Oaza Imana

Ibn Kajjim el-Dzevzijje

VJEROVANJE U ALLAHA

Sazeti prikaz iz djela IЬn Kajjima el-Dzevzijje

Autor sazetog prikaza:

Dr. Omer Sulejman el-Eskar

Prijevod:

Mr. Jasmin Hadzikadunic - Prvo izdanje -

Tesanj, 2008.

Oazalmana Sazeti prikaz iz djela Ibn Kajjima El-Dzevzijje

N aslov originala:

Vahatu-1-imani inde Љn Kajjim

Urednik:

Ј asmin HadZikaduni6

Autor sazetog prikaza:

Dr. Omer Sulejman el-Eskar

Recenzenti:

Mr. hfz. Senaid Zajimovic

Мr.

Amna HadZikaduni6-Bukvi6

DTP:

Semir Sisic

Dizajn:

Adis Bajramovic

CIP - Katalogizacija и pиЬlikaciji Nacionalna i иniverzitetska biЬlioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 28-184.3-4

IBN Qayyem, al-Jawziyya Oaza imana : vjerovanje и Allaha : sazeti prikazi iz djela Ibn Kajjima el-Dzevzijje 1 aиtor sazetog prikaza Omer Sиlejman el-Eskar ; prijevod Jasmin Hadzikadиnic. - 1. izd. - tesanj. : Ј. Hadzikadиnic, 2008.·- 303 str. ; 23 cm Prijevod djela: ·vahatи-1-imani inde Ibn Kajjim. ­ i Ьiljeske иz tekst

BiЬliografija

ISBN 978-9958-890-54-3 1. el-Eskar, Omer Sиlejman COBISS.BH-ID 16816902

UMJESTO PREDGOVORA Кnjiga

"Oaza imana" sastavljena је na osnovu vise djela poznatog i priznatog autora IЬn Kajjima el-Dzevzijje. Knjigu је uredio, sastavio i teшatski obradio dr. Omer Sulejman el-Eskar. Jasmin Hadzikadunic, nakon niza prevedenih djela, obradovao nas је jos jednim znacajniш prijevodoш. Iz шk:opisa se vidi da knjiga tretira akaidsku tematiku. Sadrzaj knjige је strucno obraden i adekvatno preveden na nas jezik. Autor knjige IЬn Кајјiш i priiedivac dr. el-Eskar, ocigledno su verzirani u svim islamskim disciplinaшa, а posebno u akaidu. IЬn Кајјiш је u posJjednje vrijeme, s pravoш, najcesce prevodeni autor na nas jezik. U tош pogledu niшalo za njiш ne zaostaje i dr el-Eskar. Ova lшjiga pokazuje narav islaшskog poiшanja vjere u Allahovu jednocн. Svako autorovo шisljenje је uteшeljeno na Kur'anu i Sunnetu, sto i jeste zadatak ljudskog uша da u stvariшa jasno preciziraniш ~lijedi objavljeno а ne znanje zasnovano na pretpostavkaшa. navedeno u lшjizi autor је potkrijepio pouzdanoш i vrlo opseznoш literaturoш koju је tokom pisanja ovog djela koristio i konsultovao, ра tiшe ova knjiga s pravoш dobiva svoje zapazeno mjesto u literaturi akaida. Ona се postati nezaobilazaп izvor svima koji zele da se bave оvош teшatikoш. Sve sto

је

Najveca vrijednost ove lшjige jeste u cinjenici da na veoma detaljan, ali u isto vrijeшe jednostavan пacin, oЬicnog citatelja uvodi u svijet islamskog vjerovanja. I ranije је na ovu temu pisano, ali su autori ostavljali svoje knjige па пivou пedovrseпosti ili su imali pristup koji ве шоzе iшati осјепu uteшeljeпosti na nauku ehli-suппeta vel-dzeшa'ata, u sшislu da su vise nego sto је dozvoljeno u ovoj пauci unosili svoga, ili filozofskoga ili tenniпoloski zacudпoga, sto ova temeljпa islaшska znaпost ве trpi s obziroш na obavezпo cuvaпje пepovredivosti islaшskog pravovjerja. Ovu knjigu svesrdno preporucujeш паsеш citateljstvu. Moliш Uzvisenog Allaha da autore i prevodioca пagradi najljepsoш пagradom, i da iш ovo djelo ucini nepresusпiш izvoroш sevapa...

Mr. hfz. Senaid Zajimovii: · 5

g..... ...

6

е

. . ·' . .

. ·~~~ ... ,

~.Ј q•

.

· . . .1u ~. ·~ :!.. .•. _. . \Ј••

-~···· •

·.

. ·~

~.... _)1~

Dar AI~Nafaes · ~с-;цы, ~ J)l&t ,~ Jord>~'.trt

~·

.;;~)~H!i93.i;l..;.6. ~7fi'Љ-1·..-4 ig€~ R~flf:t!Цf! ~~~ ' •9!fl 6 W~ЗfИ1): ....а:iШ '~l.i,;Ь<~ .Ј."'.;;А ;.w... . .~~1 . . NTT~i/;
7

DOZVOLA ZA PREVODENJE КNJIGE Izdavacka kuca (En-Ne:Гais) daje pisшenu saglasnost gospodiш1 Jasшinu (Haшdije) Hadzikadunicu za prevodenje knjige "Oaza iшana". od doktora Ошеrа Sulejшan El-Eskar-a, sa arapskog na bosanski jezik.

8

UVOD IЬп

Tejmijje, Allah mu se smilovao, пjegova braca i uceпici imali sн Ьlagoslovljeпog zпanja, роsеЬпо о pitaвjima islamskog vjerovaпja. Od toga imaju veliku korist опi koji tragajн za zпапјеm. Imam Semsuddiп ebu Abdullah Muhammed Ь. Bekr ez-Zш'i ed­ Dimeski predпjaCio је u zпапјн medн IЬп Tejmijjiпim uceпicima. Iza sebe је ostavio veliko паuспо Ьlago, роsеЬпо iz podrucja islamskog mвogo

lпeda.

Jos odavпo sam primijetio oЬi1mюst пjegove раzпје prema pitaпjima islamskog vjerovaпja IЬп Kajjima i пjegovim djelima. Medнtim, пiје ih sabrao u јеdпн zЬirku, vec је па zasebпim mjestima govorio о temama islamskog vjerovaпja. uocio sam dok sam iscitavao пјеgо\Ћ djela, а ова sн stilom, u potpuno prihvatljivoj uravпotezeпosti. Као potporu tiш пavodima, izlagao је tekstove iz Кш'аnа i sшшеtа. Tada mi је пашnраlо da је sva ta pitaпja potrebпo objedпiti i tematski uvezati kako Ьi se pojavila u јеdпој kпjizi, kојн sam nazvao "Oaza imaпa", jer se овај koji iscitava оvн tematiku osjeca kao da је u zeleпoj i ugodпoj oazi usred suhe pustiпje. Sva ta

pitaпja

izlagaпa jedпostavпim

zelim skreпuti pazпju па povod sastavljaпja ove ovakav паСiп. Nisн mпogobiojпa djela starijih aнtora iz reda паsе нleme u pogledн propisa vezaпih za islamsko vjerovaпje. Nasi pretlюdпici vise su pridavali pazпju razilazeпjн e111iss-uппeta i , sekti i grupacija koje паm se suprotstavljaju. _1, uistiпu, пасi cemo veoma mпogo djela i spisa koja govore о Allalюvim imeпima i svojstvima, koja preciziraju zпасепје i defiпiciju imaпa, koja govore о kada'н i kaderu, pojasпjavaju propis о росiпiосн velikog grijeha. Medutim, нistiпu sн malobrojпa djela koja јаsпо tretiraju sve teme islamskog vjerovaпja н јеdпој kпjizi. Zato mi se javila zelja da u jednoj kпjizi saberem sve Љп Kajjimove spise о imапн kako Ьih, Allahovom voljom, рорнпiо пedostatak о kojem sam vec govorio. Љп Kajjim је Ьiо uceпjak eпciklopedijsko;?, raпga н опоше sto је prenosio od drugiћ i1l sam pisao. Pi"taпja islamskog vjerovaпja obradio је u svojiш kпjigama, ali su ona u пjima ostala U

uvodн

kпjige па

9

rastrkana. Pisao је о dzennetu u zasebnoj knjizi, koju је nazvao "Hadil-ervah ila Ьiladil-efrah" (Podstrekac dusa na odlazak u zemlju veselja). Ovdje је objedinio sve sto se о dzennetu spominje u Kur'anu i sunnetu. Isto је ucinio u vezi sa teшatikom kada'i i kadera. Takoder, vezano za meleke, knjige, poslanike, Dzehennem itd. Nema sumnje da је tema о kojoj је imao namjeru pisati Ьila apsolvirana na najbolji naCin. Citalac се primijetiti da prilikom sastavljanja ove knjige nisam donosio svoje navode, vec sam sabrao naucni materijal i napravio poredak kako bih doЬio knjigu koja је, ustvari, djelo Thn Kajjima. Stoga, u taj naucni materijal nisam ubacivao svoje navode, osim na pojedinim mjestima, zbog nuznih okolnosti, ili da Ьih uvezao prethodni govor sa sljedecim. Takoder, uocio sam da su neki pisci pok-usavali objedniti naucnu materiju vezanu za neke teme kod Thnul Kajjin1a, ра se dogodilo da su neke navode pripisivali IЬn Kajjimu, sto је velika greska, а ustvari ih nije napisao Thn Kajjim. ProЬlem na koji sam ја naisao је IЬn Kajjimovo tretiranje tematike vezane za dzennet u knjizi "Hadil-ervah", u kojoj ima slaЬih i apokrifnih predaja. Thn Kajjim је Ьiо jedan od velikana u hadisu, раје ponekad navodio slabe ili apokrifne predaje da Ьi na njih skrenuo paznju i upozorio. Nekad Ьi se dogodilo da ne skrene posebno paznju na slab hadis, shodno pravilu koje su potvrdili mnogi ucenjaci dozvoljavajuci navodenje slaЬih hadisa u pitanjima dobrovoljnih djela. Ovu knjigu sam podijeilo u cetiri velika dijela nakon uvoda. Prvi govori

о

tevhidu. Spomenuo sam va7)юst i vrijednost tevhida.

Drugi dio posebno sam odredio za Kelimetu'l-tevhid, jer sam napravio dvanaest manjih poglavlja u kojima sam spomenuo ono sto govori Thn Kajjim u vezi sa ovim velikim rijecima. IЬn

U trecem dijelu iznio sam dokaze koji ukazuju na tevhid, donoseci Kajjimove navode о ovoj tematici.

Cetvrti dio posebno sam ostavio da Ьih istakao cilj covjekovog postojanja, а on је realizacaija ubudijjeta jedinome Allahu. Tu sam napravio cetrnaest manjih poglavlja shodno onome sto је pojasnio Thn Kajjim, Allah mu se smilovao. Peti dio ostavio sam za tematiku onoga sto se suprotstavUa tevhidu i imanu, kao sto su kufr, sirk,. fisk i nifak, govore6i о onome sto IЬnul Kajjim navodi о historijatu tevhida i sirka, kako је dosao sirk na 10

AraЬljansko

poluostrvo u vidu obozavanja kipova poslije Allahovog vjerovjesnika Ismaila, te navodeCi primjere drugih naroda u pogledu ove tematike, da Ьih na kraju ovu tematiku u potpunosti iscrpio njegovim navodima. Poslije ove knjige do6i се i druge knjige, insallah, о vjerovanju u meleke i dzine, poslanike, u knjige, vjerovanje u berzeh, predznake Sudnjeg dana te vjerovanje u Sudnji dan. Molim Uzvisenog Allaha da mi pomogne da zavrsim ovu knjigu na najpotpuniji naCin, da mi dadne lijep nijet kojim zelim posti6i Njegovo zadovoljstvo. On sve cuje, Onje Ьlizu i odaziva se. Dr. Omer Sulejman el-Eskar

11

12

Oaza imana

13

14

Prvo poglavlj е

Defmicija imana

IЬn Kajjim, rahiшehullahu te'ala, na vise шjesta u svojiш predstavlja definiciju iшana kao terшinolosko znacenje i kaze:

knjigaшa

"Sustina iшana se sastoji od govora i djela. Govor se dijeli na dvoje: govor srca (ubjedenje), (iz)govor jezika, to је izgovaranje sehadeta. Djelo se dijeli na dva dijela: djelo srca (njegova naшjera i i djelovanje organa". 1

а

islпenost)

Na drugoшe шjestu kaze: iшana

se sastoji od spoznaje onoga sa с1ше је dosao sallallahu alejhi ve selleш: Vjerovanje srcem, izgovor jezikoш, pokomost s ljubavlju (i praksa), javno i tajno prakticiranje i pozivanje njeшu shodno шogucnostiшa". 2 "Sustina

Allalюv Poslaпik,

Misljenje

'uleшe о poiшanju iшana

Istu definiciju ili priЬlifuo slicnu ovoJ prenose islaшski ucenjaci, шedu kojiшa sп:

najeшinentniji

Ф Imam Malik es-Sagir ebu Muhammed Abdullah el-Kinvani, koji kaze:

Ьin UЬејј

"Iшan је

izgovor jezikoш, iskrenost (potvrda) srceш i djelovanje organa. Sшаnјпје se i povecava. Povecava se pokornoscп, а sшanJUJe grijesenjeш".

3

ф Safijin piijatelj, imam safijskog шezheba и njegovo vrijeme, Ebu Isшa'il Ьin Jahja el-Mнznijj, kaze: "Iшan

se sastoji od govora i djela ..

Medusobпo sн

nеша iшana bez djela, niti djela bez iшana". 4 1

Кitabu-s-salat, 54

2

El-Favaid IdZtiшa' ekdzujus el-islaшijjeh

3 4

Prethodni izvor

16

povezani tako da

Defmicija imana

е

Pravedni halifa Omer iЬn 'Abdulaziz rekao је:

"Doista, iшan ima svoje ogranke, oЬligatne duznosti, sunnete propise, ра ko ih upotpuni upotpuпit 6е i imaп" .5 Nedostatnost srcanog govora i izgovorajezikoш IЬn Кајјiш, rahiшehullahu

da iшап ne6e Ьiti potpun ako se шaпifestuje sашо izgovoroш jezikoш ili spoznajoш src~ш ili puteш i jednog i drugog zajedno, ve6 је uz to potrebno djelo srca, а to је ~ubav рrеша Allahu i Njegovoш Poslaпiku, sallallahu alejhi ve selleш, poslusnost u njegovoj vjeri, ustrajпost u pokornosti i slijedeпje Allahovog Poslaniku, sallallahu alejhi ve selleш. te'ala,

koпstatuje

Dakle, ovo је oprecno шisljeпju oпih koji sшatraju da se sastoji sашо od vjerovaпja srceш i potvrde jezikoш.

iшап

Љn Кајјiш, rahiшehullahu te'ala, пavodi nekoliko рпшЈеrа iz i sunneta о nevjerstvu oпih koji su odЬili da se pokore

Kur'aпa

Allahu, subhaпehu ve te'ala, i Njegovoш Poslaniku, sallallahu alejhi ve selleш, i pored vjerovaпja u Allaha, u Cije postoJaпje пisu пiшаlо suшnjali: · о

Takav је i predvodnik grijesnika Љlis, lanetullahu 'alejh.

On је znao da шu је Allah, subhaпehu ve te'ala, naredio da ucini sedzdu Adeшu, 'alejhisselaш. Nije sшnnjao u Allaha, subhaпehu ve te'ala, ve6 se uzoholio i odЬio poslusпost radi koje је zasluzio Allahovo prokletstvo i vjecnu patnju. Uprkos spoznaje Allaha i пеsUШ11јапја u Njega, zakleo Mu se Njegoviш dostojanstvoш da 6е sve robove па stranputicu odvoditi osiш oпih шedu пјiша koji budu рrеша Allahu iskreпi. Dakle,

пiје sшnnjao

u

Allaћa,

kao ni u Njegovo postojanje, Dan prozivljeпja, Dzennet i Dzeheпneш, а opet је, i pored svega toga, odabrao vjecno boraviste u vatri dzeheneшskoj. Na sebe је пavukao Allahovo prokletstvo i srdzЬu, i uda~eпje od Dzenneta. Mnogo је oпih koji ovo jos пisu spozпali, i rece sejtaп: Prethodni izvor, str. 35. Omerov govш је zaЬiljezio Buhari u poglavlju "El-Iman" i govor Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Jslam se gradi na pet temelja" 5

17

Definicija imana

"Gospodaru moj,"- rece on- "daj mi vremena do dana kada Ьiti ozivljeni!"6

се

oni

IЬlisovo nevjerstvo proizislo је iz neposlusnosti i omalovazavanja, ne iz neznanja.

а

• Njemu је slican Ьiо faraon kada mu је Musa, 'alejhisselam, rekao: "".-"",",.,

1-""""

,.,.,"...,;

ф ·--~~~5\tljy'~\yj

-r1

_ .... J,..""t-",.,....

)tj ~~р J_pl

,"."

Lo~···

""Тi znas da ovo nije dao niko drugi nego Gospodar nebesa i Zemlje, kao oCigledna znamenja..." 7 О

njemu i njegovom narodu, Uzviseni Allah kaze:

"",

,

Ј""""

ф U"!-~~л.~Ј 1

"I kad im ocito dodose znamenja Nasa, oni rekose: "Ovo је prava carolija!' I oni ih, nepravedni i oholi, porekose, ali su u seЬi vjerovali da su istinita, ра pogledaj kako su skoncali smutljivci". 8 Ovi ajeti ukazuju na to da njihovo nijekanje i poricanje potice iz cvrstog ubjedenja (jekina) koji је najjaCi put spoznaje, i iz zuluma (nepravednosti) i oholosti, а ne iz neznanja. 9 Ovoj skupini, prema rijecima IЬn Kajjima, rahimehullah, pripadaju i (sljedbenici Кnjige- zidovi i krscani)

ehlu-1-kitaЬije

6

El-Hidzr, 36

7

El-Isra', 102

8

En-Naml, 13-14

9

Miftahu dari es-seaden 1/322-323

18

Definicija imana О

njima Allah, tebarake ve te'ala, kaze:

"0 sljedbenici Кnjige, zasto u Allahove dokaze ne vjerujete, а da su istina, dobro znate? О sljedbenici Кnjige, zasto istinu neistinom zamracujete i svjesno istinu krijete?" 10 · А to је Kur'an i Onaj Ко poziva njemu. Vi s'rjedocite da је to autenticna knjiga i da је Istina u njoj. Njihovo nevjerovanje svjesno · potice iz znanja о istini, а ne iz neznanja." 11

Takoder је, Allah mu se smilovao, spomenuo i druge dokaze koje prenosim od njega. А zatim kaze: "Dovoljno о ovome su Allahove vijesti о nevjernicima koji kafu nakon sto (su) svojim oCima gledali kaznu i priЬlizio im se Sudnji dan, vide i . uvjere se u ono u sta su vjerovjesnici pozivali i о cemu su obavjestavali.

,.,. Ј. •, .;,-t 11 ; ,"., о Ј ф uY.·~ (41' ~ 1_я.

"Da nam је da povraceni budemo, ра da dokaze Gospodara naseg ne poricemo i da vjemici postanemo!' Ne, ne! Njima се ocevidno postati ono sto su prije krili; а kada Ьi i Ьili povraceni, opet Ьi nastavili da rade ono sto imje Ьilo zabranjeno,jer oni su doista lazljivci"Y Ра, koje је saznanje ocevidnije od saznanja onoga ko је vidio Sudnji dan i osjetio patnju onoga svijeta, а zatim, kada Ьi ponovo Ьiо povracen na ovaj svijet, dao Ьi prednost zaЬludi nad uputom?! А zasto mu nije koristilo ono sto је ugledao svojim ocima? 13 10

Ali Imran, 70-71 Miftahu dari es-se"adeh 1/323 12 El-En'am, 27-28 11

13

Miftahu dari es-se'adeh 1/328

19

20

Drugo poglavlje

TemeUi imana

Љn

Kajjim, rahimehullah, uporedio temeUom zgrade koju covjek zeli izgraditi.

је

iman (vjerovanje) sa

Njegov temelj је ono sto se nastanilo u njegovom srcu od imanai potpunog predanja pokomosti Uzvisenom Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Sve sto iman u srcu roba bude cvrsci i jaCi, i djelo се Ьiti sagradeno na cvrscem temelju. I о tome kaze: "Ко zeli da nadograduje svoju zgradu, neka poradi na ucvrscivanju njenog temelja i pobrine se о njemu. Jer, nadogra<Щja zgrade upravo zavisi od cvrstine njenog temelja.

Temelj је iman, а djela i stepeni su zgrada. Ako temelj bude cvrsto uraden onako kako treba, onda се moci nositi sav teret i dalju nadogradnju. Ako se neki dio zgrade pocne rusiti, lahko се se popraviti (takav slucaj nije sa temeljom). А ako temelj nije cvrst i staЬilan, onda se na njega ne moze vrsiti nadogradnja. А ako se odruni neki dio od temelja, gotovo citava zgrada се se srusiti. 'Arif 14 stalno vodi brigu о temelju i ne dozvoljava da se njegova zgrada tako lahko srusi. Uzviseni Allah kaze:

"Da li је bolji onaj koji је temelj zgrade svoje postavio na strahu od Allaha i u zelji da mu se umili - ili onaj koji је temelj zgrade svoje postavio na rub podlokane obale koja se nagnula, da se zajedno s njim u vatru dzehenemsku srusi?" 15 14 15

znalac, onaj kojije spoznao Allaha, subhanehu ve te'ala Et-Tevba, 109

22

Temelji imana Temelj za izgradnju dobrih djela је poput snage u ljudskom tijelu. Ako је insan snazan, moci се nositi teret tijela i zastiti ga od raznih bolesti. Ako је insan slab, onda nece Ьiti u stanju podnijeti teret tijela i Ьit vise podlozan bolestima.

се

Zbog toga, nastoj graditi svoju zgradu na cvrstim i postojanim temeljima vjerovanja. Usput, ako Ьi nesto Ьilo neuredno najednom spratu ili krovu zgrade, lakse је to popraviti nego da moras srusiti temelje. Ovaj temelj sadrzi dvije stvari: о

Ispravna spoznaja svoj stvima i atriЬutima

о

Allahu

1

Njegovim savrsenim

е Ispoljavanje pokomosti samo Njemu, tebarake ve te'ala, i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.

Ovo је najjaci i najcvrsci temelj na kojem Ьi rob trebao sagraditi svoju zgradu, i na takvom temelju se moze izgraditi zgrada beskrajno visoka.

23

24

Trece poglavlj е

VAZN

PR

VI

U

P06LAVLJU О VJEROV

~JU

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Prvo pravilo: Izgradivanje vjerovanja na cvrstom UVJerenJU Gekinu) IЬn Kajjim, rahimehullah, prenosi od uvjerenju, i kaze:

DZиnejda

definiciju

о

cvrstom

"То је

ucvrscenje znanja koje nije podlozno nikakvim promjenama, niti se mjjenja u srcu". 16 I definisao је ilmu-1-jekin 17 kao: "Potpuno uvjerenje u kojem se sumnja ne javlja, niti negativno djeluje na njegovo vjerovanje. Naprimjer, uvjerenje da postoji dzennet i cvrsto ubjedenje da је on vjecno boraviste bogobojaznih i kao sto је cvrsto ubjedenje da su vjerovjesnici to prenijeli od Uzvisenog Allaha i ubjedenje u njihovu iskrenost. Do cvrtstog uvjerenja dolazi se znanjem i dovoljno је od koristi znanja to је sto plod njegov cvrsto ubjedenje koje је neophodno srcu kako Ьi Ьilo spokojno i jako kroz zivot. " 18 Zbog toga је Uzviseni Allah u Svojoj Uzvisenoj koji ga posjeduju, i kaze:

Кnjizi

pohvalio one

" ... eto tako Mi podrobno izlazemo dokaze ljudima koji znaju". 19 I kaze u vezi sa Svojim prijateljem IЬrahimom, 'alejhisselam:

"I Mi pokazasmo IЬrahimu carstvo nebesa i Zemlje da Ьi cvrsto vjerovao". 20 16

Miftahu dari es-se'adeh, 1/477

17

Cvrsto uvjerenje

18

Et-tiЬjan fi aqsamil Kur'an, str. 119

19

El-E'raf, 32

20

El-En'am, 75

26

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje I ukorio је onog koji nema uvjerenja i kaze:

" ... da ljudi u dokaze Nase nisu uvjereni". 21 IЬn

Kajjim, rahimehullah, govorio odnosu na iman, раје kazao:

је о

22

visem stepenu uvjerenja u ·

"Uvjerenje u odnosu na iman је kao dusa u odnosu na tijelo. Radi njega su se arifi medusobno nadmetali ko се Ьiti bolji i natjecali oni koji su zeljeli (htjeli) da se natjecu, i prema njemu su se uputili i trudili su se da ga postignu i usavrse. А kada se strpljenje spoji sa uvjerenjem, iz toga се proizici vodstvo u vjeri. Uzviseni Allah, Cijom rijecju se povode upuceni, kaze:

"Izmedu njih smo Mi vode odredivali i oni su, odazivajuci se zapovijedi Nasoj, na pravi put upucivali, jer su strpljivi Ьili i u dokaze Nase cvrsto vjerovali".23 IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, sakupio је odlike onih koji su dosegli stepen cvrstog uvjerenja (jekina), раје rekao:

о

Uzviseni Allah је posebno odlikovao ehli-jekin time sto su se okoristavali ajetima i jasnim znakovima. Kaze Uzveseni Allah, Koji је najiskreniji govomik:

"I na Zemlji su dokazi za one koji cvrsto vjeruju".Z 4

21

En-Naml, 82

22

"Miftah dari es-se'adeh", 1/476

23

Es-SedZda, 24

24

Ed-Darijat, 20

27

OAZA IMANA- Љn Kajjim el-Dzevzijje Ф

Odlikovao је one koji Sll dosegli stepen uvjerenja uputom i uspjehom na оЬа svUeta, i kaze: Ј.

. ....

Ј,

Ј.

".,

""t-"J

""'

"..,

".,.,

I -"..

,. ., ~""' . .

~ -"..

..

Ј ~Ј

".,

.-::_..ј\1'

ф u~~~ ~А-'2~ј Щ ~ Ј-?1 Сој Щј Ј-?1 ~ u_н}.! (j..~lj

"I onima koji budu vjerovali u ono sto se objavljuje teЬi i u опо sto objavljeno prije tebe, i onima koji u onaj svijet budu svrsto vjerovali. Njima се Gospodar njihov na pravi put ukazati i опi се опо sto zele ostvariti". 25

је

Ф Obavijestio је. о staпovnicima dzehellllema da oni nisu pripadali ehli-jekinu, i kaze:

Ьili

"Kad se govorilo: 'Allahovo оЬесапје је, zaista, istina! I u cas ozivljeпja nеша niшalo suшпје'- vi ste govorili: 'Mi пе zпашо sta је cas ozivljeпja, шi sашо zaшisljaшo,шi nisшo uЬijedeni.' " 26

е Cvrsto uvjereпje је srz srcanih djela koja su u osnovi duse

djela

orgaпa

i ono је sustina ove vjere.

о

Jekin (cvrsto uvjerenje) u vezi је sa tevekkulom (oslanjaпje na Allaha) i zbog toga је tevekkul ovisan о jaCini cvrstog uvjerenja i njegov је plod. Uzviseпi

25

El-Bekara, 4-5

26

El-Dzasije, 32

28

kaze:

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Zato se pouzdaj u Allaha, jer ti, doista, slijedis pravu istinu!"27 ~~ (el-hakk) u ovom ajetu podrazшnijeva cvгsto uvjerenje. Vjeгovjesnici

su govoгili:

"Zasto da se ne uzdamo u Allaha kad nas 'd . ?.... ·~8 1 ето uputю

је

On putevima

kojiшa

е Kada jekin dospije do srca, tada ono zaЫista i obasja ga svjetlost, tako da iz njega iscezne svaki vid sumnje i nezadovoljstva, brige i tuge. Ispuni ga ljubav (prema Allahu), trazenje utocista i oslanjanje iskljuCivo na Njega, subhanehu ve te' ala". 29 Љn Кајјiш,

rahimehullah, zestoko је osudio sljedbenike zablude koji sшatraju da se рпtеш Allahovoga govora i govora Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleш, ne шоzе steci znanje, niti cvrsto ubjedenje о spoznaji Allaha, Njegovih savгsenih iшena, svojstava i djela, niti dokazivanje о postojanju шeleka i njihovЉ svojstava i vrsta. Kaze, Allah шu se sшilovao: "Ako Kur'an nije dovoljan za spoznaju Allaha, preшda najveci dio Kur'na govori о Allahu i Njegoviш svojstviшa, kako је, onda, dovoljan za spoznaju ahireta i propisa? 30 Drugo pravilo: Osnova vjere је vjerovanje u ono sto је objavio Allah i saopcio Njegov Poslanik i poslusnost naredbaшa Љn Кајјiш

pojasnjava:

"Iman se zasniva na cvгstoш uvjerenju u ono sto dolazi od Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleш i ispoljavanje pokomosti u svakoш obliku naredbe. Zatiш, poslije ova dva teшelja slijedi 27 28

En-Neml, 79 Љrahim, 12

29

"Medarid.Zu-s-Salikin"

30

Es-sevaiqнl Mursele 2/769

29

11 1

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje odbacivanje lafuih sumnji i borba sa strastiшa. Na ova dva temelja gradi se vjera: vjerovanje u objavljeno i poslusnost u naredenom, а potom odbacivanje sumnji i borba protiv strasti. Prema tome, govorimo

о

cetiri emra:

Prvo: Cvrsto uvjerenje u dokaze koji dolaze od Uzvisenog АП,.,ћа. Drugo: Odstranjivanje svake subhe koja dolazi od dzina i sejtana u vidu ljudi i suprotstavljanje njima. Tre6e: Ispoljavanje pokomosti. Cetvrto: Borba duse u otklanjanju strasti koje se javljaju izmedu roba i njegovog upotpunjenja pokomosti. Ove dvije stvari podrazumijevaju subhe i strasti koje u osnovi bivaju glavni izvor nesre6e i propasti roba, kako u ovozemaljskom zivotu, tako i na budu6em svijetu, kao sto prva dva temelja (uvjerenje u dokaze koji dolaze od Uzvisenog Allaha i pokomost) Ьivaju uzrok sre6e i uspjeha na оЬа svijeta. Naime, rob posjeduje dvije snage: mo6 spoznaje i razmisljanja i ono sto slijedi od znanja i govora, i mo6 zelje i ljubavi koja је propracena cistim nijetom, znanjeш, cvrstom odlukom i djelom. Subha 6е negativno uticati na snagu spoznaje i snagu razmisljanja ako se rob ne bude od nje cuvao putem odbacivanja, dok 6е, takoder, strast negativno djelovati na snagu zelje i djela ako se rob ne potrudi da је izbaci iz sebe." 31 Tre6e pravilo:

О

granici imana i kufra

"Iman se sastoji od cvrstog ubjedenja srcem, izgovora jezikom i djelovanja organa. Sastavljen је iz vise dijelova, koji su podijeljeni izmedu vanjstine i unutrasnjosti, tj. vanjstine koja se manifestuje putem jezika i djela, а proistice iz unutrasnjosti (srca). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, djelovanje imana podijelio је na ogranke. Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,.;

.,

1::

;11

"lman ·se sastoji od sezdeset i nekoliko ogranaka, imana".

·1

!'

31

"Miftah dari es-se'adeh", 1/195-196

30

а

stid

је

dio

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, nastavlja i kaze:

"Sustina imana podijeUena је na vise ogranaka, svaki ogranak se naziva imanom. Namaz је dio imana. Isto tako, dio imana su davanje zekata, hadz i post. Unutrasnja djela, kao sto su stid, tevekkul (oslonjanje na Allaha), bogobojaznost, teznja ka Allahu, dijelovi su imana. Dijelovi imana zavrsavaju se na najmanjem, а to је uklanjanje sa puta necega sto smeta prolaznicima. 1 ovaj postupak ubraja se u ogranke imana. Rusenjem i1i nedostatkom nekih od ovih ogranaka prestaje validnost imana, kao sto је npr. sehadet, dok sa nekim od njih njegova sustina i daUe ostaje validna, naprimjer neuklanjanje sa puta necega sto smeta prolaznicima. 32 Izmedu ova dva ogranka postoje drugi ogranci koji se medusobno razlikuju ро stepenu vaznosti. Jedni su Ыizi i na taj nacin povezani sa ogrankom sehadeta, а drugi su Ыizi ogranku "uklanjanja s puta necega sto smeta prolaznicima", i sa njim povezani. Isto tako је i sa kufrom. Kufr ima svoj temelj i ogranke kao i iman. Stid је dio imana, а neposjedavanje stida је ogranak kufra. Iskrenost је dio imana, а lal: је ogranak kufra. Namaz, zekat, hadz i post ubrajaju se u ogranke imana, dok se njihovo ostavljanje ubraja u ogranke kufra. Sudenje ро Allahovom zakonu је ogranak imana, а nesudenje ро njemu је ogranak kufra. Svi grijesi su ogranci kufra, а dok svaki vid pokomosti spada u ogranke imana. · Dvije su vrste ogranaka imana i kufra: kufr koji se pocini grijesima (rijeci koje su same ро seЬi kufr) slobodnom voljom, i kufr koji se pocini djelom, npr. cinjenje sedzde kipovima ili .oskmavljenje svetosti Kur'ana. 33 Cetvrto pravilo: Nestanak nekih dijelova imana Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, ustanovio је da iman predstavlja govor srca, sto znaCi njegovo uvjerenje, govor jezikom, djelovanje srcem i djelovanje tjelesnim organima. Potom pojasnjava propis kada nestanu sva cetiri njegova dijela ili dio njih.

32 33

Buhari,9; Muslim, 35 Es-Salat, 53

31

OAZA IМANA- Љn Кајјiш el-Dzevzijje On о

tоше

kaze:

"Srz iшana sastoji se od govora i djela. Govor se sastoji iz dva djela: govor srca, а to је uvjerenje, i govor jezika, а to је izgovaranje rijeci kojiшa se ulazi u islaш. Djelo је takoder sastavljeпo iz dva dijela: djelo srca, koje se odnosi na njegov nijet i iskrenost, te djelo tjelesпill organa. Kada u potpunosti nestanu ova cetiri teшelja, nestane i iшana. Kada nestane potvrde srceш, preostali dij elovi iшana ne6e koristiti, jer potvrda srceш је uslov vjerovanja u nјЉ i njihovu korist. Ako nestane djela srca, а ostane iskreпo uvjerenje, onda dolaziшo na шjesto poprista izшedu шurdzija i ehlus-s-sunneta. Ehlu-s-sшшet је u saglasnosti da tada nestaje iшana i da potvrda ne6e koristiti kada nеша djela s1·ca, а to znaci kada пestane srcaпe ljubavi i podredeпosti. Isto tako, Љlisu, fа1-аопоvош пarodu, zidoviшa i шusriciшa koji su Ьili uvjereпi u istiпitost Poslanika, sallallahu alejhi ve selleш, sviшa njiшa to пе6е koristiti. Oni su ga priznavali i јаvпо i tajno i govorili su da пiје lazov, ali ga пisu slijedili, пiti u njega vjerovali. Kada iшаппеstаје sa nestankoш djela srca, опdа se ne шоzе pore6i da шоzе пestati sa пestankoш пajve6eg dijela tjelesnih udova. А narocito kada пеstапе iшапа zbog nepostojaпja ljubavi srca i пjegove podredeпosti, а sto пestaje zbog nepostojanja cvrste potvrde, kao sto је to prethodпo ustanovljeпo. Iz пepokomosti srca пuzпо proizlazi пepokomost tjelesпih udova, jer kada se sгсе pokori i podredi, pokore se i podrede tjelesпi udovi. Iz njegove пepokomosti i nepodredenosti пuzпо proizlazi пepostojanje potvrde koja iziskuje pokomost, а to је sustina, srz пnапа.

Iшan

nije sашо potvrda, kao sto је pгethodno pojasпjeno, ve6 potvrda koja пalaze pokomost i podredenost. Isto оуо odnosi se i па uputu, koja пе znaCi sашо spozпaju i oCitovaпje istiпe, ve6 spozпaju koja пalaze slijedeпje istiпe i djelovanje па koje ona obavezuje. Ako se prvo пazove uputoш, опdа to nije potpuпa uputa koja пalaze upu6eпost. Isto tako, uvjerenje u potvrdu, iako se naziva potvrdoш, пiје potvrda koja пalaze vjerovaпje. Zato dobro sagledaj ovaj teшelj i pazi na njegove principe. " 34

34

Es-Salat, 54

32

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Peto pravilo: Kufr u vjerovanju i djelu Dvije su vrste kufra: kufr u djelu i kufr nijekanja i prkosa. Kufr nijekanja је poricanje iz znanja onoga sto је dostavio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, od Allaha, subhanehu ve te'ala, Njegovih savrsenih imena i atributa, djela i propisa. Ova vrsta kufra u svakom pogledu је oprecna imanu. Kufr u djelu se dijeli na stvari koje su oprecne imanu i one koje nisu oprecne imanu. Naprimjer, сшЈеnје sedzde kipovima, oskvrnavljivanje svetosti Kur'ana i ubijanje i psovanje poslanika oprecno Је tmanu. Nesudenje ро Allahovom zakonu i ostavljanje namaza spada u apsolutni kufr, jer је to pocinjeno djelom i to se nikako ne moze promijeniti. Ostaju, dakle, kufr zato sto su ih Allah, subhaneh, i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tako imenovali. То је djelo kufr djelom, а ne u srcanom ubjedenju. Kafir је ko ne sudi ро Allahovom zakonu, onaj koji ostavlja namaz је kafir, spomenut u takvom kontekstu· u Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, rijecima, ali to djelo је kufr djelom, а ne u srcanom ubjedenju. Neшoguce је da Uzviseni Allah onoga ko ne sudi ро оnоше sto је On objavio nazove kafiroш, а i. da Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleш, onoga koji ostavlja naшaz nazove kafiroш, а da se u isto vrijeшe ne шоzе pripisati kufr. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selletn, u svojiш rijecima је u potpunosti lisio iшana Ьludnika, kradljivca, onoga ko konzumira alkohol i опоg od Cijeg zla nije siguran njegov koшsija. · Dakle, od njega је odstranio iшan u орсеш djelu, а пе ubraja se u kufr poricanja i uvjerenja.

sшislu,

jer to

је

kufr u

Takoder је Poslanik, sallallahu alejhi ve selleш, rekao: "Ne vracajte se kufru nakon vratoviшa".

Ovo је kufr ve selleш, rekao: 35

шеnе

udarajuci jedni druge

ро

35

djeloш.

U

drugoш

hadisu је Poslanik, sallallahu alejhi

Buhari, 1741; Muslim, 1.679

. 33

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevziije "Onaj ko ode sihirbazu i povjeruje u ono sto mu on kaze, ili onaj ko op6i sa zenom u strafujicu, porekao је ono sa cime је dosao Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem"36 Iu hadisu: "Ко

muslimanu kaze: 'Kafire!', rijeci vratit се se njemu". 37

а

on doista ne bude takav, njegove

Uzviseni Allah је okarakterisao onog ko postupa ро jednom dijelu ne provodi drugi mu'minom u onome sto provodi, а kafirom u ono sto zapostavlja.

Кnjige, а

Uzviseni kaze:

36

Buhari,48; Muslim, 64

37

Buhari, 6.104; Muslim, 60

34

OAZA IМANA - Љn Kaijim el-Dzevziije I kada smo od sinova Israilovih zavjet uzeli da cete se jedino Allahu klanjati, i roditeljima, i Ьliznjima, i sirocadi, i siromasima dobroCinstvo ciniti, а ljudima lijepe rijeci govoriti i molitvu obavljati i zekat davati, vi ste se poslije, izuzev vas malo, izopacili i zavjet iznevjerili; i kada smo od vas zavjet uzeli da krv jedni drugima necete proljevati i da jedni druge iz zemlje vase necete izgoniti- vi priznajete da је tako i svjedoci ste - vi ipak jedni druge uЬijate, а pojedine od vas iz zavicaja njihova izgonite- poma.ZUci jedan drugom protiv njih, cineci i grijeh i nasiije; а ako vam kao suznji dodu, vi ih otkupljujete- а zabra:njeno vam је da ih izgonite. Kako to da u jedan dio Кnjige vjerujete, а drugi odbacujete?! Onoga od vas koji Cini tako stici се na ovome svijetu ponizenje, а na Sudnjem darш Ьiсе stavljen na muke najteze. А Allah motri na ono sto radite" .38 U ovom ajetu Uzviseni kaze da su jevreji prihvatili i posvjedocili zavjet koji im је On naredio i pridrzavali ga se. Ovo govori о njihovom zavjetu da jedni druge nece uЬijati, niti се jedni druge iz domova svojih protjerivati, а zatim nas Allah, subhaneh, obavjestava da su oni prekrsili taj zavjet, da su iznevjerili obecanje, ра su poceli jedni druge uЬijati i izgoniti iz svojih domova. То је njihovo nevjerstvo u ono cime ih је Allah zaduzio u Кnjizi. Potom је obavijestio da su oni oslobadali iz тopstva iz druge, suprotstavljene skupine, sto predstavlja njihov iman, zbog toga sto su tada postupali ро naredenju koje im је doslo u Кnjizi. Ро tome su Ьili vjemici, jer su postupili ро datom zavjetu, а nevjerstvo im se pripisuje radi onoga sto su od tog zavjeta pronevjerili i zapostavili. Iman djelom oprecan је kufru koji se pocini u djelu, а iman u uvjerenju је oprecan kufru u uvjerenju. Ovo potvrduju Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, rijeCi: "Psovanje muslimanaje grijeh, а borba protiv njegaje kufr". 39 Postoji razlika izmedu psovanja muslimana i borbe protiv njega. Jedno od ovo dvoje nazvano је grijehom, а drugo kufrom. Naravno, to se odnosi na kufr pocinjen u djelu, а ne u ubjedenju . .I ova vrsta kufra ne izvodi covjeka u potpunosti iz islama, isto kao sto Ьludnika, kradljivca i alkoholicara to sto Cini nije izvelo iz vjere, ali su liseni toga da se zovu mu'minima. 38 39

El-Bekara, 83-85 Buhari,48; Muslim, 64

35

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Razlikovanje izmedu ku:fra u djelu i kufra u uvjerenjuje stav ashaba, radijallahu 'anhum. · Dakle, navedeno pojasnjenje је stav ashaba koji su bolje poznavali Allahovu Кnjigu od svih pripadnika КiЬlе i koji su najbolje poznavali pitanja i propise koji se ticu islama i ku:fra. Ovakve mes'ele 40 uzimaju se samo od njih. Oni koji su dosli poslije njih, nisu razumjeli sustinu ovih mes'ela. One se dijele na dvije skupine:

- Prva skupina је pocinioce velikih grijeha protekfirila 41 i zauzela stav da се pocinioci velikih grijeha vjecno ostati u Vatri. - Druga skupina smatra da ј е pocinilac velikih grij eha mu'min potpunog imana. Ova skupina је u potpunosti otisla u krajnost. Uzviseni Allah uputio је ehlu-s-sunnet na srednji, umjereni put i stav, а to је kufr koji nije pravi kufr, licemjerstvo koje nije pravo licemjerstvo, sirk koji nije pravi sirk, neposlusnost koja nije neposlusnost i nepravda koja nije nepravda. Ucenjaci koji su zauzeli ovaj stav: Rekao је Su:tjan iЬn Ujejna, od Hisama iЬn HudZejna, Tavusa, а on od IЬn Abbasa prenosi rijeCi о ajetu:

" ... А oni koji ne sude prema onome sto pravi nevjemici."

је

а

on od

Allah objavio, oni su

"Nije to ono nevjerstvo koje oni misle." 'AbdurRezzak veli: оса,

"Obavijestio nas је Me'mun, а on prenosi od Tavusa, daje rekao: 'Rekao је IЬn Abbas о rijecima:

40

Mes'ela - pitanje

41

Protekftriti - proglasiti nekoga nevjernikom, kafirom

36

а

on od svog

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje 'Nije to kufr koji izvodi iz vjere. Onaj ko ga bude ucinio, poCinio је kufr, ali taj kufr nije poput kufra onog koji ne vjeruje u Allaha i Sudnji dan"'. U drugoj predaji stoji: Rekao је Tavus:

"То је

"То је

kufr koji ne izvodi iz vjere".

kufr koji ne izvodi iz islama".

'Ata kaze:' "То је kufr diine kufr42, zulm diine zulm, 43 fisk diine fisk44" Ovo sto је rekao 'Ata pojasnjeno је u Kur' anu i jasno onome ko ga је u potpunosti shvatio i razumio. Uzviseni Allah nazvao је kafirom onoga ko ne sudi prema onome sto је On objavio i nazvao је kafirom onog ko zanijece ono sto је Allah objavio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Ali, ove dvije vrste kufra nisu na istom stepenu. Kafir se naziva i nasilnikom, kao sto se spominje u ajetu:

"А kafui su pravi nasilnici". 45

Onaj ko prelazi Allahove granice u braku, prilikom razvoda ili povratka (u brak), taj је nazvan imenom nasilnik. Uzviseni kaze:

" ... Onaj koji Allahove granice prelazi- sam seЬi nepravdu Cini... " 46 I Njegov poslanik, Junus, 'alejhisselam, rekao је:

42

Тј. mali kufr

43

Тј. mali zulm

44

Тј. mala neposlusnost

45

El-Bekara, 254

46

Et-Talaq, 1

37

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "... Nema boga, osim ogrijesio prema seЬi!" 47 А

ТеЬе,

Hvaljen neka si!

а Ја

sam se zaista

Adem, :alejhisselam, rekao је:

"... Gospodaru nas, sami smo seЬi nepravd1нanijeli ... " 48 1 Musa, 'alejhisselam, rekao је:

"Gospodaru moj, Ја sam sam seЬi nepravdu nanio, oprosti mi!"49 Nepravda koja se spominje u navedenim ajetima је mala nepravda". 50 Sesto pravilo: Sastajanje imana i kufra u srcu covjeka Љn

Kajjim kaze:

"Moze se dogoditi da se u srcu roba istovremeno nastane kufr i iman, sirk i tevhid, bogobojaznost i pokvarenost, licemjerstvo i iman. Ovo је jedan od glavnih temelja vjerovanja ehli-s-sunneta. Jasno su im se u tome suprotstavili sljedbenici novotarije, kao sto su haridZije, mu'tezile i kaderijje. Mes'ela koja је vezana za pocinioca velikih grijeha, tj. ho6e li vjecno ostati u vatri ili ne, vezana је za ovaj princip, а na koji upu6uju Kur'an i sunnet, fitra i konsenzus ashaba radijallahu 'anhum. Uzviseni kaze:

"Ve6ina ovih ne vjeruje u Allaha, nego druge Njemu smatra ravnim". 51 47

El-Enbija', 87

48

El-E'raf, 23

49

El-Kasas, 16

50

Es-Salat 55-57

51

Jusuf, 106

38

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Potvrdio imje iman uporedo sa sirkom. Uzviseni kaze:

"Neki beduini govore: "Mi vjerujemo!" reci: "Vi ne vjerujete, ali recite 'Mi se pokoravamo!' jer u srca vasa prava vjera jos nije usla. а ako Allaha i Njegovog Poslanika budete slusali, On vam nimalo nece umanjiti nagradu za djela vasa." - Allah, uistinu, prasta i samilostan је ...s2 Iz ovog ajeta moze se zakljuciti da је iman nesto specificnije u odnosu na islam, kako smatraju pripadnici ehli-s-euneta, ра navode hadis kada је DziЬrila, 'alejhisselam, upitao sta је islam, zatim iman, zatim ihsan. On је spomenuo prvo ono sto је opcenito, zatim ono sto је specificno, а potom ono sto је jos specificnije. А posto su beduini za sebe tvrdili da su na polozaju do kojeg jos nisu dostigli, na ovaj nacin im se skrece paznja zbog toga. Oni se ne ubrajaju u kategoriju munafika, kako ih neki smatraju, jer da su kao oni Ьili Ьi javno osramoceni i kritikovani, kao sto se spominju munafici u devedeset sedmom ajetu sure Tevba. Medutim, о njima se ovdje govori na odgojan nacin. Dakle, potvrdio im је islam i pokomost Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bez posjedovanja imana, tj. iman, poseban iman kojije u potpunom smislu. Uzviseni kaze:

52

HudZurat, 14

39

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Pravi vjemici su samo oni koji u Allah i Poslanika Njegova vjeruju, i poslije v~e ne sumnjaju, i bore se na Allahovom putu sa njihovim imetkom..." 53 То su oni ciji је iman upotpunjen, tj. ne sumnjaju i ne kolebaju se u njihovom vjerovanju. Oni se nalaze u jednom stanju, stanju istinskog i cistog vjerovanja. ZnaCi predaju se punim srcem i zrtvuju svojim najvrednijim imetkom da bi stekli Njegovu pokomost i zadovoljstvo.

Ovi beduini nisu licemjeri, ро ispravnijem misljenju, nego se smatraju muslimanima ро onome sto posjeduju od pokomosti prema Allahu i Poslaniku, а nisu ni vjemici, cak iako pesjeduju jedan dio imana koji ih је izbavio iz kufra. Imam Ahmed је rekao: "Ко uradi ove cetiri stvari ili vise njih, cini zinaluk: krade, pije alkohol, ili pljacka, on se smatra muslimanom, ali ne vjemikom. А ko pocini nesto drugo sto је manje od velikih grijeha, nazivamo ga mu'minom krnjavog imana. "

Na ovo ukazuje i hadis Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve. sellem: "Kod koga se nade jedno od cetiri svojstva licemjerstva, on ima jedno svojstvo licemjera sve dok ga ne ostavi". 54 Ovo podrazumijeva da se u covjekovom srcu spojiti licemjerstvo i iman. Isto tako, rijalukje sirk.

iзtovremeno

moze

Ako se istovremeno u covjekovom djelu sastave sirk i islam, tj. ako ne sudi ро Allahovom zakonu ili uradi neko djelo za koje је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da је kufr, а istovremeno se pridrzava islama i serijata i njegovih propisa, u njemu su se nastanili islam i kufr .' Ranije smo spomenuli i pojasnili da su svi grijesi ogranci kufra, kao sto se svaki vid pokomosti ubraja u ogranke imana. Ponekad se zbog

. posjedovanja nekih od tih ogranaka covjek naziva mu'minom, а ponekad

ne, kao sto se zbog posjedovanja nekih od ograriaka kufra covjek naziva

kafпom, а ponekad se ne izrice sud kufra nad njim. 53 54

El-Hudzurat, 15 Buhari, 34

40

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje terminoloske naravi,

а

Znacenjska se odnosi na to је li ova osoЬina nevjerstvo ili ne, terminoloska na to је li onaj pri kome se nade ta soЬina kafir ili nije.

а

Ovdje dolazimo do dvije cinjenice. Prva druga је znacenjsko-propisne naravi.

Prva cinjenica је cisto serijatska,

а

је

druga је jezicko-terminoloska.

Sedmo pravilo: Postojanje jednog od ogranaka imana ne znaCi da је neko vjemik IЬn

Kajjim kaze:

"Iako је ono sto se izvrsi djelo vjerovanja, isto tako, i ako se pri njemu nade neki od ogranaka kufra, nije obavezno da se naziva kafirom. Takoder, ako neko ima dio znanja, to ne znaci da је ucenjak. Ili ako bude poznavao neka pitanja fikha i medicine, to ne znaci da је on fakih ili ljekar. Takoder, nije iskljuceno da se ogranak imana nazove imanom, а ogranak nifaka nifakom, kao i ogranak kufra kufrom. Nekada su ovo nazivi za djela, kao sto Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaze: "Ко ga ostavi, poCinio је kufr";

55

"Ко se zakune nekim drugim mimo Allaha, postao је kafir"; 56 "Ко ode vracaru, ра povjeruje u ono sto govori, postao је kafir". 57

Od koga proizide neka osobina kufra ne zaslufuje da doЬije ime kafir u apsolutnom smislu. Tako se za onoga koji poCini kakvu zabranu kaze da је uCinio fisk, ali nije obavezno da doЬije ime fasika, osim ako fisk prevlada kod njega. Isto se odnosi na Ьludnika, kradljivca, pijanicu i onoga koji otima. Ne doЬijaju naziv vjemika ako imaju vjerovanje, kao sto ne doЬijaju ime kafira, iako ono sto su ucinili spada u odlike i ogranke kufra, jer su sve nepokomosti ogranci kufra, kao sto su sve pokomosti ogranci imana. Osmo pravilo: Namaz kao uslov imana Љn Kajjim, rahimehullah, zastupa misljenje Hanbelija i uslovljava namaz za ispravnost imana. On о tome kaze: 55

Tirmizi, 2621. Kaze daje ovaj hadis hasen sahih-gariЬ.

56

Tirmizi, 1535. Kaze daje hasen. Hakim u svom Sahihu.

57

41

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Zeli se reci da је lisavanje imana onoga koji ostavlja namaz prece nego da ga se lisi pocinilac velikih grijeha. Lisavanje imena islama kod takvoga је prece nego da se lisi onaj od cije ruk:e i jezika nisu sigumi muslimani. Ко ostavlja namaz ne naziva se ni muslimanom, ni mu'minom, iako kod sebe moze imati neke ogranke islama i imana. Da, preostaje da se kaze hoce li mu koristiti to sto ima iman kod sebe da ne ostane vjecno u Vatri. Reci се se: Koristit се mu ako ostavljeno djelo ne bude uslov za ispravnost i relevantnost ostatka djela. Ako је ostavljeno djelo uslov za valjanost preostalih djela, nece mu koristiti. Stoga, nece mu koristiti vjerovanje u Allaha i Njegovu jednocu, tj. da nema drugog boga osim Njega. Ко ne negira poslanstvo Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, nece mu koristiti namaz koji bude klanjao namjemo bez abdesta. Ogranci imana nekada se vefujedni za druge, kao sto se ono sto se uslovljava veze za svoje uslove, а i ne mora Ьiti tako. Preostaje da se razmotri pitanje namaza- је li on uslov za ispravnost imana? Ovo је tajna tog pitanja. Dokazi koje smo spomenuli, а i drugi mimo njih, ukazuju da se od roba nece primiti nijedno djelo ako nije obavljen namaz. Namaz је kljuc njegovih odaja, kapital njegove zarade i nemoguce је da se zarada ostvari bez kapitala. Ako ga izguЬi, izguЬila su se sva djela, ра makar ga i izvrsavao formalno. 'Omer, radijallahu 'anhu, na ovo ukazuje svojim rijecima: "Ко ga zapostavi, time је jos vise zapostavio i ostala djela". 58

Cudno је da se sumnja u kufr onome koji ustrajava u njegovom ostavljanju i bude pozvan ujavnosti da ga izvrsava dok gleda kako saЬlja sijeva iznad njegove glave, dok se veze za poguЬljenje i dok se vefu njegove oCi. Njeinu se kaze: "Klanjaj ili cemo te poguЬiti", а on kaze: "PoguЬite me, nikada necu klanjati". Ima onih koji ne smatraju kafirom onoga ko ostaYlja namaz i kafu: "Ovo је vjemik, musliman, kojeg treba ogasuliti, klanjati mu dZenazu i ukopati ga u muslimans~o mezarje". Neki su rekli: "On је vjemik potpunog imana. Njegov iman је poput imana DziЬrila i Mika'ila." Ко ovako govori, ne stidi se poreknuti izlazak iz vjere onoga za ciji kufr svjedoce Kur'an, sunnet i konsenzus svih ashaba. А Allah daje uputu". 59 58 59

Muvetta, str. 31, br. б Es-Salat, 62-63

42

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Deveto pravilo: Neispravno vjerovanje Љn

Kajjim, rahimehullah, pojasnjava da vecina ljudi smatra da su

vjemtcl. Uzviseni Allah kaze:

"А vecina ljudi, ma koliko ti zelio, nece Ьiti vjemici. " 60

u vecine ljudi iman је sazetog karaktera. А sto se tice detaljnog imana i potpunog, sa kojim је dosao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, а koji sadrzi cistu spoznaju, znanje, potvrdivanje ljubavi i spoznaju svega sto mu је oprecno. Takav iman је osoЬina ispravnih vjemika i Poslanikovih ashaba, Ebu Bekra, radijallahu anhu, i njegove stranke.

• Мnogobrojni su oni koji smatraju da је iman priznavanje (potvrdivanje) Allahovog postojanja, da је On Jedan i da је On stvorio nebesa i Zemlju i ono sto је izmedu njih, а ovo nisu porekli ni obozavaoci kipova Kurejsije, ni njima slicni. • Drugi smatraju da iman podrazumijeva samo izgovor sehadeta, bez obzira је li ga pratilo djelo ili ne, ili srce potvrdivalo ili zanijekalo. • Postoji skupina koja vjeruje da је iman samo potvrda da је Allah, subhanehu ve te'ala, Stvoritelj nebesa i Zemlje, i da је Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov rob i poslanik, cak iako to ne prizna jezikom ili potvrdi djelom. Cak i kada Ьi psovao Allaha i Njegovog Poslcщika i provodio sve naredbe i vjerovao u Allahovu Jedno6u i poslanstvo Muhammedovo, sallallahu alejhi ve sellem, on Ьiva vjernik. ( е

Opet, ima i onih koji misle da је iman nijekanje, kao naprimjer da se Allah, tebarake ve te'ala, nije uzvisio nad 'Arsom, da Kur'an nije Allahov govor kao ni Njegove Кnjige koje је 60

Jusuf, 103

43

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje objavio, zatiт da Allah ne сије i ne vidi, niti da posjedиje Njegovи i drugo kako је On Sebe opisao i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Kod njih iтan ne predstavlja nista drugo osiт nijekanje postavki i potpoтagarije s oniт na sta ukazujи тisljenja zbunjenih i ideje klevetnika kojiтa jedni druge роЬiјаји i proturjece seЬi и svojim stavoviтa. voljи, тос, ljиbav, mrznjи

О

njima su kazali Omer, radijallahu 'anhu, i Imam Ahmed:

"Razilaze se u pogedu Кnjige, odstupaju od Nje i jednoglasni su u njenom napustanju". · Ф

Neki sтatrajи da se iтan тanifestuje robovanjeт Allahи риtет osjecanja i strasti i oniт za сiте se povode njihove dиse bez ikakvog иvjerenja и ono sa Сiте је dosao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleш. • Iта i onih koji тisle da је iтan ono и сети su zatekli svoje oceve i djedove i saglasni su о tоте та о сети dase radi. Njihovo иvjerenje zasniva se na tоте da је: - to је тisljenje oceva i nasih predaka, -

plЋVa ј_е

istina ОПО StO SU oni kazali.

о

Takoder, postoje ljиdi koji su shvatili da se iтan ogleda kroz lijep тoral/ahlak ili lijepo ophodenje рrета ljudima, nasтijanoga lica, i lijepiт тisljenjem о drugiтa i ciscenjи ljиdi od njihova gafleta (neтara). Ф

N asиprot tоте, druga. skupina kaze da se iтan gradi na potpunoj izolovanosti od ovosvjetskih иzitaka i sustezanjи duse od svega sto је pokudeno i skromnoт zivljenju. Ako' vide covjeka sa ovakviт osoЬinaтa, sтatrajи ga gospodoт i vlasnikoт istinskog vjerovanja, cak iako Ьi takav u Ьiti, ро znanju i djelи, Ьiо lisen iтana. I gori od ovakvih su oni koji su iтan shvatili kao puko znanje koje ne prate djela". Zatim је imam Љn Kajjim, rahimehullah, ovih osam dijelova podijelio na cetiri vrste i rekao:

44

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Niko od njih nije spoznao pravu sustinu vjerovanja/imana, niti su kad spoznali sta је iman, niti se iman ikada oЬistinio u njima. Oni su podijeljeni na kategorije:

- neki od njih su pripisali imanu ono sto muje oprecno, - drugi su odredili da imanu pripada ono sto mu uopce ne pripada, - treci smatraju imanom ono sto је uslov za njega, ali nije dovoljno, а cetvrti su uslovili njegovu validnost onim sto mu је suprotno". 61 Deseto pravilo: Potpuni iman i iman u opcem smislu IЬn

Kajjim, rahimehullah, kaze:

"Potpuni iman је potpuna pokomost Allahovim naredbama, dok se iman u opcem smislu moze odnositi na potpuni i na nepotpuni iman. Zato Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada kaze da onaj koji cini zinaluk u tom trenutku nije mu'min, kao i onaj koji pije alkohol ili kradljivac, misli na nepotpuni iman, na koji se ne odnose rijeci Uzvisenog:

" ... А Allahje zastitnik vjemika",

62

"Ono sto zele- vjemici се postiCi",

niti rijeci Uzvisenog:

63

niti rijeci Uzvisenog:

61

El-Fevaid, 120-121 Ali Imran, 68 63 El-Mu'minun, 1

62

45

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Pravi vjemici su samo oni Cija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, а kad im se rijeci Njegove kazuju, vjerovanje im ucvrscuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju". 64 Za razliku od drugih ajeta koji upucuju na to,

а

to su:

"...Mora osloboditi ropstvajednog roba vjemika ...", 65

"Ako se dvije skupine vjemika sukobe ...", 66 а ni rijeci Allahovog Poslanika: "Vjemik se ne uЬija za odmazdu za uЬistvo kafira". 67 U kontekstu toga, rijeci Uzvisenog:

ф ... ~~ :1~fiyf)~j i~)J ~ј ~1; yl;i-~T~LЉ "Neki beduini govore: "Mi vjerujemo!" Reci: "Vi ne vjerujete, ali recite 'Mi se pokoravamo! "', 68 pobijaju potpuni iman, а ne iman u opcem smislu. Evo nekoliko primjera za to: со Uzviseni Allah im је naredio (ili dozvolio) da kafu: "Mi smo se pokorili", а sto se tice licemjera, tako im se nece kazati. со

Uzviseni kaze: "Mi se pokoravamo!", 69 а nije rekao: "Licemjeri govore". 64

El-Enfal, 2

65

En-Nisa, 92

El-HudZuтat, 9 Buhari, 111 68 El-HudZurat, 14 69 El-HudZuтat, 14 66 67

46

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje о А

oni okrutni koji su dozivali Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ispred soba i sto su dizali glasove svoj е iznad Vjerovjesnikovog, sallallahu alejhi ve sellem, glasa, Cinili su to iz grubosti i ostrine, ali ne iz licemjerstva ili nevjerstva. Uzviseni kaze:

"... Jer u srca vasa prava vjerajos nije usla". 70 Nije porekao da islam nije usao u njihova srca, а da su Ьili licemjeri, lisio Ьi ih ulaska u islam, kao sto su Ьili liseni imana. Uzviseni kaze: ·

"А ako Allaha i Njegovog Poslanika budete slusali, On vam nimalo nece umanjiti nagradu za djela vasa". 71

Znaci, nimalo vam nece uskratiti za ono sto ste uradili od dobra. А sto se tice licemjera, on u Ьiti nisu pokomi i nemaju za sta Ьiti nagradeni. Uzviseni kaze: ~

... ~ј~ i)~~ ~ј i_,.j..:f ~) $

(>_,.~~:;

"Oni ti prebacuju sto su primili islam. Reci: "Ne prebacujte mi sto ste islam primili". 72 Posvjedocio im је da su primili islam, а zabranio im da to prebacuju Poslaniku, sallallahu alejhi ve. sellem. А da islam nije Ьiо valjan (ispravan), rekao Ьi: 70

El-Hudfurat, 14

71

El-HudZurat, 14

72

El-HudZurat, 17

47

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Niste islam primili, nego ste lazovi", kao sto se laz spominje u njihovim rijeCima: ;.111 u~) ~! ',4 '.~.~ 1 "Mi tvrdimo da si ti, zaista, Allahov. poslanik!", 73 u kojima se njihov sehadet nije podudarao sa njihovim ubjedenjem. Uzviseni kaze:

"Allahje vama milost podario ... " Da su Ьili licemjeri, zasigurno im Uzviseni Allah ne milost.

Ьi

ukazao svoju

Uzviseni kaze:

.

"

.

.

.

" ... tnne sto vas Је u pravu VJeru uputю ...

"74

Ovaj ajet nije proturjecan ajetu: "Vi ne vjerujete", nego upucuje na to da im је Uzviseni Allah uskratio da osjete slast potpunog imana, а smilovao im se time sto ih је uputio u islam, а koji ujedno obuhvata potpuni iman. Tu је i primjer Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Kada је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vrsio raspodjelu (ratnog) plijena, S'ad mu је rekao: "Dao si t.om i tom, а tom i tom nisi. А onje mu'min!" Rece Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Ili musliman?", i ponovio је to tri puta. 75 Ovaj primjer jasno ukazuje na razliku izmedu potpunog imana i imana u opcem smislu. Samo sto, potpuni iman sprjecava mu'mina da ude u Vatru, dok iman u opcem smislu sprecava vjecni boravak u njoj. 76 Jedanaesto pravilo: Spoljasnjost imana i njegova Ьit 73

El-Munafllшn, 1

74

El-HudZurat, 17

75

Buhari,27/1478; Muslim, 150

76

Beda'i e1-Fevaid

48

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje VJera se sastoji od vanjskog ispoUavanja i unutamjeg ubjedenja. Vanjsko ispoljavanje sastoji se od djela jezika i djela organa, dok se unutrasnje ispoljavanje sastoji od srcanog ubjedenja i potpunog predavanja. Stoga, nije dovoljna vanjstina bez ubjedenja, ра iako se krv prolije u ime vjere, niti је dovoljno ubjedenje bez ispoUavanja, pozivajuCi se na nemo6 ili pritisak ili strah od. smrti. Neispoljavanje vjere bez nuznog uzroka dokaz је nepostojanja ubjedenja. Njegova manjkavost је dokaz njegove nepotpunosti, а njegova jacina је dokaz njegove snage i potpunosti. Plodovi srcanih djela: Srcana djela su plodovi vanjskih djela. rahimehullah, rekao:

О

ovome

је Љn

Kajjim,

"Strah uzrokuje bogobojaznost i trazenje utocista kod Njega, 'azze ve dzelle, i kratko6u nade. Jacina imana uzrokuje zuhd kod roba, а spoznaja ljubav strah i nadu. Uvjerenje (uЬijedenost) uzrokuje zadovoljstvo. Spoznaja Allahovih imena i atributa uzrok је istinske spoznaje Allaha. Iz pokajanja proizlazi ljubav prema Allahu i konstantno prakticiranje zikra (spominjanje Allaha jezikom uz prisustvo srca). Zadovoljstvo uzrokuje zahvalnost. Odlucnost i strpljivost uzrok su prisutnosti svih stanja mekameta. lskrenost i cestitost jedno drugom su oslonac · i uvijek su spojeni jedno sa drugim. Istinska spoznaja uzrokuje lijep moral. Razmisljanje odlucnosti.

је

uzrok

Samokontrola uzrokuje pravilno iskoristavanje dragocjenog vremena i zivota i u srcu roba budi strahopostovanje. Obuzdavanje duse i slamanje njenih prohtjeva uzrokuju ponos i zivot srca. Spoznaja duse uzrokuje stid od Uzvisenog Allaha i zahvalnost na Ьlagodatima, sto iskljuCivo dolazi samo od Njega. Ispravno razmisljanje о vidljivim dokazima uzrok ispravnog razumijevanja i razboritosti koju rob posjeduje.

је

postojanja

49

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje А Ьit

svega spomenutog ogleda se u sljedecem:

Da iselis svoje srce iz ovozemaljskog doma i da ga nastanis u ahiretskim divanima, zatim se usmjeris ka Njenш i u potpunosti se posvetis dubokom razmisljanju i proucavanju kur'anskih ajeta i njihovom znacenju i povodima njihove objave, tako da iz svakog ajeta uzmes udio i svoje sudjelovanje. Sve ovo treba pruziti srcu, sto је i njegov lijek. Dakle, ovo su lahki i skraceni putevi koji vode ka Najuzvisenijem Prijatelju, Allahu, tebarake ve te'ala; sigurni putevi na kojima putnik zasigurno nece osjetiti strah, glad, zed, niti Ьilo kakvu neprijatnost. Na njima se nece susresti sa nekom od bolesti na koje se moze naici na nekim drugim putevima. Na njima su cuvari koje је Allah, subhanehu ve te'ala, postavio da stite i cuvaju (putnike, pobozne) ida ih brane. I niko, doista, nece moci spoznati duzinu njihovu (duzinu tih puteva) osim onog koji је spoznao ljudske puteve, njihove zaЬlude, nesrece i presretace na njima. 77

77

"MedaridZu~s~Salikin", 2/29

50

'V

Cetvrto poglavlje

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

IЬn

Kajjim, rahimehullah, kaze:

"Islamsko vjerovanje gradi se na vjerovanju u Allaha, Njegove meleke, Njegove knjige, poslanike i Sudnji dan. Ко ne povjeruje u ovih pet temelja, ne zaslufuje da se zove mu'minom. Uzviseni Allah kaze:

,.

~

- '1,.

~Ј

···<.Т~ Ј _.,.

" ... Cestiti su oni koji vjeruju u Allaha, i u onaj svijet, i u meleke, i u ·

Кnjige, i u vjerovjesnike .. .'m

I kaze:

"А onaj ko ne bude vjerovao u Allaha, i u meleke Njegove, i u knjige Njegove, i u poslanike Njegove, i u onaj svjjet - daleko је zalutao". 79 А

kada је DziЬril, 'alejhisselam, upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, о imanu, odgovorio mu је: "Da vjerujes u Allaha, Njegove meleke, i u Njegove knjige, i u Njegove poslanike, i Sudnji dan". Rece mu DziЬril: "Istinu si rekao". 78

·

80 81

El-Bekara, 177 En-Nisa', 136 80 Buhari,50; Muslim, 9, od Ebu Hurejre, а on ga prenosi od 'Umera 8, Miftahu dari es­ Se'adeh str.480 81 Miftahu dari es-Se'adeh str.480 79

52

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Spomenuo је hadis koji Ьiljezi Ahmed: "Upitao је neki covjek Allahova Poslanika о imanu, i rekao: "А sta iman?" Rece: "Da vjerujes u Allaha, Njegove meleke, Njegove knjige, Njegove poslanike, i u prozivljenje nakon smrti". 82 83

је

Takoder је spomenuo ajet koji је nazvan El-Ьirr iz sure El-Bekara u kojem su sakupljeni temelji imana. То је

ajet u kojem Uzviseni Allah kaze:

~:..s;JTj ~~il.JTj _;.;~Т ~~Тј ~\~ о-:1;

0:

~Н ~~Јј

" ... Cestiti su oni koji vjeruju u Allaha, i u onaj svijet, i u meleke, i u knjige, i u vjerovjesnike ... " 84 Zatimje kazao: "Uzviseni Allah nas је obavijestio da se cestitost ogleda u vjerovanju ·u Allaha, Njegove meleke, Njegove knjige, Njegove poslanike i u Sudnji dan. Dakle, ovo vjerovanja".

је

pet temeljnih istina vjere, bez kojih nema ispravnog

Nije spomenut sesti rukn, 85 а to је kader (odredenje dobra i zla), jer, . kao sto kaze IЬn Кajjim, rahimehullah: "То је Allahova moc, On је kadar svemu. I svako stvorenje је On,- subhaneh, stvorio i sve се se Njemu vratiti. А vjerovanje u Njegov kader је srz tevhida (vjerovanja u Allahovu jednocu), bez cega iman nece Ьiti potpun, jer on је jedan od temelja i stubova ihs ana". 86

82

Ahmed 4/114, AbdurRezzak20 107,

83

E'alam el-muveqine 6/361 El-Bekara, 177 85 Sastavni dio 86 Sifa el-Alil, 6/44

84

53

54

Peto poglavlje

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

TEVHID DEFINICIJA IЬn

87

TEVНIDA

Kajjim, rahimehullah, kaze о definiciji tevhida:

· "Ispravni prethodnici u svojim knjigama koje su pisali о sunnetu Allahovog Poslanika~ sallallahu alejhi ve sellem, о pritvrdivanju atributa Uzvisenog Allaha i Njegovog Uzvisenja iznad Njegovih stvorenja, о Njegovom govoru i razgovoru, nazivali su tevhidom, Cistim monoteizmom, zato sto nijekanje Ьilo cega od navedenog Ьiva nevjerstvo i роф::аnје Uzvisenog Allaha. Dok se tevhid (iskreno ispovijedanje Allahove jednoce) upravo temelji na vjerovanju i potvrdivanju Allahovih svojstava savrsenstva i lisavanju Uzvisenog Allaha od tesЬiha i svih manjkavosti". .., Tako su mu'attile88 svoje · vjerovanje zasnovali upravo na opovrgavanju i nijekanju Allahovih atributa i to su nazvali tevhidom, smatrajuci to tesЬihom i antropomorfizmom. Neistinu su nazvali istinom sustezanjem i bjezanjem od nje. Ljudi su u vanjstini poput kovanog novca na kojem se nalaze razni likovi i oЬiljezja. I vecina ih ne posjeduje kriticka mjerila. Uzviseni Allah kaze:

"Koga uputi Allah, tad је on upucen;. naci zastitnika vodica". 89

87 88 89

а

koga zavede, tad mu neces

Vjerovanje и Allaha, Jedinog, ne pridruZиjuci mu druga ni u cemu Oni kojiпegiraju Allahove savrsene atriЬute . El-Kehf, 17

56

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Hvaljen se ne pohvaljuje za ono sto ne posjeduje i sto ne govori osim kad neposjedovanje mahana i nedostataka biva potvrda njima suprotnih, afirmativnih svojstava savrsenosti. U suprotnom, potpuno neposjedovanje ne zaslu.Zuje hvalu i pohvalu i ne odrazava potpunost. Takav је slucaj kad On hvali Sebe zato sto nema dijete, jer је to odraz Njegovog Savrsenstva u gospodarenju, nezavisnosti i vlasti. Uzviseni Allah kaze:

"Oni govore: "Allah је seЬi uzeo dijete!' - Hvaljen neka је On! On ni О kome ovisan nije! Sve sto је na nebesima i na Zemlji Njegovo је! Vi za to nikakav dokaz nemate. Zasto о Allaliu govorite ono sto ne znate!" 90

VRSTE TEVHIDA Imam IЬn Kajjim, rahimehullah, pojasnjavajuCi vrste tevhida, kaze: "Tevhid u koji su pozivali svi Allahovi poslanici i na osnovu kojeg su objavljivane Кnjige, dijeli se na dvije vrste: Tevhid koji proizlazi iz poznavanja Allaha i priznavanja Njegovih svojstava, -

T~vhid

koji proizlazi iz potrebe za Njim.

Tevhid koji proizlazi iz poznavanja Allaha i priznavanja Njegovih svojstava Sustine Allahovog bica, Njegovih imena, atributa i djela; Njegovog uzvisenja iznad nebesa na Prijestolju; Njegovog govora i razgovora sa onima sa kojima On zeli od Svojih robova; potvrdivanje Njegovog kadera i Njegove zapovijedi. 90

Junus, 68

57

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Ova vrsta tevhida spomenuta је na vise mjesta u Kur'anu; npr. na pocetku sure El-Hadid, u suri Taha, na kraju sure El-Hasr, na pocetku sure Es-Sedzda, na pocetku sure Ali Imran, citava sura El-Ihlas i druge. Tevhid koji proizlazi iz potrebeza Njim Naprimjer, ono sto sadrzi sura El-Kafirun i ajet u suri Ali Imran:

"Reci: "О sljedbenici Кnjige, dodite da se okupimo oko jedne rijeci i nama i vama zajednicke...'m I ono о cemu govori pocetak i kraj sure Es-Sedzda, pocetak, sredina i kraj sure Junus. Pocetak i kraj sure El-A'raf, citava sura El-En'am. Gotovo Citav Kur'an sadrzi оЬје vrste tevhida".

92

Drugo mjesto na kojemje pojasnjenje о vrstama tevhida: Kada је imam Љn Kajjim, rahimehullah, govorio о vrstama tevhida, odredio је tacna mjesta u Kur'anu gdje se te vrste tevhida spominju, kao i mjesta gdje је Uzviseni Allah spojio te dvije vrste tevhida, i kaze: "Svaki vid radosti i uspjeha moze se postici putem ostvarivanja dvije vrste tevhida, na kojima su se temeljile sve ranije objave i u sta su pozivali svi vjerovjesnici, i sa kojima је Uzviseni Allah poslao kao pecat svemu tome Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. А te dvije vrste su: Tevhid koji proizlazi iz znanja, а koje sadrzi objava је tevhid, 93 koji se zasniva na potvrdivanju svih svojstava savrsenstva i potpunosti Uzvisenom Allahu, u kojemje Allah opisan sa svim svojstvima savrsenstva i u kojemje On, subhanehu ve te'ala, lisen svih nedostataka i mahana. Drugi tevhid94 ogleda se u robovanju samo Njemu, jer drugog boga osim Njega nema; ispoljavanju iskrenosti u strahu i nadi, u dovi, u oslanjanju na Njega i zadovoljstvu Njime, subhanehu ve te'ala; u tome da је samo On istinski bog i Zastitnik onih koji vjeruju; i u bojazni da Mu se u necemu ne pripise drug. 91 92

93 94

Ali Imran, 64 "MedaridZu-s-Salikin", 488-489 Tevhid esma'i ve-s-sifat (Tevhid imena i svojstava) Pod ovom vrstom tevhida autor podrazumijeva tevhid uluhijje

58

OAZA IМANA- IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ove dvije vrste tevhida Uzviseni Allah spominje u suri El-lhlas, koja sadrzi tevhid robovanja samo Njemu, Jedinom, i u suri El-Kafirun tevhid spoznaje i uvjerenja, s tim sto sura El-Ihlas pojasnjava obavezu pripisivanja Allahu svih svojstava savrsenstva i lisavanje Allaha od svih nedostataka i mahana, а sura El-Kafirun sadrzi oba.vezu robovanja samo Allahu Jedinom, Koji nema sudruga, i da se svi oЬlici ibadeta samo Njemu upucuju. 1 nijedan tevhid ne moze biti potpun bez onog drugog. Radi toga је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ucio ove dvije sure na sabahskom sunnetu i na vitr-namazu, а koje sadrze pocetak i kraj djela, tako da Ьi dan otpoceo s tevhidom i zavrsio ga s tevhidom.

Tevhidu koji proizlazi iz znanja koje sadrzi objava oprecno је dvoje: ta'til 95 i temsil. 96 Ко

zanijece Allahova svojstva i hoce ih opvrgnuti, time се zanijekati tevhid znanja. А ko svoga Gospodara poistovijeti sa stvorenjima, time се, takoder, zanijekati tevhid spoznaje. Tevhidu-1-uluhijje koji proizlazi iz potrebe za Allahom i njegovom primjenom u zivotu suprotno је odvracanje od ljubavi prema Njemu i oslanjanje, utjecanje Njemu, sirk Njemu u tome i trazenje zastupnika i posrednika mimo Njega. Uzviseni Allah је na vise mjesta u Kur'anu spojio ove dvije vrste tevhida. Medu tim ajetima su: -:

~!: "_r
u~

,"'""~дт~<~~ Ј от ,~& tc r-:.J iЈ мТ · (...)" t"

"'r'" "

95

Ta'til- obesnazivanje Allahovih svojstava Temsil - uporedivanje Allahovih svojstava sa svojstvima Njegovih stvorenja, а to znaci smatranje da su Allahova svojstva ista kao i svojstva covjeka, kao npr. da је Allahova ruka kao ljudska ruka i sl. (op.prev.)

96

59

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "0 ljudi, klanjajte se Gospodaru svome, koji је stvorio vas i one prije vas, da Ьiste se kazne sacuvali; koji vam је Zemlju ucinio posteljom, а nebo zdanjem; koji s neba spusta kisu i cini da s njom rastu plodovi, hrana za vas. Zato ne cinite svjesno druge Allahu ravnim!'m

1::~"~~f~~J\.li. ': ~ "~ • Ј\ Ј ~{ "\ilj'\.~1:;~'Ј~-: ~ ~u /I.J":!~~~.r.fi.,o.JifJ ~ . )J,u

~

,;;,;

"' """

.... \.:...::

;;

""'"""'

"...

.... 11 """

•

....

, """ .,,JI ~

....

"""

.,...

".

""'

~ Ј ".

ф~JI~_fJI~~~j~l~dl!·~ фu3 ..ш

,,Allah је nebesa i Zemlju i ono sto је izmedu njih u sest vremenskih stvorio, а potom se nad 'Arsom uzvisio; vi, osim Njega, ni zastitinika ni posrednika nemate, ра zasto se ne urazumite? On upravlja svima, od neba do Zemlje, а onda se sve to Njemu vraca u Danu koji, prema vasem racunanju vremena, hiljadu godina traje. То је onaj koji zna i nevidljivi i vidljivi svijet, Silni i Milostivi". 98

razdoЬlja

OSTVARENJE TEVHIDA Љn

Kajjim, rahimehullah, veli:

"Dvije su vrste tevhida: Prva је vjerovanje u odvojenost Gospodara od stvorenja i Uzvisenost Njegovu nad Njegovim Prijestoljem iznad sedam nebesa, о cemu su obavijestile sve Njegove objave i svi Njegovi poslanici, i vjerovanje u Njegova svojstva potpunosti, kao sto је Sebe njima opisao, daleko od negiranja ili prenesenog tumacenja, ili poistovjeCivanja sa ljudskim osoЬinama ili ulazenja u kakvocu. ·

97

E,l~Bekara, 21-22

98

Es-SedZda, 4-6

60

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

" ... Niko nije kao On! On sve cuje i sve vidi. " 99 " 100 Potom dzema'at:

IЬn

Kajjim prenosi ono sto kazu Ehlus-sunne vel­

"Opisujemo Allaha onako kako је On Sebe opisao i kao sto Ga је opisao Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bez prenesenog tumacenja, niti negiranja Njegovih svojstava potpunosti, kao sto је Sebe njima opisao, niti poistovjeCivanja sa ljudskim osobinama. Nas је put pridrzavanje za njihovo vanjsko znacenje i poricanje poistovjecivanja sa ljudskim osoЬinama. Stoga, ne kazemo da Allah nema dvije ruke, niti lice, niti sluh, niti vid, niti zivot, niti moc, niti da se nije uzdigao nad Svojim Prijestoljem, niti kazemo da su Mu ruke poput ruku stvorenja, niti lice poput lica stvorenja, niti ista od Njegovih osoЬina poput osoЬina stvorenja, vec kazemo da Njegovo Ьiсе nije poput stvorenih bica niti, nam је poznata Ьit i kakvoca Njegovog Ьiса, niti to Allah trazi od nas, niti nas је osposoЬio za to, kao sto ne znamo ni sustinu mnogih stvorenih stvari, poput duse, ali је moguce razlikovati dusu insana od duse hajvana. Uzviseni Allah nas је obavijestio о detaljima Sudnjeg dana, i dZenneta i dZehennema, i srca i duse vjemika svjedoce i ne sumnjaju da su rijeke u dzennetu od vina, meda i mlijeka, ali ne poznaju njihovu Ьit, niti kakvocu, kao sto veli IЬn Abbas, radijallahu 'anhu: 'Nista nema na dunjaluku od onog sta ima na ahiretu, osim imena"'.

VAZNOST 1 KORISTI TEVHIDA Kaze Uzviseni:

~ ...::1\ --:Љ-- ~ ~1;:\fT J,;~IT Љ--

fl~ _.

~Ј

~

~

--~

Ье

.-"-~~т;,;~ --~ v­

"Oni koji u onaj svijet ne vjeruju hrdavih su svojstva najuzvisenija; Onje silan i mudar". 101 99

osoЬina, а

Allah ima

Es-Sura, 11

100

"MedaridZи-s-Salikin", 3/485

101

En-Nahl, 60

61

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje 1 veli:

"On је Тај Koji iz nicega stvara i On се to ponovo uciniti, to је Njemu lahko; Onje uzvisen i na nebesima i na Zemlji; Onje silan i mudar". 102 1 kaze:

" ... Niko nije kao On!" 103 KazeAllahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Sedam је nebesa u odnosu na Allahovo Postolje (Kursi) poput halke u pustinji, а Allahovo је Prijestolje ('Ars) u odnosu na postolje kao pustinja u odnosu na halku". 104 Samo Allah zna veliCinu Svog Prijestolja nad kojim је Uzvisen i Vidi sta Njegovi robovi rade. Takvog Ga vjernici poznaju u svojim srcima i kao takvom Mu robuju i takvog Ga vole i od takvog strahuju i nadaju se, i na takvog se oslanjaju i srca im se smire kada Ga spominju. Zato im nije tesko shvatiti Njegovo uzdizanje nad Njegovim Prijestoljem i ostala svojstva potpunosti kojima је Sebe opisao, jer znaju da nista nije nalik Njemu, niti im na srca pada nalikovanje stvorenjima, а iz Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijeci poznato imje da: "On zahvati Svojom rukom nebesa, protrese". 105 А

а

Zemlju drugom rukom,

ра

ih

kod Buharije, hadis pod brojem 4.811:

"Zahvati Allah Svojom sakom Zem1ju i smota nebesa Svojom desnicom, а onda rece: 'Ја sam Vladar! Gdje su zemaljski vladari?"' 102 103

Er-Rum, 27 Es-Sura, 11

104

AlЬani, Silsiletu'l-hadisi sahiha

105

Muslim, 2. 787

62

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ра, koja stvorena ruka nalikuje ovoj ruci, ра da vjerovanje u njeno postojanje bude poistovje6ivanje Allaha sa stvorenjima?!

Stoga su oni koji zele preneseno tumaCiti Allahova svojstva ili ih zele potpuno pore6i, poput onih kojima su silazili men i selva bez truda i napora, ра zatrazise luk i soju". 106 Zatim kaze IЬn Kajjim, rahimehullah: "Druga vrsta tevhida је vjera u Stvaraoca i robovanje Njemu, s ljubavlju i strahom, nadom, oslanjanjem na Njega, trazenjem pomo6i od Njega i trazenjem puta do Njega. S ovom vrstom tevhida poslani su poslanici, sisle objave i uspostavljeni zakoni. Radi toga su stvorena nebesa i Zemlja, dZennet i dzehennem, nagrada i kazna. Odredba је samo Njegova, oslanjanje је samo na Njega, trazenje pomo6i је samo od Njega, zakletva је samo Njime, pokajanje је samo Njemu, i sedzda је samo Njemu" .107

106 107

Es-Savaiqul mursele 2/426-433 "MedaridZu-s-Salikin", 3/485

63

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Prvi ogranak BISTRINA ТЕVНША Veli IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Nema nista Ьistrije od tevhida, stoga i najmanja mrlja Ьiva vidljiva, makar se dogodila u trenu ili makar Ьila rijec ili pohota potajna. Ра, ako poZu:ri vjemik i ukloni tu mrlju onim sto јој је suprotno, opet se vrati Ьistrina njegova tevhida, а u suprotnom mrlja ostane i zakori se i kasnije ju је tesko ukloniti. Neke od ovih mrlja brzo se steknu i brzo odstrane. Neke se sporo steknu, а brzo odstrane, dok se druge, pak, sporo steknu, а sporo i odstrane. Ima vjemika Ciji је tevhid veliki, ра se mnoge ove mrlje utope u njemu i nestanu. Takoder, na cistoj podlozi mrlja se lahko vidi, ра zbog toga vjemik zuri da је odstrani, dok је i ne primijeti onaj sa neCistom podlogom". 108

108

64

El-Fevaid, str.216

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Drugiogranak VJEROVJESNICI SU PRVO POZIVALI U TEVНID "Svi vjerovjesnici i poslanici govorili su о Uzvisenom Allahu kao Jedinom Tvorcu i Gospodaru svega postojeceg, i to su potvrdivali kroz licni primjer. Uzviseni Allah kaze: ~

_ЈЈ

'

,...

.,

tJJ

Ј. ""'

"- ,...~ ,.~ о

Ј Ј .,,.~

.".

"",. "..,

'",..

.".

",..

~

Ј

"

,

,....

t ., ""' ""

_,еу ;.ЈЈ~ .}Ј lo .u!l l__,цl ~јР'Ј JW "-~ј:! ЈЈ ~јЈ G.L5\ iл.Јј

"Mi smo poslali Nuha narodu njegovu, i on је govorio; "О narode Allahu se samo klanjajte, vi drugog boga osim Njega nemate; zar se ne bojite?"" 109 тој,

Obracajuci se svom narodu, Hudje rekao:

~f ~~~_i; ~Ј:; )ј t.: :&Т i__,.Ј~с.т ~ј~·:! Ј\Љ .. ~~;љ ~IЬ.f ~~ Ј;Ј "А Adu- njegova brata Huda. "О narode moj,"- govorio је on­ "Allahu se klanjajte, vi drugog boga osim Njega neшate, zar se ne bojite?'"' 110

Obracajuci se svom narodu, Salihje rekao: ~

..

_,~_i; ~Ј:;~ t.: :&Т i__,.J~c.T~ja·:! Ј\Љ ~ ~IЬ.f 5_,ј ЈЈЈ

109 110

El-Mu'minun, 23 El-A'raf, 65

65

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "А

Semudu- njegova brata Saliha. "О narode moj,"- govorio је on - "Allahu se klanjajte, vi drugog boga osim Njega nemate! Evo vam znak od Gospodara vaseg: ova Allahova kamila za vas је znak. Pustite је neka pase ро Allahovoj zemlji i ne zlostavljajte је ра da vas patnja nesnosna stigne!" 111 Su'ajb, 'alejhisselam, govorio је svom narodu: ы

&

J~.ii ;ЈЈ(; ~ ~ ~ijJ~;T~j~'J Jli ~~.:~~~ ~IЬ-f ~l: ЈЈЈ

"А Medjenu- njegova brata Su'ajba. "О narode moj", govorio је on,

"Allahu se klanjajte, vi drugog boga osim njega nemate! Dolazi vam jasan dokaz od Gospodara vaseg, zato pravo na litri i na kantaru mjerite i ljudima stvari njihove ne zakidajte, i red na Zemlji ne remetite kad је vec na njoj uspostavljen red. То је bolje za vas ako vjerujete". 112 Uzviseni Allah kaze:

"Mi smo svakom narodu poslanika poslali: "Allahu se- klanjajte, а taguta se klonite!" I Ьilo је medu njima onih kojima је Allah na pravi put ukazao, а i onih koji su zasluzili da ostanu u zaЬludi; zato putujte ро svijetu da vidite kako su zavrsili oni koji su poslanike u laz utjerivali." 113 111

El-A'raf, 73

112

El-A'raf, 85

ш En-Nahl, 36

66

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Tevhid је

Ьiо

kljuc da've svih vjerovjesnika koje је Uzviseni Allah

slao. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada је slao Mu'adha u Jemen, rekao muje: ---

"Тi ces, uistinu, doci narodu od ehli-kitaЬija, 114 ра neka prva stvar u

koju ces ih pozivati bude svjedocenje da nema drugog boga osim Allaha (la ilahe illallah) i da је Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov poslanik. I obavijesti ih da im је Allah ucinio obaveznim pet namaza u toku svakog dana i no6i". Rekao је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Naredeno mi је da se borim protiv ljudi sve dok ne posvjedoce da nema boga osim Allaha i da је Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov poslanik". I zbog toga је ispravno da је prva obaveza kojom mukellef115 svjedocenje da nema drugog boga osim Allaha.

је

zaduzen

Tevhid је prvo sa Cim se ulazi u islam i posljednje Cime se napusta ovozemaljski zivot. Na ovo ukazuju rijeci Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Kome posljednje rijeci budu La ilahe illAllah, uci

се

u dzennet".

Dakle, tevhid је prva i posljednja obaveza." 116

114

Кrscani i zidovi

115

Serijatski obaveznik "Medaridfu-s-Salikin", 3/482

116

67

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Treci ogranak SAV KUR'AN GOVORI О ТЕVНШU I PRAVIМA I ZASLUGAМA Pojasnjavajuci ovu recenicu,

IЬn

О

NJEGOVIM

Kajjim, rahimehullah, kazao је:

"Svaki ajet u Kur'anu u seЬi sadrzi tevhid, potvrduje ga i poziva njemu. Kur'an kazuje vijesti о Allahu, Njegovim imenima, savrsenim atriЬutima i djelima. Ili, poziva na Cinjenje iЬadeta samo Njemu, Jednom i Jedinom, Koji nema sudruga. Ili, govori о Njegovim naredbama i zabranama, i о ustrajnosti u pokoravanju samo Njemu. Ovo је cisti i potpuno ispravni tevhid i cinjenice koje ga upotpunj avaju. Takoder, kazuje о Allahovoj plemenitosti naspram iskrenih i pokomih muvehhida 117 i kako се postupati prema njima na ovom svijetu i cime се ih nagraditi na buducem. А to su zasluge za ispoljavanje Cistog i ispravnog monoteizma (tevhida). Kazuje vijesti о pripadnicima sirka i sa kakvim vtstama kazni i patnji се se suocavati na ovom svijetu i kakvu zaslugu се za to imati na ahiretu. То su vijesti о onima koji su se suprotstavljali ispravnom tevhidu i koji su odstupali od svih propisa koje on nalaze. Као

sto smo spomenuli, cijeli Kur'an kazuje о tevhidu, njegovim pravima i zaslugama, о stanjima sirka i njegovih pripadnika i о patnjarna koje се ih stici. Prirnjer u suri El-Fatiha: ~,(\

~

'Lil.'

~~ ~~~

"'t""'

~~:..:Л 1•'.~_,, \S...Lљl ~

~

' .. " .

,.

loll_.

~

..:=._.'l)i't.-r

,.".,.,., .•

_1,..:-t""'

~

Ј~""' ".Ј~

ф~_ylr:.;ryl ф~l~j~~l

"""

..

"

""",,.

~

Ј

>='_:ј_}~\' .ЈЈ:~ ~~~

~ ~ )1

,

tJJ

""""""'

"",

. .ЈЈ

,",,

.

,

., ""...,(. ""

~

..~

• -;:.,

~

""

~аЈЏЈI ~j~~_,.~~I_;;;,:~JC.~I ~;u1..ь~ ~ 117

"

,

~

Monoteisti; oni koji vjeruju samo u jednog boga, Allaha, ne smatrajuCi Mu nikoga ravnim

68

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

~ Ј..:;.ЈТ Hvala Allahu u seЬi sadrzi tevhid. ~~

~~Ј,;\Т ~Ј Gospodaru svjetova sadrzi tevhid. ·

f~; ':. ~.Л1~Т t5+љТ Uputi nas na pravi put, ovo је tevhid koji podrazumijeva trazenje upute na Pravi put, put sljedbenika cistog tevhida koji im је Uzviseni Allah darovao . ...

~-

-:1

,JI

.,.... ....

Ј.

., ; .,..,

"..

~~ 1vj ~ ~~ 1? а ne onih koji su protiv sebe srdzbu

iza:zVali, niti onih koji su zalutali, ovaj ajet se odnosi na one 118 koji su se otisnuli od tevhida. 119

118

119

Zidovi i krscani "Medaridfu-s-Salikin", 3/489

69

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Cetvrti ogranak TEVШD OTКRIVА IЬn

GOSPODARA SRCU NJEGOVOG ROBA

Kajjim, rahimehullah, veli:

"Kada se uduЬis u kur'ansku poruku, na6i 6es Vladara Kojem sva vlast pripada i Kojem sva hvala pripada. Svi su emrovi u Njegovoj ruci, od Njega poticu i Njemu se vra6aju. Uzvisen na Prijestolju, nista ne ostaje skriveno od Njega. Zna sta је u dusama Njegovih robova, sta iskazuju, а sta kriju. Sam upravlja Svojom Кraljevinom, cuje i vidi, daje i uskra6uje, nagraduje i kafujava, ukazuje cast i ponizuje, stvara i opskrЬljuje, usmr6uje i ozivljava, odreduje i presuduje. Svi emrovi od Njega silaze i Njemu se vra6aju, i ne opadne ni liska bez znanja Njegova. Razmisli kako savjetuje Svoje robove i upu6uje ih ka onome u cemu је njihova sre6a i uspjeh i upozorava od onoga u cemu је njihova propast. Upoznaje ih о SeЬi Svojim imenima i svojstvima i podsje6a ih na Ьlagodati kojima ih је obdario i koje im је pocasti pripremio ako Mu budu poslusni, i kakve im је kazne pripremio ako mu budu neposlusni, i poziva u Ku6u spasa i upozorava na Ku6u propasti. Podsje6a Svoje robove na njihovu nemo6 i potrebu za Njim, i da niko ne doseze trunke dobra bez Njegove milosti, niti trunke zla bez Njegove pravde i mudiosti. Svjedocis u Njegovoj rijeCi Ьlagi ukor Njegovim robovima, kojima, i pored toga, oprasta njihove pogreske i lijeci ono sto је kvamo u njima. On је njihov Branitelj i Pomagac u svakoj neda6i, On ispunjava Svoje obe6anje. On је njihov Gospodar Istinski, i On im daje pobjedu nad njihovim neprijateljima, ра krasnog li Gospodara i krasnog li Podrzitelja". Sejh na zavrsetku svoga pojasnjenja kaze: "Kada srca uce6i Kur'an svjedoce postojanje velikoga vladara, Milostivog, Darezljivog, Lijepog, Cije su to osobine, kako da ga onda ne vole i ne takmice se da zadoЬiju Njegovu Ьlizinu, i ne trose svoje udisaje umiljavaju6i se Njemu. Tim srcima On Ьiva drazi od svega sto је mimo Njega i Njegovo zadovoljstvo ima prednost kod njih nad zadovoljstvom svih drugih mimo Njega. Kako onda da Ga ne spominju svojim jezicima, а 70

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje ljubav, ceznja, i Ьliskost Njemu, postaju hrana i lijek srcima, tako da kada izgube tu hranu, pokvare se i propadnu i ne okoriste se svojim zivotom." 120

OBISTINJAVANJE

TEVНIDA

U SRCIMA

Љn Kajjim pojasnjava kako se srce uvjerava u postojanje samo jednog Boga:

"Svjedoci srce Uzvisenog Gospodara nad Svojim Prijestoljem, Koji nareduje i zabranjuje, Koji obuhvata Svojim pogledom sve sto se zЬiva na Zemlji i ispod nje, Svojim sluhom sve sto se cuje, а Svojim znanjem tajne u dusama, Koji је opisan svojstvima potpunosti, kao sto opisa Sebe u Svojoj Кnjizi, Zivi, Koji ne umire i ne spava i Kojem nista nije skriveno ni na nebesima, ni na Zemlji. Ne porede se Njegova svojstva sa svojstvima Ьiса koje је stvorio. On је Prvi, prije Kojeg nista nema, i On је Posljednji, nakon Kojeg nista nema. Njegova imena su sva hvala i slava i zato su najljepsa, kako ih On naziva, а Njegova su djela sva mudrost, milost i pravda. Sve stvoreno upucuje na Njega, nije bez razlogэ. stvorio nebesa · i Zemlju i ono sto је izmedu njih, niti је pustio covjeka da luta, nego stvori stvoreno da Mu robuje, i prosu ро njima Ьlagodati Svoje kako Ьi Mu se priЬlizili zahvalom trazili da im ih poveca. Poziva Svoje robove da Ga zavole i odredi nadvlada Njegovu srdZbu". 121 А

na drugom mjestu,

Љn

SeЬi

da Njegova milost

Kajjim, rahimehullahu te:ala, kaze:

"Као da srca gledaju u svog Uzvisenog Gospodara nad Njegovim Prijestoljem, kao sto objavi u Svojoj Кnjizi, i kao sto о Njemu rece Njegov Poslanik; шeduje zЬivanja, nareduje, zabranjuje, stvara i opskrЬljuje, usmrcuje i ozivljava, uzvisuje i ponizuje, ugasi moc jedne drzave i poveca moc druge. Njegovi meleki od Njega silaze i Njemu se uspinju sa Njegovim odredbama, ра bude ono sto On hoce kad On hoce, i kako hoce, bez ikakva dodavanja ili umanjivanja, bez ikakva odlaganja ili ubrzavanja. Njegovo Znanje obuhvata svaku stvar, . i Njegov sluh svaki glas, i Njegov vid sve videno, i On zna sve skriveno i . 120

El-Fevaid, str. 36

121

"Medarid.Zu-s-Sa1ikin", 1/153

71

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje sto је u srcima Njegovih robova. Njegovo је stvaranje i odredba; Njegova је vlast i hvala; Njegov је dunjaluk i ahiret; u Njegovoj ruci је svako dobro i Njemu se sve vraca. Njegova moc obuhvata svaku stvar, i proteze se Njegova milost na svaku stvar i dohvata Ьlagodat Njegova svako bice. Oprasta grijehe, odgoni brige, poducava neznalicu, upucuje zalutalog, zasiti gladnog, odijeva nagog, lijeci bolesnog i podrzava onog kome је nepravda ucinjena, nagraduje onog koji dobro cini, obracunava se s nasilnikom .. Kaze Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Ne spava, niti Mu dolikuje da spava. Njemu se difu poslovi nocni prije dana i poslovi dnevni prije noci. Njegov zastor је svjetlo; da ga zadigne, svjetlost Njegova lica sprzila Ьi sve stvoreno". 122 I kaze Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Njegova desnica nista u nj ој". 123

је

uvijek puna; nafaka dana i noci ne smanjuje

Zemlja је u Njegovoj saci i ne~esa smotana u Njegovoj desnici, а onda ih potrese i rece: "Ја sam Vladar! Ја sam Vladar! Ја sam Onaj Koji је otpoceo dunjaluk nakon sto niceg ne Ьi, i Ја sam Onaj Koji ga vraca kao sto Ьi". Nema grijeha koji Njegova davanja.

је

veCi od Njegova oprosta, niti

molЬe

vece od

Kad Ьi svi meleki, ljudi i dzini, od prvog stvorenja do posljednjeg, poput najbogobojaznijeg medu njima, to nista ne Ьi umanjilo Njegovu vlast. I kad Ьi svi meleki, ljudi i dZini, od prvog stvorenja do posljednjeg, Ьili poput najpokvarenijeg medu njima, ne Ьi to umanjilo nista od Njegove vlasti. I kad Ьi · se sve stvoreno olшpilo i od Njega zatrazilo sta im treba, to ne Ьi umanjilo ni trunku onoga sto On posjeduje. On је Prvi, prije Kojeg nista ne Ьi, i On је Posljednji, poslije Kojeg nista nema. Njegova odredba је na osnovu Njegova znanja, i Njegov oprost је i pored Njegove moci.

Ьili

122

:Мuslim, 189

123

Buhari,4.684; Muslim, 993

72

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ako se srce roba obasja ovim svojstvima putem spominjanja Allaha i Njegovih svojstava, to је njegovo svjetlo na dunjaluku i u berzehu124 i na Sudnjem danu. Shodno jacini vjere u srcu roba, proizlaze njegova djela i rijeCi. Moze svjetlo njegovih djela Ьiti poput svjetla Sunca onda kad dodu pred Allaha, kao i svjetlo njegove duse kad se pomoli pred Njim. I to се ga svjetlo voditi kada bude prelazio preko Sirat 6uprije, i to bude svjetlo njegova lica na Sudnjem danu". 125

UTICAJ UPOZNA VANJA S GOSPODAROM NA ROBA Kaze IЬn Kajjim, rahimehullah: "El-Kur'an је Allahov govor, u njemu Allah ukazuje Sebe Svojim robovima putem Svojih osoЬina, jednom u Ogrtacu uzvisenosti i strahopostovanja kako Ы se vratovi pognuli i oholost istopila, а drugi put u Ogrtacu potpunosti i ljepote, kako Ы ljubav prema Njemu u srcu roba potisnula svaku drugu ljubav. А

ako se prikaze u svojstvima milosti i Ьlagosti, piObudi se nada kod roba i, koliko god se pove6a nada, pove6a se i napor u priЫizavanju Gospodaru. Ako se prikaze u svojstvima pravde, osvete, srdzbe i kazne, pokori se dusa bolesna od strasti i oslaЫ јој nagon za strastima, razЫje brigu i zabranjene stvari i postane pokorna od straha. Ako se pokaze svojstvima naredbe, zabrane, obecanja, slanja poslanika, objava i zakona, dusa roba usmjeri se pokornosti i ustezanju od zabranjenog. А ako se prikaze u svojstvima sluha, vida i znanja, probudi se u robu stid da ga Gospodar u necem losem vidi ili da cuje od njega nesto lose, ili da zna ono sto krije u prsima. Zato, mjeri svoje postupke shodno mizanu Allahovih propisa.

Ako im se prikaze kao Onaj Koji se brine za njihove potrebe i оdЫја od njih nedace, pomaze Svoje sti6enike i stiti ih, ovo u srcu roba prouzrokuje oslanjanje na Njega i prepustanje Njemu i zadovoljstvo svime sto muje odredeno". 124 125

Berzeh- medusvijet izmedu dtшjaluka i ahireta El-VaЬilu-s-SejjiЬ 62-64

73

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ako im se prikaze u osobinama ponosa i oholosti, njegova smirena dusa daje ono do cega је dosla u vidu poniznosti pred Njegovom velicinom i predanoscu pred Njegovom snagom, podredenoscu pred Njegovom Velicanstvenosti, skrusenoscu srca i tjelesnih organa. Tada ga obuzmu spokoj i respekt u srcu, na jeziku, tjelesnim organima, njegovom cjelokupnom izgledu, а nestaju njegova sila,snaga i ostrina. 126 Potom nastavlja: "Uzviseni upoznaje Svoje robove sa Sobom nekad putem upoznavanja s osoЬinama Njegove bozanstvenosti, а nekad putem upoznavanja sa osoЬinama Njegovog Gospodarstva."

i

'1

Ј

Sejh na kraju ovog pojasnjenja kaZe:

i

"Rezime ovoga glasi: Uzviseni Allah se nekada predstavlja robu u osoЬinama Svoje bozanstvenosti а nekada u osoЬinama Svoga Gospodarstva. Potom, svjedocenje svojstvima bozanstvenosti nalaze nastanak posebne ljubavi, ceznju za Njegovim susretom, Ьliskost i radost s Njime, radost sluzenjem Njemu, takmicenjem u zadoЬijanju Njegove Ьliskosti, umiljavanjem Njemu putem pokomosti, spominjanjem Njega i bjezanjem od stvorenja ka Njemu. Tada On covjeku predstavlja jedini interes u odnosu na druge. Svjedocenje .osoЬina Gospodarstva nalaze oslanjanje na Njega, ovisnost о Njemu; trazenje pomoci od Njega, poniznost, predanost i podredenost Njemu, Njegove dostojnosti, da bude hvaljen u Svome carstvu, Njegovog ponosa u oprostu, mudrosti u presudi i odredenju, Ьlagodati u iskusenju, davanja u uskracivanju, dobrocinstva, Ьlagosti, dobrote i samilosti u svojoj opstojnosti, pravednosti u Svojoj osveti, darezljivosti i plemenosti, u oprostu, sakrivanju grijeha i prelasku preko njih. Svjedocenje Njegove mudrosti i Ьlagosti se ogleda u Njegovoj naredЬi i zabrani, ponosu, u zadovoljstvu i srdzЬi, Ьlagosti u odgadanju kazne, plemenitosti ч spremnosti prihvatanja i neovisnosti u udaUavanju. Ako shvatis El-Kur'an onakav kakav је, bez tumacenja koja iskrivljuju oni koji pozivaju na preneseno znacenje, vidjet 6es Vladara iznad Njegovih nebesa, na Prijestolju Njegovom, Koji upravlja poslovima Svojih robova, nareduje i zabranjuje, salje poslanike i spusta Objave, Ьiva zadovoljan i srdit, nareduje i kaznjava, daje i i1

1.

1' 1

126

i

1

74

El-Fevaid, str.80

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje uskracuje, uzvisuje i ponizuje, vidi i cuje sve od iznad sedam nebesa, zna skriveno i javno, cini sta hoce, opisan svojstvima potpunosti, dalek od svakog nedostatka, ne pokrece se ni trunka bez Njegove dozvole, niti opadne liska bez Njegova znanja, niti iko posreduje kod Njega bez Njegove dozvole, nema robu zastitnika, niti pravednika osim Njega". 127

127

El-Fevaid, str. 80-81

75

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Peti og:ranak NAUКA О TEVHШU ЈЕ NAJCASNIJA NAUКA

Nauke se razlik:uju ро svojoj vrijednosti shodno ·informacijama koje tretiraju. Nema sumnje da је najcasnija infшmacija i znanje о AШihu, subhanehu ve te'ala. Ova nauka је casnija od svih istra.Zivackih nauka koje tretiraju stvaranje nebesa i zemlje, mora i rijeka, ljudi, dZina i meleka. Kaze Љn Кајјiш,

rahiшehullah:

"Znanje је casnije sto је casniji predшet (koji se proucava) i sto је veca potreba za njiш. Stoga, nеша suшnje da је najcasnije znanje znanje о Allahu i sve sto se veze za Njega". 128 А

na drugoш шjestu veli:

nеша suшnje da је znanje о Allahu, Njegoviш svojstviшa i Njegoviш djeliшa najcasnije znanje u odnosu na druga znanja, kao sto је predшet Njegov naspraш predшeta drugih nauka".

"I

Takoder, objasnjavajuci cast poznavanja tewhida i opseg njegove vaznosti, kaze: "Pocast znanja slijedi i pocast onoga sto se izucava i pouzdanje duse u dokaze Njegova postojanja, te velicinu potrebe za njegovoш spoznajoш i veliCinu koristi od te spoznaje. Nеша suшnje da је najuzvisenije, najvece znanje о Allahu шitno kojeg drugog boga nеша, Gospodaru svih svjetova, Odrzavatelju nebesa i Zeшlje, istinskoш Vladaru, opisanoш sviш svojstviшa savrsenstva, cistoш od svake шahane i шanjkavosti, te od svakog usporedivanja i poredenja sa Njegoviш savrsenstvoш.

129

~ -1"\тТ:,Т ~ ~f ~t :&Т i~ ~;Ј--~ i;}:i 1:,

"I ne budite kao oni koji su zaboravili Allaha, saшi sebe zaborave; to su pravi gresnici." 130 128

El-Fevaid, 97

129

Miftahu-d-daris-seade, 1/311 E-Hasr, 19

130

76

ра је

On ucinio da

OAZA IМANA - IЬ11 Kajjim el-Dzevzijje Razmisli о ovom ajetu ра ces u 11jemu 11aci jed11o veliko i prefi11je11o znace11je, а 0110 glasi: "Ко zaboravi Svog Gospodara, О11 се dati da taj zaboravi sebe. Nece z11ati svoju susti11u а 11i korist, cak се i zaboraviti 11а 0110 u cemu је 11jegova isprav11ost i spas 11а ovom i buducem. svijetu. Tako се ostati beskoristan i ostavlje11 11а stepe11u seЬi prepuste11ih zivoti11ja. Zapravo, mozda zivoti11je budu bolje poznavale svoje koristi od 11jega ostajuci 11а potpunoj uputi koju im је dao Njihov Stvoritelj, dok је ovakav izasao iz okvira prirodne urode11osti 11а kojoj је stvore11. Zaboravio је svoga Gospodara раје 011 dao da zaboravi sebe i svoje osoЬi11e, kao i 0110 Cime se upotpunjuju, ciste i Ьivaju sretne 11а ovom i buducem svijetu. ~

./-' ~" ";

'Ј ,",_ ,ј_, Ј "':._:'\ј" О 1 J~\L

~Ј uJ 2.ј-- ~ Ј --~

",..

~

Ј ",.. ",..

~

",...,

t ., ""'

.,

Ј

"""

Ј~.-

------

Ј~

~ ~Ј .._;_)у

~

., ~

"""

..,.. ',Ј

,. ".".

-::.....

~~

';

" d.-.Ј

Ј

0

~ ,,

., Ј ~ ~ ~ ~~

..Ј'::Р Ј

",..

., ""'

Ј , ".

,.

if _,~ ~~ r:f ~ ~ј Џ.:U\ ~~~ ~..; ~! ~ ~~ ..uu ~ј

"Budi cvrsto uz о11е koji se Gospodaru svome mole ujutro i 11avece u zelji da 11aklo11ost Njegovu zasluze, i 11е skidaj ociju svojih s 11jih iz ze]je za sjajem u zivotu 11а ovom svijetu, i 11е slusaj o11oga Cije smo srce 11ehaj11im prema Nama ostavili koji strast Ciji su postupci daleko od razboritosti." 131 · Nemara11 је prema svome Gospodaru, i пesmotre11 prema seЬi i svome srcu. Ne obazire se 11а svoje koristi i potpunosti, te 0110 Cime 11jegova dusa i srce postaju Cisti. Zapravo,o11 se zapostavlja а i rastace svoje srce, 11esmotre11 је i zbunje11 i 11е 11alazi pravoga puta. 132 Љ11 Kajjim pojas11java ovaj temelj 11а drugom mjestu,pa kaze: "Pobraja11je i uce11je Allahovih lijepih ime11a i z11a11je о 11jima је temelj 11auke о svakom zna11ju. Z11a11je, svejedno moze Ьiti 0110 sto је 011 stvorio ili 11aredio, ili z11a11je о опоmе sto је oЬlikovao i propisao. Izvor stvaranja i 11aredbe proistice iz Njegovih lijepih iше11а. Stvara11je i 11aredba su vezani za ova lijepa ime11a kao sto su vezane Ci11je11ice koje se medusob11o 11alazu. Izvoriste svih 11aredЬi su Allahova lijepa iше11а. Sve ovo је lijepo i 11е izlazi iz okvira koristi robova, briz11osti i шilosti prema ш El-Kehf, 28 132

Miftahu-d-dari es-se'adeh, 1/311

77

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje njima, te dobrocinstvo upotpunjavanjem onoga sto im је naredio i zabranio. Sve Allahove naredbe su korist, mudrost, milost, Ьlagost, dobrocinstvo, jer proisticu iz Njegovih lijepih imena. Sva Njegova djela ne izlaze iz okvira pravednosti, mudrosti, koristi i milosti jer proizilaze iz Allahovih lijepih imena. U Njegovom stvaran]u nema nesklada ili poigravanja. On nije stvorio svoja stvorenja besciljno, uzaludno i poigravajuci se. Као sto је sve postojece mimo Njega nastalo Njegovim stvaranjem tako ono sto postoji mimo Njega је popratno za Njegovo postojanje, tj.naCinjeno i stvoreno slijedi svoga Stvoritelja. Tako је znanje о ovome temelj znanja о svemu sto је mimo Njega. Znanje о Njegovim imenima, i njihovo pobrajanje i ucenje је temelj svi ostalih nauka. Ко pobroji i nauCi Njegova imena, sto treba da cini svako stvorenje, nauCio је sve nauke, jer ucenje Njegovih imena је teme]j za ucenje svakog znanja. Znanje је zahtjev Allahovih imena i vezano је za njih. Razmisli о nastanku stvaranja i naredbe ili Njegovog znanja i mudrosti, u njima neces naCi nikakvog propusta ili nesklada, jer propust u onome sto On nareduje ili cini Ьiva zbog njegova neznanja ili nepostojanja mudrosti. Uzviseni Gospodar sve zna i Mudar је. Za Njegovo djelo i naredbu se ne moze vezati propust, nesklad i oprecnost." 33

133

78

Bedau-1-feva'id, 1/147

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Sesti ogranak ZNANJE

О ALLAНU ЈЕ

TEMELJ SVШ ZNANJA

1 nastavlja IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Као

sto је znanje о Allahu najcasnije znanje, tako је ono i temelj svih znanja, ра ko ima znanje о Allahu- ima znanje о svemu ostalom, а ko ne zna svog Gospodara - jos manje zna о svemu drugom. Kaze Uzviseni:

"1 ne budite kao oni koji su zaboravili Allaha, sami sebe zaborave ..." 134

раје

On ucinio da

Stoga, ne znaju svoju svrhu, niti sta im је korisno na dunjaluku i na ahiretu, ра lutaju poput stoke u traganju za ispasom ili gore od nje, jer su napustili svoju prirodu u kojoj su stvoreni, ра zaboravise svog Gospodara. Kaze Uzviseni:

"... 1 ne slusaj onoga cije smo srce nehajnim prema Nama ostavili, koji strast svoju slijedi .. .'' 135 Dakle, znanje о Allahu је temelj svakog znanja, i temelj znanja roba о svojoj sreci i potpunosti i sto mu је korisno za dunjaluk i ahiret, dok је neznanje о Allahu temelj nesrece svakog roba". 136 ·.

Na drugom mjestu, IЬn Kajjim pojasnjava:

134

El-Hasr, 19

135

El-Kehf, 28

136

Miftahu-d-dari es-seade 1/311

79

'1

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Poznavanje Allahovih imena temelj је svakom znanju, jer је svako znanje ili znanje о onome sto је Allah stvorio ili о onome sto је propisao. Svaka Njegova zapovijed је korist robovima, i mudrost, i milost, i svako Njegovo djelo је pravda, mudrost, korist i milost .. I kao sto је sve stvoreno od Njega, isto tako је stvoreno znanje о Njemu osnova svih znanja. Zamisli kako se dogada stvaranje Njegovim znanjem i mudroscu, stoga ne nalazis u Njemu mahane posto mahana Ьiva kod roba radi neznanja i odsustva mudrosti, dok је Gospodar Sveznajuci i Mudri". 137

137

80

Beda'iul Fevaid 11147

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje

Sedmi ogranak TEVПID PROCISCAVА SRCE I DUSU

Doista, tevhid proCiscava dusu i srce od necistoca sirka i grijeha. tome Thn Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

О

"Stasanje srca ovisi о cinjenici је li ono Cisto ili ne, kao sto i razvoj tijela ovisi о tome ima li u njemu stetnih materija ili ne. Uzviseni kaze:

"А da nije Allahove dobrote prema vama i milosti Njegove, ni jedan se od vas ne Ьi nikad od grijeha ocistio; ali Allah Cisti onoga koga On hoce. Allah sve cuje i sve zna." 138

Ovo је Uzviseni Allah kazao nakon ajeta koji govore о zabrani kazni za Ьlud i sklapanju braka s Ьludnicom, sto upucuje na to da se cistoca ogleda u izbjegavanju ovakvih nedjela.

Ьluda,

Takoder, Uzviseni Allah govori i neciju kucu:

о

trazenju dozvole za ulazak u

" ... А ako vam se kaze: "Vratite se!" - vi se vratite, bolje vam je... "l39 А ako im bude naredeno da se vrate kako ne Ьi vidjeli nesto sto intimno i sto domacinu ne Ьi Ьilo drago da se vidi, tako је bolje skrenuti i spustiti pogled pred necim u sta је inace zabranjeno gledati. ·

је

вs

En-Nur, 21

139

En-Nur, 28

81

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni kaze:

"Postici се sta zeli onaj koji se oCisti i spomene ime Gospodara svoga, ра molitvu obavi!" 140 Uzviseni Allah govori kako Faraonu, rekao:

је

Musa, 'alejhisselam, obracajuci se

"i reci: ,Da li Ьi ti•da se ocistis?'" 141 Uzviseni, takoder, kaze:

"А tesko musricima/ 42 koji zekat ne daju ..." 143

Vecina mufessira, 144 kako onih iz prvih, tako i iz potonjih generacija, smatraju da ova cistota podrazumijeva tevhid, svjedocenje da је jedino Allah bog, i vjerovanje koje cisti srce, jer ovo ukljucuje da srce negira postojanje ili obozavanje Ьilo cega drugog osim Allaha. То је u osnovi ciscenje srca i cvrsto uvjerenje da је samo Allah istinski bog, sto podrazumijeva da је to osnova svakom vidu napredovanja.

140 141

El-E'ala, 14 -15 En-Naziat, 18

142

Мnogoboscima; onima koji Allahu pripisuju druga

143

El-Fussilet, 6-7 Mufessir-tumac Kur'ana

144

82

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

CISCENJE (DUSE) КОЈЕ ЈЕ NAREDENO RAZLIKUJE SE OD CISCENJA КОЈЕ SE ZABRANJUJE Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjavajuci razliku izmedu ovog dvoga, kaze:

"Uzviseni Allah kaze:

"...Zato se ne hvalisite bezgresnoscu svojom." 145 1 na drugom mjestu kaze:

"uspjet се samo onaj ko је ocisti" 146 U prvom ajetu Allah, 'azze ve dzelle, govori kako ne treba govoriti: "Mi smo Cisti, cestiti, bogobojazni", i zato u nastavku ajeta kaze:

"On dobro zna onoga koji se grijeha kloni". 147 Zejneb, 148 majka pravovjernih, prVo se zvala Вепе ((н) - Cista, bezgrjesna, раје za nju Ьilo receno: "Njenaje dusa Cista". Kada је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za to cuo, promijenio јој је ime u Zejneb. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, . kaze: "Allah najbolje zna ko је od vas dobrocinitelj". 145

En-Nedzn:i, 32

146

Es-Sems, 9

147

En-NedZm, 32

148

Rijec је о ZejneЬi Ьint Dzahs

83

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Takoder, Uzviseni Allah u drugom ajetu kaze:

!

i

1

1

"Zar ne vidis one koji sebe smatraju od grijeha cistim?.:." Тј.,

149

On је Тај Koji се roba oCistiti od grijeha i kazati da nema

grijeha. Za razliku od ovoga, Uzviseni Allah kaze:

150 "Uspjet се samo onaj ko је ocisti".

Spomenutje ajet u kontekstu ajeta koji kaze:

,,I reci: "Da li Ьi ti da se ocistis?"" 151 А

i

to Ьi znacilo: "Bi li ti htio Ьiti pokoran svome Gospodaru i na taj naCin se ocistio?" Slicno ovom ajetu, stoji u drugom ajetu: ~

ф~~~fјј

1' i

'

"PostiCi се sta zeli onaj koji se ocisti" 152 А zamjenica ~; d-o (men tezekka) upucuje na Allaha, tj. spasena се Ьiti ona dusa koju Allah, subhanehu ve te' ala, uCini cistom.

Hadis koji prenosi IЬn ЕЬi Mulejka, od 'Aise, radijallahu 'anha, ukazuje na ispravnost naseg misljenja: 149

En-Nisa', 49

150

Es-Sems, 9

151

En-Naziat, 18

152

El-E'ala, 14

84

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Jedne noci zatekla sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako uci: 'Gospodaru moj, podari mojoj dusi bogobojaznost i ocisti је. Ti ces је najbolje ocistiti, Ti si njen Zastitnik i Pomagac"'. Ova dova tumaci spomenuti ajet, ukazuje na to da је Uzviseni Allah Koji cisti duse dok ne postanu potpuno ciste. On је Onaj Koji cisti, а rob је taj koji cisti. Razliku izmedu ovo dvoje u tome је sto se u prvom slucaju radi о aktivnom, а u drugom о pasivnom ciniocu, kao sto Uzviseni Allah kaze: Тај

"Uspjet се samo onaj ko је ocisti" 153

"Da li Ьi ti da se ocistis?" 154 То

znaci: Prihvatas li Allahovu ponudu da ocisti tvoju dusu i tako postanes cist? Oni ka:Zu da је ovo ispravno znacenje, ,jer spasen се Ьiti samo onaj koga Allah, subhanehu ve te'ala, ocisti". Oni, takoder, ka:Zu da је takav stav imao samo Љn Abbas, 'Ali iЬn Ata i el-KelЬi, kako је on rekao: "Uspjet се samo onaj ciju . dusu ocisti Uzviseni Allah"." 155

ЕЬi TaliЬ,

ш Es-Sems, 9 154 155

En-Naziat, 18 Igaset-u'l-ihfan, 1/49-50

85

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Osmi og:ranak TEVНID ЈЕ UZROK SRECE NA DUNJALUKU 1 AНIRETU Љn .!

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Kljuc uspjeha i srece је u ostvarenju dvije vrste tevhida na kojima је zasnovana Allahova Кnjiga zbog kojih su poslani Poslanici". 156

Na drugom mjestu,

IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, veli:

"Potreba robova za poznavanjem svoga Gospodara i Stvaraoca је iznad drugih potreba, jer ne znaju za srecu, niti spas bez poznavanja Njega i bez robovanja Njemu. On је njihov jedini cilj i priЬlizavanje Njemu ozivljava njihova srca. Ukoliko su toga liseni, stanje im је gore od zivotinja. Kad је rob svjestan nuzde za poznavanjem svog Gospodara i priЬlizavanja Njemu, putevi za sticanje tog znanja postaju lahki". 157 ',i

ZNANJE О TEVНIDU ЈЕ UZROK SRECI Kaze IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala:­ "Znanje о Allahu i Njegovim imenima, svojstvima, djelima i putu ka Njegovom zadovoljstvu najcasnije је na dunjaluku, а na ahiretu ga ceka najcasnija nagrada. Najcasniji је cilj cefuja za susretom za njim i to је najveca ahiretska sreca i sva znanja se razlikuju ро stepenu Ьlizine do znanja о Allahu. Ista је stvar sa djelima, stoga su namaz i dZihad najbolji nacin priЬlizavanja Allahu. S druge strane, sto је tezi neposluh, toliko se srce vise udaljava od ovog cilja". 158 А

na drugom mjestu, kaze:

"Kod insana su dvije moci: moc spoznaje i moc voljne primjene. Njegova potpuna sreca opstoji na upotpunjenu ove dvije moci. Мос spoznaje upotpunjuje se spoznajom njegova Stvaraoca i Njegovih imena i svojstava i kako se stize do Njega, te spoznajom sebe i svojih mahana. 156

IdZtima'u dZujus-il-Islamijje, str. 99

157

Es-Sevaiq~u'l-Mursele 1/366

158

Iddetu-s-Sabjrin, str. 130

86

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Мос

voljne primjene ostvaruje se pridrzavanjem obaveza roba prema svome Gospodaru, iskreno i predano, i pozivanjem drugih robova na to savjetom i djelom. S druge strane, silazak sa ove staze vodi и zаЬlиdи i Allahovu srdzbи. Kaze Uzviseni и poglavlju sше El-Fatiha:

"Hvala Allahи, Gospodaru svjetova, Milostivom, Samilosnom, Vladaru Dana sиdnjeg ..." 159 Ovi ajeti govore djela.

о

spoznaji Gospodara i Njegovih imena, svojstava i

"Samo ТеЬе obozavamo i samo od ТеЬе pomoc trazimo." Ovi ajeti ирисији na риt dostizanja Allahovog zadovoljstva, а to је robovanje samo Njemu onako kako је On time zadovoljan, иz Njegovu pomoc и tome.

"Upиti

nas na pravi

риt,

Ра, nema druge srece Allahovu ириtu.

rоЬи

na

риt

onih kojima si milost

Svojи

darovao"

"...

А

zalиtali!" 159

osim

и pridrzavanjи

ispravnog puta, uz

·

ne onih koji su protiv sebe srdzbu izazvali, niti onih koji ·

sи

El-Fatiha, 1-3

87

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Okretanje od iskrenog robovanja vodi u Allahovu srdzbu, s puta ispravne spoznaje vodi u zaЬludu". 160 .

Nastavlja IЬn Kajjim:

а

skretanje

.

"Srce se ne smiruje dok ne dosegne do Allaha. Takvo srce је smireno u nedacama, predano svom Gospodaru, Njegovoj milosti i onome sto mu је odredio Svojom mudroscu. Ра, ako bude zadovoljan time, dosegne ga Allahovo zadovo~stvo, а u protivnom - Njegova srd.Zba." 161 Ako pitas sta је to skrivena briznost - to је ono sto se dogada srcu pri dolasku spokoja, smirenosti, nestanka zabrinutosti, nesigurnosti i осаја. Tada se preda Svom Gospodaru ponizno i poslusno gledajuci u Nega svojim srcem, nalazeci smirenost duse i шitrine. Promatranjem Njegove briznosti prema njemu ga је zaokupiralo u odnosu na zestoku bol koju osjeca. Od prisustva stvamog osjecanja te boli ga је odvela vlastita spoznaja da mu је On dao najbolji odaЬir, te da је on samo rob nad kojim se odvijaju pravila Njegovog Gospodara, Ьiо on zadovoljan ili ne. Ukoliko је zadovoljan, zadoЬice zadovoljstvo, а ukoliko је srdit­ srdzbu. Ova skrivena briznost је plod tog skrivenog ophodenja, povecava se · sa njegovim povecanjem i smanjuje sa njegovim smanJenJem. А

na drugom mjestu veli:

"Kad Allahovo zadovoljstvo postane robu jedina briga, Allah snosi njegove dunjalucke brige i terete. А ako mu dunjaluk bude briga, Allah ga njemu prepusti, ра mu se srce ispuni ljubavlju za stvorenjima umjesto ljubavi prema Allahu, jezik mu spominje stvorenja umjesto Stvaraoca i robuje njima umjesto Njemu. Kaze Uzviseni:

"Onome ko se bude slijepim pravio da ne Ьi Milostivog velicao, Mi cemo sejtana natovariti, расе mu on nerazdvojni drug postati". 162 160

El-Fevaid, 26-27

161

El-Fevaid, 224

162

Ez-Ztiliruf, 36

88

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Deveti ogranak SRCE ЈЕ MJESTO VJEROVANJA, А ONO ЈЕ NAJCASNIJI COVJEKOV ORGAN Љn

Kajjim, r.ahimehullahu te'ala, kaze:

"Uzviseni Allah stvorio је srce i ucinio da ono bude mjesto spoznaje, ljubavi i ceznje prema Njemu. Ono је prijesto najuzvisenijeg primjera, а to је spoznaja Allaha, ljubav i ceznja prema Njemu. Uzviseni kaze:

"Oni koji u .onaj svijet ne vjeruju hrdavih su svojstva najuzvisenija; Onje silan i mudar". 163

osoЬina, а

Allah ima

Uzviseni kaze:

"On је Тај Koji iz nicega stvara i On се to ponovo uciniti, to је Njemu lahko; Onje uzvisen i na nebesima i na Zemlji; Onje silan i mudar." 164 Uzviseni kaze:

"...N 1'kо 163

En-Nahl, 60

164

Er-Rum, 27

165

Es-Sura, 11

.. k ао niJe

'

о n .... "165

89

. OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Prema tome, postoje dvije vrste srca: Ф

Srce koje је prijestolje Svemilosnog, zivot, radost i svako dobro,

Ф Srce koje је prijestolje sejtanovo; tama, smrt i tuga". 166

166

90

El-Fevaid, str.Зб

и

и

kojem su svjetlo i

nJemu su tjeskoba,

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Deseti og:ranak SPOZNAJA ALLAНA 1 ROBOVANJE SAMO NJEMU "Spoznaja Allahovog jedinstva nije dovoljna sama ро seЬi, vec mora Ьiti pracena robovanjem Njemu, Jedinom, i u tom robovanju nista Mu se ne smije pripisati. Spoznaja Uzvisenog Allaha postize se putem Njegovih najljepsih imena i svojstava i kroz Njegova djela i propise, ра mu se stoga robuje onako kako је On to odredio." 167 Uzviseni Allah kaze: ~ ;\ '1-'.J::r ~.-,,,,~.У\ . . ,~--.-.-~" о ,(1"'1 " " ".-" "," ".,\.:::._ ..f"'l Ј\1)"'1 je~~f/":JI u.N· ~--чРЈ) ~JyY(:;"~I..S~ .u~

u

ф~~~~ 1ь.f .li:&T~f_,~~ ~~:ј~ :&Т "Allah је sedam nebesa i isto toliko zemalja stvorio; Njegovo naredenje na sve se njih odnosi, а nek znate da је Allah kadar sve i da Allah znanjem Svojim sve obuhvata!" 168 Uzviseni Allah nas је obavijestio da је On Тај Koji је stvorio nebesa i Zemlju i sve sto је izmedu njih da Ьi Njegovi robovi spoznali da је On SveznajuCi i Svemoguci. Ova spoznaja је i sustina istinskog robovanja koje se trazi od robova. Uzviseni Allah kaze:

"Znaj da nema boga osim Allaha! trazi oprosta za svoje grijehe i za vjemike i za vjemice! Allah zna kud se krecete i gdje boravite." 169 167

Miftahu-d-dari es-seadeh, 535

168

Et-Talak, 12 169 Muhammed, 19

91

1. 1'

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

1. 1

Znanje о Allahovoj Jednoci i da nema drugog boga osim Njega se samo ро seЬi trazi, iako ono nije samo dovoljno, vec је neophodno da se uz to robuje Jedinome, Koji sudruga nema. Ove dvije stvari se traze samo ро seЬi: da se Gospodar uzviseni spoznaje putem svojih imena, svojstava, djela i propisa, i da se obozava prema onome sto one nalazu i zahtijevaju, kao sto se iЬadet Njemu trazi sam ро seЬi, isto se odnosi na znanje i spoznaju о Njemu." 170

,f

170

92

Miftahu-d-dari es-se'adeh, 1/554

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Ј edanaesti

og.ranak

ТЕVНШ ЈЕ UTOCISTE ONIH KOJI MU SE

SUPROTSTAVLJAJU I ONIH KOJI GA ISPOLJAVAJU Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjavaju6i razlik:u izmedu istinskih muvehhida i onih koji se tevhidu suprotstavljaju, kaze: "Oni koji se suprotstavljaju istinskom tevhidu najces6e se obracaju Uzvisenom Allahu kada zapadnu u velike potesko6e i kada im duse do grkljana njihovih dopru, а On, Uzviseni, dovu im primi. Uzviseni kaze:

"Kad se u lade ukrcaju, iskreno se mole Allahu, а kad ih On do kopna dovede, odjednom druge Njemu ravnim smatraju." 171 Za razlik:u od istinskih muvehhida, koje izbavlja iz dunjaluckih i ahiretskih patnji i isk:usenja. Primjer tome је Junus, 'alejhisselam, koga је Uzviseni Allah oslobodio iz tmina u kojima је Ьiо. Takoder, spasio је sljedbenike Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kada su ih musrici izlagali svim vrstama isk:usenja. А kada је faraon zatrazio utociste prilikom utapanja, to mu nije od koristi, jer vapaji i kajanje se ne primaju u smrtnom casu.

Ьilo

Ovoje Allahov zakon koji se ne mijenja. Ne postoji nista sto se moze suprotstaviti poteskocama kao sto to moze tevhid. А, isto tako, ne postoji nista sto odvodi u propast i nesre6u kao sto to cini sirk, niti ima spasa i1i izbavljenja osim s tevhidom, jer је on utociste i zastita robovima. · 171

El-Ankebut, 65

93

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Dvanaesti ogranak ZABLUDE FRAKCIJA РО PITANJU ТЕVНША IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjava stavove raznih frakcija koje su svoje vjerovanje zasnovale na zaЬludi i to vjerovanje nazivaju monoteizmom, i kaze: "Pristalice Aristotela, tevhida zasnivaju na:

IЬn

Sine i En-Nesiha Et-Tusija, sustinu

- nijekanju Ьiса Allaha, subhanehu ve te'ala, - tvrdnji da svemir nema svoj pocetak, - da Uzviseni Allah nece prozivjeti mrtve iz njihovih kaburova, - da se Poslanstvo nasljeduje i da је to jedna vrsta zanata, - da Allah ne zna broj zvijezda i da On, 'azze ve dzelle, uopce nema znanja о stvorenom, - da ne postoji dozvoUeno, niti zabranjeno, niti naredba, niti zabrana, - da ne postoje dzennet i dzehennem. Ovo је sustina njihovog tevhida, koji u seЬi sadrzi sirk172 i kufr173 ." 2. Ittihadijje (panteisti) Oni pod Bozijim Jedinstvom podrazumijevaju da је sve stvoreno, ра i sam Allah, i da su nazivi svega stvorenog nista drugo nego imena, а ne sustina, za sta IЬn Seb'ine kaze da је tajna od prvih vremena i sustina svih objava. Stoga su za njega faraon i njegov narod vjemici s ~otpunim imanom, s potpunom spoznajom Allaha i smatraju da је ispravno robovanje idolima, jer faraonje bog, idoli su bog. 172 173

94

mnogobostvo nevjerstvo

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Stoga, nema razlike izmedu opcenja sa zenom koja nije halal i sa onom koja nije halal, niti ima razlike izmedu vode i vina, niti zinaluka i braka i, samo oni koji ne znaju za,ovu tajnu, kazu: 'Ovo је haram, а ovo је halal'. Uistinu, njima је haram jer ne znaju za istinski tevhid. з.

Dzehmijje

Ova zaЬludjela frakcija tevhid gradi na sljedecim temeljima: Nijekanje uzdignuca· Uzvisenog Allaha Svojim Svojih robova,

Ьicem

iznad

- Nijekanje da se Uzviseni Allah uzdigao nad 'Arsom, - Nijekanje da Allah vidi i cuje, kao i nijekanje Njegove snage i moci, - Nijekanje svih Njegovih svojstava i djela. Jednom rijecju, tevhid njima predstavlja pretjerivanje u nijekanju tevhida sa kojim је Uzviseni Allah slao vjerovjesnike i preko kojih је dolazila objava". 174 "Istim putem krenule su i mu'tezile. Oni tevhid zasnivaju na poricanju Allahovih svojstava i Njegove savrsenosti." 175

4. Kaderijje Kaderijje su definisale tevhid kao negiranje postojanja Allahovog odredenja, Allahovih lijepih imena i savrsenih atriЬuta. Cak su negiranje kadera 176 nazvali "nevjerovanjem u Allahovu odredbu i volju" i о seЬi kazu: "Mi smo zastupnici pravde i istinskog tevhida (monoteizma)".

174

"Medaridfu-s-Salikin", 3/486

175

Tariqu'l-hidZretejn, 682

176

Allahovog odredenja

95

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje 5. Dzebrijje

Oni su tevhid zasnovalni na sljedecem:

Smatraju da su prisiljeni na cinjenje svojih djela i da se njihova djela dogadaju izvan njihove moCi. Smatraju da је glavni pokretac njihovih djela neko drugi, а ne oni sami. Dzeberijje su gore od onih koji potpuno negiraju postojanje kadera. 177

177

96

"MedaridZu-s-Salikin", 3/488

v

Sesto poglavlj е

RIJEC TEVHID

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

FADILETI TEVHIDA178 Rijec tevhida је ..&\ 'ij .Uj 'i(la ilahe illallah)i 79 i to је najuzvisenija rijec. IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnio је njeno znacenje i spomenuo naCine na koje се rob dokuCiti Ьit i vrijednost te rijeCi i, izmedu ostalog, kaze:

"Rijeci la ilahe illallah su rijeCi imama muvehhida, 180 koje su svi vjerovjesnici prenosili svojim sljedbenicima do Sudnjeg dana. Na tim rijecima opstoje nebesa i Zemlja; njih је Uzviseni usadio u fitru 181 svih stvorenja. Na njima se zasniva vjera i na njima је podignuta KiЬla. Zbog njih su podignute saЬlje dzihada. One su Allahovo neprikosnoveno pravo kod svih ljudi. Ovim rijecima se cuvaju krv, imetak i potomstvo na ovom svijetu. One oslobadaju od patnje u kaburu i Vatri. Bez njih niko nece moci uci u dzennet. То је uze bez kojeg niko ne moze stiCi do Allaha. То su rijeCi islama i kljuc Kuce spasa. Tim rijecima su ljudi podijeljeni na sretne i nesretne, prihvacene i odbacene. Zbog njih se nevjemicka mjesta razlikuju od nastamЬi islama, kuce Ьlagodati od kuca nesrece, ponizenja i patnji. Те

rijeCi su noseCi stub farzova i sunneta.

"Kome zadnje rijeci budu La ilahe illallah, uci се u dzennet". 182

'1

'· 1

1

["

178

Fadilet- korist

179

Ar: Nema drugog boga osim Allaha

180

Ovdje misli se na IЬrahima, 'alejhisselam

181

::

;'1·

1;,

1.,:: .:1'1

1'.

ltl.

Ar. fitra -ljudska priroda

Ebu Davud ,,Кitabu-1-dZenaiz" br. 3116; Ahmed "Musned", 21 529, 21 622 Hadis је sahih 182

98

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

SVJETLOST LA ILAHE ILLALLAH IЬn

Svjetlost rijeci La ilahe illallah prodire kroz tmine grijeha. Kajjim, rahimehullahu te'ala, veli:

О

ovome

"Svjetlost rijeci La ilahe illallah prodire kroz tmine grijeha u zavisnosti od jacine te svjetlosti. Snagu te svjetlosti kod roba zna samo U zviseni Allah. Ima ljudi u cijim srcima svjetlost ovih rijeci svijetli poput Sunca. Ima ih cija је svjetlost poput Ьlistave zvijezde. Ima ljudi Cija srca ta svjetlost obasjava poput velike baklje. А ima i onih cija је svjetlost u srcu poput svjetla svjetiljke. I, posljednji su oni u cijim srcima је svjetlost poput slabe svjetiljke. Sto је svjetlost ove rijeCi јаса i svjetlija, sve vise se spaljuju sumnje i strasti, sve dok ne izgore sve sumnje, strasti i grijesi. Takav је slucaj sa istinskim muvehhidom, koji nikada nije Allahu sirk ucinio. I, ako se Ьilo koji grijeh, strast i1i subha183 priЬlizi ovom svjetlu, Ьivaju spaljeni. Nebo njegovog vjerovanja C"uvaju zvijezde od svakog kradljivca njegovih hasenata 184 . Кradljivac ukrade neko od njih, а to је za vrijeme covjekove nepafuje. А kada insan shvati sta mu је ukradeno, on to nadoknadi dvostruko vise od onoga koliko mu је ukradeno. I tako mu se stalno dogasa sa kradljivcima od ljudi i dZina i on nije jedan od onih koji im otvaraju svoje riznice i okrenu im leda". 185

SKLAD TEVНIDA SA .Ј.;;(

"$

!tf} SAMO ТЕВЕ OBOZAVAMO

IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjava da znacenje rijeCi La ilahe illallah obuhvata rijeCi Uzvisenog Allaha /;~ .::..LH~l i da ovaj ajet u seЬi sadrzi najuzvisenije ciljeve. ;

On tome kaze: "А

kada ro Ь kaze:

183

AI. subha- sumnja AI. hasenat- mnozina od rijeci hasene - dobro (dobro djelo) 185 "MedaridZu-s-Salikin", 1/369

184

99

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Samo ТеЬе obozavamo i samo od ТеЬе pomo6 trazimo", u tim rijecima је tajna stvaranja i upravljanja dunjalukom i ahiretom. Ove rijeCi u seЬi sadrze najuzviseniji cilj i najuzvisenije sredstvo·. Najvazniji cilj је robovanje samo Njemu, а najuzvisenije sredstvo је trazenje pomoci od Njega. Ne postojj drugo bozanstvo koje zaslufuje da mu se robuje, niti ljudi imaju drugog pomagaca pri·cinjenju iЬadeta osim Njega. Robovanje Njemu је najvazniji cilj, а Njegova pomo6 је najuzvisenije sredstvo. Uzviseni Allah је objavio stotinu cetiri knjige, а cije је znacenje svrstao u cetiri, а to su: Tevrat; Zebur, Indzil i Kur'an. Njihovo znacenje је u Kur'anu. Kompletna znacenja sabrana su u posljednjoj trecini Kur'ana (mufessal) i njegova znacenja sabrana su u suri el Fatiha, а njena Ьit је u ajetu:

"Samo ТеЬе obozavamo i samo od ТеЬе pomo6 trazimo"b. Ovaj ajet obuhvata оЬје vrste tevhida, а to su: tevhid er­ i tevhid el-uluhijjeh. Obuhvata vjerovanje i robovanje radi imena Rabb i .da vjerovanje u rijec Allah znaci da se samo Njemu robuje. Od Njega se trazi pomo6 sa Njegovim rububШetom i jedino se On obozava zbog Njegovog uluhijjeta, i On Svojom miloscu upucuje na Pravi put. rubuЬijjeh

Zbog toga је na samom pocetku sure spomenuo Svoja imena: Allah, Rabb i Rahman, а sto se, ujedno, podudara sa onim sto se od roba trazi, а to је robovanje samo Njemu i trazenje pomoci i upute od Njega. On је jedini kadar sve to dati, niko nije u stanju pomoci robu u njegovom robovanju osim Njega i niko ne upucuje na pravi put osim Njega.'~Isб

186

Es-salah, 174-175

100

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

ZNACENJEШJECI TEVHIDA

Duh i tajna ovih rijeci је u jednoci Gospodara, Hvale dostojnog, Cija su imena sveta, ime uzviseno, spomen uzdignut, osim Kojeg drugog boga nema u ljubavi, postivanju, velicanju, strahu, nadi i sl. One povecavaju ljubav prema Njemu, covjek se uz njih ne boji nikog drugog, ne trazi utociste ni kod koga drugog, postuju se samo Njegovi emrovi (naredbe) i ocekuju Njegove nagrade, samo se Njemu u teskocama obraca i Njemu priЬjegava, samo se Njemu klanja i u Njegovo ime zrtve se prinose. Sve ovo se moze iskazati ujednoj recenici: Bilo koja vrsta iЬadeta ne upucuje se nikome drugom osim Njemu. Ovako se ostvaruje sehadet La ilahe illallah, tj. ovako se ostvaruje svjedocenje da nema drugog boga osim Allaha. Radi toga је Uzviseni Allah zabranio Vatri da przi onoga ko iskreno svjedoci da nema boga osim Allaha. I nemoguce је da u Vatru ude onaj ko realizuje sehadet na pravi naCin, kao sto Uzviseni kaze:

"i oni koji dug svjedocenja svoga budu izvrsavali", 187 ispoljavajuCi svoje svjedocenje javno i tajno, u srcu i u vanjstini. Ima ljudi koji u seЬi nose mrtvo, neki cak usnulo svjedocenje koje ceka da bude probudeno; kod nekih је u lezecim polozaju, а kcd nekih је izmedu stajanja i sjedenja. Ovo svjedocenje је poput duse u tijelu, do'k dusa moze Ьiti mrtva, bolesna, Ьlizu smrti, Ьlizu zivota, а moze Ьiti zdrava i postojana. U sahih hadisu se prenosi da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Doista, znam rijec ciji duh ostavlja trag na covjekovu dusu kada је on izgovori na samrti". 188 187

El-Mearidz, 33

101

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje Zivot ove duse zavisi od te rijeci. Као sto zivot tijela zavisi о susi i kao sto се onaj ko preseli na ahiret nakon izgovora tih rijeci Ьiti u dZennetu i uzivati u njegovim Ьlagodatima, tako се i dusa onog koji bude zivio izvrsavajuci i realizujuci ove rijeCi Ьiti u dzennetu i zivjeti najljepsim zivotom u njemu. Uzviseni Allah kaze:

~

'-d"""'~""

'~.Ј

41 u}! ф l>j]l r:;:- if.ЫI ",.".JI

""'

........

~ј

""'",.,

"""·

....

t-;.j) iLL Јtь.

.,"~'Р-

(У ~lj

ф l>jtJ\ "А onome koji је p;ed dostojanstvom Gospodara svoga strepio i dusu od prohtjeva uzru:zao, dZennet се boraviste Ьiti sigumo." 189

Dakle, dzennet се Ьiti boraviste duse na Sudnjem danu, kao i dZennet spoznaje, ljubavi, Ьlizine Allahove i zelje i cefuje za susretom sa Njime, radosti zbog njega i zadovoljstvom Njime. U tom dzennetu се boraviti dusa i na ovom svijetu. Kome ovakav dZennet, bude boraviste na ovom svijetu, vjecnost dzenetska Ьit се mu boraviste D:a Sudnjem danu. Kome dZennet bude uskracen na ovom svijetu, njemu се istinski dZennet jos vise Ьiti uskracen. Cestiti se nalaze u Ьlagodatima cak i kada im је zivot tezak na ovom svijetu, dok se grijesnici nalaze u Vatri cak i ako im је zivot ugodan i lijep. Uzviseni kaze:

"Onome ko cini dobro, Ьiо muskarac ili zena, dati da prozivi lijep zivot ..." 190 Љn MadZe, 3,795 "Sahihu" Љn MadZe 189 En-Naziat, 40-41 188

190

En-Nahl, 97

102

а

vjemik је, Mi cemo

AlЬani, rahimehullahu te'ala, ocijenio ga је kao sahih и

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

POGRESNO UBJEDENJE ЈЕ SMATRATI DA "NEMA BOGA OSIM ALLAHA" ZNACI SAMO "NEMA DRUGOG STVORITELJA OSIM ALLAHA" IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Tevhid se ne ogleda samo u tome da rob priznaje da nema stvoritelja osim Allaha i da је On Gospodar i Vlasnik svega, kao sto su to idolopoklonici priznavali, ali i pored toga su Ьili шusrici. 191 Dakle, istinski tevhid је onaj tevhid koji obuhvata ljubav prema Allahu, skrusenost, poniznost, potpunu predanost u pokomosti Njemu, cisto obozavanje, davanje prednosti Njemu nad svim riJeCima i djelima, uskraCivanje, davanje, ljubav i preziranje sto se uplice izmedu osobe koja to posvjedoci, sa jedne, i uzroka grijesenja i ustrajnosti u grijesenju, sa druge strane. Ко

to spozna, shvatit

се

i Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem,

rijeci: "Allah је zabranio Vatri svakog ko kaze: Nema drugog boga osim Allaha". 192 U drugom hadisu sellem, rekao:

Ьiljezi

se da

је

Poslanik, sallallahu alejhi ve

"Nесе uCi u V atru ko iskreno svj edoci La ilahe illallah", 193 i drugi hadisi koji su spomenuti na ovu temu, а cije је znacenje mnogim ljudima nejasno. Neki smatraju da su derogirani, а drugi kazu da su izreceni prije prije izricanja naredЬi i zabrana ili prije upotpunjenosti serijata. 194 195

191

Ar., musrik- mnogobozac

192

Buhari, 5.401; Muslim, 33

193

Isti izvor

194

"Medaridzu-s-Salikin", 1/369-370

Pod ovom temom Thn Kajjim pojasnjava da tevhidu-r-rubuЬijje nije upotpunjen bez tevhidu'l-uluhijje, jer sam tevhid-ur-rubuЬijje kojeg su Kurejsije musrici imali, nije im Ьiо dovoljan, bez 195

103

· OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

GRESКA ЈЕ SMATRATI DA SE USPJEH (DZENNET) NALAZI

U SAMOM IZGOVARANJU TEVHIDA BEZ NJEGOVOG RAZUMIJEVANJA IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, nastavlja:

"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije potvrdio da se tevhid postize samo izgovorom jezika. То је oprecno onome sto svaki covjek zna о islamu. Munafici 196 tu potvrdu izgovaraju svojim jezicima, а oni su na samom dnu dzehennema, ispod onih koji ga u potpunosti zanijecu. Mora postojati govor srcem i govor jezikom, А govor jezika i govor srca podrazumijevaju spoznaju tog svjedocenja i spoznaju Ьiti Allahove bozanstvenosti, i kao potvrdu da ju је nemoguce Ьilo kome pripisati osim Njemu. Znacenje toga mora postojati u srcu, znanjem, sppznajom, ubjedenjem i stanjem, da Ьi onome koji to izgovori Ьilo zastita od Vatre. Za svaki govor koji је Uzviseni Zakonodavac odredio nagradu potpun је govor i jezikom i srcem. Ovo pojasnjava i hadis u kom se Diljezi: "Ко

u jednom danu izgovori stotinu puta: Subhanallahi ve Ьi hamdihi, . Ьit се mu oprosteni grijesi, shodno onome sto se nalazi u srcu". 197 Djela se ne vrednuju prema formi i broju, nego prema namjerama. Razlika izmedu njih је poput razlike izmedu nebesa i Zemlje. Dva covjeka klanjaju u istom safu, ali razlika izmedu njihovih namaza је poput razlike izmedu nebesa i Zemlje. Dobro promisli о Ьiti vjerovanja u srcu uЬice koji је uЬio stotine ljudi da ga to nije sprijecilo u njegovom putovanju prema selu. Pomoglo mu је da u takvom stanju pobnese bol u prsima i smrtne muke. То је jedno, а vjerovanje је nesto sasvim drugo. Ne moze se zasigumo tvrditi da је pridruzen cestitom selu i da је ucinjen Njegovim stanovnikom" .198 196

Ar. munafik -licemjer

197

Buhari,6.405; Muslim, 2.694

198

"MedaridZи-s-Salikin", 1/370-372

104

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje

ZA ISPRAVNOST SEHADETA NIJE USLOV IZGOVORANJE RIJECI"ESHEDU" с Ulazak u Islam Ьiva izgovaranjem dva sehadeta. Kada Ьi osoba izgovorila "la ilahe illellah" Ьilo Ьi dovoljno i nije obavezno da izgovori rijeci "eshedu". IЬn

Kajjim, rahimehullah, kaze:

"Ispravnost sehadeta nije uslovljena s pomenom rijeci "eshedu". Zapravo, kada svjedok kaze "Vidio sam to i to" ili "Cuo sam" i slicno, to је njegovo svjedocenje. U Allahovoj Кnjizi i sunnetu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nema ni jednog mjesta koji ukazuje na uslovljenost izgovaranja "svjedocim",kao ni od jednog ashaba, ni analogijom а ni izvlacenjem zakljucaka iz propisa koje Ьi to zahtijevalo. Ustvari mnogobrojni dokazi iz Kur'ana , Sunneta, izreka ashaba i arapskog jezika to poricu. Ovo је pravac Malika, Ebu Hanife i vanjstina govora od Ahmeda. То se od njega prenosi tekstom. ·

"Dovedite Је svoje svj~doke, one koji се posvjedociti da је Allah to zabranio!" Ра ako oni posvjedoce, ti im nemoj povjerovati i ne povodi se za zeljama onih koji Nase dokaze drze laznim i koji u onaj svijet ne vjeruju i koji druge Gospodaru svome ravnim smatraju." 199 Ovo jasno ukazuje da izgovor "eshedu'' ne ukazuje na sehadet, vec · ukazuje na propis о zabrani. I Uzviseni kaze:

Ф··· ~ОјЈЈ:Ј~*~~ 199

El-En'am, 150

105

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Allah svjedoci daje Istina ono sto ti objavljuje ..." 200 Validnost sehadeta nije uvjetovana rijecima Uzvisenog "eshedu keza" (svjedoCim о tome).

Ьi

I Uzviseni kaze:

"Oni kojima se oni, pored Njega, klanjaju - nece moci da se za druge zauzimaju; moci се samo oni koji istinu priznaju..." 201 То

znaci da ovaj ajet ukazuje na tevhid.

Ispravnost Islama ne ovisi о tome da onaj ko ulazi u njega kaze "eshedu en la ilahe illellah", vec ako kaze "la ilahe illellah Muhammedu­ r-Resulullah, Ьiсе musliman prema saglasnosti svih ucenjaka. Poslanik, · sallallahu alejhi ve sellem, је rekao: "Naredeno mi је da se borim protiv ljudi sve dok ne posvjedoce da nema drugog boga osim Allaha i da је Muhammed Njegov poslanik." 202 Ako izgovore ;,la ilahe illellah", Ьiсе sacuvani makar i ne izgovorili "eshedu".

NUZNE POSLJEDICE RIJECI TEVНIDA IЬn Kajjim, rahimehullah, poJaSnJaVaJUCl izgovaranje rijeci "la ilahe illellah" kaze:

nuzne

posljedice

"Istinska potvrda rijeci "la ilahe illellah" nalaze potvrdu svih njihovih ogranaka. Sve osnove i ogranci vjere potpadaju pod ove rijeci. Rob ih nece istinski potvrditi sve dok ne bude vjerovao u Allaha, Njegove meleke, Knjige, poslanike i susret sa Njim. Nece 200

En-Nisa', 166

201

Ez-Zuhruf, 86 Buhari 25, Muslim 22

202

106

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje vjerovati u Allaha, boga svih svjetova, dok dok ne bude vjerovao u svojstva Njegove uzvisenosti i epitete Njegovog savrsenstva. Nece vjerovati da nema drugog boga osim Allaha sva dok ne uskrati odlike bozanstvenosti svemu sto postoji mimo Njega, i ne uskrati ih svome uvjerenju i htijenju kao sto su ona negirana u sustini i vanjstini. Nece u njih vjerovati onaj ko negira uzvisena svojstva, а ni onaj ko negira Njegov govor i razgovor s drugima, kao i onaj ko negira Njegovo uzdignuce na 'Ars, da se njemu uzdizu lijepe rijeCi i djela, da је On seЬi podigao Mesiha, da је svoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poveo na nocno putovanje, da On ureduje sve stvari na nebu i sprovodi ih na Zemlji а zatim se ponovo Njemu uzdizu, i u sve ostalo Cime је On sebe opisao ili opisao Njegov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Nece vjerovati u ove rijeci potvrdujuci ih u njihovoj sustini onaj ko negira Njegovo stvaranje svih stvari, da је On nadmocan nad svim, da sve zna, da се prozivjeti tijela iz kaburova radi dana iskupljanja. Nece u njih istinski vjerovati onaj ko tvrdi da Allah svoja stvorenja prepusta same seЬi, ne naredujuCi im i ne zabranjujuci jezicima svojih poslanika. Takoder, potvrda ovih rijeci nalaze pokomost i priznavanje njihovih prava, а to su: propisi Islama koji poЬlize tumace ove rijeci s uvjerenjem u sve Njegove obavijesti, izvrsavanje Njegovih naredЬi, izbjegavanje njegovih zabrana. То је podrobnije tumacenje "la ilahe illellah." Sustinski ih potvrduje samo onaj koji ovo sve prethodno uCini. Takoder, apsolutno se ne moze zastititi imetak i zivot osim putem ovih rijeci i izvrsavanjem njihovih prava. Apsolutno nema spasa od patnje osim putem ovih rijeci i izvrsavanjem njihovih prava. Kazna na dunjaluku i na ahiretu sljeduje za onoga ko ih izostavi ili izostavi njihova prava." 203 Pravo sjedinjenje i nestanak se ostvaruju samo sa ostvarenjem tewhida. Ispravno sjedinjenje i nestanak koji se opetuju jezicima sufija ostvaruju se samo sa relacijom rijeci "la ilahe illellah". 203

Et~TiЬjan fi aksamil Kur'an, str.26

107

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje О

tome IЬn Qajjim ka.Ze:

"Sjedinjenje i nestanak (ittihad ve fena), znaci uzimanje elite onih koji vole Allaha i njihovo utapanje. Oni su se utopili u robovanje (iЬadet) svoga Voljenog za razliku od iЬadeta drugima. Utopili su se u. Njegovu ljubav, strah, nadu, oslanjanje, trazenje pomoci, za razliku od ljubavi, straha, nade i pouzdanja u druge mimo Njega. Jedan od oЬlika realizacije (utapanja-nestanka) је da osoba voli samo radi Allaha, da samo mrzi u ime Njega, da samo prijateljuje u ime Njega, da samo ne prijateljuje u ime Njega, da samo daje u ime Njega, da uskracuje radi Njega, da se samo od Njega nada, da samo od Njega pomoc trazi - tek tada се sva njegova vjera vanjstinom i unutrinom Ьiti radi Allaha, tj. Allah i njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, се mu Ьiti drazi od svega sto је mimo njih. Nece voljeti one koji se suprostavljaju Allahu i njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, makar mu Ьili najЬlizi srodnici, vec се se protiv takvih ра makar mu Ьili i najprisniji prijate1ji. Sustina toga је da bude lisen strasti i prohtjeva duse, te da zadoЬija zadovoljstvo i ostvaruje prava svoga Gospodara. Sve se to objedinjuje realizacijom svjedocenja da nema drugog boga osim Allaha, znanjem, spoznajoin, djelom, stanjem, i namjerom. Sustina ove negacije i potvrde koje sadrzi ovaj sehadet jesu nestanak i opstanak. Kod njega се nastati uzimanja drugih mimo. Allaha za bogove znanjem, potvrdom i iЬadetom, а opstace samo uzimanje Allaha za Jedinog boga. Ovaj nestanak i opstanak su sustina tevhida kojeg su ispovijedali Poslanici, zbog njega (tevhida) su objavljene Кnjige, stvorena stvorenja, postavljeni propisi, i na njemu opstaje zivot u Dzennetu i na njemu su sazdani stvaranje i naredba." 204

204

Medaridzu- s- Salikin 1/196

108

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

PREDANOST TEVHJDU OSTVARUJE SE PUTEM SPOZNAJE BOZANSКIH OSOBINA IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala,

pojasnjavajш?i

bozanske osobine,

veli: "1. Bozanska osoЬina је da Njemu jedinom pripadau vlast, mogucnost nanosenja stete, koristi, davanja i oduzimanja. Ove osoЬine za sobom povlace dovu, strah, nadu i oslanjanje samo na Njega, а ko to dovede u vezu sa nekim stvorenjem, taj је to stvorenje stavio na nivo Stvoritelja i ucinio onoga ko seЬi ne moze priustiti nikakvu korist, stetu, smrt, zivot ili ozivljenje boljim od ostalih porede6i ga sa Onim Koji о svemu odlucuje. Svi emrovi su u njegovim rukama i sve се se njemu vratiti. Ono sto on hoce - Ьit се, а ono sto ne zeli - nece ni Ьiti. Nista se ne moze sprijeciti od onoga ono sto On da, niti se moze dati ono sto On sprijeci. Ako On otvori vrata milosti nekome od svojih robova, niko је ne moze zaustaviti; ako је On uskrati, niko mu је ne nece dati. Najgnusniji tesЬih (poredenje) је poredenje tog nemocnog, siromasnog i nesposobnog stvorenja sa Uzvisenim i Mocnim StvoriteJjem. 2. Bozanska osoЬina је potpuna savrsenost i perfekcija u svemu u cemu ne postoji Ьilo kakVa manjkavost. Ova osobina obavezuje da se robovanje cini samo Allahu: velicanje, postovanje, strah, dova, nada, pokajanje, osjecanje, trazanje pomoci, maksimalna pokomost uz maksimalnu ljubav. Sve ovo obavezuje razum, urodena prirodnost (fitra), da sve to pripada samo Allahu i nikome drugom. Ко posveti Ьilo sta od navedenog nekom osim Allahu, taj је uporedio Gopodara, Kojem nista nije slicno i Koji nema ortaka, sa onim kome је taj iЬadet uputio. Ovo је najgore poredenje jer. u seЬi sadrzi krajnju nepravdu i rufuocu, i zato је Allah, subhanehu ve te'ala, obavijestio Svoje robove da im taj Cin nece oprostiti. З.

Bozanska osoЬinaje pokomost ili robovanje. Qya osoЬina zasniva se na maksimalnoj ljubavi i maksimalnoj pokomosti. Samo се na taj nacin robovanje Ьiti potpuno. 109

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Stepeni ljudi razlikuju se prema zastupljenosti tih osoЬina. Ко svoju ljubav, pokomost, poniznost posveti nekom drugom mimo Allaha, taj ga је uporedio ро osobini koja samo Njemu pripada. Prosto је nemoguce da sa ovim sirkom dode Ьilo koji zakon. Odbojnost prema ovakvom cinu osjeca svaka priroda i svaki razum. Medutim, sejtani su iskvarili ljudske prirode i razum veCine ljudi, dok se ро fitri povinuju oni kojima је nagrada od Gosiюdara njihovog jos prije obecana. Njima је Allah slao poslanike i spustao Objave u skladu sa njihovom fitrom i razumom, ра se time njihova svjetlost pojacala:

" ... Allah vodi ka svjetlosti Svojoj onoga koga On hoce ...•aos Shodno ovome, bozanska osoЬina је i sedzda. Ко ucini sedZdu nekome drugom mimo Allaha, taj је uporedio Stvoritelja sa stvorenjem.

Boza~ska osoЬina је i tevekkul. 206 Ко se osloni na nekog drugog mimo Allaha, taj је, takoder, uporedio Stvaraoca sa stvorenjem. Ко

se zakune neCim drugim mimo Allaha, pri tome ispoljavajuci velicanje i obozavanje, taj је pocinio sirk. Ovo su sirk". 207

205

oЬlici

poredenja Stvoritelja sa stvorenjima koji vode u

En-Nur, 35 Oslanjanje na Allaha 207 I'lamu'l-muveqi'in, 193-195

206

110

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

О NEPRA VDI ONOGA КО SEBI PRIPISE NEKU OD OSOBINA КОЈЕ PRIPADAJU SAMO ALLAHU

IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, ukorio је one koji opoшraJU Uzvisenom Allahu i koji pozivaju ljude da ih velicaju, da im se pokoravaju, da srca svoja vefu za njih i da se od njih trazi pomoc. О tome, on, rahimehullahu te'ala, kaze: "Ко

se uzdize, oholi, poziva ljude da ga velicaju kroz hvalu, da ga mole, da strahuju od njega, nadaju se od njega, da traze pomoc i utociste od njega, takva osoba smatra da је ona bog i pokusava seЬi pripisati osoЬine koje pripadaju samo Allahu. Takvi zaslufuju najvecu kaznu i ponizenje. U sahih208 hadisi-kudsiju209 prenosi se da је Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, prenijeto: "Velicanstvenost је Моја odjeca, а ponos је pripise jedno od ovih svojstava, kaznit cu ga". 210

Мој

ogrtac.

А

ko

seЬi

Ako slikare, koji svojim rukama "stvaraju", ocekuje najzesca patnja na Sudnjem danu zato sto su se poistovijetili sa Allahom u "stvaranju", sta se moze kazati za one koji seЬi pripisujednu od bozanskih osoЬina?! Као

sto Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaze:

"Najzescu kaznu na Sudnjem danu imat receno: 'Ozivite ono sto ste stvorili'". 211

се

slikari. Njima

се Ьiti

U dva "Sahiha" prenosi se da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Allah, subhanehu ve te'ala, rekao је: 'Ima li veceg nщ;ilnika od onoga koji stvara stvorenja slicna mojim. Neka stvore zmo zita! Neka stvore zmo psenice!'"212

·

208

vjerodostojnom

209

Hadis-kudsi su rijeci Allaha, subhanehu ve te'ala, koje је Poslanik, sallallahu alejhi

ve sellem, dostavio putem hadisa, tj. to је Allahov govor koji nije dio Kur'ana Ahmed 2/248; Ebu Davud, 4.090; Љn MadZe 4.174, hadis od radijallahu 'anhu 210

211 212

Ebu Hurejre,

Buhari,5.951; Mus1im, 2.108 Buhari,7.559; Muslim, 2.111

111

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje То

sto је Allah, tebarake ve te'ala, spomenuo psenicu i kukuruz ukazuje na ono sto је krupnije i vaznije od njih. Ovo podrazumijeva sljedece: Ovako се zavrsiti oni koji se poistovjecuju sa Allahom u stvaranju oЬlika, а zamislimo tek kakav се kraj imati oni koji su sеЬј pripisali neku on Njegovih bozanskih osoЬina, nazivajuci se imenom koje se odnosi samo na Njega, poput imena Vladar"vladara ili Sudija sudijama i sl. Potvrdeno sellem, rekao:

је

sahih predajom da

је

Poslanik, sallallahu alejhi ve

"Najbjednije ime kojim se covjek moze nazvati је Sahin-sah (Vladar vladara). Ne postoji Vladar osim Allaha". U drugoj predaji se Ьiljezi: "Najomrazeniji covjek kod Allahaje onaj koji sebe naziva Vladarem vladara. 213 Uzviseni Allahje jedini istinski Vladar"? 14 U jos jednoj predaji se Ьiljezi: "Najgori covjek kod Uzv1senog Allaha је onaJ ko sebe naz1va Vladarom vladara". 215 "

213 214 215

Buhari,6.205, 6.206; Muslim, 2.143 Buhari,6.206; Muslim, 2.143 Muslim, 2.I43, Ahmed "Musned", 27.393

112

OAZA IМANA - IЬn Kajjim e1-Dzevzijje

PRIMJER RIJECI TEVHIDA IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, spomenuo је rijeci Uzvisenog:

"Zar ne vidis kako Allah navodi primjer- lijepa rijec је kao lijepo drvo: korijen mu је cvrsto u zemlji, а grane prema nebu; ono plod svoj daje u svako doba koje Gospodar njegov odredi ..." 216 А

zatim kaze:

"Uzviseni Allah је kao primjer naveo lijepu rijec i uporedio је sa lijepim drvetom zato sto iz lijepe rijeci proizlazi dobro djelo, ·а lijepo drvo daje li]epe i korisne plodove"? 17 kazao da ро konsenzusu mufessira lijepa rijec (~;~ьd) znaCi svjedocenje da nema.·drugog boga osim Allaha (la ilahe illallah) i da iz nje proizlaze sva dobra djela, i vanjnska i unutrasnja. 1 svako dobro djelo sa kojim је Uzviseni .AJlah zadovoljan plod је lijepe rijeci. Pototn

је

U tefsiru alije iЬn ЕЬi Talhe, od prenos-i se daje On rekao:

IЬn

Abbasa, radijallahu 'anhu,

"(~ 1:Ј., t'.$) Lijepa rijec znaCi: svjedocenje da nema drugog boga osim Allaha; в!:Ј., ~.);.~=:.~) kao lijepo drvo aludira na mu'mina;

216

Љrahim, 24-25

217

E'alamu muveqi'ine, 2/298

113

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje (O:G ~f)korijen mu је cvrsto u zemlji је rijec La ilahe illallah koja је nastanjena u srcu vjemika;

(.,.L.a:J\ ."Ј ~)Ј) а grane se uzdifu prema nebu znaci: njima se djela uzdifu prema nebesima". ReЬi'a iЬn

Enes је rekao:

"(~!јЪ ~) "Lijepa rijec" је poput imana, а iman је lijepo drvo, njegov korijen је cvrst i ne uvehne (iskrenost u njemu);

(.,.L.a:J\ ."Ј ~:ЈЈ) "а grane se uzdifu prema nebu" znaci bojazan od Allaha". ' Bolje, jasnije i ispravnije poredenje od navedenog је da је Uzviseni Allah uporedio staЬlo tevhida u srcu roba sa lijepim drvetom cvrstog korijena, visokih grana koje se granaju uzdifuci se prema nebesima, а koja svoj plod daju u svako doba. Ako dobro promislis о ovom poredenju, doci ces do zakljucka da se to odnosi na cvrsto staЬlo tevhida, koje је svoje korijene pustilo duboko u srce vjemika, а cije su grane dobra djela koja se granaju ka nebesima". 218 А

zatim kaze:

"Takvo drvo се stalno davati lijepe plodove, tj. dobra djela shodno cvrstini u srcu vjemika, ljubavi i iskrenosti prema njoj, 219 istinskoj spoznaji, pravima koje ona zahtijeva i izvrsavanju potpune obaveze prema njoj. Kome se ova rijec duboko nastani u njegovom _ srcu, sa svim potpunim pravima i obavezama koje ona nalaze i cije se srce povede za Allahovom uputom, od Cije upute nema ljepse, nema sumnje da се ta rijec iz takvog srca na jeziku (istinskog Allahovog roba) stalno davati lijepe plodove (dobra djela), koja se uzdifu U zvisenom Allahu. Iz te lijepe rijeCi proizlazi mnostvo drugih lijepih rijeci koje su u skladu sa dobrim djelom, а Allah, tebarake ve te'ala, prima dobra djela zajedno sa lijepim rijecima koja se do Njega uzdiЩ. 218 219

E'lamu muveqi'in, 2/299 Prema rijeci tevhida, tj. prema La ilahe illallah

114

OAZA IМANA - Љ11 Kajjim el-Dzevzijje · Uzvise11i Allah kaze:

"К Njemu se difu lijepe rije"i, i dobro djelo 011 prima". 220 221

I 11astav1ja Љ11 Kajjim, rahimehullahu te'a1a: "Spome11uto podrazumijeva da, ako vjemik ispovijeda tevhid, poz11avajuci susti11U 11jegovog ~11аСе11ја i obaveze koje 011 zahtijeva, svjedoceci ga srcem, rijecima i dje1ima, bez ikakve sumnje, o11da се, zajedno sa 1ijepom rijecju koja је duboko usade11a u srcu ј sa 11je11im gra11ama, Ьiti uzdignut ka 11ebesima i u svakom casu се davati zre1e p1odove". 222

. NЕКЕ OD TAJNI POREBENJA Љ11

VJERNIКA

SA DRVETOM

Kajjim, rahimehullahu te'a1a, kaze:

"Drvo se sastoji od zi1a, korije11a, staЬla, gra11a, 1istova i p1odova. Od istih dije1ova se sastoji staЬlo ima11a i islama. Da uporedimo ovo dvoje: Korije11 imana i islama је znanje, spoz11aja i uvjere11je; staЬlo је iskre11ost; gra11e su dobra dje1a, а p1odovi su sve 0110 sto se ubraja u dobroci11stvo od pohval11ih dje1a, osoЬi11a i lijepog mora1a. Ako је zna11je u srcu isprav11o i saglas11o sa Objavom koju је Uzvise11i Allah spustio Pos1a11iku, sallallahu alejhi ve sellem, i cvrsto ubjede11je u sve 0110 sto је Пzvise11i Allah kazao о SeЬi i Njegovi pos1anici, а iskre11ost cvrsta i postoja11a u srcu, o11da su i dje1a u sk1adu sa tim (iskreпosti i z11a11jem), а smjer i pravac tih djela bude i sk1adu sa korije11jem. I nema sumnje da се staЬlo ima11a u srcu imati cvrste korije11e, а gra11e се Ьiti usmjere11e prema 11ebu. · А daje suprotna situacija, 011da Ьi srce Ьi1о poput ruZn.og drveta koje iscupa11o iz zem1je, а takvo drvo u tim us1ovima 11е moze prezivjeti. Drvo 11есе zivjeti, а kamo1i rasti ako 11е bude zalijevano i ako se 11е bude 11а 11jega pazi1o, tako da se takvo drvo osusi. (,

је

220

El-Fatir, 10 E'lamu muveqi'in, 2/300 222 E'lamu el-muveqi'in, 2/300 221

115

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Takav slucaj је sa staЬlom is1ama u srcu roba: ako ga rob ne bude sta1no nadgledao, pazio, za1ijevao na vrijeme korisnim znanjem, dobrim dje1ima i podsticanjem na zikr, osusit се se i potpuno uvehnuti".

DOКAZI КОЈ/ UPUCUJU NA POSTOJANJE Ј JEDNOCU

ALLAHA Kaze IЬn Kajjim, rahimehullahu te'a1a: "Uzviseni Allah u Svojoj P1emenitoj Кnjizi poziva robove Svoje da Ga spoznaju. Ova sJ}oznaja ima dva nacina:

- podrobno i detaljno razmisljanje о svim kur'anskim ajetima, - upoznavanje sa znacenjeщ svih Allahovih lijepih imena, imajuci na umu njihovu apsolutnost, potpuno savrsenstvo i vjerovanje da su ona jedinstvena ро svemu Kaze Uzviseni:

"Stvaranje nebesa i Zem1je, smjena noci i dana, 1ada koja morem p1ovi s korisnim tovarom za 1jude, kisa koju Allah pusta s neba, ра tako u zivot vraca zem1ju nakon mrtvi1a nJezina :___ ро kojoj је rasijao svakojaka ziva Ьiса, promjena vjetrova, oЬlaci koji izmedu neba i Zem1je 1ebde - doista su dokazi za one koji imaju pameti". 223 223

El-Bekara, 164

116

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Kaze Uzviseni:

"U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noci i dana su, zaista, znamenja za razumom obdarene"?24 Mnogo је ajeta u Kur'anu koji covjeka podsticu na razmisljanje о Allahovim savrsenim znamenjima i djelima. Takvi ajeti koji upucuju na razmisljanje su Njegove rijeCi:

" каk о

. ne razmts . 1е о кur·, anu ....?"225

ош

1 Njegove rijeCi:

"Zasto oni о Kur'anu ne razmisle?"226 1 Njegove rijeci:

"Кnjiga koju ti objavljujemo njezinim razmislili ..." 227

Ьlagoslov~ena је,

da

Ьi

oni

о

rijeCima

Ovaj ajet ukazuje da је Kur'an istina, da је Allah objavio Njegovom Poslaniku,' u kojoj su dokazi koji upucuju na Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, iskrenost u dostavljanju Objave. Allah је dovoljan kao svjedok za Svoja djela, djela Svojih 224

Ali-Imran, 190

225

Muhammed, 24

226

El-Mu'minun, 68

227

As-Sad, 29

117

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje robova i njihovih rijeci, dok i oni sami svjedoce i znaju da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, iskren i doslj edan u onome sto prenosi od Njega. Jedan od 'arifa је rekao: "Kako da traZim dokaz za postojanje Onoga Koji је dokaz svemu postojecem?! Koji god dokaz da zatrazim, Njegovo postojanje је jasnije i vidljivije od svega". Zbog toga su vjerovjesnici govorili narodima koje su pozivali:

"...Zar se moze sumnJatt u Allah а.?"228 v

•

•

On је jasniji od svega poznatog i od svakog dokaza".

229

RAZMISLJANJE О ALLAHOVIMZNAMENJIMA "Uzviseni Allah upucuje Svoja stvorenja na razmisljanje о Njegovim dokazima i Ьlagodatima, о Njegovoj velicanstvenoj moCi kojom је stvorio nebesa i·Zemlju i sve na njima od razlicitih stvorenja, svakojakih vrsta na nebesima i na zemlji, kopnu, moru, zraku, i u onome sto је izmedu nebesa i Zemlje; о smjeni noci i dana, kisi koju iz oЬlaka spusta, kojom Zemlju ozivljava iz mrtvila; о tome kako svakovrsne vjetrove salje da kisu. tjeraju, kako se plodovi oplodavaju i ziva Ьiса hrane. Sve su to dokazi i upute onima koji zele primiti pouku. Takoder, uzimanje pouke iz svega onoga sa cime su dosli svi vjerovjesnici i u sta su pozivali od tevhida i vjerovanja u Sudnji dan. Uistinu, to moze postici samo ko srcem i tijelom zeli spoznati Gospodara svoga. Zatim, Uzviseni Allah upucuje Svoja stvorenja na razmisljanje о hrani kojom ih је opskrЬio, odjeCi koju оЬlасе, о jahalicama kojima se sluze i koriste ih u raznorazne svrhe, а od kojih imaju veliku korist. Takoder, i о bascama, vrtovima i rijekama. Sve su to dokazi koji u seЬi sadrze pouku ljudima koji su razumom obdareni."230 · 228

Љrahim, 1О

229

El-Fevaid, 28-29 El-Fevaid, 14-15

230

118 .;

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

DOКAZI ALLAHOVE JEDNOtE NUZNO SU PШRODNO

URODENI Dokazi koji upucuju na Allahovu jednocu i Njegovo postojanje su fitra- prirodno stvaranje. IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, rekao је:

"Najbolji dokaz na postojanje Uzvisenog Allaha је fitra. 231 Njegovo postojanje је vidljivije i jasnije od svakog dokaza. Zbog toga su vjerovjesnici govorili narodima koje su pozivali:

"Zar se moze sumnjati u Allaha, Stvoritelja nebesa i Zemlje?!"232 Obracali su im se govorom poslije kojeg ne Ьi trebali sumnjati u postojanje Allahovo. Uspostavio је dokaze koji jasno ukazuju na postojanje Njegove jednoce i savrsene osoЬine, uz svu njihovu raznolikost. Ne moze ih niko pobrojati osim Allah. Zatim је to usadio u fitru i u razum opcenito, da Ьi potom slao vjerovjesnike koji Ьi ih na to podsjecali. I zato Uzviseni kaze:

"I opominji, opomena се vjemicima, doista, koristiti". 233 Njegove rijeci:

" ... Zaista si ti onaj koji poucava"234 231 232

Urodena ljudska priroda IЬrahim, 1О

S5

233

Ez-Zarijat,

234

El-Gasija, 21

119

.OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje 1 Njegove rijeci:

" Ра zasto oni pouku izbjegavaju?"235

.

1 mnogi drugi ajeti koji na to ukazuju. Uzviseni Allah је ukazao robu na prave puteve spoznaje i olaksao mu u tome, sve radi njegove zivotne potrebe na ovom i buducem svijetu. Zatim је u njegov razum usadio da posvjedoci Cistocu Njegovog zakona i vjere, koja је, u sustini, njegov hlad na Zemlji, i koja uspostavlja pravednost medu Njegovim robovima i koja је uputa svijetu. Kad Ьi se svi razumi ujedinili u jedan razum, zasigurno ne Ьi mogli doci sa necim boljim, pravednijim i korisnijim ljudima, njihovom zivotu na оЬа svijeta. Dakle, ovo је najveci dokaz kojim se dokazuje da је On Bog, pored Kojeg drugog boga ni slicnog njemu nema, а kamoli da је u mogucnosti da neko izvana posvjedoci dokazima Njegovu jednc.Cu zbog mnostva puteva koji vode uputi, а koji iskljucuju svako opravdanje i sumnju. Uzviseni Allah је u fitru covjeka usadio pravednost, nepristrasnost, iskrenost, dobrocinstvo, ispunjenje · obaveza, savjetovanje robovima, milost prema nemocnima; zastitu mazluma,236 uzvracanje na dobro dobrim, strpljivost pri nedacama i na neugodnostima, Ьlagost, lijep moral, lijepo ophodenje prema rodbini i drugima, skrivanje tudih mahana, pruzanje pomoCi onomeko је zatrazi, raznovrsno potpomaganje u dobru, hrabrost, toleranciju, ostroumnost, ustrajnost, odlucnost, snagu pri ispoljavanju istine, Ьlagost prema porodici, ispoljavanje snage i zestine prema sljedbenicima zaЬlude, popravljanje stanja medu ljudima, postivanje onog ko zaslu.ZUje da se postuje, davanje prava ljudima koje oni zaslufuju, poducavanje neukih i druge obaveze koje је postavio kako da se medusobno ophode jedni prema drugima. Takoder, usadio је u fitru spoznaju о svemu sto је ruZпo i sto mu se suprotstav1ja. Zatim је slao vjerovjesnike da Ьi ucvrstili ono sto је u fitri dobro i potpuno, da uka.ZU na odvratnost onoga sto је samo ро seЬi rиZno, manjkavo i pokudeno, kako· Ьi se vjera u potpunosti spojila sa fitrom" _2 37 235

El-Mudessir, 49 Mazlum- onaj kome је ucinjena nepravda 237 Miftahu-d-dari es-Sea'de, 2/443-446 236

120 10..

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

DOКAZI КОЛ UPUCUJU NA ALLAHOVU JEDNOCU

Prvi dokaz: Zemljina pogodnost Medu dokazima koji upucuju na jednocu, vlast i moc Stvoritelja ј~ to da је Zemlju ucinio pogodnom. IЬn

Kajjini, rahimehullahu te'ala, rekao је:

"Uzviseni kaze: .!,., ,".,.

,

о

.ЈЈ.

~Јј ._~_ј~ ~ I_,!S'j

,

о

Ј,..,~."~

Ј"

1.".-r.JJ'

,.,.,,.,..,...

Ј.

-:1'...,

\;fi.G ~ \~ L! ~_,Ј~ ifј~ 1~ ~ LS ;u1 јА Ј

~..,

~Ј~:.~~~ ~.)~.

"On vam је Zemlju pogodnom uсшю, ра hodajte predjelima njezinim i hranite se onim sto On daje, Njemu cete poslije ozivljenja odgovarati". 23 8 Obavijestio nas је da је On Zemlju ucinio za sve pogodnom, tj. zaravnjenom, pripremljenom, uredenom, pogodnom za zivot, mimom i staЬilnom. · Obavijestio nas је i da је Zemlju posteljom uc~nio i prostranom. Postavio је planine kao klinove pomocu kojih ju је ucvrstio, kako sa stanovnicima na seЬi ne Ьi podrhtavala. 1 pukotinama је pocijepao, tj. kisu na Zemlji zadrzao, i dao da se kroz pukotine njome napaja, da је sjemenke upijaju, ра potom nicu i rastu na njenoj povrsini. Razne vrste zitarica iz nje izlaze, raznorazne Ьlagodati u vidu hrane za ljude i stoku na ovom svijetu sve do Sudnjeg dana. Njena Ьlagodat је i to sto ona na svojim plecima podnosi razne neugodnosti koje је prouzrokovao covjek, а dok istovremeno nicu bezbrojne Ьlagodati i pored toga sto је ona prekrivena sramotama robova. Ра, ima li veceg dokaza za one razum:om obdarene?! 238

El-Mulk, 15

121

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Drugi dokaz: Prozivljenje ljudi nakon njihove smrti

~

_.-

Ј

/

"~ .Ј' 1

~-:_.)~_;Ј

/"ft

"Kako mozete da ne vjerujete u Allaha, vi koji ste Ьili nista, ра vam On zivot dao; On се, zatim, uciniti i da pomrete i poslije се vas ozivjeti, а onda cete se Njemu vratiti<~:m 9

је

'

Ovaj ajet sluzi kao neoborivi dokaz da је vjerovanje u Allaha urodeno u covjekovom instinktu i razumu i da apsolutno niko nema opravdanja za svoj kufr. Uzvisenije spomenuo cetiri etape, tri se odvijaju na ovom svijetu, dok cetvrta ostaje kao istinsko obecanje koje се se oЬistiniti. Prije nego sto vas је stvorio, Ьili ste zemlja koja је mrtva, а zatim vas је stvorio i ozivio, sto znaci zivot. А zatim се vas usmrtiti kako Ьi se Njemu u kaburovima vratili, sto predstavlja drugu smrt. А zatim се vas ponovo ozivjeti na Dan suda, sto predstavlja drugi zivot. Sta је razumnom insanu?! PosvjedoCio је prve tri etape, dok u cetvrtu ne vjeruje. Zar cetvrta etapa nije od etape stvaranja? Sta Onoga Koji vas је ozivio nakon sto ste Ьili mrtvi, а zatim vas usmrtio nakon sto ste zivi Ьili, sprjecava da vas ponovo ozivi nakon vase smrti? Odnosi li se to vase nijekanje na nijekanje Njegovog postojanja? Kako se usudujete poricati nesto u sta ste u potpunosti uvjerili da је istina? Ovo su ajeti koji ukazuju na Allahovu jednocu i Njegova savrsena djela i atriЬute". 240 Treci dokaz: Stvaranje covjeka IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze: .

"Stvaranje covjeka је ejdan od najvecih dokaza koji upucuju na postojanje Allaha. А dokazi su sljedeci:

"~ ~ ф~ . 1 /

Ј

/ ....

t""l_)~'/~ •

..+-4 ' • ..!....-~ ~

~

"Nek covjek pogleda od cega је stvoren!"241 239

El-Bekara, 28

240

Beda'iul fevaid, 4/116-117

241

Et-Tarik, 5

122

'

.

v

~ ~

,

"

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni kaze:

r

"...., "". "'" ""'

Ј Ј ".Ј~

.•..о :\:~ ·~

u, ~ .,

....

.

.,

-

t

,. . & "'Ј 11 Ј Tt\ ,:).Ј.•..о \t~'oJ' U; _р u ...

.... Ј

...

~.... . , ,Ј/

,....

~:::1\ Ј~~,\

,... ~

..

.... '""'

,......,... ""

. , ,;

(. _....

....

,::1'...

~

,...

t

"...Ј

4 1

".Ј

Ј

4

~--...::..Ј.•..о .. ~·оЈ'

.....__:::,..т-.. u

\

t:.. .:!" ....

........

.

.,

...

., ....

~jj~.PAI ;~\~Wy\ ~~~lj 5~LA~j')/l I.S.}j 1~~.::. ~ ~ ~

"0 ljudi, kako mozete sumnjati u ozivljenje - ра, Mi vas stvaramo od zemlje, zatim od kapi sjemena, potom od ugruska, zatim od grude mesa vidljivih i nevidljivih udova, ра vam pokazemo moc Nasu! А u materice smjestamo sta hocemo, do roka odredenog, zatim cinimo da se kao dojencad radate i da poslije do muzevnog doba uzrastate; jedni od vas umiru, а drugi duboku starost dozivljavaju, ра zacas zaboravljaju ono sto saznaju. Iti vidis zemlju kako је zamrla, ali kad na nju kisu spustimo, ona ustrepce i uzbuja, i iz nje iznikne svakovrsno bilje prekrasno"; 242 Ј

Ј

~

;::: "'

"". {".Ј

,4 """

Ј

Ј

~ Ј

"...;_

",...

" Ј

t

Ј

"...

.,"~

", " '

t

~ ф~~~~~;Ј\ фt>~.!JJ..;ul~~~~., ~

.., ....;_

11'1

.Ј Ј

"""

",..

"...

"...

", ~""'"'

"'

~~ ф ZS:,')tlj_f.:UI ~jj.JI ~ Ј4. ф l>~~ ~-Ы~<)Ь

242

El-HadZdZ, 5

123

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Zar covjek misli da се sam seЬi prepusten Ьiti, da nece odgovarati? Zar nije Ьiо kap sjemena koja se ubaci, zatim ugrusak kome On onda razmjer odredi i skladnim mu lik uCini, i od njega onda dvije vrste, muskarca i zenu, stvori, i zar Тај nije kadar mrtve oziviti?"; 243

"Zar vas od neznatne tekuCine ne stvaramo, koju na pouzdano mjesto stavljamo do roka odredenoga?! Takva је Nasa moc; а kako smo Mi samo mocni!"; 244

"Kako covjek ne vidi da ga Mi od kapi sjemena stvaramo, i opet је otVoreni protivnik"; 245

"Mi covjeka od Ьiti zemlje stvaramo, zatim ga kao kap sjemena na sigumo mjesto. stavljamo, ра onda kap sjemena ugruskom uCinimo, zatim od ugruska grudu mesa stvorimo, ра od grude mesa kosti napravimo, а onda kosti mesom zaodjenemo, i poslije ga, kao drugo stvorenje, ozivimo - ра nekaje uzvisen Allah, najljepsi Stvoritelj!"246 El-Кijama, 36-40 El-Murselat, 20-23 245 Ја Sin, 77 243

244

246

El-Mu'minun, 12-14

124

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Dokaz su i mnogi drugi ajeti koji podsticu roba .na razmis]janje о pocetku njegova stvaranja, zivotu i smrti. Njegovo stvaranje i postojanje jedno su od najvecih Allahovih znamenja. Samo kad Ьi о seЬi dobro razmislio, svojim cudenjem Ьi se daleko udaljio od kufra. Kaze Uzviseni:

"Proklet neka је covjek! Koliko је on samo nezahvalan! Od cega ga On stvara? Od kapi sjemena ga stvori i za ono sto је dobro za njega pripremi, i Pravi put mu dostupnim ucini, zatim mu ziyot oduzme i ucini da bude s·ahranjen, i posllje се ga, kada On bude htio, ozivjeti". 247 "Ne spominje Uzviseni periode formiranja covjeka od sjemena vise puta kako Ьi nas samo upoznao sa njima, vec radi drugog, va:Znijeg cilja. Pogledaj i promisli od cega nasta insan: od Ьijedne kapljice vode kojoj је potreban samo sat vremena da se pokvari; pogledaj kako је izvede izmedu kicme i slaЬina i dovede u sigurno staniste, i kako spoji musko i zensko kroz ljubav i strast kao uzrok stvaranja djeteta. · I pogledaj kako od zametka nastadose kosti, i nervi, i krvni sudovi, i kako se kosti odjenu mesom, i kako nacini otvore za sluh, vid, i ·nos, i usta, i udove sa prstima i noktima, i unutrasnje organe, i to svaki od njih sa svojim zadatkom. I pogledaj kako se kosti medusobno razlikuju shodno svojoj zadaci, i kako se uklapaju jedna u drugu razlicitim vrstama uklapanja, i kako su zglobovi ojacani misicima i zilama, sto robu omogucava da pokrene onaj dio tijela koji mu treba. I pogledaj glavu i cula u njoj, ~ polozaj njen iznad tijela, da nadzire tijelo i vodi ·ga; i oko od sedam slojeva, da cuvaju zjenicu kojom vidi svijet oko sebe poput kralja okruzenog strazarima, potom ocnih kapaka, ра trepavica. 247

'Abese, 17-22

125

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el~Dzevzijje I pogledaj uho, u najljepsem oЬliku i najpodesnijem za svoju zada6u, u oЬliku skoljke, kako Ьi sakupilo glasove i odaslao ih u uriutrasnjost uha, gdje se smanjuje njihova jacina, dok ne stignu do cujnih 6elija. I pogledaj kako ucini vodu uha gorkom da insekt ne Ьi prosao ovu prepreku i usao u unutrasnjost uha, i kako ucini vodu oka slanom da Ьi ga sacuvala od kvarenja; i kako ucini vodu usta slatkom da Ьi шоgао razlikovati ukus svakog jela ponaosob. I pogledaj nos, u najljepsem oЬliku i polozaju. Dva su uha i dva oka u skladu sa jedniш nosem, koji se sastoji od dvije supljine i izmedu njih је pregrada. U njemu је smjesteno culo mirisa i njime udise zrak potreban plu6ima. Pogledaj usta, u najpodesnijeш polozaju sa culom okusa, i sredstvima govora i jela, sa zuЬiшa poput Ьisera okruzenim usnaшa, takoder najljepseg oЬlika i Ьоје, bez kostiju, kako Ьi se omogu6ilo pijenje, otvaranje i sklapanje, i vilicom, nepokretom gomjom. i pokretnom donjom. I stvori grkljane razliCite da Ьi se svako odlikovao posebnoш bojom glasa; i ukrasi glavu kosom, lice obrvama, i muskarce bradom. I dvije ruke, kojima naoniza roba da sa njima privreduje, i sake radi zahvatanja njima, sa cetiri prsta na jednoj strani, i, palcem na drugoj, okruzuje ostala cetiri. А na prstima nokti, uljepsavaju ih, pored drugih zada6a koje imaju. I pogledaj kako se kosti donje polovine tijela razlikuju od kostiju gomje polovine ро krupno6i i cvrstini, posto one nose tijelo. I pogledaj u vrat, nosac glave, od sedam prsljenova sto se medusobno precizno uklapaju na vrhu leda, sastavljenih od dvadeset cetiri prsljena, za koje se vefu rebrene kosti i ramene kosti, а ove za kosti nadlaktice, а ove za kosti podlaktice, а ove za: kosti sake i, na kraju, za prste. I pogledaj kako odjenu kosti mesom, svaku shodno velicini, tristo sezdeset kostiju, dvjesta cetrdeset osam njih sa zglobovima. Da ima ijedna kost viska, Ьila Ьi stetna insanu i trebao Ьi је ukloniti; da samo jedna manjka- trebao Ьi је nadomjestiti. I poveza ih sa petsto dvadeset devet zila, poput struna, razlicitih duzina i deЬljina, shodno potreЬi. Dvadeset cetiri njih oko oka, da samo jedna od njih z~taji, onesposoЬilo Ьi se Citavo oko. 126

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Cudesa Njegova stvaranja su i tri spremista u glavi, jedno u prednjem dijelu glave, jedno u zadnjem i jedno u sredini, odgovomo za sjecanje i ponasanje. Cudesa Njegovog stvaranja su i unutrasnji organi, svaki sa svojom zadacom. · Kaze Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Uistinu је u tijelu komad mesa; dok је on zdrav, zdravo је i citavo tijelo, а ako se on pokvari, pokvari se i citavo tijelo. То је srce". 248 " 249 Cetvrti dokaz: Koji sve stvori, а potom uputi Kaze Uzviseni:

" ... "Gospodar nas је onaj Koji sve stvori, а potom uputi" ."250 PrenosiiЬn

Kajjim od Mukatila,

IЬn

Abbasa i

el-KelЬija,

tefsir ovog

ajeta: "Stvori par od svakog stvorenja, zenki".

ра

uputi muzjaka kako da pride

Nastavlja IЬn Kajjim, rahimehullah: "Znacenje ajeta moze Ьiti i sire, ра se uputa moze odnositi na sve sto od koristi stvorenjima. Novorodence hrli prema dojci cim se rodi i zna ko mu је majka, раје slijedi gdje god se ona makne. Hajvan zna sta mu је korisno od ispase, а pcela zna pronaci put nazad u kosnicu koliko god da se udalji od nje. Pcele su podijeljenje u grupe, svako sa odredenom zadacom. Jedna grupa cuva maticu i ne odvaja se od nje, druga grupa је odgovoma za vosak, treca је odgovoma za pravljenje kosnice, cetvrta је odgovoma za vodu, peta za cistocu, i tako redom. U kosnici se prvo gradi prijestolje matice u oЬliku cetverougla. Ispred prijestolja se gradi korito za med kojim se hrani matica i njeni cuvari. Potom se grade sestougaone 6elije jednakih ivica bez upotrebe linijara. Ро povratku u kosnicu, strazar

је

248 249 250

Buhari,52; Mus1im, 1599 Miftahu-d-dari es-se'ade 16-17 Та-На, 50

127

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje na vratima onjusi svaku pcelu, ра ako osjeti rиZan miris, ne dozvoljava јој ulazak, vec је otjera u stranu dok udu ostale pcele, а onda ponovo provjeri one kojima је zabranio ulazak, ра ako nade ostatke necisti na nekoj od njih, prepolovi је na pola, а ako јој је zlocin laksi, ostavi је van kosnice. Pcela је jedno od najcistijih stvorenja, ра zato ona svoj izmet ne ostavlja u kosnici, vec ga izbacuje prilikom leta". 251 Peti dokaz: Precizni svemirski sistem Љn

Kajjim kaze:

"Svemir је poput kuce sa svime sto јој је potrebno; nebesa su poput stropa, а zemlja poput prostirke; zvijezde su јој ukras, а Sunce svjetiljka. Sve upucuje na jedinstvo Stvoritelja i Njegovo znanje, i Njegovu mudrost i Njegovu moc. Zamisli samo da se dan i noc ne smjenjuju, ne Ьi ljudi znali za odmor i sve Ьi na Zemlji izgorjelo od neprekidne sunceve zege. Da Sunce ne mijenja svoj ugao, ne Ьi Ьilo godisnjih doba, а da је nepokretno, ne Ьi njegove zrake dosegle do mnogih dijelova Zemlje vec Ьi uvijek ostali u sjeni. Da se Mjesec ne povecava i ne smanjuje, ne Ьi ljudi znali kad pocinje koji mjesec u godini, i kad pocinje hadz, i koji је dan u mjesecu, niti koliko је ko star. Da nema Mjeseca i zvijezda, noc Ьi Ьila tamna i mrkla, u njoj se ne Ьi moglo putovati, niti privredivati. ' I pogledaj vatru kako је stvorena skrivenom unutar materije; koristimo је kad nam zatreba, раје potom ugasimo. А kad Ьi Ьila ispoljena poput zraka ili vode, sprzila Ьi Zemlju i sve na njoj. Samo је insan koristi, dok је zivotinje ne koriste, vec im је Stvoritelj podario krzno da ih stiti od hladnoce, а hrana im ne zahtijeva kuhanje, niti hljeb. Kaze Uzviseni:

251

Sifau'l-' Alil, 1/230-236

128

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Kazite vi Meni: vatru koju palite - da li drvo za nju vi ili Mi stvaramo? Mi cinimo da ona podsjeca i da bude korisna onima koji konace". 252 I pogledaj povjetarac sto ozivljava tijela poslije zege i vjetar koji goni s mjesta na mjesto i gomila ih, ра ponesu kisu; odnese ih tamo gdje su potrebni ljudima i hajvanima, а onda dode topli vjetar da osusi travu, da se ne uplijesni".2 53 oЬlake

Sesti dokaz: Allahovo zaklinjanje Kaze

Љn

Kajjim:

"Uzviseni Allah zaklinje se Sobom i Svojim svojstvima, i dokazima koji na Njega ukazuju, kao sto se zaklinje osnovama vjere i Svojim jedinstvom, i cinjenicom da је Kur'an istina, i da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, istina, i nagradom i kaznom, i covjekovim stanjem. Kaze Uzviseni:

.-, "Ја Sin. Tako Mi Kur'ana mudrog, ti si, uistinu, poslanik, na pravom putu".254 255

252

El-Vakia, 71-73

253

Sifau'l-' Alil, 2/643-649

254

Ја Sin, 1-4

255

El- TiЬjan, str.7

129

130

~edmo

poglavlj е

ROBOV. Ј LL_AHU ЈЕ SV'RИ CoVJEKOVoe. POSTOJ ЈА

OAZA IМANA - lbn Kajjim el-Dzevzijje

IЬn

Kajjim, rahimehullah, kaze:

"Uzviseni Allah је stvorio sva stvorenja da mu robuju, i to је glavni zadatak koji se od njih trazi. Uzviseni Allah kaze:

"Dzine i ljude sam stvorio samo zato da me obozavaju". 256 О

glavnoj svrhi postojanja robova,

IЬn

"

Kajjim, rahimehullah, dalje

kaze: "Glavni ishod robovanja Allah kaze:

је

pravedna nagrada ili kazna. Uzviseni

"Allahovo је sve sto је na nebesima i sto је na Zemlji- da Ьi, prema onome kako su radili, kaznio one koji rade zlo, а najljepsom nagradom nagradio one koji cine dobro"." 257 Uzviseni Allah kaze: "

........

,,.ЈЈ

"Ј

IJ.;;;f~

""'

,Ј~

Ј$' L>~ ~~ ~D 1~1; ~~~ ф ~~~ , r....

ul ....

"cas ozivljenja се sigurno doCi - od svakog ga tajim- kad се svaki covjek prema trudu svome nagraden Ш kafujen Ьiti"? 58 Uzviseni takoder veli:

256

Ez-Zariat, 56

257

En-NedZm, З 1 Та На, 15

258

132

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Da Ьi im objasnio ono oko cega su se razilazili i da koji nisu vjerovali da su lasci Ьili". 259

Ьi

saznali oni

1 kaze:

"Gospodar vas Је Allah, koji је nebesa i Zemlju za sest vremenskih razdoЬlja stvorio, а onda, - а potom se iznad 'Arsa uzvisio. Niko se nece moci zauzimati ni za koga bez dopustenja Njegova. Eto to vam је Allah, Gospodara vas, ра Ga obozavajte. Zar se necete opametiti?! Njemu cete se svi vratiti - Allahovo је istinito obecanje - On doista iz nicega stvara, On се poslije to ponoviti, da Ьi pravedno nagradio one koji budu vjerovali i dobra djela cinili. А one koji ne budu vjerovali ceka pice od kljucale vode i patnja nesnosna zbog toga sto nisu vjerovali". 260 261 1 nastavlja: "Uzviseni Allah је poslao vjerovjesnike, objavio knjige i stvorio nebesa i Zemlju, kako Ьi Ga spoznali i samo Njega. obozavali, njemu iЬadet i vjeru istinski ispovijedali i Njemu pozivali. 259

En-Nahl, 39

260

Junus, 3-4

261

Beda'i el-feva'id, 4/138

133

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni Allah kaze:

,,Мi smo nebesa i Zemlju i ono sto је izmedu njih mudro stvorili".

262

Uzviseni kaze:

"Allah је sedam nebesa i isto toliko zemalja stvorio; Njegovo naredenje na sve se njih odnosi, а nek znate da је Allah kadar sve i da Allah znanjem svojim sve obuhvata!"263 I kaze:

"Allahje ucinio da КаЬа, Casni hram, bude preporod za ljude, а tako i Sveti mjesec i kurbani, narocito oni ogrlicama oznaceni, zato da znate da је Allahu poznato ono sto је na nebesima i ono sto је na Zemlji, da Allah, zaista, sva zna". 264 Iz ovoga se da zak]juciti da је glavna svrha stvaranja spoznaja Njegovih savrsenih imena i svojstava, obozavanje Njega, Jedinog, ne pripisujuCi mu druga, i pravedno ophodenje sa ljudima. 262

El-Нid:Zr, 85

263

Et-Talaq, 12

264

El-Ma'ide, 97

134

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni Allah kaze: Ј

~

,., """

.Ј

"...,...,.,

~.Ј

"""

.

~~·...., Ј Ј

"..."

, ""'

~Ј~,,"."

f.

",.""'

Ј Ј

1 "...

7'

t ':" _.. "",.

U'"'lJI i_,лJ-...._:_.)~Ij~l~ l:J_plj~·-:~.1~ G.L:....J ~5\.:W

ф -9-·~~~ "Mi smo izaslanike Nase s jasnim dokazima slali i ро Njima knjige i terazije objavljivali, da Ьi ljudi pravedno postupali". 265 Ovim ajetom Uzviseni ukazuje na to da је poslao Svoje poslanike i objavio Кnjige kako Ьi ljudi pravedno postupali. Najveca pravda је tevhid - jednobostvo, а sirk - mnogobostvo је najveca nepravda i zulum. Uzviseni Allah kaze:

"Kada Lukman rece sinu svome, savjetujuci ga: "О sinko moj, ne smatraj druge Allahu ravnim, mnogobostvo је, zaista, velika nepravda"."266 Dakle, sirk је najveca nepravda, ukazuje na to daje sirk najveci grijeh.

а

tevhid

је

najveca pravda, i ovo

Stepeni jacine ovoga grijeha zavise od sukoЬljenosti sa ovom vrijednoscu (tevhidom), а sto је god vise u skladu sa njom, sve је veca obaveza izvrsavanja takvog djela. Istinski i duboko razmislimo о ovom teme~u. U zmimo pouku iz njega i njegovih pojedinosti kako Ьismo spoznali Najuzvisenijeg i Najveceg znalca, ono sto је On naredio i zabranio Svojim robovima, i stepenovanju, kako u cinjenju dobrih djela, tako i u grijesenju"?67 265

El-Hadid, 25

266

Luqman, 13

267

El-Dzevabu el-Kafi, 183

135

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

DEFINICIJA ROBOVANJA IЬadet (robovanje) gradi se na dva temelja: potpunoj ljubavi potpunoj pokomosti i poniznosti.

Arapi kafu: ~\ Ј::Ј..Ь (tarik el-mu'abbed) - dobro ugazen i uravnan put. А ~ (te'abbud) znaci poniznost i poslusnost; ne robujes istinski onome koga volis ako mu nisi poslusan. А isto tako, nije istinsko robovanje pokomost bez ljubavi sve dok ne spojis ovo dvoje: ljubav i pokomost.

Zbog toga oni koji nijecu iskazivanje ljubavi Allahovoh robova prema Njemu, subhaneh, ustvari nijecu Ьit vjerovanja. Oni koji nijecu da је On, Slavljeni i Uzviseni, da ga vole Njegovi robovi, dok је to u Ьiti glavni domet njihovog cilja, а cilj njihove teznje је Njegovo zadovoljstvo njima. Oni poricu da је On Bog, iako priznaju da је On Gospodar svih svjetova i njihov Stvoritelj. То је sva sustina tevhidur-rubuЬijje (tevhid njihovog monoteizma tevhida, gospodarstva), kojeg su priznavali i arapski musrici (Kurejsije), ali ih ta vrsta tevhida nije spasila od njihovog sirka. Као sto kaze Uzviseni u 87. ajetu sure Ez-Zuhruf:

"А

ako ih zapitas ko ih је stvorio, sigurno se onda odmecu?"

се

reCi: "Allah!"

Ра

kuda

Takoder veli:

Ф~~~ __Ј)Ј :_;:,:}iTj ~~~ ~~~ Ј1Ь. (.; _..o~;iL ~ј "Ako ih upitas ko "Allah! ";268

268

Ez-Zummer, 38

136

је

stvorio nebesa i Zemlju, sigurno

се

reci:

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

"Upitaj: "Cija је zemlja i sve ono sto је na njoj, znate li?" "Allahova!' - odgovorit се, а ti reci: "Ра zasto onda ne dodete seЬi?" Upitaj: "Ко је Gospodar sedam nebesa i ko је Gospodar svemira velicanstvenog?" "Allah!" - odgovorit се, а ti reci: "Ра zasto se onda ne bojite?" Upitaj: "U Cijoj је ruci vlast nad svim, i ko uzima u zastitu, i od koga niko ne moze zasticen Ьiti, znate li?" "Od Allaha!"- odgovorit се, а ti reci: "Ра, zasto onda dopustate da budete zavedeni?""269 Ova njihova tvrdnja је dokaz protiv njih kada је u pitanju tevhidu­ uluhijje, а to је da ne ispoljavalju robovanje nikom drugom osim Njemu, kao sto nema Gospodara, а ni Stvoritelja osim Njega". 270

OSNOVE POTPUNOG ROBOVANJA IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze robovanja:

о

definiciji potpunog

"Robovanje se gradi na temeljima koje sacinjavaju cetiri osnove putem cinjenja onoga sto Uzviseni Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vole i Cime su zadovoljni, а to su:

svjedocenje srcem, svjedocenje jezikom, djela srca, 269

El-Mu'minun, 84-89

270

"Medaridfu-s-Salikin", 1/99-1 ОО

137

OAZA IМANA - IЬ11 Kajjim el-Dzevzijje

djela tjelesnih organa. Zatim spomi11je ove cetiri os11ove potpunog robovanja i im pripadaju i kaze:

iЬadete

koji

Prva os11ova: Svjedoce11je srcem То је

cvrsto uvjere11je u 0110 о cemu 11as је Allah, subha11ehu ve te'ala, obavijestio о SeЬi, Svojim ime11ima, svojstvima i djelima te о Svojim melekima, Njegovom susretu 11а Sudnjem da11u, i sve 0110 sto је doslo putem posla11ica Njegovih vjerovjes11ika. Druga os11ova: Svjedoce11je jezikom Ovo podrazumijeva otvore11o poziva11je Njemu, subha11ehu ve te'ala, objas11javajuci 11eisti11itost, 11ovotarije i ostalo sto Mu је oprec11o, kao i stal11o spomi11ja11je Allaha i dostavlja11je Njegovih 11aredЬi. Treca os11ova: Djela srca U djela srca ubrajaju se: ljubav prema Allahu, osla11ja11je 11а Njega, obraca11je samo Njemu, strah i 11ada u Njega, iskre11 iЬadet Njemu, strpljivost u пjegovim zabra11ama, 11aredbama i odredbama, zadovoljstvo Njime i svim o11im sto је od Njega, ispoljavanje privrze11osti i odricanja u Njegovo ime, poпiz11ost prema Njemu i smire11ost sa Njim i druga djela · srca cija је uloga veca i obavez11ija i draza Allahu od djela orga11a. Jer, bezvrijedna su ili vrlo malo koris11a djela orgaпa bez djela srca. Cetvrta os11ova: Djela orgaпa То su: 11amaz, dzihad, kla11ja11je dzume i odlazak u dzema'at, pomaga11je 11eillOC110ill ispoljava11je prema dobroci11stva 271 stvore11ј ima".

271

"MedaridZu-s-Salibn", 126

138

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje

VEZA IZMEDU ALLAHOVIH IMENA, АТШВUТА Ј ROBOVANJA NJEMU IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, veli:

"Poznavanje svakog Allahovog svojstva vodi u poseban vid robovanja Njemu povezanog sa tim svojstvom. Kad Allahov rob zna da је samo kod njegovog Gospodara korist i steta, davanje i uskra6ivanje, stvaranje i opskrba, zivot i smrt, takvo znanje vodi ga u robovanje Njemu putem potpunog oslanjanja na Njega, tebarake ve te'ala. Kad rob zna da је Uzviseni Onaj Koji sve cuje i sve vidi, Sveznajuci, Koji zna sta kriju prsa i skrivene poglede, ovakvo znanje ga vodi u robovanje Allahu putem cuvanja jezika, organa i pomisli od svega sa Cim Allah, tebareke ve te'ala, nije zadovoljan, zbog stida od Njega, subhaneh. Kad rob zna kolika је plemenitost i milost njegova Gospodara, ovo ga znanje vodi u robovanje Allahu putem velike nade u Njegovu milost prema njemu. А kada rob zna savrsenost svog Gospodara poznavanjem Njegovih svojstava, onda ga ovo znanje vodi u robovanje Njemu putem iskrene ljubavi prema Allahu. Uzviseni kaze u hadisi-kudsiju: "0 robovi moji, ne mozete Mi ni nastetiti, а ni korist donijeti". 272 U drugom hadisi-kudsiju, veli: "0 robovi moji,-vi grijesite i danu i nocu, а Ја oprastam sve grijehe, stoga trazite oprosta, da vam oprostim. О robovi moji, kad Ьi svi ljudi i dZini Ьili poput najbogobojaznijeg medu vama, to ne Ьi povecalo Moju vlast; а kada Ьi svi ljudi i dzini Ьili poput napokvarenijeg medu vama, to ne Ьi umanjilo Moju vlast". 273 Stoga, Allahov oprost grijeha koje Njegovi robovi ucine i uslisavanje njihovih molЬi, cinjenje iЬadeta i cuvanje od losih djela, Njemu, tebarake ve te'ala, ne donosi nikakvu korist, niti Mu moze 272 273

Sahih Muslim, 2.577

139

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje nanijeti ikakvu stetu, vec је Njegova neizmjema mudrost da odreduje i zabranjuje Svojim robovima shodno Svojoj potpunoj vlasti. А zahvala Njemu na neizmjemim Ьlagodatima kojim је obdario robove Svoje, to је robu najkorisniji cin" ?74

UZVISENI ALLAH ЈЕ ROBOVANJE UCJN/0 SVOJSTVOM NAJPOTPUNIJIH STVORENJA IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjava ovo znacenje:

"Uzviseni Allah је robovanje (el-'ubudijje) · ucinio svojstvom Njegovih najЬlizih robova i najpotpunijih, ра kaze:

. ---- "--:uy,~ .. ~::{т~~~, ;. Ј

(.ЈАЈ

"

-дi 1:С.Р ~ ~~ .f ~.. ,,, ~Ј~ _. _. . -;_)у-.; u ~ , _. ~

Mesihu nece Ьiti zazomo da prizna da је AЉthov rob, ра ni melekima, Njemu najЬlizim. А one kojima bude zazomo da Mu iЬadet cine i koji se budu oholili, Allah се ih sve pred sebe sakupiti". 275 I kaze:

"Oni koji su Ьliski Gospodaru tvome doista ne zaziru da Mu iЬadet Cine; samo njega hvale i samo Njemu sedZdu cine". 276 · I ovo pojasnjava u suri El-EnЬija':

274

Miftah dari-s-se'adeh 2/510-513 En-Nisa', 172 276 El-A'raf, 206 275

140

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje "Njegovo је ono sto је na nebesima i na Zemlji!"- potpuno stajanje "f.\.:i\1 Ui)\", а zatim nastav1ja: "А oni koji su kod Njega ne zaziru da Mu iЬadet

cine, i ne zamaraju se".

То znaci da se meleki, koji su kod Njega, ne ohole u robovanju Njemu, subhaneh, tj. ne osjecaju odbojnost prema iЬadetu, niti im је to tesko ciniti, niti se umaraju, da Ьi time prekinuli cinjenje iЬadeta. Naprotiv, njima је njihov iЬadet i velicanje Allaha, tebarake ve te'a1a, kao sto је disanje Ademovom potomstvu.

Prvo se odnosi na opis robova Njegova rubuЬijjeta, 277 а drugo ukazuje na opis robova Njegova u1uhijjeta. 278 Uzviseni kaze:

·

----: _I .•.:JT ~ ~~1\Ь. 111-ь~" ,\]Т u~~--:u~ ~ ,_. -r..~ ----: ·.fт ~Ј' .. ~ .~tT ~u--. ;Ј ~~.Ј ... Ј

-:....>~

----:

-c:r.."

~;ul~ Ј

--.,_!•,

~ ~

;:'

Ј

ф~-1"~ 1~ •

/.

",

",

".".

Ј

1/i'..,

"
~~-~~ -:._.)~ ·'":!_. ...... ... u .. ~ Ьг.1ii'

"'

;:' .".

ф~~= ~ ~

-"

.."

о

Ј ,."

1-'l! .Ј-' Ј Ј

~l ф Gl~ (>Ь ~1.:u- ~1 ~ yl.:u- ~~?1 ~.Ј (>_,Ј~

(>Ьј i~

r-fj i)~ r-f i_,a4·,f11J ~;ЈТј

ф l.':~j 1ј;.~~ ~;1.:

--:- 1; 'ir"'j" ,~•. '~1.&1---- ----: Ј~~-: .:Јт-- ~ l-':1--== u-:)~.i;" ~--Ј? ~-:....>У " ()!._. Ј ~ _,Ј

f'll·1 ----: , .. " -:fi.

~G~f--.,i~~·1"t..:"~~ .----fi.----: !"","~-- ~.:.iL~I:&T--~-~

~

"

~L)AJ -:....>Ј-1):!

Ј~.:

ј

",\~t\ i? LS:"fT-~

277

Vlasti i gospodarstva Njegove bozanstvenosti, tj. da se robovanje ispoljava samo Njemu, subhanehu ve te'ala

278

141

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje -c:r...,

..-!'

"""

о

....

,1§

,Ј1

о

....

& ....

,..

)1

".,. ., ....

~......

""'

~;ulj ф L:I_A== \Ј~ -t-L'~ \Ј~ l~jj .JJ)I ~Ј~~ ~;ulj "..,

'Gi'....,

(f..~lj

;:/

., Ј1

Ј! Ј.

",...,,....,

о

,..

,.

""

"...

о

Ј 1Ј1

Ј.

."..

ф Ь~ј ~ ~ \Ј~ ;Ј .:о..ј::Ј ~~ IJJ.?=~ 1~1

Ф ~~1 о)=ч~~~~ .uJ """~ј-~~ ~:,Ј "А

robovi Milostivoga su oni koji ро Zemlji mimo hodaju, а kada ih bestidnici oslove, odgovaraju: "Mir vama!" I oni koji provode noci pred Gospodarom svojim sedZdu Mu Cineci i stoje6i; i oni koji govore: "Gospodaru nas, postedi nas patnje u dZehennemu, jer је patnja u njemu, doista, propast neminovna. On је ruzno preЬivaliste i boraviste"; i oni koji, kad udjeljuju, ne rasipaju i ne skrtare, vec se u tome drze sredine; i oni koji mimo Allaha drugog Boga ne.obozavaju, i koji, one koje је Allah zabranio, ne uЬijaju, osim kada pravda zahtijeva, i koji ne Ьludnice; а ko to radi, iskusice kaznu. Patnja се mu na onom svijetu udvostrucena Ьiti i vjecno се u njoj ponizen ostati; Ali onima koji se pokaju i dobra djela cine, Allah се njihova hrdava djela u dobra promijeniti, а Allah prasta i samilostan је; а onaj ko se bude pokajao i dobra djela cinio~ on se, uistinu, Allahu iskreno vratio; i oni koji ne svjedoce lazno, i koji, prolazeci pored onoga sto ih se ne tice, prolaze dostojanstveno; i oni koji, kada budu opomenuti dokazima Gospodara svoga, ni gluhi ni slijepi ne ostanu; i oni koji govore: "Gospodaru nas, podari nam u zenama nasim i djeci nasoj radost i ucini da se cestiti na nas ugledaju!' - oni се Ьiti, za ono sto iш trpjeli, odajama dzenetskim nagradeni i u Njima се pozdravom i Ьlagoslovom Ьiti susretani, u Njima се vjecno ostati, а kako su one divno preЬivaliste i boraviste! Reci: "Allah vam poklanja paznju samo zbog vase molitve, а posto ste vi poricali, neminovno vas ceka patnja"". 279 279

El-Furkan, 63-77

142

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje I kaze:

"Sa izvora iz kojeg се samo Allahovi sticenici piti i koji hoce bez muk:e razvoditi. "

се

kuda

I kaze:

"Sjeti se roba naseg Davuda, cvrstog u vjeri, koji se uvijek Allahu obracao". 280 I kaze:

"I sjeti se roba naseg Ejjuba kada је Gospodaru svome zavapio: · "Sejtan me na zlo navraca i misli lazne mi uliva!""281 I kaze:

"I sjeti se robova nasih cvrstih i dalekovidnih". 282 I kaze

о

IЬrahima

i Ishaka i Ja'kuba, sve u VJen

Sulejmanu:

"Mi smo Davudu poklonili Sulejmana, divan је On,rob bio i mnogo se kajao!" 283 280

Sad, 17 Sad, 41 282 Sad, 45 283 Sad, 30 281

143

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje I kaze

о

Mesihu, sinu Merjeminom:

"Onje Ьiо samo rob koga smo mi poslanstvom nagradili ..." 284 То

ukazuje na to da је njegov cilj Ьiо samo robovanje Allahu, а ne da је on pozivao da se njemu robuje i da је on bog, kao sto to smatraju i tvrde njegovi neprijatelji krscani"?85

UZVISENI ALLAH OPISAO ЈЕ POSLANIKOVO ROBOVANJE КАО NAJVISI STEPEN ROBOVANJA, PRIDAJUCI MU ТАКО NAJCASNIJE STEPENE (МЕКАМЕ) Thn Kajjim, rahimehullahu te'ala,

о

ovome kaze:

"Uzviseni Allah је opisao Svog najcasnijeg roba, koji је kod Njega na najcasnijem stepenu kada је u pitanju robovanje, dajuCi mu tako najcasnije stepene. Uzviseni kaze:

"А ako sumnjate и ono sto objavljujemo robu Svome, nacinite vi jednu suru slicnu objavljenim njemu, а pozovite i bozanstva vasa, osiш Allaha; ako istinu govorite".286

I kaze Pleшeniti i Uzviseni:

284

Ez-Zuhruf, 59

285

"Medaridfu-s-Salikin", 1/128-129 El-Bekara, 23

286

144

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Neka је uzvisen Onaj Koji robu Svome objavljuje Kur'an da svjetovima Ьiо opomena" _2 87

Ьi

1 kaze:

"Hvaljen nekaje Allah, Koji svome robu objavljuje Кnjigu ..." 288 Spomenuo ga је,, kao istinskog roba u vrijeme kada mu је Kur'an objavljen i za vrijeme izazova drugima da napisu nesto slicno onoine sto је u Kur'anu. Uzviseni Allah u Kur'anu kaze:

"А

kad је Allahov rob ustao da Mu se pomoli, oni su se u gomilama oko njega tiskati stali" _2 89 Ра

gaje spomenuo i kao istinskog roba kadaje pozivao u islam.

1 kaze Uzviseni:

ф

...

'1. .,....,

~~~

"Hvaljen neka је Onaj Koji је u jednom casu noci preveo Svoga roba iz Hrama casnog u Hram daleki ..." 290 Opisuje ga, isto tako, i za vrijeme lsra' (Nocnog putovanja) kao Svog istinskog roba. U sahih-hadisu spominje se da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 287 288

El-Furkan, 1 El-Kehf, 1

289

El-Dzin, 19

290

El-Isra', 1

145

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Nemojte me pretjerano velicati kao sto su krscani presli granicu u velicanju Mesiha, sina Merjemina. Ја sam sanio rob. I recite: "Allahov rob i Njegov poslanik"."291 Udrugoj predaji se biljezi: "Ја sam rob, jedem kao sto jede rob i sjedim kao sto sjedi rob" .292

U Buharijinom "Sahihu" Ьiljezi se da је Abdullah iЬn Amr rekao: "U Tevratu sam citao Muhammedov, sallallahu alejhi ve sellem, opis: "Muhammed, Allahov poslanik, Мој rob i Мој poslanik. Nazvao sam ga mutevekkilom. 293 Nije osoran, niti grub, niti podize glas na javnim mjestima, niti na zlo uzvraca zlim, nego prasta".29 Uzviseni Allahje Svoje robove obradovao potpunom radoscu. Uzviseni kaze:

"Za one koji izbjegavaju. da obozavaju taguta i koji se Allahu · obracaju, Njima su namijenjene radosne vijesti, zato obraduj robove moje koji Kur'an slusaju i slijede ono najljepse u Njemu; Njima је Allah na pravi put ukazao i oni su pametni". 295 · I samo njima jamci potpunu sigurnost, ра kaze:

291

Buhari, 3.455; Ahmed, 155; Darimi, 2.784

292

E1-AdZini, 197; "Kadi ljjad", sira, 1/188 Onaj koji se os1anja na Allaha, subhanehu ve te'a1a 294 Buhari, 2.125; Ahmed 6.585 293

295

Ez-Zumer, 17-18

146

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje ""0 robovi moji, za vas danas straha nece Ьiti, niti 6ete i za cim tugovati; oni koji su u ajete Nase vjerovali i poslusni bili"."296 1 sprijecio је sejtana da samo nad takvima nema nikakve vlasti, а dopustio da sejtanova vlast nadvlada one koji ga slijede i koji Allahu sirk Cine, ра kaze:

"Ti neces imati nikakve vlasti nad robovima Mojim, osim nad onima koji te budu slijedili, od onih zalutalih" .297 1 kaze:

"On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju i koji se u Gospodara svoga pouzdaju; Njegova је vlast jedino nad onima koji njega za zastitinika uzimaju i koji druge Allahu ravnim smatraju". 298

IHSAN U ROBOVANJU ЈЕ NAJVECI STEPEN VJERE Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala,

о

ovome kaze:

"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, istakao је da је ihsan u upotpunjavanju robovanja najveci stepen vjere. U hadisu kada је DziЬril, ~1, upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, о ihs:щu, odgovorio је:

299

"Da robujes Allahu kao da Ga vidis, jer iako ti Njega ne vidis, On vidi tebe". 300" 296

Ez-Zuhruf, 68-69

297

El-НidZr, 42

298

En-Nahl, 99-100

299

dobrocinstvo 300 Buhari,50, 4.777; Muslim, 9; Nesai 4.991, Thn Madze 64, Ahmed 9.217

147

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

IHSAN SE POSTIZE SAMO КROZ POTPUNU ISКRENOST PREMA ALLAHU IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala,

о

ovome kaze:

"lskrenost је jedan od stepena potpunog vjerovanja Samo robujemo i samo od ТеЬе pomo6 trazimo".

ТеЬi

~

Zatim dalje nastavlja:

"Uzviseni veli:

,,А naredeno im је da se samo Allahu klanjaju, da mu iskreno, kao pravovjemi, vjeru ispovjedaju, i da molitvu obavljaju, i da milostinju udjeljuju; а to је- ispravna vjera". 301

Uzviseni kaze: ~

,.;.

lll

""'

Ј "'

,Ј

~""

Ј

"'*",..

,_.~

'""'

~ ~~ ф~~~ :Ј ~11!1 ~l!~~~,::~l\ ~

Ј Ј Ј.,....

,

-

., ;.

-

Ј

о Ј.. ;!""'

. 'G1.-.

~Ј ~~ lo ;L;JJI "-~Ј~ ~ \J...t>-1 ~~\ј

, ".. -

.,

f. ~

-1'\lj L:J)I с:. Ј

"""'Ј

Ј

Ьј

IJl

Ј

~l:L-1 ~~~

"Mi Ti, doista, objavljujemo Кnjigli, pravu istinu, zato samo Allaha obozavaj iskreno mu ispovijedajuci vjeru! Iskreno ispovjedanje vjere dug је Allahu! А onima koji pored Njega uzimaju zastitnike: "Mi im iЬadet Cinimo samo zato da Ьi nas sto vise 301

El-Bejjina, 5

148

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Allahu priЬlizili - Allah се njima, zaista, presuditi о onome u cemu su se oni razilazili. Allah nikako nece ukazati na Pravi put onome ko је lazljivac i nevjemik."302 11

Uzviseni Allahje rekao Svom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: ~

u}

Ј

.!i

Ј

~

ј! -'-~--'~ ~

Ј,

F

_..

о

Ј Ј.

Ј.~

, "'"'

L:o l_,цl!

,Ј

Ј Ј.

,

f. _..-:;;-"

Ј

ф ~~ _,~ ~ ц\ 4\JI ~

Ј Ј '"" Ј _.. ,...;_ .!i '"" f. Ј f. о Ј ~.. """' ·\"''::_t\~~·~~1 ~\"',"',~\"'Ј"'•·\Г :- ~јЈ\: .. ,·11 u~ .т... ... ~ "'У.. ~ Ј ~,......л..Ј ~(Ј.., r:.r..~ \. ' ".

".., ".

,.

".

"Reci: 11 Samo se Allahu klanjam, iskreno mu ispovijedajuci vjeru svoju, а vi se, pored Njega, klanjajte kome hocete! 11 Reci: 11 Stradace uistinu, oni koji na Sudnjem danu izgube i sebe i porodice svoje. Eto, to је pravo stradanje! 11 303 I rekao muje:

"Reci: 11 Klanjanje moje, i obredi moji, i zivot moj, i smrt moja doista su posveceni Allahu, Gospodaru svjetova, koji nema saucesnika; to mi је naradeno i Ја sam prvi musliman. 11304 I U zviseni kaze:

302

Ez-Zumer, 2-3

303

Ez-Zumer, 14-15 E1-En'am, 162-163

304

149

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "On vas od Zemlje stvara i cas smrti odreduje, i samo On zna Kada се Smak svijeta Ьiti, а vi opet sumnjate". 305 Fudejl iЬn Ijjadje rekao: "То је

najiskrenije i najispravnije djelo". Upitase:

,,Ebu 'Ali, а sta znaci najiskrenije i najispravnije?" On im odgovori: "Ako djelo bude iskreno, ali ne bude ispravno, nece Ьiti primljeno. А ako bude ispravno, а ne bude iskreno, opet nece Ьiti primljeno. Djelo се Ьiti primljeno samo onda kada bude iskreno i ispravno. lskreno djelo је ono djelo koje se uCini u ime Allaha, а ispravno djelo је ono djelo koje bude uradeno u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem." Zatim је proucio rijeCi Uzvisenog:

" ... Ко fudi da od Gospodara svoga bude lijepo primljen, neka cini dobra djela i neka, obozavajuCi Gospodara svoga, ne smatra Njemu ravnim nikoga!'"'306 Uzviseni kaze:

"Ко је bolje vjere od onoga koji se iskreno preda Allahu, cineci jos i dobra djela, i koji slijedi vjeru Thrahimovu, vjeru pravu? - а Thrahima је Allah uzeo za prijatelja". 307 305

El-En'am, 2

306

El-Kehf, 110

307

En-Nisa', 125

150

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Predavanje svog lica Allahu podrazumijeva iskrenu namjeru i cinjenje djela Allaha radi, а dobrocinstvo u njemu podrazumijeva slijedenje Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegov sunnet. Uzviseni kaze:

"I Mi cemo pristupiti djelima njihovim koja su ucinili, u prah i ререо ih pretvoriti". 308 То su djela koja nisu СШЈеnа u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nisu ucinjena iskreno u ime Allaha.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Vekkasu:

је

S'ad

"Uistinu, neces pozivjeti cineci dobra djela Allaha radi nece uvecati dobro i zaslиZit ces visoke stepene i ugled". 309

а

iЬn ЕЬi

da ti se

U vjerodostojnom hadisu Ьiljezi se od Enesa ibn Malika, radijallahu 'anhu, da је rekao: "Rekao је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "U tri stvari srce muslimana nece osjetiti zlobu: prema iskreno uradenom djelu ucinjenom u ime Allaha, savjetovanju predpostavljenim, i drzanju uz zajednicu muslimana i zaista njihova dova sustize one koji im se suprotstave". 310 Ovo podrazumijeva sljedece: u srcu nece Ьiti zlobe, а niti се u seЬi nositi pakost uz ovakva djela, nego cak to otklanja iz njega svaku vrstu zlobe, cisti је i izbacuje. Pored ovoga se pakost u srcu ne moze nastaniti. Doista, srce osjeca najvecu odbojnost prema sirku. Isto tako se osjeca odbojnost prema varanju i napustanju muslimana i njihove zajednice sa novotarima i svim ostalim zaЬludjelim. Ovo troje uzrokuje u srcu pakost i mrznju, а lijek za pakost i odstranjivanje svih njenih 308

E1-Furkan, 23

309

Buhari,3936, 4409, 6373; Mus1im, 1628; Тirmizi 2116; Ebu Davud 2864

310

Ahmed 21 080; Darimi 231, Љn MadZe 230; za ovaj hadis AlЬani kaze daje sahih.

151

OAZA IМANA - Thn KtЩim el-Dzevzi.ije primJesa iz srca postize se Cinjenjem dobrih djela sa potpunom iskrenoscи prema Allahи, savjetovanjem i slijedenjem sunneta Allahovog Poslanika, sallallahи alejhi ve sellem. Upitan је Allahov Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, о covjeku koji se bori da Ьi ga ljиdi vidjeli (rija'), о covjeku koji se bori da Ьi se reklo da је hrabar i о covjeku koji se bori da iz pristrasnosti. Koji od njih је borac na Allahovom риtи? Allahov Poslanikje odgovorio: "Onaj koji se bori da Allahova rijec Allahovom риtи". 311

Ьиdе

iznad svega, taj se bori na

Allahov Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, obavijestio nas је о trojici s kojima се se potpaliti dzehenemska vatra. То sи: исас Kur'ana, borac (mиdZahid) i onaj koji је dijelio svoj imetak, а koji sи sve te poslove radili da Ьi se reklo: Ovaj је исас, ovaj је doista hrabar i ovaj је doista onaj koji dijeli svoj imetak, jer ta njihova djela nisи cinjena radi Uzvisenog Allaha. 312 U vjerodostojnom hadisi-kudsij rekao:

Ьiljezi

se da

је

Uzviseni Allah

, 1 Ја

sam najneovisniji od sиdjelovanja i od toga da Mi se neko ravnim. Ра, ko uradi neki posao pripisиjиci Mi sиdruga, taj posao pripada onome и ime koga ga је иradio, а Ја sam daleko od toga". 313

pripisиje

U drugom eseru se Ьiljezi se: "Reci се ти: 'Idi, иzmi nagradи od onoga za Cije si zadovoljstvo radio. Doista za tebe nema nagrade od Nas'."314 .U vjerodostojnom ve sellem, rekao: "Uistinи,

hadisи Ьiljezi

se da је Poslanik,

Allah ne gleda и vasa tijela, niti

и

vase likove, nego gleda

ш Buhari, 123; Muslim, 1904 313

Muslim, 1.905; Tirmizi 2.382; Nesai, 3.137; AЬmed, 8.078 Muslim

314

AЬmed, hasen

315

Muslim, 2.564

152

alejhi

·

и vasa srca". 315

312

sallallahи

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni Allah kaze:

"Do Allaha ne6e doprijeti meso njihovo i krv njihova, ali се Mu sti6i iskreno ucinjena dobra djela vasa ... " 316 Ьiti

Raznoliko se spominju objasnjenja pojmova ihlasa i sidka, dok ona u imaju isto znacenje.

Receno је da је to ispoljavanje jedno6e Allahu, s namjerom pokomosti Njemu, subhanehu ve te'ala. Receno је i da је to procis6avanje i analiziranje ucinjenih djela od zapazanja ostalih Allahovih stvorenja. Receno је i da је to klonjenje od zapazanja ostalih Allahovih stvorenja, ра cak i od samog sebe. Iskrenost Cisti od zapaZanja samog sebe. Ко nesto uradi u ime Allaha, ne moze u svome djelu imati primjesa da to cini radi nekog ,frugog, а ko је iskren, taj nije umisljen. Iskrenost se ne moze potpuno ostvariti sve dok se ne bud~ iskren u tome (sidk), а niti ima iskrenosti 1:sidk) bez ihlasa. А to dvoje se postize samo strpljivos6u. Receno је da је ihlas uravnotezenost javnih i tajnih djela. А rija' (uraditi nesto da Ьi te drugi vidjeli), to је onda kada javna djela covjeka 'tJudu bolja od tajnih. Iskrenost u ihlasu (djela koja se cine u ime Allaha) u tome песiја tajna djela budu bolja od njegovih javnih djela.

је

da

Jedna od Fudejlovih izrekaje: "Ostavljanje cinjenja djela radi ijudi је rija'luk, dok је sirk Cinjenje djela u ime ljudi. А ihlasje da te Allah sacuva od toga". 317 Thn Kajjim, rahimehullahu te'ala, odgovorio је onima koji tvrde da su dosegli stepene zbog kojih vise nisu obavezni robovati Allahu na ovom svijetu: 1 "

El-HadZdZ, 37 -, ,,MedaridZu-s-salikin", 2/100-103

153

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Uzviseni Allah Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kaze:

"I sve dok si ziv, Gospodara svoga obozavaj!"318 Stanovnici Vatre

се

reci:

"I Sudnji dan smo poricali, sve dok nam smrt nije dosla". 319 Rijec ~~ jekin, konsenzusom svih mufessira, u spomenutim ај etima znaci smrt. U vjerodostojnom hadisu - u kazivanju о smrti Osmana iЬn Mez'una, radijallahu 'anh - Ьiljezi se da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "А Osmanu od njegovog Gospodara dode jekin". 320 То podrazumijeva smrt i ono sto ona donosi sa sobom. Rob se ne rastavUa od robovanja sve dok је u daru-t-teklif. 3 Ч Takoder se i u berzehu322 nalazi druga vrsta robovanja, а to је kada bude upitala dva meleka koga је obozavao, sta је rekao za Allahovog Poslanika i kada budu od njega trazili odgovor. 323

Isto tako, na Sudnjem danu rob се Ьiti obavezan robovati kada Uzviseni Allah pozove sva stvorenja koja је stvorio da Mu ucine sedzdu; svi vjemici се uciniti sedzdu, dok је nevjemici i licemjeri nece moci uciniti. Tek kada svi u Kucu nagrade ili Kucu kazne udu, tek tada prestaju obaveze. 318

El-HidZr, 99

319

El-Mudessir, 46-47

320

Buhari, 1.243; Ahmed, 2.691

321

Zivot na ovom svijetu od punoljetstva ра sve do smrti Zivot u kaburu

322 323

Ebu Davud, 4.753, Ahmed, u ,,Мusnedu", 30/499, br. 18.534 u predaji od Bera'a iЬn

AziЬa

154

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Tada се robovanje onih koji su slavili i velicali Allaha Ьiti istodobno sa uzdasima, radi cega nece osjetiti zamor ni poteskocu.

tesЬih,

Onaj ko smatra da је dosegao do stepena poslije kojeg misli da sa njega spada obaveza robovanja, doista је on murted324 i kafir u Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On је dosegao mekam ku:fra u Allaha, subhanehu ve te'ala, i izlazak iz Njegove vjere. Sve sto se vise rob ucvrscuje na stepenima robovanja, njegovo robovanje Ьit се vece. Njegove obaveze u donosu na onog koji је na stepenu ispod njega vece su i mnogobrojnije. Zato su obaveze Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i svih poslanika, 'alejhimusselam, Ьile vece od obaveza njihovih sljedbenika. Isto tako, obaveze ulul 'azm325 u odnosu na ostale vjerovjesnike vece su i mnogobrojnije. Obaveze onih kojima је dato znanje vece su od onih koji ne znaju, i sve tako, shodno njihoviш stepenima". 326

DVIJE"SU VRSTE ROBOVANJA: ОРСЕ Ј POSEBNO ROBOVANJE IЬn

Kajjim, rahiшehullahu te'ala, podijelio posebno robovanje.

је

robovanje na

орсе

i

"Орсе robovanje је robovanje svih stanovnika nebesa i Zeшlje, dobrih i.losih, vjemika i nevjemika. Ovo је vrsta robovanja koja proizlazi iz vlasti i moci.

U zviseni Allah kaze:

324

Odmetnik

Odabrani vjerovjesnici, а njih su peterica: Adem, Љrahim, Isa', Musa, i Muhammed, 'alejhimusselam 325

326

"MedaridZu-s-Salikin", 11130

155

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Oni govore: "Milostivi је uzeo dijete!' - Vi, doista, nesto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, а zemlja provali i planine zdrobe sto Milostivom pripisuju dijete. Nezamislivo је da Milostivi ima dijete- ta svi се oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, kao robovi u Milostivog traziti utociste!"327 Znacenja navedenih ajeta podrazumijevaju vjemike i nevjemike. Uzviseni Allah kaze:

""'

l>:?4

,Ј",.... ., (.

Ј.

t

Ј

Ј ..,.

~ ,~

Ј

Ј Ј., ""

,.,....,..

Ј ЈЈ

-""

,.,.

"""

""'

~1 ~1; Ј~ј ~1 9-'~ ~ -:..ЈЈ~ loj r-љ~ i~j """

.Ј о .,В

""'

Ј

Ф~~~~ r-љ

., (.

-"""Ј

"...

rl ~':lу:..ъ

"А na Dan kada ih On sak:upi, а i one koje su pored Allaha obozavali, te upita: "Jeste li ove robove moje u zaЬludu zaveli, ili su oni sami s pravog puta zalutali?""328 Ра

ih је Uzviseni Allah nazvao Svojim robovima, iako su u ali је taj naziv odreden pokaznom zamjenicom ~ -=:f ove).

zaЬludi,

jrA (

А sto se tice Njegovih potpunih robova, oni pripadaju drugoj vrsti, koju cemo, insa'AШih, poslije pojasniti.

Uzviseni kaze:

"Reci: "Allahu, Stvoritelju nebesa i Zemlje, ti koji znas nevidljivi i vidljivi svijet, Тi ces robovima Svojim presuditi u onome oko cega su se razilazili! '"'329 327 328 329

Merjem, 88-93 El-Furkan, 17 Ez-Zumer, 46

156

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ikaze:

" ... А Allah nije nepravedan robovima Svojim". 330 I kaze:

" ... Allah је presudio robovima Svojim. "331 Ovi ajeti obuhvataju оЬје vrste robovanja:

орсе

i posebno.

Druga vrsta robovanja obuhvata robovanje pokomosti, ljubavi slijedenja naredЬi.

1

Uzviseni kaze:

"О robovi moji, za vas danas straha nece tugovati". 332

Ьiti,

niti cete i za cim

I kaze:

" ... Zato obraduj robove moje koji Kur'an slusaju i slijede ono najljepse u Njemu...'m 3

330

Mu'min, 31

331

Mu'min, 48 Ez-Zuhruf, 68

332 333

Ez-Zumer, 17-18

157

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje I kaze:

"А robovi Milostivoga su oni koji ро Zemlji mimo hodaju, bestidnici oslove, odgovaraju: "Mir vama! "334

I Uzviseni kaze

а

kada ih

о Љlisu:

" ... potrudi cu se da ih sve zavedem, osim medu Njima tVojih robova iskrenih."335 О

njima Uzviseni kaze: "

Ф~~~~l>~4ol ""Тi neces imati nikakve vlasti nad robovima Mojim ... " 336

337

Ljudi se u odnosu na robovanje dijele na cetiri vrste: Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, klasirao robovanja na cetiri vrste, i о tome veli:

је

"Ljudi se na osnovu ova dva teme~a, robovanja pomoci (istiane), dijele na cetiri vrste.

ljude u pogledu (iЬadet)

i trazenja

Prva vrsta Najvrednija i najbolja vrsta su oni koji robuju Allahu i od Njega pomoc u tome traze. Njihov glavni ze~eni cilj је roboYanje i zelja da im On u tome pomogne i da ustraju u tome. Stoga, najbolje sto se moze traziti od Uzvisenog Gospodara jest trazenje pomoCi za postizanje 334 335 336 337

El-Furkan, 63 El-HidZr, 39-40 El-HidZr, 42 "Medaridzu-s-Salikin", 1/132

158

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Njegovog zadovoljstva, а to је ono cemu је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pouCio svoga ashaba Mu'aza Љn Dzebela, radijallahu 'anhu, kada muje rekao: "0 Mu'aze, tako mi Allaha, ја te uistinu volim, ра ne zaboravi da poslije svakog namaza prouCis: 'Gospodaru moj, pomozi mi da Те spominjem, da Ti zahvaljujem i da Ti lijepo iЬadet cinim"'. 338 Najkorisnija dova је trazenje pomoCi za postizanje Njegovog zadovoljstva, а najbolji dar је da ova dova bude primljena i sve dove koje su ucili poslanici u kontekstu ovog znacenja i trazenja zastite od onoga sto је tome suprotno i dova za upotpunjenje i olaksanje njenih uslova, ра razmisli о tome. Sejhu-1-Islam IЬn Tejmijje, rahimehullahu te'ala, rekao је: "Razmisljao sam о najkorisnijoj dovi,,pa sam dosao do zakljucka da to trazenje pomoci u postizanju Njegovog, suЬ11anehu ve te'ala, zadovoljstva. А zatim sam uvidio daje ona u suri El-fatiha, u ajetu: Samo ТеЬi robujemo i samo od ТеЬе pomoc trazimo".

је

Druga vrsta U drugu vrstu ubrajaju se oni koji se okrecu od robovanja Njemu u trazenju pomoci od Njega. Takvi ne robuju Allahu, niti od Njega pomoc traze, а ako neki od njih zamoli ili zatrazi pomoc od Njega, onda је to samo radi udovoljavanja prohtjevima i uzicima, а ne radi sticanja Njegovog zadovoljstva, niti ispunjenja obaveza prema Njemu. Od Njega, tebarake ve te'ala, pomoc traze i oni na nebesima i oni na Zemlji, Njegovi istinski robovi, а i Njegovi neprijatelji, а on se odaziva i pruza pomoc i jednima i drugima. IЬlis је Njegovo najprezrenije stvorenje, Njegov neprijatelj, ali i pored toga, kada Mu se obratio radi svoje potrebe, On mu se odazvao i uslisao mu dovu, i dao mu da u toj Ьlagodati uziva, ali to mu је samo povecalo njegovu nesrecu, tugu, udaljenost i odbacenost od Allaha, posto to nije Ьilo s namjerom sticanja Allahovog zadovoljstva. Tako се zasigurno svako ko od Njega trazi pomoc u necemu, а to ne bude potpuno u pokomosti prema Njemu, Ьiti uzrok udaljenosti od Njega i Njegovog zadovoljstva. ·

338

Ebu Davud, 1.522; Nesai, 1303

159

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Treca vrsta U trecu vrstu se ubrajaju oni koji cine neku od vrsta robovanja, ali bez trazenja pornoci. Oni su podijeljeni na dvije skupine: jedna od njih su kaderijje - koji kaZи da robu pripada sve sto mu је odredeno od dobra i, u tim njegovim postupcima koji su mu odredeni, nece mu Ьiti pomognuto, jer ga је Uzviseni Allah pomogao time sto mu је dao zdrave organe tijela, pojasnio pravi put, poslao vjerovjesnike i dao mu sposobnost djelovanja. I nakon ovoga nije mu odredena nikakva pomoc koju Ьi mogao zatraziti. Uzviseni Allah nije napravio razliku izmedu Svojih iskrenih robova i neprijatelja u pogledu pruzanja pomoci; kako је pruzio pomoc jednima, tako је postupio i sa drugima, s tom razlikom sto su Njegovi iskreni robovi odabrali sebl iman (vjerovanje), а Njegovi neprijatelji kufr (nevjerstvo). Tako da Uzviseni Allah nije pomogao prvim Svojom dodatnom podrskom sa kojom Ьi ih uveo 'u vjerovanje, niti је ove druge radi nekog razloga ostavio bez podrske, ра ih tako time odveo u nevjerstvo. Ovi posjeduju manjkavo robovanje u kojem nerna nistinskog trazenja pomoci i oni su prepusteni sami sebl. Ispred njih је zatvoren put istinskog tevhida i isti'aneta (trazenja pomoci). Thn Abbas, radijallahu 'anhu, rekao је: "Vjerovanje u kader (sudbinu) sastavni је dio tevhida, ра ko vjeruje u Allaha, а zanijece Njegovu odredbu, njegovo negiranje kadera ponistilo је njegov tevhid".

u drugu skupinu ulaze oni koji cine iЬadete i zikrove, ali posjeduju veoma mali udio u tevekkulu (oslanjanju na Allaha) i, trazenju pomoci. Njihova srca nisu obuhvatila uzroke koji su usko vezani za sudblnu te da se uzroci utapaju u njoj i sa njom opstaju. Uzroci bez sudblne su poput mrtvih koji nemaju nikakvog uticaja ili cak kao nesto sto ne postoji. Sudblna је kao dusa, pokretac uzroka koji upucuje na Pravog Pokretaca. Nemaju sposobnost da spoznaju Pokretaca od pokrenutog, niti Onoga Koji daje uzroke, niti da naprave razliku izmedu radnika i sredstava za rad. Njihova odlucnost је oslablla, а amblcije opale, i imaju veoma mali udio u rijecima Samo od ТеЬе pomoc trazimo, sto im sprjecava da osjete ljepotu robovanja putem tevekkula i trazenja pomoci i pored toga sto nalaze slast u nafilarna i ostalim dobrim djelima i zikrovima. 160

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Njihov udio u Allahovoj uputi i uspjehu u skladu је sa 11jihovim traze11jem pomoci i tevekkulom, kao sto је 11jihovo ostavljanje bez podrske i 11jihova slabost i 11emo6 u skladu sa 11е traze11jem pomoci i ma11jkavosti njihovog tevekkula. Kada Ьi se rob isti11ski oslo11io 11а Allaha, pomjerio 11jegovog mjesta ako Ьi mu to Ьilo 11arede11o.

Ьi

brdo sa

Cetvrta vrsta То

su o11i koji svjedoce da steta i korist dolaze samo od Allaha, da Ьiva о11о sto 011 hoce, а 11е moze biti 0110 sto О11 11есе. Medutim, o11i 11е ci11e 0110 sto је u vezi sa postiza11jem Njegove ljubavi i zadovoljstva, 11ego se takvi osla11jaju 11а Njega i traze pomoc u postiza11ju svojih zelja, prohtjeva i ciljeva. То zele, ра im se to i udovolji. SudЬi11a im bude 11aklo11je11a i pruzi im se pomoc, Ьilo to u imetku, vlasti ili ugledu medu ljudima ili sta11jima 11ekih od otkrove11ja, uticaja s11age i ucvrsce11ja. Medutim, 11jihov ishod 11есе Ьiti sreta11. То је samo privid11a vlast i imetak, а ko to posjeduje 11е z11aCi da se pridrzava vjere, а kamoli da је postigao Allahovu, tebarake ve te'ala, zastitu i Ьlizi11U. Doista se vlast, ugled, imetak i duhov11a sta11ja daju i dobrom i losem, vjemiku i 11evjer11iku. А о11ај ko smatra da 11esto od пavedenog predstavlja dokaz Allahove ljubavi i Njegovog zadovoljstva i da smatra da је 011 jedan od Njegovih Ыiskih i cestitih robova, taj је 11ajve6i neznalica i 11ajudalje11iji od spoznaje Allaha, subha11ehu ve te'ala, Njegove vjere i razlike izmedu o11oga sto On voli i cime је zadovoljan od o11oga sto mrzi i prezire. Spomenuto sta11je pripada dunjaluku, kao sto mu pripadaju i vlast i imetak. Ako mu ona potpomognu da bude ustrajan u pokomosti Allahu, Njegovom zadovoljstvu i praktikova11ju Njegovih zapovijedi, Ьit се u drustvu cestitih osoba i pravednih vladara. U protivnom, to је njegova 11esre6a, а 0110 sto ga udalji od Allaha uzrokoje da bude uvrse11 medu nepravedne vladare i pokvarene bogatase". 339

339

Miftah ed-dari es-seadeh

161

OAZA IМANA - Њn Kajjim el-Dzevzijje

JSPRA VNOST IBADETA USLOVLJENA ЈЕ SLIJEDENJEM ALLAHOVOG POSLANIКA sallallahu alejhi ve sellem Ј JSКRENOSTI PREMA ONOME КОЈ/ SE OBOZAVA Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, veli:

/;.5

..."Rob moze ostvariti Ј .....l.J~1 Samo ТеЬе obozavamo sa dvije velike osnove: prva је slijedenje Posliшika, sallallahu alejhi ve sellem, i druga је iskrenost prema Onome Koji se obozava. Ovo podrazumijeva istinsko i potpuno ostvarenje (:~ .....l.J~l Samo ТеЬе obozavamo. Shodno ovome, ljudi su podijeljeni u cetiri grupe. Prva grupa То

su oni koji su iskreni prema Allahu u ispoljavanjи robovanja prema Njemи i oni koji и tome slijede Allahovog Poslanika, sallallahи alejhi ve sellem. Oni иistinи zaslufujи da bиdu pripadnici ~.;s .....l.J~l Samo ТеЬе obozavamo. Sva njihova djela, rijeci, dijeUenje, иskraCivanje, Uubav i mrZnja iskljиCivo su и ime Allaha. Njihovo vanjsko i unиtraSnje ophodenje је iskljucivo radi sticanja Allahovog zadovoljstva, Jednog i Jedinog. Oni sa tim od ljudi ne ocekujи nagradи, niti zahvalnost, niti иgled kod njih, а ni pohvalи. Ne traie mjesto и njihovim srcima, niti strahиjи od njihovog ukora, nego posmatrajи ljиde kao stanovnike mezшja koji nisи и stanjи nanesiti stetu, niti doprinijeti ikakvu korist, niti mogu иsmrtiti, niti ozivjeti. Cinjenje djela radi ljиdi i zelja za sticanjem casti i polozaja kod njih te nada и njihovu moc u priЬlizavanjи stete ili koristi, nikada se nece nastaniti и srcima onih koji sи spozna1i ljиde. То se dogada samo kod onih koji ih nisu spoznali, а ni svog Gospodara. Ко poznaje ljиde, daje im mjesto koje oni zaslufuju, а ko spozna Allaha, sve svoje rijeci i djela, dijeljenje, иskra6ivanje, ljиbav i srdZbи cini iskljиcivo samo radi Njega. Ко se obraca samo Uиdima, mimo Allaha, to proizlazi iz njegovog neznanja. А onaj ko dиboko i istinski spozna Allaha i иpozna ljиde, taj се иistinu dati prednost ophodenjи prema Allahи nad ophodenjem prema ljudima. Takoder, sva njihova djela i iЬadeti sи и skladu sa Allahovim emrom,340 i sta On voli i cime је zadovoljai:l, i to је djelo koje On doista prima. Onje Тај Koji iskusava Svoje robove smrcи i zivotom. 340

Naredbom

162

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Kaze Uzviseni: ~ ~

"onaj koji postupati..." 341

је

,

Ј. ",., .,

... ')4v .

~

t

Ј ;t

1_/'-:. ~с-~1

Ј.

Ј.

"",.

" """

",

"... '""' "." "",. "...

'tif",.,

:<"'1~--t о '"11' ~I ~ 11~.,\.::.._ ~ ~Ј :Ј-' ~

lS.:UI ,

се

bolje

r

dao smrt i zivot da bi iskusao koji od vas .

Fudejl iЬn Ijjadje rekao: "То је

najiskrenije i najispravnije djelo". Upitase: "Ebu 'Ali, а sta znaci najiskrenije i najispravnije?" On im odgovori: "Ako djelo bude iskreno, ali ne bude ispravno, nece biti primljeno. А ako Ьude ispravno, а ne bude iskreno, opet nece Ьiti primljeno. Djelo се Ьiti primljeno samo onda kada bude iskreno i ispravno. Iskreno djelo је ono djelo koje se ucini u ime Allaha, а ispravno djelo је ono djelo koje bude uradeno u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem". Zatimje proucio rijeCi Uzvisenog:

"... Ко Zиdi da od Gospodara svoga bude lijepo primUen, neka Cini dobra djela i neka, obozavajuci Gospodara svoga, ne smatra Njemu · ravnim nikoga!" 342 · Uzviseni kaze:

"Ко је

bolje vjere od onoga koji se iskreno preda Allahu, cineCi jos i dobra djela, i koji slijedi vjeru IЬrahimovu, vjeru pravu? - а IЬrahima је Allah uzeo za prijatelja". 343 341 342 343

El-Mulk, 2 El-Kehf, 110 En-Nisa', 125

163

\1

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Uzviseni Allah nece primiti djelo ako nije ucinjeno radi Njegovog zadovoljstva i ako nije u skladu sa Njegovim naredbama. Sva druga djela osim toga odЬija se i vraca se njegovom pociniocu. А kada mu budu najpotrebnija, doCi се mu u vidu razasute prasine. U sahihu koji se Ьiljezi od Aise, radijallahu 'anha, Allahov Poslanik, sallallahн alejhi ve sellem, rekao је: "Ко uradi djelo koje mi nismo Cinili, odЬijeno је".

Svako djelo koje nije u skladu sa Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, sunnetom, njegovog pocinioca jos vise се udaljiti od njegovog Gospodara. Uzvisenom Allahu robuje se samo onako kako On, subhanehu ve te'ala, nareduje, а ne na osnovu misljenja ili strasti. Druga grupa U drugu grupu ubrajaju se oni koji nisu iskreni, niti slijede put Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Njihova djela oprecna su serijatu i nisu iskreno ucinjena radi Allaha. Oni sto svoja djela ukrasavaju pred drugim ljudima i koji se pretvaraju sa onim sto nisu propisali Allah, а ni Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, takvi su najgora i najprezrenija stvorenja i na njih najvise ukazuju rijeci Uzvisenog:

"Ne misli nikako da се oni koje veseli ono sto rade i kojima је drago da budu pohva~eni i za ono sto nisu ucinili- nikako ne misli da се se kazne spasiti; njih ceka teska patnja". 344 Oni se raduju cineci novotarije, zaЬlude i sirk, а time zele Ьiti pohvaljeni, iskazujuci da slijede sunnet i da su iskreni. Ovoj skupini pripadaju vecinom oni koji seЬi pripisuju znanje, zuhd i iЬadet, а ne znaju da su skrenuli sa Pravog puta. Oni prakticiraju novotarije, prihvataju zaЬlude i pretvaraju se pred ljudima da Ьi stekli popularnost. Ocekuju da budu pohvaljeni zbog toga, а u sustini ne 344

Ali Imran, 188

164

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje slijede Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti su iskreni u svojim djelima, niti posjeduju znanje. Oni su time skrenuli u zaЬludu i zasluzili Allahovu srdzbu. Treca grupa U ovu grupu ubrajaju se oni koji su iskreni u svojim djelima, ali ta djela nisu u skladu sa naredbom; takvi su pobozne neznalice koji sebe uvrstavaju medu askete i pobozne. U tom stanju su svi oni koji robuju Allahu onako kako On nije propisao, vjerujuci da se na takav nacin priЬlizavaju Allahu. Naprimjer, slusanje zvizduka i pljeskanje rukama, osamljivanje radi kojeg se ispusta i dzuma-namaz ili dzema'at, spajanje dana i noci u postu, post u vrijeme kada је Bajram i druga djela. Slicno ovima, drugi smatraju da su to dobra djela koja Allahu.

priЬlizavaju

Cetvrta grupa То su oni cija su djela u skladu sa naredbama, ali nisu ucinjena u ime Allaha, kao sto је to slucaj sa onima koji cine djela da Ьi ih ljudi vidjeli; kao sto је onaj koji se bori da mu se kaze da је hrabar, da bude viden ili iz srdzbe ili ide na hadZ ili uci Kur'an da Ьi mu se reklo: "Hadzija је", Ш: "Karija345 је". Njihova djela su u izvana dobra, dok u sustini nisu i zbog toga nece Ьiti primljena.

~ ;tь-:~ (ј.# ~ ~~ ~ ~~ .. -'~ :&riЈ .;~:#1 ~~ i-J ~ . JV:t1::#Ј "#

;

"А

naredeno im је da samo Allaha obozavaju, da Mu iskreno, kao pravovjemi, vjeru ispovjedaju..." 346 Svima је naredeno da Cine iЬadet Uzvisenom Allahu onako kako је On to propisao i da u svom robovanju budu iskreni, ispovijedajuci iЬadet samo Njemu, tebarake ve te'ala.

То su istinski predstavnici ф ::~,~ 'i

-2J4_ij ~(:.~ -2Ј4)

ТеЬе obozavamo i samo od ТеЬе pomoc trazimo. 347 345

Ucac Kur'ana

346

E1-Bejjine, 5

347

"MedaridZu-s-Sa1ikin", 107-109

Samo

·

165

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

КATEGORIJE LJUDI

U POGLEDU NAJKORISNIЛH 1 NAJVREDNIJIH IBADETA

Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala, spomenuo је da ljudi u pogledu najkorisnijih i najvrednijih Љadeta zastupaju cetiri stava. Shodno tome, oni su svrstani u cetiri grupe.

Prva grupa Oni smatraju da је najvredniji i najkorisniji Љadet onaj koji је dusama najtezi i najnapomiji. KaZu. da је srz Љadeta ono sto је najteze dusi. KaZu. da nagrada ovisi о koliCini poteskoce. Spominju i hadis koji nije vjerodostojan: "Najvrednija djela su ona koja su najteza i najnapomija". То su i ehli-mudZahede, 348 koji svoje dusevne prohtjeve suzЬijaju i

sputavaju smatrajuci da samo tim putem dusa moze postati cista i ustrajna, jer dusa је ро svojoj prirodi sklona lijenosti i slabosti i tezi ka vjecnom opstanku na Zemlji. То znaci da dusa ne moze Ьiti ustrajna osim kroz stalno Cinjenje teskih i napomih djela. Druga grupa KaZu. da se u najbolja djela ubraja odricanje od ovozemljaskih uzitaka i njihovo napustanje i da se od zivota na ovome svijetu uzme samo ono sto је neophodno za opstanak na njemu, а da se zapostavi interes za Ьilo cim u vezi s njim. Dakle, i ova grupa је podijeljena na dvije podgrupe. OЬicni ljudi koji su zivot uzeli kao glavni cilj i rade samo za njega i druge tome pozivaju, govoreci: "Ovo .је vrednije od svakog znanja i Љadeta, i smatraju da је zuhd na ovome svijetu najbolji Љadet, dok njihovi predstavnici drze do toga da је to samo sporedni cilj kojim se zeli postiCi usmjerenje srca samo prema Allahu i posvetiti ljubav Njemu, pokajanje i oslanjanje samo • na Njega, cinjenje djela sa kojima је On zadovoljan. Isto tako, smatraju da su najbolja djela spominjanje Allaha srcem i jezikom, uz neprestanu samokontrolu, jer, u protivnom, srce se rastura i postepeno zamire. 348

Oni koji se mnogo tmde

166

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Treca grupa Oni koji smatraju da se u najvrednije i najkorisnije iЬadete ubraja cinjenje djela koja najvise koriste ljudima. Smatraju da је to vrednije od onih djela koja donose vrlo malu korist njihovim pociniocima. Zbog toga misle da su briga о siromasnim, iskazivanje dobrocinstva prema ljudima, ispunjavanje njihovih potreba te njihovo duhovno i materjalno pomaganje najkorisnija djela kojima su se posvetili i njima su okupirani. Svoje misljenje podupiru hadisom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Sva stvorenja ovise о Allahovoj opskrЬi, su najkorisnija njegovim stvorenjima". 349

а

najdraza su Mu ona koja

Kafu: "Zbog toga је data prednost ucenom nad pobofuim, kao vrijednost Mjeseca nad ostalim zvijezdama". Kafu: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao

је

Aliji

iЬn ЕЬi TaliЬu:

"Da Allah sebebom tebe uputi samo jednog covjeka, to ti је vrednije nego da imas u svome posjedu najbolju stoku". 350 Ovo ukazuje na vrijednost one koristi koja se prenosi na druge. Ovo dokazuju hadisom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Ко poziva uputi, imat се nagradu svih koji ga budu slijedili, s tim da se njihova nagrada nece nimalo umanjiti". 351

1 dokazuju hadisom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Allah i meleki donose salavate onome koji poducava ljude dobru". 352 1 hadisom: "Doista istigfar353 za ucenog Cini sve sto је na nebesima i na Zemlji, cak i riЬa u vodi". 354 349 350 351 352

Biljezi ЕЬи Ja'la. Valorizator knjige kaze da је hadis daif (slab). Buhari, 3.009 .

Mиslim, 2.674

Тinnizi, 2.885, hadis је hasen-gariЬ-sahih. AlЬani ga је ocijenio kao sahih и

"Sahihи'l- Tinnizi"

Trazenje oprosta

354 ЕЬи Davud, 364. AlЬani ga је ocijenio kao sahih и ЕЬи Davudovom "Sahihи"

353

167

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Dokazuju i time sto se djelo poboznog prekida njegovom smrcu, dok se djelo onoga koji koristi drugima ne prekida sve dok је prisutna njegova korist. I dokazuju time da su vjerovjesnici Ьili poslani da Cine dobrocinstvo prema ljudima, i da ih upucuju i koriste im na ovom i na buducem svijetu. Nisu poslani da Ьi se osaшUivali ili izolirali od ljudi. zbog toga је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ukorio skupinu onih koji su zeljeli da se potpuno izoliraju od svijeta da bi Cinili iЬadet. Cetvrta grupa Oni kafu da је najbolji vid robovanja djelo koje је uCinjeno iskljucivo radi sticanja Allahovog zadovoljstva u svakom vremenu, zavi~no od potreba tog vremena. Najvredniji iЬadet u vremenu dZihada је dZihad, cak i ako Ьi to dovelo u pitanje ostavljanje dobrovoljnih iЬadeta, poput nocnog namaza ili posta, ра cak i do skracivanja namaza u vremenu kada su prisutni strah i neigurnost. 355 Nakon ovog pojasnjenja, napominjem da sejh IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, drzi do toga da је ipak najkorisnije djelo sticanja Allahovog zadovoljstva i da su takvi pravi predstavnici istinskog robovanja. Svaki od njih za time fudi gdje god Ьiо. Potom IЬn Kajjim nastavlja: "Najkorisniji iЬadet је, kada dode musaafir, 356 da se ispune duznosti prema njemu time sto се se njemu pridati paznja, а zapostaviti dobrovoljni iЬadet. Takoder, to se ujedno odnosi i na ispunjavanje obaveza prema supruzi i porodici. Najkorisniji iЬadeti u zoru su: zauzetost namazom, ucenje Kur'ana, dova, zikr i istigfar. Najkorisnije је u, vrijeme kad Uudi tragaju za uputom i zele Ьiti poduceni, Ьiti sa njima i poducavati ih. Za vrijeme ucenja ezana najkorisnije zauzet i ponavljaj za mujezinom. 355

"MedaridZиs-Sa1ikin", 1/110-112

356

Putnik

168

је kloniti 1se svega cime si

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Za vrijeme obavljanja pet dnevnih namaza najkorisnije је da, uz maksimalan trud i iskrenost, obavis namaze na najpotpuniji nacin; da ih obavljas u prvom vaktu; da ih obavljas u dZamiji, а korisnije је i vrednije sto ј е dZamij а dalj а. Najkorisnije је da se pomogne onome ko је u nevolji i trazi pomo6. Da mu se pomogne fizicki ili materjalno i da se rjesavaju njegovi proЬlemi, daju6i im prednost nad nafilama i osamljivanju. Za vrijeme ucenja Kur'ana najЬitnija је koncentracija srca i htijenje za njegovim razumijevanjem i proucavanjem, da zamislis kao da ti se Allah direktno obra6a, uz cvrstu odluku da se Njegove naredbe provedu, uz ve6u paznju nego sto Ьi se citalo pismo pred vladarem. Za vrijeme stajanja na Arefatu najkorisnije је nastojati da se stekne skrusenost dovom i zikrom, а ne postom koji Ьi time oslaЬio covjeka. Najvrednije djelo u toku prvih deset dana zu'l-ћidzdzeta је da se pove6a iЬadet, а posebno izgovaranje tekЬira, 357 tehlila358 i tahmida, 359 а to је vrednije od dzihada koji је fard-kifaje 360 Najkorisnije djelo u toku posljednjih deset dana ramazana је osamiti se u dzamiji i stalno boraviti u njoj, tako da Ьi se izbjeglo mijesanje sa ljudima i zauzetost sa njima. Ve6ina islamskih ucenjaka smatra da је osamljivanje u dZamiji u tim mubarek danima korisnije cak i od poducavanja ljudi Kur'anu. Kada se brat musliman razboli i1i umre, najkorisnije је da ga -odnosno da prisustvujes njegovoj dZenazi.

oЬides,

Kada si u u nevolji i ljudi te vrijedaju, najkorisnije ti је da se strpis i ostanes medu njima, jer vjemik koji se mijesa sa ljudima i trpi njihove uvrede bolji је od onog koji ih izbjegava kada ga ne vrijedaju. Najkorisnije је da sa ljudima sudjelujes u dobru. То је bolje nego da ih tada izbjegavas. А da ih u zlu izbjegavas, korisnije ti је nego da se mijesas sa njima. 357

Allahu ekber La ilahe illallah 359 EЊamdu lillah 360 Obaveza koju kada obavi jedna skupina muslimana, sa ostalih muslimana spada obaveza njenog izvrsavanja 358

169

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ali, ako znas da Ьi se tvojim prisustvom uklonilo ili umanjilo zlo, tada је prisustvo korisnije od izolacije. Najkorisnije је da se u svakom vremenu trazi Allahovo zadovoljstvo shodno ljudskim obavezama i potrebama. Ovako su opisani oni koji u potpunosti robuju, dok oni koji su ranije spomenuti pripadaju grupama ogranicenog· robovanja. Kada neki od njih privede kraju naCin svog robovanja, vidi sebe u takvom stanju kao da је napustio iЬadet, jer on robuje Allahu samo na jedan nacin. Medutim, rob koji potpuno robuje ne bazira se samo na jedan cilj u iЬadetu, niti ga preferira nad drugim, nego stalno prelazi sa jednog stepena na drugi. Kad god se pred njim isprijeci naredni stepen robovanja, ulaze sve napore da dospije do njega i tako se stalno krece iz jednog stepena u drugi. Oni se tako vladaju na svom putovanju sve dok ne stignu do svog cilja. Ako vidis ucene, on је prisutan medu njima. Ako vidis pobozne, on uz njih. Ako vidis mudZahide, on је medu njima. Ako vidis one koji Allaha spominju, vidjet 6es ga medu njima. Ako vidis one koji sadaku dijele i dobrocinstvo cine, on је sa njima. On је potpun i savrsen rob Allahov. Njime ne vlada forma, niti ga ogranicava, niti udovoljava svojim prohtjevima pri svojim djelima, nego Cini samo ono sto Uzviseni Allah trazi od njega.

је

I on је taj koji је potpuno ostavio i primijenio u djelo:

Samo ТеЬi robujemo i sащо od ТеЬе pomo6 trazimo; iskren је u tome, odijeva i jede ono sto mu је dostupno, provodi na vrijeme u djelo ono sto mu је Uzviseni naredio. Kada је u drustvu, sjeda na mjesto koje је prazno, nije ogranicen, а niti potcinjen formom. Potpuno је slobodan. Stalno је p:risutan tamo gdje је Allahov emr i slusa Njegove zapovijedi gdje god se Ьiо. On је poput kise: gdje god padne - koristi, i poput palme Ciji listovi ne opadaju i koja korist daje cak i bodljama na vrhu listova. Ostar је prema onima koji su neposlusni Allahu i ljut је kada se Allahove zabrane krse. On је Allahov, radi Allaha i sa Allahom; prema Allahu se 'ophodi kao da ne postoje ljudi, а prema ljudima kao da on sam ne postoji. Kada је u 170

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje drustvu ljudi, ne istice se medu njima i daleko је od njih, а koliko samo osjeca Allahovu Ьliskost i koliko se tome raduje i koliku smirenost i spokojstvo osjeca pred· Njim! Samo od Allaha pomoc trazi i oslanj а se samo na Nj ega. 361

ROBOVANJE ЈЕ PODIJELJENO NA TROJE Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Robovanje је podijeljeno i ono se proteze na srce, jezik i organe." Potom kaze: "Propisi koji su vezani za robovanje, а to su vadziЬ, 362 mustehab, 363 haram364 , mekruh, 365 mubah. 366 Ovih pet propisa odnose se na srce, jezik i organe. 367

PRVI OGRANAK ROBOVANJE SRCEM Prvo: VadziЬi i obaveze koje se vezuju za srce i postigla konsenzus

о

kojima је ulema

То

su naprimJ·er ihlas 368 tevekkul369 mehabbe370 sabur371 ' ' ' ' ' ' inabef 72 , strah od Allaha i nada u Njega, et-tasdik el-dzazim373 , nijet koji dolazi kao dodatak uz ihlas, jer је iskrenost ispoljavanje robovanja samo Uzvisenom Allahu. 361 -

362

"Medarid.Zu-s-Salikin", 1/113-115 Naredena djela

363

Pohvaljena djela

364

Zabranjena djela

365

Pokudena djela Dozvoljena djela, za koja covjek ako ih uradi nece imati nagrade, а isto tako ako ih ne uCini, nec~ Ьiti kaznjen

367 Isti izvor, 1/136

366

368 369

Iskrenost

Oslanjanje na Allaha

370

Ljubav prema Allahu

371

StrpUivost

Pokajanje i vracanje Allahu

372 373

Kategoricka potvrda

171

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje А

sto se tice nijeta, on ima dvije svrhe:

da razdvoji iЬadet od adeta (оЬiсаја) i da razdvoji stepene iЬadeta jedne od drugih. Dakle, ihlas i dva stepena nijeta su zasebni vadziЬi, а dok је ummet saglasan na tome da se sve spomenute vrline opcenito ubrajaju u djela srca. Isto tako i odanost u robovanju na kojoj se gradi vjera. Nush374 oznacava maksimalno ulaganje napora da se robovanje ispoUi na nacin koji се Ьiti drag Allahu i sa kojim се on Ьiti zadovoljan. Osnova ovog nusha је vadziЬ svakom pojedincu, а dok njegovo upotpunjavanje dovodi na stepen Allahu Ьliskih robova. Stoga, svaka od ovih obaveza ima dva oЬiljezja: neminovnu obavezu (vadziЬ mustehakk), а to је stepen sretnih, ashabu-1-jemin; i pohvalnu savrsenost (kemal mustehabb), а sto је stepen Allahu Ьliskih (mukarrabun). Isto tako se i sabur ubraja u kategoriju vadziЬa srca konsenzusom cijelog ummeta. Imam Ahmed, rahimehullahu te'ala, rekao је: "Uzviseni Allah је u Kur'anu spomenuo sabur na devedeset ili vise od devedeset mjesta". Sabur ima svoje dvije karakteristike: neminovnu obavezu i pohvalnu savrsenost". 375 . Drugo: Djela zabranjena srcu U kategoriju zabranjenih djela srca ubrajaju s~: kibur, 376 rijaluk, 377 samodopadljivost, hased, 378+ munafikluk, 379 i ona se dijele na dvije vrste: ku:f:Г' 80 i ma'sijeh. 381 U kufr se ubraja sljedece: sumnja, munafikluk, sirk i slicno. 374

Odanost

375

"Medaridfu-s-Salikin", 1/136-137

376

Oholost

377

Pretvaranje

378

Zavist

379

Licemjerstvo Nevjerstvo Grijeh

380 381

172

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje А

grijesi se dijele takoder na dvoje: veliki i mali.

U velike grijehe ubrajaju se: rijaluk, samodopadljivost, kiЬur, uznositost, guЬljenje nade u Allahovu milost i dobrotu, sigumost od Njegove zamke, iskazivanje radosti radi nedaca muslimana, iskazivanje zlobe pri nedacama u kojima se nalaze muslimani, zelja da se medu njima siri razvrat, zavist prema njima radi onoga sto im је Allah, subaneh, podario od Svojih Ьlagodati, cefuja za njihovim isceznucem i sve sto је slicno, tome а ubraja se u strozije zabrane, kao sto su zinaluk, konzumiranje alkohola i drugi vidovi vanjskih velikih grijeha. Srce i tijelo nece Ьiti zdravi sve dok se covjek ne bude klonio velikih grijeha i kajao se zbog njih. U suprotnom, srce се Ьiti pokvareno, а ako је srce pokvareno, Ьit се i tijelo pokvareno. Ove bolesti proizlaze iz neznanja о robovanju srca i njegovom neprovodenju u djelo. U male grijehe srca ubrajaju se: prohtjevi za haramima i zelja za njima, dok su, u Ьiti, prohtjevi razliciti te se stoga mogu manifestovati u oЬliku velikih, а i malih grijeha, zavisno od jacine onoga prema cemu se iskazuje teznja. Tako

је

teznja i zelja za kufrom i sirkom kufr,

а

teznja i zelja za

novotarijoш fisk, 382 а teznja i zelja za velikiш grijehoш је veliki grijeh.

Ako ih se kloni Allaha radi, а bude u stanju da ih se cini, Ьit се za to nagraden. А ako ih ne pocini zbog toga sto шu se nije pruzila prilika, а ujedno se trudio da do njih dospije, zasluzuje kaznu isto kao i njihov pocinilac, jer se isto tretiraju kada је u pitanju nagrada i kazna, iako nisu isti, cak i kada је u pitanju serijatski propis. Zbog toga је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve

selleш,

rekao:

"Kada se dva шusliшana sukobe sаЬlјаша, i uЬica i uЬijeni се u Vatru". Rekose: "Jasno nаш је u vezi s uЬiсош, Allahov Poslanice. Ali, zbog cega uЬijeni?" On iш odgovori: "1 on је nastojao uЬiti svoga supamika". 383 UЬijenoш је propisao status uЬice u grijehu, а ne u serijatskoш propisu, jer је iшао naшjeru uЬiti svoga supamika. Ovakvih priшjera iша шnogo u pogledu nagrade i kazne". 384

382

Grijeh

383

Buhari, 6.875; Mus1im, 2.888 od Ebu Bekra "Medaridzu-s-Sa1ikin", 1/140-141

384

173

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

DRUGI OGRANAK ROBOVANJE JEZIKOM Pojasnjavajuci ovu vrstu iЬadeta,

IЬn

Kajjim,

rahiшehullah,

veli:

"Pet је ubudijjeta jezika. VadZiЬ za jezik је izgovor dva sehadeta, ucenje Kur'ana onoliko koliko је potrebno da Ьi namaz Ьiо ispravan, izgovaranje obaveznih zikrova u namazu koje su Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredili, kao sto је tesЬih na ruku'u i na sedzdi te izgovor rijeCi: Rabbena lekel-hamd385 nakon vracanja sa ruku'a, zatim ucenje tesehhuda, kao sto је i izgovor tekЬira.

VadziЬ

jezika је odgovoriti na selam. О pitanju nazivanja selama, imaju dva misljenja: jedni smatraju da је vadziЬ, drugi kazu da је sunnet. VadZiЬ

jezika је i naredivanje dobra i od'\тracanje od zla, poducavanje neukih, upucivanje zalutalih, svjedocenje i istinit govor. U pohvalne radnje jezika ubrajaju se: ucenje Kur'ana, konstantno Cinjenje zikra, obпavljanje i prenosenje korisnog znanja. U zabranjene radnje jezika ubrajaju se: izgovaranje svega sto Uzviseni Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preziru, kao sto su novotarije koje su kontradiktome onome sa Cime је Uzviseni Allah poslao Svoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te pozivanje u njih, njihovo uljepsavanje i jacanje, zatim potvora, psovanje i vrijedanje brata muslimana najrufuijim govorom, laganje, lafuo svjedocenje, govor о Allahu bez znanja, а sto se ubraja u najbrojnija i najstrozije zabranjena djela. U pokudene radnje jezika ubrajaju se: izgovaranje onoga sto је u Ьiti bolje da se ne izgovara i pored toga sto za takav izgovor ne slijedi kazna. Generacija selefe u pogledu govora koji је dozvoljen, mubah- је li isto pricati ili ne pricati - imaju dva misljenja. Љn Munzir ih је spomenuo u svojim djelima, а i drugi. 385

Gospodaru nas, ТеЬi pripada hvala

174

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Prvo misljenje је da se za svaku izgovorenu rijec njenom vlasniku pise nagrada ili kazna i ne postoji govor koji nece sluziti u njegovu korist ili na njegovu stetu. Dokaz za ovo misljenje је hadis (mesh~ 86 ), koji kaze: "Svaki govor sina Ademovog је na njegovu stetu, osim onoga govora koji se tice spominjanja Allaha i ono sto se u to ubraja". 387 Takoder, dokazuju da mu se pise svaki njegov govor,

Ьiо

dobar ili

los. Drugo mis~enje је da govor koji је mubah, а koji govomiku ne koristi, а i ne steti; naprimjer: pomjeranje organa tijela. То је zato sto vecina govora nije vezana za naredbu, а ni zabranu, а to је u sustini mubah". 388

TRECI OGRANAK ROBOVANJE ORGANA Љn

Kajjim, rahimehullah, kaze:

"Sto se tice robovanja organa, ono se dijeli na pet propisa. Postoji pet cula i za svako od njih vezano је pet propisa, ра ukupan broj propisa iznosi dvadeset pet. Ono sto је u vezi sluha: vadziЬ је da se slusa sve sto nareduje Uzviseni Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, а vezano је za pokoravanje, vjerovanje i zapovijedi. Isto tako, u to se ubraja slusanje Kur' ana za vrijeme namaza kada imam uCi naglas, kao i slusanje hutЬe za vrijeme d:Zume-namaza, sto је ispravnije misljenje koje zastupa ve6ina uleme. Haram је slusanje о kufru i novotarijama, osim ako u tome nije korist ili da se moze odgovoriti na to ili svjedociti protiv onoga koji to cini, osim ako се se slusanjem ojacati iman i na taj naCin spoznati ono sto se kosi kufru i novotarijama. Takoder se zabranjuje slusanje glasova zena koje nisu u Ьlizem srodstvu iz bojazni da se ne pojavi smutnja zavodenja, koju Ьi mogli 386

Poznati hadis Tirrnizi 2412, а rekao је: ,,Нadis је hasen-gariЬ", а AlЬani ga је ocijenio kao daif (slab). 388 "MedaridZu-s-Salikin", 1/141-142

387

175

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje prouzrokovati njihovi glasovi, osim u slucaju kada to nuzda zahtijeva. Naprimjer, svjedocenje, mu'amelat, trazenje fetve ilt pamicenje pred kadijom, lijecenje i drugo. Slusanje muzickih instrumenata, poput tambura, frula i tome slicno. N е treba zatvarati usi ako Ьi se cuo neki od zvukova spomenutih instrumenata, osim ako ne postoji zelja za slusanjem istih ili bojazan da се se odati slusanju. Tada је obaveza izbjeCi slusanje iz obaveze koja proizlazi iz preventive (sedduz-zera'i). Slican ovoj zabrani је i iznenadni pogled koji nije zabranjen, ali zato drugijest ako se to namjemo ucini. U slusanje mubah radnji ubrajamo: slusanje korisnog znanja, ucenje Kur'ana, spominjanje Allaha i slusanje svega sto uzviseni Allah voli, а sto ne spada u farz. U mekruh radnje ubraja sve sto је suprotno pohvalnom, а to slusanje svega sto је ruzno а zasto ne postoji kazna. А ono sto dozvoljeno, to је vidljivo i opcepoznato.

је је

U vadziЬ gledanje ubraja se: gledanje u Kur'an, poucnu literaturu iz koje smo obavezni nesto nauciti; gledanje u ono sto se jede, trosi ili koristi da Ьi se moglo razlikovati dozovoljeno od zabпinjenog; obracanje paznje na emanete koji su nam povjereni, а koje ·smo duzni vratiti njihovim vlasnicima i da Ьi se mogli lakse razlikovati jedni od drugih i slicno tome. U haram gledanje ubraja se: strastveno gledanje u zene koje nisu mahrem, ali i bez strasti, osim ako postoji nuzna potreba za to, kao mladozenja kada prosi djevojku - tada mu је dozvoljeno da pogleda u mladu; · gledanje u svjedoke pri svjedocenju i sudenju; pogled doktora i onoga ko је u Ьlizem srodstvu. U mustehab gledanje ubraja se: gledanje u vjerske i naucne knjige kojima се se ojacati iman i povecati znanje; gledanje u Kur'an; gledanje u lica uleme i dobrih Allahovih robova i roditelja; gledanje u Allahova vidljiva znamenja koja sluze kao dokaz Njegovoj jednoci, mudrosti i izvoru Njegove spoznaje, а koja је najvaznija obaveza svakog roba. U mekruh gledanje ubraja se: sve od cega nema koristi. U pogledu se moze pretjerati kao i u govoru. Koliko је puta samo pretjeranost dovela covjeka u takav polozaj da је se vise nije mogao osloboditi, cak niti lijekovima koje је koristio. Neki selefijaje rekao: 176

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Prezirali smo pretjerano gledanje isto kao i pretjeran govor". МиЬаh

pogled је onaj od kojeg p.ema niti stete, niti koristi kako na ovom, tako i na Ьиdисеm svijetu. U haram gledanje иЬrаја se gledanje и stidna mjesta. Ovo se odnosi na mjesta koja sи ispod odjece i iza vrata и kuci. Ako Ьi se dogodilo da covjek izЬije oko onome koji је krisom pogledao и stidno mjesto iza njegovih vrata, ne Ьi za to snosio odgovomost, niti Ьiо dиzan nadoknaditi guЬitak oka. Ovo se dokazuje hadisom Allahovog Poslanika, sallallahи alejhi ve sellem, о cijoj vjerodostojnosti sи saglasni Buhari i Mиslim, od еЬи Hurejre, а и kojem se kaze: "Onaj ko pogleda unиtar necije kuce bez dozvole vlasnika, dozvoljeno је vlasniku da ти izЬije oko". 389 Ovo se odnosi na onog koji pogleda bez razloga koji dozvoljava.

ти

to

U vadZiЬ сиlа okusa иЬrаја se jedenje i pijenje onoliko koliko је potrebno ili nиzno da se opstane и normalnom zivotu. Ко to seЬi иskrati i umre, Ьit се grijesan i smatrat се se samoиЬicom. Rekli

sи

imam Ahmed i Tavus:

"Onaj ko Ьиdе primoran da jede strvinи, toga, исi се и Vatru".

u

а

ne pojede је, te umre zbog

haram se иЬrаја pijenje vina i smrtonosnih otrova, kao sto zabranjano konzumirati hranи pri postu kojije obavezan.

је

Mekruh је probati nesto sto је sumnjivo; prekomjemo jesti; jesti sa sofre za kojom zateknes nekoga, а on ne zeli da ти se pridruzis; hranи kојијеdи oni koji se uzdifu na gozbama. hranи

U sunnenima se Ьiljezi da је Allahov Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, zabranio da se jede kod onih koji se pri јеlи takmice. 390 Mekruh је jesti hranи kod onoga koji zeli da te nahrani iz stida prema teЬi, а ne drage volje. 389 390

Buhari, 6.902; Muslim, 2.158 Ebu Davud, 3.754

177

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Mustehab је jesti hranu kojom ces postici izdrzljivost u pokomosti Allahu, jesti sa gostom da Ьi mu Ьilo prijatnije, cime. se postize zeljeni cilj, kao sto је takoder pohvaljeno jesti hranu na gozЬi na koju si pozvan i na koju si ujedno i duzan odazvati se. Neki od islamskih ucenjaka smatraju da jelo na svadЬi na koju dumost odazvati se ima status vadziЬa koji је propisao Zakonodavac. Mubahje sve ono u cemu nema grijeha,

а

је

ni podsticanja na grijeh.

Sto se tice pet propisa robovanja koji su vezani za culo mirisa, to su: VadziЬ mirisanje kojim se utvrduje razlika izmedu dozvoljenog i zabranjenog. Naprimjer, mirisanje kojim utvrdujemo daje nesto dobro ili lose ili da је smrtonosni otrov ili nesto bezopasno, ili da se utvrdi је li је korisno ili ne. Odgovomost u ovome ima onaj koji odreduje vrijednost ili је strucnjak.

U haram mirisanje ubraja se namjemo mirisanje mirisa dok је covjek u ihramima na hadfu, mirisanje ukradenog mirisa te namjemo mirisanje mirisa tudih zena, а zabranjeno је iz bojazni da nas to ne dovede u kusnju. · · U mustehab mirisanje ubraja se sve sto се nas podstaci na pokomost Uzvisenom Allahu, ojacati cula, oraspoloziti i podsticati na izucavanje i rad, kao i miris koji dobUes na dar. U Muslimovom "Sahihu" prenosi se da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Kome bude ponuden rejhan, 391 neka ga ne odЬija. Lahko ga је nositi, а ugodno mirise". 392 U mekruh mirisanje ubraja se mirisanje mirisa nasilnika i ljudi koji se bave sumnjivim poslovima i slicno tome. U mubah djela ubraja se sve ono sto nema zabrane od Allaha, vjerske koristi, niti Ьilo kakve veze sa serijatom.

а

niti

Petero u vezi sa culom dodira: U vadziЬ dodirivanje ubraja se doticanje vlastite supruge radi spolnog odnosa, а zabranjeno је doticanje. tudih zena. 391 392

Vrsta mirisa Muslim, 2.253

178

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje U mustehab radnje ubraja se doticanje svoje supruge, jer се to pozitivno uticati na obaranje pogleda, suzdrzavanje od zabranjenog, sto се, ujedno, prouzrokovati skladan i krepostan zivot u porodici. U mekruh djela ubraja se strastveno dodirivanje supruge dok је u ihramima, itikafu i prilikom posta, u trenucima kad coYjek nije siguran u sebe. Qyo obuhYata i doticanje tijela mrtvaca onome koji ga gasuli, jer njegoYO је tijelo aYref 93 ziYima iz postoYanja prema njemu. Zbog toga, ро jednom od dYa misljenja, pozeljno је pokriti njegoyo tijelo i kupati ga ispod platna i ne doticati njegoye butine, ako se uzme i to da је i taj dio tijela awet. Mubah је dodir u kome nema niti koristi, niti stete. u ОУе propise ubrajaju se pokreti ruku i nogu i drugi primjeri koji na to upucuju. VadZiЬ 394 је izdrzayanje sebe i sYoje porodice Ylastitim trudom, dok

postoji razilazenje је li duga.

YadZiЬ

u slucaju kada se coyjek treba osloboditi

Medutim, ispravno је da је YadZiЬ ako је u mogucnosti da sYoj dug izmiri i nije YadziЬ da radi toliko da Ьi dostigao nisab na koji Ьi morao dati zekat, za razliku od hadZa, koji је tada duzan obavi'ti. Postoji razilazenje medu ulemom395 о tome је li tada dufuost obaYiti hadZ ako coyjek dostigne materijalnu mogucnost kako Ьi u potpunosti Ьiо sposoban za njegoye obrede. I pored toga, poznatije је misljenje da se to ne ubraja u YadziЬ. U YadZiЬe ruku ubraja se: pomaganje nemocnom, bacanje kamenCica na dZemretima prilikom obaYljanja obreda hadza. U haram djela ubrajaju se: uЬijanje onoga sto је Allah, subhanehu Уе te'ala, zabranio da se uЬije, krada tudeg imetka, udaranje onoga koga nije dozyoljeno tu6i i slicno tome. Isto tako, u ow skupinu ubraja se i igranje zabranjenih igara, kao sto SU kockanje, igranje saha, koje је ро staYU ucenjaka Medine strozije zabranjeno od nerda, 396 dok је, prema staYU ucenjaka hadisa, kao sto је imam Ahmed, sah zabranjen kao i herd. Druga ulema igranje saha smatra manje zabranjenim od herda. 393

Stidno mjesto

394

OЬligatna (oba~ezujuca) duZпost

395

Islamskim ucenjacima N erd - vrsta kocke

396

179

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Zabranjeno је pisanje i prepisivanje novotarija, osim ako se time one zele opovrgnuti. Zatim, pisanje nepravde i lazi о pravednim presudama, svjedocenje za potvaranje cestitih zena i svega ostalog sto ide na stetu muslimanima na dunj aluku, а i na ahiretu. Uzviseni Allah kaze:

"А tesko onima koji svojim rukama pisu Кnjigu, а zatim govore: "Evo, ovo је od Allaha" - da Ьi za to korist neznatnu izvukli. i tesko Njima zbog onoga sto ruke njihove pisu i tesko Njima sto na taj nacin zaraduju!"397

I muftiji је zabranjeno da napise fetvu koja је u kontradiktomosti sa Allahovim propisima i propisima Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, osim ako to uradi iz vlastitog idztihada, ра pogijesi. U tom slucaju, ne pise mu s~ grijeh. U mekruh se ubrajaju: uzaludno guЬljenje vremena i igre koje nisu . zabranjene i pisanje onoga od cega nema koristi ni za dunjaluk, а ni za ahiret. А

mustehab је pisati о svemu sto 6е koristiti muslimanima, uraditi svojom rukom dobrocinstvo tako sto 6е se pomo6i zanatliji ili izraditi nesto onome koji nije za to nadaren. Takoder, preliti iz svoje case u· casu onoga koji se zeli napiti, pricuvati konjaniku uzde jahalice kako Ьi se lakse рорео, pridrzati jahalicu dok se na nju stavlja tovar ili na Ьilo koji drugi nacin pomo6i ј ahacu i dr. tice

Pohvaljeno djelo је i doticanje ugla Ка'Ье prilikom tavafa, ruke nakon doticanja ugla, postoje dva misljenja.

ljuЬljenja

Mubah је sve ono sto u 397

El-Bekara, 79

180

seЬi

ne sadrzi stetu niti korist.

а

sto se

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje U vadziЬe koracanja ubraja se: ici na dZumu i klanjati namaze и dzema'atu, prema ispravnijem misljenju ucenjaka, zato sto postoji dvadesetak dokaza koji su spomenuti na drugim mjestima. Potom, cinjenje obaveznog tavafa oko Ка'Ье i hodati izmedu Saffe i Merve ili na jahacoj zivotinji. 398 Isto tako, odazivanje sudu Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada se za to doЬije poziv; oЬilazak rodbine i Cinjenje dobrocinstva roditeljima; odlazak u skupove u kojima se stice znanje о onome sto је obaveza da se radi; odlazak pjeske na hadz ukoliko razdaljina nije velika i ako to nece prouzrokovati lose posljedice . . Haram koracanje је ono koje vodi u grijesenje prema Allahu. tako radi, pripada skupini sejtanovih pjesakae. Uzviseni Allah kaze:

Ко

"...1 potjeraj na njih svoju konjicu i svoju pjesadiju ..."399 Mukatil veli: "Pomozi se protiv njih konjicom i pjesadijom svojom". Svaki konjanik i pjesak koji koraca putevima koji vode grijesenju prema Allahu, smatra se pripadnikom Thlisove vojske. Isto tako, ovih pet propisa vezani su i za jahanje. VadziЬ

jahanje

је

jahanje u

Ьitki,

dZihadu i zbog hadza koji

је

obavezan. U mustehab jahanje ubraja se ono st6 је pohvalno, od trazenja znanja, oЬilaska rodЬine i п>ditelja, iskazujuci time dobrocinstvo prema njima. U pogledu stajanja naArefatu postoji razilazenje medu ulemomje li jahanje bolje ili је bolje iCi pjeske. lspravn~e је misljenje da је jahanje bolje ukoliko u tome postoji korist, kao sto је poucavap.je obredima hadza, da Ьi ga ljudi mogli lakse vidjeti i slijediti pri obavljanju obreda ili da Ьi mu Ьilo lakse ciniti dove, pod uslovom da u tome nece Ьiti stete za jahalicu. 398

U danasnje vrijeme ne ne upotreЬljavaju jahalice, nego za to postoje druge olaksice kojima se koriste iznemogle i nepokretne osobe, kao sto su: invalidska kolica ili nosila; Cip. prev. · 399

El-Isra', 64

181

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Haram је jahanje da Ьi se grijesilo prema Allahu. Mekruh је jahanje radi igre i zabave i radi svega drugog cega se bolje kloniti nego ga uraditi. Mubah jahanje је onda ako se zbog toga hoce izostaviti nagrada, nece se pociniti grijeh.

а

Ovo је pedeset propisa koji su vezani za srce, jezik, sluh, vid, nos, usta, ruke, noge, spolni organ i jahanje.400

400

"MedaridZu-s-Salikin", 1/143-150

182

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Primjeri robovanja prvi ogranak OSLANJANJE NA ALLAНA IЬn

Kajjim, rahimehullah, definisao је tevekkul na sljedeci nacin:

"То је stanje srca koje proizlazi iz spoznaje Allaha i vjerovanja u Njegovu jednocu u stvaranju i upravljanju, davanju stete i prиZanju koristi, davanju i uskracivanju i da Ьiva ono sto On hoce, cak iako to ljudi i ne zele da se dogodi, i da Ьiva ono sto On hoce iako Ьi to ljudi zeljeli.

Ovo podrazumijeva cvrsto oslanjanje · na Njega, subhaneh, prepustajuci Mu svoje slucajeve sa potpunom smirenoscu srca. U Njega se vjeruje sa cvrstim ubjedenjem i da је On dovoljan da se u tome na Njega osloni, da је On Тај Koji sve odreduje i da nista ne Ьiva bez Njegove volje, htjeli to ljudi ili ne. Njegovo stanje је uporedio sa stanjem djeteta i Njegovih roditelja u onome sto zeli i od cega strahuje. Njih dvoje ga podsticu i zastrasuju, jer podstrek i prijetnju odreduju roditelji. Pogledaj samo kako је njegovo srce usmjereno prema roditeljima, dok ono ni ne mari za druge koji ga okruzuju. Njega jedino zanima ono sta се njegovi roditelji misliti. Takvo је stanje onoga koji se oslanja. А onaj koji prema Allahu bude ovako postupao, doista mu је On dovoljan. Uzviseni kaze:

"Onome koji se u Allaha uzda, On muje dovoljan~ .." 401 А

ko pri tom bude jos i bogobojazan, uistinu се imati lijep zavrsetak.

Postoje dvije vrste tevekkula:

Prva: Potpuno oslanjanje roba na Uzvisenog Allaha pri sticanju

dunjaluckih potreba i Ьlagodati i oslanjanje pri otklanjanju svih nedaca i neugodnosti. 401

Et-Talaq, З

183

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Druga: Oslanjanje na Allaha u postizanju svega sto On voli i sa cime zadovoljan; od vjerovanja u Njega, potpunog uvjerenja, borbe na Njegovom putu i pozivanja Njemu.

је

Pojasnio је odliku svak:e od vrsta, ciju vrijednost samo Allah zna. Kada se rob istinski osloni na Allaha kak:o Ьi postigao drugu vrstu tevekkula, prva vrsta се mu u potpunosti Ьiti dovoljna. А kada se rob osloni na Allaha kako Ьi postigao samo prvu vrstu tevekkula, tak:oder се mu Ьiti dovoljna, ali nece Ьiti potpuna, jer mu nece Ьiti ishod djelo koje istinski mutevekkil 402 voli i s kojim Ьi Ьiо zadovoljan". 403 Potomkaze: "Najveci stepen tevekkula na Allaha је u uputi iskazivanjem cistog tevhida, slijedenjem Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i dzihadom protiv sljedbenika zaЬlude. Dakle, ovo је tevekkul vjerovjesnika i onih koji ih slijede".404 Govoreci ostalog, kaZe:

о

tajnama tevekkula,

IЬn

Kajjim, rahimehullah, izmedu

·

"Tajna i sustina tevekkula је u istinskom oslanjanju na Allaha, kojem, pri oslanjanju na Njega, direktno ne steti slijedenje uzroka bez srcanog prisustva, kao sto mu ne koriste ni rijeci: ,,Pored Allaha, oslonio sam se i cvrsto se pouzdao u Njega". Oslanjanje jezikom је jedno, dok је tevekkul srcem potpuno druga stvar, isto kao sto је ustrajno pokajanje srca jedno, а pokajanje jezikom bez prisustva srca nesto sasvim drugo. 1 kada rob kaze: "Oslonio sam se na Allaha", а srce mu usmjereno prema nekom drugom, to је poput govora: "Кајеm se Allahu", а i dalje cini grijehe i hrli ka njima". 405 Na drugom mjestu pojasnjava i kaze: "Tevekkul proistice iz pouzdanosti i oslanjanja. То је sustina rijeci Samo ТеЬе obozavamo i samo od tebe pomoc trazimo. Ova dva temelja, tevekkul i iЬadet, zajedno su u Kur'anu spomenuti na vise mjesta. Spomenuti ajet је jedno od tih mjesta, dok su takoder spomenuti i u sljedecim ajetima: 402 403

Onaj koji se oslanja El-Fevaid, 98

404

El-Fevaid, str. 99

405

El-Fevaid

184

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Rijeci Su'ajba, 'alejhisselam:

" ... А uspjeh moj zavisi samo od Allaha; u Njega se uzdam i Njemu se obracam". 406 Takoder, i Njegove rijeCi:

~.Ј$.",:__.-::.~bl~ Ј~;"~~ Ј" "Ј Jl" ""~~-- ~J.L~ f-.1\ ~љ."" и-=-УЈ . ..f <::::--f.. "" }Ј~.Ј Ј.. " .-.!Ј

"Allah zna tajne nebesa i _Zemlje i Njemu se sve vraca, zato samo Njega obozavaj i samo se u Njega uzdaj! А Gospodar tvoj motri na ono sto radite". 407 RijeCi Uzvisenog о vjerovjesnicima:

" ... Gospodaru nas, u cemo se vratiti". 408

ТеЬе

se uzdamo i Tebi se obracamo i Tebi

I rijeci:

"I spominji ime Gospodara svoga i Njemu se potpuno posveti, On је Gospodar istoka i zapada, nema boga osim Njega, i Njega uzmi za zastitnika! " 409 406

Hud, 88 Hud, 123 408 El-Mumtahina, 4 409 El~Muzemmil, 8-9 407

185

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Као

i rijeci:

" ... U Njega se ја uzdam i Njemu se obracam". 410 Ovo su sest mjesta na kojima su zajedno spomenuta ova dva temelja: Samo ТеЬе obozavamo i samo od ТеЬе pomoc trazimo". 411

410

Es-Sura, 10

411

"Medaridfu-s-Salikin", 1/100

186

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Drugi ogranak LJUBAVPREMA ALLAHU Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Jedan od glavnih temelja robovanja је ljubav prema Allahu i ispoljavanje ljubavi samo Njemu, tebarake ve te'ala. Sva ta ljubav mora Ьiti samo radi Njega i niko se ne voli kao On; mora se voljeti u Njegovo ime i radi Njega, sto se iskazuje voljenjem vjerovjesnika, poslanika, meleka i Njegovih evlija. Nasa ljubav prema njima proizlazi iz te ljubavi prema Njemu. То nije ljubav prema nekome pored Njega, kao ljubav onih koji pored Allaha uzimaju druga bozanstva, voleci ih kao sto vole Njega. Ako је sustina i tajna robovanja ljubav prema Njemu, subhaneh, ona se ne moze ostvariti drukcije osim prakticiranjem naredenog i ostavljanjem zabranjenog; putem cega Ьit robovanja i ljubavi postaju Јаsш.

Radi toga је Uzviseni Allah slijedenje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ucinio znakom i dokazom ljubavi prema Njemu, tebarake ve te'ala. Uzviseni kaze:

"Reci: "Ako Allaha volite, Mene slijedite, i vas се Allah voljeti ... " 412 Tako da је Allah, tebareke ve te'ala, odredio da је njihova ljubav prema Njemu uslovljena slijedenjem Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i isto tako је tu takvu ljubav odredio da bude uslov Njegovoj ljubavi prema njima. Nemoguce је postojanje uslovljerюg bez postojanja ispunjenja uslova i obmuto: ono sto је postavljeno kao uslov nece imati rezultata bez ostvarivanja tog uslova. То znaci, ako nema slijedenja Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, onda nema ni ljubavi prema Allahu. Nepostojanje njihove ljubavi prema Allahu znak је da oni ne slijede poslanike, 'alejhimusselam. А to njihovo neslijedellje Poslanika, 412

Ali Imran, 31

187

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje sallallahu alejhi ve sellem, ukazuje na nepostojanje Allahove ljubavi prema njima. I zato, iz toga proizlazi da је nemoguca njihova ljubav prema Allahu, niti је moguca Allahova ljubav prema njima ukoliko ne budu slijedili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem . . Zato је slijedenje poslanika ujedno i ljubav prema Allahu, а iskazivanje pokomosti Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, odazivanje Njegovoj naredbl. Sama ljubav u robovanju nije dovoljna i nece Ьiti potpuna SiVe dok robu ne budu Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, drazi od svega sto postoji, а ako mu nesto bude voljenije od Allaha i Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, onda је to sirk, koji Allah zasigumo nece oprostiti, niti се takvoga uputiti na Pravi put. Uzviseni kaze:

"Reci: "Ako su vam ocevi vasi, i sinovi vasi, i braca vasa, i zene vase, i rod vas, i imanja vasa koja ste stekli, i trgovacka roba za koju strahujete da prDde nece imati, i kuce vase u kojima se prijatno osjecate - miliji od Allaha i Njegova Posalnika i od borbe na Njegovu putu, onda pricekajte dok Allah Svoju odluku ne donese. А Allah grjesnicima nece ukazati na Pravi put" ."413 Svako ko ispoljava pokomost prema onima koji su spomenuti u ovom ajetu i daje prednost njiina nad Allahom i Njegovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i1i daje prednost njihovim rijecima nad rijecima Allaha i Njegovog Poslanika ili njihovom zadovoljstvu nad Allahovim zadovoljstvom i zadovoljstvotn Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili strah, nadu ili oslanjanje na njih iznad 413

Et-Tevba, 24

188

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje Allaha, ili daje prednost lijepom ophodenju prema njima nad lijepim ophodenjem prema Allahu, taj se doista ne ubraja medu one kojima su Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, drazi od svega sto postoji. Cak iako Ьi to svojim jezikom izgovarao, takav se smatra laZovom, jer govori ono sto u Ьiti nije tacno. Isti slucaj је i sa onim koji daje prednost nekim propisima iznad propisa koje su postavili Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. U dva "Sahiha" prenosi se hadis Enesa iЬn Malika, radijallahu 'anhu, da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Tako mi Onoga u Cijoj је ruci moja dusa, niko od vas nece vjerovati sve dok mu ne budem drazi od djece, roditelja i svih ljudi". 414 U Buharijinom "Sahihu" se radijallahu 'anhu, da је rekao:

Ьiljezi

predaja od Omera

iЬn

Hattaba,

"'Allahov Poslanice, tako mi Allaha, draZi si mi od svega, osim od mene samog'. On odgovori: 'Ne, Omere! Treba da sam ti drazi i od tebe samog'. 'Tako mi Onoga Koji te је s istinom poslao; drazi si mi od mene samog!' Odgovori mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: 'Sada је uredu, Omere'. " 415 Ako se ovo odnosi na ljubav prema Allahovom robu i Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i obavezu naredivanja iste ljubavi prema seЬi, roditelju, djetetu i svim ljudima, sta se onda moze kazati za ljubav koja se tice Allaha i njenog preferiranja nad svim drugim ljubavima? Ljubavi prema Uzvisenom Gospodaru daje se prednost nad svim ljubavima prema ostalim stvorenjima, shodno njenoj jaCini, osobenosti i jedinstvenosti. Njegovo pravo је da On bude draZi covjeku od djeteta, roditelja, sluha, vida i svoje duse. Jedini Gospodar је svome istinskom robu drazi od svega toga". 416

414

Buhari,14, Muslim, 44 Buhari, 6.632 416 "Igasetu'l-hifan", 2/132-136 415

189

190

Osmo poglavlje

О

NE

Z -.

\(Ј CNU SRECU

SE DRQ:I 1 ADET

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

Nema kraceg puta do Allaha od Љadeta, pod uslovom, da ne odvede u oholost i samopouzdanje. Poniznost i spoznaja potrebe za Allahom vodi Njemu i prouzrokuje ljubav u Njega. Uzviseni voli one koji traze oprost i kaju se. Kada se rob sjeti Ьlagodati svoga Gospodara prije nego se odluCi da ucini grijeh, u trenu cinjenja grijeha i poslije njega, u njemu se probudi ljubav prema Njemu i zelja za susretom za Njim. Prenosi Ahmed u Musnedu rijeCi Allahovog Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: "Nema dana da ne zatrazi more od svog Gospodara da utopi sina Ademova i da ne zatraze meleki da ga usmrte, а Gospodar Uzviseni kaze: 'Pustite Moga roba, Ја ga bolje poznajem, jer sam ga Ја od zemlje stvorio. Ako је vas rob, cinite sta hocete, а ako је Мој, Ја ga stvorih i Meni se vraca. I tako Mi moci Моје i Uzvisenosti, ako Mi dode nocu, prihvatim ga, i ako Mi ako mi dode danju, prihvatim ga. Ako Mi se priЬlizi za pedalj, Ја se njemu priЬliZim za ruku, а ako Mi se priЬlizi za ruku, Ја se njemu priЬlizim za dvije. Ako krene prema Meni, pofurim mu. Ako zatrazi oprost, opristim mu, А ako se pokaje, primim mu. pokajanje. А ako se ne pokaje, Ја ga lijecim iskusenjima da ga oCistim od mahana'. " 417 Kaze Љn Kajjim na drugom mjestu: "Osnova vjere је ljubav prema Uzvisenom Allahu i ceZnja za susretom sa Njim, а znanje о Njemu, Njegovim imenima, svojstvima i djelima је najuzvisenije znanje. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem savjetovao је svoje ashabe da kafu kada osvanu: '

"Osvanusmo u rijeci iskrenoj i vjeri naseg Poslanika Muhammeda i оса naseg IЬrahima, koji nije Ьiо od musrika". 418 Rijec је iskreno svjedocenje da nema drugog bozanstva osim Allaha, i to је vjera svih poslanika, i druge vjere kod Allaha nece Ьiti primljene: 417

"MedaridZu-s-Salikin", 475-477

418

Taberani, Ahmed i Nesai

192

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

"А

ko Ьиdе slijedio neku drugu vjeru osim islama, nece primljena, а na ahiretuje medи guЬitnicima". 419

ти

biti

Kaze Uzviseni Allah:

,,lma ljиdi koji Allahи pridrufujи druge, vole ih kao sto se Allah voli. А vjemicijos vise vole Allaha". 420 Nije Uzviseni Allah stvorio dzine i ljude ni radi cega drugog osim da Ми rоЬији, i zato је poslao poslanike i objavio objave i uspostavio zakone, nagradu i kaznu, dZennet i dzehennem, i podijelio Uиde na sretne i nesretne. I, kao sto niko nema ravan Allahи, tako nema ni ljиbavi prema stvorenjи koja је ravna Allahovoj ljиbavi. Ljиbav prema stvorenjи, ako nije radi Allaha, postaje patnjom za onoga koji voli, jer voljeni ne иzvraca jednakom ljиbavi. Ljиbav prema Allahи је drukCija, jer nista nije draze srcima od njihova Tvorca. On је njihov Gospodar, Njemи rоЬији, On ih opskrЬljиje, о njima se brine, On ih иsmrcиje i ozivUava. Stoga је ljиbav prema Njemи иzitak za dиsи, hrana za srce i svjetlo za razum. Sve sto је ova ljиbav potpunija i spoznaja Allaha bolja i Ьlizina Njemи veca, toliko је иZitak u njoj jaCi. Ukoliko Allah nije jedini cilj robu, onda kada voli, ne voli radi Njega, i ne ostvaruje time svjedocenje da nema bozanstva osim Allaha. Ono1iko koliko ne voli radi Allaha, toliko ти vjera blva krnjava i posjedиje u seЬi sirk. Stoga rob prilikom grijesenja, kada zaboravi na Allaha i preda se strastima i иzitku, zaboravi na иZitke vjere и Allaha; jer da је vjera Ьila prisиtna kod njega u svojoj potpunosti, ne Ьi dao prednost strastima i dunjalиckom иzivanju. Zato је Allahov Poslanik sallallahи alejhi ve sellem rekao: 419

Ali-Imran, 85

420

El-Bekara, 165

193

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje "Bludnik dok cini Ьlud, nije vjemik. КradUivac dok krade, DIJe vjemik. Onaj koji pije vino, dok ga pije, nije vjemik". 421 Stoga se rob, ako је iskren prema Allahu i zeljan susreta sa Njim, ne osvrce na ove zabranjenosti i gleda na njih kao na zamjenu dragulja balegom". 422

STA ЈЕ PROTIVNO TEVHIDU Kaze Thn Kajjim, rahimehullah: "Covjecanstvo је bilo na pravom putu i na jednoj vjeri robujuci jednom Gospodaru. Kaze Uzviseni:

"Ljudi su jednu zajednicu sacinjavali, а onda su se jedan drugome suprostavili. А da nije rijeci ranije izrecene od Gospodara tvoga, ovima Ьi vec Ьilo presudeno о onome oko cega se razilaze". 423 Kaze Uzviseni:

"Svi ljudi su sacinjavali jednu zajednicu, i Allah је slao vjerovjesnike da donose radosne vijesti opomene, i ро Njima је slao Кnjigu, samu istinu, da se ро njoj sudi ljudima u onome u cemu su se razilazili..." 424 421

Buhari,i Muslim, 6.810, 57 ~ "Igasetu'l-ihfan", 195-199 22

423 424

Junus, 19 El-Bekara, 213

194

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Prenosi Sa'id od Katade: "Receno nam је da је izmedu Adema i Nuha, 'alejhimusselam, deset stoljeca na uputi i zakonu koji је na Istini. А onda se razidose, ра Uzviseni Allah posla Nuha, i on Ьijase prvi Poslanik kojeg posla Allah Uzviseni stanovnicima Zemlje kad zapoce nesuglasje i napustanje istine".

Ьilo

Kaze Thn Abbas, radijallahu 'anh: "Svi su ljudi Ьili jedan narod i svi su Ьili u islamu". КАКО ЈЕ ZAPOCEO SJRК U NUHOVOM NARODU

Kaze Thn Kajjim, rahimehullah: "Kaze Uzviseni:

~

~

фl~ј "I govore: 'Nikako bozanstva svoja ne ostavljajte, i nikako Vedda, ni Suvaa, а ni Jegusa, ni Jeuka, ni Nesra ne napustajte!'"425

ш

Prenosi Buhari u "Sahihu" od Thn Abbasa: "Ovo su imena dobrih ljudi iz Nuhova. naroda, ра kad pomrijese, nadahnu sejtan njihov narod da im podigilu spomenike tamo gdje su oЬicavali zasijedati i da ih nazovu ро njihovim imenima. Oni tako postupise, а nisu im robovali dok ne pomrijese i dok se ne zaguЬi znanje, ра im se росе robovati".

425

Nuh, 23

195

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

AMR BIN LUHAJJ UVODI КIPOVE NA ARAPSKO POLUOSTRVO Kaze IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Prvi koji је promijenio vjeru Ismaila, 'alejhisselam, i uveo kipove i svete deve Ьiо је Amr Ьin ReЬi'a Luhajj ebu Huza'a, iz plemena El-Ezd. Djed njegove majke је Ьiо El-Haris, zaduzen za odrzavanje Ка'Ье. Ali, Amr preote brigu о Ка'Ьi i otjera pleme Dfurhum iz kojeg је Ьiо ozenjen Ismail, 'alejhisselam, iz Mekke. Prenosi ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Vidio sam Amra kako vuce crijeva u Vatri. Onje prvi koji proglasi svete deve i promijeni vjeru IЬrahima, 'alejhisselam". 426 Kaze El-KelЬi: "Amr Ьin Luhajj је Ьiо vracar, ра mu njegov dzin rece: 'Otputuj iz Tuhame u Dzeddu. Na6i 6es tamo kipove, ра ih unesi u Tuhamu i pozovi Arape da im robuju. Odazvat се ti se'. I on postupi tako i ode na hadZ, i pozva sve Arape u robovanje kipovima. I odazva mu se AvfЬin 'Uzra iz plemena КеlЬ, i uze za sebe Vedda u Vadil-kura u Devmetu'l-dzendel i prozva sina 'Abdulvedda'. Potomstvo Аvfovo Ьili su cuvari Vedda sve do dolaska islama. · Pricao mi је l\4alik iЬn Harise kako ga је otac slao da napoji Vedda mlijekom, govore6i: 'Napoji svog boga', ра Ьi ga napojio. Onda је vidio Halid iЬn Velida, radijallahu 'anhu, kako ga razЬija u komadi6e kada ga је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao sa tom zada6om nakon sto је porazio pleme 'Abdulvedd i Benu Amit~, koji ga u tome htjedose sprijeCiti". Potom nastavlja El-KelЬi: "Ра rekoh Maliku: 'Opisi mi Vedda'. covjeka sa sabljom, lukom i kopljem'.

А

on rece: 'Poput ogromnog

I odazva mu se pleme Mudar bin Nizar, ра uzese sa sobom Suva'a u podrucije pod imenom Batn Nahle i od tada mu robovase. 426

Buhari, 4.623

196

·

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje P1eme Mezhed.Z uze Jegusa u Jemenu, i tamo mu robovase. P1eme Hamdan uze Je'uka u Jemenu i robovase mu. P1eme Himjer uze Nesra u Sebe'a u Jemenu i rob6vase mu sve dok ne primise jevrejsku vjeru u doba Zun-Nuvasa". Prenosi Buhari od IЬn Abbasa, radijallahu 'anhu: "Росе se kipovima iz doba Nuhovog naroda robovati kod Arapa, Vedd kod p1emena КеlЬ u Devmetu-1-dzende1, Suva'a u p1emenu Huzej1, Jegus u Sebe'a, Je'uk u p1emenu Hamdan i Nesr u Himjeu. То su Ьi1i ispravni 1judi Nuhovog naroda".

ROBOVANJE MENATU, LATU Ј 'UZA 'U KODARAPA Najstariji kip kod Arapa је Ьiо Menat na oba1i mora izmedu Mekke i Medine. Svi su mu Arapi pocast ukazivali, medu njima E1-Evs i E1­ Hazred.Z, i kurbane mu prinosili. Sinovi M'ada, p1eme ReЬi'a i p1eme Mudar drza1i su ostatke vjere Ismaila, 'a1ejhisse1am, а E1-Evs i E1­ Hazred.Z su ga najvise postovali. Prenosi Hisam 1ancem prenosi1aca do Muhammeda Ьin 'Ammara Ьin Jasira: "El-Evs i E1-Hazredz i osta1a arapska p1emena iz JesriЬa Cini1i su hadz i ne Ьi brija1i g1ave dok ne Ьi na kraju had.Za dos1i kod Menata i kod njega se obrija1i. 1 nisu smatrali had.Z potpunim bez toga". Menat је pripadao p1emenu Uzej1 i Uza'a. U godini osvajanja Mekke, Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, pos1ao је A1iju, radijallahu 'anhu, da ga srusi. Nakon Menata, uzet је Lat u Taifu za bozanstvo~ Bio је u osnovi cetverougaona stijena, koju је nadogradi1o p1eme Sekif, koje ga је cuva1o. Obozava1i su ga Kurejsije i sva arapska p1emena. Nakon sto p1eme Sekif primi is1am, pos1a Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, E1­ Mugiru Ьin Su'be da ga srusi i zapali. ' Potom za bozanstvo uzese 'Uzaa u Batnu'1-Nah1e, sjevemo od Mekke, i sagradise hram na njemu iz kojeg su cu1i g1as.

197

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Prenosi Hisam 1ancem prenosi1aca do Љn Abbasa: "El-'Uzaa је Ьi1а sejtanka unutar tri drveta u Batnu-1-Nahle. Kad је Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, osvojio Mekku, pos1ao је Ha1ida iЬn Ve1ida i rekao mu: 'Idi u Batnu-1-Nahle. Naci ces tri drveta, ра posijeci prvo'. Tako Ha1id i ucini, ра ga Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, ро povratku upita: 'Jesi 1i sta opazio?' Ha1id rece da nije. Ра mu Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve ~ellem, rece da posijece drugo drvo. Halid tako uradi, a1i opet nista ле opazi, ра mu Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, rece da posijece i trece drvo. Kad је posijekao i trece drvo, iz njega izade crnkinja rascupane kose s rukama na strafujici, iskezenih ocnjaka, а iza nje njen cuvar. Ha1id јој prepolovi g1avu saЬljom i ostade otl nje samo ререо. Onda posijece drvo i uЬi cuvara i obavijesti Allah Jvog Pos1anika, sallallahu alejhi ve sellem, koji mu rece: 'То је Ьi1а El-'-Jza'a i nece vise Ьiti Uza'a kod Arapa, niti се јој se robovati od danas'.'"

HUBEL, ISAF Ј NA 'ILA Kaze Љn Kajjim, rahimehullahu te'a1a: " Kaze Hisam: 'Kurejsije su ima1e kipove unutar Ка'Ье i oko nje. Najznacajniji im је Ьiо Hube1, sacinjen od crvenog ahata, u 1iku covjeka otkinute desne ruke. Kurejsije su ga zatek1e takvog, ра su mu napravi1e ruku od z1ata. Ispred njega је Ьi1о sedam strje1ica, ра kada Ьi Kurejsije htje1e od1uciti u nekom pitanju, pokloni1i Ьi Hube1u kurban, ра Ьi onda, shodno strje1icama, od1ucili sta се raditi"'. Kaze Hisam: 'Prenosi Е1-Ке1Ьi 1ancem prenosilaca do Љn Abbasa: 'Isaf i Na'i1e Ьi1а su iz p1emena DZиrhum, iz kojeg se ozenio Ismai1, 'a1ejhisse1am. Bi1i su 1jubavnici u Jemenu i. kada su dos1i na hadz, dok је Ка'Ьа Ьi1а prazna, htjedose uciniti zina1uk u njoj, ра ih Allah okameni. Ljudi ih stavise ispred Ка'Ье kao opomenu drugima, ра im p1eme Huzaa росе robovati, kao i Kurejsije i p1emena koja su do1azi1a na hadz'."

DRUGI КIPOVI КОЛМА SE ROBOVALO "Zu'1-Hu1sa је Ьi1а Ьijela stijena sa izrezbarenom krunom. Podignut јој је hram na putu iz Mekke prema Jemenu. Cuvalo је p1eme Benu Umame i prinosilo јој је kurbane p1emena Husam i Ba'i1e. Rekao је Allahov Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, Dzeriru: 198

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-D~evzijje 'Zar nije dosta Zu'l-Hulse?', nakon borbe sa ova dva plemena".

ра

se Dzerir uputi, zapali

је

i srusi

ROBOVANJE КAMENJU Kaze Thn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Kaze Hisam: 'Pripovijedao mi је moj otac, а i drugi, kako se Ismail, 'alejhisselam, nastanio u Mekki i kako se njegovo potomstvo namnozilo i popunilo Mekku i prognalo gorostase koji su u njoj zivjeli. Onda su se dogodili ratovi medu njima, ratovi neprijateljstva, ра istjerase jedni druge i rasirise se ро drugim podrucijima, i donese svaki od njih kamen iz harema Mekke, oko kojeg su tavaf cinili. Tako nastavise ciniti hadz i 'umru u Mekki ро uzoru na Љrahima i Ismaila, 'alejhimasselam, uz stajanje na Arefatu, Muzdelifi i klanje kurbana, ali su unijeli u vjeru robovanje idolima i tako zaboravili izvomu vjeru.' Kaze Hanbel: 'Pripovijedao mi је Hasan iЬri. ReЬi'a, lancem prenosilaca do Ebu RedZe'a el-Utaridija, da kaze: 'Robovali smo kamenju u dZahilijjetu,427 ра kada Ьi nasli ljepsi kamen, bacili Ьi prethodni. А ako ne Ьi nasli kamen, zgmuli Ьi zemlje i ро njoj posuli ovcije mlijeko, ра Ьi onda tavafili oko nje'. Kaze ebu Redze'a: 'Robovali smo pijesku. Sabrali Ьismo gomilu pijeska, а potom је posuli mlijekom i cinili јој iЬadet. Takoder, robovali smo neko vrijeme Ьijelom kamenu, а potom ga bacili'. Kaze Ebu Bekr iЬn ЕЬi Sejbe: 'Pripovijedao mi је Jezid iЬn Harun lancem prenosilaca do Ebu Osmana el-Hindija: 'Robovali smo kamenu u dzahilijjetu, ра Ьi culi dozivanje: 'Nomadi, izguЬio se vas gospodar, ра nadite drugog!' Tako Ьi izisli i trazili ga, dok ne Ьismo culi da nam је gospodar pronaden ili dok ne Ьismo nasli drugi kamen koji mu је slican, ра Ьismo mu zaklali kurban.' Kaze Muhammed iЬn S'ad: 'Pripovijedao mi је Muhammed iЬn Omer, lancem prenosilaca do Amra iЬn 'Abese: 'Kad Ьi se zaustavili u nekom kraju gdje nije Ьilo bozanstava, jedan od nas Ьi otisao i donio Ьi cetiri kamena. Mi Ьismo izabrali najljepsi i cinili mu iЬadet, а ako Ьi nasli ljepsi, ostavili Ьi prethodni. 427

Period neznanja, prije dolaska islama

199

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Kad је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osvojio Mekku, nasao је u haremu Ка'Ье trista sezdeset kipova, koje је poobarao svojim lukom, uceci kur'anski ajet:

"I reci: "Dosla је istina, а nestalo је lazi... " 428 А

potom је naredio da se iznesu iz harema i spale'".

CEMU SU ROBOVALI DRUGI NARODI Kaze Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Drugi narodi su uzeli zvijezde za svoja bozanstva, podigli im hramove i prinosili im kurbane. Neki od ovih hramova bili su u Jemenu. U danasnjem glavnom gradu Ьiо је Sana'a, ра na vrhu brda u Isfahanu, i Hram Sunca u Fergani, koji је srusio abasijski halifa El­ Mu'atesim". Zatim spominje brahmansku vjeru u Indiji, koja је imala bezbrojna bozanstva, i spominje obozavaoce Sunca i kaZe: "Smatrali su ga melekom koji ima dusu i razum. Sagradili su mu kip koji је u ruci imao draguU Ьоје vatre. Sagradili su mu hram, postili i klanjali mu se. Obozavaoci Mjeseca smatrali su da on upravlja donjim svijetom. Sagradili su mu kip u oЬliku teleta, sa draguljem, klanjali mu se i postili svakog mjeseca odredeni broj dana, prinosili mu hranu i pice, pjevali Ьi i plesali".

VELJCINA ISKUSENJA ROBOVANJA IDOLIMA Kaze Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Vecina stanovnika Zemlje pala је u iskusenje robovanja idolima i spasili su se od toga samo sljedbenici vjere Љrahima, 'alejhisselam. Kaze Љrahim, 'alejhisselam, u Allahovoj Кnjizi: 428

El-Isra', 81

200

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje _

(~~

,

, ,

'&. ",Ј

i l:..~ ':Ј 1

,

Ј , 11

..L.,...,U

t

u1

Ј , """

" ,,

Ј;~Ј Ј;;~ 1ј

ф ... 1../'L~T " ... Sacuvaj Mene i sinove moje da ne obozavamo kurnire, oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stranputicu naveli ... " 429 Sto se tice naroda koje је Uzviseni Allah unistio, svi oni su Ьili obozavaoci idola i spasili su se samo Allahovi poslanici i vjemici koji su ih slijedili. Biljeze Ahmed i Buhari da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da се od svake hiljade ljudi devetsto devedeset devet Ьiti stanovnici Vatre. Kaze U zviseni:

" ... Ali vecina ljudi odЬija sve osini nevjerovanja". 430 I kaze Uzviseni:

"Ako Ьi ti slijedio vecinu onih koji zive na Zemlji, oni Allahova puta odvratili ... "431

Ьi

te od

I kaze Uzviseni:

"А veCina ljudi, ma koliko ti zelio, nece Ьiti vjemici". 432 429

Љrahim, 35-36

430

El-Furkan, 50

431

El-En'am, 116 Jusuf, 103

432

201

OAZAJМANA

- Љn Kajjim el-Dzevzijje

UZROCI ROBOVANJA IDOLIMA Kaze Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala: "Mnogobrojni su uzroci robovanja idolima: velicanje umrlih, podizanje kipova u njihovom liku, zbog cega је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prokleo one koji podi:Zu dzamije na kaburovima i koji stavljaju lampe na njih, zabranio је namaz na njima, upucivanje dove, da se od njih prave mjesta na kojima се se Ciniti iЬadet, i zabranio је svom ummetu praznovanje na kaburovima. Kaze Allahov Poslanik,: "Zestoka је Allahova srdZЬa nad narodom koji је uzeo kaburove svojih poslanika za dZamije". 433 Naredio је, sallallahu alejhi ve sellem, da' se kaburovi poravnaju sa zemljom i da se poruse kipovi. Ovaj uzrok robovanja idolima najvise је rasiren medu oЬicnim svijetom, dok su drugi izaЪrali zvijezde da im robuju, а treci uzvisili stvorenja iznad onoga sto jesu i cak im dodijelili bozanska svojstva i uporedili ih sa Uzvisenim Allahom. Uzroka robovanja idolima је i ulasku sejtana u njih, obracanje Uudima iz njih i obavjestavanje о nekim stvarima iz gajba, ра ljudi povjeruju da idoli govore ili njihove duse ili meleki, dok drugi ka:Zu da је to apsolutni razum, а treCi da su to duse nebeskih tijela." О

NEISPRAVNOSTI ROBOVANJA IDOLIMA

Uzviseni Allah, subhanehu ve te'ala, navodi primjer koji ukazuje na neispravnost robovanja kipovima:

433

Buhari i Muslim

202

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Allah vam navodi kao primjer dvojicu ljudi, od kojih је jedan gluhonijem, koji nista nema i koji је na teretu gospodaru svome - kud god ga posalje, nikakva dobra ne donese. Da li је on ravan onome koji trazi da se pravedno postupa, а i samje na Pravome putu?"434 IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

· "Uzviseni Allah ovim ajetom navodi primjer kipova koji ne cuju, ne govore, ne razumiju i koji su na teretu onima koji ih obozavaju. Oni ih moraju nositi, uspravljati, cistiti itd. Ра, kako kipove mogu izjednacavati sa Allahom, Koji nareduje pravednost i cisti tevhid, Koji sve moze, koji govori, koji је nezavisan i Koji је na Pravome putu u pogledu svojih rijeci i djela?! а

Njegove rijeci su istina, upucuju na ispravnost, sadrze savjet i uputu, djela su Mu mudra, pravedna, donose korist i milost.

Ovo је najispravniji komentar ovog ajeta, i mnogi mufessiri nista vise nisu dodavali. Kazem, to sto Uzviseni ukazuje na put, nuzni је ishod cinjenice da је On uistinu na Pravome putu, i rijeCima i Svojim djelom. Zbog toga је ispravno reci da је Uzviseni na Pravome putu. Receno је da Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nareduje pravdu i da је na Pravom putu. Ovome dodajem da ajet i ovo tumacenje nisu oprecni prethodnom tumacenju, jer Allah је na Pravom putu, i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, а i oni koji slijede Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem". 435

434 435

En-Nahl, 76 "Igasetu'l-hifan", 2/230-231

203

204

Deveto poglavlj е

UF 1 NJ 60VI DIJ

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Prvi ogranak РЕТ IЬn

VRSTA VELIKOG KUFRA

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Veliki kufr se dijeli na pet dijelova:

kufr poricanja, kufr oholosti i odЬijanja istine priznavanjem istine, kufr okretanja, kufr sumnj е, kufr licemj erstva. KUFR PORICANJA (kufrut-tekziЬ)

То је

smatranje poslanika lazovima. Ova vrsta nevjerovanja malobrojna је medu nevjemicima. Uzviseni Allah је pomogao Svojim vjerovjesnicima cvrstim dokazima i znamenjima koja su upuCivala na njihovu iskrenost. Ujedno, sa tim dokazima otklonjeno је svako opravdanje. Uzviseni Allah о faraonu i njegovom narodu kaze:

"1 oni ih, nepravedni i oholi, porekose, ali su u istinita..." 436

seЬi

vjerovali da su

Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao је:

"...Oni, doista, ne okrivljuju tebe da si ti lazac, nego nevjemici poricu Allahove rijeCi". 437 436

En-Nahl, 14

437

El-En'am, 33

206

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

KUFR OHOLOSTI 1 ODBIJANJA (kufru'l-istikbari vel-iЬa'i) Sto se tice ovih vrsta kufra, one su poput Љlisovog kufra. On nije zanijekao Allahovu odredbu, niti ju је osporio, vec је odblo iz oholosti. А ovo је, ujedno, i kufr onih koji su dobro poznavali Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, iskrenost, nisu sumnjali da је dosao sa istinom od Allaha, ali ga nisu htjeli slijediti cisto iz oholosti. Ovakva vrsta kufra Ьila је medu neprijateljima poslanika, kao sto је Allah, subhaneh, obavijestio о faraonu i njegovom narodu:

"Zar da povjerujemo dvojici ljudi koji su isti kao i Mi, njihov је roЬlje nase?" 438 Као i rijeci prijasnjih naroda koje poslanicima:

а

narod

su uputili njihovim

. . ..439 "... V 1. ste 1"JUd"1k ао 1m1...

I Njegove rijeCi:

"Semudje zbog obljesti svoje poricao".440 То је

kufr jevreja, kao sto Uzviseni kaze:

438

El-Mu'minun, 47

439

IЬrahim, 1О

440

Es-Sems, 11

207

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

u-~ '1 _; l?Ј r-~_;_: L.:.J ~ ~~~ ~~ ~f ~~ ~;_~ r:,јђ ~l~ L.:_} Ј

'!)~~ l: ~~1;. L.:l~ '!Ј~? ~~11 ј~ __:: )_,.~;.:Ь.:..:.~ Ј;1 о

--

t(~~3' ~!!~~

<-
Ј."".

/

\Ј ..Ј..ЈЈ..Ь

"А Kada im Кnjiga od Allaha dolazi, koja priznaje kao istinitu Кnjigu koju imaju oni - а jos ranije su pomoc protiv mnogobozaca

molili- i Kada im dolazi ono sto im је poznato, oni vjeruju ... " 441

и

to nece da

1 kaze:

"...Znaju Poslanika kao sto sinove svoje znaju ..." 442 То је

takoder Ebu TaliЬov kufr. On nije sumnjao u iskrenost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i vjerovao mu је, ali, zbog ponosa i velicanja svojih predaka, nije mogao napustiti svoju vjeru i posvjedociti protiv njih da su oni kafiri. 443

KUFR

OКRETANJA

OD ALLAHOVE VJERE

(kufru'l-i'rad) Sto se tice kufra okretanja od Allahove vjere, on podrazumijeva okr.etanje sluha i srca od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti ga takvi smatraju iskrenim, niti neiskrenim, niti su u saveznistvu sa njim, а niti protiv njega. Uopce se ne obaziru, а niti slusaju ono sa cime је on, sallallahu alejhi ve sellem, dosao. Као sto је rekao jedan od pripadnika plemena Abd-Jalil Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem:

441

El-Bekara, 89 El-Bekara, 146 443 Nevjemici 442

208

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Tak:o mi Allaha, reci cu ti nesto: Ako si iskren u onome sto govoris, ti si u mojim oCima postovan i ne Ьih ti se suprotstavio. А ak:o si 1a.Zov, onda si ponizen da bih sa tobom razgovarao".

KUFRSUMNJE (kufrus-sekk) То је

kufr kojim se kategoricno ne tvrdi da је istina ono sa Cime је dosao Pos1anik, sallallahu a1ejhi ve sellem, niti da је laz, nego se ·sumnja u njegovu pos1anicu. Ako se osoba koja sumnja okrene od izucavanja dokaza koji upucuju na iskrenost Pos1anika, sallallahu a1ejhi ve sellem, ta sumnja се u njemu potrajati i nece isceznuti. On njih ne s1usa, niti obraca paznju na njih. А ako se osvme na te ajete koji upucuju na to, onda се sumnje nestati, jer ti ajeti u1aze u sastavni dio Poslanikove, sallallahu a1ejhi ve sellem, iskrenosti, posebno ako se uzmu u obzir svi dokazi u potpunosti, jer ti dokazi, zapravo, upucuju na iskrenost Pos1anika, sallallahu alejhi ve sellem, kao sto Sunce ukazuje na dan. КUFR LICEMJERSТVА

(kufru-n-nifak:) То је

ispo1javanje vjerovanja jezikom koji 1amo potice iz srca. Ovo se ubraja u ve1iko 1icemjerstvo, tj. en-nifaku-1-ekber, cije cemo vrste, insallah, kasnije objasniti. Dvije su vrste kufra nijekanjem (kufru-1-dZuhud). rahimehullahu te'a1a, kaze:

Љn

Kajjim,

"Dvije su .vrste kufra nijekanjem: opcenito neograniceni kufr i posebno ograniceni kufr. U neograniceno nijekanje ubraja se nijekanje svega ono sto Uzv:iseni Allah objavio i nijekanje vjerovjesnika koje је pos1ao.

је

Posebno ograniceni kufr је nijekanje nekih is1amskih farzova, zabrana i atriЬuta kojima је Uzviseni Allah Sebe opisao, ili vijesti kojima је On obavijestio Svoje robove hotimicno, ili davanjem prednosti govoru koji је oprecan govoru Allaha, subhaneh, radi postizanja nekog ci1ja.

209

,(' Ako;Ьi-'nek~cosdba~:kciriijekbla:nesto 6'd1Sp'dmenutclg:Чzrneziianja ili iz . {Pogt~snog) t~'vila~l\'koji:s'e 'ьpras!fa:r pticinr~cU} ;titКya~s~;;os'obaAii:rie ~ne;ce proglasiti kafuom, kao sto s@'gбvotГli( fiaaisu O''d~бЬ'iikьj'ii
.~·~-9;;~~-f~ј,?г':~; ,,.:: :·i;,;··.~,·_:;;;.;::··;~·

5

.·;-.. \.,.:· ,·..··;;~~·u·:,_··~~iп:•;:·.~·,:; '

- •: :

•.....

.. .;..Ј\/

~ 1·444':

".: .•:·~ .·,,р-~·.- /·Ј:';':·:?

·'·· · 'TumacenJa''·'· 445 Buhari, 3.481; Muslim, 2.756

~:.

;r,

":!,_

... ;, ·

~>OAZACIMANA:~JbnKajjifu,~l'.:.Dzevzijje '---·

·-

·- ....

·~·

:-! (

'·',' ·. · ·

':•."Drugiogr·aшa.k_· ј

t

.;:с г:

, ...

•.:~·''

·;!

.r1; г; : ? ~ '

!:

~~~

'...

'"·

·.

);:

., .. r

! .:... ; ~ !':, i ,~- 1.· _; ( 1 ~>{ {_; !. 1

UZROCI NEVJEROVANJA Thn Qajjim, :kufг а. oni su :

2.. !,) ;

Ј~

~}-:_.

"'; :...,_:

~--!

rahimehullalш te'ala, spominje deset p~~~d~ k~]i\ode u : "·

• '

···~'. . '":.,'1·~, . _,_-·_ .. _ ;:· i ~~...

·

(

('__

:

·

·~:· :)-~-~: ..' ~:

.: · , 1;.;

.::.

&'...::.''\ {

•

Prvi povod:

.•

.-··-·

'Da munafik ima slabu spoznaju istine. r:(: Y.,Drugi·povбd:';.:"J

:• ·.·"

о

onome sto mu је dostavUeno od ·

;::.:.)r,~]:• .,;;.: ":.·.... "

:и .. ,.: ., ;,,.\

(г:,

...

Nepodobnost - moze poznavati u potpunosti istinu, ali" ј~'" bha uslovljena cisto6om onoga J~oj:iJ:prihvatai; i 'т.•zёlјаiг)ј_е \:za 'prihvatanjem Cis6enja. Ukoliko onaj ko prihvata istinunije cist niti prihvata Cis6enje poput >је :ska.ri"Jenjene:zemlje'u:koju:vc;dane'moze'Zir6i.. Nemoguce j~.daJ:tsta. iz nje ; nikneг zato: :stO :'је\ nepodobhЗ: i·.: std ']Ie·· priliVafa:': К.adaf'jeii stce: okfufu(э; i skamenjeno i ne prihvata cis6enjfйiiti·na fiju•UticuisavjeЩliieceimutkotlstiti da Ьilo koje Zn.anje nauci kao sto skamenjena zemlja ne6e dati r.~stiџja iako :::<·i ~ na nju pada svaka vrsta kise i zasadi se svaka vrsta sjemeria~;

:: :'. '01bvojvrsti1judi 'Allaћ;C subhanehu\ve·:te' aia,' kaze·: :· 1Ј•г; (;:··.::

!.

',,

... , . ; ,

..--_-··п"

,-.

,.

~J;·.,r·::·;·

' ,-..

~-; ..~Ј·

Т

~~iг··--·"С'Р

:-~~...,- •. ;,t"н'<·

r.,.-.

::~,:·;,;~;~;~J,:'~'~tf~.~~J.:~a;g__,~,~,;t~;~~f,9J

;·_·~·:

'f;,'}

,, '"" ':' --. "." '

_j~_u~'"t.'·~-

l

[:~-!~-';ј)·

~ .. , : :

'

-'

~

1_,;

~

•.

',;;.;f-,~,~;:,·,-,, i':>;..;·,~: -..z-,:_:;,.~o;;.:):J.;..··J-·,.:,

·. . -~, ~-;.Ј')' 1' (..., 1.:GJ 1.-.l.i\ ,.., .'..~ ~ 1; ~ ~· ~· .:.J...J'i" ~ ~-·-~ .. ,

: "'•' ,·. ј

--'

·-'

,

,

....

"":;_'·;~·/;")"{:·~Ji','/

'"

-..

,_:_~; .•_._-_

~~~~--:".)~

.

;~~

,~) ,,

•1: ;_,:А qЩ ,Iџ~.ф~рјiщ~: s~ j~pџni Rije~ Др$ррdща.: tyqga ~ nesnqsш.ћ" ~ 4 ~ :·: : . : l :, ~, - f •· ·.·;·

: ...

··

..-, ·· , ...

~--- \ ь

пi~~ ~ п7 o.t.;-~ _:_~;::~'.\~

·.:~i·'~'~';)J~v~~:~Pi:~CI:~,~.: . :.' ' '-' .: "

iчl,;J'/ о

.,

r-~i: .:.:; :..~·r:; {}!.~(~

·:;

i .• ,

"

,·fiп'.,

·,-~· 1.:·-i.:~~r: ~--~;т.~_·:_-,.-:·.·:'.". :-~··;·if~::·~~·:

~ f;_~ Ј$'~~ .~~ l5~-' j;tT ;о б Ј~_, ~-~(! ~ IT ~, ~ ::'~1 w_F ~Г:,Ј_, • ,

446

Junus, 96-97

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Kada Ьismo im meleke poslali, i kad Ьi im mrtvi progovorili, i kad pred njih ocigledno sve dokaze sabrali, - oni <;>pet ne Ьi vjerovali, osim ako Ьi Allah htio, ali vecina njih ne zna." 447

Ьismo

Uzviseni kaze:

"Reci: "Posmatrajte ono sto је na nebesima i na zemlji!" -а ni od kakve koristi nece Ьiti dokazi i opomene narodu koji nece da vjeruje." 448 Ovakvi primjeri u Kur'anu mnogobrojni. Kada је srce tvrdo, okrutno i osomo, i kada znanje u njemu ne djeluje, а i kada је bolesno, prezreno i zitko, bez cvrstine, snage i odlucnosti znanje na njega nece djelovati. TreCi povod: Postojanje zapreke pakosti ili oholosti. То је sprijecilo IЬIIsa da se podredi naredЬi. То је bolest prvih 1 potonjih, osim koga AШih sacuva, zbog toga је vjerovanje izostalo kod zidova koji su vidjbli AШihovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,.i spoznali ispravnost njegovog vjerovjesnistva, а isto vazi i za ostale koji su tako postupili. То је sprijecilo AbduШiha iЬn UЬејја da uzvjeruje. Zbog toga је izostalo vjerovanje kod Ebfi Dzehla i kod ostalih musrika.Oni nisu sumnjali u istinitost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i da је istina sa njim dosla, ali ih је oholost i pakost natjerala na kufr. Zbog toga је izostao Iman kod Umejje i njemu slicnih koji su imali znanje о Muhammedovom, sallallahu alejhi ve s~llem, vjerovjesnistvu.

447

El-En'iim, 111

448

Jiinus 102

''

212

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Cetvrti povod: Zapreka vodstva i vladavine, iako takav nije pakostan niti se oholi u pogledu podredenosti istini. Medutim, ne moze da objedini podredenost istini svoju vladavinu i vodstvo, ра ih zaduzi, kao sto је slucaj sa Heraklom i njemu slicnim nevjemickim vladarima koji su znali za istinitost njegovog vjerovjesnistva. Priznavali su ga srcima i voljeli su uci u njegovu vjeru ali su se bojali za svoju vlast. Ovo је bolest posjednika vlasti, namjesnistva i vodstva. Malo је onih koji su su se spasili ove bolesti osim onoga koga је Allah sacuvao. Ovo је bolest Faraona i njegovog naroda, а zato su rekli:

" 'Zar da povjerujemo dvojici ljudi koji su isti kao i Mi, njihov је roЬlje nase?'- govorili su." 449

а

narod

OdЬili su da vjeruju i slijede Musaa I Harfina, te da im se podrede dok sui m Izraelcani Ьili robovi. Zato је receno Faraonu, kada је htio slijediti Musaa i potVrditi njegovu misiju, kada se о tome konsultovao sa Hamanom, svojim vezirom, koji mu је rekao: "Sada si obozavani bog, ра ces postati rob koji се druge obozavati."

Peti povod: Prepreka povodenja za strastima i imetkom. Ovo је sprijeCilo veliki broj sljedbenika Кnjige da povjeruju u Muhammedovo, sallallahu alejhi ve sellem, poslanstvo iz straha da im njihovi sunarodnjaci nece uskratiti hranu i imetak koji im oni daju. Kurejsije su imali taktiku pri odvracanju ljudi od Upute, nudeci im ono za cim oni najvise fude, i pri cemu su . najslaЬiji. Govorili Ьi onome ko cini Ьlud i ostala odvratna djela : "Muhammed zabranjuje Ьlud I konzumiranje alkohola", i na takav nacin Ьi i slijepog pjesnika odvratili od Islama. Sesti povod: Ljubav prema porodici,rodЬini i plemstvu. Takav smatra ako Ьi slijedio istinu i suprostavio se onome na cemu su njegovi najЬlizi, zapostavice ga, odstraniti ili deponovati u drugo mjesto. Ovo је Ьiо povod mnogim ljudima da ostanu u kufru zajedno sa svojim narodom. 449

El-Mu'miniin, 47

213

Se<;Imi povod: 11 :: J:..jybflN; pre;m,.Jt-J1lj~stџ, Jэora.Yk.i;t ;i) dorц9yini,. ;cakjako. u џј~!д~;.;Јэ;е Ьi

iцщq :J?QrgфpЦrпФ ;·::t:<;>Џbjrj;g(,j I sр:щџщ ј fЩс,~i ga: slijed~nj~iRP§l~jJщy;~_,: i · s~JlaЦ~.l;Џi\;Jalijhiнye ,s@);leЩ;;},lQU.te. pфnoщlq ga nарщф .s;ypj:~,og;Qjj~te ic.G:a;; S@:P4s~Џ
~.:t)

:)~/()

.~~:~.~~~\..

~.:

·:;.-:~

:;;;: ,QsmiPS:);yoq:;,,,-. .Ј; , 1 :с:

~;.~·-

'к'о ~тrsrf-''da ·'је' •й:~slljedenjui I's.JIOha'''i :-pO'vбdёnj е:· :z~ 0Po'SlanilЊ·шy sallallahu alejhi ve sellem, :~ьtбjen
predak.a. .i. djeqova. Оуо је_ sprijecilo Ebfi "[aliЬa i njemu slicne da pH~ttf~ ii~.l~w!,:B1tь:·,iФ!Je istivise'teske-da:za ~уоје pretke posvjedoce da su kafiri i zaЬludjeli, i da odaberu suprotno onome sta su ti preci za sebe,:•odaђtali. ::SmatraЊг. s:U;'.:·Љai>ako:. predш.na.i;Islamp da ·с-е·.·· svoje prethodnike proglasiti ludima ' neuracliiiljiviщa; i .da:6f!:фrot(v. njil;l' i~I1~j~ЧpaJy~cu,v~r~dч~,-~,+9i ~u ~fr,) s~~~,~~tq ~;t,I. j\Џahq~ip~~ф,a,telji

reiOi' ces. ·.....odЬiti"--v-·eru . . .. ... .'ЋЬli' ' .·. ,, . ·.тапьи· . .. ,..,......,:.na···11'e .. . .... ~ .. govo·····samљ~·. . ~- ... . " ..· "...... "··za:r· ... , ....... . .. ,., ... Ј .· . AЪ~ьiмl:iн~iiЪovu?'';,. Zildn·~e· :std iШ'·;е ·rekao"'6'Ъilь''aa ·68Ы·e"n~'.v-·eri. · 1

1~~~1М~~~Љ~2~~Ј~;sо :,;~ &;_:,·_,ii;~-~~;~'/~:;·/~~'i';lv··=-~·~;::~~;·;.,'.,.,.,~J~-~,. ·• ·:::~·~;··.',~;г;,.,:~·::.;.

Allahovi neprijatelji su jedino';nasli-Amogucnost. da::ga.·pozovu sa· ovog aspekta, jer su znali koliko је cijenio svoga оса AbdulМuttaliЬa, zato sto је zadoЬio ponos i pocast putem njega. Kako; onda inoze prihYAtiti: styщ jz ~
•};,: .

~~;.·.i}~~Y.~~(~?i?.~:.;'.·;::;~:J.,~~~;/ ,: ,.: .

'

;.'ii

, ,,, :Ne/ula?ak. ·д:! Islam· [zbog~ v:lastitih neprijatelja}; koji:'.''su~ i.pcihviitilif Poslaиlka,r sallallahu alejhi ve•sellem; pretekЊ ih •u. uЉsku Ћivjeru; фa.:ihje·, Poslanik; 'sallallahu• alejhi, ve. sellem,-:·posebпo .•priЫv.qtiш-::ii ,, pfiЬli~io; !8еЬi ..

Ovo је sprijecilo mnoge ljude ·da·~.. slijede: 'lstinu. ,_,;Nekii !:c.q:vjeЮ; ;ima! neprijatelja i mrzi njegovo mjesto, ne voli zemlju ро kojoj on h()da i stalno mu se namjemo suprostavlja i kontrira mu. Zatimiv:i:di•kako'Ъvaj slijedi JstiдЧ.Pil ga пщnјеrа 11j~govog ~oцffirfUlja.i.щ::prij.c:ttн.ljstva,цatjera

iPnedu' nj

dЦ ьча.~ n~priШt~IJ Xstill~: }:,slЉdl?enJk~· i~tin~~: 1~9 ~g~j'~stalih n~пщ_nёprij atei)~tv~: .·•",,.,;,,,:1 т~~о:sе',. .desНC~: Zidqvim~t'Ч ·Ji.)''.~

••; '

,:_.·.·~·, •.. · · ,

;,.-;,'..,·-"

·_:_,.,·_,<~.i".J.f~-·

~~'

·-.:1'.-,·:~Ј,,,,

•··"~··

.,.~,'

-.·.;;Ј'"

:-ri.·

su n~ф.q'vt, ,p.ef!ЧJiit~JJ(l, p}?eiG~vali; .~u" i,щ,. ~Ј,<щ~, ci~~azq~ Yi~.rqvje~pil}::t, ,_""'-

450

,,_•,_/~

~-

•·•·'1·,'

•••

"·

Buhar11360, Muslim 24

214·

-'~'•-<'~·\;''·•

'··•'"'"·"

"'·С

·••"-<•·••''-'~

r·•

-·~··''

,.,,,,'1,'

-~·

~-.--~~···

·~-

• "'

-<

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje kojeg се slijediti i boriti se sa njirn. Kada su ih Ensarije u torne pretekle, presavsi na Islarn, njihovo neprijateljstvo ih је natjeralo da ostanu u svorne kufru i zidovstvu. Deseti povod: Zapreka navika, оЬiсаја i tradicije. ОЬiсај rnoze toliko ojacati da nadvlada prirodu. Zato је receno da је оЬiсај druga priroda. Covjek bude odgojen u duhu odredenog govora i stasa sa njirn od rnalih nogu, srce i dusa rnu se odgoje u njernu kao sto odrastaju njegove kosti i rneso na uoЬicajenoj naravi. On se ne vidi osirn kao zastupnik tog rnisljenja, а zatirn rnu dode znanje iznenadno koje iz njegovog srca zeli otkloniti i izbaciti takvo rnisljenje i nastaniti se na njegovorn rnjestu. Njernu Ьiva tesko to pornjeranje i nestanak. Ovaj povod, iako је najslaЬiji ро svorn znacenju, najcesce se desava , narodirna i predvodnicirna ideologija i vjera. Ne sarno vecina, vec svi, osirn rijetkih, irnaju tradiciju i odgoj od rnalih nogu." 451

451

Miftahu daris-seade, 1/335-339

216

Deseto poglavlj е "ђ

KIIM

SIRK

IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'a1a, pojasnjava i ve1i:

"Postoje dvije vrste sirka: ve1iki i ma1i. Sirk koji izvodi iz is1ama је ve1iki sirk (es-sirku-1-ekber) i sirk koji ne izvodi iz islama, а to је ma1i sirk (es-sirku-1-asgar), poput rija'a. 452 О

ve1ikom sirku Uzviseni kaze:

" ... Ко drugog Allahu smatra ravnim (sirk Mu cini), Allah се mu u1azak u dzennet zabraniti i boraviste Njegovo се dzehennem I kaze:

" ... А onaj ko bude smatrao da Allahu ima iko ravan (ko Mu bude sirk cinio) - Ьit се kao onaj koji је s neba рао i koga su ptice razgrabl1e i1i kao onaj kojeg је vjetar u da1eki predio odnio". 454 о

sirku pretvaranja kaze:

"Ко .ZUdi da od Gospodara svoga bude 1ijepo prim1jen, neka cini

dje1a i neka, obozavajuci svoga Gospodara, ne smatra Njemu nikoga (sirk Mu ne cini)!"455 Pretvaranja El-Maide, 72 El-Hadzdz, 31 El-Kehf, 110

1;;

"J~ta

:ovu

~:.wstџ_;[џщ.log=·'sitka

i(sirk:. pr~tvщaцja) .. q_Qпo~e--: ~~··_,rijeci

A,:UaДoypg,],?,QsJanik,J~o, s~ЏаЦа,Р.u ~J~j}:J,!ye;§eJl~m.: ;

iA•::~tWЬ i~;-"'"(_t[];[(f

s:e z.akЦrЉfi~~iф miriib.'All~haj-'pociriЉ ј

::.;_:·J.;.U/'-

!ГU:_:г;,'"_,-(~.~ ,~~_<; __,;

~)ГС;i-~

_, 1 _:_л :::;.>.:

ј~' sfrk". 4~ 6 ::.

:.:·~· ~ft}.1·]·,J·~:::.. .'::~

/С~·:;:~\)

, ,:: : .

' .

.:!fC:·:,:;: .U::J_~(~;-.:.~}··,'•");-·;·

rr,;,_,:gн~a~я:j-~.JJ.C\.,iЯPP~, kq,-ш~: ~~~:oЧ:~:qi_!ЧгP.=Ф?f9,·kЧaJ::l5t:~a,z31;J4~tx~: nece izvesti iz vjere i zbog toga ga'ne mozemo smatrati kafirom 1 .Na.q:vo~­ takoder, upucuju i rijeci Allahovog Poslanika, sallallahu alejhlve

seliem: ..

;~;~<--;;~~~~~.чЈ~R:щ~)mf~;ј·~:'.~ч!я~~!л::?~.~~хыf~~&_Р9~а,;:~~·4~7 - 45.8);' ~_ј- i IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, navodi~:

'с: i."

~с:rч:' ;:;!;.!:;:; .·:,,

;,;,,_,,.~Рщ;;tој~: dvijeivrste.·.sirka:~;yelikiii·mali·isirk.

Mlah'-neee\optostiti v~I*i i~iwk ;o.siщ •ako. щџ;se::zbчg;t<;>ga~.џcink:iskt:eno.}pщ~ajanj.e: Veliki ~irk · ZIЩqiitzeti n~~qga d,ruggg pqreg::AД.aha~:Zfl; bџ:?aP.SW:Q:;ЙvoJj~1;i;,ga,;kao;sto· se, ~oii Анаh. ·a-va vrsta sirka u seЬi sadrzij:zj~J\na.ca.;yщ1Je.• !Jo2~чщta,va.: musrika sa Gospodarom svih svjetova. ' - · ·· VELIКISIRК

\~- ;_l -~- [":" ~:' .-\

.

.: . .

'

'

~

~!~~;~~~1i;r~~~1~.~h~~$~~~б~~~J;>*~~~}Ji;f~~}~~ ;~

Uzviseni Allah pojasnjava da ima ljudi koji umjestq:t Njega prihvataju druga bozanstva i smatraju ih Njemu ravnim. Vole ih kao sto se voli Allah. Uzviseni Allah pojasnjava da oni koji istmski vjerujњvise vole Allaha nego sto musrici vole svoja bozanstva. ":

.:.~

,,

џ.:.::.

456

",-~;-

•

: ', ·...~·

'~~

•

.,_-:.Ј

.,··:-,.: ·:: __ ,. : ".,,.:.. ;'. _..

-

, : ' " .

•

!Ј

•

. :: ( ;

Ebu Q.avud, 3.251, Тirmizi, 1.535, od IЬn Omera, radijallahu 'anhu

4

_s7,ya.Jori~~td{J~nj,ige ,~ai~e ,d~ ..o~aj hadis )>iljezi Alhned,.д~k •ga ј~ El-Munziri u

"TergiЬu"

pripisao

Taoeпiiiiju, а ocijёnio· ga је kao

458

"El-Salat", str. 58

459

Pripisivanje Allahu druga El-Bekara, 165

460

'sahih

. -.. - ...­

219

OAZA ЈМАNА - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Receno је da se ovim ajetom zeli reCi da vjemici vise vole Allaha nego sto Ga vole musrici. I pored toga sto (musrici) vole Allaha, njihova ljubav slaЬi zato sto su је usmjerili drugim bozanstvima. А istinski muvehhidi svoju ljubav posvetili su samo Uzvisenom Allahu i njihova ijubav је cvrsca i јаса prema Allahu nego ljubav musrika prema njihovim bozanstvima. Skretanje sa puta Gospodara svih svjetova i Njegovo poistovjecivanje sa drugim bozanstvima Ьiva upravo poistovjecivanjem ove ljubavi njima pored Njega. Uzviseni Allah zahtijeva od Svojih robova da ta ljubav bude usmjerena samo Njemu. On najstrozije ukorava upravo one koji tu ljubav dijele na druga bozanstva. Ponekad se ove dvije ljubavi spominju zajedno, а ponekad odvojeno. Uzviseni Allaћ kaze:

"Gospodar vas Је Allah, koji је nebesa i Zemlju za sest vremenskih razdoЬlja stvorio, а onda se iznad 'Arsa uzdigao. Niko se nece moci zauzimati ni za koga bez dopustenja Njegova. Eto to vam је Allah, Gospodara vas, ра Njega obozavajte! Zasto ne 461 razmislite?" U zviseni ka.ze:

461

Junus, З

220

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "Allah је nebesa i Zemlju i ono sto је izmedu njih u sest vremenskih razdoЬlja stvorio, а onda se iznad 'Arsa uzdigao; vi, osim Njega, ni zastitinika ni posrednika nemate, ра zasto se ne urazumite?"462 Uzviseni kaZe:

"I opominji Kur'anom one koji strahuju sto се pred Gospodarom svojim sakupljeni Ьiti, kad osim Njega ni zastitnika ni zagovornika nece imati- da Ьi se Allaha bojali".463 Odvojeno su spomenuti u sljedecim ajetima:

"Oni bez Allahova odobrenja posrednike uzimaju. Reci: 'Zar i onda kada ne budu nista posjedovali i kada nista ne razumiju!' Reci: 'Niko ne moze bez Njegove volje posredovati .. .'"464

462

Es-SedZde, 4

463

El-En'am, 51 Ez-Zummer, 43-44

464

221

:"::::с lJ,P.f~tГnjitna]e;dZeheMetn~j'r џi dd'кak~e koff&~;ciih riece'bltiono sto 1 ',·bl'steiOi/riЉ(Bni koj&'sti;po~eCi, Л:Шiћа', zi{]Jri#tel]~: pfi:hV:atili,··щiь'c~](a. :'in.uk~ golim~"-465

...;_,ш::ул;:>··:

,::S;,;:(;·:j:,

.[:.

oO:iU;;;f.J::~;·.

·

·

·

·

'. ;·: '·>·(_Ilj"

Ak:o rob za zastitnika uzme samo svog Gosppdara i uzme Ga kao zastitnika bez uzimanja onih koji se kod musrika na:zivajlii posrёЦhicima te sklop!:..ugovo.r izme~u ~~Ье i, A,llahovihтqbov~yjeфika, postat ,се ;svi .; A1IЩI_ovi 'st.i.~eriici~r,zi ra:zliktl.'g4 ФЊh~_ојi stvщ~nja uzitnaju ia·z~~titn1ke mimo Allaha.

:·...:.,.:-:, 0v6- dv6Je jюti)Un.o је

razlicito, poput razlike izmedu musrickog i ispravnog 'muvehhidskog zauzimanja koje је vezano za cisti tevhid. Ovo Пjeтg1avna/tilckюkojk rasta:vljif!filriv~Щ{id&'odillblri~a? -~~JW118.Џ']e 1 t~j koji : upucu'je:·:,ha('fsprava'i1'1iput -~ ohdga k&g'!x:··on: 'z'etj.·; ip~d'~~li~i'·,a~[' '~:~: ;бit robovanja i pokomosti Uzvisenom All~h.~ H~ifiЉi~·~ktviiliif; hftГddfЊti uz sirk putem ljubavi, Z,'! f':!Zl~. od. }Jqg~y( vx~m~,AЏ~:u~ )yf..· џ~- ;ljubav ulazi u sastavni dio robovanja:' · ·· ··· !_:' · • '·· " · • · •· ·-· ., ,. •• •· • ··.. .-· • • • ·

.,._ ·;J~~z :ljџ]?avi(,preiila p()~laџikti; ~a\Iaдah~.a.i~jhL:'v~,---sbll~Ф, .i:davщija

prednostl ljubavl had ·samim sobq~, .oбevima i sinoviilla, ne. шоzе se . l:lPOtpunitUstin.~ko. tyj€'!vi, рrещ'}~ Po:§Janikџ, ...... ·. · sallallahu a1ejhi ve sellem, podfazumijeva i ljubav·preriш АШйш. То se .!akoder oШ?-g~i i na svaku drugu ljubav koja је radi Allaha i u ime Njega, -kao' st0 ве 'tбspominje u dva "Sahiha" da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ~ekao: : -~··,; · .:~3 .. ~~Ј~.~.:Ј ..,; i·~gn· ;[:·,;<~}J"j;_i~ ._ , , .' ~: ,,Ukq.Ц](p' :уј ~шј~; Ад~h нi. џj.~gO:vi !PQsl<џ~ik~i saHallahui alejh!ir::V.e sellem, budu dпt.Zi od svega)stQ __ pQst_pji,;:,:цk;ol(koi voЊ;·cpvjeka:::samo radi Allaha i prezire povratak u kufr nakon sto ga је Allah izbavio iz njega, kao sto prezire da bude bacen u Va.fiii'; 1tald~~ite~'os]et-itl slast imana". 466 ,_·,,

,.,'•••, !

•:'..

.· ....'

~-

•

•

_ _ '':

_

.... _Ј_

~~

1 ~-~~

1

,_: .•••• •,.

:•. :.

~

;

'

':•. ol'

·~,······""·•··--·"~

•'

' . . ;·

;:·' .,, "•. . .

.... :· ••: :.... :

..,~,_,-·

>1

::i•.' i' ·. .-~...; _

·•.

- ,,"..... ""

..., .. " •.. ~ .. ·'\'

-~.)

"·~·

,_

!

• ..

...

·._

·

'1 __ 1

·

~--

:·

...

-. ..,~.}

U drugomhadisu koji se Ьiljezi u sunenima, kaze se:

· · · .: ,;KQ. vQй rctdi.~Џaha~ mrzi radi Njega, daje i uskracuje radi Njega, upotptinio је svoje vj'erovanje".467 465

El-Dzasije, 10

466

Buhari,16, 21; Muslim, 43, od Enesa, radijallahu 'anhu

467

Ebu Davud 4.681

:222

.

r-t.,A''7,A:'Тl\O&:,A·li..T~A,

,

,.. , . '}'D" ... " ....
"ЈЬ

c:\iJ~.u~J!ri!J.·~~,;-;

К

U drugom hadisu је zaЬiljezeno: "Kada se dva covjeka zavole Allaha radi, ЬоШ рсi.,џјЏ!~ј~. ~о vise upotpuni ljubav prema svome bratu". 468 _,,:,•. ,,;,, '··"' ·' "·· ·· ., Ova ljubav usko је povezana sa ljubaVljuфrema'AHahЩЋЉ~н~ake ve te'ala, i sve sto ona Ьiva јаса, jaCi је i njen korijen. : ,·~}~:;~:.! .J:iJ~:;U1_:~; ·~,::;·ir.~·Jc·~· J·;_·:i::l.. >;_

·'!"/',r;·'

.·ј·"!

.l ,__\;

468

Hakim, 7.323; Buhari u "El-edeb el-mufred", 544; hadis је sahih

:223

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje

Prvi ogra:nak VRSTE VELIKOG SIRКA Thn Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze: "Postoje sljedece vrste velikog sirka: Sirk u Allahovom Bicu (Zat), imenima, atributima i djelima; pokomosti i ophodenje prema Njemu, bez obzira na to smatra li doticna osoba svoga Gospodara jedinstvenim u Njegovom Ьicu atributima 1 djelima."

224

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Drugi ogranak SIRК U POGLEDU ALLAHOVOG BlCA

Potom nastavlja, Allah mu se smilovao, i kaze: "Prva vrsta sirka dijeli se na dvije podvrste: sirk negacije (Njegovih savrsenih atributa), sto se ubraja u najgoru vrstu sirka. Ovu vrstu sirka zastupao је faraon, koji је rekao:

"... А ko је Gospodar svjetova?" 469

1 koji kaze:

~·<·':.f ф ~<·'w\JI ~ ~~~f ј;Ј ~.ft:, Ј, d,l ~~,в'-1 Ј~ј ~ ,

"'0 Hamane' - rece faraon - 'sagradi mi jedan toranj ne Ьih li stigao do staza, staza nebeskih, ne Ьih li se рорео do Musaova Boga, а ја smatram daje On, zaista, lazov"'.470 Paralelni su sirk i obesnazivanje (negacija) Allahovih savrsenih atriЬuta. Svaki obesnazivac Allahovih svojstava је musrik. Medutim, to se nufuo povlaCi obesnazivanjem u osnovi (u potpunosti); musrik moze priznavati Stvoritelja i Njegova svojstava, ali obesnafuje pravo tevhida. Osnova i temelj sirka, na koji se vra6a, jest obesnazivanje (ta'til). Temelj sirka i njegova sustinajest ta'til471 ." Potom, Allah mu se smilovao, spominje: "Sirk obesnazivanja (negacije) sastoji se iz tri dijela: 469

Es-Suara', 23

470

El-Gafir, 36-37 Negiranje atriЬuta Uzvisenog Allaha

471

225

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje - negacija onoga ko је stvoren da gaje stvorio Tvorac svega, - negiranje savrsenog Tvorca svega stvorenog, Njegovih imena, atributa, djela - negiranje u ophodenju roba prema Stvoritelju u pogledu sustine tevhida. Ovu vrstu sirka zastupaju panteisti, 472 koji kafu da ne postoji Stvoritelj i stvoreno i da to nisu dvije stvari nego jedna, tj. da se storenje uliva u Stvoritelja i Stvoritelj u stvorenje i potom Ьiva kao jedna istina. - Sa ovog aspekta su i ateisti upali u sirk time sto kazu da је svijet vjecan i bez pocetka i da је on u bDti neunistiv. А sto se tice pojava, one zavise od uzroka i posrednika i nazivaju ih umovima i dusama. u ovu vrstu sirka upale su dZehmijje i keramijje, koji su zanijekali Allahova imena, atriЬute i djela. Oni ne vjeruju, niti potvrduju nijedno Allahovo ime i1i atriЬut, nego smatraju da su stvorenja savrsenija od Njega i da је zavisin od imena i osoЬina nekog Ьiса. ,___/

472

Oni koji vjeruju u vahdetu'l-vudZud, tj. utjelovljenje

226

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Treci ogranak PШPISIVANJE ALLAHUSUDRUGA

U ovu vrstu sirka ubraja se vjerovanje u nekog drugog osim Allaha, i pored priznavanja Njegove bozanstvenosti, imena i atriЬuta.

u tu vrstu sirka ubraja se: - Sirk krscana, koji smatraju da је Allah jedan od trojice, pored Mesiha i njegove majke;

""

'

'

- Sirk med:Zusija,473 koji QЩ,re dogadaje pripisuju svjetlu, а lose tami; - Sirk kaderija, koji ka:Zu da ziva Ьоса sama stvaraju svoja djela te da ona nastaj!l bez Allahovog uticaja, volje, moci i znanja. Ро tome su najslicniji med:Zusijama; - Sirk IЬrahimovog, 'alejhisselam, sagovomika koji је sa njim raspravljaQ о njegovom Gospodaru.

" ... Kad IЬrahim rece: 'Gospodar тој је Onaj Koji zivot i smrt daje', on odgovori: 'Ја dajem zivot i smrt!' ..." 474 , Тај је sam sebe smatrao bogoin, time sto је vjerovao da on daje zivot i smrt, kao sto to Cini Allah, ра ga је IЬrahim, 'alejhisselam, uvjeravao da to podrazumijeva da moze uCiniti da Sunce izide sa suprotne strane od one sa koje је Allah propisao. Ovo nije premjestanje, kao sto smatraju neki polemicari, vec prinudenost na dokazivanje onoga sto ј е istina;

473 474

Obozavaoci vatre El-Bekara, 258

22'7

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Sirk o~ih koji zastupaju miiЩenje da zvijezde imaju uticaja na covjekovu sudbinu i da upravljaju ovim svijetom, а takvi su sabejci i drugi; Sirk onih koji obozavaju Sunce, vatru i dr. U ovu skupinu musrika ubrajaju se i oni koji svoje bozanstvo uzimaju za istinskog boga, dok ga neki od njih smatraju najvecim, time sto се nekom od svojih bozanstava to iskazati putem paznje, pokomosti i robovanja. Takvima pripadaju i oni koji ispoljavaju robovanje najnizem bozanstvu, koje се ih priЬliziti onom bozanstvu koje је iznad njega, а to bozanstvo се ih priЬliziti onome koje је iznad njega, i sve tako dok se ne stigne do Allaha, putem uzimanja manjeg ili viseg broja posrednika". 475

1

475

"El-d.Zevab-u'l-kafi" str. 186-187

228

OAZA IМANA - Љn Ka.ijim el-Dzevziije

Cetvrti ogranak IBADETI КОЈ/ SE UBRAJAJU U VELIКI SIRК IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, naveo koji se ubrajaju u veliki sirk:

је

mnogo primjera

iЬadeta

Da muridi476 Cine sedZdu sejhu То је

sirk koji murid cini onome kome se sedzda Cini (tj. sejhu). Doista, cudno је da kafu da to nije sedZda vec ~spustanje glave pred sejhom iz poniznosti i iskazivanja pocasti prema njemu. Takvima се se reci sljedece: "Definisali vi to onako ili ovako, stvamo znacenje sedZde је spustanje glave pred onim kome se sedZda cini, bez obzira spustili vi glavu ili uCinili sedzdu kipu, Suncu, zvijezdama ili kamenu, sve је to isto". Pokajanje upuceno sejhu --

Doista је to opasan sirk. Pokajanje se upucuje samo Uzvisenom JAllahu, kao i namaz, post, hadZ i obredi. То је pravo koje pripada samo Uzvisenom Allahu. 1 U "Musnedu" se Ьiljezi da је AШihovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, doveden zaroЬljenik koji је rekao:

"Gospodaru moj, ја se kajem ТеЬi, i ne kajem se Muhammedu". Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to rece: "Ovaj covjek је dao pravo svom Vlasniku". 477 Tevba478 је iЬadet, poput sedZde ill posta, i ne smije se ciniti nikome drugom osim Allahu. Zavjetovanje nekome drugom mimo Allaha Ovo је opasnije od zaklinjanja necim drugim mimo Allaha. 476

Murid- s1jedbenik

Taberani, "El-Kebir"; Ahmed, 15.160; hadis је daif

478 Pokajanje

477

229

OAZA ЈМАNА - Thn Kajjim el-Dzevzijje Ako је: "Ко se zakune necim drugim mimo Allaha, pripisao је Allahu druga,"479 kako је tek onda sa onim koji se zavjetuje nekome drugom mimo Allaha?! Pored ovoga, u sunenu s~ Ьiljezi od 'Ukbeta Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

iЬn

Amira da

је

"Zavj et ј е zakletva". 480 Strah od nekog drugog mimo Allaha, osfanjanje na nekog drugog mimo Allaha, cinjenje djela radi nekog drugog mimo Allaha, trazenje od nekog drugog mimo Allaha, skrusenost i poniznost pred nekim mimo Allaha, trazenje opskrbe od nekog drugog mimo Allaha, zahvaljivanje nekom drugoiД mimo Allaha na onome sto је dao, uvjerenje da se tom zahvalom moze Ьiti nec visan od zahvale Allahu, prijekor i srdzba radi toga sto mu Allah nije dao i odredenjem odredio, pripisivanje Njegovih Ьlagodati dшgom i ubjedenje da se u kosmosu sve dogada bez Allahove volje i htijenja. Trazenje od mrtvih da udovolje nekoj pomoc i prema njima se okretati

potreЬi,

preko njih traziti

Ovo је glavni i osnovni vid sirka na svijetu. Djela umrlog prestaju sa smrcu. On seЬi nije u stanju nastetiti, а niti koristi pribaviti. Kako takva osoba moze Ьiti u stanju pomoci onome koji od nje trazi pomoc i moli је da udovolji nekoj potreЬi ili da se kod Allaha zauzima za to?! Ovo је rezultat neznanja о odnosu osobe koja se zauzima (safija) sa osobom koju uzima za svog posrednika (mesfu'a). Ne moze se kod Allaha zauzimati ni za koga osim sa Njegovom dozvolom. Uzviseni nije ucinio moljenje i trazenje putem Njega razlogom Njegove dozvole za zagovomistvo, vec је glavni razlog Njegovoga dopustanja Ьistrina svjedocenja Allahovog tevhida. doЬijanja

Onaj musrik koji trazi od mrtvih, koji smatra dшge Allahu ravnim, ne trazi direktno od Allaha imajuci svoj razlog koji mu zabranjuje Allahovo zagovomistvo. Takva osoba је kao i onaj koji trazi pomoc sa onim sto sprejcava njeno postizanje. Takvo је stanje svakog musrika. 479

Ebu Davud, 3.251; Tinnizi, 1.535; Ahmed, 5.352, od Љn Omera, radijallahu 'anhu

480

Ahmed, "Musned", 28/575, br. 17340; Mus1im, 1.645; Ebu Davud, 3.323; Nesai, 3.832

230

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Umrloj osobl potrebno је da neko moli Allaha da јој oprosti i smiluje јој se, kao sto је Poslanik oporuCio da to cinimo prilikom posjete muslimanskim mezarovima; da budemo samilosni prema njima i da za njih molimo oprost i spas. 481 Suprotno ovome cine musrici koji obllaze kaburove i posjecuju ih radi iЬadeta, udovo]javanja potrebama i trazenja pomoci od njih i njihovim posredstvom. Njihove kaburove pretvorili su u bogomo]je, odredista za hadZ i mjesto na komeg se brije glava, tako da su na taj nacin spojili sirk sa robovanjem Gospodaru, mijenjajuCi time pravu vjeru, suprotstavljajuCi se istinskim muvehhidima. Takvi se ubrajaju u najgoru skupinu neprijatelja, nasuprot svim vjerovjesnicima i muvehhidima u svakom vremenu i na svakom mjestu, i vecina takvih nece se odazvati vjerovjesnicima. Ll;zviseni Allah је sacuvao Svoga prijate]ja, IЬrahima, 'alejhisselam, kadaje rekao:

" .. .I sacuvaj Mene i sinove moje da obozavamo kumire, oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stranputicu naveli ..." 482

Od ove vrste velikog sirka Ьit се spaseni samo oni Cije svjedocenje Allahovog tevhida bude iskreno i cisto i koji se budu borili samo u ime Allaha protiv onih koji Mu druge budu smatrali ravnim. Ко se odricanjem od njih i mrznjom prema njima priЬlizi Allahu i ko samo Allaha uzme sebl za zastitnika, jedinog Gospodara Kojem se iЬadet cini, onaj cija su ljubav, strah, nada i poniznost u ime Allaha, koji se samo oslanja na Njega, samo od Njega pomoc i utociste trazi, cija је namjera u slijedenju Njegovih zapovijedi u postizanju Njegovog zadovoljstva iskrena i Cista, kada moli- samo Allaha moli, kada pomoc trazi - samo od Allaha pomoc trazi, kada radi - cini to samo radi Allaha, takav је Allahov, kod Allahaje i s~ Allahomje.

Mnogobrojne su i razlicite vrste sirka. Njihov broj zna samo AHah. Kada Ьismo ih htjeli sve navesti, ne Ьismo ih mogli nabrojati. Ako se rob uspije sacuvati i zastititi od sirka, Ьit се mu se lakse nositi 481

Muslim, 975; hadis је zaЬiljezen u prenesenom znacenju

482

Thrahim, 35-36

231

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje sa onim sto је manje opasno od njega. U protivnom, ako ne uspije u tome, bit се jedan od onih koji su propali, а ruzan li је to put koji vodi ka vjecnoj patnji."483 Uzimanje nekog drugog pored Allaha za bozanstvo i ljubav prema njemu kao prema Allahu IЬn Kajjim, rahimehullahu te'ala, spomenuo velikog sirka:

је

jos dvije vrste

- Sirk koji sadrzi izjednacavanje njihovih bozanstava sa Gospodarom svjetova. Zbog toga се musrici u dzehennemu kazati svojim bozanstvima:

"Allaha nam, Ьili smo, doista, u ocitoj Gospodarom svjetova izjednacavali".484

zaЬludi

kad smo vas s

I pored toga sto su priznavali da је Allah Jedan, Stvaralac svega postojeceg, Gospodar i Vlasnik, i da njihova bozanstva nisu u stanju stvarati, opskrЬljivati, niti zivot dati, niti usmrtiti, izjednacavali su Ga sa svojim bozanstvima u ljubavi, velicanju i iЬadetu, kao sto је to slucaj sa veCinom ili cak svim musricima na svijetu. Vole svoja bozanstva, velicaju ih i povinjavaju se njima, а ne Uzvisenom Allahu. Vecina njih, ako ne i svi, ispo~avaju vecu ljubav prema njima nego prema Allahu. Мnogo vise se obraduju kada se ona spomenu, nego kad s~ Allah spomene. Svoju srdZbu vise ispoljavaju prema onima koji izrazavaju manju vrijednost . prema njihovim bozanstvima i onima koji robuju sejhovima, nego prema onima koje ne postuju. I kada se svetost njihovih bozanstava oskrnavi, ili povrijedi, oni kojima robuju naljute se poput razjarenog lava. А kada se krse Allahove zabrane i Njegove svetinje, to ih nimalo ne ljuti, nego su zadovoljni sa onim ko ih krsi, ili ako im stagod da ili ih nahrani. Tada to njihova srca apsolutno ne preziru. Kako to oni ujavnosti provode, uto smo se i mi, а i 483

"MedaridZu-s-Salikin", 1/385-387

484

Es-Suara', 97-98

232

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje drugi uvjerili. Tako ces vidjeti neke od njih da svoja bozanstva, kojima se klanjaju, usamljeni svojim jezicima- umjesto Allaha- spominju sjedeti, stojeci, nesretni, bolesni. Njihovo spominjanje stalno је prisutno u srcu i na jeziku takve osobe i ona to ne porice, smatrajuci to putem koji је vodi u postizanje njene potrebe za Allahom svojim sredstvom i posrednikom kod Njega. U pogledu toga, svi musrici su na istom stepenu. То је ono najvece sto se usadilo u njihovim srcima. Najkrace, to је musricka tradicija, koju su naslijedili shodno raznolikosti njihovih bozanstava. Njihova bozanstva Ьila su od kamena, dok su druga uzeli seЬi od ljudi. О precima tih musrika, Uzviseni Allah kaze:

т~~~ .&\ Ј'lь . ј:, ~~ "' .;--:( t.: ;l:!"f :_.u ~ . i iiт -: .:Ј!-- ~ Ј >1, "' Ј~ • "~ --~ ~ ~ ~-- Ј

tJ-'.J .-

" ... А onima koji pored Njega uzimaju zastitnike: 'Mi im se klanjamo samo zato da Ьi nas sto vise Allahu priЬlizili' - Allah се njima, zaista, presuditi о onome u cemu su se oni razilazili ... " 485 Zatim је ukazao na njihovo nevjerovanje i laz i obavijestio је da im nece ukazati na pravi put. Uzviseni kaze:

" ... Allah nikako nece ukazati na Pravi put onome ko nevj emik". 486

је

lazljivac i

Cvrsto uvjerenje da njihova bozanstva imaju udjela u zauzimanju za · njih kod Allaha na Sudnjem danu U srcima ovih musrika i njihovih predaka.je da се se oni za njih zauzimati kod Allaha, а to је sirk. Uzviseni Allah im је u Svojoj Кnjizi to porekao i osporio. 1 obavijestio је da sefa'at487 pripada samo Njemu, Ez-Zumer, З Ez-Zumer, З 487 Zagovomistvo

485

486

233

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje subhaneh; da se niko ne moze zauzimati za drugog osim onaj kome On dozvoli i sa cijim rijeCima i djelima On bude zadovoljan. То su ehlu-t­ tevhid,488 oni koji mimo Allaha nisu uzimali nikakve zagovomike. On, subhanehu ve te'ala, dozvolit се onome kome On bude htio da se za njih zauzima, zato sto oni nisu trazili, niti su ze]jeli druge zagovomike, i to su najsretniji ljudi. Sefa'at koji Uzviseni Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem , spominju, а koji proistice iz Njegove do:lvole, pripada samo onima koji su Mu ispoljavali tevhid i smatrali da је On jedan jedini ilah489. Sefa'at koji Allah negira је musricki sefa'at, koji је nastanjen u srcima musrika, koji pored Allaha druge uzimaju za zagovomike. Prema njima се se postupiti shodno namjeri koju su imali prema svojm zagovomicima, dok се pobjeda pripasti muvehhidima. Dobro razmisli о rijecima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem , upucenim Ebu Hurejri, radijallahu 'anhu, kada ga је upitao: "Ко се Ьiti obradovan tvojim sefa'atom, Allaho~ Poslanice?" Rekao "Mojim sefa'atom се Ьiti obradovan onaj ko bude iskreno iz srca izgovarao " La ilahe illallah. " 490

је:

Razmisli samo kako је kao najveci razlog za postizanje prava za sefa'at odredio da bude Cisto priznavanje Allahovog tevhida, koje је u potpunosti suprotno sefa'atu kod musrika. Oni sefa'at postiZu. putem robovanja, pripadanja, uzimanja miljenika za zagovomika pored Allaha. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, opovrgnuo је ono sto se nalazi u njihovim laznim tvrdnjama i obavijestio da је uslov za sticanje sefa'ata istinsko ispoljavanje Allahovog tevhida. Samo u tom slucaju Uzviseni Allah се dozvoliti zagovomiku da se zauzima. Dzehl musrika је njegovo ubjedenje da се se onaj kojeg је on uzeo seЬi za miljenika ili zagovomika zattzimati za пјеgа i Ьiti mu od koristi kod Allaha, kao sto је to slucaj sa ljudima koji su Ьliski kraljevima i namjesnicima, medu kojima njihovo poistovjecivanje i zauzimanje 488

Pripadnici cistog monoteizma Bog

489 Тј. 490

Buhari, 6570

234

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje koristi onima koji ih slijede. Oni ne znaju da se kod Allaha nece moCi zauzimati niko bez Njegove dozvole, а dozvolu za zauzimanje imat се samo oni sa cijim rijecima i djelima On bude zadovoljan, kao sto Uzviseni Allah kaze:

" ... Ко se moze pred Njim zauzimati za nekoga bez dopustenja Njegova?!"491 Kaze U zviseni:

" ...I oni се se samo za onoga kojim On bude zadovoljan zauzimati, а oni su i sami, iz stahopostovanja prema njemu, brizni".492

Allah се Ьiti zadovoljan rijeCima i djelima samo ehlut-tevhida, onima koji svjedoce Allahovu jednocu i koji slijede put vjerovjesnika. Za te dvije recenice Ьit се pitani prvi i posljednji narodi, kao sto veli Ebul Alija: "Dvije recenice za koje се Ьiti pitani i prvi i posljednji narodi su: Koga ste obozavali?, i: Sta ste odgovorili poslanicima?" Ovo su temelji koji u korijenu ih shvate i razumije.

sasij~caju staЬlo

sirka u srcu onih koji

Uzviseni Allah, doista, nece oprostiti sirk onima koji druge sa Njima izjednacavaju, kao sto kaze:

" ... Ра opet oni koji ne vjeruju - druge sa Gospodarom svoJim izjedanacavaju! " 493

491

El-Bekara, 255

492

El-EnЬija', 28 El-En'am, 1

493

235

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Od dva misljenja koja postoje u vezi s ovim ajetom ispravnije је ono u kom se pod pojmom ~_,Ј~ izjednacavaja misli na izjednacavanje u robovanju, slijedenju i ljubavi. То potvrduje i drugi ajet: Ј

"Allaha nат, Ьili smo, doista, u ocitoj Gospodarom svjetova izjednacavali". 494

zaЬludi

kad smo vas s

Isto је i u ajetu sure El-Bekare:

"Ima ljudi koji su mjesto Allaha kumire prihvatili, vole ih kao sto se Allah voli ..."495 Vidis 1i kako musrika u laz odvodi njegovo staпje, rijec i djelo? Oni kazu: "Ne volimo ih kao Allaha, niti ih izjednacavamo sa Njim", zatim se ljute radi njih i radi njihove svetosti ako је neko oskrnavi vise nego sto bi se srdili radi Allaha. Raduju se kada ih spominju, posebno ako se spomenu ро onome sto пemaju i ро onome sto пе posjeduju, kao sto su, naprimjer, otklanjanje nesrece i poteskoca, udovoljavanje potrebama i da su oni vrata izmedu Allaha i Njegovih robova. Doista, vidis musrika kako se njegovo srce raduje i veseli i kako se zari od ljubavi, slavljenja i skrusenosti prema njemu. А kada se pred njim samo spomene Uzviseni Allah i Njegov tevhid, vidis kako ga obuzima strah, tjeskoba i nelagodnost. Gleda te smrtnim pogledom, smatrajuci da si u njegovim oCima umanjio svojstva Njegove bozanstvenosti. Cak mozda da ti postane i neprijatelj. Tako mi Allaha, ovo smo kod njih svojim ocima gledali - kako su samo prema nama svoju mrznju i neprijateljstvo ispoljavali i raznovrsne spletke nam spremali. Neka ih Allah ponizi i na dunjaluku i na ahiretu. Oni nece imati drugog dokaza osim sto се govoriti onako kako su i njiho.va braca govorila: "Nasa bozanstva namje ponizio i osramotio". 494 495

Es-Suara', 97-98 El-Bekara, 165

236

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ovi се kazati: "Ponizili ste nase sejhove i vrata nasih potreba koja su otvorena prema Allahu". Ovako su krscani rekli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kada imje kazao: "Mesih је Allahov rob", oni rekose: "Ponizio si Mesiha i osramotio . ga". Tako su uzvratili i musrici onima koji su zabranjivali da kaburi postanu bozanstva koja se obozavaju i koji podsticu da se mesdZidi posjecuju onako kako su to Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dozvolili. Oni na to kafu: "Тime si umanjio vrijednost njegovog vlasnika (mejjita u kaburu)."496

496

"MedaridZu-s-Salikin", 1/382-383

237

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

v

МALISIRК

DEFINICIJA MALOG SIRКA IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, veli:

"U malu vrstu sirka ubraja se: cinjenje dobrih djela radi ljudi, r~aluk, i zaklinjanje necim drugim mimo Allaha, kao sto se pouzdano prenosi da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleш, rekao: "Onaj ko se zakune Allahu druga". 497

neCiш drugiш osiш Allahaoш,

pripisao

је

Priшjer шalog sirka је kada covjek kaze drugoш ~ovjeku: "Ono sto је

Allah htio i sto si ti htio", ili: "Ovo је od Allaha i od tebe", ili: "Ја sam sa Allahoш i sa tоЬош", ili: "Nешаш nikoga osiш Allaha i tebe", ili: "Oslanjam se na Allaha i na tebe", ili "Da nije Ьilo tebe, Ьilo Ьi tako i tako". Ovo ponekad шоzе Ьiti i veliki sirk, zavisno od toga ko ove rijeci izgovori i kоше budu upucene. Vjerodostojno se prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve selleш, da је covjeku koji шu је rekao: "Ono sto је Allah htio i sto si ti htio", odgovorio: "Jesi li ше to izjednacio sa Allahoш? Reci sашо: Ono sto · htio". 498 Ove rijeci su znatno lakse od drugih rijeci.

497

Ebu Davud, 3.251; Тirmizi, 1.535, od.Thn Omera, radijallahu 'anhu

498

Ahmed, 1.842

238

је

Allah

OAZA IМANA - Љn Кajjim el-Dzevzijje

Prvi ogra:nak MALI SIRК U IBADETU Љn Kajjim, rahimehullahu te'ala, pojasnjava da se putem iЬadeta vrlo Iahko moze upasti u mali sirk. Sirk u iЬadetu moze Ьiti mali i veliki. О ovome, Allah mu se smilovao, kaze:

"Sto se tice sirka u iЬadetu, ova vrsta је Ьlaza i manje stetna od prethodne. Ona potice od osobe koja svjedoci da nema boga osim Allaha te da ne moze nastetiti, niti donijeti korist, davati i uzimati niko drugi osim Allaha. U ovoj vrsti sirka vjeruje se da nema boga, niti gospodara osim Njega. Ali onaj koji ocituje nije u potpunosti predan i iskren u svojim postupcima i iЬadetu, nego to Cini radi dunjaluckih interesa, sticanja polozaja i uticaja medu ljudima. U ovome svoj udio ima Allah, covjek i njegovi prohtjevi, sejtan, ljudi i dr. U ovakvom stanju је vecina ljudi. То је sirk о kojem је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao u hadisu koji је zaЬiljezio Љn HiЬban u svome "Sahihu": "Sirk u mom ummetu је manji od zvuka mravljeg hoda". Upitase: "Kako 6emo se sacuvati od njega, Allahov Poslanice?" А on rece: "Reci: Gospodaru moj, utjecem se ТеЬi od sirka za koji znam, а trazim oprost za ono sto ne znam". 499

"Reci: 'Ја sam covjek kao i vi, Meni se objavljuje: da је vas Bog ­ jedan Bog. Ко fudi da od Gospodara svoga bude lijepo primljen, neka Cini dobra djela i neka, klanjajuci se Gospodaru svome, ne smatra Njemu ravnim nikoga!'"500 499

Ahmed u Musnedu, 32/383-384; Љn HiЬban, 19.606

500

El-Kehf, 110

239

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Као sto nema drugog boga osim Allaha, ovo podrazumijeva da se, isto tako, ni iЬadet ne treba posve6ivati drugome. Tevhid u bozanstvu podrazumijeva i tevhid u robovanju, tj.rubuЬijjetu.

Dobro djelo је ono djelo koje је liseno i cisto od pretvaranja i koje је vezano za sunnet. I Omer iЬn el-Hattab, radijallahu 'anhu, cesto је cinio dovu: "Gospodaru moj, ucini da moja djela sva budu dobra, posvecena samo ТеЬi, bez imalo iCijeg drugog udjela u njima". Ova vrsta sirka u iЬadetu nisti nagradu za djela, cak ponekad nalaze i kaznu, ako је to djelo vadZiЬ. То djelo se smatra neizvrsenim i njegov pocinilac se zbog toga kaznjava. Uzviseni Allah је naredio da Mu se iskreno robuje. Kaze Uzviseni:

~ .:UT ~ ~ ~" -'~:&Т iЈ }/:--1 Ј TL.:-­Ј ф ... ;1 ~~ U!... . ~-- ~1• i-Ј,/ ---"А naredeno im је da samo Allaha obozavaju, da mu iskreno, kao pravovjemi, vjeru ispovjedaju..." 501 Ко iskreno ne ispovijeda Allahu vjeru, taj nije izvrsio naredbu, nego ono sto је uradio oprecno naredbama i neispravno је i zbog toga ne6e Ьiti primljeno. Uzvise?-i veli uhadisi-kudsijj:

је

"Ја

sam najneovisniji od toga da imam sudruga. Ко uradi neko djelo radi nekog drugog mimo Mene, ono се pripasti njemu i sa Мnom nema nista". 502

501

El-Bejjine, 5

502

Љn MadZe, 4.202; hadis је sahih, od Ebu Hurejre

240

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Drugi ogra:nak POSLANIKOVO ZALAGANJE U OCUVANJU TEVHmA Мnogo

predaja neke od njih.

Ьiljt:ф

se

о

zastiti i ocuvanju tevhida. Navest cemo

Zabrana uzimanja kabшova za bogomolje Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prokleo је one koji su kabшove vjerovjesnika i dobrih ljudi uzeli za bogomolje. da se klanja u njima. Kakav је tek slucaj sa onima koji na tim mjestima robuju drugim bozanstvima? U dva "Sahiha" Ьiljezi se predaja u kojoj Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaze: "Allah је Protcteo jevreje i krscane koji su mezare svojih poslanika pretvorili u bogomolje". 503 Isto tako, u sahihu se prenosi da sellem, rekao:

је

Poslanik, sallallahu alejhi ve

"Najgori ljudi su oni koje zive zatekne Sudnji dan i oni koji pretvaraju kаЬше u bogomolje"504 • I u drugom sahihu se takoder Ьiljezi: "Doista su oni koji su prije vas Ьili pretvarali kaburove u bogomolje, zbog toga to vi niposto ne cinite. Ја vam to zabranjujem". 505 U "Musnedu" imama Ahmeda i u "Sahihu" IЬn HiЬbana zaЬiljezena је predaja da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Allah је prokleo one koji cesto posjecuju kabшove i one koji su ih uzeli za bogomolje i na njima postavljaju kandilje". 506 503

Buhari, 1.330, 1.390; Muslim, 529, 530, 531

504

Ahmed, u "Musnedu", 3.843

505

Muslim, 532

506

Tirmizi, 1.056, od Ebu Hurejre, radijallahu 'anh; Tirmizi ka.Ze da је hadis hasen-sahih

241

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje Rekao је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Ljudi koji su zivjeli prije vas Ьi, kada Ьi umro neki pobozan covjek, na njegovom kaburu sagradili bogomolju i na njoj postavili razne slike. То su kod Allaha na Sudnjem danu najprezrenija stvorenja". 507 Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio је iz preventive da se izgovaraju rijeci koje su sirk ро svom znacenju i sadrzaju Biljezi se da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Ne govorite ono staje Allah htio i staje htio Muhammed". 508

"" Ukorio је onoga koji'kaze: "Ко је pokoran Allahu i Poslaniku, on је na Pravom putu, а ko grijes\ prema njima- taj је zalutao."509 То је uCinio preventivno, da Ьi se izbjeglo upadanje u sirk putem rijeCi koje su same ро seЬi sirk, ра cak i ро svom znacenju, kako Ьi se izbjegao ovaj grijeh cak i govorom. Zato је rekao onome koji mu је rekao: "Ono sto је· Allah htio i sto si ti htio": "Zar me to smatras Allahu ravnim?"510 Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sprijecio izgovorom, znacenjem i djelom.

је

upadanje u sirk

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio је muktedijama511 da klanjaju sjedeci ako tako postupa njihov imam Ovo se pouzdano prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u mutevatir512 predajama i nije preneseno Ьilo sta sto Ьi derogiralo prethodnu predaju. То је doslo iz preventive da nas to ne Ьi odvelo u slijedenje i oponasanje nevjemika, koji stoje pred svojim kraljevima dok oni sjede. Ovo је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objasnio i njegovo objasnjenje ujedno ponistava misljenje koji kaze da је ova predaja derogirana, а za sto ne postoji nikakav dokaz. 507

Buhari, 427; Mus1im, 528

Nesai, 4.980, od Huzejfe, radijallahu 'anhu: "Ne govorite : Ono sto је Allah htio i sto је taj i taj htio" .

508

509

Mus1im, 870

Ahmed 1842, IЬn MadZe 2117, AlЬani kaze daje ovaj hadis hasen-sahih КlanjaCima koji klanjaju iza imama u dZema'atu 512 Predaja koja dopire do Pos1anika, sallallahu a1ejhi ve sellem 510 511

242

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, је naredio onome ko klanja nocu i obuzme ga drijemez da legne, rekavsi: "Da ne Ьi, trazeci istigfar, dovio protiv sebe"513 Poslanik, sallallalш alejhi ve sellem, naredio mu је da legne iz preventive da u takvom stanju ne Ьi dovio protiv sebe, а da to i ne osjeti. ) Takoder је zabr:anio da covjek kaze: "Zla mi је dиsa", ali moze reci: "Kиdim svoju dиsи". Sve је to iz preventive da Ьi se jezik sacиvao od loseg govora i nazivanja dиse ovakvim ili slicnim rijecima. Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, zabranio је da se kaze svom slиgi ili slиskinji: "Robe moj" ili: "RoЬinjo moja", ali se moze reCi: "Djecace moj" ili: "Slиskinjo moja"514 Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, је zabranio da covjek kaze svom slиgi: "Pocisti svome gospodam", ili: "Nahrani svoga gospodara" iz preventive da se time ne Ьi pocinio sirk kako и izgovoru, tako i и znacenjи, i pored toga sto rijec "gospodar" ovdje oznacava vlasnika necega, npr. vlasnik kuce ili deve. Rijeci "rob" i "roЬinja" promijenio је и nazive "slиga" i "slиskinja". Zabranio је da se vlasnik necega naziva gospodarem iz preventive da Ьi se осиvао tevhid i da se ne Ьi pocinio sirk. Poslanik, sallallahи alejhi ve sellem, zabranio је naklon pri sиsretu sa nekom osobom, kao sto to cini veCina onih koji se smatrajи иcenim, dok и sиstini nemajи nikakve veze . sa sunnetom Poslanika, sallallahи alejhi ve sellem, prelazeci time svaku mjem i pretjemjиCi и tome, а sve to iz nepoznavanja istine. Neke od njih ces vidjeti kako cine ruku' pred svojim bratom i nakon toga se isprave, kao sto to rade njihovi istomisljenici svojim sejhovima pri sedzdi i vracanjи sa nje, kako zivima, tako i mrtvima. Ovi sи od namaza иzeli sedZdи, drugi sи иzeli ruku', а treca skupina kijam (stajanje) dok oni sjede. Ljиdi

stoje pred njima isto kao sto se stoji и namazu.

513

Buhari, 212; Muslim, 786

514

Buhari, 2.552; Muslim, 2.249

243

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Spomenute grupe namaz su podijelile na tri dijela. Ovo podrazumijeva da је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio naklon covjeku pred drugom osobom iz preventive da se ne Ьi pocinio sirk. Isto tako је zabranio da se sedZda uCini nekome drugome mimo Allaha. 515 Zabranio је da se u namazu klanja u stojecem polozaju dok imam klanja sjedeci. Кlanjanje u · stojecem polozaju ubraja se u robovanje Allahu, а mozes zamisliti tek da stajanje Ьiva iz velicanja nekog od stvorenja i na takav nacin mu robovati?! Od Allaha pomoc trazimo.

515

Tirmizi, 1.159 ("Da sam ikome naredio da ucini sedZdu mimo Allaha, naredio bih zeni da ucini sedZdu svom mufu zbog prava koje on ima nad njom''); Tirmizi kaze da је ovaj hadis hasen-garib

244

Ј edanaesto

poglavlj е

6RIJ JEI\fR:STE 6RIJES ~

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje

U Kur'anu se spominju dvije vrste grijesenja: pojedinacno-neograniceno grijesenje i grijesenje uz koje uzajamno prisutna i neposlusnost.

је

Pojedinacno grijesenje dijeli se na dvije vrste: grijesenje kufra, koje izvodi iz islama i grijesenje koje ne izvodi iz islama. Као

primjer, navest cemo rijeci Uzvisenog:

"...Ali Allah је nekima od vas pravo vjerovanje omilio, i u srcima vasim ga lijepim prikazao, а nezahvalnost i neposlusrюst vam ornrazio. Takvi su na Pravome putu". 516 Sto se tice pojedinacnog grijesenja koje izvodi iz islama, ono Је spomenuto u sljedecim ajetima:

... Тime On mnoge u zaЬludi ostavlja, а mnogima na Pravi put ukazuje; ali, u zaЬludi ostavlja samo velike grjesnike, koji krse vec cvrsto prihvacenu obavezu prema Allahu i prekidaju ono sto је Allah naredio da se odrzava, i prave nered na Zemlji; oni се nastradati"· 517

'

516

El-HudZurat, 7

517

El-Bekara, 26-27

246

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

"А

mi ТеЬi jasne dokaze objavljujemo i jedino nevjemici nece u njih da vjeruju"; 518

-t;_~ ·1;..~~

uf

Ј Ј

'lj~ljf

11,JI

1f

L:i$-

"""

"...

)L~\ ~jt;,.~ '1_,.i..:.~ ~~ј\ L~fj о Ј Ј

"".

"""'

о

.ј_

~~ _..о.;.;.~ <..>~Ј 1 .Ј L:J 1 у 1l~ \>јЈ~ ~Ј Ј.:_~ј l:'"P"~ \Ј ~f 1

"А one koji nisu vjerovali ceka vatra u kojoj се preЬivati. Kad god pokusaju da iz nje izidu, Ьit се u nju vraceni i Ьit се im receno: "Trpite kaznu u vatri koju ste poricali"."519

Spomenuti ajeti govore islama.

о

grijesenju nevjerovanja koje izvodi iz

А sto se tice grijesenja koje ne izvodi iz islama, ono se spominje u sljedecim ajetima:

"... А ako to uCinite, onda ste zgrijesili. I bojte se Allaha- Allah vas uci i Allah sve zna"· 520

'

518

El-Bekara 99

519

Es-SedZde, 20 El-Bekara, 282

520

'

247

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje "0 vjemici, ako vam nekakav neposten covjek donese kakvu vijest, dobro је provjerite, da u nezananju nekome zlo ne ucinite, ра da se zbog onoga sto ste ucinili pokajete". 521 ' . Ovaj ajet је objavljen povodom dogadaja koji se veze za osobu ро imenu El-Velid iЬn lkbe iЬn ЕЬi Mu'ajt, kojeg је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ро zavrsetku borbe poslao plemenu Beni Mustalek da preuzme od njih zekat. Izmedu El-Velida i plemena Beni Mustalek u dZahilijetskom periodu postojalo је veliko neprijateljstvo. Oni, kada su culi da im dolazi, izidose iz pocasti prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da ga prime i docekaju. IduCi putem prema njima, sejtan mu је dosaptavao da ga oni hoce uЬiti. Zbog toga se on uplasi i vrati nazad Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rece mu: "Allahov Poslanice, Beni Mustalek је odЬio dati zekat i htjeli su me Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naljutio se do te mjere da је pomislio dig_nuti vojsku protiv njih. Oni su culi da se Љn Velid vratio, zatim dodose Poslaniku, sallallahu alejhi · ve sellem, i rekose mu: "Allahov Poslanice, culi smo za tvog izaslanika, izisli smo da ga lijepo docekamo i ugostimo i da mu urucimo pravo koje pripada Allahu". 522

uЬiti".

521

E1-HudZurat, 6

522

"MedaridZи-s-Sa1ikin", 1/401

248

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzi.ije

VELIКI

I

МALI

GRIJESI

Thn Kajjim kaze: "Grijesi se dijele na velike i male. Na to ukazuju Kur'an, sunnet, konsenzus ashaba, taЬiina i svih imama. Uzviseni Allah kaze:

"Ako se budete klonili velikih grijeha, oni koji su vam zabranjeni, mi cemo preci preko manjih ispada vasih i uvest cemo vas u divno mjesto"; 523 ·

"One koji se klone velikih grijeha i narocito razvrata, а grijehe bezazlene On се oprostiti jer Gospodar tvoj, zaista, mnogo prasta­ On dobro zna sve о vama, otkad vas је stvorio od zemlje i otkad ste Ьili zameci u utrobama majki vasih; zato se ne hvalisite bezgrjesnoscu svojom - On dobro zna onoga koji se grijeha kloni". 524

523 524

En-Nisa', 31 En-Nedzm, 32

249

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje U sahihu se Ьiljezi predaja u kojoj Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaze: "Pet dnevnih namaza, dZuтa za dZumom, namaz za namazom, brisu sve grijehe osim velikih grijeha koji se pocine izmedu njih". 525

525

Muslim, 232, od Ebu Hurejre

250

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Prviogranak DJELA КОЈА BRISU GRIJEHE PODIJELJENA SU NA TRI STEPENA Prvo: Djela koja mogu brisati samo male grijehe radi svoje slabosti, nepotpunosti, ihlasa i neposvecenosti njima, kao sto lijek radi svoje kolicine i kvaliteta ne moze bolesniku pruziti adekvatne rezultate. Drugo: Djela koja sputavaju i pozitivno neutralisu male grijehe, ali nisu dovoljno jaka da Ьi se suprotstavila velikim grijesima. Trece: Djela koja svojoj cistocom unistavaju male grijehe i neke vrste velikih grijeha. Razmisli о ovome, jer ti to moze rijesiti mnoge nejasnoce. U sahihu se sellem, rekao:

Ьiljezi

da

је

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve

"Hocete li da vas obavijestim koji је najveci grijeh?" Rekosmo: "Hocemo, Allahov poslanice", а on rece: "Sirk Allahu, neposlusnost roditeljima i lazno svjedocenje". 526 U sahihu se takoder Ьiljezi hadis: "Klonite se sedam velikih grijeha". " Koji su to grijesi, Allahov Poslanice?", upitase prisutni, а on odgovori: "Sirk, sihr, bespravno ubljanje nevine duse, jedenje imetka sirocadi, uzimanje kamate, bjezanje sa bojnog polja i potvora cestitih, neduZпih, udatih zena vjemica". 527 U sahihu se takoder Ьiljezi da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Ьiо upitan koji је grijeh najtezi kod Allaha, раје odgovorio: "Da Allahu pripises druga, а On te stvorio". "Koji zatim?" "Da ubljes svoje dijete iz bojazni da se s tobom hrani". "Koji zatim?""Da pocinis zinaluk sa suprugom svoga komsije." 528 526

Buhari, 2.653; 2654; Muslim, 87, od Ebu Hurejre

527

Buhari, 2.766; Muslim, 89, od Ebu Hurejre

528

Buhari, 4.477; Muslim, 86; Tirmizi, 3.182, i kaze da је ovaj hadis hasen-gariЬ; Ebu

Davud, 2.31 О, od Abdullaha iЬn Mes'uda, radijallahu 'anhu

251

OAZA IМANA"- Љn Ka.ijim ei-Dzevzi.ije

Drugi ogra.nak DEFINICIJA VELIKIH GШЈЕНА Dolazi do razilazenja ро pitanju velikih grijeha, jesu li ograniceni ili ne. Postoje dva misljenja. Neki kafu da su oni odredeni, ali su se razisli u tacnosti njihovog broja. Abdullah iЬn Mesud kaze da imaju cetiri, Abdullah iЬn Umen kaze da ih ima sedam, Abdullah iЬn Amn iЬn el-As kaZe da ih ima devet, dok neki smatraju da ih imajedanaest, а drugi da ih ima sedamnaest. Ebu TaliЬ el-Mekki kaze: "Sakupio sam sva misljenja od ashaba i nasao sam cetiri vrste grijeha koji su vezani za srce, а to su: sirk, ustrajnost u grijesenju, guЬljenje nade u Allaahovu milost i bezbriznost od Allahove prijetnje. Cetiri grijeha koji su vezani za jezik: lafuo svjedocenje, potvora cestitih vjemica, lazno zaklinjanje i sihr. Tri grijeha koji se tici stomaka: pijenje alkohola, bespravno koristenje imetka sirocadi i uzimanje kamate. Dva grijeha koji se ticu stidnih mjesta:

Ьlud

i pederastija.

Dva grijeha koja se ticu ruku: ubijanje i krada. Jedan grijeh koji se tice nogu: bjezanje sa bojnog poUa". Oni koji smatraju da veliki grijesi nisu odredeni brojem, takoder imaju razliCite stavove u tom pogledu. Neki od njih smatraju da su veliki grijesi sve sto је zabranjeno u Kur' anu, а mali grijesi ono sto је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio. Druga skupina kaze da su veliki grijesi ono sto za sobom povlaci kletvu, srdzbu ili kaznu, dok se u male grijehe ubraja sve ostalo. Receno је da su veliki grijesi djela koja za sobompovlace kaznu na onom svijetu ili prijetnju na Sudnjem danu i da sve ostalo spada u male grijehe. 252

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Receno је da sve о cemu је ро svim zakonima postignut konsenzus ро pitanju zabranjenog, spada u velike grijehe, dok ono sto је ро nekih zakonima zabranjeno, spada u male grijehe. Receno је da se cin ili djelo cijeg pocinioca obuhvata Allahova kletva i kletva Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ubraja u velike grijehe i sve sto је spomenuto u prvim ajetima sure En-Nisa: 1 ~.:

~ ~ ~~: _ --.,,.с_-- ;;~·--

~.~ . ~ ~;~~

.Јт ~<~--

~Ј.Ј ~~Ј~

.-Ј~~~ (.$~

~

Ј - ..,. """

uj

~.,.... ..-

't .,....,

iь.~))tlj .,_~

,...

~

.

"'...,

o_,J;L.,.:j c..S;t\1

..,..1Р ,.~~ о

Ј~

~ - "",.

i

~~Ј от ~~k

r-'..J _ЈЛ.Ј ~

'т..~

.

.::'

".. .:::'

_..

,

fJ ",;

.u~l l_,юlj ~~ј !А? ')1~~ ~~ј

"0 ljudi, bojte se Gospodara svoga, Koji vas od jednog covjeka stvara, а od njega је i drUgu njegovu stvorio, i od njih dvoje mnoge muskarce i zene rasijao. I Allaha se bojte- s imenom Cijim jedni druge molite - i rodbinske veze ne kidajte, jer Allah, zaista, stalno nad vama bdi". 529 530

529 530

En-Nisa', 1 · El-Dzevabul Kafi, 181

253

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Treci ogranak NAJVECI GШЈЕН Veliki sirkje najtezi veliki grijeh.

Љn

Kajjim kaze:

"Uzviseni Allah је poslao poslanike, objavio knjige i stvorio nebesa i Zemlju, da Ьi Ga spoznali, jedino Njemu robovali, tevhid Mu ispoljavali, vjeru i pokomost posvetili i Njemu pozivali. Uzviseni Allah kaze:

"Dzine i ljude sam stvorio samo zato da Ме obozavaju"; 531

"Mi smo nebesa i Zemlju i ono sto је izmedu njih mudro stvorili. cas ozivljenja се zacijelo doci, zato ti velikodusno oprosti;"532

"Allah је sedam nepesa i isto toliko zemalja stvorio; Njegovo naredenje na sve njih se odnbsi, а nek znate da је Allah kadar sve i da Allah znanjem svojim sve ob~vata!"; 533 531

Ez-Zarijat, 56

532

HidZr, 85

533

Et-Talak, 12

254

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

" liT--Ј

I..S

"!" .:ЈТ --~ ~ tT-Qj 1:.--Ј "1" .:ЈТ ~ ~--iТ i:;бјТ ~Т ~ 1.::.:: • i~ ~Ј'-/'" " н_. i~ н. •

,.:.:_)ј ~5\/Т ~ L:j 9~~ ~.!Т ~ L: ~~:&Т ~f ij-~1:; l Щ·1 (_Ј /WTj

,,Allah је ucinio da КаЬа, Casni hram, bude preporod za ljude, а tako i Sveti mjesec i kurbani, narocito oni ogrlicama oznaceni, zato da znate da је Allahu poznato ono sto је na nebesima i ono sto је na Zemlji, da Allah, zaista, sva zna". 534 Ovaj ajet govori da је svrha stvaranja i obaveza da se Allah spozna putem Njegovih imena i atriЬuta, da se robuje samo Njemu, Jedinom, da mu se sirk ne cini i da se pravedno postupa prema ljudima. Kaze Uzviseni:

"Mi smo izaslanike nase s jasnim dokazima slali i ро njima knjige i terazije objavljivali, da Ьi ljudi pravedno postupali ... " 535 Ovaj ajet pojasnjava da је Uzvisёni Allah poslao poslanike i objavio knjige da Ьi ljudi pravedno postupali. Najveca pravda је tevhid, а sirk је nepravda i zulum. Kaze U zviseni:

' " ... S1rk Је, v '

534

El-Ma'ide, 97

535

El-Hadid, 25

536

Lukman, 13

, zюsta,

vel'k 1 а nepravd а" .536

255

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje Dakle, sirk је najveca nepravda, а tevhid је najveca pravda. Ono sto је oprecno ovoj vrijednosti jest da је to najveci grijeh. Stepeni jacine tog grijeha zavise od stepena njihovog suprotstavljanja toj vrijednosti. Dobro razmisli о ovom pravilu. Izvuci pouku iz njega i njegovih pojedinosti kako Ьi uspio spoznati jednu od mudrosti Najmudrijeg Mudraca i Najveceg Znalca u onome sto је propisao svojim robovima, · onome sto је zabranio te u stepenima pokomosti i grijeha; Posto је sirk direktno u sukobu sa ovom vrijednoscu, onje apsolutno najveci grijeh koji postoji. Uzviseni Allah zabranio је ulazak u dzennet svakom musriku. Allah nece primiti djela musrika i niko se za njih ne moze zauzimati. Njihve molЬe Ьit се odЬijene na Sudnjem danu. Doista је musrik najveci dZahil u Allaha, jer је na najgnusniji nacin potcijenio Allaha time sto Mu је pripisao druga. То је najnizi stepen dZehla о Allahu i najveci vid zulma musrika prema Njemu.

/

256

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Cetvrti ogranak BROJ VELIКIH GRIJEHA IЬn

Kajjim је spomenuo zajedno velike i male grijehe:

"Upitan је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio:

о

velikim grijesima,

раје

'Pripisivanje Allahu druga, neposlusnost prema roditeljima, lazno svjedocenje, bespravno uЬijanje nevine duse, bjezanje sa bojnog polja i lazno zaklinjanje, 537 da covjek uЬije svoje dijete iz bojazni da sa njim jede, cinjenje zinaluka sa komsijinom suprugom, sihr, UZU.rpiranje imetka sirocadi, potvaranje cestitih zena vjemica'. Ovo је, zapravo, sakupljeno iz svih hadisa. U velike grijehe spada: ostavljanje namaza, nedavanje zekata, izostavljanje hadzd i pored mogucnosti da se obavi, prekidanje posta u ramazanu bez opravdanog razloga, pijenje alkohola, krada, Ьlud, pederastija, iznosenje lazi na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govoriti bez znanja о Allahu, Njegovim imenima, svojstvima i propisima, uvjerenje da Njegov i Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem, govor ne uticu pozitivno na temelje jekina, uvjerenje da su Njegov govor i govor Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ро svom vanjskom znacenju batil i greska, cak kufr, dalalet i tesЬih. U velike grijehe takoder spada davanje prednosti razumu u odnosu na jasne serijatske dokaze i njihovo pogresno interpretiranje i vjerovanje u to, davanje prednosti pogresnim uvjerenjima, politici, misljenjima, sejtanskim otkrovenjima nad onim sa cime је dosao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oholost, hvalisanje, samodopadanje, rijaluk, spustanje odjece iz oholosti i ponosa, 'davanje prednosti u strahu i ljubavi stvorenju nad Stvoriteljem, zelja za uzdizanjem i sirenjem nereda na zemlji, psovanje Ьilo kojeg ashaba, drumsko razbojnistvo, osoba koja dozvo]java svojoj porodici da cini razvrat pored njegovog znanja о tome, prenosenje tudih rijeci, necuvanje od mokrace, da zene oponasaju muskarce, da muskarci oponasaju zene, tetoviranje, udaranje, naricanje, cijepanje odjece i drugih radnji prilikom neke nesrece, svjesno tvrditi da 537

Buhari,27, 66; Muslim, 89

257

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje ti је neko drugi otac, kidanje rodbinskih veza, lazno svjedocenje prilikom oporuCivanja, sprjecavanje nasljednika da uzme svoje nasljedstvo, jedenje strvine, krvi i svinjskog mesa, formalno se ozeniti sa zenom, а zatim se razvesti da Ьi postala dozvoljena prethodnom mufu, dozvoljavanje onog sto је Allah zabranio, neposlusnost zene prema muzu, sticanje znanja zbog dunjaluka i njegovo zatajivanje, uzdizanje pred ljudima, spletkarenje i prijevara, spolno opcenje sa zenom u njenu straznjicu ili dok је u hajzu, imati lose misljenje о Allahu, poricanje Njegovog kadera, Njegove moci, uzvisivanja nad Njegovim prijestoljem, poricanje da је On iznad svojih robova, poricanje Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, nocnog putovanja i uzdizanja ka Allahu (lsra' i Mi'radz), poricanje da је Allah uzdigao SeЬi Isaa, poricanje da se Njemu uzdizu lijepe rijeCi i dobra djela, poricanje da је On napisao knjigu koja је na Njegovom 'Arsu, poricanje da је Njegova milost pretekla Njegovu srdzbu, poricanje da se Allah svake noci spusta na ovozemaljsko nebo, poricanje da је On pricao sa Musaom, poricanje da је On stvorio Adema Svojom rukom, poricanje da се On zahvatiti nebesa jednom, а Zemlju drugom rukom na Sudnjem danu. U velike grijehe ubraja se i prislusliva:rije onoga sto ljudi taje, pokazivanje snage nad slaЬim robom, sluskinjom, zenom i zivotinjom, slike na odjeci, zidovima, kamenu i dr., prepricavanje laznih snova, davanje, uzimanje i svjedocenje prilikom uzimanja kamate, tocenje, pijenje, nosenje, proizvodnja, prodaja, kupovina alkohola i zarada od njega, proklinjanje onoga koji ne zaslufuje da se proklinje, vjerovanje vracarima i astrolozima, odlazak vracarima, sihirbazima, astrolozima, vjerovanje i postupanje ро onome sto oni govore, Cinjenje sedzde nekome mimo Allaha, zaklinjanje necim drugim mimo Allaha, kao sto је to Allahov poslanik rekao: "Ко se zakune necim drugim mimo Allaha, poCinio је sirk"538 ,

ispoljavanje neprijateljstva prema Allahovim sticenicima, slijedenje strasti i povodenje za njima, prinosenje zrtve nekom drugom osim Allahu; izbjegavanje brata muslimana godinu dana, jer је to kao da si ga uЬio.

Sto se tice izbjegavanja brata muslimana dиZe od tri dana, moguce је da · se to ubraja u velike grijehe; pozivanje u cinjenje novotarija i odvracanje od sunneta ubraja · se u najvece fatalne grijehe, а to је 538

Valorizator knjige kaie da ovaj hadis Ьiljeze Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi i dr.

258

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje suprotstavljanje Poslanik:u, sallallahu alejhi ve sellem; dvolicnost - ona se ogleda u tome da se covjek na jedan nacin predstavlja pred ljudima, а pred drugim suprotno. Dizanje zeljeznog predmeta na svog brata, krada ratnog plijena, da voda vara podanike i njegovo nasilje nad njima, kockanje i igranje razvratnih igara, ostavljanje namaza u dzema'atu, ostavljanje dZume namaza, guЬljenje nade u Allahovu milost i padanje u осај, nazivanje muslimana kafirom, spletkarenje i prijevara, uznemiravanje komsija, jedenje ili pijenje iz zlatnog ili srebmog posuda, da muskarci nose svilenu odje6u ili zlato, bjezanje roba od svog vlasnika, zabranjivanje Ьlagodati vode, zakidanje prilikom mjerenja na vagi, sigumost od Allahove kazne, nesudenje prema Allahovom zakonu, zigosanje lica zivotinja, ogovaranje, poricanje da је sudЬina odredena, prigovaranje, naricanje za umrlim, mijenjanje meda, uvodenje loseg оЬiсаја i pozivanje zaЬludi, stavljanje umjetne kose, cupanje i trazenje da se cupaju dlake sa lica, pravljenje razmaka izmedu sjek:uti6a radi ljepote, namjemo cinjenje grUeha ili nasilja, skmavljenje Mesdzidu'l-harama, neposlusnost roditeljima, jedenje imetka siroceta, bespravno uzimanje poreza, jedenje harama i __!1jegovo sticanje na bilo koji naCin, samouЬistvo i drugo, а Allah najbot]e· zna". 539

539

E'alam-u'l-muveki'in 6/569 i 584 '

259

260

Dvanaesto poglavlj е

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

IЬn

Kajjim, rahimehullahu te'ala, kaze:

"Nifak )е unutrasnja opaka bolest, koja kopni covjeka, а da on to gotovo i ne osjeti. U Ьiti, ona је skrivena od ljudi i vecinom Ьiva pritajena u osoЬi kojom је ovladala, а koja misli da uspostavlja red na Zemlji, dok, ustvari, ona samo pravi fesad. 540 Postoje dvije vrste nifaka: veliki i mali nifak. Veliki nifak odvodi na samo dno dzehenemske vatre. On se manifestuje na takav nacin da osoba pred drugim muslimanima ispoljava svoje vjerovrдje u Allaha, meleke, objave, poslanike i Sudnji dan, dok duboko u njenoj dusi to nije tako i potajno to smatra neistinom. On ne vjeruje da је Allah razgovarao govorom koji је objavio covjeku i ucinio ga vjerovjesnikom kako Ьi voljom i dozvolom upucivao, upozoravao i zastrasivao od njegove kazne. Uzviseni Allah је razotkrio vela iza kojih su se krili munafici, 541 u Kur'anu је otkrio njihove tajne i svojim robovima objelodanio njihovu sustinu ne Ьi li se sacuvali od te bolesti i zla njenih pristalica. Na samom pocetku sure El-Bekara spomenuo је tri vrste ljudi: vjemike, nevjemike i licemjere. Cetiri ajeta govore о mu'minima, dva о kafirima, а trinaest о munaficima. Radi njihove brojnosti, opcenitosti kusnje njima i zestine njihove mrznje prema islamu i muslimanima, islam је tesko njima iskusan, jer se izjasnjavaju da pripadaju islamu, da mu sluze i iskazuju lojalnost, dok su u Ьiti njegovi otvoreni neprijatelji. Svoje neprijateljstvo iskazuju u svakoj mogucoj formi, sto neuk insan smatra znanjem i uspostavljanjem reda i pravde, dok је to u Ьiti krajnje neznanje i fesad. Allaha ti, znas li koliko su samo utocista џ islamu unistili, koliko su njegovih tvrdava unistili i temelja porusili? Koliko su samo njegovih znamenja zbrisali? Koliko su njegovih podignutih zastava oborili? Sa koliko su motika sumnji udarili na njegovo rastinje da Ьi . ga u korijenu sasjekli? Koliko su samo njegovih izvora zatrpali i ugasili? 540 541

Nered Licemjeri

262

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

MALINIFAK Mali nifak se dijeli na: nifak ро ubjedenju i nifak djelom. Sto se tice nifaka ро ubjedenju, Allah, subhaneh, је u Kur'anu ukorio munafike i оЬесао im kaznu na dnu d.Zehennema. А

sto se tice nifaka djelom, ono је opisano u vjerodostojnom hadisu, u kojem је Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Tri su svojstva licemjera: kada govori - laze, kada ispuni i kada mu se nesto povjeri- iznevjeri". 542

оЬеса

- ne

Dakle, ovo se ubraja u nifak djelima, koji ponekad biva spojen sa imanom. Ako neka od tih osoЬina nadvlada ili prevagne, iman roba moze lahko izvesti iz vjere, cak iako klanja, posti i smatra se muslimanom. Iman vjernika stalno podstice i odvraca od tih osoЬina. Ali, ako se kojim slucajem one nastane u srcu roba, а ne bude prisutno nesto sto се ih udaljiti ili odvratiti od toga, doista је taj pravi munafik. Na ovo upucuje i govor Ahmeda iЬn Hanbela, rahimehullah: "Ismail iЬn Se'id kaze: 'Upitao sam Ahmeda iЬn Hanbela о covjeku koji је ustrajan pri Cinjenju velikih grijeha, а klanja i dijeli zekat. Smatra li se takav ustrajnim u Cinjenju velikih grijeha? Оп mi је odgovorio: 'Premda klanja i dijeli zekat, smatra se ustrajnim u grijesenju, kao sto kaze Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: 'Вludnik kada cini zinaluk, nije vjemik"'. Time izlazi iz okvira imana, i pada na stepen islama. Shodno Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, rijecima: "Alkoholicar kada pije alkohol, nije vjemik, kao sto kradljivac dok krade nije vjemik". 543 Takoder, shodno Allaha:

IЬn

542

}Зuhari, 33; Muslim, 59

543

Buhari, 2.475; Muslim, 57

'Abbasovim rijeCima

о

rijecima Uzvisenog

263

1

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje " ... А oni koji ne sude prema onome sto је Allah objavio, oni su pravi nevjemici". 544 "Cudno је da se moze sumnjati u kufr onoga koji ostavi namaz, а koji se .javno pred sv~etom poziva da ga obavlja gledajuci naostrenu saЬlju koja se priprema da njome bude uЬijen. Stojeci povezanih ociju, Ьiva rnu receno: 'Ili ces klanjati ili cerno te uЬiti?', а on odgovara: 'UЬijte те, nikad necu klanjati'. Irna onih koji ne tekfire onoga koji ostavlja narnaz i vele za njega da је on vjemik, rnuslirnan, koji se gasuli kada urnre, klanja rnu se dzenaza i kopa se u rnuslirnanskorn rnezarju. Dok neki od njih vele da је on vjemik potpunog irnana i da је njegov irnan poput irnana DziЬrila i Mikaila. Takvi se ne stide svoga govora i ne tekfire onoga ciji su kufr posvjedocili Kur'an, sunnet i konsenzus ashaba, radijallahu 'anhurn, а jedino Allah daje uspjeh."545

544 545

El-Ma'ide, 44 Es-Salat, 59-60

264

Trinaesto poglavlje ~

У'

STET ODSIR

16RSJJEHA

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

Prvi ogranak POJASNJENJE DA SU GRIJESI GLA VNI UZROK SVAKOG ZLA Љn

Kajjim, rahimehullahu te'ala,

о

tome kaze:

"Doista, gЩesi i poroci stete. Nema sumnje da oni stete dusi, kao sto otrov steti tijelu, u razlicitoj mjeri i kolicini. Postoji li ista sto moze prouzrokovati bolest i stetu na оЬа svijeta osim grijeha i poroka? Sta је izvelo Adema i Havu iz dzenneta - kuce uzivanja, slasti, radosti i srece, u kucu bola, tuge i nesrece? Sta је Љlisa izvelo iz nebeskog carstva, proklelo ga, istjeralo ga, zaprljalo njegovu vanjstinu i nutrinu, ра је njegov izgled pretvoren u najruznjji izgled? Njegova nutrina је znatno ruznija od vanjstine. Umjesto Ьlizine, izabrao је daljinu, umjesto milosti - prokletstvo, umjesto ljepote ­ rиZnocu, umjesto dzenneta- vatru rasplamsalu, umjesto imana - kufr, umjesto prijateljstva sa Uzvisenim Allahom- Njegovo neprijateljstvo i odbacenost, umjesto rijeci hvaljenja i velicanja Allaha, ispoljavanja tevhida Njemu- odabrao је rijeci kufra, sirka i lazi, klevete i zla. Odjecu imana zamijenio је odjecom kufra, krivog puta i grijesenja. Zauvijek је kod Allaha izguЬio polozaj i vise nikada nece posti6i njegovu naklonost. Na njega se srucila Allahova srdZba. Pored robovaпja Allahu i svih Ьlagodati, postao је voda svakih grijesnika i zlocinaca. ТеЬi se, Allahu, utjecemo od svih grijeha i posfupaka, koji su oprecni Tvojim naredbama i zabranama. Sta је Ьiо razlog svim stanovnicima Zemlje da је voda preplavila vrhove brda? Sta је prouzrokovalo smrtonosni vjetar koji је usmrtio Adov narod i rastrkao ih u daljine, ра su izgledali poput iscupanih palminih stabala, unistavajuci sve pred sobom kuda god је prosao, kuce, njive, poljane, stoku, nakon cega su ostali kao pouka ostatku naroda sve do Sudnjeg dana? Zbog cega је poslan uzasan krik Semudovom narodu, koji im је srca i tijela kidao i sve do posljednjeg ih unistio?

266

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Sta је uzdiglo naselje Lutovog naroda, ра su meleki culi lavez njihovih pasa, а potom ih strovalilo na njega, раје ono sto је Ьilo gore postalo dolje, tako da su svi Ьili unisteni, а zatim ihje iz nebesa grumenje od pecene gline zasulo, ра ih је zadesila takva kazna kakvu nije dozivio nijedan prijasnji narod? Njihovu bra6u zadesila је slicna kazna, koji cine nasilje.

а

kazna nije daleko od ljudi

Zbog cega је Su'ajbovom narodu poslan tamni oЬlak kao kazna, kada su se cmi oЬlaci nadvili iznad njihovih glava i zasula ih uzasna vatra? Zbog cega је more potopilo faraona i njegov narod, nakon cega su njihove duse premjestene u dZehenemsku vatru, sa dusama spaljenim kao tijela potopljena? Sta је unistilo Karuna zajedno sa njegovom ku6om, imetkom i porodicom? Koji је razlog unistenja pokoljenja koja su dosla nakon Nuha, 'alejhisselam, koja su Ьila kaznjavana razliCitim oЬlicima kazne? Sta је Ьiо razlog unistenja Salihovog naroda uzasnim krikom? Svi oni su do posljednjeg u ререо pretvoreni. Zbog cega је na Izraeli6ane poslan silan i mo6an narod koji im је Citavu zem~u pregazio, muskarce pouЬijao, zene i djecu mu poroЬio, njihove ku6e popalio i sav imetak oteo, а zatim ih је Allah ро drugi put poslao, ра su sve sto su mogli do temelja srusili? Zbog cega su se na rijih srucile razne vrste kazni i patnji, poput poroЬljavanja, rusenja · gradova i sela, tiranije vladara, pretvaranja u majmune i svinje i, na kraju svega, Пzviseni Allah se zaklinje:

uЬijanja,

" ... Do Smaka svijeta 6е prepustati nad Njima vlast nekome ko na najgori naCin tlaciti ..." 546 546

6е

ih

El-E'raf, 167

267

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Imam Ahmed kaze: "Prenosi se od Abduпahmana iЬn Dfubejra iЬn Nufejra da је njegov otac rekao: "Kada је osvojen Кipar, njegovi stanovnici Ьili su rastrkani na svim stranama grada, ра su jedni za drugima plakali. Vidio sam Ebu Derda'a kako usamUen sjedi i place. Upitah ga: 'Осе Derda'ov, sta tebe rasplaka na dan kada је Allah uzdigao islam i muslimane?'. 'Nista ne pricaj, Dzubejre. Zar ne vidis kako Allah lahko svodi racune? Ovaj naroda је Ьiо jak i ugledan, ali је zapostavio Allahove zapovijedi, ра su okoncali ovako kako vidis'." 547 Ali iЬn Dzad Ьiljezi predaju koju El-Buhteni prenosi od nekog od ashaba koji је cuo da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Ljudi nece kaznu" .548

Ьiti

unisteni sve dok sami svojim djelima ne zasluze

U Ahmedovom "Musnedu" Ьiljezi se predaja u kojoj Ummu Seleme kaze: "Cula sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem; da kaze: 'Kada se pojave i prosire grijesi medu mojim sljedbenicima, Allah се im poslati Svoju kaznu'. Upitala sam: 'Allahov Poslanice, hoce li tada medu njima Ьiti dobrih ljudi?' 'Da', odgovori on. 'Kako се se prema njima postupiti?' 'Njih се zadesiti isto sto је i ostale ljude zadesilo, ра се im Allah na Sudnjem danu podariti Svoju milost i zadovoljstvo"'. 549 U drugoj predaji se takoder prenosi da sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

је

Allahov Poslanik,

"'Na vas се se obrusiti narodi kao sto se za sofrom ljude obrusavaju na Ciniju'. Upitali smo: 'Allahov Poslanice, hocemo li mi toga dana Ьiti malobrojni?' 'Vas се tada Ьiti mnogo, ali cete Ьiti slaЬi poput morske pjene. Strah се Ьiti iscupan iz srca vasih neprijatelja, а u 547

Valorizator knjige kaze daje sened ove predaje vjerodostojan

548

Valorizator knjige veli da ga Ьiljezi Ahmed od nekog covjeka; ЕЬи Davud и "El­ 4.181; hadisje sahih

Melahimи",

Ahmed u "Mиsnedи", 26.056; Lanac ove predaje је slab, ali postoje druge predaje ovog hadisa koje sи sahih; kod El-Hakima i Bejhekija. Spomenuo ga је AlЬani и "Sahihи'l-dzami'и", 680 549

268

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje vasa srca се biti usaden vehn', rece. Upitasmo: 'Allahov Poslanice, а sta to vehn?' 'Ljubav prema dunjaluku i strah od smrti', odgovori Allahov Poslanik". 550

је

U Ahmedovom "Musnedu" Ьiljezi se predaja od Enesa, radijallahu 'anhu, da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleш, rekao: "Kada sаш otisao na Mi'radz, prosao sаш pored ljudi bakrenih noktiju, kojiшa su sjekli svoja lica i prsa". 'Ко su ovi ljudi?', upitah DziЬrila. 'Oni su jeli ljudsko шеsо i kaljali njihovu cast', odgovori шi " 551 011.

Spoшenuo је Abdurrahшana iЬn

i predaju koju prenosi Seшak Abdullaha iЬn Mes'uda, radijallahu

iЬn Harb, od 'anhuш, u kojoj

stoji: "Kada se u jednoш шjestu pojave kamata i naredi da se ono unisti". 552

Ьlud,

Uzviseni Allah

U Hasanoviш шursel predajama Ьiljezi se: "Kada ljudi uznapreduju u znanju, а zapostave djela, kada izrazavaju ljubav, а u srciшa kriju шrznju i pokidaju rodЬinske veze, Allah се ih prokleti i oduzeti iш sluh i vid". 553 U "Sunenima" IЬn Madze Ьiljezi se predaja od Abdullaha iЬn Omera iЬn Hattaba, radijallahu 'anhu: "Bio sam u skupini od deset шuhadzira kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleш, kadaje okrenuo lice рrеша nаша i rekao: 'Skupino шuhadzira, molim Allaha da vas ne zadesi pet stvari: - kada se u nekoш narodu prosiri neшoral i pocne se javno ciniti, oni се Ьiti pogodeni kugoш i bolestiшa koje njihovi preci пisu ni poznavali, - kada ljudi pocnu zakidati na vagi, Ьit godinama, teskim nedacama i nepravdom vladara,

се

pogodeni susnim

550

Ebu Davud prenosi od Sevbana, 4.297; AlЬani u "Es-Silsiletu'l-Sahiha", 2.958

551

Ebu Davud, 4.878, od Enesa, radijallahu 'anhu, sa sahih senedom

Valorizator knjige kaze da ga prenosi Hakim od Љn 'Abbasa, radijallahu 'anhu, i ocijenio ga је vjerodostojnim, sa cime је saglasan i ZeheЬi 552

553

Ebu Nu'ajm u "El-Hilje", 3/109, kao predaja koju prenosi Sulejman od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem

269

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje - kada ljudi prestanu davati zekat na svoj imetak, uskracena kisa i, da nije zivotinja, ne Ьi nikad padala,

Ьit се

im

- koji god narod prekrsi ugovor, Allah се dozvoliti da ih pokori neprijatelj iz drugog naroda koji се im oduzeti ono sto posjeduju, - kada njihovi imami ne budu radili ро Allahovoj objavi, Allah се ih okrenuti ј edne protiv drugih". 554 Omer iЬn Abdulaziz је napisao pismo namjesnicima pokrajina: "А potom: Ovaj potres је vid Allahovog kaznjavanja ljudi. Ostalim pokrajinama sam napisao da se sakupe tog i tog dana. Ко kod sebe bude imao neku obavezu, neka је izmiri, jer Uzviseni Allah kaze:

"Postici се sta zeli onaj koji se ocisti i spomene ime Gospodara svoga, ра molitvu obavi"; 555

"Gospodaru nas, sami sшо seЬi krivi i, ako sшilujes nаш se, sigurno сешо Ьiti izguЬljeni"; 556

nаш

ti ne oprostis i ne

"...Ako шi ne oprostis i ne sшilujes шi se, Ьit cu izguЬljen"; 557

"... Nеша boga, osiш ogrijesio рrеша seЬi!"" 558 554

IЬn Madze, 4.019

555

El-'Ala, 14-15

556

El-E'raf, 24

557

Hud, 47

558

El-EnЬija', 87

270

ТеЬе,

Hvaljen neka si!

А ја sаш

se zaista

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Imam Ahmed Ьiljezi predaju od sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

Љn

Omera da је Allahov Poslanik,

"Kada ljudi pocnu skrtariti na dinarima i dirhemima, i pocnu poslovati sa 'inom, 559 drzati se za repove krava i ostavljati dzihad na Allahovom putu, Allah се im poslati nesrecu i nece је otkloniti dok se ne vrate svojoj vjeri". 560 Hasanje rekao: "'Ina, tako mi Allaha, ljudima".

ШЈе

nista drugo nego Allahova kazna

Od Ebu Bekra es-Siddika, radijallahu 'anhu, prenosi se daje rekao: "Vi ucite ovaj ajet ali ga ne razumijete kako treba:

~t;_"~".J;'~ЬTI~\~1~-

~~

Ье

~ ~(-~!--~ ,_.c~~·.f,_.C'\;._j Ј;,_.; .JTI":гlL

;(...)"-'F'tJ-Ar~

г- г~ _у...о;.(ј._.

'"1':.'­

"0 vjemici, brinite se о seЬi; ako ste na Pravom putu, nece vam nauditi onaj ko је zalutao...'' 561 А ја

sam cuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da

kaze: "Kada ljudi ugledaju zalima, 562 ра ga ne sprijece u onome sto Cini (u drugoj predaji stoji: 'Kada vide zlo, ра ga ne promijene'), Allah се ih redom kazniti Svojom kaznom''."563 Imam Ahmed spominje Dzerirovu predaju u kojoj se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

Ьiljezi

da

је

"Kada se medu ljudima pocne siriti nemoral, а ne budu se suprotstavljali oni koji su brojniji i mocniji od onih koji ga cine, Allah се tom narodu poslati kaznu". 564 559

Prodavanje robe za odredenu cijenu na odgodeno placanje, zatim kupovanje te iste robe od iste osobe za manji iznos, cime se zeli na lukav nacin izbje6i direktna kamata 560 Ebu Davud 3462; hadis је sahih ро s~im putevima predaje; AlЬani ga је ocijenio vjerodostojnim 561 El-Ma'ide, 105 562 Onaj koji cini zulum (nasilje) 563 Ebu Davud, 4.338; Tirmizi, 3.057; hadis је sahih 564 IЬn Madze, 4.009; hadis је hasen; pogledaj u "Sahihu'l-dzami'", br. 5.749

271

,, OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje U "Sahihu'l-Buhari" Ьiljezi se hadis 'Usame bin Zejda, radijallahu 'anhu, da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Na Sudnjem danu се covjek Ьiti doveden i bacen u Vatru. Njegova utroba се se raskomadati i on се ро Vatri setati kao magarac ро guvnu. Oko njega се kruziti stanovnici Vatre i upitat се ga: 'Covjece, sta te snaslo? Zar nisi ti onaj koji nas је pozivao na dobro i odvracao od zla?' 'Pozivao sam vas na dobro, ali ga sam nisam cinio. Odvracao sam vas od zla, ali sam ga sam radio"'. 565 U "Sahihu'l-Buhari" radijallahu 'anhu:

Ьiljezi

se predaja od Enesa

iЬn

Malika,

"Vi Cinite grijehe koji u vasim ocima izgledaju tanji od dlake, а mi smo ih u vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, smatrali teskim grijesima". 566 U dva "Sahiha" Ьiljezi se predaja od Abdullaha Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

iЬn

Omera da

је

"Jedna zena је zasluzila dZehennem zbog macke. Zatvorila је dok nije krepala. Nije јој dala da jede i pije, niti ju је pustila da se sama hrani". 567 Је

li ti poznato radi kojegje grijeha iskusan Ejjub, 'alejhisselam?

Kada mu је dosaojedan slabasni covjek i zatrazio od njega da mu pomogne i da ga zastiti od zla nasilnika, on mu nije pomogao, niti sprijecio nasilnika od njegove namjere, ра ga је Allah zato stavio na teska tjelesna iskusenja i iskusenja u njegovom imetku. Imam Ahmed Ьiljezi daje Hilal iЬn S'ad rekao: "Nemoj gledati u velicinu grijeha, vec gledaj prema kome si ga pocinio". Fudejl iЬn ljjad је rekao: "Koliko је grijeh sitan u tvojim oCima, toliko је 011 kod Allaha krupan. А koliko se grijeh teЬi cini krupan, kod Allahaje sitan". 565

Buhari, 3.267, 7.908

566

Buhari,6492

567

Buhari,2365, 3318; Mttsliш, 2242

272

...

OAZA ЈМАNА - Thn Kajjim el-Dzevzijje U ,,Мusnedu" i u Tirmizijevom "Dzami'u" Ьiljezi se predaja koju prenosi ebu Salih od ebu Hurejre da је Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Kada vjemik pocini grijeh, na njegovom srcu se pojavi cma tacka. Ako se pokaje, udalji od grijeha, zatrazi oprost od Allaha, srce се mu se ocistiti. Ako se ponovo vrati grijehu i nastavi ga i dalje ciniti, ta tacka се se siriti dok ne obuhvati cijelo njegovo srce. То је rijec о kopreni koja se spominje u ajetu:

"А nije tako! Ono sto su radili prekrilo је srca njihova"."568

Tirmizi kaZe daje predaja vjerodostojna. Huzejfe, radijallahu 'anhu, rekao је: "Kada covjek uradi grijeh, na srcu mu se ukaze cma tacka, sve dok ne postane kao cma ovca." Ebu Na'im Ьiljezi da је Ebu Derda' rekao: "Neka se vjemik pripazi da ga srca vjemika ne proklinju, toga i ne bude svjestan".

а

da on

Zatimje rekao: "Znate li sta је gavni povod tome?" "Ne", odgovorise. "Covjek cini grijehe kad ga niko ne vidi, ра Allah unese mrznju prema njemu u srca vjemika а da on toga nije ni svjestan." Abdullah iЬn Ahmed u knjizi i zuhdu Ьiljezi da је Muhammed iЬn Sirin, rahimehullahu te'ala, kada su ga pritisle brige zbog dugova koje је imao, rekao: "Znam da uzrok ovih briga lezi u grijehu koji cetrdeset godina".

~am

pocinio prije

Vrlo је vamo spomenuti kada је rijec о grijesima, sto vecina ljudi pogresno razumije, а to је da, ako se posljedice grijeha ne odraze odmah, ljudi ih zaboravljaju misleci da nece ispastati njegove posljedice kasnije. 568

El-Mutaffifm, 14

273

lЈ[;:й1 !Щ~([anчvjerilikШd jedin:e:;:фfiЏkei(pogledш;)(fil [djeC'ai:ali~!rkzщiSljao о

~riij'egoмbj!ПjiipotiiJ.;r.пe.гnff6i:,odolblje;.,i~pawф.~шHш.иkmw Di!.~ёcetio:xr;~naot~j

grijeh 6es ispastati nakon cetrdeset godina".

:ors.·f::."j

~'j\i

.юf6.s!Grijeh\iЩa(~\OOju:pesi[jedi~~3}f(j)jaгse;·nфщozci~иЬrZJati~:Цjtiгddg(1)Џiti.

·:;:з j)l~islli~Њ'iнi~'Bt~!.f~Jii'jtf~~fШd:~;,<;тlя:~ ,.r:i."k)[(i~?. Ьо riJr;[_ш ,CIJJoi:ol;.i;{ ~г. с:л_Јо, -

·· ::·..~-~,:·:· :~:; -::JI.fH:I 5[Н~.О I J:~~t Г\ТБЈt~Н-~Ј i iJ0~1I_I'J~~ IЈЛ]\Г 0\ГОПО(i ~~G O);i-\ 3}1·.\г.iЈО

:')Z

Ј: јрЈЩ9:g~ф,~ s_e ~d@i·1Цqyd~k. ;:p~qiJJ.i"fgf.iji~b:iU;o iJ~j:P.o.~ti!,,Jfiov~.Ф ;:(ljtltbl.""t io.&j:e.ti ј! ~·ип:rю<}~

njegove posljedice".

~Ј\!Ј~ r~~=;Г)n:t Лf.Г.~~·;· ·:?~~.f:;)io ~;г .fЈГП tГ:Уiг Б!.Т ~Ii~iJтg iЬЈГНЈ )[;·;;·~.У~У!.) E;.~]~~~:i~... ~ :,.~ .fi:)'IC• GJ.Г.fO ОБ::Ј

,.

iпi~.1 )i.':)i>f"CJ~~)~-~

Ьo\tcq iп·I~.ч!. ::1i~ ь1~· i~ ~JБl"'I

.r.\

rћ.:.![Ј

Hl1 ~.ff;i·ч ~~fl

(J:;.-Hrr

Б~t Ьв:~..t

., J:;I·r~·o~)\/

эi·. оЈ s ~--:~1-~:Jf ~~iiл fJ (Jl fJ 'IS':~o~~JБ:5~

ОЈ

. {Ytl.f~)!.. rl.Hf.eJJ.J\. ... ГН{)!-25~~ iJ"iпi:)JJ (Н;.:Ј•.:·Ч j?.fJSiTг f_{f."fl ~~) r.:{Бi.f.J\. ~rн~s.sfsнJc:goc[

:,[oтs:u ·Ј{_~ sJf~. iJв.rrsoqG нtр:t.~·Јг н ":}i_r.п Ji.~~~t'ro~~ о;Iн.А опгвt. iн:-r ;:зiil··Г vел:.tнх~) (J~fHj:~~ Drugi ogranak ;ю.Ioiгcq нlш.;\i;;~s:о.Ф) i вћ:·г,- Бјрю.счЈr:;::: i.oJ~:.u~it ЈЈ нгп-вt on~ti f3\.i]~!J-:тfSoJJ ~.:Ј:Уrг ov·o~~~r_rr пп r;I F6.r.г.к2 :)н пi.!-J·:rl нrЈ-rвЈ -· · 'PflSLJEDIGБ. GШ.JfН.;-~ .. ,. .... ,,, ... -~ -r ·· .. ·~ ;;'r~ · ·'~·т··· ~~,:;· .:..1f.::.'fti.5 :::~~ ~.iJt~ ОћЈ'~ ~Jl,:: ~)'f ~~'=J1. r1 .J;jS t>-f11. )J ОЬЈ~::t.:Ч_ ~1L :.~:::ll!.Il) .! .. )-)Н COL;_-.i-D._1~J. 1

. ь:)2иg...{~ЈI:џ;:! ~:z~. с~Ј;~ ";;·v~E .Ji_!!JJlPJ h~iэf.fi~~ i~ ~<:~lt~f\i'2 ~;:;L :tгoп·"Jo.,::fo(I ~O. ?fo O'to;g::;Cn~

~-~) (ј1Бј~tРЉ&--~ЛЈНЪ:fЪ~Ш!fЈЋ~Ј,аА;у:С~~;Ј.,~r-Јfй,е:яЈ~.,; :;1 t.. Јгсп~i (Ј<Јп~.~'i вчо[?,~3 i_п

и r::j:.A,@rijesЩ_cimajuJ i~oHkQ;'1~sili2 i:ts~ih~f)o~ђ~dtc·aтpoчstiif€ 4 ~)ёf(§Бnа 1rrivmru ~blidlli:eni!J•;.wye•0ijщЭtb~:s~0 ~Jl~\щ~f'Ш~-v:e-j}'osђ_~d(!fe~~ш-'s

- uskra6ivanje znanja, jer zflJ~j~ j~~~ЏJgtШrQбje: AU~fi ~~fitia''ii~ ~{
1

1

1

1

::·acgcijeВЊgastrtor SYg~I~.,"-Њ~
rahimehullah, on је uocio njegovu fantasticnu inteligenuirj:w
Ь~Ј ~~*~Ш д1Yvi
ugastti tamom gnJena ,

-c;ci·'(·;-o_~N_,ski)~~,\Yч,~ie ,9~~!~,ЈЬ~";Ј--Р .. ~t:JXtusн~f];u~; 1 ~1e qi}jД~1\.Jpri~CШJ1a Ez~ojQj stoji Gaa.. eov elC'lJiv'·::rli"en ·о slcrbe 'i ''q··. ·'.:• lia :ко."'' "'е.. б" "о .. kao~ sto 1 1 1

blP riьW.Ћ~rf~{љ" м~Ы&f~~~ ~~љa~rн~u~J~\~ti :~-~~ь~o.tg!~"~~~~i 2~RfP~f'~~e!~~~~~~rt;!~ri:ю1fЧ~rљ;x ~~~,е iP(J~~~в~~~~~-;_~~g ~~!~~~~Је ,сш~гэl ~ .з-ro\ro;g qЈ\д,::,~:п c:r/W ш'Iо ш;" s·н~Ј.Ш§,.::.•GЈ ЈЈЉ ,1;1.fl~~'"" ~~·'-~"-''"'~

sfl1~; БПINАЕ1 .Iiim:::юч fПО О! !12 !:Ш iJ!_BЛ:S: ~П juг gFijeSi!lii/kJ: o~j~.a:Jtl lsrЬшi :izmbltu>ЩёgЋJ i Allaha. Ne postoji nijedna :ayozehlaljskhi~laRt k&j'::l/btr9eifnHg~&:~ш
ЈЈ:)Ђ weieш9M~~i~\I.~:.~Slжgn~кF) qti8.Щ::§fffitr~~c~ir2t~~~~ggr;!;~Пa ne Ьoli: ,_f<.ц..-1!:1 .. Ьi соЪ.1еk iS8Ш.O., [a7.llmnm·emoo-a(). r}.·'ZY11Ci .,r,IQ,,.lrп ,-jz ,o·G:VQga 1

\;!~.~~~~ {U~1,j~:~~~
!1.fil-lt...

t·J\.fil ...

\}.J.Ii.:.."} .... _

·....11...

._,.__._1

(?(li~'бtиd~иo~v' k!6ftl:!~::([[bЖaaait:fureJtuгgriiJ&~n11ШЧitjtiшtr~~~~ёь~в bRiЪ .lro1i sд У.Ј. emi"'i•. Qn .1яsno ·p:r.iщ1ec;u,i~г.tu,nmdenos.t-.kojд~li.e:nr.isнma;'medu [iЈј!-Ј:'Г:. ~~.... ._,,1~..0Jt,-5!~11L>.fТ~Т'i_:t1~~(.-i'l1_ .,.,.~.,~ '~1_. о..!Ј-:с~.Ь:? .._.~~·---. ··~ •.!

вffiШ1flэ§Xбь8}P.J;~,9BЉЩ.9CJ-oЯJ1JJ5-vSJ~в:.~Hft1ie9--~J!1!1rtQ~.c:m.i!Jet;,ЦJi~.l!Yi.Ь.i$).J~la. 0'Ц~lff~Ф@illi> :W-Чуј~ ~~ri»A~ ~pr!~~~jod p:j.i!licj §YeвJi~j;~\~e,,~Ь.~izi~'J~ejitlm.Фv~j

stranci. Sve sto је

Ьlizi

njoj, sve је vise udaljeniji

od.~~1;t?anke~~Mile.Ц.tiV:ng .

. Та otugen,ost .p9stepeno.jaca, sv~ d_o_k. ~J?O.ffi:UПQ~t,i n~ QYliiOЉ.-~,se onda rpSffiWЧiЊi8&'1ij8~«tsьJgMbvИ ШiBftig~;uщ~~е 1 i 1Џ6Шs·љ~~~t~Q,:~a,:»~-.Jцaj;u

grijesnik postaje otuden cak i od samog sebe. Jectan· '·~а '~i~prif\!Jiih prethodnika rek~d>(~:e:r1 йf{:ad~нpogrijё~hiE:ipftl'il@V~ii~ifu~ J:tsЋe'
j-~51-~fiн~·PlЯm1-cP
•

•

• ..

posao zapocne, u njemu se osje6a poteskoea,·-ste-ukazuje-na-·cinjenicu-~f!a onome ko је bogobojazan Allah olaksamsvakrtiaц8fvat9-дf\:koнH.rliJe ?;1].15

OAZA IМANA - Thn Kajjim el-Dzevzijje bogobojazan, Allah се mu svaki posao uciniti teskim ... Allahu, kako је to samo cudno! Nije mi jasno kako covjek nije u stanju spoznati sta је uzrok zatvaranja vrata dobra i otezavanja poslova; - tamu koja se srucila na njegovo srce dozivljava kao tamu u gustoj mracnoj noci. Grijeh је postao tama za njegovo srce ~ао sto је mrak za njegovo oko. Pokomost је svjetlo, а grijeh tama. Sve sto је tama gusca, njegova izguЬljenost је veca. Takav covjek nesvjesno pada u novotarije, zaЬlude i neoprostive grijehe, poput slijepog covjeka koji sam seta u tamnoj noci. Ova tama pojacava se tako da postaje vidljiva u oku, а zatim na licu, tako da се је svako moci vidjeti; - grijesi slabe srce i tijelo. Slabost srca је vidljiva i vrlo lahko moze dovesti i do smrti; - grijesi se razmnozavaju i granaju tako da se covjek vrlo tesko od njih moze osloboditi; - rob kada grijesi, njegovo srce ne osjeca rиZnocu njegovog . postupka. А kada mu to prede u naviku, ne smeta mu sto ga ljudi vide u takvom stanju, niti se obazire na ono sto о njemu govore. Teskim, okorjelim grijesnicima glavni cilj, kada pocine neki od grijeha, jest hvalisanje pred ljudima koji ne znaju da su to oni pocinili. Takvima se ne oprasta. U vecini slucajeva, njima su vrata pokajanja zatvorena. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao је: "Svakoin се iz mog Ummeta Ьiti oprosteno osim onima koji javno grijese. Od vidova javnog grijesenja је da Allah pokrije sramotu Svog roba, а on је nakon toga predoci drugima govoreci: 'Danas sam pocinio to i to', otkrivajuci time sebe i svoj grijeh, а Allah ga је Ьiо sakrio". 569 Svaki grijeh је zaostavstina nekog od prijasnjih naroda koje је Allah unistio. Homoseksualizam је nasljedstvo Lutovog naroda. Kada se uzima - trazi se vise, а kada se pruza - daje se manje; ovo је nasljedstvo Su'ajbovog naroda. Uzdizanje na Zemlji i sirenje fesada na njoj zaostavstina је faraona i njegovog naroda. Oholost i silnistvo zaostavstinaje Hudovog naroda. Oni koji nose neka od neprijatelji; 569

Bцhari, 6.069; Muslim, 2.990

276

oЬiljezja

ovih naroda, svi onisu Allahovi

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje - umanjivanje vrijednosti roba kod njegovog Gospodara. Hasan el-Basri је rekao: "Oni su beznacajni kod Allaha, ра su zgrijesili. Da su imalo vrijedili, On Ьi ih zastitio. А kada rob postane beznacajan kod Allaha, niko ga ne moze uciniti vrijednim i postovanim. Uzviseni Allah kaze:

" ... А koga Allah ponizi, niko ga ne moze postovanim uciniti ... "''570 Ako im ljudi izrazavaju postovanje, to Cine iz neke koristi ili potrebe od njih ili zbog straha od njihovog zla, dok su oni u njihovim srcima nesto najnedostojnije i najprezrenije sto postoji"; - rob postepeno cini grijehe, sve dok u njegovom srcu ne postanu sitni i beznacajni, а to је znak njegove propasti. Sve sto је grijeh u oCima roba manji, sve је veCi kod Allaha. Buhari u svome ,,Sahihu" Ьiljezi predaju od IЬn Mes 'uda, koji kaze: "Vjemik svoje grijehe posmatra kao brdo koje se svakog trena moze strovaliti na njega, dok grijesnik svoje grijehe vidi sitne poput muhe koja mu sleti na nos, koju pokretom ruke moze otjerati"; 571 - zbog prokletstva koje grijesnik na sebe priziva, trpe ljudi i zivotinje. MudZahid је rekao: "Kada bude susna godina, zivotinje proklinju grijesnike iz redova Ademovih sinova, govoreci: 'Ovaj musiЬet572 је uzrok sina Ademovog', i ponekad kazne za uCinjeni grijeh prouzrokuju prokletstvo roba cak i bezgrijesnih"; - slabost i ponizenje. Sav ponos је u pokomosti Uzvisenom Allahu.

570

El-Had.Zd.Z, 18 Buhari, 6.308 572 Nesreca 571

277

Znaci, neka је trazi putem pokomosti Allahu, jer је zasigumo drukcije nece naci. Neki od ispravnih prethodni~~гiihd.llfls'tt ioћr&a:J:l~initi dovu: .,. .. )"' •:... ~~- ''· . . 1 ~- ~( ..... -~

i::_"'(.:;;~фJitilinбj~·'pd'aart. Щi ·p·oh~~

pokomoscu ТеЬi i ne ponizi me radi . grij~~~k~j~ s~ Pg'i ·rаьа, i

··

tQr;;џzr~~'.i~t:~"' ,.JJJH.PP&taд,t(;;:P,~ЏI~r4Ц·гг,1Jotoщ,,-.~~islн, rrneJ.drп9~>~~elefa ·

11r:0~1aЋi~s~j~t:i{-.8l{n'вi:.1йuiatfik;~: :·,· ~-" :~:r\,;" 'r~~·:_ Б~~;.~::-. ·:~:r. ~(- : r ;.·- ·~ ~ \Ј .~.)!1 ~1-:....t.~ ~.W··!'jil~ 1 ;.T ~-~ !~.i~~.f ]J~d ~J::.t,.::.-:-~U·..rVli.!,~-·- ... tJ r..:·.t:,i:эi..iZ.~ \~ .... :.. . :;. ~.Ј> 1 ..:,..:,.};,)

..

·,:; "'L.' > l.ll ll

~

....

.u·,_}

;.··!i_c;c~~l]~ч~r~)Ж!~otl1lrJ.}~!

:rt·Js:tгocr :э.п [~:JI2 П1~'i'0~_1.Зf...f! н""Ј:)t) ,)\{'f. e~jfi:.~tx"I~1 j{f~_~),..,kfffe~t{.;J!?09-i~{)! --·­ ;:~·п~:-\,,

,Jt .•.

!J•,J

rr r~~i·t·,.o ~:- f"1r~~ .с.,ч·? ;+~·'-'(f'()~~·r~ ~:;\Гr'H).:·,~i"' -.__~~-·:(Т'·~~;.,~ ··у·~ r.;: ['p-f·~~p·-;~;·c .. f ~- ~[Yt·[~ ,ј ,1,~"\;'.lC~ ,•Ј.> -';_'-' ,OJG.» ·• •"<1 ·,Ј • '·'c~"f'.'·' _..(t.•."··" 'Ј\.\-).,;.' --;;.,'574}!.~.::;11.1 1 Ј"'' ·~

'·'1· .

"А niJe tak:o. Ono sto su radtli prel~~}~2Љff-'ISfJ(;~;~JJY.9'Щ ·яг Дп.ш:п нсkн

:з~;~а~:А ,,!lfб.rje~~gtlijeft!'!)Иtt~ah:JJ~r t~kiltfi~ ::rr~э\~;jJOsteperro; ~akilpђanje ~.ffiЯа;;п~щ: g~CJ;,~ \~!9~ ~Ј1:Б;;IRЯ§-1~1Wв~~ 1мшщ;~о~~ti·.~f ;)~.5\~~~i1il'1Ь1.'1J~~- su 1~~~}тР9~~.~!1 rH-FJ19~9~1NRJ~:~yP.JtB~~iЊ~rяBћ ~љ~~~Н 8Ьћl~~ i tWJffi~G -· ЧЈIОЯ~,\!rШ1 !"? .... . .. ·-~ .. ~ -~ . ··~ • . • rekrivena" <

P

-' ·;"rћП:3!}i.1 ЭSОfП 5)Јr.п ШO:f::i'.C-IOCJ ЈЈ(_Ш[ ,ЗОН ЈШ [iB12 IEH

.

r1 Нl;d ..,.,.1· .. h • k d hrd v• • ; ~~-~usђp<_~_.tO!!fi 1 8 1 ;J.~,г'ta""~;џ;~,~ ., 1. a.rr~ji;;gf,IJ~11 a.~, .. ~-·~'~s~.~~ .,.. ~--:-Pr_gsш, 1 tadanp6si~pen6 z~ili~ati"'ci]elo 'srcё.',kada se·\fo dogodi:'zape~ari~g,~,-~..~Pr~~ njega se spusti koprena koja ga ucini tamnim. Ovo ako se dogodiLn'akшi ispravnog zivota, tj. upute, srce postane tako iskvщ-~:g.91 ~A219,e,~.ttJiн.лtako da ga neppjat~lJlahko ~ayJ~da i U~ЧЈ.јещуа kсЏю nje~u odgovaщ.. , (;!

v

•

•

Я\ТОiЈ:Э'i Sf Э.iJH'i2::)fГf~~ IJfiH1)JfY1П 5( П[ЈОЧЈS ~BПF!)O;Q ~.П2~Н2 ЗЈЈЈЈd Bl.)Л)i.~" : t'onг·~--· ·.~-9.~. fi ~~--r·: -:!~-~--~ S:\ё 1.1.:НGiJ!;_, c:/.:~~". ..,.t ·--,--:(..,;< ~~)!" .,Ј:>'• ~-.·r-r ·~, !J,Vt.1L-.!J.;_,,., ~~; .. -~"ђ"".-_r.. ~"· < , ,;:;,.Ј·,} .:;::.::.... .!~,>.:..tO•HJS O
·"" ·

1

••

t

~Јrе;:я.:Ј fJI~)J::!CU)Ч ~;Ј гi i й2~~ f)~~~1~i~~1 (i

573

El-Fatir, 10

574

El-mutaffifin, 14

278

li_;(!\f); г·~'•

·<( (,fl:Jt:._:fr!

t;

:;. \"3,_~~~с~,:9g~~Л~~ ,шs:I~:;;..

ЕЛ ti~o'!tШЛ:C; ;:,~_rд;~Hl aO\l)JJ>j' i_oнs

iJt-!~:JJi;it~~~в

·;;1,r

RUZNOCA SIRКA 1 GiiJJJi.ЙrГfTf;:\!.J 1.ю (гос:...чi оЈ~)<~ 12-(}f.Г~i1'l\t.[:;o

;

n:)э~;·f/ЈП

e.!П.U.iUi,:

;_~~эчf_:.~П

l

;,Ј.~:;.~) ...LiTi?

01 ~ эf

;Ј~~-·

Uzvisen.i Aliaћ Је~ ntiz\t.Цo '.sirk,:zina:lЏki.--homoseksukliidst:pogatiim. 1. :Ji; ПО i Ј!э~)":'Ч:'~. i:~~:,н-тЬ ffJ~Yif ofi(~ fJ:S~ Э.ПS.i~)~

p_OkVЗrBtiifu)~J -~ПО ./\~ .\:riJEC!IЧ\'~5П ./~Г':Ј

.!.по O.i~; 0110 iJг:~r,

f

~Јг i"ПB~~Ol1, .).:)i'1~~JJfff

"0 vjemici, mnogobosci su sama pogan ..." 575

I kaze:

·Я:~bYd~~~~~~~rf;1~м~~~:Pt:~zl~~1~~u.1J

{,_

ћ~.{; о

•.,. .... ·r-;

,.,_,

,;(;,;, ., '

щ-~..:т".:..~.-,~ ~: :ц.."Ј -4~~-~--~i t:~...,~~.......

:

,.~\'~~ !::.i_, i_~~,"~~;~~~1iif· ..

,.

·-~~~~~ :}1

, ' "ГLutu mudrbsћ znanje dadosmo i iz grada ga, u kom su stanovnici njegq~t,,щ!Yr.~fПe ;$1vЩ"ј,сf,\ЏЛ~?r izрау~~щя.,.-:;: 1 to?.,;;ttt~Чnu~,iЬij,~~e p.arod r~~VJ~\~~i~~gi~;;~~-- ,.д,;;~:··~"··· -·-·'!;·'--- .. ! ;:,::·;·~;!).>!" њ. ' "

...

гn l;~aZ'~:;za;~ne ko-jicCi:tltkiilnal~~~~Ш:'/IЧiЩ

i

, ~

"'

:.

"".

;tt

,/"'

Ј.

",.. ,".~~

"""

:.. ::..t\~·...:..

:; \·: . !~·~f~.i \/ J::'10Cf "". Ј. ".. "",., ::..11 · ·.LI

~ ···~' 1.~~~~~~~ ..~~,; , ",. : э~~:.~,))I. .~ "..

575

Et-Tevba, 28

576

El-EnЬija', 74

577

Nur, 26

,JI

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje Ova pogan moze Ьiti unutrasnja i vanjska. I_kada pretegne u dusi i srcu, cak i znoj takvog insana zaudara na truhlost, а poznato је da је znoj Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mirisao kao najljepsi miris, kao sto se to prenosi od Ummu Sulejm. Sirk је najveci zulum, najveca odvratnost i najmrze djelo Uzvisenom Allahu. Kazna za njega na dunjaluku i ahiretu veca је od kazne za Ьilo koji drugi grijeh i on је neoprostiv. А oni koji ga cine, musrici, pogani su i zabranjeno је jesti ono sto oni kolju, zabranjena је zenidba njima, nareduje se prekid svih veza sa njima, oni su Allahovi neprijatelji i neprijatelji meleka, poslanika i vjernika, i njihovi imeci, zene i djeca dozvoljeni su vjernicima da ih uzmu za svoje robove. Uzviseni kaZe:

"1 da Ьi kaznio licemjere i licemjerke i mnogobosce i mnogoboskinje koji о Allahu zlo misle- neka zlo njih snade! Allah se na njih rasrdio i prokleo ih i pripremio na dZehennem, а grozno је On boraviste! " 578 Ikaze:

"lma ljudi koji su mjesto Allaha druga bozanstva prihvatili, vole ih kao sto se Allah voli ... " 579 А

musrici kafu svojim bozanstvima u dZehenemskoj vatri:

578

El-Feth, б

579

El-Bekara, 165

280

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

"Allaha nam, Ьili smo, doista, u ocitoj Gospodarom svjetova izjednacavali". 580

zaЬludi

kad smo vas s

1 ne Ьi ovo izjednacavanje u Ьicu, niti atriЬutima, niti djelima, niti rekose da bozanstva njihova stvorise nebesa i Zemlju, niti da usmrcuju i ozivljavaju, vec ih izjednacise u ljubavi i robovanju Allahu, sto se moze uoCiti kod mnogih koji se smatraju muslimanima. Takvi kaZи da oni koji se cuvaju sirka ne postuju poslanike, niti njihove sejhove, niti umrle koji su Ьili poznati ро bogobojaznosti. Njihov grijeh је u tome sto vele za ove da su samo robovi i da ne mogu ni seЬi ni drugima ni koristiti, niti stetiti, niti se mogu zauzimati za nekoga bez Allahovog dopustenja i da nema drugog pokrovitelja Allahovim stvorenjima osim Allaha. Sirk i nepriznavanje. Allahovih osoЬina kojima је Sebe opisao temelje se na losem misljenju о Allahu. Musrik smatra da Uzvisenom treba neko ko се Mu pomoci u upravljanju svijetom ili da Mu је potreban neko ko се Ьiti posrednik izmedu Njega i Njegovih stvorenja, kao sto је to poznato medu ljudima. Ili, smatra da је Uzviseni duzan nekim ljudima uslugu, ра Ga zaklinje pravom tih osoba, kao sto to cine kod velikana medu ljudima koje zaklinju njima dragim osobama, kako ne Ьi mogli odЬiti ono sto se od njih trazi. Isto tako, ko odЬija Allahova svojstva potpunosti, bojeCi se da ne pomisli lose о Allahu, kao naprimjer da ne poistovijeti Allahovu osoЬinu sa ljudskom osoЬinom. Stoga је Ьid'at 581 u vjeri Ьlizak sirku u Allahovoj Кnjizi:

580 581

Es-Su'ara, 97-98 Novotarija; novina u vjeri

281

.::,;: "Refli:, 'Gosppp~ ~еј ~.l!l(~~njџj ~ . ra:~rat, Ј j~vni i PO!ii,jni, i grijehe, i ndd}k~vdarili~:'prifujeil~ ''sile;, ·i~:dai!'Aћ$ir's~~trat6LfavЬ'Iin).o:rie za koje On nikakav dokaz objavio nije, i da о Allahu govorite ono sto ne znate'". 582 f.

•

' '

•

•

•

' • ,,.

.

•

.

••

с

t (

•

~

'

~is &ii~~ ~ii?J.n~j;'~~~~ь~IJ~ij~~e~l~~R~-1i~Ж..~~ij~~~~:19~~l~~~m;,~~{€?ЏJ~\

2

о Allahu. Stoga Uzviseni Allah nije odfecti'o-'za.griJesenjё}edtiake"кainel'

11~~~i-~я~~~:9:;~1\Шf~.G J~ђ?.r~tWH1 ЉH~Iwьz;5l~?.Њ)9R~:f}A~~~~њ в-~sisJ(~pput Чrб1§~'NJ.\J1~~8ffif\ 9~1;1A~~.:~f'1 f~,\~V. ~Яi:Кr~~е~>1Ј8~9Ж f9Љi~Љ~aч-,/:JI§t~J1-&-! PJJdm~чiЯ•liHPP1~!~;HЏ.8Ј~
t:nH~r±P~tf\:t~~s:pjsy~.;:;RHв~ffii,~YЉ љјмfт~·ИЪ·t~~1?'\УоJi>li~ill-f:\ сr~д9-&И t1 r:Ј8"д·~~~}\Я, ~rliF~jY.,I'I~Б1~,Я~IlijJe~fl\ ~~~'Јl,~~ЉГЈр~~,тЊtдр!щщЯ~t~ ~g1РЈЊ1 lR~~Ђiq\Њ Р:ЯНЂ~ ~'д~aгJ~!Wt~-q~lJH?i ~-1~~~%~\, r&9fHR~~tr~~~aiJ.~,'B~1)c~tt1fl(J 8Њ~
ЧrNM1~::R9~!qrP~U~Jp; ~r~~~" .~,tt'!щ,~ W;~rfl .\ VcRm9~Яm~ ~~Ј~!й· c:;z,:~~9,.P~Y~-~~~~~ vi:\~Џл~i~~~fuз::;.f\l~jlМs.,~:Y~\affi-: iћ;шr~ш~~: н~,от ::у~ i·;i.c; · 01п , rrri г~Ј

нr:t.ri ~г~~~~ f~·ч;~:Lz п·1i ?·olJ{~ f! .!\Ј~ f_I~--.:j\ro-x >1J.VJ :цо:~;ј:·жј)ЈБсп:~~.rr .i~JJ

-: , ·:..,,_ ~ '1\5~~ ~ ~ .J..ui ~~ ј ~

,..

.,

. .

G-

.е Ј п~jJ·;~,OGi)[:~

i

'1 ~~~ ~_-:, cll1~. ~G-~ ~~-·--.-~- ~."~-

~и: ~ я.н~ ~-~'-";ј;

..

ri ~eirrja i zM5vdljent1:m.r<•osobHfii):.~m.·e:ze p~~rasti iГi ljur:Ja:vndti!l~di1o;:ж za'ytailati·:;sr~ein· :1: postati';:~obovan]e ·~njёmu;;uтjesto cXJia1iU:; dhvanJem: '! l" •

•

•

•

·~

~

.--..

••

1"

•

• •

'

•

!

'

•

,, •

т

pt~Sillr0'stiчijegw.Фmfzadovolj:stvUma~-AllaћoviliJ.,iaiИ5trtimre';p'ostao~:.ptфut' IfiU~ltat(/Iii)J.Б~\

::.:J(5.:t)1 .sroiћ:JLJ. rJ·t;~JГiJ J~пв::Ifl:.?'\1" bc;)f. :;rri:.'~~ о1 \~!Ј2 ~-БЈЈ(}(.~О . i~~~Y~. c!Чiikt).ch э;:; o:ti~k.o[u:.}/1 iсЉо iЈ~;.ош .i1J'h:·"'гk ·c,)ieli .,.,;..;o:ir,;;o:i•&o пri.~нur.\ ";}Ц~" ,,:) .,J<;чnqs,.~•• ,~11r~~~wч,.~\\ .. ,Y~.,gpJ~н,'1:,. ;
"):·r

~-т "'-'Г''·d'f"'\· ·-·' ,........"'···-J···""ti'1''~'~·-<·•- d'ЛI!м'····v' . l.··· ..···•· ,Ј..-.• ,,\;fл.r.'-· ..~r. . " рr.ш:ш.Ј:.iЈЧ s. р; .~:rq~.-.Ц'Јеџџ ;џ, a.uцv.a.л~,Q ..... : a!.S~et ~е src.~~.v;1se,~~P:ЧЛJ. 1 ~o'КvШ/'fios
'_:,·;'"'

q!>'.·ш: :~.з~:;ш·i ~·r::~е,Јн ··-~н· iJrc\ ::JL Б~!,ОЈ2 .rпoпrcto;:o trio;Iшul) яг rsпrooEcl Biljezi Ahmed u svom djelu "Zuhd" rijeCi Isa'a, ~alej_hi:Ss~1an::~.<:fy_·.X!/:. 11 ?;~lџdnici џе, :ul~?e 1:1; ne~eskq IqaljevstyQ".,

. . ·1 • • ~- 1 .. 1- . ·:-. ...r ~{,.,t~··1..... -::~~-~-. Ј ~- ~·-.~.i :.. .;.;Jf'1...~) ~--~ ~; c....;."i Uzviseni u Svojoj Кnjizi povezuje ziцaluk sa sirkom: ' ~ ~. . "~.Ј ·
•• ....

':;

:;;

\'о

2

'

i

с.~~~-

..... ......

..

·-

•

•

'

•

~

·-. i!

..:·с· ..., ( __ :

1

d~~(~~t:· tiJ-. ~1,; ~с~ ~~~)r~-i_;t--~~~f~~~j::"~{~~~~ ~~'.:J1jf "" ,; .. "" .. , ,.. -..

582 583

~

~

El-E'raf, 33 Jusuf, 24

2~2-

С';--::

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje "Bludnik ne treba da se zeni drugom osim Ьludnicom ili mnogoboskinjom, а Ьludnicom ne treba da se zeni drugi osim Ьludnik ili mnogobozac, to је zabranjeno vjemicima". 584 585 Ovim је, uz Allahovu pomoc, zavrsena knjiga. Nekaje hvala Allahu na pocetku i na kraju. 1 neka је salavat i selam poslaniku Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, njegovoj casnoj porodici i plemenitim ashabima.

З

584

Nur,

585

"Igasetu'l-hifan", 1/54-69

284

OAZA IМANA - IЬn Kajjim el-Dzevzijje

SADRZAJ UМJESTO ·PREDGOVORA ...............................................................

5

DOZVOLA ZA PREVODENJE КNЛGЕ .......................................... 8

UVOD ............................................................................. ,.................... 9

Prvo poglavlje

DEFINICIJA IМANA ....................................................................... 15

Drugo poglavlje

ТЕМЕLЛ IМANA

............................................................................ 21

Trece poglavlje

VAZNA PRAVILA U POGLAVLJU О VJEROVANJU ................ 25

Cetvrto poglavlje

ТЕМЕLЛ

VJEROVANJA ................................................................ 51

Peto poglavlje

VJEROVANJE U ALLAHA ............................................................. 55

TEVНID

............................................................................................ 56

DEFINICIJA TEVНIDA ......................................................................................... 56

VRSTE TEVНIDA ......................................................... ,....................................... 57

OSTVARENJE TEVНIDA ..................................................................................... 60

VAZNOST I KORISТI TEVНIDA......................................................................... 61

Prvi ogranak

BISTRINA TEVНIDA ............................................................................................ 64

VJEROVJESNICI SU PRVO POZIVALI U TEVНID ........................................... 65

TreCi ogranak

SAV KUR'AN GOVORI О TEVНIDU I О NJEGOVIМ PRAVIМA I

ZASLUGAМA ........................................................................................................ 68

285

Cetvrti ogranak

TEVlllD OTКRIVА GOSPODARA SRCU NJEGOVOG ROBA ........................ 70

OBISTINJAVANJE TEVHm.:.. ~.0~_$W_."·~,,.,~:,~ .................................................... 71

...... .:2. ..... l l . -.. ~· -'"-·

UТICAJ

~ •..,...

,__,_ _,_

'-~'

UPOZNAVANJA S GOSPODAROM NA ROBA .................................. 73

Peti ogranak

?.................................................................... NAUКA О TEVHIDU ЈЕ NAJCASNIJA N.t\.W Мv:<;,~,,,·:.;:•;·ffG''i':Y\'?'·i·i:i;/IlJ .... 76

1 .. 1 . . . ~·_"_ ~ v ..• ~-·"'

Sesti ogranak

;Ј ..... ;џ~:АNЩ.Q.А..Ј"Х-.А-НЧ Щ .1ЂmцЈ;~У1Щ14N~Ј*::IЯ;::1·.. ;:·,~~.";,,"_1.{)Ч.:~•.(Ю ..... 79

.г' Sedmi ogranak. • , • г:г,ч r,. •;: ..... :ТEV.НID.PROCISCAVA.SRCE.I.DUSU,,., .. ,.,....... ,..... ·.ш.-..,.,...........·.··"·······"·\·/,;•.:.:џ.A ..... 81

CISCENJE (DUSE) КОЈЕ ЈЕ NAREDENO RAZLIКUJE SE.ODCISCENJA

КОЈЕ SE ZAВRANJUJE ..................................................... .'!:E'!.!-~!.~1:~'Ч.:~::~:!.'!: ..... 83

~:~ _r ... O.smi ogranak.... ......

,_. ,. -м· •••• ~"

•• " .•••.•••.••• ·~·

i\l-·"Li\1\ll1

i\1_1:-)1-ki.l'=:i·:~JCt

TEVНID ЈЕ UZROK SRECE NA DUNJALUКU I AНIRETU ............................ 86

' .ijffj~J~ч}fu~);r-,r n·D:~([Л ..!([

ZNANJE О TEVНIDU ЈЕ UZROK SRECI ..................... :~J.. :.:::.<.:t:·:::c:.Y.::.:......... 86

l S: ... Deveti. og:r:anak.. .. ...................... " .....................

/'>.И АNП Н.ЈЗl\'ЕП

SRCE ЈЕ MJESTO VJEROVANJA, А ONO ЈЕ NAJCASNIЛ COVJEKOV

ORGAN................................................................................!J~:~:v:r;;4gll>c\:Д·-~?.·~·1Y:r.:-r. ..... 89

Deseti ogrflЦ~ 'l': ГЈ С"Ј'' 1 г-, lP '' 1· л Г'•Г•':; '1

f., п·,'

;·. н~Ј

.'·. ~-·г'f д·ч

·.. sPaZNлrkAI:tAiiA:tr'R:(н3'6vЛ:'NiE''sAМa·:r~п~мь::. :.. ~~~.-:~.. ~ ..~-~ .. :~~.~-'.. ~ ...... 91

Jedanaesti ogranak :_.,:~.; ,-,k•:i!!' 1;;_; ,_ TEVНID ЈЕ UTOCISTE ONIН КОЛ МU SE SUPROTSTAVLJAJU I ONIН

! ( .... КОЛ .GAISIIOLJAVAJU................ ".,.................... !.\~J(.i.f.:,,y\)ЯЗI'i.. E.,.aNr.:,П: ..... 93

v

v

DvanaestiEogrRAanakC А ZABLUD F К П РО

\•

.

PIТANJU TEVНIDA

-е"'

11 .............. ~7.•..-:.~::.:·~:з.:: ..-.. :.::::.::..... 94

;:::. ........................................................... i\}U,JJ.д Sesto poglavlje

'·'ii·-•r;i;r,,~,:·чj -~.с:~Ч

1Ј ЗЈИА\!О.Я.:Л

i~'i;RI·.J·EC~···TE"(ry:Џ.D·A----· ........................................................ GЛ:Т1::ГТ . 97

· - --vп:r ..................................................................................

!:~Ј:

.............................................................. , ........... :.......... /~~.Gll{\/!.:ГГ

i\~_IJ!VП-;-1З.(1

FADILETI TEVHIDA ............................................... ;·;.'т'·-·-·;•-'•······~.··;-•··~''·'"" 98

~:~~ .................... ,. ......... ············-······-·-············································ !\.(l:.[~~\·.~11 ~ј ГGj:t\f

SVJETLOST LA ILAНE ILLALLAН ................................................................... 99

\);l ................................................................................... i\(ll.I-l"'/~TГ Э. t.l/~:};:JJ\ \/'Т2()

v

v

•

f f"jj"~"f) ; ·'1;:;;

ZNACENJE RIJECI TEVHIDA ...................................... ,,.,.•.:.··,·.",.,:.·::.::,.:_;;~;, ~,.~, ••'•••• 101

........ ,.......... , ......................................................................... ~л·. €....Ј t1·-t '! -:-.i .i. 1\~{l.C>l ~1 r~IE!

с<; ... ;E'.Q.GM.~.NQ.~.JEP.EMJ(~iJE.;SJ\ilA;JJMТtiD~f~;NE.~:JЗf)J&&:.9S%M.AilJ.Lд\НA"

.

~:-1

ZNACI SAMO "NЕМА DRUGOG STVORITELJA OSIМ ALLAНA" .............. 103

...,

...,

АЕ:П.iГi~~~: f.'J51l

GRESM\ ЩS~.:ГМ'Тl:QA;_&БUSB.JE!JffГЩ2ШNJNЋђ'NAil:.A'ZИU;S!AМOM

2i' .. JZQQYARANJU. TEYIUD.AB.EZ NJE.GOVOG .RAZUMIJEVAN(JA:lJ.Jг.r.:..s: ... 104

(- ;· ! ... ZA}.~.f.RA.YNOST .SEHADEIA.NIJE .USLO.ЖJrZG,GV.Q~JEкiR:IJEi(:Ьi;CJ ,! , , , ~,,,, ,, , •• , • , , • ,, , ••••• , , •. A/.-~.o:~·~''!"J..ti\. (4-·.~:"~ ..~:fl);if-;J.k1·/~ .I.г{_:... 105

.':·. ;-:; ! .. ."ES;Ji;g.P.1Г~. ~:! ~! !~! ~! ~~ ~! !~ r!

1!!! , , •

NUZNE POSLJEDICE RIJECI TEVHIDA ................................ ;i•шю;.ic.i~Jл.(! ... 106

•. ,·: t

PR~PANQ.S.T:Г.J;;YН:дШ:.P.S.I.YAR.ЏJE..S.E.P..V11В:M_S_P.QZNA'ЉYB~Z~SКIН OSOBINA .............................................................................................................. 109

О NEPRAVDI ONOGA КО SEBI PRIPISE NEKU OD OSOй-JNPI.~k_(!:J.ffiCШ!~\80

х с~ 1 -~~.~~~.~~~9J~i1Tffi(~t-·J(~·:A·~~:r.~v-г·c;;~::J~~r;J:~::··t~T!?l~~;::rl·_\?··-,.~~~г~r~k·c))1 1

-!--~': .. ~~~-~-~~?.~:.E~?~:::·::::::::·::::::::·:Tт('i"f!{'J'::!'Г•:Y:?\i"i'l'C}t"'"!·zп:·.i'."J~::··· 113 i·.~.<~

NЕКЕ

OD TAJNI РЩ~ЈД>ЕNЈ{\ УЛЖNЦ<А SA DRYEJ:QM...........,1••,••• , •••..••• , ... 115

\_.\(JC~_Hf:·J·'L J>.·:t.__)\/l}~--t .. J~J1_ 1Ј

i .................................. ,.

.Ei5I1G

~).::.i .....t!._;~-i_/,h'.:\. :~·-~-'\)_;:.Ј~ .1;.

,н,' [ .?~.~JJH&~~)IJH~~~Љtttl?~JPJ~~W:f ft:iB~S~H\:}lf-lNrr~п:u,·:J"A ... 116

RAZMISLJANJE О ALLAIIOYIМ ZNAМEN.ЛMA.,_, ........ ,.. ,.............. ,.......,.., .... 118

i ..................... _......... .J.~.-·i J~l._!II-\ ~1()_;:;_ }-Ј·. /\:::.~lJ" l !_]' ~ Ј\Ј r (Ј .Е Р. . ~/12~: f'll ~i 1.. ~~!./·\. \i { Ч:i\,);Ј р.<• DOКAZI ALLAНOVE JEDNOCE NUZNO su РRРЧРNЯ~{~:9Р~ЩП"iЈГ 119

"\''С? t;'•'

~,,,,,,,,,.,,,.,,,,,,,.,, .••• ,,_,,., . . . , , . , , . , , , , , , , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . , •. , , . , " . " ' ' ' " ' '

.. .

{'~(:!

....

.Ј,.["\,,-

.. ~ • ....ЈЈ·

,_'..-.:..,.i- ._. •

DOКAZI КОЛ UPUCUJU NA A.+-:J:..Aff..Q,XЧ,J.E,P,N9S:;Џ . . .,.,,;·•t\.,. ...,.." ..:,J··r;:-- ... 121 ............................ ,.......................... ~. . . ;\._~:._:-', ;! "-.}~:7.\.).i': СЈ.(. /\JI/J.:..t..:,)_{.;,1 .i ·1 '-.)' .:..J_/,i !{_•1 /!'i.J.1

i?i8edmo.poglavlje ...................................._............... IЈ!.ИЗt,/;/,)! СiТ.И/.'/ОuОЯ

iJiROBOVANJEALLAНU·JE.SYRН'AЯV-ffi~o'VC>tPP'estt§iRN:fA 131 O:;S. .. -DEFINICПA ROBOVANJY\I,.J ~~;Ч~. /;;!.Ј:·ЈЬ:/9~.9::1./:~.Ј.1.~~:; ~/~::~:~Ј.!.~У.!~.·;:!:::~::~

... 136

~:):... .. OSNOVE.POTP.UNOG-ROBOVANJA.J\!!.IJ.Y;.1Щ.Лi,i;:1/:-Y;.;Ш.~~~П..P9~\-:~.'.-! ... 137

s:o= ...VEZA.IZMEfШ.ALLAНOVИN.iMEMJ\,.W:rRiiВ'@I'Юr'il~Юj:ВOVAN1AiNI.ffiW ... 139 UZVISENI ALLAН ЈЕ ROBOVANJE UCINIO SVOJSTVOM NAJPOTPUNIJIH STVORENJA .......................................................................... :~'.i:~:·~~-~g-~·~~~-~~~;;:~.::J.~o

.

сО~: :V:?;YJ.$EN~.ALL.AJ;I.Q:eiSAOJE.POSLANIIOJV:OlR0JI~ђ\Xk1'JIE'::Кkti.NWNtsi STEPEN ROBOVANJA, PRIDAJUCI МU ТАКО NAJCASNIЩ STEPEN~, ./iOS: ·· (MEКAМE)":::.:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.::::::::::::::::::::::::::::::::::::.:·~j:'.r.:.~.r:?.'?..r.:·::.~ ... 144 ''О': ·NAџrвc'-I ..S·T·E'p'm-N·'I.;;;JE ,~:,Т2Я'/ ТЗ'1 147 · - · .. IHSAN·U·ROBOV·AN·JU·JE· ·· :u J·v· п "V·: ..-:RE·;·п.БV ••••••.•••••••••.••.•.•••••••••••••

дО:~ .. ПISAN SE.POSTIZE SАМО КROZ·POТPUNU·ISКRENOSf:PRE,:i\[QA_fJCМй.J. 148 '\0~... .DVIJE.SU.VRSTE.ROBOVANJA:.OPC.EAЂ1f\ФSEBNt'J ROBOVWN!f:E.~1:}.1 ,),(t... 155

?.OS' .. .ISP.RAVNOST IВADETA .USЉHV-IJENN 1JE.SIJIJEE>RNJEМ'A11l.JШOVG'G ,,.,,- POSLAN}KA sallallahu a1ejhi ve sellem 1 ISКRENOSТI Р~~,Р,ЫрЈ\1:~н~:.ОЛ '' - ··"SE OBOZAVA:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.::::::::::::::::::::::::::::::.': :.~.: :..:.:.:.:.:.:.:·.:-... 162

с1СО: ··XA:TEGORHE-I::JUDIU·POGLEDU"NAJKORfSNillHT{NANRЁЬ.:NШ:И~·j

1

1 ј:~ . ... 1~1\Р~:Г.А-. ;:;;; ;;; ;; ;;; ;: :: •; ;;;; ;; ;;;;";::::::; ;·:::: ::::; ,,::: "" '",",,,".,, ,"·, ., ,.,_;JПf!lc'.'~..~;•:!·;!_JH".'I\.1.. · 166 1'

r,-·

'

'"'

ROBOVANJE ЈЕ, ... PODIJELJENO NA'.... TROJE \i'::,~.ч;:+~.Ч;~; ..:··{.:~',}'·!SР~Ч·· 171 ..... '' ..... ' ..... ......... ...... , .......... , ....... .. . ... :··Ч·: - ,, ..;;,;.. .. . '·· .. .

PRVI OGRANAКROBOVANJE SRCEM .......................................................... 171 '

DRUGI \ i :::. TRECI

"''

OGRANAК

' '

s- ~ ~~.r-ffi~·K;f.;0~4

~; -~ ·:::з~;.й}

ROBOVANJE JEZIKOM........................:: ....... ~; .... :........... 174

OGRANAКROBOVANJEORGANA.. ,;;:.·.•"·;.\::Щ?... i."J/::!';.:') ..~.,l}J.:J.} l'75

OAZA IМANA - Ihn Kajjim el-Dzevzijje Primjeri robovanja prvi ogranak ............................................................................ 183

OSLANJANJE NA ALLAIIA .............................................................................. 183

Drugi ogranak LIOBAV РRЕМА ALLAIIO ···········'··································································· 187

Osmo poglavlje КО ZELI VJECNU SRECU NЕКА SE DRZI IBADETA ... :............... 191.

STA ЈЕ PROTIVNO TEVНIDU .............................................................'............. 194

КАКО ЈЕ ZAPOCEO SIRК U NUНOVOM NARODU ..................................... 195

АМR

BIN LUНAJJ UVODI КIPOVE NA ARAPSKO POLUOSTRVO ............ 196

ROBOVANJE МЕNАТU, LATU 1 'UZA'U KOD ARAPA. ............................... 197

IIUВEL,

ISAF 1 NA'ILA ...................................................................................... 198

DRUGI КIPOVI KOJIМA-SE ROBOVALO ....................................................... 198

ROBOVANJE КАМЕNЮ .................................................................................. 199

СЕМU SU ROBOVALI DRUGI NARODI .......................................................... 200

VELICINA ISKUSENJA ROBOVANJA IDOLIМA ........................................... 200

UZROCI ROBOVANJA IDOLIМA ..................................................................... 202

О

NEISPRAVNOSТI ROBOVANJA IDOLIМA .................... ,........................... 202

Deveto poglavlje

KUFR 1 NJEGOVI DIJELOVI ............................................................. 205

Prvi ogranak ...........................'............................................................................... 206

РЕТ

VRSTA VELIКOG KUFRA......................................................................... 206

KUFR PORICANJA ............................................................................................. 206

KUFR OHOLOSТI 1 ODBIJANJA. ...................................................................... 207

KUFR

OКRETANJA

OD ALLAНOVE VJERE ................................................. 208

KUFR

SUМNJE .................................................................................................... 209



KUFR LICEMJERSTVА?······················································································ 209

Drugi ogranak ........................................................................................................ 211

UZROCI NEVJEROVANJA .....:.·......................................................................... 211

Deseto poglavlje

VELIКI 1 МALI SIRК .....-: ..................................................................... 217

288

/

OAZA ЈМАNА - Љn Kajjim el-Dzevzijje VELIКI SIRК ....................................................................................................... 219

Prvi о granak

VRSTE VELIКOG SIRКA ................................................................................... 224

Drugi ogranak

SIRК U POGLEDU ALLAHOVOG ВIСА .......................................................... 225

Treci ogranak

PRIPISIVANJE ALLAНU SUDRUGA ............................................................... 227

Cetvrti ogranak

IВADEТI КОЛ SE UBRAJAIO U VELIКI SIRК ............................................... 229

MALI SIRК ........................................................................................... 238

DEFINICIJA MALOG SIRКA ............................................................................. 238

Prvi о granak

MALI SIRК u IВADETU ......................................................... ··························· 239

Drugi ogranak

POSLANIКOVO ZALAGANJE U OCUVANIO TEVНIDA ............................. 241

Jedanaesto poglavlje

GRIJESENJE I VRSTE GRIJESENJA ............................................ :..... 245

VELIКI

I MALI GRIJESI ..................................................................... 249

Prvi ogranak

DJELA КОЈА BRISU GRIJEНE PODIJELJENA SU NA TRI STEPENA ......... 251

Drugi ogranak

DEFINICIJA VELIКIH GRIJEНA ....................................................................... 252

Treci ogranak

NAJVECI GRIJEH ............................................................................................... 254

Cetvrti ogranak

BROJ VELIКIH GRIJEНA .................................................................................. 257

Dvanaesto poglavlje

NIFAКINJEGOVE МALI

VRSTE................................................................ 261

NIFАК ....................................................................................................... 263

289

OAZA IМANA - Љn Kajjim el-Dzevzijje

Trinaesto poglavlje

STETA OD SIRКA I GRIJEHA ........................................................... 265

Prvi ogranak

POJASNJENJE DA SU GRIJESI GLAVNI UZROK SV АКОG ZLA ................ 266

Drugi ogranak

POSLJEDICE GRIJEНA ...................................................................................... 275

Treci ogranak

RUZNOCA SIRКA 1 GRIJEHA ........................................................................... 279

SADRZAJ ...................................................................... _. ..................... 285

290

OAZA IМANA - Thn Kцjjim el-Dzevzijje

291

BILJESКE

292