Дaница Петровић Петровић
СРПСКО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ КАО ПРЕДМЕТ МУ3ИКОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ИСТРАЖИВАЊА Саже Сажета так: к: У текс тексту ту је излож изложен ен прегле преглед д разв развој оја а истр истраж ажив ивањ ања а посв посвећ ећен ених их српској православној богослужбеној музици, са освртом на паралелна збивања у вези са византијским, поствизантијским, руским и бугарским појањем. Сачињен је попи попис с мело мелогр гра аск ских их запи записа са српс српско когг поја појања ња,, пред предст став ав!е !ен н је разв развој ојни ни ток ток истраживања новијег,,ср новијег,,српског пског народног црквеног појања", као и средњовековне, неумама бележене, појачке традиције.
С обзиром на то да јс српско црквсно богослужбено појање представ!ено у уводном излагању #имитрија Стеановића ми ћемо се задржати на развоју теоре теоретс тске ке и научне научне мисли мисли посвећ посвећене ене ерпско ерпскојј правос правосла лавној вној богос богослу лужбен жбеној ој музици. $вропска музичка историограија, богата и трајањем и делима, бавила се од самих самих поче почета така ка и визант византијс ијском ком музико музиком. м. % У &у &уси сији ји 'е инте интере ресо сова вање ње за пост постав ав!а !ање ње теор теориј ијск ских их осно основа ва цркв црквен еног ог поја појања ња јав! јав!а а у %(. %(. веку веку,, ) док проучавање рукописних извора цвета током %*. века, тачније све до +ктобарске револуције. -ао наследници византијске уметности рци и /ужни Словени су посл после е пада пада 0ари 0аригр град ада а наст настав авил или и цркв црквен ену у прак праксу су са рани раније је усвој својен еним им обрасцима појања. &ани средњовековни грчки теоретеки музички приручници из %%1%. 1%. века века угла углавно вном м су доно доноси сили ли прег прегле лед д неу неумских мских знак знаков ова, а, или или су репр репро одукова ковали ли грч грчке анти античк чке е ста ставов вове о музи музици ци,, непо непов везујући јући их са 2 свакодневним деловањем црквених појаца. 3овији теоретски приручници на грчком језику, сачувани у аутограима и преписима %21%4. века, посвећени су неу неумско мскојј нот нотациј ацији и и прак практи тичн чном ом учењу чењу поја појања ња.. 5иса 5исали ли су их углед гледни ни цариградски и светогорски музичари 6/ован -укузе!, /ован 7аскарис, 8ануил 9рисаис и други. 4 Са малим изузецима овакви текстови нису били предмет ;ирих истраживања. У намери да подстакне проучавање византијских списа о поја појању њу <у <уст стри ријс јска ка акаде академи мија ја нау наука је у ново новојј сери серији ји =>?@A? =>?@A?BC BC =D'E =D'EFC FCA A 1
Упор. Упор. M. Gerbert, De Cantu et Миѕіcа Ѕаcrа, st. Blasius Blasius 1774; reprint reprint 1968; O. Heiscer, Heiscer, Neumen Studien, Studien, B!. "#""", Berlin 19$4; %. &'l()(*о+(, Study of Byzantine Byzantine Music in tIze West, West, Bal-an tu!('/, , 0essalni-i 1964, 62#76; %. -. Ha!3ia-u5is, !esearc" and Studies in #ree$ Sacred Music, tens 1971; #ro+e Dictionary f Muѕіc and Musicians, -. e+, Byzantine !ise, Music of t"e — %istorio&ra'"y, y( )"e Ne* #ro+e +". , n!n 198$. %:о< ='>?:@, -.а/а0и1а /23и1а456а, C:)'D:о, /23и1а456а, 7018і9 .21:и;2 .21:и;2 <=>? .12, прр. A. . C:)'D:о, %EFD< У:р<(D<, IJ 197$. 2 $irc"ensa+isc"e isc"e Мuѕі$, Leitscrit Nr sla+isce Упор. Упор. %. &'K()(*о+(, &'K()(*о+(, Stand der @orsc"un& 8Ar $irc"ensa+ il ill lP Pie ie,, Ban! Ban! QQ QQQ" Q",, Het Het 1, 1962 1962,, 144# 144#16 169; 9; R. S. T<рU T<рU)' )'р, р, o&42EF6 o&42EF6 8G6H .2;;18 8.а;4аF68 J.1и, V. ", Wr!an+ille, XeY Zr- 198$, 1. 4 Упp. Упp. . [icter, [icter, \/'llu/\ \/'llu/\ ]rat(/' оп %/(c %/(c (п Mi^ler_s Biblite-, Biblite-, `tu!ies `tu!ies in asten ant, +l. KK, оn!оn 1971, 11#18; . e+, B^antine [(te %/i- te — B^antine %/ic ]'оrE, EEdd ]' X'Y Gr+e (ctin
GHIC?BE?CA — Cоrриѕ Ѕrірtorиm De Re Mиsica — објавила критичка издања три таква трактата: два из 15 века 6јеромонаха аврила и 8аиуила 9рисаиса и једног из %J. века 6-рићанина /еронима појца. J Kнтересовање за црквену музику у %*. веку било је на читавом Lалканском простору део националноMромантичарских тежњи да се сакупи и аирми;е народно уметничко благо, како световно, тако и духовно. 3еумска музичка писменост наслеNена из ране средњовековне праксе била је у грчкој цркви и у поствизантијском периоду ;ире прихваћена него код Срба и Lугара. + томе сведочи неупоредиво већи број сачуваних грчких неумских рукописа. O Упркос томе црквено појање се и код рка најче;ће преносило усменим путем, а учење појања и неумске нотације представ!ало је значајан проблем за све;теноелужите!е, монахе и лаике, који су појали у црквама. +слањајући се на основне принципе солмизације у западноевропској музичкој теорији грчки архимандрит 9рисант 6%OOP1%(2J је око %(%2. године спровео реорму касновизантијеке неумске нотације и црквених напева. ( +вакав његов рад имао је у почетку ви;е противника него присталица. 3а захтев цариградског патријарха, 9рисант је чак једно време био протеран у место 8адитос у алипо!у, по чему је и добио назив ,,из 8адитоса". Qек када је утицајем случајних околности један грчки митрополит чуо појање његових ученика, који су се тој ве;тини научили ,,за десет меееци, а не за десет година, колико је било потребно по старом методу", 9рисантов метод је добио саглаеност Светог синода рчке цркве, а он је са своја два ученика, ригоријем протопсалтом и 9урмузијем библиотекаром 6архиваром, слободио наставио рад. * #елом ,,=ARC STA>UABEV>?" H којем обја;њава свој метод бележења црквених напева и нов начин учења црквеног појања, 9рисант је заслужио место једног од најзначајнијих представника просветите!ства у рчкој. %P 3а сличноет проблема којима су се бавили и грчки и српски појци у првој половини %*. века указују сачувани и до сада објав!ени историјски и музички списи.%% Wеома актуелно питање — како да се забележи и од пропадања и 6
Mnu5enta Musicae B^antinae, rpus criрtоru) e [e Musicad Gabriel Hicr5nacs.ban!lunP Nb'r !en ircenPesanP, e!. b . Hannic- an! G. hlra5, +l. 1, &ienna 198f; ]' 0reatise Manel rE/<р'/, te a5pa!arisd On te 0er te rt antinP a n! n ertain rrnes &ieYs tat о5' Hl! abut it, e!. b . n5s, +l , &('nn< 198f; Hiern5s 0raP!istes. ber !as rr!ernis +n crit^'(cen Nr !ie Musi- !er Griecen, e!. b B. `cartau, +l. """, &ienna 199$. 7 Упор. опj' рE:опj< E )
Vр<, =. kV'{
различитих страних утицаја сачува српско народно црквено појање — уочио је јо; митрополит Стеан Стратимировић крајем %(. века, а дета!но га је образложио горњокарловачки епископ $вгеније /овановић у писму упућеном из 5ла;ког митрополиту /осиу &ајачићу %(2O. године. %) Qридесетих година %*. века у појединим српским држвама је већ увоNено и ви;егласно хорско певање, ;то је захтевало постојање одговарајућег нотног материјала, односно одреNеног броја хорских композиција, барем за 7итургију. % 5рве хармонизације српског народног црквеног појања писао је и у цркви изводио тек -орнелије Станковић, почев од %(44. године. %2 $личан процее је у &уекој дркви започет јо;половином %O. века, а окончан је током %(. века, %4 док се у Lугарској одвијао тек крајем %*. века. %J Упркос појединачним примерима ви;егласних песама у грчким неумским рукописима и збивањима на острвима и у уда!еним епархијама 6Lеч, 5е;та током %*. века, у рчкој цркви хорско певање није никада прихваћено. %O * ** #ва основна облика бав!ења српским црквеним појањем у %*. и )P. веку су: %. нотно записивање напева, праћено понекад заним!ивим уводним текстовима историјског или аналитичког садржајаX ). трагање за неумским рукописима, проучавање најразличитијих историјских и музичких извора и успостав!ање континуитета српске црквене музике од средњег века до данас. %.3ажалост, прве деценије %*. века су јо; увек биле време музичке неписмености меNу Србима. 5ојединци су у ;коле уводили нотално певање 63. Lурковић, 5. &адивојевић, <. 8оридис, али је прави напредак учињен тек доласком, младог, своме роду оданог -орнелија Станковића. 3а потребу да се нотама забележи црквено појање њега су упућивали Wукови следбеници у Lечу, затим руски посланик, прота 8ихаило &ајевски, и српски патријарх /оси &ајачић. Qом сложеном задатку Станковић је при;ао са пуном 1
Sр~J kSyУ, kр')j: <роJ>, %Vропоj:оgп' jрпj:' — *р<‚< проF F< :EVEDE UрE•VJ'DE jVорE, р. 6, 1987, ?=ƒ 14 14 =. kV'{, +l. "", penaPen 197f, 727# 747; . n5s, ˆb'erimenta ‰oy'"ony, ‡ccordin& to t"eƒƒƒ LatinsŠ in Late Byzantine ‰samodyƒ Упор. V<:о‚' F<)J V':jV о %о:р
проесионалном и националном одговорно;ћу, а за собом је оставио три ;тампане књиге, седамнаест рукописних свезака црквених песама хармонизованих за четири гласа и педесетак листова једногласних записа карловачког појања. %( Срећом -орнелијев рад је имао следбенике и меNу све;теницима и меNу лаицима, а крајем %*. и током )P. века на бележењу црквеног појања радили су многобројни све;теници, проесори и ученици -арловачке богословије, Сомбореке препарандије, Српске велике гимназије у 3овом Саду. +ни су у Сремским -арловцима, 3овом Саду, Сарајеву, 5акрацу, +сијеку, Сомбору, своје записе ;тампали или су их једноставно умножавали за свакодневне пракгичне потребе. %* У исто време Стеван 8окрањац је у -ра!евини Србији с муком поку;авао да се избори за ;тампање свога +смоглаеника 6прво издање %*P()P и иск!учивање из ;колске праксе сасвим непоузданих појачких зборника са трилама 3иколе Qриуновића. )% У периодH измеNу два светска рата поједини од поменутих зналаца црквеног појања наставили су са радом на записивању црквеног појања 6L. 0вејић, /. -озобарић, а придружили су им се и 3. Lарачки, L. /оксимовић, W. YорNевић, 7. 7ера. 5осле другог светског рата овој поворци се, поред већ поменутнх придрHжују епископ Стеан 7аставица и митрополит #амаскин рданички.)) Qако је обимна и вредна музичка ба;тина, која садржи и драгоцене примере такозваног ,,великог карловачког појања", сачувана за будHћност, упркос постепеном га;ењу усменог предања, иск!Hчивању наставе црквеног појања у граNанским и његовог претрајавања у богословским ;колама. $тномузиколо;ки рад на записивању оби!а црквених мелодија углавном је до сада окончан. #анас је могуће нCићи нC поједине напеве или мање познате песме, али неких већих изненаNења на теренH по питању репертоара и разноврсности напева, те;ко да може бити. +но ;то паж!ив истраживач може да примети пре свега у женским манастирима у којима се појање бо!е и ви;е негује, то је начин извоNења, ритам, боја гласа. У му;ким манастирима традиција је сачувана само захва!ујући појединцима. Wећих и значајних центара за неговање црквеног појања у последњих педесет година у Српској цркви није било. Wероватно смо зато данас сведоци необичног и неочекиваног стања у на;ој цркви да млади богослови и лаици са много елана усвајају грчку црквенH музичку праксу, тражећи у њој аутентичну рановизантијску традицију, а занемарују ви;евековнH традицију свога народа и своје цркве. 18
Упор. E xро*E, р. 1<. Упор. E xро*E, р. 2, 6g11. $ Упор. %. xaJJ, |<оjV<, Ed =E~оJD< )EF:< "&, k<р<, :z. 7, v'о*р
Упркос томе ;то је у ви;е варијанти нотама забележено, !р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е је у свом богатству и разноврсности углавном непознато, како богословима, тако и музичарима. У богословским ;колама појање се учи по записима Стевана 8окрањца, а други нотни зборници Fу вAћини недоступни и непознати. У музичким и оп;тим ;колама меNутим, црквено појање није присHтно чак ни као појам. Kако је појање сасвим специичан облик музичког усменог предања, оно у послератном периодH није привлачило ни пажњу етномузиколога. Wинко Zганец је био један од малобројних који је, бавећи се олклорном музичком традицијом југословенских народа, писао измеNу осталог и о српском црквеном певању. ) <кадемија наука Lосне и 9ерцеговине основала је својевремено +дбор за проучавање црквене музичке ба;тине на југословенском простору, а као резултат рада тог +дбора објав!ен је један мањи зборник %*(%. године.)2 5редговори појединим збиркама нотних записа српског црквеног појања представ!ају понекад изванредне есеје испуњене искреним романтичарским патриотизмом и !убав!у према музици 6-. СтанковићX )4 некад је то текст са практичним упутством за кориснике и са кратким историјатом појања 6Lо!арић 1Qај;ановић, Lарачки,)J музичкоMтеоретска студија6Ст. 8окрањац )O или актуелан, ангажован, позив да се приступи озби!ним критичким студијама црквеног појања, какав је %(*J. године објавио Qихомир +стојић. +вај изванредан књижевни историчар и музички аматер пи;е: ,,Студија на;е црквене музике је део византологије. K док се на многим византоло;ким студијама у нас доста привредило 6на пр. књижевност, закони, атхитекгура на музичком по!у није ни мотиком ударено." +н указује на потребу да се црквене мелодије запи;у, али и компаративно истраже у различитим православним срединама. Са искуством озби!ног исторнчара +стојић упозорава: ,,8ного глава, а и много времена и, ;то није мање важно, много материјалних средстава ће требати за музикалнH илоло;ко1историјску студију, да FA U[CNC сакупи и да се ре;и проблем. <ли то је ствар науке, а она може чекатиX њој није главно кад ћA бити него како ће." )( K угледни историчар, илолог и политичар у -ра!евини Србији, Стојан 3оваковић, у тексту објав!еном %*PP. године, истиче да су црквени текстови у српској богослужбеној пракси праћени мелодијама о којима се мало или готово ни;та не зна.)* -ао историчар он без двоум!ења уочава византијске основе на;ег појања, али наслућује и остатке старо српског певања. 3оваковића је на 2
&. „P'*оJD', k<р<'Jо 1986. f . kV' jрпj:', :z. 16, v'о*р' jрпj:', *pa‚a проF F< :EVEрDE UрE•VJ'DE jVорE, k'р< :z}'JDоjV 'F:<, jJ. 7, yоJ k 19$$, =•ƒ
оваква разми;!ања подстакло предавање познатог ранцуеког музиколога — византолога ZанMLатист Qибоа 6\AC?1GC[BE'BA STE]CDB > црквеном певању Wизантинаца и Словена, које је слу;ао на свечаној седници &уског <рхеоло;ког института у 0ариградH,P као и истраживања која су ранцуски калуNери у то време обав!али у Сирији и у 8алој <зији. 3а 3оваковићев текст у 'ара(ић) одмах је одговорио 5етар #еспотовић, просветни надзорник у пензији, некада ученик сомборске препарандије, а потом учите! у 5акрацу, показујући своје далеко прецизније познавање историјата српског појања, стечено на основу студија /ована &ајића и #имитрија &уварца. % + српском црквеном појању су писали и 8окрањчеви следбеници и по;товаоци 5етар -оњовић и -оста 8анојловић. -оњовић се као музички писац није бавио истраживањима, али је веома прецизно разми;!ао о овој проблематици, користећи се списима својих претходника и савременика. ) -оста 8анојловић је припремајуTи збирку 8окрањчевих записа српског црквеног појања — *"+те "о%а&е — припремио прву компаративну збирку напева. 3а значај упоредних студија различитих традиција православног појања указивао је јо; Стојан 3оваковић 6%*PP, 2 а практичан поку;ај оваквих анализа Hчинио је =ил>^A =ил>^Aвић неколико деценија касније. 4 + недоумицама својих претходиика и савременика, као и о целокупном радH Стевана 8окрањца на бележењу црквеног појања дета!но је писао 5етар Lингулац.J Све студије о црквеном појању настале у меNуратном периодH односиле су се на новије српско народно црквено појање које је тада било, а и данас је, део свакодневне богослужбене праксе у Српској православној цркви. ). 3аHчна истраживања рукописних извора старе српске музике, на чију је неопходност Qихомир +стојић указивао крајем %*. века, биће започета неколико деценија касније. Kстина неумски музички рукопис из манастира 9иландара поменуо је јо; %((2. године упорни истраживач старина архимандрит 3икиор #учић.O +н је чак објавио једну страну неумског музичког рукописа, као пример старе нотације, не знајући да је у питању руски неумски 6крјуки рукопис из %). века.( -омпозитор и музички писац -оста 8анојловић је поку;ао да слична истраживања подстакне у четвртој деценији на;ег века. +н је систематски сакуп!ао податке значајне _а историју српске музике, а у манастирским 2$
Wean#Baptiste 0ibaut 3e оJо пр'U< jрпj:< — yоJ k, x .а;4а6 ;.:;1 6а.6 J.16 :а g Ž:0 :а, E р'U<:> UопED оjV' x. % 19$$, f7#f8. 2f %. %о'J, М23и1а и :.а;4а6а J.1а, TоU•z<: :<'DU<р kрпj:' пр 1922, 11f#12f. 26 x. vD*E<>, q0а6 М1.ааJ и J.16а /23и1а, Ed F.6и1 .аа q0а62 М1.аJ2, q рпj:< <:, xрр:J'Dо по
ризницама и библиотекама је трагао за евентуално сачуваним неумским рукописима.* &езултати његових теренских истраживања у манастирима и библиотекама у Србији били су на жалост ви;е него скромни. +ткрио је један неумски рукопис у 3ародној библиотеци у Lеограду и један у манастиру #ечани. Срећом, упркос техничким те;коћама, пред сам рат снимио је %) страна двојезичног грчкоMсловенског рукописа 3ародне библиотеке у LеоградH, на којима су биле црквене песме забележене касновизантијским неумама, са творенијима ,,доместика кир Стеана Србина`. 2P 3ије тада ни слутио да од ратних разарања спасава један од најзначајнијих споменика средњовековне српске музичке културе, историјски извор, ко^и ће почетке српске музике из %*. пренети у %4. век. Qек ;ездееетих година овог века Hченици и следбеници западноевропске византоло;ке музиколо;ке ;коле $гона Wелеса 6$. aAbbA'I и 9енри /улијус Qилијарда 63. \. a. SEbbHCUc, п[A свих 8ило; Wелимировић и #имитрије Стеановић, про;ирују истраживања неумске рукописне заостав;тине са грчких и на јужноеловенске и руске изворе. 2%&езултати наHчних сазнања у области литургике, језика, историје цркве, сликарства, археограије, као и жива црквена музичка пракса, били су путоказ и ослонац музиколозима у трагањима за музиком про;лих векова. 5осебно значајан је био приступ хиландарској рукописној ризници, као и појединачним примерима словенских и грчких неумских рукописа сачуваних у библиотекама у светогорском манастиру 7авра, затим у LеоградH, 3овом СадH, Сентандреји, <тини, 8оскви, 5етрограду, +ксорду, Wатикану, Lукуре;ту, /а;ију, 9арвардH 6С<#, на 8алти. 2) <рхеограском обрадом рукописа, музиколо;ком и језичком анализом песама, компаративном анализом грчких и словенких извора, до;ло се до резултата који су омогућилс сагледавање неколико векова дHге историје српског црквеног појања 6од краја %2. до половине %*. века. 2 5роHчавања неумских рукописа употпуњена су архивским истраживањима у <рхивима С<3У у Lеограду и Сремским -арловцима, архивима 9рватеке у dагребу и dадру, &укописном оде!ењу 8атице српске, <рхивама певачких дру;тава и црквених оп;тина у Сентандреји, Qрсту, eибенику, Wр;цу. <рхивска U[CNC је омогућила праћење развоја црквеног појања током %(. и %*. века, као и његовог места у богословским и световним ;колама у %*. веку. &укописна збирка манастира 9иландара са већим бројем неумских рукописа %(1%*. века слика је завр;не 29
. x. MaD3J, xр'U*оJор, Ed xрр:J'Dо по< x'VроJ, SDUр< <:оJ'J. y' поjVо DоJ< поVпED< о*р<{< оJ~ р' jEd q0а.а ;.:;1а /23и1аƒ „.и/.и J.16иQ :;а/а и3 ‘’ 1а, прр'Uо =. kV'{
етапе на;е средњовековне уметности. 22 Kнтензивне везе 9иландараца и других Светогораца са -арловачком митрополијом, услов!ене су меNутим, блиску повезаност два просторно, па и дHховно уда!ена православна центра. Сва ова истраживања обав!ана су у историјском времену које није марило за црквену уметност и дHховне вредности. dахва!ујући академику, композитору и музичком писцу, 5етру -оњовићу, у смHтним годинама после другог светског рата основан је у оквиру Српске академије наука и уметности 8узиколо;ки Kнститут 6%*2(f2*. -ао први директор ове прве музиколо;ке наHчне институције у тада;њој /угославији, а и на Lалкану, -оњовић је поставио основе истраживања усмерив;и их на црквену музику, музички олклор и оп;ту музиколо;ку проблематику. +но ;то није могао да учини на 8узичкој академији у LеоградH Hчинио је у Српској академији наука. gеговом заслугом црквена музика је добила мало, повHчено, али ипак значајно упори;те. Lлизу четири века на;е музичке про;лости спа;ено је од заборава, име кир Стеана Србина на;ло се у највећој музичкој енциклопедији света, 24 освет!ени су путеви развоја црквеног појања на Lалкасу, кроз драгоцене грчкоM српске, српескоMруске и рускоMсрпске везе, дела кир Стеана, 3иколе и Kсаије Србина сним!ена су на грамоонске плоче, а композитори многобројних послератних генерација 6W. 8окрањац, #. &адиT, С. &ајичић, <. +брадовић, &. 8аксимовис, W. -уленовис, &. LрHчи, /. Lо;њак, K. /евтић унели су у своја дела изузетне, доскора сасвим непознате напеве грчких и српских средњовековних музичара. 3ајновије промене које потресају све п>[A дру;твеног живота код нас, изазвале су бујицу наглих и личних и колективних преокрета. +кретање цркви и традицији било је код многих неочекивао брзо, па зато вероватно и страствено, али и повр;но. #о вечитих истина до којих се долази трп!ењем и стрп!ењем, лествицама које познају и узлазни и FилCзни смер, многи су пожелели да стигну пречицом, не марећи и да залутају новим странпутицама. 8ного је у томе силовитости, догматеке к[Hт>Fти, нетрпе!ивости, а изнад свега незнања. K тако, уместо да ново време истраживањима ви;евековног живота црквеног појања донесе свеже, полетне и самопрегорне трагаоце и делате!е, у различитим публикацијама читамо текстове пуне идеоло;ки обојене нетрпе!ивости, елементарног незнања, игнорисања дугогодн;њег студиозног рада претходника, непо;товања историјеких чињеница, методологије наHчног рада и полемисања. 2J 44
Упор. S. <:оJ'J, O66ta. /23иP1иQ .21:и;а /а6а;0и.а Rи4аиа.а, m'DFE. Упор. k. <)оJ, Ž а2060иP6/ 2 /23иJи ;.:;1 J.1, mр•р:J', &"", 2, Šр•<> 1987, 12#16; Š. ŠEоJ, Œ14и1 .Pи :;/а/а 1 3/ 2Q6и/, T4/60и J.1n :аа 1o|и K< Pиn n:.а;4а6и/, vр:J', """ Q"""Ž, 1#, Šр•<> 1992, 7#9, 2$g42. — рE*E FJ)< D'оU*оJорDо* оUDоj< пр')< >р:J'Dо )EF> прп<рj:) *р, про{. Š. ‡, V':jVоJ' р)j:~ F<пj< п'J< по >р:J'D) *
Wерујемо меNутим, да је ово време посуновраћених вредности само пролазна аза и да ће одговорна наHчна истраживања наставити своје упорно трајање, барем колико и у оним протеклим временима, која нису била склона црквеној уметности. 5итање је само како ће младе генерације у изоби!у непроверених инормација направити сопствену селекцију. У свим музичким, а и оп;тим ;колама, историја музике се Hчи само по давно усвојеном моделу историје западноевропске музике. Kсторија византијске, старе руске и јужнословенске музике није на;ла одговарајуTе место у ;колским плановима и програмима. Kако припадамо култури која је створена на рубном подрHчју измеNу Kстока и dапада, култури у чијој су основи хри;ћанска православна вера и уметност кроз ту веру настала, ми или се отуNено окрећемо dападH потпуно игнори;ући своје корене, или саевим некритички супротетав!амо ова два света, занемарујући давно осведочене културне и уметничке успоне западноевропске цивилизације. 5ревиNамо на жалост чињеницу, да су и на;и најумнији преци у својим делима управо успели да пронаNу склад измеNу ова два света, која већ близу два миленијума одреNују европску цивилизацију.
>р:J'Dо* по< j'U'<:' п'j)' D<р:J E yоJо) %о•'JE v
ПРИЛОГ Српско народно црквено појање у рукописним записима и ;тампаним зборницима 1. Корн!"# С$%&о'"() а dаписи и хармонизације српског народног црквеног појања настали у периоду %(42f441%(J2, рукописX <рхив Српске академије наука и уметности, Lеоград, Kсторијска збирка бр. O(((, свезака %O h 4P листова једногласких записа, као и препис ,-а.ени/ из %*%)X један препис +смогласника налази се у 8узиколо;ком институту С<3У 68K <н. б Право!-авно цр#вено "о%а&е ) !р0!#о наро$а2 књ. %, 7итургија Св. /ована dлатоустог, Lеч %(J)X књ. ), Lеч %(JX књ. , Lеч %(J2X ототипско издање све три књиге, приредила #. 5етровић, одбор за ототипска издања С<3У, 8атице српске и 3ародне библиотеке Србије, књ. %J, WеоградM3ови Сад %**2. в Српско црквено карловачко појање, св. %, Lлажена %1(. гласа, Српска академија наука, Lеоград %*)). . М"$% То+%!о'"() *!3о-а!ни# 6%(O* и песме за целу црквену годину, <рхив 5анчевачког српског црквеног певачког дру;тва. +смогласник су као предложени уiбеник појања %(*%. године рецензирали проесори Српске велике гимназије у 3овом Саду Qихомир +стојић и /ован рчићX &укописно оде!ење 8атице српске 6&+8С, 8. 4*2J. 3. ,С'$о-"р Д"-"$р#'"(/) ,е4и3ена "е!3арица "о "ева&) "о" )ре По"овића2 издао карловачки богослов 8илутин /ак;ић, Сремски -арловци %((4. 0. Т"о-"р О2$о#"() а 6таро #ар-ова7#о "%ени%е ) !р"!#о% и!то7но% "ра0о!-а0но% цр#0и2 #ао +то "о%) )7еници 6р"!#е ве-и#е 83на4и%е ) 9ово3 6а$) !ва#е не$е:е и "ра4ни#а на 6в -ит)ри%и2 4а ме;овити лик, 3ови Сад %((O. б Право!-авно !р"!#о цр#вено "%ен8%е "о !таро3 #ар-ова7#о3 на7ин)2 за ме;овити лик 6допуњено издање из %((O, 3ови Сад %(*JX треће издање деоница за сопран, 3ови Сад %*P). в; Право!-авно !р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е2 за четири му;ка гласа, св. %, 3ови Сад %(*). г <а-а #атава!и%а 1 о$овори и цр#вене "е!3е2 #о%е !е "о%) на не$е:но%2 "ра4ни7но% и "ре=ео!већено% !-).0и2 на "ри4ива&) и на о"е-)2 за два дечија гласа, 3ови Сад %(*. д 3еобјав!енD записи црквеног појања у &укописном оде!ењу 8атице српске 68. %(4(, Hп>[. #. 5етровић, >и/о3ир *!то%ић и !р"!#о "о%а&е2 Свеске 8атице српске, граNа и прилози за културну и дру;твену историју )P, Серија књижевности и језика св. ?2 3ови Сад %**%, J(1OO. . Г%'р"!о 4о5%р"( — Н"&о!% Т%#6%но'"() а; 6р"!#о "раво!-а0но "%ени%е2 "о #ар-о0а7#о3 !таро3 на7ин)2 св. % 1 делови 7итургије, Сарајево %((OX св. ), Сарајево %((OX св. 1 Wелики
ирмоси, Сарајево %((OX св. 2 1 Wелики пост и Ускрс, Сарајсво %((*. +ве књиге рецензирао је Q. +стојићX &+8С, 8. 4*). б 6р"!#о "раво!-авно "%ен8%е2 "о #ар-ова7#о3 !таро3 на7ин) *#тои/2 књ. jj, св. %1*, Сарајево17ајпциг %(*%. 7. ,П$%р Ко2$"(8 Ј9$% П$ро'"(8 :;н"<" => ?о@. К%р!о'%;& Aо?о2!о'"#/) @р#вено ве-и#о "%ени%е2 лDтограисано у ;тампарији <. kукса, 3ови Сад %((*. B. С$%н&о Мор%р C:;нн& К%р!о'%;& Aо?о2!о'"#D) а @р#вено "%ени%е2 "ра4ни7не !ти/аре и ве-и7ани%а2 у ноте за један глас написао Станко 8орар, православни богослов %% године у Сремским -арловцима, 3ови Сад %(*%. б *!3о-а!ни#2 зами;!ен као уiбеник појањаX није познато да ли је рукопис сачуван. -ао уiбеник појања рецензиран је %(*%. године од стране проесора Српске велике гимназије у 3овом Саду, Qихомира +стојићC D /ована рчићаX &+8С, 8. 5AB E. Јо'%н КоFоA%р"() а е-и#о цр#вено #ар-ова7#о "%ени%е2 Сремски -арловци %(*X б Право!-а0но цр#вено "%ен8%е2 "о !таро3 #ар-ова7#о3 на7ин) ) ноте 4а %е$ан -а! !тавио "рото%ере% Eован 'о4о0арић2 aFG8HeFeHcI8 на3е!ни# ) )#овар)2 књ. %, 6-).е0н8# 8 >ре0ни#2 +сијек %*4. в lетири књиге рукописних записа 6+смогласник, 8инејско појање, Qриод, 5ентикостар, налазе се у <рхијерејском синодH Српске п равославне цркве. G. Јо'%н Кон2$%н$"но'"() а 9ота-но !р"!#о "раво!-авно цр#вено "о%а&е2 ) це-ини !а0рао "роJе!ор 8 #ати/ета 6р"!#е )7ите:!#е +#о-е Eован 'он!тантиновић2 5акрац %*PP. 1H. Н+оFн%$" %:$ор — +о#%I : Со-Aор2&о# +р+%р%н@"#") а Право!-авно !р"!#о цр#вено "о%а&е2 #ао +то "о%) "р8"равн8ц8 )7ите:!#е +#о-е ) 6о30ор)2 издала приправничка омладина за своје потребе, Сомбор %(*4. б /оси 7аковиT, учите!ски приправник %% године, умножен препис Право!-а0но !р"!#о цр#вено ве-и#о "о%а&а2 литургијско 6стр. %1 (%, минејско 6стр. ()1%4), bCFD?C 6стр. **1%%), %%41%%(, 1B5K1B;2 део Qриода 6стр. %41%JP. в Право!-авно !р"!#о цр#вено ве-8#о "о%а&е и )твр=ене !т8/ире "о #ар-ова7#о3 на"ев)2 преписао 8илорад /овичић, учите!ски приправник jjj године, ;апирограисао 5аја 5оповицки, учите!ски приправник jjj годинеX власник књиге Станимир Субић. г Право!-авно !р"!#о цр#вено ве-и#о "о%а&е2 пи;е 5авле Kлијевић, учите!ски приправник jj године у LајиX рукопис садржи црквсне напеве, понеки препис хорске црквене песме за хор 6СтанковиT, Lортњански, Qопаловић, +стојић и забавне мелодије са почетка овог векаX 8узиколо;ки институт С<3У.
11.
Н+оFн%$ F%+"2"'%; — +о#%I : К%р!о'%;&о# Aо?о2!о'"#")
а 9ота-но !р"!#о "раво!-авно цр#вено "о%а&е #а#о "о%) #ар-ова7#и 0оо!-ови2 преписао богослов 5етар Qрбојевић у Сремским -арловцима %*P%X издали С. Стратимировић, племић и 5. Qрбојевић богослов. 1dапис на насловној страни књиге: ,,својина Lранка 8ило;евића ондаm%*P%n богослова j. године, а сада пароха у 5ордању у Qеми;варској епархији. Увезао и допунио ово %*%4. год. ебруара у рату $вропском, онда је и писацMиздавач Стратимировић, катихета Сомборске женске препарандије затворен %*%2. год. за анти домовинске ствариo"X 8узиколо;ки институт С<3У. б 5римерак сличан препису Qрбојевића, влагом те;ко о;тећен 1минејско појање 6стр. %1J2, Qриод и 5ентикостар 6стр. 5KA?;2 литургијске песме 6стр. *O1%2OX 8узиколо;кD институт С<3У. в Сличан примерак са потписом 7азара 7ере, литограисан у Сремским -арловцима око %*PPX 8узиколо;ки институт С<3У. г Право!-авно !р"!#о цр#вено ве-и#о "о%а&е и )твр=ене !т8/ире2 !тав:ено ) ноте 4а %е$ан -а! "о #ар-ова7#о3 на"ев)2 !во%и3 )7еници3а !ре$ио и $о")нио "рото=а#он <ир#о ,а-)0цић2 Српска манастирска ;тампарија, Сремски -арловци %*%. 1.
4р%н&о Ц'#"()
а 6р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е "о #ар-ова7#о3 на"ев) M *!3оа-!н8# Lано;тор %*P4, рукописX 3ародна библиотска Србије, &8 . б 6р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е "о #ар-ова7#о3 на"ев)2 св. % 1 *!3о-а!н8#L св. ) 1 *"+т"е "о%а&е2 &ума %*)P, рукописX 8узиколо;ки институт С<3У, откуп +дбора за историју српске музике С<3У. в; 6р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е "о #ар-ова7#о3 на"ев)2 десет рукописних књига писних у манастиру Wрдник %*2%, 3ародна библиотека Србије, &8 %X ототипска издања три књиге приредDо је #. Стеановић: 6р0:а#2 Lеоград %*OPX >рио$2 Пенти#о!тар2 Lеоград %*O. г ц0ени# !р"!#оі наро$ноі цр#веноі "о%а&а2 Lеоград 1A5N2 рукопис, 3ародна библиотека Србије, &8 ). 13.
,Јо<о П%#&%но'"(/) *"ће "о%а&е на ве7ер&и2 %)тре&) и -ит)р8%82 &е!ево %*PJ.
10. С$'%н С$. Мо&р%I%<) а 6р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е2 књ. j 1 *!3о-а!ни# #ржавна ;тампарија -ра!евине Србије, Lеоград %*P(, ). изд. Lеоград %*))X . изд., Lеоград %*J2. б 6р"!#о наро$но цр#0ено "о%а&е M 6трано "%ен8%е2 лDтограисано у LеоградH %*%2. и %*)P. годDнеX 5редраг 8иодраг нам је !убазно указао на примерке 6траноі "%ен8%а лнтограисане за потребе богослова у Lито!у
6%*)O и 5ризрену 6%*. в Право!-авно !р"!#о наро$но цр#вено "о%а&е M *"+те "о%а&е2 редакција и допуна -осте 5. 8анојловића, државна ;тампарија -ра!евине /угославије, Lеоград 1AO5L изводD из *"+те "о%а&а објав!ени су за потребе студената Lогословског акултета %*((, и %**4. 15. Јо'%н Ж"'&о'"()
9отни 40орни# цр#вен8/ "е!а3а2 j део 1 *"+те "о%а&е2 jj део 1<ине%!#о "о%а&е2 jjj део 1 е-8#о"о!но "о%а&еL pq део 1 Пент8#о!тар!#о "о%а&е2 хармонизовано са додатим Pит)ри%а3а ) 7ет8р8 -а!а 4а 3)+#8 /ор2 3ови Сад %*P(. 17.Пр% Ж. И!"() #елови 7итургије по певању Срба муслиманске вере у околини 5ризрена и Скоп!а %*%P. годинеX рукопис у 8узиколо;ком институту С<3У. 1B. И2"@ор 4%#"() 6р"!#а "раво!-авна цр#вена "о%ан#а2 св. %, ), Lеоград, r. а. 1E.Нн%@ 4%р%;&") а 9отн8 40орни# !р"!#о наро$ноі цр#веноі "о%а&а "о #ар-ова7#о3 на"ев)2 3ови Сад %*)X понов!ено и поправ!ено издање -рагујевац 1AA5 б 6вет8 8 е-8#и Пета#2 ве7ер&е и "ове7ер%е !а #аноно3 на "-а7 <атере ,о.%е2 3ови Сад %*)4X в Qо.$е!тво р8!тово 8S8 ,о.8ћ2 "ра0о!-авно !р"!#о цр#вено "о%а&е2 3ови Сад %*)JX г о!#ре!ени%е ри!і"ово и-и !#р!2 3ови Сад 1AO5L д &укописни записи црквеног појања 3. Lарачког поклоњени су богословији ,,Свети Сава" у Lеограду, а налазе се у <рхијерејском синоду Српске православне цркве. 1G.4оJ"@%р Јо&2"-о'"() *!3о-а!ни# и не#е "рио$не цр#вене "е!3е2 по певању проте 8ихаила 8илићевића, инспектора 8инистарства вера, Lеоград %*)2. H.Л%F%р Лр%) а T0орни# цр#веноі "о%а&а2 рукопис, %*2P, стр. %12, %)*1%22, уметнут литограисан део стр. %)*1%22, са записDма из %*)P, %*), %*)4. и %*)O. годинеX 8узDколо;кD институт С<3У. б &укописни записи око ))PP песама српског народног црквеног појањаX <рхијерејски синод српске православне цркве. в Qа!а$ни# !р"!#о "раво!-авно цр#веноі "о%а&а2 J2 грамоонске плоче 6O( обртаја, scE'>? GAb tA?VCbC, uCRUA], '. C. 1.В!%@"-"р KорL'"() а P8т)ри%а не$е:на и-и "ра4ни7на M #а$ !е "ева%) 22,-а.ен8U2 забележио, за два гласа удесио и за му;ки хор хармонизовао W. &. YорNевић, Lеоград %*)O. .С$9%н Л%2$%'"<%)
а *!3о-а!ни#2 Lеоград 1A55L б Пра4ни7но "о%а&е2 књ. j и jj, Lеоград %*J*. 3. Д%-%2&"н Гр@%н";&") 6р"!#о цр#вено "о%а&е на цр#вено!-овен!#о3 8 !р"!#о3 %е48#)2 део j M P8т)рі8%аL део %% M Wечерња, /утрењеX део jjj M +смогласник, Lеоград %*O). 0.В:&%6"н Д. 4о#"() V4во$ и4 P8т)р8%е2 стр. %%)X V4во$ 84 >рио$а и Пент8#о!тара2 стр. )%OX V4во$ и4 <8не%а2 стр. %), -икинда %*((X рукопDс код аутора, ксерокс копија у 8узиколо;ком институту С
И!"() &укописни записи ср?ског црквеног појања прилагоNеног текстовима преведеннм на савремени српскD језDкX рукопис код аутора.
У угластој загради m n се налазе имена могућих записивача или можда само приреNивача и власника умножених појачких зборника.
DaSica QеtrоWіX wsxGpyz {v|x{v {vyzS <} y w|G\s{S ~• =|wp{~€~p{y€ pzqswSpySp~z wD@@CUH y 'DU‚AH >ƒ BTA cA‚Ab>[@A?B >ƒ @D'EF>b>REFCb E?‚A'BERCBE>? E? 6B> ~UBT>c>„ pEBDUREFCb @D'EF TC' ]AA? F>@[bA@A?BAc …EBT C 'BDcEA' >ƒ GHIC?BE?A, [>'BMGHIC?BE?A, xD''EC? C?c GDpRCUEC? FTDUFT @D'EF. yBBA?BE>? E' cUC…? B> B…> ]C'EF @ABT>c' >ƒ C[[U>CFT B> wAU]EC? FTDUFT FTC?B E? BTA ?E?ABAA?BT C?c B…A?BEABT FA?BDUEA'. ~?A E' B> соjjесB C?c UAF>Uc BTA BD?A' C?c, [>''E]bH, Ccc E?BU>cDFB>UH BA„B' >? BTA T†rBоUу C?c FTCUCFBAU >ƒ wAU]EC? FTC?B. STA >BTAU E' B> F>bbAFB @C?D'FUE[B' …EBT ?AD@A' C?c 'BDcH wAU]EC? @AcEA‚Cb FTDUFT @D'EF. y bE'B E' 'D[[bEAc >ƒ @Ab>RUC[TEF UAF>Uc' оƒ моUе UAFA?B wAU]EC? FTC?B E? @C?D'FUE[B ?>BA' C?c cE‚AU'A >bc C?c ?A… [UE?BAc AcEBE>?'. p? BTA %*P‡r ˆ>'BC t. 8апојj‰ ]ARC? B> F>bpAFB ?AD@A @C?D'FUE[B', ]DB BTE' CFBE‚EBH …C' 'BA[[Ac D[ E? BTF %*JPr C?c cA‚Ab>[Ac E?B> C ?A… ]UC?FT >ƒ 'AU]EC? @D'EF>b>RH C' [CUB >ƒ GHIC?BE?A C?c @AcEA‚Cb 'DcEA'. pB E' UARUABC]bA BTCB BTA E?BAUA'B E? FTDUFT @D'EF 'T>…? ]H BTA RA?AUCb [D]bEF ]U>DRTB C]>DB ]H BTA '>FECb C?c роj†B†саj D[TAC‚Cb >ƒ BTA [UA'A?B BE@A', TC' ?>B Cb…CH' UA'DbBAc E? 'H'BA@CBEF UA'ACUFT >U 'AUE>D' ?A… 'FEA?BEƒEF F>?FpD'E>?'.
