Kratkorocna potrazivanja

Tema: Kratkoročna potraživanja i gotovina

1.

UVOD

Potraživanja po osnovi prodaje i ostala potraţivanja smatraju se tekuć om imovinom ako su naplativa u razdoblju kra ćem od godine dana. U ovu grupu teku će imovine ubrajaju se i potraţivanja od kupaca, izdani depoziti i kaucije, razna kratkoroĉ na potraţivanja od povezanih preduzeća i pridruţenih poduzeć a, izdani finansijski krediti s rokom otplate do godine dana, potraţivanja od drţavnih organa, potraţivanja organa, potraţivanja od radnika radnika i ostala potraţivanja. potraţivanja. Kratkoročna potraživanja se javljaju po osnovu: datih avansa dobavljaĉima, potraţivanja od kupaca (odloţeno plaćanje), manjkova za koje se terete zaposleni itd. Potraţivanja od kupaca obiĉno se mogu pretvoriti u novac (naplatiti) u periodu od 30 do 60 dana. MeĊutim, preduzeća nekada prodaju robu ili proizvode na duţi rok odloţenog plaćanja, odloţenog plaćanja, ĉak i do 24 ili ĉak 48 meseci. Prema definiciji, uobiĉajeno vreme naplate potraţivanja od kupaca je dio poslovnog ciklusa preduzeća. Potraţivanja od kupaca koja nastaju kao posledica „uobiĉajene" prodaje mogla bi se bilansirati kao obrtna imovina, ĉak i kada su rokovi plaćanja duţi od jedne godine. RaĉunovoĊe definišu novac kao depozite u bankama i svaki oblik koji će banka prihvatiti kao depozit. Ti oblici nisu samo

kovanice i papirni novac, već i ĉekovi, poštanske novĉane uputnice, putniĉki ĉekovi, potpisani raĉuni bankarskih kreditnih kartica kao što su Visa i Master Card. U likvidna sredstva bi se mogle ukljuĉiti i potpuno likvidne hartije od vrednosti ili tzv. gotovin gotovin ski ekvival enti (npr. drţavni blagajniĉki zapisi i ob veznice). Ovakve hartije od vrednosti mogu da budu prodate za veoma kratko vijreme.


2. DEFINICIJA POTRAŢIVANJA I VRSTE POTRAŢIVANJA Potraţivanja od kupaca su potraţivanja prema kupcima i ostalima za novcem, dobrima ili uslugama. Za potrebe finansijskih izv ještaja potraţivanja se grupišu kao kratkoroĉna ili

dugoroĉna. Kratkoroĉna potraţivanja od kupaca su ona za koje se oĉekuje da će biti naplaćena u roku godine dana ili tokom tekućeg poslovnog ciklusa, za visno o tome koje je razdoblje duţe. Sva druga potraţivanja svrstavaju se u dugoroĉna. Potraţivanja se nadalje dijele na trgovinska i netrgovinska potraţivanja. Trgovinska potraţivanja su iz nosi koje duguju kupci za prodatu robu i pruţene usluge kao dio uobiĉajenih poslovnih aktivnost i. Trgovinska potraţivanja, obiĉno najznaĉajnija koja poduzeće pos jeduje, mogu se nadalje klasifikovati na potraţivanja od kupaca i primljene zaduţnice od kupaca. Potraţivanja od kupaca, usmeno obećanje kupca da će platiti kupljenu robu i pruţene usluge, uobiĉajeno su naplativa u roku 30 do 60 dana te predstavljaju 'otvorene raĉune' koji proizlaze iz kratkoroĉnih produţ enja kredita. Primljene zaduţnice od kupaca su pisana obećanja izdavatelja zaduţnice da će platiti odreĊeni novĉani iznos na odreĊeni datum u budućnosti, a mogu nast ati kao rezultat prodaje, finansiranja ili drugih poslovnih dogaĊaja. Netrgovinska potraţivanja mogu proizaći iz razliĉitih poslovnih dogaĊaja, a mogu biti pismena obećanja kako plaćanja tako i isporuke. Neki primjeri ovakvih potra ţivanja jesu: predujmovi sluţbenicima i zaposlenima; predujmovi društvu-kćeri; depoziti za pokrivanje potencijalnih šteta i gubitaka; depoziti koji sluţe kao jamstvo izvedbe ili plaćanja; potraţivanja za dividende i kamate i sl. Zbog svojih osobitih svojstava, netrgovinska se potraţivanja uopšteno klasifiku ju i iskazuju kao posebne stavke bilansa.

VRSTE POTRAŽIVANJA

POTRAŽIVANJA OD PRODAJE

POTRAŽIVANJA OD SPECIFIČNIH POSLOVA

Slika 1. Vrste potraţivanja

21 - Potraživanja od prodaje 210 - Kupci - povezana pravna lica 211 - Kupci u zemlji 212 - Kupci u inostranstvu 219 - Ispravka vrijednosti potraţivanja od kupaca

DRUGA KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA


22 - Potraživanja iz specifičnih poslova 220 - Potraţivanja od izvoznika 221 - Potraţivanja po osnovu uvoza za tuĊi raĉun 222 - Potraţivanja po osnovu konsignacione i komisione prodaje 223 - Potraţivanja iz zajedniĉkih poslova 228 - Ostala potraţivanja iz specifiĉnih poslova 229 - Ispravka vrijednosti potraţivanja iz specifiĉnih poslova

23 - Druga kratkoročna potraživanja 230 - Potraţivanja za kamatu i dividendu od povezanih pravnih lica 231 - Potraţivanja za kamatu i dividendu od drugih subjekata 232 - Potraţivanja od zaposlenika 233 - Potraţivanja od drţavnih organa i institucija 234 - Potraţivanja za više plaćeni porez na dobit 235 - Potraţivanja za više plaćene ostale poreze i doprinose 238 - Ostala kratkoroĉna potraţivanja 239 - Ispravka vrijednosti drugih kratkoroĉnih potraţivanja

2.1.

POTRAŢIVANJA OD KUPACA

Kratkoroĉna potraţivanja obuhvataju potraţivanja od kupaca zavisnih i povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.

Kratkoroĉna potraţivanja od kupaca m jere se po vrijednosti iz originalne fakture. Ako se vrijednost u f akturi iskazuje u stranoj valuti vrši se preraĉunavanje u izveštajnu valutu po kursu vaţećem na dan transakcije. Potraţivanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preraĉunavaju se prema vaţećem kursu, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda.

Potraţivanja od kupca predstavljaju dio tekuće (obrtne) imovine u bilan su stanja trgovinskog preduzeća. Prodaja na odloţeno povećava vjerovatnoću da dio sredstava neće biti naplaćen. Iskazuju se u iznosu za koji se oĉekuje da će biti naplaćen = bruto iznos potraţivanja- procenjena nenaplativa potraţivanja. Iznos potraţivanja koji će postati nenaplativ nije unaprijed poznat, pa vrijednovanje nije jednostavno.

Postoje dvije metode za otpis potraţivanja i to: metod direktog otpisa i metod indirektnog otpisa. Metode imaju niz prednosti i mana.

Nenaplaćena potraţivanja mogu se otpisivati direktnom ili indirektnom metodom, a odluku o otpisu donosi Upravni odbor na predlog komisije za popis obaveza i potraţivanja. Obavezama se smatraju dugoroĉne obaveze, k ratkoroĉne finansijske obaveze, kratkoroĉne obaveze iz poslovanja i ostale kratkoroĉne obaveze.


Metod direknog otpisa: Potraţivanja se otpisuju tek kad postanu nenaplativa i potraţivanja nijesu iskazana po neto ostvarljivoj vrijednosti. Metod indireknog ot pisa:

procjenjeni iznos nenaplativih potraţivanja suĉeljava se sa prihodima, potraţivanja su iskazano po neto ostvarljivoj vrijednosti. METODA INDIREKTNOG OTPISA NENAPLATIVIH POTRAŽIVANJA

•

preduzeće procenjuje iznos nenaplativih potraţivanja ;

•

knjiţenje pr ocijenjenog iznosa evidentira se zaduţenjem raĉuna Rashoda po osnovu obezvrijeđenja potraživanja i odobrenjem raĉuna Ispravke vrijednosti potraživanja od kupaca (kontra-imovinski raĉun); • ukoliko neka potraţivanja postanu definitivno nenaplativa isknjiţavaju se zaduţenjem raĉuna Ispravke vrijednosti potraživanja od kupaca i odobrenjem raĉuna Kupaca (nema uticaja na rezultat perioda i neto potraživanja); •

u sluĉaju kasnije naplate definitivno otpisanih iznosa, knjiţenja su obrnuta.

U nastavku navodimo primjere kako bi bilo jasnije razmatranje.

INDIREKTAN OTPIS

AKTIVA

TEKUĆA SREDSTVA: Gotovina Potraživanja od kupaca

346 500

M in us: ispravka vrednosti sumnj ivih potraživanja 25

Neto potraživanja od kupaca

Zalihe robe AVR (nefakturisana potraţivanja)

Ukupna tekuća sredstva

475

812 40 1,673


DIREKTAN OTPIS

AKTIVA

TEKUĆA SREDSTVA: Gotovina

346

Potraživanja od kupaca

475

Zalihe robe

812

AVR

40

Ukupna tekuća sr edstva

1,673

2.2.METODE PROCJ ENE NENAPLATIVIH POTRAŢIVANJA A) PROCJENA BAZIRANA NA PRODAJI Metoda procenta od prodaje ne potraţivanja od kupaca.

uzima u obzir saldo na raĉunu ispravke vrijednosti

Primjer:

Prihodi od prodaje (na odloţeno)

650.000 Procenat nenaplativosti 2% Saldo na raĉunu i spravke vrijednosti 125.000 650.000 Prihodi od prodaje (na odloţeno) Procenat nenaplativosti 2% Iznos koji je procijenjen kao nenaplativ 13.000

Knjiţenje: Rashodi po osnovu obezvreĊenja potraţivanja 13.000 Ispravka vrijednosti potraţivanja od kupaca 13.000 138.000 Saldo na raĉunu Ispravke vrednosti: B) PROCJENA BAZIRANA NA IZNOSU

POTRAŢIVANJA

Kupci Procenat nenaplativosti

110.000 8% Poĉetni saldo na raĉunu i spravke vrijednosti: 6.000 Krajnji saldo na raĉunui Ispravke vrijednosti: 8.800

Knjiţenje: Rashodi po osnovu obezvreĊenja potraţivanja 2.800 Ispravka vrijednosti potraţivanja od kupaca 2.800


C) PROCJENA NENAPLATIVIH POTRAŢIVANJA Pri procjeni

nenaplativih potraţivanja preduzeća ĉesto prave pregled potraţivanja grupišući ih prema kašnjenju u plaćanju . Primjer: Dospelost Kupci

Ukupno

Zvezda Atos Cvet Vrt Prezent Ostalo % nenapl. Ukupno nenaplat.

6.000 3.000 4.500 7.000 6.000 1.200

2.3.

2.438

Nisu dospjela

1-30

31-60

3.000

61-90

Preko 90

2.000

1.000

3.000 2.000

500

5.000

2.000 6.000

1.000 2%

200 4%

10%

20%

40%

180

208

850

800

400

PRODAJA POTRAŢIVANJA FAKTORING Preduzeća prodaju potraţivanja iz dva osnovna razloga:

da bi ranije došla do gotovine ; voĊenje raĉuna potraţivanja zahtijevni i skupi.

i naplata potraţivanja su ĉesto vremenski

Prodaja potraţivanja podrazum ijeva i odreĊenu proviziju za faktor, koji ih otkupljuje, dok za trgovinsko preduzeće ta provizija je rashod (obiĉno 1 -3%). Primjer:

Preduzeće je prodalo di o potraţivanja u iznosu od 300.000 E faktoring kompaniji. Ova kompanija je potraţivanja otkupila uz proviziju od 3% na iznos potraţivanja. Knjiţenje: Gotovina

Troškovi provizija 2.4.

291.000 9.000

VREDNOVANJE POTRAŢIVANJA

Potraţivanja se vrednuju po nabavnoj vrijednosti (fer vrijednost datog sredstva ili pruţene usluge). Fer vrijednost se u bilansu (na dan bilansa) mora umanjiti za imparitetne gubitke (gubitke zbog obezvreĊenja vr ijednosti potraţivanja)


2.5.

EVIDENCIJE I RAĈUNI O POTRAŢIVANJIMA • • •

Finansijsko knjigovodstvo

Analitiĉko knjigovodstvo kupaca Raĉuni: • •

2.6.

202 Kupci u zemlji 209 Ispravka vrij ednosti potraţivanja od kupaca

OTPISIVANJE POTRAŢIVANJA OD KUPACA

Direktna metoda – direktno na raĉunu 202 smanjuje se stanje i knjiţi se • istovremeno na raĉunu vanrednih rashoda (na osnovu dokumentovane sudske odluke) ; Indirektna metoda – rijeĉ je o proc jeni vrijednosti potraţivanja koje treba • otpisati i koju sprovodi menadţment, knjiţi se preko raĉuna vanrednih rashoda i raĉuna 209Ispravka vrednosti potraţivanja od kupaca . 202- Kupci u zemlji

3. SUMNJIVA I SPORNA POTRAŢIVANJA I NJIHOVO IZDVAJANJE Ugroţena (dubiozna) potraţivanja su ona kod kojih postoji neizvesnost i rizik kako u pogledu iznosa koji će biti naplaćen tako i u pogledu roka naplate. U ova potraţivanja spadaju potraţivanja od kupaca nad kojima je pokrenut steĉajni postupak (sumnjiva potraţivanja) i potraţivanja u vezi ĉije naplate se vodi spor u nadleţnom privrednom sudu (sporna potraţivanja). Preduzeća se nalaze u steĉaju kada izgube sposobnost izmirenja obaveza i kada posluju sa gubitkom.

U trţišnim uslovima privreĊivanja ĉesto se dešava da neka preduzeća ne mogu odmah da realizuju svoje proizvode ili usluge, zapadaju u finansijske i druge teškoće i ne izmiruju u roku svoje obaveze prema poveriocima (dobavljaĉima). U takvim sluĉajevima, preduzeće koje se javlja u ulozi poverioca, odlaţe plaćanje svom duţniku za izvesno vreme (što je stvar poslovne politike) a zatim, po isteku ugovorenog roka podnosi tuţbu sudu za prinudnu naplatu. U knjigovodstvu se ovakav kupac odmah izdvaja na poseban sintetiĉki konto Sporna potraţivanja. Ako preduzeće duţnik (kupac) zbog prezaduţenosti ili nelikvidnosti nije u stanju da pravovremeno odgovori svojim obavezama, moţe se otvoriti steĉajni postupak ili


izveštaja steĉajnog upravnika, ili već po sopstvenoj o jceni, takvog kupca (duţnika) treba pren ijeti sa sintetiĉkog konta Kupci na konto Sumnjiva potraţivanja. sanacija. Na osnovu

Slika 2. Šematski prikaz izdvajanja sumnjivih i spornih potraţivanja Na kraju godine, prilikom izrade bilansa, neophodno je u cilju iskazivanja prave slike imovinskog i rentabilitetnog poloţaja preduzeća da se procenjeni iznos gubitka priznati ĉime se i iznos potraţivanja svodi na naplativu vrijednost. U vezi sa sumnjivim potraţivanjima se knjiţe sledeće ekonomske promjene: 1. Nastanak sumnjivog potraţivanja (prenos/izdvajanje potraţivanja sa na raĉun Sumnjiva potraţivanja);

raĉuna Kupci

2. Otpis (ispravka vrednosti) dijela sumnjivog potraţivanja ĉija se naplata ne oĉekuje. 3.1.

OTPIS SUMNJIVIH I SPORNIH POTRAŢIVANJA

Naplata sumnjivih i spornih potraţivanja je neizv jesna. Zbog toga se u okviru predbilansnih knjiţenja pristupa otpisivanju sumnjivih i spornih potraţivanja i to za iznose koje sami procenjujemo ili utvrĊujemo na osnovu raspoloţivih izveštaja. Otpisivanjem se obezbjeĊuje veća realnost bilansa. Otpisivanje se moţe obaviti: a)

direktnom metodom:

b)

indirektnom metodom.

3.2.

LIKVIDACIJA SUMNJIVIH I SPORNIH POTRAŢIVANJA

Veliĉina uplate primljena od kupca koga vodimo na spornim ili sumnjivim potraţivanjima odreĊena je odlukom suda, ili raspod jelom sredstava steĉajne mase preduzeća u steĉaju. Ta uplata po pravilu, predstavlja konaĉno izmirenje duga, te dalja evidencija o takvom našem potraţivanju postaje bespredmetna, bez obzira da li se na raĉunima sumnjivih


Spornih potraţivanja dugovno, to znaĉi da nije naplaćen dug u visini iznosa koji smo oĉekivali. Taj ostatak (saldo) treba otpisati (direktno) putem Vanrednih rashoda kao nenaplativo.

Ako je konaĉan saldo potraţan, proistiĉe da je duţnik uplatio više nego što smo oĉekivali, pa taj iznos treba prihodovati preko Vanrednih prihoda (kod spornih potraţivanja obiĉno je to o braĉunata neproknjiţena kamata). Time se evidencija o sumnjivim i spornim potraţivanjima likvidira gašenjem (svoĊenjem salda na nulu) tih raĉuna i njihovih ispravki vrednosti.

4. GRUPA RAĈUNA: 21 - POTRAŢIVANJA IZ SPECIFIĈNIH POSLOVA Iskazuju se potraţivanja po drugim osnovama iz poslovnih odnosa i koji nijesu kupoprodajni odnosi ili odnosi koji se iskazuju na ostalim raĉunima grupe 21. Iskazuju se potraţivanja od izvoznika, po osnovu uvoza za tuĊ raĉun, potraţivanja od komisione i konsignacione prodaje i ostala potraţivanja iz specifiĉnih poslova. Drugim zajedniĉkim poslovima smatraju se i zajedniĉki poslovi: Raĉun 210 - Potraţivanja od izvoznika - izvoz za tuĊ raĉun a u svoje ime knjiţi se kod izvoznika stavom: 203/441 a kod vlasnika-korisnika usluge izvoza stavom: 210/613. Raĉun 211 - Potraţivanja po osnovu uvoza za tuĊ raĉun a u svoje ime knjiţ i se kod uvoznika stavom: 211/434 a kod vlasnika-korisnika usluge uvoza stavom: 101/440. Raĉun 212 - Potraţivanja iz komisione i konsignacione prodaje - obraĊeni prim jeri promjena kod obrade konta 133-roba u tudjem skladistu. Raĉun 218 - Ostala potraţivanja iz specifiĉnih poslova . Raĉun 219 - Ispravka vrijednosti potraţivanja iz specifiĉnih poslova.

5. GRUPA RAĈUNA: 22 - DRUGA POTRAŢIVANJA Iskazuju se potraţivanja za kamatu, dividende, potraţivanja zaposlenih, potraţivanja od drţavnih organa i organizacija i potraţivanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa. R aĉun 220 - Potraţivanja za kamatu i dividendu - obuhvataju se potraţivanja za ugovorenu i zateznu kamatu za potraţivanja iz duţniĉko -poverilaĉkih odnosa, osim za kamate po datim kreditima (kratkoroĉni i dugoroĉni) koja se iskazuje na raĉunima potraţivanja po dati m kreditima.

Raĉun 221 - Potraţivanja od zaposlenih - na ovom raĉunu obuhvataju se potraţivanja od zaposlenih po svim osnovama, kao što su: • Akontacije za sluţbena putovanja u zemlji i inostranstvu,


• • •

Za manjkove koji se naknaĊuju od zaposlenih, Za nabavku robe, materijala i plaćanje usluga i druga potraţivanja od zaposlenih, Za naknade šteta koje su zaposleni priĉinili pravnom licu itd. Raĉun 222 - Potraţivanja od drţavnih organa i organizacija - iskazuju se potraţivanja za

regres, premije, stimulacije, dotacije, kompenzacije, povraćaj poreskih daţbina i sliĉno. Za obraĉunata potraţivanja po ovim osnovama zaduţuje se raĉun 222, a odobrava se raĉun 640. Napomene radi, u više propisa kojima se podstiĉe poljoprivredna proizvodnja uvedeni su regresi kojima se proizvoĊaĉima odreĊenih poljoprivrednih proizvoda, ostvarivanjem prava na regres, nadoknaĊuje dio troškova u proizvodnji tih proizvoda, kao što su regres za v ještaĉka Ċubriva, za zaštitu bilja i kvalitetno sortno sjeme, priplodnu stoku, suzbijanje biljnih bolesti, štetoĉina i korova, za sjemensku pšenicu i zam jenu merkantilne za sjemensku pšenicu i drugo. Na isti

naĉin donešeni su propisi po kojima se premijama podstiĉe proizvodnja odreĊenih poljoprivrednih proizvoda, kao što su merkantilna soja, šećerna repa, suncokret, duvan i mlijeko. • • • •

Raĉun 228 - Ostala potraţivanja - iskazuju se potraţivanja po drugim osnovama i to: Za naknade štete od organizacija za osiguranje; Depoziti kod sudova za veštaĉenje, uĉešću u licitaciji; Bolovanje preko 30 dana; Porodiljsko bolovanje i dr.

6. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI Gotovinski ekvivalenti se drţe za izmirivanje kratkoroĉnih gotovinskih obaveza, a ne radi investiranja ili u druge svrhe. Da bi se jedno ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent, ono mora biti brzo zamjenjivo za poznati iznos gotovine i ne smije da nosi nikakav znaĉajniji rizik od promjene vrijednosti. Gotovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po viĊenju. Gotovinski ekvivalenti su kratkoroĉna, visokolikvidna ulaganja koja mogu da se brzo konvertuju u poznate iznose gotovine, uz beznaĉajan rizik od prom jene vrijednosti.

Prema tome, ulaganje obiĉno ima karakter gotovinskog ekvivalenta samo ukoliko ima kratak rod do dospijeća, recimo, do tri meseca ili kraće, raĉunajući od datuma sticanja. Ulaganja u kapital se iskljuĉuju iz gotovinskih ekvivalenata, osim ukoliko su takva ulaganja po svojoj suštini gotovinski ekvivalenti, na prim jer, u sluĉaju prioritetnih akcija koje su steĉene u okvir u kratkog perioda do njihovog dospeća i sa utvrĊenim datumom otkupa. Obiĉno se smatra da bankarske pozajmice spadaju u aktivnosti finansiranja. MeĊutim, u nekim zemljama prekoraĉenja na bankarskim raĉunima koja se otplaćuju na zahtev, ĉine sastavni dio upravljanja gotovinom jednog preduzeća. U ovim okolnostima, prekoraĉenja na bankarskim raĉunima 10


smatraju se sastavnim dijelom gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Obiljeţje takvih bankarskih aranţmana jeste da se bankovni saldo ĉesto mijenja - od pozitivnog salda do dozvoljenog prekoraĉenja. Tokovi gotovine ne ukljuĉuju prom jene izmeĊu stavki koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente, jer su one komponente upravljanja gotovinom jednog preduzeća, a ne dio njegovih poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Upravljanje

gotovinom ukljuĉuje investiranje viška gotovine u gotovinske ekvivalente. 6.1.PRIKAZIVANJE IZVJEŠTAJA O TOKOVIMA GOTOVINE

Izvještaj o tokovima gotovine iskazuje tokove gotovine u izvještajnom periodu grupisane u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

Preduzeće prikazuje svoje tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja na naĉin koji je najprikladniji za njegovu pos lovnu djelatnost. Grupisanje po vrsti aktivnosti pruţa informacije koje omogućavaju korisnicima da procijene uticaj tih aktivnosti na finansijski poloţaj preduzeća i iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata kojima preduzeće raspolaţe. Ove informacije se takoĊe mogu koristiti i za utvrdjivanje medjusobne povezanosti ovih aktivnosti. Jedna poslovna promjena moţe da obuhvati tokove gotovine koji se razliĉito grupišu. Na prim jer, kada gotovinska otplata zajma obuhvata i kamatu i glavnicu, kamata se grupiše kao poslovna aktivnost, a glavnica kao aktivnost finansiranja. 6.2.POSLOVNE AKTIVNOSTI

Iznos tokova gotovine koji proistiĉu iz poslovnih aktivnosti predstavlja kljuĉni pokazatelj stepena u kojem je preduzeće iz svojih poslovnih aktivnosti ostvarilo gotovinu, k oja je dovoljna za otplatu zajmova, oĉuvanje poslovne sposobnosti preduzeća, isplatu dividendi i nove investicije bez pomoći spoljnih izvora finansiranja. Informacije o pojedinaĉnim komponentama istorijskih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti korisne su, zajedno s drugim informacijama, za

predviĊanje budućih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti prvenstveno proizilaze iz glavnih poslovnih djelatnosti preduzeća koje donose prihode. Samim tim, one su najĉešće rezultat poslovnih promjena i drugih poslovnih dogaĊaja, koje se uzimaju u obzir prilikom utvrdjivanja neto dobitka ili gubitka. Primjeri tokova gotovine od poslovnih aktivnosti su:

a) priliv gotovine od prodaje robe i pruţanja usluga; b) priliv gotovine od tantijema, naknada, provizija i drugi prihodi;

c) gotovinske isplate dobavljaĉima za isporuĉenu robu i pruţene usluge; d) gotovinske isplate zaposleninima i za raĉun zaposlenih; 11


e) uplate gotovine i gotovinske isplate osiguravajućem društvu, na ime premija i odštetnih zahteva, anuiteta i drugih prava iz polise osiguranja;

f) gotovinske isplate ili povraćaji poreza iz dobitka, osim ako se ne mogu posebno identifikovati kao aktivnosti finansiranja i aktivnosti investiranja; i g) priliv gotovine i isplate po osnovu ugovora zakljuĉenih u cilju sklapanja poslova ili u

trgovaĉke svrhe. 6.3. AKTIVNOSTI FINANSIRANJA Za tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja je vaţno da se obel jodane kao posebne stavke, jer se time olakšava predviĊanje budućih oĉekivanih tokova gotovine, tj. onih tokova koji preduzeću obezb jedjuju kapital. Primjeri tokova gotovine koji nastaju iz aktivnosti finansiranja su:

a) prilivi gotovine od emitovanja akcija ili drugih instumenata uĉešća; b) gotovinske isplate vlasnicima za sticanje ili otk up akcija preduzeća; c) prilivi gotovine od izdavanja priznanica, uzimanja kredita, izdavanja mjenica, emisije

obveznica, uzimanja hipotekarnih kredita i drugih kratkoroĉnih ili dugoroĉnih pozajmica; d) gotovinske otplate pozajmljenih iznosa; i e) gotovinske isplate korisnika lizinga na ime smanjenja neizmirene obaveze koja se odnosi na finansijski lizing.

Preduzeće izveštava o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti primenom jednog od sledećih metoda: a) direktan metod, pri ĉemu se ob jelodanjuju glavne klase bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine; ili

b) indirektan metod, pri ĉemu se neto dobitak ili gubitak prilagoĊava za uĉinke prom jena negotovinske prirode, bilo kojih razgraniĉenih ili obraĉunatih prihoda i rashoda po osnovu preĊašnjih ili budućih priliva ili odliva gotovine iz poslovnih aktivnosti i za stavke priliva ili odliva koje se odnose na tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i finansiranja.

Preduzeća se podstiĉu da ob jelodanjuju izveštaje o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti primjenom direktne metode. Direktnom metodom se dobijaju informacije koje mogu da posluţe u proc jeni budućih tokova gotovine, što nije moguće da se obezbijedi putem indirektne metode. Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva

gotovine i bruto odliva gotovine mogu da se utvrde na jedan od sledećih naĉina: 12


a) iz raĉunovodstvenih evidencija preduzeća; ili b) usklaĊivanjem prodaje, troškova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i sliĉni prihodi i rashodi kamata i sliĉne naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspjeha z a: (i) promene u stanju zaliha i poslovnih potraţivanja i obaveza u toku perioda; (ii) druge negotovinske stavke; i (iii) ostale stavke, gdje uĉinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja..

Prema indirektnoj metodi, neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti utvrĊuje se usklaĊivanjem neto dobitka ili gubitka za uĉinke: a) promjena u stanju zaliha i poslovnih potraţivanja i obaveza tokom perioda; b) negotovinskih stavki, kao što je amortizacija osnovnih sredstava, rezervisanja, odloţeni

porezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti, neraspodeĊena dobit pridruţenih preduzeća i manjinski interesi; i c) svih ostalih stavki, gdje uĉinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja.

Druga mogućnost je da neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti bude prikazan po indirektnoj metodi, objelodanjivanjem prihoda i rashoda u bilansu uspeha, kao i promjena u stanju zaliha i poslovnih potraţivanja i obaveza tokom perioda.

13


7. PRIMJER Uzimajuci u obzir utvrĊene razlike istovrsnih pozicija obrtne imovine i kratkoroĉnih obaveza u sukcesivnim bilansima stanja preduzeca XYZ, korekcija prihoda i rashoda (obracunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha za isti period na prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti prezentirana je u narednoj Tabeli.

Prezentovana Tabela zahteva nekoliko objašnjenja za izvršene korekcije prihoda i rashoda, i to:

• Bilansno iskazani Neto prihodi od prodaje uvecani su za smanjenje pozicije Potraţivanja od kupaca u iznosu od 100 (prilivi po osnovu naplate prenetih potraţivanja - prihoda iz prethodnog perioda). Proizlazi da bilansno iskazanim prihodima od prodaje od 1.700 odgovaraju prilivi gotovine od 1.800; • Rashodi po osnovu direktne cijene koštanja prodaje zahtevali su manje odlive gotovine od bilansno iskazanog iznosa za visinu smanjenja pozicije Zalihe (300). Istovremeno iskazane rashode treba uvećati za iznos smanjenja obaveza prema dobavljaĉima (100) i ostalih kratkoroĉnih obaveza (100), koji su zahtevali odlive novca. Direktnim izdacima po osnovu cijene koštanja u ukupnom iznosu od 900 treba dodati i odlive gotovine po osnovu troškova prodaje i uprave u ukupnom iznosu od 230 (150 + 80), pošto su isplaćeni u jcelosti (u protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda). Proizlazi da ukupne isplate po osnovu cijene koštanja realizovanih proizvoda iznose 1.130; • Rashodi amortizacije iskazani u bilansu uspijeha u visini od 100, shodno prethodnim objašnjenjima, ne zahtevaju odlive gotovine tako da ne utiĉu na novĉani tok; • Rashodi kamate i poreza zahtijevali su odlive u istom iznosu pošto su isplaceni u c jelosti (u protivnom bi se pojavili u bilansu stanja na kraju perioda kao obaveze za kamate i obaveze za poreze), pa se moraju odbiti od neto priliva iz poslovanja. 14


Proizilazi da posle izvršenih korekcija prihoda i rashoda neto priliv gotovine iz poslovanja iznosi 558 i znatno prevazilazi iskazani Neto dobitak od 258. Radi kompletiranja izveštaja o tokovima gotovine ovaj neto priliv gotovine iz poslovanja potrebno je dopuniti prilivima i izdavanjima koja ne tangiraju direktno prihode i rashode iz bilansa uspeha. Ti prilivi i odlivi gotovine dolaze po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti preduzeća i reprezentuju povremene i eksterne tokove gotovine.

Novĉani tokovi iz investicione aktivnosti svedeni su na upotrebu gotovine radi pribavljanja nove stalne imovine u visini od 300, što je uslovilo da ova aktivnost preduzeća biljeţi negativan gotovinski tok. Novĉane tokove iz finansijske aktivnosti reprezentuju prilivi po osnovu povećanja kratkoroĉnih i dugoroĉnih zaduţenja (200+200) umanjena za deo neto dobitka od 80 namenjen za isplatu dividendi. Rezultat toga je pozitivan neto novĉani tok iz finansijske aktivnosti od 320. Izveštaj o tokovima gotovine prema direktnom metodu na bazi podataka iz finansijskih izveštaja preduzeca XYZ prikazan je u sledecoj Tabeli.

Izveštaj pokazuje da neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (kratkorocnih hartija od vrednosti) u analiziranom periodu iznosi 578 (558-300+320) i odgovara razlici ovih pozicija sa poĉetka i kraja perioda.

Kao što je već istaknuto obuhvatanje novĉanih tokova iz investicione i finansijske aktivnosti je istovjetno kod obje metode. Radi ilustracije postupka sacinjavanja izveštaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi posluţicemo se podacima prezentiranim u sukcesivnim bilansima stanja preduzeca XYZ. Izveštaj o tokovima gotovine prema indirektnom metodu na bazi tih podataka prikazan je u sledecoj Tabeli. 15


Izvještaj pokazuje da neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata u analiziranom period iznosi 578 (558-300+320) i odgovara razlici ovih pozicija sa poĉetka i kraja perioda.

16


8.

ZAKLJUČAK ObezvreĊenje potraţivanja se takoĊe kao i kod obezvreĊenja zaliha konstatuje na kraju

godine tokom invenatara imovine. Tom prilikom se vrši analiza boniteta svih potraţivanja preduzeća i ona se na osnovu analize klasifikuju na: - potraţivanja dobrog boniteta; - ugroţena potraţivanja; - nenaplativa potraţivanja.

Potraţivanja su dobrog boniteta ukoliko preduzeće oĉekuje njihovu naplatu o roku dospijeća. Stoga na raĉunu kupci treba iskazati samo potraţivanja dobrog boniteta. Ugroţena (dubiozna) potraţivanja su ona kod kojih postoji neizvjesnost i rizik kako u pogledu iznosa koji će biti naplaćen tako i u pogledu roka naplate. U ova potraţivanja spadaju potraţivanja od kupaca nad kojima je pokrenut steĉajni postupak (sumnjiva potraţivanja) i potraţivanja u vezi ĉije naplate se vodi spor u nadleţnom privrednom sudu (sporna potraţivanja).

Preduzeća se nalaze u steĉaju kada izgube sposobnost izmirenja obaveza i kada posluju sa gubitkom. Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzecu se za analiticke potrebe, u skladu sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardom 7 – Izveštaj o tokovima gotovine (Statement of Cash Flows), diferencira sa aspekta porijekla na:

• novĉane tokove iz poslovne aktivnosti, • novĉane tokove iz investicione aktivnosti i • novĉane tokove iz finansijske aktivnosti. Izveštaji o tokovima gotovine predstavljaju pokušaj da se kroz rekonstrukciju poslovnih transakcija koje su se desile u analiziranom periodu omogući uvid u sposobnost preduzeća da produkuje gotovinu. Analitiĉka interpretacija podataka sadrţanih u izveštaju o tokovima gotovine (nezavisno od metoda sastavljanja) poĉinje sagledavanjem globalne usklaĊenosti priliva i odliva gotovine, preko identifikovanja suficita ili deficita po pojedinim segmentima (aktivnostima) do analize vrijednosno-roĉne usklaĊenosti tokova gotovine u analiziranom periodu.

17


9. LITERATURA 1. Poznanić Leko Vera, Raĉunovodstvo za prvi razred ekonomske škole, Beograd 2006. 2. Prof. dr Stevan Beslać, Raĉunovodstvo, Ekonomski Fakultet, Banja Luka 2005. 3. Dymarchey, J.: La Compatibilite moderne, Paris, 1924, str.7, prema: Dmitrović-Šaponja, LJ., Marcikić, S., Petković, Đ.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet, Subotica, 2004,. 4. Škarić-Jovanović, K., Tatić, V., Medojević, M., Samardţić, Računovodstvo, Viša

poslovna škola, Beograd, 2000, 5. Petrović, Z., Tatić, V.: Principi i tehnika dvojnog knjigovodstva, Konsultant, Beograd, 1998, str. 46. 6. Vidaković, S.: Računovodstvo, Megatrend, Beograd, 2002,. 7. www.wikipedia.rs

18

Kratkorocna potrazivanja

Recommend Documents