PROKUPLJE Grad Svetog Prokopija Oko 250 kilometara jugoistočno od Beograda, a 30 kilometara jugozapadno od Niša, u pitomoj dolini reke Toplice po kojoj je čitav ovaj kraj nazvan Toplica, smestila se varoš Prokuplje. Ime je dobila po Svetom Prokopiju, Hristovom sledbeniku iz III veka. Grad Prokuplje je administrativni, privredni i kulturni centar istoimene opštine i Topličkog okruga u čiji sastav ulaze još opštine Kuršumlija, Žitorađa i Blace. U Prokuplju prema popisu stanovništva iz 2002. godine živi 27.673 stanovnika, dok u celoj opštini, u 108 naseljenih mesta, živi 48.501 stanovnik. Prokuplje je dobro saobraćajno povezano sa ostatkom Srbije. Kroz njega prolazi magistralni pu Niš - Priština, kao i železnička pruga. Prokuplje se smestilo na obalama reke Toplice, u njenom srednjem toku, okruženo brdima Hisar, Borovnjak, Računkovo brdo, Sokolica i Guba. Reka Toplica je brdo Hisar kod Prokuplja skoro skroz obgrlila, praveći tu zaokret u svom toku od 270 stepeni. Oko severne strane Hisara ona počinje da teče uzvodno i uzbrdo, stvarajući prirodni fenomen epigenium. Istočno od Prokuplja pruža se široko plodno polje Dobrič, a zapadno je pitoma Toplička kotlina koju okružuju planine Jastrebac, Kopaonik, Radan, Vidojevica i Pasjača. Prokuplje leži na nadmorskoj visini od oko 300 metara i u njemu vlada umereno-kontinentalna klima sa toplim letima i umereno hladnim zimama. Prostori Toplice bili su naseljeni još u praistoriji Arheološka nalazišta u okolini Prokuplja svedoče o postojanju ljudskih naselja još u sedmom milenijumu pre nove ere. Toplicu su naseljavali različiti narodi, od Dardanaca i Kelta, preko Rimljana, do
Slovena. Na mestu današnjeg Prokuplja u I veku nove ere postojao je rimski grad Hameum, koji se u vreme Vizantije zvao Komplos. Krajem XII veku ovi prostori ulaze u sastav srpske srednjovekovne države Nemanjića. Istorija nije zabeležila kako se Prokuplje zvalo u to vreme. Prvi pisani pomen Prokuplja nalazimo u Povelja knjeginje Milice Hrebeljanović iz 1395. godine kojom ona manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori poklanja vinograde i druga dobra u okolini grada "svjatago Prokopija". Ovaj naziv za mesto počeo se koristiti posle prenosa moštiju Svetog Prokopija iz Niša 1386. godine. Narodno predanje kaže da je Prokuplje bio grad srpskog srednjovekovnog vlastelina i legendarnog junaka Kosovske bitke starog Jug Bogdana. Turci su nakon zauzimanja srpskih teritorija, Prokuplje zvali Urćub. Naselje veliki procvat doživljava u XVI i XVII veku za vreme razvijene trgovine sa Dubrovnikom, kada je imalo status grada. Prokuplje i cela Toplica su od Turaka oslobođeni i Srbiji pripoejeni 1878. godine. Prokuplje je u XX vek zakoračilo kao sedište Topličkog okruga, sa oko pet hiljada stanovnika. Tek započeti razvoj prekinuli su Balkanski ratovi i Prvi svetski rat. Ono je u ovim ratovima, kao i cela Toplica, podnelo velike žrtve. Usled velikog terora bugarskog okupatora, Topličani su početkom 1917. godine digli Toplički ustanak. Za mesec dana je oslobođena velika teritorija. Okupator je u krvi ugušio ustanak. Poginulo je i ubijeno oko 20.000 Topličana. Između dva svetska rata Prokuplje beleži intenzivan razvoj - grade se putevi, železnička pruga, škole, bolnica. Posle Drugog svetskog rata Prokuplje od uglednog zanatskog i trgovačkog grada stasava u srednje razvijeni industijski grad. Ono je danas najveći grad Toplice - njen administrativni, ekonomski i kulturni centar. Prokuplje je ranije, mnogo više nego danas, bilo poznato po vinogradarstvu i po čuvenoj vinskoj sorti "Prokupac". U vreme socijalizma Prokupčani su bili zapiustili svoje vinograde, koje danas na sreću obnavljaju i podižu nove.
Oblast Toplice Po obilju izvora tople vode i po reci Toplici, koja je i sama ime dobila po ovoj toploj vodi, oblast Srbije od Kopanika na zapadu do doline Južne Morave i Niša na istoku, te od Jastrepca na severu i Vidojevice i Pasjače na jugu, nazvana je Toplica. Na prostoru Toplice postoje tri banje sa toplom mineralnom vodom Prolom banja, Lukovska banja i Kuršumlijska banja, ali i mnogo drugih izvora tople vode za koje znaju samo meštani ovih krajeva. Sve ove tople vode kupi i u Južnu Moravu odvodi reka Toplica, koja izvire na istočnoj strani Kopaonika, ispod Pančićevog vrha, a uliva se u Južnu Moravu kod Doljevca. Duga je oko 130 kilometara Prestonica Toplice je Prokuplje, a veća mesta ove oblasti su još Kuršumlija, Blace i Žitorađa. Slavna je prošlost Toplice čije je najsvetlije stranice ispisala njena srednjovekovna vlastela svojim hrabrim učešćem u Boju
na Kosovu 1389. godine. Narodno predanje je zapamtilo Jug Bogdana i njegovih devet sinova kao gospodare Prokuplja, Milana Toplicu kao gospodara Srednje Toplice i Ivana Kosančića kao gospodara Gornje Toplice i Kosanice. I danas u Toplici postoje kule ovih kosovskih junaka - Jug Bogdanova kula u Prokuplju, kula Milana Toplice u Viči i kula Kosančić Ivana u selu Ivan Kula.
Култура Народни музеј Топлице Народни музеј Топлице основан је 1948. године. Почиње са радом у адаптираном простору зграде на Хисару (задужбини лекара Алексе Савића). Пресељен је 1962. године у зграду бивше градске поште (пројектовао архитекта Бранко Таназовић 1912.). Зграда је споменик културе под заштитом државе. Музеј има регионални статус и комплексног је типа. Поседује Археолошку збирку, поставку Топлички устанак 1917. год., Поставку НОБ-а, адаптирану Градску собу и Етнолошку збирку. У Галерији Музеја и Галерији "Божа Илић" редовно се смењују изложбе познатих ликовних стваралаца. Музеј је организатор ликовне колоније "Меморијал Божа Илић" а СО Прокупље додељује престижну награду за сликарство у знак сећања на великог српског сликара.
Археолошка налазишта Општине Прокупље Поставка рађена 1989.године имала је за циљ да представи бар део археолошког блага са подручја општине Прокупље, сликом и предметима. Представљено је стотинак евидентираних археолошких налазишта, од праисторије до средњег века. Археолошко налазиште у Плочнику из времена неолита /6.миленијум п.н.е./ свакако заузима најзначајније место на археолошкој карти Топлице, будући да је то место почетака примарне металургије бакра на Балкану, о чему сведочи 47 бакарних артефаката откривених на терену. Велику број налазипгга из времена римске доминације сведочи о значају Топлице као комуникације, будући да је овуда пролазио значајан пут од Ниша ка Љешу на јадранској обали, и будући да је овај крај обиловао рудним богатствима и био погодан за производњу хране. Најзначајнија градитељска активност, била је изгледа у 4. веку, у време владавине Константина, а затим у време Јустинијана, кад је обновљен велики број римских утврђења. Из средњег века очувана су утврђења и црквишта, најзначајније свакако Југ Богданово утврђење у самом Прокупљу, из 14. века а рађено на темељима старијег утврђења, и црква св.Прокопија, у подножју утврђења, темељима из 10.века, више пута рушена и обнављана.
Поставка "Топлички устанак 1917." Прва поставка урађена је 1977.год. Поставка обухвата фотографије, документа и мали број предмета из тог периода. Нова поставка урађена је 1994.год. на принципима савремене музеологије. Пратећи ток догађаја поред фотографија и докумената у поставци су 42 предмета.
Поводом обележавања 85.годишњице устанка у селу Гргуру марта 2002. године урађена је спомен соба Топлички устанак 1917. године.
Поставка НОБ-А Прва поставка у Музеју је поставка фотографија, докумената и наоружања из НОБ-а, урађена је у згради Музеја на Хисару 1950. године. Премештањем Музеја у данашњи простор урађена је 1962. године нова поставка Раднички покрет и НОБ која са делимичним изменама постоји и данас. Поставка је састављена од фотографија, докумената и 125 предмета из периода Другог светског рата.
Етнологија Оснивањем Народног музеја Топлице започиње се са прикупљањем етнолошког материјала, који се формирањем етнолошког одељења, 1986.године, систематски обрађује и путем тематских изложби презентује јавности. Збирка тренутно броји око 600 тродимензионалних предмета, груписаних у тематске целине (ношња и накит, текстилно, метално и дрвено покућство, грнчарија, занати и мноштво фотоматеријала. Посебну целину чини збирка "Старо Прокупље", која је делом изложена у сталној поставци "Градска соба". Ношња, покућство, макете, фотографије, изложене у холу зграде, само су наговештај етнолошког блага Топлице.
Галерија Народног музеја топлице Уз помоћ Завода за заштиту споменика из Ниша 1978. године извршена је адаптација зграде и доградња нове савремене галерије у којој се организују бројне изложбе, манифестације, трибине, концерти. У уметничком фонду музеја има 267 уметничких дела са различитим тематским садржајем слика, цртежа, графика, вајарских дела.
Галерија "Божа Илић" Нови изложбени простор - галерија адаптиран је 1996. године и у њему се приређују изложбе најпознатијих ликовних стваралаца. Од 1998. године почиње са радом ликовна колонија "Меморијал Божа Илић". Установљена је и престижна награда за најбоље ликовно остварење. Сваке године фонд слика Народног музеја богатији је захваљујући раду колоније и награди "Меморијал Божа Илић".
Историја Област Топлица се налази на југу Србије, у области централног Балкана. Река Топлица по којој је читав крај добио име извире испод Копаоника и тече на исток у дужини од 136км. Плодно тле, идеална надморска висина, рудно богатство, богатство термалних и минералних извора, долинске равнице и брдовито залеђе са многобројним могућностима експлоатације, врло рано су привукли праисторијске заједнице да на таквим
изузетно погодним местима заснују своја станишта што је и потврђено археолошким истраживањима. Најстарија неолитска станишта из старијег каменог доба (старчевачка култура - средњи неолит) приближно VII-VI миленијум пре Христа налазе се у селу Вича (откривено 1909. године), у Доњој Трнави и Доњој Бресници. У Плочнику је 1927. године откривено значајно насеље које је на основу остатака архитектуре и покретног археолошког материјала хронолошки опредељено у касни неолит и енеолит (млађе камено и рано бакарно доба) из периода V-IV миленијума пре Христа. Локалитет се и данас истражује. Мирни развој људских заједница током неолита који је трајао више хиљада година, у Јужном Поморављу прекинут је продором носиоца Бубањско-хумске културе, динамичних степских сточара из области Понта и јужне Русије, који се појавио и стабилизовао у области бугарског и румунског Подунавља. Под притиском, староседелачко становништво се помера или сажима са новопридошлим елементима и у том мешању настају и прве заједнице Индоевропљана на Балкану који се касније, од XIII века пре Христа диференцирају као Илири, Трачани, Трибали и Дарданци који насељавају и наше пределе. Из периода дарданске доминације у Топлици, у селу Доња Топоница откривена је и истражена некропола спаљених покојника, сахрањених у урнама са прилозима у оружју и накиту. Крајем IV века пре Христа, већина дарданских насеља била је разорена што се доводи у везу са победом Филипа и Александра Македонског над Дарданцима 345. године пре Христа. Касније су их покорили Римљани, у тзв. Дарданском рату од 75-73. године. У I веку пре Христа Римљани освајају Балканско полуострво. У другој половини I века после Христа, римска власт се успешно
консолидовала на читавој територији данашње Србије (провинција Горња Мезија) и ту су биле стациониране две римске легије: IV Флавиа и VII Цлаудиа. Од I-V века домородачко становништво Топлице изложено је процесу романизације (прихватање римске културе, језика и религије). У освојеним областима Римљани граде путеве и војна утврђења што ће бити зачетак урбанизације у освојеним провинцијама. Изградили су познати војнички пут виа милитарис чија је деоница од Ниша према Љешу пролазила Топлицом. На тлу Прокупља, римски град Хаммеум документован је у траговима материјалних остатака римске културе јер је град познат као важна раскрсница на путу Наиссус - Лиссус (НишЉеш у Албанији). Римски трагови нађени су, такође, на брду Хисару и код Латинске цркве. Вредан споменички комплекс тврђава Хисар, остаци античког храма, остаци ранохришћанске цркве, Латинска црква из XIV века као и црква Св. Прокопија из IX-X века, налази се у старом градском језгру Прокупља. На месту «Латинске цркве», испод и испред средњовековне цркве откривени су темељи римског храма који је био посвећен Херкулу, судећи према налазу статуете Херкула као и остаци касноантичке-ранохришћанске цркве из VVI века. «Латинска црква» једнобродна грађевина, изграђена је у XIV веку, између 1340. и 1360. године. Током XVI и XVII века дубровачки трговци који су у Прокупљу имали колонију користе је као своју цркву. Богослужење је било на латинском језику па отуда и назив Латинска црква. Истраживања у порти и цркви Св. Прокопија показала су постојање пет хронолошких
хоризоната: позносредњовековни, насељавање у XIV веку, остаци некрополе из XI-XII века, рановизантијски хоризонт VI века са остацима насеља и антички хоризонт III-IV века са остацима монументалних терми. Откопане терме, као једно од најзначајнијих достигнућа римске архитектуре биле су део урбане структуре античког Хаммеум-а. Римске терме су у време гоњења биле место окупљања хришћана и страдања појединих мученика због чега су касније биле претваране у цркве. Сама црква има три фазе градње: из IX-X века потичу наос, два бочна брода и припрата. Другој фази из почетка XI века припада базиликални облик цркве добијен накнадним убацивањем два низа стубаца и два полуступца између апсиде и западног зида. Трећа градитељска обнова била је између 1386. и 1395. године. Црква је тешко страдала 1690. а обновљена је 1734. године. Фреске потичу из 18. и 19. века, иконостас је из 1847. године са иконама из XVIII, XIX и XX века. Словени у V и VI веку прелазе Дунав и насељавају територију Византијског царства. Они су дали име реци на основу топлих извора који се у њу уливају. Током IX, X и XI века Толица је насељена српским живљем али под влашћу Византије. Прокупље се, можда, тада звало Топлица. Много касније, путописци који су прошли кроз град, називају га Доплитз-град на Топлици, или Топплитз, што је у исто време назив града, реке и области. У XII веку Топлица је у саставу државе моћног самодршца Стефана Немање. Прва Немањина престоница и двор налазили су се у близини Куршумлије. Ту су и његове прве задужбине, манастири Св. Николе и Св. Богородице. После битке на Морави 1190. године и победе византијског цара Исака Анђела, поражени Стефан Немања, после пустошења Топлице, двор премешта у Рас а Топлица као погранична област према Византији губи свој ранији значај. Како се град назива у доба владе великог српског жупана Стефана Немање, поуздано се не зна . Први српски помен града је тек у повељи кнегиње Милице из 1395. године, као град Св. Прокопија.
У време Св.Саве и добијања аутокефалности српске цркве 1219. године, Топличка епископија бива обновљена. Српски краљ Стефан Дечански ратовао је са Бугарима и победио их на пољу Добрич у близини Прокупља. Историја је, забележила да је 1386. године кнез Лазар нанео тежак пораз Турцима код Плочника Ниједан догађај у српској историји није оставио тако дубок траг и трајан утисак као Косовска битка из 1389. године. Историјска наука ни до данас није расветлила појединости у вези ове битке. Оно што је сигурно то је да је кнез Лазар припремајући се за нову битку позвао и сву властелу из Топлице. Народна традиција ће улогу топличке властеле у Косовском боју подићи до неслућених висина. У народном предању срећемо Југ Богдана и његових девет синова као господаре Прокупља, Милана Топлицу као господара Средње Топлице а Ивана Косанчића као господара Горње Топлице и Косанице. И данас постоје куле у Топлици. Југ Боганова кула у Прокупљу, кула Милана Топлице у Вичи и кула Косанчић Ивана у селу Иван Кула. Народна традиција везала је име Југ-Богдана за град Прокупље. Латинска црква позната је и као Југ-Богданова црква, Хисар је град Југ-Богданов, кула поред Топлице зове се Југ-Богданова а ту је и село Југ-Богдановац. Властелин Југа могао би бити иста личност са Југ-Богданом који се спомиње међу 24 «добра човека» који су учествовали у изради Закона о рудницима, а за које се у предговору деспота Стефана Лазаревића каже да нису били из Новог Брда. Властелин Југа имао је поседе у суседној области Дубочици (лесковачки крај). Средњовековни град у Прокупљу је крајем 15. века као значајно насеље на путу ка Приморју и Дубровнику, имао статус града какав су имали Крушевац, Сталаћ, Бован, Петрус и Лесковац. После Косовског боја Топлицом влада кнегиња Милица, односно њен син Стефан (1389 - 1427) под врховним турским суверенитетом. Из овог периода значајно је и то што ће кнегиња Милица први пут поменути данашњи назив града као град Св.
Прокопија 1395. године у повељи упућеној светогорском манастиру Св. Пантелејмону. Отуда и град је добио назив по свецу Св. Прокопију чије су мошти из Ниша 1386. године пренете у цркву испод брда Хисар. После смрти деспота Стефана 1427. године на српски престо долази Ђурађ Бранковић (1427-1456). Господар Прокупља у то време је он. Када су 1439. године Турци загосподарили Деспотовином и Топлица ће се наћи под Турцима. Заједничким снагама, војске Ђурђа Бранковића и угарског војсковође Јанка Хуњадија ослободиле су Прокупље 1444. године. Исте године одржан је Сегедински мир из кога сазнајемо да је Прокупље поново враћено Србима, али се помиње под турским називом Урћуб ( Оркуб). Историјски извори сведоче, такође, да је 1451. године Мехмед Други Освајач поклонио својој маћехи султанији Мари, ћерки деспота Ђурђа Бранковића Топлицу и Дубочицу и да је она прошавши кроз Прокупље и Топлицу стигла до манастира Св. Богородице испод Куршумлије, где се замонашила. После пада већег дела Деспотовине и Прокупље је коначно под Турском влашћу од 1454. године ,, у лето узе Мехмед опет Топлицу и пороби Србе ". Прокупље је 423 године робовало под Турцима. Био је то дуг период испуњен борбом између крста и полумесеца. Једини манастир у Топлици подигнут је у XIV веку на падинама Великог Јастрепца, као метох манастира Наупаре и посвећен Св. Георгију. Живописан је крајем XВ века а фреске у цркви које нису у потпуности сачуване рад су талентованих провинцијских мајстора-фреско сликара. Према турској административној подели Прокупље ће припасти санџаку Алаџа- Хисар (турски назив за Крушевац) који је у саставу беглербеглука Румелија. Оваква територијална подела постојала је до 1833. године. Прокупље и Куршумлија су кадилуци. Целокупну власт има кадија који суди и субаша који извршава његове одлуке.
О насељу и животу о њему у том периоду сазнајемо из ретких записа путописаца и из дубровачких архива. Према тим изворима Прокупље је у 16. и 17. веку било седиште велике дубровачке колоније чији су трговци из Топлице извозили вуну, кожу и восак а довозили производе са запада, пре свега из Венеције. У доба процвата дубровачке колоније средином 17. века у Прокупљу је живело 60 дубровачких трговачких породица, у чијем власништву је било 50 дућана. Период постојања дубровачке колоније је време привредног и културног процвата Прокупља и околине. Трагови постајања колоније сачувани су и до данас то су: «Латинска црква» у подножју Хисара, дубровачко гробље поред ње, назив дела града у којем су живели дубровачки трговциЦарина и Табак махала српски део у коме су Срби обрађивали кожу. Ратови између Аустрије и Турске, први, 1683-1689. године и други 1737-1739. године довели су до престанка рада дубровачке трговачке колоније у Прокупљу али и до низа других промена у Прокупљу. Прокупље је у првом Аустро-турском рату значајно стратегијско место. Аустријски генерал Пиколомини ослободио је Прокупље 1689. године, али после пораза на Косову аустријска војска је приморана на повлачење 1690. године. У страху од одмазде Турака са аустријском војском се повлачи и српски народ. Познато је, да су се и Топличани прикључили великој сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем (1690.г.) а нарочито у другој сеоби (1737.г.) коју је предводио Арснеије IV Шакабента. После те сеобе Топлица је скоро опустела. Турци у ове крајеве насељавају Арнауте, а нешто касније и Черкезе (по којима и данас један део Прокупља носи назив Черкеска махала). У Првом српском устанку, по налогу Карађорђа а у циљу обезбеђења позадине код Делиграда Станоје Главаш је са 2500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом 8. септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака а већ
сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Та слобода је била краткотрајна. На коначно ослобођење од Турака Прокупље ће чекати до 18. децембра 1877. године. У Другом Српско-турском рату 1877/78. године јединице Ибарске дивизије под командом Стевана Биничког продрле су у Топлицу и на дан Св. Николе ослободиле Прокупље. Други српско-турски рат донео је коначно ослобођење Топлици после 423 године робовања под Турцима, али ће Топлица за свој коначни статус стрепети све до Берлинског конгреса( 13 јуна до 13 јула 1878. године ) по чијим одлукама Србија добија независност а Топлица је припојена матици Србији. Убрзо по ослобођењу Прокупље постаје седиште Топличког округа са срезовима: Прокупачким, Куршумлијским, Ибарским и Вучитрнским, а по враћању Косова Турској 1879. године Топличком округу се припаја Добрички и Јабланички срез. После ослобођења од Турака у Топлици долази до етничких промена. Још у току рата, а и касније, готово целокупно муслиманско становништво (Турци, Арбанаси и Черкези) иселило се из Топлице. У напуштена насеља враћа се српски живаљ који је раније напустио своје огњиште. Али Топлицу насељавају и Срби из других крајева и Црногорци. Насељавање Топлице је трајало све до почетка 20. века. Српска влада да би спречила стихијност у насељавању, донела је неколико закона о насељавању. Прокупље је према попису из 1878. године имала 1804 становника а по попису из 1879. године 2560 становника. За само једну годину број становника у Прокупљу се повећао за 42 %. Крајем XIX века Прокупље је средиште Топличког округа у њему је окружна власт и суд за цео округ. У њему су каснцеларије за срезове прокупачки и добрички. У XX век Прокупље улази као мало насеље од 4-5000 становника, и даље је седиште округа, али без много комуникација са осталим светом, нема железницу а и путеви су били у лошем стању. У Прокупље се са југа улазило преко дрвеног моста на Топлици. У
Ниш се одлазило и из њега враћало прашњавим друмом преко Дебелог брда. У граду је био само један лекар, болница није постојала. Прокупље је имало један хотел ,, Европу " и неколико кафана. Осим окружних, среских и управних судских власти, војне команде места, основне школе, старе цркве и поште, никаквих других значајнијих установа у Прокупљу почетком XX века нема. У граду су и даље постојале две џамије и турски водовод. Становништво се махом бавило пољопривредом а мањим делом занатством. Највеће богаство у Прокупљу у том периоду је природа која га је окруживала, брежуљци окићени виноградима и свакојаким воћем. Овако суморна слика Прокупља с краја XIX веку и почетком XX века почеће да се мења отварањем Гимназије 1908. године, оснивањем књижнице 1909. године, почетком изградње зграде начелства и електрификацијом дела града. Тек започети привредни и културни развој Прокупља прекинуће велики историјски догађаји који следе: Први и Други балкански рат ( 1912-1913.г.) и Први светски рат. Прокупље је пре балканских ратова било мобилизацијско место Другог пешадијског пука «књаз Михајло», овај пук су још звали ,,Топлички " а у Брегалничкој бици добиће и назив ,, Гвоздени " . Други пешадијски пук ,, Књаз Михајло " је у оквиру своје Моравске дивизије првог позива у Првом балканском рату учествовао у три познате битке: Кумановској, у бици за Прилеп и Битољ. У Првом и Другом балканском рату од укупно мобилисаних 4865 старешина и војника који су 7. октобра 1912. године кренули у рат, из рата се неће вратити 61 официр (70 %) и 2938 подофицира и војника ( 62 %). Године 1914. долази Први светски рат који ће овом граду и читавој Топлици донети нечувена зверства окупатора, на хиљаде жртава, али и снажан отпор народа. У Првом светском рату после великих победа на Церу и Колубари, српска војска је била принуђена на повлачење преко Албаније. У
току повлачења у јесен 1915. године један део српске војске прошао је кроз Прокупље, а са њом и један део народа из Топлице. Бугарске окупаторске трупе ушле су у Прокупље 2. новембра 1915. године а аустроугарске већ сутрадан. Настаје тежак период за српско становништво јер бугарске власти настоје да насиљем спроведу бугаризацију. Сви виђенији људи су интернирани у Бугарску или убијени. Крајем 1916. године издата је наредба од Бугара за мобилизацију српског становништва за бугарску војску, што је и непосредан повод за избијање устанка на овим просторима. Устанак је започео у Куршумлији 26. фебруара 1917. године а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Устанак се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину све до Рудника и до Озрена на истоку. На челу устанка су Коста Војиновић, резервни поручник и Коста Миловановић Пећанац, капетан српске војске кога је српска врховна команда са Солунског фронта авионом послала у Топлицу са циљем да народ припреми за устанак « кад за то дође време». Око 13.500 устаника, за месец дана колико је трајао устанак, створило је слободну територију у пречнику од 80 км. Центар те слободне територије је Прокупље. Да би угушио устанак окупатор је био принуђен да ангажује велике војне формације али и да учини нечувена зверства. Здружене окупаторске снаге су устанак угушиле али отпор народа није престајао чак и онда када је Коста Војиновић децембра 1917. године у једној воденици у селу Гргуру извршио самоубиство. На простору захваћеном устанком окупатор је на најсуровије начине ликвидирао преко 20 000 људи. Топлички устанак је једини устанак у поробљеној Европи у то време. Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље , Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године . У ослобођењу учествују јединице Прве армије војводе Петра Бојовића са деловима фрнацуске коњичке бригаде под командом генерала Огиста Шарла Транијеа.
У ослобођеној и новој држави, Прокупље као седиште Топличког округа, вида своје ране од последица устанка и ратног разарања али и убрзо обнавља живот: гради се железничка пруга (1925. г.), нова пошта (1925.г.), почиње изградња новог водовода (1926.г.), ниже пољопривредне школе ( 1927.г.). Залагањем Др Алексе Савића у Прокупљу је изграђена болница 1929. године, 1934. изграђен је нови камени мост на Топлици, започета је изградња Соколског дома а 9. септембра краљ Александар Карађорђевић открива у центру града споменик Топличанима палим у ратовима 1912-1918. године. Године 1937. Прокупље добија електричну енергију. У новој згради почела је да ради Виша домаћинска школа 1939. године, почела је изградња нове Гимназије, калдрмисана је главна улица у Прокупљу. Други светски рат, прекида многе започете послове. Већ 10. априла 1941. године у Прокупље улази 11. немачка оклопна дивизија, чији један батаљон окупира Куршумлију а један чета Блаце. Као и у предходном рату и у овом је окупатор злостављао становништво, један део отерао у логоре или интернирао у Немачку. Зверства се нарочито појачавају доласком у Топлицу бугарских трупа почетком 1942. године. Отпор окупатору отпочео је од првих дана окупације а већ 3. августа 1941. године у Ајдановцу је формиран Топлички партизански одред на чијем је челу био Ратко Павловић Ћићко, унук легендарног војводе Пеке Павловића и искусни борац из шпанске револуције. Коста Миловановић Пећанац оснива на планини Соколовици ,,Горски штаб " и четничке јединице. Али ће се, на жалост, он лично убрзо приближити окупатору. Партизани су успели да ослободе Прокупље 9. октобра 1941. године и на кратко успоставе сарадњу са четницима. Тако је Прокупље једини слободан град на југу Србије све до почетка 1942. године, када са доласком Бугара настаје тежак период за партизански покрет али и за становништво у целини. После снажних савезничких бомбардовања крајем лета 1944. године јединице НОВЈ ушле су у
Прокупље 3. септембра 1944. године . У Другом светском рату Топлица је имала огромне људске жртве и материјалну штету. После Другог светског рата долази до обнове града. Од места у коме су некада доминирали пољопривреда, занаство и трговина, Прокупље је сваким даном постајало индустријски град. Индустрија је нагло почела да се развија 60-тих година а као последица тога настало је напуштање села и нагло запостављање пољопривредне производње. И у другој половини XX века Прокупље је привредно и културно средиште Топлице. У току НАТО агресије Прокупље (касарна Ратко Павловић Ћићко) је међу првима бомбардовано 24. марта 1999. године. У XXИ век Прокупље улази као седиште Топличког округа. По попису из 2002. године, град има 27 673 становника, а општина 51 698 становника.
PROKUPLJE Prokuplje je stari grad na jugu Srbije. Do njega vode putevi s vise strana, a najvise su u upotrebi oni koji se ovde sticu iz okolnih, vecih gradova – Nisa, Krusevca, Pristine i Leskovca. Od Nisa put vodi preko mosta na Juznoj Moravi, kod sela Mramora, pa odatle prolazi kroz dobricka sela – Aleksandrovo, Merosinu, Jug-Bogdanovac i Novu Bozurnu, silazeci strmo u Prokuplje. Ovim putem, od izlaza iz Nisa do ulaza u Prokuplje, nema vise od 25 kilometara.
Iz Nisa se moze doci i ako se podje ka Leskovcu, pa se kod Doljevca skrene i prodju usputna sela – Kocane, Sainovac, Jasenica, Zitoradja, Lukomir, Vlahovo i Berilje. Ovuda je Prokuplje udaljeno oko 43 kilometara. Od Krusevca za Prokuplje se najpre prodje kroz Jankovu klisuru, izmedju Kopaonika i Jastrepca, a iz nje kroz Blace, odakle se sidje na drum dolinom Toplice, kojim se kroz sela Beloljin, Kondzelj, Bresnicic, Drenovac i Malu Planu, nastavi putovanje. Ovim putem treba preci oko 96 kilometara. Put od Pristine vodi preko Podujeva do Prepolca, s koga silazi u Kursumlijsku Banju, a iz nje u Kursumliju; odatle jos tridesetak kilometara, uporedo s koritom Toplice, nastavlja do Prokuplja. Iz Leskovca moze se ici preko Bojnika i Zitnog Potoka, ali je danas udobnije putovanje asfaltnim drumom preko Doljevca. Bilo kojim putem, izmedju Prokuplja i Leskova ima oko 45 kilometara. Prema popisu stanovnistva 1961. godine, u Prokuplju je zivelo 13.690 stanovnika. Deceniju kasnije, prilikom popisa aprila 1971. godine, utvrdjeno je da grad ima 20.049, a opstina 57.133 stanovnika. Istovremeno je zabelezeno da grad ima 5.484 stana, odnosno 5.955 domacinstva, a opstina 16.385 stanova, odnosno 15.543 domacinstva. Svojim geografskim polozajem Prokuplje je oduvek bilo politicko, privredno i kulturno sediste sireg podrucja u slivu reke Toplice, po kojoj ceo ovaj kraj nosi istoimeni naziv.
Poniklo u podnozju planina Jastrepca, Pasjace i Vidovace, na nadmorskoj visini od oko 300 metara, Prokuplje svojim geografskim polozajem, arheoloskim otrkicima u njemu i blizoj okolini, kao i sacuvanim ostacima spomenika iz proslosti, odaje lik odavno sazidanoga grada. Na jugozapadnoj strani se uzdize zivopisno brdo zvano Hisar, oko koga se zmijoliko obavija Toplica i po kome i danas stoje trosni ostaci davnasnjega grada. Sve sto se vekovima, dobro i zlo, ovde zbivalo, zbivalo se pod strmim padinama ovoga brda, pa je Hisar veciti simbol Prokuplja. Prokuplje od najstarijih dana O postojanju ljudskog zivota ovde pre nekoliko hiljada godina svedoce iskopine. Na osnovu njih utvrdjeno je da je postojalo naselje starcevacke kulture, najstarije neolitske kulture nase zemlje. Iz tog vremena nadjeni su delovi keramike, oslikane ornamentike, i jedan idol; a iz znatno kasnijeg perioda, halstata (starijeg gvozdenog doba – sredina prvog milenijuma pre nove ere), poticu fragmenti jedne urne. Pocetkom istorijskog perioda stanovnici danasnje Toplice bili su pripadnici ilirskog plemena – Dardani, koje se ovde pominje od 284. godine pre nove ere. Kao i ostala ilirska plemena, i Dardani su se bavili stocarstvom, pa su se, u potrazi za dobrim pasnjacima, naseljavali i ovde, ne zadrzavajuci se duze na jednom mestu. Po vrhu i na padinama Hisara ocuvani su i danas ostaci i tragovi zidina, koje Prokupcani, po predanju, nazivaju ostacima Jug-Bogdanovog grada. Medjutim, temelji grada su mnogo stariji. Pouzdano se zna da je tu bio rimski grad Hameum. U doba rimske imperije izgradjen je put od Nisa do Ljesa, koji je delom prolazio i kroz Toplicu. Za smestaj vojnickih posada i bezbednostkaravanskog saobracaja, duz ovog puta izgradjivana su usputna vojnicka utvrdjenja (kasteli), pa je takvo utvrdjenje bilo i a vrhu Hisara. Iz vremena imperatora Aleksandra Severa (225-235. god) ostao je sacuvan geografski putokaz (itinerer), ``Tabula pentigeriana`` na kome su, na delu puta Nis-Ljes, kroz Toplicu, rimsim miljama obelezena mesta: Ad Herculem – Hammeum – Ad Fines.
Ad Herculem = Zitoradje Ad Fines = Kursumlija Postojanje rimskih utvrdjenja na Hisaru, potvrdjuje se mnogim iskopinama iz tog doba. Od najveceg je znacaja otkrice nadgrobnog spomenika, verovatno najstarijeg nadgrobnog spomenika u Toplici, s natpisom: ``Aurelius Marcianus beneficiaries consularis I Severianae Alehandrine``. Po tumacenju istoricara Markovica, ovaj spomenik je podignut nad grobom Aureliusa Marcianusa, podoficira rimske vosjke (Beneficiarius consularis), koji je bio neka od istaknutijih licnosti, a mozda i zapovednik vojne posade Hameuma. Rimski grad Hameum vekovima se odrzavao, rusen je u ratovima, dogradjivan, i bio u upotrebi kao utvrdjenje i u vreme srpske srednjevekovne drzave. Medjutim, njegovo ime se nije trajno ocuvalo, sto je slucaj is a imenima mnogih gradova. Kad je krajem IV veka Toplica usla u sastav izantije, ime Hameum pada u zaborav, a naselje se javlja pod nazivom Komblos, po reci ``Komo-polis`` (selo-grad). No, ni ovo ime nije ostalo trajno. Naseljavanjem juznoslovenskih plemena u Toplicu, u toku VI i VII veka, grcki naziv iscezava, a da se ne zna pouzdano kakvo je novo ime dobilo naselje na tom mestu. Kako se posle Komblosa do vladavine kneza Lazara nazivalo naselje na mestu danasnjeg Prokuplja, jos nije odgonetnuto. Ovakve izmene naziva i njihov zaborav svakako su posledica krupnih istorijskih zbivanja i drustvenih promena tokom vekova, kroz koje je Toplica prolazila. Stari rimski put vremenom je izgubio znacaj, a Toplica je od 1196. godine postala Nemanjicka provincija, u kojoj su Bele Crkve (danasnja Kursumlija), bile sediste toplicke episkopije. Nesto veci znacaj Prokuplje ce dobiti u vreme kneza Lazara (1371 – 1389). Pod njegovom vladavinom, radi sprecavanja nadiranja Turaka kroz Toplicu, verovatno je bio obnovljen grad na Hisaru, pa mozda, na osnovu toga i zivi narodno predanje da je to bio Jug-Bogdanov grad. A kad su Turci, zauzevsi Toplicu, osvojili su i Prokuplje, da bi se iste godine, posle poraza u bici kod Plocnika, povukli istim pravcem.
Iz nesto kasnijih godina (oko 1395) potice dokument u kojem se Prokuplje prvi put pominje pod sadasnjim imenom. To je povelja kneginje Milice, zene kneza Lazara, kojom ona zavestava ``Grad svjatoga Prokopia`` manastiru Pantelejmonu u Svetoj gori. Navodjenje imena Prokopija, u ovoj povelji, je dosad najverodostojniji dokument o postanku danasnjeg imena Prokuplja. Ovakav naziv grad nosi po imenu sveca Prokopija, hriscanskog mucenika iz doba rimskog imperatora Dioklecijana. Pred tursko osvajanje Nisa 1386. godine mosti sv. Prokopija, po crkvenom predanju prenetu su iz niske crkve u Prokuplje i sahranjene u ovdasnju crkvu, koja i danas nosi njegovo ime. Ovo tumacenje porekla naziva Prokuplja mnogo je verovatnije od pretpostavke nekih istoricara, kji su, gledajuci kako reka Toplica prokopava sebi oko Hisara, dosli na pomisao da je Prokuplje dobilo ime od glagola ``prokopati``. Ime grada Prokuplja pominje se i u vise dokumenata iz kasnijih godina. Tako, na primer, za vreme ugarsko-turskog rata, ugarski vojskovodja Hunjadi salje 6. januara 1444 godine pismo gradjanima Brasove, u kome im javlja da mu vojska, posle bitke na Kunovici, logoruje u Prokuplju. U ekspanziji za potpuno porobljavanje nasih krajeva, Turci su 1439. godine pregazili celu despotovinu Djurdja Brankovica. Te godine u njihove ruke palo je i Prokuplje, kao i cela Toplica. Posle novog rata, segedinskim ugovorom o miru 1444. godine, Prokuplje je vraceno Srbiji. Turci su 1454. godine, pre konacnog pada Srbije, ponovo osvojili Prokuplje, koje je od tada pune 423 godine ostalo njihovo. Prilikom osvajanja Turci su mu naneli stetu i razorili ga. Prema administrativnoj podeli turske imperije, Prokuplje je bilo sediste kadiluka sandzaka Aladza-Hisar (turski naziv Krusevca), koji je bio u sastavu beglerbegluka Rumelija. Turci su Prokuplje nazvali novim imenom – Opkub, odnosno Urcub.
U toku cetvorovekovnog robovanja pod Turcima, Prokuplje je u jednom duzem periodu, krajem XVI i u XVII veku, imalo izuzetno znacajnu ulogu, kao nikad ranije ni kasnije. Turskim osvajanjem balkanskih drzava stvoreni su uslovi za jedinstveno ekonomsko podrucje. Ukinute su sve trgovinske carine i razne feudalne dazbine. Omoguceni su jedinstveni uslovi trgovanja. Priznavsi formalno vrhovnu vlast turske imperije Dubrovacka republika je, uz godisnji danak od 12.000 dukata sacuvala nezavisnost i stekla monopolisticko pravo trgovine na teritoriji balkanskih zemalja, a uz godisnji danak je placala i carinu od dva odsto od vrednosti robe. Uz ovakve novcane dazbine Republika je dobijala dozolu da na vaznim raskrscima puteva stvara svoje stalne trgovacke kolonije. To su bile naseobine dubrovackih trgovackih porodica, koje su u izvesnom smislu, predstavljale produzetak teritorije Dubrovacke republike i bile pod njenom jurisdikcijom. Jedna ovakva kolonija, za podrucje juznog Pomoravlja, osnovana je u drugoj polovini XVI veka sa sedistem u Prokuplju. Glavna saobracajnica citave tadasnje dubrovacke republikue u juznoj Srbiji i Bugarskoj, bio je put Dubrovnik – Prijepolje – Novi Pazar – prelaz preko Kopaonika – Prokuplje – Sofija. Od 1631. do 1640 godine u Prokuplju je bilo nastanjeno oko 60 trgovaca. Ako se obuhvate i clanovi njihovih porodica i trgovacki momci, onda se moze zakljuciti da je sredinom XVII veka u Prokuplju zivelo oko 150-200 Dubrovcana. Glavni artikal dubrovackog izvoza iz Prokuplja bila je vuna, a pored nje koza i vosak. U Prokuplju su Dubrovcani uvozili deblje vunene tkanine, astrahan, neke vrste tanke luksuzne vunene cohe-svile, damast, atlas i druge tkanine. Dubrovacki trgovci iz Prokuplja su trgovali sa Venecijom, Ankonom, Barletom, Beogradom, Londonom, Skopljem i Solunom. Godine 1688. poceo je prodor austrijske vojske u Srbiju. U Turskoj carevini izbijaju neredi, pojavljuju se odmetnici i u Srbiji bukte ustanci. U jesen 1689. godine Austrijanci su zauzeli Nis, Prokuplje i Leskovac, cime
su potpuno onemogucene bilo kakve veze izmedju Prokuplja i Dubrovnika. Godine 1690. prilikom povlacenja, Austijanci su razorili Prokuplje. Ni posle povlacenja austrijske vojske, dubrovacka trgovina u juznoj Srbiji nije obnovljena. Sa unistenjem dubrovacke trgovine u juznom Pomoravlju, Prokuplje je izgubilo svoju privrednu ulogu u ovom kraju. Trgovacki kapitali, formirani u Prokuplju, povuceni su u Dubrovnik. Prokuplje je opet postalo malo i siromasno mesto, u kome su Turci jos gotovo puna dva veka bili gospodari. Gotovo jedini vidljiv trag o postojanju dubrovacke trgovacke kolonije sacuvan je u nazivu male crkve u podnozju Hisara, u kojoj je vrsena sluzba za katolicki zivalj kolonije, pa je u narodu ostao naziv ``Latinska crkva``. U doba vladavine Turaka, Prokuplje je bilo podeljeno na mahale s turskim nazivima, po kojima se i danas nazivaju pojedini delovi grada. Tako je za istocni deo, na putu ka Nisu, ostao naziv Cerkeska mahala; na suprotnoj strani, deo grada oko danasnje zgrade Doma sindikata i od puta ka Kursumliji nosi naziv Carina, a naselje od varoske crkve ispod Hisara, Tabak-mahala. Naziv Cerkeska mahala potice od imena Cerkeza, naroda cija je postojbina u severozapadnim predelima Kavkaza. Ratujuci za svoju slobodu protiv Rusa, oni su napustali svoju domovinu i prelazili u Tursku. Turci su ih, radi utvrdjivanja svoje vlasti i suzbijanja pobuna, naseljavali dodeljujuci im obradivu zemlju. Tako je 1770. godine u Prokuplje naseljeno stotinu cerkeskih porodica. Sluzeci Turcima, oni su svoju mrznju prema Rusima preneli i na Srbe – Prokupcane, zlostavljali ih i pljackali. U svom odvojenom naselju imali su staresinu, po varosi su krali `` sve sto rukom taknu``, prodavali su na pijaci svoju decu za poslugu po turskim kucama, a zensku decu za udaju prodavali po turskim haremima. Pored naseljavanja 1770. godine, cerkeske porodice su dovodjene i naseljavane u Prokuplju i u kasnijim godinama. Jedrenskim ugovorom izmedju Rusije i Turske (1829) cerkeske oblasti na Kavkazu pripale su Rusiji, sto je dovelo do jos masovnij emigracije Cerkeza.
Naviknute na skitnicki zivot, ove porodice su se doseljavale i raseljavale, ili su izumirale od raznih epidemija. Kada su Turci konacno proterani iz Prokuplja, s njima su odbegli i Cerkezi, ostavivsi za sobom zlu uspomenu i naziv svom napustenom naselju – Cerkeska mahala. Tursko poreklo nose i nazivi delova Prokuplja na suprotnoj strani – Carina i Tabak-mahala. Prvi je po tome sto su tu, na ulazu u grad, Turci vrsili pregled robe trgovackih karavana i naplacivali lokalnu carinu za ulaz i prolazak kroz grad. Od Carine ka groblju, nastavlja se deo Prokuplja koji se i danas naziva Tabak-mahala (turska rec ``tabak`` znaci koza). U ovom delu varosi, kraj Toplice, razapinjana je, susena i preradjivana govedja i bivolja koza. Danasnji deo Prokuplja, od centra grada prema Borovnjaku, pod Turcima se nazivao Huncar-mahala. U ovom delu stanovali su Turci vlastodrsci – huncari, pa je po njima ovaj deo grada i dobio ime. Za razliku od svih prethodnih, ovaj naziv je tokom vremena sasvim iscezao. Prokuplje u XIX veku Zbivanja u vreme prbog srpskog ustanka Posle puna tri i po veka robovanja pod Turcima, Prokuplje je prvi put dozivelo kratkotrajno oslobodjenje u prvom srpskom ustanku (18041913.). Medju ustanicima je bilo i nekoliko Prokupcana, koji su, kad je planuo ustanak, pobegli u Sumadiju i pridruzili se Karadjordju. O nakim od njih ostali su sacuvani zapisi. Tako se pominju: Janicije Milutinovic, Milan Ribnicanin, pop Marinko, Rista Isailovic, Kosta Spasic i dugi. Posle kratkotrajnog oslobodjenja u prvom srpskom ustanku, bilo je vise pobuna protiv turskog zuluma u ``prokupackoj nahiji``, ali su ih Turci ugusili. Do konacnog oslobodjenja, Prokuplje je ostalo u ropstvu po Turcima vise od 70 godina. Oslobodjenje grada u srpsko-turskom ratu Sedamdesetih godina XIX veka medju srpskim zivljem, u krajevima danasnjeg jugoistocnog dela Srbije, javlja se nov talas pokreta za nacionalno oslobodjenje i prisjedinjenje Knezevini Srbiji. Takav pokret
najorganizovaniji je bio u Nisu. Na tajnom skupu zaverenika i polaganju zakletve i kuci Mihaila Bozidarca, 24.2.1874. godine, Komitetu je ``stavljeno u duznost i zadatak da energicno, ali i oprezno, stupi u sporazum s vidjenijeim i pouzdanim nacionalnim borcima iz Dobrica, Prokuplja, Leskovca, Vranja, Pirota i drugih mesta za tajno pripremanje ustanka protiv Turaka, kada za to bude nastupio zgodan momenat. Medju nepismeno srpsko stanovnistvo Prokuplja, pokret za nacionalno oslobodjenje sirili su: svestenici Dimitrije Kocic-pop Mice, Zivko Kostic, Kosta Stoiljkovic i Mihailo Hadzi-Popovic, ucitelj Stojan Peric, trgovci Todor stoiljkovic, Nikola Cvetkovic, Caka Djordjevic, Tasa Kostic, Petar Stankovic, Mika Hadzi-Tonic, Mita Jankovic i jos nekoliko vidjenijih i odvaznijih Prokupcana. Srbija je objavila rat Turskoj 18.6.1876. godine. Kada je srpsko-turski rat bio zavrsen, Prokuplje jos nekoliko godina nije zivelo na miru. U okolini, po sumama, krstarile su naoruzane albanske grupe, koje su presretale, pljackale i ubijale putnike na drumovima, napadale nocu na srpske kuce i zametale carke s vojnickim strazama na prilazima gradu. Grad i ljudi prvih dana po slobodjenju Strahujuci od srpske opdmazde, gotovo sve turske i albanske porodice, ponevsi samo najvrednije i najvaznije stvari izbegle su iz Prokuplja pred srpskom vojskom. Vecina je odbegla uz Toplicu, preko Kursumlije i Prepolca, u pravcu Pristine. Njihovim odlaskom u gradu je ostao samo srpski zivalj i ciganska sirotinja. U godini oslobodjenja Prokuplje je imalo ukupno 1144 kuce, od toga srpskih je bilo 440, turskih 405 i albanskih 299. vecinu domacinstva, narocito srpskih, sacinjavale su porodice sa po vise clanova. Prvi popis stanovnistva izvrsen je vec 1878. godine. Tada su u gradu zivela 1804 stanovnika, gotovo iskljucivo Srbi; od toga je bilo 928 muskih i 876 zenskih zitelja. Sledece godine, prilikom drugog popisa, u Prokuplju, zajedno sa zaseokom Garicem, bila su ukupno 604 doma, sa 2560 stanovnika, od koji 1391 muskarac i 1169 zena. Vecina stanovnika posle oslobodjenja bavila se zemljoradnjom, a manji deo zanatstvom. Najbrojniji zanati su bili: terzijski, curcijski, mutavdzijski, samardzijski, kaftandzijski, grncarski, a i drugi. Trgovina,
koja je do oslobodjenja bila gotovo iskljucivo u rukama Turaka, postepeno je postajala zanimanje bogatijih Srba. Pismeni ljudi mogli su se na prste izbrojati. Prema zabelesci Mite Rakica (otac pesnika Milana Rakica), pocetkom 1878. godine, u celoj Toplici bilo je 46 pismenih ljudi. U Prokuplju zajedno sa Dobricem, bila su pismena samo 23 muskaraca i jedna zena. Za vreme dugotrajne turske vladavine, Prokuplje je bilo podeljeno na konfesionalne varoske mahale. Srpsko stanovnistvo zivelo je u zapadnom delu grada – Tabak mahali i na prostoru izmedju danasnjeg dela dela grada zvanog Carina i centra grada; od padina brda Borovnjaka ka Toplici ziveli su Albanci; sredisni deo varosi sacinjavale su kuce bogatih Turaka, a u Cerkeskoj mahali ziveli su Cerkezi i Cigani. Prema ovakvoj podeli bila su rasporedjena i varoska groblja. Srpsko groblje se nalazilo u crkvenoj porti, oko danasnje spomen-kosturnice palih boraca narodnooslobodilacke borbe, tursko i albansko na mestu danasnjeg centra grada, a cerkesko i cigansko na padinama brda Gube. Osim ovih i danas se poznaju tragovi jos dva groblja iz davnasnjih vremena – rimskog, na padinama Hisara, i dubrovacke kolonije oko danasnje zgrade Doma sindikata. Danasnje prokupacko groblje je nastalo posle oslobodjenja, 1880. godine. Posle odbeglih Turaka i Albanaca dzamije su ostale puste. S njihovih minareta nije se vise cula jutarnja i vecernja molitvena pesma mujezina. Dve dzamije su porusene ubrzo posle oslobodjenja, a druge dve ostale su jos dugo godina; ona u Huncar mahali do 1929. , a u Cerkeskoj mahali cak do 1956. godine. Zgrada prokupacke opstine pod Turcima, nalazila se na vrhu Carine i porusena je tek posle prvog svetskog rata. Nedaleko od opstinske zgrade, na izlazu iz varosi, prema Kursumliji, nalazila se zgrada prve srpske osnovne skole, sagradjene pod Turcima. A dole, u sredini varosi, na mestu danasnje zgrade Skupstine opstine, bile su turske upravne zgrade i cinovnicke kancelarije, koje su porusene 1908. godine, kad je zapoceta izgradnja nacelstva toplickog okruga.
Na mestu gde se danas nalazi zgrada gimnazije, nekad su bile dvospratne turske kasarne. Ispod varosi, gde je danas Predionica pamuka ``Toplicanka``, bile su dve ovece gradjevine, koje su Turcima sluzile kao barutane i magacin municije. Turci su za sobom ostavili vodovod, izgradjen oko 1860 godine. Doseljavanje iz drugih krajeva Nada odbeglih Turaka, da ce im posle rata Prokuplje biti vraceno, nije se obistinila, ali se nije ispunila ni zelja mestana Srba da im se besplatno podele kuce, zemlja i druga napustena turska imovina. Odredbama Berlinskog kongresa, 1878. g, nova srpsko-turska granica postavljena je na vrhu Prpolca, tako da je cela Toplica usla u sastav Srbije. Turcima je zabranjen povratak, ali im je ostavljeno pravo da preko opunomocenika prodaju svoje kuce, okucnicu i drugu imovinu, izuzev obradive zemlje, koja je presla u vlasnistvo srpske drzave. Ovakve opunomocenike Turci su nalazili obicno medju Srbima u Prokuplju, s kojima su do rata bili u dobrosusedkim odnosima. Prema Zakonu o naseljavanju, naseljenici su u oslobodjenim krajevima, pa i u Toplici, dobijali od drzave po 4 hektara obradive zemlje i po 20 ari zemlje za okuicnicu. Zadruzne porodice, za svakog muskog clana iznad 16 godina starosti, dobijale su jos po 2 ha. Naseljenici – zanatlije dobijali su okucnicu, po hektar obradive zemlje i besplatno gradju za kucu. Posle 15 godina zemlja je prelazila u vlasnistvo naseljenika, koji su za jos tri naredne godine bili oslobodjeni placanja poreza drzavi. Naseljavanje Toplice novim srpskim zivljem pocelo je 1880. godine. Najvise je bilo doseljenika iz zapadne Srbije, krusevacke Zupe, Crne Gore, Sandzaka, okoline Peci, kao i iz pogranicnih krajeva prema Bugarskoj. Izvestan broj porodica iz Vojvodine naselio se u sela Nova Bozurna i Aleksandrovo. Isto tako i nekoliko italijanskih porodica, koje su radile na izgradnji zeleznicke pruge od Beograda do Nisa, nastanilo se U Novoj Bozurni. Starosedeoci Srbi nisu rado gledali na dosljake sa ``svih strana sveta``, koji su, bez sumnje, svojim razlicitim dijalektima, raznolikom odecom i posebnim mentalitetom i obicajima uneli nespokojstvo medju domoroce.
Zato je dugo bila velika retkost da su mladje generacije doseljenika i starosedelaca medjusobno stupale u brak. Medju naseljenicima bio je i poznati junak iz bosansko-hercegovackog ustanka 1875. godine, vojvoda Peko Pavlovic. Nacelstvo toplickog okruga odobrilo je oktobra 1880. godine, da mu se moze dodeliti ``izvesna zemlja za naseljenje u selu Berilju``. Na pomolu novog stoleca Na prelazu iz XIX u XX vek, Prokuplje je brojalo svega oko 5000 stanovnika. Stari Prokupcani su se radovali svakoj novoj godini. Zivelo se u nadi i molitvi da nova godina donese bogatu letinu i zdravlje celjadi. Nova godina je docekivana po starom kalendaru. Prokuplje od 1900-1918 Prokuplje je uslo u XX vek kao planinska palanka, cijoj se lepoti rado dive retki putnici, a nikome od njih ne pada na pamet da se u njoj nastani. Lepotu Prokuplja sacinjavali su okolni brezuljci, okiceni vinogradima, tresnjama, breskvama i drugim vockama. U toj prirodi lezalo je i najvece bogatstvo gradjana. U samoj varosi i dalje se zivelo po turskim udzericama i cardaklijama, siromasno i bez veceg obrazovanja. Prost i neuk svet nije ni pomisljao na dalje skolovanje svoje dece, ona su obicno ostajala kod kuce, ili u najboljem slucaju odlazila na zanate i trgovinu. U administrativno-teritorijalnom uredjenju nije bilo nikakvih izmena. Prokuplje je i dalje ostalo sediste toplickog okruga, sa srezovima: prokupackim, dobrickim i kursumlijskim. Prokupacku opstinu, pored grada, sacinjavala su i okolna sela: Garic, Donja i Gornja Strazava, Bumburek, Babin Potok, Vodice, Bela Voda i Cukovac. Pri Okruznom nacelstvu bio je samo jedan lekar (fizikus) za ceo okrug. U Prokuplju, a ni u celoj Toplici, nije bilo ni jedne bolnice. Na lecenje se, konjskim i volujskim kolima, preko Debelog brda, odlazilo u Nis. Narod se vise lecio lekovitim travama i drugim narodnim lekovima. Prva
apoteka osnovana je pred kraj XIX veka i bila je smestena u jednoj turskoj kuci, na mestu gde je danas zgrada Zavoda za socijalno osiguranje. Osim okruznih, sreskih i opstinskih upravnih i sudskih vlasti, vojne komande mesta, osnovne skole, poste i state crkve, nikakvih drugih znacajnijih ustanova, nije bilo u Prokuplju. Jedna od prvih drustvenih organizacija, osnovana 1902. godine je bila Streljacka druzina ``Jug-Bogdan``. Pod istim imenom, iz redova zanatskih radnika, jos 1897. godine je osnovano Pevacko drustvo, a 1907. godine osnovana je prva srpska organizacija ``Srpski sokoli``. Pored ovih, jedna od najstarijih drustvenih organizacija bilo je lovacko udruzenje, koje je 1902. godine brojalo 160 clanova. Kao uticajnije trgovacke porodice najpre se izdvajaju domorodacke Djordjevici – Celeboni, Panajotovici, Subaranovici, Velici, Djolici, Krkici, Dekici, Dzivdzanovici, a kasnije i doseljenicke porodice Stosici, Maksimovici, Mihailovici – Takici i druge. Ostalo stanovnistvo bavi se zemljoradnjom i zanatstvom, a mnogi drze kafana i narodne kuhinje – ascinice. Najbrojniji zanati su bili: opancarski, obucarski, terzijski, berberski, kovacki, saracki, uzarski, limarski, loncarski i drugi. Kao trgovci, i imucnije zanatlije su posedovale vinograde po brezuljcima oko grada, sto je bilo merilo gazdaluka i ugleda u carsiji. Decembra 1910. godine u Prokuplju je osnovano prvo Mesno sindikalno vece. Prva proslava Prvoga maja u Prokuplju zabelezena je 1908. godine. Te godine na proslavi je ucestvovalo svega 25 radnika. Poslodavci su izbacivali iz svojih radnji radnike koji su se usudjivali da traze krace radno vreme ili vece nadnice. Tako je na primer, u izvestaju na Prvom kongresu Saveza metalskih radnika Srbije, 1911. godine, saopsteno da je u Prokuplju ``u jednoj limarskoj radionici izvrsen aussperung (izraz za otpustanje radnika sa posla) na sedam limarskih radnika. Uzrok je tome sto su radnici trazili postovanje zakonskog radnog vremena i poslodavac da bi radnike sprecio u njihovoj nameri – izbacio ih je napolje.``
Znacajan dogadjaj u razvoju kulturnog zivota Prokuplja bilo je osnivanje prve gimnazije u gradu. Davnasnja zelja Prokupcana ostvarena je tek 1908. godine. Zanimljivo je da je osnivac gimnazije bio covek sa strane, Zaharije Hadzi-Antic, koji se nastanio u Prokuplju, gde je najpre bio predsednik Privredne banke. Na njegovu molbu, Ministarstvo prosvete Srbije izdalo je 9.9.1908. godine ukaz, kojim se ``odobrava g.Z.Hadzi-Arsicu, penzioneru iz Prokuplja, da na osnovu clana 7. Zakona o srednjim skolama, moze u Prokuplju, otvoriti i o svom trosku izdrzavati nepotpunu, cetvororazrednu srednju skolu``. Gimnazija je osnovana po Zakonu o srednjim skolama od 1902. godine i nosila je naziv ``Srpska kraljeska privatna niza gimnazija u Prokuplju``. Posle osnivanja gimnazija je dugo radila u zgradi sadasnje Osnovne skole ``N.S.Tatko``. U gimnaziji su se izucavali predmeti: hriscanska nauka, srpski jezik, nemacki jezik, zemljopis, jestastvenica, matematika, slobodno crtanje, krasnopis i pevanje. U prvoj skolskoj godini 1908/9. godini gimnazija je imala samo tri razreda. U prvi razred je bilo upisano 36 ucenika, u drugi 6, a u treci 10. Otvaranje gimnazije koristilo je i kulturnom razvoju grada. Na inicijativu prosvetnih radnika osnivane su i druge kulturne ustanove. Vec sledece godine, posle otvaranja gimnazije, osnovana je prva javna gradksa knjiznica s citaonicom, pod nazivom ``Gradjanska citaonica``. Citaonica je imala i svoj orkestar, koji je koncertirao na knjizevnim i drugim kulturnim vecerima. Zauzimanjem prosvetnih radnika 1911. godine je osnovana pevacka druzina, s nazivom ``Toplicka pevacka druzina Jugovici``. Gimnazija je organizovala i prve pozorisne predstave u kojima su ucestvovali ucenici i nastavnici. Ovakve priredbe izvodjene su u skolskoj Sali ili u salama hotela ``Raponja`` i ``Evropa``. ``Djido``, Janka Veselinovica, bio je prvi na repertoaru. Posle izgradnje nove skolske zgrade, podizanje zgrade okruznog nacelstva (danas je tu smestena Skupstina opstine) predstavljalo je drugi veci gradjevinski poduhvat u Prokuplju od oslobodjenja. Njena
izgradnja zapocela je 1909, a zavrsila se 1911. godine. Projektant ove zgrade bio je beograski arhitekta Dragutin Maslac, a predstavnici niske akcionarske banke, iz cijeg je kredita gradjena, vili su Karlo Materni i Kosta Tasic. Na izgradnju je utroseno oko 40.000 dinara. Kad je zapoceta gradnja nacelnik toplickog okruga bio je Nikola Uzunovic, koji je na ovoj duznosti bio do prvog svetskog rata, a docnije ministar i predsednik vlade Jugoslavija. Nesto ranije Prokuplje je dobilo prvo elektricno osvetljenje. Na jednoj fotografiji iz 1908. godine, vide se elektricni stubovi u centru grada. Prva elektricna centrala bila je smestena u podrumu state turske kuce, u dvoristu iza nekad poznate kafane ``Pariz``, u glavnoj ulici. Iste, 1908. godine, zauzimanjem lekara Alekse Savica, zasadjena je borova suma na brdu sa severne strane grda, koja je od tada prozvano Borovnjak, kao i borova suma na brdu iznad bolnice. Neposredno pred pocetak prvog svetskog rata u Prokuplju se nastanio s porodicom vojvoda Zivojin Misic. Pod sumnjom dvora i Pasiceve vlade da je ostao pristalica svrgnute dinastije Obrenovica, zbog cega je penzionisan, Misic je izabrao da zivi u ovoj tihoj i zabacenoj palanci sa svezim i zdravim planinskim vazduhom. Aprila 1914. godine, on je u Prokuplju kupio kucu od naslednika generala Milojka Lesjanina, srpskog divizijskog komandanta iz srpsko-turskih ratova, onu istu koja je ranije bila vlasnistvo crnogorskog vojvode Peka Pavlovica. Okupacija grada oktobra 1915. Nastupila je jesen 1915.godine, tragicne godine za malu i sa svih strana napadnutu Srbiju. U tim sudonosnim danima Prokupkje je bilo pritisnuto desetinama hiljada srpskih vojnika. Srpska vojska je iz Prokuplja odstupala uz Toplicu. S vojskom je odstupilo i mnogo Prokupcana. U napustenom gradu ostali su samo starci, zene i deca, prestravljeni, skriveni po kucama i u kolibama po vinogradima Sokolice, Bumbureka i Kusog potoka, iza Borovnjaka. U noci uoci 2.novembra.1915.godine, Bugari su okupirali Prokuplje. Vec sutradan, u Prokuplje su umarsirale nemacke i austrougarske trupe.
Februara 1916. godine, Neci i Austrijanci su se povukli iz Prokuplja. U gradu je ostala bugarska vojska. Sada je svemocni komandant postao bugarski major Matov. Dobivsi svu vlast, on je najpre smenio predsednika opstine i kmetove, pa je za predsednika doveden Bugarin Sterev, a za kmetove, takodje, Bugari. U svim ustanovama u gradu postavljeno je bugarsko cinovnistvo. Uvedena je stroga postanska i telefonska cenzura. Na vratima u svim nadlestvima postavljene su table s natpisima: `` Ovde je zabranjeno govoriti srpski!`` iz knizara i privatnh biblioteka pokupljene su i spaljene sve knjige na srpskom jeziku. Na svim trgovackim i zanatskim firmama prezimena vlasnika, koja su se zavrsavala na ``ic``, morala su biti zamenjena zavrsetkom na ``ov`` ili ``ev``. Iz Bugarske su dovedeni popovi, ako i ucitelji. Krajem 1916. godine komanda Moravske vojnoinspekcijske oblasti, sa sedistem u Nisu, izdala ja naredjenje da se sa okupiranim srpskih teritorija regrutuju, za bugarsku vojsku, svih sposobni muskarci od 1940 godina. Ta naredba je bila neposredan povod za izbijanje oruzanog ustanka u Toplici. Ustanak se prosirio i na ostale krajeve na jugu Srbije, a u istoriji je zabelezen po imenom – toplicki ustanak 1917. godine. Ovaj jedinstveni ustanak u Evropi, za vreme prvog svetskog rata, predstavlja posebnu i obimnu temu. Toplicki ustanak je buknuo 13.2.1917.godine. Posle ugusenja toplickog ustanka, Prokuplje ja jos godinu i po dana zivelo pod surovim terorom bugarskog okupatora.konvencijom o primirju, zakljucenom 29.9.1918. godine, nalozena je demobilizacija bugarske vojske i napustanje teritorije Srbije. Prokuplje izmedju dva svetska rata Prvi voz stigao je u Prokuplje 27.12.1925. godine. Gotovo pet godina kasnije, 6.6.1930. godine, prosao je prvi voz od Prokuplja do Kursumlije. Iste godine sagradjene su i dve znacajnije javne gradjevine: zgrada poste (danasnja zgrada Muzeja Toplice) i zgrada zenske zanatske skole. U to vreme zapoceta je i izgradnja novog vodovoda. Dok je 1900. godine u Prokuplju zivelo oko 5000 stanovnika, dva decenije kasnije, 1921. godine, ovaj broj se povecao na 53939, 1930. godine je imao 6097 stanovnika.
Na izborima, u prvoj deceniji posle prvog svetskog rata, za poslanike su birani, kao pristalice Radikalne stranke, prokupacki advokati Ilija Ilic i Milan Petkovic, zamljoradnik Dragan Bojovic i lekar Aleksa Savic, a kao pristalice Demokratske stranke isticali su se ucitelj Hranislav Savkovic, direktor gimnazije Mihailo Milinkovic, ucitelj i kasnije knjizar Vidosav Stevanovic i drugi. Aleksa Savic je 16.juna 1927. godine postao ministar narodnog zdravlja u vladi Velje Vukicevica. Njegovim zalaganjem je 1929.godine u Prokuplju sagradjena bolnica sa 80 kreveta, a jos pre toga izgradjena je 1927. godine i zgrada poljoprivredne skole, javno kupatilo i podignuto vise cesama na raskrsima po selima Toplice i Dobrica. Deo svoje imovine je testamentom zavestao zgradu za izgradnju spomenzaduzbine za oporavak bolesnika. Umro je januara 1928. godine u Nisu i sahranjen je u Prokuplju, na Hisaru. Za vreme prvog svetskog rata, sa Solunskog fronta, je upuceno na skolovanje u Francusku i nekoliko vojnika-djaka rodom iz Prokuplja. Vrativsi se posle rata i skolovanja u otadzbinu,oni su u Prokuplje doneli i prvu fudbalsku loptu. Tako su omladinci Miodrag Stojanovic – Krsko, njegov brat Vitomir, Danilo Pavlovic, Dusan Milenkovic i jos nekoliko skolovanih omladinaca, bili osnivaci fudbalskog sporta u svom gradu. Prvi fudbalski klub, pod imenom ``Jug-Bogdan``, osnovan je septembra 1919. godine. Prvu utakmicu u Prokuplju ``Jug-Bogdan`` je odigrao u jesen 1919. godine, protiv niske ``Nisave``, a prvu utakmicu na strani, iste jeseni, u Leskovcu protiv ``Josifa``. Obe utakmice prokupacki fudbaleri su izgubili, prvu sa 1:3, a drugu sa 1:2. Vise godina kasnije ``Jug-Bogdan`` se uspesno takmicio, kao clan Moravske fudbalske zupe. Prvo fudbalsko igraliste bilo je na poljani zvanoj Sirina, na mestu danasnje zeleznicke stanice. Igraci ``Jug-Bogdana`` bili su uglavnom djaci. Iz redova gradske zanatske omladine osnovan je 1922. godine fudbalski klub ``Radnicki``, koji je okupljao naprednu radnicku omladinu. Godine 1925. klub ``Radnicki`` promenio je ime u ``Jedinstvo`` a u takmicenjima je uvek bio u nizem rangu od ``Jug-Bogdana``.
Na godisnjoj skupstini, odrzanoj 8.2.1931. godine u sali gimnazije, fudbalski klub ``Jug-Bogdan`` je promenio ime u ``Toplicanin``, da bi bio predstavnik cele Toplice. Od 1907. godine do pocetka balkanskih ratova izlazile su ``Toplicke novine`` - sluzbeni list nacelstva okruga toplickog. 9.9. 1934. godine, u nedelju, svecano je otkriven spomenik Toplicanima, poginulim u ratovima za oslobodjenje od 1912 do 1918. gosine. Na svecanost je dosao i kralj Aleksandar, u pratnji predsednika vlade Nikole Uzunovica i nekoliko ministara, predsednika Narodne skupstine, predsednika Senata, patrijarha Varnave i mnogih drugih gostiju. U trenutku govora kralja Aleksandra, beogradski hor je otpevao horsku kompoziciju ``Hej trubacu``, a nad gradom je preletela eskadrila vojnih aviona. Iste godine je izgradjen i danasnji betonski most na Toplici, na izlazu ka zaleznickoj stanici. Prokuplje pocetkom 1941. godine U vreme izbijanja drugog svetskog rata, u Prokuplju je zivelo oko 6500 do 7000 ljudi. Najbrojnije porodice u gradu bile su zanatlijske i trgovacke. Preostali deo stanovnistva sacinjavale su cinovnicke porodice, a stanovnistvo na periferiji grada u vecini se bavilo zmljoradnjom. Duz glavne ulice, od Carine do izlaza ka Nisu, bilo je 45 ducana, pretezno kolonijalne, tekstilne, gvozdarske i druge robe siroke potrosnje. Izmedju ducana i zanatlijskih radnji, s kraja na kraj grada, bilo je 38 privatnih kafana, s konjusnicama, u kojima su seljaci o pazarnim danima ispreazli stoku. Od centra grada ka Hisaru najpoznatije su bile kafana: ``Ljota`` na mestu danasnjeg hotela ``Hameum``, ``Pariz``, ``Macika``, ``Dva uvijena direka``, ``Biribic``, ``Drugi gvozdeni puk``, i ``Dva oraca``, a od centra grada prema Cerkeskoj mahali kafane ``Zer``, ``Knjaz Mihajlo``, ``Kiticeva kafana``, ``Oslobodjenje``, ``Jug-Bogdan``, pa ``Mladenovac`` i u Cerkeskoj mahali ``Dva goluba`` i kafana Bosko Kapetanceta. U samo centru grada, na stotinu metara jedan od drugog, postojala su i dva hotela - ``Evropa`` i ``Raponja``, sagradjeni jos u prethodnom veku. Zgrada otela ``Evropa`` postojala je do 1969. godine.
Prvi nemi film film u Prokuplju prikazan je u hotelu ``Evropa`` 1924. godine, a prvi ton-film, u istom hotelu, septembra 1932. godine. Pored mnogih trgovackih ducana i kafana, u gradu je bilo jos vise sitnih zanatskih radionica. Pocetkom 1941. godine ukupno je bilo 158 takvih radionica. Iz pojedinih zanata bilo je: 15 obucarskih radnji, 13 berbernica, 12 limarskih radnji, 11 kovacnica, 10 krojackih radnji, 8 pekara, 7 potkivacnica, 6 opancarskih radnji, 6 loncarnica, 6 stolarskih radnji, 5 kazandzinica, 6 mesara, po 5 abadzijskih i saracko sedlarskih radnji, po 3 fotografske, kolarske i voskarske radnje, po 3 uzarnice, poslasticarnice i molerske radnje, po 2 staklorezacke, sodadzijske, medicarsko-liciderske, krecarske, casovnicarske i kamenorezacke radnje, a po jedna vunovlacarska, tkacka, sesirdzijska, bojadzijska, kotlarska, puskarska, curcijska, sapundzijska, bojadzijska, vodoinstalaterska, zvonolivacka i stamparska radnja. U gradu su postojale i 4 knjizare. Stanovnistvo nastanjeno u predgradju Garicu, Cerkeskoj i Tabak-mahali bavilo se velikim delom vinogradarstvom i ovcarstvom, po brezuljcima oko grada. Najsiromasniji stanovnici, mahom Cigani, ziveli su su od sece i prodaje ogrevnog drveta i posluzivanja po imucnijim varoskim kucama. U gradu nije bilo nikakve industrije. Jedna primitivna crepo-ciglana i nekoliko vodenica, na Toplici, nisu bili nikakvi znacajniji privredni objekti. Grad je sporo menjao svoj lik. Tek pred drugi svetski rat, umesto kovanica i blatara pokrivenih turskom ceramidom, pocele su nicati kuce od tvrdog materijala, gradjene ciglom i pokrivene crepom. Osim dva sreska nacelstva i opstinske uprave, u Prokuplju su do rata postojale i ove drzavne ustanove: komanda vojnog okruga za regrutaciju vojnih obveznika, koja je obuhvatala i Nis, zatim prvostepeni sud, drzavno tuzilastvo, posta, poreska uprava, sumska uprava i odeljak finansijske kontrole. Od skola grad je imao: osnovnu skolu, potpunu gimnaziju, cetvorogodisnju Visu domacicku skolu, trogodisnju Bizu poljoprivrednu skolu, Zensku zanatsku skolu i Trgovacko-zanatsku skolu.
Jedina zdravstvena za grad i Toplicu bila je mala bolnica, sa svega 80 kreveta. Na pocetku 1941. godine u Prokuplju je bilo na sluzbi pet lekara koji su, istovremeno, bili i sreski lekari. U gradu su postojale dve apoteke, apoteka ``Sveti Nikola`` (na mestu danasnjeg hotela ``Hameum``) i apoteka ``Svei Jovan``(na mestu gde je danas gradska apoteka). Potisivanje pakta o pristupanju Jugoslavije silama fasisticke osovine, 25. 3.1941. godine, kako u citavoj zemlji tako i u Prokuplju je izazvalo potistenosta i negodovanje. Protiv ove sramne izdaje i kapitulacije vlade Cvetkovic-Macek, u gradu je najsmelije reagovala napredna radnicka i skolska omladina. Na vest o potpisivanju pakta ucenici gimnazije demonstrativno su napustili svoje ucionice, ispisujuci na skolskim tablama i po skolskim hodnicima ``Dole pakt!``, ``Dole fasizam!``, ``Dole izdajnicka vlada!`` Na dan potpisivanja pakta, 25. marta, po podne, u crkvenom parku je izbila tuca izmedju grupe naprednih ucenika i radnika s jedne i grupe ljoticavaca s druge strane. Ljoticevci su se okupili da javno manifestuju zadovljstvo ovim otvorenim fasiziranjem zemlje. Kad je dva dana kasnije, 27. marta, vojnim pucem generala Dusana Simovica zbacena vlada, duboka nacionalna potistenost preobrazila se u ponos i burno odusevljenje ogromne vecine Prokupcana. Inznikle spontano, iz rodoljubivog odusevljenja, manifestacije su se ubrzo pretvorile u organizovanu demonstraciju Prokupcana protiv fasisticke najezde i nemoci rezima da joj se suprotstavi. 10.aprila 1941.godine su brzohodne motorizovane snage, 11. puka nemacke oklopne divizije, zauzele Prokuplje, bez otpora. Prokuplje je tek od polovine oktobra 1944. godine postalo konacno slobodno. Posle drugog svetsko rata U oslobodjenom gradu organizovan je i kulturno-zabavni zivot gradjan. Sacuvan je dnevnik ``Partizanskog pozorista Toplice``, iz koga se vidi da je ovo pozoriste osnovano ubrzo posle prvog ulaska partizana u Prokuplje, septembra 1944. godine i da je vec 26. istog meseca, u Sali kafane ``Jadran`` priredilo prvu javnu priredbu. Pored recitacija, horskih
i muzickih tacaka, na priredbi je prikazan satirican pozorisni komad ``Lazni patriota``. Neposredno posle oslobodjenja u Prokuplju je poceo da izlazi list Jedinstvenog narodog-oslobodilackog fronta za Toplicu, ``Narodni glas``. Evo sta se, prema pisanju ``Narodnog glasa`` i na osnovu drugih arhivskih izvora znacajnije i zanimljivo dogadjalo u Prokuplju u prvim godinama posle oslobodjenja grada: 5.12.1944. – Gradski narodnooslobodilacki odbor objavio je naredbu, kojom se ``obavestavaju svi trgovci i zanatlije i strogo im se naredjuje da su duzni drzati svoje radnje otvorene i to od 8 do 12h i od 14-16h, tako da svu raspolozivu robu istaknu u svojim rafovima i izlozima. 5.12.1944. – Objavljena naredba Komande mesta, u kojoj se, izmedju ostalog kaze: Zabranjuje se besciljno pucanje po varosi; Zabranjuje se lovljenje riba u Toplici pomocu pusaka, bombi i slicno; Zabranjuje se soferima motornih vozila da kroz varos voze vecom brzinom od 19 km/h; Zabranjuje se se svako pijancenje. Gostionicari mogu prodavati alkoholna pica samo u vremenu od 11-13h i od 16-18h. 12.12.1944. – Obnovljen rad poste u gradu. 23.12.1944. – Objavljeno saopstenje Komande mesta o pojavi spidemije sarlaha u gradu i merama za suzbijanje bolesti. 24.12.1944. – U gradu obavljeno glasanje za izbor odbornika Gradskog narodnooslobodilackog oebora. 28.12.1944. – U okviru Propagandnog odseka Narodnooslobodilackog fronta Toplice, na konferenciji odrzanoj u Sali Gradske citaonice, osnovan Narodni univerzitet Prokuplja. Predavanja na Univerzitetu odrzavana su svakog cetvrtka posle podne.
11.1.1945. – Obnovljen rad Nize poljoprivredne skole. 15.1.1945. – Obnovljen rad gimnazije. 18.1.1945. – Odrzan zbor radnika i sluzbenika, na kome je izabran inicijativni odbor za osnivanje sindikalnih organizacija u gradu. 28.2.1945. – Na trgu u centru Prokuplja svecano sahranjeni posmrtni ostaci narodnog heroja Ratka Pavlovica Cicka. 8.3.1945. – U Prokuplju prvi put proslavljen medjunarodni Dan zena. 2.5.1945. – zavrseno postavljanje elektricnih stubova od Prokuplja do Nisa, preko Debelog brda, cime je omoguceno snabdevanje grada elektricnom energijom iz niske elektricne centrale. 9.5.1945. – Pronela se vest o konacnoj kapitulaciji fasisticke Nemacke. 7.7.1945. – Odrzana prva proslava Dana ustanka naroda Srbije. Na mitingu u Prokuplju govorio je Petar Stambilic, ministar finansija u vladi NR Srbije. 22.7.1945. – Na fudbalskom igralistu ``Toplicanina`` odrzan prvi posleratni okruzni fiskulturni slet omladine Toplice. 1.9.1945. U Sali hotela ``Rapona`` prikazana je prva filmska predstava posle oslobodjenja. Prikazan je sovjetski film ``Volga, Volga``. 25.10.1945. – Onovljen rad uciteljsko-domacicke skole. 25.11.1945. – Na gradskom trgu odrzan zbor gradjan povodom proglasenja Federativne Narodne Republike Jugoslavije. 2.12.1945. – Sa raznih mesta preneti i u spomen kosturnicu palih boraca u podnozju Hisara sahranjeni posmrtni ostaci 48 poginulih partizanskih boraca Tolice. 23.6.1946. – U prostorijama Gimnazije odrzana osnivacka skupstina obnovljenog kulturno-umetnickog drustva ``Abrasevic``. U sastavu drustva obrazovane su horska, muzicka i recitatorsko-citalacka sekcija. 7.7.1947. – Zavrsena izgradnja i pustena u rad Fabrkia za preradu voca i povrca ``Partizanka``, prvi industrijski obekt izgradjen posle
oslobodjenja u Prokuplju i citavoj Toplici. Na pocetku rada u fabrici je bilo zaposljeno 27 radnika. 1.8.1947. – Zapoceta izgradnja zgrade stolarske radionice. 20.8.1947. – Dobrovoljnim radom clanova Narodnog fronta zapoceta izgradnja nove zelene pijace na ``Carini``, gde je dugo godina bila stocna i drvarska pijaca u Prokuplju. 5.9.1947. – Obnovljen rad Nize zenske zanatske skole. Otpocela rad novoosnovana Drzavana trgovacka akademija. 1.11.1947. – Resenjem Ministarstva poljoprivrede Srbije, u Prokuplju otvorena jednogodisnja Brigadirsko-traktorska skola. Otvaranjem ove skole, ukinuta je niza poljoprivredna skola, koja je osnovana 1927. godine. 24.6.1947. – Udruzivanjem 14 prokupackih zanatlija – limara i kazandzija, osnovana je Zanatska zadruga ``Toplica``. 31.7.1948. Otvoren Zavicajni muzej Toplice, sa etnografskim odeljenjem i Odeljenjem NOB. 1.1.1949. – Ukidanjem teritorijalne podela na okruge, Prokuplje, sa citavom Toplico, ukljuceno u Nisku oblast. 30.5.1950. – Na povratku vozom iz Pristine, Prokuplje posetio predsednik FNRJ, J.B.Tito. 1.8.1950. – Dobrovoljnom radnom akcijom gradjana zapoceti radovi na raskopavanju stare turske kaldrme i podizanju parka u centru Prokuplja. Vidnija izgradnja grada pod Hisarom zapoceta je tek od 1957. godine. Prva bomba tokom NATO agresije 1999. godine, je bacena u Prokuplju. U XXI vek Prokuplje ulazi kao sedište Toplickog okruga. Po popisu iz 2002. godine, grad ima 27 673 stanovnika, a opština 51 698 stanovnika. U Prokuplju danas, 2006.godine. postoje 4 osnovne skole (``Ratko Pavlovic Cicko``,``Nikodije Stojanovic Tatko``, ``9. oktobar`` i ``Milic Rakic Mirko``), 4 srednje skole (gimnazija, medicinska, poljoprivredno-
prehrambena i tehnicka skola), Visa poljoprivredna skola i Privredna akademija iz Novog Sada, koja je smestana na radnickom univerzitetu. Od medija, ovde se nalaze: radio Delfin, radio Srce, rtv Toplica i tv Top 3. Sto se tice velikih kompanija, to su: I.F.P.Tatko, Hissar, Fiaz, Nova Toplicanka, FOM, Fabrika stakla, Prokupac, Pobeda, Cutura i Ric, koje zaposljavaju veliki broj radnika iz Prokuplja i okoline. Milan G. Rakic (veci deo teksta je preuzet iz knjige ``POD HISAROM``, Slobodana Nestorovica, objavljene 1972. godine)
Delfin radio Prokuplje
Prokuplje kroz vekove Prema danasnjim saznanjima, zivot u Toplici poceo je jos u neolitu.Tadasnji stanovnici Toplice obradjivali su zemlju, cuvali stoku i bavili se lovom.Vrlo rano su upoznali preradu rude bakra i poceli da prave metalne alatke. Najstariji stanovnici Toplice su Dardanci.Stanovali su u malim, utvrdjenim naseljima, na brdima,i najverovatnije je da je jedno takvo naselje postojalo i na Hisaru. Pocetkom nove ere Toplicu pokoravaju Rimljani.Krajem I veka sagradjen je put Naissus-Lissus kao najkraca veza jadranske obale i unutrasnjosti poluostrvaStanica na nestu danasnjeg Prokuplja zvala se Hammeum, a najblize su bile Ad Herculem u Zitoradji i Ad Fines u Kursumliji. Krajem VII veka, Toplica postaje srpsko srediste.Stefan Nemanja je dosao na svoju ocevinu resen da postavi temelje samostalne i slobodne srpske drzave.Sireci drzavu na jug i zapad, Nemanja je prestonicu preselio u Ras, a Toplicom upravlja njegov najstariji sin Vukan. Narodno predanje kaze da je u vreme kad je Srbijom vladao knez Lazar, Toplicom upravljao Jug Bogdan.On je imao snage da izgradi i da zidovima opase citavo brdi zasticeno rekom.Taj velmoza je pomogao da se dozida juzni brod sa skrivnicom i tu pohrane mosti sv.Prokopija, koje su, bezeci ispred Turaka, vernici doneli iz niske crkve.Sagradio je i malu crkvu, u narodu znanu kao Jug Bogdanova. Da je gospodar bio mocan, svedoci i to da Turci 1386. nisu osvojili grad, prosli su dalje uz Toplicu.Knez Lazar ih je sacekao i do nogu potukao u Plocniku.Na Vidovdan, 28.juna 1389.na Kosovu su izginuli mnogi srpski junaci, predanje kaze da je medju njima poginuo i Jug Bogdan sa svojim Jugovicima.Njihov grad, deleci sudbinu zemlje potpada pod tursku vlast.Oz zapustelog nasledja, kneginja Milica, tada vec monahinja Evgenija, zajedno sa sinovima Stefanom i Vukom, poklanja 1395.g.manastiru sv.Pantelejmona u Svetoj Gori, kucu Vukote Bogdasevica sa svom bastinom i sa dva coveka,Radoslavom i Dobromirom, i vinograd.Prokopije, hriscanski mucenik iz doba Dioklecijana, postao je zastitnik grada, desetak godina po prenosenju njegovih mostiju, njegovo ime ustalilo se u gradu koji je ranije imao slovensko ime Toplica. Prokuplje je 1444.g.vraceno Srbiji, uz niz drugih gradova.Nedugo zatim, Toplicu i Dubocicu je Djurdjeva kci Mara, sultanija, po smrti muza dobila od pastorka Mehmeda II na uzivanje.Ovo je bila poslednja slobodna teritorija nekadasnje srpske drzave.Godine 1454.Turci su osvojili Toplicu i gospodarili njome pune 423 godine.U prva dva veka, narod u Toplici zivi isto kao ranije .Jedino ima sad vrhovnu vlast Turaka, administrativno pripada sandzaku Aladza Hisar sa sredistem u Krusevcu, i zove se kaduluk Orkub.Putopisci XVI veka govore o krajevima bogatim vocem i cvecem, o zivopisnoj Toplici, prilicno naseljenoj.Krajem XV veka podignuta je crkva sv.Djordja u Ajdanovcu. Posebno znacajan period tokom robovanja pod Turcima, predstavlja vreme Dubrovacke kolonije u Prokuplju, u drugoj polovini XVI i pocetkom XVII veka.Veze Dubrovnika sa unutrasnjoscu Balkana su stare, a trgovci su u ove krajeve dolazili jos u doba srpskih vladara i imali velike povlastice.
Velike etnicke promene u Toplici nastaju posle austro-turskih ratova i seoba Srba 1690.a pogotovo 1737.g.Tada su se Srbi u velikim grupama prikljucivali vojskama koje su se povlacile,i Toplica je, narocito posle druge seobe, zapustela.Srbe su zamenili Arnauti, i ostale etnicke grupe koje su se doseljavale.Prvi put je Toplica oslobodjena od Turaka 1806.g.kad je Karadjordjev zapovednik Stanoje Glavas stigao sa 2.500 pesaka i 500 konjanika kroz Jankovu klisuru, no to je bilo kratkotrajno.Konacno oslobodjenje Toplica je docekala 1877.g.kada je Stevan Binicki na celu Ibarske divizije usao u Prokuplje. Odlukom Berlinskog kongresa 1878.g.Toplica je usla u sastav Srbije.Medjutim, u ovim krajevima je bilo tako malo srpskog zivlja, da se cela Toplica morala iznova naseljavati.Godine 1880.donet je zakn o naseljavanju oslobodjenih krajeva i poceli su da pristizu doseljenici iz Crne Gore, Hercegovine, sa Kosova i Metohije, od Sjenice,Raske, i oni su uglavnom naseljavali vise predele, a doseljenici sa juga, sa Vlasine i Vladicinog Hana, naseljavali su plodnu ravnicu. Prokuplje je centar okruga koji cine srezovi: Prokupacki, Kursumlijski, Ibarski i Vucitrnski. Balkanski ratovi su bili nova muka za tek doseljen narod koji nije stigao da obnovi poruseno. U Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913.g.Toplica je bila baza odakle je srpska vojska kretala u rat.Ovde je zacet cuveni Gvozdeni puk ciji su se vojnici proslavili svojom hrabroscu i junastvom u oba balkanska rata. Prvi svetski rat je dosao jos neoporavljenoj zemlji, a Toplici je doneo nove okupatore. Posle prvih uspeha, srpska vojska je bila primorana na povlacenje preko Albanije. Glavnina vojske je prosla kroz Prokuplje.Toplicu su okupirali Bugarri koji su odmah krenuli sa pljackom, odvodli su u internaciju, a najvecu muku je predstavljalo zatiranje srpstva i pokusaj da se zabrani srpski jezik, uz propagandu da su osvojene oblasti zapravo bugarska teritorija.Zbog necuvenih zverstava okupatora u Toplici je 1917.buknuo ustanak, jedini u porobljenoj Evropi.Izbio je sredinom februara i odrzao se do polovine marta 1917.g. Obuhvatio je teritoriju Toplice i Jablanice.Vodje ustanka bili su Kosta Vojinovic, porucnik srpske vojske i Kosta Milovanovic-Pecanac, kapetan srpske vojske.Neposredan povod za ustanak bila je najavljena bugarska regrutacija sposobnog srpskog stanovnista, kad je stanovnistvo masovno krenulo u planine.Prokuplje je oslobodjeno 3.marta 1917.g.a sloboda je trajala do 14.marta iste godine.Austro-nemackobugarska vojska povela je snaznu kontraofanzivu, ustanak je u krvi ugusen.Stradalo je oko 20 000 ljudi i popaljeno je 50 000 kuca. Posle proboja Solunskog fronta, srpska vojska pod komandom Petra Bojovica je 12.oktobra 1918.g. oslobodila Toplicu.Od 1.decembra 1918. kao deo Kraljevine Srbije, i Toplica je postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U slobodnoj Srbiji, Prokuplje, kao centar Toplickog okruga dozivljava istinski procvat-zeleznickom prugom povezuje se s Nisem 1925 i Kursumlijom 1927. Izgradjen je novi vodovod 1926, sazidana je zgrada poste 1925, a postavljen je kamen temeljac Sokolskog doma.Godine 1934.kad je crkva sv.Prokopija slavila hiljadugodisnjicu, kralj Aleksandar Karadjordjevic je posetio Prokuplje i otkrio u centru spomenik Toplicanima palim u ratovima 1912-1918. Godine uspona trajale su kratko.Novi, Drugi svetski rat,doneo je nove okupatore i nove nevolje. Nemci su aprila 1941.zauzeli Prokuplje.Zverstva okupatora bila su gora no u prethodnom ratu, pogotovu posle dolaska bugarskih jedinica.Kako je narodni otpor bio masovan kao i u prethodnim ratovima, i kako je vec 3.avgusta 1941. osnovan u Ajdanovcu Toplicki partizanski odred, na celu sa Ratkom Pavlovicem-Cickom, Prokuplje je prvi put oslobodjeno vec 9.oktobra 1941. Okupatori su sprovodili strahovit teror, veliki broj sposobnih muskaraca oteran je u nemacke logore, mnogo ljudi je sreljano.No, to nije smanjilo narodni otpor i pocetkom 1944.g.se osnivaju krupnije vojne jedinice koje pruzaju otpor okupatoru. Prokuplje je oslobodjeno 3.septembra 1944.godine.U ovom ratu dalo je gotovo 30 000 zrtava, a imalo je 20 narodnih heroja i veliki broj rodoljuba. Godine slobode iskoriscene su za prilican privredni razvoj.Gradjene su fabrike u kojima su se zaposljavali stanovnici pristigli iz okolnih sela, sela su se praznila i starila.Najvazniji privredni objekti sagradjeni objekti sagradjeni su posle 1957.godine.Uglavnom je to bila preradjivacka industrija.Razvoj je trajao do sredine osamdesetih.
