VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ĆUPRIJA
SEMINARSKI RAD IZ ANATOMIJE Tema: CENTRALNI NERVNI SISTEM
Mentor:
Student:
prof. dr Jovan Dimitrijević
Aleksandra Stojiljković 28/2013
ĆUPRIJA 2013
SADRŽAJ 1. Uvod_______________________________________________________ 1 2. Građa centralnog nervnog sistema_________________________________2 3. Kičmena moždina______________________________________________3 4. Moždani most_________________________________________________5 5. Srednji mozak_________________________________________________5 6. Mali mozak___________________________________________________6 7. Međumozak __________________________________________________7 8. Veliki mozak__________________________________________________8 9. Hemispherum _________________________________________________8 10. Rhinencephalon _______________________________________________8 11. Komisure velikog mozga ________________________________________9 12. Ventriculus lateralis ____________________________________________9 13. Cortex cerebri ________________________________________________ 9 14. Corpus scriatum ______________________________________________10 15. Putevi nervnog sistema ________________________________________ 10 16. Motorni putevi _______________________________________________11 17. Direktni motorni putevi ________________________________________11 18. Indirektni motorni putevi _______________________________________11 19. Senzitivni putevi _____________________________________________ 12 20. Senzorijelni putevi ____________________________________________ 12 21. Moždanice ___________________________________________________12 22. Zaključak ____________________________________________________14 23. Literatura ____________________________________________________15
UVOD
Dva osnovna ela centralnog nervnog sistema su mozak i kičmena možina. Mozak i kičmena možina, između kojih granicu oznacavaju korenovi prvog kičmenog živca ili lukovi atlasa, predstavljaju centralni deo somaticnog i vegetativnog nervnog sistema. Centralni deo vegetativnog sistema nalazi se duboko, uz centralnu supljinu kičmene možine i možanog
stabla. Površnije o njega nalazi se centralni eo somatičnog ili animalnog nervnog sistema, čiji se filogenetski mlađi elovi postavljaju uvek površnije i kranijalnije od njegovih filogenetskih starijih delova.
1
GRAĐA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Nervni sistem sastoji se uglavnom iz nervnog tkiva.Tela neurona njihovi protoplazmatični proužeci svojim uruživanjem obrazuju sivu masu centralnog nervnog s istema (substantia grisea), koja se uočava na presecima mozga i kičmene možine. Siva masa može biti u viu kompaktnih slojeva i stubova ili u vidu jedara (nuclei), koja su okruzena belom masom. Ako je
ona pomešana sa belom masom, naziva se retikularna supstancija ( formatio reticularis). Izvan centralnog nervnog sistema tela nervnih celija obrazuju nervne čvorove, ganglione, koji su prikljuceni pojeinim živcima. U centralnom nervnom sistemu neuroni sive mase grupišu se i obrazuju mozdane centre, koji regulisu funkicije oređenih organa. U centralnom nervnom sistemu neuroni sive mase grupišu se i obrazuju možane centre,koje regulišu funkcije oređenih organa. U funkcionalnom pogleumožani centrise ele na više i niže. Najniži centri,koji su filogenetski najstariji, nalaze se u sivoj masi kičmene možine. Najviši centri nalaze se u kori filogenetskih najmlađih elova maloga mozga ( neocerebellum) i velikog mozga (neocerebrum). Viši centri kontrolisu i regulisu ra nižih centara . Belu masu (substinatia) nervnog sistema grae neuriti neurona, koji su obavijeni beličastim, mijelinskim omotačima. Neuriti ili nervna vlakna se iružuju i u centralnom nervnom sistemu obrazuju možane puteve (truncus s.fasciculus), koji sprovoe naražaje o jenog centra ka rugo me. Kada napuste centralni nervni sistem, oni obijaju jos jean omotač,sastavljen o neurologije,grupisu se i obrazuju snopove živaca.
KIČMENA MOŽDINA (MEDULLA SPINALIS) Kičmena možina ( medulla spinalis) je deo centralnog nervnog sistema smešten u kičmenom kanalu (canalis vertebralis) i zaštidena kičmenim pršljenovima koji, zavisno o kičmenjačke grupe, mogu biti hrskavičavi ili koštani. Njenom sreinom se pruža centralni kanal ( canalis medullaris) oko koga je raspoređena siva masa, a oko nje se nalazi bela masa. Sa nje polaze nervna vlakna (putevi) ka mozgu, nazvani senzitivni (ushodni) i ka perifernim organima, motorni (nishodni) putevi. Osim toga, sa nje polaze parni kičmeni nervi. Sredinom kičmene moždine pruža se centralni kanal, a oko njega je raspoređena siva masa u obliku latiničnog slova H. Na sivoj masi se razlikuju:
prednji (motorni) rogovi (cornu motoria) koji se nazivaju i prednji stubovi ( columna anterior ), koji grade prednji koren kicmenog živca
zadnji (senzitivni) rogovi (cornu senzitiva) ili zadnji stubovi (columna posterior ), sadrži senzitivne puteve
bočni rogovi (cornu laterale) ili bočni stubovi (columna lateralis) koji sadrži vegetativne centre.
Bela masa
predstavlja spoljašnji deo i rogovima sive mase je izdeljena na tri parne trake:
2
prednju (funiculus anterior )
bočnu (funiculus lateralis)
zadnju (funiculus posterior ).
Sa prednje i bočne vrpce polaze tzv. nishodni (motorni) putevi, odnosno, nervna vlakna koji nadražaj prenose od centralnog nervnog sistema ka periferiji. Sa zadnje vrpce polaze ushodni (senzitivni) putevi koji nadražaj prenose od periferije ka centralnom nervnom sistemu. Osim njih postoje I asocijativni putevi koji spajaju različite delove kičmene moždine.
PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA) Proužena mozina (m edulla oblongata), je deo centralnog nervnog sistema I nadovezuje se na kičmenu mozinu . Zajedno s Varolijevim mostom (pons vorali ), koji je iznad nje, i srednjim mozgom (mesencephalon) proužena mozina cini možano stablo, izuženi deo mozga iznad
kojeg se kao kruna rveta širi veliki mozak. U preelu velikog lobanjskog otvora ( foramen magnum) , na nu lobanje, kičmena možina počinjea se širi, čime se povedava i centralna šupljina tj.sreisnji kanal kičmene možine . Na taj način ona prelazi u četvrtu možanu komoru. Proužena možina i pons su na pou,onosno na prenjoj strani četvrte komore, ok 3
mali mozak cini njegov krov.Građa proužene možine onekle je slična građi kičmene možine. Sivu masu okružuje bela masa, čiji prenji eo čini ebeo snop nervnih vlakana kortikospinalnog (piramialnog) puta, koji se najvedim elom ove ukršta (zbog tih snopova siva masa nema leptirast oblik koji je karakterističan za kičmenu možinu). Tako, komane zavoljne pokrete dospevaju na suprotnu stranu kičmene možine. U sastav bele mase ulaze i drugi snopovi silaznih i uzlaznih nervnih vlakana koja povezuje kičmenu možinu i mozak. Od ukupno vanaest pari, u vezi sa prouženom možinom su sleeci lobanjski zivci: XII, XI, X, IX i deo VIII. Pored motornih jeara lobanjskih živaca sivu masu proužene možine cine i ruga jera .U njenom sreištu nalazi se filogenetski najstariji eo možanog stabla – mrežasta (partikularna) formacija, jer je često čine rastresite mase neurona povezanih između sebe m nogostrukim sinaptickim vezama.Proužena možina se često naziva i čvor života, jer sarži automatske centre koji regulišu centre za isanje, promer krvnih suova , a samim tim i krvni pristisak i rad srca. Smešteni su u mrežastoj formaciji. Svi automatski centri primaju informacije sa periferije tela i u zavisnosti od toga menjaju brzinu disanja, broj otkucaja srca u minuti I krvni pritisak.
Sem ovih centara u prouženoj možini se nalaze i centri za gutanje,lučenje pljuvačke, povradanje, kijanje i kašljanj e
4
MOŽDANI MOST (PONS) Most je eo možanog stabla i leži na gornjoj polovini clivus-a, i pruža se najviše o dorsum-a salae, smesten je između proužene možine i krakova srednjeg mozga (crura cerebri). Dug je prosečno 2,5 cm a širine o 3,5 cm. Na ventralnoj strani mosta, nalazi se sulcus basilaris, za prolaz istoimene arterije I eminentia pyramidalis, a na bočnoj ivici ove strane izlazi V možani živac, pomocu 2 korena. Dorzalna strana ponsa čini pon -tinski deo romboidne jame. Na njoj se vidi colliculus facialis,locus caeruleus I area vestibularis. Građa moždanog mosta je, od sive I bele mase. Substantia grisea, je predstavljena I nju cine: jera možanih živaca, retikularna formacija I relejna jera. U pons -u leže jera V, VI, VII, VII bis I elimično VIII-og možanog živca. U retikularnoj formaciji se nalazi centar za zvakanje,kao I neki drugi vazni centri. Substantia alba, je izgrađena o velikog broja nervnih puteva. Iza iiznad ponsa I medullae oblongatae,nalazi se IV možana komora ( ventriculus quartus) I mali mozak (cerebellum). Po četvrte komore čini fossa rhomboidea koja se nalazi na dorzalnoj strani proužene možine I ponsa,a granicu imeđu ova va ela,čine striae medullares s.acusticae.
SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON) Mesencephalon je najkraci eo možanog stable,koji leži između možanog mosta I međumozga. Dug je svega 15mm, širina mu je u kauualnom elu 30mm,a urostalnom 45mm, zbog ivergencije možanih krakova. Izgrađen je iz tri osnovna ela. Prenji eo srenjeg mozga, čine možani kraci ( crura cerebri), između kojih se nalazi substantia perforata ( tegmentum mesencephalicum), u kojoj se nalaze jera III,IV, I elimično V-og možanog zivca,retikularna formacija irelejna jera,među kojima se posebno izdvajaju crveno jedro (nucleus ruber) I crna substance (substantia nigra). Nucleus ruber, ko različitih, stavova, položaja I pokreta tela,usklađuje kontrakcije različitih mišidnih
grupa, kao ogovor na razraženja vestibularnog aparata I receptora dubokog senzibiliteta. Substantia nigra, pripaa ekstapiramialnom sistemu, a učestvuje u regulaciji sporenih pokreta koji uvek prate voljne pokrete. Rezultat njene disfunkcije dobro se vidi kod Parkinsonove bolesti I nekih drugih nervnih oboljenja. Zadn ji eo srenjeg mozga, grai krovna pločica tectum mesencephalicum, na kojoj se nalazi
četvorogubo uzvisenje (lamina quadrigemina), satravljeno iz ve gornje I ve onje kvržice (colliculi superiors et inferiors), koji predstavljaju refleksne centre za vid I sluh. Centralna
šupljina mesencephalona je uzani kanal ( aqueductus cerebri – Sylvii), koji pokazuje III-u I IV-tu možanu komoru I čini granicu između tetctum -a I tegmentum-a.
5
MALI MOZAK(CEREBELLUM) Mali mozak se nalazi iza možanog mosta I proužene možine. On ima jean sreišni eo, crv (vermis) I va bočna ela, levu I esnu hemisferu. Njegova površina izeljena je koncentricnim pukotinama ( fissurae cerebelli) u mnogobrojne listolike vijuge ( folia cerebelli). Na malom mozgu se razlikuju gornja I donja strana I dve ivice, prednja I zadnja. Na srednjem delu prednje ivice nalazi se poprecno udubljenje ( fastigium), najviše mesto na krovu četvrte
možane komore. Bočno o toga ulaze u mali mozak njegovi kraci, koji ga povezuju s možanim stablom. Upolje o krakova pruža se horizontalni žleb ( fissura horizontalis), koji odvaja gornju od donje strane malog mozga. Gornja strana odvojena je od zadnjih delova leve I desne hemisf ere velikog mozga nastavkom tvre možanice,koji se naziva šator malog mozga (tentorium cerebelli). Na njenom prenjem elu nalazi se uboka poprečena pukotina ( fissura prima), koja označava granicu između prenjeg I srenjeg režnja malog mozga. Donja strana
malog mozga naleže na ljusku potiljačne kosti. Na njoj se nalaze ve poprečne pukotine, prednja I zadnja. Zadnja poprečna pukotina ( fissura postpyramidalis) odvaja srednji od zadnjeg režnja malog mozga. Ispre prenje pukotine ( fissura posterolateralis) nalazi se čvorid crva (nodulus ), koji se upolje nastavlja s pahuljicom malog mozga ( flocculus). Siva masa obrazuje koru malog mozga (cortex cerebelli) I jedra (nuclei cerebelli), koja se nalaze
u ubini bele mase. U hemisferi malog mozga nalazi se najvede jero, nucleus dentatus, koje je u viu špaga s naboranim ziom. Ko njegovog hilusa, koji je upravljen unutra,nalaze se dva manja jedra, nucleus emboliformis I nucleus globosus. U crvu malog mozga, izna krova četvrte možane komore nalazi se nucleus fatigii . Belu masu malog mozga sačinjavaju aferentni I eferentni putevi, koji prolaze kroz njegove
krakove. Archicerebellum obija aferentni put o vestibularnog živca I o njegovih jera. O
njega polaze eferentni putevi o kojih jean ulazi u sastav asocijacionog puta mož danog stabla, a drugi, tractus vestibulospinalis, silazi kroz prenju vrpcu kičmene možine o prenjih rogova njene sive mase. Paleocerebellum je povezan aferentnim proprioceptivnim putevima s
kičmenom možinom, a eferentnim putevima sa crvenim jerom sre dnjeg mozga (nucleus ruber ) I sa spojenim jedrom talamusa. Neocerebellum, najmalđi deo malog mozga, povezan je dvosmernim putevima s krovom velikog mozga I eferentnim putevima sa centrima
ekstrapiramialnog motornog sistema u možanom stablu – nucleus ruber, formatio reticularis I nucleus olivaris.
6
MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON) Međumozak se nalazi između leve I esne hemisfere velikog mozga pokriven sa svih strana, izuzev njegove onje strane, joja je slobona I naleže na telo klinaste kosti. On ima dva osnovna dela, gornji – thalamus I donji – hipotalamus, o kojih je prvi znatno vedi nego rugi. Njegova centralna šupljina treda možana komora ( ventriculus tertius), ima izgled uzane pukotine, postavljene u sagitalnoj ravni. Thalamus ili vini brežuljak je u obliku ovoia,koji se nalazi između trede možane komore I
unutrašnje možane čahure velikog mozga. Svojom gornjom stranom on ulazi u sastav poa bočne možane komore, a onjom stranom je srastao sa hipotalamusom. Njegovom zanjem zadebljanom kraju ( pulvinar) pridodata su dva manja sastavna ela međumozga, metathalamus I epithalamus. Ispod zadnjeg kraja nalazi se metathalamus – va ovalna ispupčenja koja se nazivaju spoljnje I unutrašnje kolenasto telašce ( corups geniculatum – laterale et mediae). Između zanjih krajeva levo g I desnog talamusa nalazi se, epithalamus, u ciji sastav ulaze: dve trouglaste pločice (habenulae), spojene međusobno tankom komisurom ( kommissura habenularum) , I možana šišarčica ( corpus pineale). Hypothalamus čini po I onji eo bočnog zia trede mož dane komore. Na njenoj donjoj strain,
iudi o sprea naza, vie se sleedi elementi: reskrsnica optičkih živaca ( chiasma apticum), pepeljasto ispupčenje ( tuber cinereum) I va obla uzvišenja, braavičasta tela ( corpora mamillari). Optička raskrsnica I pepeljasto ispupčenje su elovi velikog mozga koji su se sekunarno priključili hipotalamusu. O pepeljastog ispupčenja spušta se peteljka (infundibulum), na kojoj visi zanji, nervni režanj hipofize.
7
VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON) Veliki mozak, čija prosečna težina iznosi oko 1350g, pokriva u viu plašta ( pallium) ostale delove mozga. On ima oblik poluovoida, koji je sagitalnom pukotinom ( fissura longitudinalis cerebri) poeljen na va sietrična ela, na levu I esnu hemisferu ( hemispherium). Hemisfere su
međusobno spojene komisurama, žuljevitim telom I moždanim svodom, koje se nalaze odmah izna međumozga. Njihove centralne supljine nazivaju se bočne možane komore ( ventriculus lateralis). Hemisferi je pridodat mirisni mozak (rhinencephalon), koji u filogenetskom pogledu predstavlja najstariji deo velikog mozga (archicerebrum).
Hemispherium
Hemisfera velikog mozga ima tri strane, spoljnu unutrašnju I onju. Svojom spoljnom, konveksnom stranom ona ogovara krovu lobanjske uplje. Njena unutrašnja, ravna strana je u svom gornjem elu slobona I ogovara međuhemisferičnoj sagitalnoj pukotini u koju se uvlači nastavak tvre možanice, moždani srp (falx cerebri). U svom donjem delu ona je srasla s komisurama velikog mozga I spoljnom stranom međumozga. N a donjoj strani hemisfere vidi se duboka jama ( fossa cerebri lateralis), koja je deli na dva dela,prednji I zadnji. Njen prednji deo je
ravana I naleže na krov očne uplje. Zanji eo je konkavan. On naleže na srenju lobanjsku jamu I na šator malog mozga. Hemisfera na svojoj površini ima vedi broj plidih I ubljih žlebova, koji međusobno ograničavaju možane vijuge. Ona je glavni, dubokim žlebovima, podeljena u četiri režnja: čeoni, temeni, slepoočni I potiljačni. Od srednjeg dela gornje ivice hemisfere silazi koso na dole I napred centralni žleb (sulcus centralis – Rolandi), koji ovaja čeoni o temenog režnja. Duboki bočni žleb ( sulcus lateralis – Sylvii), koji se o bočne jame baze hemisfere penje koso navies I naza spoljnom stranom, ovaja slepoočnim o čeonog I temenog režnja, koji skupa obrazuju njegov poklopac (operculum). Potiljačni je ovojen o temenog režnja parijeto – okcipitalnim žlebom (sulcus parietooccipitalis). Njegovu granicu prema slepoočnom režnju označava otisak gornje ivice piramie.
Rhinencephalon ko makrosmatičnih sisara, kojima čulo mirisa uslovljava opstanak u životu,
mirisni eo mozga obrazuje obro razvijeni režanj ( lobus olfatorius s.piriformis). Ovaj rezanj je ko čoveka je prilično zakržnjao. U pogleu njegove teritorije I njegovih puteva postoji prilicna neslaganja među autorima. On je ko čoveka pretrpeo promene u pogleu građe svoje kore I funkcije. U morfološkom pogleu na mirisnom mozgu čoveka razlikuju se ve koncentrične vijuge, periferna (limbična) I unutrašnja (intralibična), koje okružuju centralni eo unutrašnje strane hemisfere velikog mozga. Ove dve vijuge se nastavljaju napred s mirisnim snopom 8
(tractus olfactorius), koji je u vidu sagitalne vrpce priljubljen uz donju stranu čeonog režnja velikog mozga.
Komisure velikog mozga
U komisure velikog mozga spadaju: corpus callosum, fornix I coommissura cerebri anterior. One se sastoje od nervnih vlakna, koje povezuju centre leve I desne hemisfere.
Ventriculus lateralis
Šupljina hemisfere, bočno možana komora, nalazi se ispo žuljevitog tela. Ona ima oblik potkovice čiji konkavitet, upravljen napre I na ole, obuhvata thalamus I nucleus caudatus. Na njenom unutrašnjem ziu nalaze se septum pellucidum, fronix horioidni splet bočne komore ( pexus chorioideus ventriculi lateralis). Na bočnoj možanoj komori razlikuju se sreišni eo ( pars centralis) I tri roga, čeoni ili preji ( cornu anterius), potiljačni ili zanji ( cornu posterius) I slepoocni ili donji (cornu inferius). Sreišni ili parietalni eo je u vezi sa tredom možanom komorom interventrikularnog otvora ( foramen interventrikulare – Monroi), koji se nalazi
između prenjeg kraja talamusa I stuba možanog svoa. Kroz ovaj otvor ulazi horizontalni splet, koji se pruža naza I na ole k slepoočnom rogu bočne možane komore.
Cortex cerebri
Kora hemisfere velikog mozga sastoji se iz šest slojeva neurona, različitog oblika I veličine, o kojih svaki ima posebnu funkcionalnu ulogu. Ovaj šestoslojni tip kore (isocortex), prema razvijenosti pojedinih slojeva, obrazuje veliki broj citoarhitektonskih polja (Brodman, v.Economo). Jedino kora mirisnog mozga, I to samo njen manji deo, sastoji se iz dva sloja neurona (allocortex), s obzirom na do da predstavlja filogenetski najstariji I, prema tome, najprostiji deo hemisfere velikog mozga (archipallium). U funkcionalnom pogledu kora hemisfere velikog mozga deli se na motorna, senzitivna I senzorijelna polja,u kojima se nalaze
ogovarajudi centri. Njeni centri, u pogleu složenost i svoje funkcije, deli se na primarne ili elementarne I na više ili psihičke.
9
Corups striatum
Prugasto telo je sastavljeno iz dva jedra, iz repatog (nucleus caudatus) I sočivastog (nucleus lentiformis), koja nepotpuno razvaja prenji krak unutrašnje možine čahure.
PUTEVI NERVNOG SISTEMA Dugi ili projekcioni putevi, dele se na ushodne ili senzitivne I na nishodne ili motorne. Ushodni putevi koji sprovode posebn senzibilitet, iz rezeptora culnih organa, nazivaju se culni ili senzorijelni.
10
MOTORNI PUTEVI Motorni ili nishoni putevi sprovoe impulse o motornih jera mozanih I kicmenih živaca. Oni se dele u dve osnovne grupe, kortikalne I supkortikalne, prema tome da li polaze iz motornih zona kore velikog mozga ili pak iz supkortikalnih montornih centara. Supkortikalni motorni putevi pripadaju ekstrapiramidalnom motornom sistemu. Kortikalni motorni putevi,
koji bez prekianja ospevaju o motornih jeara možanih I kičmenih živaca, nazivaju se direkni. Indirektni kortikalni putevi dospevaju do motornih jedara mozdanih I kičmenih živaca preko malog mozga, crvenog jedara I ekstrapiramidalnih puteva.
Direktni motorni putevi
Dva direktna motorna puta, tractus corticospinalis s.pyramidalis I tractus corticonuclearis s.corticobulbaris, povezuju piramidalnu zonu kore velikog mozga, odnosno gyrus precentralis s
motornim jerima možanih I kičmenih živaca. Oni sprovoeimpulse za voljne pokrete čovečjeg tela.
Indirektni motorni putevi
Indirektni putevi sastoje se iz nekoliko neurona, koji povezju koru velikog mozga I koru
filogenetski najmlađeg ela malog mozga međusobno I s ekstrapiramialnim motornim sistemom. Oni polaze iz ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga I kao trr.corticopontini dospevaju do jedara ponsa (nuclei pontis), odakle se nastavljaju drugim neuronima do malog
mozga prolazedi kroz njegov srenji krak. Iz kore malog mozga rugi neuroni odlaze najpre do zupčastog jera, a zatim o retikularne supstancije, o crvenog jera I o talamusa. Preko crvenog jedra I retikularne supstancije indirektni motorni putevi dospevaju do prednjih rogova
kičmene možine , onosno o motornih centara kičmenih živaca. Preko talamusa I njegovih krakova indirektni putevi dospevaju ponovo do ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga. Zahval jujudi ovoj vosmernoj vezi, ekstrapitamialne zone kore velikog mozga obijaju o
malog mozga impulse za automatsku regulaciju složenih voljnih pokreta. Bez ove veze složeni pokreti čoveka bili bi neprecizni I grubi.
11
SENZITIVNI PUTEVI Senzitivni ili ushodni putevi dele se na svesne I nesvesne, prema tome da li dospevaju do kore
velikog mozga ili se završavaju u supkortikalnim senzitivnim centrima. Putevi za svesni senzibilitet imaju tri neurona, periferni, centralni, kortikalni.
SENZORIJELNI PUTEVI U senzorijelne puteve spadaju: optički, mirisni, akustički I gustativni put. Pored perifernog, centralnog I kortikalnog neurona, oni imaju I refleksni neuron, preko koga se odigravaju odbrambeni refleksi u vezi sa senzorijelnim utiscima. Njima pripada I vestibularni put.
MOŽDANICE (MENINGES) Tri možanice, tvra ( dura mater), paučinasta (arahnoidea), I meka (pia mater), omotavaju centralni nervni sistem. One se sastoje o vezivnog tkiva. Između njih nalaze se međumožanični prostori. U međumožaničnom prostoru između paučinaste I meke možanice (cavum subarachnoidale) nalaze se cerebrospinalna tečnost ili likvor, koji kao voeno jastuče štiti centralni nervni system o potresa I uara. Dura mater . – Tvra možanica naleže uz koštani zi lobanje I kičmenog kanala. Ona se sastoji iz
fibroznog tkiva I ima va lista, spoljni I unutrašnji, između kojih se nalazi epiuralni proctor. U lobanjskoj uplji tvra možanica aje va nastavka, možani srp I šator malog mozga. Možani srp uvlači se između leve I esne hemisfere, a šator imeđu malog I velikog mozga. Pia mater . – Meka možanica naleže uz površinu centralnog nervnog sistema. Ona sarži krvne
suove za mozak I kučmenu možinu. Njene uplikature, koje se zavlače u možane komore, sadrze bogate arterijske spletove. Arterijski spletovi zajedno s tankim, epitelnim listovima
možanih komora obrazuju horioina tela, koja luče liquor cerebrospinalis.
12
Arahnoidea. – Paučinasta možanica je u viu mreže koja se sastoji o tankih, međusobno
izukrštanih vlakana. O tvre možanice ona je ovojena suburalnim, virtuelnim prostorom. Između nje I meke možanice, u subarahnoialnom prostoru , nalazi se liquor cerebrospinalis. Liquor cerebrospinalis. – Likvor ispunjava subarahnoialni međumožanični proctor I šupljine
centralnog nervnog sistema: možane komore, možani kanal I centralni kanal kičmene možine. On sarži tragove belančevina I šedera I retka bela krvna zrnca. Njegova ukupna količina iznosi 60-150ccm. Likvor se neprekino stvra u možanim komorama, iz njihovih horioinih tela. Kroz otvore na krovu četvrte možane komore on ospeva u subarahnoiealni proctor, ge biva resorbovan I ubačen u venske sinuse posebnim arahnoinim telašcima.
13
ZAKLJUČAK Imajudi u viu a je mozak izuzetno komplikovan sistem, za razumevanje osnovnih karakteristika razvoja mozga bi moglo učiniti znatno lakse memorisanje lokacija najvažnijih možanih struktura. Zato smo ukratko rekli najvažnije činjenice vezane za razvoj ner vnog sistema.
14
LITERATURA
Tomislav M. Jovanovid, Meicinska fiziologija M. S. Boškovid, Anatomija čoveka Prof. r Jovan Dimitrijevid & r Christos Alexopoulos, Klinička anatomija čoveka sa cistologijom, histologijom i embriologijom
Drenka Secreov-Zečevid & Ivanka Hizar, Anatomija centralnog nervnog sistema
www.scribd.com
15
