Zvoncica
~1~
Foxy
Zvoncica
Marion Davis
NEOBIČNO ZAVEŠTANJE
~2~
Foxy
Zvoncica Karson Grifin sedeo je ozbiljnog lica u kancelariji advokatske firme koja je zastupala njegovu porodicu, ruku skrštenih na krilu u očekivanju otvaranja testamenta njegovog, nedavno preminulog oca. Oči tamnozelene boje, bile su osenčene tugom i delovale još tamnije i bez sjaja. Zagladio je kratku crnu kosu sa tek ponekom sedom i stisnuo usne, kao da je bio nestrpljiv da se to što pre okonča. Za njega je to ionako predstavljalo puku formalnost jer je bio jedini naslednik, ali se formalno otvaranje testamenta svakako moralo obaviti. U kancelariju su ušla dvojica advokata, braća Dominik i Emerson Karpenter i klimnuli glavama u znak pozdrava. - Naše iskreno saučešće - Dominik, stariji partner mu je stegnuo ruku. - Hvala - kratko je odvratio i ponovo seo. Advokati su pripremali papire, povremeno razmenjujući zabrinute poglede. Karson je odmah predosetio da se dešava nešto neobično, ali je odlučio da sačeka do otvaranja. - Hmmm... - nakašljao se Emerson, kome je očigledno stariji brat prepustio čitanje. - Pre nego što pročitam tekst testamenta tvog oca, Karsone - gledao je u njega kao da mu je jako neugodno - moram da te upozorim da ćeš čuti neke stvari kojima ćeš biti iznenađen... - napravio je malu pauzu. - Mislim da ti se neće dopasti - zaključio je. - Molim vas da pređemo na stvar - odvratio je Karson nestrpljivo lupkajući prstima po kolenu. - U redu - složio se i počeo da čita. Početak testamenta je objašnjavao šta sve sadrži imovina porodice Grifin, kao i neke detalje vezane za berzanske poslove. Bila su tu i uputstva za vođenje nekih poslova kojima se porodica sporadično bavila, da bi tek na kraju izvršio raspodelu svoje imovine. Karson je sa nestrpljenjem slušao, pitajući se o kakvom se neprijatnom iznenađenju radi. Kada je spomenuta kuća sa imanjem u Montereju, gde su živeli, njegovo se lice iskrivilo od besa. Jedna polovina kuće sa imanjem pripašće mom sinu, Karsonu Grifinu, dok druga polovina mora biti predata gospođici Silviji Anderson iz San Hozea. Navedenu polovinu kuće sa imanjem,
~3~
Foxy
Zvoncica gospođica Anderson će naslediti pod uslovom da u kući provede najmanje šest meseci." Tu je advokat morao prekinuti čitanje, jer je Karson poskočio sa stolice i zaprepašćeno mu otrgao papir iz ruke. Čitao je slova koja je već čuo, ali još uvek nije mogao da poveruje u njihov sadržaj. - Šta ovo treba da znači?! - glas mu je bio opasno preteći, a oči od besa dobile svetlu, skoro sivu nijansu. - To je želja tvog oca, Karsone - pokušao je da objasni najljubaznijim tonom stariji Dominik. - To ne može biti istina! - oštro je odvratio. - Ko je, uopšte ta, ta... nije mogao da se seti imena. - Gospođica Silvija Anderson - podsetio ga je Emerson. - Koliko smo mi uspeli da saznamo, ona je vlasnica jedna modne kuće u San Hozeu odvratio je. - Ali kakve veze ona ima sa mojim ocem? - besneo je. - Mislimo da ćeš objašnjenje za to dobiti u pismu koje ti je otac ostavio - odvratio je Dominik i počeo da ga traži među papirima. - Ali, evo ga - izvukao je zapečaćenu kovertu i pružio mu je. Karson je skoro istrgao kovertu iz njegovih ruku i bacio kratak pogled na nju. Bila je ispisana urednim rukopisom njegovog oca i naslovljena na njegovo ime. Nije želeo da je čita tu pred njima, zato ju je gurnuo u unutrašnji džep sakoa. - Nikakvo objašnjenje neću smatrati zakonitim! - na licu mu se videla odlučnost dok je govorio. - Smatrajte da ću odmah pokrenuti postupak na sudu da se ovakva odluka moga oca poništi! - dodao je oštro. Dvojica advokata razmeniše poglede i klimnuše glavama. - Zašto pre toga ne pokušate da kontaktirate gospođicu Anderson i vidite da se to reši van suda? - predložio je Dominik. Karson ga je oštro pogledao, a onda za trenutak razmislio. - Možda ste u pravu - složio se. - Kontaktirajte je i onda vidite šta može da se uradi - naredio je i klimnuo im u znak pozdrava. Izašao je na ulicu i seo u svoj tamnosivi mercedes. Uključio se sa nestrpljenjem u saobraćaj i krenuo prema kancelariji. Usput je napeto razmišljao o onome što je upravo čuo, nikako ne shvatajući potez svoga
~4~ Foxy
Zvoncica oca. Čudnovata odluka iz testamenta bila je utoliko čudnija što nikada nije pominjao tu Silviju Anderson. Kroz glavu mu je prošla misao da je možda bila njegova ljubavnica poslednjih godina, od smrti njegove majke, ali mu je bilo teško da u tako nešto poveruje. Nije nimalo ličilo na njega da ima ljubavnicu, pa ni da to krije od njega. Uvek su bih iskreni jedan prema drugom i smatrao je da među njima nema tajni. Pa ipak, ta gospođica je postojala i trebalo je da postane vlasnik polovine njegove kuće. Na licu mu se ponovo pojavio bes, dok je rukama nesvesno stezao volan, odmahujući glavom u neverici. Nadao se da će uspeti da reši to pitanje brzo i da dotična gospođica nije preterano gramziva. Parkirao je ispred zgrade na posebno označenom mestu i ušao unutra. Žurio je da što pre stigne do kancelarije i pročita pismo koje je trebalo da razjasni njegovu dilemu. - Dobar dan, gospodine Grifin - ljubazno ga je pozdravila sekretarica. - Pošta vas čeka na stolu - dodala je. - Hvala - kratko je klimnuo - Molim da me niko ne uznemirava narednih sat vremena - po njegovom glasu shvatila je da je veoma ljut. - Ništa ne brinite - odvratila je. - Želite li da vam donesem nešto? - Ništa, hvala - odgovorio je i zalupio vrata za sobom. Smestio se za veliki sto od mahagonija i otvorio pismo. Dok je čitao, na licu mu se primećivalo čuđenje. Mrštio se dok je otkrivao dobro čuvanu tajnu svoga oca. Shvatio je da je otac, pre nego što je upoznao njegovu majku, bio u vezi sa izvesnom Holi i da je ta žena bila ljubav njegovog oca koja je trajala do smrti. Njegovu majku, Džodi, oženio je jer je očekivala njega, Karsona, zbog čega se on odrekao svoje ljubavi, ali nikada nije uspeo da je zaboravi i preboli. Pismo je sadržalo još neke detalje te priče, ali je zaključak bio da otac želi da ostavi deo imanja njenoj kćeri, Silviji Anderson, pošto Holi više nije živa. Karson je presavio pismo i gurnuo ga u fioku. Objašnjenje mu se nije nimalo dopadalo i nije mogao da shvati očevu odluku da deo kuće ostavi potpunom strancu. Ta Silvija je mogla biti bilo ko! Kako je mogao tako nešto da mu učini? Ustao je i napravio nekoliko krugova po kancelariji. Još uvek nije mogao da se smiri i neće se ni smiriti sve dok ne razreši tu situaciju, zaključio je na kraju.
~5~
Foxy
Zvoncica
- Nik, molim te pogledaj ovo - Silvija dodade pismo do mladića duge, plave kose svezane u rep. - Šta ti je to? - odvratio je, otvarajući presavijeni papir. - Tu piše - iznenađeno je govorila - da sam upravo postala naslednica polovine kuće i imanja u Montereju, a sve to mi je ostavio izvesni Benet Grifin, za koga nisam čula nikada u životu! - odmahnula je rukom. - Sačekaj da pogledam - odgovorio je i posvetio pažnju pismu. U pismu, upućenom od strane izvršitelja testamenta, zaista je stajalo ono što mu je Silvija upravo rekla. - Nije mi jasno zašto bi neko ostavio ovoliku imovinu potpunom strancu? - primetio je. - Ni meni - slegnula je ramenima. - Možda je u pitanju greška, možda postoji neka druga Silvija Anderson? - zaključila je. - Možda, ali to možeš saznati samo ako odeš na ovaj sastanak sa advokatima - složio se. - Ne znam... - iskrivila je usne, kao i uvek kada joj nešto nije bilo po volji. - Nemani vremena za takve gluposti, možda ću ih pozvati telefonom - dosetila se spasonosne ideje. - Pokušaj - saglasio se. - Ako ti više ne trebam, morao bih da odem do radionice i proverim šta su uradili sa onim divnim lanom koji treba skrojiti - ustao je sa stolice i podbočio se. Silvija mu se nasmešila. Bio je njen najbolji dizajner i najbolji prijatelj istovremeno. Njemu je mogla da kaže sve ih gotovo sve što ju je ikada tištalo, a on je uvek umeo da je posavetuje ih joj vrati dobro raspoloženje. Njena modna kuća „Step" ne bi bila ista kada bi njega izgubila, jer su upravo njihove zajedničke kreacije imale taj posebni stil koji ih je odvajao od drugih, sličnih modnih kuća. Odnedavno, ime „Step" predstavljalo je robnu marku koja je imala sve više pristalica na probirljivom tržištu Kalifornije, naročito među mladim i uspešnim poslovnim ženama koje nisu prezale od toga da i na poslu deluju savršeno ženstveno i pomalo izazovno. Silviji je to značilo, ne samo
~6~ Foxy
Zvoncica mnogo veću zaradu, već i dokaz, potvrdu svega što je radila i zašta se zalagala poslednjih godina. - Naravno, Nik, hvala ti u svakom slučaju na razgovoru - dobacila je za njim. Kada je ostala sama, još jednom je otvorila čudno pismo i ponovo ga pročitala, ovaj put lagano, trudeći se da između redova pronađe odgovore na svoja pitanja. Pošto ni to nije pomoglo, odložila je pismo i vratila se svojim brojnim obavezama.
- Gospođice Anderson, uveravam vas da nije u pitanju nikakva greška, nasleđe o kome ste u pismu obavešteni, namenjeno je vama uveravao ju je Dominik Karpenter. - Ako biste došh do naše kancelarije, sve bismo vam pojasnili - dodao je. - Ja sam veoma zauzeta i nemam vremena za to - odbacila je odmah tu pomisao. - Šta treba da uradim sledeće? - pokušala je da bude praktična i odmah završi sve. - U testamentu postoji jedan uslov oko preuzimanja imovine odvratio je Dominik. - Ostavilac je predvideo da morate ući u posed imanja i na njemu provesti bar šest meseci da biste postali punovažni vlasnik - objasnio je. - Šta? - začudila se - Čemu tako nešto? - To nije na meni da razjašnjavam, gospođice Anderson - osetila je da okleva. - Moraćete da učinite baš tako ih nema ništa od nasledstva zaključio je. - To je tako glupo - odvratila je. - Nemam vremena - shvatila je da se ponavlja, ali je zaista tako mislila. - Ali razmisliću o tome - dodala je. - Mislim da je najbolje da odete i vidite imanje pre nego što bilo šta odlučite - dodao je na kraju razgovora. - Naravno, hvala vam na svim obaveštenjima - odsutno se zahvaljivala, dok je razmišljala o neobičnim događajima koji su je snašh.
~7~ Foxy
Zvoncica
Silvija je ponovo sedela u svojoj kancelariji i ponovo čitala još jedno neobično pismo. Ovo joj se, za razliku od prethodnog, mnogo manje dopalo, bilo je preteće i vrlo neprijatno. Izvesni Karson Grifin, sin čoveka koji joj je namenio deo svoje zaostavštine, obraćao joj se sa pretnjom da će čitavu stvar izneti na sudu i potpuno je lišiti nasledstva ukoliko se ne povuče. Iskrivila je usne i bacila pismo na sto. Šta zamišlja taj Karson Grifin? Nju niko nije mogao da uplaši ili učeni, gunđala je sebi u bradu. Ako je dobila to nasledstvo, kome se i sama začudila, to nikako nije davalo za pravo njegovom sinu da je tretira kao ološ. U trenutku je odlučila da ode i pogleda svoje imanje, ako ni zbog čega drugog, onda bar njenu u inat. Klimnula je glavom, kao da sama sebi daje odobrenje i odmah počela sa pripremama za put.
Imanje Grifinovih ju je skoro ostavilo bez daha dok je izlazeći iz automobila bacala poglede oko sebe. Prekrasna vila, okružena negovanim vrtom i besprekornim travnjakom, blistavo je sijala na suncu, izmamivši joj uzdah. Primetila je da se iza kuće nazire okean, koji je svojim šumom jedini remetio tišinu i sklad. Nije mogla ni da nasluti da će joj se mesto tako dopasti, a još manje da poveruje da polovina pripada njoj. Popela se širokim kružnim stepenicama i pozvonila. Vrata joj je otvorio, verovatno vlasnikov kućepazitelj i upitao za ime. Čim ga je rekla, širom je otvorio i pozvao je da uđe i sačeka. Osvrtala se po ogromnom predvorju, prateći pogledom stepenište sa leve i desne strane i za trenutak se divila ogromnom kristalnom lusteru koji je svetlucao na sredini, spuštajući se do visine njenog pogleda. Uspeia je da razazna i skupocene slike i ogledala na zidovima, pre nego što je ugledala visoku priliku koja joj se približavala. Skoro je zadrhtala pri pogledu na to lice kao isklesano od mramora. Približio joj se, sa rukama uvučenim u džepove i pogledom koji je odavao da nije nimalo srećan što je vidi. Namerno se uspravila još jače i zauzela dostojanstven stav.
~8~ Foxy
Zvoncica - Dobar dan - pozdravio je dubokim glasom. - Ja sam Karson Grifin, vlasnik ovog imanja - predstavio se. Znala je da odmah pokušava da je isprovocira konstatacijom, ali je odlučila da mu to ne dopusti. - Drago mi je - odvratila je odmereno. - Silvija Anderson - dotakla je njegovu ruku i osetila lako strujanje u telu od tog dodira. - Preći ćemo u salon i tamo razgovarati - rekao je i krenuo. Išla je za njim, posmatrajući ga usput s leđa. Kretao se lako i pored svoje težine i sa izvesnim gibanjem. Griva guste crne kose, tek ponegde prošarana ponekom sedom, davala mu je još markantniji izgled, iako je bila jako kratko podšišana. Otvorio je vrata i propustio je da uđe. Bar je dobro vaspitan, pomislila je u sebi, dok je gledala po novoj prostoriji u koju su ušli. Stil je svuda bio isti, klasičan i vrlo odmeren, sa tek ponekim detaljem koji je dopunjavao i oživljavao prestrogi prostor. Ponudio je da sedne, pa je izabrala veliku kožnu fotelju naspram kamina. Prekrstila je duge, vitke noge i otkrila njegovom pogledu njihovu lepotu. Bila je jako svesna svog izgleda i uživala u njemu, ali se trudila da ga ne zloupotrebljava kada su muškarci bih u pitanju. Ničim nije pokazao da ga njen izgled zanima, seo je na sofu i prekrstio ruke. Nakašljao se, kao da se priprema da otpočne razgovor. Ćutala je i čekala, namerno ga puštajući da se muči. Oči su joj sijale nevidljivim osmehom, dok ga je posmatrala. Prošao je prstima kroz kosu i uzeo vazduh. - Znam da je ovaj razgovor pomalo neprijatan za oboje, ali se mora obaviti - započeo je. - Ne razumem najbolje motive mog oca da ostavi deo imanja vama, ali... - odmahnuo je rukom. - Verovatno je imao neki jak motiv, ako se odlučio na takav korak odvratila je. Slegnuo je ramenima i prekomo je pogledao. - Možda... - neodređeno je rekao, a na licu mu se videlo da napeto razmišlja o nečemu. - Vaše pismo mi se nije nimalo dopalo - rekla je i pogledala ga pravo u oči. - Zaista ne volim kada neko pokuša da mi preti - dodala je.
~9~ Foxy
Zvoncica Njegov prezriv osmeh na usnama, još ju je više iznervirao. Bila je spremna da mu se suprotstavi svim sredstvima koja su joj bila na raspolaganju, samo zato jer je neprestano izazivao. - Pozvao sam vas, jer sam smatrao da možemo dogovorom razrešiti ovu neprijatnu situaciju. Silvijino lice se naglo razvedrilo na njegove reči. - Za mene nije nimalo neprijatna - bockala ga je. Sada je na njega bio red da se iznervira i znala je da je u tome uspela. Stiskao je vilice, gutajući bes koji mu je navirao. - Možda se varate, gospođice - procedio je kroz zube. - Moji advokati kažu da postoje dobri izgledi da ostanete bez ičega - pokušao je da zvuči kao da vlada situacijom. - Da je zaista tako - presekla ga je prezrivo - sigurna sam da sada ne bih bila ovde i da mi ne biste nudili nagodbu. Lice mu je postalo tamnocrveno, a oči skoro sive od besa. Uživala je da ga posmatra kako se muči da ostane pribran i naizgled hladan, dok je sve ključalo u njemu. - Stvar se može rešiti na različite načine, gospođice - glas mu je bio leden. - Hteo sam da pokušamo da to obavimo civilizovano. - Razumem - klimnula je. Ćutala je i čekala da najzad iznese predlog. Predosećala je da joj se neće dopasti, ali nije unapred reagovala dok ne sazna šta je naumio. - Raspravljao sam sa ljudima koji znaju vrednost mog imanja ponovo je naglasio da je on vlasnik. - I dobio sam okvirnu procenu. Ponudiću vam vrlo velikodušnu sumu novca da odustanete od nasleđa zastao je i čekao. Znala je da očekuje nekakav odgovor, ali nije odgovorila. Htela je da čuje ponudu pre toga. - Ponudiću vam pet stotina hiljada dolara, što je veoma razumno u ovom slučaju - zaključio je. Silvija se kiselo osmehnula. - Da li vam izgledam kao budala? - odvratila je pitanjem. - Zašto? - izvio je obrvu začuđeno.
~ 10 ~ Foxy
Zvoncica - Zašto? - ponovila je za njim. - Ovakvo imanje vredi milione, a vi mislite da me se rešite sa bednih pola miliona! - skoro je vikala. Pogledao je pogledom punim prezira i klimnuo glavom. - Znao sam od samog početka da će te biti pohlepni - gledao je sa visine dok je govorio. - Samo je novac u pitanju, zar ne? Osetila je snažno poniženje i bes. Nije bio novac u pitanju, naravno, ali nije trpela da je neko pravi budalom. Nije ni bio svestan koliko je pogrešio kada joj se obratio takvim tonom. Sada nije bila spremna da odstupi ni za milimetar. - Novca imam dovoljno - ledenim glasom je uzvratila. - Ali nisam glupa - dala mu je do znanja da zna koliko imanje vredi. I sama je bila poslovna žena i nije odlazila na razgovore nepripremljena. Uspela je da sazna vrednost imanja i nije je mogao prevariti. Delovao je nezadovoljan njenim odgovorom. Nadao se da će uspeti sve da reši odmah i otarasi se nje, ali sada je izgledalo da će biti nezgodan igrač. Odlučio je da ponovo zaigra na kartu suda. - U slučaju da se ne dogovorimo, plašim se da će sud biti taj koji će rešiti to pitanje, a to može da se završi tako da ostanete bez ičega hladno je primetio, nadajući se da je ostavio utisak daje bezbrižan. - Zašto bih imala nešto protiv? - i sama je delovala nehajno. - Sve je urađeno po propisima i nemani razloga za brigu, zar ne? - provocirala ga je svojom mirnoćom, - Moji advokati su veoma moćni - dodao je. Nasmejala se prezrivo i skrstila ruke na krilu. - Zašto bih se plašila vaših advokata? - gledala ga je bezobrazno. - I sama imam armiju najboljih zastupnika koji štite moje interese - mirno je zaključila. - Po svemu sudeći, kakva majka, takva ćerka - otelo mu se. Njeno lice je postalo rumeno, a grudi su joj se ubrzano dizale. Bila je besna i delovala kao tigrica koja se sprema na skok. - Sa kojim pravom govorite o mojoj majci?! - siktala je. - Vi je uopšte i ne poznajete. - Iz očevog pisma sam shvatio da je bila njegova ljubavnica, što govori dovoljno o njoj - odvratio je prezrivo.
~ 11 ~ Foxy
Zvoncica - Vi ste vrlo nevaspitani i bezobrazni - glas joj je bio vrlo povišen. To verovatno nije uopšte tačno jer sam prvi put čula za vašeg oca kada sam dobila obaveštenje od advokata, a i da jeste, ko ste vi da sudite o nekome koga niste ni upoznali...? - bila je suviše besna da bi nastavila. - Ono što sam saznao, bilo mi je dovoljno da procenim - uzvratio je hladno. Posmatrala ga je sa neskrivenom mržnjom nekoliko sekundi. - Vas niko nikada nije naučio pameti, a trebalo je! - procedila je. - Da nećete možda vi? - smeškao se nadmoćno. - Ne - odmahnula je glavom. - To su vaši roditelji trebali da urade, ali sada je verovatno kasno - dobacila je. Posmatrali su se kao dve zveri spremne da skoče jedna na drugu i bore do smrti. Atmosfera je postala tako zategnuta da se u vazduhu oko njih osećao plamen koji je svakog trena mogao da bukne. Vladala je tišina nekoliko trenutaka, pre nego što je ustala i krenula ka vratima. - Mislim da sa vama ne mogu da se dogovorim - zaključila je muklo. - Videćemo još - dodao je za njom, dok je izlazila.
Karson je nezadovoljno zgužvao papir koji je držao u ruci. Devojka je bila sve samo ne glupa, zaključio je. Nadao se da ne vlada previše situacijom i da će uspeti lako da dobije njen pristanak, ali to mu sada više nije delovalo verovatno. Možda je prenaglio i poneo se nekorektno, pomislio je. Možda je trebalo da bude lukaviji i ubedi je drugim sredstvima. Sada je ionako prekasno da o tome razmišlja. Znao je da je ova prilika propala, ali je očekivao da će ih biti još. Na kraju krajeva, otac je u testamentu naveo kao uslov da mora živeti na imanju bar šest meseci da bi postala vlasnik, a on će se postarati da to bude najgorih šest meseci u njenom životu. Nateraće je da pobegne glavom bez obzira i prihvati bilo šta što joj bude ponudio, pobedonosno je zaključio.
~ 12 ~ Foxy
Zvoncica Nije mogla da se smiri sve do zgrade kompanije. Ruke su joj još podrhtavale od besa, čim bi pomislila na Karsona Grifina. Nikada je u životu niko nije tako omalovažio i poneo se tako prema njoj kao da je roba na prodaju. Očigledno je bio užasno uobražen i smatrao da se novcem sve može kupiti i da svaki čovek ima svoju cenu, samo ako mu dovoljno ponudiš. E, pa tu si se prevario, Karsone Grifine, zaključila je besno. Iako je imanje u. početku nije previše zanimalo, sada bi učinila sve da ga zadrži, ne samo zato što joj se dopalo na prvi pogled, već i zato da napakosti gospodinu „Naduvenku". Usput je donela odluku da uzme odmor nekoliko nedelja ranije i provede ga na imanju i vidi kako će sve to ispasti. Ionako je posao trenutno bio u manjem zastoju, pa je najbolje da iskoristi taj trenutak pre nego što počne sledeća sezona.
Karson Grifin je posmatrao sa neskrivenim nezadovoljstvom kako taksista iznosi Silvijine torbe iz prtljažnika. Shvatio je da se nije šalila kada ga je pre nekoliko dana obavestila da se doseljava na neko vreme u vilu, mada se nadao do poslednjeg trenutka da će se predomisliti. Pozdravila ga je klimanjem glave i spustila torbu kraj vrata. - Pokaži mi moju polovinu - rekla je. - Ne budi tako samouverena da će biti tvoja - odvratio je i poveo je da joj pokaže gde će se smestiti. Silvija nije ništa odgovorila na njegovu primedbu, ali se smešila zadovoljno iza njegovih leđa. Bila je gotovo sigurna da hoće i nimalo ga se nije plašila. Štaviše, počinjala je polako da uživa u ovoj igri koju su započeli. Obišli su čitavo imanje, on joj je usput šturo objašnjavao gde se šta nalazi, kao i o pravilima ponašanja u kući. Nije imala ni najmanju nameru da ih se pridržava, ali ga je pustila da se sam u to uveri. Najzad joj je pokazao deo kuće koji će ubuduće koristiti i ostavio je samu. Neko vreme je provela u razgledanju, usput razmišljajući kakve će sve promene odmah morati na napravi da bi nastavila svoj život na način na koji je bila navikla. Izvukla je notes sa beleškama i pribeležila prve zamisli. Već je videla kako će moći da se organizuje i vodi svoje poslove
~ 13 ~ Foxy
Zvoncica odavde, jer posao nikako nije smeo da trpi zbog njene odsutnosti. Sva sreća, njena ekipa ljudi je već bila tako dobro uigrana da neće biti većih problema, a pored toga, tu je bio i Nik koji je uvek mogao da je zameni. Osmehnula se sama sebi u velikom ogledalu u zlatnom ramu i zaključila da će sve ovo možda biti i prijatan odmor za nju.
Od dolaska Silvije Anderson u njegovu kuću, Karson je stalno imao problema. Njegov mir bio je sasvim uništen, a ritam života potpuno poremećen. Vreme koje je uvek sa zadovoljstvom provodio kod kuće, nakon napornog i uvek užurbanog tempa na poslu, bilo mu je prava i jedina relaksacija, a sada je ona pokušavala da mu to oduzme. Ljutito je zgužvao salvetu, odjednom potpuno izgubivši apetit i odgurnuo tanjir. Ni jelo nije imalo ukus od kada se ona motala okolo. Odlučio je da joj stavi do znanja da to neće trpeti. Naglo je ustao i oborio stolicu. Podigao ju je pažljivo i vratio na mesto. Nije ličilo na njega da se tako ponaša prema stvarima u kući, jer ih je veoma voleo, one su ga vezivale kao drage uspomene za detinjstvo i roditelje koje je mnogo voleo. I to je bilo njeno delo, besno je zaključio.
- Molim vas da ga postavite kraj prozora, uživam da gledam u okean dok vozim - pokazala je dvojici majstora gde će postaviti sobni bicikl, koji je stigao zajedno sa ostalom opremom kojom je nameravala da popuni mini-teretanu. Mladići su postavili i nakon toga fiksirali bicikl, a potom rasporedili i ostatak opreme. Bez imalo uzbuđenja, Silvija je posmatrala kako buše skupoceni parket, a još manje je se ticalo što prave buku. Velika ogledala u ramovima izbacila je u predsoblje, a umesto njih postavila druga koja su dosezala skoro do vrha zida i pokrivala ga većim delom. Zadovoljno se osvrtala kada je posao bio gotov i zaključila da će tu sa
~ 14 ~ Foxy
Zvoncica zadovoljstvom moći da obavlja svoje svakodnevno vežbanje. Telefon je zazujao i ona ga otkači sa pojasa. Bio je to Nik. - Zdravo šefice, šta se dešava? - bio je, kao i uvek vedar i dobro raspoložen. - Zdravo, Nik, upravo završavam opremanje teretane - odvratila je. - Šta se dešava tamo? - uzvratila je pitanjem. - Za sada ništa posebno, samo proveravam kako se snalaziš u novoj ulozi gazdarice imanja - nasmejao se. - Odlično - odvratila je osmehom. - Nisam ni znala da ću toliko uživati u tome. - A onaj tiranin? - nastavio je Nik da je ispituje. - Za sada je miran, ali ne verujem da će tako i ostati - bilo joj je drago što je Niku sve ispričala u vezi sa Karsonom Grifinom, pa je sada imala sa kim da razmenjuje tračeve o njemu. - Ako bude problema, slobodno zovi - veselo je primetio. - Znaš da sam se bavio boksom neko vreme - dodao je kroz smeh. - I stalno dobijao batine, pa si zbog toga i prestao - odvratila je kroz smeh. - Ali hvala ti u svakom slučaju, umem sama da se branim. - Dobro, zvaću te sutra nakon kolegijuma da ti prenesem najnovije vesti - dodao je i pozdravio se. Silvija se zavalila na klupu za vežbanje i zagledala u prazno. Bilo joj je drago što je malo pobegla iz grada, iako je znala da je to neće dugo držati.
Karson je kroz prozor svoje sobe posmatrao Silviju kako se izležava na plaži. U minijaturnom bikiniju, zaista je imala šta da pokaže. Majka priroda ju je obilato nagradila svim lepotama, iako ga to u tom trenutku nije nimalo zanimalo. Razmišljao je da li da odmah siđe i tu joj saopšti svoje mišljenje o njenom ponašanju u kući ili da sačeka da uđe. Odlučio je da ipak sačeka da uđe i pristojno se odene, jer nije želeo da pomisli da ga zanima da je gleda tako oskudno odevenu.
~ 15 ~ Foxy
Zvoncica Negde pre večere, odlučio je da ode do nje i natera je da se urazumi. Već mu je bilo dosta neprestane zvonjave telefona, njenog jurcanja gore-dole po kući, preglasne muzike onda kada je on hteo da se odmara i svega što je imalo veze sa njom. Zastao je pred vratima njene radne sobe i pokucao. Pre nego što je odgovorila, otvorio je vrata i pogledao unutra. Sedela je nad nekim skicama i izgledala zadubljena u to što je radila. Podigla je pogled ka njemu i upitno podigla obrve. - Možemo li da razgovaramo? - upitao je. Spustila je olovku i naslonila se. - Naravno - složila se. - O čemu se radi? - Kada si stigla, potrudio sam se da ti pružim svu potrebnu udobnost, zar ne? - uzvratio je pitanjem. - Da, pa...? - očekivala je nastavak. - Istovremeno sam ti predočio izvesni red koji u ovoj kući vlada i koji moraju poštovati svi koji u kući žive - nastavio je, a na licu mu se već primećivalo nestrpljenje. - Ti, kao i ostali, moraš poštovati taj red, jer on važi za SVE - naglasio je poslednje reči. Silvija je shvatila da će ovaj razgovor postati neprijatan, kao i svi ostali koje su vodili, jer se on uvek i u svakoj prilici ponašao nadmeno i netolerantno. - A ako se meni taj red ne dopada? - izazivala ga je. Oči su mu sevnule i postale svetlije, što je značilo da ga je njena primedba iznervirala. - Moraćeš da ga poštuješ! - konstatovao je samouvereno. - Zaista? - prezrivo se osmehivala. - Da, zaista - potvrdio je. - A kako ćeš me naterati? - i dalje ga je provocirala. - To ćeš videti kada za to dođe vreme - preteći je procedio. - Misliš da možeš da me uplašiš? - nastavila je da se poigrava njegovim živcima. - Nemam nameru da te plašim, ovo je bilo ljubazno upozorenje odvratio je. - Ljubazno?! - prasnula je u smeh - Šta je tu po tebi ljubazno? To što upadaš ovde i zasipaš me pretnjama? Mora da se šališ!
~ 16 ~ Foxy
Zvoncica - Nisam imao nameru da budem duhovit, iako vidim da ti je smešno ono što govorim, ali ne budi tako sigurna u sebe - ponovo ju je upozorio. - Imam važnija posla od ovog besmislenog razgovora - prekinula ga je. - Molim te da izađeš i ostaviš me da radim - hladno je zatražila. Karson je ćutao, stežući pesnice od besa. Niko nije mogao da ga iznervira, bar do sada, kao ova uobražena, tvdroglava devojka. Bio je spreman da joj pokaže ko je gazda u kući, ma koliko ga to koštalo. Okrenuo se na peti i izašao. Silvija je gledala za njim, odmahujući glavom. Pitala se kako je uopšte moguće da još postoje ljudi koji misle da se svet okreće i postoji samo zbog njih?
Karson je svakoga dana sve više gubio strpljenje sa njom. Ne samo da nije prestala da pravi haos po njegovoj kući, već je postajalo svakoga dana sve gore. Toga dana je sa sprata odjekivala muzika tako glasno, da je bilo nemoguće odmoriti se. Odbacio je novine na stočić i ustao sa namerom da je prisili da utiša muziku i ponaša se civilizovano, poštujući druge i njihove potrebe. Penjao se stepenicama, sa gnušanjem slušajući sve jače zvuke koji su dopirali iz nekadašnje biblioteke. Pitao se šta je mogla da radi uz tako glasnu muziku i zaključio da zapravo ne želi ni da zna. Pokucao je nekoliko puta, ah ga ona nije mogla čuti od tolike galame. Zato je otvorio vrata i zanemeo pred prizorom užasa koji je ugledao. Od njegove barokne biblioteke nije ostalo gotovo ništa. Umesto toga, sada je to ličilo na nekakvu vežbaonicu, a ona je sedela ispred ogledala i radila vežbe. U dva koraka se našao kod stereo uređaja i isključio muziku. Ona ga je tek tada primetila i okrenula se sa začuđenim izrazom na licu prema njemu. Skoro je ustuknula kada je primetila mračan, preteći pogled kojim ju je odmeravao. - Šta ovo znači? - glas mu nije bio ništa mekši od pogleda. - Šta? - upitala je glumeći ravnodušnost. - Kako si smela da uradiš ovako nešto? - sa gađenjem je pokazao oko sebe.
~ 17 ~ Foxy
Zvoncica - Šta je tu tako strašno? - odvratila je pitanjem. Iz njenog pogleda je zaključio da zaista nije svesna zločina koji je napravila. - Šta je strašno u tome što si uništila jednu baroknu biblioteku sa bezbroj skupocenih dela koja su sakupljana po čitavom svetu i od nje napravila vežbaonicu? - nije mogao da veruje da ona ne shvata. - Nisam znala da ti je to tako važno - slegnula je ramenima ravnodušno. - Uostalom, niko nije ulazio, niti čitao te knjige, pa ne vidim svrhu postojanja bibhoteke - dodala je. - Te knjige vrede čitavo bogatstvo, a ti si ih... - nije mogao da govori jer se gušio od besa. - Ne brini za knjige - odvratila je nehajno. - One su uredno zapakovane u kutije i nalaze se u ostavi - objasnila je. Karson je bio nem od nemoći i trudio se svim silama da ne izgubi kontrolu nad sobom. Osećao je neodoljiv poriv da je uhvati i dobro prodrmusa. - Odmah da si izbacila to đubre odavde i vratila sve u prvobitno stanje! - naredio je preteći. Ustala je i podbočila se. Tek tada je shvatio daje odevena samo u pripijeni triko i da je skoro mogao da vidi sve što je pokrivao. Odvratio je pogled u stranu i okrenuo joj leđa. - Ne pada mi na pamet! - izjavila je. - Meni je vežbanje potrebno kao vazduh koji dišem i nemam nameru da menjam svoj način života zbog gomile prašnjavih knjiga! - pobunila se. Karson se polako okrenuo prema njoj sa takvim izrazom na licu da je pomislila da će je zgromiti. Ipak se još jače ispravila i isturila grudi, pokazujući mu da ga se ne plaši. - Bolje bi ti bilo da me poslušaš! - zapretio je vrlo tiho. Osmehnula se kiselo i prekrstila ruke na grudima. - Tvoja naređenja me nimalo nisu impresionirala, da znaš odvratila je prkosno. - Osim toga, mogu da radim šta hoću na mojoj polovini kuće - dodala je, pobedonosno se smešeći. Za trenutak je izgledalo da gaje zbunila. Ostao je nem nekoliko trenutaka, posmatrajući je kao ljutog neprijatelja, što mu je zapravo i bila.
~ 18 ~ Foxy
Zvoncica - Ne igraj se sa mnom - upozorio ju je još jednom pre nego što se okrenuo i izašao. Kada je ostala sama, sela je na klupu, osećajući da joj kolena klecaju. Iako je uspeo da je iznervira, bila je srećna, jer mu je bar uzvratila istom merom. Nije imala nameru da se lako preda. Mogao je da računa na to.
Pošto se vratila sa plaže, zatekla je poruku na radnom stolu od Karsona da želi da razgovara sa njom za vreme večere. Bila je ispisana krupnim slovima, lepo oblikovanim i oblim, na papiru koji je nosio znak njegove porodice. Nasmešila se i odbacila papirić. Zaputila se pravo u kupatilo i istuširala. Trljala je dugu plavu kosu frotirom i odsutno posmatrala okean koji se sa njenog prozora dobro video. Iako je navikla na gradsku vrevu i večitu jurnjavu u poslu, morala je da prizna da joj se na imanju veoma dopadalo i da joj je prijala ova promena, bar na neko vreme. Jedino što joj je zaista nedostajalo u ovom trenutku, bilo su njeni brojni prijatelji i saradnici sa kojima se družila i izlazila skoro svake večeri. Skinula je frotir sa kose i dugo je četkala razmišljajući o svom životu. Nikada nije ni imala zapravo vremena da razmišlja o njemu jer je uvek bila i previše zauzeta poslom i ambicijom da uspe. Poreklom iz porodice srednjeg staleža, čitavog života je sanjala o tome da se izdigne iz tog okruženja i postane neko. Kada joj se ukazala prilika, posle smrti roditelja prodala je porodično imanje i sa mnogo entuzijazma osnovala sopstvenu modnu kuću u koju je uložila ne samo novac, već i sve svoje znanje i energiju. Posle višegodišnje borbe, uspela je da nametne svoj stil u određenim krugovima i njeno ime je postalo značajno u svetu mode, a robna marka sve traženija na tržištu. Sada je raspolagala priličnim imetkom kojim je vrlo pažljivo rukovodila, ulažući uvek u poboljšanje svog posla i u najbolje ljude od kojih je tražila maksimum koji je i sama davala. Privatni život joj je bio sekundaran. Bilo joj je dovoljno što je stekla dobre prijatelje i zadovoljavala se druženjem i izlascima sa njima. Vreme je polako prolazilo, ponekad je upozoravajući sitnim znacima da postoje i druge stvari u životu osim posla, ali ona se nije mnogo obazirala na to. Bila je mlada i imala je još puno vremena
~ 19 ~ Foxy
Zvoncica pred sobom i mnogo poslova koje je još trebalo odraditi. Odbacila je četku na krevet i zabacila kosu. Ova iznenadna situacija u kojoj se našla, kao da ju je navela da razmisli o sebi i svom životu. Uzdahnula je i odmahnula glavom. Život je tek bio pred njom i bila je sigurna da nije potrebno da se time dalje opterećuje. Osim toga, čekala ju je večera sa Karsonom Grifinom, za koju je znala da će biti sve drugo samo ne prijatna. Karson je sedeo za stolom u trpezariji i pogledao na sat svakih nekoliko minuta. Drskost te devojke bila je van svih njegovih očekivanja, ali čak ni on nije verovao da se neće pojaviti na večeri. Razmišljao je šta da preduzme i da li da je potraži, kada je začuo korake i ugledao je na vratima. Visoka i vitka, kose boje sunca, zaista je umela da ostavi utisak i privuče pažnju svakog muškarca, ali njega to u tom trenutku nije previše interesovalo. Ustao je mahinalno i sačekao da mu se pridruži. - Dobro veče, žao mi je što kasnim, imala sam hitan poslovni razgovor - nonšalantno je rekla i sela. Zauzeo je svoje mesto za stolom i pogledao je prekorno. - Nisam bio siguran da li dolaziš ili ne - odvratio je. - Zašto ne bih? - uzvratila je i podigla jednu obrvu, kao da ga izaziva. - Ne znam, ne poznajem te dovoljno - rekao je suvo. - Hteo si da razgovaramo o nečemu? - podsetila ga je. - Možda je bolje da to ostavimo za posle obroka? - predložio je. - Kako hoćeš - nije se protivila, delovala je kao da je se taj razgovor ionako ne tiče. Posluga je servirala večeru, koju je ona odmah počela da jede sa velikim apetitom. Za razliku od nje, Karson nije imao apetita, prevrtao je hranu po tanjiru, kao da ga muči predstojeći razgovor. Sačekao je da i ona završi i zamolio da im kafu i piće serviraju u bašti. Premestili su se ispred kuće i ćutke zauzeli svoja mesta. Silvija je posmatrala okoliš, uživajući u svežem povetarcu sa okeana, a Karson je ispod oka posmatrao. Pitao se šta li se dešava u njenoj glavi. - Imanje je zaista lepo, mada ja više volim neki moderniji stil primetila je.
~ 20 ~ Foxy
Zvoncica Nije komentarisao razlike u njihovom ukusu, ali mu je taj prekid tišine pomogao da započne razgovor. - Razgovarao sam sa svojim advokatima i odlučili smo da pokušamo još jednom da pronađemo rešenje koje će svima odgovarati započeo je. - Što znači...? - nakrivila je malo glavu i drsko ga posmatrala u oči. - Ako želiš, možemo da odemo sutra zajedno do njihove kancelarije i da vidiš novu ponudu - predložio je. - Zar bez mojih advokata? - nasmešila se ljupko. Karson je stegnuo zube odlučan da joj ne dozvoli da ga ponovo isprovocira. - Ukoliko smatraš da je potrebno, možeš ih obavestiti o sastanku i pozvati da prisustvuju - procedio je kroz zube. - Naravno da želim - osmehivala se i dalje kao nevinašce. - Iako umem sama da se brinem o sebi, ne bih rizikovala - zaključila je, dajući mu do znanja da mu nimalo ne veruje. - Tvoja stvar - složio se nevoljno. - Sastanak možemo održati sutra popodne u gradu, obavesti svoje zastupnike, a ja ću ti javiti tačno vreme i daću ti adresu kancelarije mojih advokata. - Svakako - složila se i dalje ga posmatrajući kao da se poigrava sa njim - Nadam se da je ponuda dobra, inače će to biti obostrano gubljenje vremena - dodala je. - Ponuda je više nego velikodušna - zaključio je. - Sada me izvini, imam neke poslove koje još moram da završim do sutra. - Naravno, Karsone - namerno ga je oslovila imenom, videvši da ga je to iznenadilo, ponovo se osmehnula ljupko. - Možeš me zvati Silvija, tako je jednostavnije - zaključila je. Njegov pogled bio je dovoljan da shvati koliko ga je predlog obradovao, ali se pravna da ne primećuje kako mu oči sevaju. - Laku noć - procedio je i otišao unutra. Silvija je još malo posedela, razmišljajući šta zapravo želi da uradi. Da li bi trebalo da prihvati njegov novac i ode ili želi da zadrži imanje? Ni sama nije bila sigurna, nadala se da će joj sutrašnji sastanak pomoći da se odluči. Art Keler i Brajan Loson sačekali su je na dogovorenom mestu, nekoliko blokova dalje od kancelarije braće Karpenter.
~ 21 ~ Foxy
Zvoncica - Nisam najbolje uspeo da shvatim čitavu tvoju priču, ali koliko sam razumeo, danas dobijaš ponudu da taj Karson Grifin otkupi tvoj deo imanja - usput je ispitivao Art. - Otprilike tako - klimnula je. - Njegov otac mi je ostavio polovinu kuće sa imanjem, a on želi da me se otarasi i spreman je to debelo da plati - objašnjavala je. - Još ne znam da li ću prihvatiti njegov novac ili zadržati imanje. Vas dvojica bi trebalo da mi pomognete da ostvarim ono što budem odlučila - zaključila je. - Koliko će ponuditi? - raspitivao se Brajan. - Nisam sigurna, ali verovatno neće manje od milion dolara odvratila je. Art i Brajan razmeniše poglede. - Imanje mora da vredi čitavo bogatstvo - naglas je razmišljao Art. - Naravno da vredi - složila se. - Osim toga, kuća je puna skupocenog nameštaja i slika, a sve to vredi ko zna koliko... odmahnula je rukom. - Ako želiš, odložićemo sastanak dok se malo ne raspitamo predložio je Brajan. - Mislim da neće biti potrebno, ali o tome ću odlučiti na sastanku odvratila je. Našli su se ispred zgrade koju su tražili i ušh. Lift ih je odveo do dvanaestog sprata, gde se nalazila advokatska firma braće Karpenter. Unutra je vladala uobičajena vreva i gužva, kroz koju su se probili do pulta za kojim je sedela sekretarica. Pošto su se predstavih, odmah su bih primljeni u kancelariju Dominika i Emersona Karpentera. Karson Grifin je takođe već bio stigao i odmali je ustao da se pozdravi sa njima. Posle upoznavanja, svi su zauzeli svoja mesta za velikim, ovalnim stolom. Dominik Karpenter je otvorio dosije i pročistio grlo pre nego što je počeo. - Gospodin Karson Grifin, koga mi ovde zastupamo, zatražio je ovaj sastanak kako bismo pronašh rešenje za nastalu situaciju u kojoj se nalazimo. Ovlašćen sam da u njegovo ime iznesem gospođici Anderson ponudu, naravno novčanu, kojom bi bila obeštećena, a koja bi oslobodila porodično imanje Grifinovih legata koji je ostavio gospodin Benet gospođici Anderson svojim testamentom. Ukoliko smatrate da ponuda nije odgovarajuća, spremni smo da pregovaramo, ali je osnovni
~ 22 ~ Foxy
Zvoncica uslov da se gospođica odrekne nasledstva trajno i bezuslovno zaključio je. Karson Grifin je pažljivo posmatrao lice Silvije Anderson dok je advokat govorio. Nije mogao da pretpostavi o čemu razmišlja, jer je delovala savršeno mirno i ničim nije pokazivala šta oseća. Napetost u sobi je dostigla vrhunac kada je Dominik Karpenter dodao Silviji papire koje je pripremio da ih pogleda. Karson nije skidao pogleda sa njenog lica dok je čitala, ali nije mogao da primeti ni najmanji mig. Mirno je pročitala papir i dodala ga svojim zastupnicima. Pošto su svi pročitali, podigla je pogled i upravila ga ka njemu. - Mislila sam da ste shvatih do sada da nisam na prodaju - mirno je rekla. - Vaša ponuda me vređa - dodala je. Karson je trepnuo začuđeno, ne shvatajući šta želi. Ponuda koja je bila ispisana na njegovom čeku bila je zaista velika i bio je gotovo siguran da će je prihvatiti. Neko bi morao da bude lud pa da odbije toliki novac koji je stečen tako olako. Pa ipak, ona još uvek nije bila zadovoljna. Nije ni slutio da može biti toliko gramziva i to ga je strašno iznerviralo. Za to vreme, Silvija je tiho razgovarala sa svojim advokatima, stalno odmahujući glavom. Braća Karpenter takođe su bih u neugodnoj situaciji, videvši da je njihov klijent očito nezadovoljan. - Gospođice Anderson, možete li nam reći u čemu je problem? upitao je Emerson Karpenter. - Problem je u stavu Karsona Grifina koji misli da svakoga može kupiti svojim novcem - obrecnula se. - A ja nisam na prodaju - pogledala ga je drsko u oči. - Pohlepa gospođice Anderson prevazilazi sve razumne granice odvratio je, obraćajući se svojim zastupnicima i ignorišući je. - Gospodin Grifin očigledno ima problem u komunikaciji sa ljudima, jer misli da može upravljati njihovim životima po svom nahođenju i potrebama - odvratila je, takođe se obraćajući ostalima kao da Karson Grifin i nije prisutan. - Molim vas da budemo malo tolerantniji - molećivim glasom je zavapio Emerson Karpenter. - Ne želim da razgovaram više sa vama o ovom problemu - naglo je ustala, potpuno izgubivši strpljenje. - Ne dozvoljavam nikome da se tako ponaša prema meni - dodala je, ponosno isturivši grudi.
~ 23 ~ Foxy
Zvoncica - Onda poručite gospođici da ćemo razgovarati preko advokata na sudu - nadovezao se Karson. Silvija mu je uputila jedan od svojih najotrovnijih pogleda i pokazala glavom svojim zastupnicima da izađu. Obojica mladih advokata poslušno ustadoše i samo klimanjem glave pozdraviše kolege i Karsona koji je ponosito i ljutito sedeo, ne pomerajući se. Kada su izašli, Art Keler i Brajan Loson pokušali su da je ubede da ne prenagljuje u odluci i da još jednom razmisli o ponudi koja nije bila zanemarljiva, ali je Silvija ostala tvrdoglava i uporno je odbijala čak i da razmisli. Videvši da ne mogu uticati na njenu, već donetu odluku, na kraju su morali da se predaju. - Do sada nisam bila uopšte sigurna da li želim da zadržim to imanje, ali posle ovoga... - odmahnula je glavom. - Zadržaću ga, pa makar me to koštalo... - nije mogla da nađe odgovarajući izraz da pokaže svoju spremnost da ne popusti ni za milimetar. - Možda neće biti u stanju ništa da učini na sudu, ali to je, na kraju krajeva, vaša odluka - pomirljivo je zaključio Brajan Loson. - Bićemo spremni da uzvratimo istom merom ako pokušaju da se posluže prljavim trikovima - dodao je Art Keler. - Hvala vam - nasmešila se, malo se smirivši. - Mislim da ću ovo pitanje moći i sama da rešim - dodala je, smešeći se lukavo.
U kući je sve vrvelo od ljudi koji su užurbano jurili svako za svojim obavezama. U preuređenoj kancelariji, Silvija je sa Nikom pregledala uzorke materijala, upoređujući ih sa slikama modela. - Mislim da bi ovaj žersej bio savršen za seriju bluza - pokazala je, opipavajući materijal pod prstima. Nik je zamišljeno posmatrao materijal, svaki čas bacajući poglede ka crtežima i zamišljajući gotov proizvod. Činilo mu se da tu nešto nedostaje, ali nije mogao odmah da dokuči šta. - Nešto nije u redu? - upitala je, prepoznajući njegovo mrštenje. - Mislim da to nije ono pravo, Silvi - odvratio je i zavrteo glavom.
~ 24 ~ Foxy
Zvoncica - Šta predlažeš? - uperila je oči u njega, znajući da će on uskoro znati da pronađe najbolje rešenje. Bila je zaista srećna što ga je imala pored sebe, jer je bio veliki talenat i poznavalac, kako kreiranja, tako i materijala. Uvek je mogla da se osloni na njegove odluke jer se ispostavilo da su uvek prave i najbolje. Ona sama bila je takođe talentovana, ali je Nik imao ono nešto, kao nekakvo posebno čulo da oseti trend i da ih izbaci pre svih na tržište. Zahvajujući tome, uspeli su da se nametnu u tako velikim gradovima kao što su Los Anđeles i San Hoze i postanu jedna od traženijih robnih marki. Zato je prema njegovom talentu osećala posebno strahopoštovanje i nikada ga nije sputavala. - Imam ideju! - uzviknuo je. Silvija se nasmešila za sebe i klimnula glavom. Uvek je bilo tako, Nik bi dobio ideju i napravio pravo malo čudo. - Kakvu? - upitala je, radoznala da čuje. - Ove ćemo bluze plisirati od žerseja i skratiti tako da otkrijemo deo stomaka i naglasimo dobru figuru klijentkinje - dok je govorio već je prepravljao crtež i dodavao detalje. - Ovo će se nositi ispod ove bluze koja će se kopčati visoko, tako da se nazire gola koža, a da ne deluje nepristojno - dovršio je skicu i okrenuo je ka Silviji. - Savršeno, kao i uvek - nasmešila mu se toplo. - Šta bih ja bez tebe? - Ti si moja najbolja drugarica - uzvratio joj je mekim glasom. Hoćeš da pošaljem ovo u modelarnicu da naprave uzorak da proverimo da li je ideja dobra? - Naravno - složila se. - I bez toga sam sigurna da će izgledati super - dodala je. - Odmah ću odneti, do sutra ćemo imati model za probu - rekao je i pokupio crteže i uzorke sa stola. - Ti do tada sa Džoanom pogledaj fotografije i odlučite za konačnu verziju revije - dodao je izlazeći. - Pozovi je usput! - doviknula je za njim. - Silvija, da li da naručim nešto za ručak? - doviknula joj je sekretarica iz druge prostorije gde je desetina mladih ljudi vredno radila. - Naravno - odvratila je, nadvikujući žamor. - Poruči pice i lazanje! dodala je.
~ 25 ~ Foxy
Zvoncica - Dogovoreno!
Karson Grifin je stiskao pesnice sve dok ga ruke nisu zabolele. Šetao je već više od pola sata po svojoj radnoj sobi, pokušavajući da se usredsredi na posao, ali mu nije polazilo za rukom. Galama koja je dopirala iz njenog dela kuće bila je nesnosna i on to više nije mogao da podnese. Zavrnuo je rukave košulje, kao da se sprema za fizički obračun i žustrim koracima krenuo u pravcu izvora njegovih nevolja. Kada se našao u holu, tu ga je sačekalo desetine neznanaca, svako zauzet svojim poslom i ne obraćajući pažnju na njega. Odjednom se osetio kao stranac u svojoj kući i to mu je ponovo nateralo krv u lice. Odlučio je da toj devojci pokaže jednom za svagda i to pred svim njenim kolegama, i potpuno je ponizi. Možda će to biti efikasnije od bilo kojih pregovora, zaključio je za sebe. Naglo je otvorio vrata njene kancelarije i zgroženo osmotrio nered koji je unutra vladao. Po baroknim stolicama njegovih roditelja bih su razasuti materijali, po podu su bih prostrti crteži i skice, a nekoliko ljudi je u jednom uglu podešavalo rasvetu i pripremalo sve za fotografisanje. U tom trenutku, iza njegovih leđa uđoše u prostoriju tri visoke devojke, za koje je odmah pretpostavio da su modeli. Bez imalo ustručavanja skinule su odeću i počele da se presvlače pred svima. I pored sveg svog besa, Karson je osetio zbunjenost i nelagodu pred tim prizorom. - Želiš nešto? - prenuo ga je poznati glas, sa prizvukom prezira. Okrenuo se i susreo sa njenim očima koje su ga izazovno posmatrale. - Da - procedio je kroz zube. - Da prekineš sa ovim cirkusom u mojoj kući - režao je. Silvija se malo nasmešila, izazivajući ga sve više svojim provokativnim stavom. Stavila je ruke na bokove i graciozno se izvila pred njegovim očima. Pogled mu je nehotice skliznuo put njenih oblih bokova i niz duge noge. Da nije bila ona koja jeste, taj bi ga prizor verovatno uznemirio, ali je odmah odbacio misao koja mu je proletela kroz glavu. - A ako neću, šta ćeš učiniti? - nastavila je da ga provocira.
~ 26 ~ Foxy
Zvoncica Karson je ćutao nekoliko trenutaka, pitajući se šta da joj odgovori. Iskoristila je tih nekoliko trenutaka da mu se nasmeje u lice. Podigla je ruke i izvukla šnalu iz kose. Duga, zlatna kosa rasula joj se do polovine leđa i malo se zanjihala pod težinom. Provukla je prste i malo je rastresla, šireći miris proleća oko sebe. Karson ju je gledao mračno, kao da bi je najradije zgromio. - Dakle? - ponovo ga je provocirala. - Posao bi trebalo da radiš tamo odakle si i došla, a to znači da ovde nisi dobrodošla - procedio je. - Zaboravljaš da se nalaziš na mojoj polovini kuće - posmatrala ga je kroz trepavice. - A to znači da mogu ovde da radim šta hoću zaključila je veoma lagano. Karson je osećao kako ga obuzima bes koji će teško moći da savlada. Najradije bi je uhvatio i dobro isprašio, ali je znao da to ne može učiniti. Koraknuo je prema njoj, a potom se naglo povukao i otišao. Morao je nešto da učini da savlada taj bezobraznik i natera je da shvati ko je gazda u kući, mislio je, koračajući oštro i ljutito. Izašao je na dvorište da bi se prošetao i razmislio još jednom o svemu. Po njegovom negovanom travnjaku gazilo je nekoliko ljudi, pripremajući mesto za fotografisanje manekenki. To ga je potpuno izbacilo iz takta. - Šta to radite? - povikao je na jednog od mladića koji je ravnodušno gazio cveće koje je posadila njegova majka. - Ko ste vi, zašto nas ometate? - odvratio je mladić drsko. - Ja sam vlasnik ove kuće i imanja po kome gazite i pravite nered! režao je. - Vlasnik? - mladić podiže obrve začuđeno. - Naša direktorka je vlasnik i rekla je da možemo ovde da snimamo - slegnuo je ramenima. - Baš me briga šta je ona rekla, smesta da ste se sklonih odavde! - i dalje je vikao. - Mene se to ne tiče - ravnodušno je nastavio. - Ako nešto želite da raspravite sa njom, vaša stvar - okrenuo mu je leđa i nastavio da radi. Karson je osećao kako ruke počinju da mu drhte od besa, a srce mu je snažno tuklo u grudima. Niko nikada pre nije uspeo da ga tako
~ 27 ~ Foxy
Zvoncica iznervira kao ta devojka. Moraće nešto hitno da preduzme, inače nije bio siguran kako će se sve to okončati.
Veče je lagano padalo nad Monterejom, a oko kuće je zavladao mir. Karson je zadovoljno uzdahnuo, srećan zbog malo mira koji će imati. Sedeo je u bašti iza kuće i sa uživanjem posmatrao okean koji se blago talasao. Horizont je dobio skoro istu boju kao i površina vode, tek se jedva nazirala linija koja ih je razdvajala. Bio je zadovoljan, jer je njena ekipa otišla sa imanja i neće se vratiti do jutra. Na tu pomisao lice mu se smračilo, a ruke nesvesno stegle naslon stolice. Kada bi samo mogao da ih nekako spreči da ponovo dođu, razmišljao je u sebi. Odjednom mu je sinula savršena ideja kojom će uspeti i da ih spreči da se vrate i da nju iznervira. Brzo je ustao i žurno se spustio puteljkom koji je vodio do ulaza na imanje. Velika, električna kapija bila je zatvorena. Pritisnuo je nekoliko dugmića i promenio šifru za otvaranje. Smešio se zadovoljno, zamišljajući njeno lice kada sutra pokuša da im otvori i pusti ih na njegovo imanje. Odlučio je da krene ranije na spavanje i podesio sat da ga probudi pre nego što njena ekipa stigne. Opružio se po krevetu i proteglio. Na licu mu je titrao lukav osmejak. Najzad će moći jednu noć mirno da spava, bilo je poslednje što je pomislio pre nego što je utonuo u san.
Silvija je snažno lupala na vrata Karsonove radne sobe. Nije odmah dobila odgovor, pa je uhvatila za kvaku i sama otvorila. Zatekla ga je kako radi za stolom, nimalo se ne obazirući na njeno prisustvo. Već je dovoljno bila iznervirana, kada je tog jutra shvatila da je promenio šifru i tako zaključao kapiju, a čitavu njenu ekipu naterao da stoji ispred i čeka. - Šta se ovo dešava?! - glas joj je podrhtavao od besa.
~ 28 ~ Foxy
Zvoncica - Ne znam na šta misliš? - pravio se nevešt, dok mu je na licu titrao lukav osmeh. - Ne pravi se da ne razumeš! - besnela je. - Kapija je zaključana, a to može biti samo tvoje delo! - vikala je sve glasnije - Šta ti umišljaš ko si? Karson se nadmoćno smeškao, posmatrajući je kako kipi od besa, uživajući u mukama na koje ju je stavio. Nameravao je da ide dotle dok ne počne da ga moli. - Zar nisi primetila da se kapija nalazi na mojoj polovini? - izvio je obrve. - To znači da mogu sa njom da radim šta mi je volja - zaključio je veselo. Silvija ga je gledala kao da će svakog časa skočiti na njega i izgrebati ga dugim noktima. Brada joj je drhtala, a ruke prekrštene na grudima je stiskala svom snagom. - Mora se priznati da imaš petlje - procedila je kroz zube. - I da si neverovatno drzak i bezobrazan - dodala je. - Ponekad sa neprijateljem ne preostaje ništa drugo, već upotrebiti njegovo oružje - mirno je odvratio. Trepnula je nekoliko puta, kao da ne može da smisli šta da mu odgovori. Nozdrve su joj se širile, a grudi nadimale, dok je sevala očima na njega. - Možda si dobio ovu bitku, ali to ne znači da ćeš dobiti i rat! zarežala je, pre nego što se okrenula na peti i izmarširala napolje. Dok se udaljavala hodnikom, mogla je da čuje njegov zvonki smeh iza sebe. Zaklela se da će ga naučiti pameti, makar joj to bilo i poslednje što će uraditi.
Sunce je provirivalo prvim zracima zore u spavaću sobu, osvetljavajući usnulo lice Karsona Grifina. Krici galebova u daljini ničim nisu upozoravali na ono što će uslediti. Zaglušujuća buka snažnih motora zaparala je tišinu kao nož, naglo ga trgnuvši iz sna. Uspravio se u jednom pokretu i zastao nekoliko sekundi, koliko mu je bilo potrebno da se pribere. Shvatio je da ne sanja i da buka dolazi negde iznad njega.
~ 29 ~ Foxy
Zvoncica Nabrao je obrve, znajući da avioni ne lete tuda i začuđeno ustao. Razmakao je teške zavese i otvorio prozor, veliki helikopter se spuštao iznad kuće, nameravajući da sleti na travnjak. Protrljao je oči, sumnjajući u sopstveni vid i ponovo pogledao. Oči ga nisu varale, helikopter se približavao tlu i uz snažan kovitlac koji su elise pravile, podigao zavese i potisnuo ih unutra. Tkanina mu se obmotala oko lica, a on je nervozno trgnuo i odgurnuo nazad. Letelica se u međuvremenu spustila i iz nje je počela da izlazi Silvijina ekipa sa posla. - Ovo je zaista previše! - zarežao je ljutito i izleteo napolje bosonog, odeven jedino u donji deo pižame. Silvija je odmah primetila da joj se približava i po sevanju njegovih očiju, znala je da je sada očekuje nova runda borbe. Bila je zadovoljna svojom idejom da ekipu dovede helikopterom i izigra njegov plan da je u tome spreči. Podbočila se u bokovima i pobedonosno nasmešila. - Da li si ti normalna uopšte?! - zagrmeo je kada se približio. - Da li si svesna da si potpuno uništila travnjak? Silvija nije ni trepnula, samo ga je nevino posmatrala. - U životu nisam sreo gluplje i nekulturnije stvorenje! - besneo je, trudeći se da je uvredi što je moguće više. Nije delovala kao da je njegove reči dotiču. - Za ovo si sam kriv - hladno je odgovorila. - Da nisi pokušavao da budeš pametan i zaključaš kapiju, do ovoga uopšte ne bi došlo - mirno je zaključila. Karson je stiskao vilice, svestan da mu je uzvratila jednakim udarcem. Ponestalo mu je argumenata, nijednog trenutno nije mogao da se seti. - Mislim da se neće završiti na ovome - uspeo je da procedi. Slegnula je ramenima kao da je se to nimalo ne tiče. Nije imao više šta da joj kaže. Okrenuo se i krenuo nazad ka kući. Iza sebe je čuo njen grleni smeh pre nego što je ušao.
~ 30 ~ Foxy
Zvoncica Kasno popodne Karson je sišao do bazena, videvši da se ona sunča. Lenjo je listala modni časopis, sasvim opuštena i zadovoljna. Noge su joj bile prekrštene, a vrhovima nožnih prstiju je nesvesno klatila elegantnu papuču. Telo joj je već bilo preplanulo i bronzana boja kože savršeno se isticala naspram kupaćeg kostima krem boje. Kosa je bila podignuta na temenu, izuzev nekoliko dugih pramenova koji su nestašno poigravali oko njenog lica. Podigla je pogled kada je stao ispred nje i zaklonio joj sunce. - Došao sam da te obavestim da je kapija otključana - muklo je rekao. - Ubuduće nemoj da praviš takve gluposti - dodao je. - Znači dolaziš da sklopiš primirje? - smeškala se. - U redu slegnula je ramenima. - Sam si kriv što je do toga došlo, moj posao ne može da trpi zbog igranja tvojih igara - zaključila je. - Tvoj posao! - ponovio je. - Šivenje krpica nazivaš poslom podsmehivao joj se. Silvija je poskočila sa stolice i unela mu se u lice. Od svega na svetu, najviše je mrzela pokazivanje nepoštovanja za nečiji trud i rad. - Da, moj posao! - siktala je. - Tu kompaniju sam sama stvorila svojim radom i umećem i nisam razmaženo derište koje je sve što ima nasledilo od bogatog tatice, kao ti - ratoborno je reagovala. Karsona njene reči nisu nimalo izvele iz takta. Nasmešio se i pogledao je sa visine. - To je samo dokaz više da ne pripadaš ovde i da treba što pre da odeš odavde - mirno je odvratio. Poželela je da ga pljusne posred lica, ali se poslednjim naporima suzdržala. Njegova nadmenost i snobizam budili su ono najgore u njoj. - Možeš samo da sanjaš o tome - hladno je odgovorila. - Imam nameru da ostanem ovde koliko treba i uzmem ti sve što mogu - inatila se. Po izrazu njegovog lica, shvatila je da ga je pogodila u žicu. Oči su mu postale izrazito svetle, skoro bele od besa. - Upravo tako sam i mislio! - procedio je kroz zube. - Šta si mislio? - Da si tipičan lovac na tuđi novac i ništa više - odvratio je.
~ 31 ~ Foxy
Zvoncica - Možeš o meni da misliš šta hoćeš, nije me briga! - odvratila je. - Mislim da ovaj razgovor ne vodi nikuda - zaključio je i otišao. - Još ti ne znaš ko sam ja! - doviknula je za njim.
- Donesi mi bež saten, hoću da ubacim deo u haljinu i pozovi Deni da probamo! - Silvija je nadjačavala graju koja je vladala oko nje. Mnoštvo njenih saradnika se kretalo tamo-amo kroz prostorije, svako žureći da obavi svoj deo posla pred predstojeću reviju. Kao i uvek, činilo se da nikada nema dovoljno vremena i zato je vladala opšta nervoza i haos. - Iz modelarnice poručuju da im nedostaje one bele čipke - iza vrata je provirila glava njene sekretarice. - Hvala, Rebeka, poslaću nekoga da im odnese - klimnula je glavom. Krenula je prema gomili materijala, čiji su uzorci bih rasuti na sve strane. Prekopavala je po katalozima, napregnuto razmišljajući već o sledećem problemu koji ju je očekivao.Vreme joj je isticalo, kao pesak kroz prste, a činilo joj se da nimalo ne odmiču sa poslom. Trenutno se najviše nervirala, jer je Nik po ko zna koji put unosio izmene u modele, a to je značilo da svi moraju na prepravke, a to je opet značilo još vremena. Ugledala je na dnu uzorak čipke i zapisala šifru. Požurila je da naruči novu količinu, kada se setila da nije proverila koliko im treba. Progunđala je nešto sebi u bradu i bacila olovku na notes. - Rebeka! - viknula je koliko je mogla jače. - Zašto toliko vičeš, ovde sam - javila se devojka iza vrata. - Pitaj ih koliko čipke da naručim - spustila je ton i odmahnula glavom. Bila je sama sebi smešna zbog tenzije koju je osećala, ali to je bilo jače od nje i ponavljalo se pred svaku reviju. Kasnije se uvek čudila kako je sve bilo gotovo na vreme kada se uvek činilo da neće uspeti. Ovaj put se posebno brinula zbog revije, jer je to bilo prvi put da su je pozvali da učestvuje na modnoj nedelji Los Anđelesa, mestu gde su se okupljala najveća imena u toj industriji. Znala je da od toga u mnogome zavisi njena budućnost i želela je da se prikaže u najboljem svetlu. Po
~ 32 ~ Foxy
Zvoncica prvi put je radila visoku modu, a ne samo običnu i zato je naročito strepela od rezultata i budućih kritika. U Nika je imala puno poverenje, ali to joj nije nimalo olakšavalo situaciju. Njegove originalne ideje su čak i nju iznenadile i pomalo plašile. Nije joj preostajalo ništa drugo sem da čeka i da se nada. - Hoćeš kafu? - Nik se pojavio na vratima sa dve šoljice iz kojih se pušilo. - Kao da si mi pročitao misli - odahnula je. - Kako napredujete? odmah je želela sve da čuje. - Odlično, zašto toliko brineš? - odvratio je nonšalantno, kao i uvek. - Blago tebi kad si tako hladan - odvratila je i prešla rukom preko čela. - Ja umirem od brige. - Svašta - prokomentarisao je mimo. - Sve ide po planu i nepotrebno se nerviraš. - Verovatno si u pravu, ali šta da radim... - raširila je ruke bespomoćno. - Da se opustiš i radiš rasterećeno - posavetovao ju je. Nasmejala se i osetila malo olakšanje. Uvek je na nju tako uticao da je mogla da odahne i smiri se. - U pravu si - složila se. - Hoćemo li posle da zajedno pogledamo haljine? - predložila je. - Naravno, videćeš, božanstvene su - dodao je zadovoljno. - Nadam se - osmehnula se i srknula toph napitak.
Karson je napeto osluškivao galamu iz drugog dela kuće. Nervozno se počešao po kosi i huknuo. Činilo mu se da se ova gužva nikada neće završiti i to ga je naprosto izluđivalo. Pokušao je da se smiri i isključi, ali nije mu polazilo za rukom. Cupkao je na stolici, osećajući kako u njemu sve kuva. Odgurnuo je na kraju stolicu i naglo ustao. Oštrim koracima se uputio na mesto događaja, spreman da učini svašta. Kada je došao do njene kancelarije, usput zaobilazeći brojne ljude i preskačući gomile
~ 33 ~ Foxy
Zvoncica materijala i crteža, krv mu je jurnula u lice kada je video da ona mirno ćaska i pije kafu. Gurnuo je vrata i banuo unutra, sevajući očima. - Ako nisi primetila, u ovoj kući se živi - zarežao je. - Pa? - podigla je obrve, drsko ga gledajući. - Ovo nije ni fabrika ni kancelarija, pa ti predlažem da ovaj tvoj cirkus premestiš tamo - nastavio je besno. - Kao prvo, ovo nije cirkus, a kao drugo, ne vidim zašto bih se premeštala kada mi je ovde sasvim udobno i kada sam se lepo snašla? mirno je odvratila, prikrivajući da se i sama iznervirala njegovim upadom. - Da li shvataš da me ova galama iritira i da ne mogu normalno da živim od kada si ti ovde? - naglašavao je svaku reč, upadljivo se kontrolišući. - To me baš raduje - provokativno ga je gledala u oči, smejuljeći se. - Ti...! Ti...! - izgledao je kao da će svakog časa ekspolodirati. Najradije bih te prebacio preko kolena i dobro isprašio - nije znao šta da kaže od besa. Silvija se još šire nasmešila i podbočila. - Kladim se da bi ti se to dopalo, zar ne? - odvratila je i vratila se pijenju kafe, više ne obraćajući pažnju na njega. Karson ju je nekoliko trenutaka posmatrao, svestan da ponovo izgleda kao budala i da sa njom verbalno ne može da izađe na kraj. Pogledao je nakratko u Nika, koji se poigravao šoljicom, praveći se da ga se sve to nimalo ne tiče. Gurnuo je ruke u džepove pantalona i izašao. - I povećava šanse da postanemo ono što smo oduvek želeli, kuća mode i ime koje će se čuti van granica ovog područja. - O bože! - zavapila je srećno. - Još uvek ne mogu da verujem! Još mi u ušima odzvanjaju aplauzi i odobravanje publike! - Nijedan biznis nije kao šoubiznis! - mudro je zaključio. - A ti si zaslužan za to - dodala je, zahvalno ga gledajući. - Hajde, vodim te na večeru. - Tako nešto nikada ne odbijam, ali predlažem diskoteku posle - sa odobravanjem je primetio.
~ 34 ~ Foxy
Zvoncica - Sve što poželiš! - složila se srećno. - Sutra priređujemo veliku zabavu u kompaniji, ovo mora da se proslavi. - Naravno, šefice - teatralno se naklonio. Silvija ga je blago povukla za kosu i odgurnula. Oboje se nasmejaše. Nik joj je pružio ruku, koju je ona prihvatila. - Izvolite, moja damo, kočija nas čeka. - Hvala, pravi ste džentlmen - odvratila je kroz smeh.
Tišina u kući bila je poremećena tek jedva čujnim zujanjem klima uređaja. Karson je upravo isključio TV, program je bio očajno dosadan i isprazan. Otvorio je dnevne novine, jer na poslu nikada nije čitao. Listao je članke manje-više nezainteresovano, sve dok nije nabasao na članak o modi. Nešto ga je teralo da pogleda i odmah je shvatio šta ga je to zainteresovalo. Pronašao je kompaniju „Step" u članku i začudio se pohvalnim kritikama na njihov račun. Možda su i znali šta rade, pomislio je, ali njega se to nije ticalo. Zatvorio je novine i odbacio ih na stočić. Mir, za kojim je toliko čeznuo, počinjao je lagano da ga nervira, a to ga je opet nerviralo. Zašto nije mogao da uživa? Da li je moguće da mu, na neki sasvim sumanut način, nedostaje ona trka i galama u kući? Ni sam nije mogao da shvati takvu reakciju u sebi i zapitao se šta mu se to događa. Ustao je i prošetao po kući. Nesvesno, put ga je naveo do njenog krila kuće. Ušao je, oprezno, kao da se plaši da će ga neko uhvatiti na delu da njuška. Prošetao je kroz prostorije, opažajući detalje koji su ukazivali na onoga ko je tu živeo. Onaj smireni, pomalo konzervativni stil njegove kuće bio je oživljen detaljima koji su govorili da tu živi dinamična osoba, puna života. Osetio je krivicu i napetost zbog svog ponašanja i brzo izašao. Mora da sam potpuno poludeo, pomislio je i odmahnuo glavom. Verovatno je i zaslužio sve to što ga je snašlo, kada nije bio u stanju da razmišlja racionalno, pomišljao je za sebe.
~ 35 ~ Foxy
Zvoncica Silvija je imala posla po čitav dan. Posle uspeha na revijama, ponude i poslovi su se množili sa svih strana. Uveče, posle svih napora, iscrpljena se vratila u svoj stan na vrhu nebodera i zadovoljno izašla na prostrani balkon. Odatle se pružao predivan pogled na grad koji je treperio svojim svetlima i počinjao neki novi, noćni život. Iako je bila užasno umorna, osećala je ogromno zadovoljstvo zbog uspeha koji su postigli i kome se nije nadala čak ni u najluđim snovima. Zagledala se u daljinu i odjednom se setila Montereja. Zapitala se šta se tamo događa u ovo doba noći i da li je Karson tamo. Verovatno uživa u svakom trenutku njenog odsustva, zaključila je. Ušla je i odlučila da se istušira i osveži. Mlaka voda ju je opustila i vratila joj snagu. Smestila se u postelju i zadovoljno protegla. Mislila je da malo gleda program na TV-u pre spavanja, ali je odustala. Bila je i previše umorna i neispavana i bolje je da odmah krene na spavanje. Podesila je budilnik da je probudi ujutru i udobno se smestila.
Jutro je došlo neočekivano brzo, kao da je tek zaspala. Probudio je zvuk budilnika, trgnuvši je iz sna. U prvi mah nije bila svesna zašto se oseća nekako čudno, sve dok se nije setila svog sna. Srce joj je brže zakucalo kada je shvatila da je sanjala Karsona koji ju je držao u naručju i nešto joj nežno šaputao. Nije mogla da se seti reči, ali je bila svesna daje osećanje bilo prijatno i omamljujuće. Pogledala se u ogledalu i začuđeno se zapitala odakle joj tako nešto. Odmah je isključila mogućnost da joj se možda dopada taj naduvenko. Ispljuskala se hladnom vodom, ali osećanje u njoj nije htelo da nestane. Grubo je iščetkala dugu kosu i čvrsto je vezala na temenu. Mora se pribrati i izbaciti takve bubice iz glave, zaključila je i prisilila sebe da misli o nečem drugom.
~ 36 ~ Foxy
Zvoncica Dok se približavala Montereju, sa uživanjem je posmatrala živopisni krajolik oko sebe. Visoke palme, čiji su vrhovi izgledali kao da dodiruju plavetno nebo, bacale su senke na obalu oko koje se penio Pacifik. Veći deo puta je vodio kraj obale, tako da je mogla da vozi lagano i razgleda. Zaustavila je automobil i izašla da udahne miris mora koji je vetrić donosio. Pustila je da joj vetar zamrsi kosu, osećala se slobodnom i srećnom. Sišla je polako niz strminu i spustila se do obale. Izula je papuče i zgazila topli pesak. Šetala je lagano, pomalo gazeći u vodu i razmišljala. Još uvek je bila pod utiskom uspeha koji joj je poslednja kolekcija donela i bila je ispunjena ponosom i zadovoljstvom. Bilo joj je drago što je svim zaposlenima priredila zabavu i zahvalila na trudu koji su uložili da bi dostigli takav nivo profesionalnosti i probili se u tako ozbiljnoj konkurenciji. Nadala se da će, posle ovoga, moći svima da poveća zarade i tako ih još više stimuliše. Mogla je zaista da bude zadovoljna svojim životom i nije imala razloga da se žali. Posao je bio za nju sve i zamenjivao je ono što su drugi nalazili u privatnom životu. Zastala je i sagnula se da uzme malo peska. Pustila je da joj klizne kroz prste, odsutno gledajući u malenu gomilicu koja se izdizala ispod njene ruke. Misli su joj lutale bez cilja, čak nije ni znala o čemu razmišlja. Prenula se kada je neki automobil prozujao autoputem i bacila ostatak peska okolo. Popela se do svog auta i pokrenula mašinu. Vozila je brzo, ali sigurno, sada već vrlo blizu svog cilja.
Karson je kroz prozor automobila odmah primetio Silvijin auto parkiran ispred garaže i shvatio da se vratila. Otvorio je garažu i uterao svoj automobil, a potom se uputio ka ulazu. Dočekala ga je prijatna hladovina koja je unutra vladala, nasuprot vrelini spoljnog vazduha. Oslušnuo je, kao da je očekivao da će po zvucima odmah znati da je tu, ali je u kući vladao mir. Pomislio je da možda spava i slegnuo ramenima. Pošto se istuširao i presvukao, odlučio je da ode i malo uživa kraj bazena i na miru pročita novine i poštu koja je stigla. Čim je izašao, primetio je njenu vitku figuru koja se opružila na ležaljci. Lice joj je bilo zaklonjeno obodom šešira, tako da ga nije mogao videti. Pomislio je, za trenutak, da se vrati unutra, ali je shvatio da je potpuno blesavo da beži
~ 37 ~ Foxy
Zvoncica i krije se u sopstvenoj kući. Smestio se u drugoj ležaljci ispod suncobrana i otvorio novine. Preko ivice novina je gledao u nju, očekujući da će se okrenuti kada čuje šumove, ali je ona i dalje mirno ležala. Vratio je pogled na novine i počeo da čita. Nešto ga je vuklo da ponovo pogleda u pravcu u kome je bila Silvija, mada se njegov razum bunio protiv toga. Po tome što se nije micala, shvatio je da je zaspala na suncu. Znao je da treba nešto da preduzme, ali mu je bilo neugodno. Oklevao je neko vreme, ali je na kraju ipak ustao i došao do nje. Nekoliko sekundi ju je posmatrao, pogled mu je lutao niz luk njenih leđa sve do zaobljenih bokova i dugih, vretenastih nogu. Sklad tog tela ga je na neki način zadivio, kao i sve drugo što je savršeno i lepo. Čučnuo je kraj nje i lagano je dotakao po ramenu. - Silvija! - tiho je pozvao po imenu. Promeškoljila se i uzdahnula. Okrenula je lice ka njemu i zatreptala nekoliko puta. - Molim? - sanjivo je odgovorila, potpuno nesvesna gde se nalazi. - Zaspala si na suncu, izgorećeš - rekao je i malo se osmehnuo. Bila je zaista neodoljiva, na neki detinji način, tako raščupana i zbunjena. - Zaista? - protrljala je oči i pokrenula se. Sela je na ivicu ležaljke i pogledala oko sebe. Tek tada se pribrala i shvatila gde se nalazi. - Pa ja sam zaspala - konstatovala je. Karson se nasmešio i slegnuo ramenima. - Tako izgleda - odvratio je. - Mislim da ću se malo osvežiti u bazenu, da se malo rasanim - rekla je i uskočila u bazen. Plivala je sredinom bazena, uživajući u osveženju koje joj je voda donela. Karson je posmatrao njene elegantne pokrete, primetivši kako je vrlo dobar plivač. Posle nekoliko minuta je izašla i stresla vodu sa kose. Uvila se u frotir i sela u hladovinu, pored njega. - Hvala što si me probudio, sigurno bih izgorela - zahvalno mu se osmehivala. - Nije to ništa, svako bi to uradio - odvratio je skromno.
~ 38 ~ Foxy
Zvoncica - Ne znam kako mi se to dogodilo, obično nikada ne zaspim na suncu - slegnula je ramenima. - Svakome može da se desi - odgovorio je. - Čuo sam da je revija dobro prošla i da si imala uspeha - promenio je temu. Silvija je iznenađeno podigla obrve. To što je malo ranije bio ljubazan, bilo je već dovoljno čudno, ali ovo? - Nisam znala da te moda zanima? - odvratila je pitanjem. - Ne previše - slegnuo je ramenima. - Ali pratim štampu, a tamo se pisalo dosta o tvojoj kolekciji - zaključio je. - Ah! - klimnula je glavom, ne znajući šta bi trebalo da kaže. - Drago mi je što si postigla uspeh, to ti verovatno mnogo znači nastavio je ljubazno. Silvija se pitala da li se zaista probudila ili ponovo sanja? Ovoliko ljubaznosti svakako nije očekivala od njega, čak ni u snovima. - Da, mnogo mi znači, jer smo se zaista trudili oko ove revije i to nam je bio prvi put da ulazimo u sferu visoke mode - khmnula je. - To će ti sigurno otvoriti mnoga vrata - primetio je poslovno. - Da - složila se. - Nadam se da je ovo tek početak nečega što ćemo uspešno nastaviti. - Svakako - klimnuo je. - Primetio sam da veoma držiš do posla. - Da, dobro si primetio - khmnula je i odmotala peškir, puštajući da joj se kosa raspe po leđima. - Posao mi je trenutno najvažnija stvar u životu. - Zar ti privatni život nije važniji? - posegnuo je za čašom osvežavajućeg pića, praveći se da ne primećuje iznenađenje na njenom licu. - Ovog trenutka ne razmišljam previše tome - slegnula je ramenima. - Mislila sam da je i tebi posao najvažniji? - upitno ga je pogledala. Karson je shvatio da se iza ovog, naizgled nevažnog pitanja, krije nešto drugo. Nasmešio joj se i zapazio kako su joj oči zaiskrile. - Jeste, dobro si mislila - složio se. - Mada... - namerno je ostavio misao nedovršenu, sa željom da je još više zaintrigira.
~ 39 ~ Foxy
Zvoncica Silvija ga je pogledala pogledom koji je jasno govorio da je shvatila njegovu malu igru. Skoro da je uživala u tim njihovim neobičnim poigravanjima i skrivenim namerama. Ipak, nije mogla da dopusti da pomisli da je može nadmudriti. - Sigurna sam da te devojke progone - nastavila je, želeći da ga primora da kaže nešto o svojoj intimi. - Progone?! - nasmejao se. - Ja bih to drugačije nazvao - osmeh je dao sasvim novu dimenziju njegovom muževnom licu. - Mislila sam... - Silvija je htela da objasni. - Nema potrebe, razumem - odmahnuo je rukom i zabacio gustu kosu unazad. Primetila je da mu se na zulufima pojavljuju prve sede i da mu dobro stoje. Tamnozelene oči su mu se sjajile, preuzimajući odsjaj sunca i reflektujući ga ka njoj. Pitala se da li će otkriti nešto o sebi ili nastaviti da razvija misteriju. Osmehnuo joj se kao da je znao šta je pomislila. - Nisam protivnik žena i ljubavi, naravno - odmahnuo je rukom. Možda sam preterano probirljiv, ne znam... - slegnuo je ramenima. Ipak, sve ovo do sada nije značilo baš mnogo - neodređeno je zaključio. - Kada dođe ljubav, sve se promeni - odvratila je zamišljeno. - Da, ljubav... - pogled mu je bio prikovan za njene oči. - Ne znam tačno šta to znači. Nije ništa odgovorila, ni sama nije bila sigurna da zna odgovor. - Dođi - ustao je naglo i pozvao je. - Hoću nešto da ti pokažem. Pošla je za njim, zbunjeno razmišljajući šta želi da joj pokaže. Išao je prema svojoj radnoj sobi, a ona lagano za njim. Otvorio je i propustio je da uđe. Stala je nasred sobe i posmatrala ga. Otvorio je fioku stola i odatle izvukao svežanj pisama. - Sedi, želim da ti nešto pokažem - pokazao joj je na stolicu i pružio pisma kada se smestila. Rukopis na kovertama nije joj bio prepoznatljiv, ali su sva bila upućena njenoj majci, a on kao da je opet mogao da joj pročita misli, razrešio joj je nedoumicu. - Pisao ih je moj otac, našao sam ih kada sam sređivao njegove stvari.
~ 40 ~ Foxy
Zvoncica Otvorila je prvo i počela da čita. Odmah joj je postalo jasno da je to ljubavno pismo koje nikada nije bilo poslato. Dirljive reči pune čežnje i prikrivenog bola, reči iskrene ljubavi i tuge kakve još nikada sama nije čula ni od koga. Otvarala je pisma redom i preletala pogledom po njima. Sva su bila slična, uvek puna nostalgije za nekim prošlim danima i žudnje za voljenom ženom. Podigla je pogled i susrela Karsonove oči koje su je ozbiljno posmatrale. - Ne znam šta da kažem, ovo je za mene bila tajna - spustila je pisma na sto. - Kao i za mene - složio se. - Ali sada bar znamo zašto ti je moj otac ostavio deo imovine. - Ne misliš valjda da sam ja njegova... - odmahivala je glavom. - Ne - nasmešio se. - U jednom od pisama sam pronašao odgovor na to pitanje, mada je i meni prošlo kroz glavu - objasnio je. - Ima nekoliko sačuvanih pisama tvoje majke iz kojih sam shvatio da je i ona oca volela istim žarom čitavog života - dodao je. Silvija je osetila kako je obuzimaju čudna osećanja. Nikada nije ni pretpostavljala da majka krije neku takvu tajnu i obuzela ju je tuga. - Mora da su mnogo patili, jer su bih razdvojeni, a toliko se voleli zamišljeno je primetila. - Da - složio se. - Strašno je to. - Pitam se zašto nisu ostali zajedno ako su se toliko voleli? - naglas je razmišljala. - Ja sam krivac za to - odvratio je. - Moja majka je ocu rekla da je dete na putu i on je postupio kao pravi džentlmen - objasnio je. - Mora da je divno nekoga tako voleti. Silvija je osetila strahopoštovanje prema takvim emocijama o kakvima je samo čitala u velikim romanima. - Misliš li da ćeš doživeti tako nešto? - upitao je. Odmahnula je glavom i protrljala potiljak. - Ne verujem, previše sam trezvena i svoja da bih se nekome tako predala, to ne bi ličilo na mene - odvratila je. - Verovatno si u pravu - složio se. - Ne verujem da danas postoje takve večne ljubavi - zastao je kao da razmišlja. - Žene su danas drugačije, previše nestabilne i prevrtljive - zaključio je.
~ 41 ~ Foxy
Zvoncica Silvijin pogled jasno je govorio koliko joj se nije dopalo to što je rekao o ženama. - U svakom slučaju manje su prevrtljive od vas muškaraca pobunila se. - Zašto? - izvio je obrve kao da se čudi. - Zato što su muškarci neverni skoro uvek i u svakoj vezi - odvratila je. Nasmejao se kao da je rekla totalnu glupost. - Za to su opet krive neke žene koje ih na to navode - nije joj dao za pravo. Silvija je počinjala ponovo da se ljuti, njegov stav je bio zaista glup i neprihvatljiv. - Ako tako misliš, onda nisi ništa drugo već čisti muški šovinista obrecnula se. Ponovo se nasmejao, kao da su ga njene reči dobro zabavile. - Do sada nijedna žena nije uspela da me ubedi u suprotno odvratio je i dalje se smešeći. Silvija se nezadovoljno mrštila i mahala glavom u neverici. - To je zato, jer nijedna nije imala toliko vremena za gubljenje ustala je i okrenula se. Primetila je njegov osmeh zadovoljstva i okrenula mu leđa. Kada je izašla, Karson je još uvek gledao za njom i smešio se.
- Ko bi pomislio da tako lepa i šarmantna dama može biti tako uspešan poslovan čovek? - smešio se ljubazno Luter Olson, direktor velike robne kuće sa kojom je pregovarala oko prodaje najnovije kolekcije. - Hvala - nasmešila se ljubazno, dok je u njoj sve treperilo od uzbuđenja. Do sada je prodaju obavljala samo u svom butiku, ali sklapanje posla sa velikom robnom kućom značilo bi prodaju u čitavom lancu i afirmaciju. Zato je sva zatreperila od uzbuđenja kada je dobila poziv od direktora Lutera Olsona da razgovaraju o prodaji njene odeće
~ 42 ~ Foxy
Zvoncica preko njih. Pored toga, Luter je bio neobično šarmantan i vrlo mlad, pa se nadala da će lakše naći zajednički jezik. - A vi ste odavde? - upitno je podigao obrve. - Nisam vas ranije viđao - dodao je. - Da, samo što trenutno živim u Montereju - potvrdila je. - Zaista? - nasmešio se. - Predivno mesto. Tamo živi jedan moj prijatelj, možda ga poznajete? - Možda? - slegnula je ramenima. - Mada ne verujem, tamo sam vrlo kratko. - Moj prijatelj, Karson Grifin, ima predivnu vilu na samoj obali, to je jedna od najlepših kuća u kraju. Sigurno ste je primetili - objasnio je. Silvija je širom otvorila oči i nasmejala se. - Ja živim upravo u toj kući - objasnila je razlog svog iznenađenja. - Zaista? - začudio se. - Kakva slučajnost! - Da - klimnula je. - Svet je zaista ponekad mali - složila se. - Dugo poznajete Karsona? - upitala je. - Da, moglo bi se reći - neodređeno je potvrdio. - U svakom slučaju, dobro ga poznajem - dodao je. Silviju je kopkalo da mu postavi nekoliko pitanja o Karsonu, ali se nije usuđivala. - Imam jedan predlog - prekinuo ju je u razmišljanju. - Zašto ovaj razgovor ne bismo obavili uz ručak, ionako je vreme za to, a u nekom restoranu će biti mnogo ugodnije nego razgovor u kancelariji? Razmišljala je svega nekoliko trenutaka i onda prihvatila. Nadala se da će to dovesti do zaključenja posla, a možda će usput saznati i ponešto o Karsonu i uspeti da malo prodre ispod njegove ljušture. - Vrlo rado - nasmešila se. - Odlično! - lice mu je zadovoljno zasjalo. - Zamoliću sekretaricu da nam rezerviše mesta - rekao je i odmah joj izdao sva potrebna uputstva.
~ 43 ~ Foxy
Zvoncica - Imaš predivne oči i kosu, mogla bi da radiš reklamne spotove za neku kozmetičku kuću - primetio je Luter, posmatrajući je na onaj posebni način, za koji je znala da znači da mu se dopala. Nasmešila se i slegnula ramenima. - Nisam razmišljala o tome - odvratila je. - Čudi me da ti niko nije ponudio nešto slično - dodao je i dalje je posmatrajući dugo i intenzivno. Prihvatila je njegove komplimente sa osmehom, godile su joj njegova pažnja i lepe reči. - Otkuda tvoje poznanstvo sa Karsonom, s obzirom da on prezire modni svet, koliko sam primetila? - htela je da ga navede na razgovor o Karsonu. - Poznajemo se po sasvim drugom osnovu - neodređeno je odgovorio. - Karson i ja nismo direktno poslovno sarađivali, ali znam da je veliki profesionalac i vrlo disciplinovan i odgovoran kada je posao u pitanju - odvratio je. - Tako sam i mislila - klimnula je. - Deluje kao vrlo ozbiljna i stroga osoba. - Da - složio se i za trenutak odlutao negde, kao da se priseća. Privatno može biti i drugačiji, bar je nekada bio - zamišljeno je zaključio. - Bio? - podstakla ga je da nastavi. - Da, ranije je bio mnogo opušteniji - potvrdio je. - Jedno vreme smo izlazili zajedno, znaš, muško društvo koje traži žensko - nasmejao se šeretski. - Mislila sam da ga žene baš mnogo ne zanimaju - primetila je, kao uzgred, želeći da sazna nešto više. - Karsona! - nasmejao se i podigao čašu da joj nazdravi. - On je veliki poznavalac žena i nekada je važio za velikog zavodnika - odvratio je i otpio veliki gutljaj pića. - Nekada!? - upitno ga je pogledala. - Pre nego što je bio veren, mnogo je izlazio i menjao devojke, a onda je upoznao nju i zaljubio se na smrt - pričao je. - Odmah je odlučio da se oženi i napravljena je veridba.
~ 44 ~ Foxy
Zvoncica - Zaista!? - čudila se. - Nisam znala. - Da, ali je onda došlo razočarenje i od tada za njega ljubav ne postoji - objasnio je. - Kakvo je to bilo razočarenje? - nije mogla da obuzda radoznalost. - Saznalo se da pored njega ima još jednog mladića i da paralelno izlazi sa obojicom. Kada je to Karson čuo, ona je za njega umrla, a sa njom i sve druge žene. - Zaista je ružno to što mu se dogodilo, ali ne može zato generalizovati i misliti da su sve žene takve - pobunila se. - Možda, ali kod njega je bilo tako i od tada se povukao skoro potpuno iz javnog života i ne viđaju ga više sa ženama - dodao je. - Zaista neverovatno - odsutno je zaključila, razmišljajući o Karsonu. Njegovo ponašanje bilo joj je mnogo jasnije nego pre, mada mu to nije dalo za pravo da tako prezire sav ženski rod. - Da se vratimo razgovoru o poslu - prekinuo ju je u razmišljanju. Moji uslovi su ti poznati, imaš li nekih predloga? - Uglavnom mi sve odgovara - složila se, svesna da nije u poziciji da uslovljava. Luter je itekako bio svestan njenog položaja, zato se nadmoćno osmehnuo i ponovo podigao čašu. - Za nove poslove! - nazdravio je. - Za poslove! - prihvatila je i otpila mali gutljaj. - Ipak, možda treba još razmisliti? - odjednom je promenio stav. Tačno je da si izuzetno ljupka i da je zadovoljstvo raditi sa takvom damom, ali... - namerno ju je stavljao na muke. Silvija se na silu osmehnula, trudeći se da bude ljubazna. - Ali... - čekala je da čuje šta je smislio. - Lakše bi me ubedila za vreme večere na nekom lepom mestu... lukavo se osmehivao. Zasmetalo joj je što koristi svoj položaj da je nagovori na večeru, ali nije smela da pokvari ovako značajan posao. Nasmešila se pomalo nevoljno i klimnula glavom. Nije volela da radi stvari pod pritiskom. - Nemam ništa protiv - trudila se da joj glas zvuči ljubazno.
~ 45 ~ Foxy
Zvoncica - Znao sam da nećeš imati ništa protiv - i dalje se osmehivao, kao lovac koji drži lovinu na nišanu, svestan da je nemoćna. Iz njene tašnice začuo se zvuk mobilnog telefona. Izvinila se i odšetala malo dalje da odgovori na poziv. Posle nekoliko trenutaka, vratila se za sto. - Žao mi je, odmah moram da krenem - objasnila je. - Problemi? - izvio je obrve. - Neodložni sastanci - odvratila je i pokupila stvari. - Odvešću te do kompanije - ponudio je. - Nema potrebe, već sam pozvala taksi - odbila je. - Ionako ti nije usput - dodala je. - Kako hoćeš - slegnuo je ramenima. - Hvala ti na ručku - pružila mu je ruku. - Hvala tebi na tako ljupkom društvu - stegnuo je njenu ruku i zadržao je malo. - Videćemo se - klimnula je u znak pozdrava i pojurila prema izlazu.
- Drago mi je što te čujem - odvratio je Karson na Luterov pozdrav, mada se po njegovom glasu moglo zaključiti sasvim suprotno. - Šta mogu da učinim za tebe? - Zapravo sam hteo da razgovaram sa Silvijom - objasnio je. - Da li je kod kuće? - Trenutno je na plaži - odvratio je, pomalo iznenađen. - Odakle se vas dvoje poznajete? - Poslovno - objasnio je. - Sklapamo posao oko prodaje njene nove kolekcije u robnim kućama. - Ah, tako! - neodređeno je odgovorio. - Dogovorili smo se da izađemo na večeru, pa sam hteo da je obavestim da ću doći po nju oko osam - objasnio je. - Zaista? - Karsonov glas je prikrivao neodobravanje.
~ 46 ~ Foxy
Zvoncica - Ona je predivna devojka - nastavio je Luter, kao da nije primetio. Takve lepotice se retko sreću... Sigurno ću uživati u njenom društvu oduševljeno je nastavio. Karson je osećao kako ga obuzima sve jača slutnja i nelagoda što je Luter više govorio. - Kako ste stupili u kontakt? - upitao je, radoznao da sazna više detalja. - Dobio sam ponudu od nje da distribuiramo robu - pričao je. Kada je došla na razgovor, bio sam impresioniran njenim izgledom, skoro sam pomislio da je neka manekenka - objašnjavao je. - A ona nije samo lepa, već i vrlo pametna - zaključio je. - Znači, lepota ipak pomaže u nekim stvarima? - bila je to više konstatacija, nego pitanje. - Moglo bi se reći da mi je pomoglo da lakše odlučim kome ću dati posao - odvratio je kroz smeh. Karson je stegnuo zube, obuzeo ga je bes zbog njenog kalkulisanja lepotom da bi dobila posao. Izlazila je sa Luterom samo zbog toga da bi pridobila njegovu naklonost i ugrabila dobar posao, što je bilo vredno prezira. Ipak, suzdržao se od komentara i prisilio se da zvuči smireno i nezainteresovano. - Nema problema, preneću joj poruku - zaključio je razgovor. - Hvala ti - Luter se pozdravio i prekinuo vezu, dok je Karson i dalje stajao na istom mestu, zanesen svojim mislima.
Umotana u veliki frotir, Silvija se laganim koracima vraćala sa plaže. Uživala je u popodnevnom kupanju, kada sunce već počinje da gubi svoju žestinu, a more je azurnoplavo i potpuno mirno. Voda je milovala njeno napeto telo i odmarala joj mišiće. Dugo je mogla da leži zamišljena na toplom pesku i razmišlja. Misli bi joj lutale na sve strane, prelazeći bez ikakvog "reda, sa teme na temu. Čak je razmišljala i o Karsonu i stvarima iz njegove prošlosti koje je čula od Lutera. Sada je mogla da razume njegovu gorčinu kada se pričalo o ljubavi i zašto nije verovao da postoje ljubavi za ceo život. To ju je odvelo put velike
~ 47 ~ Foxy
Zvoncica ljubavi njene majke sa njegovim ocem i onoga što su preživljavali iz dana u dan, udaljeni i usamljeni jedno bez drugog. Shvatila je da je potez njegovog oca da njoj ostavi deo imanja, zapravo bilo nekakvo zaveštanje ljubavi, one najveće i duboke koja se nikada nije ostvarila i zato ostala zauvek u njihovim dušama. Sažalila se na majku koja je godinama tiho i neprimetno patila, a nikada se nije požalila. Podigla je ruke i stavila ih ispod glave i zagledala se u nebo iznad sebe, bistro kao planinski potok. Zapitala se da li je njen otac ikada posumnjao da žena koja je pored njega misli na nekog drugog muškarca i čezne za njim. Mora da je bilo strašno tako živeti, mehanički obavljati poslove iz dana u dan, bez nade da će se najveći san ikada ostvariti. Uzdahnula je i podigla se. Obuhvatila je rukama kolena i zagledala se u beskrajno plavetnilo pred sobom. Sunce je već skoro doticalo morsku površinu, kao da će uroniti u njega i ugasiti svoj sjaj. Ustala je lagano i pokupila stvari. Išla je bez žurbe prema kući, a pogled na nju odjednom izazva drhtaj u njoj. Previše sam postala romantična, zaključila je u sebi. Ušla je u kuću, koja je bila prijatno hladna nakon toplote na plaži. Malo se naježila i blago stresla. - Silvija! - začula je glas iza sebe i okrenula se. Pogled joj se susreo sa Karsonovim zelenim očima koje su čudno svetlucale dok ju je posmatrao. - Luter je zvao - rekao je bez uvoda. - Doći će po tebe oko osam. - U redu, hvala - odgovorila je i krenula. - Hteo sam još nešto... - zaustavio je. Zastala je i ponovo se srela sa njegovim pogledom, od kojeg je osetila jezu. - Da... - očekivala je da čuje šta to ima da joj kaže. - Moram da te upozorim da to što radiš može da bude vrlo nezgodno - glas mu je bio leden. - Ne razumem o čemu govoriš? - slegnula je ramenima. - O Luteru i tome što izlaziš sa njim - pojasnio je. - Ne vidim šta u tome ima nezgodno? - podigla je obrve, već pomalo iznervirana.
~ 48 ~ Foxy
Zvoncica - Znam da izlaziš sa njim da bi dobila posao, ali on može da bude nezgodan - nastavio je. Talas toplote jurnuo joj je u lice. Pitala se odakle mu pravo da joj govori takve stvari i tako je ponižava. - Ne vidim kakve to veze ima sa tobom - glas joj je bio pun besa. - Ne bi trebalo da se poigravaš sa njim - ponovo ju je upozorio, ignorišući njeno pitanje. - Moj život je moja stvar i mogu da radim šta hoću i sa kim hoću procedila je ljutito. - Kako hoćeš, moje je bilo da te upozorim - mirno je zaključio. - Gledaj svoja posla, umem da brinem o sebi - drsko je odvratila. Sevnuo je očima, po čemu je znala da ga je naljutila, ali je nije bilo briga. Njegovo ponašanje je bilo nečuveno i nije imala nameru da to trpi. - Pazi da se ne opečeš - muklo je dodao i okrenuo joj leđa. Zamakao je iza vrata, ostavljajući je da se sama bori sa svojim besom. Bilo joj je žao što ga nije poslala dođavola, ali sada joj je preostajalo samo da mu to kaže iza leđa. Ljutito je strgla frotir sa kose i odmarširala u svoje odaje.
Uzalud je pokušavao da radi, misli su mu se stalno vraćale na ono što ga je zabrinjavalo. Nije mu se nimalo dopadalo što izlazi sa Luterom, nije imao poverenja u njega i to sa razlogom. Prisetio se njegovih mahinacija sa ženama i znao je da je na svašta spreman kada nešto želi, a Silviju je očigledno želeo. Ustao je od stola i stavio ruke na leđa. Nemir, koji ga je obuzeo od momenta kada je saznao za njih dvoje, nikako nije uspevao da potisne. Znao je da ga se to nimalo ne tiče, ali nije mogao da zaboravi i vrati se poslu. Na kraju je odustao i izašao iz radne sobe. Tumarao je okolo, po kući, svestan da zapravo želi da ode do nje i pokuša da joj objasni, ali nije mogao. Ionako bi sve pogrešno protumačila i ponovo se naljutila.
~ 49 ~ Foxy
Zvoncica
- Zaista si zabavan - kroz smeh je rekla i uhvatila se za stomak. Nemoj više, boli me stomak - zavapila je veselo. - Tek da čuješ ovaj - nastavio je sa svojom serijom viceva, dok se Silvija previjala od smeha. - Ovo je strašno - zadihano je rekla i otpila gutljaj odličnog, dobro rashlađenog vina. Luter je primetio da joj je čaša prazna i odmah je dopunio. Ponašao se kao pravi džentlmen, uglađeno i uslužno. Pored toga, bio je duhovit i šarmantan, tako da je zaista uživala u njegovom društvu. Umeo je da odabere savršen restoran, poznavao je francusku kuhinju i vina i naručivao na tečnom francuskom i zadivio je mnogim skrivenim sklonostima i interesovanjima. Pored toga, u dobro skrojenom tamnoplavom odelu, beloj košulji, sa kravatom boje vina, izgledao je veoma privlačno i muževno. Čitave večeri ju je obasipao pohvalama na račun njenog izgleda i izbora garderobe. Odabrala je dobar crni kostim koji je sama kreirala i tražila da se uradi od svilenog šantunga, tako da je blago šuštao pri svakom pokretu. Namemo nije obukla košulju ispod njega, već je dekolte ukrasila divnom ogrlicom od dva niza bisera, sa bisernom kopčom na sredini i stavila takve naušnice. Kosu je raspustila, samo je blago povukavši iza uha. Delovala je otmeno, ali ne i strogo, pronašavši onu pravu meru za takvu priliku. Po Luterovom zadivljenom pogledu je shvatila da mu se dopalo to što je video i to nijednog trenutka nije krio. - Izgledaš fascinantno! - oduševljeno je primetio kada je došao po nju. Veče je bilo gotovo savršeno, pričali su i o poslu, ali i o svemu drugom što su voleli i što ih je interesovalo. Ispostavilo se da imaju mnogo toga zajedničkog, pa joj ovaj izlazak nije teško pao, uprkos njenim pretpostavkama i Karsonovim zlim slutnjama. - Uzmi još malo vina, odlično je - ponudio je i ponovo joj dosuo u čašu. - Nikada nisam ovoliko popila - sanjivo je primetila.
~ 50 ~ Foxy
Zvoncica Luter je sa osmehom pogledao i nazdravio joj, kao da je ohrabruje da nastavi. Delovala je tako izazovno i podatno u crnom da je osetio kako ga hvata nesavladivo uzbuđenje od njene blizine. - Predlažem da ne okončamo ovo divno veče odmah posle večere, već da odemo na jedno divno mesto za ples - veselo je predložio. - Slažem se - prihvatila je. Osećala se veselo i energično i nije joj se još išlo kući na spavanje. Piće je učinilo da se potpuno opusti i prepusti Luterovom vođstvu. - Odlično! - obradovao se. - Znam odlično mesto gde se može plesati do jutra - rekao je i pozvao konobara da izmiri račun. Odvezh su se do diskoteke koja je bila vrlo popularna u lokalnom džet setu i gde su svi potpuno zaboravljali na granice i potpuno se prepuštali uživanju. Odmah ju je odveo do bara i poručio im piće. - Za nova prijateljstva! - veselo je nazdravio. - I dobru zabavu! - pridružila mu se i žedno otpila hladno piće. Luter ju je povukao do podijuma, gde je masa tela pratila ludi ritam muzike. Silvija je osetila da joj se pomalo vrti u glavi i da nije baš sigurna na nogama, ali ju je Luter držao za obe ruke dok su plesali i pružio joj sigurnost. - Potpuno sam iscrpljena - zadihano je rekla nešto kasnije. Luter joj pruži čašu sa pićem, te ona otpi još jedan veliki gutljaj. Znala je da ne bi trebalo, ali je osećala užasnu žeđ. - Zar nije ludo? - pokazao je rukom na gomilu razuzdanih ljudi. - Da, svi kao da su potpuno otkačili - složila se. - Ovde je tako svake večeri, a tek za vikend... - odmahnuo je rukom. - Svi zaboravljaju na posao i brige i potpuno se opuste i izbace svu negativnu energiju iz sebe - dodao je. - To je ponekad neophodno - složila se, mada joj se činilo da ima i preterivanja. Parovi su zavodljivo plesali ili se doticali u gomili, kao da su sami. Luter je pogleda i pruži ruku da je dotakne po obrazu. Nasmešila se, shvatajući to kao gest nežnosti. Pomakao se bliže njoj i oslonio svojim telom na njeno. Osećala je njegove napete mišiće kroz svilu koja na taj dodir zašušta. Htela je da se odmakne, ali je odmah iza nje bio neko drugi, tako da nije imala kud. Luter podiže ruku i blago je obgrli oko
~ 51 ~ Foxy
Zvoncica struka. Lice joj je bilo sanjivo i ljupko, da je poželeo odmah tu da je poljubi. Ipak je odlučio da to ostavi za kasnije.
Zatvorila je oči dok su se vozili, jer je osećala daje užasno pospana. Prozor sa njene strane je bio otvoren, pa je uživala u noćnom vazduhu koji je osvežavao. U glavi joj se vrtelo, pa je otvorila oči i uspravila se na sedištu. - Izvini, odjednom sam zadremala - prenula se. Luter je pogleda sa osmehom i vrati pogled na put pred sobom. - Samo ti spavaj - tiho je odvratio i nastavio da vozi. Ponovo je sklopila oči i naslonila glavu na sedište. Naglo ih je otvorila tek kada se automobil zaustavio. - Gde smo? - začuđeno je zatreptala, videvši da se nalaze na nepoznatom mestu. - Ispred moje kuće - odvratio je sa osmehom. - Popićemo kafu da se malo oporavimo od plesanja i pokazaću ti neke izmene u ugovoru, pa ću te posle odvesti kući - rekao je i izašao da joj otvori vrata. Htela je da se pobuni, ali je odustala. Uostalom, kafa bi joj svakako prijala da se malo otrezni pre povratka kući. Nije želela da je Karson vidi takvu. - U redu - prihvatila je njegovu ruku i izašla. Kuća nije bila ni izbliza tako velika, ni raskošna kao Karsonova, ali je bila ukusno nameštena i delovala udobno. Puno drveta i tamnoplave boje davali su prijatan utisak, pa se odmah zavalila u veliki trosed zatrpan mekim jastučićima. - Lepo je kod tebe - primetila je. - Da, jedan arhitekta, moj prijatelj, mi je pomogao da je sredim i opremim - odvratio je. Vratio se sa čašama i pružio joj jednu. - Mislila sam da ćemo popiti kafu?
~ 52 ~ Foxy
Zvoncica - Kasnije, sada bih hteo da porazgovaramo - brzo je odvratio i seo tik do nje. Pričao je o poslu i obećavao joj neke nove pogodnosti kojih u prvobitnom dogovoru nije bilo. Nehajno je prebacio ruku iza nje i potom je spustio na njeno rame. Htela je da je odgurne, ali joj je bilo neugodno, pa je odustala. Gledao ju je u oči dok je govorio, igrajući se pramenom njene kose. - Zaista si prelepa - rekao je i dotakao joj lice. Zbunjena, Silvija se malo osmehnula da prikrije nelagodu. - Nikada nisam video takve oči - nastavio je zaneseno. - Potpuno si me zaludela. Rekavši to, napuo se i spustio usne na njene. Isprva je poljubac bio nežan i blag, pa je nagonski počela da mu uzvraća. To kao da ga je ponelo, nastavio je sve strasnije, dok su mu ruke odjednom našle put do njenog tela. Silvija se blago promeškoljiva, pokušavajući da izbegne dodire, ali on to kao da nije primećivao. Spretno je počeo da otkopčava dugmad njenog kostima i zavukao ruke unutra. To je bilo više od onoga na šta je bila spremna tog trenutka. Pokušala je da ga blago odgurne, ali se on pravio da to ne primećuje. Pritiskao ju je svojim snažnim telom, zahtevajući sve više. - Molim te, Lutere, nemoj - zamolila je. Njene reči su ostale da vise u vazduhu, kao da ih nikome nije uputila. Nastavio je strasno daje ljubi i pretražuje njeno telo. Uvukao je nogu imeđu njenih, zadižući joj suknju do bokova. Shvatila je da se on ne šali i počela da se otima, pokušavajući da mu umakne. - Kako si slatka i divlja - zaneseno je mrmljao kraj njenog uha, ljubeći joj vrat. - Pusti me! - zavapila je i prikupila svu snagu u pokušaju da ga odgurne. To kao da ga je još jače uzbudilo, uhvatio ju je grubo za ruke i savio joj ih iza glave. Pritisnuo ju je svom težinom svog tela i priljubio usne na njene. Stisnula je usne koliko je mogla, pokušavajući da okrene glavu i izbegne poljubac. - Od mene ne možeš pobeći - napravio je grimasu, kao neko ko ne vlada sobom.
~ 53 ~ Foxy
Zvoncica Tada ju je obuzeo skoro paničan strah, shvatila je da će postati njegova žrtva ako odmah nešto ne preduzme. Mozak joj je grozničavo radio u pokušaju da smisli način da pobegne. - Ne mora tako da bude - mazno je rekla. Luter ju je iznenađeno pogledao i stisak njegovih ruku se olabavio. Iskoristila je momenat njegove zbunjenosti i snažno ga udarila posred lica. Podigao je nagonski ruke, a ona se izmigoljila i pojurila ka vratima. Našla se u holu i nastavila da trči koliko je noge nose. Nije imala vremena da čeka lift, sjurila se pešice, ne osvrćući se, u strahu da ga ne ugleda iza sebe. Kada se našla na ulici, ugledala je taksi iz koga je upravo izlazio mladi par. Pojurila je, mašući rukama i uletela kao furija. Taksista ju je čudno pogledao, ali ona to nije primetila. Gledala je iza sebe, plašeći se da je Luter ne stigne. Dala je taksisti adresu i tek kada su krenuli, odahnula. Suze su joj same tekle niz lice, ali ona nije marila. Otrla ih je maramicom koju je imala u džepu, šmrcajući. Taksi se ubrzo zaustavio pred kućom, a Silvija je skoro utrčala unutra, žureći da pobegne od svih. - Šta ti se dogodilo? - dve snažne ruke je zaustaviše u mračnom holu. Osvrnula se i primetila njegove oči koje su svetlucale u mraku. - Ništa - promucala je i najednom izgublila kontrolu nad sobom. Briznula je u plač, glasno jecajući. Karson ju je obuhvatio oko ramena i poveo do dnevnog boravka. Posadio ju je na trosed i neko vreme ćutao, puštajući je da se isplače i malo smiri. - Luter, zar ne? - upitao je kada se najzad zaustavila. Klimnula je glavom i tek tada se setila njegovih upozorenja. Polako mu je sve ispričala, povremeno ponovo briznuvši u plač. Kada je završila, lice mu je bilo tvrdo i mračno, da se skoro uplašila. Ćutke je ustao i vratio se sa ćebetom. Blago ju je umotao i nežno zagrlio. - Zaista mi je žao, Silvija - tiho je rekao. - Trebalo je da me poslušaš - nije odoleo da ne kaže. - Znam - skrušeno je odvratila. Malo se smirila kraj njega, ulivao joj je poverenje svojim blagim, ali čvrstim dodirom. - Doneću ti nešto od čega ćeš se lakše otrezniti - ustao je i vratio se sa čašom soka od paradajza.
~ 54 ~ Foxy
Zvoncica Zahvalno ju je prihvatila, ali su joj ruke jako drhtale. Tek sada, kada se malo opustila, osećala je kako je hvataju drhtavica i talasi straha. Karson je shvatio šta se događa, pa ju je blago obgrlio oko ramena. Naslonila je glavu na njegovo rame i uzdahnula. Bio je beskrajno ljut i poželeo je da odmah potraži tu propalicu i pokaže mu kako se postupa sa devojkama. Njena svilenkasta kosa pala mu je na ruku, izazivajući neobične treptaje u njemu. Mirno je sedeo, plašeći se da se ne pomeri i uznemiri je. Iako ju je delimično krivio što nije poslušala njegov savet, znao je da nije kriva za ovo što joj se dogodilo. Lutera je poznavao dosta dugo i dovoljno dobro, i znao je za ovakve ili slične ispade koje je i ranije pravio. Ipak, ovo što se dogodilo njoj, posebno ga je pogodilo. Podigla je glavu i pogledala ga, a u tom pogledu bilo je nečega posebnog, drugačijeg. I ona je osetila da se nešto događa među njima, izraz lica mu je bio drugačiji. Sledećeg trena sve se odjednom promenilo, kao da su se sreli prvi put. Kada su njegove usne pronašle njene, kao da su se za nju otvorila neka čarobna vrata. Malopređašnji užas i poniženje ustuknuli su pred nečim novim, čemu nije umela, a ni želela da potraži uzrok. Prepustila se njegovom vođstvu, čvrstom, ali nežnom dodiru koji je izazivao laku vrtoglavicu. Usne su mu sa njenih odlutale do osetljivog mesta na vratu koje je ubrzano pulsiralo. Podigla je ruke do njegovih grudi i shvatila da i njegovo srce snažno bije od uzbuđenja i to je ispuni zadovoljstvom. Zanos sa kojim ju je dodirivao ličio je na strast koja je dugo sputavana i spremno iščekivala da pronađe svoj put. Začula je njegov šapat na uhu. Pitao ju je da li želi da prekine. Nije imala snage da odgovori, samo je odmahnula glavom. Uvukla je ruke ispod njegove košulje i dodirnuh meku, vrelu kožu. Znala je da je takva zato što je on želi i poželela ga svim svojim bićem. Nijednog trenutka nije želela racionalno da razmišlja. Znala je da bi to pokvarilo sve što je sada osećala i što nije želela da ikada prođe. Njegovi poljupci nadahnjivali su je da mu uzvraća sa žarom za koji nije verovala da postoji. Podigao ju je u naručje i pomogao da skine odeću. Drhtala je dok je poljupcima prekrivao svaki novootkriveni komadić gole kože. Ježila se i topila u isto vreme i odgovarala dubokim, grlenim uzdasima koji su ga još jače izluđivali. Spustio ju je na jastuk i skinuo odeću, a onda je prekrio svojom mekom, čulnom kožom. Stopili su se i ujedinili kao da su oduvek živeli i postojali samo za taj tren, istovremeno postajući svesni te činjenice. Pogledali su jedno u drugo u oči, dugo tako razgovarajući bez ijedne izgovorene reči i razumejući
~ 55 ~ Foxy
Zvoncica jedno drugo u potpunosti. Jeka njihovih jecaja ispuni sobu, oslobađajući njihova tela skoro bolne napetosti, noć se pretvori u večnost dok se vreme zaustavilo i utišalo da ničim ne poremeti taj savršeni trenutak.
Šta bi sada trebalo da uradi i kako da se ponaša, pitao se dok je posmatrao Silvijino usnulo lice i zgrčeno telo ispod pokrivača. Pri pogledu na nju, bespoštedno su mu navrla sećanja na prethodnu noć i ponovo ga je obuzelo uzbuđenje. Poželeo je da je probudi sa nekoliko poljubaca i ponovo vodi ljubav sa njom, ali se nije usuđivao da je dodirne. Nije bio sasvim siguran želi li ona to ili je prošla noć bila samo posledica traumatičnog iskustva sa Luterom. Promeškoljila se kao da je osetila njegov pogled na sebi i okrenula lice ka njemu. Pune usne, lice blago rumeno od sna i trepavice koje ga senče, bila je to slika koja ga je uznemiravala i zbunjivala. Nije se prvi put budio pored neke žene sa kojom je proveo noć, ali se nikada ranije nije tako osećao. Obično bi bio nestrpljiv da okonča takav nevažan susret i trudio se da ga više ne ponovi sa istom ženom. Sve su one za njega bile kao delovi nekog iskidanog sećanja, izmešanih likova i tela. Silvija je bila prva koju je želeo da zadrži kraj sebe i uživao da posmatra u rano jutro. Polako se iskrao i sišao do plaže. Plivanje u svežem okeanu svakako će ga osvežiti i razbistriti mu pomešane misli i osećanja. Zaronio je ostajući pod vodom dok nije osetio nesnosan pritisak u plućima, pokušavajući da se otrese misli koje su ga pratile. Poželeo je da je ona kraj njega, da se zajedno kupaju i plivaju, da obgrli njen vitki struk i privuče je uz sebe... Izronio je i duboko udahnuo, svestan da postaje opsednut. Pitao se otkud to da se nije zasitio njenog tela, već ga je želeo još više? Plašio se moći koju je osećao da ima nad njim, plašio se tog nepoznatog osećanja da odjednom više nije on taj koji kontroliše situaciju, već je nošen nečim kao morskom strujom. Možda bi trebalo da se drži podalje od nje i tako povrati kontrolu? Već sama ta pomisao mu se učinila utešnom i realnom, i malo ga umirila. Otići će na posao i dobro razmisliti o svemu, zaključio je u sebi, otresajući vodu sa kose. Uvio je frotir oko struka i krenuo prema kući, donekle umiren svojom odlukom.
~ 56 ~ Foxy
Zvoncica
Silvija je čvrsto spavala sve dok poslužitelj nije ušao u sobu i nakašljao se. Prenula se i preplašeno navukla prekrivač do brade. - Dobro jutro, gospođice Anderson - ozbiljno ju je posmatrao. Zbunjeno je zurila u njega nekoliko sekundi, svesna da je prekorno posmatra. - Dobro jutro - otpozdravila je kada se malo snašla. - Želite U da vam doručak poslužim u sobi? - i dalje ju je posmatrao na isti način, iako mu je glas bio krajnje uslužan. - Ne, hvala - odmahnula je glavom. On je i dalje nepomično stajao na svom mestu, kao da čeka dalje instrukcije. Shvatila je da neće otići dok nešto ne kaže. - Želela bih da ostanem malo sama - najzad se setila načina da ga se reši. - Svakako - blago se naklonio i požurio da joj udovolji. Kada je ostala sama, potražila je neki sat da proveri koje je doba dana. Iznenadila se kada je shvatila da je skoro deset sati, a ona još uvek nije na nogama. Znala je da ljudi u njenoj kompaniji očekuju da im se javi i prenese instrukcije za taj dan. Brzo se obukla i požurila u svoje krilo kuće. Nije imala vremena da se zapita gde je Karson i da li joj je ostavio neku poruku. Toga se setila tek pošto je obavila sve što je bilo vezano za njene uobičajene jutarnje obaveze. Istuširala se i oprala kosu, obukla i sišla do kuhinje da uzme šoljicu kafe. Nije osećala glad, nekako je bila čudno uznemirena i nije imala želju za hranom. Vratila se sa šoljicom toplog napitka u radnu sobu i sela za sto. Pred njom je bila gomila papira koje je trebalo pregledati i srediti, ali nije mogla da se koncentriše na posao. Sva sreća što je obično pripremala sve za nekoliko dana u napred, pa sada nije morala da brine o poslu. Na brzinu je odgovorila na neka hitnija pisma i odnela ih u predvorje, odakle će ih poslužitelj proslediti na poštu. To joj je dalo ideju da joj je Karson možda ostavio neku poruku, pa se zaputila u sobu da proveri. Kada se ponovo našla u sobi u kojoj su proveli noć, obuzela ju je neka čudna strepnja i nemir. Razgledala je po uredno složenim stvarima, po kojima se ne bi moglo zaključiti šta se tu događalo prethodne noći. Ipak, njoj su
~ 57 ~ Foxy
Zvoncica navirale slike i sećanja, u nozdrvama je još mogla da oseti miris i ukus njegove kože, a na telu njegove dodire. Poruke nije bilo i to ju je malo razočaralo. Pomislila je da se i on možda uspavao i na brzinu otišao na posao, pa joj zbog toga nije ostavio poruku. Tek tada je shvatila koliko malo, zapravo, zna o njemu i njegovom ličnom životu i navikama. Shvatila je da čak ne zna ni broj njegovog telefona, iako ga, verovatno, ne bi zvala. Pitala se šta da očekuje danas, kada se vrati i kakav stav da zauzme. Da li je ona za njega bila samo mala avantura, možda se samo sažalio na nju zbog onoga što joj se dogodilo? Plašila se da ne pokaže previše svoja osećanja i u njegovim očima izgleda glupa. Trebalo bi da sačeka da on načini prvi korak i onda vidi njegove namere, zaključila je. Izašla je i tromo se zaputila u svoju sobu. Odjednom više nije bila tako dobro raspoložena niti srećna. Zapitala se da li je sve to bila jedna užasna greška, trenutak slabosti i sticaj okolnosti u kome su se oboje našli.
- Moram sa nekim da razgovaram i posavetujem se u vezi sa jednom stvari, Imelda - ukratko je objasnio, pošto se pozdravio i seo. - Ti da se posavetuješ! - izvila je svoje crne, ionako izvijene obrve i nasmešila se. - Mora da je u pitanju neka šala - zaključila je, ali joj se na licu videlo da je radoznala da čuje šta je razlog ovog iznenadnog poziva na ručak. Karson Grifin joj je bio jedan od najdražih rođaka, jedan od retkih sa kojima je redovno održavala vezu. Imelda Hogan je bila vlasnica vrlo uspešne i poznate galerije u San Hozeu, jedna od onih osoba koje imaju neiscrpan izvor energije i strpljenja, ogromnu snagu duha koja je delovala nesalomivo. Karson joj je po temperamentu bio najsličniji od sve dece iz porodice i od malena su uvek nalazili zajednički jezik u svemu. Ta bliskost se održala do danas i uvek su se jedno drugom obraćali za savet i pomoć. Zato je bila nestrpljiva da čuje razlog zbog kojeg ju je pozvao na ručak i insistirao na njemu, iako mu je objasnila da je usred velikog posla. - Dakle? - naglas je rekla i otpila malo suvog martinija koji je uvek pila.
~ 58 ~ Foxy
Zvoncica - Pa, ne znam odakle da počnem... - odjednom mu je bilo neprijatno da joj ispriča šta ga to muči. - Odakle želiš - odvratila je i veselo mu namignula. Uzvratio joj je osmehom, uvek je uspevala da na njega prenese svoje pozitivno raspoloženje. - Radi se o jednoj ženi... - neodlučno je započeo, pitajući se kako da joj objasni. Imelda se nagnula preko stola ka njemu, očigledno vrlo zainteresovana. Karson nikada nije raspravljao sa njom o ženama, zato je bilo vrlo indikativno da se radi o nečem interesantnom. Zapalila je jednu od svojih dugih cigareta i zagledala se zainteresovano u njega. - Gorim od želje da čujem, zato nemoj da me mučiš - nestrpljivo je primetila, pošto je Karson i dalje ćutao. - Cela ta priča je počela vrlo neobično - počeo je da objašnjava. Kao što si već čula, otac je polovnu naše vile u Montereju ostavio ćerki jedne svoje davne ljubavi i ona se doselila u kuću... - nastavio je redom da joj objašnjava niz događaja koji su usledili, sve do onog poslednjeg, zbog koga ju je i pozvao. Imelda ga je vrlo pažljivo slušala, povremeno šireći ionako krupne, crne oči ili praveći grimase. Kada je završio, još uvek joj nije bilo jasno kakva bi njena uloga u tome mogla da bude. - Pitam se kakav ti je savet u vezi sa tim potreban? - zatresla je glavom, pa su guste crne lokne zaigrale oko njenog oblog lica. Karson se počešao po kosi, kao da ni sam nije siguran. - Ne znam šta dalje da radim - odvratio je. - S obzirom da živimo zajedno, situacija je jako nezgodna... Imelda otrese pepeo sa vrha cigarete i otpi malo martinija, kao da razmišlja. - Pitanje je šta ti dalje nameravaš sa njom? - ispitivački ga je odmerila preko ivice čaše. - Nameravam? - ponovio je za njom. - Do đavola, ako znam! odmahnuo je rukom. - Zato mi je i bio potreban savet nekoga kome mogu da verujem. - Ponašaš se kao dete - prekorila ga je. - Ko može bolje od tebe da zna šta zapravo želiš?
~ 59 ~ Foxy
Zvoncica - U tome je problem - raširio je ruke. - Ne znam ni sam... - Zašto uopšte moraš o tome da razmišljaš? - upitala je. - U osećanjima nema mnogo racionalnog, stvari se dešavaju nagonski, potpuno van kontrole. - Ja ne volim da budem van kontrole - ozbiljnim glasom je primetio. - Znam, poznajem te bolje nego bilo ko drugi - potvrdila je klimanjem glavom. - Ali ipak u ovakvim situacijama je bolje prepustiti osećanjima i okolnostima da odluče - zaključila je. - Ako si tako dobar poznavalac te oblasti, kako to onda da si se tri puta razvodila? - nije izdržao da je ne pecne. Ona mu uputi jedan od svojih otrovnih pogleda i nasmeja se grleno. - Nisam rekla da sam poznavalac, ali umem da prepoznam kada je neko u škripcu - ponovo se nasmejala. - Misliš da sam u škripcu? - zabrinuto ju je upitao. - Koliko se meni čini, ti si zaljubljen do ušiju u tu devojku - veselo je odvratila. - Zaljubljen! Ja! - iščuđavao se pomalo ljutito. - Nikada! - čvrsto je ustrajao na svom stanovištu. Imelda se i dalje smeškala zaverenički. - Mislim da jesi, dragi rođače - potvrdila je. - Znao sam da ćeš sve izokrenuti, kao i uvek - durio se. - Onda ne znam zašto si me uopšte i zvao - odvratila je. - Zato, jer jedino s tobom mogu da budem sasvim iskren i otvoren priznao je. - Ako želiš da budeš iskren, onda budi iskren prvo prema sebi i ustanovi šta ti je ta noć značila zapravo - sada je već bila sasvim ozbiljna. - Čovek sebe ipak ne može prevariti - zaključila je i mahnula konobaru da joj donese još jedno piće. - Želiš li ti nešto? - upitala je. - Ne, hvala - odmahnuo je glavom a na licu mu se primećivala zabrinutost. - Plašim se da sam bio lakomislen... - odsutno je primetio, kao da se ne obraća njoj, već samom sebi. - U tom slučaju najbolje bi bilo da joj to odmah staviš do znanja primetila je. - Istina je bolna, ali mnogo manje boli ako se odmah kaže pažljivo ga je posmatrala.
~ 60 ~ Foxy
Zvoncica - Verovatno si u pravu - složio se, mršteći se. - Tako ću i uraditi.
Noge su joj bile podignute na stolicu, a na licu senka od oboda širokog šešira. U rukama je držala najnoviji katalog, koji je dobila na pregled od štamparije koja ga je radila. Zurila je besciljno u slike, potpuno mentalno odsutna. Dohvatila je čašu sa hladnom limunadom i otpila malo. Kada je začula korake iza sebe, nije se osvrtala, misleći da je neko od brojne posluge. - Jesi li zauzeta? - od glasa koji je začula skoro se trgla. Okrenula se i susrela njegove svetlozelene oči koje su se činile još svetlijim nego inače. Lice mu je bilo vrlo ozbiljno, nije slutilo na nešto lepo i prijatno. - Malo, pregledam novi katalog - odvratila je, trudeći se da deluje smireno. - Hoćeš da sedneš? - Da - smestio se pored nje. - Hteo bih da razgovaramo - dodao je. - Naravno - složila se i odložila katalog na stočić. - O čemu? - upitno je gledala u njega. Slutila je razlog za taj razgovor, ali se pravila kao da ga ne zna. - Malo je neugodno govoriti o onome što se dogodilo prošle noći među nama, ali je bolje da to odmah raščistimo da bismo znali kakva je situacija - nastavio je. U stomaku je osetila grč. Znala je čemu vodi ovakav uvod i koje reči će uslediti. - Da, u pravu si - delovala je sasvim pribrano, naučena da dobro kontroliše osećanja. - Mislim da je i tebi jasno da su se stvari malo otele kontroli... neodlučno je objašnjavao. - Sve to bilo je sasvim nekontrolisano i brzopleto, svestan sam da sam bio lakomislen, možda i nepošten da iskoristim takvu situaciju... - ponovo je zastao. Silvija je grčevito stezala čašu u ruci, mada se na njenom licu nije mogla videti nikakva pramena. Ni po koju cenu mu ne bi pokazala koliko su je njegove reči pogađale.
~ 61 ~ Foxy
Zvoncica - Sasvim si u pravu - potvrdila je. - Ali krivica nije samo tvoja, oboje smo učestvovali u tome - dodala je sa blagom ironijom u glasu. - Ipak, smatram da sam odgovoran za to i molim te da mi oprostiš ustrajao je. - Ne brini, već sam zaboravila - odmahnula je rukom i napravila veselo lice. - Oboje smo odrasli ljudi, zar ne? - Naravno - klimnuo je, a na licu mu se videlo olakšanje. - Hvala ti na razumevanju - dodao je. - Nemaš se na čemu zahvaljivati - gledala ga je u oči i zapitala se šta bi rekao kada bi znao šta se u njoj zbiva. - Zaboravi na to. - Ostaviću te da radiš - ustao je i zastao neodlučno. - Nadam se da možemo da se ponašamo normalno, kao pre - dodao je. Klimnula je glavom, u sebi se moleći da ode što pre. Nije imala snage da se još dugo pretvara, žudela je da ostane sama. Okrenuo se i produžio prema kući, dok je ona gledala za njim ispunjena razočaranjem i tugom. Upravo joj je slomio srce, a da toga uopšte nije ni bio svestan. Pokrila je lice rukama i zagrizla donju usnu. Ne sme dozvoliti sebi da pati ni za kim, ponavljala je u sebi.
Posmatrati je sa udaljenosti i ostati ravnodušan bilo je nešto najteže što se moglo dogoditi. Njeno vitko, božansko telo se kretalo okolo, a on ga je nedavno osećao u svojim rukama i znao kako je divno dodirivati ga... Mučenje nije prestajalo ni kada bi bio daleko od nje u svojoj kompaniji i radio. I tada mu je dolazila u misli i opsedala ih. Pa ipak, šta je mogao da učini? Iz njenog držanja mu je odmah bilo jasno da je ona tu noć shvatila kao momenat slabosti i grešku koju nije trebalo nastavljati. Da je samo nešto rekla... Odmahnuo je glavom i provukao prste kroz gustu, tamnu kosu tek ponegde prošaranu sedim vlasima. Hteo je da bude pošten, hteo je da... Ponovo nije znao šta je zapravo hteo, ali sve to ga je mučilo i nije mu davalo mira. Pitao se da li je moguće da je Imelda bila u pravu kada je rekla da je zaljubljen u nju. Da li je bio, da li je mogao iskreno voleti
~ 62 ~ Foxy
Zvoncica neku ženu i verovati joj? Šta bi to i značilo ako je takva ljubav neuzvraćena? Koliko je uopšte poznavao tu devojku koja je tako čudno dospela u njegov život? Ustao je i odšetao do prozora. Posmatrao je uzavreli grad ispod sebe, njegove ulice pune nepoznatih, užurbanih lica koja su nosila svoje živote sa sobom, a da to niko nije ni primećivao. I sam je bio jedan od brojnih usamljenika, čovek koji je živeo i radio bez ijednog pravog cilja, čiji život zapravo i nije imao nikakvog smisla. Odjednom je osetio potrebu da bude sa nekim, da oseti da je živ i da postoji. Dograbio je sako i sekretarici objasnio da odloži sve sastanke za taj dan. Ionako nije bio u stanju da radi i usredsredi na bilo šta.
- Mislim da ću odustati od tog nasledstva i vratiti se u San Hoze objašnjavala je Niku, koji ju je ljubopitljivo posmatrao. - Zašto sada, kada si skoro stigla do cilja? - čudio se mladić. Odmahnula je glavom i zabacila kosu. Iako je on bio njen najbliži prijatelj, ipak nije mogla da mu kaže istinu. - Jednostavno, shvatila sam da mi to ništa ne znači i da mi ta kuća nije potrebna - pokušala je da ga uveri. - Moj život je ovde, kao i moj posao. Tamo se osećam kao uljez, a to mi zaista nije potrebno. Nik ju je pažljivo posmatrao. Poznavao je odlično i znao je dobro kada nešto krije od njega. To se upravo sada dešavalo, a on se pitao šta krije. - Da li se tamo dogodilo nešto što bi trebalo da znam? - bio je direktan, kao i uvek. - Dogodilo? - Silvija je znala da ju je prozreo, ali se i dalje pravila nevešta. - Nemoj da se praviš naivna, poznajem te dovoljno dugo da me ne možeš prevariti - nastavio je sa lukavim smeškom. - Hajde, postajem nestrpljiv - dodao je, nagnuo se ka njoj i upiljio u njeno lice. - Nemoguć si - nije odolela a da se ne nasmeje. - Dobro, ali ovo je strogo čuvana tajna, povedi računa! - preteći je zamahnula prstom ispred njegovog lica. - Počni već jednom... - lice mu je sijalo od radoznalosti.
~ 63 ~ Foxy
Zvoncica Silvija mu je ukratko ispričala šta se dogodilo između nje i Karsona, zaobilazeći škakljive detalje. Nik je sve vreme ćutao i pažljivo je slušao. Lice joj se menjalo dok je govorila, postajalo sjajnije, kao da iz nje izbija nekakva svetlost. Iako je bio mlađi od nje, znao je dobro šta to znači. Sačekao je da završi, a onda je uzeo za ruku i blago je stegnuo. - Ti zaista voliš tog Karsona? - bila je to više konstatacija nego pitanje. Duboko je uzdahnula i naslonila se na stolicu. - Ne znam ni sama - slegnula je ramenima. - Čudno je kako se sudbina ponekad poigra sa nama - nastavio je, kao da nije čuo njen odgovor. - Način na koji ste se upoznali, poslednja volja njegovog oca... - zamišljeno je gledao negde iza nje. - Kao da je to bilo nekakvo zaveštanje ljubavi. Silvija ponovo uzdahnu nekako setno i zagleda se u njegovo lice. Nik je bio divan mladić, zavidela je devojci koja će biti izabranica njegovog srca. - Romantičan si - nasmejala se da prekine setni trenutak koji ih je oboje uhvatio. Nik joj uzvrati osmehom i pusti njenu ruku. - Možda, ali to nikom nemoj da kažeš - namignuo joj je šeretski. - Ne brini, tvoja tajna će biti duboko zakopana - odvratila je veselo. - Ipak, da se vratimo temi, mislim da ću odustati od svega ustrajala je. - Zar ne bi trebalo da se boriš za svoju ljubav? - uzvratio je pitanjem. - Kako? - raširila je ruke. - On mi je jasno stavio do znanja da ne želi da se to nastavi. - Možda nije baš uvek sve onako kako izgleda na prvi pogled - nije odustajao. - Trebalo bi još malo da razmisliš - zaključio je. Uputila mu je tužan pogled. - To sam već učinila i znam da je tako najbolje - tužno je zaključila.
~ 64 ~ Foxy
Zvoncica Karson je zamišljeno kuckao prstima po pismu koje je stajalo na stolu ispred njega. Znao je njegov sadržaj, već ga je bio pročitao, a sada je razmišljao o njemu. Silvijini advokati su ga obaveštavali da gospođica Anderson odustaje od nasledstva, da će se iseliti iz kuće u roku od sedam dana i omogućiti mu ponovo da bude jedini vlasnik porodične vile. Trebalo bi da ga ta vest obraduje i učini zadovoljnim, ali se on osećao upravo suprotno. Nije shvatao ni odakle takav potez niti zašto ga čini, mada je pomalo sumnjao. Pitao se zašto je to činila preko advokata, umesto da mu je jednostavno rekla. Nije želela da ga vidi ili je jednostavno mislila da je tako bolje? Zašto mu je to, uopšte bilo važno, sada kada je konačno sve bilo gotovo? Ili ga je baš to mučilo, što je bilo gotovo? Naslonio je glavu na naslon fotelje i zagledao se u tavanicu. Šta ju je navelo da tako iznenada promeni mišljenje i odustane od svega? Na početku je bila tako uporna da zadrži vlasništvo nad kućom, a sada... Počešao se po čelu i dohvatio zlatno naliv-pero kojim je, na svoj staromodni način, uvek pisao pisma. Nije uživao u blagodetima savremene tehnologije, sva ta tehnika i moderne komunikacije činile su mu se hladnim i otuđenim. Otvorio je presavijeni papir sa utisnutim grbom njegove porodice i započeo pisanje. Urednim, krupnim slovima je napisao sve što je imao na umu i ponovo savio papir. Složio ga je u kovertu i ispisao adresu. Klimnuo je glavom sam za sebe i stavio pismo na gomilu predviđenu za slanje. Prekrstio je ruke na grudima i oslušnuo. U kući je vladao neobičan mir, onakav kakav je postojao pre njenog dolaska. Začudo, sada mu je ta tišina skoro parala uši i zvučala užasno prazno.
Povratak u San Hoze, za Silviju je značio povratak svom životu i sebi. U svega nekoliko dana je uspela da ponovo uspostavi pređašnji ritam i uskladi sve svoje obaveze. Uvek je uživala u tome da bude nezavisna i samo svoja i to je činilo da se oseća potpunom. Nadala se da će se stari osećaj brzo vratiti i ponovo joj uliti preko potrebnu energiju za život i rad. Još jednom je čestitala sama sebi zbog pametno donete odluke da odustane od nasledstva. To je bio jedini način da potpuno prekine sve veze sa njim i započne novu fazu svog života. Mogla je,
~ 65 ~ Foxy
Zvoncica doduše, zadržati kuću i kasnije za nju dobiti dobru cenu, ali to bi značilo još nekoliko meseci zajedničkog života, a ni posle toga se sve veze ne bi prekinule, makar oko prodaje. Uzdahnula je osećajući kako je ponovo pritiska poznata mučnina, kao i uvek kada bi mislila o njemu. Učinila je pravu stvar, u to je bila sve sigurnija. Ponovo je obuze nemir i nervoza. Ustala je od stola i krenula u obilazak kompanije. Svuda je sve savršeno funkcionisalo, zahvaljujući njenoj dobroj organizaciji i rukovođenju. Nova kolekcija se uveliko nalazila u buticima, a ona je već imala spremne ideje i crteže za sledeću. Taj obilazak ju je malo umirio i vratio joj samopouzdanje. Nije volela da bude slaba i da zavisi od nekoga. Najmanje od svega je volela da zavisi od nekog muškarca i osećanja. Uvek se gnušala takve vrste zavisnosti koju je često sretala u drugim ženama koje kao da su postojale isključivo zbog nekog muškarca i bez njega nisu mogle da funkcionišu i nađu smisao. Ona nikada neće biti takva, zaklinjala se i radila na tome da tako i bude. Ovaj poslednji period njenog života kao da ju je stavljao na probu, a ona se borila da izdrži i ostane dosledna svojim idejama i principima. Vratila se nazad u svoju kancelariju i interfonom naručila instant kafu od svoje asistentkinje. Otvorila je nedovršene skice i prionula na posao. Iako je već bilo kasno, kada je završila, nije žurila u stan. Znala je da je tamo niko ne očekuje, a tu je bar bila od koristi. Obukla se i krenula lagano pešice da bi protegla ukočene noge od dugog sedenja za stolom. Nezainteresovano je posmatrala izloge, profesionalno naviknuta da prati šta se događa u svetu mode. Kada je stigla do kuće, osetila je blagi umor i pomislila kako će joj to bar pomoći da lakše zaspi. Nik je provirio iza vrata njene kancelarije i namignuo joj. - Radiš? - upitno je pogledao hrpu papira pred njom na stolu. - Da, hajde uđi - pozvala ga je. - Pitao sam se kako ide sa novom kolekcijom? - rekao je i smestio se na stolicu preko puta. - Za sada dobro - slegnula je ramenima. - Mislila sam da ti pokažem osnovne skice da ih kasnije zajedno razradimo - rekla je. Posmatrao ju je vrlo pažljivo, kao da je proučava. Osetila je da nešto želi i da nije došao tek samo da vidi šta radi. - Nešto si hteo? - upitala je.
~ 66 ~ Foxy
Zvoncica - Pa... - oklevao je. - Primerio sam da si ovih dana nešto ćutljiva, pa sam se pitao da li ti je potreban prijatelj ili tako nešto? - odmahnuo je. Nasmešila se i uputila mu topao pogled. - Pravi si drug - zahvalno je rekla. - Ipak, za sada se dobro snalazim i nije mi ništa potrebno - odbila ga je. - Rado bih izašao sa tobom na večeru, ali moja nova devojka je vrlo ljubomorna, pa... - bespomoćno je slegnuo ramenima. - Nema problema - nasmešila se. - Potpuno razumem, a uostalom, sasvim se dobro snalazim i sama. - Ipak, ako želiš, smisliću nešto... - rekao je dok je ustajao. Bio je pomalo zabrinut za nju. Delovala je pomalo izgubljeno, lice joj je bilo bledo a oči bez sjaja. Znao je šta je muči, a nije mogao da joj pomogne, ali je hteo bar da joj pruži podršku. - Lepo od tebe što brineš za mene, ali sve je u redu - bledo se osmehnula da ga uveri. - Ako ti bude potreban neko za razgovor ili bilo šta... - nasmešio se. - Hvala ti, imaću to na umu - zahvalno ga je posmatrala. Izašao je i zatvorio vrata. Obuzelo ju je osećanje da je potpuno sama na svetu i oseti sažaljenje prema sebi. Ponovo je mislila na Karsona i njihovu noć. Telom su joj strujali nemiri i žmarci kada se prisetila. Stresla se i odbacila uspomene koje su je uznemirivale. Htela je da bude jaka i zaboravi na sve, ali nije umela da ga izbaci iz svojih misli. Žudela je za njegovom blizinom, čeznula da ga vidi ili mu čuje glas. Bolela ju je svaka pomisao na njega, na njegovo snažno telo i meke ruke, na ukus usana i vrelinu dodira. Srce bi joj zalupalo čim bi se prisetila tih najlepših nekoliko sati koje su zajedno proveli. Osetila je da joj se suze sakupljaju u uglovima očiju i brzo zatrepta nekoliko puta da ih otera. Shvatila je svu dubinu svojih osećanja, shvatila je patnju i sve ono o čemu je samo slušala. Odgurnula je stolicu i ustala. Šetala je po kancelariji, usplahirena i nemirna. Nije imala nade, ali srce se nije predavalo, niti je prihvatalo kraj. Nije mogla da shvati zašto ne može da se pomiri sa sudbinom i zaboravi ga. Šta je to u njoj još uvek očekivalo da se dogodi čudo? Odmahivala je glavom, kao da se bori sa sobom i kršila prste. Soba je postala pretesna, osetila je potrebu da izađe, kao da se gušila. Pokupila je stvari na brzinu i izašla. Očekivala je da će na ulici uspeti da udahne punim plućima, ali njen nemir se samo izmešao sa
~ 67 ~ Foxy
Zvoncica gužvom i opštim metežom. Lutala je bez cilja, tražeći nešto, ni sama ne znajući šta. Podsvesno je znala šta traži, šta joj je potrebno, ali još nije mogla da se suoči sa tim.
- Zdravo, dragi - Imelda ga je pozdravila svojim maznim glasom i pružila mu svoju dugu, meku ruku. - Drago mi je što si uspeo da dođeš smešila se, otkrivajući savršene zube. - Znaš da si mi najdraža rođaka i tvoje pozive uvek prihvatam odvratio je. - Ovde je pravi haos, ali snaći ćeš se već - odmahnula je glavom. Moram da idem, ti razgledaj i uživaj - mahnula mu je, ne okrećući se. Nasmešio se. Imelda je uvek bila na visini događaja i uspevala da okupi zanimljive ljude oko sebe. Večeras je bilo posebno veče, jer je otvarala izložbu vrlo vrednih slika, njenu izuzetnu kolekciju koju je izlagala samo u retkim slučajevima, tako da je uvek pobuđivala veliku pažnju javnosti. Posedovala je nekoliko originala čija je vrednost bila gotovo neprocenjiva, mada nikada nije uspeo da sazna kako je do njih došla. Ona se samo tajanstveno osmehivala i uveravala ga da je sve u dobroj poslovnosti. Umešao se u gomilu i poslužio čašom šampanjca, koju mu je ponudio jedan od konobara koji su kružili sa prepunim tacnama. Bilo je tu i slanih krekera sa škampima, korpica punjenih kavijarom i drugih poslastica, ali nije imao apetita. Šetao je okolo i razgledao. Iako je sve te slike već i ranije video, nije mogao, a da se ponovo ne zadivi kada se našao ispred njih. Gužva je bila skoro neopisiva i jedva je uspevao da priđe dovoljno blizu da osmotri platna. Primetio je mnogo poznatih lica, javnih ličnosti i drugih umetnika koji su se kretali okolo, kao i on sam. Pronašao je jedan miran ugao i zastao da osmotri okolinu i popije piće. Pogled mu se odjednom ukočio i zaledio na jednom od lica. Duga, plavokosa devojka, nežnog profila i ruke podignute i oslonjena na bradu, izazvaše u njemu drhtaj. Nekoliko trenutaka ju je nemo posmatrao i upijao njen lik. Disanje mu se ubrzalo i postalo dublje. Polako je krenuo ka njoj i zastao iza njenih leđa. - Dopada ti se? - upitao je muklo.
~ 68 ~ Foxy
Zvoncica Silvija se prenula i skoro poskočila od iznenađenja. - Izvini, nisam imao nameru da te uplašim. Gledala ga je širom otvorenih očiju nekoliko trenutaka. - Otkuda ti ovde? - najzad se snašla i uspela da progovori. - Moja rođaka Imelda je vlasnica galerije i ove kolekcije - odvratio je. Uzeo je čašu sa tacne i pružio joj. - Izgledaš kao da si videla duha - dodao je, kao objašnjenje i pružio joj čašu. - Hvala, nisam očekivala da ću te ovde sresti - rekla je umesto odgovora. - Voliš slike? - posmatrao je preko ivice čaše. - Da, volim sve što je vezano za umetnost, to je moja neostvarena želja - priznala je. - Nisam znao - odvratio je. Htela je da mu kaže da ima mnogo toga što on o njoj ne zna, ali se uzdržala. - Da, volim - potvrdila je. Bila je iznenađena i nespremna za ovaj susret i nije znala kako da se ponaša. Njegova blizina ju je jako uznemirila, skoro uplašila. - Došla si sa nekim? - upitno je posmatrao ljude oko nje. - Ne, sama sam - odmahnula je glavom. Bilo mu je drago da to čuje, ali ničim to nije pokazao. Pitao se šta se događa sa njom od kada je otišla iz kuće, da li postoji neko značajan u njenom životu? - Tvoj dečko nije ljubomoran kada te pušta da izlaziš sama noću? nastavio je, tražeći način da sazna nešto više. Silvija ga iznenađeno pogleda. Nije ličilo na njega da postavlja takva pitanja i interesuje se za njen privatni život. - Trenutno nemam dečka - odvratila je. Zelene oči mu bljesnuše, a osmeh postade mekši. - Čudno - primetio je kao za sebe. - Zašto bi to bilo čudno? - odvratila je pitanjem.
~ 69 ~ Foxy
Zvoncica je.
- Lepe devojke obično ne mogu dugo da ostanu same - odgovorio
- Sem ako to ne žele - dopunila ga je. - Da - klimnuo je. - Verovatno si u pravu. Oboje su zaćutali, kao da ne znaju šta bi jedno drugom rekli. Pogledi su im se ukrstili nekoliko puta, pre nego što su prekinuli neugodnu tišinu. - Mislim da je vreme da pođem - rekla je. - Kasno je, a ja sam prilično umorna - dodala je kao da se pravda. Pogled mu je postao tvrđi a izraz lica ozbiljan. - Hoćeš li da te otpratim? - upitao je. - Ne, želim da prošetam do kuće - odbila je. - Naravno - odmah se povukao. - Onda, laku noć - pozdravila se i dalje neodlučno stojeći u mestu. Osetio je da nešto treba da učini, ali je bio potpuno blokiran i bespomoćan. Klimnuo je glavom u znak pozdrava a ona se okrenula da krene. - Silvija! - pozvao ju je. Osvrnula se i pogledala ga. - Drago mi je što smo se sreli - nije znao šta drugo da kaže. - I meni - klimnula je i progurala se kroz gomilu prema izlazu. Gledao je za njom i onda kada je već izašla, nesposoban da se pomeri. Nije ni slutio koliko taj susret može da ga izbaci iz ravnoteže. Bio je zatečen silinom emocija koje su ga obuzele od trenutka kada ju je ugledao u gomili. Iskapio je šampanjac i dohvatio drugu čašu. Bilo mu je potrebno nešto da se smiri i razmisli o svemu.
Uzdrhtalih prstiju je preturala po tašnici u potrazi za ključevima. Nervozno je prevrtala sitnice isuviše uznemirena da bi mogla da se sredi i na miru ih pronađe. Sadržaj je počinjao da se penje do vrha i ispada po podu hola ispred vrata. Opsovala je sebi u bradu i sagnula se da pokupi stvari. Tašnica se otkačila sa ramena i, dok je ona sakupljala
~ 70 ~ Foxy
Zvoncica jedne, drugi stvari počeše da ispadaju. Odjednom je osetila takvu bespomoćnost, da je ispustila i tašnicu i stala ispred vrata, tupo zureći u njih. Sakupljene emocije nadirale su kao plima sve dok se nisu pretvorile u krupne suze koje počeše da se kotrljaju niz lice. Nije imala ni snage ni želje da ih zaustavlja. Pustila ih je da teku, skoro uživajući u olakšanju koje su joj donosile. Plakala je nekoliko minuta, potpuno nesvesna svega oko sebe. Tek kada je uspela da se zaustavi shvatila je da se još nalazi pred vratima, sa gomilom rasutih stvari na podu. Pokupila je i potrpala sve u tašnicu, usput našavši ključeve. Zatvorila je vrata za sobom i osetila užasnu prazninu, ne samo u pustom stanu, već i u svojoj duši. Malopređašnja napetost je malo splasnula, ali je zato sada bila potpuno iscrpljena i prazna. Shvatila je šta joj se dešava i uplašila se tog saznanja. Nikoga nikada nije volela na takav snažan i zastrašujući način, nikada nije drhtala od nečijeg pogleda ili glasa i to saznanje ju je potpuno porazilo. Bila je zavisna o njegovom prisustvu, glasu, pogledu... Volela ga je onako kao što je njena majka, Džodi, patila za Benetom, njegovim ocem. Sipala je hladan đus u visoku čašu i sela na trosed. Tupo je zurila ispred sebe, zanesena mislima. Ponovo su je obuzele uspomene, slike njihovih isprepletanih tela opsedale su joj svest, a ona im se prepuštala kao da ponovo preživljava ista osećanja. Čežnja je postala gotovo neizdrživa i bolna. Zatvorila je oči, ali su se slike sada još jasnije ređale pred njom i obuzimale je svojom moći. Spustila je čašu i bacila se na trosed, pokrivajući lice jastukom. Mrmljala je nerazgovetno u tkaninu, kao da se bori sa nevidljivim neprijateljem. Njegovo ime joj je lebdelo na usnama, poželela je da ga glasno krikne, ali je znala i previše dobro da joj to ne bi pomoglo. Zaspala je, glave zarivene u jastuk, sa mislima koje su letele ka njemu.
Pregledala je poštu, usput je razvrstavajući na onu na koju mora odmah odgovoriti i onu koja može da sačeka. Mehanički je otpila malo kafe i, ne gledajući, vratila šoljicu na sto. Jedno pismo joj je posebno privuklo pažnju. Bilo je od Karsonovih advokata, pa ga je sa nestrpljenjem otvorila i počela da čita. Iznenađenje na njenom licu govorilo je da je sadržaj bio za nju sasvim neočekivan. Ponovo je, na
~ 71 ~ Foxy
Zvoncica brzinu, preletela pogledom po pismu i lagano ga sklopila. Spustila ga je na sto, pa ponovo uzela i smestila u tašnicu. Zatreptala je nekoliko puta i zamišljeno gledala u sliku, okačenu na zidu preko puta. Nije još mogla da shvati sadržaj pisma koje je upravo pročitala, a još manje da razume nameru njenovog pošiljaoca. Ustala je i izašla, usput objasnivši Rebeki, njenoj pomoćnici, da mora da izađe radi hitnog posla.
- Draga gospođice, stvari stoje upravo onako kako smo vas u pismu obavestili - ljubazno je objašnjavao Dominik Karpenter, dok je Emerson, njegov brat, klimao glavom kao da potvrđuje. - Ne razumem zašto on želi da se odrekne svoje polovine i ustupi je meni, kada sam ga obavestila da odustajem od nasleđa? - odmaliivala je glavom. - Nije naše da ulazimo u namere svojih klijenata - slegnuo je ramenima Dominik Karpenter. - Mi samo sprovodimo volju gospodina Grifina. - Ipak mi nije jasno - i dalje je bila zbunjena. - Možete li da saznate njegove razloge? - Žao mi je, gospođice Anderson, ali to se protivi politici naše firme - odmahnuo je glavom. - Ali vi možete sami da ga pitate ako vam je baš stalo da saznate razloge - dodao je. - Naravno - složila se zamišljeno. - Mogla bih... - odsutno je primetila. - Siguran sam da je gospodin Grifin imao vrlo značajne razloge, on je, znate, vrlo odgovoran i razuman čovek - umešao se i Emerson Karpenter. - Znam - potvrdila je i ustala. - U svakom slučaju, hvala vam na pomoći - dodala je i rukovala se sa obojicom advokata. - Ako možemo još nešto da učinimo za vas... - Dominik se ljubazno osmehivao. - Ne, ali hvala - odvratila je osmehom i izašla.
~ 72 ~ Foxy
Zvoncica Pitanja koja su joj se rojila u mislima, nisu imala odgovora. Nijedan realan ili razuman razlog nije mogla da pronađe u njegovoj odluci da ne prihvati njeno odustajanje od nasledstva, posebno što se toliko borio da je otera od samog početka.
Kada se našla pred dobro poznatim mestom za koje ju je vezivalo toliko uspomena, srce joj je zadrhtalo. Posmatrala je kuću, njene blistavobele zidove, živo zelenilo okolo, ali je sve to bilo bledo i nevažno u ovom trenutku. Pomisao na Karsona navela ju je da ponovo zadrhti i kolena joj zaklecaju. Iskoristila je svoj stari ulaz da se neprimećeno uvuče u kuću. Otišla je u svoju sobu i začudila se kada je videla da sve stoji netaknuto. Pogledala je kroz prozor i uzdahnula. Plaža je bila pusta u to doba dana kada je sunce već bilo na izdisaju, ali je ona najviše volela baš to doba dana. Osetila je staru radost pred beskrajnim plavetnilom i odbacila torbicu, žurno izlazeći kroz balkonska vrata. Odlučila je da pre razgovora sa njim prošeta i smiri se. Uživaće u tim trenucima i prikupiti energiju za razgovor, zaključila je u sebi. Kada se našla na mekom pesku, odmah je izula sandale i počela da šeta tik uz vodu. Išla je napred, zamišljena i odsutna. Pogled joj je bio uprt u nemirno more, uskovitlano nadolazećom plimom i nebo koje je dobijalo sve više boju indiga, kako se mrak približavao. Zastala je na jednom mestu, malo zaklonjenom peščanom dinom i sela. Privukla je kolena do brade i obgrlila ih. Potpuno se prepustila mislima koje su nadirale i zaokupljale je, sve dok nije začula glas iza sebe. - Zar nije malo kasno za šetnju? - upitao je. Uplašeno se osvrnula i susrela njegov pogled koji je svetlucao u polutami. Prilazio joj je i seo do nje. Nije se usuđivala da diše, a kamoli progovori. - Nisam znao da dolaziš - rekao je. - Nisam se najavila - odvratila je. Bio je tako blizu da je u nozdrvama osećala miris njegovog parfema, pomešan sa mirisima mora koje je donosio vetar sa pučine.
~ 73 ~ Foxy
Zvoncica Srce joj je ubrzano lupalo, a ruke je stezala oko kolena. Bilo joj je drago što je sumrak skrivao njeno lice koje bi je izdalo. On je ćutao, pogleda uprtog u pravcu beskrajno velike morske površine, koja se penušala pred njima. - Vratila si se? - pitanje je usledilo posle kratke tišine. - Ne - odmahnula je glavom. - Došla sam, jer želim da razgovaram sa tobom - nije se usuđivala da ga pogleda. - Zaista? - kao da se malo začudio. - Da, radi se o pismu tvojih advokata koje sam primila - pojasnila je. - Ah, to! - okrenuo se prema njoj i u mraku je mogla da primeti da mu oči sijaju. - Moram da priznam da me je njegov sadržaj jako iznenadio nastavila je. - Nisam očekivala tako nešto - dodala je, videvši da on ćuti. - Nadao sam se da će ti biti drago - odvratio je, ne objašnjavajući razloge. Slegnula je ramenima. Ni sama nije znala da li joj je drago zbog toga ili ne. U nekim drugačijim okolnostima to bi je svakako obradovalo, ali sada ju je samo začudilo. - Bila sam zbunjena - priznala je. - Pitam se otkud to? - osmelila se da pita. Karson je ćutao, ne dajući nikakvo objašnjenje. Pitala se o čemu razmišlja i šta se dešava u njegovoj glavi. - Pitala sam te zašto si to učinio? - ponovila je pitanje, pitajući se da li je uopšte čuo. - Znam - okrenuo se prema njoj i zagledao u njeno lice. Pogledom je pretraživao svaki detalj na njemu, tako da je zadrhtala od uzbuđenja. Pružio je ruku i dodirnuo joj obraz. Nije se pomerila, zaustavila je čak i disanje. Taj je dodir toliko uzburkao sve u njoj da se skamenila. Ponovo je osetila ono isto uzbuđenje koje je osetila u njihovoj noći i poželela ga svim svojim bićem, kao i onda. Oči su mu gorele dok ju je posmatrao. - Silvija! - prošaputao je muklo njeno ime. - Da, Karsone? - odvratila je šapatom.
~ 74 ~ Foxy
Zvoncica Umesto odgovora, privukao je sebi i spustio usne na njene. Oteo joj je dubok uzdah pun prikrivene čežnje. - Da li moram da ti kažem zašto sam ti vratio tvoju polovinu kuće? upitao je između poljubaca. - Volela bih da čujem - šaputala je tik uz njegove usne, blago ga dodirujući. - Zato što te volim i želim da ti poklonim sve što je moje - nastavio je da je ljubi sve strasnije. - Kako da znam da me ne lažeš? - malo se odmakla od njega. - Hoćeš li da postaneš vlasnica cele kuće? - uzvratio je pitanjem. Oči su mu sijale dok je posmatrao. - Šta to znači? - upitala je iako je slutila odgovor. - Znači da te želim pored sebe zauvek - odvratio je i ponovo je privukao u zagrljaj. - Zaista? - posmatrala ga je sva ustreptala i blistava. - Da, mila - potvrdio je i uhvatio za ramena, nežno je vukući ka sebi. - Mogu li da ti to dokažem ovde na pesku? Klimnula je i privila se uz njegovo snažno telo. Znala je da im je ova ljubav bila zaveštana i namenjena oduvek a po njegovom dodiru i pogledu i da će trajati zauvek. - Volim te - glas joj se izgubio u uzdasima i huci mora i vetra. - Volim te - začula je kao odjek njegov tihi glas i prepustila se talasima sreće koji su je nosili. KRAJ
~ 75 ~ Foxy
