Tantričke meditacije

v

T

TRIC

MEDITACIJE SVAMISATJANANDA SARASVATI

Biblioteka »OM«

•

Naslov originala

SVAMI SATJANANDA SARASVATI

MEDlTATlONS FROM THE TANTRAS

with live class transcriptions

by Swami Satyananda SarDswati

Bihar School of Yoga, Munger, India

1983 Svami Satjananda je radio na sistematizaciji jogi�kih tehnika to­ kom poslednjih čctrdeset godina. Počeo jc sa tradicionain im integralnim jogičkim tehnikama, koje je naučio od svog gurua Sva mi Šivanandc Sarasvati-ja iz Ri�ikeša, uporedo koristeći svoje fotografska pamćenje i duboko razumevanje taOlri, Upanišada i jogičkih tekstova. Putovao je devet godina susrećući širom Indije poznate i nepoznate učitelje i provo­ deći dug period u izdvojenosti na usavršavanju sopstvene sadane. Pošto je upotpunio sopstveni proces razumevanja, Svamid i jc stvo­ rio praktičan sistem jogi�kih tehinika koji Odgovara ljudima sa svim mogućim problemima, potrebama i željama. Zatim je 1964. gOdine otvo­ rio Biharsku školu joge, u Mungiru, Bihar, Indija, sa ciljem da lO bude mesto za usavršava nje. Studenti širom Indije i svcla dolaze da nauče Svamidijcv integralni jogički sistcm kako bi i sami mogli da poduča,,:aju ljude u svojoj zemlji.

Uiblioteka ",OMO(

Drugo izdanje

1990

Stn.J.čni recenzent

Serija knjiga koju je izdala Biharska škola joge, u kojoj "TanIričke meditacije" predstavljaju jednu od ključnih knjiga, je kulminacija Sva­ midijevog četrdesetogodgnjeg učenja, eksperimentisanja i ispitivanja. Većina tehnika iz ove knjige su originalne transkripcije koje su po pIVi put izdale.

Dr Dušica Le�ić Toševski Prevodilac i izdavač Nataša Nikolić

Tiraž 500 primeraka Slog Biro �RADUNIĆ", Beograd

•

•

Stampa GORAGRAF, Beograd

•

•

POSVEĆENO

Svima onima koji su doJli fl zatim miJli, znanima i neznanima, koji SII stvorili, razvili i IIsnvrJili tllnrričku i jogićku naulm, j pružili sredJ(w/ koja mogu pomoći ljudskoj evoluciji, dajući timI! {ovećam/vII sve/lost na dar. Sa naJom najdub/jom i najskronmijom zahvalnošću nal'cščemo ne­ koliko nama poznatih velikana, čija SIl učenja omogućila d(1 I'elbe iz ove knjige budu danas svima dostupne. L nuu ; Šiv; II svojim različitim formama, gumima Bogu Brahmi, Vf prošlosti Va1išti, Vjas; i Sanknračariji, devetorici mliO, osamdese/četvorici sidasa i Jezdesetčeliri joginama, Abrahamu, Mojsiju i sastavljačima Kaba­ le, Isusu, Esenima i hriJćanskim svecima, Muhamedu j slIjis/ima, mističnim Majama, Zara/uslri, Mahovini Bogu. Budi, PadmaJambal'i, Glini Nanaku Babadiju, KnbilU, Tulsidasu, Čejtllnj� Mahapmbi, PlIttllldaliju, bairavama, kilu/ama. agorama i avadutama, velikom be/om br(l(stvu, sida tan/rieima kao što su Ramprasad, Sarvananda, VamakJapa, Pammaha!},sa Rama­ kriJni, TraiJanga Svamiju, Sai Babi (Šfrdi), Lahiri MaJ/asaA Sri Juklešvll­ JU, Svamf Joganmu1i, Dlanu Vudrofu, Svami Vivekanand/: Sri Al/robindu, Svami Nitjanand� Meher Babi, Ramani Maharšiju i P(lramglln/u Svami Sivanllndi iz RiJikeša. •

,

•

PREDGOVOR

TanIm je veoma drevna nauka koja obuhvaw različite sistente za ubrumje lovekove evolucije. Offa prethodi svim svetskim religijama j obez­ beduje ezoteričnu osnovu na kojoj su mnoge od njih kasnije zasnovane. Tanim pmla praktične tehnike koje mogu primenjivtltj nll/Ikare;;žene svih temperamenata i duhovnih nivoa II cilju da svaki živomi čin pretvore II sadanu ili spiritualnu praksu. Nekoliko hiljada godina posle svog nasranka, arijevci su nnukulantre spojili sa filosofijom vedante, da bi se sIvorio sistem joge koji je danas vrlo popularan. Svrha ove knjige je da proti prakričan uvid II najvmnije medira­ tivne tehnike čije su osnove Iltantri, t(lko da bi .rc mogle upra!njavari u. svom originalnom i pravom obliku. Sve vd.be II ovoj klljizj se temelje na lmllr� mada su mnoge od njih bile znboravljene hiljadama godina. Otkrivajući ih ponovo i oblikujući ih tako da ljudi ovog vremena mogu da ill razumeju i velbaju, Svami Satjananda Sarasvati je dao svoj lični doprinos civilizaciji koja lraga za dubljim razumevanjem suItine tivota. Nadamo se da svet mole imati makar malo koristi j da čovečanstvo mole bar malo napredovllli ATOZ objavljivanje ovih tehniko. Mnoge od njih nikada nisu bile ni zapisane ni' izdale II obliku u kojem bi se mogle upralnjavati.

•

•

•

• •

Teorija meditacije •

ŠTA JE MEDITACIJA

Meditacija je nešto 7;1 šta jc većina ljudi čula, o čemu nekolicina ima ispravno mišljenje, a samo mali broj stvarno iskustvo. Kao i sva druga subjektivna iskustva ona sc ne možc opisali rečima. Čitalac treba sam da otkrije II čemu jc stvar. Pogotovo II sluČt'lju meditacije, iskustvo jc jedino stvarno dok jeopis 7A1pravo ne-iskustvo. Pa ipak mi ćemo pokušati da ovaj predmet osycUimo najbolje šIO možemo. Prvo da dcfinišcmo kako jc moderna psihologija kalcgorizovala različite faktore uma. Podsvc.sni ili nesvesni um sc može grubo podelili na sledeće tfi grupe: Niii um: On podrazumeva aktiviranje i koordinaciju različitih lcle­ snih aktivnosti, kao što su disanje, krvotok, rad abdominalnih organa i slično. To je takođe oblast uma iz koje potiču instiktivni porivi i upravo se iz ovog dela uma manifestuju kompleksi, fobije., strahovi i opsesije. Srednji um: Ovo je deo uma koji obraduje podatke koje koristimo za vreme budnog stanja. To je deo uma koji analizira, poredi i donosi Z<1.kJjučke u odnosu na unete podatke. Rezultati njegovog rada manife­ stuju se u našoj svesti po potrebi. Ovaj deo uma je taj koji nam daje odgovore. Na primer, mnogi od nas su bili suočeni sa nekim problemom koga nisu mogli da r�e u datom trenutku, da bi se Odgovor lek kasnije pojavio na pomini svesti. Srednji podsvesni um je taj koji je rclio problem, a da mi toga nismo ni bili svesni. Ovo je domen racionalnog ili intelektualnog miŠljenja. Viši um: Ovo je oblast takozvane nadsvesne aktivnosti. To je izvor intuicije, inspiracije, blaženstva i transcedentainih iskustava. Iz ove obla­ sti geniji dObijaju bljeskove kreativnosti. To je izvor dubljeg znanja. za vreme budnog stanja imamo svest o odredenim pojavama. Sve­ snj smo malog dela aktivnosti uma i to obično iz domena srednjeg uma. Upravo t a svesnost vam omogućava da čitate ove reči i da budete svesni njihovog značenja. Drugi deo uma je kolektivno nesvesno na kojem je Karl Jung mnogo radio da bi postalo naučno priznato. U ovom delu uma zapisana je n:rla evolutivna pro�lost. On sadrE zabelcženc arhetipove i aktivnosti n:rlih predaka. To je deo uma koji nas povezuje sa svim ljudima zato što predstavlja šemu naše 7..ajedničke pro�loSli. 11

,

Iza svih ovih r3zli
istraživanje razliCitih oblasti uma i na kraju potpuno transcendiranje uma. Postoje dva tipa meditacije: pasivna i aktivna. Aktivna meditacija je ona koja se odvija za vrcme obavljanja dnevnih dužnosti, šC\anja, priča­ nja,jedenja i sl. To i jeste cilj joge, da Coveku omogući da meditira dok je uključen u svetovne aktivnosti. To ne znaCi da aktivnosti nete biti obav­ ljene, ili da netc bili obavljene sa entuzijazmom - naprotiv, rad ili neka spoljna aktivnost će biti urađena još efikasnije i energi�nije. Aktivna meditacija se može postići izvođenjem pOlsivnih vežbi medil3cije datih u ovoj knjizi, razvijanjem sopstvenog samoidentiteta, kao i uSOlv�avanjem tehnikOl karmOl i bakti joge (vidcti odeljke o karma i bakti jogi).

Sla sc dakle dclava kada meditiramo? Kada meditiramo u Slanju smo da svoju svcsnost prebacujemo II različite delove uma. Normalno, kao što smo već Objasnili, naša svest jc ogarničcn3 na pov�nc aktivnosti u malim oblastima srednjeg ili racionalnog dela uma. Kada rncdiliramo u stanju smo da sc odvojimo od inlcJcklUalizacijc. UObičajeno iskustvo većine ljudi koji počinju da meditiraju je da vide groteskna priviđenja, ili da pOSlanu svesni duboko ukorenjenih kompleksa za koje možda nisu ni znali da poSlOje. Shvataju da imaju strahove kojih pre nisu bili svesni. Razlog tome je �to svCSt lad:l funkcio­ nge u domenu nižeg uma i osvetljava komplekse, strahove itd. Pre su bili svcsni samo manifestacija ovih strahova u obliku ljutnje, mrlnje, depre­ sije itd. Kada se jednom suoCimo sa ovim duboko ukorenjenim komplek­ sima možemo ih otkloniti (videti �Reprogramirajte svoj um") i postići veću sreću u životu. Za vreme meditacije ljudi takođe postaju svesniji unutrašnjih procesa u telu. Ovo jc zbog toga što je svest svesna aktivnosti koje kontrolišu telesne funkcije.

Pasivna meditOlcija je izvođenje meditOltivne vežbe u sedećem po­ ložaju. Cilj vežbc je dOl umiri veCno nemiran i lutajući um i da ga uCini jcdnousmerenim, tako da iskustvo medit3cije automatski usled;' Proces napredovanja se može podeliti na nekoliko stadijuma.

Prvi stadji um: Fiksiranje uma na meditativnu vežbu, objekat, zvuk,

dah, sliku i sl. Ovo smiruje um i Cini ga introvertnim.

Drogi swdijum: Uspeh u prvom stadijumu automatski vodi ka slo­ bodnom toku misli, kompleksa, vizija, uspomena itd., iz nc.�vesnog dela

uma. Tada jc moguće ispitivati (jCnost i niži um i ukloniti neželjeni sadržaj.

Ukoliko se ne otkloni većina kompulsivnih strahova iz nižeg uma tcško je postići više stupnjeve meditacije. Dublja stanja meditacije nije lako postići jer su komleksi toliko jaki da skoro automatski privlare pa'.nju na scbe. Mada postoje mnoge sfere n a koje sc svest možc usmeri­ ti, ona ipak biva privuCena aktivnostima nižeg uma kao gvožđe magne­ tom. Izgleda kao da perverLno uživa boravcći u strahovima i fobijama.

Treći s(adijum: Kada je niži um potpuno istražen �ovek poCinjc da

istražuje oblast nadsvesti. Tada poCinje prava meditacija: neograničeno skladište znanja i energije unutar svakog od nas počinje spontano da sc otvara. Na kraju se oovekovo biće usaglašava sa kosmosom i sa sredinom oko nas.

U višim stanjima meditacije, svest prelazi u viši um ili predeo nadsvesti. Svest se u7.dižc iznad racionalne misli i vidimo aktivnosti koje izgledaju bli'.c stvarnosti. Meditant ulazi u dimenzijc inspiracije i prosvetljenja i poCinje da istražuje dublje istine i aspckte postojanja. Ulazi u nove sfere, nova podruCja postojanja, koja su se do tada nalazila' samo u njegovoj mašti i izgledala mu nedostižna. Vrhunae meditacijc je samorealizacija. To se dešava kada je Cak i viši um transcendiran. Svest napušta istraživanje uma i poistovcćujc se sa centralnom srži postojanja - jastvom. Ona postaje Cista Svcst. Kada osoba postigne samoreali7 .. 1ciju to znaCi da je stupila u kon· takt sa svojim centralnim bićem i sada je poistovete na sa svojim postoja­ njem, SVOjim životom, sa taCke gledišta jastva, a ne ega. Kada dela i7. centra svoga biča, telo i um funkcionišu skoro kao Odvojeni entiteti. za takvu osobu telo i um nisu stvarnost; oni su sa:10 manifcstacije jastva, njenog pravog identiteta. TakO se možc videti da je cilj meditacije

12

•

Četvrti stadijum: Na posletku kada je i um transcendiran meditant

postiže jedinstvo sa vrhovnom Svcšću. Cilj s..1morealiz.acije je postignut.

Uspclna pasivna meditacija automatski će dovesti do aktivne medi­ tacije,jer što dublje oovek uroni u um u pasivno; meditaciji, to će mu biti lakše d a živi u stalnom meditativnom stanju čak i dok obavlja svakodnev­ n e dužnosti. Zapravo, Slo dublje čovek uroni u um za vreme pasivne meditacije, to će površinski izrazi u obliku spoljašnjih aktivnosti postati snažniji. Kako čovek istražuje um to ovaj postaje sve jaCi. Ovako život, rad, igra itd. postaju snažniji i čovek je u stanju da postigne stvari koje su m u se nekada ,jnile nedostižne. Na kraju, kada je postignuta samorealizacija, pasivna meditacija postaje suvišna. Na ovom stupnju Covek živi potpuno u skladu sa svojim najdubljim unutrašnjim i spirilualnim vrednostima, a ipak je u stanju da se izrazi u spoljašnjem svetu. U ovakvoj situaciji, samorealizovana osoba može da živi i spiritualni i materijalni život bez ikak'Vog konflikta. U ovom stanju postoji neprekidno i spontano iskustvo aktivne meditacije.

13

Ljudi su skloni da sc potpUJlO identifikuju sa objeklOm percepcije.

ostalih načina rC1.onovanja koja dolaze iz racionalnog uma. Zabluda je

Na primer, gledamo divan 7..alazak sunta. Na,Ša celokupna svest jc

da su originalne postavke u osnovi adekvatne same po sebi. Pa ipak

zaokupljena sun�evim zalaskom - toliko da potpuno i'..aboravljamo na

otkrivamo da se znanje ove vrste ncprekidno pobija kada se predmet

n� sopstveni identitet. Zaboravljamo na činjenicu da doživljavamo laj

osvetli novom svellQSću. Uzmimo primer jz nauke. NjutIl je razvio teori�

prizor. Kad je tako, kako UOp.šIC možemo da sc radujemo z,.1.lasku sunca?

ju gravitacije koja je na kraju prihvaćena kao apSOlutno istinita.

Osoba, subjekat, onaj koji doživljava zaboravlja svoju prirodu, jer jc prekrivena senkom objekta pcrccpciic. Svcst sc idcntifikov. la sa objek­ lom do samog iskljuCenja subjekta. Ci lalac treba da misli na ovo i sada

Medutim, nekoliko vekova kasnije Ajnštajn je poka7.o.10 svojom teorijom

da gravitacija ne postoji kao takva. Ovo se naravno ne ol.inosi samo na

nauku; odnosi se na svaki intelektualni čin koji izvodimo. Svaki zak­

dok čila ove reči. Da li SIC svesni činjenice da doživljavale ove reči, ili sc

ljučak do koga dodemo putem racionalnog um,1 može biti promenjen

pOIpuno idcntiUkujclc sa njima?

pod svetlom nove informacije.

Idealna situacija jc kada sc zalazak sunca ili bilo koji drugi objekat doživljava, a II isto vreme se ne gubi samosvcst ĆOvek treba da ima

Takođe možemo imati znanje u obliku osećanj;1 ili emocije. Čovek

može mentalno da oseća istinitost ideje; u isto vreme može i emocional­

objektivno iskustvo onoga koji opaža. Na ovaj način spiritualni doživljaj

no da oseti da je nclto istina. Mnogi ljudi grcše zamenjujući ovu vrstu

će se pojačati; tada jastvo ili duSa svesno zna za iskustvo Objekta. Blažen­

7..nanja za intuitivno znjanje.

iskustvo. Pre je priroda jastva bila u senci doživljaja objekta - sada jastvo

nog. Ona se zadobija u stanju meditacije i stvarniji jc oblik znanja. To je

stvo jastva sada može da se pokaže kao odgovor na spolj;lšnje objektivno

Postoji druga vrsta znanja koja je izvan emocionalnog i intelektual­

mo1.c da sija u svojoj punoj prvobitnoj svetlosti.

inluitivno znanje koje obuhvata totalitet situacije. Dl razliku od racio­

ljašnje pojave treba da doživljavamo jer su one deo života. Pa ipak,

intuicija direktno prihvata celo, totalitet. Ona dolazi iz nadsvcsnog deJa

nalnog znanja koje pOkušava da izgradi kompletnu sliku celog iz delova,

Ovo treba primeniti na čitavu našu materijalnu eg7.istenciju - spo­

uma, koga smo obično nesvesni. Ova vrsta znanja ne zavisi ni od intelek­

spoljašnji život treba da upotpunima unutrašnjim životom. Na ovaj

ta ni od emocija, koji imaju tendenciju da oboje ili izokrenu pravi oblik

_način bićerno u stanju da uživamo POlpunije i u materijalnom životu. U

ovom trenutku vetina nas živi skoro potpuno ekstrovenan život usled

neznanja

�

nismo svesni okeana blaženstva koji leži u dubini našeg

unutrašnjeg bića. Ovo je jedan od ciljeva meditacije - odvojiti svCSt od

znanja. Meditacija ne zavisi o d personalne projekcije; kada bi zavisila onda 10 ne bi bila meditacija.

za

vreme meditacije stvara se veza izmedu viSih delova uma

spoljnih smetnji makar 7.a kratko vreme i usmcriti je ka unutra. Cilj je

združenih sa takozvanom ekspanzijom svesti, nedsvesnim delom uma, i

povezanost uvek postoji, a ipak je mi nikada nismo svesni. Meditacija nas

ljava da svest meditanta primi više mcntalne vibraeije. Ove suptilne više

svesnim suštinskog znaCaja subjektivnog iskustva - unutrašnje, esencijal­ ne prirode koja je naSe bogatstvo.

sluCajevima se doživljavaju u obliku imuitivnih bljeskova, inspiracija,

dobili bljesak unutrašnjeg živala i konačno spojiti ga sa spoijaSnjim. ova čini svesnim ove veze i vodi nas do spiritualne sreće i mira. Čini nas

Meditacija je svačije Lwcštanje. To je ncšto ŠiO bi svako od nas trebalo da doživi spontano, ali nije u stanju zbog načina života. Mi smo neprekidno napeti jer ne poznajemo sebe, svoju unutrašnju prirodu.

Konstantno pokušavamo da činimo ncšto jer oset..'l mo da tako treba, čak

i kada je to suprotno n�oj prirodi. Postoji stalan konnikt ilJTlcdu onoga •

,

poljem svesti ili svcsnosti, takozvanom budnom svesti. Ova ve7.a dozvo­

vibracije postoje sve vreme, pa ipak se obično ne opaj;lju. U rctk.im kreativnih iluminacija itd. Mi smo obično nesvcsni ovih vibracija, istina i

višeg znanja zbog nečistog, kompleksima Obuzetog slanja naših umova.

Ovi viši oblici znanja, više vibracije, pokazuju dublji uzrok i istinu. koji

Icžc za i manifestacija koje vidimo u našem svakodnevnom :1.ivotu. Z'l vreme meditacije otkrivaju se dublji aspekti života.

štO jeste i onoga što bismo mi leleli. Uvek smo motivisani da postanemo

nclto umesto da samo budemo. Kada bismo samo mogli da sjedinimo ono što jesmo sa onim što hoćemo, meditacija bi se dogodila spontano.

Znanje koje vcćina od nas poseduje je u obliku intelektualnog

znanja. Ono proizilazi iz racionalnog dela našcg uma. To je 7.aista oblik relativnog znanja; to nije pravo znanje. Ono se sastoji iz ograničenog polja činjenica i slika iz kojih izvodimo tcorije i koncepte i stvaramo

odnos sa okolinom. Ovo je oblik naučnog, tehnolo�kog, filosofskog i

14

15

NAUKA, DUH I ,\IEDlTACIJA

ZadO�O[jstV? j� � idcti �:l� sc na ka i joga koje su do skora izgleda­ ? . � le dIJ�mcl r.lln� r:'�h�I�C pnb!J .a\ ':lJ� Jedna drugoj. Nauka jc počela da . � e, a Joga sve više go pro�čav� l konsl� Jogu:kc tehnIk vori naučnim izrazi­ ma I ��nslt. znan�c �aukc. Na ka sc više ne bavi isključivo materijalnim � . aspckln�� post�J�nJ� - sve VI C C Int eresuje i prouč..'l.va spiritualne ili � � . ncmalcnJ.llnc �lnJcnJ(;c . postoJanp. Pokazujući modernom intelektual­ nom čovek u fiZIčke pro�U klC koji su u vezi sa spiril ualnim fenomenima . . nauk� ĆC �l$ � �no usm�nll m�og? umove ka istini i mogućnost ima koje . a I oS\.:lh spl , , Jog Ju rcllgl. J.I, fllualni putevi ili metode iSlr.lživanja .

0

���

Krajcm' progl?g veka mnogi eminentni naučnici . su do�li do z-1k. . Ollko mnog IJuč�a �a Znajl o da nijc oSIalo višc niSla bitno ,Što sc možc � . " . otkn� 1 ' lstr� žJtI A onda u AjnStajn, Frojd i dru gi naprcdni nau�niei � : . , pokazali, s�oJl. m Ist ražIvanjima da ima itckako mnogo toga da sc olkri' ci sazna lj unIVcrlumu , Usled toga, savrcmcni naučnic i su s"esni moguć�o. , lm . sc n dc na po su. ko�c li,u istraživanja i veoma su oprc7.lil da nc postanu � . I Uprav IZ tO �am�z:: dovOIJJl , � J:: razloga. razni islraživački projckti danas � , Istra�uJu �cn�mcn� spmtual lh iskustava. Zapravo ,čudno jc da sc nauk:1 ., � , bavIl. a IStr:lž . n"Jc I ranlJc lvanJem ovog polja imajući u vidu da je Frojd prc �IŠC o�p?la vC,ka objavio svoje pronalaske u vczi nižeg svesnog uma i da su gCIll}1 I SVCCI lakom vekova pokazali mogućnos ti vgih stanja svCSti. ' cdno o� n jinterc:santni} ih pOI�a istraživanja modern � e nauke je .IS ra}.. JVanJ, fi7 . � . .1čk i h � lan 'fc � ? . stacIJa medllacije. Ono je joS uvck u 7 .. 1čclku, . ah v�ć otknva konstl kOJc pruža meditacija u fiziol oškom, psihološkom i . tu�l o smislu Spm . �rlo je verovatno da će nauka na kraju mnog � � o . pomoĆi ljudima na spm tualnom putu. Ćak i sada nekolicina ljudi koristi srcdstva kao što su biO-fid�Ck i nst menli (o čcm u ćcmo kasnije govoriti �� , vlJ. U) ,za p sll nJe u ��om pogla . � � vl�lh stanja meditacije. Modcrna psiho­ ogIJa se pos��no b�Vi splntualmm ra ojem po jedinca, kao i psiho­ . � oSki. ,:, zd , ravIJC�: Pnm�r vrcda� pažnJc JC psihosinteza koja zapravo ima .IstC 111. e kao . celog biča po I Joga - mtcgraclJlI � � jcdinca i kona�nu sam . o-

:

=1,_,

aZI različite oblasti ,Ih. � �Otrimo . dni�ku osnoVi već Imaju 7., aJc /.

II

kojima sc ,auka i joga pribli;l..waju

16

Modemc idejc U oblasti psihologije i7.llelwdujuCc su sli�ne jo­ gi�kim idcjama kojcsu postavljene pre nekoliko hiljada !;odina u Samkja filosofiji. U jogi jc bitna celokupna priroda pojedinca. Ovo podrazumeva fizi�ki, mcnt:llni, emocionalni, psihi�ki i spiritualni aspckt �(Jvcka. Vcžbanjcm joge svi ovi aspckti sc razvijaju, ili hulje rečeno, uspavane sposobnosti u svakom pojedincu se otkrivaju . To je prava spiritualna staza gdc su integris.1ni svi aspekti kako bi �O\'ck postao celovito hićc. PSihologija je uglavnom (postojc i7.U1.eci kao šIO je psihosintcza koju je formulisao Robcrta Asadoli 1910.) du nedavno bila zainlCrcsova­ na s.1mo za izvestan ograni�cn broj osobina �ovckov()g biCa, skoro zanc­ marujući ostalc utieajc na život pojcdinca. Na primer, Frojd, otac zapadnc psihologije, jc tvrdio da jc �ovckov osnovni motiv u životu seksualno zadovoljstvo i opstanak. Ovo jc, jcunom re�ju, prili�no ogra­ nil!cn pogled na čovekovo psiholo�ko bićc i njegovc težnje . Pa ipak, čik i danas postoji mnogo psihologa koji vcruju II ovu iJejtl. Naravno,Jung je bio vcoma progresivan u svojim idejama i prihvatio je da postoje dublji uticaji i aspckli II �ovcku kojih mnogi ljudi nisu ni svesni. Kroz sva psiholo�ka Shvatanja �uvek je posmatran izolovana od svoje okoline i ostalih stvari koje uti�u na njegovo biCc, k:lo štO su spiritualni aspckti čovckovog postojanja. Na taj način psihologija nikada nijc mogla da da ništa šiO je pribli?"nu razumnom Objašnjenju čovcka. Kao rezultat svih ovh pSiholoških tcorija u�leuile �u pSihološke tcrapijc koje nisu bilc mnogo uspcšnc. Onc su mo?.da i pomagalc �oveku na ncki način, ali nc dovoljno da bi ga uovcle do sreće i evolucije njegovog bića. Jung je bio psiholog koji je vcrovatno najviše pomogao psihologiji da usvoji holastičan, ili potpun stav prema ljuuskom postojanju. Medutim, ostali psiholozi su tck ncdavno ozbiljno shvatili njegovc idcjc . Delom iz njegovog učcnja, indircktno ili direktno, razvile su sc razne moderne škole misli; npr. pSihologija rast:l, gcitalt psihologija, org:tni7.mi�ka psi­ hologija ild. Svc one vide čoveka kao multidimcnzijalno biće i u skladu su sa jogi�kim mišljenjcm. Onc shy.II:1ju da bilo knje razumcvanjc �ovc­ ka mora da ima u vidu svc aspektc I>ostoj.mja, i objektivnc i subjektivnc. Ako sc izostavi bilo koji deo postoj.mja, na primcr spiritualni aspckl, steći će sc samo dclimi�na slika o �oveku. Svi moderni oblid psihologije tiču sc razvoja potencijala u svakom pojedincu. O (}vomcsc govori kao o samoaktucIi7 1ciji. To jc progrcsivno razvijanje unutra�njih kapacitcta .. svakc osobc. Upravo ovo �ini i joga, ali umc.<;tu samoaktuclizadjc, joga govori o samorcalizaciji u svim sfcrama bića, ili svcsnosti u unutrašnjoj prirodi i načinima njenog izra7.avanja . Kona�ni dlj joge je samorealizaci­ ja sa kojom sc manifestuju svi čovekovi potcndjali do maksimuma i �ovck oStV'MujC savr$l..'1Iu harmoniju sa svojim unutr:l�njilll bićcm i spo­ ljašnjom sredinom, U modcrnoj psihologiji S:II11oakiuclizov:Ln:L osoba je isti takav čovck - osoba koja je izrazila sve svoje latentne potencija lc, 17

-

unutra�nje Sposobnosti i vioŠe ne rcagujc u suprOInosti sa svojom ličnošću i sredinom, jer je usklađena sa svim spol jaS'njim j unutra�njim" J moderna psihologija i joga nagla�avaju važnost evolucije, neprekidnog razvoja Svakog pojedinca od "manje potpunog " do "vioŠe potpunog"" Po jogi konačni cilj je jedinstvo sa postojanjem, sa Bogom, sa vrhovnom Svclću; psiholozi jooŠ nisu to proglasili kao krajn ji cilj, ali ko zn;l, mo?da će do toga doći u bliskoj bull ućnosli. Neke škol e, kao psih osinlc7 .. "I, . kažu lIa je samorc.1lizacij3 konačni cilj života" U proS'losti je psihologija težila stavu lIa je čovek psiholoS'ki Vel..3n fiksnim porivima i motivima" Na osnovu lOga se smatralo d,1 čovek treba da ispunjava ove nazovi porive, ponavljaju ći ih bes krajno" Medutim,iako neophOdno, Ovo neprekidno l1dovoljavan jc Osnovnih potreba, olkJ:mja .... tcnzije i frustracijc samo Za kratko vrem c" Time sc ne mogu ni ha koji način Otkloniti osnovnc tcnzijc u životu" Savremena psihologija i joga naglaSavaju važnost transcendiranja sveobu hvatnog razvoja čoveka, tako da on ne ostane u istom životnom okviru " ČOvek treba neprekilIno da traga 7..3 viS'im oblicima ispunjenja, jer vioŠ a težnja donosi vetc zadovo" ljstvo" Na ovaj način pojedinac u raZ VOju napuoŠta niži oblik poriva,jer ga manje zadovoljava" Joga je ovo oduvek go vorila, a moderna psihologija se u OVOme sve viS'e sla7.-Csa njom " Savremeni psiholozi su se veoma zain lercsovali 7".1 meditaciju i počeli su da istraŽUju u ovom pravcu Ne 5.1mo da su v�ili naučne eksperimente već su počeli da razmaIra" ju drevne tekstove o meditaciji kako bi stekli uvid u načine njene primen c i koristi koje pruža. Oni čak paktclavaju i sami da meditiraju i doživlja vaju iskustva koja ih vode izvan njihovog uObič.1jenog intelektualiziranja. Njihova znanja, delimično po­ stignuta kroz metlilaciju, su bila lolika da su počcli da stvaraju novu definiciju normalnog ljudskog biča" Utv rdili su da je vcćina ljudi od samog dana rodenja primorana na staln u klasifikaciju" Drugim rečima, ljudi su indoktrinirani da su stvar i dobrC/lo�e, ljudi crni/beli, hriS'ć.ani/muslimanilhindusi, pametni/gl upi ild" Mi volimo ili mrLimo. Potpuno smo uključeni u kategorizaciju koja nas sprec:nv3 da vidimo svct kakav zapravo jcstc" Ljudi postaju auto m:uizovani. Mnogi psiholm�i su izjavili da bi jedan od najvažnijih cil jcva psihologijc trebao da bude deautomati7..1c.. ija čoveka" Savrcmeni miSliOCi, naročito psiholo;.j, su veoma zabrinuti,jer ovaj br!. i takmičarski život mole imati �teta n uticaj na um. I z.1ista, istina je da mentalni problemi i bolcsti postaju cpidemija. Psiholozi su shvatili da sV;lka osoba mora im:lli um koji jc u st; lOju da se suoči sa bombardova_ njem koje vr�c intenzivne spoljaS"nje :lklivnOSli. Mnogi su shvatili da Svaki čovek !reba da postanc svoj sops tveni psiho lo�ki savetnik" MelOd koji jc usvojen i koji se �iroko preporuč uje je met/ilacija. To jc univerwl_ 18

ni način za u�anjanje ili sprečavanje suvi:::nih briga, ko.nn ikata i strcsova. Takođe 10 je Siguran pUl do pozitivnog i ispunjenog Ž�V01? " �irom jc prihvaćeno da mcdit:lcija niJ� n� �an " rll lupnoU:'lavnom C> . rcdovno ljudI kOJI tičko slanje. Psihol07..! ovde Imaju u VI·du .samo . " one . . sede i meditiraju kraće vremc. Ćinjcnic:l d� n�"a Visoko ev�I�1T;" ln "I·J di . 1 7.3 v �e�e sn1 I u u II m mo u da budu u stanju neprekidn� medltac�Je , ) ,, ,, Sla;ju. pOkaz.uje d:1 je meditacija Izvan sna I hrpnotl7.lll I. .. . " Psiholozi sve vik savctuju ljude da �ež�aju" mC�llaeIJ,, 1L "k:lkO b� " m rd Olll 1I.letn vaJ osmatra'u svoje unulraoŠnjc funkclolllsanJe. N.I ? l ��a ·u�Jcsni aktitnosti različitih organa i S:tnlOg mOzga,! m�g u � rcd�­ " ? sllrnuhsanJ prckomerno kaho bilo smanje da ake or zeli � Ih " "" . funkclolllsanJe" OVO}e a"bo!j" i n"lčin ophodenja prema boIcsu: sprecIlI ! se pojavI.�'�ola• sat� meditacije svakog jtttra pomaže dn se je pre" nego " to " " t" e poboljS'aju spoljnc aktivnostI. Nasa sposobnost da posao i da se z.1bnvl�amO ,,?"lvisi iSklj\l � ivo od ���f��:��k��ncvni j .. hnrmofiLJI fiLJC biće unutra�nje nnS'e Ako bića ·c n eg " u S � on�a " ne možc nl�os dn O����P�lJ·��nJo.:n sredinom . biti . harmoniča�. Medllaclp \. " mctod za suprotstav pnjc pCStrnl zrnu I J'e" s"guran . I . , deprcsiJ1· , napetosti "" " shčnrm stanjima uma koJ"e su mnogi prihvatili kao normnlan deo žIvotn. D as čak i sihololi veruju u to" Upravo su snvrc�cfiL" p.ro�'rcsivni m��iOCi iz Obrasti psihologije ti koji snažno podr]..lvaJu ovu IdCju" 0 lll" danas veruju, kao i joga, da normalno stanje č�vek:t. treba d '� b LL tl � " " , I C;J·u mog" da• pnmenJuJu SVI kako bI ncprekidan izraz radostI. MCd", " . I I kontrolisali raspoloženje, isključili negalIvna stanp "l 7...1 mefiLT'h blagostanjem. Jedan od najvećih problcma čoveka je nje�ova �csp��bn? S� d� sc . " " pnla�odi Promeni. Pre nekoliko stOIina godlIla I rantje, p.l . cak, I dan ,l s u zemljama gde nema tehnolooŠkog razvoja ovo nijc predstavIpIo problem, 'er promena nije bilo godinama, a kamoli iz dana u tl a n. Teh.1lOloška su medutim u stalnoj promeni. Rezultat loga su ment �lnt pr�bl��ruS'tva , ml u m'tinJ·cm ili većem obimu u zavisnosti od osobe. PSlhologl�a Jc " "" k" ao" otkrila ovaj problem i zato prePo.' ru�uje medilaCIJu S lo ' 7.3 uuran n"lčtn ra7.Vijanje sposobnosti da sc suočImo sa promcnom. , . . Psihologija je oduvck istic.1la ncophodnost upoznavanja oblmlO .� J rada nesvesnog uma. Z1nimala se 7..3 deo n�vcsnog � �J � unutra�n·cg " sadr!i ko mplckse i fobije. Ovo je,naravno, ncop�odno da bl se pročlstl�� . duboko ukorcnjcni konflikti koji dominiraj� na�lm Ž1V?�O �. M�t?d kOJI . c mC�I .lcIJa" koristi joga, a sve vi�e i 5.1Vremena psihologlja, Pa Ip� k, � ,, ) isto vreme važno jc istražiti nepreglednc oblasti uma, VI�C n�vcsno , , d u otrebimo sihološki tcrmin, u kome su ��r�ne naoŠ� sknv�n� Sp?­ stbnoSti, ka&adteti, naši unutra�nji potenCIjali" �n ?gl o� n,I S l�laJ IstIns , 'v " .(..I , , k'1 POZI ,,:vo'" , prirodnu sklonost za obavlpnje nekih .stvan, a I . poS'to ih ne znaju, oni ih nikada i ne rade" Kada bl mog rd I a IzrazI "" mo svojc .

,

"

•

•

��

.

.

,,�

I���

�

"

•

�

�

•

19

I�potencijale, poceli bi da živimo samoaktuclizovan, Slvarala�ki i sretan živol. Metod je meditaCija. Na ovaj način možemo da otkrijemo našc .adovoljimo našu pravu prirodu. Možemo po�eti da unutrašnje biće i da :t radimo ono što ustvari najbolje umemo.

BIOFIDBEK: MODERNI PRAVAC U JOGI Biofidbek tehnike se koriste već nekoliko godina, ali tek odnedav­ no u vezi sa meditacijom. Biolidbek predstavlja merenje i praćenje elek­ tričnih talasa koje emituje mo:t..ak. Da razmotrimo prvo prirodu ovih moždanih talasa. Postojanje moždanih talasa, mada je možda bolje reći moždanih ritmova, primećeno je krajem prošlog veka za vreme istraživanja mozga m'ljmuna. Na samom pocetku ovog veka ova obl:ISI istraživanja obuhvatila je i čoveka i otkri­ veno jc da frekvencija, volta:l.'1 i amplilUda ovih talasa prili�no varira. Još od tada se OV:Lj fenomen ozbiljno istražuje i tl stV:lri, šema moždanih talasa se koristi u plLtologiji k:lko bi ukaz.1la na grešku u funkcionisanju mozga, npr. na tumore i opšte ment:tlnesmctnjc. . 'šta su ovi moždani talasi'! Medicinski istraživači nisu apsolutno sigurni, ali ukratko ćemo dati opis njihovog uzroka i prirode. MOl.1k je izrađen od miliona ćelija koje su nazvane neuroni. Postoji bezbroj VC7"' 1 izmedu ovih individualnih i drugih ćelija. Zapravo prctpostavlja se da je svaka ćelija u mozgu direktno ili indirektno povez .ana sa svim ostalim ćclijama. Nervni impulsi neprekidno putuju duž ovih kompleksnih neu­ ronskih kola. Svaki neufon se sastoji iz centr:tlnog Iela, aksona i raznih dendrita. On prima nervnc impulsc od drugih ncurona preko aksana, dugog vlakna, koji podseća na nit. Svaki pojedini neuron prenosi redom nervne impulse drugim neuroni ma kroz razgranal:l vlakna zvana dendri­ ti, koja su povez ana sa aksanima drugih neurona. Ncrvni impuls se prenosi samo kada clektriCni naboj u neuronu dostigne odredeni nivo. . Na ovom unaprcd Qdrcdcnom nivou javlja se iznenadna navala impulsa. Ovi impulsi daju moždane t:tl:tse. lstraživa�i su otkrili da posIoji određen odnos i/-nletiu frekvencije, voltaže i amplitude moždanih tala�a i stanja osobe. Radi laJclcg razumevanja talase smo po<.lclili u četiri vme: bela, alfa, lela i delta. Čitalac treba da :t.apamti da O\'i talasi nisu stanj;! uma: oni su samo manifestacije koje nam omoguć . vaju da s:mJamu �t:lnje uma �ovcka. Mada jo� mnogo toga ima da se otkrije u vezi odnos;) izmedu talasa i stanja uma, navclćcmo vam ukratko ono '-:: 10 se dana.:; zna o ovim tala· sima.

Beta tal(lsi su wlasi koje uglavnom emil ujcr'n 1�1 vrcmc sV
nog, budnog stanja. Oni su povc/ ..tni sa �poljnlln ;thlivnOslima - ek. < , tro-

20

•

vcrtn�ću. Kada koristimo mozak za racionalno mzmi�ljanjc. k:uJa kori­ stimo čula, kada smo zabrinuli, napeti i II -normalnim" okvirim;l � m:lt . emituju se beta talasi. Oni su niske amplitude i visoke rrekvencIJe sa

13 ciklusa II sekundi. Alfa (lllasi sc najprimetnije cmiluj II

preko

.. . tokom počel n I h �t:1dlJuma mc­ ditacije. Oni su povcl.1 ni sa rclak.siranim slanjem �ma, p:lsl�no�;u, new­ brinuti m i nenapetim stanjem. Veoma su povcz<'Im sa krc;lIlvno:sću, tako da sc alfa talasi izrazito cmilUju tl lim trenucima. M:lnifcstuj u sc klda : racionalni u m i čula postanu neaktivni. Ispitivanja jogija i ZC� budlst� dok su II stanju meditacije potvrdila su ova saznanja o al a �alaSlma.
�

su povezani sa pasivnom svesnošću, posebnom karaklc�ISllkom mc(1Jta: h. cije. Alfa talasi imaju frekvenciju u rasponu od 8 do 13 c klusa u seku � l. Teta talasi se iuazito emituju za vreme sna. Om su povezam sa nesvesni m umom i pojavljuju se kada du�oki nes�esni podaci ili impresi­ je isplivaju na povrlin u svesti. Teta t�lasl s� mamfeslU! u :tli �rcme d�bO: kog stanja meditacije, za vreme intenzIVne kreativnosti, ekstaze I vam�uln e percepcije. Mnoga deca emilUju ovu vrstu I.a.lasa. 1.3 vreme budnog stanja, dok je kod odraslih to retkost. Tela !
�

ciju od 4 do 7 ciklusa U sekundi.

Delta talns;

oo

•

su visoko amplitudni talasi sa frekvcnclJom IspOd

4

ciklusa u sekundi. Malo se zna o ovoj vrsti emisije (;lIasa, mada Je ona usko povezana sa dubokim spavanjem bez snova. U ovom sta nju postoji . velika sposobnost u�cnja. Drugim re�ima, ljudi u ovom sta. nJu mogu da apsorbuju znanje sllcl:ajući magnetofonsku traku dok s�avaJu. Izgleda da sc znanje direktno apsorbuje u nesvesni um, prolazeĆ! nesmetano kroz

Cula. Čitalac treba da zna da je ova klasifik;Jeija uslovna. Ne treba je smatrali nepromenijivom i prirodnom. Osoba koja ima do�oljno ment�l­ . ne kontrole, kao 510 je napredni jogi, može se SVOJom vulJom progresiv­ no kretati iz jednog slanja u drugo. Jogi može pocet iz bc.ta dome�a . "normalnog" budnog stanja, utim snagom volJ � mo�c dOĆI do sta�Ja . svesti koje karakterišu alfa talasi. U po�etku su pnsUl1ll heta talaSI za tLm ? . . oni nestaju i posle nekog vremena pojavljuju se tcta wlasl. Ak� JUgl l � . padne u san, postići će duboka stanje meditacije, koje će progresLv�o bil � sve dublje, a tela talasi sve domi�anlniji. Kona�no, on možc enutova �� . . . ? JI p0st della talase, koj i se obiCno povezuJu sa dubokim snom. Medutlln, ' mdl o pretpostavka da se, ako u toku meditacije preo��aduju delta talaSI, veoma visokom stanju meditacije ili Cak samathju.

�

Ovi talasi se mogu otkriti elektri�nim sistemom poznrltim kao elek­ troencefalograf (EEG). To j e pojač..'110 koje Ot kriva elek' ri�lIc akl i�nosti mozga i prikuplja ih pomoću elektroda pričvr'-::ćenih 11;1 � Iavi. OVI �Iek­ IriCni impulsi se bcleže na grafikonu, koj i odmah ukaZUje na dOJl1lnI�­ : : 11. tnost neke vrste talasa. Tako se neCije stanje uma mole prO�llatl

21

oblaka z
--------_ .-------

Ovaj okviru uma. Biofidbek će medilantu ukazati da li napreduje ili ne. i tan da ga neki učitcIji joge već koriste. sistem je toliko kors u Možemo reći da je biofidbck u svom za�etku, i da puno obećava i su budućnosti. Sledeća važna stvar je da ga sve više prihvataju mladi koj doncti urimali droge da bi doživeli bljesak onostranog. Biofidbck možc Upotpunićc 'a. .. k efe tnih šte bez ali ga, dro ina vet i kao te ulta rez iste broju ljudi. meditaciju i doneti zna�ajna meditativna iskustva velikom i7..anju Meditacija u spoju sa biofidbekom može mnogo doprineti pod nivoa uma ili nivoa svesti u svctu. sa erni· Či!aoca će možda interesovati razlika izmedu mo�.da nih tala ko povczu· tovanih za vremc meditacijc i ostalih slanja, koja se često blis ili skoro �a ju sa meditacijom, tzv. trans i hipnoza. Postoji mala sli�nost, emitUjU je i nema. za vrcme transa ili hip notičkih stanja, !alasi koji sc obično ustvari imaju onaj oblik koji sugeriše hipnotizer. Ova stanja su vertno obc!ežena beta talasima koji karakterišu naSe normalno ekstro stanjc uma i sigurno nemaju nikakve veze sa meditacijom. SVAKA ĆELIJA SADRŽI BESKONAĆNO ZNANJE Naučnici su tek od nedavno počeli da Shvataj u kompleksnost svake del tzv. ćclije u telu. Tek pre nekoliko godina su uspeli da naprave mo bi­ DNK molekula, molekula života. Ovo je molekul koj i prenosi sve oso ne roditelja na decu. On se nalazi u spermi i jajnoj ćeliji. Ali ne samo lu, nalazi se i II svakOj ćeliji u telu. Naučnici su rormulisali samo njegov fizički oblik i potvrdili da jc odgovoran za odredene individualne karakteristikc kao S"to je boja kose, visina, veli�ina stopala i način rasta od detinjstva do zrelog doba. On �ini plan, Semu '.ivOta. Upravo ovaj moleku l odreduje naš osnovni modus života i mi mu se moramo povinovati lakom cclog �.ivota. Naravno postoje i druge stvari koje utiču na naS život: sredina, okolnosti, odnosi sa drugim ljudima. Pa ipak DNK moleku I određuje n
sV�ka ćelija pOSCdu�c mcmoriju svega Slo sc desilo u svačijoj individual­ . oJ � pro�lo� ll. Kada JC neko blO bakterija boreći SC da ispliva iz primareli­ , ota. Ka jatnog bln,'.1 u vreme rađanj.a žIv da jc neko bio riba. Kada sc riba , �Qflla da .."..alde .na kopno da bi zapoccla liniju kopnenih :livotinja. Kada IC �Cko .blo majmun. Kada jc ��ko bio candcrlalac. Kada jc bio čovek � , hllpd
�

BELA SUPSTANCA EGO . Rcti�u[ar�i Sistcm � a.ktiviranj� sc nalazi na vrhu ki�menog slUba . To l? vcnlll. kOJI kontroliše nformacIJe koje dolazc do na�c svcsne per­ . .� pcIJe. To Je dC� mozga kOJI rcgul�e �ovc�ovu dubinu svcsti, na primer, n� �v�no stanJ�, nadsvcsno stanJc lid. I dozvolj ava samo odredenoj koh�tnl mformaelj� d� dopre lio svcsti, 71dr1.. avajući ostale podatke koje smatr.a neodgovaraj ućIm za dosti..an ;r je svesne percepcije. On vcli cenzu­ ru u ljudSkom mozgu. . . Neki lj�di su ovaj.sistem nazvali ego, �to jc centralna lema psiholo­ . glJc !
�

...

�

��::: �

d

•

�

_

preko kože i informacije o organskim aktivnostima u telu, bilo bi nemo­ gućc da napišema pismo. Retikularni sistem aktiviranja isključuje sve nepotrebne informacije dobijene od �ula, i dozvoljava prolaz samo onim informacijama koje se ti�u posla koji trenutno Obavljamo. On nam omo­ guĆlva da se koncentri�emo na posao koji radimo. Kako taj sistem funkcioni�e kao ego? Rctikularni aktivirajući si­ stem dozvoljava informaciji da dade do svcsti samo ako je intenzivna. Drugim rečima, informacija o spolj�njem svetu dolazi do naše svcsnosli samo ako podržava naš menlalni program, ako se slaže sa našim predra­ sudama, ako odgovara našim mentalnim šablonima. Na ovaj način sistem funkcioniše kao ego. Iden[ifikuje se sa kompleksima, inhibicijama, Slva­ rima koje nam se sviđaju i ne sviđaju itd., koje čine egoisti�ku prirodu individue, i hrani individualnu svest informacijama koje će zadovoljiti individualne želje ili ukus. Z1tO ako se plašimo nc�ega, do svesti će dopreti informacija koja podržava ovaj strah. Isti je slučaj i sa ostalim emocionalnim i racionalnim programiranjima. Iz ovog razloga mi nikada ne možemo videli svet onakav kakav jcste. Mi vidimo zamagljenu sliku sveta i ljudi oko nas. Otklonite ovestrahave, fobije, komplekse, stvari koje vam se dopa­ daju i ne dopadaju i ostale predrasudc i dobićete jasniju sliku sveta. Retikulami aktivirajući sistem ćc lako imati manju tcndenciju da nas primorava da budemo svesni samo onih stvari koje podržavaju na�e kompleksc itd. Dozvolićc n i fannacijama da doti�u u svest koja će biti pod manjim uticajcm našeg negativnog programiranja. Ako je naš um dovoljno neuznemiren i ako je pun ljubavi, onda ćemo i okolinu videti u istom svetiu. Ako je navikao da bude opušten i svet ćemo videti na isti na�in, u harmoniji. Kona�no, na najvišim stupnjevima spiritualne slaze, čak i ljubav u emocionalnom smislu nestaje. U lom Slučaju i osećanje ljubavi je tran­ scendirano, tako da ni ona ne daje boju umu. SVC51 se lada identifikujc sa svime - doživljava se jedinstvo, bez posredstva ccnzora izmedu svesti i sredine. U tom Slanju čak i ego neslaje -on postaje suvišan jer više nema želja koje bi um morao da zadOVOljava. Centar svesti lada operiše iz jastva, a ne iz ega. Cilj joge uopšte, a posebno meditacije, kao i tchnika datih u ovoj knjizi je pro�išćenje uma. Prema tome svrha jc ukloniti program kom­ pleksa, fobija i predrasuda i zameniti ga pro�išćenim mentalnim progra­ mom. Meditacija, najviša meditacija, tada postaje spontani proces. Tako se barijere koje su dugo odvajale polja nauke i duha brzo ruše. Smanjuje se dihotomija izmedu njih. ćak i danas nauka omoguĆlva ljudima da prale spiritualni put (videli poglavlje o biofidbeku), a medita­ cija uveliko pomaže nauci da shvati um sistemati�no i da stekne dublji uvid u postojanje. 25

MEDITACIJA I ZDRAVWE

,

Meditacija obuhvata fizičku i mentalnu rclaksaciju na qivou koji relko �o � nas doži�lj�va čak i 7..3 vreme sna. Usled ov�ga meditac ija donosI odlično zdravije l može da ublaži i izleći mnoge vrste bolesti. . Pre n��o što Ovo ra�jasnimo želeli bismo da ukažcmo na jedinstvo kOJe POSIOJI Izmedu tela � uma. Dugo sc pretpostavljalo da fizička bolest nema "!�ntalnu JJ?d1?g� I obrnut? Tek nedavno je otkrivena uska pov e. z..1�OSI lzm�du fiZičk h mcn I la.lmh sfera. One Su zaista jedna celina. Na i ,. primer, rlZl�ka rclaks�C1Ja će sigurno proizvesti i mentalnu rc\aksa ciju i . obrn�tQ. ČIIalac JC slg�rno lo i S3f!1. primetio. Tako, kada govorimo o nekOj bol�tl, �oram? JC posmatrati I sa aspekla teJa i sa aspekta uma. Mcdlla�.IJa delUje kao ho�astičan. cclovi! trctman bolesti. Ona je svcobuhvatmJI metod od Ječen�a Je�ovima, �oj�. imaju 7..3 cilj da "leče" . bolest Jednog organa ah. mogu Imati �epredvldlJlve negativne posledice na druge delove tela. Možem� navesti noge slučajeve. Medita cija pre­ . .� puš�� tretma� bolesm.ku PaclJe �t će bil: u slanju da stekne veću moć nad : svoJim zdravlJc'!l k��o bl otklonio boicst. TrCI man obuhvata ceo um-telo kompleks. McdltaclJom se um može naučiti da izleči boicst ali prvo treba znati kako meditirati i postići veću kontrolu nad umom-tel om. Kada čovek .postan: svestan unut�njih procesa u umu i telu, on mož e da . u�men energlJc tamo gde su najp�trebnije. Ljudi koji su bolesni će znati . . kako da usmere unutrašnju energiju na oboleli organ. •

.

FIZIOLOŠKI EFEKTI MEDITACIJE

M�itacija je najmoćniji način za kontrolu fizioloških proces . a a Isto ta.ko I za k?� troll! fizioloških rc.1kcija na psihološke događa je. Jed�a od naJosn�vamJlh pr�mena ko�a sc dclava u t lu !� vreme me ditacije je uspo�vanJe metabohzm�, �rz.tnc raz rađ .v.Ifl�Ja l Izgrađiva nja tela, jer � � d?laz� do znatn�g smanjenja unošenja kIseonika i izbacivan ja ugljen d�oksl�a. Ekspcnmen talno je izm�ren da sc do 20% smanj uje utrošak ? . . klsco� lIka usled smanje ne brz.tne disanp. Smanjena brzina metabolizma nast�Je usl� ��ntrole nad nevoljnim nervnim sistemom koju čovek razvIJa medIlaCIJom. . .Meditacija ima .znatnog uti�ja na krvni pritisak, koji pada mnogo mže Ispod normale I za .vreme I posle meditaCije, i zat o se meditacija . amma posebno preporučuJe koji pate od visok... g krvnog pritiska. Ta­ . kođe se I rad srca usporava za nekoliko otkuClja u min uti. Još jedna

26

interesantna pojava u odnosu na krvni sistcm je činjenie.1 da se cirkulaci­ ja poboljšava 7.a vreme mediwcije. Da bi ovo objasnili moramo se vratiti autonomnom nervnom sistemu, a posebno simpatičkaj mrcži nerava. Jedna od mnogih funkcija ove mreže je da skuplja krvne sudovc i time smanjuje protok krvi. Što j e vcće Skupljanje 10 je protok krvi manji. Tokom meditacije aktivnost simpatičkog ncrvnog sistema je smanjena, a lime jc automatski smanjen pritisak na krvne sudove, pa tO uzrokuje slobodan protok krvi. Ovaj pojaCani protok krvi veoma koristi meditan{U. Na primer, ra7.motrimo proizvodnju mlcčne k iscline. To jc supstane."1 koja se uglav­ nom proizvodi u mišićima kada nema slobodnog kiseonika. Naveliko se stv-Jra za vreme inten7jvnc aklivnosti, kada mišići obavljaju te',..1k rad. Pojavljuje se takozvani manjak energije jer mi�ići traže mnogo više ener­ gije nego �to to dotok kisconika omogućava. Mlečna kiselina se proizvo. di da bi se stvorila ta dodatna energija. za vrcme odmora, mlečna kiselina se razgraduje na druge supstance, pošto je tada dotok kiseonika dovoljan. U meditacij i slobodni prOlak krvi osigurava cfikasnije snabdevanje mišića kiseonikom i na taj način se mlečna kisclina brže razgrađuje. Ćitalac treba da primeti da je u meditaciji celokupna količina kiseonika ustvari manja; ono �to je pOVeć,1no je distribucija raspoloživog kiseonika mgićima 7..3 razgradnju mlečne kisel ine . U isto vreme dotok kiseonika u ćelijc tokom metaboličkog procesa je smanjen. Stvaranje mlečne kiseline stimulisano je simpatičkim nervnim sistemom; usporavanjem simpatičkog ncrvnog siSICrna .. 7"1 vreme meditacije auto­ matski se smanjuje proizvodnja mlečne kiseline. Zašto je pitanje proizvodnje mlečne kiseline toliko bitno? Zato što su medicinska ispitivanja pokazala da osobe koje pate od anksioznosti, neuroza i tenzija imaju vgj nivo mlcčnc kiseline nego kad su u stanju smirenosti. Kada se mlečna kisc\ina ubrizga u telo pri naučnim eksperi­ mentima, automatski dolazi do podizanja nivoa anksioznosti. Takođe, ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska imaju znatno više mlečne kiseline u telu od ljudi sa normalnim krvnim pritiskom i onih koji redov­ oo meditiraju. Meditacija je savclen metod za smanjenje nivoa mlečne kiseline, a samim tim i krvnog pritiska i Simptoma svih vrsta anksioznosti. Zapam­ titc takode da je anksioznost uzrok mnogih takozvanih fizičkih bolesti kao i mentalnih. Meditacija je metod za lečenje ovih bolcsti, koji uklanja njihov u7Jok u korenu. Ona je mnogo povoljnija od danas široko prih­ vaćenih načina lečenja koji leče simptome a ne sam uzrok. Kakve su ove fiziološke promene u poređenju sa ostalim oblicima relaksacije, kao što su san i hipn07.a? Izgleda kao da je ta7.1ika mala, ili je uopšte nema. U hipn07j postoji vrlo mala ili nikakva promena u metabo­ lizmu, a u snu se fiziološke promene događaju obično tek posle nekoliko sati. U meditaciji odnos kiseonika i ugljendioksida u krvi (ne količina) ostaje konstantan. za vreme sna postoji primetno povećanje ug­ ljeodioksida u krvi. 27

I·�-

----

BORBA ILI BEŽANJE - ODBRAMBENI MEHANIZAM TELA Borbu ili bcžanjc - O
cija sc mo.že smatrati k�o ita mc(] u isl sm om esn izv U e. ž sti po o ov se ko'im I � ldbtLb�':Žnt.h a tem sis o� rvn ne g k lIič p' sim ma sti <:> no tiv pr tivteža ak e sredstvO 7:1 posw..anJc a On Ot. ŽiV cn rcm s.w ..1 7. � Ick je a On a, '.Jezd sa. .odc pr?: dobrog zdravlja celokupnog um-telo komplek tak mo ra mo o; tam uš op se Ne samo da moramo naUČiti da od uskl.ad. en,osll I isi ..av 7 c ob os e ak sv a eć Sr ni. oli ok rna ee pr menili i stav og st �aha od �J� Sistem idn ek pr ne od ne a om din sre sa sti no za ve al.1fl ne ubaCUje u k':. .U n:n ad se da o tak ira am gr ro rep sc da ba -telo tre o .d::!.. rcakella lak ��n I o tel Jc. vo t! ira ram , og pr re o � am svako' situaciji. Mor I podiĆI fllVO svoJc i ćn sre l bil l, llt US OP gli mo sc bi ko ka a, bude rugaČij svcsti e tLna, daćemo k�a.t: .en om pr .tj aČ' zn ti va sh da o ga mo c ala čit � oa bi o napeti Ih sm lt ua je dU re od ji ko a zg mo ma niz ha ko objašnjenje me .. , . opuš teni. I �e nala'zi na OJ k em lst a Ov . tcm sis ki bič p lim je a 7.g m0 Važan deo cn� od čulnt� org�na sa blJ do tke da po di rc po da tak da za a im a zg rhu mo do.gadap II ŽIV�tU. mh od eth pr iz u zg mo u a am cij ma or inf cć postojctim USk�:.I�lšl�ne u mo�gu c atk d po di re p m I SiS ki bič lim � a, im reč . tc�1 se . Dru im ns ko h a zl all an a; im aC od : m ln (naš memorija) sa prispelim č� � p �� va .cmollvna aca po e ođ tak tcm ) rethodnim iskustvima. Limbički sls n;l�oJ pretho�­ raJl va go od ne . u, lad � sk u u nis ji ko tke da po eagovanja na dogodl .ncs�? �e�čeklse m na da ka , ko Ta i. rij mo me ili sti no ljc . noj' uslov ustva, llInbleki sistem Isk na od eth nr · . vano I>1>I d rugač'>j·c II odnosu na 1-. Ovo na I tnja, stres 'td lju Je što o ka kCiju ea r u aln ion oc em ara stv .n II trenutno ah e ad o rm adaju ho � � � kraju aktivira nadbubrežne žlczde kojc oslol? anJc Jc bržc e, u s brI ca ku e �c :-s ti pc na l o tcl lo ce i čin � tim za krvOlOk. To s.'lVremeno� doba provod� di lju i og mn nju sta om ov u o rav Up o čn sli i di do SVih vrsta �ol�U. vo d a zij ten na žc du � pro a ov i ota živ g svo � . se talm regIOn veći de tzv a tem sis g ko '? bič lim o Ipak, u isto vreme, jedan de nalne reakCIJe, osloba�� i oc c ira uc red On u. ? ve � pra om otn pr su II e deluj . Me�lt cIJ0 m�žemo omog.ućllI um n:' i o tel � o cel a us-t op , 1 ča� , ota 11 od tenzija i .Žlv o de ĆI Jv na a mr mi do � . �I, sc talnom delu limbičkog sistema da Jos be l�n t, :ilt ?:IV en ušt � ? ce život. Pod ovaJ..."Vim uslovima '.ive('emo op kasfllJe I osloboditi sc SVih uživaćcmo višc u životu, obavljaćcmo posao e[i . . ��ti J um, a svo e lt eO rom da rat mo ot živ ćan p src � i en uSt op Ako žclitc ! . a promenc dic sle po Je ot žiV nc spolja!:nji svet i druge ljudc. � reć�,n I zdrav , provcdcte ostata� tc �a uma i njegovih reakcija na spolpSnJI svet. Možc ako VaS um zad\Ž1 alt tu, sve em Snj Ija spo u ću sre i žeć tra ota svo živ ... '1 blagom �a krajU ćete 7 trC ulni program, nikada je nećcte naći; traga . zdr�v I sre�� lite že O ak um j jte ira ram rog rep i �? jte ira dil Me . duge . us.l, den u m07..ak grclka Jc m va JI kO m gra pro lni nta me ile život. Promen ma u vaspitanju, i koji je uzrok vaše nesreće.

b

...

�

�

�

�

f

'

.

�

�

29

PSlHOFlZIOLOGIJA JOGE

. uarna pSI'h'lčka budenJ'a za cilJ' sadane J'er je vi�e z.::li nleresovan za spm. . . kroz kOJI . SVI aspuan . II tualni naprcdak, ona ipak predstavljaju v:d.an nivo moraju proti. " Mnoge vežbe kundalini joge zahtevajU da aspirant VitI!. dogadaje koji se odvijaju na psihičkom planu. U mnogi� �Iučajcvima, o�o što ove vežbc zahtevaju je da čovek vidi odreilene pSlhl��e cent rc, poznatc �ao čakre, koje postaje u njegovom psih �� kom le�� , a IS�O �ako ". t.uk supulnc . �) kOJI pove��Ju pSI � I�kC centr� energije u psihičkim kanalima (nadIJlm , . Naravno, svi ljudi nc mogu voljno da vI�e ove PSlhlcke p�p"e, lak? �� vežbe kundalini joge omogućavaju :lSplT:l � tOVOJ, svesnostl da prali �Ih 7..amišlja) grupu odredenih fiziČki � �entara I kanala, mcdusobno poVC'l. "l ­ nih , koji mogu aktivirati prave PSihičke centre. Slede opisi raznih psihičkih centara locir� nih u �sihičkO� telu čoveka, i encrgetskih prolaza u fiz.ičkO� �e1�, kOJI. sc konslC u vežbama . datim u ovoj knjizi za budenje samih PSihiČkih centara. '

PsihiCka sfera postojanja je tcma koja uglavnom stvara veliku kon­ (U7JjU kod proseCnog wvcka, jer većina ljudi nije II sta nju da jc sagleda, a i danj�nji jezik ne sadrži dovoljno preciznih tehničkih izraza koji bi jc mogli pravilno opisati. Na sreću, mnogi priznati na učnici iz raznih 7.cma­ Ija neprestano produbljuju svoja iSlra, jvanja na suptilnim planovima, a sa njihovim otkrićima sc stvaraju i novi engleski ter mini za novooklrive­ ne fenomene. Možcmo biti sigurni da nije daleko dan pojave predstavljali važan deo opšteg znanja. i kad kada ćc psihičke a ćc psihičk.i svet postati n�1O UObičajeno ..a7 sve ljude, uz korišćcn je mašina, današnjih prototipova, koje su sada uključcne II istraživanja pri mnogim naučnim centrima širom sveta.' Jedna od osnovnih premisa sistema joge je da uni verzum istovrc. mena postoji na više razli�itih suptilnih nivoa. Svak i ob egyJstira na fizi�kom planu ima odgovarajuću formu jekat ili biće koje na suptilnijim pla­ novima, gde sc život i aktivnosti odvijaju na sličan na�in kao i u �čvrslom" fizi�kom svetu. R�no je da je materija koja je sa�injcna od čestic a manjih prolo­ na, elektrona i neulrona, �ija jc brLina vibriranja već ! od brzine svetlosti, po prirodi psihi�ka. Da dodamo, rcčcno je da po stoje planovi supiiIniji od psihi�kog, ali oni se ne mogu trcnutno defin isati terminologijom fizikc. Od v�ih planova, dva najpoznatija su mC nla mogu iskusiti samo osobe u stanju meditacijc pre lni i kauzalni. Njih nego �IO transcendira­ ju celokupna postojanje i udu u samadi. Nivo iznad fizičkog plana jc psihička oblast po stOjanja. On ima dosta zajedničkog sa fiz.ičkim svetom koji nam je poznat i mnogi ljudi s vremena na vreme prirodno imaju doživljaje koji hi�kom planu. Ovo se veoma često odvija za vre se odvijaju na psi­ me sna ili kada osobe prolaze kroz jake fizi�ke ili emocionalne šokov e. psihičkih dogadaja takođe sc dešava pri upotr To spontano videnje ebi odredenih opasnih droga, a spontano psihičko budenje je osnova inluicije, IZV. "duhovnih iskustava" i vizija. Sistem kundalini joge, koji se zasniva na učenjima drevnih t3n­ ltičkih spisa, obuhvata mnoge tehnike čiji je cilj kontrolisana budenje psihičkih doživljaja kod aspiranata. Mada onaj ko ozbiljno vežba jogu ne za dalje infonnncije o ov-oj videli PSIHIĆKA l,:TKRIĆA IZA GVOZDE NE ZAVESE - Osirander & Schroeder , Bant,"'lm Books Inc. •

30

lemi

•

•

'

PSrHlČKI CENTRI Postoji veoma mnogo psihi�kih ccntara ili čakri mada je samo . . Jedanaest , 'edanaest od većcg značaja za aspiranta. Od OVIh centara kOJe emo sada opisati, prvih osam su glavne čakrc smclten e duž su�umna . �e konsle za nadija, a poslednje Iri su pomoćne kont:.l �lne tačke kOJe . ., �e ��e stimulaciju čakri. Ovdc smo prvo opisah Č:lkr� re�� m kOJim . pojavljuju u psihičkom telu, a !:.tkode i �anl re, ŽlvOt1flJ; I, sC � zaeIJe k?Jc , . ..ah I fizl�ka su u ve7i sa njima. Takode smo pnka7 podr�cJ3 kop, prcds I V­ . t. . svest tokom Joga . ljaju ·okidač· za ove čakre, na koje se mora usmenu vcžbi . . Muladara: muladara je po svom po!ot..aju najniža čakTa i po� nal� JC kao korenski centar. U prirodi sc povezuje sa elemcn lOm ze��J� I sed I šte . , šakti Ih seksual­ je prvobitne energije..u čoveku, poznale kao kundahm ne/spiritualnc encnglJc. Muladara sc vizualizira II obliku lamna crvenog lotosov?g cveta sa četiri lalice. Na laticama su crnom bojom ispisana s�nskfltska SI?V� VAM ŠAM ŠAM i SAM. U centru lotosa se nalaZI. Jedn�kostraOlčOl , oko trou ao o�enut na dole, a unuta � trougla jc �ivalingam bOJe dima . koga je tri i po puta obmotana zmija zlatne baJC. . . . ' Muladara čakrom vlada bog Brahm:!, tvorac UOIverzuma I bOglOJ3 Dakini koja kontroliše elemenat kože u tcl �, �ida (semenska) mantr:! . ove čakrc je LAM, a životinja ili posrcdnlk Je slon, Simbol čvrst�će , sedls�e 7.cmlje. Najvažniji aspekt muladara čakre je da ona. predsta vlJa . , sc pcnJc prvobitne cncrgije, simbolizovane obmotanom ��IJom kOJa nagore sušumna nadijem kroz sve Č:.krc u doba splflwalnog budenp.

�

g

31

FiziCka kontakna taCka za muladara Cakru se razlikuje kod mu�kar­ ea i žene. Kod mu�karca ova taCka se nalazi malo iznad medice, taCke na ko,j tačno izmedu genitalija i anusa. Kod žena, tačka za muladaru se nalazi kod grlića materice, gde sc spajaju vagina i materiea. Svadistana: doslovno značcnje svadistane je -nečije prebivali�tc-. To je druga Cakra, povezana sa ncsvesnim umom, skJadi�tcm kolektivne svesti, svih samskara i dalekih genetskih sećanja. To je centar najprimi­ tivnijih duboko ukorenjenih instinkata, onih živOIinjskih poriva koji nanose 5.wremenom čoveku toliko bola i rrustracije. S.vadistana Cakra se vizualizira u obliku svetlo ervenog 1000sa sa Sest latica, na kojima su ispisane sanskritske mantre BAM, BHAM, MAM, J
32

pa i njeno vladajuće bo'..anslvo ga, Bog u sveprožimajućcm obliku, i boginja Kakini koja kontroliše c\emenat masnoće u telu. a u predelu srta, iza grudne kosti. U fi7jčkom telu ana hata se oseć Može se vizualizirali unutar kiCmenog stuba, a takode i napred u grudirna. lŠudi: Višudi čakTa je sCl.1ište proči�ćav"nja, a najpoznatija je kao V" centar nektara i otrova. Vizualizira se kao ljuhičast i lutos sa �csnacst I.l�ica u kojima s_u upisane mantre AM, AM, IM, IM, UM, UM, RIM, RIM, LRIM, LRIM, EM, AI� OM, AUM. AM i AH. U ccntru lotosa je beli krug sa bida mantrom HAM upisanom unutra. ŽiVOlinja ove čakre je slon, simbol etra, a \·Iadajuće bolanstvu jc Ardanarii>vara, oblik u kome su Bog Šiva i Parvati stopljeni u jedno telo. Boginja je Sakini koja vlada kostima. Vi.šudi se vizualizira u rizičkom telu u nivou vrata kod adamove jabuCicc sa centrom u kiCmenom stuhu. Senl"'ldja koja se povezuje sa ovom čakrom su hladne,slatke kapi neklara koje pauaju u nju, stvaraj ući osećaj blažcne opijenosti. Ađna: ova Cakra je poznata kao trcće oku ili komandni centar. To jc taCka u psihičkom telu gde se primaju spoljašnje infurmadje, a za vreme više sadane guru vodi aspiranta izdavajući mu narcdbe kroz ovaj centar. To je adna, poznalO.oko intuicije, kroz koje onaj ko je psihički probuden može da vidi dogadaje koji se odvijaju i n;I fizičkum i n:! psihiCkom planu. Adna Cakra se predstavlja k;Io srehrno plavi 1010s sa dve latice i mantrama HAM i KSAM upis;lnim na njima. U centru lotosa je svetlo žula bida mantra OM sa tri crvene linije koje se spu�taju ud vrha ka dnu i beli mladi mesec pri vrhu. Božanstvo adne je Par..t m�iv3. bezoblična S\iest, i boginja Hakini koja kontroli�e suptilniji um. U fizičkom telu adna sc vizu;Ilizira odmah iza centra izmcdu obrvd na vrhu kiCmenog stuba. Njena senzacija je bezoblična prcpu�tanje, van vremena i prostora. HinJu: bindu je mesečeva ć l kra, tačka u kojoj se manifestuju psi­ hički zvuci onima koji su u sl3nju da ih čuju. On:, sc vizualizira u obliku mesečevog srpa. Smatra se za možda najvažniji centar u vcžbama kund..lini joge. Fizička kontakIna tačka 2.1 bindu č:lkru je na vrhu tcmena gde indusi tradicionalno ostavljaju pramen kose. Su.hl1Srurfl: ovo je najviši pSihički centar koji predstavlja pmg iz­ mcdu psihičke i spiritualne oblasti. Za sahasraru se kaže da sadrži sve ostale čakre u sebi po�to su njene dimenzije bcskon:Jčne. Ona je kao ogromna kupola u kojoj egzistiraju svi psihički obliti. Sahasrara sc vizualizira kao sjajni crveni lotos S:J hiljadu (ili bez­ broj) latica na kojima su dvadeset puta Il
33

I je na samoj kruni glave gde se vizualizira kako sc prostire II svim pravci­ ma dokle god unutrašnje oko mo1.c da dosegne. Laiana: lalana ne spada II glavne �1krc pn ipak jc vcoma važna za ono�a ko V�Žb� kundalin; jogu. kao ta�ka iz koje amril ili nckl3r potiče i . kaplJc II v�udl Cakru. Njena fizička tačka koncentracije sc nalazi na . gornjem nepcu II samom korenu krajnika.

BnwlOdja: brumadja nije čakra sama po sebi - 10 jcsamo kontakina

tačka za aana čakru. Reč brumadja doslovno znači centar izmedu obrva i tu sc ova lačka i nalazi.

>

ni ovo nije čakra već samo kontakIna lačka, i nalaZI sc II centru glave lačno izmedu ušnih školjki.

_

!yepoznota lalka:

ovo doslovno znal!i ·proslor znanja", To jc psihički pro­ stor gde se posmatraju svi psihički doživljaji. Ćidakaš sc vizualizira kao tamna crna soba odmah iza čela. U dnu sube nalazi sc mali hodnik odakic polazi suSu mna nadi nadole.

Ćidakaš:

ovo jc prosIor srca, sličan ćidakai:u i vizualizira se u cenlru grudnog dela.

Hridajakaš:

PSIHIČKl KANALI I NADUI Rcč Iladi doslovno znači tok ili struja. U drevnim ICkslOvima je . d� p�sloji sedamdeset i dve hiljade nadiju u psihičkom telu zapisano čoveka, kOJe ljudi sa razvijenim psihičkim videnjem vide kao svetlosne struje Ovi n��iji �ovczuju različite čakre i psihičke centro u suptilnom : telu, I �ckol!cma JC važna za aspiranta joge jer u odrcdenim vcžbama . . kuda lJni Joge SV� I sc obično vizualizira kako u obliku zmijc, nCktara, strele, Irozubca Ih lmosovog pupoljka, prolazi svim kanalima.

Objasnićcmo nadije i psihičkc prolazc koji se koriste u vežbama datim u ovoj knjizi.

Sl�šlmma je �ajva�niji � � di

u psihičkom teJu, a takode i najvažniji Zlf u okviru ljudskog tela. Njegova osnova �lZuah � . P Je � ul�da ra čakra kOJa sc dOživljava u medici (lačno izmcđu korena . . genitalija l anusa kod čoveka, a kod '.ene na grliću materice ili u osnovi uterusa). Od muladare sui:umna putuje blago ukoso na gore do svadiSla­ i pred trtične kosli gde sui:umna ulazi u kičmeni stub. na čakre, ta �ke s OdalJe putuje na gore k�čmenirn stubom kroz manipuru, anahatu j viSudi čakru. Od lačke u donjem delu mozga gde se 7..3Vr$ava kičmcni stub sušumna putujc direkino na gore prolazeći kroz adnu i bindu do centr; sahasrare.

. . SihIČki prolaz kOJI se

•

pingale počinje u vitalnost i remeti fizičku i mentalnu stabilnost. Kanal strani Icla. On muladari i prostire se kao polukružni luk na desnoj a slučnim lukom prcseca sušumnrt nadi u svadiswna čakri, zatim nastavlj iruri. Na ovaj na levu stranu i ponovo se susreće sa sušumnom u man anahate, ukršla se način nastavlja da putuje na gore desnom suanom do 7·lIim desnom stranom do di, a ... opet sa su.šumnom i prelazi levo do višu . ija. nad adne, konačne tačke pingala PredlIjiprohu se vizualizira kako se prost ire prednj im delom trupa narnim vdbama od pupka do centra u grlu. Naročito se koristi u prelimi kuda lini joge kao �to su višudi šudi u ađapa dapa. Prolaz du1nika je ustvari nastavak na prednji prola7_ On se prostire tačke u centru od sredine grla, pored adamove jabučice do nepoznate glave u nivou slepoočnica, malo iznad adna čakre. Prolazi aro/um i (lvaro/um čine nepravilno oblikovan krug u telu, ili silazni prolaz koji podseća na oblik izduženog j
•

su dva najva!nija psihičk;\ kanala, mada se samo . pmgala nadi k �ri�li .kao psihički prolaz. Kada se .da koristi n:} laj način, u čoveku dommlraJu mentalne snage i to smanjuje njegovu praničnu

i nadi Pingala i da

•

34

•

•

35

REPROGRAMIRAjTE SVOJ UM

•

Unular va�c glave sc nalazi najs3vr!eniji kompjut.cr koji je ikada napravljen. To je biokompjuter nezamislive kompleksnosti. Po naučnici· ma on sadrli deset do trinaest biliana ncurona koji analiziraju, interpre­ tiraju, porede, čuvaju i prenose iniormacije koje dolaze iz spoljašnjeg sveta i našeg sopstvenog tela. On je sposoban da barata milianima infor­ macija II obliku zvučnih i vizuelnih 05ela, kao i ču Inim podacima iz svakog dela tela II svakom trenutku. Ne zaboravite, svaka dlaka je pove­ zana sa mozgom. Svaki kvadratni centimetar tela poseduje veliki broj veza sa mozgom. Pa ipak, nikada niste svesni većine ovih aktivnosti - one sc odvijaju II podsvcsnim oblastima uma. Ova nesvesnos! je apSOlutno neophodna jer bi II protivnom bili preplavljeni neprekidnim prilivom informacija. S tim u vezi, neophodno je bi!i totalno nesvestan većine aktivnosti mozga kako bi svest bila slobodna da prati i ostale stvari osim telesno-čulnih podataka. Ljudski um jc na ncki način sličan savremenom elcklronskom kompjutcru. Ako programer kompjutera 1.cli rdcnje problema, njega interesuje odgovor, a ne program proračuna. Programer se interesuje za program proračuna samo ako ncllo nije u redu - izlaz je u neprihvat­ ljivom obliku, ili kompjuter nije primio program. To je tema ovog poglavlja . Većina nas živi fivot sličan kompjuteru sa pogrclnim izlazom. Medutim, mozak nije taj koji je pogrt���an, osim u izvesnim slučajevima, već je program uma u pitanju. Drugim rečima, ako želimo da živimo fivot sa smislom moramo reprogramirati um. Ono što je pogrclno jeste menla!ni program koji smo postepeno razvijali od samog rodenja i koji je prouzrokovao svu našu nesreću i pamju u životu. Reprogramirajtc svoj um i počcćete da živite živOl sa dubokim smislom i srećom . Dobro programiran um može da napravi od ovog svela pravi raj na zemlji. Loše programiran um će od njcga stvoriti pakao. Razlog na�c nesrcćc je naš mentalni program. To nas navodi da sreću tražimo u gomilanju novca, posedovanju novih, velikih kola, boljih i većih od drugih, sticanju statusa, piĆU i traganju za mnogim stvarima koje donose samo prolazni bljesak zadovoljstva. Ukratko, možemo reći da mi pOkušavamo du steknemo sreću kroz 7..adovoljavanje ili uzdizanje našeg ega. Koje su posledice ovukvog načina traženja sreće? Na ovaj način koristimo druge ljude za svojc sebične ciljeve. A ako nam se neko ispreči na putu upolrebićcmo sve moguće gl be i fine načine da ga 7.aobiđemo ili uklonimo sa puta. Rezultat je mrIn;a, strah, ljubomora,

36

anksioznost, tenzija itd. Naša neprckidna potera 7 ..a ovakvim nač�nom postizanja sreće, zapravo i7..aziva pOI �uno suprotan rezultat; �ostaJcm ? . ne dobi­ mentalno napeti i samim tim nesrcćO!. Ako ne posll.J?nemo Cilj, . jemo ono što želimo onda palimo od mentalnl. � tenzIJa: dOsade ! n�reće. Mada nam ove stvari ne donose sreću, ml nastavljamo da junmo za njima. ZašlO? Odgovor je da mi sl�dimo progra� koji s�o napravili za sebe. Programirali smo sebe da trčlOlO 7.a Ov'll.."Vlm stvanma, mada nam one ne donose nikakvu trajnu sreću. Ali kompjuterski progra":L mož� �� se izmeni. Isto tako, ako uložimo potrebni napor možemo Izmemti I mentalni program. Možemo reprogramirati sebe tako da drugačije rca­ gujemo na okolinu i ne l.avisimo od ·cgo tripova" i želje 7.a s�ećom. . Meditacija je skoro ncmoguća ako sc ncprestano bonmo sa ŽiVO­ tom i ljudima oko nas. Ona će se dogoditi skoro spontano ako bude�o š i li u korak sa životom, a ne protiv njega. Ako možemo da reprogramIra­ mo svoj um, uskladićemo sc sa okolinom i meditacija će s; �esili au�o­ . matski. Neće biti potreban nikakav trud. Naša svest će pocetl da se Šlrl. Kada uskladimo naš um sa prirodom okoline, automatski ćemo postati . . . srcćn i. Sreća leži u umu, a ne u manipulisanju svetom radi ostvanvanja želja. Reprogramiranjem našeg uma moći će�o �a nadcrno trajnu s�eć� u svom sopstvenom biću, u svom poslUJilnju. Naše dopadanje 1 nedopadanjc, mr7 J1ja, ljubomora itd . dcformišu videnj ,: spoljašn��g sv�­ ta, a i nas samih. Naš um prihvata i sledi samo one mformaclJe kOjC Odgovaraju našem programu . Drugim rečima, ako sada oseć..1mo - ako �� . naš mentalni program diktim - da nas svi mrze, onda će naš um prihvatili i davati pristup informacijama koje podržavaju ovaj st�v. Osta lc inf<;>r­ . macije ćc biti potisnutc. A ako osećamo da naš mentaim program dlktlfa da nas svi vole onda će um tuma�iti informacije. tako da podržc ovo ,"crovanje. OVO je grubo pojednostavljenje, ali ilustrujc kako naš um bOJI . . spoljašnji svet da bi ga prilagodio svom programu. Spoljašnju SVCI .I. drug� ljude nikada nc vidimo ona"'-vim ka"'-vi 7.aista jcsu zbog naše uslovlJcnosll, želja, vezanosti ild. Zapamtite, mi ne kažemo da su '.cIje Imc. Sve što k�že�o je d� one blokiraju nailu spiritualnu evoluciju i stazu prema medIlativnom ISku­ stvu. Neopisiva sreća i visa svcsnOSI nas �ekaju -sve što treba da uradimo je da reprogramiramo svoj um i meditiramo. ,

" "

NEKE ČINJENICE KOJE TREBA ISTAČI

Prva stvar koju treba ztlpam[i[i je da mi ne tražimo od vas da promenile svoj način života. Ono što hoćcmo jc da promenilc svoj odnos sa spoljašnjim svetom reprogramiraj ući svoj um. Druga stvar koju moratep da sbvatitc je da je svako traganje 1..1 srećom izvan vas samih U7 1iudno. Ako čak i posle mnogo godina prove..

37

denih u traganju za srećom u spaljašnjem svetu, niste došli do ovog zakJjutka, nećete imati želju da promeni te svoj um. Pokušaćete da ga promenile tek kada shvatite nemogućnost nalaženja sreće i mira u spo­ Ijašnjem svetu. Samo treba pogledati ljude koji su otgli u krajnost traga­ jući 7..3 srećom u spoljašnjim stvarima - nikada nisu na.šli ono što su želeli. Stavikoni obično klonu duhom i postanu cinični; počnu da veruju da su trajna sreća i mir samo mil. Treća st;v'.u koju treba napomenuti je da je um moguće reprogrami­ rati. Postoj i izreka: ono što mislimo to i postajemo. Naš trenutni prog­ ram uma nije ništa drugo do rezultat prethodnog mišljenja. Um je kao komad voska - oblikuje se u odnosu na impresiju koja mu se nameće. Ako počnemo da mislimo na novi način on će se postepeno ali sigurno reprogramirati. Uzmimo na primer kako je um vcć programiran tako da smo primorani da slušamo njegove naredbe. Neko dele je možda živelo u kući u kojoj je sve bilo po očevoj volji, jer se on ponašao kao tiranin. Istovremeno, dete je moglo primetiti da je uvek prepu!:-!eno na milost i nemilost ćudima drugih. Na primer, kad god bi htelo da ide da se igra sa drugovima otac mu je to zabranjivao. Dctetov um je počeo da se progra­ mira tako da ono misli da je moć način da se ostvari ono što se želi. Zato, kada odraste ono traga za moći kao sredstvom 7..3 sticanje sreće. Isti je slučaj sa skoro svim spoljašnjim motivima u životu - stvaraju se u suSt ini na isti način. U isto vreme sposobni smo da otklonimo postojeći program tako da ne moramo da sledimo njegove zapovesti i da ga 7 ..3menimo programom koji će nam pružiti harmoničan način života i omogućiti nam da proširimo svesnost. Jednostavno, menjajući um koji sada imamo, možcmo izgraditi budućnost koja je orijentisana ka svesti, pozitivna i budna. Naš konačan cilj će biti doživljaj skrivene istine i lepote koja posIOji u nama.

AUTOSUGESTIJA Svi ljudi imaju robije, komplekse, emocionalne stresove itd. što čini njihov um konstantno napetim bilo svesno ili nesvesno. Sve ovo sprečava um da bude miran i staložen i prepreka je meditaciji. Treba da zapa mti­ mo dobro pozna tu izreku: ono Sto misliš to i postajcl. Ovo nam pokazuje kako da otklonimo ove mentalne Simptome. Moć sugestije je veoma velika. Ako mislimo negativno u životu onda nam i život postaje negati­ van. Ako mislimo pozitivno postaćemo pozitivno orijentisani. Ako smo ubeđeni i dOVOljno čvrsto verujemo da ćemo oboleti od raka vrlo je verovatno da će se to i desiti - takva je moćsugcstije i verc. Zapravo one ne dolaze samo iz uma, već i iz spoljaSnjeg sveta. Jstvari one se d�avaju skoro neprekidno. Naš um je stalno pod uticajem spoljašnjih događaja.

38

Čitamo knjigu i ona nam predloži ideje koje utiču na naše ponašanje. Pričamo sa nekim; mada toga nismo uvek svesni, mi konstantno prima­ mo sugestije. U um sve dolazi u obliku sugcstija. Sugc.'\tije se stvaraju i iz načina na koji vas ljudi gledaju, načina na koji pokreću ruke, govore i mnogih drugih suptilnih načina. Najjednostavniji način da otklonimo stvari koje drk naš um nape­ tim i da sprcčimo negativne spoljašnje uticaje koji uznemiravaju naš um jI! upravo ova moć sugestije koriSćena u obliku autosugestije. U iSlo vreme treba koristiti autosugestiju kao pripremu, neposredno pred me­ ditaciju. Osnovni zahtev za uspclnu autosugestiju je duboka potreba da vidimo ciljeve i sugestije pretvorene u željeni rezultat. Bez snažne potre­ be ili volje, nije sigurno da će se objekat autosugestije ostV'olriti. Morate 1.cleli promenu. Ako je potreeba samo polovična, mole se osnažiti stal­ nim vraćanjem na predmet potrebe. Kako čitalac napreduje na spiritualnoj stazi postaje sve svesniji stvari koje ga mentalno uznemiravaj u. Što više napreduje one se sve više manifestu;u i uzdižu na svesni nivo. Čim se pojave treba ih negirati zamenjujući ih njihovim suprotnoslima ili sugerišući sebi da nisu onoli­ ko važne koliko to izgleda. Čitalae mora sam da nade rclenje, jer svaki čovek ima drugačije probleme i u odnosu na njih lreba da razvije sopstve­ nu tehniku, pomoću koje će ih otkloniti. Uzmimo,)}:} primer, osobu koja ima strah od mraka. Pošla veliki deo svog života mora da provede II mraku, to će sigurno prouzrokovati mentalne smetnje. Njen um će uvek svesno ili nesvesno biti pod tenzijom. Način da sc ukloni ova fobija je shvatanje kako je laj strah u sLrl:tini smeSa n; shvatanje da je mrak samo suprotnost svetlu; shvatanje da sc mnogi drugi ljudi ne plaSe mraka i samim tim zaSIO bi ga se ona plašila i slično. Konstantna autosugestija na ovaj način sigurno će Otkloniti strah. Orolkve sugestije su najmoćnije kada je osoba opuštena. ćak je i duboko ukorenjeni strah podložan ovakvom tretmanu, pod uslovom da sc čovek svim bićem posveti njegovom otklanjanju. Na kraju će novi indiferentan stav, u ovom Slučaju prema mraku, prođreti u podsvest i strah će nestati. Autosugestija može da iskoreni sve vrste kompleksa, kannikata i fabija. Sve �to je potrebno jeste potreba da se ukloni problem. Kako čovek može da spozna dublje probleme koji negativno utiču na njegov život i donose mu nesreću i napetost, kada za njih i ne zna? Kako sve više razvija svest kroz jogu i meditaciju aspirant pronalazi da problemi, rObije i strahovi polako izlaze na videlo. Posebno dobra meto­ da za otkrivanje ovih duboko ukorenjenih emocionalnih i mentalnih tenzija je redovno izvođenje meditativne tehnike "antar mouna" i vođe­ nje mentalnog ili pisanog dnevnika u vezi onoga ŠiO se otkriva 7..3 vreme vežbanja.

39

SlcdCĆ3 StV'M koju treba vežbati, da bi sc otklonili mcntalni i cmo ­ cionalni problcmi, je sprečavanje spoljašnjih dogadaja i kriz a da ostav­ ljaju dublji uticaj na um. Drugim reČima, um sc mora učiniti jač im, tako da na njega ne mogu z.naCajno delovati spoljni događaji. Metod je poste· pcno razvijanje neve7.anosti (vairarua) 7.3 svc stvari i ljudc. To nc znači da , trcba da postanctc kao biljka ili da ne učestvujetc u usponima i pad ovima života i u odnosima sa drugim ljudima. To znači da iako rcagujel e na spoljaoŠnja ddavanja u obliku ljubavi, mržnje, prcpirke itd. ona ne utiču na vas u dubljem smislu, Na ljudskom novou ono mora da deluje na vas ali dublje gledano ne. To jestV'df idcntifikacije; ako sebe smatrate ..3 7 telo ili um onda će bolne ili nežcljenc fizičke i mentalne manifestacije uveliko uticati na vaš život. S druge sira ne, ako sc nc identifikujetc sa tC­ lom/umom, već sa centrom svesti, onda ĆC fizički i men talni problemi imati malo uticaja na vas Spolj3.šnjc stimulanse m01.cmo poredil i sa talasanjem na povroŠini jezera. Talasi uzncmiruju povcSin u jcz era, ali rclativno malo utiču na njegovo dno. Slično je i sa spiritualnim tragaoccm; u idealnom sluCaju negativ nc mentalne vibracijc i fizička oboljcnja ne treba da uznemiravaju njegovo biće. To jc lalcl:c rcći nego uraditi, ali neprestanom vežbom sam osvesno­ sli može sc dostići slanjc smirenosti usred bučnih događaja spolja�njeg svcta. Sledeća va'.na upotrcba autosugestijc jc Icčenjc i sprečavanje bol e­ sll I telesnih poremCĆ3ja. Aspirant snažne voljc u stanju je da izleči najteže bolesti kao što su rak ili leukemija, svcsnom '.cIj om da telo postanc jedinstveno, jako i uravnoteženo. Najbolje vrcme za autosugestiju je poslc mediJacije, ili čim se pro­ budilc ujutru i uveče pred spavanje, U to vremc um je posebno otvoren za sugestije. Ponavljajte autosugestiju sa intcnzitetom i oscćan jcm ncko­ liko minula. Verujte svim srcem da će aUlosugcstija doneli željcnu pro· menu. Ako je ovo uradeno sugestija može biti samo uspcln a. Polovične sugestije će Sigurno propasti. Ovo ima za cilj da pokaže čitaocu da je proces reidentifik acije u odnosu na okolinu i nas samc ncophodan. Mnogo nes reća u životu prouzrokovana jc usled identifikacije sa tclom, umom, pos lom ili bilo kojom drugom ulogom u životu. Idcntifikujemo sesa pro laznim aspekti· ma cgzistcncije, umesto sa onim oŠto je trajno i nepromcnljivo - samim jczgrom n:loŠeg postojanja. Ako odvojimo scbc od svoje ulo ge u životu, svog tela i uma i prihvatimo ih kao pukc manifcstacije n�cg unutr�njeg bića, jastva, meditacija će uskoro postati konstantan i spontan proces. čak i ogra,ničena doza ncvezanosli .3 7 naoŠe manifeslOvanc aspekte: um, telo itd., doprineće mnogo da doživimo meditativno iskustv o jer ćemo se osloboditi smctnji kao Sto su tc\esna, emocionalna i me ntalna uzncmire­ njao Kada se svi fizički, mentalni i emocionalni a pekli naš cg bića umire onda meditacija postaje prirodan, jednostavan i automats ki proces. 40 ,

.

Čudna je slvar da ka�.a nekoga upitlmo oŠta je: ?�� obično dobija.m� : odgovor: "Ja sam doktor" Ih "Ja sam v�dOlOstala �e.r Ih J? sam domaćica . ili "Ja sam fudbaler". Oni će odgovonli na razlIČite n3�lOe u odnosu n� ono oŠto smatraju da je njihova najvažn.ija ul?ga u ŽIVO� � . ogu dat� različite odgovorc; žena mož� re�1 �a JC majka, suprug.l, .1 takode I , daktilograf preko dana. Ustvan Oni niSU to. već to samo rade. . Evo ekstremnog primera kako ova identifikacija možc danCI! mna· �o patnje. Uzmimo nekog glumca. On vidi scbe kao. glumc. "l , dobr�g fizičkog izglcda, lepog lica i muže�nog glasa. POsvcćuje mn��o p��nJ� . vlse kntlčk� odr}.3vanju svog fizičkog izglcda . All k�ko godsne prolaze sv� � te o gubi primećuje da stari. Njegove lepc eric hea se polako d�form]su. snagu, a glas dubinu. On će zbog ovoga nll�žda .sal!ma Ob��hr.lbreno posmatrati svoj lik u ogledalu. �ostaćc depr� lv:Jn ! �esr��.n Jer kO�CC:P ­ . prolaznim cija koju jc imao o sebi nestaJc. Evo k"k� Iden llf� ka�IJ:I S:.l fcnomenom naplaćujc svoj danak. U mnog! m sl�� 'Jcvln:'a, posebno kod glumaca, ove krize obično vodc do samoubistva Ih emoclon�ln�g kraha. Isla situacija postoji i u slučaju majke: jcdnog dana će Je ,n,ena de� napusliti. Ponovo će identifikacija don�ti mnogo nesrcće. Isti JC �.lučaJ . I . sa doktorom, vodoinstalaterom, domaću:om, dakl1lografom. To mje lraj­ na stvarnost. Pretcrana identifikacija sa svojom ulogom čoveku uvek donosi razdor i emocionalnu napclOsl. Identifikacija sa našim tclom, umon:s i crnacijama j� t?Ii,kO uo­ bičajena i rasprostranjena da se automal�kl P?draZumeva k.lo I � tm: �a \ primer, neko kaže: -Ja sam žedan-o Ovo Je rcccno bcz obrać-.np , paznJc . na pravo značenje toga ČOvck ne shvata da ovdc "ja" oz.načav? njegovu idcntifikaciju, tj, da sc "ja". odnos� na prolazni fen,?me�, fizl;'kO t�lo. Istinitija izjava bi bila: "MoJc tclo JC žc�no". �a ?vaJ način dOs � O bl �� . saznanja da jc tclo tck prolazn:1 manifestaCIja Jastva, u l\ utr.ls nJ c biti , postojanja istoV'
�

�

,

41

�a.š �ravi idcntitct, pravo -ja" jc centar naSc svcsti. To jc ono �to osvctlJava I �ve�očl. sv�mu .štO radi mo � živ(l{U - jaslvo. Mada je ovo srž �MC� pos�oJanl�! s�.štlRa n�Se� b�.ća, ,ako malo ljudi jc u stanju da sc l�en "fi�uJes� nJI� I da dcluJc IZ nJcga. Kao StO smo već objasnili. vcćina ljudi. se Idcnllfkujc i sa svojim manifest;l(;ijamll i instrumcntima - umom i !clo�. Kada bi .d�l?vali iz jastva, kada bi znali da je jastvo naS pravi . da telo i um Idcntltct, tada bl bih u stanju koristimo do maksimuma. NaS um i telo bi mogli da dejslvuju sa vrhunskom efikasnoSću. Bili bismo �ravij i jer nc bi našim kompicksima i prellrasudama kočili delanje uma t lela. Sa tačke gledišta ovakvog idcntifikovanja, mellit:lcija bi bila spon­ tan proces. .J.Cak? .čovek počinje da �eluje iz centra svcsti ili pravog "ja"? Ovo je savetlj splnt�aln�g puta. To Je le1;lk i dug put. i ako ga slcdimo. tO je već san:'o po s�bl, v�hka p'om�. Isto tako, kao što smo već objasnili, čak i . d�hml�na Id�nllfikac�Ja sa J�stv�m i razdvajanje od tela/uma i uloga u ŽivotU Je vel��a olakšica u stlcanJu meditativnih iskustava. A medi1
.

. za

vrc�e �editacije čovek ne o?e� anksioznost. Njegovo uo­ bičaJeno zamm� nJe za se�.kao da ncs�aJe I on oseća prcma drugima isto . �to ' pre"!la �e�l. ��o ne I Vlk ŽIVOI vl�e ne izgleda podcljcn suprotnim . tdeJam�. I mišlJcnJlma. sv� s� stapa u Jed�u skladnu celinu. Spolja5nji d?gađa.J' p�o�lru u um, btvaJu apsorbovam, ali nc izazivaju UObičajena . . uzne�lrenJa I odjc ke. SV� Sl� rt se pnr odno razvijaju bcz nepotrebne buk� I hukc. Strah, naJve�1 krt':"lc za sve nevolje u životu, više ne postoji. . k � strah od smrtl. n�laje, a tde�� o smrti skoro da je pov�na, nepos[o. . . J�� I n�važna. U�blčaJem IIsp�m I pado�i u životu 7;lmenjeni su stalnim ��I.šemm os�ćanjem zadovOIJst�a. Sve Izgleda ku;:, da se uklapa II mo­ . . zaik. ćak I obl�no suprotne rehg loznc, filosorske i ku lturne idcjc izgleda-

�

42

ju kao deo jedne ccline. Svc se slaže. Prošlost i budućnost viSe nisu v-.Ižoe. Gube smisao. Ono što je važno jeste večno sada. Živo! i dolivljaj sadaš­ njosli u njenoj celovitosti izgleda kao jedina bitna stvar. Sadašnjost je toliko prisutna da se um automatski fiksira na rad koji obavlja u tom trenutku. Efikasnost i savršenost postaju prirodni deo života. Normalne prepreke do efikasnosti kao što su briga, ljutnj:] viSe ne ometaju potpunu smirenost uma_ U ovakvim okolnostima rad postaje igra, a igra postaje rad. Ne mogu se razlikovati. Život postaje toliko radostan da potrcba za ambicijom, opravllanjcm i svrhom ncstaje; dovoljno je S:lnlO bili. Zapam­ titc da samo uslcd frustr:Lcije, ne;J.dovoljstva 7 j nesreće pOkušavamo da nademo smisao života, ili slellimo na6n života koji je neprirodan i supro­ tan nMem pravom biću. ČOvek ne gubi elan i interesovanje za aktivnost u svetu. On samo prestaje da brine. Na površini briga mole biti prisutna. ali unutra je sameni mir. Sve prethodne pripreme Z.1 meditaciju viSe nisu bitne. Drugim rečima, sva pravila jame i nijame (vidi poglavlje o rada jogi), na primer, nevezanost, odricanje i s1i�no nisu više potrebni. Iskustvo mcdi­ tacije stoji daleko iznad ovih pravila. Pravila viSe nc v.:lže. Ova pravila su stvorena da uklone mentalne smetnje. Ali s:ld �ovek može da radi bilo .šta: da se uzbuđuje, da budc ljut, srcćan, da �ini sve šIO hoće. Ovakvo ponašanje više ne uti(!e negativno na njegovo unutra!:nje hićc. On ide kroz život kao svedok, čulna 7.3dovoljstva nisu uma njena, napro[ ivona su potpunija. Sve se sjedinjuje u jedno. Sposobnost intuicije postajc sredstvo saznanja. Objekti pokazuju svoje dublje i suštinske karakteristike. Sve poprima prijateljski Slav, a univerlum je spreman da pomogne; suprotstavljanje čovekovoj pravoj prirodi ncstajc. Svaki atom blista živo· tom i vitalnoSću. Prolazak vrcmena i ogromnost prostora gube svoje ustaljeno značcnje; vidimo ih tek kao manifcstacijc univcr/.Uma. Vreme sc zaustavlja, a dubine svemira više nisu tako daleke. Zvezde su nadohvat ruke. Večnost i beskraj nisu više nedostižni. Postojanje sc vidi kao večni aspekt svega. ČOvek spoznaje da je njegovo bite usko poveZi I no sa svim ŠtO postoji. Na tan na�in, ego se više ne čini bitnim, pa čak ni stvarnim. ČOvek obično i7.gleda sam sebi kao mali, beznač.1jni deo univerzu­ ma, kao mali .šraf u velikom točku, kao delić beskrajnog prostora i vremena. često se oseća potpuno z i olovan i odvojen od ostalih delova postojanja. Oscta se usamljenim i smrtnim. On č..'lk i ne pomišlja da bi mogao da prevazide ovu situaciju. Većina ljudi jeti nastavno slegne rame· nima i fataHsti�ki prihvati svoju sudbinu. Meditacija sve ovo menja. Kroz meditaciju shvatatc da StC neophodan, intim:lO i va?...1n deo univerzuma. Po�injete duboko da se povezujcte sa svime šIO postoji. za vas to više nisu odvojeni entiteti. Vi ste To. Ovo j� misti�no stanje meditacije. Postoje r:Jzli�it i opisi ovog isku· stva u zavisnosti od dubine ili �isine meditacije. Isto !liko svaka osoba 43

•

koristi sopstveni jezik, religiozne izraze, simbolizam i lična osctanja u pokmaj u da objasni neobjašnjivo. . čOvek .ne doži�ljav� ?
44

FILOSOFIJA JOGE •

Mada je joga zaintercsovana više 2..1 praksu nego za teoriju, njena osnovna ideja i filosofski aspekt će pomoći aspirantu da sazna šta je to što on pokušava da postigne u jogi i kako da dade do meditativnih stanja. Čitalac će videti da iako je filosofija joge široka, ona uvek pokazuje aspirantu kako da dade do samoreali1..acije. Mnoge filosofije, pogotovo 7..apadne, imaju običaj da se izgube u sopstvenim rečima. Pokmavaju da usklade svoje koncepcije sa činjenicama koje ih okružuj u, kako bi stvori� le Icpu sliku stvarnosti. Filozofi se toliko vezuju 2..1 svoje reči da na kraju smatraju da upravo njihova slika tačno predstavlja istinu. Izgleda da ne Shvataju da je njihova koncepcija samo model, kao što je plan za kuću samo njen plan - a nc sama kuća. Istočne filosofijc, posebno joga, zen i sL prihvataju neadekvatnost sopstvenih ideja, pa pOkušavaju da aspiran­ tu pokažu kako da sopstvenim trudom spozna istinu. One tvrde da razumevanje vcrbalne ili zapisane slike stvarnost i ne mo'.e da izrazi samu s i tinu. Filosofija joge odgovara svima i jcstC za svakoga; nije rezc!Visana za nekolicinu onih koji vole da se igraju re�ima. Ona je praktična. Prva stvar koju filosofija treba da ima da bi bila korisna je poveza­ nost sa ;Uvotom čoveka. Ona treba da formuliše ili u najmanju ruku da osvetli okolnosti u kojima čovek živi kako bi uzdigla čovečanstvo iz patnje i bola. Buda je ovo vrlo dobro shvatio, stoga nikada nije odgovarao na pitanje o postojanju Boga - ne zato šIO nije imao mi�ljenje o tome, vcć zato što je ovo pitanje smatrao nevažnim u odnosu na �ovekov život. Mogao je odgovoriti: "Da, postaji bog" ili ftNe, ne postoV· U oba slučaja ljudi n�la ne bi dobili Odgovorom. za njih bi tO bile samo reči koje ne bi promenile njihOVO biće niti bi im donele sreću. Budin glavni cilj je bio da pomogne ljudima da se izdignu iz patnje; kada bi rcl"ili·ovo pitanje egzistencije odgovor za kojim su tragali bi došao sam. Ne bi imali potre­ bu da postavljaju pitanja. Isti je i cilj joge: da ublaži čovckovu patnju kako bi se spiritualni aspekti spontano otkrili. Joga naglašava da postoje odredeni uzroci ljudske patnje i boli. Oni se mogu k1asi.fikovati u pet grupa koje sc na sanskritu zovu kleše. Ova podela se ne zasniva na nejasnim teorijam3, već na pažljivom i prak­ tičnom proučavanju ooveka, njegovog 1Jvota i ponašanja. Ovih pet klcla su odredili mudr.J.ci pošto su ih Ii�no iskusili i transcendirali; na taj na�in oni su bili u stanju da vide celokupnu sliku, a ne samo njene fragmente. 45

Mnogi od nas su toliko upetljani u uzroke sopstvene nesreće da nisu u stanju ni da ih prepoznaju. Uzroci ljudske paInjesu: a) newanje, ili nemanje svesnosti o slvarnosli b} ego c) dopadanje ili privlačnost prema objektima d) ncdopadanjc ili odbojnost prema objektima e) jaka averl.ija ili strah od smrti. . . U �uštini ov,: !dclc nisu odvojene; jedna vodi u drugu. Neznanje o IStinskoj stvarnosti Je koren svega. Usled ovoga svaki čovek misli samo o sebi. On poSlaje svestan svog identiteta, svog ega, i automatski sc OSCĆl drugačijim od drugih ljudi i objekata oko sebe. PosIaje ego koji se kreće medu ostalim sl�ari.ma. �a. grub ili suptilan način sve van njega mu je podređeno, da bl sc IskOrIStilo lako da mu doncscšto vHc sreće udobno­ �t.i i,td. ,Na �vaj n,ačin sc javljaju privlačnost i odbojnost. Privla� ga stvari Ih ljudi kOJI �a čine srećnim i hrane njegov ego. Odbijaju ga i ne dopadaju mu se stvari. koje �a �in.e nesrećnim i z�og kojih se oseća nelagodno. �ar�vno, S�I SlučaJeVI fl!SU uvek ovako Jasno podeljeni; isti objekti ili ljudI mog.u Izazvati oba osećanja, privlačnost i odbojnost u isto vreme, a pon�kad I neutralan stav; medutim, ako se nadu u Odgovarajućim okol­ nosllma, . neutra�an st�v .može. da prede u privlačnost iJi odbojnost. Iz veZ<1 �ostl w ob,ekte .1 IJu�e I čove�?vog osećanja e&..oizma dolazi do �ubIJ� vezanosti 7..a ŽiVot I do avert".JJe prema smni. Covek ne želi da IzgubI sopstveni ident ite! i stvari ili ljude koje usrećuju njegov ego. Klcš� prouz�okuju patnju, tako što nagone čoveka da se identifiku­ . Je sa stvanma kOJe su prolazne. On se identifikuje sa lelom, umom i ego� i na ta� način je. uvek svesno ili nesv�no nesretan jer zna da će ove stvan na �aJ.u nest�lt � smrću:. On se ne tdentifikuje sa večnim jastvom. Ista. stvar J� I sa obJcklima kOJI nam sc dopadaju - oni nisu trajni i na k�aJ u nestaJu. Prest�će da nam pružaju zadovoljstvo. Ašta je sa odbojno­ sllma? One uzrokUjU nesrcću pomno. ne hraneći ego tako da čoveku pr�žaJu za�ovoljstvo. Ali wpravo Odbojnost se vrlo malo ra7Jikuje 0<1 pnvlačnost� :- onc �u samo d�e ra7Jičit� strane s i tog novčića. Jednako smo vczant I za pnvlačnost I za Odbojnost. Ima dosta istine U izreci :-Njegova najveća ljubav je i njegova najveća mržnja." Osobu koju mrzi­ mo vrlo lako možemo zavoleti U odgovarajućim okolnostima. Klcl� neprestano i..azivaju 7 nesreću jer im mi dajemo snagu. Vcoma . neko ukrade sm� ve�m za naša nova kola. Ako Ih postajemo nesrećni i potšte l �1.. N�ko vam kaže da va-š rad nije zadovoljavajući. Vi postajcte n�rećfl! J�r Je v� rad produž�tak vas samih. deo vaoŠeg ega. Tako je sa s�lm st�anma. u ŽiVOtU. Ako čilalac pažljivo promisli o svemu što radi u �votu I wšto Je nesre�n, �ilo trenutno ili stalno, doći će do Z<1ključka da zapravo pet kida pOk IlVajU sve aspekte patnje u životu. Reč vasana se grubo može prevesti kao -želja-. Vasane ili želje nas nepr� tano uvlačc u sredinu gde mogu biti 7.adcvoljene. Ako pažljivo . anallzlfamo na�e mentalne i fizi�ke aklivnosli . igurno terno doći do . zaključka da su stimulisanc ponekad suptilnom, ponekad grubom že-

ljom. ŽClje su pokreta�ke sile koje staje iza svake na�e akcije ili misli y životu. Naš um i telo se 7.3tO kreću samo u pravcu U kome će unutrašnje želje pojedinca biti zadOVOljene. Na taj naćin, svest koja osvetljava �m je takode potpuno ume.šana i primorana da sledi nep�� tanu tr�u za ISpU­ njenjem želja. Sve različite želje naravno ne mogu bIII Z<'1dovo!Jcne u Isto vreme i javljaju se samo u odgovarajućim okolnostima. Koji su uzroci ovih želja? Uzroci su kl�e ? koj!ma �mo d iskutoval� . I u prethodnom odeljku. Da nema kIda ne bl bLlo fl! želp. �nvl�ćnost odbojnost prema objektima, oseć.'1nje egoizma, vez<'1nost za Život I nC7.na­ nje o stvarnosli uzroci su svih naših 'elja. Kako ove želje negativno utiću na naše meditativne vcžbe? One neprestano odvraćaju naš um od ohjekta meditacije. One nagone naš um da luta tamo-amo i da prebiva u spoljašnjim stvarima koje t�aže zado,,:o­ ljstvo. Um koji luta je potpuno nesposoban da se koncentrIše, a samim . tim i da meditira. Nemoguće je potpuno otkloniti klcSc sve dok se ne postigne samo­ realizacija. Najbolješto ĆQvek može da uradi je da ih polako i sislCmatski smanjuje. Ovo se može uraditi na različite način�: �eki .�fikas�i na�ini dati su u ovoj knjizi. Pre svega ćovek treba da razmisli o nJihOVOJ mamfe­ stacji i shvati da onc zapravo donose nesreću i patnju. Već smo grubo objasnili ovaj proces u odcljku o klclama, ati čovek mora ovo duboko da shvati sam za sebe. Tek onda može preduzeti konkretnc korake u cilju otklanjanja privlačnosti i odbojnosti, egoi7.ma, itd. svesno vcžbajući metode date u prethodnom poglavlju pod naslovom �Reprogramirajte svoj um�. U isto vreme pogrclna identifikacija sa telom-umom može biti polako otklonjena ako se � lede saveti d:lIi u. ?delj�u �Sa�oidc�tifi�aci­ ja-o Ovo će mnogo pomoćI svakom da smanji ego I da se IdentifikuJe sa trajnom st�rnošću, jastvom. Istovremeno se mogu upražnjavati jama i nijama, opisane u poglav­ lju o rada jogi, kako bi sesmanjia ulicaj klc.l(a; karma i bakti joga, opisane u ovoj knjizi, su zvrsne i metode 7..3 smanjivanje uticaja klcša na čovekov ivot. ' Kako čovek napreduje na spiritualnom putu, klc.še auto�atski po­ . staju manje uticajan raktor. Čitalac može reĆi da će otklanjanjem klda, život izgubiti slast i skoro sav smisao, jer privlačnost i odbojnost čine život interesantnim. Bel. njih i7.gleda kao da }ivotu nclto nedostaje. Ovo, naravno. potvrduje islinitost pete kleše - naoŠu prekomernu vezanost za život onakav kakvog ga mi poznajemo. Medutim, kao Odgovor na to pilanje, moramo naglasiti da je ovaj trenutni oblik života koji poznajemo živol u svojoj najgrubljoj manifestaciji. Kako napredujemo na spirilual­ nom putu spoznajemo ovu iSlinu i shv3tamo da život kakav vidimo u sadašnjem stanju sve.'"j nema nikakve veze sa njegovom suptilnijom sll.Štinom koja će nam se polako Olkrili. Shvalićemo da je naša vezanost za život u sadaS'njoj formi ve/..anost 7.: 1 ncilo što nije vredno toga. Na ovaj način automatski ćemo počeli da smanjujemo ulicaj kida. 47

46 •

SISTEM RAĐA JOGE

Prvih pet stupnjeva pn:thtavljaiu bahir�n�a \sp� lp�n) u� jogu ,3 . po�lednjih tri anlaranga (u nulw � njl ll. Unutr�lsnJe Ih �.I�e ....cl.he llk!:lc J � . . . ill , . prdmunarnc . L. }a! U �� odr�d � no� izvod iti kada se spolJašnJc vC/.he rM\ . 'itupnja perfckcije. To jc ztxlg lOga �IO VCĆtn;! na!> ul � ps l e flL�C � � t ' \�Ju d.: se koncentri.k i \11editira u�led neprcstanog lutanj:� � ma I raelOn.Ilnog r:nmišljanja. Samo osoba mirnog uma može da mcdllLra. . .. Pogledajmo vrste smctnji koje spre�avaj u koneelltr:1eLjU I medltlelju , . Emociolllllne smeJnjt: koje sc javljaju usled men taln i h kon O'k L · � t� l' moralnih nesavršenosti. One sc climini�u ili u najmanju ruku smanjuju razvijanjem jame i nij:Hn ( I . i �, ...tupanj). Fizičke nelldobtIOS/i: kao �to su hll. holest I neudoban pOIOZ.1J. One se otklanjaju vcžb:mjem asana p. stupanj). : . . . . Neprm'i1no.S1i prmličnog tui\(! u telu kUJe 17:<,ZlvaJ. �1 �m�l n,e. Prana Jc . . encrgija u telu koja se mole slobodn
.

.

:

.

.

Najsistemaličniji metod za dostizanje slanja meditacije jc rada jo­ ga. To nije jedini metod. naprotiv sve ostale vrste joge kao �10 su bakti, karma, gjana joga itd. su podjednako važne i imaju .:1 cilj da na kraju 7 donesu meditativna iskustva, i konačno postizanje samorcalizacije. U stvari, sve različite sisteme treba zajedno vežbati, koliko god jc to mo­ guće, jer oni nisu u suprotnosti jedan sa drugim. Os tale sisteme joge ćemo opisati u slcdc6!m poglavlj u. Rada joga je obj�njcna u knji:z.i -joga SUlre� koju jc napisao drevni jogi Patandali još pre pojave Hrista. Vredno je poz abaviti sc ovim siste­ mom detaljnije. jer on Qsvclljava mnoge prepreke koje sc moraju 53vla­ dati na pu tu do uspe.šne meditacije. Prvi stupnjevi nisu u direktnoj vezi sa samom mcditacijom ali su od velike važnosti, jer priprcmaju um i tclo aspiranla za više stupnjeve. Bez vežbc prvih pct stupnjcva samo nckolici· na će imati uspeha u meditaciji. Naravno, oni nisu apsolutno neophodni i neki ljudi će bit i u stanju da mcditiraju i bcz nji h, ali ovo je nckolicina srećnika koj i nemaju mentalne i fizičke smctnjc i koji su od rodenja introvertni i naginju ka meditalivnom načinu živ ota. Rada joga jc za svaku osobu, bilo kojc prirode. Ona počinje od samih osnova za vi�i spiritualni život Oblikujući ljudski karaktcr na nač in neophodan za spiri­ tualni proces. Patanđali je podelio stazu rađa joge na osam stu pnjeva počinjući od osnovnih pravija za promenu karaktera indivi due i z,av�avaj uti sa kraj­ njim stadijumom samadija, dok je sam samadi podelio na tXtiri stadiju­ ma koji kulminiraju u samorcalizaciju. Stupnjevi su sledeći: Pripremni stupnjevi: l)jama (samouzdfŽavanjc) 2) mjama (bcsprekornost) 3) asane (položaji) 4) pranajama (kontroja vitalne energijc) 5)praJjahara (povlatXnje u scbe) Viši stupnjevi: 6) darona (konccnlracija) 7) djana (meditacija u tradicionalnom smisl u reči) i 8) samadi (proces uranjanja u dublje niv 'c uma da bi !:IC postigla stanje idcnliHkacijc sa čistom svcSću). ..

48

.

.

:-C • •

� �

.

'

pojave su još uvek tu, naravno, ali čulni organi više ne šaljU poruke umu, ili ako ih i šalju, um ih nije SVc..,tan. .. . . Ćitalac sada mole da shvati kuliko su P:Jtand:JhJcvlh pet stupnjeva n1.ni za uspclno izvodenje viših stupnjeva. . . Pošto su prvih pct stupnjcva vcć objašnjeni s�slematl�no u drugim knjigama, mi tcmo ih ovde samo ukratko pomenutI. JAMA ILl SAMOUZDRZAVANJE

�

.lpitati ka e vezc Ima ih pet, i čitalac �e na prvi poglcd moi.c I imaju ove naizgled dru�t\'enc norme sa Jogom. One s� u�ko pO\czane sa višom jogom. jer kako je već obja�nj� �o ove norme tH t �eb� I{� �a �S!Obo­ . de pojedinca od emucionalnIh :)mctnJI. Ne treha puno da b� s� shv,lIllo d a . upravo ove temc proul.rokuju u n�ma n:ljvi�e ?�eć p k � I\'ICC' unutra�!:I .� . . sc njih kannikata ili mentalnIh smetnjI. uop�tc. N:letn n.1 kOJI , In ,:ba bOnt � sa simptomom je iskorcnji\'anje njegovog uzroka, Taku će um postali spremniji z a više veJ,be. , . ' Patanđali je z apravo bio idealista i ,"eJ,be rada, JO�� Jc. �a m �lIlo ljudima koji su posvetili svoj život tr�gall�u I.a rcal.u.;JC1J ?m l �OJl �u . verovatno bili izolovani od društva. To Jc o�lglednu u JcdnoJ od nJcgovlh .

�

,

49

•

su tri (stihova) gde on ka'.e da sc ova pravila ne smeju prekrSiti i da ih se moramo pridržavati pod bilo kojim uslovima, čak iako je rezultat ozbi­ ljna povreda drugih ili samog sebe. Ovo naravno, nije praktično 7.3 savre­ menog čoveka, jer su sek,.<;ualni odnosi prirodan deo živOla, i ponckad je potrebno slagali u određenim USlovima, npr. da bi za�titili drugu osobu od neželjene informacije. ZalO tra'Jmo od ljudi koji upra!njavaju jogu da sami prosude u pogledu jama. Medutim, moramo napomenuti da �to se više jame slede, u skladu sa mogućnostima i okolnostima svakog pojedinca, veta je mogućnost da um postane miran i stabilan. Ovo se dcSava samo ako ne postaje konflikti između čovekove svesti i njegove akcije ili misli. Pet jama su sledeće: Ahimsa (nenasilje): Nasilje treba izbegav3ti �to je više moguće. To ne znači samo fizički već i u mislima i rečima. Naravno ako vam neko stvara probleme i morate se potUĆi, onda to učinite ali po mogućstvu bez mf1.nje i zlobe. Zapravo, kako čovek napreduje i vežba više stupnjeve meditacije itd. manje će žcleti da povredi drugoga i višc ćc saosct.1ti sa drugima, uključujući tu i takozvane neprijatcije. U istO vreme visoko cvoluirana osoba će vrši ti svoju dužnost (darmu) čak iako 10 znači povre­ diti drugoga. SUlja (istina): ČOvek treba da bude istinoljubiv koliko god je to moguće, jer laganje i skrivanje iza laži izaziva mentalne napetosti. Mnogi ljudi koji lažu su pod konstantnim strahom, možda i nesvesno, da će njihova laž biti razotkrivena. Ovo se odnosi i na one oblike laži u kojima sc pretvarate da ste vredniji nego što jeste, da stc bogatiji nego što jcste, kada istinu iznosite samo delimično itd. Štaviše, medilaciju praklikujete i tine, pa kako ćele uspeti u tome ako niste istiniti prcma da bi došli do s sebi i žjvotu? ASleja (poštenje i ne-krada): Nije potrebno mnogo obja�njeJlja u odnosu na ovo pravilo ponašanja. Postoji veoma mali broj ljudi, posebno onih koji su naklonjeni jogi, koji u slučaju nepo�tenja neće osećati mentalne i emocionalne smetnje, manifcstavane ili nemanifcstavane. Brahmalarja (kontrola seksa): Ovo je pravilo koje u dana�njem liberalnom svetu, ljudi ne Shvataju dovoljno oZbiljno. Većina ljudi bi rekla: �Za�to da nemamo seksualne odnose? To je prirodno, zar ne?" Naravno da jeste, �tavi�e mnogi ljudi su tokom istorije emocionalno patili zbog potiSkivanja prirodnih želja; obi�no zbog striktnih pravila proklamavanih od strane raznih religija koje su zaboravile pravi razlog zbog kojeg su ova pravila na počctku doneta. Ako želi da postigne pravi uspeh u meditaciji, dana�nji čovek bi ovo pravilo trcbalo da protumači �ao s�anjivanje seksualnih aktivnosti što je više moguće, nakon �to . ISPURI svoJ� obaveze prema partneru. Zašto'! Kakav je odnos izmedu seksa i meditacije? Potreba za seksualnim odno�um nije nišla drugo do nagomilana vitalna energija. Po zav�etku seksualnog čina telo je ispraž50

njeno od ove vitalne energije. Energija se kao št� sv��o zna, mo}..c . . manifeslOvati na različite načine, a seksualna energlJ:l RIJe Izuzetak od ovog pravila. Kad bi se ova energija usmerila prema s� irilualn im ili . i kustvima, iskustva bi bila uz;višena i proširena. titalac, meditativnim s medutim, ovo treba da shvati samo za sebe. Aparigraha (neposedoV'Jnje): Njena ideja je d� možete ! mati svoje . o ne­ stvari, ali morate pokušati da se ne vezujctc za nJih. Ra1:mISltt � srećama u svom životu čiji jc uzrok bio gubitak ili oštećcnJe ncklh vred­ nih predmeta koje ste poscdovali. Razmotrite takođe svoj neprekidni strah da ćete možda izgubiti ili oštet iti :"voje vlasni�lvO. Celokupan rezul� 1trovan neko� nar: tošću, bilo svesno tat je laj da je vaš um neprekidno 7... ili podsvesno. Možcte biti veoma bogat čovek, alt a�.o unate stav neveza­ . . nosti nećete biti optcrcćcni mnogim bngama I tcnzlJ
NIJ AMA ILl BESPREKORNOST u Ima ih pet kao i jama. One se više odnose na \ičnu disciplin U aspiranta i imaju za cilj da pripremcspiritualt �og.as�!ran �a i'..1 tcš�u S!aZ e su jogc koja mu predstoji. Kao i jame (koje su etIčki onJenll�anc) � tjam . je usmerene na smanjenje men!alnih i emodon;tlnih k�� n �kala .1 vr\� .ćan mira umu, pripremajUĆi ga na taj način 7..<1 konccntraclJu I medltaclju. Šaula (čistoća): Ovo pravilo ne treba p�no obja�njav'lli. ĆOve� đe I !reba da odd.a. va svoje telo što čistijim redoYRlm kupanjcm, a tako ne ishranom koja treba da je maksimalno čista i hranljiva. Ako se m pridržavatc toga bićcte mnogo podložniji bol.csti.�a.' kako s�oljašnji u e tako i unutrašnjim što je velika prepreka. m�dlta�IJI Jer . �a�o J� mog � a JC usmeriti um ka unutra da bi se iSlražilt nJegovI dublJi RlVOl, kad lću? pažnja neprekidno ometcna lOšim varenjem i! i n�kom drugom bolc . sposob.nost veoma Postoji takođe i drugi faktor. ČOvekova medtlatlvn� . tcšku I Istu neC Jede ek čov a K:td a. mnogo zavisi od hrane koju uzim hranu, njegov um je tada nedovoljno senzitivan �a rca�uje..na suptilne vibracije i meditativna iskustva. za suptil",1 s1:lnJa medttaclJe pOlrcban je suptilan i čist um u komc će se ona manifcstovati. Ovo pravilo podrazumeV'd takodc proči�� nos � u.�la od uz.nemi�a­ vajućih misli i emocija. Pošto jc ovo cela svrha prne 1 n'pme, ova pravila se moraju slediti. Samoša (zadovoljnost): Neophodno je razviti sposobnost da pod­ nosite sV'.!kodnevne probleme toko da oni Ile deluju dublje na vas; ostati zadovoljan bez obzira na okolnosti. Koti većine ljudi raspoloženjc se neprekidno menja u odnosu na uspone i padove II životu. Jednog t�enut­ ka su srećni, zatim sc nc!:1O dogodi i odjednom poslanu ncsrcćnt. Um koji se stalno menja na ovaj način, nije pogodan 7;1 mcditaciju. Iz ovog 51

•

razloga zadovoljnost je od najveće važnosti. Ne spoljaSnja radi impresioniranja drugih ljudi, več unulraSnja. Ovo je lakSe reći nego uraditi, moMa ćcte reči. Tačno, ali stalnim razvijanjem drugih jama i nijama i svesnim trudom da prihvate ono �to vam dolazi, ma šla to bilo, ova zadovoljnost će Sigurno doći. Topas (uzdr1.avanje) : OVO ima za cilj da ojača moć volje. Podvrgavanje malim uzdržavanjima kao �to su post, ćutanje od nekoliko sati i slično pomaže da se disciplinuje um. Medutim, ovakav tapas ne treba da izazove potiskivanje uma jer to možc doneti više �Iete nego koristi. Moćvolje je apsOlutno neophodna u jogi jer je um kao maCe koje tumara tu i tamo bez cilja. Pokušate da vas natera da radite stvari koje ne žClite. Na ovaj način stvaraju se jo� veće smetnje i prepreke do meditaci­ je. Moć volje je jedini način da se um dovede pod kontrolu. Svadjaja (samoproučavanje): Ovo pravilo ima razna tumačenja, a najbliže bi bilo da treba neprekidno i sa Što vBe svesnosti da posmatrate svoje akcije i reakcije. Posmatrajte kako rcagujete u različitim prlikama i zašto SIC srećni u jednoj situaciji, a nesrećni I.: drugoj. Ako se naljutitc, upitajte sc: "ZaSto sam Ijut?- Ako ste vezani za odredene stvari, upitajte se zaŠIO ste vezani za njih i sl. Ovakvom ncprckidnom samoanalizom postepeno ćcte otkriti kako vaš um funkcioniše, bar na površnom nivou, i postaćcte svesniji stvari koje ga uznemiravaju. Samoproučavanje trcba da sc proširi i na vašu mCditaciju bez obzira koliko je ona duboka, tako da postepeno upoznate sebe. Drugim rečima, ako imate vizije u meditaciji, dopustite im da se pojave. Nemojte ih potiskivati jer vam one mogu viSe reći o stvarima koje sc nalaze u vašem podsvesnom umu, vaSim sctanjima i duboko ukore­ njenim problemima i drugim stvarima od kojih mnoge prouzrokuju stal­ nu napetost II vašem umu, a da u mnogim slučajevima vi toga niste ni svesni. Tek kada ih spoznate pOCcćctc da ih otklanjate i da time po­ većavate spoSObnost doživljaV".mja dublje meditacije, koju Su do tada ometale ove duboko ukorenjene tcnzije. (predanost): Ovo znači predati svoja dela Bogu, i lIvara pran dana vrhovnoj svesti, postojanju ili bilo čcmu Što vas vodi kroz život. Svako vaše delo trcba da bude posvećivanje. POkušajte da kroz stalnu vežbu izgubite svoju individualnost.., svoj ego, i da shvatitc da vaša dela nisu niSta drugo nego manifcstacija vrhovne svesti. Zapamtite, ego jc laj koji prouzrokuje mnogc naSe emocionalnc i mentalne probleme. Ego je laj zbog koga mr.limo, zbog koga se borimo, postajemo vezani za objekte i sl. K..."I da bi malo smanjili ego i um bi nam proporcionalno tome postao smircniji. Kada bi potpuno izgubili ego, Što nije Iako, meditacija bi nas automatski dovela do stvarnosti. Karma i bakti joga, nesebično delanje i predanost božanskom su velika pomoć u ovom r lduhvatu. 52

lAMA I NIJAMA U CELINI

n Možda ćete reći, zar ne bi za nekoga ko je po prirodi nepošte � an nJegovoJ neiskrcn itd: svaki pokušaj veŽbanja jame i nijame b.io suprot u csto prirodi i samim lim prouzrokovao viSak mentaInll� problema � . sko pll.anJc. sof mo I o n . c.rJ. rav t kon o avn nar je o Ov e. enj anj sm OVO njih . i da }C čovckoV"d pr�va pnroda val laša nag su ci dra Mcdutim, svi vcliki mu tn , i kren, po�len, da čini dobro i sl. Bilo SIa d� uradI supr� � da bude s e, sa�o JC �tll makar to izgledalo kao manifesta.cija nj.�gove.p�ave.pnrod �tvo, Ih možda ili čin koji je posledica okolnos�1 u k?J1ma ŽiVI - stroma č? cku to loše pon�nje drugih prema njemu I sl. N� sv�nom planu � tl JC d�uga može izgledati kao das e ponaša prirodno, all n� �IVOU �odsV� je mcntll . na priča. Ko nfli kt se odigrava u predelu podsvesll a to uzrokU . o U pravo ekl por OVO njih zna n ali , sno sve ća ose ek čov a � koj a enj mir uznc Stvu.. kO�­ na ovaj način i nastaju menlalni probicrni u. s?vremenom dru podsvest nik l izmcdu onoga što čovck 7.apravo radi L onoga ŠIO mu

diktira. u e SlOga su jame i nijame nan1enjene svakom.e. Štavi�e, čitaoc. . � vaS cllJ JC l1tc p:tm Ah . . kc leš. i alo pom čak c, � tičn rak nep niti � uči gu mo . . . lte sl� da šaJ pok nJ ma � � transcendiranje i staza do savršenstva čak I naJ Je od ova pravila znači kretanje u ispravnom �.me�u. I naJ �anJI kora� ano I ncna­ velike pomoći, samo se nemojte precenJLva tl - putujte lag silno. ...

ASANE ILI lOGiČKI POLOŽAJI krat­ U tradicionalnoj rada jogi, koju je opisao Patandali, a� nc su � u čvrst L .u ?­ ko predstavljene kao udobne scdeće �Z� koje.om�gućavaJ �c� fi�Čklh ban položaj tela kako bi sc koncentracija I med.',acIJa vcž�alc bl nlJI �e? smetnji. S obzirom na blis ku vezu izmedu tela , uma �vo Je naJ � cč,će ozbi­ svake meditativne seanse. Bilo koji neudoban položaj tela spr m da će ljni napredak II mcditaciji, jer ćc um biti toliko okupiran telo zaboraviti na sve ostalo. ogo Medutim kao što je čitaocu verovatno po"..nalo, pos�oji mn amo tera­ asana koje nis� pogodne za vežbu meditacije. Ovc asanc �azlv hala­ pcutskim za razliku od meditativnih. Terapeutske asane, sl�,�san.�� IJ . Ako sana itd. su bez sumnje korisne za postizanje uspeha u me�lIac � .' um�. ove asane radimo rcdovno, sprečićemo i otklonićemo bolesll telll n �In One opu.s:taju mi�ićc,jačaju nervni sistem i d�n.os� mir uma. Na taj � . kOJI �c one omogućavaju uspclnu meditaciju �tk lanJ:lJućl mnoge �� kt.ore . Onc takodc omogućavaju pojcdincu da polctOlJe I sa �anJe ju cta om tI, štO emocionalne uznemircnosti obavlja svoje svakodnevne dužnos opet doprinosi meditaciji.

�

53

,?vc asane su opisao u �nogim knjigama o jo ;i (kao �(O jc "Asana, pranajanra, mlld��. banda:, BIharska �kola joge). ] Citacx:u pre �? da u OVI?, ��Jlga�a po�lcda detaljnije kako sc one vež poručuje­ baju i koje su nJlh�vc konSl1 I �a Ih radi svakodnevno. Posebno bi trcbalo obratili pažnju na poglavlje o meditativnim pozama. .

PRANAJAMA ILI KONTROLA VITALNE ENERGIJE �ada sc rcč prana mnogo koristi u jogi, većina ljudi jc ne razume �o�.OIJn� do�ro: Možc sc definisat i �ao vilaln;1 ili bioenergija. za dCla­ . IJRlJa objašnjenja pogledajte poglavlje o pranajami. �na jc medijum kroz koji su materija i um povcz.:mi sa svclću. Bez OVO� vlI?lnog medijuma svcst ne bi mogla pomoću um a da sc izrazi u spolp.š�Jcm s�etu. �10 zgICd� lo ič�o da kontrola ! loka prane pomažC � kontr�h uma I na taj na�1n vodi pOJclhnca do mcdita cijc. Mnogc tchnikc pranajame pOkušavaju da postignu upravo ovu kontr olu. . . ,:cćin� ljudi, pogotovo oni koji su novi u jogi, misle da pranajama "'J� ",šta VIŠC od kontrole daha. Ovo je delimičn o tačno jer se dah . ObhkuJ� Zt1 v�eme vežbanja pranajame. Ali to je sam o sporedni a nikako osnovni motiv pranajam�. Cilj je ko�tro a nad tokom prane k�ji jc usko . � povc7.an . sa procesom disanJa. Tohko Je ovaj odnos prisan da svako . manipUliSanje dahom aut atski prouzrokuje manip ?� . ulaciju pranom. vek �o}.c da mcdlllra I ako ne radi pranajamu, ali nje no redovno v�žbanJe ĆC. slg�rno doprineti uspehu u meditaciji . Npr., sladijum pre dJan� (meditacIJe) u r�da jogi je darana (konce ntracija); ako nismo u stanju da sc ko?a:ntnšemo na cd�n o�jCk izvesn �1 o vremc, djana jc ) . nemo�uća. YOblČ3Jcna metoda J� v u hzacIJa unutra šnjcg objekta zat­ �� �renlh OČI.lU. � �arno po sebi nlJc �Jcdnostavn o, jer svaka mcntalna slik� brLO Izblcdl Ih potpuno neslane za kratko vre . mc Pranajama je . . �aJ �Jc �?ns na po.što pOIpomaže da sc mcntalne slike održe, . da budu VldlJI�c I J asne dUŽI vremenski period. Ovo je pro uzrokovana ponovnim . k�nahsanJe m prane u tclu što omogućava umu da percepira i konlrolii:e slikc. Pr i ane u ra�im knjigama i savelUje­ . anajama i nje?e .Iehni�e su 0 p.s . mo čilaocu da potražI bilo kOJU od nJIh za dalje mrormacije.

�

PRATJAHARA ILI POVLAČENJE ČULA . M �ogi od nas pro�edu �eći deo svog budnog stanja okrenUli ka . m sp�.IJašnJe . sve � u. Drugim. reČima, naš um se uglavnom b:lvi dogadajima kOJI se odlgra�aJu van I ��a Da bi postigli uspeh t. meditativnim tehnik:l­ ma potrebno Je da OdVOJimo um od spoljašnjeg sveta. Moramo 7 1boraviti ...

54

na spoljašnju sredinu. Ovo je lakše reći nego uraditi,jer je um od rođenja naviknut da gleda napolje, a kao i sve navike i ovu jc tc,ško prevaziĆi. Većini ljudi je tel:ko da zatvore oči i zaborave spoljašnji svet čak i za minut. za vreme medit:lIivnih vežbi mi tražimo od aspiranata da po­ ktrlaju da oči drže zatvorene tokom cele vežbe. Kažemo im d'l se odupru s i ktrlenju da otvorc oči postavljajući sebi pitanje: ·Šla je to napOlju što bi moglo da me zainteresuje? Ja sam u sobi i napolju sc svakako ništa ne dc3ava." Svi imamo OVdj uslovni refleks da uvek mislimo o spoljašnjim stvarima. N�a svest je privučena napolje na isti način na koji je gvožde privučeno magnetom. Najveći problem je to �to naš um neprekidno prima inrormacije o spoljašnjem svetu preko čulnih organa: ušiju, ol!iju ild. Nuš um s� nikuda zaista ne može odvojiti od spoljašnjeg sveta svedok sc ne uvežba l dok ne budc motivisan da ignoriše ovaj proces, jer um ne prihvata ili ne obraća pažnju na svc poruke koje dobija od čulnih organa. Ako bi se to desilo bilo bi nemoguće donositi odlukc ili sticati znanje o spoljašnjem svetll, jer bi um bio zarlpan sa toliko puno inrormacija da ne bi bio u mogućno­ sti da deluje. To bi izgledalo kao da imate pedesei radio prijemnika u sobi koji emituju pedeset r:lzličitih radio slanica sa istim intenzitetom. SedeĆi u sredini sobe ne bi bili u stanju da raspozna re ni jednu stanicu nili da razumete njen program. Um odabira samo neke od informacija i zatim donosi odlukke. Ono ŠiO moramo da uradimo je da ukinemo selekciju čulnih utisaka koje dopiru do uma. U stvari Illi 10 činimo čclćc nego štO mislimo. Ono što moramo pokušati da uradimo u meditaciji, koncentraciji i pratjahari je da izgubimo svesnost o spoljašnjoj sredini, ali bez pomoći uzbudljive knjige ili neke druge spoljašnje stvari koja : lOkuplja intelektualnu sposobnost uma. Um treba da bude apsorbovan, 7 koncentrisan, ali bez intclektuaIi7.acije. Um je kao nevaljalo dete; uvek čini suprotno od onoga ŠIO vi želite. Tako ako pokušate da s ik l jučite čulne utiske um će ih automatski po­ ja�ti. Ako s druge strane forsirate um da misli o spolj�njim stvarima dok su vam oči zatvorene, posle nekog �remena on će težiti da izgubi intcresovanje za spoljašnje zvukc i neće sc vezivati za čulne utiske. Upra­ vo ovo stanjc uma, koje sc zove pratjahara, nam je potrebno za meditaci­ ju. Ovo pon
55

I Mnoge lehnike dale II ovoj knjizi uključuju sistematsko kruženje svesnQSli kroz različite dcJovc lela, svcsnOSI o procesu disanja, zvukova . bilo mentalnih ili verbalnih itd. Ovo SC delimično koristi da bi se um koncentrisao, ali iSl0 lako i da bi bio okupiran unutrašnjim stvarima kako bi automatski ..aboravio 7 na okolinu, i lime izm�vao stanjc pratjaha­ re. Ovo zadOVOljava tendenciju uma da lUla, ali na konlrolisan način, i otkJanja probleme koji sc nameću II vcžbi čiste jednousmerene koncen­ tracije, za čije vreme se neiSlreniran um buni protiv nasilnih organirenja što može potpuno zaustavili napredak.

koncentracija obično shvata u šircm smis!u, k�da �e čovek kom:en.triSe na na niz ideja, npr. dok čita knjigu, i.li na, v�ćl brOJ objekata: Zadrl.a.tl umvlda . g blJe : d!, iku obl u ga ovo � od tSl! kor I jednom objekt u je mnogo težC �n u objekat koncentracije su shodno tome veće. Kom;�nt �acIJ� .na. �ed Jc sv�h objekat nije nemoguća, Ona zahteva upom? vcžbanJ� I u�ltdankad a J� mentalnih smetnji vežbanjem pet ni:;Uh stupnjeva rada Joge, I .�k će doĆ i um potpuno pročišćen ovim osnovnim vežbama, koncentracija sama od sebe, prirodno, bez posebnog napora. DJANA lLI MEDITACIJA

•

DARANA ILI KONCENTRACIJA U vreme kada jc čovek spreman za ovaj slupanj sve spoljašnje

smetnje moraju biti uklonjene. Medutim, um jc i dalje II stanju uznemi­ renosti; još uvek je zatrovan mislima. Ove misli se odnose na sadašnjost, jer su svi spoljašnji utisci ukinuti. Njih možemo klasirikovali u dve grupe: sećanja iz prošlosti i projekcije budućih dogadaja. Kako možcmo da otklonimo ove aktivnosti uma'! Metod je darana ili koncentracija. KoncenIracija u ovom kontekstu znači potpuno fiksiranje uma na jedan objekat uz isključenje svih ostalih. Kada se ovo postigne um auto­ matski ne razmišlja o ostalim stvarima ili idejama. On sc pOlpuno apsor­ buje u Objekat koncentracije. Objekat koncentracije je obično unutrašnja slika zadržana ispred z.1tvorenih očiju, mada takođe možcbiti i spoljašnji Objekat. Medutim, um ima tendenciju da lalde odluta ako je koncentrisan na spoljašnji Objekat, ipak takva koncentracija je veoma korisna za one ljude koji imaju tclkoće da vizualiziraju unutrašnji obje­ kat. Ako sc koncentri.šete na spoljašnji objekat (kao u vežbi tmtaka, kOj3 će biti objašnjena kasnije) za neko odredeno vreme svakodnevno, na kraju ćete biti u stanju da zatvorenih ociju vizualizirate sliku lOg objekt3. Može se vežbati i koncentracija na jednu ideju uz isključenje svih ostalih ideja, ali ova velba je teža i obično se radi kada je već postignut veoma visok nivo koncentracije. U stvari, u jogičkoj koncentraciji um ne treba da bude pOlpuno nepomičan; umni procesi nisu sasvim 1..3ustavljeni. Um treba da bude svestan samo jednog objekta, kako bi se nalazio u neprekidnom procesu otkrivanja njegovih dubljih aspekata. On spoznaje mnoge aspekte objek­ ta koje pre nije primećivao dok je neprekidno lutao od jednog Objekta do drugog. Ovo možemo uporediti sa posetioccm umctničke galerije. Ako bi samo bacio pogled na svaku sliku video bi malo finih dctalja. Nasuprot tome, ako bi proveo pola sata u proučavanju samo jedne slike otkrili bi mu sc finiji i suptilniji detalji. čak i ljudi koji misle da imaj u visoko razVoj �ne moći koncentracije Olkrićc da je koncentracija na jedan objekat Iclka. Ovo je zato što sc 56

Djana je zapravo proŠirenje durane i Patan�ali ju je definisa? k�� IJ� Ih neprekidni tok koncentracije uma na j,�dan ?bJckat .koncentracm meditacije. Izmedu darane i djane postOji suptilna �azh.ka. U da�ekau� neprekidno poktclava da misli na sv� druge stva�1 O� IIl� na Obj post,to­I aspirant mora da vrata svcsnost na objekat: uzn�mlrenJ� Još �vek r bo : je. U djani je, medutim, u'!l s��.lada � i, pot puno I n�prek�dno Je �� �so k�1 van u objektu, Tek u me(hta�I) l počl.nJu. �a se mam[estuJu dublJt aspeam. objekta. Dubina koncentraclJc u dJam Je mnog�. v� nego u dar Redovnom i kontinuiranom vcžbom koncentracije dJana se spontano manircšluje. SAMADI ILI PROSVEILJ ENJE . Samadi je krajnje prošircnje djane Samadi je ku.l'!linacija dj�ne. On je podeljen na �etiri stupnj.a, i ��a�i o� njih mo� bIII �ranscen�lfacl­� . rca.lJza pre konačnog doslignuĆ3 kulminaCije Joge I samog života.. �lm? au je ili jedinstva sa stvarnošću. Ova četiri s�upnja neće bttl obJa.š�Jen as ovoj knjizi jer su daleko iznad �o �malnog t�kustva.tako da su rečIodan vatne da ih opišu. To bl bila � m� Igra r�I, ća� v�ća neg o �da .. neadd. kad smo pokušavali da opišemo me�ltaclJu na mum m��lma. Medub}�lm, svako ko je zainteresovan 1...3 tehmčke aspekte �m�dlJ3 Irebal?" �a, pogleda Svami Satjanandine komentare PatandahJcvlh Joga Sum Cerm .. poglavlja o slobodi". . .. . , Patandali opisuje samadi kao slanje mcdltaclJe u k?Je� P?StOJl za samo svest o objektu bez svesti o umu. Ovo zahteva malo obpSnJenJc. zu­ vreme nižih stanja mcdilacije dublja stvarnost objekl� �e polako poka o je. Pa ipak njegova krajnja su.šli�a sc još .uvek ne �Idl, kao da Je .nešt sprečava da sc otkrije. Ovo nclto Je u s!Van U� medllanl3. O.n delUje kaot zastor izmedu objekla i svesti. Samosv��a pnroda um.a sknva Slvarnos objekta od svcsli. Ovo možemo uporediti sa sobom kOJa pevao Ako .peva bez svesnosti o sebi pevaće mnogo bolje nego kad je samosv.csna. I ka� zna da je drugi slušaju. DOVOljno j� .samo da po.glC(!a,t� vel �ke ljude lt vidite da su svoja najbolja dela slvonh tek kad su IZgUbih ovaj elemena 57

•

samosvcsnosti. Kad um O1kJoni svoje prepreke, va�a inspiracija možc da sjaji kroz njega. Identična stvar sc dclava j II vi.š"im slanjima meditacije. U samadiju samosvcsnost uma ncstaje. Dualnos! objekta i subjekta kuji opaža ncstaje, tako da objekat i subjekat postaju jedno. Samo pod ovim uslovima otkriva se krajnja suStina objekta, jer tek kad Objekat i subjekat više nisu različiti, subjekat saznaje sve o objektu. Objekat per­ cepcije, osoba koja percepira i percepcija koja sc odvija postaju jedno. Ovu Situaciju je leSko objasnili rcčima jer ona transcendira uo­ bičajeno iskustvo. Uzmimo veoma grubu analogiju. ĆOvek vidi grupu ljudi nedaleko od sebe: on sc oseća odvojenim od grupe i naravno da lO i jeste. Ovo je naš normalan odnos prema stvarima oko nas. Grupa disku­ tuje o nečemu, ali je suvi�e daleko da bi je čovek �uo. Izmedu njega i grupe postaji ograda koja ga sprečava da otkrije šla pričaju. Ograda je um. Ona mora biti prevaziđena ili presko�ena ako �ovek želi da sazna o čcmu je reč. On prcskače ogradu, pridružuje se grupi i saznaje o čemu oni pričaju. U bukvainom smislu čovek posIaje jedno sa grupom, a takođe j sa znanjem koje je drži na okupu i zbog kojeg je ona formirana. Posmatrač se sjedinjuje sa posrnairanim i sa tačkom glcdj�ta koju podržavaju posmatrani. Oni posIaju jedno. ISla stvar je i u samadiju. Naravno jedinstvo postignuto za vreme samadija je neopisivo i daleko prevazilazi bilo koje naše svakodnevno iskustvo. Osoba koja gleda čoveka u samadiju nikako nećc moći da razume šta �ovek u samadiju do'Jvljava. Z. 1 pravo posm�l1rač čak m07.c pomisliti .aju, ili mo7 .c da da �ovek u samadiju spava, ako je u sedećem polo1 pomisli da je potpuno normalan, sa "normalnim- misaonim procesom ako obavlja dnevne dužnosti. Čak ni čovek u samadiju svesno ne zna visinu svog iskustva. Kada napusti stanje samadija i vrati se u normalnu svesnost ili bolje reći normalnu ne-svesnost (jer ona je tO Sigurno u poređenju sa samadijem), on zadržava duboku mudrost i mir koje izražava u svakodnevnim aktivnostima. Čovek koji je makar jedanput doživeo samadi potpuno je promenjen. On se uzdigao iznad proseka i sve vidi u potpuno novom svetlu. Stupnjevi od darane do samadi;a su ustvari različita imena za ra­ zli�ile stepene dostignuta. Jedan automatski vodi u sledeći kad aspirant dostigne određen nivo razvoja. To nisu potpuno razli�ite vežbe kao štO su 10 niži stupnjevi, asane, pranajama i sl. Ne postoji nagla promena iz jednog stupnja u sledeći. Napredak aspiranta u ovim oblastima je priro­ dan i spontan. Upravo na ovim stupnjevima, kaže se da je guru apsolutno neophodan, jer dok je aspirantova svest utopljena II iskustvo kroz koje prolazi, samo guru može da mu pruži potrebno vođstvo i da ga bezbedno vodi stazom do cilja.

•

,

DRUGE VRSTE JOGE I NJIHOV ODNOS PREMA MEDITACIJI

Već je objašnjeno da sve vrste joge imaju za cilj da dovedu do stanja meditacije. Međutim, čitalac ne treba da pomisli da mora da vežba samo jednu vrstu joge, zanemarivši sve ostale. Mada ljudi smatraju da postoji mnogo različitih joga, tačnije je jogu nazvati jednim putem, a njene različite vrste različitim stazama log puta. Ovo se može uporediti sa parčetom konopca koji je sačinjen od različitih manjih vlakana. Različita vlakna imaju svoje odvojene identitete, pa ipak zajedno čine konopac. Na isti na�in, kada se različite vrste joge vežbaju zajedno one čine celinu koja vodi u meditaciju.

BAKTlJOGA Bakli joga je joga predanosti. Uopšteno to je predanost Bogu iti vrhovnoj svesti u jednoj od njenih manifestacija. Ove manifestacije mogu bili neki od mnogobrojnih avatara, božanskih inkarnacija, koj i su posto­ jali u različitim periodima tokom s i torije, kao što su Krišna, Rama, Buda, Hrist, Muhamed itd. To može biti nečiji guru ili bilo ko, ili pred­ met koji pobuđuje snažne emocije. Ono �IO je va'.no je da objekat preda­ nosti bakte ima snažnu emotivnu vezu sa njim, i to do tc mere da je sva njegova emocionalna energija usmerena ka služenju te personalne forme vrhovne svesti. Umesto da svoju pažnju usmeri na impersonalnu (ormu svesti kao u rada i gjana jogi, on svoju ljubav usmerava na·ne!l:to opip­ ljivije i konkretnije. Svi smo mi emOlivni u većcm ili manjem stepenu; to je deo ljudske prirode. Mnogi ljudi, međulim, potiskuju svoje emocije i ova sila ostaje prigušena unutar njih. Ona mora negde da se manifcstuje i to obično biva u obliku bolcsti ili mentalnih problema. Drugi ljudi pak izražavaju svoje emocije, ali u toliko različitih pravaca da u tome nema snage. Ovo lakođe uzrokuje mentalnesmetnje, jer više razli6tih Objekata emocionalne paž­ nje ne zadržava predanost osobe. Stoga čovek stalno poku�ava da pro­ nade nekoga ili ne!to prema čemu bi mogao da u potpunosti usmeri svoje emocije i predanost. Ovo traganje. se neprekidno odvija toko.m celog živala. Jednom kada pronademo objekat vredan našeg predavanja, tada ncstaju svi emocionalni problemi i počinjemo da živimo potpuno, a ne polovično. 59

58 ,

I

��o �a nademo objekat kome s� možc�� preda �i? Zapravo mi ga ne na!3Z1mo, on nam sc spontano otknva. Bakti Joga se Izdvaja od ostalih �rsta Joge � tome što se ne može svesno razvijati. Moćna i sveprožima­ JUć.t �evoclJa �e: dclava spontano. To je možda nclto Sto smo nasledili iz detinjstva. A!I )ed.n3 stvar je sigurna: živeti jogičkim načinom života, i polako �manJ.uJuĆ! mental�esmetnje i uznemirenja koja spretavaju svest da o�etl pravI pravac sudbme, predanost će se povećati i objekat preda· nosu će se spontano manifestovati iznutra. Kak? nam bakti joga donosi stanJe meditacije? Odgovor je da osoba kOJa..ose� preda.nosl automals� koncentriše svoj um. Stepen �oncent�acIJe zavl�1 od nivoa p��anos! l. Osoba koja neprekidno razmiS­ IJa o Objektu svoJe predanosti Ima Visoko koncentrisan um. Um ove osobe .P?staje �iran ! stabilan tak? .d� postoji manja mogućnost da će je US�R1 I pado� u ži Votu uzne!lunll. Tak�e, �soba koja neprekidno mlSlI o �om o�Jektu predanos!l, auto�aLSk.i g ubi �esnost o -ja" ili egu. �d.a. bl s � ovaj pro� n�tavlo dovoljno dugo, potpuno bi se izgubio lIčRl Id�nlltet. �a �vaJ načm se automaLSki smanjuju '.cIje ili klcle koje O.t.CŽ3':':aJU med.lt.aClJu. Naravno sve ovo pod uslovom da objekat medita­ cIJe RIJe neko di nc,što štO svojom nestabilnošću ili kolebljiVOŠĆU izaziva nove smetnje i bol. .. Idealn?, bakU jo�a je. �ma .�ovoljna da izazove viša stanja mcdita­ �Ije pa čak I .sam�reallzacIJu. Nijedna druga vežba nije potrebna; rada i tinito samo ako je joga, karma Jog� lid. su suvišne. Ovo je medutim s osoba potp �no I neumorno predana . Samo nekolicina ima ovu sposob­ nost. �ogl od �as su možda u stanju da se predaju za kraće vreme, ali po�IOJt tendenCIJa. da budemo omeleni u tome i da izgubimo veru u obJek� t p�edanostl: Ako se ovo d�godi. sama bakti joga nas neće odvesti � medllat!vna stanja. U lom slučajU moramo je dopuniti drugim vrstama joge. �a�ti joga j�, svakako, naj�oćnija a.ko se objekat predanosti spon­ tano JavI u umu I čovek �boraVl na svoJ ego. Medutim, postoje speci­ . �čne met.ode.pomoću .koJlh se p��danost može pojačati i izraziti, kao što J� v�ć o�JaSnJe�o . Ob��kat bakti Je uglavnom Bog u bilo kojoj od tradi­ clonal�lh marurest�cIJ � , mad� ovo ne mora uvek da bude Slučaj. Medulu�, z��g da�J�g Izlaganja, uzećcmo da je ovo slučaj kako bi što lald
U v�im stupnjevima bakti joge, bakin oseća kao da jc Božji sluga i

potpuno se predaje Božjoj volji. Medutim, čak i lada ova ljubav jc pro­ jekcija ega, visoko spirilualizovana i pročišćcna projekcija, ali još uvek samo projekcija ega. Bakla voli zato što ima unutrašnju potrebu da voli kao što brat voli sestru ili ljubavnik svoju dragu. Joo uvckJc to odnos koji sc zasniva izmedu pojedinca i nečeg drugog. Još uvek posIoji jaz izmedu onog koji sc predaje i objekta predanosti. Ovaj jaz., ova naizgled nepre­ mostiva odvojenost, mora bili prevaziđena ako bakIn želi da postigne �amorcalizaciju. Kada bakla postigne samorcalizaciju on postiže jedinstvo, on po­ slaje Bog i iz dubine svog bića može reći Aham BraimIa Asmi (Ja sam Bog); može reti:")a i moj Olae smo jedno", kao ŠiO jc i Hrist rekao. Kroz svoju predanost bakta dostiže stupanj koji prethodi konačnom cilju. Da bi se postigao konačni cilj ova predanost mora biti transcendirana. U tom trenutku bakta treba da pr�iri svoju ljubav toliko da ona više ne postoji u UObičajenom smislu te reči, kao ljubav izmedu dve stvari. On je postigao jedno, a na taj način je postao i sama ljubav. U tom trenutku on Je postigao istu realizaciju kao I rada jogi, gjana jogi ili bilo koja druga osoba koja je postigla vrhovno prosvetljenje. Staza ljubavi vodi čoveka do krajnjeg znanja. Spiritualni aspirant teži da postigne meditativna iskustva i treba da shvati da je bakti ili predanost jedno od najmoćnijih sredstava. Predanost pobuduje stanje uma u-kome sc meditacija prirodno manircstuje. Ako ne mate svoj objekat predanosti, svoju ištu, sačckajte da se pojavi sama, jer to će se Sigurno desiti dok budete radili jogu i polako evoluirali. On ćcse sigurno pojaviti jednog dana, verovatno kada ga budete najmanje očeki­ vali. KARMAJOGA Karma joga nije samo rad. Karma joga je obavljanjc rada sa potpu­ nom svešf.u, ali bez vezivanja 1.3 plodove ili rezultat rada . Rad je sam sebi cilj, a ne sredstvo da se postigne neka nagrada, novčana naknada itd. To je nesebičao rad. To je rad kroz koji čovek gubi osećaj ega. On postaje jednostavno n i strument. Naravno, karma joga je u svoj im poretnim stadijumima samo rad, jer osoba joS uvek ima jak osećaj ega, i svesno ili nesvesno žudi za p'lodovima svog truda ili barem za priznanjem svog rada u obliku pohvale lli poštovanja. Stalnim gUbljenjem sebe u radu i mentalnim trudom' oovek će polako ali sigurno postići trajnu nezavisnost za svoju personal­ nost i svest o egu. U karma jogi, čovek leži da postane savcleni instrument vrhovne svesti u manifestovanom univerzumu u kojem živimo. Ovu manifestaciju obično ometaju u svom savclenom ispunjenju ćudi i ego pojedinca. Kada osoba rue nesmalra sebe za onoga koji radi već samo za instrument, rad postaje spirit ualizovan. ĆOvek postaje vrlo efikasan i vc,št u svom poslu. Razvija se uravnotežcnosl uma u svim okolnostima, jer kako neko ko je 61

samo instrument može da se uznemiri iJi razlj uti? Samo zbog želje i egocentri�nosti čovek rcaguje neprijateljski prema drugima. Verovatno najveći primer karma jogija ovog veka bio je Mahatma Gandi, koji je ži.�eo po s� ideali'!la karm � jog:. On j� obavljao svoje dužnosti, a ipak niJe biO dodU1lut pnvlačnosllma I odbojnostima, li�nim naklonostima i sl. Na sva svoja dela gledao je kao da ona nisu ništa drugo do uloge u bo1.anskom procesu univertuma koje su u skladu sa voljom vrhovne svesti. Bio je samo instrumcnt, samo svedok svojih dcla. Sve plodove svoga rada predao je čovečanstvu i Bogu. Kakav je odnos karma joge prema meditaciji? U svojim najnižim stupnjevima ona je jedan od najmoćnijih načina za otklanjanje identifi­ kacijesa egom. žClje i mentalni problcmi automatski nestaju. Privlačno­ sti i odbojnosti se postcpeno gube. Sve su ovo prcpreke za meditaciju, tako da njihOVO otklanjanje ili čak smanjenje omogućava čovcku da postepeno dostigne vi.ša stanja meditacije. Mentalni problemi se ne mogu otkloniti ako se ne radi ništa ili se živi u izdvojenosti. Oni imaju tcndcnciju da se pritaje ili da ostanu uspavani u dubljim nivoima uma. Aktivnost u obliku karma joge je sredstvo da se istaknu i osvet\c unutrašnji komkti. Odnos sa ljudima za vreme karma joge je najbolji način da se otkriju problcrni ličnosti. Kada se oni otkriju, čovek može da preduzme cnergične korakc da ih otkloni putem introspektivne svesnosti i pomoću pozitivne upotrebe autosuge­ stije. Druga vaŽIla srvar je da stalno praktikovanje karma joge razvija spoSObnost koncentracije. Sposobnost da se koncentrišemo je neophod­ na da bismo počeli sa meditacijom u bilo kojoj vrsti joge. Prema tome, razvijanje koncentracije kroz karma jogu može čoveka automatski odve­ sti u medilaciju. Razvijanje moći koncentracije je od neproccnjive vred­ nosti ako oovek želi da postigne transcendentalno stanjc putem rada ili kundalini joge. U višim stupnjevima karma joge obavljanje rada samo po sebi postaje oblik meditaCije. U izvesnom smislu onaj koji radi, objckat rada i sam rad postaju jedna sta i stvar. U ovom stanju uma karma jogi zaista meditira. Drugi aspekt karma joge, koji se obično gubi iz vida, je da se pomoću nje razvija volja. Važnost volje većina ljudi obično zanemaruje. Grubo rereno, VOlja se može definisati kao sposobnost uskladivanja motivisanja i mobilisanja oovekovih mogućnosti i aktivnosti kako bi � postigao odredeni cilj. U karma jogi čovek ima za cilj da postigne rezul­ tate svoga rada na najefikasniji mogući način. OVO razvija moć volje, a upravo kroz volju čovek doživljava i izražava svoju jedinstvenu prirodu. . U stvari, spoSObnost pojedinca da i7..fazi svoju VOlju je ono što predstavlja n�egovu Jjčn� egzistenciju. Što se više njegova valja uskladuje sa nJc,:goyo� �nrodom, to će bliže biti identifil..aciji sa centrom svog postoJanJa, Jastvom. 62

Su.ština karom joge može se ukratko izložiti sl�dcćim citatom !z vcnom a.ktlvnošću ak� �voJ a Bagavad Gite: -Ljud; se zarobijavaju so.pst . svoJa dela sveto I blćctc ite I dela ne izvode kao štovanje Boga. Zato zvod slobodni od vezivanja za plodove rada." TANTRIČKA KUNDALINI JOGA

Ovaj sistem joge se zasniva na. budcnju 'psihičkih centara. .ili čak�i fI, koje posIOje u svakom čoveku. Da bl se shvaula .o� novna f� nkcIJ3 �k. ne srne se zaboraviti da je um svake osobe sačlRJcn od nlv?a raz.hčlt� t1 suptilnosti gd� svaki viši nivo po�tepcno om?gućava svesti da .osve ! ezan sa nekim pSI­ skriveniji pristup stvarnosti. Sv�kl niVO uma Je pJV . � ičko m telu č?v�ka. PSih u ze nala se c kOJ , rom tak hičkim centrom ili � n.e sa � 1�OL,?a Postoji veom mnogo čakri uklj �čujuti i.one koje su pove;r; l m ispod presečnog ljudskog uma I on� kOJe su povezane sa. Višim pSlh �čk �as i nadsvesnim stanjima. Drugim reČima, unutar nas postoJc čakre �oJ� sa povezuju sa animalnim nivoima uma! sa instiktivni.m oblastima bića Ih e uzvišenim sferama koje su daleko Izvan podrUčja normalne svet�v!l m svesti. čakre koje se koristc u kundalini jogi su čakre koje vode ka Viši nivoima uma. Cilj i predmet kundalini joge. je d� sves��st �spiranta �ovcde. do ovih viših centar-d uma i da na taj načm aktiVira Ih probudi supl!lne sposobnosti koje su pov�zanc �a ovim centrima. �ilalac ne t�e�a da n pomisli da je buđenje OVih �kn. n�to neno.rmal�o I ncllo �t ? .le Izva .h ltlm obla­ UObičajenog iskustva. Ustvafl, SVi ml p.rovodlm.o živOI � raz c stima uma kojc su povezane sa nekoliko čakrl. Mnog� od. na� provo� lm deo svog života u okvirima uma koji se odnose na ,?�OIruhsanJe drui; ljudima radi zadovoljenja sops.lveni� potreba: �ekl lJudl pr?v�de većlll:u vremena sa ovim stavom, neki manJc, a neki nimalo. Ovaj niVO uma .l� povc7.an sa manipura čakrom u predelu pupka. Svako od nas .d?ŽIVI nckad osećanje velikc ljubavi prcmB: �l
�

mnogih nečistoća uma bezopasnije. U ovim slučajevima izbegnuta su neželjena iskustv:1 povczana sa prevremenim budenjem čakri, koja mogu biti opasna za osobe koje kundalini jogu praktikuju bez direktnog vodstva gurua, HATA JOGA Hata joga sc prvenstveno bavi vežbama za pročišćavanje [ela koje sm iruju um i discipiinuj II lelo. Tradicionalno, ona se sastOji iz.šest grupa tehnika koje sc zovu �:lIkarme, a to su: Neti - tenike čišćenja llosa, DalUi - tehnike m·ćcnja probavnog trakta. Nalili -vežbe za masažu stomaka. BaSI; lehnike 7..3 pročišć:lVanje creva. Kapa/bali - tehnike 7,.;:1 pročišćavanje prednjeg dcla mozga. Trtllaka tehnike za razvijanje moći koncent racije. Tehnički, asane (položaji), pranajama (kontrOla bioenergije), mu­ dre (telesni i mentalni stavovi) i bande (energetske blokade) se takođe mogu klasifikovati kao deo hata joge, zbog toga što sc pominju u kla­ sičnim tekstovima o hata jogi. Asane kojc su uklju�ne u hata jogu su mnogo brojnije od meclilativnih asana u rada jogi. One uključuju veliki broj asana koje blagotvorno deluju na celokupni kompleks um-telo. Hata joga se temelji na principu da čovek možc pOSlati svestan viših stanja uma manipulišući raznim energijama i sistemima u fizičkom telu. �ilo , koje stimuli�nje i manipulisanje nervnim sistemom ćc sigurno Imali odredeno dejstvo na um,jer su svi nervi u lelu direkino ili indirekt­ no �ovezani s� m ozgom. U poglcdu ovog nema sumnje. Na primer, tah?lkc u hata Jogi. dovode do ravnote1..c izmedu Simpatičkog i parasim­ pallčkog nervnog sistema koji imnju veliki uticaj na rad skoro svih orga­ na u telu , Oba ova sistema su poveZa')na sa raznim organima kao što su srce, pluća, sistem za varenje ittl. Jedan sistem deluje suproIno od dru­ go,g, �ako da je funkcionalno stanje organa u bilo kom trenutku kompro­ mis ,I�edu dve suprotne sile. Simpatički sistem ima tendenciju da mobll,.še cC,lo ,te�o tako da ono mol.c da izvodi spoljašnje aktivnosti. P�ras.lmpatlčk.i Sistem, s druge strane, nastoji da čoveka načini introvcr­ tmm I da ga p?CIst�kne na '!lzmišlj,anje. Ni j� dna od ove dve krajnosti nije . . Ako Je pažnj3 ncprek.idno usmerena ka spoljašnjoj dOb �a ?-.3 m c.dll��IJ � s �edlm meditacija Je takode nemoguća. Idealno stanje jc kad su o'fol dva Sistema u ravnoteži, a upravo je to cilj hata joge. OVO je samo jedan primer; hata joga ima bezbroj drugih efckata, U .r�či hafa, ha predsta�lja idu ili mesetcv nadi, la predstaVlja , pmgalu Ih sunčev nadi,, U pramčnom telu, beiocnergetskom telu koje je fin,ijeod fiZičkog, t.cl�, postoji v��iki broj psihičkih kanala ili nadija, duž kOJth teče prana lli Vitalna energiJa, unutar odredenih kanala, kao što krv teee kroz krvne sudove. Ova dva nadija, ida i pinbala, povezuju muladara čakru sa adna čakrom ukrštajući se i prolazcći kroz sve čakre koje se 64 -

-

iunedu nalaze. Najvažniji nadi u telu ide di.r�ktno o.� muladar� do adna , čakre. On se zoves�umna i kada se kundahna energija probudi, ona te�e kroz njega. Otkriveno je da kada je tO.k pra.n� u idi izje.dnačcn sa. tOko.m prane u pingali, kundalini automatski po�IOJe da se diže. Hat�. Jo�a JC: kao što njeno samo ima govori, zaintercsovana i'..a dva nadIJ3,...du I pingalu. U stvari, njen cilj je �a. ura�note�i �okove .pran.e u �ba n�dlJ:l. N� ovaj na�in se aktivira kundallna, kOJa pO�lnJe da stimuliSe č:.lkre I medlla cija se automatski dclava. . u �a dtr,ekt �o �,t:m�h�u šavaJ k ,? takod Mnoge vežbe hala joge p? � �kre koje su posrednici izmedu r:lzll�ltlh t progrcsl�n? .sup�l�mJ!h nivoa uma. Najniže manifcstacije ča�,ri pov�7..an� su sa ra�h�I�lm fiZičkim or�a­ nima u telu. Hala joga nastoji da sllmul.še, pročlsll t uopšte pOb.olJša slanje ovih organa kako bi čakrc mogle da se lalcle probude, Na primer: vežba kapalbati fizičlO prociščava prednji rdanj, mozga, a vežba ,neti slimulišc nervne veze u mirisnoj glavici u mozgu Iznad noz�rva, kOJ? se smatraju glavnom lačkom 7..3 �Iimu la,cij� ad�a čakre, Tehnike dautl fi: zičk.i procišĆ3vaju cca probavnl Irakt I stlmuhšu ncrve u grudna'!' del�, I na laj način dcluju na �nahata ča�ru. Slično lomc.. vdba nault mastra abdominalni deo i deluJC na manlpura čakru. Zatim, sve .ove čakre su direktno u vezi sa različitim nivoima uma: njihOVO budenje će svakako dovesti do meditacije, Možemo reći da hata joga smatra da je telo hram duše i da bi kao takvo trebalo da se odr1..ava u dobrom stanju. Hala joga n:�� pomaže da otklonimo mnoge bolcsli i telcsne tegobe, a sve oncs u ozbiljna pfepre�a meditaciji, jer kako oovek može da umiri um ili zaboravi na .telo katia Je p-isulan bol ili neudobnost? �editacija j,? mnog? lakš� omm �sobama koje imaju dobro fi7jčko zdraviJe. Ako p�lIt� od bilo kOJe b�lCSII kao ŠIO je dijabetcs, visolo krvni pritisak, �I�r I,sh�no, prepo���uJ�mo �m �a počnete da vežbama hata joge, uklJučuJu�1 a�nc, pra � aJ.\m� �td, ah d,a I� ne koriste samo kao efikasan put i'..3 postlzanJc zdravija vcć I kao preliminarni stupanj na putu ka meditaciji. , obpš­ �o j , Šesta i poslednja vdba hata joge je trataka i ?iČC detal njena kasnije u knjizi. često sc smatra da ova tehmka ".e pnp.l�a hat� jogi, jer je za izvođenje svi� ostali.h tehnika potfebn,a, fiZička a�lIvnost I , t Je, m�dut.. �" reč o one sc direktno bave proči��vanJ�m �ela. U tratak . razvijanju moći koncentracIJe, fikslra.nJem pogleda n�, spoIJa�nJ,1 Ih �nu­ lra.šnji Objekat. Uz to, ako sc podsetimo da se hata Joga .smatra prlp,re­ mom za više stupnjt.'vc rada joge, razumećcrno zaštO Jc ova tehn,ika ukJjuCcna u hata jogu, Koncentracija je apsolutno n�?phodna d.a bl se meditacija pojavila i bez nje je meditacija ne�st.v�rIJlva: Hata Jog� s� takođe smatra kao priprema za vcž�� kundalt�1 Joge, Jer uskladuJ�, I stimuliše čakre koje treba da se kaSnije otvore I probude pomoću kriJ a kundalini joge. Na kraju, možemo reći da sama hata joga�O,di do st�pnja medi,taci­ je; medutim, ona je najkorisnija i najviše sc konstl kao pnprema asplran.

,

'

.

�

.

65 •

la za viša slanja meditacije koja Ireba da se dostignu kroz druge oblike joge. MANTRA JOGA Manira joga se odnosi na pevanje ili tiho ponavljanje misli�nih kombinacija zvukova, To su više nego obi�ni zvuci 10 su zvu�ne kombi­ nacije koje su realizovani sveci ili mm.lraci čuli za vreme najdubljih stanja meditacije. Mantre, naziv koji je dat ovom specijalnom izboru zvukova, se od tada prenose sa generacije na generaciju, z.1. vreme po�etnih sladijuma vežbanja joge, iwbranu ma ntru (koju aspirantu obi�no daje guru ili spiritualni u�itelj) treba stalno iznova ponavljati uz napor volje i sa punom s\'csn�u, Ova svc tracija sprečava um da tazm�lja O drugim stvarima, snost ili koncen­ Konačno, posle neprekidne i predane vežbe, mantra sc ponavlja automats ki truda. Ona sc spontano manifcstuje i postaje sastavni bez nap. ora i deo uma Um vibrira sa zvukom mantre, Ona postaje sastavni deo �ov ekovog bića i vi�e nije potreban ni najmanji svesni napor. Mantra se sponta no ponavlja sa svakim dahom i nastavlja dan i noć. Ovo je veoma moćan nati n pristupa meditativnim sta njima, jer um postaje i miran i koncentrisan u s i to vreme. Sama mantra služi kao most izmedu normalnog stanja svesti i nadsvesti. Najpozna tija mantra je jcd­ noslažni Om, koji se smatra izvornim zvukom iz ko ga nastaju svi ostali zvuci. Zvuci Amen u hri�ćanstvu i Amill u s i lamu su izvedeni iz Om-a, a slično tome poslednji bog u egipatSkoj religiji je bio poznat kao Amon, Iz ovog razloga, Amon je čCSto predstavljao sastavni deo imena faraona: npr, Tlllullkamon,Amenhofep i dr, U hinduizmu isto ta�o postoje rtJnoge dobro pozn:lIe manire kao što su: Ram, Om Nama li S;v(1ja, Om Sami i tako dalje. Svaka od ovih mantri može biti najm oćnije sredstvo za transcendiranje uma ako se ponavlja uz konstantnu pre danost i koncen­ traCiju. -

TANTRIČKA JOGA Tantra je drcvni sistem koji je vcoma usko povez an sa jogom i ustvari, uveliko je pr ihvaćcno da jc joga proizašla iz tantre, Po�to je veći broj jogičkih tehnika kao što su asane, pranajam a, krija joga opisan u drevnim lantrama, koje su nasta trataka, joga nidra i le mnogo vekova prc Upmrišada i Joga Surri, možemo reći da su ve liki inovatori joge kao Guru Goraknat i R�i Matsjendranat ustva ri, jednoslavn o integrisali filosofiju Up,mišada sa tchnikama tantre i stvorili si stem koji danas nazivamo jogom. U svojoj praksi i joga i tanIta imaJJ 1.3 cilj istu stvar transcendiranje materijalnog sveta u kome sada živ imo, Obe imaju za cilj 66

da aspirant u prule meditativna iSkust�a. Medut im, n�jhove �ct.odc �e na dosta na6na razlikuju i često su naIzgled konlradlkto �ne, n.� pnmer, mnogi oblici jogc koji sc temeljc na �e,danti preporučuJu aspirantu �a seksualnu cnergiju sublimiše u spIritualnu. Ona n� preporu�uJe , potiskivanjc seksualne encrgije, već ka;1.c da čovek dcf1mtlvno treba da smanji i kontrolišc seksualne :.Iktivn.ost i i:tO jc vii:e mog�će, Ovo n� samo , . da ćc spre�ili gubitak energiJe, daJUĆI llam mogućnost �a JC trl.nsfor: m�emo i iskoristimo 1.3 postil.anjc transcendentalno stanp? vcć.ć� nam I pomoći, pod uslovom da ne postoji p�ti�kivanje, da otklommo Ih �a�ar smanjimo veliku vel.ano�t 7,.:1 seks. �roJd JC propovcd:IO d� su d�e pr:mar­ , ne motivirajuće sile u životu seks I samoodržanJc, OV() je možda gru?o pojednostavljeno, ali ipak pokazuje koliko mnogo vre�ena..p�svećuJe­ mo r::lZlni.šljanju o seksu, stavljanju sebe u scksualn� sllu,acIJc I �a�om . izvođenju seksualnog čina . To vreme bi mo�lo �a, se IS�Onstl � spiritual­ ne svrhe. kažu jogiji, i premda je scks�aln? sJeth�Javall�e tr�nscende� tal­ . , z.1. �o, Ideal no iskustvo ono je mnogo niže od uzvlšemh stanja medllacljc. joge je naptrltanjc seksa jer se time �� kr.aju postiže �alcko većL stepe� transccndentalnog stanja, blažcnstva I Jcdrnstva. Ako Jc moguće. ,o�bacl­ te seks. posvetite se spiritualnom putu i velike stv�\�i će se dogOdl�L., Scks sc smatra neophodnim delom svetovnog ;1jvota ah JC prcpreka spIritual­ noj cvoluciji, Šta !antra kažc? Ona govori skoro potpuno suprotn� stvar. :-antr,a kalc da transcendentalno iskustvo seksualnog sjedinj:lv�np tre�a Iskon­ , stiti na putu do spiritualne svesnosti. Da li ovo znati �a Je j�dan od sistema pogrclan? Ne, apsolutno nije tako! To.samo zn�č� da on� rc.šav�­ ju problem postizanja transcendentalnog stanja �a razilčlte načllle� NJI­ , , hov cilj je isti, samo im se osnovne metode razlikUJU Tantru mo�u da upražnjavaju ljudi koji ne mogu ili ne žele da napuste �eksu�lne akllvno: , sti ili zbog svoje prirode, ili 7..310 što su duboko ukljllČCIll u porodlčnr . život. Ona kažc: -Nemojte potiskivati svoje seksualne žclJe ako .n: možete. već iskoristite moć seksa da bi postigli transcendcntaln? sl�nJe, Nemojte imati tek lako seksual�i o�nos; � i koristile ga �. UZdt7. a . nJc na spiritualnom putu, Budite svesnr svoJe povl�ene .svcs,n�slt 7 � vr,emc sek­ , suaInog čina, i iskoristile to kao sred�tvo ..3 7 'p�I1�nje J� više s�esn�st�. . Kroz iskustva stcčcna putem tantnčkog sJcdmjava �j� I d�uglh vežbl, . aspirant će prirodno evoluirati, i tada će automatski IZgUbili svelO,vno intercsovanje za seks. Naravno, seksualna aktivnost n�će pr�t��1 da ncprekidno omela � um, ali kada je nagon jak .mnogo JC pož�IJnrj C; da ga iskoristite u spiritualne svrhe nego da ga .potlsnetc. Međutim, zaista ne smerno zaboraviti na jednu srvar, a to Je da I:�ntra n� propove�a , nekritičkc seksualne aktivnosti. Ona ustvari propisuJc spcclfl�na pravLl1 o tome kako da se seksualna energija može iskoristiti, Na primcr, ljudI� koji praktikuju lantričko sjedinjavanje (poznato kao maituna) u svojoj 67

čistoj formi, izvode seksualni čin ne dozvoljavaj ući da i m se dogodi fizički

orgazam, što zahteva ogromnu snagu vOlje i kontrolu nerava. Pored loga, osobe koje vežbaju ovaj aspekt tantričke sadane moraju to da rade pod

vodstvom gurua, koji će svakako odred iti čvrsta pravila o tome kakav život treba da vode i koji pravac njihova spiritualna sadana treba da ima. orSTI ZAKUutAK Postoje i mnoge druge vrste joge, ali one su uglavnom samo modi­

fikacije već pomenutih sistema. Na primer, gjana joga je joga znanja; to

je sredstvo :ta postizanje viših meditativnih Slanja, i konačno samadija,

putem razuma. Ustvari, to znači rezonavanje u O
raz.lučivanje između stvarnog i nestvarnog. Zapravo, ona je vcoma bliska

Pripreme za meditaciju

rada jogi osim što ne koristi njene pripremne stadijurne kao što su jama, nijama, asana i pranajama. Rada joga ih koristi kao metode za smirivanje uma. Gjana joga pOkušava da um smiri rezonavanjem.

Sve religije, znali to njihovi sledbenici ili ne, imaju za cilj postizanje

meditacije iii transcendentalnog stanja. Ncćcmo se dctaljno baviti ovom temom, ali ćemo dati nekoliko primera. HriUanstvo, islam i judaizam su

u svojoj osnovi bakti ili putevi vere i predanosti, čiji je cilj sjedinjavanje

sa personalnih bogom. U tom nastojanju koristc se molitve, rituali,

crkvene pesme, kontemplacija i slično da bi se um pročistio i koncentri.!

sao i ha taj način izazvalo transcendentalno iskustvo. Budizam ima dosta

zajedničkog sa rada ili gjana jogom ali stavlja akl..'Cnat na budnos!. Svaki

čin se mora posmatrati sa stavom svedoka. Stepen svcsnosti o svakoj radnji ili misli mora biti povišen. Samkja, koja čini mosofsku po7..adinu

joge, takode koristi isti sistem. Ideja je da deautomatizujemo naše aktiv­ nosti. Mnoge, ako ne i većina naSi h aktivnosti su potpuno automatske;

ne obavljamo i h sa pažnjom i koncentracijom. Sto smo svesniji svake n�e akcije, to nam se svcst vik otvara ka novim srcrama bića. Povrh toga, neprekidna pažnja usmerena na aktivnosti koje trenutno obav­

ljamo sprečava um da bude apsorbovan i da brine O problemima, slvari­ . ma koje mu se ne dopadaju, strahovima i slično. Neprekidnom svcsnošću

kompleksi i brige nestaj u sami od sebe; oni me ne igraju važnu ulogu u

ličnosti pojedinca. Sve ovo vodi u meditaciju koja postaje kontinuiran proces u svakom trenutku 'JVOt3. Hinduizam nije jedna religija; on zapravo obuhvata sve vrste religi­

ja i joge. To je zbir religija. Svi različiti pravci vode do meditativnog stanja. Zato možemo reći da je meditacija koja konačno dovodi do

samorcalizacije, zajednički cilj svih religija, uključujući i mnoge koje nismo pomenuli. •

68

OPŠTE INSTRUKCIJE I SUGESTIJE

Priprema za meditaciju jc veoma važna i ne srne bili i',ancmnrcna. PosIOji veoma malo \juui koji su u stanju da jednostavno sednu i počnu da mediliraju, a još je manje onih koji su u stanju neprekidne mcdit:lcijc; većini je neophodna adekvatna priprema. Bez odgovarajuće pripreme njihov napredak bi bio ozbiljno ugrožen. Upravo iz ovog razloga vam prcporui!ujcmo da se pridr}..avatc sledcćih uputstava. Kako budete na­ predovali sami ćele pronaći najbolju pripremu za scbe. Sledeće instruk· cije sc odnose na većinu ljudi.

NEMOGUĆNOST KONCENTRISANJA Ponekad sc um spontano koncentriše kad sednemo da mcdiliramo, bez ulaganja napora, a ponekad luta kao podivljali slon, i \;Ida ni autosu­ gestija ne pomaže. Odličan metod za smirivanje uma i OIklanjanje njegove tendencije da luta kao i za stic::lnje sposobnosli koncentracije za \Teme meditativne vežbe je pev.mje OM-a naglas. Izgovarajte OM srcem, 3 ne usnama; izgovarajte ga intenzivno i sa osećanjem. Izgubite sebe i svoj ego u ovom zvuku. Osctile njegove vibracije celim telom i umom. Ako vam ovo ne smiri um, ni.šta drugo neče. Možemo joS dodati da se samo pevanje OM-a smatra za izuzetno moćnu meditativnu tehniku.

PREVELIKA OĆEKIVANJA Nemojte ocekivati da če vam se meditativno iskustvo pojaviti pri prvom pokll.Šaju meditacije. Strpljivo nastavite da vežbale, SlaViše, biče trenutaka kada čete se obeshrabreno upitati nije li meditacija gubljenje vremena ili $amo možda mit. Uz pOIpunu posvećenost, transcendentalno iskustvo če doći. Kona�ni cilj meditacije je da ona bude spontan, slobodan tok blažcnstva ili radosti. ČOvekov celokupan život poswje meditativno isku­ stvo. To je vrhunac va.šegvcžbanja, svakodnevnog selJenja na određenom mestu u odredeno vreme. 71

POGODNO MESTO ZA VEŽBANJE Kada odredile mesto ..a 7 vc;:l.banjc meditacije pokuS:aj lc da koristile uvek to isto mesto. Ono treba da bude čisto i da izaziva u vama mir. Stavilećcbc ili praslirku na pod. Z, vreme meditacije poželjno jC�lo vHc smanjiti spolj�njc utiske;aIO ..l sc preporučuje miran dco sobe odakle ne možcte gledati kroz prozor. Nemojte meditirati pored ventilatora i po­ kušajte da odstranite svaki nam�taj ili druge predmete u poluprctniku od jednog mctra.

VREME Najbolje je da mcdilirate rano ujutro i uveče pre odlaska na spavanje. Najbolje vreme jc izmedu čitiri i šest ujutru. Ovo jc period brahmamu­ hurtc i on jc posebno pogodan za mcdit3ciju. Trcba da prođe najmanje sat do sat i po posle lakog obroka, a četiri sala posje punog obroka pre nego što sednete da meditiratc. To jc z.ato što je pažnja u 10 vreme usmerena na stomak i proces varenja. PokuSajte da jct.lete umerenQ. Redovnost u mct.litaciji je veoma va' .na. Fiksinljte vreme, recimo od Cetiri do .šest ujutru i od osam do deset uveU! i držite sc čvrsto ovog vremena. PoCnite sa otprilike pola sata meditacije svakog dana i polako poveĆ3vajte taj period. POSPANOST Ljudi koji nisu navikli da ustaju ranije nego obično verovatno ćc zaspati. Ne spaV"djte jer onda jednostavno gubite vreme rano ustajući. Ako želite da spavate bolje jeda ostanete u krevetu. Postoje razni metodi da se izborimo prOlivsna -jedan od njih je da legnemo ranije, drugi je da se istu�iramo pre nego �to pOCnemo sa meditiranjem ili da to uCinimo kad nam se prispava za vreme vežbe, ili oba. Treći metod je koriSćcnje autosugestije. Sugcrišilc sebi pre vežbanja da ncrete zaspali, ili u ra­ zliCito vreme tokom dana ponavljajte odluku tako da ta ideja prodre duboko u podsvesni um. Ako otkrijete da ste posle meditacije još umorniji nego na poretku, to je siguran znak da ste sc isuviše borili sa umom. Zapamtilc da medita­ cije treba da bude izvor radosti, a bilo šta što je izvor radosti ne možc doneti umor. Samo one stvari koje nisu u skladu sa naSom prirodom donose nesreću i z.wr5avaj u se umorom. Ako se osctate letargiCno ili umorno posle meditacije proverite da li pravilno vežbate.

da se stalno bavi telom. Sposobnost da transccndiramo telo i da stekne­ mo meditativno iskustvo biće onemogućena. Odličln, jednostavan metod sistematskog opuštanja tela je da ga za neko vreme napregnemo, što je moguće više, a onda da ga OpUSIirno. To izgleda kontradiktorno, ati ako Citalac to s� m prob.a �ideće da će �iti u stanju da postigne veći stepen opuštcnostl. UporedIIc to sa lastIšam. Ako ga potpuno razvuU!te, a onda ga pustite on će bili jo� kraći nego što �i inare bio, da ga niste razvlačili. Sva napetost lastga bićc smanjena na minimum. Isto je i sa mišićima - napnite ih što jc više moguće za kratko vreme i ooda ih opustite . Bićete opušteniji više nego obiCno. Posle osećaja krajnje napetosti u mišićima oseĆ3mo potpuno suprotnu stvar. Treba napeti sve delove tela po rcc..l u. Najbolje je Jeći na leda. PoCnite sa nogama i napnite najpre jednu pa drugu koliko god možetc bez napreza­ nja. Opustite svaku ponaosob u periodu od 20 se�undi. Pono�ite isto sa . . rukama, pesnicama, stopalima, stomakom, rameRIma na kraj u sa ccltm lelom. Ooda opustite celo tclo za minut i počnite sa mcditativnom vežbom.

l

OPŠTE S METNJE Postoje razliCile prepreke do meditacije. Kao štO smo već objasnili glavne smetnje su fiziCki i mentalni problemi. Mnoge fiziCke smetnje se mogu otkloniti ili smanjiti vežbanjem asana i drugih jogiCkih tehnika, a isto tako i meditacijom. Asane nisu opisane u ovoj knjizi i zato vam savetujemo da pogledate knjige o asanama kao što je: �Asana, pranaja­ ma, mudra, bandaR od Svami Satjanande. -

O mentalnim smetnjana smo vet dovoljno diskutovali tako da ćcmo sada dati samo kratko obja!njenje. Mentalne smetnje kao što su: ljubomora. mržnja, ponos, sebiCnost, razdražljivost i slično mogu biti iskorenjene velikim brojem metoda.

Veoma su korisne metode date u jami i nijami, zajedno sa autosu­ gestijom. Mentalni problemi će automatski nestati ako budete radili metod koji je opisan u poglavlju "ReprogramirajIe svoj um", gde je identifikovanje sa ulogom u životu i sa telom i umom prcmclteno na identifikovanje sa centrom svesti. Na ovaj naCin će spolja!nji događaji kao i telesne i mentalne smetnje imati mali Ulicaj na čoveka, u zavisnosti od jačine nove identifikacije.

A šla je sa stvarima kao što je depresija? One se mogu iskorenili OPUŠTENOST Jedan od najvećih prepreka u meditaciji J':' fizička napetost. Ako postft)ji bol, krutost ili opSta napctost u lei u svcsnost ćc imati tendenciju

72

gore pomenutim metodama. Još jedan dobar metod za njihOVO otklanja­ nje, ako sc radi o prolaznom slučaju, je pevanje OM-a što je glasnije moguće pola sata do sat, ili šctnja poljima ili brdima uz stapanje sa prirodom. Ovo su adHCne terapije.

73

Ljutnja jc sledeća 7..ajcdnička prepreka meditaciji. Njeni koreni Icže u egoizmu i identifikaciji sa trivijalnim stvarima u :'.ivO!u. Ycžbajlc metod dat u poglavlj u, -Autosugcstija", ili pokušajte da oselile da stc deo poslojanja kao celine. Sumnja jc sledeća prepreka do meditacije. Čovek sc obično pila, pre nego .šIO postigne odredenu vrstu Ircnsccndcnlainog iskuStva, da medita­ cije nije možda ncka šala ili ncllo što možda nikada netc dostići. Ako sc čovek ovako oseća trcba da čila knjige o velikim svecima lli ljudima koji su pokušavali da Objasne svoja meditativna iskustva. U njihovim rečima ćete pronaći lakav cntu7jja7..am i clan da ćete povratili veru u velika Iransccndcnt3lna iskustva koja Icle pred vama. Upotrebite metode dale u ovoj knjizi da otklonitc svojc mcntalnc smct­ njc i razvijctc sopstvcnc tehnikc. Na ovaj način ćetc odstraniti najvcćc prcprckc do mCditacijc. Obično ne znamo uzrok smctnji kojc doživ­ ljavamo. Onc sc javljaju usled ncsvesnih konnikata, kompleksa, strahova itd. Meditacija jc metod za prepoznavanje i otklanjanjc ovih problema. Pa ipak tclko je meditirati u prvo vremc kada je čovek uznemiren dubo­ kim problemima. Da bi savladali ovu prepreku treba prvo da autosuge­ stijom odstranimo poznale mentalne smetnje. Ovo će malo opustiti um. Mada meditadja sama po sebi može da izgleda nemogUć.1 aspirant ćc postepeno početi da prepoznajc manifestacije dubljih delov", svog uma koje će sc pojavljivati u polju svesti. Mnoge od ovih manifcswcija su dublji konnikli. Jednom kada sc konOikti i fobije prepoznaju mogu sc otkloniti autosugestijom. Ovo jc povezan proces. SlO više pročišĆlvate um to SIC vi.šc u stanju da meditir;l1e; �to sie bli:i ..c mcdiI:Jciji ili bolje sagledavatc dublje aspekte svog uma to ste višc u stanju da otklonile duboko ukorenjene kompJeksc. Što dublje zaronile u um, manje Će problema biti. Konačno, transcendenlalno iskustvo će doći, a možda će i ostati trajno, a ne samo dok mcditiratc. MISLI Kraj nji cilj je transcendiranje racionalne misli. Kada dade do ovoga meditacija će se desili. Cilj meditacije je duboko 7.aroniti u um, izvan domcna racionalne misli. Zato, kada izvodite meditativne vežbe, po­ kušajte da smanjite intclektualiziranje �to je više moguće. U krajnjem slučaj u dozvolite mu da prati menwine aKlivnosti koje su neophodne za izvođenje vežbc. Antar mouna je izuzctak, jcr u određenim stadijumima mi zapravo koristimo racionalni um, ali je opel krajnji cilj trascendiranje inlelekta.

OBJEKAT KONCENTRACIJE Mada sc možc izabrati bilo koji objckat 7.a meditaciju, primcćeno jcda su Objekti sa dubljim značcnjcm 7.a aspir.mta naJ,JOgodniji za posti..anjc 7 dubokc koncentracijc. U tom slučaju um te biti manje izazvan da luta lA1

drugim mislima, a samim tim će biti usmcreniji .na Obj�k.. t. Ak� objekat koncentracije ima malo ili ncma uop�te važnos ti za �sp � ranta, nJel?�v. um će onda sigurno lutati, a aspirant će možda pokus�1 1 da g� pnslli �a . koncentraciju. Ovo će prouzrokovati mcntalne tenzlJc štO Sigurno OIJC pogodno za meditaciju. Objekat trcba pažljivo izabrati. Aspirant možda :1..cli da meditira na formu Boga. Ako je rodcn u Hrišćanskoj zcmlji, najvcrovatnije je da će

rastiĆi uspeh u meditaciji konccntrišući se na Hrista ili na bilo koji drugi te mu .. lik iz Hri.šĆlnslva. Ako aspirant potičc iz Azije, najverovl1nije onda inkarnacije povezane sa Hinduizmom ili Islamom više Odgova���i. To nije strogo pravilo i ima mnogo izuzetaka, kao npr. Englez kOJI J � otkrio da m u je Buda idealan Objekat koncentracije. Treba da sami sopstvenim iskustvom pron:ldete šta je n:ljbolje za vas! znaj ��i kak-va je vaša pozadina i da li oseĆltC sličnost sa nekom od malHfCS:taclja Boga. Objckat koncentracije ne mora uvek biti bo:1 ..anska inkarnacija. To može biti bilo ko ili bilo šta, ali opet jc poželjno da je 10 nclto sa čimc se um automatski identifikuje. To možc biti krst, simbol jin i janga, OM u svojoj simboli�koj formi, cvct, mesec - u stvari bilo šw. Ono ŠIO je važno, ponovo nagl�avdmo, je da jc \0 nclto šIO automatski privla�i um, na šta se um spontano koncentrišc. Ljudi obično smatraju da ih ne privla�i ni jedan objekat posebno. Međutim, vežbajuĆi raznc vrste meditacije koje ne zahtevaju nikakav poseban Objekat, odjednom primctc da im se, dok ne posmatntju svoj um, javlja manifestacija u obliku vizijc ili slikc. Simbol sam izranja u njihOVO polje svesti iz dubljih oblasti uma. Pošto je svesnost o ovoj slici obil!no veoma jaka, oni automatski Shvataju njcnu važnost, čak i:tko taj objekat prethodno za njih nije imao nikakv� !-načcnje.. .Pone�ad su �: prepas:ćcni oblikom objckta jer on mo'.c bIII stran nJIhOVOJ kultUri I načinu ,jvota. Kada se ovo dogodi, a to jc veoma �ta pojava, simbol treba usvoj iti kao Objekat koncentracije. Ako je potrebno možcte ga nacrtali i vežbati tra taku na njega, da bi razvili sposobnost da ga na kraju vidite jasno unutar sebe. Zapamtite da u pOCctk u može biti teSko drl.ati um na izabranom objektu. Medutim, vežbom će to poswti sve lalGc i lakoŠe. Potrebno je samo strpljcnje i istrajnosl. Kada su kanali i navikc stvorcn.i u umu, aspirantu će biti sve lakše i lakše da sc koncentri.šc na objekat koji je izabrao. Njegov u m će sc na kraju automatski centrirati na objekat, i neće odlaziti od njega. Mada j e konkretan objekat uglavnom najkorisniji za koncentraciju uma, u s i tu svrhu se mogu koristiti i neke uzvišene idejc. Evo nekoliko mogUĆnosti: ljubav, saoseĆlnje, beskonačnost, postojanje, večnost i svest.

75

74

•

•

•

ja). jer se onc koriste u specifič� im danasanu (položaj psihičkog ispitivlIn . u osnovIlIh tehlllk�. Ćin vc ;t.1. e dn go po u nis da ma a am nik meditativnim teh ćin ili &jana mudrom kOJe S3 ju va nja raž up o ičn ob se ne asa e čn Klasi mudrama. su opisane u slcdcćcm poglavlju o

MEDITATIVNI POLOZAJI

• •

•

Svrha svih meditativnih polo' ..aja jc da omogućc aspirantu da sedi

potpuno mirno duži vremenski period. za naprednije stadijume medita­ cije neophodno jc ostati II jednom položaju i po više sati bez fizičkog

Upozorenja:

�

Nemojte ni u kom slučaju korisIiti sllviJrlll snagu ; i se naprezati da sedi/e u nekoj asan;. Ako osetite jak bol ll noga� J(I posl� �zl'Csn?g vr�mena . Ih. . praV/te noge l Izma lraJte provedenog u meditativnoj asan;, po/ako Is

�

Klasične i upfOŠćene mediwt;\'ne po/alaje ne �rcba da Izv�e osobe koje Doluju od iJijasa ili infekcija II prede/II krsta. Om trebll da kOf/ste samo vadrasanu, badrasanu ili Jal'ttSanu.

naprezanja. U stvari samo kada jc telo mirno i stabilno može doći do duboke meditacije. Ovde navedene asane su takve da posle nekog perio­ da vežbanja omogu6. l vaju aspirantu da sedi dugo bez naprezanja. Druge asane nemaju laj kvalile!. U ovim meditativnim asanama kičma jc prava (neophodnost za duboku meditaciju) a tclo jcslabilno bez svcsnog napo­ ra. To osigurava asprantu kontrolu nad leicsnim mi�ićima Z. 1 vreme duboke meditacije. Početnici

meditaciji mogu prvo da sede II s,ukasnni (kIki položaj) ali polako treba da prcdu na klasične meditalivne asane kao što su padrnasana i sidasana. Ljudi sa vrlo krulim nogama ili oni koji pate od neke bolcsli, mogu d:. vežb:.ju medilaciju na stolici sa pravim naslonom ili na krevelu sa tvrdom pOdlogom. II

Kada ....au ....mete neki položaj ;t.1.mislilc da sie čvrsti kao ste na. ŠIO je stabilnija asana, to će bil i bolja koncentracija a um jednousmereniji. Nakon gOdinu dana redovnog vežbanja sigurno tete bili u stanju da scditc i po Iri sata u jednom položaju. čak će i ljudi krulog Icla na kraju

•

bili u slanju da sede u padrnasani, ako budu uporni i ne odustanu od vežbanja. O"im ljudima sc prcporučuju vežbe kao ŠiO su: pavanmuklasa­ ne, šakti bandc, i predmcditativnc asane opisane u knjizi "kana, prana­

jama, mudra, banda". Aspirant trcba postcpenQ da produL1.Va trajanjc samog sedeoja 7.a po jedan minut dnevno. Sposobnost da sedimo u padmasani ne zavisi samo od fleksibilnosti tela vet i od stanja uma. Ako aspirant vcruje 1.1;1 će na kraj u uspeti da zauzme padmasanu sa lakoćom, njegov sopstveni um će mu pomoći da priprcmi telo za to. Klasične meditativne asane su: padmasana (položaj lOIasa), sidasana (sav�cni muški položaj), sida joni asana (savršeni žcnski polo:1 .aj), svastikasana (ugodan poloL1.j). Uprošćene medil
77

76

Il-

_ _ _ _ _ _ _

•

SIDASANA

PADMASANA

-

-

-

•

•

•

•

•

•

•

,

•

Tehnikn

Tehnika

Sedite ispruženih nogu.

Sedite ispružcnih nogu.

Savijte jednu nogu i stopalo tc noge slavile na butinu druge noge .

Savij te desnu nogu i stopalo te noge naslonite uz levu butinu tako da peta pritiska perineum, oblast izmedu anusa i genitainih organa.

Taban mora bili okrenul na gorc, a peta trcba da dOdiruje prep onu. Savijte drugu nogu i sIOpalo slavile na butinu suprOIne noge.

Pritisnite kar!ičnu kost levom petom, odmah iznad genitalija. Savijte levu nogu i stopalo te noge stavile iznad desnog lista.

Napomene

Gurnite prste i taj deo k."VOg stopala u prostor izmedu desne butine i desnog lista. Možda će biti potrebno da malo pomerite desnu nogu.

Padmasanu možemo vcžbati zajedno sa ćin ili ruana mudrom.

�

D k scdimo u pad�asani ki�ma mora biti potpuno prava i kao da je pn kovana za zemlJu. Mnogim aspirantima, posebno po�clnici ma, jc mnogo la�c da zauzmu ovu asanu, ako podmetnu jastuk ispod sedalnog dcla.

Uhvatite prste desnog stopala ispod ili iznad levog lista i povucite ih nagore u prostor izmedu leve butine i lista. Noge sada treba da vam budu čvrsto s i prepletane sa kolcnima na zemlji i levom pClOm dircktno iznad desne pete. Kičma treba da je čvrsta i prava, kao da je zasadena u zemlju.

Koristi Kad se padmasana usav�i ona omogućava aspirantu da mu tclo bude stabilno dugo vremena. Pošto su telo i um povezani i kontroli šu jedno drugo, stabilnosI IcJa donosi stabilnosI uma. Stabilnost je prvi korak ka uspešnoj meditaciji. Ova asana pravilno usmerava tok prane iz mu[udara č.,kre

srara čaktu.

II

saha­

Padrnasana pomažc u otklanjanju mnogih :Izičkih, nervnih i emo­ cionalnih problema.

78

Napomene •

Sidasanu mogu vežbati samo mu�karci. Može se vežbati sa bija kojom nogom iznad druge i uvek se izvodi sa tin ili gjana mudrom. Mnogim aspirantima, posebno početnicima, mnogo je laMe da sede u sidasani duže vreme ako pod sedalni deo podmctnu jastuk. Koristi sidasanc su navedcne kod sida joni asanc.

79

,

, •

1ne psihomišićn� kon­ .. One automatski aktiviraju dve seksualno pove7 ag seks �alne I� pul­ trakcije (mula banda i vadroli mudra) koje šalju natr guća�a�� asplrantu sc duž kičmenog stuba prema mozgu. One omo . 7.3 spro­ Ih isti kOr da konIrolu nad seksualnom runkcijom koju može rigije nagore - u spiri­ vodenje brabmačarije i usmeravanje seksualne enc čulnom seksualnom tualne svrhe ili za postizanje veće kontrole nad

SIDA JONI ASANA ,

-, -

"

,

-

' O

..

delatnošću.

,

• -

SVASTIKASANA

-

Tehnika Zauzmite položaj sa nogama ispruženim ispred sebe. Savijte levu nogu i stavite stopalo do desne butine. Sli.i!na. t�me savijte desnu nogu i gurnite stopala u prostor izmedu leve buline I hsIa.

Tehnikn

Sedite ispruženih nogu .

Prsti oba stopala treba da su izme(lu butina i listova obc noge.

Savij te desnu nogu i taban stopala postavite nasuprot gornjem delu leve

Ruke mogu biti na kolenima u POI07.ajU· gjana ili ćin mudre, ili se mogu

buline.

držati sklopljene u krilu.

Petu stavite unutar velike usnice svoje vagine. Savijte levu nogu i stopalo Slavile na vrh desnog lista i butine i povucite prste desnog stopala II prostor izmedu bUline i lista. Kičma treba da je potpuno uspravna i prava kao da jc čvrsto 7..asađcna

II

zemlju.

Napomene

ama. SPOlj� ova Ovo je najlalcla asana medu klasičnim meditativnim as;.m . Ska pritI ne peta asana Liči na sidasanu. Medutim, razlika je u tome što perineum kao šiO je slučaj u sidasani. ,

Koristi

Primedbe Sida joni asana jc žCnski oblik asane. ,

Bilo koja noga mo7 ..e biti povrh druge i najbolje jc ovu asanu vcžba!i bez donjeg vcla.

Isto kao kod sida ili sida joni asane, ali u manjem Obimu, jer se mula banda i vađroLi mudra ne izvode automatski. To je 7.aIO što perineum i vagina nis u potisnuti.

Uvek se izvodi sa ćin ili gjana mudrom. Mnogim aspirantima, naročito početnicima, mnogo jc la�c da zauzmu i održe ovaj polo'.aj duže vreme ako pod scdalni deo stave tanko jastučc. Sidasana i sida joni asana su najbolje asane za vd.banje pranajame jer se II njima pluta potpuno r�ire.

Koristi Sidasana i sida joni asana su medilalivni poILr�.:lji u kOjima aspiranti mogu održati stabilnosI kičme potrebnu za dugu, uspclnu meditaciju.

80

81

SUKASANA I ARDA PADMASANA

VADRASANA

-

-

I BADRASANA

-

,

,'

,

SUKASANA

Tehnika

,

Sedite sa nogama ispruženim ispred tcla. Stavile desno stopalo ispod leve butine.

VADRASANA

Slavite Jevo stopalo ispod desne bUline.

Tehnika

Stavite ruke na kolena. "

Držite glavu, vrat i kičmu pravo.

Napomene

�vo jC idealan .meditativan polo..} aj za pOCclnikc koji imaju I�koćc sa

, bilo kOjom klasu!nom mcdilalivnom asanom.

Kad� aspirant bude u slanju da sedi u bilo kojoj drugoj meditativnoJ" . asam treba da odbaa sukasanu.

ARDAPADMASANA

su vam palCevi na Kleknite sa sIOpalima ispruženim pozadi tako da nogama prek.lopljeni. Kolena treba da su spojena, a petc razdvojene. e treba da dodiruju Spustite sedalni deo na unutrašnju stranu stopala. Pet kukove. Stavite ruke na kolena, a dlanove okrenite na dolc.

Napomene

na i japanskih bu­ Vađrasana je molitveni i meditativni položaj muslima dista.

Korisri

Tehnika

Vađrasana i Badrasana poboljšavaju cirkulaciju krvi i nervnih impulsa u karličnom i abdom.inalnom predelu. To su jedini meditativni položaji ZJl ljude sa išijasom i infekcijama u predelu krsta.

Sedite sa nogama ispruženim ispred lela. Savijte levu nogu i slavile levo stopalo do desne buline.

Savijte desnu nogu i stavile desno stopalo na vrh Jeve butine. Držite kičmu, vrat i glavu pravo.

.

BADRASANA

Napomene

Tehnika

rade p�d�asanu, ah lm Je tclko da zauzmu finalni polo..aj. } Ovaj" polo1.aJ" . . Je povoljniji od sukasanc.

Sedite u vadrasanu. Razdvojte kolena Sto jc moguće vHc tako da su nožni pal�cvi na podu. Onda razdvojtc stopala onoliko koliko je potrcbno da bi sc scdalni deo spustio na pod, između stopala.

��U mCdil�livnu as��u ,treba da koriste ljudi koji bi skoro mogli da

Koristi Isto kao i kod padmasane alj u manjem obimu.

82

PokuSajte joS malo da razdvojile kolena ali bez naprezanja. Stavite ruke na kolena sa dlanovima okrenutim na dolc.

83 "

,

SAVASANA

VIPARITA KARAN I ASANA

•

••

" 0

•

• '. •

•

•

.

• ••o

,

.

•

.

..

.

Te/mika Lezite na leda skup­ ljenih nogu i stopala ta­ ko da su vam ruke pored tela sa dlanovima na podu. Upotrebite ruke kao podupira�c: i podignite noge u vertikalni po­ ložaj, ali lcda treba da su pod uglom od 45� u odnosu na pod. Trup i vrat su blago povijeni. Rukama podruprite sc­ dOlini deo.

.

- �

"

.

"

.

Tehnika Lezite na leda sa rukama pored tcla i dlanovima okrenutim na gorc. Malo razdvojte stopala da bi polažaj bio udobniji. Zatvorile oči i opustite čitavo tclo. Ne pomcrajlc ni jedan deo tcla čak i ako jc javi ncka neudobnost. Koristi

Šavasana opušta celo telo i um aspiranta i 10 jc najbolji položaj 7..3 joga nidru ili druge vcžbc koje 7 .ahtcvaju pOIpunu opuštenost. To jc odličan položaj za spavanje. Međulim, i;avasana nije pogoona za meditaciju. Mnogi aspiranli, naročito pOCctnici, sc brzo uspavaju kada vežbaj u medi­ laciju II šavasani.

\

•

NADA ANUSANDANA ASANA Tehnika Ćučnite na umotano tebe ili na ja­ stuk, drleći ga ispod sedalnog dela i izmedu nogu. Jastuk treba da jc dovoljno visok lako da leda nisu zgrrena. Laktove stavile na kolena, a Sake stavite na glavu i palčcvima zapuSite uši. Umesto palčcva možete koristiti i kažiprst. Ovaj položaj se koristi u vežbama nada joge, joge psihi�k.ih zvukova .

Trajanje Vcžbajtc najviše 30 mi­ nuta.

!1..:

..

..

,

"

-

,

,

'

, , '"

, '

.., .

,:. . . . . . . . . . . ..._. . •...... __. . . • • . . . . . . . ._._.... . • •o_o • • __ •__ ._..• _ __ •___ • • _._ • _ _ • • _• _ •• _ ._._'." _ . _._ •••••• • •••• __ • • • • • -'-_ • ' • •• .'

• ••

-

--< !

Disanje Udahnite i zadrlite dah dok zauzimate asanu i dok se sp1cltate na pod. U uzdignutom položaju dišitc normalno.

Ogranilenja Ovu asanu ne treba da vežbaju ljudi sa uvcćanom štitnom žlezdom, ljudi koji boluju od žu�i ili drugih bolesti jetre, visokog klVnog pritiska i srčanih smetnji. Viparita karani asana se koristi kao deo viparita karani �u� rc koja je . jedna od važnih krija kundalini joge i koristi se za aktLvlranJc toka amril3, nektara iz višudi čakre.

•

84

85

•

GJANA MUDRA I ĆIN MUDRA

MUDRE I BANDE

•

Mudre su fizički i mentalni stavovi koji imaju veoma važnu ulogu II jogičkim vežbama jer izazivaju kontrolisana psihička stanja i pojave. Sistem mudri je vrlo raznolik, obuhvata mnoge vrste vežbi, poccvS1 od položaja ruku do vrlo kompleksnih i suptilnih metoda koncentracije uma. Sistem bandi jc grupa unulra�njih konlr:lkcija koje zadr1avaju pranu ili psih.ičku energiju unutar odredenih delova tcla, lako da sc sabijena snaga mo'..e usmcrili i iskoriSlili. Zajctlno, mudre i bande čine osnovu mnogih važnih meditativnih tehnika i bez njihovog poznavanja i upraŽlljavanja aspirant je vrlo ograničen II svom napretku.

GJANA MUDRA

POSIoji veoma mnogo mudri i bandi. Ovo poglavlje obuhvata samo onc koje se smatraju preliminarnim za meditativne tehnike dale II ovoj knjizi. Mnoge druge složenije mudre ćc bili opisane u poglavljima koje slede. Medutim, ove slo}.cne mudre su uglavnom kombinacije različitih osnovnih mudri o kojima ćcmo sada govoriti.

Tehnika

Većina mudri i bandi su veoma snažnc tchnikc; a i stvorenc su u tu svrhu jer je snaga neophodna 7.a napredak. Njih treba učiti vrlo postepe­ no i pažljivo tako da aspirantu ne povrede tclo i um. Ako osctite bilo kakve tclkoćc pri pokušaju da ve}.bate mudre i bande ili ako primctite bilo kakvu malu fizičku neravnotežu na početku vcžbanja, tada treba da prekinete sa vežbom i potražilc savet stručnjaka.

tri ncsavijena Stavite ruke na kolena sa dlanovima okrenutim na dole a vaših kolena. prsta i palac abc ruke treba da bud u upereni u pod ispred

Zauzmite meditativnu asanu.

iruju koren Savijtc kažiprstc i na jednoj i na drugoj ruci tako da dod palčcva. Raširil€; oslala tri prsta tako da budu blago savijcni.

Alternativa

Nekim ljudima više odgovara da gj� na mudr� vežbaju lako da im se dodiruju vrhovi kažiprsta i palca. To J e takode Ispravno.

ĆIN MUDRA Tehnika

su dlanovi Ćin mudra sc izvodi na isti naCin kao i gjana mudra osim što obc ruke okrenUli na gore, dok su ruke položenc na kolena.

Koristi ovil! mudri

I

?-a

Gjana i ćin mudra su jednostavni, ali vrlo valni psihoncuralni pol0 ji prstiju koji upotpunjuju meditativne asane kao š�o � u p�dmasan� sl�a­ . . ? sana, sida joni asana, sukasana, vadrasana !Id. I čme Ih moćRlJlm Jer preu.smeravaju nervne impulse iz ruku prema telu. • •

,

86

87

•

llASAGRA MUDRA

JONI MUDRA

i

�,\

• •

•

-

.

.'

Nasagra mudra zn..�i ·slav nosa�. Koristi sc u većini tehnika pranajame i zbog toga je veoma značajna. Ona se vežba dok se dima u medilativnom položaju i njena svrha je da omogući aspirantu da zatvori jednu nozdrvu tako da bi mogao da udahne i izdahne kroz suprotnu kao što to nalažu pravila pranajame. Tehnika Sedite u meditativni položaj. Držite desnu ruku ispred lica. Stavite levu ruku na levo koleno u gjana ili ćin mudri. Postavite kažiprst i srednji prsi tako da jagodicama dod irujete čelo u cenlru izmedu obrva. Ta dva prsta treba da su prava. U tom položaju palac treba da jc pored desne nozdrve. domali prsi por ed leve nozdrve. Tim prstima zatvaramo nozdrve po potrebi. Mali prst se uopšte ne kori­ sti. Lakat desne ruke treba da je po mogućs.tvu ispred i blizu grudnog koša. Podlaktica treba da bude skoro vertikalna, Neki aspiranti koji dosla vremena provode vcžbajući pranajamu koriste maramu koju zavežu oko vrata i tako podupru desnu ruku. Nasagra mudra se može vežbati i drugom rukom. . •

•

•

88

.

'

"

"

'

, "

Doslovce ova mudra znai!i ·stav izvora" aJi takode jc poznata pod ime­ nom Š3nmuki mudra ili "stav deve! kapij:.". Koristi se u vežb:.ma kunda· lini joge. Te/mika Sedite u padmasanu, sidasanu ili sida joni as:mu. Lagano i duboko udahnite. Zadržite dah nakon udaha i dignite ruke do \tea. Z; l Ivont � UŠI palcevima, oči kažiprstima, n07.drvc srednjim �rstin:-�' a usta :-atvontc tako da vam domaJi prsti budu iznad usta. a mah prsll Ispod usta. Zadržite udah samo onoliko koliko je prijatno i konccntrišite se na bindu takTu. Zatim prestanite da pritiskale srednjim prstima nozdrve i polako izdah­ nilC i udahnite. Ponovo zatvorite nozdrve i nastavite dalje na ovaj na�in. .

.

,

:<

•

Mere predosfrolnosti Ova mudra obuhvata kumbaku (zadrt.avanje daha) tako da je treba primenjivali vrlo postepeno i oprezno. Koristi Ova mudra je najkorisnija 1.a uspostavlj;lnje sl:lDja pr:lljahare tj. povla�e­ nja čula. Ona pomaže umu da se okrene unutra, da vidi sebe. 89

KEĆARI MUDRA •

N�ziv keča�� mudr� dO�lovno znači ·Slav za letenje uvis·, To jc jedna od . VC? I koJe sc koriste u naprednim tehnikama meditacije, a n�JosnovnlJlI !> , � njeno savladivanje Je preduslov 7;:1 svakoga ko zeli da vc?.ba kundalini jogu. ostojc dva Obl ka kCČ3ri mudre - oblik hata joge i ohlik rada joge. Cčafl mudru hala Joge ne treba nikad rad;li bez direktnog vodstva Iskusnog gurua, pa prema lome kad god sc II ovoj knjizi pomene ketari , mudra čitalac treba da SC scti da sc to odnosi na oblika r:tda joge tj. prirO
�

�

�

Oblik hata joge OY.Jj oblik kečari mudre smeju da ra.dcsamo napredniji aspiranti i to pod vOdstvom gurua. Vc:lbil zahteva upornost i strpljenje.

Tehnika Žilica ispod jezika sc mora polako scti, iz nedelje u nedelju. U tu svrhu se �o�u or stiti hiru�ki metodi ili i'.ao�trcn kamcn. SV'.Ikog
� �

Da bi olalclali izvodcnjc moj.cte koristiti pUIcr. ulje ili bilo koje drugo sredstvo Z.1 podma7jvanje. Ovaj proces treba nastaviti lokom nekoiko meseci svc dok nc budemo u nogućnost da jezikom dodirnemo centar izmedu obrva. Tck kada je � . JeZik dOVOlJne dujjne onda možemo veibali pOIpuni oblik kCČ3ri mudre.

!

Okrenite jezik unazad prema grlu. Pažljivo gurnite jczik preko zadnje i gornje �upljinc nepca �IO je više mogućc. Ovako je efikasno zatvorcn prolaz v,17.duha, i na taj nai:in probuden centar poznat kao ]alana čakra. Oblik rada joge

Tehnika

ti Vežbanjcm će se jezik automatski popeti do sinusa gde ĆC slimulisa mnoge vitalne CCntre u mozgu.

Disanje

Tokom uvcžbavanja ove mudre počctnici mogu disati normalno. epeno Tokom nekoliko nedelja ili meseci treba da pokušaju da post ne smanje broj udisaja i izdisaja, sve dok poslc dva ili višc meseci laj broj bude samo od pet do osam u minuti.

ajte Daljim pažljivim vežbanjcm taj broj možc biti joS manji, ali to vežb samo pod nadzorom stru�njaka.

Mere predostrolnosli

Sa oblikom iz hata joge sc ne srne poku�avati bez gurua. osetiti Ako se kečari mudra izvodi tokom neke fizi�ke aktivnosti može se k ukus gorak ukus u ustima. To može biti �tetno. Ako aspirani oseti gora osavetujemo m u da prekine sa vežbanjem ove mudre.

Koristi ova mudra ima veoma suptilan uticaj na ljude.

U zadnjoj .šupljini ncpca nalaze se raz1i�ite ta�ke i �.lczde koje imaju veliku kontrolu nad tclesnim aktivnostima. NjihOVO lu�enje se stimuliše stavljanjem jezika. j To doprinosi zdravlju. Takođe se proizvodi i pljuva�k.. i to uklanja oseća gladi i žeđi.

Jogiji koji su duži period vremcna zakopani pod zemljom sve vreme 1 dah koliko god žele, a izvode keČ3ri mudru. To im omoguĆIva da za.dr.c da time sebi ne naškode. ova mudra budi kundalini šakti i takođe pomaže da se sa�uva vitalna energija.

Puni oblik ove mudre može prouzrokoV'.tti odvajanje astralnog od {j. ličkog teJa. Svest tada boravi u aka�i ·prostoru- izmedu fizičkog i astral· nog plana. ova mudra se srnaIra veoma važnom u drevnim jogi�kim tekstovima.

Zatvorite usta. Uvijte jezik u�a7.ad, tako da njegovom donjom površinom dOdirujete n�pcc. Poku.šaJtc da gurnete jei'jk una7 .ad Sto je vi�c moguće bez. napreza­ nJa. U ovom polo'..aju sc može disati udaji pranajama. Raditc onoliko dugo koliko moleic. Po�elnici 1'lOgU OSClili nelagodnost u poretku . !,ad3 I�eba da opuste jezik nekoliko sckundi.a onda da ga .' . ponovo saVIJU u ISII položaj.

90

91

ŠAMBAVI MUDRA

Naziv Iambavi mudra doslovno znaCi ·Slav Boga Šivc", Takođe je poznala pod imenom brumadja drgti ili gledanje II cenlar izmedu obrva.

Tehnika Sedite II bilo koji meditativni položaj, drlite leda uspravno, a ruke stavile na kolena II gjana ili ćin mudru. Gledajte napred II odredenu laCku. Zcuim pogledajte uvis �IO je više moguće ne pomerajući glavu. Koncentri�ile poglcd na centar izmedu obrva,

Koristi Ovo je metna tehnika za budenje adna čak re - scd�ta jedinstva niže i v�e svesti. Na fizičkom nivou jača mmćc očiju. Mentalno, donosi smirenje uma i uklanja stresove i ljutnju.

AGOČARI MUDRA

"

N;l7.iv agolari mudra doslovno znaCi �n.c��znali SI:\v , Ova vežba jc .ta � . . , kođe poznata pod naljvom naslkagra drt�tl lll zurcnJc II vrh nosa, I konstl sc II mnogim mcdilativnim tehnikama.

Tehnika Sedite II bilo koji meditativni pola'.aj. Drlitc kičmu pravo, a glava ncka bude liccm okrenula napred. Fiksirajte pogled na vrh nosa.

Mere predoS"ožnosli

.

Ne naprežite oči - polako produžav.tj tc trajanje vcžbc tokom nekoliko nedelja i meseci.

Koristi Ova mudra, kao i -šambavi mudra, razvija moć koncentracije. Ona budi maladara čakru. Dovodi do introverlnosti i vodi aspiranta u psihičke i spiritualne nivoe

SVesti.

•

92

93

------- -----.

AKASrMUDRA

VADROLl MUDRA Reč vadroli doslovno znači -munja", ali sc o
ne energije što omogućava aspirantu da kontrolik svoju pranu i iskoristi

je za spirilUaino budenje.

Postoje dva oblika vadrolj mud rc. Napredni oblik jc samo 7..1 muškarce i može biti opasan ako se ne radi pravilno. Iz tog razloga, kadgod sc II ovoj knjizi pomene vadroli mudra, misli se na jednostavniji oblik.

JEDNOSTAVNI OBLIK

Tehnika Aknš; mudra

doslovno znači ·slav un Ul ra . �njcg prostora-. To Je veoma snažna tehnika i mora se Uč ili lagano i pažljivo.

Tehnikn Sedite u bilo koji meditativ ni položaj. t j azad, lako da donjom pov� inom jC7jka dodirujcIc nepc e r

���� ��� �).

DBite tehnikom udaji pran ajame i izvedite �mbavi m udru. 1SIOvrcm no sav IC glavu un � azad ali ne do maksimuma" Y ona ne treba da sc nas,om pazallI na ramen a. DBite lagano i duboko U .. . početku će žda a iri ira(j grlo zbog položaja glav . ali vcžbanjcm va S i . •

�

�� ���� r:�:{�� �

Koristi

�:ic���::i�'������� fZ;����� : �i; ��;:� ;�.;',ii�� �� � ' i ,

Ova mudra uspostavlja sm irenost uma.

c

'

n

�

j

Sedite u bilo koju udobnu meditativnu asanu. Položite ruke na kolena, zatvorite oči i opustite sc. PokuSajte da povučcte seksualne organe na gore uvlačenjem i napinja­ njem donjeg stomaka i kontrakcijom urinarnog sistema. Kontrakcija je slična onoj koju spontano izvodimo kad imamo potrebu za uriniranjem, a moramo da ga odložimo za neko vreme. Trebalo bi da sc tcstisi kod mlclkarca, a vagina kod žcna malo podignu. NAPREDN I OBLLK

Tehnika Ovaj napredni oblik ne bi trebalo raditi bez vodstva kompetentnog gu­ rua, jer može doći do trajnog ošteĆenja.

U uretro treba uvući srebrnu cevčicu dugu oko 30 cm. Kroz nju treba povući vodu na gore.

Kad se time ovlada, kroz cevčicu treba usisati mleko.

•

A onda se prelazi na uvlačcnje meda i konačno žive.

Posle dužeg vdbanja ove tcčnosti se mogu uvući u urctru i bez upotrebe cevčice. U poCctku ccvčicu ili kateter treba uvući samo 2-3 cm, a onda postepeno povećati do 30 cm.

94

Koristi To je vrlo us�n metod za uspostavljanje brahmaĆlrjc.

95

�a taj na �in aspirant �� u stanju da kontroli� vitalnu energiju koja se ma� �ubl sa epkulat.:1Jom semena. Kad aspirant usav�i ovu mudru u �tanJu Je da sačuva v�� alnu energiju čak i onda kada je došlo do ejakula� i­ �e s�mena. Ta energtJ3 se onda može transformisati ili sublimisali za vi�e Joglčke vežbc.

A�VINI MUDRA Nazi� a!vi,!i ml/dra doslovno znači ·stav konja". To je veoma važna tehmka kOJu trcba savladati pre nego �to se pokuša sa vežbanjem mula bande.

MULA BANDA Reč mula znači koren, a banda znači zaključati. Ova tehnika zadržava psihiČkU energiju u gornjem delu psihičkog tela i ne dozvoljava joj da side u niže delove. Ona takođe putem mentalne kompresije stimuli.še muladara čakru, �to pomaže da se probudi kundalini. U osnovnoj vežbi mula bande aspirant sc upućuje da konIrahuje mišiće u oblasti pove7..anoj sa muladara čakrom. K.:lsnije, medutim, kada aspirant tačno odredi mesto muladara čakre, mišićne kontrakcije više nisu po­ trebne i aspirant može samom svesn�ću da aktivira tu tačku. Kad se ova suptilna tehnika u potpunosti savlada ona je mnogo moćnija nego fizička kontrakcija. Medutim, svi aspiranli u počclnim stadijumima treba da koriste mišitnu kontrakciju.

I. STADIJUM

Tehnika

Tehnika

Sedite u meditativni položaj sa kolenima čvrsto položenim na zemlju. Najbolje asane su sidasana i sida joni asana, poSto pritisak koji v�i donja peta u tim položajima poboljšava bandu. Ruke stavite na kolcna, u ćin mudri ili gjana mudri.

Sedite U bilo koji meditativni položaj. Opustite čitavo telo i zatvorite oči. Ne �Oliko se �undi �ontrahujte mi�iće koji zatvaraju anus. . Zatim OPUSlttc ml.šlće nekoliko sekundi. Ponovite taj proces .što vi�e puta.

Zatvorite oči i opustite celo tclo. Koncenlrišite se na kontaktno mesto za mul:ldara takru kao što je opisa­ no u poglavlju o psih.ičkim centrima, deo o muladari. Pokušajtc da svesno.šću dodirnete tu tačku, a onda je kontrahujte.

2. STADIJUM

Zadržite ovu kontrakciju koJiko god je mogućc.

Tehnika

Zatim polako opustite mišićc. Odmorite se nekoliko sekundi, a onda ponovitc prosce.

Udahnite i istovremeno kontrahujte anus. Zadrži �e dah dak su mi�ići anusa pod kontrakcijom. . . IZdahn �l� l opustlle mišitc pod kontrakcijom. PonavlJaJ tc proces onoliko puta koliko imate vremena.

Napomena Mula banda sc obično velba zajedno sa dalandara bandom i zadržava­ njcm daha ili posle udisaja ili posle izdisaja.

Trajanje

MerepretiOStToin051i

Vežbajlc dok vam jc ugodno. Ne naprežite se. Koristi V��b�njem ove m �d �e aspirant mo'..e postići kontrolu nad kružnim mišiĆima an �sa, na Isti načm kao kod konja. Kad aspirant bude u Slan· �a sa��eno tZVC�� ovu mudru, moći � da sprcči od liv pranične energi IZ tel �: T� �nerglJa se može sačuvati i usmeriti na gore za uzvišeni)·c I. vredmJe cllJcve. Ova mudra je odlična pripremna vežba za mula bandu.

1�

96

Mula banda sc mora savladati postepeno i veoma pažljivo. Ne naprcžite se.

Korisli U ovoj bandi sc kontrahuje i povlači na gore predeo muladara čakre, koji sc nalazi izmedu urinarnih i ekskrctarnih organa. To nagoni apana vaju (vitalnu energiju u donjim delovima tela, ispod pupka) da teče na gore i tako se sjedini sa prana vajom (vitalnom energijom u oblasti izmcdu grla i srca) .što donosi vcću vitalnost.

Alternacija ošvini - vadroli - mula 97

Ova vcžba je .veoma �ažna. jer pomaže aspirantu da razlikuje ašvini m �dru, vadroh mudru I mula bandu. Aspiranti II poreInim Sladijumima supliloll razliku i7mcdu ove Iri krije i ?blčno ne oaure kako da . . Jcdn?S13Vfl? kontrahuJu sve .mlš.će u-toJ oblasti bez obz.ira o kojoj sc . . tehmcl radI. To može da pontštl dclotvornOSl ove tri tehnike II slučajevi­ �a kad se koriste kao sastavni delovi nekih naprednih krija kundalini Joge.

oscćaJ�

ĐALANDARA BANDA Naziv da/andara banda doslovno znači blokada bradom. To jc važna tehnika koja sabija praničnu silu II grudni predeo tela što jc vrlo povo­ ljno za stimulaciju kundalini energije.

l . STAD IJUM

Sedite II meditativni položaj, po mogućstvu sidasanu ili sida joni asanu. Uradite gjana ili ćin mudru.

•

Sad izvedite vadroli mudru, jednostavni oblik. Zadržite jc dok polako brojite do

I

10.

Opustite vadroli. Uradite mula bandu i zadržite je brojeći do

10.

Opustite mula bandu. •

•

Nastavite na ovaj način onoliko koliko je to mogućc. Sledećih dana možete produž.iti brojanje od

10 do 15 ili više.

2. STADIJUM

Oblik rada joge

Tehnika

Tdltljka

Uradite vadroli mudru. Dodaj te mula bandu na vadroli. Sada takođe izvedite i �vini mudru.

��

te sva Iri slava nekoliko sekundi i opustite ih· sledećim redom: Za �vml, mula, vadroli.

Napomene Ovu tehniku treba primenjivati samo po�to se nauČI! sve tfi osnovne vežbe pojedinČ3no.

�

Do �ežbate, V'dša koncentracija treba da je usmerena na razlikovanje Ifi ra1JIČJle tačke kontrakcije. Ova velbu ne zahteva poseban ritam disanja. Vežbajte svaki dan sve dok jasno ne oselile razliku izmedu ova tri oblika.

ogućiva da kolena čvrsto &xlite u bilo koji meditativni položaj koji om koje ne mogu da sede u dodiruju pod. Sukasana nijc pogodna. Osobe dalandara bandu. padmasani, sidasani i sl. mogu stojeći da vet.baj u Stavite dlanove na kolena. Opustite celo telo i zatvorite oči.

•

red i bradu čvrsto pri­ Udahnite duboko, zadržite dah, savijte glavu nap gnitc ih tako da budu II slonite na grudi (sternum). Ispravilc ruke i 1..3te ore i malo unapred; čvrstom položaju. Istovremcno dignite ramena nag to če osigurati da ruke budu nepomičnc. Dlanovi treba da ostanu na kolenima.

To je završni položaj.

bcz vazduha. Onda Ostanite u tom položaju samo dok vam je ugOdno opuštajlc bandu i opustite ramena, savijte ruke u laktovima, polako podignitc glavu. Lagano izdahnite. Ponovite vcžbu kad se uspostavi normalno disanje.

98

99

lJ Oblik kllndalini joge On je skoro II svemu isti kao'oblik rada joge osim 510 sc izvodi vrlo nežno i bez naprcwnja ruku i ramena. Glava sc jednostavno pusti da pada n:lprcd dok brada ne dodirne Sler­ num.

UDIJANA BANDA oj an i ili blokadi, d ija­ doslovno zna�i ·leteti uvis·. U ov � � . jem rn go u u ran ĆI lIJu ':'IV dr? "..a g re � fragma i abdomen se potiSkuju na � . . IS. UV I lcl po m:'l sa I da U gij delu tela i prisiljavajući vitalnu ener

Reč udijana

U ovom obliku, medutim, aspir:ml mora biti mentalno svestan kompre­

sije prane koja sc Odigrava II oblasti Irupa.

Napomene

)

Ćitav proces takođe može d3 sc izvede i sa zadržavanjem daha posle izdaha.

•

Banda zatvara duS"nik i vrSi pritisak na pzne organe II oblasti grla.

Mere predoslro!lIosti Nikada ne udišitc i ne iztlg-ilc sve dok se banda potpuno ne oslobodi i glava sc ne uspravi.

Ograničenja Ovu bandu ne bi Ircb'l]o da bez saveta stručnjaka vežbaju ljudi sa visokim kivnim ili intrakranijalnim pritiskom ili srĆlnim oboljenjima.

Korist; Opušta čitavo telo i um. Odmara srce usporavajući mu rad. I jcdno i drugo se na fiziCkom nivou postiže kompresijom sinusnih reccplOra koji su smcltcni u oblasti grla. Ovi receptori su osetljivi na krvni pritisak u vratnaj veni koja mozak snabdcva krvlju. Ako jc pritisak nizak srce ubrzava svoj rad na isti naCin. Receptori su osetljivi na pritisak i komprcsija koju OSCQ . j u za vreme izvođenja dalandara bandc usporava rad srca i smiruje um. Tiroidna i paratiroidna žlezda se masiraju i pOboljšava sc njihova funkci­ ja. Ove žlezde, naro�ito tiroidna, imaju veliki ulicaj na ljudski organizam, rast, seksualne funkcije itd . Od njihove efikasnosti ima koristi celo telo. Ovo je dobra vcžba za smanjivanje i uklanjanje stresa, anksioznosti i ljutnje.

-

.

.. . . .

Tehnika

su kolena na podu. Sedite II meditativni položaj tako da Slavite dlanove na kolena. ZlIvorile oči i opustilc celo telo. Izdatmite potpuno i zadrtite dah. Izvedite dalandara bandu.

. na I a utr un jc mogućc vi�e ka što e �ić mi e �n ma sto e ujt ah ntr ko Zatim gore. To je krajnji položaj. Zadržite ga dok vam je ugodno. . udah­ I �u an b ra da lan da lim a <'..a . . Onda polako opustite stomaCne mi�ić� i vežbu. VIt nO po te že mo , am nt alm rm no u ati vr je an dis se d nite. Ka

Mere predostro1nosri

Vežbajte samo na prazan stomak. dara bandu. Pre nego što udahnete otpustitc dalan

. .. . sa srčanim �metnJ�ma, 001 kOJI be oso aju žb ve da ba tre ne u nd ba Ovu lačnom crevu • lrudOlCC. palc od Cira na želucu ili dvanaestopa

Ograničenja

101

100

PRANAJAMA

MAHA BANDA

Maha banda

ili "velika blokada- jc u stvari kombinacija mula bande đal� n�ara bande, udijana bande bah r kumbak (zadr' ;wanjc daha po� � . . sIc Izdaha) onako kako se one pnmenJuJu u tehnikama pranajam e.

�

�

Tehnikn

�cd.ilC u meditativnu asanu, po mogućstvu padmasanu, sidasanu ili sida

Kontrola vitalne i pSihičke energije je od velikog znač.'lja za svakog

JOni asanu sa rukama na kolcnima.

sledbenika joge bilo da je on z ainteresovan za njcnu tcrapeutsku, zdrav­

Lagano i potpuno m i ahnite.

stvenu iti spiritualnu stranu. Nauka joge jc sama po sebi nauka o životnoj

Izvedite dalandara bandu.

energiji, a pranajama je najdirektniji od, do sada, pronadenih metoda za

Zatim udijana bandu.

harmonizovanje energetskih tokova u ljudskom telu.

I na kmju mula bandu.

Mnogi ljudi smatr3ju da je pranOljama skup samo fizičkih vežbi za kOnlrolu disanja, ali to nije tako. Glavni efekti pranaj:lme se manifcstuju

Zad rži te ovaj položaj koliko god moŽCte.

na nervnom sistemu u suptilnom psihičkom energetskom tclu, a kontro­

Svoju svcsnost možete usmerava!i naizmenično s jedne bande na drugu dok ih izvodile.

la disanja je samo sredstvO za manipulisanje ovim finim proccsom. za

•

dah se kažc da je nit :1.ivota, i na njemu počivilju svi živOIni procesi. Od

Prvo otpustite mula bandu.

aktivnosti disanja zavisi da li su ti proseci usklađeni ili su izbaCeni iz

Otpustite udijana bandu.

ravnoteže.

Na kraju otpustite dalandara bandu i podignite glavu.

Pronajama služi kao osnov mnogim vrstama meditacije. Ona sc

Iwahnite još malo, a zatim lagano udahnite.

koristi i u samim tehnikama; ona priprema aspiranla, njegov um i telo za

Izdahnilc i udahnite još jednom ili v�c puta i ponovile vežbu.

bezbedno i uspclno vežbanje mcdit::acijc; ona takode služi kao sistem 7 1 ..

uimeravanje uma ka unutra pre meditiranja. Pranajama je od izuzetnog

M�re predostrolnosti

značaja.

Maha banda je snažna kombinovana tehnika. Ne treba je raditi dok se ne

Svim osobama koje nameravaju da postignu uspeh u meditaciji

savladaju sve tri bande i preliminarni stupnjevi nadi Sodan pranajame.

Koristi

iskreno savetujemo da prvo ovladaju tehnikama pranajame. To će im biti od velike pomoći. Medutim, moramo dati jedno upozorenje. Pranajama

J�

je vcoma moćna. Ljudi sa bilo kakvim fizičkim problemom ne bi trebalo

M?h3 ban�a vrlo moćan metod koji sc koristi za stimulaciju toka . . . pSlhlčke splflt ual �e energije, 7..<1 usmeravanje uma ka unutra u pripre­ . . . mi 7..<1 vežbe meditacIJe.

Iii

da je upražnjavaju bez stru�nog nadzora - to naročito važi za starije osobe i osobe sa srčanim smetnjama. Ako se nakon vežbanja pranajame primete neki nepožCljni efekti, prekinite vežbanje i potražite savet isku­

snog stru�njaka. Osim toga, tehnike se moraju savladati polako i poste­ peno. Nikada ne žurite sa novim stadijumom neke tehnike dok nisle potpuno ovladali prethodnim sladijumima. Sigurni smo da će vam vežbanje pranajame doneti velike koristi ako

se budete pridržavali ovih saveta . •

• •

102

103

,

PRELIMINARNA NADI ŠODAN PRANAJAMA Najvažniji uslovi za uspclno vežbanje pranajama sadanc su kani rola ..l daha posle udisanja (antar kumbaka), izdi­ udisaja (puraka),adr1..3vanje saj (rclaka) i l.3državanje daha posle izdisaja (bahir kumbaka). Sledeće stadijurne nadi Sodan pranajamc treba vežbati postepeno, sve dok ne budete u stanju da ih izvedete bez naprezanja ili dok ne budete prestali da oseĆlte nedostatak vazduha. Ako tokom vežbanja naidetc na Iclkocc, prestani tc i potraž.ilc savct iskusnog ući telja joge. Nadi Sodan je najbolja pranajama 1..3 pročgĆlvanje tela i smirenje uma, ako sc velba pravilno j' bez naprezanja. Međutim, nekim ljudima ta tehnika ne Odgovara, pa bi aspimnt trebalo da bude svestan promena kojc se dclavaju u telu i umu kao i rczultat ove s..1dane.

1. STADJJUM Seditc u bilo koju meditativnu asanu. Najbolje su sidasana i sida joni asana ali mogu se koristiti i padmas:ma i drugi poloi..aji. Zatvorile oCi i postanite svesni cclog tela. Posmatrajtc kako jc ono savr�eno lako, mirno i opuStcno. Sada prebacitc pažnju na prirodan proces disanja koji se odvija u \laSem . telu. Buditc svesni svakog udisaja i izdisaja. Postepeno uspostavljaj te disanjc, tako da pri svakom udisaju i Izdisaju . lagano odbrojitc do pel. Takode morate brojati i cikluse disanja. Izbrojtc pedeset kompletnih cikJusa. Onda otvoritc oCi i opustite sc. Vcžbajtc svakodnevno nedelju dana, zatim pređite na drugi stadij um.

2. STADJJUM Sedite kao u prvom sladijumu vežbe. Stavi tc desnu ruku na lice, tolko da kažiprst i srednji prst budu na centru izmedu obrva u nasagra mudri. Proverite da li su vam glava i trup savrkno uspravni i opuSlcni. Udahnite kroz obe nozdrvc. Zatvorite palcem desnu nozdrvu i lagano izdahnile kroz Icvu nozdrvu brojeći do pel.

I dalje držitc desnu nozdrvu l.alvorenu i udahnite kroz levu nozdrvu brojeći do pet. Sada otvori tc desnu nowrvu, a levu zatvorite domaiim prstom i izdahni. te kroz desnu nozdrvu brojeći do pet.

104

Zatim udahnite kroz desnu nozdrvu. Zatvorite desnu nozdrvu i izdahnile kroz levu. Udahnite kroz levu i izdahnitc kroz desnu. Nastavite ovako 25 kompletnih ciklusa po jedan udah i zdah i iz svake nozdrve, npr. izdah na levu, udah na levu, izdah na desnu, udah n� desnu. Na kraju poslednjeg ciklusa izdahnilc kroz levu no!-drvu� �dahmt� kroz levu; izdahnitc kroz abc nozdrve, a zatim zatvOrile OČi I opustite se. , :;vakog dana povetavaj tc broj ci�lu�a za po pel dok ne budete mogh da sa lakoćom uradite 50 kompletnih ciklusa dnevno. Onda pređite na sledeći sladij um.

3. STADiJUM Od drugog sladijuma polakO produ.avaj 1 lc tmjanjc udisaja do dcset II periodu od nedciju dana iii duže ako jc �otrcbn�. . . . . Ne naprežite se i ne pok�avajtc da formate svoJe dIsanje van pnrodmh mogućnosti. vaSa sposobnost će se spontano r.tzvili lokom vremen? .. Vcžbajte pedeset cikJusa svaki dan dok nc ovladatc oVim stadijumom. 4. STADIJUM

)

Vežbaj te drugi stadijum kao Sto jc vcć opisa�o ali sa c�nim dodatkom. Posle udaha svaki put zadržite vazduh u plUĆima broJcćl do pct. Zatvorite glotis dok zadd,avatc vazduh. Posle zadržavanja daha brojcći do pct otvoritc suprotnu nozdrvu od one na koju ste udahnuli. Sasvim malo udahnite, a onda izdahnite kroz istu nozdrvu brojcći do pet : b ovaj stadijum 50 ciklusa dnc:'no svc �sećah �ok se ne dctc Vežbaj tc . � potpuno ugodno tokom vežbanja, a l..atlm predltc na sledcĆl stadijum.

5. STADIJUM Vežbajte kao 4. stadijum, ali dodajte i zadržavanjc daha poslc izdaha, poslc svakog izdisaja brojcći do pct. . . Poslc zadržavanja daba nakon izdaha uvek malo Iz�ahmte pr� no�� . . . udaba. Mali udisaj poslc zadržav < mja daha na�on udlsaJa I �ali IzdISaj poslc zadržavanja daha nakon iz�aha �u v�žm �o��nll �OjC trcba za­ pamtili prilikom vežbanj3 pranaJa �c, Jcr jC to jedml način da kontro­ li.Semo dah kada vcžbamo zadržavanje daha dule vreme. Kada ste ovladali ovim stadijumom predite na sicdeći. 6. STADIJUM Vežbajte kao u petom stadijumu, ali postep�n? povećavaj�c dužinu udi­ . . saja, zadržavanje daba posle udaha, Izdisaja I zadrž..1Vanja daha P?sle . z i daha za jedan, svakog dana dok ne dođetc do deset za svaki stupanj. Ne naprežile se.

105

Povetavajte veoma postepeno dok ne budete mogli da vežbate brojeći do deset sa punom kontrolom.

7. STADIJIJM

po jednu perlu za svaki ciklus palcem, srednjim prstom i domalim prstom slobodne ruke. Kad stignete do čvora koji ste 7.avC:t .a1i onda ste završili dnevnu seriju.

•

Mnoge sadake koriste manIre kao štO su Om Namalt Sivaja ili Gajatri mantra i ponavljaju ih odredeni broj puta da bi brojali 1r:ljanjc disanja Ovim sc kombinuju koristi dape sa koristima pranajame i olalclava se vežbanje. .

Vežbajte kao i prethodni stadijum, ali udahnite brojeći do pet, zadržite dah posle udisaja brojeći do lO, izdahnile brojeći do 10 i zadr1.ite dah posle izdaha brojeĆi do pet. 8. STADIJUM Povećajte svoje brojanje na 5:20: 10: 10. Nc naprcžitc sc.

PosIOje mnogi odnosi koji sc koriste II vcžbanju nadi šodan pranajame kao što s u 1:6:4:2; 1:6:3:3; 1:4:2:1; 1 :8:4:2 ild. Iskusni aspirant može eksperimentisati sa razli�itim odnosima da bi pronašao koji mu najviše odgovara. Tehnika nadi šodan pranajame jc najefikasnija ako jc propraćena medi­ tativnim tehnikama za razvijanje koncentracije kao što su antaT !rataka ili čidaka.š darana.

Ako je potrebno raditc na ovom povctanju nelIcijama i mesecima.

9. STADIJUM Post�pcno povcćajt� trajanje svakog dela koliko god je mogućc, ali u . gr�m�ma ugodnosti I bez naprezanja, zadržavaj ući isti odnos 1:4:2:2 7..3 udISaJ, 7..3državanje daha, izdisaj i Z<1dr}.avanje daha.

Nastavite sa vežbanjem na ovaj na�in, i to 8:32: 16:16 ili 10:40:20:20, u 7..3visnosti koji vam odnos najviše odgovara.

6:24:12:12

ili

NADI SODAN PRANAJAMA Puni oblik nadi šodan pranajamc je sličan devetom stadijumu prelimi­ narne tehnike, ali ima nekoliko dodataka. Posle udisaja spustite desnu ruku na desno koleno i izveditc dalandara bancu (oblik rada joge), blokadu bradom.

�a �raju zadržavanja daha OIpustilc dalandara bandu, podignite glavu, dlgOltc desnu ruku u nasagra mudru, a onda malo udahnite• a zatim izdahnite kroz odgovarajuću nozdrvu. Posle izdisaja opet spustite desnu ruku na koleno i izvedi tc dalandara bandu, udijana bandu i na kraju mula bandu. P�le zadržava �ja daha nakon izdaha prvo otpustite mula bandu, onda . ' ud.Jana bandu I na kraju dalandara bandu. Dignite ruku u nasagra mudru, malo izdahnite, a zatim udahnitc. To je puni oblik nadi šodan pranajamc.

Vežbajle do 50 ciklusa dnevno radi fizičkog zdravlja' mentainc vitalnosti i da bi uklonili veo iluzije. Ako žclilc da vcžbate više od 50 ciklusa obratite sc guruu.

Napomene

.

Umesto da cikluse brOjite mentalno, ako vam ou�ovara možcte koristiti malu ili brojanicu na kojoj je vezan čvor posle 25. ili 50. perle. Okrenite

106

UĐAJI PRANAJAMA Ovo je vrlo jednostavna vežba pranajame, ali ima moćna i suptilna dejstva na prani�no telo. Vrlo jc korisna ako se primenjuje tokom same meditacije, jer iako način na koji deluje nije jasan ona bez sumnje donosi veliko smirenje uma. Na fizičkom planu se njen uticaj može objasniti. U predelu grla, pored glavne arterije koja mozak snabdeva krvlju nalaze sc karotidni sinusi. Ovi sinusi registruju krvni pritisak. Ka"d sc povCĆ3 krvni pritisak ova karOIidna tela!ca šalju poruku mozgu. Mozak zatim 'šalje signal srcu koje usporava svoj rad i timesnižava krvni pritisak na podnošljiv nivo. Ako je krvni prilisak sume nizak ponavlja sc isti proces i srce onda ubrzava svoj rad da bi se povećao krvni pritisak. za vreme veŽbanja udaji pranajame vr.ši se blag pritisak na karotidne sinuse koji konačno snižava krvni pritisak. To opet smanjuje napetost i misaone procese u umu. Na ovaj način udaji pranajama je veoma korisna za medilalivne vežbe. Udaji pranajama se obično vežba zajedno sa kcčari mudrom koja po­ maže da se mogućnost su!enja grla svedc na najmanju meru.

Tehnika Izvedite jednostavan oblik keČ3ri mudrc. Kontrahujte glotis u grlu. Kada di.šele pod ovim uslovima �uje sc vrlo fino hrkanje koje spontano izlazi iz predela grla. Taj zvuk podseća na disanje bebe koja spava. Pokušajte da oselite kako dišcte iz grla, a ne iz nosa.

107

•

•

Ova vcžba može da sc izvoli i dugo vremena i II tok u svih meditativnih tchnika osim onih koje zahlCV:lju glasno ponavljanje mal rc. BASTRIKA PRANAJAMA Reč basf'"!ka doslovno z.na.či -mehovj",slični onima koj e koristi kovač pri 1gr�vanJ u .�clala. o JC Jc a od važnijih pranaja ... 7 ma 7 � .<:1 medilaciju jer �� pročl��va l J�ča um I n rvn ISlcm pro<:cso ok.<;igcn acijc. Ova pranaja­ � �� � ma ČI �I um mlrQvcrtmm I JCdnousmcrcmm, lako da je vrlo korisno . vcžbau JC neposredno pre meditacije.

B�strik.a jc snažna tchnika. Mora sc učiti polako i opr ezno vcžbati. Ako pnmc.llle neke n�ga�ivnc erekte vcžb:lnja, odmah prekinilc i potražite savet Iskusnog učitelja pre nego .što nastavite.

Tehnlw i

� slabi�an meditativan polo� ..aj sa rukama II gjana ili ćin mudri.

. Zatvorite OČi I potpuno se opustite. Proveriled a li vam je kičma prava j da lj vam je glav a pravilno centrirana. Postepeno ubrl.:lvajte disanje dok ono ne postan e otprilike dva puta brže od normalnog. Udahnite i izdahnite na ovaj način oko 50 put a ili dok ne počnete da osećate lakoću u glavi. Ond� udahnite jednom polako i potpuno, zad rlitc dah i izvedite dala n­ dara J mu la bundu. Zadrži�e dah dok vam je ugOdno, a zatim oslobod ite bande i izdahnile. Uda hOlle normalno jedanput ili nekoliko put a dok vam se disanje ne vrati. II normalan ritam.

Odvežbajle sve ovo jo� jedanput. �d� vam ova lehnika ostane potpuno prirodn p a i kada je možete izvesti �ez lka kvog naprei'..anJa onda svakog sledcćc g dana možcte dodati po . Jedan Ciklu s. Kada �udele u mogućnosti da uradile 10 ciklusa bcz naprc7.anja ili od­ . . m�ra Između clkJusa, predlle na drugi sladijum.

2. STADIJUM •

Sedite kao u prvom Sladijumu. Dignit� desnu ruku do lica u položaj nasagra mud rc. Zatvonte desnu nOZdrvu, a levu ostavite otvorenu.

108

Tehniki2 Sedite isto kao i II l . i 2. st3dijumu i dvadeset puta udahnite i izdahnile kroz levu nozdrvu kao u drugom sladijurnu.

Dah zadržite dok vam je ugodno, onda otpustite bande i izdahnite.

Ponovo podignite desnu ruku u nasagra mudru i 20 pUla brzo udahnite i izdahnite kroz desnu nozdrvu. Onda spustite ruku, izvedite bande kao i u prethodnom Slučaju.

Zatim brlo udahnite i izdahnitc 20 pUla na obe nozdrve i zadržite dah sa bandama.

. Posle toga mQžcte 10 ponoviti kad vam se disanjc sasvim vrati na norma· lu.

Prvog dana vežbajte dva ciklusa i svakog dana dodajIe po jedan ciklus, ako vam je vežba ugodna.

Kada budete mogli da uradite na sledeći stadijum.

10 ciklusa bez ikakve Iclkotc onda pređite

4. STADIJUM

Tehnika Vcžbajte na isti način kao i u trećcm stadijumu, ali postepeno povctavaj­ te brlinu disanja dok ne postane oko �etiri ili viSe puta veća od normal­ ne. U isto vreme, automatski te sc povećati i trajanje zadržavanja daha.

Tehnika •

3. STADIJUM

Onda spustite desnu ruku, lagano i duboko udahnite, izvedite dalandara i mula bandu i zadržite dah.

I. STADIJUM Sedite

Udahnite i izdahnite kroz levu nozdrvu 20 puta diSući dva puta bržc nego obično. Onda zatvorite levu, a otvorile desnu nozdrvu i udahnitc i izdahnite 20 puta. Posle toga spustite desnu ruku na koleno i dvadeset pUIll brzo udahnite i izdahnite kroz abc nozdrve. Prvog dana vežbajte ovako pet cikJusa i ako vam je ugodno svakog dana dodajte po jedan ciklus, dok ne budete sa lakoćom vcžbali 10 ciklusa dnevno. Onda pređite na Ircći stadij um .

Ovaj proces zahteva nekoliko nedelja i ne treba ga rorsirati.

Kada vam bude sasvim prijatno da uradite deset ciklusa velikom brlinom disanja, sa dugim periodima zadržavanja daha i bez pauze izmedu ciklu­ sa, pređite na peti stadijum.

109

5. STADIlUM

Održite svesnost u prcdclu Ćidaka'ša.

Tehnika

Možete svcsno.šću dotaći prednji, zmlnji i bočni zid ćidakaša. a takođe i pod i tavanicu.

Postepeno POVctavajlc broj ciklusa svakog dana dodajući po PCI na dan, ako 10 ne izaziva nelagodnost. Kada budete mogli da uradite 50 udisaju i izdisaja po ciklusu onda stc došli do krajnjeg nivoa bastrika pranajame. Broj ciklusa sc može postepeno povećati do

25 dnevno.

Ostanite u tom stavu koliko vam jc ugodno. Onda otpustitc maha bandu, još malo izdahnitc i lagano udahnite. Ako je pouebno udahni tc normalno nekoliko puta. a zatim ponovite vežbu. U početku vežbajte samo dva ciklusa.

Napomene Posle baslrika pranajame treba odmah da sledi neka meditativna tehnika kao što jc đapa, ćidak� darana ili aotar mouna.

Mere predoslro[nosl; Osećaj vnoglavicc i znojenja ukazuje V'Jm da vcžbu radite pogrclno. Izbcgavajlc da dišcte nasilno, da grčile lice, j da suvB"c tresete telo. l ova takođe ukazuje na nepravilno izvođenje vcžbe. Treba da stc opu.šteni tokom čitave vcžbe.

Dodajte po jedan eiklus svakog dana dok ne budete u stanju da uradite 20 ciklusa na dan. Onda povećajte broj udisaja i izdisaja svakog dana za pct po ciklusu, dok ne budete radili oko 100 udisaja i izdisaja po ciklusu pre nego što osetite lakoću ili blagu vrtoglavicu. Posle veŽbanja kapalbatija vcžbaj tc bar 10 minuta ćidaka.š daranu.

Mere predostrofnosti

O&"anilenja

Kapalbati trcba naučiti tck onda kada jc savladana bastrika pranajama.

Bastrika nije za ljude koji imaju visoki krvni pritisak, Vrlogiavicu, problc­ mc sa cirkulacijom, srčane smetnje i smctnje sa disanjcm. PQČCtnici treba

To je vcoma moćna tchnika. Budite veoma pažljivi i nemojte se napreza­ ti.

da pristupe ovoj tehnici pažlHvo i po mogućstvu pod nadzorom iskusnog u�itelja.

Ograničenja

KAPALBATI PRANAJAMA Naziv kapalbati zna�i ·provetravanje prcdnjcg dcla mozga-o Ovo jc jcdna od najjačih pranajama i vrlo je dclotvorna za postizanjc introvcrtnosti uma. Ona će povećati efikasnost bilo koje meditativne tehnike ako se zv i odi neposredno pre nje i uveliko će pomoći aspirantu da dosegnc suptiInc nivoe svesti. Medutim, njena moć je istovremeno mač sa dvc �trice. i trcba je učiti i vežbati vrlo pažljivo.

Tehnika Scdite u stabilan mcditativan položaj sa rukama u gjana ili tin mudri. Zatvorite o�i i opustite celo telo. Izvedite seriju brzih udisaja i i7Aisaja sa naglaskom na izdahu. Izdisaj treba da bude snažan i isforsiran, a udisaj potpuno automatSki, kao da sc dcSava sam od scbe. Udahnitc i izdahnitc 20·30 puta u scriji ili dok ne osetite lakoću ili blagu vrtoglavicu. Onda duboko bandu.

110

i

lagano udahnite pa potpuno izu.Jhnitc i izvedite maha

K.apalbati nije za ljude sa hiperlenzijom, vrtoglavicom i srčanim i plućnim oboljenjima ili bilo kojom drugom bolc�ću koja jc u vezi sa tim.

Koristi OVO je jedna od najbOljih priprcmnih tchnika 7;1 meditaciju.

Ona potpuno prazni um od misli i vizija i spontano nagoni aspiranta na introverlnOSL BRAMAR I PRANAJAMA Naziv bramari doslovno zna�i ·p�cla·. To je pranajama zujanja koja se prvenstveno koristi u vcžbama nada joge, joge psihi�kog zvuka. U nada jogi bramari pranajama služi za siimulisanje i buđenjc svesnosti nade, suptilnih zvukova unutar aspiranta.

Tehnika Scdite u meditativni položaj sa rukama u ćin ili ruana mudri. Duboko uzdahnite kroz abc nozdrve. Zadržitc dah j izvedite đalandara i mula bandu. Zadrlite dah i bande brojeći do pet.

Onda otpustile bande i podignite ruke do visine u�iju.

111

Meditativne tehnike Zapu�itc u�i kažiprstima drl.cći OSla[e prste blagu savijene, a laktove r:ts:irilc II stranu. Držite uSla zatvorena, a zube malo razdvojene. Lagano izdišitc proizvodeći dug, neprekidan zvuk zujanja, kao p�cla. Oselile vibracije; budite svcsni samo ovog zvuka

II

glavi.

Posle izdisaja spustite ruke, izdahnile i ponovile vcžbu. Počnite sa pct ciklusa dnevno i sV'dki dan dodajte po jedan cik1us.

Mere predoslro[IIosli Bramari pranajama se nikada ne srne vcžbati II Icj .ctcm položaju jer bi to stvorilo veliku napetost glmisa.

Koristi

•

Bramari povećava svcsnosl nade (zvuka). Ona oslobađa od cerebralnih tenzija, uklanja ljutnju, anksioznost i frustracije i snil..ava krvni pritisak.

•

112

ĐAPA JOGA

od svih sistema joge koji sc koriste da aspiranta dovedu II pr:l\jaha­ ru i na kraju

II

samadi, đ:lp:l jc najlalcli

i

najsigurniji put, i može jc

praktikovali svako II bilo koje vreme i pod bilo kojim okolnostima. Sama rcč

dapa

znači "kružcnje", Dara joga označ;.lVa spajanje individualnog

jastva sa najvišom egzistencijom kroz kruženje svcsti. Najncophodnija stvar II dapa jogi jc m<.lnlra. Manira jc kombinacija zvučnih vibracija koje imaju utiacaj na mentalnu i psihičku svest čoveka. Tradicija kaže da je najbolje da nam manIru da guru ili da jc dobijemo

II

snu. Ono ŠIO je bitno je to da um bude potpuno zaOkupljen mantrom. Kada se mantra izgovori naglas ili mentalno, zvučne vibracije stvaraju izvcslan oblik unutar čoveka. To je unulra�nji ili psihički simbol i on ima fizi�ku manircstaciju. Druga Ya7 ..na stvar za mnoge vrste dape je mala ili brojanica. Mala je niz malih perli, kojih obično ima lOS, a razdvojene su jedna od druge specijalnim čvorom poznatim kao brahmagranti ili čvor kreacije. Na određenom mestu male postoji jedna perla više koja se wve sumeru ili vrh male i ona se nalazi van glavnog ni7 ..<1 perli. Današnji a:;piranti �esto gube iz vida značaj sumerua, ali njena važnost se ne srne zanemariti. Dok vežbamo dapu um vrlo često biva odvučcn od mantre, bilo spoljašnjim mislima kod početnika ili nesvcsnim i psihičkim reno­ menima kod naprednih aspiranata. Kada se ovo dogOdi, okretanje male postaje spontano lj. automatsko i nastavlja se bel. svesnosli sve dok prsli ne naidu na dodatnu perlu - sumeru koja vraća svcsnost na vežbu.

U dapi postoji neprekidno kruženje svesti sa centrom u mantri i um

postaje usmeren j opu3"tcn, što dovodi sve čovekove fizičke i mentalne

sposobnosti u optimalno stanje. Trcba naglasiti da lakom dape um ne treba terati da se koncentriše na ponavljanje mantrc. Ponavljanje mantre

trcba da izgleda kao spontani proces koji dolazi iznutra, a um treba da

bude samo ne7..aintercsovani posmatrač ovog spontanog procesa. Kada

tokom dape, druge misli udu u um, a to

će se sigurno događati, aspirant

treba da sa svcsnošću posmatra kako dolaze i odlaze, osećaj ući se pri tom

kao nezaintercsovani posmatra�. Medutim, on ne bi trebalo da dozvoli

da ga te misli odvuku sa vežbe, već treba da nastavi vcžbu prateći tc

spoljne misli.

Đapa se deli na:

115

Baikari (naglas): Pocetnik treba da vežba svoju mantru na baikari naCi n ili naglas, a ovo stvaranje zvučnih talasa će postepeno učiniti um stabil­ nim i energetski napunjenim. Posle nekoliko nedcija vcžbanja um će sc smiriti. Vežbom dape se možc dospcti u stanje u kome jc vizualizacija psihičkog simbola veoma laka. Ako želite da meditirate na odredeni Objekat, a to vam tclko ide, vcžbaj te dapu naglas, baikari dapu, sat vremena i onda sedite da meditirate. Upan1u (Japutanjem): Mantra se u ovom SIUč..1ju šapuće !:Iko da je samo aspirant mo'.c čuti. Usne se pokreću ali zvuka skoro da nema. Ovaj sladijum je suptilniji od baikari dape i dovodi um do tačke gde može preći na manasik đapu. Upan�u dapu obično koriSIe oni koji :'.cle da vežbaju mantru 8 - 10 sati dnevno z,.1 pOsli7.<1 nje specifičnih ciljeva. Prema mantra �astri, nauci o mantri, mantra se može koristiti da bi sc njome ispravile grclke sudbine. Bez obzira da li je to istina ili ne, neki ljudi u to veruju, a postoje i izvesne nHlnlre koje sc koriste samo u u fizičke svrhe. Manasik (mentalno): Manasik dap u ne treba vežbati dok se ne ovlada baikari i upan�u dapom. Oni koji nemaju uravnote7.cn um ne mogu značaj nije napredovati bez ovih preliminarnih St:tI.lijuma. Manasik dapa je najsuptilnija, a istovremeno i najčclće korišćena vrsla dape. za one koji su za nju spremni, ona je najmoćniji oblik. Mudraci i drevni tekstovi kažu da je statna i predana vežba manasik dape dovoljna da dovede čoveka do prosvetljenja. Ukil (pisanjem): Ona se obično preporučuju aspirantima koji su imali uspeha u ostalim oblicima dape i u izvesnoj meri su napredoV'Jli u kon­ centraciji. U likit dapi mantra se piše po stotinu puta u posebnu svesku crvenim, plavim ili zelenim mastilom. Slova tfeba da su šIo manja i treba da se piSu što pažljivije, sa Sto viSe koncentracije i osećaja za [epotu i proporciju. Što su slova manja to je koncentracija v�ća. Likit dapa se uvek kombinuje sa manasik dapom, jer zapisivanje mantre ".,ahteva isto­ vremeno i mentalno ponavljanje. Ako imate mantru dobro je veŽbanje vremenski podeliti na 3/6 baikari, 2/6 upanSu i 1/6 manasik d:lpe. Hindu tradicija kaže da kada je osoba jednom incirana u mantru treba da je vcžba čitav svoj tivo\. Dapa joga jc siguran put, iako dug. Ona pospduje druge vrste sadana i sadaki donosi nt!pokolebljivu čvrstinu na spiritualnom putu.

DAPAANUŠTANA AlluJtanll znači izvodenje, primena ili ostvarenje nekog dcla. To je odluka da se izvestan čin sprovede sa apsolutl1olT disdplinom. Anuštana se može odnositi na dapu i to se onda naziva dapa anuštana. Đapa anu�tana se može raditi iz dva razloga: ili za pročišćenje 7..bOg spiritualI 16

ispunjenog napretka putem fizičke, psihičke i ment.alne discipline, ili za nje sebičnih ciljeva na fizičkom planu svesti. . ta. Na l Baikari dapa anuStanu obično izvodi hor ! Ii grupa asp �ana dno �eva­ nekim mestima u Indiji odredene manITe se godinama nepre� 'lta na dan IZ g��ln� u ju. Od 1943. god. u Ri:;ikcšu se dvadeset čctiri � : ilije bilo godinu pcva maha mantra Hare Rama, Hare Kr/sna. Do danas protkanu pauze, Cak ni minuta. Pevanje mantre stvara atmosfe.ru noćnim vibracijama. ja vrst� Đapa anlcltana je veoma popula�na u Indiji i to je naj�ol va , l ml u�1 anuštane 7.3 one čiji je um sklon lutanJU. Tokom meseca Šra � . 1 pls� np širom sveta oddavaju tradiciju hranja lišća sa bilva drvet� ma o lčn mantri na njima. Svaki list ima tri dela i Ijudi��a .tim lis�ovl . � � tl liStOVI crvenom bojom ispisuju mantru 0111 Nalllf1/� SlvaJa. Z1t lm s� manire nude božanstvu. Ovaj ritual traje čitav mesec 1 ".3 to vreme sc piŠU ceo dan. . j se Najpopularnija vrsta anu�tanc je �?n..sik d�l pa anustan� u kojo e. Pr� i ti guru mantra i ona je najefikasfl1Ja 7.3 splfllualne .aspl�ant kors rcdefl1 nego što započne ovu vežbu aspirant bi treb�lo da postavI sebi o� p n du od cilj, na primer, da izgovara po 10800 �antrl �vak.odnevno u � ? I da ne deset dana. On lreba da vodi evidenCijU koliko Je mala uradiO ta dape prestaje sa vcžbom dok ne postigne svoj dlj. Sumiran; dapa je vrs Ovo koja se vežba sa malom od 27 perl.i i ko�a. nijc prekinuta sumcruom. dnevno je veoma vaŽIla vežba, mora se IZVO�1I1 ka� a�uštana 24 sata ne sm� odredeni period vremena, u komc aspirant �I u Jedn0!D t�enutku nje mantre. Ona da ispusti malu. Cilj ove vrste anuStane n�Je ponavip da se mora doći automatski iznutra sa okretanjem malc. Mala treba okreće Cak i u snu. MANTRE

Pogledajte dodatak na kraju knjige u kome se nalazi spisak mantri iz različitih religija širom sveta. PRAVILA I PREDLOZI ZA DAPU

1. Izaberite bilo koju mantru ili Božje imc, po mogućst�u � nu �oju vam je guru dao. Ako nemate ličnu n:tantru koristite Om kOJa Je uO\verz,.1lna dana mantra i svima odgoV'dra. Ponovile mantru 108- 1080 puta svakog tj. vežbajle jednu do deset mala. .. I sumeruom, ako vežbate h per 108 2. Koristit e rudralda ili tulsi malu od guru mantru. za tantričke manIre se može ko.�istiti i .kristalna mala. . 3. za pomeranje perli koristite sa�o. srednji prst I palac desnc ruke Kažiprst i mali prst ne treba da dodirUJU malu. 117

4. Dapu je najbolje vežbati u stabilnim meditativnim asanama kao što su

padmasana ili sidasana. Desna ruka sa malom se mole držati ili na desnom kolenu, li tim da je mala na podu ispred kolena, ili u visini srca. U tom Slučaju mala može stajati u torbici koja jc vczana oko vrata ili se desna ruka možc drla ti u marami koja je takođc vezana oko vrata.

5. Malu ne treba pokazivati drugima. Kada je ne koristite čuvajte je u svilenoj torbici. Dapa malu ne treba nositi oko vrata.

6. Nemojte preći preko 7....,v�ne perle, sumerua, dok okrećete perle. Kada dodete do sumerua okrenite m.. lu na drugu stranu.

7. Neko vreme radite dapu mentalno. Ako um luta z:l vreme manasik dape, vežblljtc baikari dapu neko vreme, a onda sc, �to je pre mogućc, vratite na manasik dapu.

8. Svako slovo mantre izgovorite jasno. Ne ponavljajte je ni suviše brzo ni suviše sporo. BrLinu povećajte samo onda kada um počne da luta.

9. Nemojte želeti svetavne stvari dok radite dapu. Osetite kako vam se srce pročišč.,va. a um postaje ur;lvnOležen z:lhvaljujuči snazi manIre.

10. Ćuvajte svoju guru mantru kao tajnu. Nikada je nikome nemojte otkriti. 11. Formirajte naviku da u svako vreme mentalno ponavljate mantru, bez obzira koji posao Obavljate.

Nemir uma je ono ŠiO prouzrokuje svu našu nesreču i komplekse, ali to je samo nešto nametnuto. Umirite i pročislite um kroz sudanu i i kusite svoje pravo biče. s U meditaciji ne rorsiramo um: pokušavamo da izbegncmo napor da sc koncentriSemo. Ono što želimo j e samo opuStena svc.snost, a ne kon­ centracija kao takva. Treba samo da pokušamo da budemo svesni; tj. da imamo svesnost log trenutka, ali da se ne borimo i ne pOkušavamo da pOlisnemo druge misli. Ostajemo samo neutralni posnl:ltrači. Ponekad če samskare koje izlaze biti tako jednostavne da ćete se upitati zaSto su se uopšle pojavile. To znači da je vaša svc.snosl manre . samo povr.šinska. Kada je svcsnost mantre (Oliko duboka da okupira vašu celokupnu svest onda će sc na povdini pojavili � ublje i �a�nije misli. . . Obično posle ovoga sledi neko!Jko trenutaka stanp bcz misli usled Jed­ nousmerenosli va.šc svesti.

Morate se, dakle, opustiti u dapi i sve drugo će sc automatski dogoditi. Ne brinite zbog uzncmirenosti. Ako mnogo pokušavate da se koncentrišcte, samo ćcte dobili jaku glavobolju i fizičke probleme i nećete dospcti nigde. Iznad svega, nemojte žuriti. Sve če doči vremenom kroz dapu i svesnosl o mantri.

12. Ako je mogučc, aspirant treba da sc 7.čl vreme vežbanja okrene prema

severu ili istoku.

13. Smisao dape je da na pov�inu uma iznese skrivene p
U jogi se kaže da postoje tri velike prepreke do meditacije nečistoč.1, neznanje i uznemirenost uma. Vdbanjem dape kroz nepre­ kidnu svcsnoSI o mantri ove tri prepreke se mogu lako OI kloniti. U dapi ne treba da bude naprezanja i napele koncentracije. Um će se automatski odVOjili od spoljne usmerenOSli Samo uz neprekid nu i opmlenu svesnost o dapi. Naša prava priroda nije n�e UObičajeno stanje anksioznosti, uz­ budenosti i napetosti. Naša priroda je samadi, čiSla svcst, smirenost. uravnoteženost. Ovo možemo \I porediti sa ogledalom 7':1prlj:lnim blatom i prašinom. Očistite ogledalo i pokazaće se njeglJ prirodni kvalitct, a to je da sc u njemu ogledaju svi objekti.

118

119

MANTRA SIDI JOGA

VIŠUDI ŠUDI I. STADlJUM Seditc u meditativnu asanu. Postanite svesni svog psihičkog daha koji ul;lzi i izlazi iz tela. Vaše psihičko disanje će automatski poči na gore sa svakim udahom, a zatim na dolc sa svakim izdahom. Budite ga svesni dok prolazi kroz grlo gore dole i sluS:'ljte blagi zvuk Om, -

Vcžbc koje slede su ustvari pripremne krije za kundalini jogu, jer kod aspiranata bude svest o čakrama i omogufuvaju mu da utvrdi njihov lačan položaj. Ono što jc zajedničko kod svih ovih vcžbi jc to da su sve zasnovane na različitim osnovnim vrstama dape o kojima smo govorili II prethod­ nom poglavlju. Vcžbc iz ove grupe čine posebnu anuštanu koja može doneti velike koristi ozbiljnom i malo naprcdnijcm aspirantu, ako bude neprekidno radio ovu sadanu nedelju do mesec dana. Kad se sadana obavlja na ovaj način ona je poznata kao manira sidi joga i vrlo je korisna za stimulacij u i budenje psihičkih centara.

MANIPURA ŠUDI

koji ovo proizvO
l. STADIJUM

Sedite II meditativnu asanu. Usmcrite svoju pažnju na manipura čakru. Morale biti svesni daha koji ulazi i izlazi II oblasti manipura čakre. Oselile kako se dah širi i skuplja u predelu pupka. Ne konccnlrišite sc, samo budile svesni. Vežbaj le ovo desel minuta. 2. STADlJUM Održavajte svcsnost prirO
PINGALA ŠUDI I 1DA ŠUDI Sedite u meditativnu asanu. Mentalno usmerite svoj dah kroz desnu ili ping:'la nozdrvu. Budite svesni daha kako prolazi kroz desnu nozdrvu i sinhronizujte mantru Om sa udisajem i izdisajem. Srojte disanje, počc�i od 150 prema nuli. Zatim ponovitc čitav proces kroz levu ili ida nozdrvu.

l. STADlJUM

Scdite u meditativnu asanu i usmeriti pažnju na anahata čakru. Budite svesni svog daha koji ulazi i izlazi u oblasli anahate. Nastavite deset minUla.

ANULOMA VILOMA

2.STADlJUM Budite svesni kako se grudi !lirc i skupljaju u skladu sa prirO
120

Sedite II meditativni položaj i dišile duboko, prirodnim ritmom. Udahni­ te kroz levu, ida nozdrvu, a izdahnitc kroz desnu, pingala nozdrvu. Ovo smenjivanjeće se dclavati samo na osnovu vaše volje. To je psihi�ko smenjivanje. 121

•

Zatim udahnitc kroz desnu ili pingala stranu, i izdahnitc kroz Icvu ili ida stranu. Onda opet udahnitc kroz levu, a izdahnitc kroz desnu i nastavite naizme­ niCno, uz istovrcmcnu svesnost zvuka Om koji prati disanjc. . . ..ali Vežbajte 108 udisaja i izdisaja. U desnoj ruci možcte drJ malu za praćcnje broja udisaja. PRANA ŠllDI Scdite u meditativnu asanu. Di.šit� duboko, prirodnim ritmom. Udahnite kroz abc nozdrve i budite svesni kako sC dva toka vazduha spajaju tamo gde se spajaju i dve noz­ . drve, u ccntru Izmedu obrva po imenu trikUli. �rot?� vazd u�a kroz kupasli prolaz, opi.s.'ln u poglavlju ·Psiho fiziologija Joge Ima oblik obrnutog slova V. SliCno lome izdahnilc iz Irikutija kroz abc nozdrve, opel u obliku obrnu­ tog slova V. Zatim disanju dodajtc svesnosl manire Om.

ČAKRA ŠUDI Pripremite dve male: jednu sa I I perli i jednu s:. 21 perlom. Mogu se koristiti dve sumirani male od 21 perle sa čvorovima. Sedile u udoban meditativan položaj i u desnoj ruci drJ.itc malu od 2 1 perle,a u Icvoj malu od I I perli. Usmcritc svcsnost na muladara čakru. Morate osetiti kako u tom predelu lagano i duboko pulsira mantra Om. Pulsiranje tc se osetiti kao da je ć.kr;. taknUla neCim iznutra. Mantra Om će pulsirati u muladari 2 1 put i pri svakom otkucaju trcba pomerili po jednu perlu na mali u desnoj ruci. Posle 21 otkucaja usmerile svoju svesnost na svadistanu i neka mantra pulsira u tom predelu. Nastavite na gore na ovaj naCin kroz manipuru, anahatu, viSudi,adnu, bindu i sahasraru. Posle 21 otkucaja u sahasrari okrcnite jednu perlu na mali u vaSoj levoj ruci i ponovo se vralite na muladaru. Nas.tavitc punih I I krugova, dok ne okrenete sve perJe na mali u levoj rucI.

za ovo će vam biti potrcbno oko 45 minuta.

VAKŠUDI I. STADIJUM Budite u stabilnoj meditativnoj asani tokom cele vežbc. Udahnite duboko i prirodno. i da�om iz�ovorite n��las On�, S�o dubljim glasom. Energija Sa drugim z mantre Om tc IZ mampurc zraClI1 napoljc I na gore. Budite svesni ove vežbe 15 minuta. 2. STADIJUM Udahnite duboko i zadržite dah za jedan sckund. Onda izdišući izgovorite Om onoliko puta koliko vam je 10 ugodno bez prekida. Zatim disanju dodajte S\lesnost mamre Om. Kad udiSctc mcntalno izgovoritc Om tako da nema pauze u prirodnom toku Om a. Vežbajtc 15 minuta. -

TRIKUTI SANDANAM Sa s�akim alkucajem sr� o�elit� kako �a� lra O, i�lazi i � trikulija. . . BudIIc neprestano SVCSRl trIkutija, pulslraJuĆCg nadlJa u njemu i mantre. . VežbaJle ovo 15 minuta. '

122

123

AĐAPA ĐAPA

1.

STADJJUM

Telmika

Dapa jc konstantno ponavljanje mantre. Đapa posIaje adapa (spontana) dapa kada � mantra automatski ponavlja bez svesnog napo­ ra. Kaže sc da sc dapa Izgovdra uSlima, a adapa srcem. Adapa dapa jc kompletna sadana sama Z.1 sebe koja aspiram3 može Odv�ti 0<1 naj�le��nlarnijih nivoa svcsnoSli tela i sredine do najvi5ih . stadLJuma medltaclJC, Ako sc sprovodi postepeno sa punom svc sno�ću ona na kraju sve na�c skrivene željc, strahove i komplekse izneti na površinu ma. Kada sc ovo dogOdi, :Ispirani treba da postepeno, meseci­ ma, �osmalra ove prcthodn? skrivcncsamskarc i vasancsa stavom ncpri­ strasnog svedoka. �O7. ovaj proces :ulapa dapa oslobađa um svih tenzija, ' što zauzvrat uklanja osnovni uzrok mnogih fizičkih ObOljenja.

�

�dapa dapa direktno utiče na retikularno aktivirajuće jczgro ncr­ �nog siS �em �, k?j � se nala�i u srednjem mozgu. To je jedna od najvažni­ �Ih vežbl u JOgi, l ona pn prema aspiranta za. više stadijume kundalini Joge. Adapa đapa se možc vdba ti u bilo kojoj meditativnoj asani. Ta­ kođe se možc vežbati sedeći na stolici ili ležcći u šavasasni, ali 10 nije lako . dobro. Kada Jednom počnete sa veZbam poku�ajte da ne pomeratc tclo. za vežbanje adapc možc se korisliti bilo koja manira mada sc tradicionalno koristi Soham, jer ona odgovJfa prirodnom 7.V�ku udisa­ nja i izdi�nja M�utim mnogi aspir:lnti su postigli sjajne rezultatc u : . ada pl �oflslećl svoJe gur� m�ntre, a znamo i aspirante koji veŽbaju sa . . Ga.Ja�fI manIrom, ponavipJućI pola mantresa udahom, a drugu polovinu sa Izdahom. PRELIMINARNA AĐAPA DAPA Tokom prelimarnih adapa đapa tehnika aspirant bi trebalo da oscti pr�lOk pranc kroz prcdnji psihički prolal., izmedu grla i pupka. Tokom . . udisaJ a osctlle kako se prana uzdiže od pupka ka grlu, a za vreme izdisaja oselite kako sc prana spušla od grla prcma pupku. U r:lni � slad iju ":,ima :Ispiranl mora dos1a da koristi svoju maštu. . Jcdan o� na�lna blo bl da zamislile nivo vode �'oji sc podi'.e j spušta II . . sta kl�noJ revI. �oJa povc�uJc grlo i pupak, ili d:! 7':l mislite kako vazduh pri . udisajU dolazI 17. pupka I vraća sc u pupak pri iZdisaju.

124

Sedite u udoban položaj, zalvorile oči i napravilc giana ili ćin mudru. Kičma treba da je prava. Opustite sc nekoliko minula fizički i mentalno. l vreme trajanj:! vcžbe. Zaboravite sve svoje brige i problemc bar ..a Osetite mir, vedrinu i blažCnstvo. .?ostanite svesni prirodnog ritma dis."lnja; udisaja i izd isaja. Qsetite kako se dah kreće kroz prednji prihi�ki prolaz, izmedu grla I pupka. Pri udisaju vazduh se diže od pupka ka grlu. Pri izdisaju vazduh se spu�ta od grl:1 ka pupku. Budite potpuno svesni disanja. Neka vam nijedan dah ne promaknc bez svcsnosti. V�e disanje trcba da je duboko i opušteno. Nastavile sa ovom vežbom nekoliko minula. Sada mentalno sihronizujtc mantru SolwnI sn udisaj'lm i izdisajem. So se čuje za vreme udisaja i podiZ:lnja pr:Jne u psihičkom prolazu. Ham se čuje sa izdisajem i spušlanjem prane kroz psihički prolaz. Budite potpuno svesni i mantre i krelanja prane. Nastavite ovako onoliko dugo koliko traje va�a dnevna vežbao Vežbajte ovaj stadijum oko nedelju dana, a onda pređite na drugi stađi­ Jum. :!.. STADUUM

Tehnika

Ponovite isti proces kao u prvom stadijumu, :lli obrnite redoslcd mantri. Sada počnite sa Ham i izdisajcm. a 7.alim dolni So i udisaj. Mantra će sada zvučati kao Ham - So. Po.sle svakog Ham - So biće mala pauza. Zapamtite - budite sve vrel,le svesni. l atim predite na treći stadijum. Vežbaj te ovo oko nedelju d:Jna, a . 3. STADIJUM

Tehnika Sedite u udoban položaj i 7 .a tvorite oči. Opustite se mentalno i fizički. Udi�ite i izdi�ite od pupka prema grlu. Nekoliko minUla budile potpuno svesni ovog procesa. Onda spojite mantru So sa udisanjcm, a mantru Halll sa izdisajcm. U ovom Slučaju vaša svest koja sc idenlifikujc sa ove dve maore tfcba da bude neprekidna, tako da se So pretapa u Ham, a H{//II u So. Ovim se dobija beskraj ni krug So - Ham So - Ham - So - Ham. -

125

Produžite vibracije zvuka Ham i spojite ih sa ulaznim vibracijama zvuka So. Produžite vibracije zvuka So i spojite ih sa vibracijama zvuka Ham. Neprestano ponavljanje So - Ham i Ham - So bez pau7.e. Nastavile ovako tokom cele vežbe. 4.

STADIJUM

V ovom stadijumu vežbaćcte sve tri tehnike nei7.menično, a prelaz z i jedne u drugu tehniku je spontan. Tehnika Sedite u udoban položaj i budite svesni prirodnog ritma disanja. Potpuno se opustite. Osetite kako se prana pri disanju, kreće prednjim prolazom od pupka ka grlu sa mantrom So i kako se spuSta pri izdisaju od grla prema pupku sa mantrom Ham. Prvo budite svesni daha kako formira krug So - Ham. Vcžbajte ovo nekoliko minuta, a ;)7 tim prenesite svesnost na tok Ham So. Posle nekog vremena videćcte da su So i Ham postali pove7.ani na oba kraja. Nastavićcte da di�ete u neprekidnom krugu So Ham So Ham - So­ Ham So - Ham. Posle nekog vremena vic1ećcte da su So ; Ham postali povezani na oba kraja. Nastavite da di�ete u neprekidnom krugu So - Ham - So - Ham So ­ Ham - So - Hl/m. Posle nekog vremena ćcte možda spontano osetiti promenu ka So -Ham ili Ham - So. Dopustite da se to spontano dclava. Budite samo svedok dokse vaša svcsnost psremclta izmedu tri mantre po sVQjoj VOlji. Nastavile ovako lakom cele vcžbc i ovo vcžbajte svakodnevno nekoliko dana, a zatim predite na peti stadijum. -

-

-

-

-

5,6,7, i 8. STADIJVM Ovi stadijurni su potpuno isti kao i stadijurni od l - 4, ali se vežbaju sa kečari mudrom ili udaji pranajamom. Kada potpno ovladate svim stadijumima ove tehnike, prc
mcditirate i zaboravite da medilirate nik
On je isti kao i prvi stadijum osim Sto postoji neprekinut tok izmedu udisaja i izdisaja, ali ne i i7.medu izdisaja i udisaja. Na laj način mantra se kroz vežbu nastavlja kao So - Ham, So Ham. Posle nekoliko dana predite na treći stat1ij um. -

3. STADIJUM V ovom stadijumu postoji mala paU7 ;) izmedu uuisaja i izdisaja, ali

izdisaj i sledeći udisaj trcba da su spojeni.

127

•

•

Tako manira poslajc Ham - So, liam - So. Kada to usavršitc pređite na 4. stadijum. 4.

STADIJUM Sada su i udisaj, izdisaj i udisaj neprekidni i prclvaraju manIru u So -

•

Ham - So - HlIm - $0 - HlIm. Posle nekoliko dana pređite na 5. sladijum.

STADIJUM U ovom sladijurnu će sc prelaz sa So - Ham na Ham - So Ham - So spontano desiti. Kada ovo usavršite pređite na završnu vcžbu adapa đape. 5.

II

So - flam -

VISA ADAPA ĐAPA Ona jc vrlo slična srednjem nivou aCIapa dapc, j ima PCI sladijuma koji su isti kao i prethodni. Jedina raz.lika je u tome što jc dah duži i sporiji, a psihički prolaz sc proteže od muladara do sahasrara čakre. na temenu. Sve ostalo treba vcžbati na sličan način kao i pet stadiju ma srednjeg nivoa ađape Clape. PRELIMINARNA ADAPA DAPA PO TRANSKRIPCIJI SA tASA

l . STADIJUM

Sedite u padmasanu, sidasanu, sida joni asanu ili sukasanu. Ovo je prvo jutro koje terno posvetiti vrlo važnoj tcmi - adapa dapi. Reč dapa znači ponaVljanje. Adapa dupa znači ponavljanje bez nasilne koncentracije tj. spomano ponavljanje. PosIOje razne tehnike koje se koriste da održe vezu izmedu unutranjeg uma i mantre, bilo da je to mantra Om ili mantra So Ham Mi terno koristiti So Ham. Sah znači On, Vrhovni; Ahmam znači Ja, individualna du.ša. Ona služi da nas podseti naJa sam 10. Mantra je takode i zvuk samog daha. So je zvuk udisaja, a Ham izdisaja. Ova vežba je osnova krija joge i drugih delova kundalini joge. Prva vežba zahteva pažnju. Postanite svesni svog disanja i postanite svesni toga da niste bili svesni svog disanja izvesno vreme. Niste ga bili svesni ccle noći. Središte vaSc svcsnosti je u grlu, u prcdnjoj 1:" ki viSudi čakre, vi�udi )cl:etramu. 128

Disanje trcba da je prirodno ali ne n;l7.:.llno; ono treba da dolazi iz ("piglotisa, kao Sto se spontano dcS"ava noću dak spavale, skoro kao da hrčete. Disanje treba da je tihO, tek da se čuje. Z;uvorile oči i prestanite sa svim fizičkim pokretima. Postanite svesni celog fizičkog tela - ako odrlite svesnost celog tela ono te postati mirno. KoncentriSite sc ili postanite svesni grla, prednje tačke 7.::1vi�udi čakru. Možete osetiti svoj dah koji viSe nije tako grub da bi ga mogli čuti. Dopustite dahu da sc sam prilagodi i poslane spontan. Objckat pažnje je osećaj daha u grlu. . Imate jednu ideju.. -Udišem, znam da udišem, izdBem, znam da izdišemM. Svaki krug disanja treba da je Objekat v:lSeg znanja. Nemojte pokušavati da postanete introvertni. Ako vam um luta, doputitc mu 10, ali budite svcsni. Zapamtite - ·UdiSem, 2.flam da udiSem, izdiSem, znam da izdišem". Sre­ dište svcsnosti je u višudi. 2. STADUUM

,

Da bi bilo joS jasnije, umesto sugcstije, udišem i izdišem sugcrišite sebi ·Osećam da se dah penje i spuSta, ja to znam." Postanite ckstrovertni. Ne poklclavajte da udetc unutra. Bez napetosti, molim vas. Ncmojte padati napred ni u stranu. Neka vam um ne bude prazan, dopustite mu da sc okrene spolja. Svesnost daha koji se sp�ta i penje i svesnost o "Ja to znam-o Svesni stc da SIC svesni svog daha. Drugi slupanj ove vežbe je svcsnost daha koji se penje i spu�la. Bez grča ili drhtaja, nemojtc izgubiti vezu i tačku. Svesnost o svesti. Mentalno držite tclo čvrstim. Sa proširenim umom, kao da stc potpuno budni. Vi znate da sIe svesni. U dubinama meditacije i koncentracije postoji svesnosl... "Da, siguran sam da ne spavam, budan sam." Dizanje i spll.Štanjc daha. Izmedu pupka, manipura kSetrama i vi!:udi kšctrama, Izmedu ove dve tačke nema gubitka svesti ni jcdnog sekunda. Svesnost daha koji se diže i spu'šla. Svesnost dizanja od pupka i svcsnost spu!:tanja od grla. To je psihički put. Put za psihu. Budite budni, kao lampa koja neprckidno gori bez treperenja na zaklo­ njenom mestu. •

129

Svc'most psihičkog daha koji se diže i spušta. i to vreme. Vežbajte i slušajte u s

Znam da ste bl izu tačke da izgubite svesnost zvuka Ham - So.

To je važno.

Kao što je kanta čvrsto vezana za užc koje se spušta u bunar lako mora biti čvrsto i V3ŠC držanje za H(lm - So, inače će se vaš um okliznuti .

3. STADIJUM Ovo je treći stadijum. Pokretanje svcsnosti psihičkog daha izmedu pupk.a i grla. Taj put je psihički pU l. Vi znate da ste svcsni tog silaznog i uzl:lznog pokreta. Pro�irena unutrašanja svesnost. Treba da budete budni unutra. Silazak... manipura... znam. Svesnost o svesti. Ako 10 izvodite pravilno pct minuta tclo je pod kontrolom voljc, svc·

snost postale intravenna, budna, kao da broji le novčiće, ili vozite kroz

saobratajnu gužvu.

Budite svesni pokreta vaše svesli Ako me razumete, vi razvijate dublj u svesnost va�e ličnosti. .

Vi ste svedok svesti Budite čvrsti kao statua, kao nepomični kamen. .

Znajte da sam ja svestan vas. Vi ne znale �ta radite, ali ja znam. Ideja prihičkog prolaza izmedu pupka i grla mora postati vrlo jasna. Još važnije od toga jc da znate da ste je svesni. U tom penjanju i silaženju morate razviti svcsnosl zvuka So - H(lm. Uzlazeći zvuk je So. Svesnost silazećeg daha je Ham. .

So - H(lm.

Ako vam je um uznemiren, znajte to. Ne sakrivajte istinu. Vi vežbate svesnost pona�anja svog uma. Vi znate šta radite. Bez pomeranja, vi ste kao statua. Soham je vrlo moćna mantra koja smiruje um veoma brzo, ali isto lako može da donese i san.

4. STADIJUM Sada preokrenite svesnost na Ham - So. Od grla do pupka svesni ste zvuka Ham, a od pupka do grla svesni ste zvuka So. Konstantna svesnost zvuka Ham - So. SvesnOSI pokreta u obliku Ham - So jc ono �IO je važno. Neprestano motrile na svoj um i svest.

130

Svesnost središnje

tačke zvuka Ham - So mora biti veoma j:lka. N ije

važno šta se dCŠ
Dizanje.. . višudi... znam.

Učinite to ..

Nemojte biti odsumi umom.

5. STADIJUM Nema pravila ili sistema.

Izgovorite So - Ham koliko god puta želite, a zatim promenitc u Ham So i ponavljajte onoliko dugo koliko želite. Nema pravila, ali nečcga morate biti svesni. Nastavite da sedite uspravno i čvrsto. Možete vežbati naizmenično, ali nije obavezno. Posmatrajte sliku u ćidakašu pažljivo. Budite pa1Jjivi i posebno budni dok posmatrate sliku, biJo da je to vlat trave, mango drvo ili divan čamac ili životinja ili jednostavno vakuum, šta god da je to, morate biti svesni. U isto vreme budite zaokupljeni zvukom So - Ham i H(lm - So. Radite kako želite, ne morale se drlati jednog sistema ili metode, alfum mora biti zaOkupljen vežbom i relaksiran. To je jedan vid vaše svesnosti. Druga strana je - -Da li vidim išta II ćidaka�u r PtiCU, travu ili čamac.. u isto vreme vaša svesnost opušteno prati So i .

Ham. Vi pokuSavale da svedočite scenama. Pokušavate da pratile mentalne slike pre nego misli. Vi pretvarate misli u slike. Voljno držite telo čvrsto. Nastavite sa So i Ham, ali pazite i na slike. Ako se snadete u ovoj vežbi antar mouna i djana će vam biti lake. Vi pokušavale da razvijete sposobnost da vidite mentalne oblike. Zato ako mislile o valri ili ruži, možete ih videti. ,

Održavaj te svcsnosl manire; nastavite ncšlo da radite.

Budno pratite unutrašnje slike... "'šta vidim'! 'šta sam video r

6. STADIJUM Sada počnite da brojite od

l

do 20 ili 30.

Morate biti svesni svakog broja, 1 , 2 , 3 , 4 , 5 itd. 131

Nast�vite sa ve�bom praćc �ja daha koji se penje i spušta. Drugi problem Je odr1;avanJe neprestane budnosti. PoCnite sada svesno i precizno brojanje bez grdaka. Pažljivo brojanje. Uz prisustvo uma svesno brojanje procesa dizanja i spuštanja daha. Kontrolišile svoje teJa. Setite se tela i psihiCkog puta, a takođe i brojanja. Ako ste brojali morate znati "Brojao sam". Neka um ne bude opušten, bolje da je napel. Sada, dahu koji se penje i spušta dodajte So HanL So se penje, a Ham se spuSta. Svesnost daha i svesnosl zvuka So Halll izmedu pupka i grla. Setite se središnje taeke. Svest o podizanju So i o silaženju Ham. Sada izgovorite samnom... 0111111111111 Olllllll l m l Ommmm. Hari Om Tat Sat. Molim vas otvoritdoCi i opustite telo. -

-

Posle nekog vremena će se prorediti i postaće suptilniji, ali sada taj zvuk morate proizvesti svesno. S vremena na vreme možete otpustiti keč :tri, sići sa majčinog krila, ali se brlO vratite. Nemojte sad pojačavati dah jer će grlo biti isuviše suvo. Posle nekog vremena drlanjem kečari mudre počeće da se luče sekreti koji održavaju vlažnost grla i ncugoonosli će nestati. Kičmeni stub unutar sebe ima va? .. 1O nerv, sušumnu. Kada sušumna spava ona jc obićan nerv, ali kada se probudi ona je staza prosvetljenja, puna struje. Svesnost udaji daha mora da prođe kroz kičmeni stub uz pomoć vaše mašte. Morate pokušati da jasno oselile kako se dah diže do sahasrare i kako silazi do muladare, kroz kičmeni stub. To je ono Sto sada morate učinili. Zvuči lepo, kao da svi spavate. Ako upražnjavate kcčari nećete kaSljati. Istom procesu udaji disanja morate dodati svesnosl mantre So Ham. Udisaj, dizanje, So, izdisaj, sp�lanje, Ham. -

NAPREDNA AĐAPA ĐAPA PO TRANSKRIPCIJI SA CASA Zauzmite jednu od asana i napravitc ćin ili gjana mudru. Zatv,?ritc oCi i zaustavite svaki fizički pokret. Telo J� �pra�no; Slušajte instrukcije za adapa dapu. Kcčan Je majka. Kao Sto beba živi u majčinom krilu' tako i jogi živi u keCari kad god to može. VaSa pove71lnOSl sa kcčari mora paCeti i postati integralni deo vašeg bića. Sada sc morale konccntrisali na jezik, na vrh jezika i nepce. Na �tku vežbanja keCari mudre zapamtite da fizičko lelo ima svoje

�flJce.

k i da hoćete ne možete vcžbati kcčari cca dan. Ali kako prolaze dani i meseci vežbačete sve duže. Vežbajt� je � udaji pra najamom na takav način da osetile prolaz kojim . se dah diže I spuSta u kICmenom stubu izmedu muladara Cakre na dnu i sahasrare na vrhu. Zvuk udaiija tre�a �a podseta na zvuk koji se proizvod i u dubokom snu. Treba da J� �ontlflulran, bez prekida i nuktuacija. Treba da. 116 na zvuk pare koja izlazi iz kOlla. Iz m �ladare se �di'.e udisaj; iz sahasrare se spušta izdisaj. . �mlsllte to u k,čmenom stubu kao suptilni i fini prolaz ili kao svetlosnu mt. Počnite udaji zatvorenih usta. Postanite svesni udaji disanja u kičmenom stutn. Od sahasrare do muladare i od muladare do sahasrarc. vaš sopstveni dah u ovom prolazu proizvodi zvuk kao u dubokom snu.

Samo pet minuta. Tako se postaje svestan muzike daha, So Ham. Neprekidna svesnost So Ham je oblik udaji disanja u kičmenom stubu. Svesnost So Ham je moćan oblik svesti. I danju i noću, kad god ste slobodni možete biti svesni zvuka So II kičmenom stubu. -

-

-

To će snažno uticati na �u svest Svesnost zvuka So Ham treba da je Slalna, sa ili bez kečari. Da bi procistio dublje nivoesvcsti,jogi treba da pokuša da odrli svesnosl zvuka So Ham i danju i noću. On treba da scdne u asanu II bilo koje vreme, da 7 1tvori oCi, prekine sa ... pomeranjem i da se prikljuCi svesnosti zvuka So Ham. Posle možc obrnuti svesnost u Ham So. To j e s i to kao svesnast mantre II d
-

•

-

-

-

-

-

132

133 ,

JOGA NIDRA

Shvatitc da trcba vcžba!i u raznim tre nucima, prc i posle ru�ka veCcrc kupanj , ka� isuv.še vrućc i isuviSe hlada, kad ste � sveži ili um rni, kad ste razgibanl ih kr tl, k d s tc sprem ni i kad ste nespremni. � � To se m?ra vežbatt da bl se pro:l:irio okvir samskara. . o Je Jogi pažljiv i o iljan on može sakupili 20 perioda od po pet � mmuta u toku dana; to Je onda 100 mi nuta ili skoro dva sata vežbanja. . . Ako ozbiljno vcžbate So Ham i Ha m So dajete razli�ilim karrnama i samskarama .šansu da se izrazc. Molim vas otvorite oci i opustite telo.

j�

�

�

�

-

Hari Om Tat SaL Vežba adapa đape je ovim zavrSena.

-

Joga nidra zna�i psihi�ki san. To je slanje budnog spavanja, na

granici između sna

i jave. To je stanje unjulraSnje svesnosti i

kontakta sa

podsve.š�u i viSom svclću. V po�O(nim Sl:ldijumima vcžbe je neophodno

da vas neko vodi. Zato je dobro, ako je moguće snimiti instrukcije na traku. Tokom vremena ĆCte zapamt iti instrukcije i možete vežbat i sami.

Joga nidra donosi stanje duboke opu!:lenosli i mo-}..c se koristiti kao

uvod u san. Mnogi ljudi ne znaju kako treba spavati. Oni IOnu u San razmišljajući o nekom problemu ili prepuštajući se zabrinutosti. V snu njihov um nastavlja borbu, a telo je napeto. Bude sc u letargičnom stanju, i dalje umorni kunjajući sledećih pola sata. Treba da nau�imo

nau�ni na�in spavanja tj. da vcžbamo joga nidru upravo pred spavanje; to

ćc opustiti čitavo telo i um. San će biti dubok, bićc potrebno manje sati

spavanja i budićcmo se odmorni i puni energije.

U joga nidri fizi�ki centri tela posIaju inlrovenni. To je pratjahara.

Kad se um usredsredi na neku ta�ku ka njoj pritiče više krvi i energije, a

,

prouzrokuje povlačenje �ula od toga cenlra. U dubokim stanjima relaksacijc dolazi do oslobadanja napctosti, um postaje bistar, a misli su 10

•

moćnije.

U

p�ihičkom snu mi kontaktiramo sa našom unut rašnjom

li�noSču da bi promenili stav prema sebi i prema drugima. To je metod

introspekcije.

Jogiji su ga koris tili od davnina da bi se suočili sa svojim

unutraSnjim bićcm.

Tokom vežbe treba izgovorili odluku tj. sankalpu. To treba da bude nclto od zuzetne i važnosti za vas. Odluke su kratke rečcnice moralnog

znarenja koje treba ukoreniti u podsvest na primer, "Donosim odluku da

prestajem da pu!:im-. U stanju joganidfi�ke pasivnosti autosugcstija je

veoma moćna. Takve odluke mogu promeniti Citav vaš živo!. One če

sigurno postati stv-.trnost ako ih ponavljate sa dOVOljno ubedenosti.

Ovom metodom možete promeniti stare navike i i7Je�iti izvesne mental­

ne bolesti. Sankalpe mogu imati i spiritualni cilj kao šiO je ·Postaču

svesniji". Vašu sankalpu ili odluku Ifcba da ponavljate dan za danom

nekoliko pula lakom vcžbc. Razmi:':ljaj tc o svojoj sankalpi odmah posle joga nidrc, pre nego Sto olvoritc oči.

V joga nidri um mora biti potpuno obuzet pT
koje treba da budu brze i da zahtcv-.tju oi:lru pažnju. U normalnom

obliku vežbe, kada joga nidru ne koristite kao UVQd u san, morate sve

134

135

vreme ostati pOIpuno svesni. Pre svega, nemojte zadremati. Nemojtc pokušavati da shvalitc ili racionalizujetc bilo koju reč. Nemojte sc truditi da pamtite - 10 ĆC 7.amorliti um i uspavati ga. Vežbajtc joga nidru ležcći na lcdima sa glavom na podu, u šavasani. Tclo i glava treba da budu u jednoj liniji, noge blago razmaknule, ruke malo udaljene od tela, dla novi okrenuti na gorc. Lezitc potpuno mirno; telo mora biti sasvim opušlCno, a odeća komotna.

Od trenutka kada joga

nidra počnc ncmojtc se višc pomerati. SIOmak ne srne biti pun, a oči treba da su zatvorene sve vrcme. Navclćcmo UObičajene stadijume joga nidre, mada mo'.c biti varijacija u rcdoslcdu i sadrlaju.

Desna peta, leva peta,

•

•

desni list, levi lisI, desna natkolenica, leva natkolenica, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desna lopatica, leva lopatica, desna ruka, leva ruka, desni lakat, levi lakat i potiljak, potiljak_ Sad se koncenlrišite samo na dodirne t:lčke izmedu tela i poda. Nastavile, vežbajtc bez prekidanja. Osctite jasno tc dodirnc tačkc i nasta­

2. Kružcnje svesti kroz 76 dclova tela. Um [reba da sc brzo krcćc sa

vitc sa vežbom. Nastavite... nastavite... nastavite. Održavajte homogenu svcsnost dodirnih tača ka izmedu delova tela I

treba mcnjalai, jer se podsvcst brw navikava na jedan raspored.

poda.

zadovoljstva.

Nastavite... nastavite. Održavajte potpunu i homogenu svesnost dodirnih tačaka i pojačajte

1.

Donošcnjc odlukc ili sank:llpc.

jednog dela na drugi. Ovo sc izvodi I - 5 puta. Redosled delova tela ne

3 . Uspostavljanje osećaja teline ili lakoćc, hladnoćc ili toplotc, bola ili 4. Svesnost psihičkih ccntara i psihičkih simbola. Kada su dodirnuta prava mesta može doći do raznih vizija i iskuSHlv:l.

5. Ponavljanje odluke, sankaipc. Svesnost jedinstva sa vrhovnim jastvom, Armanom. 6. Postepeni povratak na normalnu svest, lagano pokretanje udova. Bcz naglih pokreta.

JOGA NIDRA PO TRANSKRIPCIJI SA KRAĆEG ĆASA Prekinitc sa pomeranjem i pripremite sc za jogu nidru. Prekinitc sa svim fi1jčkim pokretima da bi vežbali joga nidru. Molim vas donesite odluku i ponovite je u sebi Ifi puta.

(pauza) Sada opusti tc tclo, ali ostanite budni. Opustitc svaki deo svog fizičkog tela i zadri.ite svesnost o opuštenost i. 0pU,Štenost lreba da je potpuna i homogena. Telo, um, čula, svi aspekti mc ličnosti, vaše čitavo biće, telo, čula,

napor. . . . . Svi zraci vaše svesnostl treba dn se usmere na 1. 1JedOl�keInkčc Izmedu .

podn i delova tela_

Povisite svesnost i osetitc jasno dodirne tnčke. Nastavite. To je linija gravitacijc. Sada sc koncentri.šite na mesto gde sc spajaju očni kapci.

Koncentrišite se samo na tačku gde se spajaju očni kapci. Pojačajte svoju svesnost i jasno oselile dodirne tačke.

Sada usmcrite centar svoje svesnosti sa očnih kapaka na liniju spajanja . gornje i donje usme. Koncentruite se na liniju gde se usne spajaju. Koncentri.šite se. Pojačajte svesnost i jasno osetite tu liniju. Postanite svesni svog disanja. Vežbajte psihički nadi .šodan. Uz brojanje, 1,2, 3, di5ite naizmenično na

jednu i drugu nozdrvu; 5 -obe nozdrve, 6, 7, disanje na jcdnu nozdrvu, 10 - obc nozdrve i tako do 30. Jedan, jedan, dva, dva, tri, tri, čctiri, čctiri, pct, pel, šest, šest, sedam,

osećanja, um, intelekt, sve treba da bude u stanju opuštenosti isto kao

sedam, osam, osam, devet, devet, dese!, deset, jcdanaest, jedanacst, dva­

noću za vreme dubokog sna.

naest, dvanaest, trinaest, trinaesl, četrnac,<;\, četrnaest, pelnaesl, petna­

Ostanite svesni i pripremite se 7..3 izvršcnje sledećih instrukCija.

est, šesnaest, šesnaest, scdamnacsl, sedamnacst, osamnacst, osamnaest,

Koncentrišite se na celo telo i odr1.av
devetnaest, devetnaest, dvadeset, dvadeset, dvadesetjedan, dvadesctje­

Koncentrišilc se na telo koje se sada odmara na podu i usmerite svoju

dvadesetčetiri, dvadesctpet, dvadesetpet, dvadeset5est, dV
pažnju na tačkc gde vaše ruke i noge dOdiruju pod. KOnCenlrišile sc na tačku gde vaša desna pct:l dodiruje pod. Nastavite da pomerate svoju svcsnost od tačke do tačke 1,'lI c različiti delovi tela dodiruju pod.

136

dan, dvadesetdva, dvadeseldva, dvadesctri, dvadcselri, dvadesetčetiri, deseISedam, dvadesetsedam, dvadcsetosarn, dvm.lcselosam, dvadc.setde­ vet, dvadcsetdcvet, trideset, trideset. Nastavite sa intenzivnom svesnošću oko dva minuta.

(palUa). i37

I Izgovorite ponovo odluku 3 puta. S�d� vizualizujie svoje lice kao da ga vidile u oglcdah �. Vidile celo tclo kako leži na podu. Posmalrajlc scbe nekoliko sekundi. Polako otvorite o�i i sedite. Vcžba joga nidre je završena. JOGA NIDRA PO TRANSKRlPClJ1 SA DUŽEG ČASA A sada pocinjc psihi�ka rclaks.1cija.

Molim vas zatvorile oči i namcslilc sc tako da vam bude sasvim udobno. Ako t� želite, nc�o �rcmc možete tražili najudobiniji položaj. NemOjte otvarali OČI sve dok sc vciba ne 7;:Jvdi. POkušajte da pratile sve instrukcije mentalno, a ne fizički. OslobOd itc sc svih inlcl��lualnih anali7 ..a i shvatanja. .. InstrukcIje morate pratilI automatski. Doći će do fizičke, mentalne i psihičke relaksacije. Sve vreme morate biti budni. Nemojte spavati. Kada opuštenost bude duboka onda dolazi san, ali vi treba da poku�ate da ostanete potpuno budni i da s vremena na vreme pomislite, �Budan sam, budan sam, budan sam." S vremena na vreme tokom opuštanja moraćete da održite potpunu budnost i proverite stanje svoje svesti. Tokom vežbe moJAa nećcte moći sve da razumetc, aJi to nije važno. Vi samo pratite glas. Kad počn�te da vcžbatc p�ihički san ili budni san sV'dkog dana trcba sebi . da datc n�Jmanj � 7 10 minuta da se fizički smirite i stabilizujete. . Nc pOClnjHC svoJu vcžbu odmah i iznenada, vcćsvoju svest uma razvijajte na sledeći način: . Sada ću vcžbati psihički san." Ostaću budan sve vreme u ovoj vcžbi psihičkog sna." I u �m umu razvijtc OSCĆ3nje koje imate svako vcčc kad podcte na spavanje, potpuno opušteni i recite sebi: -Moj um jc slobodan, Mojc tclo jc slobodno, Pripremam se ".2 opuštenost, Slušam ins1rukcijc." -

:

��ako sc svakog dana 10 minuta morate pripremati :al psihičku relaksa­ CIJU. Ako se s v�emena na vreme pojave misli i uznemire vas, nije važno. . Sada razvlJtc svesnost svog fizičkog tela od lemena do nožnih prstiju i recite u sebi Oooommmmm. Potpuna svesnost celog tela. Potpuna svesnost celog tela.

138

Potpuna svesnost celog tela. Potpuna svesnost celog tela. U ovom trenutku treba da donesete odluku. Morate se odlučiti za odluku. Morate otkriti odluku. Morale za sebe utvrditi odluku. Nemojte žuriti u donoSenju odluke nego pokušajte da je otkrijete. Odluka mora biti veoma jcdnostavnol. Jednostavna odluka, jednostavna odluka, jednostavna odluka. Pokušajte sami da jc pronađete. Poku.šajte sami da je pronađete. Odluka koju donesete tokom 'Idbe psihičkog sna mora postati stvar­ nost. Um postaje prijemčiv za odluke kada nestane intelektualna svesnost, i jednostavna svcsnost se sama pojavi. Tada odluka postaje delotvorna. Odluka koju donesete za sebe ne treba d:l je duga, ne treba da jc dvosmi­ slena, !reba da bude vrlo jasna, direktna i kratka. i ti način trcba da Isto kao Sto pripremate tlo da bi posejali seme, na s posejete odluku. Nije nužno da donesete odluku danas, ali je morale pronaći tokom vremena. Najlak3u i najpraktičniju. Kada ste jednom pronašlj odluku, radite s njom vBe puta. Vežbajlc je svakodnevno viSe od deset dana. Tokom ove vežbe odluka se mora ponoviti dv:! puta, jednom na početkU psihičkog sna, a drugi put na kraju. Odluka koju donesete tokom psihičkog sna sigurno će se ostvariti u životu. Bez sumnje, ona će uroditi plodom. Ako možete da ubedile svoj um, onda mo'..ctc da učinite bilo šta. Kada sc intelektualna ličnost povuče i kada neslane, pojavljuje sc pod­ svesna ličnost, a odluka koju ste doneH počinje da se ostvaruje. PoSto ste doneli odluku trcba ponovo da sc prebacite na svesnost fi­ zičkog tela, celog tela od tcmena glave do nožnih prstij u, na ovaj način: -Ja sam. Ja sam: ili "Moje telo, moje telo·. Mislile o celom telu u isto vreme, u jedan mah, jednom mišlju. Razvijtc svesnost celog lela u jed nom t Tenut ku. -Ja sam telo, ja sam telo." Mislite na ovaj način i nastavite da razvijate svcsnost celog tela. Opet pomislite -SluSam instrukcije. Ne spavam, nisam pospan, nisam svestan spoljašnjih zvukova, opušten sam, mogu da ";Ispim svakog trc­ nutka, ali moram ostati budan." Pocinje prva vcžba psihičkog sna.

139

•

Kru'.cnje svesti kroz razliCite cent rc u telu.

spod i butine, leva strana ispod hut inc desni list, levi list, desni skočni

Na primer, ja ka'.cm 'Palac desne ruke.� Vi u sebi morate reći ·P:llac

zglob, levi skočni zglob, desna pet:1, leva pcta, desni skočni zglob, levi

razvijetc svesnost tog organa. Samo za trcnutak, nc du;i.e..

desne ruke·, ali nc pomcrajući ga, a onda nastavite dalje. Ja ću voditi vašu

skočni zglOb, desni list, levi list, desna strana ispod butine, leva strana

svest do ra7JiCitih delova tela, a brzina kojom 10 Cinim će postepeno . . poslajati veta.

desni kuk, levi kuk, kičmeni stub, desna lopatica, lcva lopatica, potiljak.

Ostanite budni, nemojtc sc prelerano koncenirisati, samo razvijtc sve· snost i fX'kus:ajteda pokrećete svoj um il:to br le možete tj. onom br7..inom kojom ja dajem instrukcije. Ako u bilO k�m trenutku ne budete u slanju da pratile brlinu, nije važno, . nastavite dalJc. U prvom krugu ću govoriti polako, a onda ću ubr.l.:lli; izgovorite mental­ no naziv odredenog organa koji ću ja pomenuti.

Mol im vas shvalitc da trcba da izgovoritc imc organa mentalno. . KaŽ!tc mcntalno: p� lac desne rukc, kažiprst, srednji prst, doma li prSI, malt prst, dlan, ručm zglob, lakal, ramc, pazuh, struk, but ina, koleno, list, . skočm zglob, peta, taban, prsti desne noge, prvi, drugi, treći, čctvrti, peli. Leva stran�: palac leve ruke, kažiprst, srednji prst, doma li prst, mali prst, dlan, ručm zglob, lakat, rame, pazuh, struk, butina, koleno, list, skočni

zglob, peta, taban, prsti leve noge, prvi, drugi, treći, četvrti, peti. Pređite na prste desne noge, usmcritc um na prste desne nogc. Počnite odozdo; prsti desne noge: prvi, drugi, treći, četvrti, peti, tahan. pcta, skočni zglob, list, koleno, bUlina, struk, pazuh, rame, lakat. r.ni zglO�, dlan, desni palac, kažiprst, srednji prst, domali prst, mali prsI. Pre�Jte na prstc It.ovc no�c, pređite na prste leve nogc. Prsti levc noge, . . prvi, drugi, trctl, četvrti, pcti, laban, pela, skočni zglob, list, koleno, butina, struk, pazuh, rame, lakat, ručni zglob, dlan, palac desnc rukc, kažiprst, srednji prst, domali prst, mali prst. Ponovo desna strana odozgo: palac desne ruke, kažiprst, srednji prst, domali prst, mali prSI, dlan, ručni zglob, lakat, rame, pazu h, struk, butina, kolen?, list skočni zglob, peta, taban, prsti desne nogc, prvi, drugi, treći, ! četvrti, PCtl, taba �, peta, skočni zglob, list, koleno, butina, struk, pazuh, rame, lakat, rUčni zglob, dlan, palac desne ruke, kažiprst, srednj i prst,

domali prst, mali prst. �va strana odozgo na dole: palac leve ruke, kaiiprst, srednji prst, doma­ . !J prst, mah prst, dlan, ručni zglob, lakat, rame, pazu h, struk, butina,

kolcn ?, list skočni zglob, pcta, taban, prsti leve noge, prvi, drugi, treći, .. čctvrli, peli, taban. peta, skočni zglob, list, koleno, butina, struk, pazuh, . ramc, lakat, ručm zglob, dlan, palac levc ruke. kažiprst, srednj i prst, domali prst, mali prsI. Pređite na zadnju stranu lei:), predite na 7.adnju stranu tela: usmerite um na z ldl lji deo glavc! na po.tiljak koji dOdiruje pd; potiljak, potiljak koji � . dodirUje pod, desna lopatica, leva lopatica, kičmeni stub, desni kuk, levi

140 •

kuk, desna strana scdalnog dela, leva strana scdalnog dela, desna strana

Ponovite imc odredenog organa u svom umu i pokuš'ljlc za trenutak da

ispod butinc" desna strana sedalnog dela, lcva strana sedalnog dela, Desna lopatica, leva lopatica, kičmcni stub, desni kuk. levi kuk, desna strana sedalnog dela, Icva strana scdalnog dcla, donja strana ispod desnc butine, donji deo ispoo levc butine, desni list. levi list, desni skočni zglob, levi skočni zglob, desna pela, leva pcta, desni skočni zglob, levi skočni zglob, desni list, levi list, donji deo ispod desnc but inc, donji deo ispod levc butinc, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desni kuk, levi kuk, kičmeni stub, desna lopat icl, lcva lopatica, potiljak. Usmeritesvesnost na vrh glavc, ka temenu, tcme, teme, tcme, čelo, desna obrva, leva obrava, centar izmedu obrva, desno oko, levo oko, desna nozdrva, leva nozdrva, desni obraz, . levi obraz, desno uvo, levo uvo, gornja usna, donja usna, brada, grlo, desna strana grudi, lcva strana grudi, celc grudi, pupak, gornji stomak, trbuh, desna strana trbuha, Icva strana trbuha, desna karl ična kost, leva kar]ična kOSI, desna prepona, Icva prepona, desna butina, leva bUlina, desno koleno, levo koleno, prsti na desnoj nozi, prsti na [cvaj nozi. Prsti na levoj nozi, prsti na desnoj nozi, levo koleno, desno koleno, leva bUlina, desna bUlina, leva prepona, desna prepona, leva karl ična kost, desna karlična kost, levi deo stomaka, pupak, celc grudi, leva strana !:rudi, desna strana grudi, grlo, brada, donja usna, gornja usna, levo uvo, desno uvo, levi obraz, desni obraz, leva nozdrva, desna nozdrva, levo oko, i obrva, centar izmedu obrva, centar izmedu desno oko, centar zmcđu ubrva. -Ne spavam, budan sam; ne spavam, budan sam; nc spavam, budan sam.M Sada unutra.š"nji delovi tela. Usmerilc svest na jczik, zube, nepce, jezik, zube, nepce, unu.štr:lŠnjost nosa sa dahom, unutrail:njost mozga, veliki mozak, nosni kanal koji se spu.šta u grlo, du�nik kroz koji prolazi va7.duh. Desno plućno krilo, levo plućno krilo. Osetile kako se pluta pune vazduhom, osetite pluća puncti pluta, desno plućno krilo, levo plućno krilo. Srce, o�ctite s!ce koncentri.šući se na njcgove otkucaje, to je najlalcle. Usmertte svoJ um na otkucaje srca mcntalno. Srcc. Ako to izgovorite, koncentracija će postati intenzivna, srcc. Prenesite svesnost na jednjak, kanal koj i nosi hranu od usta do stomaka, jednjak, kanal koji nosi hranu, liči na spiralu, kroz taj kanal hran:. dolazi do stomaka. POku.šajtc da ga osetite dahom. ŽCludac, jetra, jeua, želudac, bubrczi, bubrezi, bubrczi, unutra.šnjost celog stomaka. ..ak, m07.ak, nosni kanal, jezik, zubi, Počnite ponovo s vrha. Mozak, m07 nepce, desna bubna opna, leva bubna opna, grlo, jednjak, desno plućno

141

j

•

krilo, levo plućno krilo, srce, želudac, jetra, bubrezi, �ilava unulra.!:njosl

Ako ste u stanju da razvijetcsliku sV:lkeslV.. ri pojedi� aCno to zn?Ci da e vaša opuštenost u ovom trenutku potpuna. a ako Dlstc u stanju da Ih

stomaka. Počnite ponovo s vrha. Mozak, mozak, mozak, nosni kanal, jezik, zubi,

vizualizujetc to znaCi d:1 treba još da vežbate.

nepce, desna bubna opna, leva bubna opna, grlo, jednjak, desno plućno krilo, levo plućno krilo, srce, lcl udac, jetra, bubrezi', Citava unutrašnjost stomaka. Idemo ponovo od vrha. Pokušajte da .. l amislilc, pOkušajte da zamislile, pOkušajte da zamislite unutra m07... 1 k, nosni kanal, desna bubna opna, leva bubna opna, jezik, zubi, ncptc, grlo. jednjak, desno plućno krilo. levo plućno krilo, srce, želudac, jct ra, bubrezi, unulr.tšnjosl slOmaka. Sada glavni delovi tela. Desna nog:t, leva noga, abc noge uljedno. Desna fuka, leva fuka, obc ruke Z<1jcdno. Cela Icda, cco prednji deo, glava, celo telo. Vizualizujte celo tclo, kažite "celo teloR i vizualizujte eclo telo. Povećajte svoju svesnosL Celo telo, celo telo, celo telo, celo telo. zavr!etak kiCmenog stuba.

Proverite da li ste budni ili spavale? Da li ste pospani? Jesle li uznemire­ ni? Proveritc da li spavate ili ste budni i kažite �ja sam budanR. Usmcrite svesnost na dno kičmenog stuba kod perineuma. usmerite uma na peri­ neum. U svom umu kažite "perineum- i mislite na njega. Malo z i nad podnožja kičmenog stuba, deo gde se kičma zavrSava. Idile iza pupka, odmah iza pupka na unutr�njoj strani kiCme, idite iza srca, na unutraŠ· njoj strani kičme. Popnite se do vrata. Do vrha kičme u malom mozgu. Idite do temena glave. Ponovo se spuštamo. Teme, pOliIjak, vrat, iza srca, iza pupka, završetak kiCme, perineum. Ponovo perineum, perineum, 7..avršetak kiCme, iza pupka , iza srca, iza srca na unutr�njoj strani kiCme, vrat, vrat, potiljak, potiljak, teme, teme, teme. Iza glave, iza vrala, iza srca, iza srca, iza srca, iza pupka, iza pupka, iza pupka, završelak kiCme, završetak kiCme, zametak kiCme, perineum, pcrincum, pcrineum. "Budan sam, budan sam, budan sam, svestan sam, svestan sam, svcstan sam." �

Poku.šajte da vidite celo telo kao da ga gledale u ogled ..lu.

Kao da se iznad vas n..l ..zi veliko ogledalo i vi pokušavate da vidile svoje telo, svoj sopstveni odraz. Gledajte svoje telo, pOkušajte da vidite svoj odraz. Gledajte svoje tclo, vidite svojc telo kao objekat, glava, ruke, grudi, noge, odeta, isto onako kao što j.. vidim VolS. kao Što ja vidim vas, kao ŠIO ja vidim vas. Vi sebe morate videti na isti naCin, kao objekat, gledajte u obledalo. Gledajte sebe u psihiCkom ogledalu - "moj odraz, moje telo, moj odra7... moje telo·. A sada sc koneentri.šile na razliCite stvari koje ću vam ja pomenuti. Ostanite budni. Nabrojaću mnoge stvari, a vi mor.tle tc iste stvari imeno­ vati mentalno i pokušati da razvijete sliku lih stvari, jednu po jednu.

142

Osctaj pospanosti, oset.1j pospanosti. Osetaj toplote, osećaj tOplote. l j tcžine. Osećaj tcžine, osećaj težine, oscc . . I trougao. crveD uH obrn ao, troug i Obrnuti crveni trougao, obrnuti crven

Vatra, vatra, vaira. Osećaj toplote, osećaj toplote. OSct.1j težine, osećaj težine, osetaj težine. ao. Obrnuti crveni trougao, obrnuti crveni trougao, obrnuti crveni troug Vatra, vatra, vatra.

Prenesite pa'.1lju na završetak kiCmenog sluba, prenesite pažnju na

•

•

Plavi lotos na jezcru, plavi \O\OS na jezeru, plavi lotos na jczeru. Upaljena sveta, upaljena sveća, upaljena svećlI .

" Osetaj toplote, osećaj toplote. na. Vrhovi snežnih planina, vrhovi snežnih planina, vrhovi sne!nih plani Udaljeni pajsaž, udaljeni pejsa1., udaljeni pejs.a1., udaljeni pejsaž. , Zvezda, zve7.da na nebu, malena zvezda, rUžičasta zvczda, pCela, pecla

�

leti, p tica oja leti. .. prela, ptica koja leti, ptica koja . .. kOJI c čama , plOVI kOJI mae plovi preko jezera, čamac kOJI plOVI, �amac

Ca

plovi.

Zvezdano nebo, zvczdano nebo, zvczdano nebo. Osećaj težine, osećaj težine, osctaj težine. V� sopstveni dah, vaS dah, vaš dah; Tamna noć, tamna noć. Plavi lotos na jezeru, plavi lotos na jezeru. Ki'ša lije, pljusak, pljusak. Zeleni list, zeleni lisI. .. 1, zelena BaSta, ba,Šta, žuto cveće, žulO cvećc, ružič,,1s(a ruž.a, ružičasta ru1 trava, zelena trava, ba7.cn, bazen, zelen.. trava, velika ba,Šta. Obrnuti trougao, tigar, tigar, tigar, tigar.

Celo telo, celo telo, celo telo. Pokušajte da vidite celo svoje telo u psi i�kom. ogledalu. . . Dltc Bez ikakvog napora, usmerite um napolje, budne ek.strovertm, posta

�

svesni svoje okoline. "Ja vežbam joga nidru, ja sam vežbao joga ni ru. Ja ležim � irn.o: Iu u; doncsIte odluku Sada opet treba da izgovorite odluku. Ponov�t� i ponovite odluku, jedna ista odluka, ne menJ3Jtc JC, Ista odluka.

�

� �

VaSa podsvcst je sada otvorena za odluke. . . sc da ustanete. emile pripr , ećete pokr Držite oči zatvorcne i poCnite da sc Držite oCi zatvorene, ali pokrećite telo. Pripremite sc da ustanete.

Sada ustanitc i otvorite oči.

Hari Om Tat Sat.

143

•

JOGA NIDRA PO TRANSKRIPCIJI SA DUŽEG ČASA Molim vas pripremite sc zu joga nidru, molim vas pripremite sc za joga nidru. Podcsile prekrivač najbolje Slo mo7..clc lako da sve vreme budete u stanju da vcžbalc joga nidru bez ikaJ".-vc fizičke neudobnost i. Sve pođcsilc: polo' ..aj tela, jastuk i opustile sc. Sad se mo'.clc pokrclali, ali kad jednom nađele najpogodniji polo'..aj, (cio ne bi trebalo da sc pomera sve dok sc joga nidra ne zav�i. Bez pomeranja sada, bez ika"�ih fizičkih pokreta. Budile potpuno nepomični, sada SIC prona�li najudobniji polo:aj. ..1 KoncenIriSile sc na fizičko tclo, konccntriS:itc sc na fizičko Iclo, konccn· IriSite sc na svoje fizićko telo kao celinu. Budite svesni poslOjanja fizičkog tela, budile svesni posloj:mja svog fi­ zičkog tcla. Razvijte svcsnosl celog tela od glavc do pctc. Razvijtc svesnost cclog svog fizičkog tela od glave do pctc. Va�e celo tclo, cclo tclo, cclo telo treba da bude objekat va�e svesnosti, oblik va�e svesnosti. Vi ste svesni celog Iela, fizičkog bića od glave do pete. Nije u pitanju samo svesnost nogu ili ruku, grudi ili glavc, nego svesnost celog lela, svesnoSo! tela kao celinc, potpuna i konstanIna svesnost celog tcla. Buditc svesni toga da ćcte vc:lbati joga nidru, recitc mentalno ·svestan sam, vežbaću joga nidru; svestan sam, vcžbaću joga nidru'- Nastavite da mislitc ovako i budite sigurni da SIC svesni da vc2.bate joga nidru. To treba da budc oblik ruc svesnosti sada. Mentalno opustitc svoje tclo, opustitc sc mcntalno, opwilite um, vaša ccla li�nOSI trcba da sc opu�ta normalnim disanjem i koncentracijom na prirodni dah s nozdrvama �to je osnova nadi �odana. Di.šitc kroz abc nozdrve naizmenično, normalno naizmenično disanje kroz abc nozdrvc. Sa totalnom svcsno�ću, sa potpunom svcsno�ću u nozdrvama. Udahnite kroz levu nozdrvu, a izdahnitc kroz desnu, a zatim udahnite kroz desnu, a izdahnite kroz levu. Opustite disanje, normalno disanje. Di:;ite uz koncentraciju. Nastavite da vežbate psihičko disanjc. Na taj način ćc sc opustiti vaS:a cela ličnost. Ne samo fizičko tclo, nc samo misaoni proces. Doći će do potpune opu�tcnosti tela, čula, disanja, uma, svesnosti kroz ovu vcžbu. Va� um, va�a svest treba da ulaze i izlaze uz pomoć daha. Kada budetc u Slanju da sc potpuno opustite ) ·01. ovu vežbu, osetićcte promenu u svojoj fizičkoj svcsti, a takode i vcliku promenu u mentalnoj svcsnosti. 144

Bilo kada da sc koncentriSete na ovo naizmenično di�nje čitava vaSa ličnost će se opustiti. Molim vas proverite da li Sie potpuno budni, da li mc sluSate ili spavate. Vaša sankaipa, odluka, treba da bude jednostavna, kr:llka, jasno izgovo· rena, iskrena i doneSena sa verom. Odluke doneSene prc i posle joga nidre će sigurno pOSlati stvarnost u vašem životu. Sve u životu može da vas iznevcri. ali ne i odluka koju donosite pre i posle joga nidre. i tim razumevanjem, sa istom poz'ldinom. Ista odluka, istim rečima, sa s Mora se ponavljati iz dana u dan, na početku i na kraju joga nidrc. Molim vas ne zaboravite da ponovitc istu odluku na kraju vcžbc, pre nego Sto otvorite oči i izadete iz joga nidre. Odluka, sankaipa, se ponavlja tri puta na početku i na kraju. Ponovite, ponovite.

•

Sada počinje joga nidra. Kruženje svesti po fizičkim centrima Sto je brže moguće. Svesnost treba da skačc s jedna tačke nll drugu. Ona ueba da kruži od \ačke do tačkc. Naravno morate h i mentalno imcnov:lti. Palac desne ruke, jagOdica, nokat, prvi zglob, koren palca. Kažiprst desne ruke, jagodica, nakaI, prvi zglob, drugi zglob, koren prsta. . . . . Srednji prst desne ruke, JagOdica, nokat, prvi zglob, drugi zglob, koren prsta. . . . . Domali prst desne ruke, Jagoilca, nokat, prvi zglob, drugI zglob, koren ( prsta. Mali prst, jagodica, nokat, prvi zglob, drugi zglob, koren prsta. Nadlaktica, dlan, bregovi dlana, Venerin, Mesečev, Merkurov, Sunčev, Saturnov, Jupiterov, Marsov, sredina dlana. Rueni zglob, podlaktica, unutraoŠnja strana podlaktice, lakat, unjutra.šnji deo lakta, nadlaktica, unutra!nja strana nadlaktice. Ramc, pazuh, desna strana grudi, struk, kuk, tctiva, butina, koleno, deo i7;l kolena, ljst, pot· kolenica. Desno stopalO, skočni zglob, peta, taban, ris, gornji deo stopala, prsti, palac, vrh prsta, nokat, zglob, koren palca. Drugi prst, vrh prsta, nokat, prvi zglob, drugi zglob i koren drugog prsta. Treći prst, vrh prsta, nokat, prvi zglob, drugi zglob i korcn trcćeg prsta. ČCtvrti prst, vrh prsta, nakaI, prvi zglob, drugi zglob i koren četvrtog prsta. Peti prst, vrh prsta, nokat, prvi zglob, drugi zglob i koren petog prsta. Palac leve ruke, vrh prsta, nokat, prvi zglob, koren palca. Kažiprst leve rukc, vrh prsta, nokat, prvi zglob, drugi zglob, koren kažiprsta.

145

•

Srednji prsI, vrh prsla, nokat, prvi zglob, drugi zglob, koren domalog prsta. Domali prst, vrh prsta, nokal, prvi zglob. drugi zglob. koren domalog prsla. Mali P�l, vrh prsta, nokal, prvi zglob, drugi zglob. koren malog prsla. Nadlamca leve ruke, dl:lO, bregovi, Venerin, Mcscčcv, Merkurov, Sunrev, Saturnov, Jupiterov, Marsov, srednji deo dlana. Ru�ni zglob, podlaktica, unutarašnja SIrana podlaktice, lak;,!l, unutrašnji deo lakla, nadlaktica, unutraSnji deo nadlaktice, rame, pazuh, leva sIrana g�udi, struk, kuk, prcpo �a, bUlina, koleno, deo i7A1 kolena, liSI, pOlkole­ mca, levo slopalo, skočm zglob, pela, laban, ris, gornji deo stopala. Prsti �cvc noge, palac, vrh prsla, no kal, prvi zglob. koren palca. Dru�l prsI, vrh pr-ila, nokal, prvi zglob, drugi zglob, koren drugog prsta. Trctl p � t, vrh prsta, nokat, prvi zgl�b, drugi zglob, koren trećeg prsta. ČCStvrtl prst, vrh prsta, nokat, prvi zglob. drugi zglob, koren čctvrtog prsta. Peli prst, vrh prsta, nokat, prvi zglob, drugi zglob, koren petog prsla. Desna lopatica, leva lopataica, desna strana swalnog dela, leva Strana sedalnog dela, desna strana leda, leva strana leda, kičmeni stub, vrat, ccla leđa. Sahasrara, čelo, desna obrva, leva obrva, centar izmedu obrva, desna slepoočnica, leva slcpoo�nica, desno oko, levo oko, desni očni kapak, levi očni kapak, desni obraz, levi obraz, desno uvo, levo uvo, nos, vrh nosa, gornja usna, donja usna, obe usne zajedno, jezik, brada, grlo. Desna strana grudi, leva strana grudi, obe strane, ulegnuće u grudima, srce, !eludac, pupak, stomak, desna noga, leva noga, desna ruka, leva ruka, glava, trup. Celo telo, celo telo, celo telo, celo telo, celo lelo. cclo lelo. Proverite svoju svesnost da li mc slušale? UverHe se u to da mc slušate. Vi ne spavate, budni ste! Probudite osećaj težine, probudite osećaj težine. Postanite svesni osećaja težine u palcu leve ruke, kažiprstu, srednjem prst �, domalom prstu, malom prstu, dlanu, ručnom zglobu, laktu, rame­ nu, ISpod pazuha, struku, kuku, tetivi, butini, kolcnu, listu, skocnom zglobu, peti, tabanu, prstima na desnoj nozi, prvom prsIU, drugom, trcćcm, retvrtom i petom. Probudite osećaj težine, probudite osećaj težine. Postanite svesni osećaja težine u palcu leve ruke, kažiprstu, srednjem prstu, domalom prstu, malom prstu, dlanu, rUČnom zglobu, l.. ktu, rame­ nu, ispod pazuha, struku, kuku, tetivi, bulilli, kolenu, listu, sko�nom zglObu, peti, tabanu, prstima leve noge, prvom �rstu, drugom, trećem, �etvrtom i petom. Probudite osctaj težine, probudite osećaj težine. 146

Postanite svesni osećaja tcžine u desnoj lopatici. levoj lopataici, desnoj strani sedalnog dela, Jevoj strani selJainog dela, desnoj strani teda, levoj strani leda, ki�menom stubu, celim ledim .. . Probudite osećaj težine, probudite oset. 1j težine. Postanite svesni osećaja teline u palcu desne ruke, k:lžiprstu, srednjem prstu, domalom prstu, malom prstu, dlanu, rllt:num zglobu, laktu, rame­ nu, ispod pazuha, struku, kuku, tetivi. butini,· kolcnu, listu, sko�nom zšlobu, peti, tabanu, prstima desne noge, prvom, drugom, trećem, čet­ vrtom, petom. Palac leve ruke, kažiprst srednji prSI, domali prst, mali prst, dlan, ručni zglob, lakat, rame, pazuh,struk. kuk. prepona. butina;koleno, lisl�sko�ni zglob, peta, taban, prsti leve noge, prvi, drugi treĆi, četvrti, peti. Probudite osećaj tež.ine. prohud ite osećuj tdine. Postanite svesni osećaja telinc II desnoj lopatid, levoj lopatid, desnoj strani scdalnog dela, levoj SITani sedalnog dela, dc... noj struni leda, levoj strani leđa, ki�menom stubu, celim leđima. Probudite osećaj težine, prot:rudite osećaj težine. Postanite svesni osećaja teline u desnoj nozi, u obe noge, II desnoj ruci, II levoj ruci, u obc ruke, glavi, trupu. Probudite osećaj težine, probudite osećaj težine. Postanite svesni osećaja težine u celom telu, u celom telu, osećaj težine II cclom telu, osećaj težine u celom telu, osećaj tcžinc u celom telu, u celom telu, u celom telu, u celom tclu. Provcritc svoju svesnost i budite sigurni lJa ne spavate. Uverite sc da ne spaV'J.te, da ste budni i da mc sluoŠ:lIc. P')Stanitc svesni oscćaja lakoće, postanite svesni osećaja lakoće, postani­ te svesni osećaja lakoće. Probudite osećaj lakoće, probudite osećaj lakoće u palcu desne ruke, kaŽiprstu, srednjem prstu, domalom prstu, malom prstu, dlanu, ručnom zglobu, lakIU, ramenu, pazuhu, struku, kuku, tetivi, butini, kolenu, listu, skocnom zglobu, peti, tabanu, prstima desne noge, prvom, drugom trelem, čctvrtom petom. Probudite osećaj lakoće, probudite oset-dj lakoće. Budile svesni osećaja lakoće u palcu leve ruke, ka"i.iprslu, srednjem prstu, domalom prstu, malom prstu, dlanu, ručnom zglobu, laktu, mmenu, pazuhu, struku, kuku, tetivi, butini, kolenu, listu, skot:nom zglobu, peti, tabanu, prstima leve noge, prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom. Probudite OSCĆ3j lakoće, probudite osećaj lakoće. Budite svesni osećaja l:lkoće II desnoj lopatici, levoj lupalici, desnoj strani leđa, levoj strani lcdll, kičmenom stubu, celim leđima. Probudile osećaj lakoće, probud ile osećaj lakoće. Budile svesni osećaja lakoće u palcu desne rukc, k;lžiprstu, srednjem prstu, domalom prstu, malom prstu, dlanu, ručnom zglobu, laktu, pazu147

hu, struku, kuku, preponi, butini, kolcnu, listu, skočnom zglobu, peti, tabanu, prstima desne noge, prvom, drugom. Irećem, četvrtom, pelOm. Palac leve ruke, kažiprst, srednji prst, domati prst, mali prst, dlan, ručni zglob, lakat, rame, pazuh, struk, kuk, prepona, butina, koleno, list, skočni zglob, peta, taban, prsti leve noge, prvi. drugi, I reći, čctvrti, peli. Probudile osećaj lakoće, probudile osećaj lakoćc. Budite svesni osećaja lakoće u desnoj lopalici, levoj lopatici, desnoj strani sedalnog dela, levoj slrani sedalnog dela, desnoj strani leda, levoj Slrani leda, kičmenom stubu, celim ledima. Probudile osećaj lakoćc u desnoj nozi, levoj nozi, u obe noge, desnoj ruci, levoj ruci, u obe ruke, glavi, tfupU. Probudite osećaj lakoće, probudite osećaj lakoće. Budile svesni osećaja lakoće u celom telu. u celom telu. osećaj takoče u celom leiu, lakoća u celom telu. u cetom telu. u celom lei u, u celom telu. Budile svesni lOga da ne spavate. da mc slušate. da SIC budni; molim vas proverile svoju svesnosl. Probudite valju i osctite toplotu, zamislite toplmu, setite sc s i kustva toplote. Izazovite osećaj topiote u desnom tabanu, desnom tabanu, levom laba­ nu, levom labanu, desnom dJanu. desnom dlanu, levom dlanu, ievom dlanu, usnama, usnama, desnom oku, desnom oku, levom oku, levom oku, desnom uhu desnom unu, levom uhu, Jevom uhu. Postanite svesni osećaja topline u celom telu, ovo oseć.. 1 nje treba da postane stvarno. Iza7.Dvite osećaj toplote u celom telu, ovo osećanje treba da postane stvarno. Morate mentalno iskusiti toplotu, doživite, probudile osećaj lOp late u desnom tabanu, desnom labanu, levom tabanu, Jevom tabanu, desnom dJanu, desnom dlanu, levom dlanu, levom dlanu, usnama, usnama, de­ snom oku, desnom oku, levom oku, levom oku, desnom uhu, desnom uhu, Jevom uhu, levom uhu. Oselite kako je celo telo vruće. Skoro da sc znoji. Probudite volju i osetite toplotu. Doživljaj toplote u celom teiu, celom telu, celom telu. Budite sigurni da ste budni, da ne spavale, da me sl�ate. Doživljaj hladnog, probudile iskuSIvo hladnoćc, probudite iskusIvo hladnoće u Ielu, probudite iskustvo hldnoće u telu. probudile iskusIvo hladnoće u telu. Zamislile da zimi hodate po hladnom podu. Kako bi vam sc lelo oseć.110? Morate doživeti to iskustvo. Osetile hladnoću, osetite hladnoću, oselile hladnoću u desnom tabanu, desnom labanu, levom tabanu, levom laba­ nu, kičmenom stubu, kičmenom Stubu, na vrh,1 nosa, na vrhu nosa, sahasrari, sahasrari. 148

Osctite hladnoću u celom telu; kao da se celo telo hladi. Osetite hladnoću u celom telu; kao ua celo tclo postaje sve hladnije. Kao da u hladnoj zimm;koj noči spavale napolju, bez pokriva�a. Kako bi vam bilo hladno! Prizovile osećaj hladnoće i oselile ga u lelu. Kažile mentalno, "Hladno mi je, hladno mi je." Onda opel pOkušajte da probudile osećaj hladnoće u desnom labanu, desnom tabanu, Jevom labanu, !cvom tabanu, kičmenom stubu, kičme­ nom stubu, na vrhu nos:!, na vrhu llosa. sah:lsrari, sahasrari, U celom telu, celom telu. hladnoća je u celom telu, hl:ldnoća je tl celom lelu, celom telu. . Osctite da cclo vašc tclo do}.ivljava osećaj hladnoće. prizovite osećaj hladnoće i prenesite laj osel.<:lj na telo i na um. . . sc Selile osećaja bola, selite sc ja<;no bilo kog hola, setite se J3sno bilo kog bola. Probudile svoju volju i oselite bol, pmbudile svoju VOlju i osetite b?l, usmerite um lamo i osctite taj bol, selite se bola, oselile laj bol, osetlle bol tako snažno da ga u SIVari doživljavale. Brzo usmcrite .svoj um na tu la�ku i oselile je, osećaj bola, probudite svoju svest, usmerile um ka unutra,spojile um i volju i oselile bol. Osećaj bola u bilo kom delu tela ili u celom telu treba da bude o�Har. Probudile svoju svesnost i brlO usmerite um ka unutra. Sakupile deliće energije volje i osetile bol. . . Onda mislile o osećaju 7.adovoljslva, iskusile ose6:.j . l:ldovoIJstva, bilo �og 7.adovoljSlva kog sc možete setiti, koje možete iskusiti, koje molcte i.!.azvati sa lakoćom. Možda je to zadovoljstvo dobijena čulom ukusa, nožda čulom sluha ili vida. Mislile o bilo kom zadovoljstvu, mislite o biJo kom .:l l dOvoljstvu toliko mnogo da osećaj i s i kusIVo l<1dovoljslva postanu istina i stvarnOSI za vas. Uđite duboko u svoju svesnost i usmcrite svoju volju na osećaj zadovoljstva, bilo već doživljenog ili onog koje želite da doživite. . . . Treba ga smesta dovesti u um i vi treba da mislite o njemu da sc SjedInile sa osećanjem zadovoljSIva. Troba da idete dubokO, produbljujući svoju svesnost sakupljajući razba­ cane delićc energije volje i usmeravajući ih da osele zadovoljstvo. Provcrite svoju svesnost, jcste li budni? Da li spavale? Da li mc slušale? Olkrivanje psihičkih centara tl fi7.ičkom telu. .. h I organa, rnih eskskreto i Muladara čakra sc nala7j između urinarnih odmah s i pod materice. Iznad nje je svadislana, na najnižoj tački kičmenog stuba. Iznad nje je manipura, u kičmenom stubu, odmah iza pupka. Iznad nje j e anahata,smcltena na kičmenom stubu, u liniji sa ulalgnućcm na grudima. 149

•

Iznad nje je vi.šudi, na vratu, odakle pocinje možda no stablo. Iznad nje, u središtu mozga sc nalazi adna čakra, n:1 gornjem kraju kiCmenog stuba odakle pocinje veliki m07.ak. Iznad nje je bindu, tačka gde hindu Sramini ostavljaju pramen kose. . A na temenu glave jc sahasrara. Konccntrišile sc na njih i osctite tc tačke. Sahasrara, bindu, adna, viSudi, anahata, manipura, svadistana, muladara. Muladara, svadistana, manipura, anah:Ha, vi�udi, adna, bind u, sahasrara. Sahasrara, bindu, adna, vi�udi, anahala, manipura, �vadistana, muladara. Muladara, svadistana, manipura, anahala, višud i, adna, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, adna, viSudi, anahata, manipura, svad istana, muladara. Muladara, svadistana, manipura, anahata. vi�udi, adna, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, adna, višudi, anahala, manipura, svadistana, muladara. Muladara, svadistana, manipura, anahat3, vBudi, adna, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, adna, vi3:udi, anahata, manipura, svadistana, muladara. Muladara, svadistana, manipura, anah:lla, vi.šudi, adna, bind u, sahasrara. Sahasrara, bindu, adna, vi�udi, anahala, manipura, svadistana, muladara. Koncentrišite sc na psihičke simbole ovih centara. Ja ću ponoviti psihički simbol, a vi morate sami pronaći centar. Obrnuti crveni trougao sa zmijom podignutog rcpa koji malo izlazi z i Irougla, kao i njena glava. Zmija je ružičaste boje i uvijena je Iri i po puta i iz njenih usta izbija plamen. Sledeći simbol je nesvesno, siva, sanjiva pr:lznina. Zatim svetlo žuti 1010S koji zr;lči toplotom. Zatim mali plamen na usamljenoj lampi. Zatim kapi neklara i oseĆlj hladnO<:e. Zatim pospanost i slanje opijenosti. Zatim lotos sa bezbroj latica. Veliki, veoma veliki lotos. Crveni 1010s sa bezbroj lalica, i sa šivalingamom oV'llnog oblika u svom cenlru. Pono­ vićcmo: obrnuti crveni trougao, zmija uvijena tri i po puta, ružičasta zmija, nesvesno, svetlo žuti lotos, usamljeni plamen lampe, kapljice nek­

•

tara i hladnoća, polusvcsno stanje, mladi mesec i mcsečinom obasjana no<:, veoma veliki crveni lotos sa bczbroj latica i sa �ivalingamom u njemu. Sada poslanite svesni ovih slika koje ću ja navesti: 'šivalingam, Hrist stoji, lampa koja treperi, vcliko mango drvo, visoka palma, kola se krcću putem, vatra, obojeni oblaci, ŽUli oblaci, beli oblaci, plavi oblaci, oblaci dolazesa 7.apada, oblaci brzo plove na vetru, zvezdana no<:, mcsečinom obasjana noć, mesečinom Obasjana noć, pun mesec, pas koji sloji, mačka koja leži, konj trči, :Intilopa trči, slon u pokretu, sunce sc rada, sunce zalazi, talasi okeana, talasi okeana, crJ...-vcna zvona zvone, krst na crkvi, svcltenik kleči u crkvi, slcdbcnik sc moli, avion u letu, pcll!ana plaža, ljudi sc odmaraju na pesku, crveni trougao, zlatna pauko­ va mreža.

150

•

Vidite sebe kako leiite bez odećc, vidite sebe kako Idite bez odeće. Viditc svoje prozirno telo van fizičkog tela. Vidite trete magličasto telo. Vidite četvrto svellećc telo. Prodrite duboko u svoj m07.'-1k, prodrite duboko u svoj mozak. Malo ziaino jaje, zlatno jaje, malo, svet leće. . Vidite zlatnu pticu, obalu reke, člmac koji plovi, mornare kako vcslaJu, kristalno čistu vodu, mehuriće na njenoj povrSini, plavi lotos na velikom jezcru, crveni lotos na velikom jezeru, staru kuću, di� kako .se di e iz

�

dimnjaka, vatru koja gtiri II kući II zim�ko doba, krokodila, vCllkO� tigra, ribu kako pliva u kristalno čistoj vodi, slona, antilopu. kobru, plaVI [atos

na jezeru. . . a val: pup:lk Je pnvezana zlatna A sada zlatn a vrpca iza vaSeg pupka; z

' ugom kraju zlatne vrpce je V'.ti:c prozirno tclo, vaSe prozir�o tclo. PokuSajtc da vidite svoje prozirno telo iz svog fizičkog teJa. I fizlCko telo

�;:

iz pr07jrnog tela. Ponovo ga pogledajte, ponovo ga pogled.ljte. Pogledajte kičmeni stub, unutra�nj(lst kičmenog stuba. Kao da nclto puzi kroz kičmu, i krcćc sc na �or�. . . . . kOJe bilo sa a spolj Gledajte svoje tclo isto onako kao SlO ga Ja Vidim strane. Vidite svoje fizičko Iclo od glave do petc, vidite svoje fizičko telo od glave do petc. Vidile svoje fizičko Ido od glave do pela; različite delove . tela. Vidite sve delove svog tela, glavu, grudni ko!;, vrat, desnu ruku, levu ruku, desnu nogu, levu nogu, celo teJo, cel? telo. . . . , kao da ga Vidim J3 ga Pokušajtc da vidite celo svoje Ielo IstO kao l:to

gledate spolja. . ' I vrpc� e zlatn U kraj m drugo a prem Zatim iz fizičkog tela pogledaj tc osmotrite prozirno telo, ne raspoznajući oči, n?s, uSi, e nostav.an obhk, providan, kroz koji možete videti nebo, pokuS:lJte da VIdIte prozIrno telo. Pokušajte da vidite prozirno telo iz ovog fizičkog tela. . . . vldt da e aJ �e Pokušajte da vidite ovo fizičko lelo iz prozirnog Iela, pOkuS � ovo fiziCko leJo iz prozirnog tela, pokuSajlac da vidite ovo fiZIčko telo IZ

)�

prozirnog lela. . ' . . . Kao da ste izvan svog fizičkog tela I gledate ga. VIdile svoJu glavu, grudI, stomak, ruke, noge, sve, celo lelo. Pokušajte da vidite svoje fizičko lelo onako kako sc vidi i� pr?zirno� tela. . Pokušajte da vidite svoje fizičko tclo onako kako g:l VIdne IZ prozunog tela. Kao da SIC izvan njega. . Onda iz fiz.iCkog tela pogledajte prozirno tclo na drugom kraj U zlatne vrpce. Pogledajte ga, ne raspoznnjući oči, nos, uSi.

151

•

•

Samo jc oblik vidljiv. Prozirno telo kroz koje sc može videli ncbo. Vidite scbe kako radile različite asane, joga mudru, šašankasanu, supta vađrasanu, budangasanu, šalabasanu, danurasanu, pašćimotanasanu. saf­ vangasanu. halasanu, matsjasanu. siršasanu, šavasanu, položaj lotosa. Vidile scbe kako mcditiralc na ćidakaš. Vidile sebe II lotosovom polo}.aju kako mcdilirale na ćidakaš. Jogi II meditaciji, sanjasin II svojoj odeći. Buda II lOlosovom polo;l.aju, Hrist sloji, Marija kleči, osvetljeni krst. Udilc II svoje fizičko tclo, udile II svoje !1zičko Iclo. Pronađite životnu snagu, poslanitc svesni životne snage. Postanite svesni prane, prane - životne si lc, doživite jc kao toplotu. Do�ivitc jc kao da sc svuda prostire. Vidite svoju auru, oko svog lica, bilo gledajući iz tcla ili izvan tcJa. Pronađilc svoj u auru, da li jc žuta, zelcna, Ijubi�sla, bcla, jarko žUla, zlatno žuta, ružičasta, crvcna, purpurna, braon, crna? Nađite svoju auru, poglcdajtc scbc iz drugog ugJa, zlatna paukova mreža, ki�mcni stub, tri nadija unutar njega, crveni, beli i plavi. Poglcdajtc gde se koji nalazi, koji je crven i sa koje strane? Koji je beli, sa koje strane? Koji je plavi, sa koje strane? Idite u bind u i pokušajie da otkrijetc zvuk. Tamo je zvuk, beskrajni okean, miran i tih, tamno zelena džungla sa kobrama, Javovima i jarićima koji žive u miru i ljubavi, koliba s i pred koje sedi riši u samadiju. Doživite Om, doživite pevanje Om - n, svuda oko vas, doživite zvuk Om svuda oko vas. KonccntriSitc se na oblik Om, konccntrišite sc na oblik Om, koncen­ tri.šitc sc na oblik Om. Čujte pevanje Om - Q. Postanite svesni žrtvene vatre., dim se dižc iz vatre, miris inccnsa, miris

cveta.

Postanite svesni sebe i upitajte sc: -Da li sam svestan sebe? Da li spavam? Da li s:lm u vczi sa Svamiđijcm?· Pogledajte svoje lelo, u delovima i kao celinu. vidile svoj đesni palac, kažiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, ruCni zglob, Jakat, rame, pazuh, struk, kuk, prepanu, bUlinu, koJeno, list, skočni zglob, petu, taban, prste na desnoj nozi, prvi, drugi. treĆi, četvrti, peti. Vidite palac leve ruke, kažiprst, srednji prst, domali prSI, mali prst, dJan, fuCni zglob, lakat, mme, pazuh, struk, kuk, prepanu, butinu, koleno, list, skocni zglob, taban, petu, prste na Jevoj nozi, prvi, drugi, tfeći, četvrti, peti. Pogledajte celo svoje telo s.. vrha, pogJedajte svoje celo leJo sa vrha, svoje lice, nos, oci, obrve, glavu, zube, cclo tcJo garc i dole, isto onako jasno kako ga ja vidim, pOkuš:ljte da vidite svoje telo gledajući ga spolja. Sada obratite pažnju na svoja čula, pel karma - imlrija i pet gjana indrija: karma - indrije ili čula delanja su desna ruka, leva fuka, desna noga, leva noga, jezik koji govori, reproduktivni i ekskrctorni organi. 152

Sada pogledajte gjana - indrijc ili čula spo7.mlvanja, desno oko, levo oko, desno uvo, levo uvo, nos,jezik koji oscća ukus, kožu po celom telu. Sada postanite svesni svog uma, postanitc svesni svog uma, uma pomoću koga znate, postanitc svesni spoSObnost i svcsnost i, budite svesni sposob­ nosti svesnosti. Postanite svesni sebc, postanitc svesni sebc. Razvijte svcsnost da vežbate joga nidru, postanitc svesni da vežbate joga nidru. Pogledajte unutar sebe i postanite svesni postojanja svesti pomoću koje vežbate joga nidru; ponovo pogledajtc unutra i postanite svesni postoja� njOl svest i pomoću koje znatc da vež.b�te joga �idru. . . . . Pogledajtc unutar svog tela I postamte svesOl zlatnog Jajeta u središtu svog mozga; pogledajte unutra i budite svesni 7.1atnog jajeta u središtu svog mozga; zlatno jaje, vrlo je malo, vrlo malo, to je scdište najvi!c svesti u čoveku. POkušajte da postanctesvedok sebe, pOkušajte da postancte svoj svedok, pokušajte da postanete svoj sopstveni svedok. Kažite sebi: "Ja nisam ovo telo, ja nisam ova čula, ja nisam ovaj um, ja nisam ova prana, ja nisam ove misli, ja nisam OV:I svesnost, ja nisam ova svesnost, ja nisam ovo lelo, ja nisam ova težina, ja nisam bol, ja nisam hladnoća, ja nisam um, ja nisam karma, nisam ovo tclo, čula, um, sve­ snost, pr.tna, osećanja, iskustva, sve ŠIO je fizičko, ment:llno, psihičko, nesvesno ja nisam. Ja sam besmrtno JaSlvo." . Ponovo prodrite u svoj um i pronadite 10 zla Ino jaje unutar sebe I pokušajte da vidite sebe u njemu . Ponovo poku.šajteda uđete u svoj um, potražite zlatno jaje i pokušajte da se identifikujcte s njim. Pokušajte da pronađete z]atano jaje unutar sebe i identifikujte sesa njim. Ponovo recite sebi: "Izvan uma, tela, čula, karrne, prirode, �ega što je fi7j�ko, mentalno, psijičko, nesvesno, ja sam u obliku ovog 7.latnogjajeta." Postanite svesni svog fiziCkog tCla, pokušajtc da vidite svoje fizičko lelo gledajUĆi ga spolja. Pokušajte da vidile svoje fizi�ko telo kao da stc i7;V:ln njega. Uđite u svoj um, u središte uma, pokušajie da se koncenlrišcte i postane­ te svesni zlatnog jajeta, sjajnog zlatnog jajacta, kosrničke svesti u vama. Poku.šajte da smestite zahna jaje u centar sebe., pok\cl:ljte da ga postane­ te svesni. Kažite sebi: "Ja sam to." Sada ponovitc svoju odluku tri puta.

(pauza). Hnri Om Tat Sat.

Hari Om Tal Sat.

Joga nidra je sada zavrlena.

•

153

ANTAR MOUNA

Zaist:l se može rcći da u ovoj vežbi kroz svesnost �nutraSnje buke, upoznajemo zvuk tišine, zbmi zvuk koji peva o večnos1t. ANTAR MOUNA PO mANSKRIPClJ1 SA DUŽEG CASA I. STADIJ UM

$anskIilSka rcčmounn znači tišina, a atllar 7.0'IČi unuJra. Na osnovu ovoga antar mouna sc prevodi kao unutrašnja tišina, i 10 jc izuzetna sadana koja jc stvorena sa ciljem da aspiranta uči.ni svcsnim svoje ·unu­ trašnje tišine· kao i unutrašnje buke koja ga obično sprečava da bude svestan le tišine. Naš um jc II svakodnevnom živOlu skoro neprcstano usrneren ka spoljašnjoj sredini. Mi vidimo i. čujemo samo O�� što sc dcSava .oko nas, a malo razumemo ono ŠIO sc zbiva unu(ar nas. CIlJ anlar moune Jc da ovo preOkrene, tako da bar 7.3 kratko vreme možemo videli runkcionisan�e svog uma kako bi ga shvatili. USlv-Jri antar mouna j.e jedna od rClkl� -ncprekidnih sadana-, koje se mogu spontano vcžball 24 sata na dan, I nju može vcžbati bilo ko, ko je zaista odlučio da upozna sebc. Odr:1.ava­ jući svesnost o unutra�njoj sredini, mislima, emocionalnim reakcijama, i uzctnog stepena: itd., pojedinac može ubrzati svoju ličnu evoluciju do z To će mu takođe pomoći da razume funkcionisanje svog racionalnog I iraCionalnog uma Sto opet omogućava razumevanje reakcija drugih ljudi. Tehnika meditativne vežbe amar moune je prvi korak ka sticanju ovog trajnog stanja unutraSnjeg rJzumcv
Počinje vcžba anlar

moune. Molim vas .z.'llvorite oči i držite ih 7.atvorene svc vreme. Asana jc st:lbilna, polol;!i jc stabilan, oči zatvorene, kičma �rava. �Spreman sam za unu.t.rušn;u tiSinu" - to Ir�ba da bude swnJc uma. Preliminarna vežhu nlJc svcsnost unutraSnjih p�o.�a nego �csnost. s�­ ljnih Culnih s i kustava, raz.li�tlih 7.Vukova, Ta1.ltčlllh senzaCIJa, različitih čulnih iskustava. Koncenlrišite se na spoljne zvuke i utiske ne gledajući na njih kao na smetnju II koncentraciji. Vežbajle ovo sa potpunom koncentracijom i sa pOIpunom svc.snoSću spoljne sredine, sve dok ne osetite promenu u �tani..u u�a. . . .. ' . Nemojte sc borili sa čulima, nemojte sc rvatl. sa eulmm uoživlJaJlma I rcakcijam:l, nego ih postanitc svesni, postamte posmatrač. Treba da budetc svesni. Takođe trcba da probudite svc.snost "Ja sam svestan, ja slušam, ja sam sveslan da slušam Svamidija kako govori-o . . . Na laj naCin um i čula treba da sc uvežbaju, da ih ne uzncnuravaJu čulm doživljaji. . . . . ni bilo po koju cenu ni 7.Vuk, ni ukus, oi dodir, OI Ne srne vas ulllcmirili šla drugo. . . .. Ne smele biti uznemireni uprkos tome ŠiO CUJcte spolJn� 7.Vukc Ih osećale ra7Jičile senzacije II svom fizičkom telu kao što su lenjost, svrab, bockanje itd. . ' .. Ovaj posebni aspekt sadane je poznat kao pratjahara, peti stadlJum rada joge. . . I'. '� nsna u drugOj Pratajahara znači povlačenje čula kao što Je rekao ;::. rt K glavi Bagavad Gile: . se ,.. moraju "Kao što kornjača uvlači svoje tclo u Oklop, na .ISH. naem povući i čula." Ne snagom nego tehnikom. Čula treba povući od objekata; čula treba smiriti stavom dra]te ili saBija (svedoka). Čula treba smiriti slavom -Ja svedočim doživl;laju slušanja i svestan sam zvuka, muzike ptica." -Ja- je treći činilac II ovom procesu. . . .. Prvi su uši, drugi jc objekat s i kustva, 7.Vuk, pesma pW': " il trećI Je Ja, kOJe jc posmatrač, koje je svcdok ovog procesa čul�ih doživljaj �. Na ovaj način treba razborila, duboko i intcn7.1vno da ra7.VIJ3te Irostruku svesnost u prvom sladijumu amar moune. .

..

"'155

Onaj koji doživljava, ono Sto se doživljava, i onaj koji vidi oba. Subjekat i objekat, u.ši i zvuk, oči i oblik, kol .a i dodir, jezik i ukus, nos i miris. Ovo treba posmatrati pravilno, bez ikaJ.."og osećaja uznemirenosti. To je introvertnoSI v�ih �ulnih doživljaja i to treba da radite u bilo koje vreme ne mrzeći nimalo spoljna iSkustva, vcć ih posmatrajući sa

drašra

Ako vam u svesni um ne dolaze ruj.ne misli to zna�i eJa ste ili postali oslobođeni mudrac ili da je potiskivanje jo� uvek prisutno i to vrlo jako, pa se podsvesni um, potisnUli sadri ..aj podsvcsnog uma juS uvek ne oslo­ badao Z.1.pamtite da ste aspirant.

bavom, sa stavom svcdoka. Kroz nekoliko trenutaka videćcte da je uspo­

Zapamtite da vežbate daranu.

stavljena atmosfera mira i sada ste spremni 7.3 mcditaciju. To vam je domaći zadatak za danas.

Zapamtite da vežbate prat:lja har u.

Molim vas vcžbajtc to kod kućc noću, uveče ili preko dana. u kolima ili

Ako se pojave, molim vas da ih posmatrate nC7.ainleresQvano, sa apSOlut­

riidi, bez obzira gde se nalazile. bilo da SIC okruženi prijateljima ili sami. Ne čckajte smirenost i ti�inu - ne. Bite bučno, bite smetnji, telo će sc gr�iti. ali vi treba da razvijate darmu

mirnog i tihog svedoka.

Doći ćc ružne misli i dobre misli. One trcha da dodu i vi ih morate izneti. nom nevezanoSću, kao s\.:cdok ili posmatrač. Ovo je drugi stadijum antar moune. U rada jogi, to je vežba pratjaharc. Prvi korak U rada jogi je jama, 7.. 1 tim nijama, z..1tim asana, pranajama i

2. STADIJIJM

onda dolazi pratjahara.

Drugi stadijum antar moune sc sastoji u tome da postanete svesni svog

. Kažem vam ovo prijateljski - molim vas Slušajte sa apsolutnom paj.nJom. Kada vam ružne misli dodu u um ncmojte ih 7.a ustavlj atai. Odmah postanite budni. postanitc svesni da razmiSljatc O ubistvu, O

misaonog procesa. Treba da postanete �vcsni svojih misli, sopstvenog misaonog procesa, misli koje same od sebe dolaze i odlaze. Vi ne morate da se mc!ate u misaoni tok. Pustile svaku misao da dade spontano i isto lako ode.

Vi morate ostati nemi svedok svake misli koja prode kroz VaS um, a kada

postanete svesni odredene misli morate svom umu reći "Da, ja mislim o lome i tome." A ako um kojim Slučajem ostane bez misli treba da pokušate da i tog stanja postanete svesni. Može doći do stanja bez misli čak i kod počctnika. Vi posmatrate razvoj svojih misli i vi morate biti svesni misli koje prolaze vaSim umom. Sve vreme morate biti budni Sto ne zna�i proveravati misli već znati ih. Ako u nekom trenutku budete odsutni umom, a onda opet postanete svesni. razjasnile stvari na sledeći način: "Dobro, bio sam odsutan neko vreme i u tim trenucima sam mislio o tome i tome". Ali, molim vas poktcl:ajle da budete svesni svih misli koje se spontano

Pratjahara znači povratak, pr:ltjahara znači povla�cnje.

osveti. pljački. . . Ako vam dodu ružne misli, a vi ih sklonite u stranu, ako nc j..chtc da Ih posmatrate, ako ih potisnete, one će vam sc sledeći put vratiti sa još vcćom soagom. •

3. STADIJIJM Uzmite neku misao o kojoj želite da razmiSljatae. Ona ne Ircba da sc pojavi spontano, nego je dovedite snagom volje. Mislite o njoj neko vreme a zatim je odbacitc. Ne dozvolite mislima da se spontano manifcs{uju i izraze, nego stvorite misao voljnim naporom, 7 .adrlitc je neko vreme. mislite o njoj, a onda je i7.nenada naglo odbacite! i razi, ma koliko bila dobra ili loša, Ako neka spontana misao želi da se z ma koliko zanimljiva ili dosadna, ne dozvolite joj da se iz.raz.i ncgo recite: -Ne! Ne želim tc sada." Zatim zaberite i drugu misao, zadr 1.itc je, provcditc neko vremc sa njom,

pojavljuju, koje se manircstuju na vaSem svcsnom planu.

a zatim je naglo odbacite.

To mogu biti dobre misli ili ružne misli. Ali te misli ne dolaze odnekud spOlja.

ste razmišljali o njoj izvesno vreme odbacite je nagla i predite na neku

One su izraz vaše unutraSnje ličnosti, vas samih. U prvoj kriji, u prvoj vežbi �ulni utisci dolaze spolja. Ovde u ovoj kriji, misli su manifestacija ili iZnli' vaSeg unutar.injeg biča. Prema tome, kada ste u stanju da vidite svojc misli, u stanju ste da

saznate sadržaj svoje Ii�nosti.

156

A zatim predite na treću; stvorite misao, zadrl.ite je izvesno vreme, i kada drugu, naravno voljno. Ja li�no osečam da nije tclko osloboditi se lepih misli, ali rU],ne misli su vrlo tvrdoglave. Kada se jednom, u bilo koje doba dana, pojavc ružne misli u vašem umu, vrlo je tclko osloboditi ih se i i',.a to mentalni trening trcba da izgleda ovako.

157

'

Voljno stvorile ružnu misao. razmišljajte o njoj minut - dva, a onda je naglo odbacite. Ako to vežbate neko vreme, mesec - dva, vaš um će sigurno razviti sposobnost da ih odbaci, da ih strese sa scbe, i da se oslobodi ružnih misli koje dolaze iz sopstvenih dubina. To je sigurno veliki napredak ako je aspiranl ili bilo ko drugi u slanju da se oslobodi lOših misli kada se one pojave u umu. To je sigurno veliki napredak. Ja lično oscćam da probudili dobre misli i nije neko veliko postignuće 7.3 spiritualnog početnika, ali je veliko postignuće ako je on u slanju da se rcli I�ih misli kada se one pOj:lVC na pov�ini uma, a poznala vam je da se one zaista pojavljuju. 4. STADIJIJM

U četvrtom stadijumu unutraSnje tiS:ine treba probuditi spontane misli. Dozvolite mislima da se pojavljuju spontano. Spontanost misli. Ne stvarajte misli svojom voljom kao što ste 10 radili u prethodnom stadijumu. Samo pustite misli da teku i mislite neko vreme o njima. Ali kada dade trenutak napuštanja misli, to treba da uradite voljno. Odredena misao ne treba da ode spontano- ne, njen dolazak je spontan. Ali njen odlazak treba da zavisi od vaS:e VOlje. To je četvrti stadijum. U ovoj četvrtoj vežbi ja od vas ne tražim da dopustite samo ružni{ll mislima da se pojavlj uju. Dopustite i dobrim i lošim mislima da spontano izviru iz vaS:C podsvcsti. Unutrašnja tišina je pela vežba, pcti korak ili jos: bolje peti stadij um. U rada jogi to je poznato kao pratjahara. A kada usavrSite unutra!nju tišinu onda počinje darana. Nemogućc je da bilo ko meditira ako ne može povući čula od čulnih objekata. Niko ne može da meditira, niko ne bi trebalo da meditira dok ne usav�i vcžbu pratjahare. Kada je pratjahara savts:ena, počinje dara na, a kada je darana savrSena tek onda možemo da razmišljamo o meditaciji. A u trenutku kada meditacija osvane, samadi je na samom pragu života. 5. STADIJUM Ovo je pIVi korak u antar mauni. Pogledajte unutar sebe. Svesnost unutra!njeg prostora, svesnost unutra:.njeg prostora, svesnost unulra!njcg prostora. 158

Budite svesni ćidakaša - budite svesni unutrašnjeg prostora, budite svc­ sni bezbojnog i bezobličnog unutrašnjeg prostora vaše psihe. A zatim postanitc svesni misli. Ako pomislite bilo koju misao, ako u va!: um dospe neka misao, odbacite je, smesta je odgurnitc, ne .7 adr}.avajte je. Budite apSOlutno budni; budni u smislu da smesta izbacite bilo koju misao koja se pojavi u mem umu. Nemajte razmišljali o njoj, nemojte je ni prepoznati. Ćim se misao pojavi smesta je izbacite napolje. Ovo je sladijum u kome se vežba stanje bez misli. Bilo koja misao koja dodc u va!: ćidakaŠ. bilo koja misao koja se manife­ stuje iznutra - a sigurno će sc ffi
159

ČCt�rti S��dij�m jc sp�nlani dolazak misli i njihovo vOljno odbacivanje. Peli stadlJum JC bez misaonog procesa, svaku misao koja sc pojavi iz vdše svcsti treba istog trenuika odbaciti. Ne trcba da dozvolite svom umu n i jctlnu misao. A ako u m 10 ne poku$a, samo je odgurnitc. I lo jc potpuna li�ina, 10 jc potpuna unutr�nja Igina. Molim vas olvorile oCi i opusti.e Ielo. ANTAR MOUNA PO TRANSKRIPCIJl SA KRAĆEG ČASA Seditc ili 1c7jte utJobno. Ne stvarajte nikakve mentalne inhibicije, ne povlaCile svoj um. Nemojlc mrzeti nijctlno iskuSIVO, nemoj tc voleti nijedno iskustvo, nc rcaguj lc ni na jedno poželjno iskustvo, misao ili osećanje, dozvolite Culnim sadržajima da slobodno protiCu. Ne povlačitc um sa neprija tnih smetnji, već pratile lc smetnje u obliku misli, zvukova ili bilo Cega drugog. Misli su spontane i stimulisane su iz dubina va�eg uma. Ncstimul isane misli ili misli slimuiisane spblja�njim zvucima. S lušajlc bilo koji uzncmir
�

Vidcćele da dolaze misli nesl imulisanc, nepodstaknulc, iz dubina va�c

prošlOSti. BcznaĆljnc, nevc7.anc, u bljeskovima, u dcliću sekunde, u Ireptaju oka. Ako nistc pažljivi svedok, nećetc bili u stanju da pmlilc veliku br/inu svoje svesti. Pratićcle slobodan tok svoje svesti. Sponlano, po'.cljno, nepoželjno. Ponekad se javlja mcntalni blok i nema misli. To mači da se svest ne manifcstujc. Um nastavlja da misli.

Vi čak i sada mislile mada to ne primcćujcle. a misaoni proces jc stavljan 'ICO; uklonite ga i pronađite misli, jednu PO JCdnu. One pri �radaju pro�losti, sadašnjosti, različitim asocijacijama, one su kao munJc. Kada naiđe misao, primctitc je i registrujle jc u svom umu. Mnoge misli ne '.elite da zapamtite, od njih bi r�(jo pobegli. To je prirodno. Naša psiholaSka priroda je da bežimo od nekih misli.

�

160

sećanjc ili prošlost, sve je palisnuto. Ako sc ukloni veo, taj deo sc može m:ll1ireslOv
Dobrc misli će doći kasnije. Ako se onc pojavlj uju u počeiku 10 jc zahvaljujući vaScm dru�lvcnom vaspitanju, zalo što ste podu�V'dni da budete dobri, milosrdni itd. �

Ali to nije prava manirestacija va�e svesti. To jc negativno lice vaše svcsti, va�e ličnosti, vai:e pro�losti; 10 mora da z i ađc u obliku misli, ako ne tako onda će iz'.lći kroz dela. Nemojte biti stidljivi ili napeti, ostanite svedok celog procesa. Ne identifikujte se ni sa jednom mi!:lju, ostanite svedok, po strani. Možda je to osećanje pospanosti, bilo koja spoljna misao, ili misao o ovom zvuku. Uvek recite: "Ja sam svedok onog što čujcm, svcdok sam misli koje prolaze mojim umom, bilo kog osetanja, ili misli o samoj vclbi." Recite: "Ja svedo�im da mislim o tome u svom umu, ma koliko to glupo bilo", budile svedok bilo koje misli, bilo koje glupe misli.

161

"

Konstantna svcsnost svega što sc d�ava unutar i izvan vas, u va.šoj svesti ili podsvesti. U vama je svest svedoka, u vama je uvek budna svest o mislima svedočc­ njao �tO se više približite toj unut ra�njoj svesti, to viSe postajete to opažanje. Ako ste u slanju da probudite unutrašnju svest u vidu svedoka onda ništa u vašem umu neće ostati ncprimećeno. čak i treptaj oka, i peckanje u nekom delu lela, i najmanja misao; sve ćete z..apaziti. Ako budete u stanju da odr}.ite unutrašnju svest budnom, onda vam neće promaći ni jedna pojava koja se ti�e vas. Nijedna podsvesna, nesvesnO! ili svesna misao, niti osećanje, neće ostati skriveni; otkriće vam se vaSa cela svcst. Najva'.nije stvari su: prvo, odrl..avajte stalno unutrašnju $vc.'most; 'f.lrugo, vi sami treba da manifestujele misli, osećanja, �ula, procese. Unutrašnja svcsnosl mora stalno. biti budna; ona mora primetiti mir, uznemirenost, poželjne i nepoželjne misli. Morate primetiti sva osećanja, sve misli, svaku dimenziju svesti. A ako sc mis li blokiraju, ako ništa l)e dolazi, onda morale primetiti da ni�ta ne dolazi. Budite svedok bilo kojoj bolnoj situaciji koja bi se mogla pojavili. Konstantno registrujte ono što vidite, �ujcle, znate, oseĆ3te. "Ja znam, ja osećam, ja �ujem, ja vidim" i slično. To će bili zaista divno iskustvo samopročišćenja. samosvc<.ločcnja i samoanaliziranja; slobodan um i budna svest. ..anjem, ot"ori(e vrata svojim mislima. Nastavite sa mišljenjem i opal Otvorite svoj podsvesni um, posmalrajle. Sada vratite umu iz ovog slanja slobode, jer je vaSa vežba antar moune završena.

Hari Om Tat Sar.

UNUTRAŠNJA VIZUALIZACIJA

�ta je koncentracija? To je jednousmerenost uma, sposobnost da se svesnost uma zadrži bez o mcla nja na jednom objektu. Ovladavanje ovom sposobno�ću vodi u mcdilaciju. U stanju koncentracije um nije svestan okoline ili ostalih perifernih stvari koje okružuju objekat koncentracije. Za�to je koncentracija tako moćna stvar? To najbolje možemo islustrovali ako um prQSC�ne osobe uporedimo sa sijalicom. Svetlosni zraci iz sijalicc se rasipaju u svim pravcima; energija se �iri. Ako je neko udaljen metar i po od sijalice on će videli svetlo, ali neće osetiti toplotu, mada je temperatura uJ,"lrenog vlakna II centru sijalicc vrlo visoka. Na isti na�in prosečan um ima veliki potencijal, ali se on rasipa u svim pravcima - um neprekidno misli o raznim stvarima, a da pri tom ne ulazi u dubinu nijedne stvari. Prosc�ni um ne iskorišćava svoje moći. Nedavno je proR3deno n�to �to je jednom nau�na fantastika opisala kao laser. To je metod kojim se svi svetlosni zraci iz jednog izvora dovode u s i tu liniju tako da, sjed injeni, idu u istom pravcu. Zraci vibriraju u harmoniji jedan s drugim. Polazni izvor svetlosti ne mora biti ništa ja�i od obi�ne sijalicc () kojoj smo govorili; pa ipak, ako bismo stajali metar i po od izvora laserskog snopa, snop bi napravio rupu u našem telu. To je koncentrisa­ na svetlo. Na isti na�in, konccntriS;lna snaga ima veliku mot, mada ona vero­ vatno neće nikome napraviti rupu u telu; ona ima veću moć .. z apaJ..anja, sposobnost da vidi skrivene istine iza pojava. Ona ima moć da uradi neograničen broj stvari. Koncentrisan um može uraditi sve. Ovo su rekli mnogi ljudi koji su se u to uverili razvijajući svoj u koncentraciju. Ta­ kođe, koncentrisan um je is!Ovremeno i opušlen um. Čitalac je to vero­ vatno i sam osetio. Kada god se neko zadubi u nclto, recimo u 1..animljivu knjigu, on đolazi u slanje opu�lenosti i smirenosli uma kada završi tu aktivnost.

za meditaciju je neophodna koncentracija jer ona sprečava um da

besciljno luta u svim pravcima. Koncentracija je od životnog značaja za sve što radimo; bez koncentracije ne možemo ništa postići. Da bi se uverili u istinitost ove tvrdnje dOVOljno je osvrn uti sc oko sebe - osoba sa koncentrisanim umom može obaviti svaki posao sa velikom efikasnošću. I ne samo to, rad sa koncentrisanim umom postaje prijatniji. Osoba koja ne može da se koncentri.še, koja misli o drugim stvarima dok obavlja neki

162

163

�----"

"------

posao, pravi grclke, tro.{i prevHe vremena da l";IV�i posao, ako ga uopšte završi, a povrh svega verovatno je nesrećna dok je u stanju te mentalne magle. Ona će neprestano misliti kako vreme sporo prolazi, misliće na to kada će biti ručak, ili će se boriti sa svojim problemima. Prema tome, koncentr:Jeija je neophodna i u svakm.lnevnom životu, a ne samo u meditaciji. Um prose�ne osobe možemo uporediti sa mačcIOm. Mačc će neko vreme juriti za klupkom vunice, a onda će mu to dosaditi, pa će početi da juri svoj sopstveni rep. Posle nekog vremena ono će iz ko zna kojih razloga odjuriti II drugu sobu, a l..atim n;lslaviti svoju ncspUlanu igru. Na.{ um se pod normalnim okolnostima ponaš..1 gotovo na isti, nestalan način. Samo vežbanjem i razumevanjem neophOdnosti da sebe promenimo možemo postati koncentrisaniji. Koncentracija u bilo kom obliku nam omogućava da jasnije vidimo ili zapazimo ne$:to od skrivene sIvarnosti iza svih stvari. Na� um je neprekidno uhvaćcm u mrežu stvari koje sc stalno menjaju; on skače s jednog događaja na sledeći, a da pri tom ne vidi zaista ni jedan od njih. Kad se koncenti.{emo na jednu stvar um se dr}.i vezanim za ograničeno polje interesovanja, a 10 pomaže da se razbiju veze sa drugim objektima koje nas sprečavaju da vidimo slvari u svom pravom svetlu. Istovremeno sam um postaje smireniji i omogućava osvetljavajućoj svesti da 7..asija. Sposobniji smo da shvatimo dublje značcnje koje Ježi iza život nih pojava. Razmotrimo različite vežbe 1..a razvijanje koncentracije.

ČISTA VIZUALIZACIJA (DARANA) Ovo je najuobičajcnija medilativna vežba koju rade milioni ljudi širom sveta i ona je najvažniji deo svih religijskih sistema. Op.{le je poznata kao koncentracija i može se izvoditi na puno različitih načina. Objekat koji sc vizuallizuje možC se videti kako je smclten II mnogim ccDlrima u telu, kao u ćidakašu, hridajakašu. daharakašu (prosIor mula­ dare), u bilo kojoj čakri, ili može biti u svom punom obliku izvan i ispred tela. Možemo sc koncentrisati takode i na različite delove sopstvenog tela, na fizičke procese u leiu, na nepomičnost tela, na opu.š"tenost ili napctost tela. Mnogi takođe koriste i dah kao objekat koncentracije, u tehnikama manipura i anahala šudj joge koje su opisane u poglavlju o manira sidi jogi. Sistem joge kaže da se skoro svaki Objekat može koriSliti kao osnov za koncentraciju. ledina važna stvar jc lo da obj"kat mora imati nekog značaja za aspiranta, i da on koristi isti objekat uan 1..a danom u svojoj vežbi. Obj�kal treba spontano da postane preu met njegove pažnje i za 164

mnoge aspirante on simbolBe sveukupnost postojanja u jedinstvenoj formi poznatoj kao išta deva ta. •

Nekim ljudima Objekat za meditadju dolazi sam od sebe u obliku vizija ili sna. To je najbolje. Medutim, drugi ljudi imaju tclkoće u određivanju pogodnog oblika za sebe i da bi tim ljudima pomogli da pronađu odgovarajući psihički simbol, dajemo sledeću listu pojmova. Napominjemo da je ovo što sledi samo predlog i u stvari postoji skoro neograničen broj odgov,uaju,ćih Objekata, slika, mirisa, zvukova i simbo­ la koji se mogu koristiti. Naš save! aspirantu koji traži simbol je da kroz le može; mo�.d:1 će mu se neki od navedenih ovaj spisak prođe .š"to br pojmova učiniti pogodnim, a možda i neće. čak iako sled benik ne pro­ nađe Odgovarajući simbol u ovom spisku sigurni smo dn će neke ideje odavde pokrenuti njegovu memoriju ili m
8ogov4 ljudi i delovi le/fl:

glava, centar između obrva. Šivalingam, Šivin tro:tubac, Šaligram, večni plamcn (đoti), krst, mala,. oltar, prozor na kalCdrali kroz koji prodire svetlost, hleb i vino, pehar, molitveni točak koji sc bučno okrete, svećnjak sa upaljenom svcćom, kristalna kugla, svcltenik u wznoboj noj odeći, molit­ vena prostirka, statua srećnog Bude, statua sveca zaštitnika, lantrička statua, miloska Venera, anđeo iz Luvw, Mikclanđelova Madona sa dctc­ tom, David i Mediči, kip Perseja sa krilima i strai:'num meduzom, kunda­ lini, krug u kvadratu, sav�eni grčki stub, niz lobanja, polumesec, školjka.

Svetipredmeti:

Prostor i pojave: crkva,

kapela, gotSka katedrala, tibetanski čorten, piramide na Nilu, džamija, manastir, ašwm, hram u zlatnoj i crvenoj boji, dvorac, pagoda, vila obasjana suncem, ogromna planina, .. l atalasani brežuljci, blage zelene doline, pustinja, oaza, visoke litice, peščana dina, duga bela plaža, prohladna zelena džungla, šumarak, mirna .š"uma, orošena polja koja se su.šc na suncu, planta;'l ..a drveta koje se blago leluja, orhideja, cvet u bašti, povrtnjak, oblaci na nebu, tamno nebo prošarano munjama, kiša, magla, Oluja, vetar, tornado, zemljotres, ncmirno more koje se valja prema obali, lagane ki.{ne kapi, japanski vrt, lotosovo jezero, proplanak u senCi, sunčevi zraci koji se probijaju kroz granje, pogled sa 165

•

planinskog vrha, rt koji ulazi u morc, čamac koji plovi, duboki tamni

ASOCIJACIJA NA IDEJU

bunar, talasi na jezeru, potOk koji juri preko stenja, izvor koji izbija iz

zemlje, bara.

Živi objek/i:

slon, antilopa, lav koji obilazi svoje kraljevstvo, tigar

koji čeka, majmun, bela krava, stidljivi jelen koji sluSa, orao u visini, lasta, labud plovi po vodi, namingo, ptica sa rcpom u obliku lirc, crvcn·

dać, Icptir na cvctu, paun koji sc ponosno .šcpuri, skalar, morski konjic,

morska zvezda divnc bajc, oktopod koji pokrcćc svoje pipkc, divna mor­

ska vlasulja kao biljka na povetarcu, krokodil koji SC sunča, sklupčana

zmija, ŽUli lOlOS, lala, tamno crvcna ru1.a sa tek otvorenim pupoljcima, ljubičica, veliki žuti sunCOkret, narcisi, beli ljiljani sc povijaju na vetru,

pusti kara, zvončić, nežna oro.šena orhideja, Ji.šće, bonsai drvo, zeleni

travnjak, bodi drvo, vlažna mahovina.

MlIterijllini univerzI/m:

clementi, zemlja, voda, vatra, va7.A uh, etar;

fizički cicmenti; tamas, radas, satva; sazvežda: vodolij:l, ribe, devica, vaga,

bIi7.anci, jarac, strelac, škorpija, lav, bik, rak i ovan; valm skupocenog rubina, oniks, ahat, zvezdani odsjaj u safiru, sunčev sjaj uhvaten u dija­

manlu, topaz, tajanstvcni kristal, amctist, opal, hladnoća žada, bledi sjaj

bisera, berilijum, kalaj, gvožde, kristalizovana sunčcva svetlost u zlatu,

bron.a, 7 lim, mesečev odsjaj srebra, bakar, planete koje kruže, Zemlja,

Pokušajtae da radile Ovu vežbu ID minuta svakog dana. l7.aberite

prijatan Objekat; recimo psa ili lepu sliku. Koncentri.šjte se na Objekat;

radi lak.šeg obj3.šnjavanja pretpostavimo da je to pas. Nemojte um potpu­

no usmeriti na psa nego poku.š..1jte da ga pove1.ctesa idejama i objektima

koji su povezani sa psom. Medutim, neka centraln·a te�a �v�k bu�e pas; ne dozvolite umu da odluta na potpuno nevažnc stvari. Mslite o tzgledu i psa. Mislite o raznim rasama pasa. Vratite um na srCllišnu temu - psa. Mislitc o hrani koj u pas jede. Mislile o bliskom odnpsu izmedu čoveka i

psa. Vratite se na srcdngnji Objekat itd. Pronađite što veti broj poveza­ nih lcma. Neka vaš um ne misli ništa �to nijc u vezi sa tim.

Kad zamite istra7 jvanje jednog objekta možcte izabrati neke dru­

ge. Ovo je odličan metod za razvijanjc sposobnosti da snago � valje kontrolišete ideje i misli. To je izuzetno vredan metod 71.. veŽbanje uma

da prati unapred odredeni put asocijacija umesto da skače sa jednog predmeta na neki drugi koji ne stoji ni u kakvoj vezi sa prvim. Vrlo je

koristan u pripremi uma za meditaciju kao i u svakodnevnim aktiv­ nostima.

Mars, Venera, Saturnovi prstenovi, Jupiter, Neptun, mali Merkur, miste· riozni Uran i usamljeni Pluton.

Boje i oblici:

crvena boja, plava kao nebo po sunčanom danu, zclcna

boja mokre travC, žuta, indigo, narandž.1sta kao sanjasinski doti, bela,

crna, ružičasta boja večernjeg ncba, purpurna, svetlost sunca po loplom

danu, noć sa bledom mesečinom, boja neba u zoru, u sumrak, blagi

PRISEĆANJE VIZUALIZACIJOM Ova vežba razvija moć koncentracijc, setanja i unutra�nje vizuali­

zacije. PokuSajte da vežb�te

10 minuta svakog dana. To se može raditi

u

bilo kojoj sredini, u vozu, u autObusu, tj. bilo gde, gde um nije zaokupljen

sunčcvi znlci koji se probijaju kroz granje, vaira sija u mraku. sveta,

svakodnevnim poslovima. Mogućnost i su skoro neograničene; navedimo

gostrana zvezda, šestougao, pravougaonik, oblik ljudskog srca, oblik lis ta

Setite se svoje �etnje sa prijateljem. Poku$ajtc da zatvorenih očiju

munja, sjajna zvezda u nOĆi, krug, bindu - tai:'ka, obrnuti trougao, mno­

detc1ine, list drvcta, malo zjaIno jaje, list bodi drveta, batik šarc i obUci

otisnuli na tkanini, bilo koja jantra, sanskritske biđa mantre, Ć1kre, ida, pingala i su.šumna nadiji koji sc susretu u čakrama, sjaj pranične ener­

gijc.

Ovu tehniku terno opisati malo kasnije tako da sc na njoj nctcmo

sada duže zal.lr1..avati. To je najmoćnija tehnika 7.a razvijanjc koncent raci­

je u kojoj se um usmerava na neki spoljašnji ili unutra$nji objekat. To je, takođe, odlii:'.1n metod za razvijanje sposobnosti unutra.šnje vizualizacije,

tj. sposobnosti da vidimo i održimo jasnu sliku "ilo kog objekta ispred

zatvorenih očiju. Obe ove sposobnosti su veoma važne za meditaciju.

166

nckoliko predloga.

vizualizujctcšto više detalja z i �clnje. Kakve su kute usput, pokuSajte da

viditc svaku kuću. Pokušaj tc da viditc parkirane automObile, ljude koje ste sreli. Pokušajte da vizualizujclc i oživite svaki dctalj. Takode možete na primer, dok stC u sobi, polako i pažljivo pogleda­

ti oko sebe, a zatim zatvoriti oči i pokušati da vizualizujetesvaki predmet

TRATAKA

•

koji ste videli. Dok čitate knjigu, zatvoritc oči i pokušajtc da vidite jasnu sliku sredine koju knjiga poku.šava da opiše. Brojtcod l do 20 i poku.šajte

da svaki broj zamislite kao sliku ispred zatvorenih očiju, dok ga mentalno ponavljate.

Ova tehnika je korisna za razvijanjc dublje svesnosti o našoj okolini

i za poboij$anje pamćenja.

Na kraju ove glave data je transkripcija sa č.1sa jedne tehnike koja

sledi ovaj sistem, a poznata je kao test vizuali7.acije.

167

•

SKUPU ANJE I ŠIRENJE PEJSAŽA ova tehnika jc korisna za razvijanje vizualizacije i memorije. Pogle­ dajte sliku nekog divnog pejsa'-a koja II sredini ima neki istaknuti obje­ kat; naravno, II istu svrhu možc poslužiti i pravi pcjsa:J_ Posmalrajlc pejsaž nekoliko trenutaka dok ne postanete potpuno svesni osnovnih dctalja. Z'llvoritc oči i vizuali:wjlc sliku unutar scbe. POkušajte da vidile adinu sa slike, na jasnu mentalnu sliku. Onda postepeno izbri�ilc poz primer, ukJoni\c nebo, zatim uklonite drvcćc II pozadini, onda uklonite ono �Io okružuje sred�nji Objekat, na primer, moMa je 10 krava, ili čovek. za kratko vreme usmcrilc svcsnoSI na laj objekat. Onda postepe. no popunjavajtc sliku obrnutim redom od onog kojim SIC uklonili poza­ dinu. Na kraju treba ponovo da vidile celu sliku. VOUNA VIZUALIZACIJA OBJEKTA Ovu jednostavnu vežbu možete vežbati u bilo koje doba dana. Ona takođe poboljšava sposobnost u nutrašnje vizualiz acije. Zatvorite oči. Pogledajte u prazan prostor ispred vaših z atvorenih očiju. Pomislite na bilo koji predmet i pokušajte da stvorite njegovu sliku. Posle nekog vremena, recimo pola minuta. uzmite drugi Objekat i ope� pokuSa-j te da zamislite njegovu sliku. Nastavite ovako onoliko vre­ mena koliko možcte posvetiti vežbanju. Možete izabrati bilo koji objekat - npr. labuda, sveću, drvo, olovku itd. SKUPUANJE I ŠIRENJE TAČKE GLEDIŠTA Ova vežba razvija maštovitost i sposobnost vizualizacije. Izaberite šupalj objekat, na primer lijo ku, kutiju šibica, kutiju za olovke, itd. Prvo zamislite da ste unutar objekta koji ste izabrali, smanjili SIC sc i sad ste u središtu tog ograđenog prostora. Poglcdajtc unutrašnjost objekla sa ove tačkc glcdišta. Sta vidite? Pokušajte da sa tc tačkc gledišta vizualizujcte objektc koji se vide odatle. Vežbajtc nekoliko minuta. Onda proširitc svoju tačku gledišta tako da se ponovo nađete u centru tog ograđenog prostora. Nastavile sa ovim širenjcm i skupljanjem nekoliko puta. Kada i ako ovladate vežbom sa jednim objektom pređite na drugi šuplji obje­ kat. OPŠTI SAVETI Čitalac ne treaba da se obeshrabri ako ml' ove vežbe budu tcške. To nije ništa neobično. Većina od nas je toliko m.!Vikla d;! misli rcčima, da smo izgubili sposobnost da vizualizujemo. Cilj ovih tehnika je delimično 168

da otklone ovo ograničenje iz našeg života. S druge strane, vcćina ljudi ide kroz život kao u snu. Mi gledamostvari oko scbe, a opet ih nevidimo. Na primer, gledamo u d,",:o, ali ne registrujcrno ni detalje drveta niti činjenicu da ga gledamo. Samo onda kada Objekat ima dublje značcnje za nas, m i zaista primećujemo njegov oblik. karakteristike i slično. NE BORITE SE SA UMOM Pod koncentracijom ne treba nikako pm.lrazumev;!\i bilo kakvo naprezanje. za. mnoge ljude to il.glcda protivrečno, jer oni koncentraciju odmah povcžu sa nekim velikim naporom. Kada zamisle nekog ko je u dubokoj koncentraciji oni verovatno imaju mcntalnu sliku čoveka koji škrgure zubima, grize nokte ili sc trese. Ove fizičke pojave su ustvari znak nckog mentalnog kon nikla j naravno, naprezanja. Onc ne ukazuju na stepen koncentracije. Duboka medilacij;! koja je glavni razlog razvijanja moći koncentra­ cije u ovoj knjizi, može sc spontano desiti samo ako postoji duboka koncentracija i potpuna opuštcnost uma. Ne borite se sa umom. Medita­ cija, koja prcdstavlja slobodu i eks lazu nc može nastati u napetom i manipulisanom umu; prema tomc, iSlfcnirajtc um, ukrotite um, ali nc­ mojte se boriti sa njim. Kad budete radili ove vcžbe, nemojtc očekivati uspeh u prvom pokuSaju; ako ipak uspetc onda imate sreće. Mnogim ljudima je neophodno da prvo stimuli'šu nesvesni deo uma da bi mogli da uobliče slike. Ovo zahtaeva dosta vremena ali na kraju, možda posle nekoliko dana ili nedelja u zavisnosti od intcnziteta kojim SIC vežbali, nesvesni deo uma teskoro automatski stvoriti sliku na va� zahtev. Prema tome, budile strpljivi i sigurno ćete uspeti. ,

TEST VIZUALIZACIJE PO TRANSKRIPCIJI SA ČASA Zatvorite oči. Prekinite sa pokretima i sačekajte inslrukcije. Postanite svesni ćidak�a, poslanite svcsni ćidaka'ša. Zamislite tablu u ovoj sobi, .amislite 7 tablu II ovoj sobi i molim vas na tabli psihički pišite kredom vrlo jasno. To vam neće biti tcško. Ja ću vam od sada davati instrukcijc. !"10rate biti u stanju da vidite ono što zapišctc u boji kredc koju sam vam Ja rekao. Molim vas ostanite budni i zamislite tablu, uzmite kredu i počnite da pišetcovc brojeve kad ja kažem: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. Pišite kredom. 169

, •

,

Morate pisati, ne treba da vizualizujete, treba da piSete i da vidite, treba da uradite sve kao da ste pred pravom tablom. Molim vas nemojte ništa propuslili, obri!{itc sunderom laj red koji ste napisali. Ponovo uzmite kredu i pišite: l l , 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20. Molim vas izbrBile sunđcrom i laj rcd i pripremilc sc da ispi�ele novi red. Na vrhu prvo napišite: N - E - c - U S - P - A - V - A - T - J, nema spavanja. Molim vas ispod toga s kredom u rud napišile u novom redu J - A N ­ E S - P - A - V - A - M, ja ne spavam. Molim vas da to napi�ele vooma palIjivo, slovo po slovo. Izbrišite ta dva rcda. Ponovo se pripremi tc da napiSetc brojeve 21, 22, 2."\, 24, 25, 26. 27, 28, 29, ,

30,

Molim vas sundcrom izbrBile i laj rcd i pugledajalc tablu. Setite se da treba da pišete kredom po tabli u ovoj sobi. Molim vas setite se da treba da pišete kredom po tabli u ovoj sobi. Vi pišete sopstvenom rukom. Vi ste ispred table i pOCinjete da crtate tala.<;astu liniju sa ovog kraja table. Molim vas naertajte lalasastvu liniju. Vi SIC ispred nje i počinjete da crtale talasaste linije sa ovog kraja table. Molim vas nacrtajte liniju, talasaSIu liniju, ona sc proteže s kmja na kraj, s jedne na drugu stranu. Kad zavclile jednu liniju molim vas predite na sledeću i lako redom, molim vas nastavite da kredom crtate talasaste linije na tabli. Molim vas da sunderom izbrišete sve ovo što stc nacrtali, molim vas izbrišite sve ono što ste nacrtali. i ponovo jasno kredom ispišite brojeve na tabli 41, 42, 43, 44, 45, 46. 47, 48, 49, 50. Sunderom izbriši tc lu liniju, a z.1lim uzmite ruJjčastu kredu, ružičastu kredu i pišite njom po tabli. 51 - , crtice il-medu brojeva su duplo duže, 52 - 53 - 54 - 55 - 56 - 57 - 58 - 59 60: Izbrišite sunderom laj red i ponovo uzmite ružičastu kredu i piSitc njom po tabli, jednu vaŽllu stvar treba da napišete. N - E - Ć - U D - A S - P - A - V - A - M, t:I�ka. Pro�itajte ponovo, to šio ste napisali ružičastom kredom -ja ne spm'om. Izbrišite ova dva rcda. Pogledaj tc tablu po kojoj pišetc. . Pišite ruličastom kredom. Pisaćcte ružičastom kredom po tabli u ovoj sobi 61 - 62 - 63 - 64 -65 -

_

66-67 - 68 - 69 - 70.

Izbrišite taj rcd sunderom i spremite se da žutall. kredom napii�ete O - O - O, nastavite O - O - 0- O - O - O novi red, 0- žutom kredom O - 0 - O - O

l70

- O - O - O - O - O, novi red O - O - O - O novi rCd, umirite um, pogledajte lablu. Uzmite žutu kredu O - O - O - O - O O - O - O O - O - o. -

-

Uzmite sundcr i obriSi IC sve nule. Ponovo uzmite žutu kredu, opet uzmile ŽUIU krcdu i na tabli nacriajIe mali trougao, nacrtajte jedan trougao, jo� jedan, jnš jedan, još jedan, još jedan, još jedan, još jedan, još jedan, još jedan, još jedan, još jedan, novi red, još jedan trougao, žutom bojom, jo� jedan trougao, još jedan trou­ gao. Izbrišite sve redove, sve redove, prvi, drugi, treći, četvrti, pcti, sve redove. Sunderam izbrišitc sve redove i uzmite ponovo belu kredu. Pišite po tabli, uzmite belu kredu i nacrtaj tc puta, znak 7 .a mno1.enje,

znate već iz aritmetikc, znak 71 množcnje, puta, puta, još jedno pUla, još jedno puta, nacrtaj le još jedno puta, nacrtajte još jedno puta, nacrtajte ..

još jedno puta, nacrtaj te još jedno pUla. Sunderom izbrišite ova dva reda. Uzmitc b"clu kredu i spremite sc da pišetc po tabli ispred vas, setile se table, setite se krede. Vi pišete po tabli, vi pišcte po tabli, vi pišete po tabli, vi belom kredom pišete po tabli, 90, 89 88, 87, 86, 85, 84, 83, RZ, S I . Novi red.

89, 79,78, 77, 76, 75, 74,73, 72, 71.

Sunderom izbrišite i laj red, sunderom izbri5ite i taj red. Uzmite belu kredu, uzmite belu kred u i nacrtaj tc prave linije na tabli, s jednog kraja na drugi, jednu ispod druge i lako nasl:lvile da crtale linije, molim vas nastavile da crtate linije, liniju 7.a linijom belom kredom s jednog kraja na drugi. Kad zavrlile jednu liniju nacnajte novu, nastavite. Uzmite belu kredu, nacrtajte prave linije, nacrtaj lc linije, nacrtajlc linije. Izbr�ite linije sunderom, izbriši tc linije sunderom. Uzmite belu kredu i crlajte talasaste linije. Izbrišite Iilnije sunderom. Uzmite ružičast u kredu i po tabli piŠite nule O, O, O, O, O, O, O, O, O, O, O. Još jedan red ružičastom kredom piši tc 7, 7, 7, 7, 7,7, 7. Novi red. Novi red i u njemu Slavite jednu ta�ku, još jednu, pa još jednu, još jednu, još jCdnu, još jednu, još jednu, još jednu, još je!!nu, još jednu, novi red. Ružičastom kredom nacrtaj te jednu zveZdu, znate kako izglocla zvezda sa kracima, zveZda sa kracima, nacrtaj tc zvezdu, onda još jednu, još jednu, još jednu i još jednu. izbrišite laj red sunderom. Ružičastom kredom na tabli napišite svoje imc, piŠite slovo po slovo, napišite svoje ime na tabli. lzbrišite taj red sunderom, i napišite simbol Om - fl, još jedan Om, brzo ružičastom kredom napiŠite još jedan 0111, još jedan, još jedan, jo$ jedan,

l71

još jedan, novi red, još jedan Om, uravnoležile lelo i um,juš jedan pišete još jedan

Om, još jedan Om, još jedan Om, jo� jedan Om.

Om, vi

Izbrišite sunderom te redove.

Uzmite žuti kredu i nacrtajte vrlu veliki trougao, osnovica mu jc duga koliko i sama tabla, osnovica mu je duga koliko i sam'l tabla, a vrh trougla je na gornjoj ivici tabele.

Crtate tako veliki trougao, ert:lIe tako veliki trougao, la ko veliki trougao

ertate, osnovica mu je duga koliko i sama tabla, a vrh trougla je na gornjoj ivici table.

Sada nacrtajte obrnuli trougao, usnovica mu je na gornjoj ivici table,

vidite kako se dva trougla seku, vrh jednog trougla seče osnovicu drugog trougla u centru. Sunderom izbrišite ove Ifouglove.

Izbriš'ite krugove sunđerom. Sada uzmite belu kreuu, uzmite belu kredu, n:l.t:najle nekoliko malih trouglova na tabli, neka neki budu obrnUIi.

Uradite to, mali trouglovi, naSlavite.

Izbrišite trouglove sunđerom, izbrišite Irouglove sunderom; uzmile zele­ nu kredu i na tabli pišite brojeve od jedan na dalje sa zarezima između

brojeva. Sada nastavite vežbu sami, nas!avite.

Kreda je zelena, tabla je crna, vi jasno pišete počevši od jedan, govorite sebi jasno od jedan pa na dalje, sa zarezima posle svakog broja, ne zaboravite novi rc
Uzmite belu kredu, odložite žutu, nat:rtajte jedan trougao, osnovica trougla je donja strana table.

Uzmite belu kredu i nacrtajte drugi trougao kome je osnovica gornja ivica table, obrnuti trougao. Ta dva trougla se seku, vrh jed nog je pri dnu

drugog.

Izbrišite to sunderom.

Uzmite belu kredu i vucite uspravne linije ŠIO uspravnije možete.

Uspravne linije od vrha !able do dna, s jednog kraja na drugi, vucite uspravne linije od vrha ka dnu table.

Molim vas nastavite da pišete brojeve zelenom kredom po crnoj tabli. Molim vas pišite brojeve zelenom kredom po tabli, molim vas pišite brojeve zelenom kredom po tabli sa zarezima posle brojeva prelazeći u novi red kad je to potrebno.

lzbrišite sve redove sunderom i spremite sc da pišete belom kredom.

Ja vam kažem, nacnajte trougao belom kredom, obrišite trougao . sunderom.

Uzmite ružičastu kredu i ružičastom kredom na tabli naenajte trougao,

sa debelim stranicama.

Kad 7.av�ile jednu liniju počnite novu, razmak izmedu linija je 2 - 3 cm.

Nastavite da crtale, naslavite.

Izbri.š'ile trougao sunđerom, uzmite kredu, žutu kredu i nacnajte trougao na tabli, žutom kredom, sa debelim stranicama. lzbrišitc trougao sunderom.

Izbrišile uspravne linije sunderom i belom kredom na tabli ispišite svoje

Uzmile zelenu kredu, zelenu kre�u i nacnajle na labli trougao sa debe­

ime bilo kojim jezikom, bilo kojim pismom, V"dše ime, sluvo po slovo.

lim stranicama. Izbri.šite trougao sunderom, izbrišite Irougao sunderom,

Belom kredom pii::ite simbole Om, novi red belom kredom

red 0, 0, 0, 0, 0,

0, O.

Om, Om, 0111, 0111, Om; Om, Om, Om,

0, 0, 0, 0, 0, 0, 0, 0, 0,

novi red,

0, 0, 0, 0, 0, novi

Sunderom izbrišite sve redove.

Umirite tclo i um; umirite telo i um, gledaj le na I..blu.

1 , 2 , 3, 4,5, 6, 7, 8, 9, lO, novi red, l l , idite duboko i pišite jasno, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, novi red 21, 22,23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30.

Uzmite belu kredu i ponovo piši le

u7..mite tamno crvenu kredu i nacnajte trougao tamno crvenom kredom. Sunderom izbrišile trougao i uzmite ljubičastu kredu, nacnajte trougao na tabli ljubičastom kredom; trougao sa debelim stranicama. Izbrišite sunderom trougao i uzmite geru kredu, boju koju nose sanjasini

a takođe i mnogi od vas; uzmite geru kredu i na tabli nacrtajte trougao geru kredom, sa debelim stranicama, sunderom izbrišite trougao, sunderom izbrišite trougao. Na tabli nacrtaj te enicu. Jedna cna belom kr�dom, druga crta belom

Sunderom izbrišile sve redove.

kredom, teća crta belom kredom.

Novi red, simbol Om-a, simbol Om-n, simbol Om-a. Suderom izbrišite

uzmite plavu kredu, crta, crla, crtn, uzmite geru kredu, crlO, crta, crta,

Pogledajte tablu, oSlavite belu kredu, uzmite žutu, uzmite žutu kredu i napii::ite svoje ime na tabli. ove redove.

Uzmite ružičastu kredu i nacrtajte mali krug, ali naslavile sa cnanjem

tako da krugovi postaju sve veći i veći i veći dok na prekriju celu tablu.

Počnite od malog kruga unutra i nastavite da crtate krugove žutom kredom.

Jasno crtajie krugove koji pokrivaju celu tablu. Molim vas uradile to.

172

Uzmite ružičastu kredu, crta, crta, uzmite žulu kredu, Crla, crlO, crta, uzmite zelenu kredu, crta, crta, crtn, uzmite crvenu kredu, crta, crln, crta, uzmite ljubičastu kredu, crta, crta, crra.

POkušajte to ponovo da vidite sa vrha, počnite odozgo, bele crle, sledeći

red ružičaste crte., treći red, žute crte, onda zelenc crte, crvene crte, plave crte, geru cne, ljubičaste crte. Ponovo dignite pogled do vrha i pogledajte

samo prvi rcd, bele crte.

173

Zatim drugi red

II

ružičastoj boji. treči II lUlOj, i:!clvrli II zelenoj, peti rcd

ĆIDAKAŠ DARANA

II clVenoj boji, �csli II plavoj, sedmi II geru boji. osmi II ljubičastoj.

Izbr�itc sunđcrom sve redove. Izbr�ite sunderom sve redove i brlO uzmile belu kredu i nacrlajtc pravu liniju. Onda uzmite ru!ičastu kredu, povudlc ružičastu liniju, zatim uzmite

žutu kredu i povucite žutu pravu liniju, linija jc debela. Ponovo uzmite zelenu kredu i povucite pravu zelenu liniju; uzmile crve·

•

nu kredu i povucite crvenu pravu liniju, linija jc dehel:l.

Ponovo uzmite plavu kredu i povucite plavu pravu liniju; uzmite ljubičastu kredu i povucite pravu liniju Ijubič'lslC bojc. Pogledajte na lablu. lzbrgitc ove linije sunderom.

Belom kredom napiSile 0, 0, nastavile da piSclc belom krctlom, O, 0,

kad bude potrebno pređite u novi red, nastavite da pišete O, O, 0, 0,

belom kredom, pređite u novi red kad u tom viSe ne bude mesta. Sunderom izbrišitc sve linije, sunderom izbri3:ite sve linije.

Hari Om Tar Sar.

. Ćidakaš darana jc vrsta vizuali...acijske tehnike koja je opisana u prethodnom poglavlju; medutim una je i posebna meditativna tchnika, pa jc z atu ovde posebno iz!:ržellltl.

ĆidakaS doslovno znači "prostor svesti". To je ekran :ldna čakre, tamno crni prostor gde se rnanifestuju psihički fenomeni. To je veza izmedu sves nog. nesvesnog i podsvc.snog, a ujedno i mesto gde je na­ jlalclc posmalrati objekat meditacije.

Cidak.. š sc vil.ualizuje k..o erna soba sa četiri zida, podom i tavani­ com. Na podu ćid:tkaš.., blizu cenlra ....adnjeg 7.ida je otvor koji vodi nadole. To je sušumna nadi koj i se prul.a nadole prema nižim č"krama. N:l prednjem z.idu je ekran na kome će sc pojaviti vizije ako budete u swnju da sc opustite i da se oslobOdite kompleksa i tcnzija koje sada blOkiraju vašu svcst.

Ćidakaš darana je tchnika kuja može otključati kapije tajanstvenih oblasti svesnosti, slanj:l uma i nivoa svcsti koji su sada van našcg do­ mašaja. Onom ko usavrši ovu kriju dolaze svetlost i mudrOSt, ncpo­ mućcnc ogr.tničcnjima naših fiz.ičkih očiju. ĆIDAKAS DARANA PO TRANSKRIPCIJI SA ČASA Sedite u udobnu asanu.

Provcritc svoj pol01;:lj, kičma i glava su pravc, rukc su ili na kolcnima ili

su preplctcnc u krilu.

Uverilc sc da neko vreme možcte sedeli ncpomično, bez naprczanja fizičkog lela.

Budite svesni različitih zvukova koji se prostiru oko vas - kllcnnja sala,

buke ventilatora, mog glasa koji do vas sti1.c u obliku instrukcija, pesme plica, ritmičnog zvuka muzike.. Odmah postanite svcsni svog fizičkog bić l , tela.

Potpuna svesnost tela, treba da budete svesni svog fi7jčkog bića, tela, potpuna svesnost tela. Treba da budete svcsni svog fizičkog bić" i tako odrJ.ite neprekidan lok svesnosli svog fizičkog lel;1.

-

Budite sigurni da SIC svesni svog fizičkog tela.

Ne nekog posebnog dela, nq,'O da SIC svesni tcla kao celine; što ste

svesniji svog fizičkog tela to um postaje smireniji.

174

175

Ne svesnosl nckih dclova tcla, nego svesnoSI Iela kao celine. . A zatim sc prebar.:ile na proces dis;l1lja. ali u islo vreme odrj.avaJlc svcsnoSI tcla. . . Stalni !Ok svesnosti fizičkog bić:1 treba d" se nas\avi. a IOI�e dodajte t . svesnost procesa disanja, uobiČ
I��

obuhvata fizičko biće u celini. Kada ste svesni ćiuakaša vi SIC svesni prostora koji je u telu, koji sc prostire kroz telo, prožima celo telo, l ahvata celo Iclo, a ne posebnu tačku u telu. Postanite svesni ćidakaša, celoku pnost i vaše egzistencije bez oblika, pro­ ..

stora u kome postoji vaše lelO. . On je crn i bezobličan. Pokušajte da održite svcsnosl boje ćidaka�a. . . . IZ menp se Qn bOJe? druge Koje je boje ćidakaš? Je li crn, siv ili neke trena u tren; boja ćidakaša se Slalno menja. . . Ako pažljivo posmatrate boje koje prolaze, videc.:ete da se one menpJu vrlo brzo. Ponekad je tciko ići u korak sa boj
176

II

V
ove boje simbolišu živomu snagu u vama.

Pokušajte da budete svesni ovih boja.

Na osnovu ovih boja se na kraj u može doći do nove spoznaje.

Ćidak$ je egzistencija bez oblika, bezoblična suština, bezoblična slvar­

nost vaSeg fizičkog bića. To nije ćidakaš koji vidite ispred vašeg čela. To nije ćidakaš koji vidite na vrhu glave_

To nije čidaka! koji vidite iza vaše glave.

To nije ćidaka!J u prostoru vašeg srca ili pupka ili na leđima. To nije ćidakaš u donjem delu tela. Već to obuhvata ćidaka.š u svakom centru, potpuni ćidakaš, treba da povećate svoju svesnost . Zatim budile svesni boje i recite: -Ja proučavam, posmatram i registru­ jem boju". Ako možete prepoznati boju, kažite mentalno: �Crvena, plava, ljubičasta itd". Ako ne možete da odredite boju kažite: "Ne mogu je odredit i". Boje su nekada tako kompleksne da ih nije moguće odrediti.

Aji bez obzira da l i ih raspoznajete ili ne, treba da ih budete svesni. Pokušajte da održite neprekidan tok svoje svesti na ćidakašu.

Ne dopustite, ne dopustite da se stvore prekidi u mentalnoj svesnosti.

Stalna, neprekidna i spontana svesnost potpunog ćidakaša koji obuhvata sve do sada nepoznate aspekte.

Vare telo postoji u ovoj egzistenciji bez oblika. Ćidakaš nije teja

.

Ali telo jeste u ćidakašu. Dok vežbate sa ćida kašom možete se susresti sa senkama, bljeskovima

svetlosti, bilo kakvom vizijom, bilo čime, sa bilo kojom misli ili bilo kojim predmelom.

Ali bez obzira na sve la morate odr lati svesl10st celog ćidakaša.

Ako vaš um ode u [ronialni ćida kaš, ispred vašeg čela, recile svom umu

"Ja hoću da budem svestan celokupnog ćidakaša.- Prvo moramo shvatiti

ćidakaš, a kada to budemo mogli onda pređite na tumačenje boja. Kada ste u Slanju da prepoznate boje, onda treba sebe da odvedete u center izmedu obrva, da prodrete unutra, da postanete svesni petine,

kružne pećine tj. kružnog otvora unutar vas.

Svesni ste da je to pećina, aH ne možete da udete unutra. Osmotrite ceo ćidaka.š. Postanite svesni svog fizičkog tela, pojačajte svoju svesnost tela, probudi* te telesnu svcsnost, dok ne postanete potpuno svesni postojanja tela kao celine. Zatim se prebacite na normalan proces disanja, posmatrajie ga; konstan­ tna neprekidna svesnost o procesu disanja, ali efekti koji su stečeni

potpunom svesno�ću tela treba istovremeno da ostanu uz nove efekte.

177

Morate vežbati svesnost disanja sa apsolutnom pa:lnjom; apsolutno paž­ ljivo i budnQ, a onda iznenaua postanite svesni ćidakaSa - unutr�njeg prostora, spoljnog prostora, prosIora bez oblika, nedefinisanog prosIora. Unutar tog prostora ste vi. Pronađite boje, postanite svesni boja. čak iako niste u slanju da primctite brlO smcnjivanje boja, tO nije tako

Pokušajtc da osctile, budite sigurni da ste postali ekstrovertni, svesni ste spoljnih stvari.

. . MU7jke, ventilatora, mog glasa, aspiranata oko vas. sebe u asanl. Do sada ste vežbali ćidaka�. Sada treba da opustite glavu, telo, ruke. sIOpaia, sve i otvorite o(!i.

Hari Om Tat Sat.

važno u ovom trenutku. Aji budite svesni da boje dolaze i odlaze straSnom brzinom, iz trena u tren. Boje se menjaju; 10 treba da primelite sa pažnjom i budno�ću u svakom

ĆIDAKAŠ DARANA

PO

DRUGOJ TRANSKRIPCIJI

Opažanje boja, svedo�enje bojama, lraženje boja, prepoznavanje boja ­

Lezite na leda sa glavom okrenutom ka meni, ...ntvorile oči i po­ k.ušajte da ostanete potpuno nepomični.

to su V
Podesite položaj tela i sve drugo tako ua ne morate da se pomerate sledcćih tridesetak minuta.

delu Iela.

ispred V
Prva važna stvar u meditaciji j e da sebe i sve oko scbe podesile tako da

ili donjem delu.

vas nioŠta iz spoljne sreuine ne uznemirava tokom mCditacijc.

Ne, je mislim na ceJokupni prosIOr, celokupnosI svih oblika svesti u

A kada ste se jednom udobno namcstili poku�ajte da sc više ne pomera­

ćidaka.šu.

tc.

Ako SIC u sinju da izvedete to onda izvodite veoma veliku stvar.

Tokom meditacije proveravaj Ie da ne spavate.

Ako možcte razumcli ćidaka.š onda ste u stanju da razumcte samu su.šti­

Morate biti budni sve vreme.

nu svog tela.

Konccnlri.šite sc na svoje fizičko tclo.

Ako stc u slanju da ga osctitc. onda 05cćate psihi(!ki princip u tovcku.

Svesnost tcla kao ccline od glavc do pete. Kada se koncentri.šete na telo ne koncen!rišetc sc na neki poseban deo

Idite u brumauju; uditc u nju i urdile pećinu kružnog oblika, pećinu sa kružnim otvorom i gledajtc unutra iz daleka, videćete da je svuda mrak. Priđite bliže i proverite unutra; o, da, strašno je mra(!no, n�la se ne vidi, nis:ta se ne razaznaje. I ako slučajno uđete unutra onda ncćcte moći ni sebe da vidite, a 10 je dublji aspekt ćidaka.ša. Ponovićcmo Om scdam pUla. Dok pcvamo Om molim vus pretvorile zvučne talase u suptilne psihi(!ke talase tako .što ćcte biti svest ni čitave svoje Ii�nosti u ćidaka.šu, li.šeni svake fizičke svesnosti. Molim vas shvatite ovo i radile lo dok budemo vežbali On/kl/r. Aji nemojte izgUbiti svesnost tamnog prostora, bezobličnog ćidaka.5a. A izmedu kao da je pukotina u svesnosli v-.cleg postojanja, tela. Zamislile to na sledeći način. Okolo. unutra i svuda je unulra.šnji prostor. Molim vas, shvatile, telo je oblik svesli. Telo je oblik svesti. To treba da uradite dok vežbate Omkar. Ommm ... Ommm... Ommm... Ommm... Ommm... Om mm... Ommm... Postcpeno izvedite um napolje. Poslanite svesni svog fizi(!kog tela, :t .. mim pro.širilc svoju svcsnost napOlje, pO!>lanite svesni zvukova, pokreta osoba koje sede oko vas j instrukcija

koje vam ja dajem.

178

ncgo se koncen1ris:ete u obliku svesti o celom telu, od glave do pele. Celo telo leži na podu. Celo telo leži na podu i vi stC svesni čitavog lela u obliku homogene svcsnosti. Nije u pitanju samo svesnost glave, ruku, stopala, Icđa ili vaših prstijU,

�

već je to homogena svcsnost koja zahvata celo t�lo u je�nom r?gle u. Kada se konccnLrišetc na celo tclo treba ua dajete sebi sugestlJc: Celo telo, celo tclo, cclo telO·, a u isto vreme trcba da ste svesni da Idite na podu. Koncenlri.šite se na fizičko telo.

A takode i na fizičku nepokretnost.

Ako morate nekim slučajem da se pomerite treba da budete svesni tog pokreta. Taj pokret ne treba da bude napravljen nesvesno. Morale pokušali 5to je vi.še mogućc da se nimalo ne pomerate.

To je prva lekcija u unutra.šnjoj jogi. POIpuno je ncva1.no ako niste u stanju da se koncentrišctc. nije važno . ako ne možete da usmerile um ali je neophodno da budete SVCSnl celog tela, i da sc telo uop.šte ne pomera. Kada sc konccntri.šete na celo telo i odr lavate ga u stanju nepokretnosti javlja sc jedno iskustvo, javlja sc iskustvo nazvano Icvifacija.

179

!-

To iskustvo izgleda kao da sc tclo odvdja od poda; naravno ono se uopštc

Suptilniji od tela je duh.

nc pomera, ali javlja se astraini osećaj.

Koncentrišite se na svoje sopstveno elisanje.

Ne �orale se koncentrisati na na šta, morate samo biti svesni svog lela. Ovo Je osnovna i najvažnija stvar u meditaciji.

Koncentrišite se na soje prirodno disanje.

Bil ? da vežbatc mcditaciju u lotosovom položaju ili u vddrasani, ili dok

Koncentri.šite se na priroelno elisanje koje se odvija u nozdrvama. Kada se koncenlrišete na svoj dah to treba ela izgleda ovako: "Udišem,

I�Jle na leđima, 10 nijc mnogo važno, alj najva7 Jlije pravilo je da se telo '

izdišem".

nimalo ne pomera.

Koncentrišite se na svoj prirodni dah.

Kod svake osobe postoji jedna nesvesna navika, a 10 je da pomeramo lelo

Disanje se odvija bez napora.

ne znajući da ga pomerama.

To je prirodno disanje. Kada udahnete treba da znate da ste udahnuli.

Nesvesni pokret tela, nesvesno pomeranje prstiju, nesvesno mrdanje glavom i pokret:lnje OĆiju tfeba dOI je pod kontrolom svcsnosti.

Kada izdi.šete treba da znate da SIC izdahnuli.

Kada budcte u slanju da sc koncenti�ete na celo telo onda ćcte celo telo doživeti kao statuu.

Ne diSite nesvesno. Treba da održite svcsnost, treba da odrJ.itc stalnu svesnost procesa disa­

Kod svakog p�stoji dakle navika dOI nesvesno pokreće ruke i noge, ali to treba kontrolisati svesnom motivisano�ću.

nja. Svaki put kada udahnete i izdahnete mOT:l\e biti svesni da ste u
mozga i deo svog uma.

Neprestana svesnost procesa disanja.

A kada kontroliSete svojc fizićke pokrete vi uSIvari kontrolišete deo svog ŽClit� da se po�erate, želite da se pomerate. aJi onda postajete svesni toga I ka'.cte sebi: -Nem:1 pomeranja-o Kada se k?nccntri.š"cte na cclo leI o i kada ste svesni svakog fizičkog pokret � k ?11 će sc upravo dogOditi. onda telo postaje kao statua, a svesl

se menja, I takođe dolazi do osećaja ast r'llne levitacije.

Kada sc konccntrišc na celo tclo, kada se koncentriše nOI celo lelo, kada svesno konlrolišete svaki fi:dčki i nervni pOkret, u mozgu se javlja opušten slav. Sada bez pomeranja, bez ikakvog pomeranja, morate prisiliti svoje tclo da se ne pomera. Budile svesni jedne činjenice: -Jesam li nepokretan ili sc pomeram? Nemajte pomerali ni palac, nemojte načiniti ni najmanji pokret očima, nosom, usnama, prstima ili biJo ćime. Kontrolišile impuls. To je lako samo ako oSlanete sve vreme svesni. To je prvi korak u meditaciji.

A la je i najvažnija osnovna vežba u jogi.

Pre nego što udete unutra da bi kontrolisali um, morate imati snage da kontrolišete telo. Pre ncgo .što ud �le unulra da se koncentri.šete, pre nego ŠIO udete unutra da se ko ?centnšele na suptilne stvari, treba da budete u stanju da se

koncentn.šete na suptilne stvari, treba da budete u stanju da se koncen­ tišete na fizičko telo.

To �i trebalo da va � postane lako jer poznajete svoje tclo, mo'.cte ga . . osellli, možete raZ'ml svcsnosl celog tela lako da bi trebalo da bude lako �a se konccntr�šete na svoje telo, koje je grubo, vidljivo i predmet je Iskustva.

180

izdahnuli: ·Svestan sam da udišem i izoišem". Disanje je prirodno i te�e kroz vaSe nozdrve. Dah ulazi kroz obe nozdrve i spnja se u centru izmedu obrva. Dah gradi trougao. Vrh tro ugla jc centar izmedu obrva. Dah ulazi i izlazi iz nozdrva kao ela putuje po trouglu. Morate vežbati svcsnost daha, svcsnost prolaska daha kroz nozdrve do centra izmedu obrva. Stalna svesnost daha koji gradi oblik trougla. KoncentriSite se na dah. Približite s e dahu. sa dahom osctile mantru Om kako ula7j i izlazi pri udisaj u i izdisaju. Osetite Om sa udisanjem i izdisajcm. Sada uporedo morate raditi dve vrlo važne vežbe.

Prvo - budite svesni da udiSete i izdišcte kroz nozdrve do centra izmedu

obrva. Drugo - istovremeno budite svesni mantre.

i tovremeno rormirajle trougao kroz abe Kad udiScte Om i izdi!ete Om s nozdrve do centra izmedu obrva. zmeđu obrva kroz obe nozdrvc. Dah putuje do centra i Dok udi.šete i i7..di.šele istovremeno stc svesni i Om-a.

Nastavite samj na isti način. Vcžbajte ovo dva minuta. Odvojte se od slušanja mog glasa i nastavite sami sa vežbanjem. Ne obaziritc se na on što ću ja govoriti sledeća dva minuta. Potpuno isključite moj glas.

Dah i Om zajedno. Ne obazirite se na mene u ovim trenucima.

181

•

Ja mogu nastaviti da govorim ali vi nemate veze sa mojim instrukcijama, samo se približite dahu i mantri. . Potpuna svesnost. Nema spavanja. To je važno. Vežbajte dah i mantru zajedno obliku trougla. Još samo jedan minut. Povucite svoj um i koncentišite se na čelo sa unutrašnje strane. Na čelo, konccntrišite se na čelo iznutra kao da gledate na unutrašnju stranu zida. Koncentrišite se na unutrašnju stranu čela. Kada se koncentrišete na unutrašnji zid čela postajete svesni prostora, neba, unutrašnjeg prostora, unutrašnjeg neba koje je poznato kao tida­ kaŠ. Kada poslanete svesni ovog prostora, kada ste svesni ovog unutrašnjeg prostora, svesnost Ireba da je potpuno opuštena. Ovaj m07.ak, ova lobanja ja kao kuta, kao soba, a čelo je prednji zid. Desna slepočnica je desni zid. Leva slepoočnica je levi zid. Potiljak je zadnji zid. Teme je tavanica. Sada pOkušajte da vidite ove unutrašnje zidove onako kako vam ja bu­ dem govorio. Koncpntri.šite se na unutrašnju stranu prednjeg zida. Usmcrite um na desnu stranu i pOkušajte da videte unutrašnju stranu desnog zida. Prebacite um na levu stranu i pogledajte unutrašnju stranu levog zida. Prebacite um na zadnju stranu i pokušajte da budete svesni unutrašnje strane zadnjeg zida. Usmerite um na teme i pOkušajte da vidite tavanicu. ćelo je prednji zid, desna slepočnica je desni zid, leva slepoočnica je levi zid, zadnja sIrana je zadnji zid, teme je tavanic.1. Morate biti svesni ovog prostora iznutra, kao da sedite u sobi i pOkušava­ le da vidite unutrašnju stranu zidova iz središta tc sobe. Molim vas pratite ono što ja govorim: Napred, napred, napred, desno, desno, desno, levo, levo, levo, pozadi, pozadi, p07.adi, gore, gore, gore, napred, napred, napred, desno, desno desno, levo, levo, levo, pozadi, pozadi, p07.adi. Pogledajte nagore iznutra, gore, gore, gore. II

182

Napred, napred. napred, desno, desno, desno, levo, levo, levo, pozadi, pozadi, pozadi, gore, gore, gore. Sada postanite svesni celog prostora koji je okružen sa četiri zida i tavanicom. Do sada ste vcžbali samo svesnost prednjeg, desnog i levog. gornjeg i 7..'ldnjeg prostora, ali sada treba da vežbale svcsnost homogenog prostora koji je unutra. Posmatrajte ovaj prostor i osetile scbe umdar njega. (pauza). Hari Om Tal Sal.

Ćidakaš darana je završena.

-

•

183

TRATAKA I ANTAR TRATAKA

Reč lrarakn znači "neprekidno zurcnjc". a vcžba Imlake razvija koncentraciju. Moć uma jc velika, ali kroz želje i razne zanimatije koje oduzimaju energij u, ova energija uma sc rasipa II svim pravcima. Kada bi mogli da usmerimo ovu rasutu mentalnu snagu ka jednom cilju, bilo spiritualnom ili svelovnom, ne bi nam sc događali neuspesi. Mi smo izloženi neprcstanom bombarclovanju čulnim podacima i nismo svesni bezbrojnih misli koje prolaze na�im umom. Samo onda kad:. scopuslimo i delimično isključimo čulnu svesnos!, postajemo svesni ove menlalne aktivnosti. Da bi se koncentrisali na jedan objekat, bilo unutrašnji ili spoljašnji, um mora biti pod kontrolom lako da ne bude uznemiravan. Jedan od načina da ovo izvedemo jc da 7<1 Objekat koncentracije izabere­ mo nclto što će umu omogućiti da bude miran i stabilan. U tu svrhu se može izabrati mantra Om, cvet, slika vašeg gurua, bo;i .. anstvo, plamen sveće itd. Najpogodniji objekat za po�etnike je plamen sveĆC. Trataka se sastoji iz dva stadijuma - tra take i antar tratake. U trataki se koncentrišerno na spoljni objekat, jer je to lakše za neistreni­ ran um, pOŠlO on voli da se veže 7..3 spoljni predmet. Kada zatvorimo o�i da bi se koncentrisali na unulrašnji simbol ili na la�ku, umu smesta postoje dosadno i po6nje da lula. U antar trataki ili unutrašnjoj vizuali­ zaciji um se u�i da bude introvertan. Kada funkcioniše kroz �ula um gubi energiju, ali kada se koncentriše na unutra,šnji objekat, kada se povuče od čula, um dobija energiju. Vežba tra take ima mnoge koristi. Svakodnevno vežbanje pomaže na razvijanj u moći koncentracije i pomćenja. Tak'?t1e jačaju o�ni mišići pa se poboljšava vid.Trataka otvara skladište energije. Trataka se u indiji koristi kao najvažnija veba za sticanje okultnih mnoći. Hrišćani već vekovima vežbaj u trataku na ikone, svete slike i religiozne simbole, iako oni ne znaju da je to trataka. Trataka razvija moć koncentracije pošto jesvcsna energija usmere­ na na jednu tačku,jedno središte pažnje. Vežba automatski vodi u medi­ laciju. ćak će i početnici doživeti i7.Vcsna iskukstva nakon kratkog perioda vežbanja. Trataku treba vcžbati u najstabilnijem mogućcm položaju. Mada se ona možc vežbati u sukasani ili na Slalici, mLogo je bolje vežbati je u stabilnim asanama, kao što su sidasana, sida joni asana ili padrnasana. ..

184

I u spoljašnja; i u unutr:lŠnjoj trataki nc 1fcba da tfepćetc i da pokrećete o�i. U po�etku će to biti malo teže. ;lli vežhanjem će posIlIti veoma lako; važno je da oči hudu opuštene. Ovo je neophodno da bi dobili jasnu unutra�nju sliku. Um treba dase usmeri samo na objekat ili na sliku i ni na Sta drugo. Ako um po�ne da misli o drugim stvarima l.lg.lno ga vratile na objckat koncentracije. Možcte koristiti bilo koji ohjekat za koncentraciju; daćemo nekoli­ ko predloga: plamen sveće, crna tačka, va!: psihički simbol ili iSta dev3t3, vrh nosa, centar izmedu Obrv.l, �iva(ingam, nebo ili voda, mesec, zvezda, kristalna kugla, vaša senka, tama, praznina, ogledalo, jan tra ili mandala. za metod opisan u ovoj knjizi ;<..:1 vcžbu tratake koristićemo plamen svete. To izuzetno matan objeka t, jer deluje k.lO magnet za oči i um. Zahvaljujući svom sjaju plamen svećc ostavlja takode i vrlo jasnu sliku kada se vežba unutrašnja trataka. U metodi koja je ovde opisana prvo se vcžba spoljnu tra taka. Ona se zatim prekida i vežba se unutrašnja trataka uz korišćenje slike objekta na koji smo se koncentrisali U. vežbi spoljne tratake. Objekat, II ovom sisučaju sveća, treba da bude postavljen u visini očiju na onoj udaljenosti koliko iznosi dužina ruke. Treba ga staviti .. aju. Ako imate direktno ispred tela kada se nalazite u slcdcćem po(o] problema sa vidom postavite objekat tako da ga ne vidite duplo. Unu­ trašnja slika će imati tendenciju d,a se pomera gore dole ili u Mranu. Pokušajte da je učvrstite na jednom mestu, po mogućstvu u centru iz­ medu obrva. TRATAKA Tehnika Postavite sveću u odgovarajući pO]O;i...lj kao što smo to već opisali. Upali tc sveću. Ki�mu, vrat i glavu drlite pravo i u udobnom položaj u. Zatvorite o�i. Budite svesni celog svog leta. Namestite sc lako da nc morate da se pomerate tokom vežbe. Oselitc stabilnost celog tela. Vežbajte ovo dva do tri minuta. Otpcvajte Om sedam puta i osetile kako vibracijc struje kroz �ilavo telo i mozak. Otvorite oči i zurite samo u vrh fi)ilja i ni u !:ta drugo. Oči treba da su širom otvorene, ali bez napre;<..anja. Poktcl:ajlc svesno da opustite OČije mi!:iće. Ne zatvarajte o�i i pokušajte da ne tre�lćcte. 185

Međutim, ako osetite nelagodnost trepnile i nastavite vežbu. Ne pomerajte zenice. Usmerite um na ritilj sveće. Ako vam um odluta, lagano ga vratite natrag. Vežbajte oko tri minuta ili sve dok vam je ugodno, a zatim z..'lIvoritc oči. Vizualizujte sliku plamena sveće u cenlru između obrva; pokušajtc da održite stabilnu sliku.

Opuslitc sva lakva mesta i primetićctc da �c disanje usporava dok skoro ne prestane i tako ćete osetiti samo suptilno dis:mje koje sc odvija u . predelu grla. Sada otpcvajte Oni sedam puta, glasno, dugu i jasno sa dugim mmmm koje polako iSčczava. Usmerite svoju svest u centar izmedu obrva koji se zove brumadja, centar izmedu obrva.

Držite um samo na slici. Ako se jave bilo kakva iskustva poku.šajte da ostanete njihov svedok. Vcžbajte ovo dokle god je slika jasna. Ponovo otvorite oci i zurite u vrh fitilja. Sva ma svesnost treba da bude usmerena na vrh fitilja. Nastavite sa vežbanjem još tri minuta ili sve dOi lc dok vam je ugodno, a onda opet zatvorite oči i koncentrišite sc na sliku plamena svcćc. Vežbaj te ovo sve dok je slika oštra i jasna. Ponovite postupak onoliko puta koliko imate vremena, a 7..at im otpevaj­

tc Oni sedam puta. Držite oči zatvorene još neko vreme i samo posmatrajte aktivnost i l i neaktivnost uma.

Budite svedok svakom iskustvu koje sc događa. Zatim otvorite oči i ugasite sveću.

:....agano uS!llerite lama SVCSI, korak po korak, "cz napetosti, bez napora, mimo. KoncentriSite svcsnost u centru izmedu onrva. Ako vam 10 izgleda tclko, liLllilc jagodicu domalog prsta i dOlaknite centar između obrva. Dr1jte prst tu nekoliko sekundi, a l.1lim ga skloni­ te. Zadržite svesnost izmedu obrva i ako je moguće pOkušajte da vidile malu zvezdu. Ako je možete videti dobro je.:1 ako je ne možete videli pokušaj­ te da je zamislite. Verovdtno ćc sc u jednom trenutku pojaviti pa će onda ncstati, ali to nije važno. Nastavite da gledate. Ako ne možete da je vidite možete jc zamiSliti, zamislite zvezdu na nebu, jednu malu zvezdu na beskrajnom nebu; ona iznenada počinje da treperi. Posle dužeg vdbanja, ova unutrašnja /.Vezda se sponiana pojavljuje i

ANTAR TRATAKA

�da

dOI�zimo d? kompletne psihičke vežbe u kojoj postajemo svesm ne spolJnog objekta već unutrašnjeg objekta ili tačke. za ovu

velbu potreban vam je mir uma i čvrstina tela.

�

Ako možete u b �u madji vi eti zvezd u, �to prcdsl:lvlja psihičku pojavu, to . . znaCI da ste razv l h nov načtn posmatranja. I još ncilo.

II brumadji postajete svesni oka. To je treće oko.

Razvijte svesnoSI trećcg oka; 10 je simbol kosmi�kc svesti u �oveku. Neprcstana, koncentrisana svesnost i osećaj brumadjc, centra i7.medu

Tehnka i

obrva.

?

Prv� morate vežbati kaja t3 irjam . potpunu fizičku nepomičnost. . Sedite tako da vam glava I k ičma budu pravc, a oči zatvorene. Zatim mentalno opustite svaki mišić i zglob u svom telu i proširite svoju svesnost na celo telo. Vaše telo treba da bude nepomično kao Slalua. Teles�a t �žina će se postepeno smanjili i razvite sc osećaj pSihičkog ukrućlvanj3 tela. Kaja Stairjam je moćno sredstvo za smirenje uma. Zati � post�nite svesni pSihičkog disanja; posrnairajte ga, oselile kako . ' ulaZI I IzlaZI. U telu ne Srne biti nijednog mesta koje je napeto.

186

predstavlja razvoj VdSe spirit ualne imaginacije.

Ovo jc antar trataka u kojoj pOkušavate da se usmcrite na unutra!nju taCku. TRATAKA PO TRANSKRIPCIJI SA tASA Prvo podesitc svoj polo' ... 1j tako da ste od svećc udaljeni za dužinu svoje ruke. Idealno je da je plamen

II

visini oCiju; ako je niže od tog nivoa to stvara

napetost, � ak? je suviše visokq opel će bit i na pre7.anj;l. . PraVilan flJVO JC tačno II visini o�iju.

Zatvori te oči i p�overile da li vam je položaj udoban. . OtpevaJte Om tn pula - udahnite 0111111111 ... Omllllll... OnInIm... -

187

Ako morale trepnUli onda (rCrnile - ne naprC'i.ilc sc, alj želim da ŠiO je

Držite oči zatvorenc.

mogućc više gledale u vrh fitilja hcz treptanja ili pomera nja očiju.

ŽClim da postanctc sves ni svog tcla. želim da stvoritc mcntalnu sliku svog lela ili da oseiiic svojc tclo, kako

Čitav pogled treba da jc usmercn na vrh fil iija.

god želite, ali želim da budetc svesni svog cclog tela. :lclim da oselite kako vam lelo izrasta iz zemljc kao drvo. Va�e celo tclo je čvrSIO kao drvo koje izrasta iz zcmlje.

(duga pauza)

Pokušajte da prodrcIc pogledom do vrha fitilja. Potpuna koncentracija.

Va�e telo je čvrsto kao drvo koje izrasta il. zemlje.

(duga pauza)

Va�e noge su korenje a ostatak Icla jc stablo.

UčvTSlilc pogled na vrhu fitilj: .•

želim da oselile čvrstinu svog Iela. Vaše telo je pričvrlćeno 7a zemlju; ono jc deo Ila; ncma razlike između va�cg tela i Ila.

Ne posIOji ništa drugo, samo vrh fitilja. Vaš pogled je skoro prikovan 1.a vrh fitilja. kao šIo magnet p rivlači

opiljlkc gvožđa.

..

Osctite kako jc vaš pogled, vaša pažnja prikovana za vrh fitilja.

Va�e telo izrasta iz zemlje.

PokuoŠajte da osetile to. Budile svesni celog svog tela i njegove čvrstine.

ŽClim da posmatrate sliku sveće ako jc možete videli.

Potpuna svesnosl vašeg lela.

ispsred vaSih zatvorenih očij u.

Ako jc možete vidcli posmatrajlc jc, kao svedok.

VaoŠe celo telo je čvrsto usađena II zemlju.

Ako je ne možete vidcli, ne brinite, samo posmalrajlc SI:! god sc događa

Budite svesni svog desnog slopala.

Morate samo biti svedok; nemoj tc se uplitati u ono �to sc dogada ispred

Levog stopala. Ili ga osetite ili stvorite menlalnu sliku slapa la, a možete to uraditi i na

vaš"ih zatvorenih očiju.

Va�e desno koleno - potpuna svcsnOSI.

PosmatrajIe to kao da sc ddava izvan vas, kao ncšto odvoj cno od vas.

oba načina, kako god želitc.

Morate biti svcdok; nemojtc se uplitati u ono �to sc dclava pred va�im

zatvorenim očima. Budile svesni.

Va�c levo koleno.

Vaša desna butina, leva bulina. Desna strana scualnog dela, leva strana sedOIlnog dela.

( duga pauZlI)

Što god da se dcšava ispred vaših mtvorcnih očiju, dopustile da se

d�ava.

Cela leda - budite svesni. Stomak.

Nemojte to potiskivati.

Leva ruka.

:iada Olvorilc oči i gledajte u sveću. ŽClim da se ponovo koncentri�clc na vrh rHilja, u srcdi�tc plamena.

Grudi. Va�a desna ruka - potpuna svesnosl.

(duga pauza)

Va�a glava.

Dozvolitc očima da se opus tc, :Ili poku�ajtc da ne trcpćcte i da ih ne

Budile �vesni celog svog Icla.

Pokušajte da fiksiratc, da prikujctc svoju pažnju �I vrh fililja u središtu

Budite svesni celog svog tcla. ŽClim da budete svesni samo svog tela - nireg vi�e.

Osetite magnet nu privlačnost vrha fitilja.

pomcrate.

Vaše celo telo.

Sada otvorite oči. ŽClim da pogledate u sredi�nji deo plamena, u vrh fitilja. Gledajte pravo u središte plamena pri vrhu filiija. želim da pOkušate da ne trepćeiC, ali �to se manje trudite 10 će biti lakoŠe, i nilO se nemoj lc naprezati.

Dozvolite očima da sc opuste.

želim da usmerilc oči na vrh fitilja, u sredgtc plamena. želim da usmerile svu svoju p:lžnju na vrh fitilja. Ne postoji ngta drugo osim vrha fitilja.

plamena.

•

(duga pauza) Ne postoji ni�ta drugo osim vrha fitilja. Budite potpuno apsorbavani posma1r:lnjcm fitilja u srcdištu plamcna. PokuoŠajle da prodrctc poglcdom do vrha fitilja.

Sada zatvorite oči. Ponovo posmatrajtc sliku, ako jc možetc videtI.

Ako je ne možetc vidcti, onda posmatrajte prostor isprcd vaših zatvorc­

nih očiju, i posmatrajte svc �to se tu dogada.

Moralc biti svcdok, posmatrač. Nemojte unositi cmocije u ono �IO sc tu dclava.

189

188 •

Samo posmatrajte, ni�ta vi�e.

(svi zajedno). Kada pCV'dte Om dozvolite vibracij ma se potpuno ispunilc njima.

Ommlll

(duga pauza)

Ako i dalje možcte vidcti jasnu sliku svcćc, žclim da usmerite svoju pažnju na

fililj, ako možctc.

Ako imate vizijc ili vam sc jave lepc slike, gledaj te ih kao da glcda lc tcleviziju, ali nemojtc se mclati u program. Samo glcdajtc.

(duga pma.a) Sada otvorite oči za poslednji krug vcžhc. Ponovo usmeritcsvu svoju pažnju

na vrh filiIja. Gledajte u centar p lamcn a, u sredinu plamena, u samo srcdi�te plamena.

Poku�ajte da ne Irepćcle i da ne pomcf:ltc oči. Što se manje trudile, to ćc biti l alclc.

Tclko je samo onda kada sc prcvi�e

trudile.

-

a

da

Ommm... Omlllm (po novo svi zaje(jno dva puta ). . . . usta, nego da Kada pevate Om treba da osetite da zvuk I�C d? lazl IZ va�l� u celo vaše zvučne vibracije Om - tl počinj u da prOŽImaJU, da prod 1Tu biće kao da tc vib ra cije vi apsorbuje tc. Ommm... Ommlll... OmIlIm... Ommm... OmI/illi. . . Postanite svesni svog fizičkog tela.

fizičko hiće. Koncen tri�ite sc na svoje 11:t.ičko lelO, tako da možetc ostali nepomično.

Postanite svesni ćidaka�a. Koncentri�ite sc na centar izmedu obrva.

Prema tome trudite sc, ali

KonccntriWe se na centar izmcdu obrva, bilo i7Jlulra bilo spolja.

(duga pauza)

bcz naprezanja. pažnju na vrh fitilja i n i na �Ia vik

Gledajte u srce plamena, u

Da bi oset ili centar izmedu obrva možete ga malo ovlazl!L svoJom p­ y.

•

Isti postupak. Posmatrajte

Ovlažite je7.ikom vrh prsta i p ris lon i tc ga izmedu obrva, Ilko ne

da oseIiic tu tačku.

Koncentrišite sc na centar izmedu strane.

Budite svcdok.

Ako možetc da osetitc tu lačku, nastavite.

Šla god da se dclava, budile svcdok, ni�ta vi�c.

Ne mclajte se, samo posmatnljle. Posmatrajtc.

•

možete

obrva, bilo sa spo lj ne ili sa unutrašnje

refleksiju svete, ako je možetc videl i. Ako ne možctc, posmatrajtc tamni prosIor i vidite �ta sc dogada.

Ako vam to ne polazi za fukom, (Ivlažite jezikom prSI

i prislonile ga na lu tačku.

KoncentrBitc se na centar izmedu obrva.

(duga pauza) A sada otpevajlc Om pel pUla. Oselile kako Om vi br i ra kroz celo va�e telo, kroz mozak, celu sobu, svuda. Oset ile kao da ste od
•

IjuvaCkom.

fitilj.

Sada zatvorite oči.

(svi zaje(jno)

Vj�c nema pomeranj:1. Koncenlri�ite sc na svoj e

Kada se opustite viSc, kada sc ne truditc suvBe, onda postajc lakSc. Usmcrite svoju

. tako da bIće e � a pro:i.mu celo v

Ommm... Ommm... Ommm. .. OnlmllL.

Držite oči zatvorenc jo� jedan

minul i budile svesni svojih osećanja, svog slanja uma, ptica koje napolju cvrkuću, budile svesni čcga god žclite ali ostanite da scdite mirno jo� j edan mi nu !.

(pauza) Hari OIlL

ANTAR TRATAKA PO TRANSKRIPCIJI SA tASA Učvrstite svoj položaj. I zaboravite na svc ostalo.

Nakon toga se nemojIC vi�e pomerati.

Vizualizujle malenu zvezdu.

Ako ne možete da je vizualizuj cte, zamislite jc. Vizualizujte ili 7..amislite malu zvezdu.

. . . Ponckad je u sezoni kiša celo nebo prekriveno oblacnn
Pokušajte da vizalizujctc ili da z am isl ile Ako to nije moguće,

zvezdu.

onda pokušajte ovaj mali izvor svetiosI i: ovu malu unutra�nju tačku ili da vizualizujele ili Vežbajte unutrašnju Ira taku.

da za mislite.

Mcntalno stavitc 510 ispred sebe. Ispred vas je mali sto. Zamislite ga sa svim njegovim del
191

190 •

Ne omoga daleko. Liči na oko, ali je zatvorcno. Kao mali komad belog luka. Mora da se načini psihitki napor da se ono otvori. KoncentriSile se na treće oko. Koncentrišite se na treće oko j;t,a cent ra izmedu obrvn.

Sveta je bela.

Obuhvatile pogledom i plamen i gornji, zapaljeni deo !iIiija. Vizualizujlc kako i svi ostali u ovoj prosIariji vcžbaju tralaku. Vi takođc vcžbate tralaku. Jspred vas jc sto. Zamislite ga ili ga vizuaLizujie dctaljno. Stavile svetu na njega i posmatrajte plamcn. Vrh upaljcnog !iIiija. Plamcn, zjatni plamen. On Ircpcri; postanilc svesni nc samo svojc svcćc već i sveta svih drugih ljudi koji vcžbaju tatraku. Vežbajl c unutraSnju trataku. Vizualizujte sto, svetu, upaljeni vrh !itilja, plamcn, malenu zvezdu u centru izmedu obrva. Svcsnost unutrašnjc tratakc. Svcsnost unutrašnje tratakc. KonccntriSite sc na centar izmedu obrvd. Razvijte viziju Sivalingama, kamcna ovalnog oblika, ovalni, beli, p_ ljosnati oblik koji je simbol v� astraine svesti. Stvorite viziju Sivalingama, simbola vaSe ustrainc svesti. KoncentriSite se na centar izmedu obrva i odredite lačno 10 mcsto, stvoritc viziju ljudskog oka. Otvorenog ljudskog oka. Stvori IC vizij u ljudskog oka. Živog ljudskog oka, otvorenog oka. Vizualizujtc oko sa svim detaljima. Sjajno ljudsko oko. KoncentrBite sc na centar izmedu obrva, malo u unutr�njosti, iza čela. Malo iza centra i7.mcdu obrva. Zamislitc malu žlezdu ručičaste boje. Oblik koji podseća na wtvoreno oko, ne otvoreno. Uložile psihički napor da otvorilc oko, kao da se trudite da ga otvorite. Jednostavno uradite to. Ne razmBljajtc lako mnogo. Uložite napor da otvorile trcćc oko, odmah iza centra izmedu obrva. •

192

Aktivnost, mentalna psihitka aktivnost, dajte sve od sebe da o tmrite to oko. Činite Sto god možetc, :11i nemojte mnogo I dalje pokušavajtc sa otvaranjem.

,

"Izmišljati.

Koncentrišile se na centar izmedu obrva. Koncentruite se na cenlar izmedu obrva. Pronađite tamo malenu zvezdu. Stvorite ideju ili viziju malcnc zvezde. Stvorite viziju ljudskog oka, otvorenog oka. zmedu obrva, Malo dublje u centru i treće oko.

•

Stvorite viz.iju trećeg oka u obliku živog organa koji podSCĆl na oko, i uložile napor da ga otvorite. Jednostavno uradite to. Koncentr�ite se na centar izmedu obrva. Razvijte viziju krislalnc kugle isprcd sebe, I:ao da vežbate tralaku na kristalnu kuglu. Razvijte viziju tratake na kristalnu kuglu. Razvijte viz.iju tmtake na kristalnu kuglU. Pokušajte da gledatc u dubinu kristalne kugle. Stvorite viz.iju kristalne kuglc ispred sebe, i pokušajIe da gledale u dubinu krist:llnc kugle. Stvorite viz.iju simbola koji ste izabrali. i la deva tc. Stvorite viziju vaše Š To je vaŽIlo. Nastavite. Razvijte viziju unutrašnje tratake. Razvijte viz.iju unutr�nje tratakc. Setite se kada ste vežbali tra taku, u četiri sala ujutru. Vi i ostali u ovoj prostoriji. Kako ste uredili SlO? Kako ste postavili svcću?

•

193

I

Da li je bila upaljena? Plamen svete, zlatne bojc. Upaljen vrh koji Sic koristili II Irat:lci. Razvijte homogenu viziju unulra:;njc (r
u skladu sa svojom evolucijom. A kada razvijele homogenu svesno:,t o "ja" sve postaje jedno sa tim. Ni�ta se ne razlikuje od toga. Sve je uklju�cno u la. Homogena koncepcija ovog "ja". Razvij te samosvesnost 'ja S31]"1 " u svemu. UkljuCite svakau svcsnost u ovu "ja sam svesnmL Postanite svesni sebe. Postanite u potpunosti svesni sebe. Poslanite u potpunosti svesni sche. Postanite fl polprln051i svesni sehe. Postanitc svesni svesnosli o sebi. Svesnost o svemu. Postanite svesni svesnosti o svcmu tl sebi. Ommm... Ommm... Omm11l... Ommm... (svi �Ijcdno) Nemojte sc opu.štali. Upitajte se: "Ko sam ja?" Ponovile istovetno pitanje, naravno, sa osetanjem, sa svesno�ćll i smislom. "Ko sam ja?" . . "Ja" je svesnosl na osnovu koje znamo sve, ukljucuJućI I sebe. Ja znam "ja sam". Ja znam "ja sam". Ja ne samo da postojim već jil znam da pnslOjim . . znam du postojim u Ja ne samo da postojim u ovom trenutku. već p ovom trenutku. "Ja" zna za telo. Ja znam da imam telo. Ja znam da imam telo, oseĆ
�

.

.

,

195

•

Sada postanite svesni tc svcsnosli u sebi, pomo(:u koje znate da vi jcs le. Uradite to na sopstveni način u sk ladu Sa" svojom evolucijom. Koncenlrišite se na svcsnost, molim vas. Koncentrišite se na svcsnost, molim vas. Shvatite. Koncentri�ite se na svcsnost, koncentrišite se na svcsnos1. Koncentri�ite SC na proces svcsnosli. Koncentri.šite se na svesnost. Ommm... Ommm... Ommfll.... (svi zajedno) NemOjte se opušlali. Ne pomerajtc se ni po koju ccnu. Zamislite sebe kao posmatrača. Koncentri�ite sc na sebe kao na posmatraČa". Koncentrišite se na sebe kao na posm a t raČa" svog tel;t Na sebe kao na posmatrača tela. "Da, ja sam svcstan tela. Ja vidim telo." Nastavite, razvij Ie ovu dvostruku svcsnost posmatrača i posmatra nog. Posmatrač kao ncllO apstraktno, a posmatrano kao materijalno fizičko telo. Nastavite da posmatrate telo. Osvrnite se unazad i pokušajte da postanete svcsni posmatranja, sposobnosti pomo(:u koje SIC bili svesni lela. Ponovo sc okrenite ka unutra i pokušajte da vidite sledereg posmatrača, koji posmalra vas kao svedoka, koji je svestan celog procesa posmatranja teJa. PonovilC ovo, sami. U jednoj minuli. UradiIC ovo brzo. SvcsnOSI tcla. Vidite posmatrača. I vidile njegovog posmatrača. Sada ponovo uradite ovo sami. Budite brzi.

Ommm... Ommm... Ommm... Hari Om Tat Sal.

NADA JOGA

Etimološko značcnje reči /lad(l jc lok svcsti; uObičajeno značenje tc reči je "zvuk". Postoje čctiri sladijuma zvučnih manifcst:lcija koje otkriva nada joga, a to su:

Pamnad(1 ili transcendent:llni zvuk. To je zvuk ili vibracija tako velike frekvencije da prevazilazi i samu vibraciju i ima beskonačnu lala­ ga zovu Om i kaiu da je njegova priroda doti ili i snu dužinu. Upanšade veliko svetlo. U kona�nom vidu Om jc ti�illa. U mCditaciji svetlost i .<1 ra zlik u od normal­ tišina su islo. Om je anahata ili nep roi7.Vcl.l en i zvuk i' nih zvukov.!, on nije uzrokovan i spontanog je porek la Om je takođe i ,!-nahada bez g ranica ili halitcta, i ukazuje na nc-zvuk. To je unllt�a�nja tišina, koren svakog zvuka ili mogućn()�t zvu ka. Za p i wgo rejce ovaj zvuk je označavao ništavilo ili presek linija slova k�i. Para je poslednji stadi­ .

jum pre samadija.

Pušjanti ili mentalni zvuk je vii''
Madjama ili mcduzvuk je zvuk sa nliom frekven cijom od dva prct­ hodna, ali sa višom frehencijom od baikaTi. Skoro nečujan Sapat.

Baikan' je zvuk proizveden sudarom I.lva predmeta. Zvuci muzike i govora spadaju u ovu kategoriju. Sistem nada joge - verovanje da je svCSt samo projekcija zvučnih vibracija - naslao je iz stvarnog iskustva. U indijskom panteonu posled­ izvor kosmosa tj. para nji trancendentalni zvuk, para,je istog nivoa ili Brahman. Muslimanski sveci su rekli da se s\'el razvio iz zvuka i oblika, a čak i hrištanska Biblija kaže: "U početku bC:;c rcč (zvuk), i reč b�e s Bogom i reč bi Bog".

kao l

Razvoj muzičkih sistema u prošlosti je bio u uskoj vezi sa logikom nada joga sadane. Različiti talasi nade su privlačni i'.
196

19 7

Nada joga deli egzistenciju u pet sfera: lizičku. praničku, mentalnu, višu me,ntalnu i anandu ili atmf�ku sferu. Nada svake sfere je simbol koji omogućava umu da prodre u dublje nivoe svesti. Nada fizičkog tela su zvuci ili vibracije srca, pluća, mozga, cirkulacije krvi i procesa melabo­ lizrna. Kad se transcendira fizički plan onda se mogu čuti suptilni zvuci pokreta praničke svcsli. Nada jogiji prate niz sve suptilnijih zvukova do centra nalik na tačku koja sc nalazi u samoj sU�ljni bića. Z1 bakte ovaj centar je anahata čakri; 7..a jogije je u adni (trećem oku); 7.a vedantiste je II sahasrari. Nada jogiji pronalaze nadu ili neprikidni, nečujni i sponiani zvuk II binduu. Nada joga je alegorično opisana u B
VEŽBA NADA JOGE Ova tehnika predstavlj:, metod prodiranja u dublje slojeve uma, a kao sredstvo se koristi zvuk. Ova nauka joge kao i razne religije i filoso­ fije smatraju da jc zvuk pOdloga manifcstavanog univerzuma. Nauka se takođe slaže da jc sve u univerwmu neprcstana igra vibracija tj. igra vibrirajuće energije; zvuk nije nBta d rugo nego odredeni oblik vibracije. Joga veruje da čak i različiti nivoi uma i Icla, i lini i grubi, nisu ništa drugo nego manifestacije bcskonačnog broja različitih zvučnih vibracija u svo­ jim neograničenim kombinacijama i permutacij:una. Možemo reći da su um i telo opredmećenje �uka.

198

-

Ova vcžba pOkušava da sledbenika provede kroz progresivno sup­ tilnije manifestacije zvuka, dil čuje pun opseg grubih i finih zvukova. To je oc..llična vcžba 7...1 uspostavljanje pr:lljalwre (odvajanja uma od okoline i od čula). Ona može uspostaviti stanje meditacije. kao �to muzik
•

Sedite u nadanu.sand:llla asanu i zatvorite uši. Opustitc celo telo i um. Sad ste u potpunom miru. Zanima vas samo meditativna vežbao Duboko udahnite i dok izdišete proizvedile zvuk sličan zujanju pčele. Zube malo ra7.tivojte a usta z�lIvorile. Taj zvuk podseća na zujanje pčele. Osetile kako zvuk vibriw kroz celu glavu dolazeći iz grla. Radite lo oko 30 sekundi. Nastavite sa ovom vežbom oko pet minut:l. Um potpuno usmerite na zvučne vibracije. Zatim prekinite da proizvodite ovaj zvuk. Poku.šajte da i!ujele line zvučne manifest
19 9

Jedva da ćele ga Culi ispod ovog ,glasnijeg zvuka. Neka ovaj novi zvuk potpuno veže V.I�U pažnju. Naslavile na ovaj način. Primctite zvuk.

A zalim ga zabomvitc kada primcIiic neki zvuk suptilniji od njega. SlO suptilnije zvuke primctilc \0 ćele dublje ući II svoj um. Uz vcžbu, ova tehnika vas može odvcsti pravo II medilaciju. Ne OĆ!javajlc ako u početku nc primcIiIc nikakav suptilni zvuk, uz. samo malo vcžbc sigurno tele n:lprcdov3 tai. Prvo ćete razvi ti sposobnost da lransccmliralc spoljne zvukove, a , .alim i sve suptilnije zvukove.

Zvukove koji sc čuju otkriće sam aspirant. :1 to mogu bit j zvuci koji liče na zvuk zvona, flame, plice itd. Ovo je moćun, a ipak jednostavan melati 1..a otkrivanje iskusIva svog najdubljeg bić.. NADA JOGA PO TRANSKRIPCIJI SA tASA

.. . aj 1 ..<1 meditaciju, a lokom vežbe ja ĆU vas Molimo vas sedite sada II polo;l zamolili da zatvorile uši,što trcba tla učinile ili kažiprslima ili pal�evima izvesno vreme. l boravile Sada vežbajtc udaji zatvorcnih očij u, ud:!ji u kiemcnom SI ubu, z� na sve, udišitc i izdišile tehnikom ud:lji disar.ja u kiemcnom stubu. Nastavite da vežbate udaji 5:! još vc('Om konccntracijom. Slušajtc me pažljivo, zatvorenih oeiju; nemojtc otvarati tXi, ali mc slu!:ajte pažljivo.

MoraćcIC da ..apušitc l u!:i i proizvoditc zvuk sličan zujanju p�clc., dok budete proizvod ili taj zvuk u njemu ćetc morati da pcvate Om. Mentalno ćete morati da pevatc ritmično Om, Om, Om... Molim vas da ovo ponovo razumCIc.

P:VO ćete zatvoriti W:i, onda tete udahnuti tchnikom udaji dis.1nja od dna k.i�menog stuba do vrha, a onda ćele poroizvcsli zvuk sličan zujanju prele -mmmmmmmm zvuk će biti neprekidan. Dok proizvoditc zujanje onda izdišile, a kada udišete dah krcče na gore kroz ki�meni stub u obliku udaji. 1 tvorene, ali ako se umorite možele u meduvreme­ Uši svo vremeoSlaju z.. nu za kratko spustiti ruke na kolena, ali morale nastaviti da vežbate čak i sa otvorenim u!:ima. Nastavile sa vežbom č.,k i ako vam u!:i nisu zatvorene, a onda ih ponovo možete zapuši ti i n:!staviti sa vcžb:!njem. Važna stvar j c da dišcte udaji kroz kičmcni stub. Druga važna stvar je da l .. atvorenih ušiju proizvodite ncprekidan zvuk sličan zujanju pčele, a da menlaln.o u poz..1d ini ose6 1 1e Om, Om, Om. Zvuk Om, Oml Om, treba proizvoditi menialno i rilmično. To ne mora biti samo Om; možete koristiti i svoju manIru aklJ je imale. Ako imate svoju mantru nemoJIe koristili Om ncgo koristite nju.

Da ponovimo ja!: jedanput. Udišetc kroz kičmeni SI ub tehnikom udaji, izdi.šele zalVorenih u!:iju sihronizujući zvučne vibracije sa mentalnim vibracijama Om, Om, Om ili vibracijama svoje lične manlrc. Sada prcstanile sa zujanjem, prcslanile da proizvod ite zvuk. Držite o�i zatvorene i ncka ne bude zvukova. Sada morate J>OČCli da pažljivo slu!:ale. Vrlo pažljivo sluSajte bilo koji zvuk koji v:lm dode sponiana, i;wulra.

(duga pauza)

Posle nekog vremena možda tCle čuli drugi zvuk u pozadini prvog. To možc biti zvuk plele, malora ili mora. Bez obzira na 10 šla je laj drugi zvuk, uskladilc se s njim. Uskladite se i sluSajtc samo taj drugi, novi zvuk. Zaboravite na prethodni zvuk.

(dligO pauza)

Opct će se pojaviti novi zvuk. To se možda vrata onaj zvuk koji Sie prvi pUl čuli. ui je 10 možda potpuno novi zvuk. Bez obzira što je, vi nastavite da slu�atc samo novi zvuk koji se pojavlj ujc. Nastavile ovako samo pct minula. Svaki put kada se pojavi novi zvuk uskladite se s njim i naSlavile.

(veoma duga pallza)

Spustite ruke do lc u medilalivni položaj, bez pomeranja tela, bez pomernnja, oči su l.alvorcne. Ovaj metod je poznat kao nada joga; on smiruje nervnu napetost i posle ovog možete meditirat.i na bilo koji oblik. Možcte meditirati na bilo �Ia, a Objekat meditacije postavite sa unuštr3Š­ nje strane čela. Objekat na koji želite da mcditiratc se nacrta sa unu lra�nje strane čela kao da je unutrašnja strana čela tabla na kojoj crtale sliku. Molim vas mentalno nacrtaj tc sliku, koncentri!:ile se samo na jednu sliku. Samo tri minuta, molim vas udilc duboko, bez strcsa, bez napreza­ nja, samo duboka koncentraCija.

Hari Om Tat Sal.

-

•

200

•

201

APSTRAKTNE MEDITACIJE

ZAJEDNO SA PRIRODOM

Može se meditirati na bilo Sta - nema ograničcnja. Prcdložićcmo vam nekoliko ideja koje samo ilustruju način na koji se može meditirati. Pre nego što probate neku od njih, pažljivo je pročitajte. Poku5ajtc da uhvatile njenu dublju poruku, a zatim da doživite to znarenjc. Čitalac trcba sam da pronađe meditaciju koja jc II skladu sa njegovom prirodom i unulraSnjim osećanjima. Uzmite pojedine delove iz raznih meditativnih tehnika i kombinujtc ih, dodajte svoje ideje i tako pronađite sistem koji b:u vama odgovara.

TOK ŽiVOTA (Rabindranat Tagore) Taj isti tok života koji tere mojim venama danju i noću, lete kroz svet i igra II rilmu. To jc isti život koji kliče od srete kroz prašinu zemlje bezbrojnim vlatima trave, i lomi sc II uzburkane talase lišća i cveta. To je isti život koji se ljulja u okeanu - kolevci života i smrti, u plimi i oscci. Osctam kako moji udovi postaju veličanstveni pod dodirom ovog života. A moj ponos od životnog pulSiranja tokom vekova igra u mojoj krvi sada. MORE BLAžENS1VA

PULS ŽiVOTA Budi svestan svog srca koje kuca; oscti kako njegovo snažno kucanje pulsira u svim arterijama i venama u telu. Znaj da je to ono što hrani svaku ćeliju Ivog tela životnom snagom. A ipak ovo srce nije jedino. . . Ono postaji, u istom obliku, u svakom ljudskom bIĆU crncu, belcu, Japancu, indijancu, Indijcu, Englezu, Mongolu srce je uvek isto. Tvoje srce jc isto kao i srce svakog ljudskog bita. a pulsira svakim drugim ljudskim telom pulsira i njihovim telima. Tvoj život i svi ostali oblici živala su manifestacije jedne jedine iivotne snagc k.oja vibrira čitavim univerlumom.

•

Sve je božanska energija, beskrajna, treperava, nemirna, proti�uća. Celo telo vibrira u harmoniji sa univer.wmom. Ceo univerzum vibrira u skladu sa telom. Kupaj sc u ovom moru beskrajne energije, svetlosne energije, bioenergije, elektriciteta, zvuka. Plovi u t�ini, u miru, u bezvremenosti. Sve je energija.

SAYR�ENO JEDINSTYO (William Blake)

•

202

Pogledaj mesec, sjajni, mimi, mekani mesec; oseli mn�tvo svetlih delića kako prodiru i miluju tvoju kožu. šetaj brdima, planinama, prirodom, stopi se sa njom. Budi tih i znaj da si deo svega. Ostavi svoje svetovne igre i brige iu"l sebe. Opusti se, stopi se, zatvori o�i, ascii sklad u sebi i prirodi. Oscti beskrajnu moć koj:l lc okružuje. Prepusti se, . neka tvoje brige nestanu u onom što tC otruj.uJe. To je izvor života. To jc ivot. 1 To je postojanje. Ti si postojanje. Ti i To sIe jedno.

Videli svet II zrnu peska i nebo u poljskom cvctu, zna�i držati beskraj II svom dlanu i večnost u jednom satu. 203 •

BOŽANSKA SIMFONIJA (lnayal Khan) Kada otvorim oči ka spoljnom svelu, osetam se kao kap II moru; Aji kada zatvorim oCi i pogledam unutra, vidim Cilav univerzum kao mchurić koji se podigao II okeanu moga srca. SU�TINA POSTOJANJA Zadovoljan sam, smclim se. Zato šIO če zvuci, boje, osctanja, koje čujem svojim il3:ima, koje vidim svojim očima, koje oseĆlm svojim srcem, postojati čak i kad mojih ušiju, očiju i moga srca ne bude viSe. KO SAM JA'! Zapitaj sc "Ko sam ja?" Jesam li ja fizičko lclo? Ne, ne mogu biti 10, jer je ono II stanju neprekidne promene; prošle god ine sc moje tclo razjikovalo od ovog sada. Kada sam bio dCIC, moje teJo sc razlikovalo od ovog sada. Moje telo je II neprekidnom slanju kretanja, promene ­ ono ne može biti moja unulra!nja priroda. Jesam li ja moj um? Ne, moja unulr�nja priroda ne možc bili um, jer je i on II neprekidnom stanju promene; jednog trenutka je sreCan, a drugog nesretan. Njegovo raspoloženje se stalno menja. Kako um možc biti moja prava priroda; Jesam li ja Indus, Hri�ćanin, Englez, Indijac? Ne, ovo su samo nevažni oblici identiteta ­ oni ne predstavljaju moju unutra�nju prirodu. Nastavi da postavljaš sebi ovakva pitanja. Pa onda, "Ko sam ja?� Ja sam svedok kOji.stoji iza pojava univerzuma. Ja sam postojanje­ nepromenljiva postojanje. Ja Sam svest, �ista svest. Ja sam neuni�Livo bićc. 204

Moja priroda je BITI. Ja jesam. KATEGORIJE (Čuang Cc) Uzmimo jednu tvrdnj u. Ne znamo da li ona fripada jednoj kategoriji ili drugoj. Ali ako različite kategorije spojimo u jednu, tada razlike medu njima prcsl:'lju da postoje. Na primer. Ako je nekada postajao pooclak onda je postojalo i vreme pre lOg početk:l; i vreme pre vremena koje je prcthodilo tom počctku. Ako postoji postojanje, onda mora da postoji i nepostojanje. Ako jc bilo vreme kada nije niS'tn postojalo, onda je moralo biti vreme kada čak i to ništa nije posIojalo. Sasvim iznenada nišla jc poSlalo neSto. Može li se onda zaista reči da li 10 pripada kategoriji postojanja ili nepostojanja? čak i za same re�i koje sam upravo napisao, ne mogu reti da li su neSlo ili niS'ta. TO (gavasja

UpaniS'ada)

OVO je To, ono je To.

od Toga, To je uzeto; dobilo se To. Ako se To uzme od Toga, opet ostaje To.

205

KOMBINOVANE MEDITACIJE

Ne treba uopšte da brinete
Sledećc lehnikesu, uSIvari, kombinovane vcžbc koje koriSIe mnoge delove različitih meditativnih sistema spojenih u jednu homogenu tehni­ ku. To su odlične, moćne vcžbc kojima sc uspostavlja praljahara lako �tO se koriste ra7Jičitc krije koje vode um kroz razne faze svcsnosli. Čitalac !reba da obrali pažnju na različite sisteme koji su spojeni u mnogim transkripcijama sa časa, datim II ovoj knjizi, kako bi sam mogao da stvori vcžbc koje bi baS njemu odgovarale, mcnt:llno i psihički.

MANTRA JOGA Zauzmite udoban poloL1j. Neka vam kičma bude prava. Tokom vcžbc držite oči 7.atvorcnc i poku�aj lc koliko god možete da sc ne pomeralc bel potrebe; i molim vas ne zaboravile da pOSlavite ruke II .

pravilan položaj. Zauzmite najudobniji polo1..aj. Ne otvarajte oci. Ne brinite ako um lU13, ako se buni. Ovaj sistem meditacije, ovaj sistem relaksacije koji ćemo vežbati danas, zasnovan je na mantri, na dapi. Morate mentalno vizualizirali odreden zvuk. Taj zvuk će biti osnovni pokretač na vaSem mentalnom planu. Taj zvuk, ta rcč ili mantra će postati centar va�e svesti, a centar je iz.medu obrva. Centar se nalazi izmedu obrva. Metod je jednostavan, nimalo komplikovan, ali 7.ahteva upornost i veŽbu. Pretpostavimo da ste izabrali zvuk Ram, na primer. Vi treba mentalno i ritmično da ga proizvod ite u cenlru izmedu obrva. Ritam ne treba da bude ni previ�e br!. ni prespor i taj ritmički pokret treba da se održi barem dvadest minuta. Posle toga mo'.ete da zaustavite pokret u centru izmedu obml i da razvijete svesnost prostora umesto svcsnosti zvuka. Pretpostavimo da je u pitanju zvuk Ram. Morate osetiti menlalnu vihraciju u cenI ru izmedu obrva kao Rl/m, Ram, Ram, neprekidno dvadeset minuta i vi.š'e. Javiće se razliCile misli i poku�aće da se umclaju.

206

uopšte da brinete. . .� . . Ne treba uopšte da rcagujele, samo nastavile sa nlmu k lm pokrctom .:

ka.

zvu

Prema tome, da bi vam bilo jasnije pr\'o ćemo to ritmički otpevati. Sada ćemo zajedno pevati zvuk 0111. Ja ću uspostaviti pokret, rit;lm, a vi ćcte mc slediti na isti način. Otpcvaćcmo sada zajedno da bi dobili ideju kako trcba da vežbate mentalno. . Kao što vežbate na spoljnom planu. tako Ifeba da vC�.hate i na unutrašnjem. . Razlika je u lome što ovde poku�avarno \0 da demonst nramo. pa sc mantra izgovara nagl;Is. U stvarnoj vežbi nema glasnog izgova ranja, već posIoji samo mentalno opažanje i mentalno iskustvo. . . . I ako vcžbate ovo oko dvadeset minuta. svest sc povlaČI tl velikOj men. Zatim u7..mitc simbol ili oblik na koji puku�avate da medilirate. Sada kada počnem da pevam mantru Om, Om, Om, vi mc, naravno, sledile. A. zatim počnite da pevale mentalno i ritmički kad budete spremni. Oni koji imaju svoju mantru mogu nju kori�li ti. . . Vi koji nemate svoju mantru, možete kOnstltl .01�1. . . Dakle, kada vdbale ovaj siSIem d"pe, ovaj Sistem �c� lIaeIJe, lada možete koristiti svoju mantru, a ako nemate mantru kOnsIlIC Om. Sada mc pratite ritmiCki. Om, Om, Om, sc pcva ritmički pedeset pUla. . . . . Postepeno dovedite svoj um do cenlra izmedu obrva I na Isti načm počnite mentalno da reV-olte manIru. . . . . Ritmičko pevanje mantre, neprcstano, I ne bnflllc zbog hiTOva uma. Usmerite svoju svest, usredsred itc je na centar i;<.medu obrva. Vežbačcmo samo pet minuta, i 7a(O radite koncentrisana. .

.

..

(pet minuta vežbe) Otpevajie Om sa mnom.

Ommm. .. Ommm... Ommm.

Sada opustite um i usmerite ga napolje, promenile polož-....j tela i otvorite oci.

Hari Om Tat Sat.

207

UN MAN I KRIJA

OIJl-a (završava se pevanje Om-a) Nastavite sa svcsnoi;ću

Molim vas zauzmite stabilan polo7..aj i kičmu drlilc pravo. Namcslile ruke II pravilan polo:1..aj. Prvo ćemo vežbati kapalbali pranajamu koja jc veoma važna. Ne znam da li jc 7J13IC, pa ću vam jc prvo dcmonslrir
(demonstracija kapa/bari prlllwjnmc) Možete jc vcžbati čak i manjom brlinom od ove, sa potpunom konIra­ lom. Izvedite 100 izdisaja. Uskladile izdisaje tako da SIC II stanju da ih izvctlctcsto puta bez ikakvih tclkoća. Aji ako II međuvremenu Qselile bilo kal..-vu I�koću možete prcstali sa vežbom. Kada ste uradili Slali krug izdahnitc i ilVCdilc dalandara bandu nasla­ njajući sc rukama na kolena, dižući ramena i spui:tajući bradu na grudi. Z:lIim uvucite stomak što jc vik moguće, udijana banda.

I kontrahujtc perincum ili ccrviks, mula banda.

Zatim olpuslile mula bandu, udijana bandu, dalandara bandu i udahnile . Posle ovoga možcmo po�eli sa mCditacijom. Ako SIC zavrSili kapalbali sa Iri kontrakcije, onda viSc nemojte otvara li oči. Ako je potrebno možete promcniti as�mu, ali nemojtc otvarali oči. Zatim dii;ite tehnikom udaji pranajame počcv.;"i od dna, od repnog dela kičmc, kroz ki�meni stub, od muladare do adna čakrc, uz pomoć udaji pranajamc. Sada ćete sami vcžbati kapnibati. Izvcdite sto izdisaja i ("jnaIni i7.disaj, a posle toga možete promcniti svoj položaj ako to žclitc, ali nemojte otvarati oči i nastavilC sa disanjem u udaji pr.tnajami kroz psihički prolaz.

(aspirant; vefbaju sto zdi i saja i maIJa bandII) Molim vas nastavile da dii;ctc. Nastavile da dii;etc u udaji pranajami. a istovremeno slu.šajlc moja uput­ Siva. Poslc mOjih uputstava disaćcte od muladarc do adne, ali ćcte pcvati od adne do muladarc. Kada pcvatc Om od ad ne do muladarc, O jc kratko, a mm jc dugo. To izgleda ovako Ommm, a ne Ooom.

Om

Iz adne polazi zvuk O, a mmm sc nastaVlja pravo do muladare. Od muladarc do ad ne ste svesni daha; od adnc do muladare stc svesni

Om-a.

Vcžbajte ovu svcsnost Olll-a Irinaest puta, a kada l
(aspirant; pevaju Om Irinaesl pil/a) Poslc pevanja Olll-U možcte promeniti asanu, ali nemoj tc otvarali oči. 208

tri nacst puta.

Držite oči zatvorcnc, ali ako žcl ite možctc promeniti pnlo7..aj. Kada Zauzmctc novi pOIOl/ Alj nastavi tC disanje iz muladara do adne i od adne do muladare. Brojlc pažljivo čctrdesct dcvct udisaj;! i izdisaja u udaji pranajami. Nastavite da brojite pal1j ivo i osetile dah \I kičmcnom st ubu. ova vcžba jc poznata kao svesnost. dOIha i treba e izvc.c:�i čctrdc:sc.t dc�cI puta, kada završite čctrdeset devctl krug na!)tavllc da d l cte na ISti nač�n, . . ali sada dodajte i mantru So Ha"" isto kao 5to t sada vczbatc, uz dlsanjc. A to trcba vežbati pedesct devet puta.

)

�

Jedina razlika izmcdu onoga 510 radite sada i onoga 5to ćCIC radili poslc toga jc mantra. Od muladarc do adne, od udnc do muladarc. Paž.ljivo brojte.. Posle četrdesct devetog kruga, nc čekajući moja uputstva prcdite na svcsnost mantrc. Kada zav�ite pedcsctdcvct krugova svc.s nosti mantrc So Ham, prcditc na ćidaka.š" i koncentri5ilc sa na unutrašnju Slranu čela. Ne �kajući na moja uputstva posle. pcdcsctdevct krugova svcsnosti man­ tre So Ham, preditc na ćidaka�, bcz uputStV:1 i kOOl.:enlii;jtese na unutra�­ nju stranu čela.

Om samnom. Ommm... Ommm... OmnIm... (svi ».:ljedno)

Otpcvajtc

Opustite telo. Promenite položaj.

I otvorite oči.

Hari Om Tat Sar_ MEDITACIJA NA NESVESNO Sedite mirno sa uspravnom kičmom. Umiritc sc, ne morate odmah da počnetc sa mcdilacijom. Pre ncgo što počnete sa meditacijom trcba da scdite mirno 5-10 minuta. za to vreme popravite svoj položaj i smestite se udobno, ali o�i držite zatvorene, nemojIe ih otvanlli. Meditiraćctc dvadeset minuta; ja ću voditi mcditaciju. Prvo pravilo u meditaciji jc da nc počnete odmah da mcditiratc čim sednete. Sačekajte nekoliko minuta da SC stabilizuje telo ili vaše fizi�ko stanje, sačekajte da se smiri fizičko uzbudenje i posm:llrajlc svojc misli. Zapitajtc sc: ·Šta mislim?" Glcdajtc svoje misli, nemoj tc ih zaustavljati, �emojte ih potiskivati, dopustite svakoj misli da sc pojavi i posmatrajtc Je. Uložile poscban napor da otkrijcte ŠIlI mislile. 209

-Da li mislim1� ·Šta sada mislimr Posm:Hraj tc sv:lku misao, ncmojtc biti onaj koji misli već poslanite posmatrač.

Nemojte se izgubiti •

u razmBljanju vcć

ost:lnite nevezani za misaoni

proces. Ncmojte se identifikovali sa mislim;), vcć poslanitc nepristrasni posma­ trač misli.

Nemojte mr.lcti misli, niti ih volcli. ncmojtc juriti za njima, ncmojte ih potiskivali, niti izbegavati ih, pustile neka se pojave, pustite ih neka dodu.

Nastavite da posmatralc joS palijivije, nastavite, posmalrajte svaku mi­ sao i ukoliko nema misli posmatrajte i to stanje. Ako postoji mcnwlna uznemirenost nemojlc je po t iskivati nemojlc .ie . potiskivati, pokuS:ljtc da je posmatr:ltc kao nepf1S\faSm posmatrač; bilo da su 10 mis li o sreći ili bolu, posmatrajlc ih nepristrasno. Razotkrijte svc misli svojoj svesti. razotkrijtc svaku misao pred svojom svesti. .

,

Ako nema miSli, onda toga budite svc.�ni. Ako je prisutna zabrinutost, po_�matrajtc: ako je prisutan nemir. po­ kuSajie da budete posmatra�, ako jc prisutan mir, vidite 10.

Ne identifikujte sc sa

mirom, ne. ident ifikujte se sa nemirom, ne identifi­ kujte se sa bolom i zabrinutoSću.

Budite po strani, i rccite: "Ja nisam onaj koji misli, ja sam posm:lIrač svojih misli; ja nisam onaj koji �uje, j:l s;lm posmatrač sluSanja: Postani­ te svesni da slušate moja uputstva. Ako čujete bilo koji uznemiravajući zvuk spolja, nemojte reagovat i vcć .

mu svedočite, konccntiSite se na uzncmiT
Ne potiskujtc nijednu misao, ne potiskujte nijednu misao, ako se nijcdna

misao nc pojavljujc pokuSajtc tO da znate i recile: "Nema misli, praz.no je, i li, prazno je�. nema m s Ne reaguj lc ni na jednu misao, ne reaguj te ni na jednu smctnju spolja ili spoljaSnjc iskustvo. Pokušajte da posmalrate svoj misaoni proces kao da posmatrlltc nclto na televizijskom ekranu. Ostanite svesni sve vrcme. "Ja nisam onaj koji misli, ja sam posm:ttra�. ja nisam onaj koji sam posmatrač." A zatim sledi pevanje Om-a.

miSli, ja

Ja ću otpcvati jednom, a 7..<.tim mc vi pratite. Molim vas sluSajte i shvatite. U udaji pranajami, udahnite nagorc ml dna do vrha. sluSajte pažljivo, udahnite nagore od dna do vrha ki�mcnog st uba.

Udah nagore u udaji pranajami. a dok n:lglas peva le Om, spustile se do dna; udah sa dahom koj i sc penje, il izdah sa dilham koji sc spuSta, uz pevanje Om-a.

210

Ja ću 10 izvesti jednom. a zatim ćele mc vi pratili:

Ommm.

Udahnite na gore i otpeva;!c Om, udahnite na gorc, olpcvaj lc Om, udahnite na gorc, 01 pcvaj tc Om; udahnite na gorc kroz kičmeni slub, otpcvajlc Om. Izvedite ovo osam puta. Sada vežbanje udaji pran:ljamc II kičmenoTIl !'Iuhu. Nastavile, kružile svojim umom kroz kičmeni Sluh, od samog dna pa sve do vrha. Nastavite sa velikom svc.sno�ću: nellloj IC stvarat i grube zvukove. POkušajte da stvorile zvuk koji (e sc �[O manj � čuli. . Udišitc i izdi�CIC na takav način da 10 1I10').C\C Jasno čulI. Produžite dah, duboki dah. rini i dug:lčki dah. Trajanje daha i razdalj ina II kičmenom slubu od dna do vrha treba da budu uskladeni. Vi treba II potpunosti da opazile dah: . . , treba da budele II Slanju da slušale t:lJ magll!m dah, dah žjvOIa. Energija će i ći na gore i na dole snagom vaše volje. •

II

kičmenom stubu

Vi sc krećcte gore-dole 5.1 dahom. Neka sc vaša svest diže i spuSta u kičmenom stubu zajedno sa dahom.

Dah vam mora biti opipljiv. On treba da je opuSten ,

treba da je slobodan iznutra. treba da je produžen, treba da se oseća u kičmenom stubu. To j e fina struja, to je fina struja, . veoma fini tok zvuka i krećc sc gore-dole kroz k IčmenI stub. Probajte to pravo odozdo na gore i odozgo na dole. K.ičmeni stub je put. a sredstvo je dah. .

Svest putuje gore-dole, kičmeni stub je put, sredstvo je dah. Svest putuje gore-dole, dah treba da bude čist i vcoma profinjcn

skoro da ga drugi ne čuju. Ali ostanite svesni daha sve vreme, ako želitc da održite ovaj

proces.

Treba da budete stalno svesni,

211

"Ja dišcm, ja dišcm na garc i ja dišcm na gore,

11:1

unutrašnji zid poliljka,

dole,

unutrašnji zid desneslepoočnicc, unutrašnji 7jd Icve slepoočnicc, unutrašnji zid čela,

ja dišcm na dolc.Svc vreme treba da misiiic da je kičmcni stub put, početak jc pri dnu, a kraj je na vrhu.

tavanicu na temenu, tavanicu na vrhu, unutrašnji zid potiljka, unutrašnju stranu desne slepoo�nice. Lnutrašnju stranu leve slcpoo�nkc.

Od dna prema vrhu udišctc, od vrha ka dnu izdišCIC, što jc dah ncčujniji, to ĆC osealOje biti ja�c. Nastavitc, nastavitc.

l pod, i pod. Zatim ponovo, napred, teme tavanica, vrh tavanica, pozadi, desni zid,

Ja dišem, ja dišem." Nastavitc na ovaj na�in. Konccntrišite se malo oublje. još samo tri minuta. Povucitc svoj um sa svih stvari i �merit� ga. unu"�r ki�menog sluba, poku�ajtc još malo. StnhromzuJte svoJu mantru sa izdahom, •

•

I

levi zid, kao da stc u sobi. Sada pogledaj tc svc zidove u sobi. Pažljivo poglcdaj tc prednj i zid, tavanicu temcna,

sinhronizujtc svoju maniru sa izdahom, a ako ncmalc svoju mant ru, korist itc SolU/nl. Ako imalc maniru, sinhronizujtc je sa dahom, a ak? nemale manIru, sa udahom vežbajle So, a sa Izdahom Ham. Kičmeni SI ub je put, dah je sredstvo, . tc a mantru mora stvori ti. Konccntrišitc sc na proces disanja, konccntrišilc sc na mantru. Dva minuta sa intenzivnom koncenlr
212

•

•

tavanicu vrha, zadnji zio, desni zid, levi zid, pod, napred, teme, vrh, desno pozadi,

,

•

desno, levo pozadi, levo, pod. Ponovo napred, teme-tavanicu, vrh-tavanicu,

•

zadnji zid, desni zid, levi zid, pod pozadi. Na zadnjem delu poda, poktrlajte da vidite olvor koji vodi nadule, u ki�meni stub' 10 jc mali prolaz kroz koji svest silazi u ki�meni stub. Ovo jc soba sa podom, na zadnjoj strani je mali otvor koji vodi na dole,

213

na i'..adnjoj strani je mali Olvor koji vodi na dole. Ponovile. Vi Sie u sobi, pogledajie napred, vrh-tavanicu, zadnju stranu. desni zid, levi zid, pod, otvor na podu sa i' ..adnje S1Tane. Postanite svesni spoljne sred ine. Nemojte OIvara li oci. samo promenile polo'; .:!j i upuslite se. Opustite se ponovo, i..' ali nemajte asp:Hi. Nemojte alVarati oči, ali promenile položaj lela. Sada se seti te šta sie upravo vežbali. Prvo Sie se pripremali 7..�1 medi tacij ll, 7..atim je bila svsnosl misli, pa pevanje Om-a, zatim koncentracija na disanje kroz kičmeni slub, pa vežbanje mantre u kičmenom slubu. zatim konceniracija ml unulrašnji prostor, koncentracija na unutrašnji prostor. I sada mo'.cte otvoriti oči. •

Hari Om Tat Sat.

Neću vas učiti da se konccntri�etc. nego ću vam pokai'ali kako da um usmcrile napolje. ..

U m je privučen spoljnim zvuci mn. um je privu čc n �puljnim dad irom. Um je privučcn spolj nom sredinom, PUSI ilc ga. Možete čuti zvuk kola, ra d ij a pt ice, psn ili bilo čega drugog. U ovoj poscbnoj vežbi treba da dozvolite SVllm umu da se krećc u spoljnim čulnim iskustvima. Morate biti kao mikrofon magnetofona kOJI s!lIma ! reglstruJc SVoIk! zvuk u okviru odredenog opsega. .

oo

•

•

•

•

•

lli kao radar koji prima sve utic lje iz sredine.

Molim vas imajte na umu da ne vei.batc koncentradju i kon\folu uma. ,

Opustite um. . Trcba da budetc u istom menlalnom Slanju kao kada podete na spavanJc nakon završetka svoj ih dncvnih poslova. Poslanile svesni spoljašnjc sredine. PostaniIC svesni spoljašnje sredinc. Kako se to radi? Da li \fcba da poku�av:L(e da budete svcsni? Da li Ireba da pokušavatc da budete svesni spolja:i:njc sredine? Ovo je veoma važno. Molim vas imajte na um u da posIoje dve vrste svcsnosti.

Jedna se zove voljna svesnoSI, a druga ncvoljna svcsnost. Ako pomislite da i drugi ljudi le1.c u ovoj sobi i da ja dajem uputstva za odredenu vežbu, a magncIofon ohavlja svoj posao, to je onda VOljna svesnost koju vi pokušavate da razvijete. Ali ako j e vaša svesnost privučena odredenim zvukom, ako je vaša svc­ snost privučcna odrcdenim iskusIvom, onda j c lO neVOljna svesnost. Ono što treba da uradilc u ovoj vežbi je da osl
PSIHIĆKJ EKRAN Lezite u šavasan, noge su blago raslavijene, ruke su bliz u lela, dlanovi na gore. Zatvorile oči. Ovo nije vežba koncentracije, nego vežba opuštanja. Vežba je vrlo laka za izvodenje, ali su njene koristi veoma velike. Tokom vežbe nemojte otvarati oči. Ako je moguće nemojte se više pomerati. Ako je potrebno uči n i te 10 sada. Nemojte sc koncentrisali, nego dozvolite umu da bude ekslrovcrtan I postanile svesni spoljinh, a nc mcnt:dnih stvari. Ne povlačite u m unutra, ne povlačilc um unutra, ncgo ga puslite da idc u biJo kom pr.IVcu i prema onome ŠIO ga privlači. Molim vas nemojtc bili napcti kao da sc spremale da ndto uradite. Potpuno sc opustitc kao kada idete na spavanje II�kon što ste i'..avršili sve poslovc tog dana.

214

•

lli ako postanete svesni ljudi u ovoj sobi, pihv:uite 10.

Ako postanetc svesni bilo kog dru gog oseć I ja, prihv;lIitc ga. Sada molim vas radite 10 tri minutn sami. I ne brinite ni o čemu, pustile svoj um da prima �t:I god hoće. Možda čak i ono ŠIO ja govorim. Možda bilo koji drugi zvuk koji vam mok privući pažnju. Vežbaj tc ovu svesnost tri minuta.

Nastavite da se krcćcte spolj nim svetllm. Poktclajlc da postancte svesni svakog zvuka i svakog događaja koji sc odigravaju u spoljnom, a ne u unulra�njelll svCtu. Molim vas ostanite svedok. Ostanite svedok spoljnog svel'l.

Ne ulazite unutra. Ne spavajte. Pustite svoj um da lula spolja:i:nj i III svetom i posta ni tc svesni svega što se u njemu Odigrava. Ovo je vežba broj jedan. , U ovoj vežbi pokušaćele da postanete -"vesn i čuln ih iskustava. A sada vežba broj dva.

215

Upitajte sc : "Šla mislim?" Postanite svcsni. Postanite svesni. Poslanitc svesni svog mis:lollog procesa. Ne konlroliSilC ni jed nu m isao. Dozvolite umu da misli što goo hoće . nemojte mu smetali. AJj Ireba da budete svesni kuje misli do/ale u \':J� um. ·Šta mislimr Ovo jc interesantna vd.ba u kojoj sehi dozvoljavate da mislite, ali pokušavale da OSlanclC ncvc7 .. 1.ni svedok svih misli u svom . umu. Nije važno da li jc misao dobra ili lo�a. Ono .što jc bitno jc 10 da vi mislile i uscć..'uc. Iz !rcnutka u trenutak sc pOdscčajtc: 'Šta mililim?" Šta ja mislim?" Ako ne možete da vklitc svnj misaoni procc,.<;, onda treba da pustite misli da dolaze ncko vreme i pO�IO su bile tu izvesno vreme onda iznenada treba da pOkušate da postanete svesni loga ŠIO misl ile. Vcžbajtc ovo tri m in u ta. Nc brini tC o mcnwlnim �metnjama. Ne brinite ni o čemu. Ne brinite "ko va� um �'IS udc unutra, a čas i/;ldc napolje. Ne kontroli�itc um, Samo posrnat rajte svoje mis li . Ostanite pažljivi. "Šta mislim? Sila mislim'!" Kontcnlrgitcse na ćidaka�. Konccntri�ite se na ćidakaS, sa un u lra�nje SI rane čela. Ako poku�ate da vidile čclo sa unutra�njc SIrane videće te ćidaka�. Taj ćidakaš je ekran i na njemu ćele poku�ati da vidite kakve misli dolaze u vaš um. Nastavile da posmalrate ćidakaS: i videćete različite ob li ke i simhale koji dolaze u p07.adinu ćidaka5a. Na pozadini ćidaka5a nastavite da posmatrate bilo koji simbol. dijagram, evel, misao ili viziju. Nije važno da li Sie vizualizavali misao ili simbol ili bilo 51a slično. samo nastavite da posmal rate ćidaka!\. Ako nastavite da gledale, u ćidaka�u će se pojaviti falličiti simboli, poznati i ncpoznati. Svc vremc ostanite u ćidaka::::u. i nastavitc da posmatrate svc �IO dolazi. a iako ništa ne dolazi. Ne trcba da bude napl'tosti, tidabš Ireh:1 d:1 budc u 0ilU.�tcnom s lanju. ·Šta dolazi u ćidakaš'! Šta vii.rim u ćidak:l5u?" Dok gleda tc u ćidakuš mo}:da će se iznenada poja\ iti mhao o knjizi, ili o prijat cIj u, spiritualna misao, svctovna mi<;;lO, \'izij;! t'>;I.�IC, ili mb:lo o evctu, dijagram ili bilo šla drugo. Molim vas nastavi tc da glcd.uc u ćidaka::::. Razvijtc ncprckidnu svcsnost svega š to vidile. A ako nc vidite nišIa, ncmojtc postati nc.wc."lli, •

216

Vi st svedok svcga što sc dc,šava u ćitlakašu. Vi ste svcdok svega što se dclava II ćida kašu. MoMa vizija i dijagrama, a možda niCega. Možda je tamo samo tama. Ovaj proces opažanja treba da je svestan proccs, a ne nesvestan kao san. Mogu sc pojaviti dijagram, I Tougao (.veće, pt ice, bašte, kuće, ljudi, 'jvoli­ nje, reke, ponoć, tama, zvczda ili mescCinom obasjana noć, dan, bilo sla. To može biti bilo šta. Samo ostanite svesni toga. Pazile da ne zaspile, to je sve. To je sve i 10 jc veoma važno. Moli m vas imaj tc na umu ovo što s:lm vam sada rekao. Vi posmatrate ćidakas. Ovo je način opu.štenog posmatranja ćidakaša. Ostanite svedok bilo da u ćidakašu vidite neSlo ili ne vidite ništa, vi ste svedok i jednog i drugog i pusti IC da )jc stvari razvijaj u same od sebe. Budite budni i nastavite da pOSmalr:llC ćidakaš kao što sam rekao. Polako usmcri tc um prcma spolja5noj sredini i postanite jc svesni. Možete otvoriti oči i ustati. Han" Om Tat Sat. .

217

PRANA VIDJA

Ova vežba jc poznata kao pmna vidjll jJi 'znanje O pran j", To je jogička tehnika lečenja i kontrole psihičke energije koja jc $irom svela stekla veliku slavu pod r:.znim na7jvima. U tehnici prana vidje prana pUIuje svojim tokovima sa udahom II udaji pranajami, rl korisno je upo­ trebiti i kečari mudru ako jc molema izvcsti bez Iclkoćc. Mole sc 7.auzcti bilo koji položaj tela koji jc ugodan - sedeći, ležcći po sIrani, sIOmaku ili leđima, ali kičma treha da bude prava. Tehnika jc podeljena na dva osnovna sladijuma od kojih !'Ovaki ima �nogo varijacija. Prvi sladijum jc dovodcnjc prane II adna takru, koja Ima ulogu skladi�la. Prana mo1.c doći iz manipure ili jc možemo udahnu­ . li sp?tja kroz čitaVlJ kolu Bcz obzira koji način upotrebimo, II prvom . stadIJumu prana uvck tcčc sa udahom prema adna �akri. Drugi stadijum prcdstavlja oda�iljanje prane iz adnc. U ovom stadi­ . Jurnu pra �a se može prencti na celo telo, ili samo ruku kako bi se prencla �a obolcl.1 deo tela druge osohc. U ovom stadijumu prana uvek tcre sa Izdahom IZ adne prcma svom odredgtu. Ova dava stadijuma su jasno podeljena i onaj koji praktikuje ovu vežb � . mora �h razli�ovati u toku vežbc. Prclaz iz jcdnog stadijuma u drugi Je nepnmetan I lakom vdbe oniće sc stalno smenjiva li, aji vama mOfa bili jasno u svakom Ircnulku u kom se sladijumu nalazite. Prana vidja koristi psihi�ki prol:rl. pingale opisan u poglavlju ·Psi­ �ofiz!ologija jogc·. U njoj se nikada ne srne koristiiii suproIni nadi, ida, J�r bl 10 mo�l� prouzrokovali lo�e poslcdice. To je lajna tehnika psi... hl�kog le�enJa Joge ·polaganja ruku", a može se lakode korisIiii :t.a sop­ stveno le�cnjc upravljanjem prane clireklno iz adna čakre, kao što je . opisano u vcžbi, na bolesni dco Icla. za le�e�jc drugih osoba prana sc iz adnc usmerava ka desnoj ruci, . sc stavlp na obolela mcsto bolcsnikovog tela.Da bi pomogla u kOJa ovomc, obolcla osoba možc takode da oseća kako prana teCe iz ruke i 7.agreva oboleli deo tela.

PRANA VIDJA PO TRANSKRIPCIJI SA tASA Zatv?�ile aC! što než.nije mO'.ete, vežbaćete prana vidju. Da bl Izbcgll uznemlravanjc veoma jc vtlžno da o�i ost:lnu zatvorenc, a što sc liče pol?žaja možcl� �auzcti bilo koji udohan polo' ;lj, bilo da je lp . ležanJc na lcđlma, sa levc JIJ d c.."nc stranc. Možete sedeti na stolici ili čak lc' ...ui na krevetu, ..

218

•

ali vas molim zapamtite da položaj ne srne biti neudoban. Sto se tiče budenja prane, siguran sam da se jasno sctate njenog spiral­ nog krctanja od muladare do ađnc; po�nite prvo sa desnc strane, a onda nastavite održavajući korak sa svoj im dahom. Od muladare krcnitc na desno, napravitc polukrug i dodite do svadista­ ne; od manipure idite na gore u lu ku po levoj strani; . . . od manipure do anahale popnitc sc lukom po .desno� SIrani; od anahate do višudi penjitc se lukom po leVOJ sIraOI; i od v�udi do ađne sleditc luk clcsnom stranom. Tako se odvija spiralno kretanje od muladare do adnc, a s njim i budenjc prane; nastavite sa vežbom. U pOCetku sadaka mora da izvedc �elrdeset devct krug?�� . . . . ali kada se navikne na proces onda viSe ne mora da brOJI, Jer će mstJktlvno oseliti budenje prane. . . ' Kada počne budenje prani�ne sile od �ula�are do ad ne I kada osetIte . njeno kretanje, tek tada možete nastaVili dalje. Molim vas počnite da budite pranu od muladare do ad ne kao šIO SIC već . vežbali ovih dana i noći, ali ne nazad ka muladan. PoCnitc svoje putovanje od muladare do adnc sa pažljivom svcsnošć�; neka se vaš um i svest zajedno uzdižu sa psihi�kom i praničnom energijom kroz kičmeni stub. . . . Nastavite marljivo sa vežbom i Slušajte zvuk bez vlbraclJc. Kundalini morate probuditi u muladari, pustite je da sc postepeno penje do adne, a 7.atim se kratko zaustavite u adni izvodeći kuk�baku. Ovde se zavclava naS prvi krug i trcba kor
219

•

Kada udiSele svaka pora vam pomaže II lome, a telo sc Siri kao balon, a kad izdiSete vaše ceJo lelo izdiše i postaje l3ko kao pamuk 10 je trenutak optcl:tanja. Potpuna svesnost tela i sinhroni7..acija svesnosl i daha sa �csnoSću tc�a. Potpuna svcsnosl celog tela. $ada udahnite; sa udahom cclo telo udiS'c kroz porc, kroz kOŽu, kroz svaki svoj delić; vaše telo sc širi sa udahom. Sada izdahni IC; izdahnitc, uz izdah svaka pora izdik Sada sc telo opušta. Zapamtite molim vas, da sc čitav proces disanja odvija krOl adna čakru, iza centra između obrva; adna je žiž.'t, ona je takoreći gla\'ni fOlklor raspodclc II celom sistemu 7..3 disanje. Adna čakra je mesto odakle krete udahnuti vazduh ka celom tclu; izdahnuti vazduh, vazduh koji terno i7.t1ahnuti vraća sc II adna takru, a odatle ga izbacujemo napolje. za vreme udisaja telo sc �iri, to je početak; la"l vreme izdisaja telo sc opušta. Kada ud:lhnete iz adna č.."lkre i pro�irile celo !CIo, oselile da je po celom telu, a kada izdi5ete udahnuli vazduh se povlači u adnu, ah ne kroz kičmeni slub. On dolazi direktno do adnc. I zapamtite da moratu disali u udaji pranajami. Molim vas vcžbajte na sledeći način.

Udahnite kroz adnu i raspodelile udahnuti vazduh kroz cclo telo sve do nožnih r.rsliju; dok izdiSete povucile pranu na7..ad u adnu i opustite sc. Prirodno se opušlajle kada izdi�ele. OVU vežbu je mnogo lak$e pratiti nego prelhodnu.

U prethodIloj vežbi ste udisali kroz porc na lei u i kroz pore ste i izdisali, ali ovde sc ceo proces disanja izvodi posredstvom adna čakre. Adna čakru možemo smatrati skladmem prane odakle sc, uz pomoć udaji pranajame, prana �aljc celom orga ni7Jllu. a dok izdi�cmo prana sc iz svih pf'o:I.vaca povlači nazad u aelnu. Morate 7..apamtitj da posle izdisanja sledi opu.�tanje. za vreme opu51anja i svest i pr-ma se povlače iz tela u adnu, pa vas molim da ovo dobro razumete - la je opušlanje, a ne kontrakcija lela. Morate sc toliko navići na udaji disanje da sc lakom čitavog procesa prana vidje čilav vaš sistem sVC5ti, m:l.Šla, Qsetaji, mi51jenje, a takode i vaS fizički sklop, 5iri sa udahom, a opu51a sa izdahom. A vi treba da budele palpuno nelalintercsovani za proces disanja tako di ga nijedan delić va'šc svcsli ne bude svcslan. Tokom udisaja prana uzrokuje širenje astralnog lela. Prana ta kade opuSla vaše astralno telo tokom izdisaja. Vaša cela svesnosl lreba da je usmerena na proces širenja i opu.šlanja i na samu pranu koja ii' .aziva Širenje i opušlanje astralnog tela. To znači da vaS centar gravitacije treba da sc prc lclla sa procc,o"a disanja na proces širenja i opu5tunja.

ZZO

Ukratko, treba da transcc ndiratc svesnost o disanju.. Sada ćemo preći na sledeći st:ldijum. u komc po� tOjl mala pro�ena. . . I ovde će se telo širiti sa svakim udisajem kao I u prethodnOj VCŽbl, ah posle zdisaja i neće bili opu51anja već kontrakcija. Dakle imamo širenje i kontrakciju, a ne �iren e i opu�{a�je. , kada nasla\.'imo sa vežbom ovo će vam pOSlati pal puno Jasno. Širite se sa udisajem, a tokom procesa udisimja prana se iz adna čakre�iri .p.? celom telu. �'o znači da s e tokom udisaja prana iz adna čakre upućuje ka raznim delovima tela, a u isto vr.:me telo se Siri. A kad izdiSete, prana se vraća u adna čakru izazivajući kanItakciju 35lral-

j

nog tela. . ' Razumećete celu vežbu ako 7 ..apamIJte dva praVIla. Prvo se odnosi na udisaj i raspodeljivanje prane i Sirenje tela. Drugo se odnosi na izdisaj, povlačenje prane i kontrakciju tela. Da bi imali jasan pregled, ponovićemu cca proces. . ' Prvo udahnite, zatim po�aljite pranu iz adne celom tclu. a to će 17..azvatl širenje lela.

Sada i7Aahnite i 10 će prouzrokovati skupljanje lela. Proces �irenja i skupljanja tela nije uzički već menlalni; morate razviti svoju maštu do kraj njih granica. KaOa 0šaljete pr
f,

usmerile je u adna čakru_ . ' Kao SlO se voda okeana povla�i kad dade oseka lako se 1 prana povlaČI sa iz.disajem i dolazi do skupljanja. Skupljanjem se transcendira svesnost tela, . aJi zapamtite, to širenje i skupljanje ne treba da se dc.. limm �ava u pOJe( delOVima tela nego u celom telu. Tako kao homogena celina može bili prošireno ili konlrahova�o. Ukratko, kad udahnete telo se širi, a kad izdahcIc Ielo se Skuplja. Kada udahnete, vi Saljete pranu il. adne u sve delove tela, a kada izdahnete vraćate praničnu silu njenom izvoru preko adne. Sada terno ovu vežbu izvc..�li S:I pojed inačnim delovima tela; počećemo sa desnom rukom, poSaijile praničnu silu iz adne u desnu ruku. ProSirite svoju desnu ruku, ali ne rizički molim V
.

Z21

Kada po�aljete pranu u desnu ruku, osetite kako tamo prana prožima svaki njen delić sve do jagodica prstiju. Osetite kretanje prane. Varalile se II adnu, zadržitc dah; idite na lcvu ruku i po�aljj[c pranu do jagodiCl prstiju na levoj ruci. Povucite pranu nazad u adnu. Prana Icl!e iz adnc u Icvu ruku. Ona sc iz leve ruke vraća u adnu. N:lizmenil!no širite i opuštatc ruke kako prana dolazi i odla7.i. Vratite se u adnu i 7.adrŽite dah. Sada udahnite i sa udisajcm pošalji tc pranu u desnu nogu preko desne strane leda', osetite kako se vaša noga mentalno širi. Sada izdahnite, povucite pranu iz desne noge u adnu. Sa povlačenjem prane, opustite desnu nogu. Sada pošaljite pranu levoj nozi, sve do vrhova pr-Hiju. Svaki krug slanja prane je propraćcn širenjem. Povucite pranu iz leve noge i opustite je. Sada ponovite. Slanje ... širenje; povlačcnje... opuštanje. slanjc... širenje; povlal!enje... opuštanjc. Dovedite pranu nazad u adnu i slušaj tc. Iz adne pošaljite pranu u desnu stranu grudi, a sa izdisajem vratite pranu u :Idnu. Udahnite... pošaljite pranu.... proši riIC, izdahni tc... povucite pranu ... opustite. Vratite pranu u adnu i z.adr1.ite dah. Udahnite, pošaljite pranu u levu stranu grudi i mentalno pr�iritc laj deo tela. Izdahnitc, povucite pranu iz leve slrane grudi i opustite jc. Pošaljite... proš'irile, povucitc.. opustite. Vratite sc u adnu,adr1.ite dah i slušajtc. .7 Ovog puta tete umesto rclaksacije morati da kontrahujetc odredeni deo dok se prana povlal!i; Kada šaljete pranu proširite oelredcni deo kao i prc. Prvo pošaljite pranu u desnu ruku i pro�irilc je. Povucitc pranu iz desnc ruke i kontrahujtc jc. Vratitc sc u adnu, budi tc svesni pranc u adna čakri; udahnitc, pošaljite pranu do Icve ruke i proširite je. Izdahnitc, povuci tc pranu i kontrahujte taj deo tela. Oba procesa, i �ircnje i kontrahovanje treba izvesti mentalno. Povucite pranu nazad u adnu, zadrlite jc u adnj neko vremc. Mentalno opustite lcvu ruku i prcdite na desnu nogu. Usmeritc pranu iz adnc u (elu desnu nogu svc do nožnih prstiju, preko desnc strane Icda i proširitc desnu nogu. Povuci tc pranu, izdahnitc i mentalno komrahujte dcsnu nogu.

222

Vratitc se u adnu, Z;:ldriile dah i mentalnu upustile desnu nogu. PoSa ljite pranu u lcvu nogu na/ .ad do adnc Ul. kOlltT:lkdju; povucite pranu u adnu. 1;ldr}ile je 1 1.1 i mCIl�:Lln�l tlpU� t ile 1l.'Vu nogu. . Pošaljitc pranu u desnu stranu grudi, pušalJltc JC uz SIrenJe, povucilc je uz konlrakdju, vrai ile sc u adnu i opust i te desnu stranu grudi. Saela pošOJljile pranu u levu stranu grudi i mentalno pro�jrite svoje grudi. Povudlc pranu sa knnl Takdjmll, vratite sc u adnu i zadr?.itc pranu neku vreme. Sada bi trebalo da razvijcte viziju prana š;lkti. Pošalj ite pranu elirektno c.;cJom telu. zatim jc povucite u adnu: bel ktlntrakdje, bez šircnja, bez I,adr? .avanja. Ako se n�to desi s;\mo od sebe, 10 je u rcelu. ali ne brinitC ako slanjc i pnvla�cnje pr:lnc nije propraćeno ovim proce­ sima. Najvažnija stvar jc d;1 stekne!e viziju svctlosnih V:lrniC;1 koje iz :Id ne idu ka lelu za vrcmc stanja prane, a sa povlačenjem prane i onc sc moraju povući u :Idnu; vidite to kao varnice koje skaCu iz u l } l renug uglja uz piskav zvuk, ili kao varnice koje sevaju II vatromctu, ili pak kao varnice koje se Sivaraju III vr�I�I� l .avariv:lIlja. . . . Isto lako zamislilc ela se pm n.. šalje različitIm delOVIma lei a, I,mlslttc Jc u obliku delića svetIosli koji dola/.e iz I : dnc. ka delu prema komc sc ona usmerava. Za misliste adnu kao skladi�te sa hezhroj s\'ctlosnih varnica, ili kao ncki vulkanski krater i Cim dode du crupc.:ijc iz njega izletu delići svctlosti brz.inom munjc. 01i prožimaju I!itavo telo j kad crupdja prestane. energija se u obliku svetlusnih elelića vraća u izvor. da bi sc ponovo pojavila sa novom eksplO­ zijom. Sada po�aljitcsvojll pranu �akli II palal; desnc nike, neka ostane u palcu. Sada zamislite kako se v:.IŠ elesni pal;Jc lopi; morate pokušati ela jasno doživitc ovo osećanje topljenja. To će vam mnogo pomoći tl procesu sopstvenog Id�cnj:1 - osećaj topljc­ nja, vaS elcsni palac se topi I.hug prisustva pr.:mične cncrgijc. Zamislite da SIC u bolnici i da \'al1\ jc prsI ozhiljno povreden i jako vam teče krv. Sla bistc Qscć:Jli? Ovo osećanje morale oživeti kada mislile o topljcnju. Sada povucitc pranu u adnu i dopusti tc joj da side iz ad ne Il muladaru kroz prolaz suS:umne. Sada postanite svesni 5polja�nje srceline.

;

..

Hari 0'" Tm Sar.

223

•

•

KUNDALINI KRIJE

..ava u Zadržite dah nekoliko sekundi i budile svesni nektara koji sc zadr1 višudi čakri i postaje hladan. . . . Zatim izdahnite uz udaji, oset..'1jući kako nektar putuje od vlšudl čakre preko adne i bindua do sahasrare. Osećaj je kao da je nektar ubrizgan uz pomo daha: . . .. Nakon izdaha odmah vratite svcsnost u mampuru I ponovile kf1Ju da bl doneH još nektara u višudi, a 7..:l.tim u sahasraru. Vcžbaj te 21 krug izdisaja i udisaja viparita karani mudrc.

�

Sledeće tanlri�kc krije prcdslavlj:lju malda najefikasniji metod za

sistematski razvoj �ovckovc svcst i koji jc ik'llhl pronaden. Njih su zapisa­

li veliki u�itclji proSIosli II l;mlrit!kim tekstovima i kaje sc da ovo uc!cnje predstavlja t ranscendenta lnu s:ldanu koje jc Bog Šiva predao svojoj

učcnici i ženi, Parvati.

Ove vcžbc su veoma napredne tehnike i suviše su moćne za pro­

scčnog aspiranta. Pre nego što sc neko upusli

II

ove vc}bc trebalo bi da

poseduje praktic!no iskustvo i da temeljno poznaje sve preliminarne

vcžbc koje s u dale II ovoj knjizi. Pored lUga s
vežbaju samo pod vodstvu m gurua, koji može videli da li jc aspirant

spreman za njih i koji može otklonili eventualne prepreke, koje iskrsnu II toku vežbanja, u obliku holesti, mentalne neravnoteže ili psihičkih

poremet.1ja.

Ove vcžbe su podeljene u tri grupe: one koje dovode do pnHjahare,

one koje dovode do darane i one koje dovode do dj.me. Treba naporne. nUli da ova Iri stanja predstavljaju kontinuilcle u evoluciji svesti, tj. da

svest prelazi iz jednog stanja u drugo bez neke vidljive granice ove veihe treba raditi u neprckinutom nizu.

_

tako da

Naravno, vežbanje ovih krija neće dovesti do pov�enih stanja svcsli

vet prvog dana, ali ako se pravilno vežbaju, uz pravo vodstvo j ako ih

veih:. aspirant koji je Z:l njih spreman, la stanja svc."ti će se najverovatni.

jc postiĆi. Na tom stupnju ćC biti neophodan konstantan, ncpreki nut tok SvcsnOSli.

VEŽBE PRATJAHARE VIPARITA KARAN l MUDRA (ohrnuti S13\ lela) Zauzmite viparita karani aS,lIIu k'lo S:to je prika7 .3no u delu O meditativ. nim pOlo;i ..ajim.1. Brada ne treba da dodiruje trudi. DBite u suptilnoj udllji pranajami. Noge moraju bili potpuno uspr:lvnc. Z:lIvorite oči. Udahnite uz udaji i iSlOvrcmCIlO osc tite topli lok amd l:! ili nektara kako teče kroz kičmeni prolaz ou m;tnipurc do \'iii:udi 'akr c. Nektar će se sakupili u višutli č.hi.

224

ĆAKRANUSANDANA (olkrivanje čakri)

Zauzmite sidasanu ili padmasanu. Zatvorite oči. Dišite normalno. ... U ovoj vežbi ncma povc7 1nost i izmedu daha i svesnosti. Usemrite svesnost na muladara č.'1kru.

Svest će se polako di7 ... '1li prednjim prolazom ili arohanom od muladare do prednje tačke svadistane na pubičnoj kosti, manipure u pupku, anaha­ tc na grudnoj kosti, višudi i bind ua. . . Dok putujete na gore mentalno ponavljajte ·mul�dara, svadlstana, mam· pura, anahata, višudi, bindu·, onako kako prolaZite kroz ove cenIre. Iz muladare odmah počnite uzdi7..anje prednjim prOlazom, kao i ranije, mentalno ponavljajući imena čakri počevši od svadistanc. Nastavite ovo kružcnje svesnosti kroz čakre u neprckidnom toku krugo­ va. Nemojte se OZbiljno i sa napctošću truditi da locirate č.1kre dok prolazite kroz njih. Samo ih ovlaš pogledajte dok prolazite kraj njih kao što bi posmatrali pejsaž kroz prozor nekog brlog V07.3. .. . svesnost u ovoj kriji možete vizualizovall kao tanku srebrnu zmiJu Svoju koja elipsasta putuje kroz vaSe telo. Vežbaj te 9 krugova čakranusandane.

NADA SANČALANA (svesnosI zvuka) Sedite u sidasanu ili padmasanu. izdahnite potpuno. Drl jte oči otvorene. Savijte glavu napred tako da opušteno padne na grudi. Brada ne treba da pritiska grudi Cvrsto. Usmerite svcsnOSI na muladara čakru. Mentalno ponovite "mulad.ua, muladara, muladara".

•

. . Zatim, udiš ući udaji disanjem, vaša svest treba da sc podigne prednjim prolazom, arohanom, do bind ua. Treba da imale jasnu svcsnosl prednjih !ačaka svadistane, manipure, anahate i višudija dok prolazite pokraj njih na putu do bindua. Dok se vaša svest bude kretala od višudi čakre do bind ua, tokom posled· njeg segmenta udaji disanja, glava će se polako uspraviti u normalan položaj. .

225

Sa 7..adržanim dahom i svesno�ću usmcrcnom na bindu mentalno ponovi. te "bind u, bindu, bindu". Moć svcsn?sti će po �asti dok bud ctc ponavljali reč bindu i eksplodiraće . u glasnom Izgovaranju Om -o kOJc će vas spustiti kroz kičmeni prolaz ili avarohan, do muladare. Zvuk ·0" će II Omll biti eksplozivan i izncnadan. Zvuk "m" će u Omll biti dug i razvučcn i kako sc približavOltc muladari skoro će se prctvoriti u zujanjc. Dok se SpU�latc niz av-Jrohan prolaz S:I zvukom Om, takođc trcba mcn. talno da ponavlja tc nazive adna. višudi, anahala, manipura i svadistana čakrc. Kad do
Izdahnile potpuno, savijte glavu napred i postanite svcsni muladara čakre nekoliko sekundi. Udahnite udaji pranajamom i po�nitc da sc penjetc prednjim prolazom. Dokse penjete budite svesni zvuka disanja koji se pretvara u mantru So. Dok budete pUlovali od vi.š"udi čakre do bind ua glaVoI će sc uspraviti kao . i u pavan sanCalani. Onda sa zadržanim dahom posle udisaja, nckoliko sekundi budile svesni bindua, a zatim izdahnitc i spustite sc kroz ki�meni prolaz uz istovreme­ LU svcsnost prirodnog Z\'uka izdaha i mantre llam. 1 tim .... Kad dodetc do muladarc zadržite svesnost tu nckoliko sekundi, a 7 spustite glavu. Započnite udaji udisaj dLl.ući sc prednjim prolazom U1. mantru udaha So. Nastavite ovako i uraditc 59 krugova udaha i izdaha. MAHA MUDRA (vcliki stav)

Ova krija sc može vcžbati u sidasani ili sid" joni asalli ili u asani pod na7jvom ulan padasana u kojoj jc jcdna noga ispružena napred, a peta druge noge je postavljena uz perincum ili uz ivicu vaginc, a ruke su na ispruknom kolenu. Ako se maha mudra vežba u sidasani onda je treba izvesti na sledeći naCin: Scdite u sidasanu ili sida joni asanu tako da pcta noge koja je ispod, pritiska oblast muladare. Izvedile kečuri mudru, izdahnite potpuno i savijtc glavu napred. Držite oči otvorene. Mentalno ponovite »muladara, muladara, muladara«. Popnite se uz prednji prolaz uz udaji udah tako da ste svesni nivoa čukri dok prola1jte kroz njih. Na delu od \1H:udi čukrc do bindua podignite glavu. Kod bindua ponovitc »bindu, bindu, bindu .... Izvedite mulu bandu i Š3mbavi mudru još uvek zadržavajući dah nakon udaha. Mentalno ponovitc -.š..1mbavi, keC.1ri, mul- dok istovremeno usmeravatc svoju svesnost na ove centrc. Početnici treba da ponove ovo prebacivanje svcsnosti tri puta. Iskusniji sledbenici mogu kružiti svesnošću do t2 puta. Zatim prvo oslobodite šambavi mudru, a onda muta bandu. Usmerite svesnOSt ponovo na bindu i počnite da sc spuštate niz kičmeni prolaz do muladare uz udaji izdisaj. Istovremeno, moratc biti svesni čukri dok ih prolazile. Kad do
•

•

Napomcno

Ako vežbalc maha mudru u ulan padasani moralc napravi li nekoliko izmcna. PO�IO dodcte do bindua i ponovilc �bindu, lJindu, bind u", nagnite sc naprcd i sklonitc rukc sa kolena. Uhvatitc palac ispružcne noge prstima obc ruke. Ispruženo koleno sc ne srne saviti. Zatim izvedite �ambavi mudru i mula bandu. Ponovite ·�ambavi, ke�ri, mul" od tri do dvanaest puta, usmeravajući svesnost n:1 ccntre ovih vclbi dok ponavljate njihove nazive. Otpustite �amb:lvi mudru, zatim mula bandu i na kraju vratite ruke na koleno. Vratite svcst ml bindu, a onda se spustite kičmenim prolazom uz udaji izdisaj. Ako se maha mudra vežba u utan padasani onda izvedite četiri kruga sa ispružcnom desnom nogom, čctiri kruga sa ispružcnom levom nogom i četiri kruga sn ispruženim obcma nogama. Svi drugi dctalji su 7..ajcdni�ki 7..::l oba načina vcžbanja. MAHA BEDA MUDRA (vcliki stav prodiranja) Ova mudra se može vcžbati II savrknoj sidasani, sida joni asani ili kao i maha mudra u ulan radasnni. Ako sc vcžba u sidasani ili sitla joni asani, način izvodcnja je sledeći: Držite oči otvorcnc i izveditc kcč..ui mudru. izda hnite pal puno i izvedite dala ndara bandu. Mcntalno ponovitc "muladara, muladara, muladara", a zalim oslobodilc dalandara bandu. Udahnilc u udaji pranajami dok se uspinjcle kroz prednji prolaz do bind ua. Dok se uspinjctc uspravitc glavu. Ponovite mcntalno "bindu, bindu, bind u", a onda sc spustitc kroz kičmc­ ni prolaz do muladarc uz udaji izdisaj. Zapazitc čakre dok prolazite kroz njih. Mcntalno ponovite "muladara, muladara, muladara", a onda izvedite dalandara bandu, uz zadržavanje daha posle izdisaja. Izvedite mula bandu, udijana bandu i nasikagra dri�ti. Mentalno ponovitc reči «nasikagra, udijana, mul" dok istOvremeno usmeravate svoju svesnost na ove ccntre po redu. Ako stc počctnik ponovite ovaj ciklus svcsnosti tri puta, a ako ste isku­ snij i sledbenik izvedi te do 12 ciklusa. Zalim otpustite nasikagm drgli, mula bandu, udijana bandu i dalandara bandu. Vratitc svcsnost na muladaru. Zatim sc popnite prcdnjim prolazom uz u<1aji udisaj do bindua, a istovre­ meno ispravile glavu u normalan polo7 .... 1j. Izvedite 1 2 krugova udaha i izdaha.

228

,

Napomeno

Ako se maha bcda mudra izvodi u utan padasani onda se ona mora izvesti na sledcći način: Stavite ruke na koleno, izdahnite potpuno i nagnjtc glavu napred. Mentalno ponovile �muladara, muladara, mul:ldllra". . Udahnite u udaji udisaju kroz prednji prolaz od muladare do bmdua,a podižući glavu kad prodcte vBudi čakru. Ponovite "bind u, bindu, bind u", a zatim izdahnite u udaji izdisaju kroz kičmeni stub i istovremeno budite svesni �k i dok prola7jte kroz njih. Mentalno ponovitc "muladara, muladara, muladara�, a zatim savijte gla­ vu napred da bi izveli daland.. ra handu. Nagnile se napred i obuhvatitc palac ispruženc noge i izvedite mula bandu, udijana bandu j nasiakgra dri!)ti j dalje 7.adr hIVajući dah posle izdisaja. Mentalno ponavljajte reči "nasikagra, udijan:l, mul", a istovremeno budi­ te svesni centara ovih vežhi po rcdu. Ako ste pOČCtnik ponovite ovaj ciklu$ svcsnosli tri put:l, a ako ste isku­ sniji sledbcnik izvedite do 12 puta. Zatim otpustitc nasikagra dri�li, mula bandu, udijana bandu i dalandara bandu. Stavite ruke na kolcna i sedite, ali držite gl:tvu nagnutu napred. Vratite svesnost na muladaru, a zatim počnite uzdizanje kroz prcdnji prolaz uz udaji ud:lh. i pruženom Vcžbaj te ovako četiri punu kruga ili udisaja i izdisaja, sa s desnom nogom, čeliri kruga sa ispruženom Jevom nogom i čctiri puta sa obe noge s i pružene. Posle četvrtog puta u svakom polo' aju u kom vcžbatc bande, popnitc se ... jednom do bindua uz udaji udah, ponovite bindu mantru i spustilc se do muladare i ponovite njenu manIru, a z.1tim se opustiIc. I'

:MANDUK.l KRilA (stav Ž<1be)

Sedite u badrasanu, lagodan polot.'lj, i ddite oči otvorcnc. Mesto na telu, deo spod i muladara rukrc mora da dodiruje pod. Ako ne dodiruje onda upotrebite jastučc da bi izvclili pritisak na taj deo. Stavite rukc na kolena i izvedile agočari mudru. Budite svesni svog prirodnog daha kako prolazi kroz kupasti psihički prolaz. KODcenlf1i�ite se na čuJo mirisa. Smisao ove krije je da os�tite miris astralnog tela koji PQdscća na miris sandalovog drveta. Ako V
p

'229

TADAN KRIJA (udaranje kundalini)

Sedite u stabiln u pad masanu i držite oči O1vorene. Stavile dlanove na pod pored tela, do kukova, lako da su prsI i s i pruženi napred.

Malo nagnitc glavu nazad i izvedite akaši mudru. Udahnite kroz usta u čuj noj udaji pranajami. Dok udišete oselite kako dah putuje niz telo.

Dah će sc sakupiti u muladara takri. Zadržite svcsnost u muladara čakri i izvedite vrlo laku, suplilnu mula bandu. Slavile ruke pored kukova i pOdignite telo oslanjajući se na ruke.

Zatim spustite telo na pod tako da blagu udarite oblast muladare. Ponovite taj udarac još dva puta. Nemojte 10 izyoditi brlo ili grubo. Posle trećcg udarca blago izdahnite u udaji pranajami. Izgledaće kao da se dah raspršuje u svim pravcima iz svog skladišta u muladari. Vežbajte ovu kriju 7 krugova. Broj udaraca u jednom krugu se mo:l.c povctati svakog meseca po jedan vik, dok ne dostigne maksimum od I I udaraca. VEŽBE DARANE NAUMUKI (zatvaranje devel kapija) Sedite u savršenu sidasanu iJi sida joni asanu i 7..3tvorite oči. Ako je potrebno upotrebite jastuče da bi bili sigurni da je pritisnuta oblast muladare. Potpuno izdahnitc i sagnite glavu napred.

Mentalno ponovite "muladara, muladara, muladara�. Onda udahnite u udaji pranajami na gore kroz prednji prolaz do bindua, podižući polako glavu kako sc približavate vrhu.

Izvedite joni mudru zatvarajući uši palčcvima, oči kažiprstima, nozdrve srednjim prstima, a usla domalim i malim prstima. Izvedite mula bandu i vadroli mudru. Postanite svesni kičmenog prolaza i bindua. Sada vizalizujIe sjajni bakarni trozubac koji polazi iz muJadare i čije jc telo u kičmenom stubu, a zupci se šire na gore do višudi č.1kre. Zupci su vrlo oštri, a srednji dOdiruje bindu. Trozubac ćc se sam od sebe uzdići nekoliko puta i probosti bindu. Svaki put kad trozubac probode bindu ponovite mantru -bi"du beda,,· ŠiO znači "probadanje bindua", svaki put kad sc trozubac podigne. Otpustite vadroJi mudru i mula bandu. Otvorile gornje kapije i spustite ruke. Izdahnitc u udaji pranjami od bindua do mulad� �e i ponovite muladara mantru.

230

•

Savijte glavu napred, a zatim udahnite kroz prednji prolaz do bind ua i ponovite kriju. Izvedite pet krugova i posle njih završite vcžbu sa izdisajem.

SAKTI tALINI

(VOdenje misaone sile) .. 1tvorite oči. Sedite u savršenu sidasanu ili sida joni asanu i :t

Izvedite kečuri mudru. Izdahnile potpuno i usmeritesvc..<;nost na muladaru. Savijte glavu napred. Mentalno ponovite �muladara, muladara, muladara", a zatim se podigni­ le prednjim prolazom do bindua uz udllji udah, podižući glavu kako se približavate bind uu. Zadržite dah posle udisaja i izvedite joni mudru zatvarajući prstima uši, oči, nozdrve i usta.

Neka vaša svest kruži u neprekidnom krugu, spuštlljući se kičmenim prolazom do muladare i podižući se prednjim prolazom do bindua, uz zadrlavanje daha posle udisaja.

Alternativna vcžba: Možete vizulIlizaval i da je u vama lanka zelena zmija. Rep te zmije je u bind u, a telo se protcže dole kroz muladaru i gore kroz prednji prolaz. Glava joj je takode kod bind ua, a ustima grize kraj svog repa. Ako gledale tu zmiju ona će početi da se kreće u krug po psihičkim prolazima ili može č;:Ik poći i nekim novim putem.

Samo gledajte zmiju, bez obzira i:ta radi. Kad vam ponestane daha ot:lpustitc joni mudru, vratite ruke na kolena, usmerite svesnosl ka binduu i spustite se do muladare uz udaji izdah. U muladari ponovite muladara mantru, spustite glavu i uzdignite se kroz prednji prola7_ Izvedite ovu kriju pet puta bez pauze, ili za vreme trajanja pet udisaja i izdisaja.

SAMBAVI (Parvatin lotos) Sedite II sidasanu, sida joni asanu ili pad masa nu. Zatvorite oči i izvedite kečari mudru. Vizua[izujte lotosov l.vet sa dugom tankom stabiljkom koja se pruža na dole. Koren lotosovog l.veta je prozirno zelen. Lotosav cvet je zatvoren kao pupoljak. U podnožju pupoljka je nekoliko svet lo zelen ih nezrelih latica. Glavne latice (.veta su ružičaste i prošarane su crvenim žilicama. Stabiljka se nalazi u V
Izdahnitc i usmerite svcsnost ka korenu lotosa u muladari. Udahnite u udaji pr:majami i dozvolite svojoj svcsnosti da se lagano pOdignite kroz sredinu lolosove stabiljke koja se nalazi u kičmenom slubu.

231

I

Pri kraju izdislIja slići Cetc do i'atvorcnog pupoljka na vrhu stabiljke. ' .. Zadrlile svesnosl u sahasrari sa zadr?.anim dahom nakon uda ha. Vi ste unutar lalosa, ali ga istovremeno možctc videli i spolja. On će početi vrlo lagano da sc otvara. Kad sc otvori ugledaćelc tućlk posut žutim poknom u svom srcdi�tu. Zatim će sc cvet lagano z.1I\'orili da bi sc gOlo\'o odmah otvorio. Pošto lotos prcslanc tla sc otvara i 7.. ilvara i ostane čv�to zatvoren. sidite lagano kroz stabiljku do muladare IcMeti na lalasu udaji izdisaja. Ostanite kod korena u muladari nekoliko sekundi, a 7.alim ponovo počnite d:. se penjctc kruz stabljiku uz lagani udisaj. Spustite sc i podignite se jedanacst pUla, a 7.alim .avr1itc 7 ovu kriju. AMRIT PAN (ispijanje nektar:.) Sedite u sidasanu, sida joni :tsanu ili padmasanu i zatvorile oči. Izvcd ite keĆlri mudru. Usmerite svc"most ua manipu ra Cl kre gde se nalazi skladi�tc tople. slatke tcčnoSIi. Izdahnite u udaji pranaj:lmi. Udahni tc u udaji pranajami povl;lI�cći jedan dco ovc tečnosti do vj�udi čakre kroz kičmeni prolaz. Dah kao da ima moć usisavanja. Ostanite u vi�udi čakri nekoliko sekundi. Nektar koji ste povukli iz manipure će postali ledeno hladan od hlad­ noće vi�udi clkrae. 'Zatim izdahnitc u udaji pranajami do lala na čakre kroz prolaz nektara tako �IO ćelc dahom oduvati nekt.lr do lala ne. Va� dah će se automatski rasprliili sam od sebe �im stignetc do lalana čakre, a vaSa svcsnost !reba da odleti pravo dole do manipure. Drugim udaji udisajem nast:lvite da prenosite Icčnost navi�e. Vežbajtc ukupno devet krugova. ČAKRA BEDAN (probijanje čakri) Zauzmite sidasanu ili padrnasanu i 7.atvorile oči. Di�ite normalno bez preki
232

SUŠUMNA DARŠAN (unutra�nja vizuali.,..ldja clkri) Sedite u sidasanu, sida juni asanu ili padma.sanu. Zatvorile oči i normalno di�itc. U ovoj kriji dah i s\"esnust nemaju veze jedno sa drugim. U.smcrite svoju l)vcsnost na mul:ujaru. Zainislitc olovku i njom u mulad:lri nacrtajlc kvadrat. Naertajte najveći mogući ohrnuti. jednoko.stT:lnični trougao unular tog kvadrata. Onda oko \.,:vadrala opi�ite krug koji ćc dodirivati sva njegova četiri ugla. Priprcmile �etiri lal ice. 7.a svaku stranu kvadrala po jednu. Usmerite svesnosl II svadil>tan u. Tu naerlaJtc krug iSlog prečnika kao i onaj u muladari. Oko kruga nacnajle :;:cst laticl. Sada dodite do manipure. Nacrtaj tc krug, a 7"lIim u njemu ucrtajtc najveći mogući trougao okrcnut na dole. Oko kruga nacrtaj tc deset lalica. Podignitc svest do anahate. Tu naertajtc dva Irougl:l; jedan koji je okrenul nagore, :l drugi koji je okrenut na dole. Oni se seku. Opi�ite krug oko njih sa dvanaest lulic:J. Zatim dođitc u višudi čakru. Naertaj te krug i pri dnu kruga nacrtaj tc mlad mescc. Nacnajle dve );llicc, jednu sol desne. a drugu sa leve stranc kruga. Kod bindua nacnajlc mlad mesec sa vrlo malim krugom iznad njega. Dođite do sahasrare. Nacnajtc krug i u njemu ucrtajlc najvcći mogući trougao okrenut na gore. Oko kruga je hiljadu latica. Sada obojite �krc sledećim boj:lma: muladaru - crvenom; svadistanu - crnom; manipuru - žutom; anahatu ­ ncbo - plavom; "Budi - ljubičastom sa belim mesccom; adnu - svetlo sivom; bindu - ziaino žutom; snh:lsraru - crvenom bojom. Lalice oko svakc Č'..tkrc imaju istu ervenu boju kao i muladaT
233

Možda ĆCIC jc doživeli kao l:llas hladnoćc. toplale, energije, elekIrične struje, magnetne sile ili kao vazdu:':ni ili vodeni tok. Prolaz prane će prouzrokovati vibracije, udare, grčeve ili gOlicanje koji putuju kroz vas. Kad prana dode do mulatlare onda odmah predite na sledelu kriju ne čekaj ući da iskusite promu po drugi put. UTAN (podiz.:lnje kundalini)

Sedite u sidasanu, sida jonu asanu ili padrnasanu i 7..atvorite oči. I u ovoj krij i disanje jc opet normalno. Usmerite svesnost na muladara čJ kru. Pokušajte da vizuali;;;ujete jasno i pot puno, da primeti te sve detalje. Videćctc crni Sivalingam napravljen od dimne gasovilC supstance. Vrh i dno Sivalingama se ne vide, jer je oko njega obmotana mala crvena zvija sa glavom koja w : klanja gornji deo �ivalingama. ova zmija je sklupč:.lIla tri i po puta i ona :leli da se odvije. Vizualizujtc kako zmija poku:':ava da se odvije i krcćc se na gore kroz su:':umnu uz besna mtanjc. Zmijin rcp re osta!i pričvr:':ćcn na tinu šivalingama, ali glava i telo mogu putovati gore - dole. ... 1j u telu, Ponekad će mo:lda !:ivalingam Sl! zmijom promeniti svoj polo' t:lko da će t e ga tada vitleti u adni ili sahasrari. Glava zmije je veoma �iroka, bto koliko i va�e telo, ali ona nema oblik kobre. Posle nekog vremena ćete mo'Aa osel iti kako vam se teJo kontrahuje SlO će biti praćeno osećajem blai.cnstva. Kad se 10 dc.si treba da 7.av�ile ovu kriju i da predete ml sledeću. SVARUPA DARŠAN (vizija svog Jastva)

Ostanite da sedite u sidasani, sitla joni asani ili padrnasani i ne otvarajte I oči. Postanite svesni svog fizičkog tela. Vaše telo je potpuno nepomično i vi odr'..
Zahvalj ujUĆi čvrstini vašeg tcla vaše disanje će sc automatski pretvoriti u udaji dah i rormiraće se kečari. Buditc potpuno svesni svog disanja. Primetićcte da se vaSe telo širi sa svakim udisnjem. A sa svakim i:Wisajem telo kao da se Skuplja. To je vrlo čudno, jer se vaše fizičko telo ne pomera; ono je čvrsto kao statua. Ono Sto vidite kako se širi i skuplja je vaSe astralno telo. Dok posm;mate ovo širenje i skupljanje taj procc" će postepeno poslaj'l­ ti sve izraženiji. Posle nekog vremena počećele da gubite svesnost fizičkog tela i da direktno posmatrale astralno telo. Kako vežba odmiče raspon širenja i skupljanja će postati vrlo veliki. Na kraju ćcte doći u stanje gde se pri skupljanju astralno telo smanjuje na jednu jedinu tačku svetlosti. Kad se to de< odmah prekinite sa ovom krijom i pređite na sledeću. VEŽBA DJANE DJANA (meditacija)

Sp07..nali ste svoje astralno lelo kao jedn u svetlosnu lačku. Sada ćcte bliže pogledati tu svetlosnu tačku i videćcte da ona ima oblik zlatnogjajcta. Dok posmatrate ovo zlatno jajc ono će počcti da se širi. Zlatno jaje je sjajno i intenzivno sija; medutim, ono ne uači nikakvim svetlosnim zracima. Kako zlatno jaje postaje sve veće, ono će početi da poprima oblik vašeg astralnog i fizičkog tela. Međutim, ovaj oblik nije matdjnlan, nije č..1k ni suptilan. Ovaj oblik je bljcltavo svetlo. To je vaSe kauzalno Jastvo.

LlNGA SANČALANA (upravljanje astralnim triom) Ostanite i dalje u vašoj krutoj asani 7"
234 ,

•

•

Dodatak

-

•

-

MANTRE RAZNIH RELIGIJA Sve religije koriste manire, bil o svesno ili nesvesno, uključujuć hri i šćansku religiju, a posebno katolička vera. Dole smo naveli izbor najbolji h mantri. Nij e neophodno da čovek bude Indus ili budista da tii koristio pojedine manire i za hriš(anina mogu bit i od vel ike koristi - jedino ŠIo je potrebn o . je njegova lična želja.

VEDSKE I TANTRICKE MANTRE*

Sledeće manire su j'zabrane iz vedskih i lantričkih It:kslova i poređane

SlI

po njihovim božanstvima.

Gayatri manire za različita božanst-va Božanstvu Gayatri

Om Bhul, B"uva�1 Svah Tal Savilllroarel�ymrl Bhargodevasya Dhimnlzi Dhiy Y o o Nail PracllOdayat

GanC'sh

Brah m a

• S\'t!

I. , 2. , 3. ,

EkadalltQya Vidmahe Vakratu1J41zya Talkara(aya Haslimukhaya " Tat Pllnt�haya HaslimukhlJya ,

I. , 2. ,

Vcdalmane ChaturmllkhaJ'a

manire

VishQu Nrisingh Garu4a Rudra

,1. 2. 1. 2.

1'. 2:

:;u

"

,

,

Vidmahe "

V2isudevaya Mahade'D�a

,

Vajraflakhaya Nri�inghaya

,

n kshf}adan�htraya Vajranakhaya

,

Tat Pllnl�haya

,

SItvaNja Pakshaya

,

"

,

"

Dant�

, ,

"

Brahma

"

,

,

"

,

Mahadevaya Sahasrakshasyamahadevasya

,

Tal Puru�haya

,

,

,

-

"

,

,

,

,

,

,

,

,

"

,

NandikeshvaraJ'a

,

,

ShaQmukha

,

Sha1]m ltkho.ya

,

Mahase"o.ya

"

,

,

,

,

,

"

,

,

,

"

,

,

,

,

, ,

Durga Saraswatl

, , ,

,

,.

Dhimahi Tanllo Vish,}ltlj

,

I. 2. 3.

•

"

,

1. 2.

Prachodayal , , ,

pu t!ngleskoi IranskJ"lipdji.

pisnnt!

Olt! .Niirayaf}aya ,

Hiraf}yagarbhaya Kamaf}Qa/udharaytl

,

DI/imahi TamlO Dami

Nandikeshvara

Surya

•

,

Mantra

Bhaskaraya Adilyaya Prdbhakaro.J'a

1. , 2. ,

Ka(}layanJ'ai Mah�hulinyai

,

VUgdevyai Cha

,

, , "

, "

,

Maho. Dyltlikaraya Sahqsra-kira1jaya Divo.karo..ra Kany2ikumaryai Maho.dllrgayai

"

Kamarajaya

,

,

Nrisingh Singha!} Garu4ah RlIdra!}

Vri�i,abhah SkandaJ } Sho$(IIal] Aditya/J Bhlinul} SUTJ'al] Dltrga. Bllagavaci

Prachodayat , " "

, ,

,

,

, ,

, "

, ,

Df:lii

•

Rima.

Ortl Dasliaratltaye

Hanuman

"

Aiijantn'aY!l

"

vayu Putraya

"

KrishQ.3

"

DevakinandanibJa

"

Viisudevaya

"

Gopil

"

Gopaiaya

"

Gopijana-'Dallabhaya

"

Parashuram'

"

Vidmahe ,iila-vallabhaJ'a "

:Tamadagno.ya •

Tantrik.. (Brahma)

Dhimah"'i Tamlo Ramal].

HanJ4mlmah

"

Krish1Jah

"

"

Gopa/ah

"

"

"

·Mahjlviraya

"

"

Parashuramah

"

•

Pararileshvaraya

"

Parama Taltvayn

"

"

Brahmll

"

Lakshmi

"

Mahadevyai Gha

"

Vish1}ll-patnyai Gha

"

"

Lakskm"il].·

,

Shakti

,

"

Vishva-Jananyai .

,

"

S�akal,

"

Annapuroa

,

"

MaheShvaryai Cha

"

,

AlIlIapul'tJQ.

"

Kali

1. 2.

Sarva-sammo hinyai Bhagav.atyai Gha Kalikayai Cha Ortl Adyayai

" ,

"

,

,

"

"

Aghora Kafil,

"

"

phTshah

"

•

"

Gurul].

"

.

"

DakshilJ;a111 "rtaye-

"

Dhylmasihaya

Guru·

"

Gurudevaya

"

Parabrahma1Je

1. 2.

Vidmahe Paramahansaya Mahauatl7Jaya Paramahansaya "

Ottl Hansaya "

•

•

"

Dh"imahi Tan1lO Han$illl " Hansal} " -

Hayagriva

"

V" agi'shvaraya

"

Hayagr"ivaya

"

Sivananda

"

Tat Puru�haya

"

Sivanandaya

"

Ajapa

0",

Hansa Hansaya Vidmah6 So�attl Hansaya

Manire iz Upanišada J . O'rp

2. Harii) Orp 3. Haril:t Om Tat Sat 4. Abarp Brahmasmi

Tattvamasi Ayamatma Brahma Prajnanam Brahma Shivoham

9. Sachchidakam Brahma

Semcnske manire

Manire

.

Shmashana J!Qsi'lyai Parameskvaryai

"

Dakshil)amurti

Hansa

5, 6.. 7, 8.

Prachodayat

Ocvale ili božanstva

Zvu� kosmičkog biča

Orp Hroum Dum KrIm' Hrim Aim

Siva Durga Kalika Mahamaya Mahasarasvati

Shrim Klim Hum Gam

Mahalakshmi Krishna ili Kamadev Bhairav Ganesh

Kshroum Nrisingh

"

, "

PrachodaJ'at "

Hansah

"

Brahma

"

:Dh"imahi Tanno Hansall

Prachodayat

Ganc:.11 ll1anLre Za Gayalri vidi deu u Ga>alri

1. Om Shri Gal).eshaya namal) 2. " Shri Mahaga.oapataye namal) 3. " Shrim hrim krim gloum gam 4. 5. 6. 7, 8.

gaoapntaye vara varada sar'ni­ janarn me vashamanaya svaha Hrim gam hrim gaoapataye svaha Orp galll 0111 " Gam Gaoapataye namal:t " Namo Bhagavate Gajananaya VakratUl;u;laya hurp

•

I

•

Shh'lI mlInire 1. Om namah Shivay"

2.

S.

6. 7.

• Trya mb:l k lfll Y:ljamahc sug:lUdhim pushtivardhanam : Urvaruk:lm JVa bamjIlan:}! mrilyormukshiYiI mamrilal . � Namah NIJak:Jnl haya

I-houm Hroum hrim th'lh

ft

ft

4.

5. 6. 7. 8. 9. ID.

ll.

12.

13.

14.

ft

ft ft " ft

ft • ft

"

ft

•

Vishnavc namah parajyolyc namah Param;llmanc namah Anantay" namah Achyulaya namah Govinadaya namah ft

•

Shri Rama manire m S ri Rama jaya Rama jaya jaya Rama I.

2.

3.

4.

5. 6. 7. 8. 9.

10. l J.

12. 13.

�

Ramaya namah

Silaramar.:hantlrabhyam namah Ramaya Rtlmabhadraya Ramachandraya vcdhasc Raghun�th:tya nathaya Sitayah pata}'c namah Om Shn Ramah Sharanam mama Sitaramah sharanam • Ramachandra-charanou_sharanam prapadye Ram Ramaya namah Ham so Ramaya namah soham Hrim Ram:l}'a namah Inim Hroum Ramaya namah hroum Aim Ramaya nam;lh Klim Ramaya namnh "

"

ft

•

•

Krishna lIIanlre I.

2.

3.

4. 242

�m na .mo �hagavalc V;lsudcvaya

sh n Knshnaya Govindaya Gopijana-vallabhaya namah . " . Knshnaya namah

•

•

Kri.shnah sharan;lm mama

8.

Kiiru Krishnah Klim Krishnaya • • Govinda}'a klim

Shakti manire

3. 4.

Achyul:Jnanta Govinl.laya Iwm;th Klim Hrishikcshaya namah Shri Shriuharaya namah Shri Madhusudanaya namah D:lmodar;lya n
?

7.

Kali l. 1.

R;lm k shnm mLlm y:un oum u m

Vaishna\'II Il1:1nlrc Om NaraY:lnaya nam.. h L

2. 3.

6.

� I-!;lfayc namah

3 .

4.

5.

Hrim shrim krim Par.lmcshvaryai svaha • Paramcshvnri Kalike hrim shrim krim svaha • •

5.

Om shri Kalikayai namah hrim mc svaha (Kali Hridaya) ikc krim Krim krim krim hum hum hrim hrim dakshinc Ktll

6.

Krim hrim shrim

•

krim krim hum hum hrim hrim sv-LIm

Dllrgu O m shri Durgayai namah I.

2.

Om hrim dum Durgaya i namah

Saraswali I. Om shri Saraswatyai namah Om hrim aim hrim Om Saraswatyai nalllnh 2. Mahalakshmi Hri m shrimkrim Mah;tiakshmY.li namah 1. pra sida Om shrim hrim kamalc kamale kamal.daye pr.lsitla 2. shmyai namah shrim hri m shrim Maha[ak Radha

l. 2.

Shri Radhayai svaha Om hrim Radhikay.. i namah

AnnapIlrna Hri m namo bhagava ti mahcshvari Annapurnc svaha lndruk.\·hj Om shrim hrim aim Indrakshyai namah ehanIlInda O m aim hrim krim eh:l.mundayai vichehe i molitve su Sledeći tantrički tekslovi koji sadrle manITe, him ne .1nje sidij:l. Ćak i kada je Adi 'šankaračarij:t bio .. 1 pOs lil izuzeIno moćni 2.:. im 'šakti. Ove podvrgn u t UtiC.'ljU crnc m:lgije, izlcčio sc molitvama upućen L:lhari. Sledećc molitvc su posttIle 65 tanITi i pozn:l l c s u kao Saundarja , izlctcnje) man Ire; ... mantre se takodc koristc kao upačara (l

Dllrgn 5aplashml Ananda Lahari Del'; 51lkta

243

za dobro zc.Jr:lvljc

Allwrvl/ SIIirslla Ksht/flUl Yl/chana 32 Durgintl imena Malllre 10 Mtllun,jdji Sithlha mantre l Ia nuIla l nn moći l. Om Hanumalc namah

2.

3.

4. 5. 6. 7.

l.

2.

ili siddhi-je

Om nama bhagavarc afljancyaya mahabalaya svaha Om Hanumalc rudrarmakaya hum phal Om pavana nandanaya svaha Om nama bhagavlllc afljancyaya amukasya shrinkhala Irotaya Irolaya bandha maksham kuru kUTU svaha Purvakapimukhaya p,lflchamukha hanumale ram tam tam tam tam sakala shatru shanharanaya svaha . Om pashchimamukhay.1 garudananaya p:rnchamukha hanumale mam mam mam mam mam sakala vishahlIra svaha

Ruzne m:mtre za isp�nj?njc želja, iJe�enje boicst i, postiz..1 nje dobrog zdravlja, ? otklanJanJc tclkoća, lid. u svakodnevnom životu.

za zaštitu od zmija I. Om Narmadayai vicharana

2.

Anantam vasukim shcsham padmanabham cha kambalam Shankhapalam dhritarashtram takshakam kaliyam tatha . . . mumrapm aSllkam nllmah 3. Om plah sarpakulaY:l sV:lha ashehakula sarva kulaya svaha Protiv dejstva zmijskog otrova I. Nama prabhau jana Shiva niko Kalakuta falu dinha amiko 2. Garudadhvajanusmaranat vishavil)':lm vyapohili Protiv dejstva otrova 'škorpije I. Chhapa svaha Protiv svih bolcsti Om hrim hansah 1. Om shrim hrim klim aim Indmkshyai namah 3. Om sam sam sum sim sum su sem saim sam saha vam vam vim vim vum vum vern vaim voim voum vam vam saha amrita varech svaha za izlečcnje groznice I. Om nama bhag;rvalc rud�aya �amah k odhcshvaraya namah jyoli � palangaya nama namah srddhr rudra 3Japayarj svaha Om vindhya vana na hum fat svaha 2. 3. O� n�,:"o bhagaV
3.

4.

kuru kuru svaha za sticanje bogalstva Om Lakshmi vam shri kama]:lc.Jharam svaha 1.

2.

3. 4. 5.

Jimi saTila sagar mahu jahi Jadyapi 1:lIli kamana nahi . . Vishva bhllrana poshana kara JOI Takar nama bharal asa hoi Om shrim hrim shrim kamale kamalalaye mahya prasida prasida prasida svaha . Om shrim hrim mahalakshmayal namah

za otkl:lnjanje prepreka i I�koća Sakal vighna vyapahin nahin 1. 2. 3.

4. 5.

Ichi Rama sukripa bilokahin jehin Sarva b:ldlla prashamanam Irailokyakhilcshvari Evarneva Ivayakaryamasmad Yair! vinashanam

Om ram ram ram ram ram ro ro ram kashtam svaha Om namah shamc prashanle gum hrim hrim sarva krodha prashamani svaha Rama Raksha stotra

PrOliv uroka I. Shyama Gaura sundara dou jari Nirakahahin chhabi janani trin:. tori

za dubok san l.

Om agasli.. .shayinah

za mir i odvezanost

l.

2.

244

Mam bhayal sarvalo raksha shriyam varc.Jhaya sarvada Sharirarogyam mc dehi deva deva namostute Om aim hrim shrim namah sarvadharaya bhagavate asya mama sarva roga vinashaya jvala jvala enam c.Jirghayush�m kuru kuru svaha . m arm adhlk oush jllped a chaiv � AChyutam chamrilam . . pahr pahl re shan a m;rm Om namo pararnatmane para brahma

2.

Daihik:t daivika bhoutika lapa Rama raja nahin kahu byapa . m ah arsun nesad tulasi u prabh Bharata charila kari Siya Rama pada prema vasi hoi hitava rasa birati

za otklanjanje sumnje I.

Rama katlla sumlar karatari Sanshaya bihaga uc.Javana hari za pročiSćcnje misli Take juga pada kamala manavaun I. Jasu kripa niramala mali paval,ln Prolivdc�ijih bolesti l. A\,yadajonangdllri manimanst3va janvathoru,

245

yajnoachyutah kali talam jal haram ka hayas),;!

Soi nija bhag"li mohi prahhu dehu kaya dari Rama

za stic anje znanja

Proliv hemomida l. Om shrim shrim shrum shr;lnl shrou!1\ shrah Om kharaSlha digambaT:l vikala n:tya nam layasIhitam hhajami svaha Svangastham pradlandarupam namamyalmabhibu laye

I.

. Chhi l i jala pavaka gagana samIra Paneha r:u:hila Y:lha :,dhama shari ra

za Božji opro:;taj

Proliv boginja Om shrim shrim shum shroum �hrah Om kharaslha digambaT:l l. vik
1.

Anu chila h:thu!a bhc un agyala Kshamahun kshama m:lmlira dou hhrat:!

NAPOMENA: Za mir, slavu i moć villi vaJ.ne sulre i manire iz leksta Sidd ha Prathan:!.

2,:. 1 slimulisanje digestivne valfe Agaslyam kumhhak:lmnam tha .� hamincha vadav:tn:'lI:lm I.

Malrika m"ntre i hida manire tl šal ć:lkrama

Bhoj:ln:lm pathanarthaya smaredabhY'lm cha panchakam

Za rodenje sina

I.

2.

Sarvabadhabinirmuklo dhanadhanyasulanvilah Manushyo lalpra.�adcn bh;tvishyati na !\amshaY
Z1 sklapanje braka -

I.

2.

Taba Janaka pai Vashishlha :ty:15U byaha saja savari kai Mandavi shruta kirali Unnila kuwari Iai hankari kai Katyaya ni mahamaye mahayoginadahishvari Nandagopasulam devi palim mc ku rUle namah

za sigurnost delela u matcricj l.

Om tham tham Ihim thim thum Ihum them Ihaim thom (houm Ihah Ihah Om

2.

Hroum Om jom sa Om bhurbhuvah svaha Om Tryambakam yajamahe sugandhim pushlivardhanam Urvarukamiva bandhanal mri tyormukshiyamamrilal

PrOliv krađe Om kafall·kafall-kafall I. 2. Om karalini svaha Om kapa1ini svaha hrotlm hrim hrim hrim ehoram bandhaya thah Ihah thah

za dObijanje sudski h parnic., Pavan tanaya bala pavan samana l. Buddhi viveka bigyana nidhana

za viziju Siladi

Malrika m:lIltr::l

Bida manira

Talva

Muladara Svadistana

V.tm sham sham sam

Lam

zemlja

Vam

voda

Manipura

ram lam dam dham nam lam tham dam dham nam

Ram

vaira

Anahala

pam plwm kam kll:lm gam gham nam ch:lm chham jam jham nam tam Iham

Yam

vazduh

J-I:ml

zemlja

rim rim Irim Irim cm

.

aim nm num am ah

za prednost Bogu I. Bhag:lta kalpalaru pranataliita kripasindhu sukhadhama

246

ham ksham

Adna

Om

"m

MANTRE S IKA

I. 2. 3. 4.

l.

Janakasula jagajanani jana ki Atisaya priya karun: lIIidhana ki Z1 odobrovoljenje Hanumana Sumiri pavan SUla rayana namu l. Apane vasha kari rakhe Ramu

bam !)ham m:lm yam

am am im im um um

Vi.šudi

za dug ,jvol I.

.:akro

Sal nam Vahe guru Sal shri akala Ek sal nam omkara k:Hala purakhu nirabhau niravairu ak:,lam ur:lti ajuni s
I.

2.

3.

Om Siddha Arhini

247

4. 5. 6.

A-si-ll-u-sa Arhin( siddha

HEBREJSKE MANTRE

Namo arihant:mam nam namo �iduhanam namo airiyanam Namo uvajjhayanam namu Inc sahvasahunam

ButkiJwm Slwrmwm Cac!JclllUlmi Dhnmmnm ShnrmUlIJI Ct/clich/willi SlmglJam SharonolII Gncllch/wllli Om SvtlbhowlSlwddhah San"milItIm llIh SI'(I/Jhlll'lIslm(/dhoal1am • Sarvma/wg(l((IInwkoa/ulIIl • Manipadme Hum Ah Hum Vajra Glini Padmmiddhi Hum Ah DhamwdJUlt/I Ah Hr; Ma Ma Dakinijllfl MlIfuiara SI/rm Sitldhi Hllm Om P"dmo Yogini Jaya Vam - !Jai Hum MWI; - Muni Malimmllli ye Sahn Om AI Ra Pa C/m Na Dhe 5al/(/ Amritn Pmbhe Amrila Hum Vnjra PlIni Hitili Fm •

•

"

•

Vajrn Mahli Ka/a Klirin T(/pi GIIII Na Binllyak Hllm Nam MY/lOllO Rel/glli Kyo (Nichaori/! Slwsf/U)

HRIŠĆANSKE MANTRE

ISLAMSKE MANTRE

J. 2 3. 4. 5. 6 l. 2. 3.

4.

248

Bismill" - HirralU1rIUln - Nir - Rahim La ilaJw /IIlllI(lh MIIIJamnUIllllr Rasl/fllllnh Allnh hil Allah Jill Alloho Hmiri, AlIlIIlO NlIziri Alloho Shahid, Alln/IO Mni KlIlindolfaallah A dlldauaa"'muln A>y"mama Ta(/au/11l11 hllal Asmmw/a/lIl5noo AlIlIh HII",,1 Haklal ZARATUSTRINE MANTRE

Asham VOlili Ymha Ahil VlIiryo Ymha A/m VlIi!)'o Alltn Rail/sh Ashal Chil Hac/Ill VlIlIgahallsh Dajda MalIgIro Slryor/wnnnnn/n/ AI/gallsh Mazdai KsluuhrclllflC/1(I AltI/mi A Ylm Driglll)'O Dmlal Vaswml Fmvaranc Mazdll Yasllo iar(llIIshlrish Vidacvo A/mm - Tak{lI!S/1O f/al"flllfl(! A!ihaonc Ahahc Rm/wvc Ya.n/a;ch Vallma;ch KsluIIII/Olftm;c" Phrasasl{/),{ll!ch

Bomelm es At/ollui H{IIIH'omh Bomch es Awll' Allonoi LYl)it1ll1 i Voc" Bomch AllIII' Adonai E/ohenll Mc/eeh Haolam Bomch Aw1\' At/olloi

Blagosloven li si, na� gospodaru akona. Stvoritelju z BlagOSloven ti si, na� gospodaru Što si nam dao taj ;." ..akon.

•

•

2.

ViIIflIlIn Lmlells Tomso Bontch Aw!\' ,,1(101101· f/emetz lj Tajm" Blagosloven ti si O g()�pmk n.li: 811"i.c Blagosloven li si,s(voriH.!lju univcr/.uma

•

•

Shema Ylsrod

Atlolloi E/o/mlll Adolloi Ec/lOd Čuj O Izraele Gospod nai: Bog Jedan jc Bog

BUDISTIČKE MANTRE

I. 2 3. 4. 5. 6. Z 8. 9. 10. II. 12. J3. 14. 15. 16.

1.

•

KYRIE ELEISON Kyrie Eleson i (3 pUla) Christic Elei son (3 pUla) Kyrie Eleson i (3 puta) SANCTUS Sancnts Sancllls SmJCIIH Hosanna i n c.xcelsis. Sveta SvCta Svcla Presveta Hosana Glorill in excelsis Deo Najuzvišcnija slava Bogu. ZNAK KRSTA 111 nomint! Parris, el Filii el Sp;,.;flU Sancli -Am;1! U ime OClI, Sin" i SVCf('K" Dil/m - Amil/.

ZDRAVO MARIJO Zdrm'o Marijo milosli PIl/1(1 Gospodin s robom Bfagos/ol'c!la fi si melll/ lellllllla i Bl11goslol'en p/od lItrobl' lI'ojl! ISI/.\" SI'ettl Marijo Majko Bolja

249

REČNIK TEHNIČKIH TERMINA

Moli III nar grešnike Sada, i na čar smrti naše Amin. BOŽE BUDI U MOM SRCU Boie budi u momn srw I u mom ro.zumevanjll, Bole budi fl mom srcu l fl mojim mislima. OČE NAS Oče naš Koji si na nebesima, Da se sveti ime tvoje; Da dade carstvo tvoje; Da bude volja tvoja lna zemlji kao i na nebu; H/eb naš narušni daj nam danas; l oprosti nam dugm'e naše Kno što i mi opraštamo dIlinicima svojim; ll/e uvedi nas u iskl/šenje, No izbavi nas od zla. Jerje tvoje carstvo i sila i slava 1/ vekolle. Amin.

A adrenalin - hormon koji se lu�i u trcnucimn strcsn, opllsnosti ili straha; odgovoran je za reakcije tipa "bori sc ili beži". adna - čakra ili psihi�kj centa r koji predstavlja sed ište intuicije; takođe je poznata kao "trete oko". adnina cev - psihi�ki prolaz koji polazi od centra izmedu obrva, kroz adna čakru, do zadnjeg dela glave. IIdllPU dupa - spomano ponavljanje mantre. ahimsa - nenasilje u mislima i delima. ukn!u - etar, etar unutrašnjeg prostora kao ćidakaš; etar spoljašnjeg prostora �ao mahaka!a. Alfa talasi - moždani talasi koji se emituju u početnim stadijumima meditacije. amrit - psihički nektar koji kaplje iz lalana čakre u višudi il'Azivajući

AGNUSI DEI

Agnusi Dei Qui lollis peccata mundi MisereIre llobis. Agnus Dei Qui loUis peccata mundi Miserere nobis. Agnus Dei Qui lOllis peccata mundi Duna nobis pacen/.

osetaj blažene opijenosti. anahIlda - zvuk bcz granica; ne - zvuk. anahata neproizvcdeni zvuk. 1 ili psihi�ki centar, središte svih emocija koje unahutu taknl - čakra Src.

•

-

se povezuje sa psihitkim zvucima koji sc doživljavaj u u medilaciji. anandamaja ko!a - treća dimenzija svcsti; "telo blaženstva". antur kumbaka - 7... 1drL..v:lnje daha posle udllha. anuiltana izvodenje, primena ili ostvarivanje nekog dclaj odluka da se -

nclto čini sa apsolutsnom disciplinom. apunu vaju - vitalna energija u donjem delu tela, ispod nivoa pupka. apurigOlha - ne - posedovanje; stav nevel'Anosti za materijalne stvari. artana - slavljenje u ritualnoj rormi. l adi�lene u kolektivnom arhetipovi - simboli inrormacija koje su usk

Jagnje božje Koje otkloni grehe celog svela Smiluj nam se. Jagnje božje Koje otkloni grehe celog sveta Smiluj nam se. jagnje božje Koje otkloni grehe celog sveta Podari nam tvoj mir.

250

•

•

ncsvesnom. Ardanari!varn - hinduisti�ki bog; oblik Boga Šive i Pllrvati gde su oni stopljeni u jedno telo; vlada višudi čakrom. arohan - prednji psihi�ki prol:l7. II suptilnum telu. asuna - udoban i čvrst polo].aj tela. Hstejll- ideal potpunog poštenja i ne krade. astralno telo-suptilno psihičko Iclo; finije od fizičkog tela.

251

autonomni nervni sistem - nevoljni nervni silcm; kotntroliše disanje, cirkulaciju i rad unutrašnjih org:ma. Sastoji sc od simpalaičkog i parasimpaličkog nervnog sistema. lIvaL'lz- - božanska inkarnacija, npr. Krišna, Bud:., Hrist, Rama, Muhamcd, avaz-ohan psihički prolaz u suptilnom telu. -

u kontroli�e elemenat kože; Dakini hin du islička boginja koja u tel vlada muladara takrom. darana slanje konccntracije. dllrma - dužnost, kta: duuli tehnika čišćenja probavnog tra iluJu za vreme dubu kog sna. delta talasi moždani talasi koji se cm . djlllla - stanje meditacije, . lh elsk n s seh � :l, odgovorna za pre.no .�� l DN K de7..oksiribonukleinska k . . se u svakOj ćcll)l u telu. aZI nal , lJu mc ne ge na je aCi ner ge sa ja informaci drnšla bava stav svedoka. _

-

_

_

.

.

II

_

bahirilInga kumokll - zadri.avanje dahn poslc izdaha. baikaz-i zvuk proizveden sudarom dva predmcla. baikori đllplI - glaIsno ponavljanje manlrc. baklka - sledbcnik bakli joge.

-

-

•

bandanIl - molitva Bogu. bande - kontrakcije Čij:l je svrha 7'
E ego centar individualnog, fizičkog, emocional�? g i menlalnog d�lanja. . elektroenceralogruf �EEG� sistem pOjačala kOJI detektuJe elektnčnu aktivnos mozga, _

�

F robija

_

duboko ukorenjeni iracionalni SI rah.

G

-

brahmačarjll - kontrola seksa; preusmeravanje seksualne energije ka spirilualnim ili meditativnim dIjevima; on:!j koji živi u vii:oj svesti. brahmumuhur1a - najpogodnije vreme Z'l mCditadju od 4.00 - 6.00 h. bramari - pčela; vrsta pranajame, brumudija - centar izmedu obrva; kontaktna tačka za ađna čakru.

gitina joga joga vBeg intuit ivnog :znanja. . giotis otvor između ždrela I duSnlka . . . guru vodič; onaj koji ra�pr:;��e tamu; o naJ ko JC splfllualn� . . . . probuđen i koji otvara OČI svoJIm Učcnlclma z.'l beskrajnu \SIIllU. �

_

.

_

II

Uukini -'hindu boginja koja kontroUi:e supt ilno tclo; vlada adna takrom. . hatlIjoga put joge k?ji se pr:e�stveno baVI vežbama za pronć: I avanje . . tela koje umiruju um I diSCiplinUJU lelo. . . . . . hridajakašu psihički prostor srca, vlzuahzuJe sc u sredl,Št u grudi. .

_

cerviks - grlić materice.

e

_

č čakra - važniji centar u psihičkom ili suptilnom tclu.

I m t�lu. . . idu nudi - važan psihički prola� � sup lilno. , d.! Vla mi. for loJ aJu l.lm Ua hindu bog i Gospod u svoJoJ svepro anahala čakrom. . . išta - UČI1ik ob lik boga. . daja SVih SVOJih delatnosti išvara prnnidana samo - predanost; pre _

Ć ćldakaš - psihički prostor iza čela gdc se posmatrnju svi psihički fenomeni, lida šudi - mentalno pročišćenje,

II

dllhllrukaša - prostor kod muladara č.1kre.

252

.

_

Bogu.

II

đllpa

_

kružili; ponavljanje matntre; vrsla meditativne vežbe,

253

-

.J

jume PCI S::l!'l0 u7.dr";IV:I } �ja ili pravila pona�anja �ija je namena da �klon� cmoclO ��ln� smetnje II pnr fcmi za vi�c oblike joge. . Jogu mdr.t - pSihiČki san; vrsta medItativne tehnike. �og3 sutre - Palandali�cv teksl o sistemu rađa joge. Jogulurna "ena krvni sud koji povezuje srce i mozak. -

-

-

k Kukini hindu boginja, kontro1 iSc clcrncn:J\ masnoće II lelu, vlada anahala takTOm. kupujhali - vrs l
ktl �tidni sinusi recepturi na :t ..a
�

�

-

-

muJ:ldllm - čakra ili psihički ccntar scdi.s;lc seksualne i spiritu:llnc energije u čoveku.

N nuda joga - joga suptilnog ?;VUk:L nadbubrefne žlude žlezde smc3"tenc izn;,d huh reg;!; II trenucima stresa luče hormon adrenalin. nadi prolaz kroz koji teče energija u psihičkom Iclu. namll SlInkirtllll - neprest.l no ponavljanje bn"i.jeg imena kroz. pesmu. mluli vefba za usposlavlj;lnje konlrole nm.! trbu�nim mi�ićima. nepoznata tačka kontaktno mcslO za jedan od psihičkih ccntara; nalari se u glavi u liniji izmedu ušiju. neti proičiščavanje nosa. nirvana - prosvetljenje; samadi; u!>kJadenosl individualne svesti sa kosmi�kom sv�ću. -

-

-

-

-

nijame - pet pridrlavanja ili pmvila li�ne discipline; postavio ih je Palandali za uspostavljanje smirenosti uma u pripremi " .<1 meditaciju.

-

L

Lukini hindu boginja; kontroli�e elemenat mesa u telu. Vlada mani pura čakrom. -

liliana - jedna od manjih člkri; odgovorna je za lučcnje amrita. larink$ centralni deo grla. laser uredaj 7;1 konccntrisanje Svet losnih zrak.!. lik.it dupa pismeno ponavljanje mantre. -

-

-

M mudjllmll - meduzvuk; �:lputavi, skoro nečujni zvuk. mulu - brojanica. mllnl �!.ml takra ili psihi�ki centar koja se povezuje sa vitalnošću i energiJom. munt � - mistične zvu�ne kombin:u:ije koje su mudraci i Tišiji spoznali u slan1ima najdubljih meditacija. munlm .šllstrd - nauka o mantri. -

mehlbolizam - procesi izgradnje i razgradnje u organizmu.

7 vreme !"Ieln� JU.selina - SUPSHlnC
tntenzlvmh napora; nagomilavanje mlečne kiseline dovatli do zamora. mouna Ćutnja. mudre zi�ki i mentalni stavovi koji igraju vlIžnu ulogu II jogi II uspoStavljanju kontrolisonih psihičkih stanja i rc:'kcija.

�

-

-

254

I' Paramđiva - hindu bog koj i simboli�e beznhličn II sves t; vlada adna čakrom. pam nada - transcendentalni /.Vuk. purdsimpatički nervni sistem deo nevoljnog sistema koji je odgovoran za smanjivanjc n:lpctusti i kontrolBe unutra�nje organe. pamtiroidne ilezde - male žlezde u grlu. pu.šjanti mentalni zvuk. Putanđali drevni jogi koji je sistemalizovao tchnike za dosti7 11nje stanja meditacije; njegov sistem jc poznat kao rada joga. patologija - nauka o bolcstim:l. perineum oblast izmedu anusa i genilalija. pingula m,di � psihički prolaz koji sc prostire od muludma čakre do adna takre. pnma � vitalna energija u telu; bioenergija. pruna vaju �vitalna energija u telu izmedu larinksa i srcu. pruna vidja - tehnika za uspostavljanje kontrole nad bioenergijom i sistem lečcnja. pnmujama kontrola vitalne i psihičke energije tl lelu. prunično telo energetsko tclo, finije od fizičkog. pmtjuhard - povlačenje čula; uklanjanje čulnih utisaka koji dopiru do mozga. prednji prolaz psihički praiai'., vizualizuje se kako se prostire prednjim delom trupa od pupka do grla. prohlz nektara psihički proln izmedu viSudi liliana čakre. psihosintez.a - sistem psihologije koji imll cilj samospoznaju; koristi mnoge tehnike jogc; osnovao ga je Roberto Asodoli. -

-

�

-

-

-

�

-

255

psihosoomtske bolesti - bolcsti uma koje se manifcsluju u telu. pumka - udisaj u pranajami.

lt

rllđaJogll - sistematski me tod I'..tl sl ica nje mediwlivnih slanja;

modifikovao ga je drevni jogi Patandali. nlga - muz.i�ka nOla; indijsk:1 klasični' muzika. Rak.ini - hindu boginja; kUnlro!i�e elemenat krvi u telu; vlada svadistana takrom. re�lIku- izdah u pranajami. retikulllrni lIktivinljući sistem - deo mozga koji konlroli�e informacije koje dopiru do svcsnog opaJ.aja; fiziolo�ko sredi!:te ega. Rudr.. - hindu bog; uni�tava univerzum; vlada manipura takrom. rudrak.ša mui:l - brojanita od rudrak�a drvet:1 koja se koristi za dapu.

s

sndakll - spiritualni traga lac. sadana - spiritualna d isciplina koja ima 1'.:1 cilj konačno sticanje samospoznaje ili spoznaje boJ ..anskog znanja. sulmsruru - najvi�a čakra ili psihički (enlar koji simbolik prag između psihičkih i spiritualnih oblasti. Suk.ini - hindu boginja koja u teJu kontroJik kosti; vlada vgudi čakrom.

SlImlIdi - vrhunac meditacije; stanje jed instva sa objektom meditacije i univerz.,lnom sveUu.

Snmkjll - filosofija koja sc povezuje sn jogom; I'.asniva se na

sVlldist.ana - druga člkra ili psihi�ki centar; povezuje se sa ncsvesnim umom. sVlldjaju - sarnoprou�avanje, sves nost sopstvenih pos tu p.lk41 i reakcija ŠIO vodi do d4l1je samospnzn:ljc.

Š

,Šakti - prvobitna energija. mani festuvana svest. ,Šauča - čistoća tela i uma. šivalingam - simbol svesti. šunja - praznina, niStavi1o. šravan - hindu mesec juli, avgust. T

topas - askeza; vežbc malih odricanja za jačanje snage volje. teta tulllsi - talasi koje mo,.ak emituje tokom sna. . lh tclCSn tiroidna žlezda - ,Šlitna žlezda; gl:tvna žlczd:t za konlrolu

procesa. Smeil:tena je u grlu. -treie oko· - psihički cent:lr intuicije; drugo imc za ađna takru. tratak - tehnika za razvijanje koncent radje. trikuti - tačka gde sc susreću dva naz.,Ina prolaza i ida i pingala nadiji.

lulsi mala - vrsta male koja sc koristi u dapi. U

Upanišade - jogički tekstovi, komentari najstarijih poznatih religijskih tekstova - Vcda. upan'šu đap.'l - ponavljanje matTe Sapalaom.

podeljenosti postojanja na puruSu i prakriti.

somskllrll - pro�le mentalne impresije. sankalpa - od luka; kratka rečenica sa moralnim značenjem. sanskrit - drevni jezik Indije na kojem je zapisana većina tekstova joge. slInto�a - zadovoljstvo. stav prihvatanja svih okolnosti i događaja koji vodi do unutr:tšnjeg zadovoljstva. sUlja - istina, ideal apSOlutne istinitosti.

•

4I, mo:':d
V vairagja - nevezanoSI, stanaje u kom je čovek smiren usred bučnih događaja u spoljnom svetu. . . . . . ŽI u dela I mIsli sva�e -:'1 17 snaga tačka �tU. vasane žclje koje su pokre Vede najstariji poznati religijski tekstOVI; napIsane oko 5000 godtna _

_

pre nOve erc. . . stana čakrom. svadl Višnu hindu bog; odrlava unlver.wm; vlada vi.šudi - grlena čakra; psihički centar proči:;ćenja. _

sušumna nadi - najvažniji psihički prolaz u suptilnom telu.

256

257 •

INDEKS POJMOVA

A

du�njk - psihički prolaz

adna f.'lkra adnina cev nđap., dapa ahims.'l aktivna meditacija anahata takm amar kumbaka aot.1r mouna antar Irataka aparigmha apstraktne meditacije arahan psihički prolaz as.1nc asocijacija na ideju asteja autosugcstija avaroban psihički prolaz

33 35 124 50 lJ 32 104 154 186

sl

,

202 35 53 167 50 38 35

•

haikari baikari dap.1 bnhiranga kumbaka bakti joga bindu čakra biofidbek borba ili bef.anje - ocIbrambcni mebnnizam brahmačarja brumadja

34

sl ,

ćidakaš ćidakaš darana

darana djana DNKmo[ekul 25S

50

JI

talcre čistoća

D

28

!lapa anušlana đapajogn đapa - pravila i vcŽbc

34

175

56 57

24

35

116 115 117

E

ego

24

F fiziol�ki efekti meditacije

26

II

hata joga hridajakaš

64 34

ida naeli intelektualno znanje intuitivno znanje istinitost istraživanje iMra pranidana

J

jama jastvo joga nidra

karmajoga

�"'"

kombinovane meditacije koncentracija kontrola daha kontrola raspoloženja kundalini krije kupasti psihički prolaz

34 15 15 50 52 52

49 12 135

61 46

206

56 103 19

224

35

L

lalana čakra liki! dap.1

madjama maia - upotreba manasik dap.'! manipura čakra mantra manira sidi joga mcdil3cija meditacija na nesvesno meditativni položaji mu1adara čakm

197 1 15 116 32 115 120

l'

209 76 JI

N

nmL1 joga nadi nauka i joga nenasilje neposedovnnje nepoznata tačka ncsves.1n um mpma

197 34 16 50 sl 34 II sl

O

l

K

Č

Ć

197 116 104 59 33 20

Đ

"

M

34 116

objekat koncentracije objekat vizualizacije

74 168

p

paranada

pasivna meditacija

pa!janti patnja - u7.roci pingala nadi um položaji za meditacij u �tenje pov\ačenje ČUk1 prana vidja pranajama pratjahara prednji psihički prolaz prepreke meditaciji pripreme za meditaciju prolaz nektara psihičko telo psihičIri prolazi psibičIri ekran psihologija i joga psihosomatske bolesti puraka

podsvesoi

radnjoga rcč:IK.'1 rctikularni aktivirajući sistem

48

104 24

S

33 57 IS 52 52 12 52

5.1hasrara č:lkra s.'lmadi 5.'lmo.'lktucliz.'lcija .samoprcdanCl\\ S.1ffioprouč.lVanjc samorealjz.'lcija s.1ffiouzdrl.1vnnjc 5.'lntDŠ.1 smjn sećanje vizu:llizncijom seksualna kontrola SimpatiČki ncrvi sistem svc.�nosl ćclija sumir::lOi dnpa sušumna nadi svadistnnn čakra svadjaja

sl

50 167 50

28

23 117 34 32 52

•

S

sl

Šauča T

197 lJ

197 46

34 II 76 50 5. 21S 54 54 35 71

68

35 30 35 214 17

28

104

52

tap.1$ tantrička joga tantričkn kundalini joga terapeutSki položaji trataka trete oko

66

63 53

184 33

,

U

208

unmnni krija unutrašnja vizalizacija upan.:t!u dap.1 uzdržavanje

163 116 52

V

38 33 164

Vl1iragja v�udi čakra vizualizacija

Z

7.adovoljnost 7 llvnnje dnhn .. 1dr1

•

sl

lO. 259

INDEKS VEŽBI

A lIgočnri mudra adap..1 dapa akaši mudra amrit pan anahma šudi anlar mouna anlar trataka anuloma vilama npstr.lklne meditacije arda padmasann asocijacija ideja Mvini mudra ašvini -vadroli mudra

II

baikari dapa b.'ldrasana b.'lStrika pranajama božanska simfonija bmmari pranajama

e

s

K

93

124 9' 232 120 154 186 121 202 82 167 %

97

116 83 108

204 III

110 205

k.ap.11bali pr:lOajama kategOrije kCČ1Iri mudra -Ko sam ja'?-

90

204

L

Ultil dapa

116 235

)joga sančalana M

102

maha banda maha beda mudra maha mudra manasik dapa manduki krija manipura !udi m3ntrajoga meditacija na nesvesno mula banda

228

227 116

229

s.."lžimanjc i širenje tačke gledišta sidastma sida joni as.'lO:l 5uk.as.'lOa sumirao; dapo' su�umna daršan suština postojanja svarup.1 darš,1.n SV3Slikas.1n:l

Š

�bda snnčalana šakti čalini !amb..wi krija bmbavi mudra �"Ivasana širenje i skupljanje pejS.1Ž<1

79

tok. života trikuli �..mdanam to

82

U

1(,8

80

ll7

232 20' 234 81

226 231 231 92

84

168

T

230 169

tadan bija test vizualizacije

udijana banda uđaji pr:majamn unmnni kriju unutrašnja vizualizacija upanašu dapa utan krija

202 122 205

\0 1 107 ' 208 164 116 234

V vadrasana vadroli mudra vak. šudi vip.'lrita karani as.'ma vipmitn kanIOi mudra viSudi šudi

Z

zajedno s..'l prirodom

83 95 122

85 22' 121

203

120 206

•

209 97

•

čakra bedan fakranusandana čakro !ludi

Ć

ćidakaš damna ćin mudra

232

225 123

175 87

Đ

dnIandara banda

235

99

gjana mudra

joni mudra joga nidra

260

oke.'ln blaženstva

r

G

J

nadanusandana asana nada sančalana nada joga nadi šodan nasagra mudra naumuki

84 225

•

197 106

88 230

O

D

djana

N

89 135

padmasana pavan sančalana pingala !ludi i ida šudi prana abuti prana šudi prana vidja prisetnnjc vizualizacijom psibiCki ekrr:n JlYls života

•

202 78

226 121

234

122 218 167 21'

203

•

261

SADRŽAJ

Predgovor Teorija meditacije

Š!n jc meditacija

............oo •• ••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Nauka, duh i meditacija Meditncija i zdravlje

••••0...............

. . . .. .

.

.

0

••••••••••••••••••••••••••••••

.

.....0....

. .

.....

•••••••••0........

psihor t:ciologija joge Rcprogramirnjtc svoj um Filosofija joge . ... .. . Sistem rađa joge . Druge vrste joge i njihov odnos prema mcdilaciji

...'.0o•••••••,.n•••••••o.o •••

.

.

....

.

..........

. ... .. .

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••o...o••••••••••0

...0oo•••

0 0 ..... . •••

•••0••oo••",•••••'"oo',••••••••••••••••••••••••••••••••••••_._•••••••••••••

•••••••••••••••••••••••oo' ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

.

......

...... .

.

..........

.

..

............................................ ..........

..

. .

....

.

. ... .

...... ..

...

... ..

....

II l• 26

30 36 45

48

59

I'ripreme za meditaciju

Opšte instrukcije i sugestije Meditativni POlaL'!ji . Mudre i bande .. l,rantlpmfl

......................................................................

.................................. ...............................................

...............

......

.

.

...................................

....

......

...................

.

.

.....

.....

......

.

.

.............

.........

.

.

.

....

.

.. . .

...

......

.

.................

........

.

.

...

......

71 7•

86 !O3

Meditativne tehnike

Đapajoga Mfln1ra sidi joga Adapa dapa . . . .. Joga nidra .. Antm mouna

115 . 120 124 i35 154

....................................................................................................

...............

.......................

..

...

.

...

....

.

. .. ... ...

.

.

...........

.. ... . . . ..

..

.......

.

............

..

. .

...

................

.

.

......................

.......

.

.

.............

.

.

.....

....

..

.........

. ........

..

.

.........

.. .

...

.................

........................................................................

.

...........................................................

. UnulfMnja vizualiz.'!cija . ĆidtlkM darana ......................................................................................... . . ... ... . .. . .. . . Trataka i amar 1ra1aka . . . . . ... Nada joga . . . . ... . . . . . Apstmk1ne medi1acije . . .. . . . . .. Kombinovane meditacije . . . . Prana vidja . .. . .. . Kundalini krije .................................. .................................. .......

.

..

.

.......

...

.

... .....

..

.

.......

...............

.

.............

....

.......

.

.

.........................

.

.

.........

..

...

...

..

....... .

.

...

..

...... ..

...................

.............

.............. ......................

. ... .. ........ .. ................................... .. ........ .............

......_...... .. .. .. .. .. ...

........

. . .......................................................

.........................

...

.

.. ............

..... .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..................

Dodlltok

Mamre različitih religija Rečnik tehničkih izraza Indeks pojmova . . .. . . IndekS vežbi

............................................................................

.

.......................

................

..

..........

...

.

...

.

.

...... ......

........

... . .....

.............

-...

. .. .. .. . .

...... ...

..........

.

.

... . . .. . ..

.......

.....

...

.

.

.

.

........

..

.

.

.....

................................................. ......................

163 175 184 197 202 206 218 224

239 251 25S

260

•

--------�- • -.