1. Koja je uloga špedicije u međunarodnim robnim tokovima? - Špedicija je logistička delatnost u sferi planiranja, oblikovanja, organizacije i realizacije robnih tokova i logističkih lanaca. Špediter je organizator i realizator procesa otpreme i isporuke robe od pošiljaoca do krajnjeg primaoca. Savremena špedicija teži da pruža kompletnu i kvalitetnu logističku uslugu sa ciljem da otpremi i isporuči robu po najpovoljnijim uslovima za korisnika. To je moguće postići uz punu saradnju i kooperaciju sa različitim nosiocima logističkih usluga i drugim brojnim učesnicima u međunarodnim robnim tokovima.Špedicija je jedna od najvažnijih karika u logističkom lancu koja povezuje različite učesnike (pošiljalac i primalac robe, transporteri, robni terminali, carina itd.). 2. Šta podrazumevaju privredne funkcije špeditera? - Osnovne privredne f-je špedicije su: prostorna, vremenska, kvantitativna, kvalitativna, kreditna i marketing f-ja. Prostorna f-ja se sastoji u savlađivanju geografske udaljenosti između proizvođača i potrošača dobara. Vremenska se sastoji u savlađivanju vremenske razlike između proizvodnje i potrošnje dobara. Kvantitativna se sastoji u ostvarenju određenih obima robnih tokova u međunarodnoj trgovini, a kvalitativna je direktno vezana za unapređenje kvaliteta logističke usluge u međunarodnim robnim tokovima. Kreditna proističe iz špediterove osobine da je lice od poverenja-kreditira korisnika kroz unapred plaćanje troškova, premija osiguranja itd. Marketing f-ja se satoji u istraživanju logističkih tržišta i promociji špediterskih i logističkih usluga. 3. Šta podrazumevaju osnovni poslovi špedicije? - Savetodavni poslovi- stručni saveti i informisanje korisnika - Maketing poslovi- istraživanje logističkih tržišta, promocija logističkih usluga i održavanje kontakata sa korisnicima i upravljanje odnosima sa korisnicima - Komercijalni poslovi- prodaja logističkih usluga, izrada i davanje špediterskih i logističkih ponuda - Formiranje cena logističkih usluga- kalkulacija cena transporta, skladištenja, pretovara, pakovanja i drugih log. usluga, kalkulacija logističkih troškova - Izrada instradicije- izbor transportnog puta, vida i tehnologije transporta, tran. sred., načina i vremena otpreme itd. - Ugovaranje poslova i zaključivanje ugovora o: transportu robe, pretovaru, skladištenju, pakovanju itd. - Priprema potrebnih dokumenata- transportnih dokumenata, špediterskih, carinskih itd. - Organizacija otpreme i isporuke robe- prihvat i preuzimanje robe, skladištenje, pretovar, otprema, isporuka itd. - Carinsko posredovanje- zastupanje korisnika pred carinskim organima - Inspekcijski pregled robe- sanitarna, veterinarska, fitopatološka i druga kontrola - Transportno osiguranje robe- sklapanje ugovora o osiguranju ... - Finansijski poslovi- međunarodno plaćanje, obračun, izdavanje i naplata računa... 4. Koji su specijalni poslovi u špediciji? - Pod specijalnim poslovima se najčešće podrazumevaju: zaključivanje ugovora o merenju i sortiranju robe i obavljanje tih poslova; obeležavanje i etikiranje proizvoda; izdavanje garantnih pisama; izdavanje špediterskih potvrda i drugih
fiata isprava; uzorkovanje robe; zastupanje nalogodavca prema trećim licima; sajamski poslovi, finansijski poslovi itd. 5. Koje poslove obavljaju agenti u transportu? - pomoć i savetodavne usluge nalogodavcu, - ispitivanje tržišta, - posredovanje pri ugovaranju, - pomoć transporterima, - pomoć korisnicima pri prihvatu, preuzimanju i otpremi robe - pomoć putnicima, - prodaja putničkih karata, - ispostavljanje transportne i druge dokumentacije, - pomoć nalogodavcu pri rešavanju sporova. 6. Koje su tendencije savremenog razvoja špedicije? - Da bi pružile kompletnu logističku uslugu, špediterke kompanije su stalno širile paletu svojih usluga i razvijale su različite forme kooperacije i partnerstva. Tako su se od velikih špedicija razvili logistički provajderi, kao specijalizovane kompanije, čiji je cilj da pružaju kompletnu logističku uslugu, i da od korisnika preuzmu sve logističke aktvnosti. 7. Šta su logistički provajderi i kakvi mogu biti? - Logistički provajderi se opravdano nazivaju arhitektama logistike, jer se u principu radi o velikim kompanijama sa značajnim intelektualnim i finansijskim kapitalom, snažnim logističkim i poslovnim mrežama, moćnim informatičkim tehnologijama i značajnim poslovnim partnerima.Paralelno sa razvojem logistike tekao je i razvoj provajdera logističkih usluga.Od skladišta i voznih parkova za sopstvene potrebe(1PL-1st Party Logistics), preko klasičnih javnih kladišta, transportnih, špediterskih i drugih kompanija (2PL), došlo se do današnjih 3PL ( kao Outsourcing partner preuzima najveći deo logističkih zadataka) i 4PL provajdera ( integrisano upravljanje i realizacija logističke usluge). 8. Šta se podrazumeva pod logističkim partnerstvom? - Podrazumeva poslovnu saradnju nosioca i korisnika logističkih usluga. 9. Objasniti pojmove: glavni špediter, međušpediter, podšpediter, vozar, komisionar, agent? - glavni špediter: je pravno ili fizičko lice koje je sa nalogodavcem zaključilo ugovor o špediciji - međušpediter: je fizičko ili pravno lice na koga glavni špediter prenosi deo svojih poslova, zbog nemogućnosti da lično obavi sve preuzete poslove - podšpediter: u celosti obavlja poslove špedicije vezane za realizaciju određenog robnog toka - vozar: je pravno ili fizičko lice koje realizuje proces prevoza robe - komisionar: je pravno ili fizičko lice koje radi u svoje ime i za tuđi račun - agent: je pravno ili fizičko lice koje radi u tuđe ime i za tuđi račun 10. Kako se tumači špediterska djelatnost u međunarodnom pravno-privrednom sistemu? - U međunarodnom privrednom pravu razlikuju se tri sistema: a) anglosaksonski: špediter se definiše kao agent, koji radi u tuđe ime i za tuđi račun
b) njemački: špediter odgovara za izbor vozara i drugih učesnika, s kojima je pri izvršenju nalogodavčeve dispozicije sklopio ugovor, ali ne odgovara za njihov rad c) francuski: špediter ima veću odgovornost u odnosu na njemačko zakonodavstvo (odgovoran je i za izbor i rad vozara i drugih subjekata s kojima je sklopio ugovor) 11. Koji su ciljevi, razlozi i oblici špediterskog udruženja? - Kao i u svim drugim privrednim granama i špediteri se udružuju radi zaštite sopstvenih interesa. Brojni su razlozi udruživanja: unapređenje delatnosti, zaštita zajedničkih interesa profesije, zajednički nastupi pred državnim organima i drugim strukovnim udruženjima, razvijanje dobrih poslovnih odnosa, uređivanje uslova za bavljenje profesijom, sprečavanje nelojalne konkurencije i monopola itd. Mogu se izdvojiti 3 nivoa udruženja: nacionalna i poslovna udruženja, regionalnavišenacionalna udruženja i međunarodni savez špediterskih udruženja. 12. Šta je savez FIATA i koji su osnovni ciljevi ovog udruženja? - FIATA je međunarodni savez špediterskih udruženja.Ciljevi su: tešnja i bolja saradnja nacionalnih udruženja špeditera, standardizacija postupaka, procedura, obrazaca, a samim tim i nivoa znanja i usluga koje pružaju špedicije, pružanje pomoći u oblasti profesionalne obuke i usavršavanja kadrova, razmena iskustava i poslovnih veza, zaštita interesa špeditera, promovisanje i predstavljanje delatnosti na ekspertskim skupovima međunarodnih organizacija, upoznavanje privrede i javnosti sa uslugama koje pruža špedicija. 13. Šta je INCOTERMS 2010 i koji su mu ciljevi? - To je skup međunarodnih pravila za tumačenje uslova isporuke robe u međunarodnoj trgovini i to pre svega kod ugovora o prodaji. Osnovni cilj je stvaranje standardnog, istovetnog tumačenja ugovornih trgovačkih termina i uslova isporuke robe. 14. Koja su područja primene INCOTERMS pariteta isporuke ( čime se bavi, a čime ne)? – isporuka i predaja robe, – organizacija i realizacija logističkih procesa, – priprema i obezbeđenje potrebne dokumentacije, – izvoznog i uvoznog carinjenja robe, – osiguranje robe, – podela troškova i rizika. INCOTERMS je samo skup pravila za tumačenje uslova isporuke robe, a ne i drugih uslova u prodajnom ugovoru (ne prenosi vlasnička prava na robu, ne oslobađa obaveze i izuzeća od odgovornosti, ne ublažava posledice kršenja drugih elemenata prodajnog ugovora itd.). 15. Koja je struktura INCOTERMS 2010 i šta definišu osnovne grupe pravila? Svi termini su grupisani u 4 kategorije E,C,F i D.Pariteti E,F,C grupe se odnose na otpremu, a pariteti D grupe se odnose na prispeće. 16. Koje su osnovne karakteristike pravila EXW i FCA? - EXW: „Franko fabrika“ znači da prodavac izvršava svoju obavezu kada robu stavi na raspolaganje kupcu. Najvažnije obaveze prema EXW paritetu su: prodavca- da isporuči robu u odgovarajućoj ambalaži i da je stavi na raspolaganje
kupcu u svom objektu; kupca- da plati cenu u skladu sa ugovorom o prodaji, da preuzme robu od prodavca i da učini sve kako bi se roba otpremila - FCA: „Franko prevoznik“ znači da prodavac isporučuje robu na mestu koje je imenovao kupac. Najvažnije obaveze: prodavca-da isporuči robu kupcu na naznačeno mesto, da ispuni sve formalnosti i da obezbedi pismeni dokaz da je roba isporučena; kupca-da odredi prevoznika, da potpiše ugovor o prevozu robe i plati vozarinu. 17.Koje su osnovne karakteristike pravila CPT: „Vozarina plaćena do“ znači da prodavac isporučuje robu prevozniku koga je sam odabrao. Troškovi prelaze sa prodavca na kupca u imenovanom mestu odredišta. CIP: „Vozarina i osiguranje plaćeni do“ znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke do prevoznika kojeg on imenuje, ali prodavac mora dodatno platiti cenu prevoza potrebnog da dopremi robu do naznačenog odredišta. 18. Koje su osnovne karakteristike pravila DAT DAP DDP: „Isporučeno ocarinjeno“ znači da prodavac isporučuje robu kupcu uvozno ocarinjenu, neistovarenu sa prevoznog sredstva, na imenovanom mestu odredišta.Snosi sve rizike i troškove. 19. Koje su osnovne karakteristike pravila FAS: „Franko uz bok broda“ znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada robu postavi uz bok broda u imenovanoj luci otpreme. FOB: „Franko brod“ znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada isporuči robu preko ograde broda u imenovanoj luci otpreme. 20. Koje su osnovne karakteristike pravila CFR: Prodavac isporučuje robu preko ograde broda u naznačenoj otpremnoj luci i mora da snosi troškove i vozarinu. CIF: „Trošak, osiguranje i vozarina“ znači da je prodavac isporučio robu kada je roba prešla ogradu broda u luci otpreme.Mora da plati troškove i vozarinu. 21. Šta obuhvata marketing funkciju u špediciji? - Istraživanje marketinga, marketing predviđanje, selekcija i izbor logističkih tržišta i marketing strategije. 22. Šta je akvizicija u špediciji? - podrazumevaju se aktivnosti oko uspostavljanja, negovanja i održavanja poslovnih veza i sklapanje poslova sa komitentima. 23. Šta je špediterska ponuda, kakva može biti i šta sadrži? - Ponuda špediterskih usluga predstavlja određene logističke usluge čija struktura, kvalitet i cena su usmereni na zadovoljenje potreba i zahteva korisnika na tržištu.Sa stanovišta obaveznosti korisnika i nosioca špediterske usluge ponuda može biti: - obavezna, čvrsta, neopoziva, gde korisnik ima potpuno pravo odlučivanja o prihvatanju ili odbacivanju ponude, a nosilac mora se pridržavati ponuđenih obaveza koje je korisnik prihvatio - neobavezna ukoliko je to navedeno u samoj ponudi. Sa stanovišta oblika i suštine špediterska ponuda može biti: - ponuda kompletne logističke usluge sa jedinstvenom cenom za kompletnu uslugu
-
ponuda sadrži pojedinačne stavke za svaku uslugu gde se navodi vrsta usluge i cena za tu uslugu. Sadržaj šped. ponude: - struktura usluga sa cenama za svaku uslugu, - paušalna cena za tačno određen paket usluga, - eventualno stepenovana cena usluga prema obimu posla, - vreme trajanja ponude, - uslovi za produžetak vremena trajanja ponude, - načini i uslovi plaćanja nadoknade za obavljene usluge. 24.Koji su pristupi i načini formiranja cena logističkih usluga? Formiranje cena logističkih usluga moguće je bazirati na jednom od dva pristupa: - tržišni pristup, koji podrazumeva marketing istraživanje cena na logističkom tržištu - troškovni pristup, koji se zasniva na kalkulaciji troškova, gde se cene formiraju po principu „troškovi plus“. Cene logističkih usluga mogu se formirati na dva načina: - slobodnom pogodbom; dogovoreno ili prema posebnom ugovoru nosioca i korisnika usluga - korišćenjem tarifa i propisivanjem jediničnih cena usluga. 25.Šta se podrazumeva pod osnovnim tarifnim pojmovima i načelima? Tarife su spisak cena za različite kategorije usluga. Tarifni sistem predstavlja sistemski uređen skup propisa i cena određenih usluga. Tarifna politika predstavlja smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa. Tarifna tehnika podrazumeva način konstruisanja izrade i primene određenih cena usluga. Tarifna udaljenost predstavlja rastojanje na kome se realizuje određena tran. usluga. Tarifna valuta je valuta u kojoj se izražava cena usluge.Tarifna načela: - načelo javnosti: tarife moraju biti obavljene i pristupačne - načelo jednakosti: jednaka primena - načelo trajnosti: stalnost tarifa - načelo jasnoće: jasne i jednostavne 26. Kako se mogu formirati cene usluga u železničkom transportu? Postupak utvrđivanja cene prevoza u unutrašnjem železničkom tran. : -definisanje uslova prevoza i korišćenja tarifa, način obračuna prevoznine - utvrđivanje tarifnog razreda za robu - određivanje transportne relacije i rastojanja - utvrđivanje cene za konkretnu uslugu. 27. Kako se mogu formirati cene usluga u pomorskom i rečnom transportu? U pomorkom tran. obračune cena tran. usluga se vrši: - prema količini i težini robe - prema zapremini - prema vrednosti robe. Razlikujemo dva oblika organizacije prevoza: linijski i slobodna plovidba.Za svaku liniju i relaciju su različite cene trans. Tarife u rečnom tran. sastoje se od: - opštih odredbi, - klasifikacije robe i - tablica vozarinskih stavova.
28. Kako se mogu formirati cene usluga u drumskom transportu? Tarife donose tran.preduzeća ili udruženja. Tarife obuhvataju: -opšte odredbe, - klasifikaciju robe, - daljinar, - tablice vozarinskih stavova. Za kraća rastojanja do 50km cene se obračunavaju u odnosu na vreme a na većim rastojanjima cena je u f-ji težine robe i udaljenosti. 29. Kako se mogu formirati cene usluga u vazdušnom transportu? U redovnom međunarodnom saobraćaju cene tran. formiraju se pod okriljem Međunarodnog saveza za vazdušni saobraćaj (IATA).Utvrđivanje visine cena prevoza obavlja se preko Saobraćajnih (III) konferencija IATA.U nacionalnom tran. roba važe tarife nacionalnih prevozioca. 30. Kako se mogu formirati cene špediterskih usluga? Cena šrediterske usluge se formira na osnovu: - posebnih ugovora između špeditera i komitenta - špediterskih tarifa. Naknada za izvršene špediterske poslove se formira prema: - obimu usluge i vrednosti robe. Tehnika formiranja tarifa se vrši prema fiksnom stavu i procentualnom iznosu. Ostale tarife u špediciji: sajamske, zbirna i dostavna tarifa. 31. Šta se podrazumeva pod : -refakcijom:naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. -provizijom: međušpediter ima računa da deo zarade u vidu provizije ustupi glavnom špediteru, koji ga je uključio u posao. -reklamacijom: špediter može reklamaciju podneti u svoje ime ako je nosilac prava iz prevoznog dokumenta, a ako nije, mora prethodno da pribavi cesiju od imaoca prava. 32. Šta podrazumeva i koji faktori utiču na instradiciju? Instradicija podrazumeva: - određivanje/izbor prevoznog puta - izbor vida transporta - određivanje/izbor prevoznog sredstva - određivanje načina prevoza - određivanje vremena. Na izbor prevoznog puta i prevoznog sred., a samim tim i načina i vremena otpreme, dopreme i prevoza robe, utiču sledeći faktori: vrsta i količina robe, pojavni oblik robe, geografski položaj otpremnog i odredišnog mesta, razvijenost tran. i logističke mreže, razvijenost vidova transporta, položaj logističkih centara i čvorišta na mreži, kvalitet i troškovi otpreme, dopreme i dr. 33. Koji je postupak izrade instradicije? Obuhvata više koraka kroz koje je potrebno: - utvrditi karakteristike saobraćajno-transportne infrastrukture - izvršiti analizu raspoloživih vidova transporta i nosioca logističkih usluga - definisati kriterijume poređenja i vrednovanja varijantnih rešenja
- sagledati sva ograničenja i faktore koji utiču na izbor. 34. Šta su tran. uputstva i instrukcije? Nakon određivanja tran. puta, vida tran. i tran. sredstva, vremena i načina otpreme/dopreme robe, tarifna služba na posebnom obrascu daje uputstva za otpremu robe. Ta uputstva sadrže i sve informacije i instrukcije vezane za popunjavanje tovarnih listova i drugih tran. dokumenata. 35. Koje su obaveze špeditera i korisnika usluga iz ugovora o špediciji? Špediter zaključivanjem ugovora o međunarodnoj špediciji preuzima sledeće obaveze: - da postupa kao savestan i uredan privrednik, - obaveza prijema stvari - vaganje robe - skladištenje i čuvanje robe - izbor prevoznog puta i vrste transporta - transport robe - carinjenje - osiguranje stvari. 36. Kada i zbog čega se izdaju garantna pisma i špediterske potvrde? Špediter izdaje garantno pismo da bi se roba mogla izdati bez pratećih dokumenata.To je garancija špeditera da će on snositi sve eventualne posledice koje bi mogle proisteći iz ovakve radnje.Najznačajniji FIATA dokumenti su: Špediterska potvrda FCR, Špediterska tran. potvrda FCT, Skladišna potvrda FWR, Potvrda pošiljaoca za prevoz robe SDT, Teretnica za kombinovani tran. FIATA FBL. Ove isprave špediter izdaje na izričit zahtev nalogodavaca i odgovara za tačnost podataka navedenih u tim ispravama. 37. Šta se podrazumeva pod poslovima lizinga i konsignacije u špediciji? Ugovor u lizingu je ugovor kojima se jedna strana obavezuje da ustupi na korišćenje ugovorom utvrđenu sadržinu radi obavljanja ugovorene radnje u vezi sa urednim privrednim iskorišćavanjem.Druga strana se obavezuje na uredno plaćanje ugovorene naknade.Podela na operativni ili direktni lizing i finansijski ili indirektni lizing. Konsignacijki poslovi – prodaja robe preko konsignacionih skladišta podrazumeva da se inostrana roba uvozi bez carinjenja pri ulasku u naše carinsko područje, da se skladišti i čuva u konsignacionom skladištu do momenta prodaje. 38. Koje su grupe dokumenata u međunarodnim robnim tokovima (kada se koriste,ko ih izdaje)? U odnosu na vremensku dimenziju dokumenata mogu da prethode, prate ili slede robni tok. Sa stanovišta smera kretanja dokumenata mogu da se kreću u smeru kretanja robe ili obrnuto. Za međunarodne robne i tran. tokove redovno su vezane sledeće grupe dokumenata: transportna, špediterska, dokumenta osiguranja, carinska, komercijalno-trgovačka, inspekcijska i bankarska . 39. Koja su komercijalno-trgovačka dokumenta, šta ona sadrže i ko ih izdaje? Trgovačka faktura- predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća.Sadrži podatke o vrsti robe, količini, jediničnoj ceni, ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti, podatke o prodavcu i kupce, načinu plaćanja robe, paritet isporuke robe i dr.
Privremene fakture- ispostavlja se u slučajevima kada je predviđeno kvantitativno ili kvalitativno preuzimanje nakon isporuke robe, kada se roba isporučuje radi tržišne prodaje i sl. Sadrži iste podatke kao i trgovačka faktura, ali podatak o vrednosti ima privremeni karakter. Proforma faktura- kada pošiljku ne prati faktura, da bi se obavilo osiguranje i carinjenje robe, ovlašćeni špediter izdaje profoma fakturu. Ona formalno sadrži uglavnom sve elemente trgovačke fakture, ali na neobavezan način, jer označena cena ne predstavlja cenu isporučene robe niti čini obavezu plaćanja po toj osnovi. Konzularna faktura- je isprava kojom konzul zemlje uvoznika u zemlji izvoznika potvrđuje verodostojnost fakturisane cene robe. Carinska faktura- zahteva se pri uvzu nekih kategorija robr u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i druge zemlje. Obrazac se dobija u nadležnom konzulatu u zemlji izvoznika i sadrži sledeće podatke: datum izdavanja isprave, prodavac i kupac, vrsta robe, način tran. i mesto otpremne tačke. Gratis faktura- ispostavlja se za robu koja se isporučuje bez plaćanja protivrednosti.Ona sadrži sve podatke kao i definitivna trgovačka faktura. Lista pakovanja- je spisak robe po jedinicama pakovanja ili tovarnim jedinicama.Sadrži preciznije podatke o karakteristikama robe koja se otprema. Specifikacija robe- sadrži detaljan opis svih pozicija isporučene robe, koja nije mogla biti obuhvaćena na taj način u trgovačkoj fakturi.Dokument izdaje prodavac. Težinska lista- predstavlja dokument koji izdaje prodavac samo ako to kupac izričito zahteva. Sadrži podatak o minimalnoj težini po 1m3 . Sertifikat o poreklu robe- predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće poreklo robe i samim tim smanjuje carinjenje robe. Atest proizvođača- potvrđuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima i da je testirana Otpremnica- izdaje se u momentu kada roba napušta skladište otpreme.Sadrži:podatke o kupcu, registarski broj vozila,ime vozača i podatke o robi. Sertifikat o inspekciji robe- izdaje kupac koji konstatuje da je roba primljena u stanju, kvalitetu i količini koji su naznačeni u ugovoru. 40. Koja su transportna dokumenta u kopnenom i vazdušnom saobraćaju? Tran. dokument predstavlja deo seta dokumenata koji prate robu i tran. sred. na tran. putu.Kod železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja izdaje se tovarni list. Najvažnija tran. dokumenta u međunarodnim tran. tokovima su: - međunarodni železnički list CIM - međunarodni drumski tovarni list CMR - vazdušni tovarni list AWB - multimodalni tovarni list - kargo avio manifest itd. 41. Koja su transportna dokumenta u pomorskom i rečnom saobraćaju - rečni tovarni list, - teretnica - ostale isprave (brodski manifest,časnička potvrda,potvrda skladišta,skladišnica,protest,Cover note) 42. Koja su špediterska dokumenta, ko ih,kada i zašto izdaje?
Špediterska potvrda (FCR)-potvrda špeditera da je robu primio sa neopozivim nalogom da istu otpremi primaocu ili stavi na raspolaganju primaocu, čime pošiljalac gubi pravo raspolaganja robom. Špediterska transportna potvrda (FCT)- potvrda špeditera o primljenoj robi i obavezi da istu preda u mestu predeljenja podnosiocu. Špediterska teretnica (FBL)- obaveza špeditera izvrši celokupan tran. od mesta prijema do mesta isporuke. Skladišna potvrda (FWR) Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) 43.Koja su inspekcijska dokumenta? Sanitarno uverenje- izdaje se za sve životne namirnice i predmete opšte upotrebe Veterinarsko uverenje- potvrđuje se da životinje, delovi životinjskog tela, mleko, jaja i drugi predmeti kojima se može preneti zarazna bolest ne sadrži nikakve materije štetne po zdravlje ljudi i stoke. Izdaje ga veterinarski inspektor. Fitopatološko uverenje-izdaje inspektor za zaštitu bilja i proizvoda biljnog porekla. Certifikat o kvalitetu- utvrđuje se da li proizvodi u pogledu kvaliteta, količine, pakovanja, označavanja ambalaže, prevoznih sred. i transporta odgovaraju propisanim normama.Kontrolu obavlja tržišni inspektor. 44.Koji su osnovni poslovi organizacije uvoznih i izvoznih robnih tokova? a) izrada špediterske ponude – špediterska ponuda podrazumeva usmeno ili pismeno nuđenje odgovarajuće strukture logističkih usluga b) Zaključivanje ugovora o špediciji- taj ugovor obavezuje špediciju da organizuje otpremu i dopremu robe u svoje ime a po nalogu i za račun korisnika uz određenu novčanu nadoknadu c) Organizacija i realizacija robnog toka- prijem i obrada dispozicije, pozicioniranje posla, disponiranje, obezbeđenje tran. sred., priprema dokumenata, osiguranje robe, preuzimanje, otprema i doprema robe itd. 45.Šta je uvozna i izvozna dispozicija, ko je izdaje i koje podatke sadrži? Početak izvoznih poslova je vezan za izvoznu, odnosno uvoznu dispoziciju. Dispozicija znači nalog špediteru da robu otpremi ili dopremi u izvoznim i uvoznim robnim tokovima. Sadrži: podatke o pošiljaocu i primaocu, podatke o robi, podatke o uslovima i načinu otpreme i dopreme robe, podatke o osiguranju, podatke o carinjenju i inspekcijskom pregledu robe, podatke o potrebnim dokumentima. 46. Šta se podrazumeva pod pozicioniranjem, a šta pod disponiranjem u špediciji? Pod procesom pozicioniranja podrazumevaju se aktivnosti vezane za evidentiranje i zavođenje konkretnog posla. Dispozicija dobija svoj evidencioni broj – Pozicioni broj. Disponiranje podrazumeva definisanje elemenata instradicije i davanje transportnih instrukcija inostranom partneru. 47. Na koji način se mogu obezbediti tran. sred. za otpremu robe u zavisnosti od vida tran.? Za realizaciju tran. se koriste tran. sred. Kod otpreme robe železnicom špediter je dužan da za kolske pošiljke naruči odgovarajuća kola za odgovarajući dan. Kod otpreme pomorskim tran. špediter preuzima radnje oko zakupljivanja brodskog prostora kod linijske plovidbe ili iznajmljivanjem celog brodskog prostora ili delimičnog prostora kod slobodne plovidbe. Kod otpreme drumskim transportom špediter će prvenstveno koristiti
svoja tra. sred., zatim vozila neke trans. kompanije ili sa vozilima transportera sa kojima ima ugovorenu poslovnu saradnju. Kod otpreme vazdušnim tran. pošiljke se predaju u skladište avio prevozioca, a zakup kompletnog vazduhoplova špediter ugovara sa avio kompanijom. Poštanske pošiljke predaju se pošti u mestu otpreme. 48.Šta obuhvata inspekcijski pregled robe, kada i gde se obavlja? U cilju zaštite na graničnim prelazima postoje inspekcijski organi nadležnih ministarstava i to: sanitarna, fitosanitarna, veterinarsko-sanitarna i ekološka inspekcijska kontrola.Sva roba koja podleže graničnim inspekcijskim kontrolama prevozi se, odnosno prenosi, preko određenih carinskih prelaza koji ispunjavaju higijensko tehničke i radne uslove. 49. Kada i kako se sprovodi carinski postupak u pojedinim vidovima međunarodnog tran.? Izvozno carinjenje robe u železničkom saobraćaju može se obaviti kod unutrašnje carinarnice ili kod granične. Ako se roba carini kod unutrašnje carinarnice stavlja se pod carinski nadzor sve do istupa robe sa carinskog područja. Carinarnica plombira vagone i u ispravama označava koliko je plombi postavila kako bi izlazna carinarnica mogla da utvrdi stvarno stanje plombi. Sva drumska tran.sred. koja prelaze carinsku liniju na putevima otvorenim za međunarodni drumski saobraćaj, moraju biti pod carinskim nadzorom.Za robu koja je izvozno ocarinjena u unutrašnjosti, carinarnica šalje izlaznoj carinarnici JCI i druga prateća dokumenta. Carinski postupak nad robom koja se prevozi vodnim putevima, u principu se može obaviti na moru, graničnim rekama i jezerima, tj. na njihovim lukama i pristaništima. Vazduhoplovi,posada,putnici, putnički prtljag i roba podležu carinskom nadzoru i to od trenutka prelaska carinske linije.Sve poštanske pošiljke u međunarodnom poštanskom saobraćaju podležu carinskom nadzoru u skladu sa propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona. 50. Šta se podrazumeva pod aviziranjem i informisanjem korisnika? Posle završenog carinjenja robe, špediter obaveštava komitenta o procesu carinjenja i otpreme robe. Posebnim formularom špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. Kod izvoznog posla, špediterska ispostava najbržim putem dostavlja svojoj nadležnoj centrali dokumente o izvršenoj otpremi robe ( jedinstvena carinska isprava JCI, original trgovačke fakture, polisu osiguranja robe, međunarodni tovarni list, inspekcijska uverenja itd). 51. Šta podrazumeva proces obračuna troškova i fakturisanja? Poslednju fazu špediterskog posla predstavlja pravovremen obračun i fakturisanje troškova. Troškovi špediterskih usluga predstavljaju cenu angažovanja špeditera i njegovu brigu o isporuci robe, a fakturišu se kao posebna stavka u fakturi.Obračun i fakturisanje troškova, odnosno cena može se ugovarati na dva načina: paušalno-prema ugovorenom stavu i prema efektivnim troškovima i ceni usluga. 52.Šta je zbirni transport, koje procese obuhvata i šta su mu prednosti i mane? Zbirni tran. podrazumeva sabiranje tran. zahteva u prostoru i vremenu, a u cilju što boljeg iskorišćenja tovarnog prostora tran. sred. Podrazumeva sledeće procese: -sakupljanje pojedinačnih komadnih pošiljki od komitenta - dostava pošiljki do špediterskog logističkog centra - razvrstavanje i grupisanje pošiljki prema pravcima, mestima isporuke i komitentima
- formiranje tovarnih i tran. jedinica - utovar i otprema robe, - izdavanje jedinstvenog transportnog dokumenta- bordera - prijem i istovar robe - razvrstavanje robe i isporuka korisniku. Osnovne prednosti: - manje isporuke, - češće isporuke, - manje cene usluga Mane otpreme: - duže vreme putovanja - nije dnevnog karaktera, - povećana opasnost od oštećenja robe - pošiljka je laka za praćenje. 53. Koji su osnovni poslovi špedicije u tranzitnim robnim tokovima( koje vrste tranzita postoje)? Zadatak međunarodnog špeditera u organizovanju tranzitnih tokova podrazumeva: - posredovanje u organizaciji i realizaciji procesa - zastupanje inostranih nalogodavaca - uključivanje domaćih transportera, pretovarnih i skladišnih sistema - realizacija logističkih procesa - priprema prateće dokumentacije, - obavljanje specifičnih poslova ( praćenje pošiljke..) Uglavnom se razlikuju dve vrste tranzitnih tokova robe: - direktan tranzit- tran. se realizuje direktno jednim vidom saobraćaja - kombinovani ili indirektni tranzit- kombinovani transport 54. Šta je TIR sistem, koji su ciljevi, prednosti i načela TIR konvencije? TIR Konvencija je međunarodna konvencija kojom se reguliše međunarodni drumski prevoz robe. Cilj TIR sistema je da se što više olakša kretanje robe pod carinskim obeležjem u međunarodnoj trgovini i da carinskim organima pruži sigurnost u vidu međunarodne garancije.Prednosti TIR sistema: - prednosti carinske službe - prednosti za preduzeća koja se bave međunarodnim drumskim prevozom. Postoji 5 osnovnih načela: - sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi - međunarodno prihvaćen garantni lanac na osnovu međunarodno priznate garancije - TIR karnet, kao međunarodni carinski dokument - međusobno prihvaćena carinska kontrola u tranzitnim zemljama - kontrolisani pristup za prevoznike, odnosno nosioce TIR sistema. 55. Šta je TIR karnet, kada i kako se koristi, šta sadrži ko ga izdaje? Karnet TIR predstavlja međunarodno prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz robe od strane carinskih organa. Popunjava se za jedno putovanje drumskog vozila ili kontejnera.Sadrži onoliko kupona za carinska zaduživanja koliko je neophodno za tranzitnu operaciju.Ovlašćeno nacionalno garantno udruženje
organizuje izdavanje karneta TIR i o tome obaveštava svoje prevoznike. Obrazac TIR karneta se sastoji od: - naslovne strane žute boje - robnog manifesta - seta vaučera i kontrolnih kupona - formulara za podnošenje službenog izveštaja - zadnje korice sa identifikacionom karticom.(žute) 56. Šta je ATA karnet, kada i kako se koristi, šta sadrži,ko ga izdaje? ATA karnet je jednostavan međunarodni carinski dokumet koji omogućava privremeni uvoz/izvoz robe odnosno ponovni uvoz/izvoz.Privredne komore su ovlašćene da izdaju karnete ATA.Međunarodne Konvencije o privremenom uvozu kojima je definisan ATA karnet su ATA konvencija i Istambulska konvencija. ATA karnete izdaju Nacionalne Izdavačko-garantne Asocijacije. Sadržaj jednog ATA karneta : - prednja zelena korica - taloni - kuponi - dodatni listovi za Robnu listu - zadnja zelena kartica. 57. Šta podrazumevaju procesi organizacije sajamskih poslova u špediciji? Akvizicija sajamskih poslova-međunarodni špediteri sami animiraju potencijalne komitente ne čekajući da im se oni obrate Prihvat i smeštaj eksponata- odmah po prelasku carinske linije, ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu Pakovanje i otprema nakon završenog sajma- eksponat može biti prodat na sajmu te je potrebno pripremiti carinska i druga prateća dokumenta;nakon pakovanja obavlja se carinski pregled . Obračun troškova i fakturisanje-sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge stranom izlagaču u valuti njegove zemlje 58.Koji su poslovi špedicije pri carinskom posredovanju? Špedicija zastupa komitenta.Carinsko zastupanje može biti: neposredno i posredno. Osnovni poslovi špedicije pri carinskom posredovanju: - prikupljanje dokumentacije, - tarifiranje - izrada, popunjavanje i predaja carinske i prateće dokumentacije - carinski pregled robe - plaćanje carinskih i drugih dadžbina - obračun troškova, ispostavljanje računa i dostava carinske dokumentacije nalogodavcu. 59. Koje su osnovne faze odvijanja robnog toka u carinskom postupku(šta obuhvataju)? -Doprema (ulazak) robe u carinsko područje (I faza): roba koja ulazi u carinsko područje od trenutka ulaska podleže merama carinskog nadzora.Za robu koja je dopremljena u carinsko područje dalje se sprovodi određena procedura koja u ovoj fazi obuhvata:
deklarisanje robe i podnošenje sažete deklaracije, određivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebu robe, privremeni smeštaj robe. -Stavljanje robe u carinski postupak: Roba koja je dopremljena u carinsko područje i koja se nalazi u privremenom smeštaju, stavlja se u carinski postupak, tako što se podnosi redovna deklaracija na propisanom obrascu-Jedinstvena Carinska Isprava - Sprovođenje carinski dozvoljenih postupaka sa robom:Stavljanje robe u slobodan promet i posebni carinski postupci( postupak tranzita;carinskog skladištenja;aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema odlaganja;pasivnog oplemenjivanja;prerade pod carinskom kontrolom;privremenog uvoza) 63.Koja su carinska dokumenta, kada i kako se koriste? U carinskom postupku se koriste sledeće grupe dokumenata: A. Standardizovana međunerodna dokumenta: - JCI (Jedinstvena carinska isprava): je propisan obrazac i koristi se kao pisana carinska deklaracija,podnosi se u setovima koji se sastoje od listova JCI potrebnih za sprovođenje propisa za carinski postupak - DVC (deklaracija za carinsku vrednost): je propisan službeni obrazac na kome se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu pošiljku u svrhe naplate carinskih dadžbina i poreza na dodatnu vrednost - spisak neimenovanja:je propisan obrazac koji se koristi samo u tranzitnom postupku - transportne i komercijanle isprave kao i knjigovodstveni zapisi koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta B. standardizovani nacionalni dokument: - sažeta deklaracija: je propisan set obrazaca koji se koristi za robu dopremljenu carinskom organu, koristi se u posebnim slučajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti C. dokumenta propisana Konvencijom TIR i Konvencijom ATA. 64. Šta je carinsko vrednovanje robe ( carinska vrednost i osnovica)? Uvozne carinske dadžbine određuju se na osnovu više elemenata, gde glavnu ulogu imaju: - carinska vrednost robe:je vrednost robe utvđena u carinskom postupku, u skladu sa važećim propisima o vrednovanju robe.Primarni metod za utvrđivanje carinske vrednosti je „transakcijska vrednost“ koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju je trebalo platiti za robu koja se uvozi. - carinska osnovica: je vrednost robe na koju se obračunava i naplaćuje carina - poreklo robe i carinska stopa utvrđena carinskom tarifom. 65. Šta je carinska tarifa, šta obuhvata i kakva može biti? Carinska tarifa jeste sistematizovani spisak roba koje podležu plaćanju carine i po kojoj se sprovodi postupak carinjenja robe, po određenim carinskim stopama. Ona obuhvata spisak robe koji se sastoji od: - tarifskih oznaka ( znakovi za obeležavanje pojedinih vrsta robe), - naimenovanja robe (tekstualna definicija robe) i - carinskih stopa ( brojčano izražena visina carine). Carinske tarife mogu se podeliti prema: - pravcu kretanja robe na : uvozne(za robu koja se uvozi) i izvozne; - načinu određivanja carine na: carinska tarifa po vrednosti ( vred. robe služi kao osnov za obračun zarine) i specifične carinske tarife( obračunava se po jedinici
mere proizvoda); kombinovane carinske tarife ( i po vrednosti i po jedinici mere robe); - načinu donošenja na: autonomne ( donose se samostalnim pravnim aktom jedne zemlje) i ugovorne tarife (na osnovu međunarodnog ugovora); - broju kolona carinskih stopa na: sa 1,2 ili više kolona. 66. Utvrđivanje uvoznih carinskih dadžbina? Uvozne carinske dadžbine moguće je utvrditi na osnovu carinske tarife u kojoj carinska stopa može biti izražena po vrednosti ili količini robe. Kod carinske tarife po vrednosti carinska stopa je data u procentima, a visina carine se utvrđuje na osnovu vrednosti robe i propisane carinske stope C=CO*c/100 C-iznos carine; CO- carinska osnovica; c- stopa carine Carinska osnovica obuhvata fakturnu vrednost robe (FV), logističke troškove dopreme robe do carinskog područja (LT), troškove osguranja (TO) i ostale troškove (OT). CO=FV+LT+TO+OT Kod carinskih tarifa po količini kao osnovica za naplatu carine služi jedinica mere proizvoda. C=K*c K-količina robe 67.Šta je harmonizovani sistem i kombinovana nomenklatura? Harmonizovan sistem se sastoji od jedinstvenog seta tarifnih brojeva i podbrojeva koji, zajedno sa Osnovnim pravilima primene, predstavljaju osnov za sistematizovano i jednoobrazno svrstavanje sve robe koja je predmet međunarodne trgovinske razmene.Za grupisanje podataka najčešće se primenjuju sledeći principi: - poreklo proizvoda, - vrsta meterijala od kojeg je proizvod izrađen, - stepen obrade proizvoda, - privredna delatnost, - namena proizvoda, - poseban značaj proizvoda. Kombinovana sistem je univerzalni klasifikacioni sistem, koji se koristi pri pravljenju carinskih tarifa. Kombinovana nomenklatura predstavlja sistematski spisak svih roba na bazi harmonizovanog sistema. Služi za carinske-tarifne namene i za statističke svrhe. 68.Koji su osnovni principi grupisanja proizvoda u carinsku tarifu? Za grupisanje podataka najčešće se primenjuju sledeći principi: - poreklo proizvoda, - vrsta meterijala od kojeg je proizvod izrađen, - stepen obrade proizvoda, - privredna delatnost, - namena proizvoda, - poseban značaj proizvoda. 69.Poreklo robe, uloga u carinskom vrednovanju? Poreklo robe bitno utiče na proces carinskog vrednovanja i određivanja carinskih stopa i uvoznih dadžbina. Prema našim važećem carinskom zakonu i propisima uglavnom se radi o dve vrste porekla robe: preferencijalno poreklo: kroz određene međunarodne ugovore
nepreferencijalno poreklo: uvozne carinske dadžbine obračunavaju se na osnovu carinskih stopa propisanih carinskom tarifom. 70.Šta je tran. osiguranje i koje vrstedruštvu, osiguranja postoje? Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva određenog događaja, nesrećnih slučajeva i sl.Javlja se u tri vida tj. ima tri dela: ekonomski, tehnički i pravni. Postoji više podela osiguranja: -prema predmetu osiguranja (kasko, kargo, odgovornost vozara) - prema vidu transporta (pomorsko, kopneno, rečno, vazdušno, kombinovano, u cevnom i PTT tran.) - prema vremenu trajanja ( pojedinačno i generalno) - prema prostoru ( domaće i međunarodno) - prema stepenu obaveznosti ( obavezno i dobrovoljno)itd. 71.Koji su subjekti i elementi osiguranja? U subjekte osiguranja spadaju fizička ili pravna lica koja direktno ili indirektno pokazuju interes za pružanje ili korišćenje osiguranja a to su: - osiguranik- subjekat koji pokazuje interes za osiguravajućom zaštitom - osiguravač- pravno lice koje se ugovorom obavezuje da će nadoknaditi štetu kada nastane osigurani slučaj - ugovarač osiguranja- u svoje ime a za račun osiguranika sklapa ugovor o osiguranju - zastupnici-posrednici, korisnici osiguranja itd. Bitni elementi osiguranja su: - rizik- događaj koji dovodi do primene obaveze osiguravača - šteta-materijalni gubitak ili oštećenje - premija – cena rizika - osigurani slučaj- njegovo nastupanje predstavlja ostvarenje rizika - suma osiguranja- gornja granica obaveze osiguravača - fondovi osiguranja- omogućavaju da osiguranje odgovori svojim obavezama u svakom momentu - bonus, franšiza. 72. Šta su tran. rizici, elementi i vrste rizika? Pod pojmom rizik podrazumeva se budući neizvestan događaj nastao nezavisno od isključive volje osiguranika zbog koje osiguranik može pretrpeti materijalnu štetu. Pod trans. rizicima se podrazumevaju one opasnosti kojima su izložena prevozna sred. i roba za vreme prevoza. Elementi: - mora se raditi o događaju, - događaj mora biti budući - događaj mora biti neočekivan - događaj mora biti nezavisan od isključive volje osiguranika. Svi rizici se mogu podeliti u 4 osnovne grupe: - osnovni rizici (saob. nezgode, požar, elementarne nepogode, eksplozija ..) - dopunski rizici ( krađa i neisporuka, manipulativne rizike..) - specijalni rizici (kvarljivost robe, zapaljivost ..) - ratni i politički rizici.
73. Kako se može izvršiti procena težine rizika i od čega ona zavisi? Postupak procene rizika obuhvata: - procenu stepena verovatnoće nastupanja osiguranog slučaja - procenu moguće visine štete. Osnovni elementi koji su u osiguranju robe značajni za procenu rizika su: - vrsta robe-osigurani predmet, - pakovanje, -vrsta prevoza - osigurana relacija, - osobine i starost tran. sredstva. 74. Kako se utvrđuje premija osiguranja? Premija osiguranja predstavlja cenu osiguranja. obračunava se po premijskim stopama utvrđenim tarifama osiguravača. Kod tran. osiguranja premija se određuje redovno u procentu od osiguranog iznosa, a utvrđuje se prema težini rizika koji se želi osigurati.Premija osiguranja obuhvata cenu osiguranja (Co), cenu usluge (Cu) i obavezne rezerve osiguranja (Ro) P=Co x Cu x Ro 75. Šta definišu i kakvi mogu biti ugovori o osiguranju? Odnosi u osiguranju uređuju se ugovorom o osiguranju, kojima se regulišu sva prava i obaveze za određeni posao u međunarodnom prevozu robe. U pogledu trajanja osiguranja postoje 4 tipa ugovora i osiguranju: - ugovor na vreme, ugovor na putovanje, ugovor prema vrednosti robe i ugovor prema količini robe. 76. Kako se mogu pokriti osigurani slučajevi? U okviru tran. osiguranja osigurani slučajevi se mogu pokriti prema: - uzorcima: pokrivene su sve posledice nastale usled ostvarenja osiguranih rizika (pojedini rizici i svi rizici) - posledicama: pokriće određenih posledica i svih posledica - i prema uzorcima i posledicama kombinovano. 77. Šta su tran. štete i koje vrste šteta postoje? Pod štetama u tran. osiguranju podrazumevaju se materijalna oštećenja i gubici osiguranog predmeta kao i troškovi nastali usled ostvarenja osiguranih rizika. Vrste tran. šteta: - potpuni gubitak osiguranog predmeta - delimični gubitak - troškovi spasavanja - zajedničke havarije - nagrade za spasavanje - obaveza naknade štete trećim licima - troškovi konstatacije i likvidacije štete 78. Šta obuhvata postupak konstatacije i likvidacije štete? Konstatacija štete- u slučaju nastanka štete osiguranik je dužan da na odgovarajući način utvrdi prirodu, obim i uzrok štete, kao i okolnisti pod kojim se šteta dogodila. Likvidacija- na osnovu dostavljenih dokumenta osiguravač je dužan da izvrši likvidaciju štete u razumnom roku i da isplati osiguraniku odgovarajuću nadoknadu; vrši se na jedan od sledećih načina:
- na bazi potpunog gubitka od osiguranog predmeta, -na bazi štete utvrđene u apsolutnom iznosu - na bazi procenta gubitka vrednosti osiguranog predmeta 79.Koja su dokumenta osiguranja i šta ona sadrže? Među najvažnijima su: polisa osiguranja, lista pokrića, certifikat osiguranja, potvrda o sklopljenom osiguranja i „SLIP“ i „COVER NOTE“.
