kongtur_skripta

KONGRESNI TURIZAM materijal za polaganje ispita generacija 2010/2011.

Dr Tatjana Pivac Mr Vanja Dragićević

1

1. SPECIFIČNOSTI TURISTIČKE PONUDE SPECIFIČNIH OBLIKA TURIZMA Specifični oblici turizma se ne mogu u potpunosti posmatrati i proučavati kao ''klasični'' oblici turizma. To je kompleksan fenomen koji je tržišno određen kroz: • Visok uticaj tehnološkog razvoja na odabir ovih vrsta turističkih kretanja, • Jako tržišno segmentiranje, • Specifičnosti menadžmenta i distribucije ovih oblika turizma. Turistička tražnja koja se javlja za ovim oblicima turističkog proizvoda poseduje jasne odrednice i to kroz: • Izraženu želju turiste za autentičnošću, unikatnosti, • Izražen zahtev turiste za iskustvom u lokalnom okruženju, • Izraženu tražnju turiste za uvažavanjem domaćina.... Svi koji žele da rade na pružanju usluga turistima specifičnih oblika turizma, treba da imaju u vidu neke od glavnih odlika: • Ova kretanja uključuju manji broj ljudi, • To su, vrlo često, individualna kretanja, • Svaki turista je jedinka koja ima svoje individualne potrebe, • Domaćin treba da je upoznat za željama i potrebama turista i da bude spreman da ih ispuni, • Mora da postoji osećaj poverenja, prijateljstva i iskrenosti u komuniciranju, • Turista se mora osećati kao najvažniji klijent, • Turista mora da oseti da on nije samo broj, već osoba u koju se ima poverenje, • Lokalno stanovništvo ima velik uticaj na razvoj ove vrste turizma. SPECIFIČNI OBLICI TURIZMA Okruženje Održivi turizam Eko turizam Zeleni turizam Lovni turizam Turizam ''divlje prirode''

Kultura Kulturni turizam Turizam nasleđa Religiozni turizam Etički turizam Turizam komune ''domorodački'' turizam Turizam ''trećeg doba'' Vinske ture Gastronomske ture

Događaji M.I.C.E. Kongresni turizam Sportske manifestacije Karnevali Festivali

2

Ostalo Nautički turizam Krstarenja Obrazovni turizam Zdravstveni turizam Banjski turizam Ruralni turizam Pustolovine Urbani turizam Tranzitni turizam

Selektivni oblici turizma zahtevaju specifične prostore, usluge, proizvode, jednom rečju specifičnu turističku destinaciju. Strategija pozicioniranja turističke destinacije za ove oblike turističkih kretanja mora poći od činjenice da je konkurencija jaka, a turističke potrebe vrlo heterogene. Proces treba započeti odabirom tržišta na kome želimo da promovišemo i plasiramo našu turističku destinaciju (Štetić, 2007). Tom prilikom tražimo odgovore: • • • •

Šta je važno za posmatrano tržište? Kako posmatrano tržište doživljava turističku destinaciju? Kako posmatrano tržište zapaža konkurenciju? Koje atribute turistička destinacija treba da iskoristi kako bi se razlikovala od drugih destinacija? Treba biti svestan da imidž ne postoji. To je nešto što se veštački stvara, pa samim tim, ne postoji ni mogućnost zapažanja imidža na tržištu gde želimo da plasiramo turističku destinaciju. Zbog toga turističke destinacije koje promovišu selektivne oblike turizma moraju učiniti dodatni napor kako bi ih turističko tržište prihvatilo. Efikasnost u poslovanju se bazira i na pobedi konkurencije. U turizmu je konkurencija izuzetno izražena, a stvaranjem novih turističkih destinacija ona se i produbljuje. Atraktivnost prostora je, vrlo često, odlučujući faktor pri donošenju odluke o turističkim kretanjima. Postojanje prirodnih i antropogenih atraktivnosti uticalo je da određene destinacije počinju da privlače turiste. Međutim, bez njihovog uređenja i turističke ekipiranosti (uređenosti) o daljem razvoju turizma ne bi se moglo ni govoriti. Ponuda turističke destinacije je spoj turističkih dobara i usluga. Praćenje zahteva turističke tražnje kroz dopunu, izmenu i obogaćivanje te turističke ponude omogućava stvaranje posebno atraktivnih i kvalitetnih destinacija. Razmišljanje da kvalitet bude deo stila rada i življenja je osnova za razvoj turizma svake destinacije. Kvalitet u turizmu podrazumeva da svi delovi ukupne turističke ponude (turističkog proizvoda) zadovoljavaju kriterijume kvaliteta. Pitanje kvaliteta u turizmu je odgovor zaposlenih kroz kvalitetnu uslugu, odgovarajuću cenu i adekvatan turistički proizvod koji zadovoljava zahteve tražnje. 2.

M.I.C.E. INDUSTRIJA

U okviru turističkih kretanja izdvojili su se različiti oblici turizma, uslovljeni promenama u načinu života čoveka, obavljanju, usavršavanju i organizaciji njegovih poslovnih aktivnosti. U ovom kontekstu, značajno mesto pripada MICE privredi čiji su ekspanzija i značaj evidentni na osnovu mnogih pokazatelja. Iz godine u godinu raste broj onih koji se uključuju u ova kretanja. Pod poslovnim putovanjima u svetskim razmerama podrazumevaju se kongresi, konferencije, izložbe i podsticajna putovanja. Stoga se za ova putovanja koristi akronim MICE (meetings, incentives, conventions and exhibitions), koji se odomaćio u stranoj, a sve više ulazi i u domaću literaturu. Ovaj deo turističkog tržišta predstavlja izuzetno važan deo poslovanja, naročito kada se govori o produžetku turističke sezone, povećanju stepena atraktivnosti turističke destinacije i o ekonomskim efektima koji se postižu razvojem ovog dela turističkog tržišta. M-sastanci (meetings) 3

I-podsticajna putovanja (incentives) C-kongresi, konvencije, konferencije (conventions, conferences, congresses) E-izložbe (exibitions) Potrošnja učesnika u poslovnim putovanjima je u proseku nekoliko puta veća od potrošnje običnih turista i zbog toga se može razumeti zainteresovanost mnogih zemalja za razvijanje ovog vida turizma. Međutim, ulaganja zahtevaju velika novčana sredstva, obrazovanje i pripremu kadrova u cilju obezbeđivanja adekvatne ponude infrastrukture i kapaciteta koji bi po svojoj ponudi mogli da zadovolje specifične potrebe ovog segmenta turističke tražnje. Za ova ulaganja je potrebno dosta vremena, angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti u planiranju, osposobljavanju kvalifikovanih kadrova kao i adekvatna promocija i propaganda određenih prostora i kapaciteta koji treba da privuku pažnju kongresne (poslovne) javnosti. Upravo iz ovih razloga ove delatnosti imaju veliki značaj za privrede mnogih zemalja i gradova i svakako predstavljaju interesantnu oblast za mnogobrojna istraživanja i ispitivanja turističkog tržišta. Ovo je sektor turističke privrede koji ima najveći i najbrži rast kada su u pitanju ekonomski efekti koje ostvaruje. M-sastanci (meetings) Sastanci su skupovi kompanija vlada asocijacija. Obično se sastoje od 50 učesnika. Obično zahtevaju hotel, boravak i konferencijski centar. Postoje dva tipa sastanaka: -sastanci asocijacija gde se razmenjuju informacije među učesnicima iz nekoliko ili jedne profesije. Obično traju 4-5 dana -sastanci korporacija obuhvataju sastanke ljudi iz nekoliko organizacija ili grupa, kompanija, ponekad iz više država. Sastavljeni su obično iz članova i više su zatvorenog tipa. Sastanke korporacija i konferencija organizuju privatne kompanije. Neke od glavnih karakteristika ovih skupova su: • Promovišu ih privatne kompanije • Kompanije biraju destinacije • Kraće je vreme za pripremu (obično jedna godina) • Veličina i dužina sastanka je manja nego kod sastanka asocijacija • Kompanijama su potrebne velike finansijske zalihe • Sastanak može biti otkazan ako nije organizovan u vremenskom intervalu. I-podsticajna putovanja (incentives) Podsticajna putovanja su takva vrsta putovanja koja omogućavaju iskustvo i motivaciju. Ona pretenduju nezaboravno iskustvo sa garantovanom pouzdanošću i savršenošću. Kreativnosšću i maštom organizacije sastavljaju podsticajni program zajedno sa programom celokupnog itinerera. Organizovano je direktno od kompanije ili preko specijalnih posrednika. Obično su učesnici starosti između 25-40 godina. Muškarci, oni koji rade u velikim multinacionalnim kompanijama, farmaceutskim, bankama, samostalnim industrijama i td. C-kongresi, konvencije, konferencije (conventions, conferences, congresses) Sastanci/skupovi ljudi nekoliko profesija na kojima razmenjuju informacije. Uglavnom predstavljaju sastanke delegata za planiranje i diskusiju i/ili akciju za određene predmete. Konvencija je naziv koji se više upotrebljava u Americi, dok je konferencija više upotrebljiv naziv u Evropi. Pripremanje za konvencije je minimum za dve godine, nju najčešće organizuje međunarodna asocijacija. Postoje dva tipa organizacija: 4

Konvencija organizovana za članove uglavnom se zadržava na regionalnom nivou. Konvencija za veće grupe ljudi iz veliokg broja država šalju se predstanici da učestvuju na ovim događajima. Postoje tri tipa kongresa: naučni, poslovni i ’’porodični’’ E-izložbe (exibitions) Pokazuju određene predmete i stvari za prodaju određenim grupama, otvorene su za javnost. Postoje dva tipa izložbi: izložbe radinosti i potrošačke izložbe. 3. PO JAM I ZNAČAJ KONGRESNOG TURIZMA Kongresni turizam danas predstavlja jedan od najznačajnijih oblika kretanja na turističkom tržištu. U svetu se smatra veoma ozbiljnom granom turizma, jer predstavlja šansu za susretanje ljudi, razmenu poslova, naučnih saznanja, a ujedno i priliku da se populariše turistička ponuda (Mandić, 2000). Iako su ljudi od svog postanka imali potrebu da se sastaju i razmenjuju mišljenja i ideje, kongresni turizam, kao spoj posla, turizma i nauke, predstavlja fenomen novijeg datuma, star nešto više od pet decenija. Sve do nedavno, ovaj oblik turističkih kretanja je privlačio malu pažnju istraživača, akademskih krugova, ali i vlada u turističkim zemljama, te je stoga očigledan nedostatak adekvatno definisane i prihvaćene terminologije u oblasti kongresnog turizma, što se dalje odrazilo i na raspoloživost i pouzdanost statističkih podataka o veličini i vrednosti tržišta poslovnih putovanja. U stručnoj literaturi termini „poslovno putovanje“ (“business travel”), „poslovni turizam“ (“business tourism”), „kongresna delatnost“ (“congress industry”, “conference industry”, “convention industry”) se često poistovećuju, a pod njima se u svetskim razmerama podrazumevaju kongresi, konferencije, izložbe (sajmovi) i podsticajna putovanja. Ipak, mnogi autori se slažu da postoje značajne razlike između pojmova poslovna putovanja i poslovni turizam. Naime, poslovni turizam je termin koji se odnosi na one poslovne putnike koji su i turisti, odnosno borave van mesta stalnog boravka i ostvaruju najmanje jedno noćenje. Sa druge strane, poslovno putovanje podrazumeva kretanje poslovnih putnika od tačke „A“ do tačke „B“, te stoga uključuje i dnevne migrante iz poslovnih razloga (Swarbrooke, Horner, 2001). U domaćoj literaturi, kao i među stručnjacima i zaposlenima u kongresnoj delatnosti, sve više je u upotrebi i termin „kongresna industrija“, što je bukvalan ali ne i adekvatan prevod sa engleskog jezika. Takođe, kada se govori o kongresnoj delatnosti, često se koristi i akronim MICE (čita se majs) - Meetings, Incentives, Conventions (Congresses) and Exhibitions (Events) (u prevodu: skupovi, podsticajna putovanja, konvencije ili kongresi i izložbe ili događaji). Termini kao što su „konferencija“, „kongres“ ili „konvencija“ se često koriste kao sinonimi, iako među njima postoje razlike, prvenstveno u broju učesnika i dužini trajanja. Swarbrooke i Horner (2001) ukazuju da se termin „konferencija“ najviše primenjuje na prostoru Velike Britanije, „kongres“ u većem delu Evrope, a „konvencija“ u SAD. Prva inicijativa o standardizaciji pojmova u oblasti kongresne delatnosti, pokrenuta 1990. godine, imala je pozitivan ishod. Naime, 1993. godine je prvi put objavljen Međunarodni rečnik stručnih pojmova (International Meeting Industry Glossary). Prema tom rečniku, sastanak, odnosno skup (“meeting”) je zajednički, opšti termin za okupljanje određenog broja ljudi na jednom mestu radi razmatranja određene tematike ili aktivnosti (Rogers, 2003). Davidson (1994) dodaje da skup može biti komercijalnog ili nekomercijalnog karaktera, sa šest ili više učesnika, može trajati od nekoliko sati do nedelju dana. U Rečniku, konferencija (“conference”) se definiše kao skup koji organizuje bilo koja institucija sa ciljem razmene mišljenja i ideja, otvaranja debata, slanja određene poruke ili davanja publiciteta određenoj temi. Ne mora postojati kontinuitet ili periodičnost u organizovanju konferencije. Iako nisu vremenski ograničene, obično kraće traju i manjeg su 5

obima u odnosu na kongrese (Rogers, 2003). Lawson (2000) dodaje da su učesnici konferencija uglavnom pripadnici iste profesije, udruženja ili kompanije, i da se njihov broj kreće do 150, ali na konferencijama je najčešće 30 do 50 učesnika. Pod kongresom (“congress”) se podrazumeva redovno okupljanje velikih grupa pojedinaca radi diskutovanja o određenoj temi. Kongres traje obično nekoliko dana, sa više istovremenih sekcija i organizuje se na višegodišnjem ili godišnjem nivou. Kongresi nacionalnog karaktera se češće organizuju u odnosu na međunarodne i svetske kongrese. Konvencija (“convention”) je zvaničan skup zakonodavnih tela, društvenih ili ekonomskih grupa sa ciljem da se pruže informacije o određenoj tematici, oblasti interesovanja ili situaciji, da se razmotre i potom usaglase stavovi i principi učesnika. Učestalost održavanja nije određena, ali oko 80% društava i udruženja u svetu organizuje konvencije na godišnjem nivou (Rogers, 2003, Lawson, 2000). Kako se pod poslovnim putovanjima, podrazumeva i učešće na sajmovima ili izložbama različitog karaktera, te podsticajna putovanja, neophodno je definisati i ove pojmove. Davidson (1994) definiše izložbu (“exhibition”), odnosno sajam (“trade fair”) kao prezentaciju proizvoda ili usluga javnosti, sa ciljem poboljšanja prodaje ili informisanja posetilaca. Društvo za podsticajna putovanja (Society of Incentive Travel Executives – SITE) definiše podsticajna putovanja (“incentive travel”) kao globalni menadžment instrument, koji koristi izuzetno putničko iskustvo da motiviše učesnike radi povećanja njihovog nivoa angažovanja u postizanju ciljeva kompanije. Putovanja do atraktivnih destinacija finansirana od strane kompanija se koriste širom sveta da se nagrade i motivišu zaposleni, da se kreira timska atmosfera u kompaniji, da se podstakne razmena ideja i iskustava među zaposlenima, ali i da se ojača lojalnost kompaniji. Osim ovih osnovnih pojmova i ujedno i najznačajnijih oblika poslovnih putovanja u svetu, u literaturi ali i u praksi se često mogu čuti i sledeći termini za pojedine skupove koji imaju manji broj učesnika: seminar (grupa do 30 učesnika razmenjuje iskustva iz određene oblasti), radionica (kod nas je sve više u upotrebi engleski termin “workshop”, koji označava sekciju na kojoj grupa od najviše 35 učesnika stiče nova znanja i veštine), simpozijum (panel diskusija o određenoj oblasti pred publikom), forum, panel, predavanje i drugo (Lawson, 2000). Kako bi se ostvario napredak u procesu standardizacije termina vezanih za poslovne skupove i putovanja, pokrenuta je i onlajn (on-line) inicijativa na veb sajtu Univerziteta u Las Vegasu, odnosno projekat pod nazivom „APEKS“ (Accepted Practices Exchange - APEX). Svi zainteresovani mogu komentarisati postojeće termine i njihove definicije, te predložiti nove termine čiju će ispravnost dalje ispitati grupa stručnjaka (Rogers, 2003). Standardizacija termina je neophodna da bi se prikupljanje statističkih podataka i njihova interpretacija sprovodila na jedinstven način na svetskom nivou, što bi dalje omogućilo sagledavanje i praćenje stvarne veličine i vrednosti tržišta poslovnih putovanja. Na dvadesetom kongresu Međunarodne organizacije naučnih eksperata u turizmu (Association Internationale d’Experts Scientifiques du Tourisme - AIEST), kongresni turizam se definisao na sledeći način: „Kongresni turizam je skup pojava i odnosa, koji proizilaze iz putovanja i boravka osoba koje se sastaju radi razmene, pretežno naučnih i stručnih informacija, a kojima mesto sastanka nije stalno mesto boravka ili rada“. O međunarodnom kongresnom turizmu, u pravom smislu te reči može se govoriti tek od perioda kada je nastala savremena kongresno-turistička ponuda, kada je došlo od omasovljavanja turističkih kretanja i kada su učesnici međunarodnih sastanaka pored odlaska na sastanke iz stručnih, poslovnih ili profesionalnih razloga, u velikoj meri motivisani i turističkim razlozima.

6

Na kongresima i konferencijama ostvaruje se komunikacija među stručnjacima, članovima udruženja, poslovnim ljudima. Značaj kongresne delatnosti evidentan je sa stanovišta: ƒ tehničko-tehnološkog razvoja i napretka svetske nauke uopšte; ƒ ekonomsko-poslovne saradnje; ƒ ukupne komunikacije među ljudima različitih shvatanja, kultura, rasa i raznih podneblja; ƒ ukupne pokretljivosti nove grupe turista; ƒ ekonomskih efekata za sve činioce kongresne delatnosti; ƒ propagande nacionalnih i turističkih vrednosti zemlje domaćina; ƒ mira u svetu (Štetić, 2007). Prema podacima Svetske turističke organizacije (World Tourism Organization – WTO) oko 30% međunarodnih turističkih kretanja pripada takozvanim neturističkim kretanjima među kojima su i kongresna. Iz godine u godinu broj kongresa, savetovanja, konferencija, sastanaka raste u svim zemljama. Progresivan rast broja skupova iznenadio je i veoma smele futurologe. Danas se kongresni turizam smatra jednim od najznačajnijih sektora turističke privrede. Zbog organizovanja skupova van glavne turističke sezone i visoke vanpansionske potrošnje, najveći deo turističkih prihoda u svetu pripada upravo ovom segmentu turističke ponude. Prema predviđanjima Svetskog turističkog saveta (World Travel and Tourism Council), u periodu od 2003. do 2013. godine ukupna potrošnja na poslovnim putovanjima će narasti za 73,4%, a natprosečni rast od 170,6% očekuje se u Istočnoj Evropi, pogotovo u Poljskoj i Mađarskoj – od čak 200% (Strategija turizma Republike Srbije, 2005). Kongresni turizam uključuje prisustvo sledećih elemenata: 1. tehničku pripremljenost za kongrese: kongresne centre, kongresna mesta, kongresne sale sa hotelskim kapacitetima, tehničke instrumente i opremu 2. smeštajne kapacitete 3. saobraćajnu infrastrukturu 4. kongresni biro, profesionalne kongresne organizacije, turističke agencije, kvalifikovane za kongresne aktivnosti Pored ovih elemenata kongresni turizam zahteva i kvalitetne karakteristike mesta, regije i zemlje u kojima se održava. Ove karakteristike imaju veoma veliki uticaj na odabir mesta za održavanje sastanaka. To su pre svega: • povezanost • politička i socijalna sigurnost • prijatna klima • adekvatna hotelska infrastruktura • kulturno-istorijski spomenici • prirodne atraktivnosti • dobra organizacijska struktura servisa • gastronomska ponuda • mogućnost organizovanja originalnih i jedinstvenih događaja. 4. RAZVOJ KONGRESNOG TURIZMA U SVETU Poslovna putovanja i turizam ne predstavljaju fenomen novijeg datuma. Ljudi su oduvek putovali iz poslovnih razloga. Potreba za susretanjem i razmenom ideja je stara koliko i ljudska vrsta. Arheolozi su prilikom proučavanja drevnih kultura pronalazili 7

primitivne ruševine, koje su služile kao mesta za okupljanje ljudi gde bi se diskutovalo o različitim temama, kao što su planovi za lov, ratne aktivnosti, mirovni pregovori, organizacija plemenskih svečanosti i drugo. Kasnije, kroz istoriju, gradski centri su postajali središta ljudskih interakcija i trgovine. Na primer, u drevnom Rimu brojne zgrade su bile korišćene isključivo za održavanje debata i sastanaka. Rimski Forum, trg u centru grada, je predstavljao mesto za održavanje javnih diskusija, na primer rešavanje pravosudnih pitanja. Političke debate i istorijski govori su se održavali na Rostri (Rostra), dok su sastanci Senata bili na Komitijumu (Comitium). Mnogi termini koji se danas koriste u kongresnoj delatnosti su latinskog porekla. Na primer „konferencija“ potiče od latinske reči “conferentia“, što znači okupiti se, „auditorijum“ (dvorana) potiče od reči “auditorius“, u prevodu mesto gde se dobro čuje (Weber, Chon, 2002). Prva putovanja iz poslovnih razloga su počela da se javljaju istovremeno sa pojavom prvih oblika trgovine (razmena poljoprivrednih proizvoda). Sa razvojem gradskih centara i velikih imperija poput Egipta, Persije, Grčke i Rima, razvijala se i trgovina, te se često putovalo u krajeve udaljene hiljadama kilometara, kako bi se nabavili različiti proizvodi i dragocenosti. Rimsko carstvo je bilo ispresecano dobro uspostavljenim trgovačkim rutama, kojima se roba transportovala u različitim pravcima. Međutim, kako su ova carstva politički i ekonomski slabila, tako se smanjivao i obim putovanja. U Srednjem veku, putovanja radi trgovine se nastavljaju, prvenstveno zahvaljujući brojnim i velikim trgovačkim vašarima koji su se održavali u gradovima i varošima smeštenim na značajnijim putevima. Vašari su trajali i po nekoliko nedelja, što je pogodovalo lokalnim davaocima usluga smeštaja, ishrane i usluga zabavnog karaktera. Jedan od najpoznatijih trgovačkih vašara bio je Boker (Beaucaire) na reci Roni u južnoj Francuskoj, koji je privlačio desetine hiljada posetilaca. U Srednjem veku, svoj vrhunac je dostigao Put svile, možda najznačajniji trgovački pravac svih vremena. Iako je nazvan po jednoj vrsti robe, ovaj pravac je predstavljao sponu Azije i Evrope ne samo u trgovačkom, već i u kulturnom i naučnom smislu. Takođe, naziv „Put svile“ ne označava jedan pravac, već je zapravo reč o velikom broju pravaca, koji su imali svoj početak i kraj u različitim mestima. Njihov značaj se ogleda u razvoju različitih usluga koje su bile neophodne poslovnim putnicima (smeštaj, ishrana u karavan sarajima, kamile kao prevozno sredstvo, vodiči), a takođe ovim pravcima su se, osim različitih vrsta robe, prenosili naučni izumi i ideje iz Azije u Evropu i obrnuto. Tako su iz Azije u Evropu i na Bliski istok preneti: barut, religije, znanja iz astronomije i dostignuća u medicini. U periodu od 1750. do 1900. godine, poslovna putovanja i turizam su beležila nagli porast u Evropi, što je bilo posledica industrijske revolucije, poboljšanja putne mreže i uspostavljanja železnice, koja je omogućila poslovnim putnicima brže i udobnije putovanje. Krajem XIX i početkom XX veka, trgovačka udruženja, naučne institucije, kao i političke partije, u zemljama Zapadne Evrope i Sjedinjenim Američkim Državama organizuju velike skupove, uz pomoć široke mreže različitih asocijacija. Kako su gradovi ubrzo uočili ekonomske koristi od organizovanja ovih skupova, u njima se osnivaju kongresni biroi, sa ciljem da se određeni grad predstavi kao kongresna destinacija (Swarbrooke, Horner, 2001), odnosno mesto pogodno za održavanje skupova.. Prvi kongresni biro je osnovan 1896. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, u gradu Detroitu (Detroit). Ubrzo su i drugi gradovi sledili primer Detroita: Klivlend (Cleveland) 1904. godine, Atlantik siti (Atlantic city) 1908., Denver (Denver) i Sen Luis (St. Louis) 1909., Luisvil (Louiseville) i Los Anđeles (Los Angeles) 1910. godine. Danas mnogi gradovi širom sveta imaju kongresni biro.

8

Tabela 1. Vodeće međunarodne organizacije u oblasti kongresne delatnosti Naziv organizacije Međunarodna organizacija za promovisanje destinacija (Destination Marketing Association International) Međunarodna organizacija za menadžment sajmova (International Association for Exhibition Management -IAEM) Organizacija za menadžment u kongresnoj delatnosti (Professional Convention Management Association - PCMA) Međunarodno udruženje kongresnih centara (Association Internationale des Palais de Congrès - AIPC) Međunarodna kongresna asocijacija (International Congress and Convention Association - ICCA) Evropska federacija kongresnih gradova (European Federation of Conference Towns - EFCT) Međunarodno udruženje profesionalnih kongresnih organizatora (International Association of Professional Congress Organizers - IAPCO) Međunarodna organizacija stručnjaka u kongresnoj delatnosti (Meeting Professionals International - MPI) Unija međunarodnih asocijacija (Union of International Associations -UIA) Društvo za podsticajna putovanja (Society of Incentive and Travel Executives - SITE) Izvor: Rogers, 2003

Sedište

Godina osnivanja

Veb sajt

Vašington

1914.

www.iacvb.org

Dalas

1928.

www.iaem.org

Čikago

1957.

www. pcma.org

Brisel

1958.

www.aipc.org

Amsterdam

1963.

www.iccaworld.com

Brisel

1964.

www.efct.com

London

1968.

www. iapco.org

Dalas

1972.

www. mpinet.org

Brisel

1907.

www.uia.org

Čikago

1973.

www.site-intl.org

Veliki broj kongresnih biroa u SAD je dalje doveo do osnivanja Međunarodnog udruženja kongresnih biroa (International Association of Convention Bureaus – IACB) 1914. godine, koje od 1974. posluje pod imenom Međunarodne asocijacije kongresno-turističkih biroa (International Association of Convention and Visitors Bureaus – IACVB). Primarni cilj ove organizacije je bio obezbediti razmenu informacija između članica i promovisati 9

pouzdane organizacije i institucije koje se bave pružanjem usluga neophodnih za organizovanje kongresa (Rogers, 2003). Od avgusta 2005. godine organizacija je promenila naziv u Međunarodna organizacija za promovisanje destinacija (Destination Marketing Association International). Danas ova asocijacija ima više od 600 članova u preko 25 zemalja sveta (www.iacvb.org). Za razliku od Severne Amerike, kongresna delatnost u Evropi se razvijala nešto sporije. Bečki kongres koji je održan od septembra 1814. godine do juna 1815. godine, mnogi autori smatraju prvim pravim međunarodnim kongresom, kome su prisustvovali predstavnici vodećih svetskih sila tog perioda. Do kraja XIX veka, kao i u prvoj polovini XX veka, održano je nekoliko međunarodnih konferencija naučnog i političkog karaktera, ali one nisu imale veliki značaj za razvoj kongresne delatnosti u Evropi (Rogers, 2003). Dva svetska rata u prvoj polovini XX su sprečila dalji razvoj kongresnih aktivnosti u Evropi. Međutim, već od 60-tih godina XX veka brojni faktori su uticali na porast poslovnih putovanja, ali i razvoj turizma uopšte (demokratizacija društva, rast ličnog dohotka, više slobodnog vremena, razvoj saobraćaja, nove tehnologije...) (Weber, Chon, 2002). Takođe, u ovom periodu se uočava rast investicija u celokupnu infrastrukturu koja je neophodna za održavanje konferencija, kongresa i sličnih skupova. Devedesete godine XX veka karakteriše najveća stopa investicija u izgradnju i uređenje kongresnih kapaciteta. Evropa, Severna Amerika, Australija i Azija svakako predstavljaju najatraktivnije teritorije za investiranje u kongresne kapacitete. U poslednjih deset do petnaest godina, značajni projekti su pokrenuti širom Azije, u bivšim evropskim komunističkim zemljama ili u zemljama Istočnog bloka (Mađarska, Češka), na Bliskom Istoku i u nekim afričkim državama, prvenstveno u Južnoafričkoj republici. Ove države već predstavljaju atraktivne turističke destinacije, imaju izgrađenu komunikacionu i receptivnu infrastrukturu, te razvoj kongresnog turizma zahteva znatno manje investicija, a efekti po celokupnu privredu i imidž destinacije su značajni (nema sezonski karakter rada, priliv deviza u zemlju, ponovljene posete, prestiž – u slučaju kada je zemlja ili grad domaćin nekog značajnog međunarodnog kongresa) (Rogers, 2003). Lawson (2000) takođe ukazuje na specifične faktore koji su doprineli rastu ukupnog broja poslovnih putovanja i razvoju kongresnog turizma: ƒ ekspanzija vladinih i nevladinih organizacija, ƒ saradnja javnog i privatnog sektora, ƒ rast multinacionalnih i pannacionalnih agencija, ƒ dostignuća različitih udruženja, kooperacija i profesionalnih grupa, ƒ potreba za profesionalnim usavršavanjem, kroz prisustvo različitim skupovima i treninzima i ƒ podsticajna putovanja (“incentive travel”). Iako je kongresni turizam i uopšte delatnost organizovanja skupova u poslednjih pet decenija beležila pozitivne stope rasta, koje se predviđaju i u budućnosti, neki autori sumnjaju u tako svetlu budućnost tržišta poslovnih putovanja, i čak smatraju da će informaciono-komunikaciona tehnologija, odnosno video-konferencija i virtualna realnost, dovesti do supstitucije i smanjenja broja poslovnih putovanja (Swarbrooke, Horner, 2001). Ipak, treba imati u vidu da je čovek društveno biće, te da će socijalna dimenzija poslovnih putovanja i lični kontakti između učesnika skupova verovatno i u budućnosti imati presudnu ulogu na tržištu poslovnih putovanja. 5. O ICCA Međunarodno kongresno udruženje, odnosno ICCA (čita se „ika“), osnovano 1963. godine, danas ima oko 850 članova, vodećih kompanija i organizacija u organizovanju i realizaciji događaja, u 85 zemalja širom sveta. Članovi ove organizacije su grupisani u pet 10

Број међународних догађаја

sektora: marketing destinacije (nacionalne turističke organizacije, kongresni biroi i slično), menadžment događaja (profesionalni organizatori kongresa, konferencija, kompanije koje se bave organizovanjem događaja, destinacijske menadžment organizacije), tehnička podrška događajima (mediji, kompanije koje se bave informacionim tehnologijama, prodaju ili iznajmljuju audio-vizuelnu opremu i slično), transport (avio kompanije, železnice, agencije za iznajmljivanje automobila) i kapaciteti, odnosno prostori za organizovanje različitih poslovnih događaja (specijalizovani hoteli, kongresni centri, izložbeni kompleksi i slično). Glavne koristi koje ICCA nudi svojim članovima su konstantno istraživanje tržišta i uvid u informacije o istom, promotivne mogućnosti, edukacija i saradnja. Sedište ICCA, smešteno u Amsterdamu, raspolaže najboljom bazom podataka o tržištu međunarodnih kongresa, koja je dostupna članovima i predstavlja njihov osnovni izvor informacija u procesu pripremanja marketing strategija. Ovo udruženje promoviše svoje članove na različite načine: kroz učestvovanja na specijalizovanim sajmovima iz oblasti, kroz sponzorstva i radionice na kojima se ostvaruje direktan kontakt između tražnje i ponude, a to dalje vodi unapređenju prodaje usluga koje nude članovi ICCA. ICCA, takođe, pomaže svoje članove u procesu kreiranja promotivnih kampanja bilo na nivou regiona ili na međunarodnom tržištu. Članovi ICCA imaju mogućnost da kroz različite radionice, kurseve i seminare, koje ovo udruženje organizuje, unapređuju svoja znanja, dele iskustva i informacije, upoznaju se sa novim trendovima na tržištu međunarodnih kongresa i upoznaju ključne ljude i priznate svetske stručnjake iz oblasti. Kroz sve ove koristi koje ICCA nudi, njeni članovi brže i lakše osvajaju međunarodno tržište kongresa i konferencija, unapređuju standarde, lakše ostvaruju saradnju sa ostalim učesnicima u delatnosti organizovanja kongresa, uče od priznatih stručnjaka i stiču kredibilitet. Istraživačko odeljenje (ICCA Data) od 1972. godine prikuplja informacije o događajima na međunarodnom nivou koje organizuju udruženja. Da bi jedna međunarodna konferencija nekog udruženja bila uvrštena u ICCA bazu podataka, ona mora da ispuni sledeće kriterijume: minimum 50 učesnika, održava se redovno (najčešće na godišnjem ili dvogodišnjem nivou) i destinacija održavanja se smenjuje (rotira) između najmanje tri države. Na osnovu podataka na grafikonu 1, uočava se da je u 2008. godini, broj događaja koje organizuju udruženja uvećan za više od 3.000 događaja u odnosu na 1999. godinu. Skoro 60% udruženja, koje su organizovale događaje u 2008. godine, ima sedište u Evropi, dok se 23,4% nalazi u Severnoj Americi, a 9,4% u Aziji. 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 1.000 0 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Године

Grafikon 1. Broj međunarodnih događaja udruženja u svetu (1999-2008) (Urađeno prema ICCA Statistics Report, Abstract for non-members, The International Association Meetings Market 1999-2008) 11

U periodu od 2003. do 2007. godine, broj događaja koji se organizuje u Evropi konstantno opada, sa 58% u 2003. na 55,1% u 2007. godini. U 2008. godini je zabeleženo malo povećanje od 0,3% ukupnog broja organizovanih događaja u odnosu na prethodnu godinu. Azija zauzima drugo mesto u svetu po broju održanih događaja i sa 18,6% učešća ima relativno stabilno tržište, bez većih oscilacija. Na trećoj poziciji je Severna Amerika sa 11,4%, potom slede Južna Amerika sa 9,2%, Australija 3% i Afrika 2,5%. 9,2

3

2,4

Европа

11,4

Азија Северна Америка

55,4

18,6

Јужна Америка Аустралија Африка

Grafikon 2. Učešće kontinenata u ukupnom broju međunarodnih događaja (2008.) (Urađeno prema ICCA Statistics Report, Abstract for non-members, The International Association Meetings Market 1999-2008) Kada se analizira broj međunarodnih događaja udruženja po državama, uočava se da od 2004. do 2008. godine Nemačka i SAD konstantno zauzimaju vodeće pozicije, a slede ih Španija, Francuska, Velika Britanija, Italija, Brazil, Japan, Kanada i Holandija. Takođe, kada se posmatra prvih 10 država prema broju međunarodnih događaja udruženja, zapaža se dominacija evropskog kontinenta – 6 od 10 vodećih država su zemlje sa prostora Evrope. U 2008. godini Srbija zauzima 55. mesto na ICCA rang listi država sa ukupno 20 međunarodnih događaja, dok je u 1999. godini imala svega dva međunarodna događaja prema ICCA bazi podataka. U 2004. godini dolazi do iznenadnog rasta broja međunarodnih događaja udruženja u Srbiji – čak 14, da bi već naredne dve godine 2005. (12 događaja) i 2006. godine (10 događaja) došlo do malog pada broja događaja. Od 2006. godine Srbija konstantno beleži rast broja međunarodnih događaja: u 2007. godini 15, a u 2008. godini 20 događaja, što je sigurno posledica osnivanja Kongresnog biroa Srbije, Kongresnog biroa grada Beograda, ali i otvaranja novih kongresnih kapaciteta (kongresni centar Master u Novom Sadu) i renoviranja postojećih, kao i stabilnije političke i ekonomske situacije u zemlji u odnosu na poslednju deceniju XX veka i početak XXI veka. 25 20

Број догађаја

20 15

15

14 12 10

10 5 2

2

0

1999

2000

1

2001

2 0

2002

2003

2004

Година

12

2005

2006

2007

2008

Grafikon 3. Kretanje broja međunarodnih događaja udruženja u Srbiji (Urađeno prema ICCA Statistics Report, Abstract for non-members, The International Association Meetings Market 1999-2008) Države u regionu su bolje rangirane u posmatranom periodu u odnosu na Srbiju, naročito Mađarska koja zauzima 25. mesto na ICCA rang listi. Od 2004. godine kada je postala članica Evropske Unije, Mađarska beleži značajan rast broja međunarodnih događaja održanih na njenoj teritoriji (mahom u Budimpešti). U 2006. godini, Mađarska je bila domaćin 123 međunarodna događaja, što je skoro dva puta više u odnosu na 1999. godinu. Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija i Hrvatska, koje zauzimaju 40., odnosno 41. mesto na ICCA rang listi, su bolje rangirane u odnosu na Srbiju. U Sloveniji je u 2008. godini održano 43 međunarodna događaja, a u Hrvatskoj 38. U 2008. godini Pariz i Beč su najpopularnije gradske destinacije za održavanje međunarodnih kongresa udruženja, a slede ih Barselona, Singapur, Berlin, Budimpešta, Amsterdam, Stokholm, Seul i Lisabon. Među vodećim gradskim destinacijama međunarodnih kongresa udruženja zapaža se dominacija evropskih gradova (osam od deset vodećih gradova su sa prostora Evrope). U prvih 100 gradskih centara na ICCA listi nema ni jednog grada sa prostora bivše SFRJ. Beograd sa 13 međunarodnih događaja u 2008. godini zauzima 120. mesto, dok su Dubrovnik (153. mesto) i Zagreb (164. mesto) znatno lošije pozicionirani. U prvih 265 gradova pominju se i Opatija, Rijeka, Portorož, Bled i Sarajevo sa manje od 10 međunarodnih događaja u 2008. godini. 120 100 80 60

111

40 20

43

38 20

0

Србија

Хрватска

Словенија

Мађарска

Grafikon 4. Srbija i zemlje u okruženju prema broju međunarodnih događaja (2008.) (Urađeno prema ICCA Statistics Report, Abstract for non-members, The International Association Meetings Market 1999-2008) Prosečan broj učesnika po jednom događaju u 2008. godini iznosio je 638 učesnika. U ICCA bazi, većina događaja ima između 250 i 500 učesnika. Ukupan procenjen broj učesnika svih događaja evidentiranih u ICCA bazi podataka u 2008. godini iznosio je 4,9 milijardi učesnika. U posmatranom periodu od 1999. do 2008. godine, najveći prosečan broj učesnika po događaju zabeležen je na prostoru Severne Amerike (u 2008. godini čak 1.027 učesnika po jednom događaju) i Južne Amerike (u 2008. 667 učesnika po događaju). Kada se posmatra ukupan procenjen broj učesnika međunarodnih događaja udruženja po državama, SAD zauzima prvo mesto u 2008. godini sa 680.000 učesnika, što je za 135.000 učesnika više u odnosu na 2007. godinu. Na drugom mestu je Italija sa 400.000 učesnika, a na trećem

13

Nemačka sa 360.000 učesnika. Među gradskim destinacijama u 2008. godini, Berlin je zabeležio najveći ukupan broj učesnika svih međunarodnih događaja. Za organizovanje događaja udruženja, septembar je i dalje najpopularniji mesec, a slede jun, oktobar i maj. Preko 55% događaja udruženja u 2008. godini su bili događaji koji se organizuju na godišnjem nivou, što je za 4% manje u odnosu na 2007. godinu, ali kada se posmatra period od 2000. do 2007. godine, broj godišnjih konferencija i kongresa udruženja je stalno rastao. Više od 24% održanih događaja u 2008. godini ima tendenciju da se organizuje svake druge godine. U posmatranom periodu, primetan je i trend skraćenja događaja. Naime, u 1999. godini događaj je u proseku trajao 4,4 dana, a u 2008. godini 3,9 dana. Od 2005. godine za organizovanje događaja udruženja više se koriste hotelski kapaciteti u odnosu na kongresne centre, a beleži se i veća upotreba univerzitetskih prostora. Međunarodni kongresi udruženja iz oblasti medicinskih nauka konstantno zauzimaju prvo mesto, a slede kongresi međunarodnih udruženja na temu tehnologija, industrije i nauke. U posmatranom periodu uočen je i rast prosečnih iznosa kotizacije po učesniku. U 2008. godini prosečna kotizacija je iznosila 547 američkih dolara, a ukupan prihod od svih međunarodnih događaja, koji su evidentirani u ICCA bazi podataka, procenjuje se na 12 milijardi američkih dolara, što je rekordan iznos do sada (ICCA Statistics Report, Abstract for non-members, The International Association Meetings Market 1999-2008, dostupan na www.iccaworld.com). 6. O UIA Unija međunarodnih udruženja (Union of International Associations – UIA) 1 je istraživačka institucija, sa sedištem u Briselu, osnovana 1907. godine. Neprofitna, nepolitička, nezavisna i nevladina institucija, UIA je bila pionir u istraživanju, prikupljanju, praćenju i pružanju informacija o međunarodnim organizacijama, udruženjima i njihovim globalnim promenama od 1907. godine. Danas je UIA najpoznatija po izdanjima Godišnjaka međunarodnih organizacija (UIA’s Yearbook of International Organizations), Enciklopediji svetskih problema i ljudskih potencijala i Kalendaru međunarodnih kongresa (International Congress Calendar). Jedna od oblasti istraživanja UIA su i međunarodni sastanci i konferencije. Na godišnjem nivou, UIA objavljuje podatke o broju održanih međunarodnih kongresa, konferencija i sličnih skupova, na osnovu kojih se utvrđuje učešće, odnosno pozicija određenih država ili gradova na tržištu kongresa. Počev od 1949. godine, UIA objavljuje statističke godišnjake o međunarodnim skupovima, koji ispunjavaju sledeće kriterijume: traju najmanje tri dana, minimum 300 učesnika, od toga najmanje 40% stranih učesnika, pripadnika pet i više različitih nacija. Takođe, u godišnjacima se prikazuju i podaci o skupovima koji su organizovani i/ili sponzorisani od strane međunarodnih organizacija koje se nalaze u UIA godišnjaku međunarodnih organizacija i Kalendaru međunarodnih kongresa. Iako postoje izvesna preklapanja u statističkim podacima ICCA i UIA, osnovna razlika leži u geografskom kriterijumu. Naime, u UIA bazama podataka nalaze se oni događaji koji se uvek organizuju na istoj lokaciji, dok ICCA događaji moraju da zadovolje kriterijum rotacije između najmanje tri države. Ni ICCA ni UIA ne prikupljaju podatke o korporativnim događajima i podsticajnim putovanjima. Tabela 2. Udeo održanih međunarodnih kongresa po kontinentima ( %) Kontinenti

1954.

Evropa

73

                                                             1

1999.

U daljem tekstu UIA

14

2008. 57

53

Amerika (Severna i Južna) 19 21 18 Azija 4 13 21 Afrika 3 5 4 Australija 1 4 4 Ukupno 100 100 100 Izvor: Weber, Chon, 2002 i http://www.uia.be Podaci UIA, kao i podaci ICCA, pokazuju smanjenje udela Evrope u ukupnom broju međunarodnih kongresa, dok se u Aziji može uočiti povećanje broj održanih međunarodnih kongresa (Tabela 2). Prema UIA podacima iz 2008. godine, vodeće države po broju održanih međunarodnih kongresa su SAD, Francuska, Singapur, Japan, Španija, Nemačka, Holandija, Italija, Belgija i Velika Britanija, a gradovi sa najvećim brojem međunarodnih kongresa u 2008. godini su: Singapur, Pariz, Brisel, Beč, Barselona, Tokijo, Seul, Budimpešta, Kopenhagen i London. Može se uočiti, kako među državama, tako i među gradskim centrima, dominacija evropskih destinacija (Union of International Associations, International Meeting Statistics for the Year 2008, http://www.uia.be). Tabela 3. Izveštaj UIA za 2009. i 2010. Godinu Izveštaj iz 2009 Izveštaj iz 2008 (štampan 2010) (štampan 2009) Ukupan broj sastanaka prema 342,500 UIA statistici Broj onih koja odgovaraju 329,489 kriterijumima za uključivanje u ovom izveštaju

328,949

Broj onih koji se održavaju 309,915 pre izveštajne godine Broj onih koji se odvija u 11,929 izveštajnoj godini

297,306

Broj zemalja predstavljenih za 257 sve godine Broj gradova predstavljenih 11,386 za sve godine

252

316,128

11,423

10,385

Broj zemalja predstavljenih za 194 izveštavanu godinu Broj gradova predstavljenih 1,653 za izveštavanu godinu Izvor: http://www.uia.be/node/325603

193 1,664

15

Tabela 4. Učešće (u %) kontinenata u sastancima za 2009. Evropa 54.1% 23.1% Azija 15.7% Amerika (Severna &Južna) 4.9% Afrika 2.4% Australija/Pacifik Izvor: http://www.uia.be/node/325603 Tabela 5. Top 10 zemalja sa međunarodnim sastancima u 2009. Zemlja

Broj Procenat svih sastanaka sastanaka 1085 9.4% 1. SAD 689 6.0% 2. Singapur 632 5.5% 3. Francuska 555 4.8% 4. Nemačka 538 4.7% 5. Japan 470 4.1% 6. Belgija 458 4.0% 7. Holandija 421 3.7% 8. Austrija 391 3.4% 9. Italija 365 3.2% 10. Španija Izvor: http://www.uia.be/node/325603 Tabela 6. Top 10 gradova za međunarodne sastanke u 2009. Grad 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Singapur Brisel Pariz Beč Ženeva Berlin Prag Stokholm Seul

Broj sastanaka 689 395 316 311 183 171 170 159 151

Procenat svih sastanaka 6.0% 3.4% 2.8% 2.7% 1.6% 1.5% 1.5% 1.4% 1.3% 16

1.3% 10. Barselona 148 Izvor: http://www.uia.be/node/325603

7. GLOBALNA DISTRIBUCIJA KONGRESNOG TURIZMA Međunarodna kongresna asocijacija (International Congress and Convention Association - ICCA), sa sedištem u Amsterdamu, i Unija međunarodnih asocijacija (Union of International Associations – UIA), sa sedištem u Briselu, na godišnjem nivou objavljuju podatke o broju održanih međunarodnih kongresa, konferencija i sličnih skupova, na osnovu kojih se utvrđuje učešće, odnosno pozicija određenih država ili gradova na tržištu kongresa. ICCA rang lista se pravi na osnovu broja održanih skupova u nekoj državi ili gradu (skup ima minimum 50 učesnika, održava se redovno i smenjuje se između najmanje četiri države). U tabeli 7 prikazano je 20 vodećih država i gradova u svetu po broju održanih kongresa u 2007. godini. Može se uočiti da SAD i evropske države zauzimaju vodeće pozicije, ali i da je značajno učešće azijskih država (Japan, Singapur, Koreja), te Australije i Kanade. Tabela 7. ICCA rang lista vodećih država i gradova prema broju održanih skupova u 2007. Godini Rang

Država

Broj skupova

Rang

Grad

Broj skupova

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 18.

SAD Nemačka Španija Velika Britanija Francuska Italija Japan Brazil Austrija Kanada Holandija Kina Australija Švajcarska Portugal Švedska Belgija Finska Singapur Republika Koreja

467 429 303 281 255 250 215 209 204 197 195 195 194 175 153 137 124 122 120 120

1. 2. 3. 4. 5. 6. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 11. 12. 12. 12. 13. 14. 15. 15. 15.

Beč Berlin Singapur Pariz Barselona Budimpešta Lisabon Peking Amsterdam Madrid Kopenhagen Prag Hongkong Seul Stokholm Bankok London Taipei Kualalumpur Istanbul Brisel

154 123 120 115 106 90 90 87 82 77 76 72 72 70 70 70 69 67 66 66 66

Izvor: www.iccaworld.com 17

Prema podacima ICCA iz 1999. godine, 56% međunarodnih skupova je održano u Evropi, 15% u Aziji, 11% u Severnoj Americi, 10% u Australiji sa Pacifikom, 6% u Centralnoj i Južnoj Americi i 2% u Africi (Rogers, 2003). Prema statistici ICCA, austrijska prestonica Beč predstavlja najomiljeniji kongresni grad u svetu. Ovaj grad godišnje poseti oko četri i po miliona gostiju, od kojih najmanje 10% čine poslovni ljudi. Zbog izuzetno kvalitetne ponude kongresnog centra „Hofburg“ čak 75% svih kongresa koji se održavaju u Austriji organizuje se upravo u Beču (Tanasković, 2006). Prema podacima UIA u 2001. godini u 188 država širom sveta održano je 9.259 skupova međunarodnog karaktera, što je za 1,8% manje u odnosu na prethodnu godinu (Rogers, 2003). Tabela 8. Udeo održanih međunarodnih kongresa po kontinentima ( %) u periodu od 1954. do 1999. godine Kontinenti

1954.

73 Evropa Sev. Amerika 11 8 J. Amerika 4 Azija 3 Afrika 1 Australija Ukupno 100 Izvor: Weber, Chon, 2002

1968.

1974.

1982.

1992.

1999.

70 13 5 8 3 1 100

65 14 5 9 4 3 100

65 14 5 10 3 3 100

61 14 6 12 5 2 100

57 16 5 13 5 4 100

Iako se učešće Evrope u ukupnom broju održanih međunarodnih skupova u svetu smanjuje, sa 73% u 1954. godini na 61% u 1992. godini i 57% u 1999. godini, ona i dalje zauzima vodeću poziciju na tržištu kongresnog turizma. U poslednjoj deceniji XX veka, padom Berlinskog zida, kongresno tržište Evrope se širi na istok, javljaju se nove kongresne destinacije - države Istočne Evrope, predvođene Mađarskom, Poljskom i Češkom. Prema statistici ICCA i UIA, 1991., 1992., kao i 2001. godine, Budimpešta i Prag se nalaze među 15 vodećih gradova sveta po broju održanih kongresa. Istovremeno raste interesovanje i za pojedine azijske zemlje, kao domaćine velikih konferencija, kongresa i drugih skupova. U periodu od 1954. do 1999. godine, broj održanih skupova u Aziji je utrostručen, zahvaljujući privrednom razvoju, ulaganju u infrastrukturu (otvaranje kongresnih centara u Singapuru, Hong Kongu, Bankoku i Tokiju, izgradnja modernih aerodroma i hotela), ali i planiranjem razvoja kongresnog turizma i sprovođenjem različitih marketinških akcija (Weber, Chon, 2002). Sredinom 90-tih godina XX veka, vodeće azijske zemlje po broju održanih skupova su bile: Singapur, Japan, Tajland, Hong Kong i Kina. Međutim, u periodu od 1997. do 1999. godine, politička i ekonomska kriza u nekim državama Azije je dovela do smanjenja ukupnog broja održanih kongresa u Aziji. Većina država Jugoistočne Azije je bila pogođena ekonomskom krizom, zatim je usledio pad vrednosti valuta u mnogim državama, a naročito na Tajlandu i u Maleziji, politička nestabilnost u Indoneziji, te pitanje povratka Hong Konga Kini u 1997. godini. Međutim, već od 2001. godine, zahvaljujući privrednom i ekonomskom oporavku, azijske države se opet nalaze među vodećih 25 država po broju održanih skupova, kako na ICCA, tako i na UIA rang listama (Swarbrooke, Horner, 2001).

18

80 70 60 50 %

40 30 20 10 0 Европа

Америка

Азија

1954.

Африка

Аустралија

2004.

Grafikon 5. Učešće kontinenata (%) u ukupnom broju međunarodnih skupova u 1954. i 2004. godini (Izvor: Weber, Chon, 2002; Štetić, 2007) Otvaranjem kongresnih centara u Sidneju, Melburnu, Adelejdu, Brizbejnu i drugim gradovima, kao i uređenjem hotela visokih kategorija za potrebe organizovanja poslovnih skupova, Australija se u poslednjoj deceniji nalazi među deset najpoželjnijih destinacija za organizovanje poslovnih skupova. Razvoj kongresnog turizma u Australiji je imao široku podršku države, koja je preduzela čitav niz podsticajnih mera: davanje kredita, oslobađanje plaćanja poreza, obuka i treninzi za kadrove, promotivne kampanje. Takođe, Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine su imale značajan uticaj na kongresni turizam Australije. Veliki broj skupova je organizovan neposredno pre, za vreme ili odmah nakon Olimpijskih igara. Udeo severnoameričkog kontinenta u ukupnom broju održanih međunarodnih skupova na svetskom nivou je bio prilično ujednačen u periodu od 1954. (11%) do 1999. godine (16%) (Weber, Chon, 2002). Međutim, usled terorističkog napada 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington, broj održanih konferencija u SAD je smanjen za 8% u odnosu na 2000. godinu. U Kanadi je takođe zabeležen pad od čak 14% u odnosu na 2000. godinu (Rogers, 2003). SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka su u periodu od 1954. do 2001. godine bile najpopularnije destinacije za održavanje međunarodnih konferencija. Prema podacima UIA, više od 30% ukupnog broja skupova u svetu u 2001. godini je održano upravo u ove četiri države. U posmatranom periodu od 1954. do 2001. godine, prvo mesto na rang listi gradskih centara – destinacija kongresnog turizma, konstantno zauzima Pariz. Sedišta mnogih svetskih organizacija (na primer UNESCO-a, OECD-a) i korporacija se nalaze u glavnim gradovima, pretežno Zapadne Evrope (Pariz, London, Brisel, Ženeva), te su oni često i domaćini velikih međunarodnih skupova.

19

Tabela 9. UIA rang lista - 10 vodećih država po broju održanih skupova u periodu od 1954. do 1999. Godine 1954.

1968.

1974.

1988.

1992.

1999.

Francuska

Francuska

SAD

SAD

SAD Velika Britanija

SAD

Švajcarska

SAD Velika Britanija

Francuska

Francuska

SAD

Nemačka

Francuska

Francuska

Velika Britanija

Velika Britanija

Italija

Velika Britanija

Švajcarska

Nemačka

Nemačka

Nemačka

Švajcarska

Italija

Italija

Španija

Italija

Italija

Nemačka

Australija

Holandija

Holandija

Holandija

Belgija

Belgija

Holandija

Italija

Australija

Brazil

Austrija

Austrija

Švajcarska

Belgija

Španija

Belgija Španija

Švajcarska Japan

Belgija Austrija

Velika Britanija Nemačka

Belgija Holandija Izrael Austrija Španija Kanada Izvor: Weber, Chon, 2002

Organizacija specifičnih događaja i velikih međunarodnih skupova značajno utiče na pozicioniranje pojedinih država i gradskih centara na tržištu kongresnog turizma. Tipičan primer je Španija, koja se 1992. godine našla među pet vodećih država sveta po broju održanih međunarodnih skupova, a Barselona i Madrid su uvršteni u deset najznačajnijih kongresnih gradova. Te godine, u Barseloni su održane Letnje olimpijske igre, Madrid je proglašen za Evropski grad kulture, a u Sevilji je održana Svetska izložba. Tabela 10. UIA rang lista - 10 vodećih gradova po broju održanih skupova u periodu od 1954. do 1999. Godine 1954.

1968.

1974.

1988.

1992.

1999.

Pariz Ženeva London Rim Brisel

Pariz Ženeva London Brisel Strazburg

Pariz London Ženeva Brisel Rim

Pariz London Brisel Beč Madrid

Pariz Brisel Beč London Singapur

Njujork

Beč

Njujork

Ženeva

Berlin

Beč Amsterdam

Rim Njujork

Pariz London Madrid Brisel Ženeva Zapadni Berlin Rim Sidnej

Amsterdam Singapur

Amsterdam Kopenhagen

Singapur

Vašington

Sidnej

Vašington

Barselona

Vašington

Beč Vašington Zapadni Kopenhagen Meksiko siti Berlin Zapadni Hag Dablin Berlin Izvor: Weber, Chon, 2002

20

Tržište kongresnog turizma se stalno širi, uvode se nove destinacije, jača konkurencija na svetskom nivou, i, iako, je reč o relativno novom obliku turizma, on je u nekim delovima sveta već ušao u fazu zrelosti (Severna Amerika i Evropa). Na drugoj strani, Azija, sa Australijom i Novim Zelandom, postaje sve značajnija destinacija kongresnog turizma. Kako bi pojedine države i gradovi i u budućnosti održali ili poboljšali svoje pozicije na tržištu kongresnog turizma neophodno je usvajanje nacionalnih strategija o kongresnom turizmu. Takođe, neophodno je sprovoditi redovna istraživanja o obimu, vrednosti tržišta poslovnih putovanja i trendovima koji vladaju ili se predviđaju na istom, kako bi se obezbedili pouzdani statistički podaci radi proučavanja prvenstveno uticaja kongresnog turizma na nacionalne ekonomije. 8. KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA KONGRESNE DELATNOSTI Pre nego što se istaknu osnovne karakteristike tržišta kongresnog turizma, neophodno je ukazati na subjekte koji čine to tržište, to jest subjekte na strani tražnje i ponude. Jedna od osnovnih karakteristika turističke tražnje je njena heterogenost, iz koje proizilazi neophodnost segmentacije turističkog tržišta, odnosno njegove deobe na segmente potrošača koji imaju različite potrebe i karakteristike, a sve sa ciljem što uspešnijeg poslovanja i zadovoljenja potreba potrošača, to jest turista. Segmentacija tržišta kongresnog turizma se može izvršiti prema različitim kriterijumima: vrsta skupova (kongres, konferencija, sajam, podsticajno putovanje i drugo), veličina skupova, svrha skupova (edukacija, informisanje, motivacija), geografski kriterijumi (međunarodni, nacionalni, lokalni skupovi), ali u literaturi je najviše zastupljena podela tržišta na korporacije i asocijacije, jer ovi segmenti tražnje predstavljaju dva najznačajnija i najveća kupca na tržištu kongresa. Naime, tražnja na tržištu kongresnog turizma ima dve dimenzije: kupac i potrošač. Kupac je zapravo preduzeće, organizacija, poslodavac ili sponzor, koji za svoje osoblje, službenike ili predstavnike (potrošači), snosi troškove putovanja i učestvovanja na skupovima. Tržište poslovnih putovanja je stoga manje elastično kada je reč o cenama usluga, u odnosu na klasično tržište odmora (Swarbrooke, Horner, 2001). Osoba koja putuje radi učešća na nekom skupu obično ne snosi troškove putovanja, te promene u cenama usluga (prevoza, smeštaja i drugo) neće uticati na realizaciju samog putovanja. Najznačajniji kupci na tržištu kongresnog turizma su korporacije i asocijacije (udruženja). Oni predstavljaju specifične segmente tržišta, sa određenim karakteristikama i potrebama (Davidson, Rogers, 2006). Korporacije čine najveći deo tržišta, sa 65% od ukupnog broja organizovanih skupova i čak 35% od ukupnog ostvarenog prihoda. Skupovi organizovani od strane korporacija mogu imati različite forme: sastanci upravnih odbora, akcionara, edukativni seminari za zaposlene, prezentacije (na primer novih proizvoda), sastanci sa partnerima, klijentima, podsticajna putovanja, međunarodni skupovi (Lawson, 2000). Ovi skupovi obično imaju manji broj učesnika, najčešće do 100, uglavnom kratko traju (40% skupova traje jedan dan), period za pripremu i organizovanje skupa je obično do godinu dana (u SAD prosečan period planiranja korporativnog skupa je iznosio 6,7 meseci u 2000. godini), oko 60% skupova se održava u hotelima sa tri ili više zvezdica, a ostatak u kongresnim centrima, univerzitetskim ili sopstvenim objektima (Weber, Chon, 2002). Najveće skupove širom sveta svake godine organizuju različite asocijacije, koje i postoje sa ciljem da predstave i promovišu interese svojih članova. Ovaj segment tržišta kongresnog turizma čine privredne asocijacije, udruženja pripadnika različitih profesija, humanitarne organizacije, dobrotvorne ustanove, verske organizacije, političke partije. 21

Obično su to neprofitne organizacije lokalnog, regionalnog, nacionalnog ili, pak, međunarodnog karaktera, koje organizuju različite skupove, od kojih su svakako najznačajnije godišnje konferencije. Za razliku od korporacija, gde konferencija predstavlja trošak, za asocijacije ona je izvor prihoda, odnosno jedan od načina finansiranja, jer učesnici sami snose troškove učestvovanja na konferenciji. Najveći prihodi se ostvare od godišnjih konferencija koje mogu privući i nekoliko hiljada učesnika (Weber, Chon, 2002; Davidson, Rogers, 2006). Skupovi koje organizuju asocijacije, za razliku od korporativnih, obično duže traju, te i proces planiranja i organizovanja aktivnosti zahteva duži vremenski period (više godina unapred). Konferencije asocijacija, zbog velikog broja učesnika, najčešće se organizuju u kongresnim centrima, ali i u hotelima (naročito u SAD, gde kapaciteti hotela to dozvoljavaju). Tabela 11. Razlike između korporacija i asocijacija na tržištu kongresnog turizma Korporacija

Asocijacija

Profitna organizacija

Neprofitna organizacija

Industrija i uslužni sektor

Industrija, uslužni sektor i humanitarne organizacije Relativno kratak vremenski period za Duži vremenski period za planiranje planiranje skupova (nekoliko nedelja ili glavnih konferencija (nekoliko godina) meseci) Širi spektar događaja i skupova koji se Uži spektar događaja i skupova koji se mogu organizovati mogu organizovati Broj učesnika obično manji od 200

Nekoliko stotina učesnika, a za veće asocijacije i nekoliko hiljada učesnika Skupovi se uglavnom organizuju u Skupovi se uglavnom organizuju u hotelima, kongresnim centrima i kongresnim centrima, hotelima, neuobičajenim mestima univerzitetima Korporacija snosi troškove putovanja i Učesnik sam plaća troškove putovanja i učestvovanja na skupovima učestvovanja na skupovima Skupovi se organizuju tokom cele godine

Glavni skupovi se organizuju u proleće i jesen, ponekad i u leto Skupovi obično traju jedan do dva dana Glavne konferencije obično traju tri do četiri dana Smeštaj učesnika u hotelima (sa tri i više Koriste se različiti smeštajni objekti, u zvezdica) zavisnosti od vrste udruženja i platežnih sposobnosti učesnika Skupovima retko prisustvuju supružnici Skupovima često prisustvuju supružnici učesnika učesnika Izvor: Rogers, 2003 Osim predstavljaju obrazovne i konferencije

korporacija i asocijacija, značajan segment kongresnog turističkog tržišta, i javni sektor i vlada, odnosno vladine institucije i agencije, lokalna uprava, zdravstvene institucije. Ovaj sektor na međunarodnom nivou organizuje visokog ranga, koje podrazumevaju prisustvo visokih državnih zvaničnika i 22

stoga privlače pažnju svetskih medija (na primer konferencije Evropske unije ili Ujedinjenih nacija). Krajnji potrošač „proizvoda“ kongresa, konferencija i drugih skupova je sam učesnik, te je za budućnost i uspešno poslovanje kongresne delatnosti od izuzetne važnosti stepen zadovoljstva učesnika samim skupom i ponuđenim uslugama. Stoga je neophodno vršiti redovno istraživanje kvaliteta usluga, organizacije skupova i stepena zadovoljstva učesnika. Veliki broj organizatora kongresa u svetu šalje učesnicima upitnike nakon kongresa, sa ciljem da se utvrde eventualni nedostaci i propusti (Rogers, 2003; Davidson, Rogers, 2006). Kako učesnici kongresa, konferencija i drugih skupova utiču na formiranje specifičnih potreba, standarda, očekivanja i tokova na tržištu, bilo da se radi o ponudi ili potražnji, neophodno je odgovoriti i na pitanje ko su zapravo učesnici kongresa. To su visokoobrazovane, kvalifikovane, renomirane osobe, starosti između 25 i 55 godina, pretežno muškog pola, mada neka istraživanja pokazuju da je sve veći broj učesnika ženskog pola. Prema istraživanju sprovedenom u martu 2003. godine među poslovnim putnicima (Frequent Bussines Travellers Survey), 63% poslovnih gostiju zarađuje više od 100.000 dolara godišnje. Izvan mesta stalnog boravka, ostvarili su u proseku 73 noćenja pri čemu je 41% rezervacija urađeno preko Interneta. Tokom poslovnih putovanja 50% klijenata odseda u hotelima više i visoke klase, a 61% se radije odlučuje za poznati lanac hotela, dok samo dva procenta učesnika želi da boravi u nezavisnim i/ili porodičnim hotelima (Štetić, 2007, Strategija turizma Republike Srbije, 2005). Swarbrooke i Horner (2001) ukazuju da će na tržištu biti sve više poslovnih putnika iz država Istočne Evrope, te iz Južne Koreje i Tajvana, zatim ukazuju na rast segmenta podsticajnih putovanja, putovanja na daleke destinacije, i ističu da će poslovni ljudi više putovati.

1400 1191

1200 982

1000 800

1066 935 698

666 697

598 594

600 400 400

267

264

200 0

I

II

III

IV

V

VI

VII VIII

IX

X

XI

XII

Grafikon 6. Sezonska distribucija skupova u 2004. godini (Izvor: Štetić, 2007) Zakonitosti vremenske distribucije i sezonske koncentracije koja je izražena u turističkom prometu primenjuju se i na tržište kongresnog turizma. Koncentracija međunarodnog kongresnog turizma izražena je u predsezoni (maj, jun) i postsezoni (septembar, oktobar), što je veoma značajno zbog ravnomernijeg korišćenja smeštajnih kapaciteta i ostalih turističkih usluga (Štetić, 2007).

23

Šezdeset procenata međunarodnih skupova se održava jednom godišnje, a ostali imaju periodiku od dve, tri, četiri godine. Svetski kongresi se najčešće organizuju svake druge ili četvrte godine. Postoje i kontinentalni kongresi, skupovi koji imaju prefiks internacionalnog, balkanskog, mediteranskog, južno i centralno evropskog ili nacionalnog kongresa. Sa turističkog značaja neki od najatraktivnijih su mediteranski kongresi, jer se održavaju na destinacijama kao što su Tunis, Maroko, Grčka, Italija, Španija (Mandić, 2000). Trajanje skupova i prosečan boravak učesnika na njima omogućavaju tačniju ocenu privrednog učinka samog skupa. Prema istraživanjima UIA, samo 9% međunarodnih skupova traje jedan dan, 39% dva do tri dana, najviše je skupova koji traju četiri do pet dana (42%) i samo 10% od ukupnog broja međunarodnih skupova traje šest i više dana. Istraživanja ICCA pokazuju da se prosečna dužina skupova kreće od 4,4 dana u Evropi, do 5,2 dana u Južnoj i Centralnoj Americi i 5,5 dana u Africi (Lawson, 2000). Ovakvo stanje se može objasniti činjenicom da Južna i Centralna Amerika i Afrika predstavljaju atraktivne i egzotične turističke destinacije, u kojima se skupovi organizuju znatno ređe nego u Evropi, te zbog velike udaljenosti od glavnih evropskih emitivnih zemalja i turističke atraktivnosti skupovi duže traju. Prosečan boravak učesnika na međunarodnim sastancima je redovno duži od vremena trajanja sastanka. Istraživanja pokazuju da sastanak od šest dana obično dopušta osam dana boravka (Štetić, 2007).

9,40% <100

9,90% 40,25%

101-250 251-500

16,80%

501-1000 >1000 23,65%

Grafikon 7. Veličina međunarodnih skupova u 1995. godini prema UIA (Izvor: Lawson, 2000) Veličina skupova. U mnogim statističkim evidencijama sastanci se dele na one do sto učesnika, zatim od sto do petsto i od petsto do hiljadu i više učesnika. U stručnoj literaturi se pominje i sledeća podela: ƒ mali sastanci do 100 osoba; ƒ srednji sastanci od 100 do 500 osoba; ƒ veliki sastanci od 500 do 1.000 osoba; ƒ izuzetno veliki sastanci od 1.000 do 10.000; ƒ džambo (''jumbo'') sastanci preko 10.000 (Lucijanović, 1980). Sa grafikona 3 se vidi da najveći deo međunarodnih skupova u proseku okupi do 500 učesnika, što se može objasniti činjenicom da je lakše organizovati skup sa manjim brojem 24

učesnika, a i za same učesnike je prijatnija atmosfera i lakše je stupiti u kontakte sa kolegama i stručnjacima iz određene oblasti na manjim skupovima. Najviše se organizuju skupovi iz oblasti medicine, informacionih tehnologija, saobraćaja, telekomunikacija i finansija (Lawson, 2000). Razvoj kongresnog turizma zahteva postojanje kvalitetne kongresno-turističke ponude, koja će zadovoljiti potrebe i učesnika i organizatora skupova. Turističku ponudu, u širem smislu, čine atraktivni (prirodne lepote, kulturno nasleđe), receptivni (smeštajni kapaciteti) i komunikativni faktori (saobraćajna infrastruktura), koji su neophodni za razvoj turizma uopšte na nekoj destinaciji. Turističke destinacije koje poseduju elemente atraktivnosti takođe predstavljaju često i poželjne prostore za održavanje različitih skupova, jer upravo zahvaljujući turističkoj atraktivnosti destinacije veća je i atraktivnost skupa, učesnici dolaze na skup u pratnji supružnika, dece ili prijatelja, i borave obično duže, kako bi što bolje upoznali datu destinaciju. Kongresna ponuda destinacije obuhvata sve vrste objekata (pokretne i nepokretne) i raznih uslužnih delatnosti koje omogućavaju nesmetano odvijanje skupova (Štetić, 2007).

9%

18%

конгресни центри хотели 51%

универзитети други објекти

22%

Grafikon 8. Prostori za održavanje kongresa (Izvor: Lawson, 2000) Za održavanje skupova koriste se, prvenstveno kongresni centri, zatim hoteli, univerzitetske prostorije, ali i neki „egzotičniji“ prostori (muzeji, pozorišta, tematski parkovi, dvorci, pa čak i prevozna sredstva, najčešće brod i voz), koji će skup učiniti atraktivnijim, jedinstvenim i nezaboravnim (Lawson, 2000). Za uspešno izvođenje skupa, neophodna je podrška raznih agencija, koje se danas specijalizuju za pružanje niza usluga organizatorima skupova: obezbeđivanje tehničkih uređaja i opreme, organizacija banketa, gala večera, prijema, prevođenje, uređivanje enterijera, cvetnih aranžmana i drugo. Takođe, na tržištu kongresnog turizma deluje i čitav niz posredničkih organizacija i agencija, koje obavljaju pripremne aktivnosti i organizaciju skupova za klijente, najčešće velike kompanije i asocijacije (Rogers, 2003). 9. KLJUČNI EFEKTI KONGRESNOG TURIZMA Turizam je složena društveno-ekonomska pojava, koja izaziva mnogostruke efekte u privredi i društvu. Kongresni turizam sa visoko-platežnom klijentelom, koja troši znatno više od „klasičnih“ turista, prvenstveno privlači pažnju zbog povoljnih ekonomskih efekata, koji 25

su naročito izraženi kada se organizuju međunarodni skupovi sa velikim brojem inostranih učesnika. Organizacije iz oblasti kongresne delatnosti, ali i akademski krugovi znatno manje pažnje posvećuju istraživanju socio-kulturnih uticaja i uticaja kongresnog turizma na okruženje, koji se svakako moraju pratiti i kontrolisati ukoliko se želi obezbediti održivi razvoj turizma na određenoj destinaciji. Ekonomski efekti. Sa ekonomskog aspekta, kongresni turizam se smatra najznačajnijim oblikom turizma. Istraživanja širom sveta pokazuju da poslovni turisti, učesnici različitih skupova, troše dva do četiri puta više od „klasičnih“ turista (Swarbrooke, Horner, 2001). Najviše novca se troši na smeštaj, a zatim na hranu, piće i kupovinu (Lawson, 2000). Potrošnja inostranih turista predstavlja novu dodatnu potrošnju na destinaciji, priliv deviza, koji dalje utiče na povećanje nacionalnog dohotka, a potrošnja domaćih turista označava preraspodelu dohotka iz emitivnih u receptivne oblasti unutar jedne zemlje. Turistička potrošnja pokreće ostale privredne sektore, te turizam postaje značajan faktor ubrzanja ukupnog privrednog razvoja i istovremeno dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Razvoj kongresnog turizma takođe stimuliše investicione aktivnosti, što se prvenstveno odnosi na poboljšanje i izgradnju saobraćajne infrastrukture, izgradnju smeštajnih kapaciteta, zabavnih, sportskih, kulturnih sadržaja.

Turistička potrošnja

Trgovina

Hoteli

Poslovne transakcije

Lokalno stanovništvo

Snabdevači

Poslovne transakcije

Snabdevači

Granica lokalne zajednice

Odliv novca

Skica 1. Multiplikativni efekti turizma (Izvor: Rogers, 2003) Turističkom potrošnjom na određenom prostoru stvara se dodatna potrošnja u delatnostima vezanim za turizam. Primarna turistička potrošnja indukuje čitav ciklus dalje potrošnje, što povoljno utiče na privredu turističke destinacije u celini, kao i šire prostorne celine kojoj ona pripada. Potrošnja koju ostvaruju turisti raspoređuje se u privrednim 26

delatnostima koje čine neposrednu turističku ponudu, a to su: ugostiteljstvo, saobraćaj, trgovinske i posredničke organizacije. Iz ovih delatnosti potrošnja dalje cirkuliše kroz druge privredne i neprivredne delatnosti (indirektni efekti). Deo potrošnje se odliva kroz plate radnika (indukovani efekti), a treba imati u vidu da se jedan deo zarade koju fizička i pravna lica ostvare od primarne turističke potrošnje izdvaja na stranu (štednja) i tako isključuje iz ciklusa multiplikacije (Jovičić, 2002). Takođe, deo sredstava se preliva u druge zemlje, kada se na primer uvozi roba iz inostranstva, ili kada učesnici kongresa i drugih skupova koriste usluge međunarodnih hotelskih lanaca umesto hotela koji su u vlasništvu lokalne zajednice. Negativni ekonomski efekti kongresnog turizma po lokalno stanovništvo nastaju u slučaju kada vlada ulaže značajna sredstva u izgradnju infrastrukture neophodne za kongresni turizam (na primer aerodrom, kongresni centar) ili, pak, za promovisanje zemlje kao kongresne destinacije, a na drugoj strani smanjuje investicije u zdravstvo ili obrazovanje (Davidson, Rogers, 2006). Cirkulaciju turističke potrošnje i njene preraspodele nije lako pratiti, te je teško utvrditi koeficijent multiplikacije koji bi prikazao efekte cirkulacije turističke potrošnje na nivou konkretne destinacije i izrazio u kom stepenu su proizvodi i usluge lokalne sredine uključeni u turističko privređivanje (Jovičić, 2002). Socio-kulturni efekti razvoja turizma na određenoj destinaciji su raznovrsni, i mogu biti i pozitivni i negativni. Za vreme održavanja skupa, ostvaruje se interakcija između ljudi različitog geografskog i socio-kulturnog porekla. Ukoliko je razlika u fizičkom izgledu, ponašanju, oblačenju, nivou obrazovanja i slično, manja između lokalnog stanovništva i učesnika skupa, utoliko će i socio-kulturni efekti turizma biti manje izraženi. U ekspertskim krugovima preovlađuje stanovište da su uticaji kulture turista na kulturu domaćina mnogo izraženiji, nego obratno. Turizam generalno doprinosi boljem razumevanju i komunikaciji među pripadnicima različitih naroda i kultura. Skupovi, a naročito oni međunarodnog karaktera, podstiču razmenu ideja, iskustava, te naj taj način pozitivno utiču na lokalnu intelektualnu i poslovnu elitu. Mogućnost zaposlenja za žene i mlade fakultetski obrazovane osobe iz redova lokalne zajednice u sektoru organizovanja skupova može se posmatrati i sa ekonomskog i sa sociokulturnog aspekta. Kongresni turizam podstiče razvoj komplementarnih delatnosti, podiže kulturni i obrazovni nivo lokalne zajednice, doprinosi očuvanju i afirmaciji lokalne kulturne baštine, te podržava uređenje i izgradnju infrastrukturnih sadržaja, koje pored turista koristi i lokalno stanovništvo. Organizovanje velikih skupova može doneti koristi naciji - domaćinu, i to u vidu prestiža, samopoštovanja i poboljšanog morala stanovništva (Jovičić, 2002; Plavša, 2007). Pozitivan efekat kongresnog turizma u gradskim centrima se obično uočava kroz izgradnju nove infrastrukture i kroz ekonomski razvoj koji potom sledi. Kao i mnogi drugi gradovi, koji su bili domaćini velikih događaja i skupova, Barselona je iskoristila organizaciju Olimpijskih igara 1992. kako bi lansirala svoju turističku strategiju za novi milenijum, a uz to i program projekata obnove. „Četiri kritična elementa“ u dugoročnom razvojnom planu grada, bili su proširenje aerodroma, uvećanje broja kvalitetnih hotela, gradnja kongresnih objekata i integrisanje celokupnog paketa. Ovi veliki rekonstrukcioni napori bili su kamen temeljac programa osmišljenog za revitalizaciju starog grada. U širem gradskom regionu pažnja je fokusirana na tri oblasti: morska obala, zatim unutrašnji grad, uključujući istorijski centar, te stvaranje radnih mesta u predgrađima. Rad na ovim projektima pomogao je sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Igre su dovele do poboljšanja telekomunikacija, stimulisale investicije u razvoj i saobraćajne projekte širom grada, a uz to obezbedile i platformu koja ranije nije postojala, a vezano za promovisanje Barselone u budućnosti. Takva značajna poboljšanja infrastrukture mogu doneti koristi domaćoj zajednici, koje će imati efekte i u budućnosti i time ojačati ekonomiju regiona (Plavša, 2007). 27

Negativna strana socio-kulturnih uticaja turizma posebno dolazi do izražaja u nerazvijenim sredinama, kada je jasno uočljiva razlika u načinu života, životnom standardu i vrednostima između domaćina i gostiju. Imućni, visokoobrazovani, poslovni turisti mogu kod lokalnog stanovništva izazvati osećanje netrpeljivosti i niže vrednosti, što dalje može prouzrokovati različite kriminalne radnje (na primer džeparenje). Stabilnost lokalnih socijalnih prilika može narušiti i prostitucija, koja gotovo uvek prati velike skupove, naročito, političkog karaktera. Takođe, gužva u saobraćaju, te visok nivo obezbeđenja za vreme velikih međunarodnih skupova može negativno uticati na kvalitet života lokalnog stanovništva (Jovičić, 2002; Swarbrooke, Horner, 2001; Rogers, 2003). Uticaji kongresnog turizma na životnu sredinu. Razvoj turizma je, znatno više nego kod drugih delatnosti, uslovljen kvalitetom životne sredine. Obim i vrsta uticaja na životnu sredinu razlikuju se u zavisnosti od više faktora: broj posetilaca, učestalost njihovih putovanja, dužina boravka, vrsta prevoznog sredstva koji koriste, ponašanje posetilaca, prirodne specifičnosti, noseći kapacitet destinacije, vrsta turističkih atraktivnosti, kvalitet upravljanja turizmom i životnom sredinom, zavisnost lokalne privrede od turizma i svest o povezanosti kvaliteta životne sredine i ekonomske održivosti turističkog razvoja (Jovičić, 1997). Kada je reč o kongresnom turizmu, u stručnoj literaturi se prvenstveno ističu njegovi negativni uticaji na životnu sredinu. Izgradnja infrastrukture, naročito saobraćajne, koja je neophodna za razvoj svih oblika turizma, dovodi do narušavanja i devastacije prirodnih staništa i izvornog izgleda pejzaža. Poslovni putnici i učesnici skupova najčešće koriste avion i automobil kao prevozno sredstvo od mesta boravka do mesta održavanja skupa, što ima za posledicu emisiju štetnih gasova i zagađivanje vazduha. Takođe, za kongresnu delatnost se vezuje i velika potrošnja električne energije, vode i naročito papira, te stoga mnogi kongresni centri u svetu pružaju savete planerima i organizatorima skupova kako da smanje potrošnju energije i količinu otpada. Kongresni centar iz Edinburga na svom sajtu (www.eicc.co.uk) daje organizatorima kongresa čitav niz ideja koje će učiniti njihov skup „održivim“: za štampanje materijala za skup koristiti reciklirani papir bez hlora, koristiti javni prevoz ili ekološke autobuse za prevoz učesnika skupa na destinaciji, proslediti informacije elektronskim putem kako bi se smanjila nepotrebna upotreba papira, obezbediti osvežavajuća pića u staklenim flašama ili aluminijumskim konzervama koje se mogu kasnije reciklirati, gasiti svetla i električne uređaj za vreme pauza i kada se završe sekcije, kako bi se smanjila potrošnja električne energije. Negativni efekti kongresne delatnosti po okruženje ogledaju se i u neadekvatnom izboru lokacije kongresnih centara i arhitektonskom stilu koji se ne uklapa u lokalnu sredinu. Međutim, kongresni turizam može doprineti zaštiti, obnavljanju, restauraciji i revitalizaciji arhitektonski, kulturno i istorijski vrednih zdanja, preuređenjem u objekte za održavanje skupova. Takođe, prisustvo poslovnih turista i želja da se privuče što veći broj skupova, imajući u vidu njihove ekonomske koristi po lokalnu zajednicu, može uticati na lokalne vlasti da poboljšaju kvalitet i uređenje životne sredine, te tako i kvalitet života lokalnog stanovništva (Davidson, Rogers, 2006; Swarbrooke, Horner, 2001). 10. DESTINACIJA KONGRESNOG TURIZMA I NJENI ELEMENTI Pojam destinacija potiče od latinske reči destinatio, koja u svom izvornom obliku označava odredište, cilj (Jovičić, 2002). Turistička destinacija bi se onda mogla definisati kao krajnje odredište, odnosno cilj kretanja turista. Holloway (1989) u svom razmatranju pojma turističke destinacije navodi da destinacija može biti mesto za odmor ili poslovni centar koji 28

turisti posećuju i gde borave, to može biti jedna oblast ili čak zemlja u okviru koje oni putuju, ili pak brod za kružno putovanje koji posećuje nekoliko luka. Zatim ističe da je pod turističkom destinacijom najbolje podrazumevati jedno ili više mesta u koja turisti odlaze i borave, i koja ujedno predstavljaju osnovni cilj njihovih kretanja (Jovičić, 2002). Prema Ž. Jovičiću (1999), da bi se određeni prostor mogao smatrati turističkom destinacijom, neophodno je da poseduje sledeće elemente: atraktivni elementi, odnosno prirodne i antropogene turističke atraktivnosti, zatim funkcionalni elementi (oblici turističkog prometa), materijalni elementi, odnosno materijalna baza neophodna za turističko privređivanje, i organizacioni elementi, koji predstavljaju sistem mera za optimalan razvoj turizma u destinaciji (na primer kadrovi, promotivne aktivnosti). Destinacija kongresnog turizma je u praksi često i destinacija „odmorišnog“ turizma, što znači da poslovni turisti koriste usluge prevoza, smeštaja, ishrane, obilaze turističke atraktivnosti destinacije, kao i turisti koji na destinaciji borave radi odmora, zadovoljenja kulturnih, rekreativnih i drugih potreba. Međutim, da bi jedna destinacija imala epitet kongresne destinacije, neophodno je, da osim atraktivnih, receptivnih i komunikativnih elemenata raspolaže i takozvanom specifičnom grupom faktora.

Atraktivni elementi   Komunikativni elementi

 

Receptivni elementi

 Destinacija   Specifična grupa faktora

 

  Materijalno-

Specijalizovani kadrovi

tehnološki resursi kongresnog turizma

Skica 2. Elementi destinacije kongresnog turizma (Izvor: Swarbrooke, Horner, 2001)

Pod specifičnom grupom faktora podrazumevaju se dve osnovne podgrupe. Prva jesu materijalno-tehnološki resursi kongresnog turizma. To su svi materijalni i tehnološki kapaciteti koji treba da omoguće razvoj destinacije kongresnog turizma. Drugim rečima, to su konferencijski, kongresni, sajamski i ostali kapaciteti u okviru kojih se odvija radni deo jednog poslovnog putovanja. Pored toga tu spadaju i tehničko-tehnološka sredstva, odnosno informaciono-komunikaciona tehnologija, koja treba da na različitim poslovnim skupovima

29

omogući bržu i kvalitetniju prezentaciju i razmenu podataka, a samim tim i uspešno sprovođenje poslovnih aktivnosti. Druga podgrupa specifičnih faktora jesu kadrovi specijalizovani za kongresnu delatnost. Kadrovi predstavljaju osnovu uspešnog razvoja svake destinacije, pa tako i destinacije kongresnog turizma. Kadrovi u kongresnoj delatnosti moraju biti obrazovani i obučeni za poslove organizacije skupova, upravljanja ljudskim resursima, upravljanja kriznim situacijama, promocije i ostalih specifičnih poslova, koji su neizostavni deo svakog manjeg ili većeg poslovnog skupa. Menadžeri unutar destinacija koje pretenduju da postanu ili već jesu destinacije kongresnog turizma moraju imati u vidu navedenu specifičnu grupu faktora. Ukoliko su nepotpuni ili se izostave pojedini od elementa specifične grupe vrlo verovatno je da će razvoj takvih destinacija biti neadekvatan, a u pojedinim slučajevima i potpuno nemoguć (Šimičević, Nicić, 2007). Da bi turistička destinacija postala centar razvoja kongresnog turizma, ona mora zadovoljiti određene pretpostavke, mora uspostaviti i održavati kontinuitet u kvalitetu usluga, te mora biti spremna na razvijanje dve vrste ponude: turističke ponude, koja predstavlja atraktivnu ponudu destinacije, i kongresne ponude koja se odnosi na adekvatnu infrastrukturu za podršku razvoju kongresnog turizma. Ove dve vrste ponude su međusobno povezane i uslovljavaju jedna drugu (Štetić, 2007). Rogers (1998) ističe da organizatori kongresa pridaju veliki značaj izboru lokacije, odnosno destinacije na kojoj će se održati određeni kongres ili skup. Ovu konstataciju potvrđuje i istraživanje sprovedeno u Ujedinjenom kraljevstvu 2002. godine. Naime, organizatori kongresa i za korporativni sektor i za asocijacije su, između pet faktori koji utiču na izbor mesta za održavanje skupa, prvenstveno istakli lokaciju, a potom slede cene usluga, pristupačnost, kvalitet kongresnih usluga i kvalitet usluga uopšte. Najveći broj kongresa se održava u gradskim centrima ili primorskim odmaralištima, koja nude adekvatan prostor, odnosno objekte za održavanje skupova, dovoljno kvalitetnih smeštajnih kapaciteta, atraktivnosti za pre i postkongresne ture, dobru saobraćajnu povezanost, efikasan saobraćaj na samoj destinaciji, ali i određeni nivo bezbednosti za učesnike skupa (Swarbrooke, Horner, 2001). Gradovi sa velikim aerodromima i mnogobrojnim avio-vezama imaju prednost, naročito kada su u pitanju međunarodni skupovi. Učesnici skupova očekuju i smeštajne kapacitete visokih kategorija, sa dosta jednokrevetnih soba i pristupom Internetu. Takođe, prvenstvo imaju hoteli u blizini mesta održavanja skupa i hoteli velikog kapaciteta, koji mogu da prime sve učesnike određenog skupa ili bar veći deo. Turistička atraktivnost grada je naročito važna za one učesnike koji nameravaju da produže svoj boravak nakon skupa i koji dolaze sa pratnjom. Udruženje kongresnih gradova Italije ističe da je kongresni grad onaj koji: ƒ raspolaže kongresnim palatom ili može staviti na raspolaganje u svakom času kompleks prostorija, tehničkih instalacija i službi koje se inače nalaze u jednoj kongresnoj palati, ƒ raspolaže na vlastitoj teritoriji, ili u neposrednoj blizini, hotelskim kapacitetima koji su dovoljni da osiguraju na najbolji način smeštaj učesnicima raznih sastanaka, ƒ raspolaže dovoljnim prevoznim sredstvima u smislu kapaciteta, ali i kvaliteta, ƒ nalazi se u turističkom području koje omogućava organizaciju izleta, ƒ pruža učesnicima skupova mogućnost kvalitetne razonode. Razvoj turističke destinacije kongresnog turizma utiče kako na privredne tokove i na izmenu geografskog lika prostora, tako i na promene u ponašanju lokalnog stanovništva. Pozitivni i negativni uticaji turizma se prožimaju, a na njihovu jačinu i dominantnost utiče, pre svega, planiranje. Zbog toga sve destinacije koje žele da se bave kongresnim turizmom i uopšte delatnošću organizovanja skupova, manifestacija i drugih događaja, moraju pažljivo 30

da planiraju svoj razvoj i planski usmeravaju izgradnju i opremanje prostora za ove potrebe, ne samo radi očuvanja lokalne sredine i održivog razvoja, već i zbog značaja kongresnog tržišta za svetska turistička kretanja (Štetić, 2006). 11. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONGRESNIH CENTARA U SVETU Na destinacijama koje pretenduju da postanu kongresne, neophodno je između ostalog obezbediti i kapacitete sa kvalitetnom i modernom tehničko - tehnološkom opremom u cilju nesmetanog odvijanja skupova. Za te potrebe, najčešće se grade kongresni i konferencijski centri, čiji je primarna funkcija kongresna delatnost. Međutim, i hoteli, koji se prvenstveno bave pružanjem usluga smeštaja i ishrane, ostvaruju značajne prihode od organizovanja skupova. Takođe, univerziteti, pozorišta, arene, koncertne dvorane i gradske kuće mogu povremeno biti domaćini skupova, što zavisi od veličine skupa i prostora kojim se raspolaže. Vrsta i kapacitet objekata za održavanje skupova na određenoj destinaciji zavisi od mnogo faktora. Prvenstveno je neophodno realno proceniti tražnju za održavanjem skupova na datoj destinaciji, u smislu broja, veličine i učestalosti skupova koje je moguće privući. Studija izvodljivosti određene destinacije treba da obuhvati sledeće aspekte: istraživanje tržišta, postojećih kapaciteta ili uslova za održavanje različitih skupova, položaj, odnosno pristupačnost destinacije (udaljenost aerodroma ili glavnih drumskih saobraćajnica, avioprevoznici, čestina letova avio-kompanija, usluge javnog prevoza), turistička atraktivnost destinacije i imidž, smeštajni kapaciteti (obim, kvalitet, raspoloživost u određenim periodima u godini), karakteristike lokalne zajednice (populacija, društveno-ekonomska analiza, zaposlenost, razvojni i investicioni planovi), konkurencija, lokalna strategija, procena ekonomskih uticaja (prihodi i troškovi, potrošnja učesnika skupova, otvaranje novih radnih mesta, direktni i indirektni efekti), finansijski resursi (nivo potrebnih investicija, zajmovi, saradnja privatnog i javnog sektora, koncesije, porezi), organizaciona struktura i finansijski plan. Kapaciteti kongresnih destinacija mogu se svrstati u tri osnovne kategorije: veliki kongresni/konvencijski centri, sajmovi i drugi izložbeni prostori, i hoteli (Lawson, 2000). Lokacija kongresnih centara predstavlja veoma značajan faktor, od kojeg u velikoj meri zavisi krajnji rezultat poslovanja kongresnih centara. Organizatori kongresa pridaju mnogo veći značaj lokaciji u odnosu na karakteristike prostora i opremljenost kongresnog centra. Najčešće se kongresni centri nalaze u samom središtu gradova ili, pak, odmarališnih centara. Međutim, trendovi u svetu ukazuju na izmeštanje kongresnih centara na periferiju gradskih naselja, radi lakšeg pristupa aerodromu i autoputevima. Moderni kongresni centri pružaju širok spektar usluga za organizovanje kako malih tako i velikih skupova. Često u svom sastavu imaju i sale, odnosno prostore namenjene za izložbe i sajmove, koji se mogu organizovati paralelno sa održavanjem kongresa, konferencija, seminara i sličnih skupova u kongresnom centru. Takođe, neophodno je obezbediti i bar jednu multifunkcionalnu salu za bankete, prijeme i velike skupove. Veliki kongresni centri na površini od 25.000 m2 do 40.000 m2 (mada u svetu postoje kongresni centri i većih površina, kao što je Forum u Tokiju 140.000 m2) najčešće obuhvataju sledeće prostore: ƒ glavna sala kapaciteta 1.200 do 2.000 mesta, izuzetno do 3.000 mesta; ƒ sala kapaciteta 500 do 800 mesta sa mogućnošću postavljanja stolova; ƒ velika balska dvorana kapaciteta 1.000 do 2.500 osoba (u SAD čak i do 5.000 osoba) za prijeme, bankete, izložbe; ƒ tri ili više multifunkcionalnih sala (od 400, 300, 250 mesta) za skupove; 31

ƒ ƒ ƒ ƒ

dvadeset manjih sala za 25 do 200 osoba sa mogućnošću prilagođavanja prostora u zavisnosti od veličine skupa, odnosno broja učesnika; 10 i više manjih takozvanih bord (board) sala za 10 do 20 osoba; dve do četiri izložbene sale sa 2.000 do 4.000 m2 izložbenog prostora; prijemni hol, restoran, bar, informacioni pultevi, sale za registraciju učesnika skupa, prodavnice, banka, turistička agencija, tehnička podrška, hotelski smeštaj u sklopu kongresnog centra ili u neposrednoj blizini.

U SAD, Nemačkoj, Australiji i nekim delovima Azije (Singapur, Hongkong, Koreja), veliki kongresni centri su deo sajamskih kompleksa ili su međusobno povezani. Centri te vrste najčešće u svom sastavu imaju sale za konvencije i za druge velike skupove, kapaciteta do 5.000 mesta, a izložbene sale, odnosno sajamski deo kompleksa zahvata površinu od 50.000 do 150.000 m2 (pa čak i do 230.000 m2, što je slučaj u Frankfurtu). Položaj, odnosno lokacija budućeg kongresnog centra ima veliki uticaj na sam projekat i troškove izgradnje. U tom smislu, posebno se moraju sagledati sledeći aspekti: veličina i izgled kongresnog centra, okruženje, ograničenja i uslovi na terenu. Za kongresni centar površine 8.000 m2 u gradskim centrima neophodno je obezbediti prostor od 1,2 do 1,5 ha, pri čemu se mora voditi računa o uklopljenosti arhitekture kongresnog centra u postojeći ambijent. Takođe, poželjno je da se u blizini kongresnog centra nalaze hoteli viših kategorija (četiri i pet zvezdica), restorani, prodavnice, pešačka zona. Neophodno je i analizirati nivo buke, prvenstveno buke koja je posledica saobraćaja, kao i istražiti konfiguraciju terena, podzemne vode pre početka samih radova. Ograničenja koja mogu nastati u izgradnji kongresnog centra najčešće se odnose na troškove zakupa zemljišta, zakonske procedure i vremenska ograničenja, vlasništvo nad zemljištem, lokalno planiranje i zoniranje. Kongresni centar mora imati odvojene ulazno-izlazne prostore za posetioce, osoblje, robu i službena vozila, pristup za nepokretna lica, parking u neposrednoj blizini, kao i izlaze u slučaju opasnosti. Kako je prvi utisak izuzetno važan, prijemni hol, koji predstavlja mesto okupljanja učesnika skupova i središte cirkulacije u kongresnom centru, treba da bude prostran, sa jasnom signalizacijom ka registracionim, informativnim pultevima, salama u kojima se održava skup i drugim prostorijama. U većim kompleksima, u prijemnom holu se nalaze i turistička agencija, agencija za iznajmljivanje automobila, banka, menjačnica, prodavnica i slično. Ukoliko se u centru organizuju pozorišne predstave, koncerti, modne revije, poželjno je obezbediti alternativni ulaz za publiku, kako bi se istovremeno obezbedio nesmetani rad učesnika kongresa i izbegla nepotrebna gužva. Glavni ulaz treba orijentisati ka ulici tako da se pešačkim stazama omogući direktan pristup do stajališta javnog prevoza. U kongresnim centrima se organizuje širok spektar aktivnosti sa različitim brojem učesnika. Iako su veliki kongresi i konvencije najznačajniji za kongresne centre, prvenstveno jer privlače veliku pažnju javnosti i donose značajne ekonomske koristi, preovlađuju skupovi sa manjim brojem učesnika, te se uglavnom od kongresnih centara očekuje ponuda više manjih sala i sala srednje veličine, namenjenih prvenstveno za korporativne skupove, rad po sekcijama ili pak, za pauze prilikom održavanja velikih skupova.

32

Bordrum stil (pogodan za poslovne sastanke i diskusije do 30 ljudi)

Stil učionice (Zahteva dosta prostora, te nije pogodan za velike skupove)

Postavka u obliku slova „U“ (pogodan za radionice, treninge diskusije)

Pozorišni (bioskopski) stil i (pogodan za skupove sa velikim brojem učesnika)

Skica 3. Četri osnovna stila postavki sala u kongresnim centrima (Izvor: Swarbrooke, Horner, 2001) Glavne sale sa nizom sedišta raspoređenim u redove (kao u pozorištu) omogućavaju prijem velikog broja osoba i najčešće se koriste za plenarne sednice, predavanja, ali i za izvođenje kulturno-umetničkih sadržaja, bilo za učesnike skupa ili za širu javnost. Veliki kongresni centri obično raspolažu sa dve glavne sale, prva kapaciteta do 2.000 (izuzetno do 3.000) mesta i druga kapaciteta do 800 mesta. U kongresnim centrima srednje veličine obično se nalazi jedna glavna, i istovremeno multifunkcionalna sala za 2.000 do 2.500 osoba. Plan sala je najčešće u obliku pravougaonika, poligona, potkovice ili lepeze, što zavisi prvenstveno od namene sale. Oblik osnove sale direktno utiče na kapacitet sale, kao i na samo uređenje i raspored sedišta. Velike multifunkcionalne sale najčešće imaju oblik pravougaonika, odnosno poligona, i s obzirom da se u njima organizuju različiti događaji, pokretnim pregradama se omogućava preuređenje sale shodno potrebama, odnosno podela na manje sale za potrebe rada po sekcijama, ili za više manjih skupova koji se odvijaju paralelno. Tabela 12. Kapacitet sale od 500 m2 u zavisnosti od stila postavke Stil uređenja

Pozorišni

Učionica

Za prijeme

Za bankete

m2/osobi

0,85

1,6

0,7

1,2

310 - 325

710 - 725

410 - 425

Kapacitet (broj 580 - 600 osoba) Izvor: Lawson, 2000

Maksimalan kapacitet sale se postiže takozvanim pozorišnim stilom (theater style) rasporeda sedišta (sedišta u redovima, blokovi sedišta razdvojeni prolazima). Za potrebe nekih skupova (najčešće radionica i grupnih diskusija) neophodno je sale opremiti stolovima (i tada se znatno smanjuje kapacitet sale), koji se najčešće ređaju kao u školskim učionicama, te je otuda ovaj stil uređenja sale i poznat kao stil učionice ili školski stil (classroom style). 33

Takođe stolovi se mogu rasporediti u blokove ili pak, u kružne formacije, tako da se omogući diskusija između učesnika licem u lice. Za bankete, večere i druge svečane prilike, koje se najčešće organizuju u balskim dvoranama ili salama velikog kapaciteta, obično se postavljaju okrugli stolovi za šest, osam, deset, ponekad i za dvanaest osoba ili se formiraju redovi stolova u obliku latiničnog slova „u“. Bez savremene audio-vizuelne opreme i tehničke podrške danas se ne može zamisliti poslovanje jednog kongresnog centra. U salama je neophodno obezbediti projekcionu opremu (video bim, projektore), dobru zvučnu izolaciju, osvetljenje, ventilaciju, komunikaciju sa predsedavajućim stolom (mikrofoni), kabinu za tehničku podršku (režiju) i, kada su u pitanju veliki međunarodni skupovi, kabine za simultano prevođenje (Lawson, 2000). 12. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT Hoteli, prvenstveno u gradskim i odmarališnim centrima, predstavljaju izuzetno atraktivne prostore za održavanje različitih poslovnih skupova, kongresa, konferencija, konvencija, jer istovremeno mogu pružiti usluge smeštaja i ishrane učesnicima, kao i prostore neophodne za rad (sale za poslovne sastanke, seminare, prijeme, bankete i slične događaje). Većina savremenih hotela ima kongresne sale koje su multifunkcionalne, te omogućavaju i održavanje umetničkih, zabavnih i sličnih programa, što obogaćuje doživljaj turiste dok boravi u hotelu i na određenoj destinaciji. Ekonomski efekti organizovanja poslovnih skupova u hotelu su veoma značajni, te iz tog razloga mnogi gradski hoteli u svom sastavu imaju prostore za održavanje skupova ili pak kongresne centre. Samo troškovi usluga smeštaja i ishrane u hotelima uglavnom čine oko 60% ukupne potrošnje učesnika skupova. Poslovni skupovi se organizuju pretežno van glavnih sezona, što pozitivno utiče na iskorišćenost kapaciteta i finansijske rezultate poslovanja hotela, naročito u odmarališnim centrima, gde je izražena sezonalnost poslovanja. Svesni veličine i ekonomskog značaja segmenta poslovnih turista, hoteli ulažu velika sredstva u prilagođavanje ponude datom tržišnom segmentu. Osim izgradnje i uređenja multifunkcionalnih sala za skupove, prijeme, bankete i slično, hoteli često nude pakete usluga, koji predstavljaju kombinaciju usluga vezanih za skup, odnosno radni deo dana, sportsko-rekreativne aktivnosti i druge aktivnosti u slobodno vreme. U Evropi većina skupova koji se održavaju u hotelima je organizovana od strane korporacija, kompanija, preduzeća. Korporativni skupovi uglavnom imaju mali broj učesnika (do 50), osim kada se organizuju na nacionalnom nivou ili kada se vrši promocija novih proizvoda. U Severnoj Americi oko 85% korporativnih skupova i više od 80% skupova koje organizuju asocijacije, održava se u hotelima. Takođe, američki hoteli, za razliku od evropskih, privlače i velike skupove, poput konvencija, sa 1.000 ili više hiljada učesnika. Ovaj trend je zastupljen i u Japanu, Singapuru i Hongkongu (Lawson, 2000). Tipizacija hotela Tipizacija predstavlja proces diferenciranja određenih pojavnih oblika unutar iste vrste objekata. Ovaj proces se odvija pod uticajem velikog broja različitih faktora od kojih se lokacioni faktor izdvaja kao ključni, s obzirom da u velikoj meri opredeljuje delovanje ostalih (motiv posete, asortiman usluga, način pružanja usluga, kategorije potrošača – starosne, ekonomske i drugo). Na osnovu uticaja lokacionog faktora, izdvajaju se hoteli primorskog, planinskog, banjskog, gradskog i tranzitnog tipa. U tekstu koji sledi biće ukazano na osnovne

34

karakteristike gradskih hotela, čiji su gosti prvenstveno poslovni ljudi i učesnici skupova različitog karaktera. Gradski hotel je prolazni tip objekta lociran u gradu. Motivi posete gradovima su brojni i raznovrsni, ali im je zajednička karakteristika relativno kratko zadržavanje. Korisnici usluga gradskog hotela su prevashodno poslovni ljudi, te su i usluge u objektima ovog tipa prilagođene njihovim potrebama. Međutim, velike svetske metropole odlikuje heterogena struktura turističkog prometa (ekskurzije, obilasci kulturno-istorijskih spomenika, kupovina, učešće na sportskim, muzičkim, zabavnim, sajamskim manifestacijama i tako dalje). Gradski hotel treba da odlikuje: dobra mikrolokacija (laka pristupačnost i saobraćajna povezanost), brz i efikasan prijem (rezervacije, organizacija transfera između saobraćajnog terminala i hotela, uniformisani servis, prijavljivanje, dodela ključa od sobe), kvalitetan smeštaj (udoban i prostran ležaj, izdvojen prostor za rad, besprekorna higijensko-tehnička ispravnost svih elemenata opreme), visok nivo PTT standarda, dostupnost različitim vrstama medija (dnevna i nedeljna, domaća i inostrana štampa, TV i satelitski program, interna televizija), funkcionalnost portirske službe (buđenje, poruke, informacije), odgovarajući asortiman i način usluživanja u sektoru ishrane (doručak na bazi samoizbora, sobni (room) servis, jela po porudžbini za glavne obroke, noćni bar, aperitiv bar), namenska ponuda dodatnih usluga (fotokopiranje, usluge prevodioca, prostori za poslovne sastanke), široka ponuda ostalih dodatnih usluga (frizer, teretana, sauna, maser, garažiranje, pranje i servisiranje vozila). Navedene specifičnosti ponude gradskog hotela podležu promeni shodno različitim kategorijama i platežnim mogućnostima klijentele, pogotovo kada su u pitanju dodatni sadržaji. U odnosu na mikrolokaciju, gradski hoteli se mogu dodatno diferencirati na: hoteli u užem prostornom okruženju saobraćajnih terminala (železničke i autobuske stanice); ƒ hoteli u neposrednoj blizini upravno-administrativnih punktova (uglavnom koncentrisanih u užoj gradskoj zoni); ƒ hoteli u okviru trgovinskih četvrti; ƒ hoteli uz kongresne centre; ƒ hoteli uz sajamske komplekse; ƒ hoteli u okviru zabavnih ili sportsko-rekreativnih centara; ƒ hoteli u blizini univerzitetskih kompleksa; ƒ hoteli u okruženju kliničko-bolničkih kompleksa; ƒ hoteli na ulazno-izlaznim punktovima (u takozvanim suburbanim zonama) (Kosar, 2002). Za gradske hotele nabolje su lokacije u blizini centra grada, železničke ili autobuske stanice, tržišnih i administrativnih tačaka. Poželjna je blizina parkova, garaža i parkinga (naročito ako hotel ne poseduje vlastiti parking). Potrebno je izbegavati bučne zone i ulice, te birati tihe. Međutim, iskustva pokazuju da se turisti i poslovni gosti lakše odriču tišine nego središnje lokacije, to jest više vole biti u bučnijem hotelu u centru grada, nego u tihom hotelu na periferiji. Ovakav izbor gostiju proizilazi iz činjenice da je centar grada i za turiste i za poslovne goste najinteresantniji u svakom pogledu (kulturno-istorijski spomenici, trgovina, zabava, kulturne priredbe i drugo). Optimalno rešenje je pronaći tihu ulicu u centru grada (Ružić, 1997). Sa stanovišta motivacije posete i asortimana usluga pojavljuje se podela hotela na sledeće tipove: hoteli za odmor (resort) hoteli, poslovni, konferencijski, konvencionalni i kazino hoteli. U tekstu koji sledi biće ukazano na osnovne karakteristike poslovnih, konferencijskih i konvencionalnih hotela čiji su najčešći gosti upravo učesnici različitih skupova. ƒ

35

Poslovni hotel je u stvari najčešća varijanta gradskog tipa hotela. Uz sve navedene karakteristike, dalja specijalizacija ponude gradskih hotela kreće se u pravcu dodatne opreme soba, u skladu sa potrebama poslovnih ljudi (sobni sto većih dimenzija, dodatno osvetljenje, priključak za računar sa mogućnošću korišćenja Interneta, sef za čuvanje vrednosti u sobi, dodatna telefonska linija i slično). Konferencijski hotel nastaje kao rezultat prilagođavanja različitim tržišnim zahtevima koji su u vezi sa održavanjem raznih stručnih, naučnih, političkih i drugih skupova. Projektovanje ovakvog hotela uključuje i kongresne sale sa pratećom opremom (uređaji za audio-vizuelnu prezentaciju, ozvučenje, mogućnost zamračenja, aparati za simultano prevođenje i drugo). Za potrebe gostiju u ovim hotelima funkcioniše i konferencijski servis, koji pruža usluge umnožavanja materijala, telefaks, posebne telefonske usluge i slično. Tipičan konferencijski hotel raspolaže takozvanim konferencijskim, odnosno kongresnim centrom u sastavu građevinske celine objekta, koji je prostorno-funkcionalno izdvojen u odnosu na ostali deo hotela, čime se obezbeđuje neometano održavanje skupova i izbegava ukrštanje konferencijskih sa ugostiteljskim, rekreativnim i zabavnim sadržajima. Kongresni centar ima poseban ulaz za učesnike konferencija, posebno predvorje sa pratećim sadržajima: garderoba, pult za registraciju učesnika, aperitiv bar, sanitarne prostorije, konferencijski ofis, konferencijske sale, prostorije i saloni za sastanke. Konvencijski hotel predstavlja nešto luksuzniju varijantu konferencijskog hotela. Reč je o hotelima koji su namenski građeni za posebne vrste velikih, uglavnom međunarodnih skupova (konvencija). Ovi hoteli su velikog kapaciteta (hiljadu i više soba), visokog nivoa komfora i kvaliteta usluga. Opremljeni su često apartmanima tipa rezidencija (u svom sastavu pored uobičajenih sadržaja za apartman imaju i radni kabinet, poslovni salon, čajnu kuhinju i drugo). Obično se grade u velikim gradovima, ali i u pojedinim odmarališnim centrima i drugim atraktivnim destinacijama (Kosar, 2002). Lawson (2000) na osnovu lokacije i asortimana usluga izdvaja pet tipova hotela koji pružaju usluge za organizovanje skupova (tabela 13). Da bi se obezbedilo uspešno izvođenje kongresa, konferencija i drugih skupova, neophodno je da hoteli ispune određene prostorne standarde koji se razlikuju u zavisnosti od kategorije i tržišnih segmenata kojima je hotel namenjen. U poslovnim hotelima značajan deo prostora čine sale za sastanke, u kojima se moraju ispuniti posebni zahtevi u pogledu opremljenosti: odgovarajuća ozvučenost, potreban intenzitet veštačkog osvetljenja, prostor i oprema za audio – vizuelnu prezentaciju, sedišta sa pultovima ili pločom na sklapanje (za odlaganje materijala i za pisanje). Takođe, u ovim hotelima je neophodno obezbediti prostrane holove, naročito prijemni hol sa recepcijom, a zatim i široke hodnike, posebne ulaze za učesnike skupova, naročito velikih skupova, kao i signalizaciju, kako bi se omogućila nesmetana cirkulacija gostiju – učesnika skupa i ostalih gostiju hotela. Takođe, poželjno je obezbediti posebne prostore za registraciju učesnika skupa, kako bi se izbegle nepotrebne gužve na recepciji, kao i dovoljno parking mesta, toaleta, i garderobu. Najčešće se registracioni pultevi, vidno označeni, nalaze u prijemnom holu hotela. Garderobe i toalete treba locirati diskretno u prijemnom holu, u blizini restorana, banket i kongresnih sala. Većina gradskih hotela i hotela u odmarališnim centrima, koji raspolažu prostorima za organizovanje većih skupova, su visokih kategorija, sa četri ili pet zvezdica, dok su hoteli u kojima se održavaju poslovni sastanci i manji skupovi obično sa tri, ili više zvezdica. Poslovni, kongresni hoteli obično raspolažu sa 200 do 600 soba, ili više, kao što je slučaj sa konvencijskim hotelima u SAD. U zavisnosti od veličine hotela, kao i potreba na tržištu, hoteli raspolažu sa jednom ili više velikih sala, koje se po potrebi mogu podeliti pokretnim zidovima na dve, tri ili više manjih sala. Takođe, neophodno je obezbediti više manjih sala za 36

grupe od 20, 50 do 100 osoba. Poželjno je da sale za skupove budu skoncentrisane u prizemlju, eventualno na prvom i drugom spratu hotela, kako bi se izbegli kontakti učesnika skupova sa ostalim gostima hotela, ali i iz sigurnosnih razloga. Balska dvorana je uglavnom, ako postoji u hotelu, najveća i multifunkcionalna (pored svečanosti, u njoj se mogu organizovati i sastanci, kongresi, konferencije i slične aktivnosti). Za realizovanje skupova, u salama je neophodno obezbediti dovoljno stolica, a na zahtev organizatora i stolove, osvetljenje sa daljinskom kontrolom, platno za projekciju, video projektore, video bimove, ozvučenje, mikrofone, simultano prevođenje i drugu opremu i usluge na zahtev organizatora skupa. Neki hoteli u svom sastavu imaju i savremeno opremljen poslovni (biznis) centar, ili čak posebne sale za video-konferencije. U slobodno vreme, učesnici skupova mogu koristiti različite sportsko-rekreativne i zabavne sadržaji u hotelima. Najčešće su to velnes (wellness), fitnes centar, teretana, bazeni, sauna, a veliki odmarališni hoteli pružaju i mogućnost rekreacije na otvorenom, poput tenisa, golfa i drugih sportova (Lawson, 2000). Organizovanje kongresa, konferencija i drugih skupova u hotelu ima određene prednosti u odnosu na organizovanje istih u kongresnom centru. Objedinjenost usluga smeštaja, ishrane i učestvovanja na skupu u jednom objektu, odnosno hotelu, doprinosi boljem i lakšem uspostavljanju kontakata između samih učesnika skupa, što je istovremeno i jedan od ciljeva svakog skupa, a s druge strane to znači uštedu vremena i troškova kako za organizatore, tako i za učesnike skupa.

37

Tabela 13. Tipizacija hotela na osnovu lokacije i asortimana usluga za organizovanje skupova

Tip hotela

Broj soba

Veliki gradski 250-600 poslovni hotel

Prigradski hotel

100-250

Veliki odmarališni hotel

300-200

Aerodromski hotel

250-400

Mali ekskluzivni hotel

80-120

Skupovi koji se Lokacija organizuju u hotelu

Specifične karakteristike

Poslovne usluge, Međunarodni skupovi, Centar grada, prostran prijemni skupovi asocijacija, poslovni deo hol, velika balska korporativni skupovi, grada sala, sobni servis, promocija proizvoda centar za rekreaciju U blizini Sale za skupove glavnih kapaciteta 25 do 100 Korporativni skupovi, saobraćajnih mesta, radni kabinet skupovi asocijacija čvorova, u sobama, parking, autoputeva teretana Velika balska sala, Odmarališni Konvencije, sale za skupove, centri, u blizini korporativni skupovi, rekreativne turističkih podsticajna putovanja aktivnosti, bazen, atrakcija teren za golf Nekoliko manjih U blizini sala i sala srednje Međunarodni skupovi, aerodroma, lak veličine, manji skupovi asocijacija, pristup gradu i centar za rekreaciju, korporativni skupovi autoputevima dobra zvučna izolacija Male sale za Izolovani, sastanke, usluge Ekskluzivni korporativni najčešće u viskog kvaliteta, skupovi prirodi centar za rekreaciju, teren za golf

Izvor: Lawson, 2000 Poslovni gosti i međunarodni hotelski lanci (primer Međunarodne hotelske korporacije Hajat) Većina međunarodnih hotelskih lanaca ostvaruje značajan deo prihoda po osnovu pružanja usluga poslovnim gostima, kako pojedincima, tako i učesnicima kongresa, poslovnih skupova ili podsticajnih putovanja (Swarbrooke, Horner, 2001). S obzirom da na tržištu vlada velika konkurencija, hotelski lanci preduzimaju različite marketing aktivnosti kako bi pridobili nove i zadržali stare poslovne goste. Uvođenjem više marki, odnosno brendova, hotelske kompanije su na bazi permanentnog istraživanja tržišta izdiferencirale svoj proizvod prema potrebama različitih segmenta, pre svega turista i poslovnih gostiju (Ćurčić, 2000). S obzirom na značaj tržišta poslovnih putovanja, međunarodni hotelski lanci uglavnom imaju razvijen sistem rezervacije usluga i kapaciteta za organizovanje kongresa, konferencija ili, pak, malih poslovnih skupova, putem Interneta, odnosno njihovih zvaničnih 38

veb sajtova. Kombinacija specijalizovanih usluga, namenjenih klijentima na poslovnim putovanjima ili učesnicima skupova, i određenih povlastica (priority club) se pokazala kao veoma uspešna u poslovanju međunarodnih hotelskih lanaca. Naime, avio-kompanije su u oblasti putovanja prve uvele povlastice za putnike - program „let više“ (frequent-flyer programme), da bi ubrzo hotelski lanci kreirali sopstvene šeme povlastica za odane goste (customer loyalty schemes). U zavisnosti od broja skupljenih poena i hotelske grupe, gost može ostvariti različite popuste na hotelske usluge, korišćenje dodatnih usluga hotela, besplatan boravak za određen broj dana, povlastice na usluge koje pružaju poslovni partneri hotela, poput avio-kompanija, rent-a-kar agencija (rent-a-car) i slično (Swarbrooke, Horner, 2001). Međunarodna hotelska korporacija Hajat (Global Hyatt Corporation), sa preko 735 hotela i odmarališta, više od 136.000 soba, u 44 zemlje širom sveta (http://www.hyatt.com), predstavlja tipičan primer kako veliki hotelski lanci nastoje prilagoditi asortiman ponude različitim segmentima gostiju. Za potrebe ovog rada, kao ilustrativan primer prilagođavanja hotela zahtevima tržišta kongresne delatnosti i poslovnih ljudi, izabrana je upravo hotelska korporacija Hajat, koja ima svog predstavnika i u Beogradu – hotel Hajat ridžensi (5*). Ova hotelska korporacija, čiji je prvi hotel otvoren pre više od pet decenija (tačnije 1957. godine) u Los Anđelesu (http://www.hyatt.com), danas predstavlja svetski poznat brend i jedan od vodećih međunarodnih lanaca hotela (prema podacima iz 2000. godine Hajat je zauzimao 10. mesto na rang listi međunarodnih lanaca prema broju hotela). Korporacija se sastoji od dve kompanije: Hajat hoteli (Hyatt Hotels) i Hajat Internešenal (Hyatt International), gde je druga mlađa, nastala širenjem Hajata van granica SAD-a (Ćurčić, 2000). Obe kompanije karakteriše kompaktnost u pogledu osnovnih sadržaja ponude i orijentacija na visoke kategorije hotela (četiri i pet zvezdica), kao i tržišna segmentacija. U zavisnosti od lokacije i veličine objekta, kao i motiva boravka gostiju, izdiferencirale su se četiri osnovne vrste (marke) objekata: 1. Grand Hajat hoteli (Grand Hyatt Hotels), 2. Park Hajat hoteli (Park Hyatt Hotels), 3. Hajart rizort (odmarališni) hoteli (Hyatt Resort Hotels) i 4. Hajat ridžensi hoteli (Hyatt Regency Hotels). Grand Hajat hoteli su luksuzni, prostrani hoteli, srednjih do velikih razmera, koji imaju od 400 do 1.800 soba, smešteni u primarnim gradskim zonama, to jest centrima svetskih metropola. Oni su namenjeni ne samo turistima koji žele da se odmore i poslovnim ljudima, već su pogodni i za organizovanje velikih skupova, jer nude najsavremeniju tehnologiju, prostore za bankete i konferencije i specijalizovane programe koji izlaze u susret visokozahtevnim poslovnim ljudima. Park Hajat hoteli su manji, luksuzni hoteli dizajnirani da zadovolje potrebe individualnih putnika koji traže privatnost, ličnu uslugu i vrhunski dizajn često inspirisan ambijentom malog evropskog hotela. Njihov kapacitet se obično kreće između 160 i 250 soba. To su udobni hoteli visokog komfora, locirani u gradovima i prevashodno namenjeni individualnom putniku. Obavezan standard u ovim hotelima su takozvani poslovni centri (business center), sa opremom i uslugama koje poslovnim gostima na putu, van njihove kancelarije mogu zatrebati (kompjuter, telefaks, kopiranje, prevođenje, pristup Internetu i slično). Hajart rizort (odmarališni) hoteli izgrađeni su u atraktivnim turističkim destinacijama u neposrednoj blizini mora, okeana ili u ski-centrima. Kreirani su tako da posetioci ne moraju da napuštaju hotelski kompleks, jer u okviru njega imaju raznovrsne sadržaje za zabavu i rekreaciju kao što su: golf, skijanje, aktivnosti na vodi i slično. U odmarališnim centrima se pored korporacijskih standarda vezanih za visoku kategoriju, atraktivan dizajn,

39

individualizovanu uslugu, insistira i na različitim mogućnostima zabave i rekreacije, ne zapostavljajući ni mogućnosti za organizovanje sastanaka Hajat ridžensi je tip hotela sa najviše predstavnika po čitavom svetu. Ovaj tip objekta je najčešće smešten u gradskim centrima, uz aerodrome i u renomiranim letovalištima. Fleksibilan pristup projektovanju i gradnji ovog tipa objekata ogleda se u širokom rasponu kapaciteta od 250 do 750 soba, mada ih negde ima znatno više, ali linija koja ih sve povezuje je postojanje Ridžensi kluba (Regency club), kao propratnog sadržaja za poslovne ljude. To je ekskluzivni „hotel u okviru hotela“ (“hotel within a hotel“), koji ujedno predstavlja oazu za goste koji žele viši nivo usluge i privatnosti. Radi se o posebno uređenom i organizovanom delu objekta (jedan ili više spratova) u kome se nude određene pogodnosti vezane za dodatne elemente opreme u sobama i odgovarajuće usluge (pojedinačna direktna telefonska veza, poslovni saloni uz mogućnost besplatnog korišćenja, koktel saloni, izvesne privilegije prilikom rezervisanja usluga, prijema i odjavljivanja pred odlazak). U zavisnosti od potreba i zahteva, poslovnim gostima je na raspolaganju i poslovni centar, koji nudi različite dodatne usluge u vidu sekretarijata i službe za prevođenje, kompjutersku opremu, telefaks i slično. Na lični zahtev gosta ove službe mogu da rade i van radnog vremena. Ono što je takođe karakteristično za ovaj tip objekta jesu velike sale koje se zahvaljujući svojoj fleksibilnosti mogu pretvoriti i u više malih, a služe za održavanje većih ili manjih banketa, konferencija, i drugih skupova (Vasić, 2007). Hajat ridžensi Beograd, predstavnik brenda Hajat u Srbiji, smešten je u poslovnom delu Novog Beograda, u blizini Sava centra. Lako je dostupan iz različitih delova grada, a od aerodroma „Nikola Tesla“ udaljen je 17 km, odnosno 15 minuta vožnje automobilom. Hotel ima osam spratova i ukupno 308 luksuznih gostinskih soba. Na poslednja dva sprata hotela nalazi se Ridžensi klub. Gostima hotela na raspolaganju su i usluge već pominjanog poslovnog centra. Zahvaljujući prostranim, elegantnim i dobro opremljenim poslovnim prostorijama i visoko profesionalnom osoblju, hotel Hajat ridžensi Beograd je postao jedno od vodećih mesta u gradu za konferencije i bankete. Za organizaciju i tehniku odvijanja skupa zadužen je profesionalni organizator kongresa, ličnost koja kreira i nadzire svaki poslovni događaj. Prostor od 850 m2, namenjen za održavanje konferencija, banketa, korporativnih i drugih skupova, obuhvata šest, odnosno osam sala: kristalnu ili balsku dvoranu, koja se može podeliti na tri zvučno izolovana dela, salu za sastanke upravnog odbora i četiri sale koje nose naziv „Beograd“, „Budva“, „Kopaonik“ i „Kalemegdan“ (tabela 14). U svim salama je obezbeđen pristup Internetu i savremena audio-vizuelna tehnologija, a na zahtev klijenta, moguće je obezbediti i višejezično simultano prevođenje.

40

Tabela 14. Kapaciteti sala za održavanje skupova u hotelu Hajat ridžensi Beograd

Sala

Banket Prijem

Pozorište

Učionica

Bord-sala

„U“ oblik

Kvadrat

Kristalna

540

800

600

270

-

-

-

Beograd Budva

60 48

80 50

80 40

50 24

40 22

36 26

40 30

27

20

24

28

12

12

17

20

-

12

-

-

Kopaonik 20 30 40 Kalemegda 12 27 28 n Bord-sala 12 Izvor: http://belgrade.regency.hyatt.com

U beogradskom hotelu Hajat održani su kongresi endokrinologa, kardiologa, veterinara, farmaceuta, skup o međunarodnim finansijama, svakog 14. januara se održava tradicionalni Novogodišnji koncert u saradnji sa Gradskom skupštinom i crkvom, učesnici međunarodnog košarkaškog turnira pod nazivom „Beogradski trofej“ odsedaju godinama u nazad u hotelu, a konstantno je i održavanje brojnih konferencija za štampu, modnih revija, koktel zabava, promocija kuhinja raznih zemalja, posebnih vikend paketa i specijalnih promocija hotela. Po parametrima koji se odnose na posvećenost gostima, timski rad, posvećenost zaposlenima i finansijske rezultate, Beogradski hotel Hajat ridžensi je u okviru korporacije Hajat internacional, koja obuhvata region Evrope, Afrike, Bliskog Istoka i Azije, izabran za drugi najbolji hotel u 2006. godini, dok je hotel Hajat ridžensi Kazablanka zauzeo prvo, a Hajat ridžensi Singapur treće mesto. Odanost svojih klijenata Hajat široko nagrađuje kroz specijalne beneficije i usluge gratis noćenja ili uzbudljiva putovanja kroz program „Zlatni pasoš“ (Gold Passport). Ovaj program podrazumeva sakupljanje što većeg broja poena noćenjem, odnosno boravkom u Hajat hotelima, i omogućava imaocu zlatne kartice mogućnost korišćenja ekskluzivnih usluga, poput: prvenstvo pri rezervisanju usluga, pravo na izbor sobe i menija po želji, prioritet u slučaju prebukiranosti hotela, rezervacija privatnih linija, ekspresno prijavljivanje i potvrđivanje rezervacije, besplatne jutarnje novine, čaj, kafu, besplatno korišćenje fitnes centra, ekspresna odjava i slično. Da bi neko postao član Hajatovog programa „Zlatni pasoš“ treba samo da popuni formular tokom boravka u bilo kom Hajat hotelu, nazove najbliži Hajatov centar za rezervacije ili se obrati putem Interneta na određenu adresu. Pored ove kartice, postoje i platinasti (Platinum Passport) i dijamantski pasoši (Diamond Passport). Program koji se nadovezuje na „Zlatni pasoš“ jeste program nazvan „Privilegije za skupove“ (Meeting Dividends), koji podrazumeva paket privilegija, vezanih za dodatno podsticanje korisnika u rezervisanju usluga i prostora za održavanje poslovnih sastanaka, kongresa, svečanih prijema, banketa i drugih skupova. Ovaj program je baziran takođe na sakupljanje poena, ali ne samo noćenjem u Hajat hotelima već i zakupom sala. Organizovanjem skupova, rezervacijom deset ili više soba za goste, učesnike skupa, ili korišćenjem ugostiteljskih usluga u Hajat hotelima, moguće je ostvariti više od 50.000 poena po svakom kvalifikovanom susretu ili događaju, kako bi se nadoknadili poeni za različita nagradna putovanja u Hajatovim poznatim letovalištima ili besplatan avio prevoz preko

41

Hajatovih avio partnera, kao i besplatno iznajmljivanje automobila (http://belgrade.regency.hyatt.com; Vasić, 2007). Gledajući uopšteno, Hajat je izrazito marketinški orjentisan lanac koji se ne zadovoljava pasivnim posmatranjem događaja, već aktivnim učešćem na turističkom tržištu. Pravilo je da svaki hotel pojedinačno nikada ne treba potpuno da bude zadovoljan postignutim, već da stremi ka većoj iskorišćenost kapaciteta i sticanju veće dobiti. Cilj je za što kraće vreme, otvorenošću i pružanjem visokokvalitetnog proizvoda svakom gostu, povratiti uložena sredstva, ali dovesti i održavati sve hotele na najvišem nivou poslovanja. Zamisao kompanije je stopostotna iskorišćenost kapaciteta (Budimir, 1999), a kada se ima u vidu da iza imena Hajat stoji tradicija koja povezuje uspeh i vrhunski kvalitet onda je ovu zamisao moguće ostvariti. 13. UNIVERZITETI KAO KAPACITETI ZA ORGANIZOVANJE KONFERENCIJA I KONGRESA Univerzitetski kapaciteti se u velikom broju, a naročito u zemljama Zapadne Evrope, još od 80-tih godina XX veka, koriste i u svrhe organizovanja konferencija, kongresa, seminara i sličnih događaja (Davidson, Cope, 2003). S obzirom da obrazovne i naučne institucije predstavljaju značajne učesnike na strani tražnje (kupaca), odnosno da se svake godine širom sveta, organizuju različiti događaji koji okupljaju univerzitetske profesore, akademike i uopšte naučne radnike, ne čudi sve veće angažovanje univerzitetskih kapaciteta za organizovanje događaja. Univerziteti, osim prostora, učionica i amfiteatara, koji su pogodni za organizovanje seminara, konferencija, kongresa, raspolažu i sa određenom opremom koja je neophodna u izvođenju događaja, ali i u naučno-istraživačkom radu. Takođe, tokom perioda raspusta, univerziteti za učesnike događaja mogu ponuditi i smeštajne kapacitete koji se nalaze u sastavu univerzitetskog kampusa. Davidson i Cope (2003) ukazuju na prednosti i nedostatke univerziteta u Velikoj Britaniji, prema istraživanju Paine-a (1993) (Tabela 19). Iako je istraživanje sprovedeno samo na teritoriji Velike Britanije, univerziteti širom sveta imaju manje ili više slične prednosti i nedostatke za potrebe organizovanja događaja.

42

Tabela 15. Prednosti i nedostaci univerziteta kao kapaciteta za organizovanje događaja Prednosti Mnogi univerziteti se nalazi na atraktivnim destinacijama u zemlji ili u lepom prirodnom okruženju. Različiti arhitektonski stilovi univerziteta, od srednjevekovnih do modernih, od tradicionalnih do namenski građenih objekata. Sale različite veličine - od velikih sala za plenarne sednice do malih sala za seminare i rad u malim grupama.

Nedostaci Nedostatak hotelskog komfora, standardnih hotelskih usluga, poput direktne telefonske linije, buđenje, televizija u sobi i slično. Veličina kampusa – ukoliko se događaj organizuje u više univerzitetskih objekata, to može biti zamorno za učesnike. Dostupnost kapaciteta mahom za vreme raspusta i otežana mogućnost korišćenja istih u vreme atraktivnih meseci za seminare i konferencije (maj, jun i oktobar).

Naučno okruženje – podsticaj za ozbiljne diskusije. Tehnička podrška. Kvalitet je u skladu sa cenom usluge (“value for money”). Zaokružen proizvod: besplatno parkiranje, smeštaj, ishrana, barovi, sportske aktivnosti. Prilagođeno prema Paine, 1993 i Davidson i Cope, 2003 Početkom XXI veka, istraživanje kongresnog tržišta Velike Britanije (UK Conference Market Survey) je pokazalo da su univerziteti, posle hotela najpopularniji kapaciteti za organizovanje konferencija udruženja (Greenhill, 2000), što je sigurno posledica veličine univerziteta, koji su sposobni da ugoste veliki broj učesnika, ekonomske isplativosti kako za organizatore, učesnike, tako i za univerzitete (troškovi za organizatore i učesnike su niži u odnosu na troškove organizovanja istog događaja u nekom kongresnom centru ili hotelu), dodatnog prestiža i imidža, koji se kreira za konferenciju nekog udruženja, a kao rezultat angažovanja univerziteta u njenom organizovanju. Takođe, univerzitet može ostvariti značajne prihode organizovanjem konferencija i sličnih događaja u svojim objektima, ali ono što je možda značajnije za jednu naučno-istraživačku instituciju, jeste mogućnost uspostavljanja odnosa i saradnje sa privrednim subjektima, lokalnom zajednicom i dalje proširivanje opsega aktivnosti samog univerziteta. Rogers (2006) ističe da na prostoru Velike Britanije ima oko 150 koledža, univerziteta i drugih naučnih institucija koji nude svoje kapacitete za organizovanje seminara, simpozijuma, konferencija i sličnih događaja, a u Nemačkoj je više od 300 takvih univerziteta, poput Kil (Kiel) i Karlsrue (Karlsruhe). Univerziteti u Velikoj Britaniji predstavljaju dobar primer uspešnih univerziteta u oblasti organizovanja konferencija, seminara i sličnih događaja. Za više od dvadeset godina, dva udruženja akademskih institucija na nacionalnom nivou (BUAC i Connect Venues), koja su spajanjem prerasla u jednu organizaciju – Venjumasters (Venuemasters), su uspešno izgradila imidž institucija pogodnih za organizovanje različitih događaja. Ova organizacija, sa više od 100 članova, pruža potencijalnim klijentima besplatne usluge pronalaženja adekvatnih univerzitetskih kapaciteta za organizovanje poslovnih događaja u Velikoj Britaniji, putem centralnog rezervacionog sistema. Osim poslovnih turista, organizacija, 43

takođe, pokušava da animira „klasične“ turiste da tokom raspusta koriste dostupne univerzitetske smeštajne kapacitete. Svake godine u Londonu, Venjumasters organizuje sajam (Venuemasters Exhibition) na kome se okupljaju profesionalni organizatori poslovnih događaja, koji na jednom mestu mogu dobiti sve informacije o akademskim institucijama iz Velike Britanije (http://www.venuemasters.co.uk). 14. SPECIFIČNI OBJEKTI ZA ODRŽAVANJE POSLOVNIH DOGAĐAJA Specifični objekti predstavljaju grupu različitih objekata, u kojima se organizuju poslovni događaji, ali im to nije osnovna funkcija, kao što je slučaj sa, na primer, kongresnim centrima. U ovu kategoriju objekata spadaju muzeji, galerije, pozorišta, sportski objekti, brodovi, dvorci i drugi objekti, koji inače predstavljaju turističke atrakcije, kulturna dobra i drugo, i kojima organizovanje poslovnih događaja zapravo predstavlja dodatni izvor prihoda (Davidson, Cope, 2003). Atraktivnost specifičnih objekata za organizatora poslovnog događaja proizilazi iz jedinstvene atmosfere i elementa zabave (Rogers, 2006), koji dati događaj izdvajaju u odnosu na druge događaje koji se organizuju u objektima čija je osnovna ili jedna od glavnih namena, upravo, organizovanje događaja. Kako je komunikacija u osnovi glavni cilj bilo kog poslovnog događaja, jedinstvena atmosfera i sami objekat mogu podstaći interakciju među učesnicima i doprineti uspešnoj realizaciji događaja. Ipak, glavni nedostatak ovih objekata može biti ograničen kapacitet, nemogućnost prilagođavanja prostora potrebama poslovnog događaja (na primer, u pozorištu je teško obezbediti radni prostor uređen u stilu učionice, sa stolovima) i nedostatak ili ograničenost informaciono-komunikacionih tehnologija (često je na raspolaganju samo projektor i videobim). Sa tog aspekta, ovi objekti prvenstveno imaju pogodnosti za korporativne sastanke, konferencije, seminare i slične skupove sa manjim brojem učesnika, a naročito su atraktivni za učesnike podsticajnih putovanja, za koje bi organizovanje kraće obuke ili seminara u jednom dvorcu sigurno bilo nezaboravno iskustvo. Među specifičnim kapacitetima, posebno se izdvajaju brodovi za krstarenja, koji pružaju kompletan paket aranžman za organizatore poslovnih događaja i učesnike (smeštaj, ishrana, prostor i oprema za poslovne događaje, čitav niz dodatnih usluga u vidu zabavnih i rekreativnih sadržaja za učesnike). Neki brodovi su čak dizajnirani tako da zadovolje potrebe poslovnih turista – u njihovom sastavu se nalaze sale za sastanke sa modernom audiovizuelnom opremom (Davidson, Cope, 2003). Gosling (1999) navodi primer broda „Morski putnik“ (Voyager of the Seas), koji se pojavio na tržištu 1999. godine, i koji može da ugosti događaj veličine do 400 učesnika. Ovaj brod u svom sastavu pored velike sale, koja se može podeliti na manje sale, nudi mogućnost za video-konferencije, sale uređene u školskom stilu (poput učionice, sa stolovima) i prostor za organizovanje izložbi, sajmova. Iako je malo istraživanja koja se bave specifičnim kapacitetima za organizovanje poslovnih događaja, a naročito brodskim kapacitetima, u stručnoj literaturi se kao njihov glavni klijent – kupac, navodi korporativni sektor. Za korporativne sastanke i podsticajna putovanja, kojima kompanije nagrađuju svoje zaposlene za ostvareni poslovni uspeh, svakako su najpogodnija kratka krstarenja, od tri do četiri noći. Takođe, pored korporativnog sektora, značajni klijenti brodskih kompanija su udruženja i akademske institucije, koje nastoje da specifičnom kombinacijom posla i odmora na brodu, privuku veći broj učesnika na događajima koje organizuju. Ipak, budućnost specifičnih objekata, kao kapaciteta za organizovanje poslovnih događaja, je pod velikim znakom pitanja. Ako je glavni motiv klijenta – organizatora, da angažovanjem nekog specifičnog objekta iznenadi učesnike događaja, pruži im jedinstven doživljaj i atmosferu, mala je verovatnoća da će taj isti klijent sledeće godine ili za neki 44

budući događaj zakupiti isti objekat. Bez dugoročne saradnje sa klijentima, specifični objekti bi morali konstantno preduzimati marketinške akcije sa ciljem da privuku nove potencijalne klijente (Davidson, Cope, 2003). Prednosti i nedostaci analiziranih grupa objekata pogodnih za organizovanje poslovnih događaja sažeti su u Tabeli 20. Tabela 16. Prednosti i nedostaci kapaciteta za organizovanje poslovnih događaja Vrsta objekta Kongresni ili konferencijski centri

Prednosti Mogućnost organizovanja događaja sa velikim brojem učesnika, dostupne savremene tehnologije i tehnička podrška, često imaju i izložbeni prostor.

Hoteli

Sve pod jednim krovom, jedinstvena cena za paket usluga (smeštaj, ishrana, konferencijske usluge), ušteda vremena (naročito kod aerodromskih hotela), jer nema transfera.

Univerziteti

Kvalitet usluga prati cenu, naučno okruženje, mogućnost smeštaja, dostupnost sala različite veličine.

Specifični objekti

Jedinstven doživljaj, jedinstvena cena za paket usluga na brodovima.

Nedostaci Obično nemaju smeštajne kapacitete u svom sastavu, ponekad nisu pogodni za manje događaje. Neizbežan kontakt poslovnih i „klasičnih“ gostiju hotela, nisu pogodni za događaje sa više stotina ili 1000 učesnika, naročito u Evropi, nedostatak fleksibilnosti sala za sastanke, nedostatak malih sala. Nedostatak komfora i usluga u poređenju sa hotelima, organizovanje događaja najčešće samo u periodu raspusta, zbog veličine univerzitetskih kampusa, moguća je dezorijentacija u prostoru. Nefleksibilnost usled primarne funkcije i uređenja objekta, obično ne pružaju usluge smeštaja, nema dugoročne saradnje sa organizatorima događaja.

Urađeno prema Davidson, Cope, 2003 15. RAZVOJ I STANJE KONGRESNOG TURIZMA U SRBIJI Intenzivniji razvoj kongresne delatnosti u bivšoj SFRJ započeo je 60-tih godina XX veka. Jugoslavija je 70-tih i 80-tih godina ispoljavala veliku inicijativu i zainteresovanost za ekonomske i društvene efekte ove delatnosti. Početkom 80-ih godina od ukupnog broja međunarodnih kongresa 60% održano je u Evropi, a kod nas u istom periodu oko 1% (Štetić, 1984). Pre skoro trideset godina Beograd je predstavljao jaku kongresnu destinaciju u okviru tadašnje SFRJ. U Sava centru su organizovani brojni značajni svetski kongresi, konvencije, a tome je u najvećoj meri doprinosio politički i ekonomski položaj zemlje u svetu. Zanimljiv je 45

podatak da je u Sava centru za manje od dvadeset godina održano preko 2.000 međunarodnih skupova (Tanasković, 2006). Beograd je do devedesetih godina XX veka imao zapaženo mesto na listi kongresnih destinacija, a Sava centar je bio peti na listi centara u svetu po broju održanih skupova. Vremena su se, međutim, promenila i izgubili smo dotadašnju uspešnu reputaciju kada je održavanje kongresa u pitanju. Raspad Jugoslavije, sankcije i drugi nemili događaji doprineli su da svet zaboravi na nas. Međutim, poslednjih godina Srbija se polako vraća na svetsku kongresnu scenu. Pozicije u svetskim i evropskim organizacijama kongresnih biroa i kongresnih gradova se obnavljaju. Delatnost organizovanja sajmova, konferencija i sličnih manifestacija u regionu Balkana je sve značajnija, te veliki broj međunarodnih organizatora baš tu traži prikladni prostor za organizaciju svojih manifestacija i skupova. Srbija u srcu regiona, svakako je idealna lokacija za kompanije koje žele da svoje poslovanje prošire u regionu jugoistočne Evrope (Tanasković, 2006). Srbija prema broju zakazanih međunarodnih skupova u periodu od 2004. do 2015. godine na ICCA rang listi, zauzima 47. mesto sa svega 0,2% učešća u ukupnom broju zakazanih međunarodnih skupova, za razliku od nekih zemalja u okruženju, poput Mađarske, Slovenije i Hrvatske, koje u datom periodu imaju znatno više zakazanih skupova (Grimmer, 2005). Tabela 17. Broj zakazanih međunarodnih skupova u periodu od 2004. do 2015. godine prema ICCA Broj zakazanih međunarodnih Država skupova 91 Turska 82 Poljska Mađarska

76

Slovenija Hrvatska Rumunija Slovačka

41 35 19 14

Srbija Izvor: Grimmer, 2005

13

Prema Strategiji razvoja turizma Republike Srbije (2005), kongresni turizam predstavlja jedan od prioritetnih oblika turizma, koji može doprineti boljem pozicioniranju Srbije na svetskom turističkom tržištu i promovisanju njene turističke ponude. U cilju promocije Srbije kao destinacije poslovnog i kongresnog turizma i prodaje kongresnih kapaciteta, u okviru Turističke organizacije Srbije osnovan je Kongresni biro Srbije, koji je počeo sa radom sredinom 2006. godine. Projekat razvoja kongresnih biroa u Srbiji, jedan od značajnih projekata koji se razvija uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (United States Agency for International Development - USAID), pretpostavlja da će Srbija vrlo brzo objediniti svoje kapacitete za razvoj kongresnog turizma i u strateški definisanom nastupu zauzeti svoje mesto na svetskom tržištu. Za pripremu projekta formiranja Kongresnog biroa Srbije i izradu akcionog plana za budući razvoj, angažovan je konsultant Geri Grimer (Gary Grimmer) (Kovjanić, 2006). Kongresni biro će direktno sarađivati sa globalnim organizatorima različitih skupova i manifestacija (takozvanim planerima, profesionalnim organizatorima kongresa ali i sa putničkim 46

agencijama) koji odabrane destinacije uključuju u svoje kataloge i baze podataka. Ideja za ovaj projekat potekla je od Sava centra, Beogradskog i Novosadskog sajma, kao i nekoliko agencija specijalizovanih za kongresni turizam. Kongresni biro je najsvrsishodnije rešenje za afirmaciju kongresnog turizma u Srbiji. Najvažnije je da se otvori baza podataka kongresne ponude i da se osmisli proizvod sa kojim se izlazi na tržište (Tanasković, 2006). U cilju promovisanja kongresne ponude Srbije i radi uspostavljanju kontakata sa potencijalnim poslovnim partnerima iz oblasti kongresnog turizma, Turistička organizacija Srbije i zainteresovani predstavnici turističke privrede iz Srbije učestvovali su poslednjih godina na specijalizovanom međunarodnom sajmu turizma - IMEKS 2 (The Worldwide Exhibition for Incentive Travel, Meetings and Events - IMEX) u Frankfurtu. Ovaj sajam, prema podacima iz 2010., okupi preko 3.500 izlagača iz više od 150 zemalja sveta, (http://www.imex-frankfurt.com). Takođe, Kongresni biro Srbije, zajedno sa Kongresnim biroom Beograda predstavljao je kongresnu turističku ponudu Srbije i na Međunarodnoj izložbi kongresnog turizma – EIBTM 3 (Global Meetings and Incentive Exhibition – http://www.eibtm.com/EIBTM) u Barseloni. Nastup na ovom specijalizovanom sajmu je idealna prilika da se promovišu potencijali Srbije kao kongresne destinacije. Za vreme trajanja sajma predstavnici Kongresnog biroa Srbije održe preko 30 sastanaka sa potencijalnim individualnim i grupnim kupcima, kao i sa međunarodnim asocijacijama, agencijama, korporativnim organizatorima, u cilju privlačenja međunarodnih kongresa u Srbiju. Sajam EIBTM okuplja više od 2.700 međunarodnih predstavnika kongresne ponude iz više od 95 zemalja širom sveta (www.serbia-tourism.org; www.minttu.sr.gov.yu). 16. NAJZNAČAJNIJE DESTINACIJE KONGRESNOG TURIZMA U SRBIJI Najbolje pozicionirane kongresne destinacije za organizovanje međunarodnih skupova u našoj zemlji su Beograd i Novi Sad, jer imaju najveće kongresne kapacitete i najlakši transfer. Kongresni turizam je značajan segment turističke ponude Beograda, jer grad raspolaže svim neophodnim resursima za tu vrstu turizma: smeštajni kapaciteti, kongresne sale, sajamske hale, mogućnosti za prateće turističke programe i iskusni kongresni organizatori. Na pozicioniranju Beograda kao kvalitetne kongresne destinacije radi Kongresni biro Beograda, koji je organizaciona jedinica u okviru Turističke organizacije Beograda. Osnovni zadatak Kongresnog biroa je da promoviše Beograd kao kongresnu destinaciju i nizom svojih aktivnosti bitno utiče na uspešan razvoj kongresne delatnosti. Seminari, simpozijumi, kongresi, sajmovi i naučni i stručni skupovi organizuju se tokom čitave godine u više kongresnih i sajamskih objekata u Beogradu, među kojima su najznačajniji Sava centar, Beogradski sajam, Beogradska arena i Expo XXI (Bel expo centar). Pored njih, i veći broj beogradskih hotela ima značajne kongresne kapaciteta (www.tob.co.yu). Sava centar je najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u Evropi, čija delatnost obuhvata organizaciju kongresnih i svih vrsta umetničkih skupova i manifestacija. Izgrađen 1977. godine, Sava centar predstavlja moderan kompleks smešten u jednom od najlepših delova Beograda, udaljen svega pet minuta od centra grada i 15 minuta vožnje                                                              2 3

U daljem tekstu će se koristiti skraćenica IMEKS. U daljem tekstu će se koristiti skraćenica EIBTM.

47

od aerodroma Beograd . U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se hoteli de luks kategorije „Hajat ridžensi“ (Hyatt Regency) i „Beograd kontinental“ (Beograd Continental), koji, zajedno sa Sava centrom čini jedinstven arhitektonski prostor sastavljen od tri celine: poslovna zgrada - objekat A, velika kongresno koncertna dvorana - objekat B i hotel „Beograd kontinental“. Sava Centar raspolaže sa 3.300 m² izložbenog prostora u objektu "A" (foaje kod Svečanog ulaza, i prostor ispred konferencijskih sala) i u objektu "B" (foaje ispred Velike dvorane) i 29.000 m² izložbenog prostora na otvorenom, koji su idealni za komercijalne prezentacije i umetničke manifestacije. Sava Centar raspolaže sa 15 konferencijskih sala različitih kapaciteta (od 20 do 4.000 mesta). Sve sale su opremljene najsavremenijom tehnikom i mogu da odgovore najsloženijim zahtevima klijenata. Uzimajući u obzir raspoložive kapacitete, nivo tehničke opremljenosti i profesionalno iskustvo u ovoj oblasti, Sava Centar ima značajnu poziciju i lidersku ulogu u razvoju kongresne industrije u regionu. Sava Centar klijentima i posetiocima pruža i dodatne usluge, koje su sastavni deo profesionalne kongresne organizacije (štampanje, sopstvena IT mreža, digitalna telefonska centrala, internet, ketering usluge, profesionalno obezbeđenje, parking...), što ovaj objekat čini multifunkcionalnim i jedinstvenim. Sava centar je savremeni centar izuzetne domaće i međunarodne reputacije koji već tri decenije uspešno organizuje najveće međunarodne kongresne skupove i umetničke manifestacije. U Sava centru je do sada održano preko 7.000 domaćih i međunarodnih skupova i manifestacija sa više od 1.500.000 učesnika, kao i oko 8.000 kulturnih događaja kojima je prisustvovalo više od 7.000.000 posetilaca. Sava centar je bio domaćin niza velikih međunarodnih kongresnih skupova kao što su Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji - KEBS, Generalna skupština Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, Generalna skupština Uneska, IX Samit nesvrstanih zemalja, Skupština Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj - EBRD (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD), Svetski kongresi rudara, ortopeda, stomatologa, hirurga. U njemu se, već godinama, održavaju značajne kulturne manifestacije kao što su FEST, BEMUS, BITEF, i gostuju najveća imena svetske umetničke scene. Sava centar raspolaže timom profesionalnih organizatora spremnih da organizuju najsloženije manifestacije u samom centru i van njega. Iskustvo i znanje koje poseduje garancija su uspeha u organizaciji i realizaciji mnogih skupova. Klijent će biti uspešno vođen kroz sve aspekte skupa, od planiranja, izrade preliminarnog budžeta preko koordiniranja širokog spektra usluga tokom pripreme i realizacije skupa. Sava centar je član većeg broja međunarodnih kongresnih i umetničkih asocijacija, kao što su ICCA, Međunarodno udruženje kongresnih centara (The International Association of Congress Centres-AIPC) i Međunarodno društvo scenskih umetnosti (International Society of the Performing Arts - ISPPA) (www.savacentar.com).

48

Tabela 18. Najznačajniji skupovi održani u Sava centru u periodu od 1977. do 2009. Godine 1977-1981 ƒ ƒ

KEBS – Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji MINESPOL II - Ministarska konferencija za nauku i tehnologiju Evrope i Severne Amerike ƒ XXXIV skupština Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda ƒ IV svetski kongres medicine, informatike i bibliotekarstva ƒ UNESCO - XXI Generalna skupština UN za obrazovanje, nauku i kulturu ƒ IX svetski kongres preventivne i socijalne medicine 1982-1986 ƒ XI svetski kongres rudara ƒ AIPC - Godišnja skupština Međunarodnog udruženja kongresnih centara ƒ UNCTAD - VI konferencija komiteta za trgovinu i razvoj ƒ AIT – 86. Generalna skupština međunarodnog saveza za turizam ƒ FOREX - 26. kongres međunarodne asocijacije deviznih posrednika ƒ ICCA - Međunarodni seminar „Savremena kretanja na kongresnom tržištu“ ƒ FDI - 73. svetski kongres međunarodne federacije stomatologa ƒ FISITA - 21. svetski kongres automobilskih inžinjera i tehničara ƒ INTERPOL – 55. zasedanje Generalne skupštine ƒ AIMAS - XXXIV svetski kongres kosmičke i vazduhoplovne medicine 1987-1991 ƒ EAEG – 49. kongres evropske asocijacije geofizičara ƒ XIV ICCA Category Workshop ƒ ESOC - VI evropski simpozijum o organskoj hemiji ƒ V svetski kongres ergooftalmologa ƒ IX samit nesvrstanih zemalja ƒ ICA - XIII međunarodni kongres o akustici ƒ IATA - 19. međunarodna konferencija Public relations komiteta ƒ VII evropski kongres neurofarmakologa ƒ XI kongres Međunarodnog udruženja maksilofacijalnih hirurga ƒ FIT - XII kongres međunarodne federacije prevodilaca 1992-1996 ƒ Ministarski sastanak nesvrstanih zemalja - Bali ƒ III Kongres asocijacije za međubalkansku saradnju žena ƒ IX balkanski kongres sportske medicine 1997-2001 ƒ Svetski kongres o rehabilitaciji u psihijatriji ƒ II kongres stomatologa Balkana ƒ I evropski kongres iz hiperbarične medicine ƒ EUCARPIA – XVIII međunarodna konferencija o oplemenjivanju kukuruza i sirka ƒ I međunarodna konferencija o zaštiti životne sredine 2002-2008 ƒ Eurovision – Song contest ƒ World Congress and 57. General Assembly of the International Press Institute – IPI ƒ Meeting of the English Language Teachers Association - ELTA 49

ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ

16. Telekomunikacioni forum - TELFOR 39. Kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju -KGH 6th Ministerial Conference: “Environment for Europe” EU – The first 50 years Regional Conference on Cyber Crime 18th Annual General Meeting of the Society of Mining Professors – SOMP 2007 4th European Congress for Colposcopy and Cervical Pathology 57 Session of the WHO – World Health Organization-Regional Office for Europe WHO/EURO WASCON 2006 – 6th International Conference on the Environmental and Technical Implications of Constructions with Alternative Materials SEE broadband Conference European School of Oncology – ESO 2006 - Evidence Based Management of Lung Cancer Advanced Colposcopy Course Stability Pact for South Eastern Europe – Meeting of the Regional Table and Working Tables 18th Congress of Carpathian-Balkan Geological Association – 18th CBGA 14th Annual Meeting of the European Bank for Reconstruction and Development – EBRD 10th Annual Congress of the European College of Sport Science 6th European Coal Conference – ECC EESNET – III Međunarodni Kongres semenara 9th Central European Congress of Coloproctology and 4. Symposium of Coloproctology of Yugoslavia 5th Congress of the Balkan Union of Oncology 10th Congress of the Balkan Stomatological Society – BaSS

2009 ƒ World University President Summit - WUPS 2009 ƒ VI Međunarodni festival vina ƒ XVIII Kongres dermatovenerologa Srbije sa međunarodnim učešćem ƒ 31st General Assembly of the International University Sports Federation - FISU ƒ The International Diaspora Youth Leadership Conference 2009 ƒ VIII Kongres Srpskog veterinarskog društva i veterinarske komore ƒ The First International Symposium on Neurocardiology - NEUROCARD ƒ 33rd Meeting of the European Strabismological Association - ESSA ƒ 16th International Meeting of the European Society of Gynaecological Oncology ESGO ƒ EAGE Postgraduate Course: The journey from Inflammation to Cancer in the Digestive System & XI European Bridging Meeting in Gastroenterology ƒ 17. Telekomunikacioni forum - TELFOR ƒ VI Simpozijum oralnih hirurga i implantologa Srbije ƒ 46. Kancerološka nedelja ƒ Sinergija 2009 ƒ 40. Međunarodni Kongres o grejanju, hlađenju i klimatizaciji - KGH ƒ 6. Srpski kongres o šećernoj bolesti Izvor: www.savacentar.com

50

Beogradski sajam je najveća sajamska institucija u Srbiji. Svojim kapacitetima i kadrovima, Sajam je osposobljen da zainteresovanim poslovnim partnerima pruži najraznovrsnije usluge. Ima 14 sajamskih hala sa 100.000 m2 izložbenog i poslovnog prostora, otvoreni izložbeni prostor površine 35.363 m2 i prateće ugostiteljske i druge objekte. Od konferencijskih sala, Beogradski sajam raspolaže sa Svečanom salom u Upravnoj zgradi (140 sedišta), Velikom salom (300 sedišta) i Malom salom (50 sedišta) u Hali 14 (www.kongresniturizam.com). Na Sajmu se održava oko 30 redovnih sajamskih manifestacija godišnje, i mnoge priredbe su učlanjene u ugledne međunarodne organizacije. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, Međunarodni sajam odevanja, Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije i Međunarodni sajam građevinarstva članovi su Međunarodne unije sajmova (Union des Foires Internationales - UFI). Međunarodni sajam automobila je registrovan od strane Stalnog biroa proizvođača motornih vozila (Organisation Internationale des Constructeurs d’Automobiles - OICA). Međunarodni sajam turizma je član Evropske asocijacije turističkih poslovnih sajmova (European Tourism Trade Fairs Association - ETTFA) od 2003. godine. Beogradski sajam je od 2001. godine član i Centralnoevropske asocijacije sajmova (Central European Fair Alliance - CEFA). Takođe, osnivač je Svetskog trgovačkog centra Beograd, koji je član Asocijacije svetskih trgovačkih centara (World Trade Centers Association - WTCA) sa sedištem u Njujorku. Ova asocijacija povezuje najznačajnije tačke međunarodne trgovine u najsavremeniji komunikacijski sistem i omogućava kontakte sa poslovnim ljudima i firmama iz više od 330 gradova članica Asocijacije iz preko sto zemalja. Svetski trgovački centar Beograd raspolaže poslovnim informacijama iz celog sveta, bavi se organizacijom trgovačkih misija i edukativnih programa; ima pristup poslovnim informativnim sistemima, a ugled ovog centra u okviru Asocijacije pruža osnovu za podršku domaćim preduzećima u izlasku na svetsko tržište. Pored redovnih manifestacija pod kupolama Beogradskog sajma održavaju se brojne izložbe, koncerti, naučni i specijalizovani skupovi (www.sajam.co.yu; www.tob.co.yu). Beogradska arena je otvorena 2004. godine kao najveći i najsavremeniji kompleks za sve vrste masovnih sportskih, zabavnih, kulturnih, sajamskih i kongresnih događaja. Nalazi se u centralnom, poslovnom delu Novog Beograda, neposredno pored auto-puta E70/E75, na samo 15 minuta od aerodroma „Nikola Tesla“. U neposrednoj blizini su hoteli Hajat ridžensi, Kontinental Beograd i hotel In Beograd, a centar grada je udaljen svega 10 minuta vožnje. Sa ukupnom površinom od 48.000 m2 i ukupnim kapacitetom od 20.000 do 25.000 posetilaca, u zavisnosti od događaja, Arena se nalazi među najvećim višenamenskim centrima u Evropi (www.arenabeograd.com). Prostor namenjen novinarima je višenamenski i prvenstveno se koristi za održavanje važnih press konferencija. Kao takav obuhvata tri sale i to veliki i mali press centar, kao i press salu. Veliki press je sastavljen od dve celine ukupne površine 630m2 i raspolaživih 275 mesta. Prvi deo press centra ima 160 radnih mesta koji su opremljeni telefonskom i internet mrežom dok se u drugom delu nalazi sala za održavanje press konferencija sa raspoloživih 115 mesta. U press centru je moguće koristiti usluge keteringa, celokupnu prateću opremu (tehničku) za promociju navedenog događaja. Jedan od pratećih sadržaja za realizaciju tražene manifestacije je i izrada biltena, štampanje potrebne dokumentacije kao i plasman istih. Dosadašnja namena ove sale koristila se za održavanje kongresa, sajamskih i drugih skupova, okruglih stolova, prezentacija i sl. Na istom nivou na samo dvadesetak metara od glavne press sale nalazi se i Mali press koji raspolaže sa oko 50 radnih mesta. Takođe višenamenska prostorija koja se trenutno koristi za sastanke, velike kolegijume, kao i intervjue učesnika programa u Areni. Obe prostorije su

51

namenjene i za komercijalizaciju tj. iznajmljivanje u svrhe koje su optimalno izvodljive u odnosno na predstavljen kapacitet i vešestruku namenu. U poslovnom delu Novog Beograda, u blizini Beogradske arene, otvoren je i novi savremeni kongresni centar „EXPO XXI“ (Belexpocentar) kao deo Ekspomedija grupe (Expomedia Group) lanca međunarodnih centara EXPO XXI u čijem se sastavu nalaze centri u Varšavi, Kelnu, Amsterdamu i Nju Delhiju. Koristeći iskustva drugih centara, „EXPO XXI“ pruža visoki nivo usluge i ispunjava najzahtevnije uslove današnjih organizatora. Multifunkcionalni prostor sa 2.500 m2 bez potpornih stubova, može biti prilagođen za potrebe konferencija, kongresa i seminara, koji mogu da ugoste oko 5.000 učesnika. Belexpocentar nosi titulu najmlađeg konferencijskog i izlagačkog centra u Srbiji. Odlikuje ga moderan izgled i mogućnost adaptiranja prema vašim potrebama kao ni jedan drugi prostor koji trenutno postoji u Beogradu. Belexpocentar je do početka 2010. godine bio deo EXPO XXI Asocijacije Izložbenih i Konferencijskih Centara. Od otvaranja 2007. godine pa do sada u hali Belexpocentar je održano preko 2000 različitih događaja i konferencija različitog karaktera. Pored raznih sajmova, kulturnih događaja, poslovnih i društvenih okupljanja u Belexpocentar hali izdvojili bismo gostovanja muzičkih zvezda kao što su grupa Faithless, DJ Bob Sinclar, James Blunt zatim godišnje proslave banaka među kojima su Komercijalna, Intesa, FinDomestic, UniCredit, Raiffeisen banka, preko velikana automobilske industrije poput Mercedesa i Audija, pa sve do najvećih robnih marki Nike, Puma, Pal Zileri i mnogih drugih (http://www.belexpocentar.rs). Belexpocentar hala ima mogućnost pregrađivanja lakim pregradama, uz izvedene instalacije (struja, telefon, internet) u media kanalima na celoj podnoj površini. Tabela 19. Kapacitet Belexpocentra

Sala/soba

UKonf. Učionica Pozorište Banket Koktel m2 oblik 3.000 1.500 3.000 2.500

Belexpocentar hala Izvor: http://www.belexpocentar.rs

Prednosti Belexpocentar hale: • Fleksibilnost prostora i najsavremenija tehnologija omogućavaju da se prostor osmisli prema potrebama organizatora. • Kompletna podrška organizatorima kroz tehničke usluge, smeštaj, ketering, transfere, marketing i organizaciju press konferencija. • Mogućnost organizovanja skupova za više hiljada posetilaca (koncert, kongresi, sajmovi, svečane večere). • Mogućnost organizovanja sastanaka i seminara do 200 učesnika u konferencijskim salama Holiday Inn-a. • Direktna veza sa Holiday Inn hotelom, gde klijenti mogu radi njihove udobnosti rezervisati smeštaj. • Konstrukcija hale bez potpornih zidova, i sa izvedenim tehničkim priključcima i klimatizacijom. • Primena najstrožih evropskih propisa vezanim za bezbednost (sprinkler sistem protivpožarne zaštite sa automatskim javljačima požara). 52

•

Garažni parking za 87 vozila i dodatni parking za 80 vozila u krugu hale Belexpocentar.

Tabela 20. Najznačajniji hoteli za održavanje skupova u Beogradu Hotel

Kategorija Broj soba

Maksimalan Broj sala kapacitet za za sastanke sastanke

Hajat ridžensi

5*

301

8

700

Holidej in (Holiday Inn)

4*

140

8

1.500 4

Kontinental Beograd

4*

415

8

750

176

7

600

104

5

120

90

6

400

Best vestern hotel M 4* (Best Western Hotel M) Best vestern hotel Šumadija (Best 4* Western hotel Šumadija) 4* Slavija Lux Balkan Admiral klub

4* 4*

81 17

2 3

250 300

Mažestik (Majestic)

4*

87

3

80

Palas (Palace) In Moskva

4* 4* 4*

85 187 130

3 5 3

150 120 400

Prezident

4*

27

1

250

3* 120 4 100 Park 3* 330 3 350 Srbija 3* 60 2 300 Union Izvor: Belgrade, Serbia, Meetings and Conventions, Planner’s Guide 2007, Tourist Organization of Belgrade, http://test.tob.co.yu/images/download/bg-conventions.pdf Prema podacima Kongresnog biroa Beograda iz 2007. godine, kapacitete za održavanje različitih skupova u Beogradu ima 19 hotela, s tim da se neki od njih renoviraju, te su privremeno zatvoreni. Otvaranjem Sajamsko-kongresnog i poslovno-trgovačkog centra „Master“ na Novosadskom sajmu 2006. godine su uvećani kongresni kapaciteti Novog Sada. Novi objekat sa 28.000 m² ekskluzivnog višenamenskog prostora pruža vrhunsku uslugu poslovnim ljudima koji zahtevaju da na jednom mestu dobiju čitav niz visoko-profesionalnih usluga i to na nivou evropskih kongresnih centara. Kongresni kompleks raspolaže sa 1.200 mesta, ali se                                                              4

  Hotel Holidej In je fizički povezan sa kongresnim centrom „EXPO XXI“, što omogućava organizaciju događaja koji mogu imati i do 1.500 učesnika.  

53

sistemom pokretnih zidova ovaj prostor po potrebi može pretvoriti u sedam manjih kongresnih sala (www.sajam.net). Kongresni centar "Master" je prestižni prostor na Novosadskom sajmu, koji omogućava visoko profesionalno organizovanje kongresa, konferencija, simpozijuma, seminara, promocija, prezentacija, korporativnih svečanosti, modnih revija i sličnih događaja. Kongresni centar "Master", ukupne površine 11.000 m2, čine šest malih i Velika sala, višenamenska aula, izložbena hala i restoran. Ono što ga izdvaja od drugih objekata te namene jeste multifunkcionalnost prostora. U njemu mogu da se organizuju događaji za 100, 200, 350, 400, 600, 800 i 1.000 ljudi. Hala "Master" može da primi 4.000 ljudi u kongresnoj i do 8.000 ljudi u koncertnoj varijanti. Kongresni centar "Master" pruža organizacionu, tehničku i ketering podršku organizatorima događaja. Kongresni centar "Master" radi 365 dana u godini. Velika i šest manjih savremeno opremljenih kongresnih sala smeštene su na 2.208 m2. Velika sala raspolaže vrhunskim uslovima za održavanje skupova, kojima može da prisustvuje do 350 učesnika. Male sale mogu da prime do 100 ljudi, ali zahvaljujući pokretnim zidovima mogu se spojiti u veće prostore do 200, 400, 600, 800 i 1.000 osoba. Moguće je istovremeno održavanje dva skupa za 1.000 i 350 ljudi. Sve sale su klimatizovane i opremljene audiovideo opremom. Aula je zatvoreni prostor glavnog ulaza na Novosadski sajam, u "Master" centru. Pogodna je za organizovanje većih skupova, promocija, modnih revija, izbora za mis i gala večera, a može da primi do 1.500 ljudi. Direktno povezuje Halu "Master" i Halu 1, dve najveće i najatraktivnije hale Novosadskog sajma. U Auli se nalaze blagajne, akreditacioni pultevi, informacione table, izlagački servis, sanitarne i tehničke prostorije. Stepenište, pokretne stepenice i lift obezbeđuju komunikaciju između prostornih celina. Na gornjoj etaži Aule je glavni sajamski restoran sa 280 mesta, koji je povezan s kongresnim salama, a u prizemlju Aule može se poslužiti još 600 osoba. Hala "Master"- za potrebe velikih kongresnih skupova i konvencija, izložbena hala može da primi do 4.000 učesnika. Ukoliko se organizuju javni skupovi i koncerti, hala može da primi i do 8.000 ljudi. Hala se može opremiti najsavremenijim tehničkim uređajima. Kongresni centar "Master" obezbeđuje korporativnu komunikaciju s javnošću uoči, tokom i posle organizacije događaja. Kreiranjem strategije i savetovanjem o nastupu u javnosti omogućeno je: • organizovanje pres konferencija, • izrada pres materijala, • pres i video kliping, • monitoring medija, • izrada posebnih projekata (radijski i televizijski spotovi, filmovi), • organizacija specijalnih događaja (poslovnih susreta, stručnih i naučnih skupova), • izrada veb prezentacije događaja Sale Kongresnog centra "Master" opremljene su savremenom audio-video opremom. Kompletan prostor je klimatizovan. Govornice i predsedavajući stolovi su opremljeni mikrofonima, monitorima i priključcima za laptop. Plafonski zvučnici, plafonska kamera, uređaji za simultani prevod, bežični mikrofon, režijska soba, video bimovi, takođe su deo opreme sala. U Velikoj sali ima dve plafonske kamere i dva video bima. Na plazma monitorima, koji stoje ispred sala, moguće je najaviti događaje, kao i prenositi dešavanja u salama. Ukoliko se pomeranjem zidova male sale spoje u veći prostor, tehnička podrška se prilagođava potrebama. Za prezentaciju proizvodnog asortimana obezbeđen je i izlagački prostor. Između ostalog u tehničke usluge spada i multimedijalna podrška, bežični internet,

54

simultani prevod i prevod materijala, akreditacija učesnika (http://www.kongresniturizam.com/templejti/master.php?id=326).

kao

i

garderoba 

Tabela 21. Kapaciteti Master centra u Novom Sadu

UTBanket Koktel Ukupno Učionica Konferencija Kvadrat Pozorište oblik oblik stil stil m2 350 360

Velika sala Sala 1, 2, 3, 4, 32 24 40 24 40 100 5, 6 Sale 1+2, 3+4, 32 74 32 74 200 5+6 (bez 48 hodnika) Sale 3 + 4 + 5 230 600 + 6 spojene Sale 1, 2, 3, 4, 400 1000 5 i 6 spojene Hala „Master“ 4000 1.600 Aula 400 600 Restoran 280 VIP 1 30 20 30 24 32 80 VIP 2 Izvor: http://www.kongresniturizam.com/templejti/master.php?id=326

-

96

-

192

-

744

-

1.116

1.500 600 60 40

5.970 1.590 883 92 50

Takođe, Novosadski univerzitet, Sportsko-poslovni centar „Vojvodina“ (Spens) sa savremeno opremljenim amfiteatrom i konferencijskom salom, te hotel Park (5*) u neposrednoj blizini „Master centra“, pružaju mogućnosti za organizovanje konferencija, seminara i drugih skupova različitog karaktera. Osim Beograda i Novog Sada, kao značajne destinacije za organizovanje kongresa i drugih skupova, prvenstveno nacionalnog i regionalnog karaktera, promovišu se i Subotica sa Palićem, Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka banja, Vršac i Niš. Zlatibor predstavlja jedan od vodećih planinskih centara u Srbiji. Ima sadržaja za odmor i rekreaciju tokom cele godine, a na njemu se takođe uspešno organizuju nacionalne i regionalne konferencije. Hotel „Palisad“ sa 450 soba je najveći u gradu i renoviran je u avgustu 2005. godine. Centar „Srbija“, gradski konferencijski centar sa 600 mesta, je bivša bolnica, rekonstruisana za potrebe organizovanja skupova 1984. godine. Najviše sastanaka nacionalnog karaktera se upravo tu održava. Medicinski centar „Čigota“, sa 180 soba i salom za konferencije od 350 mesta, je domaćin nacionalnih i regionalnih konferencija iz oblasti medicine. Pored Zlatibora, i Kopaonik ima idealne uslove za kongresni turizam tokom cele godine. Geneksovo apartmansko naselje Konaci „Sunčani vrhovi“, sa šest međusobno povezanih celina, izgrađeno u stilu starih manastirskih konaka sa po tri do pet spratova, koji polukružno zatvaraju centralni uređeni trg, ima 393 apartmana različitog tipa, sa ukupno 1.491 ležajem. U apartmanskom naselju smešten je i poseban polivalentni Kongresni centar. 55

U vrlo atraktivnoj kuli Konaka nalazi se velika kongresna sala kapaciteta 450 mesta i više manjih sala (TV sala - 60 mesta, Jugoturs holidej klub (Yugotours Holliday Club) - 160 mesta, Prezident sala - 30 mesta) prvenstveno namenjenih i moderno opremljenih za organizovanje kongresa, simpozijuma i seminara (www.kopaonik-genex.co.rs). Vrnjačku Banju, vodeći banjski centar u Srbiji, godišnje poseti oko 100.000 ljudi, od čega 15.000 čine učesnici 350 konferencija. Jedinstvena obeležja grada i blizina istorijskih i arhitektonski značajnih manastira čini ovaj centar atraktivnim za organizovanje skupova nacionalnog i regionalnog karaktera. Najveći centar za plenarne sastanke u Banji ima 1.200 mesta i 760 m² izložbenog prostora. Vrnjačka Banja ima 24 hotela sa oko 3.000 soba (Grimmer, 2005). Vršac je sedište najveće farmaceutske kompanije „Hemofarm“ u Srbiji, što bi moglo da predstavlja logičnu vezu za privlačenje firmi u regionu za organizovanje sastanaka u domenu medicine u ovom gradu. U gradu se nalazi moderan sportsko-poslovni centar „Milenijum“ („Millenium“) sa 3.600 mesta, projektovan po najvišim svetskim standardima. Zahvaljujući velelepnoj dvorani Centra, grad Vršac postao je jedan od domaćina Evropskog prvenstva u košarci 2005. godine. Na površini od 11.800 m2, Centar pruža mogućnosti za organizaciju vrhunskih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja. Tehnički je opremljen na najvišem nivou. U okviru „Milenijuma“ posluje turistička agencija „Milenijum travel“ („Millenium travel“), koja se bavi prodajom avio karata, organizovanjem poslovnih i sportskih putovanja, obezbeđivanjem poslovnih viza, prodajom aranžmana, organizovanjem transfera i receptivnim turizmom (www.vrsac.com). Neposredno iznad sportsko-poslovnog centra „Milenijum“, smešten je hotel „Vila Breg“ (5*), kapaciteta 44 sobe i četiri apartmana. Za održavanje seminara, kongresa i poslovnih sastanaka, hotel nudi Veliku kongresnu salu, kapaciteta 140 mesta, sa neophodnom video opremom (projektorima i plazma ekranima), kao i opremom za simultano prevođenje. Višenamenska banket sala, kapaciteta do 60 mesta, prigodna je za organizovanje svih vrsta proslava i koktela, a po potrebi se pretvara u salu za svečanu večeru do 40 mesta. Dve dodatne sale za sastanak, kapaciteta šest, odnosno 18 mesta, takođe, poseduju vrhunsku tehničku opremu. U biznis (poslovnom) centru, koji je opremljen desk-top računarima, obezbeđen je pristup internetu. Hotel pruža sve mogućnosti za poslovne susrete, ali i za opuštanje i zabavu. Vršac je član Federacije karnevalskih gradova Evrope (Foundation European Carnival Cities - FECC). Kao jedan od pet gradova u Srbiji, pored Beograda, Pančeva, Vrnjačke Banje i Bele Crkve, uvršten je u porodicu 50 zemalja sveta. Prednosti ulaska u svet karnevalskih zemalja označavaju otvorena vrata za nastupe karnevalista u gradovima Evrope, ali i njihov dolazak u Vršac, čime ovaj grad dobija na turističkoj promociji. Vršac je u ovu asocijaciju uvršten zahvaljujući dugogodišnjoj tradicionalnoj privredno-turističkoj manifestaciji „Dani berbe grožđa“ (http://arhiva.glas-javnosti.co.rs).

56

Tabela 22. Kapaciteti sala hotelsko-kongresnog i poslovnog centra „Galerija“ u Subotici u zavisnosti od stila postavke

Stil U-oblik

TBanket Koktel Površina Učionica Konferencija Kvadrat Pozorište oblik stil stil (m2)

Sala Berlin 15 20 30 Budimpešta 15 20 30 London 15 20 30 Moskva 15 20 30 Subotica 60 60 80 Rim 200 Balska dvorana Atrium (otvoreni prostor) VIP klub Predsednička kancelarija Izvor: www.kongresniturizam.com

25 25 25 25 60 -

20 20 20 20 60 -

40 40 40 40 100 400

-

60 60 60 60 130 500

60 60 60 60 140 540

-

-

430

400

500

570

-

-

500

12

10

-

12

20

28

8

-

-

-

-

30

1.000 1.300

Subotica sa Palićem, zahvaljujući povoljnom saobraćajno-geografskom položaju na drumsko-železničkom koridoru X, neposrednoj blizini granice sa Mađarskom, kao i bogatom kulturnom nasleđu i zaštićenim prirodnim dobrima u okolini, predstavlja destinaciju na kojoj se godišnje održi oko 200 nacionalnih i regionalnih konferencija. U samom centru Subotice 2007. godine je otvoren hotelsko-kongresni i poslovni centar „Galerija“ ("Galleria") sa četiri zvezdice, čime su uvećani i smeštajni i kongresni kapaciteti grada. Ovaj objekat površine 29.000 m2 čine tri jedinice: hotel, poslovni centar i tržni centar koje povezuje natkriveni atrijum. U sastavu hotela se nalazi sedam kompletno opremljenih, klimatizovanih sala namenjenih za seminare, konferencije i kongrese. Raznolikost sadržaja, visok kvalitet usluga i koncept „sve na jednom mestu“ čine Galeriju idealnim mestom za organizovanje skupova (http://www.galleria-center.com). Hotel „Patrija“ (4*) u Subotici raspolaže sa kongresnom dvoranom kapaciteta 250 mesta. Kongresne kapacitete Palića čine: Eko-centar sa 120 mesta i neophodnom opremom za organizovanje skupova, Velika terasa sa 600 mesta, koja se renovira, i restoran „Mala gostiona“ (4*), koji u svom sastavu ima kongresni servis. Uz ovaj restoran nalaze se dva hotela „Park“ i „Jezero“ (4*), kapaciteta 118 ležaja. U njihovoj neposrednoj blizini smešten je i hotel „Prezident“, sa 80 ležaja i salom za sastanke, u kojoj je moguće organizovanje malih skupova do 50 učesnika.

57

Tabela 23. Kapaciteti kongresnog centra u restoranu „Mala gostiona“ na Paliću

Stil

UTBanket Koktel Površina Učionica Konferencija Kvadrat Pozorište oblik oblik stil stil (m2)

Sala Vermeš 60 60 50 70 70 110 50 70 87 Paligo 60 60 60 70 60 120 60 90 100 Palus Kosta 30 30 20 30 25 50 20 30 45 Medaković Salon Elitte 8 10 8 12 8 15 8 8 24 Lovački 15 30 salon Paligo Palus + 80 80 90 90 240 130 150 145 Kosta Medaković Izvor: www.kongresniturizam.com Promovisanje kongresne ponude Srbije, oglašavanje u vodećim svetskim časopisima iz oblasti kongresnog turizma, te učestvovanje na specijalizovanim sajmovima kongresnog turizma (IMEKS i EIBTM) predstavlja primarne zadatke Kongresnog biroa Srbije, sa ciljem privlačenja velikih međunarodnih skupova u zemlju. Očekuje se da će i u budućnosti Beograd i Novi Sad biti vodeće kongresne destinacije u Srbiji. Oni su predstavljeni u okviru Organizacije evropskih gradova (European Cities Tourism - EST) kao nove atraktivne destinacije, koje tek treba otkriti, što je uz konkurentne cene, velika prednost Srbije. 17. TRŽIŠTE KONGRESA U MAĐARSKOJ – STUDIJA SLUČAJA Nacionalni turistički biro Mađarske prikuplja podatke od 2001. godine, radi praćenja promena i trendova na mađarskom tržištu poslovnih događaja. U saradnji sa oko 370 partnera, prikupljeni su podaci i izvršena je analiza međunarodnih kongresa, prema ICCA kriterijumima, i korporativnih događaja održanih u 2009. godini. Prema podacima Centralnog statističkog biroa, 29% stranih posetilaca u Mađarskoj u 2009. godini posetilo je zemlju iz poslovnih razloga ili zbog učestvovanja na konferencijama. Te godine je u Mađarskoj održano 356 međunarodnih kongresa i 90 međunarodnih sajmova i izložbi, što je 33% manje održanih međunarodnih konferencija, odnosno 58% više održanih sajmova i izložbi, u odnosu na 2008. godinu. Iz tabele 6 uočava sa da od 2004. godine, kada je Mađarska postala članica Evropske Unije, raste broj održanih međunarodnih kongresa, sve do 2009. godine, kada usled ekonomske recesije, dolazi do već pomenutog pada u broju održanih međunarodnih kongresa, dok broj međunarodnih sajmova i izložbi od 2004. godine konstantno beleži rast. U 2009. godini, prosečan broj učesnika po kongresu bio je 230, dok se procenjuje da je ukupan broj učesnika na svih 356 međunarodnih kongresa iznosio više od 82.000. Dužina trajanja kongresa u proseku je bila 3,3 dana, što znači da su učesnici međunarodnih kongresa proveli 1.175 dana u Mađarskoj.

58

Tabela 24. Međunarodni kongresi i sajmovi u Mađarskoj od 2002. do 2009. godine Godina

Broj međunarodnih kongresa

Broj međunarodnih sajmova i izložbi

2002. 370 22 2003. 350 17 2004. 326 23 2005. 340 24 2006. 431 29 2007. 485 32 2008. 531 57 2009. 356 90 Izvor: Hungarian Convention Bureau, 2009

Prosečna dužina trajanja kongresa 3,6 3,1 4,0 4,0 4,5 4,3 3,9 3,3

Kada je reč o vremenskoj distribuciji navedenih kongresa u 2009. godini, najveći broj je organizovan u martu, septembru i oktobru, sa najmanje 40 kongresa mesečno, što znači da je u ova tri meseca skoncentrisano oko 40% svih održanih kongresa u 2009. godini. Kada se analizira oblast, odnosno tema kongresa, zaključuje se da je u 2009. godini, najveći broj kongresa bio iz oblasti medicine, a potom iz ekonomije, nauke i informacionih tehnologija. Najviše kongresa je održano u kongresnim hotelima (74,7%), što je nešto manje u odnosu na 2008. godinu kada je 77,3% kongresa bilo u ovakvim objektima. Kongresni centri ugostili su 13,1% međunarodnih sastanaka, dok su univerziteti i druge naučne institucije učestvovale sa 8,1%. Ostatak međunarodnih kongresa (4,1%) je održan na mestima druge namene. Prema geografskoj distribuciji, najveći broj međunarodnih kongresa u 2009. godini održan je u Budimpešti (73%), što ukazuje na veliku centralizaciju kongresnog turizma na mađarsku prestonicu, ali ovaj podatak ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da su glavni gradovi zbog infrastrukture, kapaciteta, različitih usluga i sadržaja vodeće kongresne destinacije širom sveta. Pored Budimpešte, međunarodni kongresi se održavaju i u Segedinu, Debrecinu, Pečuju i turističkoj regiji jezera Balaton, ali u veoma malom, gotovo neznatnom broju. Prosečna dužina trajanja kongresa u 2009. godini iznosila je 3,3 dana, naspram 3,9 dana u 2008. godini. Najviše kongresa (57,9%) je trajalo dva ili tri dana, 22,6% je trajalo od četiri do pet dana, a samo 8,6% od svih održanih kongresa je trajalo jedan dan. Broj kongresa koji su trajali šest ili više dana je opao sa 22,1% u 2008. godini na 10,9% u 2009. godini. U 2009. godini, prema broju učesnika dominiraju manji međunarodni kongresi sa 50 do 100 učesnika (42,6%), potom slede kongresi sa 101 do 250 (36,2%), dok je kongresa sa 251 do 500 učesnika znatno manje (11,8%), a svega 5,9% kongresa je imalo od 501 do 1000 učesnika. Samo osam međunarodnih kongresa u Mađarskoj je imalo više od hiljadu učesnika u 2009. godini, što ukazuje i potvrđuje postojanje trenda manjih i kraćih kongresa. U poslednjih nekoliko godina, broj stranih učesnika na kongresima u Mađarskoj beleži rast. U 2007. godini stranci su činili 69% učesnika kongresa, u 2008. 76,9%, da bi u 2009. godini činili 79,1% ukupnog broja učesnika kongresa. Među svim održanim kongresima u Mađarskoj, skoro svaki drugi je organizovan ili naručen od strane mađarskih kompanija ili neprofitabilnih udruženja. Kongresi organizovani od strane britanskih kompanija ili neprofitabilnih udruženja u 2009. godini beleže pad u odnosu na 2008., dok su porasli oni organizovani od strane kompanija ili udruženja sa prostora Severne Amerike, iz Nemačke, Francuske, Belgije, Švajcarske, Austrije i Češke, 59

pretpostavljamo zbog nižih troškova organizovanja događaja i nižih cena usluga u Budimpešti u odnosu na Beč, Prag ili Pariz, ali i zbog sve veće atraktivnosti Mađarske kao turističke destinacije na međunarodnom turističkom tržištu. Pored međunarodnih događaja koji ispunjavaju kriterijume ICCA i UIA, značajan udeo na tržištu poslovnih događaja u Mađarskoj čine „ostali“ događaji, odnosno konferencije, sastanci i slični skupovi sa manje od 50 učesnika i manje od tri nacionalnosti po događaju. U 2009. godini, 195 partnera Mađarskog kongresnog biroa je organizovalo 15.758 „ostalih“ događaja sa više od 824.000 učesnika. Skoro polovina ovih događaja (44,6%) je održana u kapacitetima van Budimpešte, što je znatno povoljnija situacija u odnosu na međunarodne događaje koji su skoncentrisani u Budimpešti (Hungarian Convention Bureau, 2009). Promociju Mađarske kao destinacije za poslovne događaje vrši Mađarski kongresni biro (Hungarian Convention Bureau), koji je osnovan 1990. godine, a od 2000. godine posluje u sastavu nacionalne turističke organizacije. Biro objedinjuje kongresnu ponudu Mađarske i promoviše je u međunarodnim organizacijama, kao i na turističkim i specijalizovanim međunarodnim sajmovima, te kroz „ambasador“ programe i različite promotivne materijale (Hungarian Convention Bureau , http://www.hcb.hu/english). 18. MARKETING DESTINACIJE KONGRESNOG TURIZMA Kako navodi Krippendorf (1982), marketing u turizmu je sistematsko i koordinirano prilagođavanje poslovne politike turističkih preduzeća i turističke politike države na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da bi se postiglo optimalno zadovoljavanje potreba određenih grupa potrošača (segmenata turističke tražnje) i tako ostvario odgovarajući profit (Jovičić, 2002). Kada se govori o marketingu u kongresnom turizmu, prvenstveno se misli na zadovoljavanje potreba korporacija i asocijacija, kao najznačajnijih kupaca na tržištu kongresne delatnosti. Marketing u kongresnom turizmu, ali i u turizmu uopšte, nije ograničen samo na primenu kod preduzeća kao individualnih nosilaca ponude (na primer kongresni centri, hoteli), već je neophodna njegova primena i na nivou turističkih destinacija, odnosno turističkog mesta, regiona i države u celini. Da bi određena organizacija, preduzeće ili turistička destinacija ostvarila svoje ciljeve, neophodno je osmisliti marketing plan, koji podrazumeva više međusobno povezanih sukcesivnih faza. Marketing plan turističke destinacije mora obuhvatiti analizu okruženja i resursa, na osnovu kojih će se formulisati ciljevi destinacije, utvrditi ciljni tržišni segmenti, razvijati marketing miks strategija i vršiti kontrola i ocena marketinga (Jovičić, 2002; Rogers, 2003). Marketing miks čine četri grupe činilaca: proizvod, cena, kanali prodaje (distribucija) i promocija (4P - product, price, place, promotion) (Rogers, 2003), a neki stručnjaci iz oblasti marketinga dodaju još tri grupe činilaca – ljudi, prostor i proces (7P - product, price, place, promotion, people, physical evidence, process) (Weber, Chon, 2002). U kontekstu kongresnog turizma proizvod je destinacija, odnosno mesto održavanja kongresa i sve usluge neophodne za uspešnu realizaciju kongresa. Proizvod kongresnog turizma je kombinacija prostornih kapaciteta za održavanje kongresa, imidža destinacije, kvaliteta usluga, pomoćnih usluga, odnosno to je ukupan doživljaj destinacije za organizatore i učesnike kongresa (Weber, Chon, 2002). Cena predstavlja kritičnu varijablu marketing miksa destinacije, jer cenu treba definisati na način da, istovremeno, omogući satisfakciju turista i ostvarenje profita za turističku privredu (Jovičić, 2002). U svetskim metropolama, poput Njujorka, Londona, 60

Hongkonga i Sidneja, cene kongresnih kapaciteta, smeštaja i svih drugih usluga neophodnih za održavanje kongresa su znatno više u odnosu na manje gradske centre, koji nude kvalitetne usluge u atraktivnom okruženju (Weber, Chon, 2002). Cena u kontekstu kongresnog turizma podrazumeva troškove zakupa prostora za održavanje kongresa, kotizaciju učesnika kongresa, troškove smeštaja, ishrane, transporta do destinacije i na destinaciji, troškove svih pomoćnih usluga (audio-vizuelna oprema, simultano prevođenje, cvetni aranžmani i tako dalje). Prilikom kreiranja politike cena moraju se uzeti u obzir brojni faktori, među kojima su: projekcije buduće tražnje, sezonske fluktuacije, potreba da se poveća prihod, nemogućnost skladištenja proizvoda (usluge) kongresnog turizma, psihološki uticaj na potrošače usled podizanja ili smanjivanja cena, aktivnosti konkurenata i šire ekonomsko okruženje (Rogers, 2003). Kanali prodaje povezuju kupce (tražnju) u kongresnom turizmu i subjekte na strani ponude. Za razliku od drugih privrednih delatnosti, prodaja usluga u turizmu se najvećim delom ostvaruje preko posrednika (turističkih agencija, turoperatora i specijalizovanih distributivnih kanala) (Jovičić, 2002). U kongresnom turizmu kupac, korisnik kongresnih usluga, se najčešće direktno obraća subjektima na destinaciji koji pružaju potrebne usluge (na primer kongresnim centrima, hotelima). Ipak, posrednici, poput profesionalnih kongresnih organizatora ili planera, kao i kongresni biroi, često igraju značajnu ulogu u plasmanu ponude kongresne destinacije i mogu uticati na izbor destinacije za održavanje kongresa (Weber, Chon, 2002). Takođe, treba naglasiti da Internet danas igra sve značajniju ulogu u plasmanu i promovisanju turističke, odnosno kongresno-turističke ponude. Putem Interneta moguće je rezervisati kongresne kapacitete, izvršiti registraciju učesnika kongresa, rezervisati smeštajne kapacitete, avio-karte, informisati se o turističkim atraktivnostima kongresne destinacije i tako dalje. Kongresna turistička destinacija koristi različite komunikacione tehnike i sredstva kako bi potencijalnim i postojećim klijentima, organizatorima kongresa, ali i učesnicima, pružila relevantne informacije sa ciljem da ih uveri da raspolaže ponudom koja će zadovoljiti njihove potrebe. Oglašavanje u časopisima kongresne delatnosti, odnosi sa javnošću (public relations), unapređenje prodaje (sale promotion), lična prodaja (personal selling), posete kongresnih destinacija od strane kupaca, organizatora kongresa, i novinara (takozvani familiarization trips ili kraće fam trips) predstavljaju oblike promotivnih aktivnosti kongresnih destinacija. Odnosi sa javnošću mogu doprineti kreiranju imidža kongresne destinacije, unapređenje prodaje se može postići kroz, na primer, sniženje cena zakupa kongresnih kapaciteta, a lična prodaja i pregovaranje „licem u lice“, ipak, predstavljaju najznačajnije oblike komunikacije između tražnje i ponude u kongresnom turizmu. Organizatori kongresa, pre nego što zakupe određene kapacitete na destinaciji, posećuju datu destinaciju, njene kongresne, smeštajne kapacitete, upoznaju osobe sa kojima će sarađivati na destinaciji, jer će od kvaliteta pruženih usluga i kvaliteta ljudskih resursa na destinaciji zavisiti uspeh kongresa i celokupan doživljaj učesnika kongresa. Prostor, objekat u kojem se odvija kongres, njegov dizajn, raspored prostorija, uređenost, osvetljenje, signalizacija, oprema, način odevanja zaposlenih i drugo, kao i ambijent, atraktivnost i bezbednost na destinaciji utiču na ukupan doživljaj i iskustvo učesnika i organizatora kongresa. Poslednji element proširenog marketing miksa jeste proces, koji ne počinje i ne završava se kongresom, već obuhvata čitav niz prekongresnih aktivnosti, aktivnosti za vreme i posle kongresa. Sve te aktivnosti, počev od planiranja, istraživanja tržišta, preko istraživanja stepena zadovoljstva učesnika i organizatora kongresa do rešavanja eventualnih problema i žalbi nakon kongresa, utiču na ukupno iskustvo i učesnika i organizatora kongresa (Weber, Chon, 2002), ali i na imidž date destinacije kao prostora za održavanje kongresa.

61

Najveći značaj i ulogu u razvoju destinacija kongresnog turizma imaju, na lokalnom nivou, najčešće na nivou grada, kongresni biroi (na primer Kongresni biro Beograda), dok na nivou države deluje nacionalna turistička organizacija i/ili nacionalni kongresni biro (na primer Turistička organizacija Srbije i Kongresni biro Srbije). Kongresni biro može biti privatna ili državna, neprofitna ili profitna organizacija (Weber, Chon, 2002). Kako piše Rogers (2003) kongresni biro najčešće predstavlja oblik partnerstva privatnog i javnog sektora. Tipičan primer za to je Velika Britanija, gde se, sa ciljem formiranja kongresnog biroa i razvoja kongresne delatnosti, uspostavlja saradnja između lokalnih vlasti, privredne komore i lokalnih preduzetnika (hoteli, kongresni centri, turističke agencije i drugi preduzetnici). Kongresni biroi su najčešće neprofitne organizacije, čije se aktivnosti finansiraju najvećim delom sredstvima iz javnog sektora, zatim, znatno manje od članarina (hotela, kongresnih centara, profesionalnih kongresnih organizatora, saobraćajnih preduzeća, specijalizovanih preduzeća za audio-vizuelnu opremu i drugih pružalaca usluga), sponzorstava, a u SAD kongresni biroi se finansiraju prvenstveno kroz sistem naplate boravišnih taksi gostima hotela. U zavisnosti od broja zaposlenih i finansijskih sredstava kojima raspolažu, kongresni biroi najčešće vrše sledeće aktivnosti: • direktan marketing (putem pošte, televizije), • produkcija štampanog i audio-vizuelnog promotivnog materijala (brošure, vodiči, filmovi, veb sajtovi), • učešće na sajmovima (poput EIBTM, IMEKS), • odnosi sa javnošću, • organizovanje poseta za potencijalne korisnike kongresnih kapaciteta, to jest organizatore kongresa, kao i za novinare, • pružanje (često besplatnih) usluga organizatorima i planerima kongresa (informacije, saveti, rezervacija smeštaja za učesnike, planiranje pre i postkongresnih izleta, društvenih aktivnosti za vreme kongresa, pomoć pri obezbeđivanju usluga prevoza na destinaciji, usluga prevođenja, tehničke podrške, registracija učesnika, ocena uspešnosti kongresa i druge usluge) (Rogers, 2003). Kongresni biro, kao nosilac kongresno-turističke ponude destinacije, bilo da se radi o gradu, regionu ili o državi, mora da koordinira aktivnosti svih pojedinačnih subjekata na strani ponude, jer će se jedino na taj način ostvariti ciljevi definisani strategijom razvoja i kreirati pozitivan imidž destinacije. Broj kongresnih destinacija u svetu je u stalnom porastu, te je i konkurencija među njima sve veća, a ipak, retki su primeri saradnje između destinacija. Prvo strateško udruženje u oblasti kongresnog turizma „Najbolji gradovi“ (The BestCities.net alliance), formirano u februaru 2000. godine, okupilo je kongresne biroe gradova iz Evrope, SAD-a i Australije: Kongresni biro Edinburga (Edinburgh Convention Bureau), Kopenhagena (Copenhagen Convention Bureau), Bostona (Boston Convention Bureau), Vankuvera (Vancouver Convention Bureau) i Melburna (Melbourne Convention Bureau). Ovi gradovi imaju slične karakteristike u pogledu broja stanovnika, infrastrukture i kongresnih kapaciteta. Udruženje klijentima garantuje kvalitet usluga, a od članova se očekuje primena standarda udruženja, primena savremenih tehnologija i međusobna razmena informacija, kako bi se lakše osvojili ciljni tržišni segmenti (www. bestcities.net). Razvoj Srbije kao destinacije kongresnog turizma, kreiranje jedinstvene ponude i konkurentnog proizvoda kongresnog turizma, promovisanje kongresnih kapaciteta i usluga u zemlji i inostranstvu, uspostavljanje veza sa potencijalnim klijentima i partnerima, privlačenje međunarodnih skupova u Srbiju i edukacija kadrova angažovanih u kongresnoj delatnosti su aktivnosti Kongresnog biroa Srbije, koji predstavlja deo Turističke organizacije 62

Srbije. Pored ovog tela, koje deluje na nacionalnom nivou, oformljen je i Kongresni biro Beograda, dok Novi Sad, kao druga kongresna destinacije Srbije po značaju i raspoloživim kongresnim kapacitetima, nema oformljen kongresni biro, koji bi doprineo afirmaciji grada kao kongresne destinacije. Planiranje i razvoj turizma uopšte na području Novog Sada jeste posao Uprave za turizam grada Novog Sada, koja je deo Sekretarijata za privredu. Međutim, najznačajniju ulogu u promovisanju i kreiranju imidža Novog Sada kao destinacije kongresnog turizma ima Novosadski sajam, odnosno Kongresni centar „Master“. 19. EDUKACIJA KADROVA U KONGRESNOM TURIZMU Uspeh nekog kongresa, konferencije ili bilo kog drugog skupa u velikoj meri zavisi i od ljudskog faktora, odnosno kvaliteta kadrova koji su angažovani, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Ipak, veoma je malo empirijskih istraživanja o zaposlenima u sektoru kongresnog turizma. Opšte je prihvaćeno stanovište da u kongresnoj delatnosti preovlađuje ženska populacija i da je radna snaga relativno mlada. Poslovi koji dominiraju u kongresnoj delatnosti odnose se na prodaju i marketing, organizovanje događaja i odnose sa klijentima. Kako se kongresna delatnost zapravo zasniva na susretanju i komunikaciji ljudi, od zaposlenih se očekuje da budu vešti u komunikaciji (pisanoj i usmenoj), uspostavljanju međuljudskih odnosa, pregovaranju, da budu fleksibilni, imaju strpljenja, poseduju smisao za humor, da budu timski igrači (Rogers, 2003). Takođe, u zavisnosti od posla koji se obavlja, zahteva se i čitav niz drugih veština. Poznavanje stranih jezika i korišćenje različitih tehnologija od kojih je kongresna delatnost sve više zavisna (video i satelitska konferencija, upotreba audio-vizuelne opreme i specijalnih efekata, Internet marketing, kompjuterski rezervacioni sistemi i globalni distribucioni sistemi), postaju imperativ za zaposlene. Međutim, u oblasti kongresne delatnosti, ne postoji određen i precizan sistem obuke i edukacije kadrova, što se može opravdati činjenicom da je kongresna delatnost relativno novijeg datuma i da je izložena fragmentaciji. Pojedine obrazovne institucije i profesionalne asocijacije preduzimaju inicijative nastojeći da razviju određene kurseve i seminare posvećene kongresnoj delatnosti. Od 1975. godine Međunarodno udruženje profesionalnih kongresnih organizatora (International Association of Professional Congress Organizers - IAPCO) organizuje svake godine u Švajcarskoj Volfsberg seminar (Wolfsberg Seminar) za profesionalne organizatore skupova, a učesnici dobijaju sertifikat. Seminar traje nedelju dana i pokriva različite teme iz kongresne delatnosti (pregled razvoja, veličine i vrednosti tržišta kongresne delatnosti, uloga profesionalnih kongresnih organizatora, promocija, sponzorstva, tržišni segmenti, sklapanje ugovora, proces registracije učesnika skupa, strategije, finansije, društvene aktivnosti u okviru kongresa, komunikacija sa klijentima, upotreba savremenih tehnologija i mnoge druge teme) (Swarbrooke, Horner, 2001; http://www.iapco.org). Međunarodno udruženje stručnjaka u kongresnoj delatnosti (Meeting Professionals International - MPI) 5 svake godine u Evropi organizuje trodnevni seminar, na kojem predavanja drže priznati stručnjaci iz kongresne delatnosti (Professional Education Conference). U saradnji sa Institutom za menadžment u hotelijerstvu (Institut de Management Hôtelier International) iz Pariza, MPI je osmislio kurs „Sertifikat iz menadžmenta skupova“ (Certification in Meetings Management - CMM), koji se sastoji iz četiri dela i namenjen je svim zaposlenima u kongresnoj delatnosti bez obzira na poziciju. Kada se učesnici registruju za kurs, prvo treba da urade pripremu (čitanje literature i određeni zadaci), potom sledi rad po                                                              5

U daljem tekstu MPI

63

sekcijama koje obuhvataju sledeće oblasti: strategijsko mišljenje i delovanje, strategijsko pregovaranje, marketing, menadžment, vođstvo, organizaciona kultura i tehnologija. Treći deo kursa je ispit koji se sastoji iz esejskih pitanja i primene znanja koje su polaznici kursa stekli na njihovu organizaciju ili situaciju, a poslednji deo je izrada poslovnog plana od strane polaznika, takođe, na osnovu znanja koje su stekli na kursu. Udruženje za menadžment u kongresnoj delatnosti (Professional Convention Management Association – PCMA) 6 je 1985. godine osnovalo Fondaciju (Education Foundation) koja podržava edukativne programe sa ciljem poboljšanja profesionalizma i obezbeđivanja univerzitetski obrazovanih menadžera u kongresnoj delatnosti. PCMA takođe razvija programe učenja na daljinu. U elektronskom obliku se može preuzeti kurs od deset lekcija, koji predstavlja pripremu za dobijanje zvaničnog sertifikata (Certified Meetings Professional – CMP). Za početnike u planiranju skupova sa oko 300 učesnika organizuje se kurs „Uvod u male skupove“ (Introduction to Small Meetings) (Rogers, 2003). Na nekim univerzitetima i koledžima, prvenstveno u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, postoje studijski programi i moduli iz oblasti poslovnog turizma i delatnosti organizovanja skupova. Univerzitet Nevade u Las Vegasu (University of Nevada, Las Vegas) je jedan od vodećih u ovoj oblasti, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Osim ovog univerziteta, u Severnoj Americi su značajni i od strane kongresnih organizacija priznati i sledeći univerziteti: Apalački državni univerzitet (The Appalachian State University), Džordž Vašington univerzitet (The George Washington University), Univerzitet Džordžije (The Georgia University), Severoistočni državni univerzitet (The Northeastern State University), Univerzitet u Hjustonu (The University of Huston), Nju Orleansu (The University of New Orleans) i Univerzitet Centralne Floride (The University of Central Florida). Univerzitet Džordž Vašington iz SAD–a je 1994. godine pokrenuo program „Menadžment događaja“ (Event Management Program), koji obuhvata pohađanje obaveznih i izbornih predmeta vikendom ili „na daljinu“ koristeći literaturu koja je dostupna u elektronskom obliku na internet stranici Univerziteta (Davidson, Rogers, 2006; Swarbrooke, Horner, 2001). Univerziteti u Evropi, takođe, razvijaju studijske programe i kurseve iz oblasti kongresne delatnosti na osnovnim i poslediplomskim studijama. Na univerzitetu Šefild Halam (Sheffield Hallam University) u Ujedinjenom Kraljevstvu još od 1992. godine postoje moduli koji se odnose na oblast poslovnog turizma, kongresa i menadžmenta događaja (event management). Univerzitet Lids metropolitan (Leeds Metropolitan University), takođe iz Ujedinjenog Kraljevstva, je 1996. godine pokrenuo četvorogodišnji studijski program iz oblasti menadžmenta događaja (Swarbrooke, Horner, 2001). Na ovom studijskom programu izučava se planiranje skupova, organizovanje sajmova i konvencija, planiranje koncerata i sličnih događaja, pravo, sklapanje ugovora i kreiranje ponuda. Dalje usavršavanje podrazumeva izučavanje finansijskog menadžmenta u delatnosti događaja, strategijskog menadžmenta, menadžmenta ljudskih resursa i marketinga. Na drugoj godini studija studenti imaju praksu od 48 nedelja, kako bi osim teorijskog znanja stekli i određeno iskustvo radeći u kongresnoj delatnosti (Rogers, 2003). Na veb sajtu MPI nalazi se lista koledža i univerziteta, koji nude kurseve iz oblasti kongresne delatnosti i turizma. Najveći broj koledža i univerziteta je sa prostora SAD, dok ih je znatno manje iz Evrope (http://www.mpiweb.org). Prvi kursevi iz menadžmenta u kongresnoj delatnosti na master studijama su uvedeni 1999. godine, kao rezultat saradnje sektora za kongresne usluge pri Evropskoj komisiji (the Joint Interpretation and Conference Service of the European Commission), Udruženje evropskih univerziteta i koledža na kojima se izučava turizam (the Association of European Universities and Colleges - ATLAS), četiri vodeća evropska univerziteta: Deusto, Bilbao iz                                                              6

U daljem tekstu PCMA

64

Španije (Universidad de Deusto, Bilbao), Bolonja iz Italije (Università degli Studi di Bologna), Berufakademi iz Ravenzburga (Berufsakademie Ravensburg) iz Nemačke i već pominjani Šefild Halam iz Ujedinjenog Kraljevstva, i vodećih organizacija iz oblasti kongresne delatnosti. Program podrazumeva 12 do 15 meseci redovnog studiranja uz mogućnost pohađanja programa na četiri napred navedena univerziteta, i namenjen je prvenstveno menadžerima na višim pozicijama. Takođe, danas postoje programi i seminari namenjeni širem krugu zaposlenih i ambicioznih u kongresnoj delatnosti, poput: • „Međunarodna kongresna škola“ (The International Meetings Academy), seminar, odnosno više kraćih kurseva, koje organizuje ICCA za zaposlene na različitim nivoima u kongresnoj delatnosti; • letnje škole (tri do četiri dana) koje organizuje Evropska federacija kongresnih gradova (European Federation of Conference Towns - EFCT) od 1987. godine, svake godine krajem avgusta, početkom septembra u drugoj državi; • godišnji seminar Društva za podsticajna putovanja; • više kraćih kurseva Kongresne asocijacije (Meetings Industry Association – MIA) sa različitim temama koje su od interesa za organizatore skupova (Swarbrooke, Horner, 2001). Na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematičkom fakultetu, Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, na osnovnim akademskim studijama, studenti smera „Menadžer u turizmu“, koji su zainteresovani za izučavanje kongresne delatnosti imaju mogućnost da na četvrtoj godini studija biraju predmet „Kongresni turizam“, dok na diplomskim akademskim studijama Diplomirani menadžer – master postoji predmet „Menadžment događaja“ koji za cilj ima osposobljavanje studenata za rad na poslovima planiranja, organizacije, promovisanja događaja, odnosno kongresa, konferencija, festivala, manifestacija i sličnih skupova, kao i za promovisanje i prezentaciju kongresnih biroa i gradova na svetskom turističkom tržištu. Prema Strategiji razvoja turizma Republike Srbije (2005), kongresni turizam predstavlja jedan od prioritetnih oblika turizma koje treba razvijati, te je za te svrhe neophodno edukovati kadrove. U martu mesecu 2007. godine u okviru projekta osnivanja Kongresnog biroa Srbije, održana je dvonedeljna edukacija za sve one koji su želeli da nauče više o kongresnom turizmu. Američka agencija za međunarodni razvoj i Projekat za razvoj preduzetništva u Srbiji (Serbia Enterprise Development Project - SEDP) su angažovali eksperte iz Amerike, Australije i Južne Afrike sa dugogodišnjim radnim iskustvom na ovom tržištu da održe seriju predavanja sa radionicama za ljude iz ove struke, kako bi ih upoznali sa aktuelnim odlikama kongresne delatnosti u svetu, načinom organizacije i rada kongresnih biroa, zahtevima međunarodnih klijenata, tržišnim trendovima (Kovjanić, 2007). Dobri primeri edukacije kadrova u Srbiji sa akcentom na menadžment i prodaju jesu hotel Holidej in, koji je deo Interkontinental hotelske grupe (InterContinental Hotels Group) i već pominjani hotel Hajat ridžensi. Oba hotela su smeštena na Novom Beogradu, u novom poslovnom delu grada, i prepoznatljiva po standardno visokom nivou usluge, po komforu koji obezbeđuju svojim gostima i po srdačnosti i profesionalnosti celokupnog personala. Kako na kvalitet hotelske usluge dosta utiče obučenost i profesionalnost zaposlenih, jedan od ciljeva ovih hotela jeste permanentno obučavanje svih zaposlenih, pa tako i onih kadrova koji rade na planiranju, organizovanju i realizaciji skupova u hotelu. Prema standardu Interkontinental hotelske grupe predviđeno je nekoliko treninga iz oblasti menadžmenta, među kojima se, za potrebe ovog rada, izdvajaju sledeći: Strategija prodaje – prvi nivo i Strategija prodaje – drugi nivo.

65

Kurs strategija prodaje – prvi nivo je osmišljen u cilju da se kod zaposlenih razvije osećaj za veštinu prodaje i da se savlada strategija Interkontinental hotelske grupe. To podrazumeva organizaciju radnih prezentacija, diskusija grupa, individualnih i grupnih vežbi u trajanju od tri dana. Iskusni trener i trening menadžer su odgovorna lica u vođenju obuke. Treneri moraju imati završne odgovarajuće kurseve da bi uopšte i mogli da drže obuku. Sadržaj ovog kursa uključuje sledeće teme: program prodaje, strategija i proces prodaje, pronalaženje odgovarajuće perspektive odeljenja prodaje, zakazivanje sastanaka, planiranje kontaktiranja klijenata, rad na pozitivnom stavu kao i izradi izveštaja, razumevanje klijenata, njihovih želja i zahteva, hotelska preporuka, pronalaženje rešenja na prigovore, zadobijanje poverenja i praćenje događaja od početka do završetka istog. Kurs strategija prodaje - drugi nivo je osmišljen za dalji razvoj finansijskog menadžmenta u domenu veština i pregovaranja i kako su te veštine prilagođene procesu prodaje. Trodnevni kurs obuhvata sledeće teme: plan, priprema i pregovaranje novih potencijalnih ugovora koji obećavaju velike zarade, razvoj profesionalnog pristupa prodaje, usavršavanje timskog rada i komunikacija između različitih odeljenja, razvoj i ojačana prodaja u cilju maksimiziranja učešća na tržištu. Kurs podrazumeva miks prezentacija, grupnih diskusija, individualnih i grupnih vežbi (Mijailović, 2008). Na nivou hotelske korporacije Hajat Internacional, kojoj pripada i beogradski Hajat ridžensi, oblast ljudskih resursa obuhvaćena je brižljivo postavljenim menadžment konceptom, kreiranim i koordiniranim od strane Odseka za ljudske resurse. U nadležnosti ovog odseka je regrutovanje i obuka kadrova. Osnovni cilj je da se postigne maksimalna efikasnost u realizaciji programa treninga i obuke na svim nivoima. Pomoću specijalizovanog kompjuterizovanog sistema (Human Resources System) se odvija brz protok informacija o kadrovima na nivou korporacije, ostvaruje se povezanost personalnih menadžera na nivou objekata i razmena njihovih iskustava unutar lanca. Hajat ridžensi Beograd, kao deo svetskog lanca luksuznih hotela, omogućava zaposlenima usavršavanje u inostranstvu i razmenu najboljih trenera. Rukovodstvo hotela teži da upravljački kadar angažuje iz redova zaposlenih koji se svojim osobinama, radom, rezultatima i usavršavanjem pokažu sposobnim za nove izazove. Pored odeljenske obuke, koja je namenjena obavljanju određenih konkretnih poslova, svi zaposleni prolaze obavezni program obuke koji podrazumeva program upoznavanja sa kompanijom i hotelom, higijenu i opštu zaštitu na radu, veštine telefonske komunikacije, pružanje vrhunske usluge, rešavanje žalbi, veštinu prodaje. Osnovne karakteristike koje se traže od svih zaposlenih jesu: energičnost, prilagodljivost, komunikativnost, posvećenost klijentu, preciznost u radu, poštenje, timski duh, kolegijalnost i tačnost. Pored ovih osobina rukovodioci treba da poseduju i dodatne veštine, kao što su: sposobnost sprovođenja promena, donošenja odluka, sposobnost dugoročnog planiranja i sagledavanja, motivisanje drugih, organizovanje rada zaposlenih, poznavanje tržišta i poslovnog okruženja, sposobnost rešavanja problema i poznavanje kompanijskih procedura. Hajat ridžensi Beograd je po strukturi zaposlenih mlad i ambiciozan hotel. Većina zaposlenih nije pre dolaska u Hajat imala radnog iskustva, što je jedan od standarda korporacije. Zaposleni se od samog početka uključuju u Hajatovu filozofiju poslovanja. Svako ima tačno određene zadatke, a svi zajedno moraju da funkcionišu kao tim. Stručno usavršavanje se podrazumeva jer se na taj način teorija obogaćuje iskustvom, kao i poznavanjem sadržaja hotela što dovodi do sigurnog osnova za dobru propagandu hotelskih usluga. Praksa pokazuje da je za najveći broj radnih mesta neophodno znanje bar engleskog jezika, a obavezno je i da zaposleni prođu kroz ustaljeni protokol zastupljen u svim hotelima Hajata. Takođe, šefovi pojedinih službi, koji potiču iz redova lokalnog personala, u periodu od šest meseci do godinu dana pre otvaranja objekta, šalju se u odabrane objekte Hajat 66

Internacionala radi treninga, upoznavanja osnova poslovne filozofije i poslovnog stila u obavljanju radnih operacija (Vasić, 2007). Obuka kadrova u navedenim hotelima, članicama međunarodnih hotelskih lanaca, predstavlja sastavni deo poslovne filozofije. Hoteli na prostoru Srbije, naročito oni koji se nalaze u gradskim centrima, te su samim tim usmereni ka poslovnoj, visokozahtevnoj klijenteli, bilo individualcima na poslovnim putovanjima ili učesnicima kongresa, bi mogli i morali više pažnje posvetiti edukaciji i specijalizaciji kadrova. Najveći svetski institut za obrazovanje hotelskog stručnog kadra i obuku u drugim sektorima uslužnih delatnosti (Institut für Hotelmanagement - IFH), sa sedištem u Frankfurtu, dolazi u Srbiju, i Beograd će do kraja 2008. godine dobiti prvu od petnaest kancelarija koje ova grupacija, u cilju dalje ekspanzije, planira da otvori u narednom ciklusu. Kancelarija u Beogradu biće centrala ovog instituta za ceo region i jedina na potezu između Moskve i Frankfurta. Institut trenutno ima dvadesetogodišnje iskustvo, osam regionalnih centara i veliki broj klijenata širom sveta. Ova institucija obrazuje kadrove za potrebe hotelskih lanaca poput Interkontinental hotelske grupe, Hilton internešnel (Hilton International), Kempinski (Kempinski), Stravud hoteli (Starwood Hotels), Šeraton (Sheraton) i drugi. Program Instituta je prilagođen potrebama savremenog hotelijerstva i obuhvata niz različitih seminara i treninga iz oblasti prodaje, razvoja, komunikacije, hotelskog menadžmenta (http://www.ekapija.com). Geri Grimer (2005) je u Planu za formiranje Kongresnog biroa Srbije ukazao na međunarodno priznate kurseve koje bi zaposleni u kongresnoj delatnosti u Srbiji trebali pohađati. Za one koji se bave prodajom poželjno je učestvovanje u, već pominjanoj, letnjoj školi koju organizuje Evropska federacija kongresnih gradova ili, pak, pohađanje kurseva na temu prodaje i aktivnosti vezanih za prodaju koje organizuje ICCA. Takođe, preporučuje se i pohađanje seminara koji organizuje MPI svake godine u aprilu u Evropi. Svi človi Kongresnog biroa Srbije bi trebali imati kontinuiranu edukaciju u vidu seminara i radionica, koje bi se organizovale na nacionalnom ili lokalnom nivou, i gde bi učesnici pominjanih međunarodnih kurseva podelili svoje iskustvo sa ostalim članovima. Kongresna delatnost predstavlja dosta široku oblast, koja zahteva angažovanje velikog broja uslužnih delatnosti i osoblja sa različitim radnim biografijama i nivoima obrazovanja. Kongresni centri širom sveta su sve više standardizovani i liče jedni na druge u fizičkom smislu, te će upravo kvalitet usluga koje pružaju, odnosno kvalitet kadrova kojima raspolažu uticati na rezultat njihovog poslovanja, broj održanih skupova u njima, ali i na doživljaj učesnika skupa. Stoga je u kongresnoj delatnosti izuzetno važno angažovati kvalifikovane, dobro obučene ljude, i stalno ulagati u njihovo obrazovanje i stručno usavršavanje. 20. ULOGA KONGRESNOG BIROA U RAZVOJU DESTINACIJE POSLOVNOG TURIZMA Najveći značaj i ulogu u razvoju destinacija poslovnog turizma imaju, na lokalnom nivou, najčešće na nivou grada, kongresni biroi (na primer Kongresni biro Beograda), dok na nivou države deluje nacionalna turistička organizacija i/ili nacionalni kongresni biro (na primer Turistička organizacija Srbije i Kongresni biro Srbije) (Dragićević et al., 2009a). Prvi kongresni biro je osnovan 1896. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, u gradu Detroitu (Detroit). Ubrzo su i drugi gradovi sledili primer Detroita. Veliki broj kongresnih biroa u SAD-u je dalje doveo do osnivanja Međunarodnog udruženja kongresnih biroa (International Association of Convention Bureaus – IACB) 1914. godine, koje od 1974. posluje pod imenom Međunarodnog udruženja kongresno-turističkih biroa (International Association of Convention and Visitors Bureaus – IACVB). Primarni cilj ove organizacije je 67

bio obezbediti razmenu informacija između članica i promovisati pouzdane organizacije i institucije koje se bave pružanjem usluga neophodnih za organizovanje kongresa (Rogers, 2006). Od avgusta 2005. godine organizacija je promenila naziv u Međunarodno udruženje destinacijskih marketing organizacija (Destination Marketing Association International). Danas ovo udruženje ima više od 650 članova u preko 30 zemalja sveta (http://www.destinationmarketing.org). Kongresni biro može biti privatna ili državna, neprofitna ili profitna organizacija (Weber, Chon, 2002). Prema Rogers-u (2006), kongresni biro najčešće predstavlja oblik partnerstva privatnog i javnog sektora, sa glavnom misijom da tržišno pozicionira destinaciju (Ladkin, Spiller, 2000; McCabe et al., 2000). Tipičan primer za to je Velika Britanija, gde se, sa ciljem formiranja kongresnog biroa i razvoja kongresne delatnosti, uspostavlja saradnja između lokalnih vlasti, privredne komore i lokalnih preduzetnika (hoteli, kongresni centri, turističke agencije i drugi preduzetnici). Suština osnivanja kongresnog biroa jeste okupljanje na jednom mestu svih predstavnika na strani ponude na destinaciji, a radi zajedničkih marketing aktivnosti (Davidson, Rogers, 2006). Kongresni biroi su najčešće neprofitne organizacije, čije se aktivnosti finansiraju najvećim delom sredstvima iz javnog sektora, zatim, znatno manje od članarina (hotela, kongresnih centara, profesionalnih kongresnih organizatora, specijalizovanih agencija, saobraćajnih preduzeća, specijalizovanih preduzeća za audio-vizuelnu opremu i drugih pružalaca usluga), sponzorstava, a u SAD kongresni biroi se finansiraju prvenstveno kroz sistem naplate boravišnih taksi gostima hotela (Rogers, 2006; Gretzel, 2008). S obzirom da organizatori i planeri događaja obično ne poznaju dovoljno destinaciju na kojoj će se događaj održati, kongresni biro je njihov ključni partner, sa zadatkom da predstavi specifične elemente ponude poslovnog turizma (kapacitete, profesionalne kongresne organizatore, hotele, pružaoce drugih usluga), ali i turističku ponudu destinacije. Kongresni biroi su destinacijske menadžment organizacije, koje okupljaju sve subjekte na strani ponude na destinaciji i sprovode jedinstven marketing program za destinaciju (McCabe et al., 2000). Kongresni biroi obično imaju svoja predstavništva u svetskim metropolama i značajnim emitivnim tržištima (Krugman, Wright, 2007). U zavisnosti od broja zaposlenih i finansijskih sredstava kojima raspolažu, kongresni biroi najčešće vrše sledeće aktivnosti: ¾ direktan marketing (putem pošte, televizije), ¾ produkcija štampanog i audio-vizuelnog promotivnog materijala (brošure, vodiči, filmovi, veb sajtovi), ¾ učešće na sajmovima (poput EIBTM, IMEKS), ¾ odnosi sa javnošću, ¾ „ambasador“ programi – angažovanje poznatih i svetski priznatih stručnjaka, naučnika, sportista, umetnika i drugih uspešnih lica radi promovisanja destinacije i lobiranja za događaje određenih udruženja u kojima su navedena lica članovi, ¾ organizovanje poseta za organizatore kongresa, konferencija i drugih događaja, kao i za novinare, ¾ pružanje (obično besplatnih) usluga organizatorima i planerima kongresa (informacije, saveti, rezervacija smeštaja za učesnike, planiranje pre i postkongresnih izleta, društvenih aktivnosti za vreme kongresa, kreiranje programa za goste ili pratnju učesnika kongresa, pomoć pri obezbeđivanju usluga transfera na destinaciji, usluga prevođenja, tehničke podrške, registracija učesnika, ocena uspešnosti kongresa, uspostavljanje komunikacije sa lokalnim vlastima radi lakšeg dobijanja eventualnih potrebnih dozvola, obezbeđenje podrške lokalnih/nacionalnih vlasti za održavanje događaja, dobrodošlica i pozdravljanje učesnika događaja) (Rogers, 2006; http://www.destinationmarketing.org). 68

Da bi kongresni biro što bolje promovisao ponudu destinacije, sve češća je praksa da se u vodećim svetskim publikacijama i časopisima iz oblasti poslovnog turizma oglašava poziv za grupe planera događaja za besplatan obilazak i boravak na destinaciji (takozvani fam trip), koji finansiraju članice kongresnog biroa, najčešće hoteli i kongresni kapaciteti (Golden-Romero, 2007). Kongresni biro, kao nosilac kongresno-turističke ponude destinacije, bilo da se radi o gradu, regionu ili o državi, mora da koordinira aktivnosti svih pojedinačnih subjekata na strani ponude, jer će se jedino na taj način ostvariti ciljevi definisani strategijom razvoja, pozicionirati destinacija na međunarodnom tržištu poslovnih događaja i unaprediti imidž destinacije. (a)

Studija slučaja – kongresni biro Srbije

Razvoj Srbije kao destinacije poslovnog turizma, kreiranje jedinstvene ponude i konkurentnog proizvoda poslovnog turizma, promotivne aktivnosti, uspostavljanje veza sa potencijalnim klijentima i partnerima, privlačenje događaja međunarodnih udruženja u Srbiju i edukacija kadrova angažovanih u kongresnoj delatnosti su aktivnosti Kongresnog biroa Srbije, koji je, kao deo Turističke organizacije Srbije, počeo sa radom sredinom 2006. godine (Dragićević et al., 2009a). Kongresni biro Srbije okuplja najznačajnije predstavnike kongresne delatnosti u Srbiji: kongresne centre, hotele, agencije i druge firme i organizacije koje se bave kongresima i drugim događajima. U saradnji sa partnerima, Biro organizuje promovisanje kongresnih kapaciteta Srbije na međunarodnom tržištu, na najznačajnijim sajmovima (poput IMEX i EIBTM), radionicama, prezentacijama, u kongresnim magazinima. Svake godine u saradnji sa USAID Programom za razvoj konkurentnosti organizuju se edukacije za predstavnike kongresnog turizma, kako bi se povećala sposobnost poslovnog turizma Srbije za nastup na međunarodnom tržištu. Nakon obavljene analize međunarodnih baza podataka Biro je utvrdio značajan broj lokalnih udruženja koja su članice međunarodnih organizacija i u toku je priprema organizovanog podnošenja kandidatura za organizaciju njihovih međunarodnih skupova u Srbiji. Kongresni biro Srbije je član ICCA, koja svake godine rangira kongresne destinacije. U 2008. godini, Srbija je imala značajan rast i sa deobe 69. do 72. mesta se popela na deobu 55. i 56. mesta. Ovakav rast je posledica organizovanog skupljanja informacija o aktivnostima u kongresnoj delatnosti i činjenici da je Srbija sve otvorenija i atraktivnija kongresna destinacija. Takođe, Kongresni biro je član Međunarodnog udruženja koje okuplja profesionalne planere događaja (Meeting Professionals International - MPI) i već pominjanog Međunarodnog udruženja destinacijskih marketing organizacija. Ključne aktivnosti Kongresnog biroa Srbije su dalje objedinjavanje ili zaokruživanje kongresne delatnosti Srbije, edukacija i promocija, saradnja sa lokalnim udruženjima i međunarodnim partnerima, ali i pružanje podrške domaćim inicijativama. Jedna od ovakvih inicijativa je i katalog SEEmice koji predstavlja konferencijske kapacitete i usluge u regionu Jugoistočne Evrope, kao i kongresni časopis SEEbtm. Činjenica da se otvaraju ovakvi kanali marketinga i komunikacije u našoj zemlji i u regionu je dokaz da se tržište razvija i da će se u skorom roku razviti i drugi oblici marketinga i kanali prodaje, što dalje ukazuje na interesovanje i sposobnost učesnika u kongresnoj delatnosti Srbije da se u narednom periodu Srbija još bolje pozicionira na međunarodnom tržištu i da privuče značajniji deo međunarodne tražnje (SEE Business Travel & Meetings magazine, oktobar 2009; www.scb.travel). Misija Kongresnog biroa Srbije jeste da poboljša imidž Srbije kao destinacije poslovnog turizma i da razvije visokokvalitetan proizvod poslovnog turizma po kome će 69

Srbija biti poznata u svetu. Vizija Biroa jeste da Srbija postane uspešna i ugledna destinacija poslovnog turizma u Evropi. Ciljevi čijem ostvarenju Biro teži su: učiniti Srbiju vodećom destinacijom poslovnog turizma na Balkanu, učiniti Srbiju vodećom destinacijom poslovnog turizma u jugoistočnoj Evropi, dovesti svetsku poslovnu zajednicu u Srbiju, poboljšati profesionalne kapacitete Srbije kroz transfer znanja i tehnologije i povećati ekonomske efekte od turizma (Grimmer, 2005). Kongresni biro Srbije pruža čitav niz usluga planerima i organizatorima događaja: informacije o kapacitetima za održavanje događaja, informacije o smeštajnim kapacitetima, organizacija već pominjanih „fam“ putovanja, informacije i saveti o destinacijama u Srbiji, informacije o keteringu, restoranima i drugim uslugama „podrške“ neophodnim za organizovanje događaja, mape destinacija, video prezentacije destinacija, informacije o mogućnostima za zabavu, o turističkim razgledanjima destinacija. Takođe, Biro pomaže lokalna i nacionalna predstavništva međunarodnih udruženja u Srbiji u procesu nadmetanja destinacija i privlačenja događaja u Srbiju. Sa ciljem predstavljanja Srbije i njenih kapaciteta za organizovanje događaja na međunarodnom tržištu, Kongresni biro učestvuje na velikim specijalizovanim sajmovima IMEX u Frankfurtu, EIBTM u Barseloni, CONVENTA u Ljubljani i na Berzi poslovnog turizma u Italiji (Borsa del Turismo Congressuale - BTC). Takođe, Biro je pokrenuo ambasador program sa ciljem da, uz pomoć priznatih stručnjaka iz Srbije, privuče događaje međunarodnih udruženja u našu zemlju, kao i program partnerstva kojim podstiče povezivanje subjekata koji se bave poslovnim turizmom, organizovanjem događaja, pružaju usluge relevantne za događaje ili su na bilo koji način uključeni u poslovni turizam (Dragićević et al., 2009a). Prema podacima iz juna meseca 2010. godine, Kongresni biro Srbije “privukao” je poslovne skupove koji će Srbiji kao domaćinu u naredne četiri godine doneti prihode od 17 miliona američkih dolara. Uz podršku već pominjanog USAID Projekta za razvoj konkurentnosti, do 2014. godine u Srbiji će biti održano oko 20 konferencija i skupova. Najznačajnije su Evropska konferencija o AIDS-u, u oktobru 2011. godine (3.500 očekivanih posetilaca), Kongres bolesti srca Evropskog udruženja kardiologije u maju 2012. godine (3.500 očekivanih posetilaca) i Evropski kongres menopauze u martu 2014. godine (2.000 očekivanih posetilaca) (http://www.naslovi.net/2010-06-28/biznis-novine/od-poslovnihskupova-srbija-ce-zaraditi-17-miliona-dolara/1819085). U procesu formiranja Biroa, identifikovano je pet ključnih destinacija u Srbiji koje su nosioci razvoja poslovnog turizma u zemlji i koje Biro promoviše prvenstveno za međunarodne događaje. Pored naše prestonice, planinskih turističkih centara Zlatibora i Kopaonika, Biro izdvaja i dve destinacije za poslovne događaje u Vojvodini – Novi Sad i Subotica/Palić. U prilogu 13 prikazani su partneri Kongresnog biroa po destinacijama i vrstama usluga koje pružaju. Od ukupno 58 partnera Biroa, na prostoru Vojvodine nalazi se 16, od toga devet hotela (šest u Novom Sadu, dva u Subotici i jedan na Paliću), dva kongresna/poslovna centra u Novom Sadu, četiri turističke agencije i jedan subjekt u kategoriji ostali partneri, takođe, iz Novog Sada. Pored informacija o destinacijama, informacija o partnerima Kongresnog biroa i pružaocima usluga, na sajtu Biroa, mogu se naći predlozi aranžmana podsticajnih putovanja u organizaciji turističkih agencija – partnera Biroa. U prilogu 14 prikazani su predlozi podsticajnih putovanja u Vojvodini (Kongresni biro Srbije, www.scb.travel). Pored Kongresnog biroa Srbije, koji deluje na nacionalnom nivou, 2007. godine oformljen je i Kongresni biro Beograda, dok Novi Sad, kao druga primarna destinacija poslovnog turizma u Srbiji, po značaju i raspoloživim kongresnim kapacitetima, nema oformljen kongresni biro, koji bi doprineo afirmaciji grada na međunarodnom tržištu poslovnog turizma. Poslove promovisanja Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma vrši 70

Turistička organizacija Vojvodine u saradnji sa Kongresnim biroom Srbije i zainteresovanim privrednim subjektima, mahom sa teritorije Novog Sada. Zemlje u regionu (Mađarska, Hrvatska, Slovenija) znatno ranije su započele proces promovisanja turističke ponude i kapaciteta za održavanje poslovnih događaja na međunarodnom turističkom tržištu i, stoga, su bolje pozicionirane na ICCA rang listi destinacija prema broju održanih međunarodnih skupova. Kongresni biro Mađarske je osnovan još 1990. godine (od 2000. godine je u sastavu Mađarske nacionalne turističke organizacije), a danas ima više od 370 partnera i 21 predstavništvo u inostranstvu, mahom u evropskim zemljama (http://www.hcb.hu/english), što je sve zajedno doprinelo da Budimpešta postane jedna od vodećih destinacija sveta za održavanje poslovnih događaja (u 2008. godini Budimpešta se našla među 10 prvih svetskih gradova po broju međunarodnih događaja). Slovenija i Hrvatska su daleko ispod Mađarske, ali ispred Srbije, u privlačenju međunarodnih događaja. Kongresni biro Hrvatske, kao deo Hrvatske turističke zajednice (nacionalna turistička organizacija), osnovan je 1993. godine, ali je tek u poslednjih nekoliko godina počeo da se bavi marketing aktivnostima Hrvatske kao destinacije poslovnih događaja. U Hrvatskoj, takođe, postoje i kongresni biro na nivou gradova: u Zagrebu, Dubrovniku, Rijeci i Opatiji. Zagreb predstavlja vodeću kongresnu destinaciju u Hrvatskoj (http://business.croatia.hr). Kongresni biro Slovenije formiran je 2004. godine, a postoji i Kongresni biro Ljubljane u okviru gradske turističke organizacije (http://www.sloveniaconvention.com). U poređenju kongresnih biroa Srbije i navedenih zemalja u okruženju, uočava se sličan sistem organizacije (nacionalni kongresni biroi su deo nacionalne turističke organizacije), kao i sličnost sa aspekta aktivnosti kongresnih biroa i usluga koje pružaju planerima i organizatorima događaja. Metodom posmatranja veb sajtova nacionalnih kongresnih biroa, uočava se najveći broj informacija na sajtu Kongresnog biroa Mađarske, koji je višejezičan (sadržaj sajta je dostupan na šest jezika). Kongresni biro Srbije i Slovenije pružaju mogućnost pristupa informacijama na sajtu na dva jezika, dok Kongresni biro Hrvatske sadržaj sajta nudi na tri jezika. Na veb sajtovima svih kongresnih biroa postoji mogućnost pretrage prostornih kapaciteta, pružalaca usluga i mogućnost rezervacije istih. Međutim, detaljne informacije o tržištu poslovnih događaja u zemlji pruža jedino Mađarski kongresni biro. Pristup informacijama na više jezika, kao i mogućnost on line pretrage i rezervacije prostornih kapaciteta za održavanje događaja je u vreme informaciono-komunikacionih tehnologija i ere Interneta, izuzetno važan aspekt u poslovanju jednog kongresnog biroa, odnosno u promovisanju destinacija i privlačenju međunarodnih poslovnih događaja na destinaciju. Crouch i Ritchie (1998) su dali model kojim se opisuje proces izbora destinacije za održavanje konferencija, kongresa i konvencija koje organizuju udruženja. Proces obuhvata pet koraka ili faza (Skica 3).

71

Skica 3. Model za izbor destinacije za održavanje događaja udruženja (Izvor: Crouch i Ritchie, 1998) Prva faza je predpriprema kongresa, kada se određuju potencijalni datumi održavanja kongresa i usvaja se budžet. U ovoj fazi veliki je značaj prethodnih iskustava udruženja, naročito iskustva sa poslednjeg održanog kongresa udruženja. Takođe, neka udruženja primenjuju politiku smenjivanja, odnosno rotacije, određenih destinacija (Weber, Chon, 2002), čime je broj destinacije za organizovanje kongresa već unapred određen. U ovom slučaju, najčešće se radi o međunarodnim ili eventualno regionalnim udruženjima koja biraju destinacije prema tome gde imaju svoja predstavništva, svoje filijale ili, pak, uticajne članove. Tako je na primer u Novom Sadu održan jedan od najznačajnijih međunarodnih događaja u 2008. godini na prostoru Srbije http://www.carlsberg.co.yu/main.htmlMeđunarodni godišnji skup Komiteta ISO/TC 176, Međunarodne organizacije za standardizaciju, koja ima svog člana u Beogradu - Institut za standardizaciju. Skup je organizovan na inicijativu kompanije Karlsberg (Carlsberg) Srbija i dr Ajzaka Šepsa (Isaac Sheps), koji je regionalni direktor Karlsberg Jugoistočna Evropa, član ISO/TC 176 međunarodnog komiteta i jedan od najistaknutijih stručnjaka u oblasti kvaliteta (Dragićević, 2008). Takođe, u pripremnoj fazi određuje se komitet, odgovorno telo ili pojedinac koji će sprovoditi drugu fazu procesa, a to je analiza i preporuke određenih destinacija. U ovoj fazi prikupljaju se informacije o potencijalnim destinacijama koje ispunjavaju određene kriterijume udruženja, uz pomoć spoljnih saradnika i kroz posete destinacijama. Kada se govori o organizaciji velikih kongresa međunarodnih udruženja, najčešće nacionalni ogranci (predstavništva) udruženja preuzimaju organizovanje događaja. S obzirom da se može javiti više ogranaka iz različitih zemalja koji žele organizaciju događaja, pristupa se procesu nadmetanja (bid process) između destinacija, kada ogranci dostavljaju određenu dokumentaciju o destinaciji i uslovima za organizaciju događaja (Davidson, Cope, 2003). 72

Predstavnici potencijalnih destinacija koje se nađu u užem izboru mogu biti pozvani da pregovaraju sa predstavnicima udruženja. Potom na bazi svih prikupljenih informacija i obavljenih razgovora, predsednik udruženja ili upravni odbor donosi konačnu odluku o mestu organizovanja događaja (kongresa) (3. faza). U ovoj fazi članovi upravnog odbora najčešće lobiraju za određene destinacije, što može dodatno otežati donošenje odluke. Na odluku svakako utiču i specifični ciljevi kongresa, a to su najčešće privlačenje članova udruženja da učestvuju na kongresu i ostvarivanje profita ili bar svođenje gubitaka na minimum. Četvrta faza podrazumeva realizaciju kongresa, a potom sledi evaluacija kongresa (peta faza) i ova poslednja faza može potencijalno uticati na izbor destinacije i sastavljanje liste konkurentskih destinacija za održavanje budućih kongresa (Weber, Chon, 2002). Svakako da će na izbor buduće destinacije uticati kvalitet usluga, percepcija destinacije i organizacije kongresa, kako od strane učesnika, tako i od organizatora. Usluge kongresnog biroa najčešće koriste organizatori događaja udruženja, a radi dobijanja informacija o destinaciji (Weber, 2001). Kongresni biro ima veoma značajnu ulogu u takozvanom „bid“ procesu, odnosno procesu kada se destinacije širom sveta takmiče u privlačenju događaja međunarodnih udruženja. U ovom slučaju, kongresni biro pomaže lokalnim subjektima, najčešće predstavništvu međunarodnog udruženja, u pripremi dokumentacije potrebne da bi se učestvovalo u procesu izbora destinacije za održavanje događaja, ali i u pripremi prezentacije za komitet udruženja ili drugo telo koje donosi konačnu odluku (McCabe et al., 2000). Dakle, cilj kongresnog biroa jeste da predstavi destinaciju organizatorima i učesnicima događaja veoma atraktivnom i specifičnom u odnosu na konkurente, jer atraktivnost destinacije utiče na odluku o izboru destinacije i kasnije na posećenost događaja od strane članova udruženja i drugih subjekata. Kongresni biro pruža različite usluge organizatorima događaja u svim fazama organizovanja događaja. U prvoj fazi, pre rezervacije kapaciteta, kongresni biro pruža informacije putem veb sajta ili štampanih promotivnih materijala, daje savete oko izbora objekta za održavanje događaja, proverava raspoloživost izabranog objekta, pregovara oko cene zakupa sala i hotelskih soba, organizuje posete destinacije i izabranih objekata za planere i organizatore događaja, priprema potrebnu dokumentaciju i prezentaciju za organizatore događaja. U fazi pripreme događaja, kongresni biro rezerviše smeštajne kapacitete za učesnike, koordinira u obezbeđivanju drugih usluga (poput transfera, registracije, usluga prevođenja), organizuje dobrodošlicu za učesnike događaja, sprovodi promotivne aktivnosti i uspostavlja odnose sa javnošću sa ciljem da privuče pažnju domaće javnosti i poveća broj domaćih učesnika, pruža informacije učesnicima, planira izlete i aktivnosti za učesnike događaja i njihovu eventualnu pratnju. U toku samog događaja, kongresni biro pruža informacije o turističkoj ponudi destinacije i obezbeđuje komunikaciju sa medijima. Nakon događaja, sprovodi se istraživanje o uspešnosti događaja (Rogers, 2006). (b)

Studija slučaja-Kongresni biro Beograda

Kongresni biro Beograda (KBB) posluje kao organizaciona jedinica u okviru Turističke organizacije Beograda. Kongresni biro Beograda pozicionira Beograd kao međunarodnu kongresnu destinaciju, obezbeđujući profesionalnu pomoć organizacijama koje prave ponudu za, ili organizuju kongrese, korporativne sastanke, posticajna (incentive) putovanja ili izložbe u Beogradu. Svi vodeći beogradski hoteli, kongresni centri i serviseri kongresne industrije su partneri Kongresnog biroa Beograda. Kao rezultat toga, Kongresni biro Beograda pruža, organizatorima kongresa, direktan pristup širokoj ponudi najboljih kongresnih proizvoda i usluga. 73

Usluge koje pruža Kongresni biro Beograda: 1. Asistencija pri pravljenju ponude, kanidature -Kandidatura za dobijanje kongresa podrazumeva širok spektar veština da biste bili uspešni. Ovo uključuje strategijsko planiranje, organizacione sposobnosti, liderstvo, kreativnost, lobiranje i veštine prezentovanja. Sposobnost da se ostvari uspešno partnerstvo sa klijentom je takođe od vitalnog značaja. U tom smislu Kongresni biro Beograda nudi pomoć lokalnim i inostranim organizatorima u planiranju i sastavljanju dokumentacije za ponudu uključujući: • identifikacija kriterijuma kandidature • koordinacija i priprema dokumentacije za ponudu • prikupljanje pisma podrške od gradske vlade i lidera u industriji • priprema preliminarnog budžeta sa profesionalnim kongresnim organizatorima • posredovanje između gradske vlade i kongresne industrije pri kandidaturi • lociranje odgovarajućih kongresnih centara u Beogradu i okolini koji odgovaraju kriterijumima ponude • identifikovanje smeštajnih paketa koji odgovaraju kriterijumima ponude • preliminarna rezervacija kongresnih centara, hotelskih soba kao i mesta za društveni program • učešće u inspekcijskim posetama • promocija ponude grada uključujuči distribuciju promotivnog materijala i medijsku podršku • asistencija pri prezentaciji kandidature grada 2. Usluge organizatorima skupova Onda kada je Beograd određen kao destinacija za održavanje kongresa, Kongresni biro Beograda nudi širok spektar usluga organizatorima: • kongresnu brošuru Beograda • pomoć pri odabiru profesionalnih organizatora kongresa • saveti pri odabiru pre i post tura i društveni program • preporuke pružaoca pratećih usluga • promotivni materijal/informativni paket (www.tob.co.rs) 21. POSLOVNI I ODMORIŠNI TURIZAM Poslovni i odmorišni turizam predstavljaju dva različita oblika turističkih kretanja, ali je ponekad teško razdvojiti ova dva segmenta na turističkom tržištu. Osobe koje putuju iz poslovnih razloga koriste infrastrukturu i usluge koje inače koriste i turisti na datoj destinaciji (na primer: usluge prevoza do i na destinaciji, usluge smeštaja, ishrane). Ali, poslovni turisti zahtevaju i očekuju i određene specifične usluge, poput usluga poslovnih ili konferencijskih centara u hotelima, dodatnu audio–vizuelnu opremu, usluge kongresnih centara, koje „klasičnom“ turisti nisu potrebne da bi zadovoljio svoju turističku potrebu koja je osnovni motiv putovanja. Kada se završi radni deo dana, poslovni turista obično postaje turista u pravom smislu te reči: obilazi znamenitosti destinacije, odlazi u restoran da bi probao lokalne specijalitete, kupuje suvenire i slično. Turistički sadržaji, poput razgledanja, izleta, obilaska muzeja, galerija, mogu predstavljati sastavni deo programa kongresa, konferencija ili drugih poslovnih događaja i poželjan su elemenat u programu događaja, naročito neprofitnih organizacija, kada se očekuje značajan broj učesnika u pratnji supružnika. Kada su u pitanju nove, neistražene destinacije (kakva je 74

na primer i Srbija), ili pak, neke „egzotične“ i daleke destinacije, za očekivati je da će učesnik poslovnog događaja, ukoliko mu nisu u samom programu događaja ponuđeni turistički sadržaji, produžiti svoj boravak, nakon obavljenog posla, da bi zadovoljio svoje turističke potrebe. Takođe, učesnike podsticajnih putovanja je gotovo nemoguće razlikovati od „klasičnih“ turista, jer se u oba slučaja putovanje, odnosno boravak realizuje na turističkoj destinaciji koja poseduje elemente atraktivnosti. Iako je ponekad teško razdvojiti ova dva oblika turističkih kretanja, u tabeli 9 istaknute su osnovne razlike između poslovnog i odmorišnog turizma. Iako se turistička i poslovna putovanja posmatraju kao dva potpuno suprotna polja ljudskih aktivnosti, u stručnoj literaturi, među akademskom javnošću i stručnjacima iz oblasti turizma, sve više pažnje se posvećuje situacijama ili događajima kada se kombinuju aktivnosti slobodnog vremena i poslovne aktivnosti, odnosno postavlja se pitanje kako poslovni turizam generiše dodatne „turističke“ aktivnosti na destinaciji. Uriely (2001) je u istraživanju međusobnih veza posla i putovanja izneo tipologiju putnika koji kombinuju posao i putovanje i pri tome razlikuje dve osnovne grupe putnika: „turisti na radu“ (working tourists) i „putujući radnici“ (travelling workers). U prvoj grupi se nalaze obično mlađa lica za koje rad, odnosno posao, predstavlja način da finansiraju produženo putovanje ili je, pak, posao deo turističkog iskustva. U grupi „putujući radnici“ nalaze se lica koja putuju da bi stekla finansijska sredstva neophodna za svakodnevni život i da bi se istovremeno zabavljala (to su najčešće sezonski turistički poslovi) i „putujući profesionalci“, koji su najznačajnija grupa u kontekstu poslovnog turizma. Za „putujuće profesionalce“ putovanje je neophodno da bi obavili posao, a sa druge strane to putovanje predstavlja i mogućnost za učestvovanje u određenim turističkim aktivnostima.

75

Tabela 25. Poređenje odmorišnog i poslovnog turizma Odmorišni turizam

Poslovni turizam

Turista

Poslodavac ili organizacija

Ko bira destinaciju?

Turista

Organizator poslovnog događaja, menadžment kompanije

Kada se putuje?

U vreme godišnjih odmora, vikenda i praznika

Ko plaća putovanje?

Koliko se unapred planira?

Ko putuje?

Tokom cele godine

Veliki poslovni Nekoliko meseci događaji, poput ranije, a kraći vikend konferencija, se odmori nekoliko planiraju i nekoliko dana ranije godina unapred Oni čiji posao zahteva poslovna putovanja, najčešće Ko ima slobodnog menadžeri različitih vremena i slobodnih nivoa, ali i članovi novčanih sredstava različitih organizacija, institucija, društava

Vrsta destinacije

Primorske, planinske, gradske i seoske destinacije

Uglavnom gradski centri, politički i privredno stabilne destinacije

Sa kim se putuje?

Sa porodicom i/ili prijateljima

Sa poslovnim saradnicima

Ali... Samostalni preduzetnici plaćaju sami za sebe poslovna putovanja

Meseci jul i avgust se izbegavaju za organizovanje poslovnih događaja Individualna poslovna putovanja se planiraju u kratkom roku Poslovne turiste na nekim putovanjima prate supružnici ili osobe koje ne putuju radi posla Destinacije za podsticajna putovanja su često i destinacije odmorišnog turizma Članovi porodice ponekad putuju na konferencije ili podsticajna putovanja

Urađeno prema: Davidson i Cope, 2003; Swarbrooke i Horner, 2001. Davidson i Cope (2003) ističu da skoro svi oblici poslovnih putovanja sadrže elemente ili aktivnosti koji se ne razlikuju od aktivnosti klasičnih turista na destinaciji (odlazak u restoran, kupovina suvenira i poklona, obilazak lokalnih atrakcija i slično). Suštinska razlika između poslovnog i klasičnog turističkog putovanja jeste motiv, odnosno razlog zbog kojeg je lice krenulo na putovanje. Za klasičnog turistu navedene aktivnosti su centralni, osnovni motiv putovanja, dok su za poslovnog turistu one slučajne u odnosu na osnovni motiv, a to je posao. Ipak, aktivnosti u slobodno vreme imaju važnu ulogu u motivaciji poslovnih turista – one su dodatni motiv za učestvovanje na konferenciji ili sajmu, 76

ali su i oblik kompenzacije za vreme provedeno daleko od kuće. Za neke oblike poslovnih putovanja, poput podsticajnih putovanja, aktivnosti u slobodno vreme ili klasične turističke aktivnosti su osnovni motiv putovanja za učesnike, ali ne i za kompaniju. Takođe, elementi zabave i klasičnih turističkih aktivnosti su prisutni i kod događaja koje organizuju neprofitabilna udruženja, jer je to način da se obezbedi veća posećenost događaja. Za razliku od njih, korporativni događaji, poput seminara za zaposlene u kompaniji ne sadrže ove elemente (Tabela 25). Putovanje iz poslovnih razloga može povećati nivo turističkih aktivnosti na destinaciji na četiri načina: 1. produženje boravka poslovnih turista na destinaciji, a radi razgledanja i obilaska destinacije (extenders); 2. poslovni turisti dolaze u pratnji najčešće supružnika ili članova porodice, koji učestvuju u turističkim aktivnostima na destinaciji (guests); 3. poslovni turisti učestvuju u turističkim aktivnostima koje su sastavni deo događaja i deo programa za uspostavljanje mreže kontakata (social programmes); 4. poslovni turisti, koji su impresionirani destinacijom i njenim atraktivnostima, vraćaju se na destinaciju sa porodicom ili je, pak, preporučuju drugima za odmor ili kratke posete (returners) (Davidson, Cope, 2003). S obzirom da poslovni turisti obično imaju dovoljnih slobodnih novčanih sredstava i zainteresovani su za upoznavanje novih destinacija, ne iznenađuje činjenica da često boravak na destinaciji motivisan poslom produžavaju radi zadovoljenja turističkih potreba. To je naročito izraženo kod prekookeanskih putovanja, gde je poslovno putovanje jedinstvena prilika da se poseti određena destinacija, a da pri tome poslodavac snosi troškove putovanja i boravka na destinaciji. Produženi boravak koji ima formu kratkog odmora finansira sam poslovni turista. Dolazak poslovnih turista na destinaciju u pratnji supružnika ili drugih članova porodice se najčešće vezuje za učesnike konferencija i kongresa. Iako postoji veoma malo istraživanja koja se bave procenom broja učesnika poslovnih događaja koji dolaze u pratnji, Davidson i Cope (2003) ukazuju da prema istraživanjima u Velikoj Britaniji 20 do 30% učesnika konferencija ima pratnju, dok Opperman (1996) procenjuje da trećina učesnika događaja koje organizuju udruženja u Severnoj Americi dolazi u pratnji supružnika. Istraživanje sprovedeno među učesnicima nekoliko kongresa u Novom Sadu u 2008. godini pokazalo je da skoro svaki treći učesnik dolazi u pratnji jedne osobe na događaj (Dragićević, 2008). Jedan od ključnih faktora koji utiču na opredelenje učesnika događaja da li će doći sam ili u pratnji na destinaciju jeste postojanje programa i sadržaja (guest programmes), koji su namenjeni prvenstveno pratnji učesnika. Najčešći oblici takvih programa su razgledanje, kupovina, poseta kulturno-istorijskih znamenitosti i slično. Ipak, kada su u pitanju korporativni događaji, mogućnost putovanja u pratnji supružnika ili drugih lica, sem kod podsticajnih putovanja, je retkost, jer je to dodatni trošak za kompaniju i smetnja za realizaciju planiranih aktivnosti, koje se najčešće odnose na edukaciju zaposlenih i kreiranje timskog duha i atmosfere među zaposlenima. Pored programa koji su namenjeni pratnji učesnika događaja, postoje i takozvani društveni programi (social programmes) za učesnike događaja kojima se nastoji produžiti sam događaj, ali i boravak učesnika na destinaciji. Ovi programi najčešće imaju formu ekskurzija, izleta i svečanih večera, a cilj im je da učesnicima događaja pruže opuštenu atmosferu, u kojoj će međusobno komunicirati, uspostavljati nove kontakte i razmenjivati informacije. Ukoliko je poslovni turista tokom boravka na destinaciji imao pozitivno iskustvo, a pri tome nije upoznat sa destinacijom iz prethodnih ili, pak, iz poslednje posete za očekivati 77

je da će se vratiti ponovo radi odmora, odnosno radi turističkih aktivnosti. Istraživanja potvrđuju da poslovna putovanja mogu generisati dodatne, buduće turističke posete destinacije (Davidson, Cope, 2003; Rogers, 2006). U već pominjanom istraživanju među učesnicima kongresa u Novom Sadu, čak 98% učesnika je izrazilo želju da ponovo poseti grad, a radi učestvovanja na konferenciji, radi turističkih motiva (bolje upoznavanje grada, okoline i kulture) ili, u slučaju domaćih učesnika, radi posete rođaka i prijatelja (Dragićević, 2008). Veza između zadovoljstva učesnika poslovnih događaja i ponovne posete na destinaciji potvrđena je i u radu Severt et al. (2007). Prema ICCA, 40% učesnika događaja udruženja se vraća na destinaciju u periodu od pet godina, dok 19% dolazi na destinaciju održavanja događaja u pratnji (Taylor, 2010). Ipak, ostaje nerešeno pitanje koliko se poslovnih turista zaista vrati na destinaciju radi odmora. Davidson (2001) je sproveo istraživanje sa ciljem da utvrdi proces donošenja odluke o tome da li će putovanje na jednu konferenciju rezultirati produženim boravkom na destinaciji. U istraživanju se prvo razmatraju karakteristike učesnika konferencije koje utiču na odluku o produženju boravka na destinaciji radi turističkih aktivnosti, potom se analiziraju vrste konferencija koje privlače učesnike u smislu da produže svoj boravak na destinaciji ili, pak, dođu u pratnji, a na kraju se ukazuje na vrste destinacija koje će privući poslovne turiste „povratnike“. Da li će učesnik neke konferencije odlučiti da produži boravak na destinaciji ili da dođe u pratnji, rezultat je kombinacije čitavog niza karakteristika, od kojih su najznačajnije sledeće: strani ili domaći učesnik, već poznata ili nova destinacija, samofinansirano putovanje ili putovanje finansirano od strane poslodavca/institucije, sa ili bez prijatelja/članova porodice na destinaciji, samac ili u vezi, putovanje u pratnji ili bez pratnje. Putovanje na udaljene i nepoznate destinacije finansirano od strane poslodavca je obično podsticaj za poslovne turiste da produže boravak na destinaciji o svom trošku. Međutim, putovanje bez partnera/supružnika može destimulativno delovati na učesnika, koji će po okončanju programa događaja završiti i svoj boravak na destinaciji. Među karakteristikama same konferencije koje utiču na produženje boravka učesnika, izdvajaju se sledeće: vrsta događaja (korporativni ili događaj udruženja), trajanje konferencije, vreme održavanja konferencije - dani u nedelji, period u godini, period održavanja sportskih/kulturnih događaja, (ne)postojanje ekskurzija u zvaničnom programu događaja, (ne)postojanje programa za pratnju učesnika. Konferencije udruženja u odnosu na korporativne događaje znatno češće podrazumevaju produženje boravka učesnika na destinaciji, jer se učesnici događaja udruženja ponašaju kao turisti, koji imaju veliki izbor događaja na raspolaganju u različitim periodima godine i po različitim cenama. Ukoliko se period održavanja konferencije poklapa ili nadovezuje na neki kulturni ili sportski događaj specifičan za destinaciju, može se očekivati produženje boravka ili dolazak u pratnji. Na odluku o produženju boravka poslovnih turista utiču i karakteristike same destinacije, a naročito imidž (prvenstveno u smislu bezbednosti i cena usluga), udaljenost od mesta stalnog boravka poslovnih turista, pristupačnost i troškovi prevoza na i oko destinacije i količina turističkih informacija pruženih od strane destinacijskih menadžment organizacija i organizatora događaja. Davidson i Cope (2003) ističu da poslovni turizam ne donosi samo ekonomske koristi za destinaciju, koji su posledica potrošnje na organizovanje poslovnog događaja, potrošnje poslovnih turista i eventualnog produženja njihovog boravka, već poslovni turisti postaju i svojevrsni „ambasadori“ destinacije koji ukoliko su imali pozitivno iskustvo na destinaciji preporučuju istu drugima ili se vraćaju na nju. Stoga, kroz uspešno organizovane poslovne događaje, destinacija može da poboljša svoju reputaciju na turističkom tržištu.   78

    22. STUDIJE SLUČAJA-DESTINACIJE KONGRESNOG TURIZMA 22.1. KONGRESNI TURIZAM ZAGREBA Zagreb je grad u kome se mogu razvijati i razvijaju se razni oblici turizma. Od sportsko-rekreativnog, izletničkog, tranzitnog, letnjeg i zimskog, tako i kongresnog koji zauzima jedno od važnijih mesta u ovom gradu. Zbog svog povoljnog geografskog položaja, klime, i gostoljubivosti stanovništva, privlači veliki broj ljudi i naučnika iz raznih oblasti za održavanje kongresa. Zbog toga u Zagrebu postoji veliki broj agencija koje pružaju usluge za održavanje raznovrsnih kongresa. Atlas DMC je najveća turistička firma u Hrvatskoj. Takođe, i pouzdan partner specijaliziran za organizaciju i planiranje poslovnih skupova u Hrvatskoj i inostranstvu. Iza Atlas DMC agencije je preko 500 uspešno organizovanih domaćih i međunarodnih konferencija i nude celi niz usluga koje garantuju uspešnu organizaciju i realizaciju skupova: • Prezentacije • Inspekcije destinacije i mesta održavanja • Stručni savet prilikom odabira destinacije • Organizacija prevoza i transfera • Planiranje proračuna i troškova konferencija • Registracija učesnika i opšte informacije • Druge usluge VanEvent je agencija specijalizirana za organizaciju korporativnih sastanaka, kongresa, poticajnih i posebnih programa team building programa te kompanijskih događanja. VanEvent, njihovi saradnici i partneri imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj delatnosti, a njihova kreativnost i profesionalnost je usmerena detaljima i kvalitetu garancije uspešnosti svih programa. VanEvent je član Hrvatskog kongresnog ureda i član udruženja Hrvatskih putničkih agencija. Agencija Eures Tim je specijalizovana za organizaciju kongresa, konferencija, međunarodnih seminara i sastanaka. Dugogodišnje iskustvo, savremena oprema, znanje, i dobijeni međunarodni priznati sertifikat za profesionalnu organizaciju događaja predstavljaju samo jedan od elemenata kvaliteta usluga ove agencije. U saradnji sa partnerima u ponudi nude i organizaciju propratnih sadržaja vezanih za same poslovne i službene delove kongresa, seminara ili prezentacije različitih usluga i proizvoda. U ponudu uključuju ‫׃‬ • Kongresnu opremu koja uključuje opremu za simultano prevođenje i konferencijske mikrofone • Ostalu potrenbu prezentacijsku i audio-vizuelnu opremu uz nadzor stručnog osoblja • Anganžman propratnog osoblja (hostese, osiguranje), postavljanje izložbenog prostora ili plakat sekcije • Organizaciju prevoza • Smeštaj učesnika Što se tiče usluga smeštaja i kongresnih centara, Zagreb pruža različite usluge u ovom pogledu. 79

Kongresni centar hotela "Antunović" se proteže na dve etaže sa ukupnom površinom od 2500m² i 20 dvorana. Sve dvorane imaju izvor prirodnog svetla i opremljene su high-tech opremom, klimatizacijom, digital signage, sistemom označavanja, AMX centralnim sistemom upravljanja uređajima i besplatnim internetom. Kongresno banketni centar ovog hotela je praktičan i funkcionalni prostor, namenjen za organizaciju i održavanje seminara i događaja koji zahtevaju visok nivo profesionalnosti i usluga. Kongresni sadržaji‫׃‬ • Kongresna recepcija i garderoba • Restoran-poslovni ručkovi i večere • Salon (za potrebe pauze za kafu, pića i dobrodošlice) • Sedam multifunkcionalnih dvorana modernog i elegantnog enterijera opremljene najsavremenijom opremom, klimom, i ostalom potrebnom opremom. Tu takođe postoje i dodatne pogodnosti banketnog centra ovog hotela. • Direktan spoljni ulaz sa kongresnom recepcijom garderobom i prijavnom recepcijom • Osiguran besplatni parking za sve učesnike kongresa • Profesionalno osoblje • Visok sigurnosni standard • Visok nivo usluga • Ugodno radno okruženje • Vrhunska gastronomska ponuda ARCOTEL Allegra – idealno za poslovna putovanja i posete Zagrebu. U samom središtu grada, u novoizgrađenom Branimir centru, zahtevne goste dočekuje prekrasni mediteranski svet. Prvi zagrebački lifestyle hotel sa 151 sobom, 3 konferencijske dvorane, 4 poslovna apartmana s konferencijskim sadržajima Orlando fitness & spa centrom i garažom. Profesionalno osoblje, inovativna ponuda ´fresh & healty´ koncept i nadzirni parking, idealni su preduslovi savršeno su idealni za razvoj i tok celog događaja, od planiranja pa sve do samog kraja. Na raspolaganju stoje tri konferencijske dvorane, međusobno odvojene zidom koji se pomera, 4 poslovna apartmana za manje ekskluzivne sastanke. Osnovna tehnička oprema – grafoskop sa projekcijskim stolom – projekciono platno - flip chart s flip chart blokom – oglasna ploča ( bez papira ) – seminarski blok sa hemijskom olovkom po osobi – kutija sa priborom za moderatora. Što se tiče same opreme za skupove, tu postoji nekoliko agencija koje nude usluge postavke, održavanja, zamene i celokupnog nadgledanja opreme sa stručnim osobljem za vreme trajanja kongresa. Jedna od tih agencija je AS Kongresni servis d.o.o. koja se već 40 godina nalazi na tržištu i trudi da svojim radom doprinese kvalitetu kongresne industrije i međuljudske komunikacije. Uređaji su najsavremenijih tehnologija mikrofonski sastav – simultano prevođenje – ozvučenja i snimanja – interakcija i glasanje – multimedijski i prezentacijski uređaji – uz kvalifikovano i stručno osoblje. AVC d.o.o. je druga agencija, koja sa svojom tradicijom dugom 20 godina pruža usluge opreme. Ovu agenciju čine ljudi visokog obrazovanja i savremenih pogleda na tehnologiju i njenu primenu. Njihov cilj je razumeti tehnologiju, približiti je korisnicima i staviti u službi čoveka. Usluge koje nudi ova agencija su savetovanje, projektovanje, izrada dokumentacije, nabavka, isporuka i redovno održavanje. Koriste opremu i sastave najboljih svetskih imena iz sveta profesionalnih audio, video, rasvetnih i multimedijalnih tehnologija i

80

sastava video nadzora, primenjujući znanja stečena kroz sertifikacijske procese proizvođača, te kroz dosadašnji i dugogodišnji rad.

22.2. KONGRESNI TURIZAM OPATIJE U Opatiji se godišnje održi oko 200 različitih događaja i kongresa. Kongresni biro Opatija, kao sastavni deo Turističke zajednice grada Opatije, neprofitna je organizacija čija je uloga promovisanje Opatije kao hrvatske kongresne destinacije. Ovaj biro pruža besplatne i neutralne informacije o mogućnostima organizacije kongresa u Opatiji i njenoj okolini. Aktivnosti Biroa obuhvataju svakodnevnu komunikaciju sa pružaocima usluga u gradu, organizatorima događaja i potencijalnim klijentima. Biro takođe potpomaže događaje koji se odvijaju u gradu pružanjem relevantnih informacija i promovisanjem putem internetskih stranica. Međunarodno delovanje Biroa usmereno je na promociju kongresne ponude Opatije na specijalizovanim svetskim berzama za kongresnu delatnost (IMEX, EIBTM). Turistička zajednica grada Opatije i Kongresni biro Opatija punopravni su članovi Europskog udruženja gradova - European Cities Marketingodeta (CLGE). Najviše se u organizaciji kongresnih događanja u Opatiji ističu Milenij hoteli koji u svom lancu imaju 3 hotela – hotel Milenij*****, Milenij Grand hotel 4 opatijska cvijeta**** i Milenij hotel Agava****. Milenij hoteli imaju najmodernije kongresne kapacitete u Opatiji, a najveći kongresni centar, Tamaris, nalazi se u sklopu Milenij Grand hotela 4 opatijska cvijeta koji je otvoren tokom cele godine. U aprilu se ovde održava veliki kongres IT stručnjaka na seminaru Windays, u maju je hotel pun vodećih stručnjaka iz područja marketinga na FESTO-u, u junu sve je prepuno estradnih zvezda tokom održavanja Hrvatskog radijskog festivala, dok u junu takođe gostuju učesnici Dana ovlaštenih inžinjera geodezije. Banketni deo Milenij hotela sa oko 450 događaja koje organizuje godišnje, kreira celokupnu ponudu hrane i pića, te dekoracije prostora prema želji organizatora. Kao najslađi suvenir iz Opatije gosti neretko ponesu ručno rađene čokoladne praline Milenij hotela nazvane Milenij Choco. U hotelu Kvarner u Kristalnoj dvorani hotela svake se godine već tradicionalno u aprilu održava konferencija Microsoft WinDays.U sklopu konferencije 2008. godine održano je više od 190 predavanja sa preko 2.000 posetilaca. U Zlatnoj dvorani hotela Imperial održana je 24. maja 2008. poslovna radionica Buy Croatia gde su se hrvatski turistički subjekti susreli s predstavnicima najvažnijih inostranih turističkih agencija i turoperatora.Na radionici je učestvovalo oko dvesta učesnika. MIPRO je najveća međunarodna manifestacija na području informacione i komunikacione tehnologije i mikroelektronike ne samo u Republici Hrvatskoj, već i u ovom delu Europe, a tradicionalno se održava u opatijskom Grand Hotelu Adriatic. Hoteli Hotel Ambasador Hotel Ambasador jedan je od najsjajnijih bisera u nizu opatijskih hotela. Položajem i sadržajima pruža poseban doživljaj koji prevazilazi ono što smatramo hotelskim

81

smeštajem. Top hotel s pet zvezdica, vodeći je poslovno-kongresni hotel, na samom moru u neposrednoj blizini opatijskog gradskog središta i parka.

Uz vrhunski smeštaj hotel raspolaže moderno opremljenim dvoranama i kongresnim dvoranama. Celovita multimedijalna podrška garancija su uspešnom održavanju sastanaka, konferencija i seminara. Poseduje 9 sala za sastanke i kongresno-banketnu salu sa najsavremenijom audio-video opremom, poslovni centar sa kancelarijma za iznajmljivanje, razne prodavnice, klimatizacija u celom hotelu, parking (100 mesta) i podzemnu garažu (60 mesta). Hotel Milenij Hotel Milenij smešten je u središtu Opatije, na obali mora, okružen najlepšim parkom u Hrvatskoj - parkom „Sv. Jakov“ i obalnim šetalištem poznatijim kao „Lungo mare“. Na raspolaganju je 125 soba, apartmana (uključujući i vilu Sv.Jakov) zatim 3 apartmana sa pogledom na more. Elegantan ambijent kongresnog centra Hotela Milenij pruža brojne mogućnosti pa je idealan za srednja i manja poslovna okupljanja, seminare i vrlo popularne team building programe. Kao glavna prostorija opatijskog kongresa i poslovnih druženja poslužiće šest luksuznih salona i prostranih dvorana sa jedinstvenim pogledom na Kvarnerski zaliv i opatijsku Madonnu. U 7 višenamenskih dvorana i salona sa 4 do 220 sedećih mesta opremljeno je savremenom kongresnom tehnikom, a prema potrebi mogu se preurediti u prostorije za bankete. Najveća dvorana kongresnog centra je dvorana Milenij koja prima 220 učesnika, povezana je sa vanjskom terasom pa ujedno čini idealno mesto za brojne gala večere, bankete i razne svečanosti. Ozvučenje, klima uređaji, dovoljno dnevnog svetla, zavese za zamračenje i direktan fax s telefonskom i ISDN linijom dostupni su u svakom trenutku. Za najsavremeniji kongresni centar opatijske rivijere zasigurno možemo reći da je to kongresni centar Grand Hotela 4 opatijska cvijeta. Sedam multifunkcionalnih, luksuznih i vrhunski opremljenih dvorana i salona prilagođeno je njihovim najzahtevnijim poslovnim gostima. Najveća dvorana ima ugrađen sistem simultanog prevođenja i mogućnost izrade audio- vizuelnog zapisa događaja i prima do 400 učesnika. Ostale manje dvorane mogu primiti od 20 do 300 učesnika, a ukupan kapacitet ovog impresivnog i jedinstvenog kongresnog centra je 1000 učesnika na 800 m2. Hotel Admiral Na opatijskom šetalištu, u samom centru događanja, hotel Admiral nudi aktivan, ali komforan odmor. Mnoštvo sadržaja zadovoljiće sve koji od odmora očekuju više od mira i uživanja u prirodi. Poslovni ljudi i firme naći će potpunu podršku za svoj rad, ali i vrhunske sadržaje za opuštanje. U svom sastavu ovaj hotel ima 180 soba, sve sa balknom i pogledom na more. Kongresna dvorana i saloni za sastanke ukupno mogu da prime od 30 do 160 ljudi. Vrhunski opremljena konferencijska sala spremna je odgovoriti na sve zahteve poslovnih prezentacija i skupova. Hotel Kvarner Istorijski najstariji hrvatski hotel na Jadranu. Ovaj hotel pogodan je i za organizovanje sastanaka i raznih događaja. Klimatizovana "Kristalna dvorana" (700 mesta) pogodna je za 82

kongrese, bankete, balove i festivale, razne plesne večeri na atraktivnoj terasi Kvarner iznad mora.

Grand hotel Adriatic Grand Hotel Adriatic je hotel s najdužom tradicijom u kongresnom turizmu na hrvatskoj obali Jadrana. Od svečanog otvaranja Kongresne dvorane 1971. godine sa kongresom FIS-a (International Ski Federation) do danas Grand Hotel Adriatic sa poznatom profesionalnošću, stručnom tehničkom podrškom, najmodernijom audio-vizuelnom opremom uspešno posluje na domaćem i međunarodnom tržištu. Raspolaže sa dvoranama za sastanke kapaciteta od 15 do 550 osoba - koliko prima amfiteatralna kongresna dvorana. Ukupan kapacitet je 1040 mesta u 8 dvorana za sastanke. 22.3. KONGRESNI TURIZAM MALTE U poslednje vreme Malta raspolaže izuzetnim objektima za održavanje kongresa i konferencija i to objektima sa dobrom tehničkom podrškom, profesionalnim osobljem i svim neophodnim uslovima ѕa održavanje sastanaka, konferencija, kongresa i seminara. Broj učesnika se kreće od 20 do 10000 u jednoj sali za sastanke, što predstavlja izuzetno značajne kapacitete. Jedna od velikih prednosti je i ta što je službeni jezik na Malti engleski, pa to u velikoj meri olakšava komunikaciju sa klijentima. Takođe, posebno interesantno je i to što Malta nudi različite objekte, u zavisnosti od želja klijenata. To mogu da budu ultra moderni objekti koji raspolažu najmodernijom opremom za najzahtevnije klijente ili pak objekti od izuzetnog istorijskog značaja. Na raspolaganju su, takođe, i hoteli, koji mogu da se biraju u zavisnosti da li su najbitnije karakteristike koje su neophodne za održavalje kongresa luksuz, fleksibilnost, mir ili veliki kapacitet prostora. U zavisnosti od toga, klijenti mogu izabrati odgovarajući hotel. U objektima koje raspolaže ostrvo Malta moguće je organizovati skupove, sastanke, konferencije, kongrese različitih vrsta i sa različitim brojem učesnika. Broj učesnika može da iznosi i do 10000 ljudi, a izuzetno i 22000 ljudi. Ovako veliki broj ljudi se može smestiti u pozorišta, ali, takođe, na raspolaganju su i manji, luksuzniji prostori. Ono što predstavlja još jednu prednost Malte jeste to što ostrvo ima aerodrom, pa je na taj način izuzetno dobro povezano sa ostatkom Evrope, ali isto tako i sa Afrikom. Ostrvo je malo, ali veoma atraktivno, sa bogatom ponudom i različitim sadržajima, tako da se kongresni turizam mođe upotpuniti mnogim drugim oblicima turizma i na taj načnin privući veliki broj turista i potencijalnih poslovnih klijenata. Hoteli Malta raspolaže velikim brojem luksuznih hotela. To su hoteli koji pripadaju velikim lancima hotela, pa Malta i sa te strane ima izuzetno veliku prednost kada je u pitanju kvalitet usluga koji se pruža u hotelima na ostrvu. Neki od međunarodno poznatih hotela su : Radisson SAS, Hilton, Le Meridien, Inter Continental, Westin and Maritim Hotels, ali isto tako postoje i hoteli nižeg ranga koji nisu međunarodno poznati i ne pripadaju međunarodnim lancima, ali su pogodni za ovakvu vrstu usluga, kao npr : Corinthia Hotels International, Victoria Hotel, Hotel Palace…i mnogi drugi. Ovo su hoteli visoke kategorije, ali Malta raspolaže i hotelima sa četiri i manje zvezdica koji su, takođe, pogodni za održavanje kongresa, konferencija, sastanaka itd... 83

Svaki od ovih hotela poseduje izuzetan kvalitet usluga, raspolaže svim sredstvima, audio i vizuelnim, koji su neophodni za održavanje visoko kvalitetnih kongresa. Hilton Hotels imaju odličnu reputaciju među organizatorima konferencija zbog visokog kvaliteta usluga i profesionalnog prilaza organizovanju kongresa, konferencija, seminara... Hilton hoteli raspolažu objektima, velikim brojem prostorija i soba za održavanje kongresa i sastanaka koji se prostiru na četiri sprata sa ukupnim kapacitetom od 10 do 1400 učesnika. Neki apartmani u ovom hotelu imaju imaju i izuzetno prostrane terase na kojima mogu da se organizuju privatni kokteli sa oko 50 učesnika. Malta takođe nudi i razne druge objekte, pored hotela, koji su pogodni za skupove ove vrste. Takvi objekti su zamkovi, palate, utvrđenja, restorani. Centar za sajmove i konvencije U poslednje vreme Malta dobije sve više priznanja i postaje sve popularnija kao destinacija za događaje i konferencije. Centar za sajmove i konvencije je veliki korak napred za ovo malo mediteransko ostrvo, a posto se nedavno priključila EU postoje značajna ulaganja u ovaj vid turizma, ali i u turizam uopšte. Ovaj centar može da primi od 10000 lica, ukoliko se sedi, do 22000 lica ukoliko se stoji. Ovaj centar je već bio domaćin raznih konferencija, izložbi, gala večera, tu su se organizovali razni koncerti... Može da odgovori na zadovolji kriterijume najzahtevnijih klijenata i može da im ponudi punu tehničku i servisnu podršku i savete. Kongresni biro Malte Kongresni biro Malte je smešten u La Valeti. Uloga ovog biroa je da prikaže sve objekte i lokacije koje stoje na raspolaganju klijentima koji žele da organizuju kongres na ostrvu. Kongresni biro Malte ima tim stručnjaka koji je zadužen za obilazak svih mesta i lokacija na kojima se održavaju kongresi, a ovi obilasci se obično organizuju na mesečnom nivou. Biro je zadužen za politiku kontinuiranog investiranja u tehnologiju i opremu, a isto tako je zadužen za stalno praćenje nivoa usluga u drugim top destinacijama kongresnog turizma. Svi objekti za organizovanje kongresa, sastanaka i konferencija su registrovani na Birou, a takvih objekata je ukupno 130. Kongresni biro Malte nudi mogućnost besplatnog obilaska svih objekata i lokaliteta za klijente koji planiraju organizovanje kongresa kako bi se upoznali sa mogućnostima Malte. 22.4. KONGRESNI TURIZAM LJUBLJANE Međunarodna Asocijacija Kongresa i Konvencija (ICCA), koja sakuplja statističke podatke vezane za međunarodne konvencije i objavljuje rang listu najpopularnijih destinacija međunarodnih konvencijskih sastanaka svrstala je Ljubljanu na 64-to mesto, 5 mesta više nego prethodne godine. Prošle godine Ljubljana je ugostila 24 konvencija (uključenih u ICCA–ina istraživanja) i delila 64-to mesto u svetu s Brizbejnom, Firencom i Nju Delhijem. Na Evropskoj listi kongresnog turizma Ljubljana je zauzela 35-to mesto, posle Rejkjavika i Porta, i delila to mesto s Firencom. Gradovi koji su se na Evropskoj listi našli odmah iza Ljubljane su Beograd, Drezden i Nica, koji su ugostili manje kongresa nego Ljubljana, i Grac, gde je imao dva Kongresa manje. 84

Organizatori međunarodnih sastanaka dali su prednost Ljubljani ne samo zbog njene sigurnosti i atraktivnosti nego i zahvaljujući činjenici da poseduje dva velika konvencijska centra koji za 2000 ljudi obezbeđuju mesta za sedenje (http://www.visitljubljana.si/en/meetings/meetings-in-ljubljana/news/10700/detail.html). Broj održanih kongresa na godišnjem nivou GODINA BROJ KONGRESA 2005 43 2006 25 2007 43 2008 48 2009 42 2010 43 izvor: http://www.visitljubljana.si/ Evidenciju svih održanih kongresa vodi Nacionalni Kongresni biro Slovenije (http://www.visitljubljana.si/en/meetings/congress-calendar/archive/). Članovi ICCE su: 1. Čankarjev Dom Kulturni i Kongresni Centar, Ljubljana 2. Hotel Mons 3. Kompas, d.d Ljubljana, Slovenija 4. Ljubljana Izložbeni & Konvencijski Centar Ljubljana, Slovenija 5. Ljubljana Turistički Biro / Konferencijski biro Ljubljana, Slovenija 6. Slovenački Konferencijski biro (http://www.iccaworld.com/ Organizacije i ustanove vezane za razvoj kongresnog turizma Slovenački Kongresni Biro je telo osnovano 2004. da promoviše tržište Slovenije kao pogodne destinacije za poslovna i studijska putovanje i da privuče međunarodne poslovne događaje. Ova neprofitna organizacija je korisan izvor ekspertnih i objektivnih informacija i saveta o destinacijama, mestima događaja i pružaocima usluga. Slovenački Kongresni Biro deluje kao profesionalni posrednik između planera i pružaoca usluga (snabdevača), pomažući organizatorima da izaberu najbolje i odgovarajuće rešenje za njihove događaje. Slovenački Kongresni biro je ključna tačka za sve one poslovne planere koji tragaju za objektivnim informacijama i savetima u vezi svih aspekata organizovanja događaja u Sloveniji, uključujući: • događaje • smeštaj • PCO • DMC • incentiv providere • agencije za događaje • tehničke snabdevače • prevoznike • ketering usluge Delujući kao nezavisan vodič i obezbeđujući besplatne usluge, oni pružaju sve neophodne informacije, pomažu u pronalaženju pravog mesta za održavanje događaja, povezuju Vas sa odgovarajućim partnerima i prosleđuju im Vaše zahteve. (http://www.slovenia-convention.com/slovenian-convention-bureau/how-we-can-help/). 85

Osnovni kriterijumi za organizovanje događaja su: • da se radi o sastanaku nekih Asocijacija • da događaji predstavljaju Regionalne / Evropske / Međunarodne sastanke ili sastanke sa većinskim učešćem stranih delegata • Jednodnevni događaji su izuzeti, isključeni • Minimalan broj delegata je 100 (http://www.visitljubljana.si/en/meetings/congress-calendar/). Čankarjev Dom Kulturni i Kongresni Centar predstavljaju najvažnije objekte za održavanje raznih vrsta događaja u Ljubljani, naročito onih poslovnih. Njihova namera je da zadrže ključnu ulogu kao centralni organizatori kongresa u Ljubljani. Slovenački kongresni centar sa najvećim brojem međunarodnih kongresa i najprofesionalnijim kongresnim organizatorima. Poseduje najveće iskustvo i najbogatiju tradiciju na polju menadžmenta događaja. Prema Forbsu Raspolaže sa 22 kongresne sobe, a udaljenost od aerodroma je 23 km tj. vremenski 25 minuta vožnje, veličina izložbenog prostora iznosi 3500 m2, kapacitet sedišta 3116 mesta, broj hotelskih soba udaljenih 1 km iznosi 2000, a udaljenih 5 km iznosi 1000 soba (http://www.cd-cc.si/congress). Slovenački kongresni i izložbeni centar organizuje sajmove i događaje još od 1954. godine, a renoviranjem njegovih hala 2005. dodate su sve neophodne usluge i pogodnosti kako bi se ispunili svi zahtevi koje organizacije događaja zahtevaju. Njena pozicija u centru Ljubljane zahteva veoma kratku šetnju od većine hotela, a ketering i tehničke usluge su takođe obezbeđene. Kompleks sadrži 7 hala površine 16.300 m2 i može da ugosti 12.000 delegata. Sve sale su multi-funkcionalne i mogu biti pripremljene za potrebe od 25 – 4000 ljudi (http://www.slovenia.info/en/kongresni-center-prizorisca-srecanj/Ljubljana-ExhibitionConvention-Centre.htm?kongresni_center_prizorisca_srecanj=3074&lng=2). Sale u kongresnom i izložbenom centru Površina thea cla ban

rec

Kocka

2400

2200 1200 1200 2100

Kupola

1681

1500 950 950 1600

Marmorna (I+II)

1670

1400 800 800 1500

Steklena

1740

Gallery

770

Urška (I,II,III,IV)

663

-

-

350 650

Povodni mož (I,II,III,IV)

578

-

-

330 600

Jurček

531

-

-

100 200

Forum

60

40

30

Marmorna - Foyer

826

-

-

Marmorna - Basement

1316

-

-

-

-

900 1500

200 150 200 300

-

40

150 200 -

930

Marmorna - Basement 2 Outdoor area 5000 izvor: http://www.slovenia.info/en/kongresni-center-prizorisca-srecanj/Ljubljana-ExhibitionConvention-Centre.htm?kongresni_center_prizorisca_srecanj=3074&lng=2

86

Čankarjev dom - Prema Forbes- je 5. najidealnije mesto u Evropi na polju organizije poslovnih događaja (Forbes je Američka izdavačka i medijska poslovna kompanija). Na ovom polju aktivni su od 1980-te godine. Bave se organizacijom naučnih i stručnih kongresa, simpozijuma i seminara, edukativnih, poslovnih, društvenih, gala i zabavnih događaja, a sarađuju i sa brojnim naučnim i expertnim asocijacijama, kompanijama, vladinim i nevladinim organizacijama, društvima, organizatorima sajmova i izložbi. Menadžment Kongresa i Događaja Čankarjevog doma obezbeđuje potpunu organizaciju događaja - od početne ideje do krajnje analize; ili delimične organizacije – obezbeđuje pojedinačne usluge. Čankarjev dom se ponosi istaknutom i prestižnom reputacijom vrhunske organizacije svih vrsta događaja. Nalazi se u centu Ljubljane, što je njegova dodatna prednost. Ako želite na Vaš zahtev mogu organizovati događaj bilo gde u Sloveniji (http://www.cd-cc.si/default.cfm?Jezik=En&Kat=0303&menu=B&Podkat=1). Iskustvo i tehnička oprema: Tehničko osoblje Čankarjevog doma čini grupa CD tima, koja brine da Vaši događaji budu organizovani besprekorno. Njihov tim profesionalaca, dobro upoznat sa procedurama izvođenja događaja, ništa ne prepušta slučaju • Potpuna realizacija događaja od početka do kraja • Zvučne, svetlosne, multimedijalne i tehničko-informativne usluge, kao i stručno osoblje koje je klijentima na raspolaganju • Tehnička oprema i izvođači • Registracioni stolovi i prostorije za odlaganje garderobe su jasno naznačene Svi događaji su podržani najsavršenijom i uvek dostupnom opremom, koja omogućava izvođenje različitih vrsta događaja (http://www.cd-cc.si/default.cfm?Jezik=En&Kat=0303&menu=B&Podkat=1). Sale u Cankarjevom domu Ime sale:

Broj sedišta:

Konferencijska soba E3

200

Kosovel sala

250

Stih sala

250

Gallus sala

1650

Linhart sala

616 izvor: http://www.cd-cc.si/congress

Gallus sala, najveća u Cankarjevom domu, je izvanredno tehnološki opremljena tako da može da služi u različite svrhe; Sala je snabdevena prenosnicima i opremom za simultano prevođenje sa/na 8 jezika. Kapacitet sedišta je fiksnih 1397. Maximalni kapacitet sedišta je1545; Površina bine: 18 x 18 m; Ova sala osim za održavanje kongresa u velikoj meri služi za održavanje raznih muzičkih događaja. Pored Cankarjevog doma i Kongresnog i izložbenog centra kongresi se održavaju i na Pravnom fakultetu, u hotelu Union, City Hotelu, hotelu Mons, hotelu Lev, Austria Trend Hotelu, Hotel M, hotel Centar, Ahotel Ljubljana hotel, TR/3 poslovnoj zgradi, BTC City Mercurius Hali, Gospodarskoj zbornica Slovenije, dvorcima itd. (http://www.visitljubljana.si/en/meetings/planning-event/conference-facilities/) 87

22.5. KONGRESNI TURIZAM NA KOPAONIKU Kongresni centar Kopaonik postoji od 1989. godine. Nalazi se u sklopu apartmanskog naselja Konaci „Sunčani vrhovi“. Prepoznatljiv je po kuli koja dominira apartmanskim naseljem. Samo apartmansko naselje je izgrađeno u stilu starih manastirskih konaka sa po tri ili pet spratova koji polukružno zatvaraju centralni trg. Nazvani su po srednjovekovnim srpskim gradovima: Maglič, Ras, Jelač, Zvečan, Koznik, Brvenik, a samo naselje predstavlja centar svih događanja na Kopaoniku. U Kuli se za potrebe kongresnog turizma koriste sledeće prostorne celine: • • • • •

kongresna sala kapaciteta 450-500 mesta sala „Holiday club“ kapaciteta do 150 mesta TV sala, kapaciteta do 90 mesta Prezident sala, kapaciteta od 35 do 40 mesta Kao i VIP zeleni salon koji se koristi samo u izuzetnim prilikama za poslovne sastanke, kapaciteta 10 osoba

U svakoj od njih je obezbeđen internet i/ili wireless konekcija. Potrebno je samo da učesnici kongresa, seminara ili skupa, ponesu svoj lap-top i da im se aktivira bežična kartica. Prostori se postavljaju prema zahtevima organizatora skupa ili je to klasični amfiteatarski način postavljanja , ili sa stolicama i stolovima koji se postavljaju u obliku potklovice, ili u obliku kruga. Ukoliko postoji, u okviru kongresa, skupa ili seminara, rad po grupama odnosno sekcijama onda se u nekoj os sala u svaki ugao postavljaku stolice u krug. Kongresni centar se prvenstveno koristi za održavanje kongresa, skupova ili seminara, ali nekad se koristi i za neke druge svrhe- za savetovanja, konferencije za štampu, svečane večere i slično. Zbog toga je Kongresni centar „Kopaonik“ polivalentan (višenamenski). Znači, u koju će svrhu kongresna sala biti korišćena zavisi samo od organizatora kongresa. Kongresni centar „Kopaonik“ nije organizator kongresa, seminara i skupova već agencije specijalizovane za kongresni turizam. Kongresni centar zaključuje ugovor o najmu sala i /ili sale sa organizatorom, npr sa „ Magna pharmacia“-om, koja je bila organizator stručnog skupa 2007 godine. Do sada sale se nisu naplaćivale gostima smeštenim u apartmanskom naselju Konaci Sunčani vrhovi i u hotelu Grand, za njih su sale gratis, što puno znači organizatorima. Agencija je ta koja naplaćuje kotizaciju od učesnika, i ona se plaća u Kongresnom centru Kopaonik. Inače, za svaku organizaciju kongresa, seminara ili skupova, Kongresni centar na svakih plaćenih 25 soba daje jednu gratis. Prevoz učesnika kongresa ne organizuje Kongresni centar Kopaonik, već neka od agencija koja je ujedno i organizator kongresa, skupa ili seminara, a najčešće je specijalizovana za kongresni turizam. Uglavnom je to Beograd, dok s iz unutrašnjosti prevoz organizuje samostalno. Što se tiče smeštaja, agencije sklapaju ugovor sa prodajom na Kopaoniku i dogovara se o terminu, kapacitetu, prostorima za rad i vanpansionskim uslugama. Na Kopaoniku u apartmanskom naselju Konaci „Sunčani vrhovi“, najčće se organizuju seminari iz tema šireg društvenog interesa kao što su medicina, pravo, agroekonomija, bankarstvo i sl. Većina kongresa, seminara i skupova se održava u mesecima april, maj, jun početak jula, zatim nastupa zatišje do septembra kada ponovo kreće sezona zimskg turizma. Mada ima ponekad i izuzetaka, kao na primer Jubilarni susret pravnika, koji je održan u periodu od 13-17 decembra 2007. godine. Prosečna dužina trajanja kongresa na Kopaoniku je 3-4 dana. 88

Hoteli Hotel CLUB A (4*) – je hotel sa autentičnim šarmom planinskog ambijenta, smešten u središtu turističkog centra, na 1750 metara nadmorske visine. Veoma komforan i savremeno uređen, hotel ima 96 soba i dva apartmana. Hotel pruža kompletnu uslugu i za organizovanje stručnih skupova i seminara. Konferencijska sala ima 60 mesta, a dve dodatne sale pružaju mogućnost za rad manjih grupa. Hotel Putnik (3*)- Kopaonik nalazi se u Sunčanoj dolini, najlepšem predelu Kopaonika, na 1.650 metara nadmorske visine, svega 15 minuta hoda od turističkog centra planine i ski liftova. Gostima su na raspolaganju 86 soba i tri apartmana, sa TV i satelitskim programom, kupatilom i direktnom telefonskom linijom. Konferencijska sala za održavanje konferencija i seminara, može primiti i do 150 učesnika. Hotel Angella (4*) je nov i moderan hotel, lociran u srcu turističkog centra i Nacionalnog Parka Kopaonik. Gostima je na raspolaganju 13 jednokrevetnih, 102 dvokrevetne sobe, 4 lux sobe i 6 apartmana, vrhunskog komfora, sa modernom opremom visokog standarda. Hotel ima kongresni centar na pet nivoa, površine 1000 m2 . U okviru kongresnog centra nalazi se pet sala čiji kapacitet i multifunkcionalnost omogućavaju organizaciju različitih skupova i događaja. Svaka sala raspolaže kompletnom audio i video opremom (projektor, platno, flipchart, ozvučenje, wireless internet). U svom sastavu ima: 1. 2. 3. 4. 5.

Kongresnu sala- kapacitet do 500 učesnika Holiday salu- kapacitet do 140 učesnika President salu-kapacitet do 50 učesnika Malo jezero- kapacitet do 90 učesnik VIP salon- kapacitet do 15 učesnika

Hotel „Ozon“ -Ovaj jedinstveni hotelski kompleks u našoj zemlji počeo je sa radom početkom 2003. godine. Hotel se nalazi na Kopaoniku, mesto Brzeće, na nadmorskoj visini od 1100 m. Hotel poseduje salu za održavanje seminara i skupova. 22.6. KONGRESNI TURIZAM BEČA Tradicija Beča kao glavne konferencijske destinacije datira iz 1815. godine, kada je grad bio mesto u kome su se vodili mirovni pregovori Napoleonovih ratova pod nazivom „Bečki kongres“. Od tog vremena, Beč je izrastao u jednu od najvažnijih konferencijskih destinacija na svetu, koja ispunjava sve infrastrukturne i profesionalne uslove neophodne za uspešnu organizaciju važnih događaja. Bečki kongresni biro je osnovan 1969. godine kao deo Bečke turističke organizacije. Finasijsku podršku dobija od Bečkog gradskog veća i privredne komore Beča, a delom i od sponzora. Glavni zadatak Bečkog kongresnog biroa je da promoviše Beč kao vodeći konferencijski grad Centralne Evrope. Biro nudi besplatne informacije za sve nacionalne i internacionalne organizatore sastanaka, konvencija i podsticajnih putovanja. Konferencije, korporativni događaji i podsticajna putovanja igraju važnu ulogu u Bečkoj turističkoj industriji, i čine 12,3% svih noćenja. Izvanredne konferencijske pogodnosti i tehnička podrška uz izvanrednu kulturu grada Beča su dovoljni razlozi da se Beč nađe među vodećim destinacijama sveta za organizaciju kongresa. Postoji mnogo dobrih razloga zbog kojih bi važne konferencije, sastanke i konvencije trebalo organizovati u Beču: 89

- učesnici kongresa će se osećati ugodno kada otkriju sva lica ovog grada. - ne postoje ograničenja ni za jednu zemlju sveta u pogledu ulaska u Austriju, što je svakako važno kada je u pitanju organizacija jednog kongresa. - Austrijska ekonomija je stabilna, službena valuta je Evro (niska stopa inflacije i nezaposlenosti) - od 1. januara 1995. godine Austrija je punopravni član Evropske Unije - Beč se nalazi u srcu Evrope – to je prednost za učesnike koji mogu koristiti sve vrste prevoznih sredstava za dolazak do grada (Bečki međunarodni aerodrom povezuje Beč sa svetom – skoro 18 miliona ljudi dolazi u Austriju koristeći avion kao prevozno sredstvo) - dobro organizovani lokalni saobraćaj omogućava da svaki deo grada bude lako dostupan, tako da će učesnici kongresa moći svoje slobodno vreme da koriste za istraživanje grada - Beč je oduvek bio kapija za istok. Središta brojnih internacionalnih preduzeća se nalaze upravo u Beču, jer je iz ovog grada osvajanje istočno-evropsko tržišta daleko lakše - u Beču, tradiciju ne čine samo muzeji sa izložbama. Oni su samo deo onoga što bi posetiocima možda bilo interesantno. Učesnicima kongresa, kao i osobama koji na kongrese dolaze kao pratnja neće biti dosadno, jer će pred sobom imati širok izbor raznovrsnih aktivnosti od polu i celodnevnih izleta po Beču do pre i posle kongresnih tura (http://www1.vienna.convention.at/aboutus/?smid=1&lang=2). Mnogi bečki kongresni centri na velik odaziv nailaze kod učesnika kongresa iz inostranstva zbog impozantnog građevinskog stila, posebne arhitekture i uspešne mešavine starog i novog (http://www.wieninternational.at/node/2754).

Kongresni kapaciteti Neki od značajnijih centara kongresnog turizma u Beču su: Messe Wien Exhibition & Congress Center, Austria Center Vienna, Hofburg Congress Cente i mnogi drugi. Messe Wien Exhibition & Congress Center se nalazi na rubu unutrašnjeg dela grada. Nalazi se na 30 minuta udaljenosti od Bečkog međunarodnog aerodroma. Centar je otvoren 2004. godine i jedan je od najboljih centara u Austriji za organizaciju poslovnih događaja. Centar ima 55.000 m2 izložbenog prostora sastavljenog od četiri dvorane. U sklopu centra se nalazi još 7000 m2 prostora, odnosno soba za oko 3.300 ljudi, sa preko 15 soba opremljenih za sastanke. U sklopu centra se nalazi i parking za 4.300 vozila. Austria Center Vienna ima značajno mesto na Bečkom konferencijskom tržištu. Nalazi se na nekoliko minuta hoda od zračne luke i samo 15 minuta od centra grada. U ovom centru je 2008. godine organizovano 27 od ukupno 139 međunarodnih konferencija koje su održane u Beču. State-of-the-art centar ima 17 potpuno opremljenih , klimatizovanih dvorana i 190 dodatnih prostorija koje su u rasponu od 22 m2 do 203 m2. Njegova ukupno 22.000 m2. Osim što raspolaže sa fleksibilnim prostorom, ovaj centar je opremljen najmodernijom tehničkom i digitalnom opremom sa preko 120 plazma ekrana. Hofburg Congress Center je smešten u istorijskoj Hofburg palati, nekadašnjoj carskoj rezidenciji. Sa 35 soba za sastanke, centar obuhvata više od 35.000 m2 prostora. Lociran u samom centru grada. Centar se nalazi na maloj udaljenosti od drugih značajnih hotela, restorana i najvećih znamenitosti grada (http://www.cvent.com/en/destinationguide/vienna/meetings.shtml).

90

22.7. KONGRESNI TURIZAM DUBROVNIKA Prema podacima ICCA - Međunarodno udruženje za kongrese i stručne skupove, Dubrovnik je za 2009. godinu zaslužio pedeseto mesto između stotinu evropskih kongresnih gradova, zbog 19 održanih svetskih kongresa (od ukupno 38 održanih svetskih kongresa u 2009. godini u Hrvatskoj), odnosno devet više nego u 2008. godini. Prema rang listi po državama Hrvatska se nalazi na 44. mestu na svetu. Pozicija Dubrovnika na svetskoj rang listi kongresnih gradova je 87. mesto, uz Moskvu, Bergen i Quebec. Od početnih osamdesetak učesnika, danas govorimo o dvostrukom povećanju broja učesnika po kongresu i seminaru. S obzirom da kongresna sezona produžuje turističku sezonu, započinjući u rano proleće i završavajući u zimu većina hotela koji imaju kongresnu ponudu posluju kontinuirano tokom cele godine. Izuzetno povoljni klimatski uslovi i sve bolja zračna povezanost Dubrovnik s ostatkom sveta je važna za buduće kongresno celogodišnje poslovanje kao i za ugošćavanje ostalih vrsta posebnih događanja. Dodatna atrakcija za učesnike skupova i kongresa zasigurno je mogućnost organizacije poslovnih susreta u inspirativnim prostorima, renesansnim palatama ili srednjovjekovnim tvrđavama. Kongresni ured Dubrovnik Pri Turističkoj zajednici grada Dubrovnika formiran je, početkom 2010. godine, Kongresni ured koji je svoje prvo predstavljanje imao na jednom od najvažnijih poslovnih skupova sveta – sajmu IMEX u Frankfurtu. Kongresni ured organizatorima poslovnih sastanka i kongresa osigurava asistenciju i olakšava realizaciju njihovih projekata. Pružaju nepristranu pomoć i daju savete za organizaciju skupova i posebnih događanja, pomažu pri odabiru i rezervisanju prostora i lokacija, pripremi ponuda, osiguravaju besplatan promotivni materijal o gradu Dubrovniku. Dubrovnik Premium Servis Dubrovnik Premium Servis d.o.o. je osnovan 2005. godine u Dubrovniku kao destinacijska menadžment kompanija i kao profesionalni organizator kongresa. Zaposleni imaju višegodišnje profesionalno iskustvo u turizmu u Hrvatskoj i šire, posebno u Dubrovniku te će se adaptirati svim potrebama i zahtevima klijenata, uz svoje zavidne sposobnosti, visoke ažurnosti i odgovornosti. DPS osoblje prati nove tržišne trendove te je konstantno u potrazi za novim i inovativnim rešenjima u području udovoljavanja klijentovih želja i zahtjeva. Dubrovnik Premium Servis je ponosan član UHPA-e (Udruženje Hrvatskih Putničkih Agencija). Dubrovnik Premium Servis pruža usluge kreiranja i organiziranja širokog spektra događanja poput komercijalnih događaja (poput press konferencija, seminara, svečanih otvaranja, promocija, lansiranja proizvoda, prezentacija, itd), korporativnih događaja (kongresa, poslovnih sastanaka, godišnjih obljetnica, praznika, itd), sportskih događanja, izložbi i zabava. Njihove usluge pokrivaju: • Asistiranje pri odabiru lokacije i posete lokacijama pre odabira • Smeštaj • Prevoz • Administrativne usluge • Određivanje budžeta, projekcija troškova i osiguranje • Kalendar i planiranje itinerera • Ekstra aktivnosti - team building, ekskurzije, razgledanja, zabavni program 91

• Planiranje događanja, tematske večeri, svečane večere organizovane na lokacijama po želji klijenta • Tehnička podrška (audio & vizualna oprema, usluge prevođenja) • Pokloni dobrodošlice i promotivni materijali • Nadgledanje konferencije ili događaja PoslovniTurizam.com - hrvatska ponuda poslovnog turizma na jednom mestu Zagrebačka kompanija Centar za poslovni turizam pokrenula je i 25/10/2010 predstavila web portal PoslovniTurizam.com koji prvi put na jednom mestu predstavlja hrvatsku ponudu kongresnog i poslovnog turizma s pregledom kongresnih kapaciteta u 150 hotela i drugim objektima, specijalizovanih agencija, pratećih vezanih usluga, te ostalih informacija o Hrvatskoj. Kongresna industrija jedna je od najprofitabilnijih i najbrže rastućih grana turizma koja Hrvatskoj godišnje donosi više od 220 milijuna kuna. Portal Poslovni Turizam svojevrsni je informacijski „one-stop-shop" kongresne industrije, s celovitim i detaljnim pregledom ponude kongresnih prostora, specijalizovanih turističkih i event agencija te vezane uslužne industrije kao što su catering, prevođenje ili zakup kongresne opreme. Važnost projekta su prepoznale i podržale nadležne institucije u turizmu: Ministarstvo turizma, Hrvatska turistička zajednica i TZ Grada Zagreba. Taj portal je zamišljen kao novo središnje mesto hrvatske MICE odnosno kongresne industrije. Cilj portala je, osim promocije Hrvatske kao kongresne destinacije, olakšati organizatorima kongresa i drugih skupova potragu za kapacitetima i drugim uslugama kao i više umrežiti samu industriju. Portal je za sada dostupan samo na hrvatskom jezikom, ali se već radi na njegovoj engleskoj verziji koja bi trebala krenuti početkom iduće godine, kao i njegovo širenje na regiju. Dubrovnik Sati DMC, preduzeće za destinacijski menadžment, kreira nezaboravne programe te pruža vrhunsku MICE uslugu u Hrvatskoj i šire. Programi Dubrovnik Sati-a fokusirani su na klijentove interese pri čemu su specijalni interesi poseban izazov… Specijalizovani su za grupna putovanja, kongresnu i incentive organizaciju, poslovne radionice, prezentacije i promocije... MICE usluge: • Selekcija i odabir lokacije događaja • Smještaj (contracting and managing) • Priprema i kontrola budžet-a • Koordinacijska i administracijska podrška • Vizualni indentitet događaja (brošure, promo materijal...) • Tehnička oprema i prevodilačke usluge • Catering • Prevoz ... Organizovati kongres u saradnji sa Dubrovnik Sati znači raspolagati najnovijim i najzanimljivijim informacijama iz destinacije, te uživati u usluzi po meri. Konferencijski sadržaji U hotelima kao što su Dubrovnik Palace, Excelsior, Bellevue, Grand Villa Argentina, Grand hotel Park, Importanne Resort, Dubrovnik President, Valamar Lacroma Resort, te Radisson Blu Resort & Spa održava se niz kongresa, seminara i godišnjih sastanaka.

92

Dubrovački hotelski objekti ukupno raspolažu sa 7100 mesta u različitim konferencijskim dvoranama u hotelima sa 5, 4 i 3 zvezdice koji mogu prihvatiti poslovne skupove od 50 do 1000 učesnika s tehničkom opremom koja udovoljava modernim standardima. Osim savremeno opremljenih hotelskih konferencijskih sala, Dubrovnik može ponuditi i druge sale pogodne za organizovanje skupova i kongresa. Sea star-Hrvatska Dubrovnik se udružio sa lokalnom kompanijom putničkog broda, G & V linije, da bi uveo na Jadran prvi brod događaj ove vrste, MS Seastar. Brod je klimatizovan, kompletno opremljen, na dva sprata. Velika sala može primiti do 200 ljudi, a tu je i dodatna galerija za 150 i VIP salon koji može primiti 50 osoba. Ovaj novi dodatak Hrvatske je idealan za organizovanje sastanaka, predavanja, prezentacija, radionica, svadbi, izleta, zabava ... Dubrovnik trenutno pregovara sa svetskim kompanijama koje su pokazale veliko zanimanje za korištenje broda kao mesta za razne događaje 2010. 22.8. KONGRESNI TURIZAM BUDIMPEŠTE Razvijena infrastruktura predstavlja preduslov za pojavu i razvoj kongresnog turizma. Pored razvijenog saobraćaja i komunikacija najveću ulogu imaju smeštajni kapaciteti i kapaciteti za održavanje kongresa različitih stilova i veličina, u odnosu na potrebe klijenata. Pored kongresnih sala hotela, kongresi se mogu održavati i u različtim objektima koji su adekvatno opremljeni. Budimpešta nudi preko 600 prostorija za održavanje kongresa različitih kapaciteta. Najveći značaj imaju: “Barabás Villa” Vila je izgrađena u stilu klasicizma po projektu Miklós Barabása, koji je bio poznati slikar XIX veka. Danas predstavlja ekskluzivni kulturni i kongresni centar. Kompleks obuhvata četiri kongresne sale, različitih stilova i dimenzija. Najveća sala može da primi 160 učesnika. Idealno je mesto za obuke, press konferecije i prijeme. Najpopularniji deo vile je Mediteranski park površine od 1000m2. Budapest Congress & World Trade Centre Predstavlja najveću kongresnu salu Budimpešte, kao i Mađarske u opšte. Izgrađena je 1985. godine i nalazi se u Poslovnom centru "Millenium". Najveća kongresna sala, Patria Hall može da primi do 2000 učesnika. Ona je moderna sala sa pokretnim zidovima, pa omogućuje takođe i rad u manjim grupama. Kompleks raspolaže sa 18 sala, ukupnog kapaciteta od 5000 učesnika. Pogodne su za održavanje konferencija i kongresa, prijema, lansiranje proizvoda, plenarne sednice, koncerata, gala večeri i izložbi. Budapest History Museum Istorijski muzej Budimpešte se nalazi u zgradi Kraljevske Palate. Ona je jedna od najvažnijih turističkih atrakcija Budimpešte. Zgrada muzeja obuhvata srednjovekovni dvor sa prelepom kapelom, podrumom, gotičkom i baroknom salom, istorijskom baštom. Ovo mesto je idealno za različite tipove događaja, do 180 učesnika koliki je kapacitet najveće sale. Za potrebe kongresa izdvojene su 4 prostorije. Debrecen Boat Naziva se i poslednjim "Moreolovcem Dunava", renoviran 2006. godine. Može da primi do 400 učesnika. Idealan je za kompanijske i porodične događaje. 2006. godine na brodu je održan kongres Studenata arhitekture Evrope. 93

Euroa Boat Prestavlja specijalni brod opremljen za goste kongresnog turizma. Namenjen je prvenstveno za manje grupe, od 10 do 1000 učesnika. Ovo je najveći brod u Evropi koji plovi rekom, opremljen je za potrebe kongresa.

Brod A38 Restaurirani brod, tipa Artyemovszki nekada je služio za prevoz uglja, danas je multifunkcionali kulturni centar na vodi, u Obudi. Pogodan za organizaciju izložbi i kongresa. Uspešno posluje već 7 godina, a u novembru ove godine je otvoren njen novoizgrađeni deo. Predstavnici Evropske Unije su ga nazvali simbolom zbližavanja država, naroda i regija u dolini Dunava. Gerbeaud House Nudi svojim klijentima organizaciju nezaboravnih kongresa i drugih događaja, u kući čije su sobe stare 149 godina, dok su usluge takođe prilagođene stilu davnih vremena. Kuća raspolaže sa 10 kongresnih sala, najveća sala može da primi do 220 učesnika. Gerbeaud Pub Zgrada kafea predstavlja monumentalnu građevinu, najstariju na trgu Vörösmarty. Idealna je za preduzeća, raspolaže sa četiri kongresne sale. Najveća je kapaciteta od 200 učesnika. Interesantno je da se u kafe mogu kupiti domaći kolači napravljeni po originalnim mađarskim receptima. Gundel Restaurant & Party Service Unutrašnjost restorana odiše duhom XIX veka. Raspolaže da 13 kongresnih sala, najveća je kapaciteta od 320 učesnika. Omogućuje organizaciju poslovnih doručaka, gala ručkova i večera, banketa uz izvrnu hranu. Na raspolaganju je i mogućnost organizovanja posete muzejima, Operske kuće, brodske ture Dunavom... Haose of Hungarian Wines Kuća mađarskih vina neguje dugu tradiciju i kulturu vinarstva. Ovde se mogu naći izvrsna vina iz svih regija Mađarske. Omogućuje organizaciju sastanaka, press konferencija, banketa, prijema i drugih specijalnih događaja uz vino i umetničku izložbu. Raspolaže sa 3 kongresne sale, najveća je kapaciteta od 80 učesnika. Hunharian Railway Museum Za potrebe kongresa opremljene su 3 sale, među kojima je najveća Orijent sala. Kružnog oblika, površine od 2800m2, može da primi 1500 učesnika. Hungexo C Co. Ltd. for Fairs and Publicity Najveći sajamski tj. izložbeni prostor Mađarske, u srcu glavnog grada udaljen 20 minuta od internacionalnog aerodroma. Raspolaže sa 16 kongresnih sala. Izgrađena je 2008. godine i od tada predstavlja najveći kongresni centar zemlje, kapaciteta 15000 učesnika. Pogodna je za organizovanje međunarodnih konferencija, sajmova, sastanaka kompanija. Labyrint of Buda Castle

94

Lavirint palate Buda je dug 1200m i zauzima površinu od 4000m2. Idealan je za organizaciju različitih događaja, kojima daje posebnu atmosferu. Naročito se preporučuje za kongrese iz oblasti biznisa i društvenih nauka. Postoji mogućnost posete i organizovanja sastanaka noću. Raspolaže sa 6 kongresnih sala, najveća je kapacitet od 150 učesnika. Ladik Csárda Folklore Center Čarda je ukupne površine od 1000m2, podeljen na tri prostorije. Omogućuje organizaciju kongresa u tradicionalnom mađarskom ambijentu za najviše 500 učesnika. Deo programa čarde je autentični folklor uz pratnju romskog orkestra Tibora Lugošia, koji pruža nezaboravan doživljaj. Museum of Applied Arts Zgrada muzeja je izgrađena davne 1896. godine u stilu "mađarskog art novu". Ističe se neobičnim svetlosnim efektima, kombinacijom tradicionalnih mađarskih i orijentalnih motiva. Kongresi se mogu organizovati u prostoriji galerije koja može da primi 280 učesnika. Hoteli Za kongresni turizam najveći značaj imaju hoteli najviših kategorija. Hoteli imaju i sopstvene kongresne sale, različitih kapaciteta. Budimpešta ima 11 hotela najviše kategorije (5*) i 27 hotela sa 4*, među kojima su i objekti međunarodnih hotelskih lanaca, kao izuzetno značajan faktor razvoja kongresnog i poslovnog turizma. Hoteli već odavno sarađuju u organizaciji kongresa većih razmera. Idealne lokacije hotela u srcu grada, omogućuju učesnicima da borave u blizini mesta održavanja sastanaka i kongresa, kao i jedni drugima, centru i obali Dunava. Svake godine u martu se dodeljuju “Zlatnodanske” nagrade najboljim domaćim kongresnim i wellness hotelima Mađarske. Nagrade dodeljuje stručni časopis “Turizmus Trend”. U 2009. godini nagradu za najbolji kongresni hotel Budimpešte dobio je hotel Hilton Budapest. U kategoriji hotela sa 4* prvo mesto je pripalo hotelu Ramada Resort – Aqwaword Budapest. Pozicija Budimpešte Prema statističkim podacima dve međunarodne organizacije na tržištu MICE turizma, Budimpešta je postigla visoke rezultate u razvoju kongresnog turizma u 2009. godine. Ona se našla među 10 najpopularnijih destinacija kongresnog turizma sveta. Najveći broj kongresa je sa 50 – 249 učesnika. Sa učešćem od 46 – 61 %. Takođe su značajni i kongresi sa 250 – 499 učesnika – 26 %. Dok su veoma retki kongresi sa 500 – 999 učesnika – 19%, 1000 – 1999 učesnika – 6%, 2000 – 2999 – 1,5%, učešće kogresa sa preko 3000 učesnika je mali, maximum od 2% je dostigla 2002 i 2005. godine. Kongresi većih razmera se retko održavaju zbog nedostatka kongresnog centra većeg kapaciteta (A magyarországi MICE turizmus eredményei 2009-ben,Magyar Kongresszusi Iroda). Pošto u Budimpešti postoji nedostatak kongresnih centara, čak 49% kongresa se održava u salama hotela. Pored njih u svojstvu kongresnih prostorija koriste se Kongresni centar i sajamske prostorije (28%) i amfiteatri fakulteta (12%). Dok na različite dopunske prostorije odpada čak 11%. (ICCA). Konkurencija Karakteristike kongresnog turizma Budimpešte: - 25 godina stručnog iskustva, 95

-

kvalitetne usluge, spoj tradicionalnog i modernog, pristustvo kongresnih sala različitih dimenzija (preko 600), moderna adio-video tehnika, organizacija događaja od 2 do 5000 učesnika sa mogućnošću smeštaja, maksimalno 4000m2 prostora za organizovanje sajmova i izložba na jednom mestu, - razvijenost turizma. Istraživanje Turističkog Biroa Mađarske (2005. - 2007. godine) na temu konkurencije u oblasti kongresnog turizma pokazao je da su najveći konkurenti Mađarske Češka, zatim Austrija, Španija i Portugalija. Dok su najbitniji konkurenti Budimpešte Prag, Beč, Barselona i Lisabon (Budapest és versenytársai, Magyar Kongresszusi Iroda). Konkurenti su ocenjeni na osnovu brojnih kriterijumima. Najveći značaj su imali kriterijumi: „kongresna” infrastrukura, zatim kvalitet usluga, saobraćajna povezanost destinacije, kao i aktuelna moda, koja različitim destinacijama daje prednost u određenim godinama/godišnjim dobima. Budimpešta na MICE tržištu (naročito iz ugla kongresa i konferencija) ima prednost zbog svog geografskog i saobraćajnog položaja, mada u tom pogledu povoljni položaj ima Beč kao i Varšava. Istraživanja su pokazala da su usluge organizatora, gostoprimstvo i ljubaznost u Budipešti na znatno većem niovou od usluga koje se pružaju u Pragu i Parizu. Prednost je takođe i razvijen banjski i wellness turizam. Veliki nedostatak u odnosu na konkureciju jeste da Budimpešta ima manje domaćih izvora za finansiranje razvoja MICE turizma. Takođe, konkuretski gradovi su pre par godina dobili kongresne biroe na nivou grada, dok je to u Budimpešti već godinama samo u planu. Najveći probelm je adekvatna „specijalna infrastruktura”. 22.9. KONGRESNI TURIZAM BARSELONE Barselona je bila domaćin važnim svetskim događajima koji su doprineli tome da postane veoma poznat i posećen grad. Najbitniji događaji su Svetska izložba 1888. i 1929. godine, Letnje olimpijske igre 1992. godine, i Forum kulture 2004.godine. Barselona je jedna od vodećih turističkih destinacija, kao i idealno mesto za sastanke i kongrese. Ona je jedno od mesta sa najvećim hotelima u Evropi i kongresa objekata. U nešto više od dve decenije, Barselona je u potpunosti transformisala svoju infrastrukturu i objekte koji prikazuje dinamičan i pionirski duh, što je savršeno vidljivo u novim urbanističkom i arhitektonskom rasporedu. BCB (Barcelona Convention Bureau) BCB je specijalizovani program turizma u Barseloni, organizacija koju su osnovale Opštinsko veće Barselone, službene privredne komore, industrije i Barselone za promociju fondacije. Ona takođe prima doprinose od preduzeća u privatnom sektoru i ima za osnovni cilj promociju grada kao mesto za kongrese, konvencije i podsticajna putovanja. BCB je osnovan 1983. i bio je pionir u svojoj oblasti u Španiji. Sve ove godine akumuliranog iskustva su nam date u detaljnom poznavanju grada u svim aspektima vezanim za svet sastancima. Njihova stručnost omogućuje da konsoliduje blizak odnos sa preduzećima u ovom sektoru. BCB ima dve različite funkcije: • Savetodavni servis za poslovno planiranje i organizaciju. • Promotivne aktivnosti usmerene na podsticanje organizovanja sastanaka u Barseloni. 96

Pruža informacije i pomoć u izboru: • • • • • • • • •

mesta, smeštaja i usluga za kongres, sastanaka ili podsticajna putovanja, programe aktivnosti za podsticajna putovanja, kulturnih i rekreativnih programa za delegate i njihovih pratilaca, razgledanje grada i izleti van grada, obezbeđenje gradske mape i informacije turističke brošure za učesnike, veza sa organizacijama i institucijama grada, koordinacija inspekcije putovanja, logističku i finansijsku podršku za kongres kandidature.

Hoteli Barselona ima odličan izbor hotela koji nude 60.000 kreveta kao i veće prostorije koje su pogodne i savršeno odgovaraju na zahteve kongresa, poslovnih sastanaka, izložbi...Postoji puno hotela, a neki koji se posebno izdvajaju su: B – Hotel (4*) B – Hotel je idealno mesto za boravak prilikom posete Barseloni, on se nalazi na samo deset minuta od „Rambla i Plaza Katalonija“, kao i muzeja“ Montjuic“. Upravo zbog idealne lokacije pogodan je za kongresne sastanke B-Hotel ima 84 soba. Takođe poseduje savremenu tehnologiju koja je od bitnog značaja za kongrese i poslovne sastanke. Expo Hotel Barselona (4*) Expo Hotel Barselona ima 9 prostorija na raspolaganju, sa različitim rasporedima i kapaciteta da se prilagodi na svoj svaku potrebu sastanaka. Oni su idealni za sastanke, kurseve za obuku, konvencije, konferencija, prezentacija proizvoda i sve druge vrste događaja. Prostorije imaju audio-vizuelnu opremu, tehničara sa najnovijom tehnologijom na raspolaganju, kao i stručno vođstvo tima specijalizovanih profesionalaca. Best Western Hotel Mediterraneo (4*) Hotel ima 3 prostorije za sastanke sa audio-vizuelnu opremu, prirodne svetlosti, i velike brzine internet veze. Oni su idealno mesto za proslavu sastanaka, kongresa, banketa i sve vrste društvenih događanja, za do 150 osoba.

-

Izdvajaju se i ostali hoteli koji takođe imaju dobro opremljene prostorije za sastanke i kongrese kao što su: Aparthotel Mariano Cubi, Barceló Hotel Sants, GBB Hotel 4 Barcelona, Grand Hotel Central i mnogi drugi.

22.10. KONGRESNI TURIZAM MARIBORA I POHORJA Slovenija je idealna destinacija za kongresne delatnosti, jer je lako dostupna iz svih delova Evrope, i istovremeni nudi odličan izbor kada su u pitanju konferencijske sale. Još jedna velika prednost koju ima u odnosu na druge zemlje je povoljan odnos cena-kvaliteta konferencijskih usluga. MICE turizam u Sloveniji je doživljava bum u poslednjih nekoliko 97

godina. Nekoliko novih konferencijskih sala je otvoreno, dok su mnogi modernizovani i renovirani. U ovoj zemlji se mogu organizovati i kongresi do 2000 ljudi. Univerzitetski grad Maribor je drugi najveći grad Slovenije i poslovni, naučni, edukativni kulturni i politički centar istočne Slovenije. Grad ima najbolji opremljen kongresni hotel u ovoj zemlji. Veliku prednost kongresne destinacije predstavlja bogata ponuda dodatnih kongresnih zanimljivosti, vrhunskih kulturnih događaja, uređeno mesto, zdravu pitku vodu... Prednost Maribora je i svakako neposredna blizina Pohorja, najpoznatijeg zimskog centra Slovenije. Hoteli Kongresni hotel Habakuk ***** Ekskluzivni hotel sa kongresnim centrom se nalazi na prelepom prirodnom okrajku Pohorja.Velika pažnja se posvećuje poslovnom delu, nameštaju, kuhinji, rekreaciji sa dobro organizovanom poslugom i servisom koje garantuje uspešne poslovne sastanke. Hotel ima 137 udobno opremljenih soba, ukupno 277 ležaja. Kongresni centar Habakuk se proteže na 1600m2. Ima 6 različitih dvorana koje mogu da prime ukupno 830 klijenata. Takođe, na raspolaganju su dva predprostora, namenjena raznovrsnim pogodnostima, koja može da posluži i kao izložbeni prostor. Hotel Bellevue**** Savršena lokacija, izdvojenost od svakodnevnice, a tako blizu Maribora. U neposrednoj blizini skijaškog centra sa prelepim pogledom na mesto. Pored apartmana i soba koji pružaju vrhunski smeštaj, u hotelu su dostupni i wellnes centar, saune i masaže. Hotel nudi Kamin sobu, sa dve seminarske dvorane koje uključuju i hotelski bar i restoran raspoloživ gostima. Hotel Piramida **** Hotel Piramida je moderan poslovni hotel, smešten u centru grada, koji nudi poslovnim ljudima ugodan smeštaj u samom centru. Pored udobno opremljenih soba, hotel nudi moderan Poslovni klub, namenjen organizaciji poslovnih susreta, seminara i press konferencija. Hotel Betnava **** Dvorana ovog hotela je pogodna za profesionalne i poslovne sastanke, konferencije, prezentacije, koje može da primi do 120 ljudi. Hotel ima 36 soba i 2 apartmana. Slovensko Narodno Pozorište Slovensko narodno pozorište je najveći kulturni umetnički centar u Sloveniji. Sastoji se iz : Velike dvorane- 844 sedišta Stare dvorane- 260 sedišta Male scene- 100 sedišta Kazino dvorane- 200 sedišta Male komore- 80 sedišta Narodni dom Maribor

98

Narodni dom Maribor predstavlja kulturni centar na području organizovanja raznih kulturnih događaja i promociju kulture kako domaće, tako i strane. Sadrži sobe za predstavljanje edukativnih, kongresnih, socijalnih i društvenih događaja. Univerzitet u Mariboru Predstavlja začetnika visokog školstva u Mariboru, koji aktivno radi od 1859. Danas, ovaj univerzitet može da se pohvali sa mnogobrojnim fakultetima

Pokrajinski muzej Maribor Pozicija samog muzeja čini ga posebno interesantnim. Početak gradnje ovog muzeja vezuje se za 1478.godinu. Kasnije, rađene su određene dorade, u renesansnom stilu. Kasnije, a sada i najmlađi dorađeni deo je iz 18.veka, što pripada eri rokokoa. Upravo ovaj je poznat kao jedan od najlepših u Sloveniji.

Dvorac Betnava Barokni dvorac Betnava pleni svojom arhitekturom, infrastrukturom i očaravajućim kulturnim spomenikom koji je otvoren i pruža mogućnost prosvetnih, kulturnih, poslovnih i zabavno-rekreativnih događaja. Višenamenska dvorana je iz baroknog stila i daje specijalnu istorijsku čar.

22.11. KONGRESNI TURIZAM AMSTERDAMA Amsterdam je jedna od najpoznatijih lokacija u kojima se održavaju kongresi i konferencije, sa dugom istorijom i velikom lojalnošću kod klijenata. U okviru grada, godišnje se organizuje preko 500 međunarodnih kongresa godišnje. Trenutno su unapred poznate sve stavke poput datuma, organizatora i ostali detalji pri organizovanju 41 kongresa za 2011. godinu. 99

NBTC Netherlands Board for Tourism and Conventions- Holandski odbor za turizam i kongrese je organizacija koja se bavi organizacijom promocije Holandije kako na nacionalnom tako i internacionalnom nivou. Trudi se da prikaže Holandiju kao poslovnu destinaciju. Da bi postigli željeno, lansirali su novu kampanju pod nazivom“Fresh Dutch Views“- „Novi Holandski pogledi“. Sprovođenje projekta je započeto 2007. i za sada se pokazalo kao veoma uspešno. Amsterdam convention factory Nalazi se u prostorijama nekadašnje fabrike, koje su preuređene u impresivni centar za održavanje događaja, na površini od 4000m2. Može da primi grupe od 300 gostiju u prostorijama za sastanke, i oko 1800 gostiju u većoj sali koja se koristi za kongrese, konferencije i predavanja. Task force city wide congresses On u sebi objedinjuje Amsterdamski kongresni odbor, pojedine organe Vlade Amsterdama, Šripol aerodrom, kao i druge pružaoce turističkih usluga, kao što su mnogobrojni hoteli, kongresni centri i transportne kompanije. Udruženih snaga, članovi organizacije mogu da odgovore klijentu na zahtev u roku od 24 sata, da urade promotivnu kampanju i obezbede prostor za održavanje kongresa, kao i mnoge druge propratne aktivnosti. Amsterdamski kongresni biro Pored toga što će u potpunosti organizovati celokupan događaj, ova organizacija pruža i usluge savetovanja i informisanja, daje kreativne promotivne ideje i izrađuje brošure. U kongresni biro je uključeno oko 150 različitih konferencijskih prostora, hotela, restorana, organizacija i mnogih drugih raznoraznih pružaoca usluga. Rai congress center Istorija RAI-a je jako bogata, i ima više od 100 godina tradicije. Prvi događaj koji su organizovali bila je “Samostalna biciklistička izložba”. Od 1961. godine započeli su i organizovanje kongresa, kada su se ujedno i preselili u nove, veće prostorije. Danas, RAI je internacionalna grupa koja je uključena u razvoj i unapređenje međunarodnih izložbi i kongresa. Svake godine RAI je domaćin preko 50 velikih međunarodnih kongresa, oko 70 izložbi i preko hiljadu konferencija i sastanaka. Današnje prostorije se nalaze u jugozapadnom delu grada na površini od 87000 m², u okviru kojih se nalaze 22 kongresne prostorije, sa kapacitetom od 1750 mesta za učesnike. Takođe, postoji i 11 izložbenih hala u koje može da stane do 12900 učesnika, kao i brojni izložbeni prostori. Sem glavnog predstavništva koje se nalazi u Amsterdamu, RAI ima svoje poslovnice i u Mastrihtu (Holandija). Pošto je poslovanje prošireno na međunarodni nivo, tako ima poslovnice u mnogim stranim državama, ako što su Nemačka, Singapur, Južna Afrika, Sjedinjene Američke Države, Tajland i tako dalje. World Trade Center Amsterdam U okviru svojih prostorija sadrži potpuno opremljeni kongresni centar, sa kapacitetom koji može da primi 200 osoba, 12 sala za sastanke, čije prostorije obuhvataju površinu od 27m2 do 3400m2, u zavisnosti koliki kapacitet je potreban klijentu. Beurs van Berlage 100

Prvobitno je izgrađen kao Zgrada Berze, krajem 19. veka, i ovu ulogu je obavljala sve do 1985. godine kada je privatizovana. U okviru „Beurs van Berlage“-a nalazi se 21 sala i preko 4000m2 raspoloživih za održavanje kongresa, konferencija i td. Nudi all-inclusive konferencijske pakete od 41,50 € pa na više, u koje spada upotreba konferencijskih sala, postojeće audio i video opreme, interneta i catering-a. U okviru svojih prostorija sadrži i restoran koji može da primi 225 osoba. Amsterdam congress card Karta se nudi kao B2B (business to business) proizvod, i može biti kupljena samo od strane organizatora kongresa, a može se naručiti preko interneta ili se može lično kupiti u Turističkoj organizaciji Amsterdama. Ona se sastoji od čip kartice, karte za javni prevoz, džepnog vodiča kroz grad, i pruža mogućnost ulazaka u mnogobrojne kulturne lokacije bez dodatnog plaćanja za ulaznicu ili sa popustom na plaćanje ulaznice. 22.12. KONGRESNI TURIZAM BERLINA Kongresni biro Berlina Kongresni biro Berlina je zvanični zastupnik grada Berlina na polju kongresa, sastanaka, događaja. Ova organizacija je formirana 2001. godine i od tada vodi politiku promocije Berlina kao destinacije kongresa i sastanaka kako na nacionalnom tako i na internacionalnom nivou. Kongresni biro Berlina pruža mnogobrojne usluge : • nudi prezentacije održanih kongresa u Berlinu • pomaže učesnicima u spajanju sa ekspertima iz oblasti kongresa • pomaže u odabiru mesta za održavanje događaja, sastanaka • organizuje prevoz učesnicima kongresa • obezbeđuje karte za događaje u gradu • obezbeđuje usluge vodiča • organizuje ekskurzije i posete atrakcijama Berlina, kako pre tako i posle održavanja kongresa Kongresni biro Berlina izrađuje i godišnje izveštaje o održanim kongresima, sastancima. Prema godišnjem izveštaju za 2009. godinu, u Berlinu se održalo 108.500 događaja, evidentirano je 8,26 miliona učesnika i ostvareni prihod je iznosio 1,502 milijardi evra. Ove godine je izradila polugodišnji izveštaj u periodu od januara do juna u kome se vidi da: 1. u Berlinu 314 davalaca usluga nudi na raspolaganje prostore za sastanke veličine približno 457, 000 m2 2. 6 kongresnih centara nudi oko 58, 000 m2 prostora za održavanje kongresa i događaja 3. u prvoj polovini 2010. godine je održano 53,250 događaja sa približno 4,2 miliona učesnika. Od toga kongresni centri zauzimaju ključnu ulogu, u kojima se održalo 44,900 događaja 4. prosečna dužina sastanaka je iznosila 1,9 dana što je duže u odnosu na 2009. godinu kada je iznosila 1,7 dana 5. u prvoj polovini 2010. godine sastanci (30%), konvencije (19%), događaji (13%) i seminari (11%) su činili najvažniji tip događaja u Berlinu Činjenice koje potvrđuju da je Berlin pravo mesto za održavanje kongresa, sastanaka i događaja: 101

• • • • •

nudi izuzetan opseg lokacija za održavanje događaja ima jedne od najmodernijih hotela u Evropi sa više od 11.500 hotelskih ležaja broj hotelskih ležaja se poslednjih 10 godina udvostručio ima 6 konvencijskih centara oduševljava posetioce svojim atrakcijama i bogatom ponudom iz oblasti kulture, umetnosti, ali i noćnog života • stalno se razvija

Konvencijski centri u Berlinu Konvencijski centri u Berlinu Konvencijski centri ICC Estrel convention center Maritim hotel BCC

Sobe sastanke Broj 80

za Veličina soba (u Maksimalan m2 ) broj osoba 25-3.300

9.070

70

20-4.700

5.000

62 23

26-2.160 29-788

3.200 2.600

25-530

500

60-620

40-470

DBB forum 8 Berlin 8 Axica Izvor: Berlin Convention Office

International Congress Center (ICC) lociran u zapadnom delu Berlina, jedan je od najvećih konvencijskih centara u svetu. Koristi se za konvencije, pozorišne predstave i koncerte. ICC je otvoren 1979. godine i njegovi arhitekti su bili Ralf Šuler i Ursula ŠulerViten. Dugačak je 320 m, 80 m je širok i 40 m visok. Možda najveći centar takve vrste u Evropi bio je za Berlin odskočna daska u top kongresne gradove na svetu. Sa svojih 80 hodnika i soba kapaciteta do 9.100 osoba, modernim tehničkim instalacijama, predstavlja pravi izbor za održavanje kongresa.ICCA je uvrstila Berlin u top pet vodećih destinacija u svetu zbog mnogobrojnih održanih internacionalnih kongresa u ICC. Značajan kongresni centar u Berlinu je Berlinski Kongresni Centar. Otvoren je septembra, 2003. i zauzima 10,000 m2 .Omogućava održavanje kongresa u centru grada, za više od 2,000 učesnika u preko 20 soba. Značajan hotel za održavanje kongresa je i Maritim hotel. Prizemlje i prvi sprat u ovom hotelu imaju prošireni kongresni prostor sa mogućnošću pomeranja zidova. Ovo omogućava fleksibilnost prilikom planiranja velikih događaja, kongresa i konferencija. Kada se sve sobe spoje maksimalan broj učesnika je 5,500. Glavna kongresna sala ima kapacitet od 3,280 učesnika i poseduje galeriju, binu i predsoblje. Pored glavne kongresne sale hotel poseduje i 15 soba za sastanke i kongrese, kao i 43 kongresna apartmana. Sve sobe su opremljene sa savremenom audio-vizuelnom opremom.

102

DBB forum Berlin takođe nudi kongresne kapacitete. Poseduje 4 sobe za kongrese do 60 učesnika. Ipak, ako je potreban veći prostor poseduje i atrium u koji može da stane do 250 učesnika. Ipak, najveći kongresni centar u Berlinu je Estrel koji je najveći hotelski kompleks sa kapacitetima za konvencije i događaje u Evropi, a sa svojih 1,125 soba i najveći hotel u Nemačkoj. Lociran je blizu železničke stanice ''Sonnenalle'' blizu centra grada. Konvencijski centar Estrel hotela nudi prostor za svaki tip i veličinu događaja: od internacionalnih i političkih samita, preko izložbi kompanija i asocijacija do koncerata. Konvencijski centar zauzima 15,000 m2 prostora. U njemu se održava oko 1,800 događaja u toku godine. Pored konvencijske sale koja može da primi 6,000 učesnika poseduje i 60 soba različitih veličina za sastanke. 22.13. KONGRESNI TURIZAM U INDIJI Indija-zemlja mudraca i vekovne istorije. Ona ne samo da je jedna od najstarijih civilizacija na svetu, nego je i najveća demokratija na svetu, koja je u nekoliko poslednjih godina ostvarila veliki napredak. Dostupna za nacionalne i međunarodne delegate, Indija je jedna od najfascinantnijih zemalja sveta, bilo za sastanke, kongrese, konvencije ili konferencije, izložbe i sl. Nigde u svetu ne postoji takva kombinacija starog i novog, gde tradicionalni koncepti i nova tehnologija preživljavaju istovremeno. Održavanje konferencije u Indiji omogućava visoku tehničku podršku, udoban smeštaj, a isto tako i neverovatne i egzotične lokacije koje se mogu posetiti tokom boravka. Iako postoji bezbroj načina da Indija osvaja svetsku pažnju kao turistički raj, ogromnih dimenzija, takođe postoji u njenom poslovnom svetu mesto za međunarodne konvencije i konferencije, globalnih dimenzija i standarda. U Indiji se odvija promena u svakodnevnom životu, kroz prodor nove tehnologije u svaki deo društva, pa samim tim postoji i želja stanovnika ove zemlje za ostvarivanjem kontakata sa ostalim delom sveta, kako poslovnih, tako i prijateljskih. Danas Indija zapravo predstavlja spoj prošlosti i budućnosti, tradicije i kulture, lepote i prirode, pa samim tim može da ponudi širok spektar usluga raznim poslovnim klijentima. Jedna od prednosti Indije, kao destinacije kongresnog turizma jeste njena površina koja nudi veliku mogućnost izbora. Obzirom da se na teritoriji Indije nalaze visoke planine, ogromna jezera, suve pustinje, zlatne plaže postoji dakle veliki izbor lokacija na kojima se može održavati neki kongres ili sastanak. Ukoliko se održava kongres ski-trenera, sportske zimske opreme ili slično, očaravajući Himalaji pružaju savršene uslove za ovakvu klijentelu. Sa druge strane, božanstvene palate izgrađene na mnogobrojnim jezerima mogu se iskoristiti kao prostor za sastanak, koji će učesnicima omogućiti da uživaju u poslu i pogledu. Ukoliko se organizatori ipak odluče za neko prikladnije i uobičajeno mesto, Indija nudi i veliki izbor univerzitetskih prostorija, sajamskih prostora, banket sala i dr. U objektima u kojima se održavaju konferencije može se naći najnovija oprema, koja je adekvatna za međunarodne standarde. Isto tako, svaki biznis centar nudi posao sa kompjuterizovanim sistemima, putničke aranžmane, lokalni prevoz i pomoć u razgledanju, informacije, uputstva, kupovinu i ostale usluge koje posetilac zahteva. Od naprednih sistema, na ovim lokacijama dostupni su simultano prevođenje, audio- vizuelna podrška, TV i video proizvodnja, internet, satelitska mreža i sl. Liberalizacijom svoje politike, Indija je stvorila velike poslovne mogućnosti za strane kompanije u oblastima bankarstva, telekomunikacija, osiguranja, agro proizvoda, nafte, hrane i drugih. Liberalizacija i deregulacija industrije ide u prilog organizatorima konferencija i 103

kongresa, jer upravo na njima učesnici postaju svesni mogućnosti koje Indija nudi, a isto tako se pruža šansa lokalnim biznismenima za razvoj. Pre svega, razvoj kongresnog turizma utiče na razvoj avio- saobraćaja, u kome je poslednjih godina zabeležen stabilan rast, obzirom da učesnici kongresa u destinaciju dolaze avionom, zbog njene udaljenosti i smanjenja vremena putovanja. Objekti za kongrese i konferencije međunarodnih standarda su dostupni u nekoliko gradova, sa kompletnom infrastrukturom, koja odgovara međunarodnim standardima, a koja je neophodna za održavanje velikih izložbi, konferencija i sl. Postoje adekvatni kapaciteti i u hotelima nižih kategorija i dvorane, kao i dovoljan broj smeštajnih kapaciteta. Lokalni prevoz za transfer od aerodrome do hotela, kao i unutar same destinacije je dobro organizovan i odgovarajućeg kvaliteta. Objekti međunarodnog standarda dostupni su i u hotelima sa 5 zvezdica i u De Luxe hotelima, koji su nezavisni od konvencijskih centara u samim gradovima, a pružaju mogućnost smeštaja i organizovanja kongresa za 5 000 učesnika. Najznačajnije destinacije kongresnog turizma u Indiji su: • Agra • Bangalore • Chennai • Goa • Hyderabad • Jaipur • Kochi • Kolkata • Mumbai • New Delhi Svi gore navedeni gradovi su dobro povezani vazdušnim putem i dalje umreženi sa drugim gradovima i turističkim centrima železničkim, drumskim i vazdušnim vezama. Indija, kao fascinantna zemlja, ima mnogo toga da ponudi učesnicima i njihovim pratiocima pre i posle konferencije. Za razgledanje mesta organizuju se turističke ture, koje su prilagođene interesovanjima učesnika kongresa. U zavisnosti od perioda i lokacije, ture omogućavaju učesnicima da dožive boje, arome, ukus i jedinstvenost Indije. Konferencijski kapaciteti i destinacije Dva najveća konvencijska centra u Indiji su Vigyan Bhawan i Ashok Hotel u Nju Delhiju, pored kojih postoje i drugi kapaciteti u hotelima kao što su: Taj Group hotel, Welcome group, Oberois i drugi. Agra- samo ime, koje u prevodu znači vanvremenski govori o lepoti ovog grada, koji pruža mnoge mogućnosti za poslovne ljude i kongrese, ali i za odmor i uživanje. Jedna od najpoznatijih građevina u Agri je Tadž Mahal, koja privlači veliki broj posetilaca. Agra je takođe dobro povezana sa Nju Delhijem. Ovaj legendarni grad, sa svojom istorijskom tradicijom gostoljubivosti je idealno mesto za konferencije u kraljevskom sjaju. Mnogi međunarodni lanci hotela imaju svoje kapacitete ovde, ali u Agri postoji i veliki broj badžet hotela. Kapaciteti za kongrese uglavnom se nalaze u sklopu hotela, i mogu da prime do 2000 učesnika. Najpoznatiji hoteli su: Hotel Jaypee Palace, Hotel Mughal Sheraton, Clarks Shiraz, Hotel Amarvilas, Hotel Agra Ashok i drugi. Nju Delhi- glavni grad moderne Indije iza koga stoje vekovi istorije, koja je bogatila kulturu. Nigde se kao ovde ne vidi spoj modernog i tradicionalnog, gde jedni pored drugih stoje spomenici i savremene zgrade. Ovde postoje mnogobrojni muzeji, galerije, stara zdanja, hramovi, kuće na selu, koji mogu biti korišćeni u svrhe održavanja kongresa. To su vrlo 104

zanimljivi i neobični objekti koji mogu privući pažnju učesnika. Isto tako, postoje kapaciteti u hotelskim objektima, koji su luksuzni, dobro opremljeni i zadovoljavaju međunarodne standarde. To su sledeći hoteli: The Taj Mahal Hotel, Le Meridien Hotel, ITC Hotel Maurya Sheraton & Towers, Hotel Taj Palace i drugi. Hajderabad- grad je enormno porastao poslednjih 400 godina, i predstavlja veliki ekonomski centar čitave zemlje. Privlači investicije tako što učestvuje na velikim sajmovima i izložbama. Održavanje velikih konferencija i konvencija, ovde je podignuto na visoki nivo, uz korišćenje visoke, savremene tehnologije, pa su samim tim i veoma uspešne i upamćene konferencije održane u ovom gradu. Ovaj grad ima velikog iskustva u organizovanju kongresa, konferencija i sl. čemu je zaslužno i tradicionalno gostoprimstvo ali i visoka tehnologija. U gradu, shodno tome, postoji veliki broj kongresnih sala, a najpoznatije i najveće su u luksuznim hotelima, kao što su: Kakatiya Sheraton and Towers, Taj Krishna Hotel, Taj Banjara Hotel, Hyderabad Marriott i drugi, koji poseduju kapacitete za do 5000 učesnika. Zbog ovakvih karakteristika grada, i zbog toga što je već poznat kao dobar domaćin i organizator kongresa, 2010. godine je u ovom gradu održan 49. ICCA kongres. ICCA je globalna organizacija za kongresnu industriju, koja omogućava svojim članovima stvaranje i održavanje konkurentne prednosti. Svake godine održava se ICCA kongres, na kome učestvuju svi članovi, kao i eminentni stručnjaci iz raznih oblasti, a ovo je ujedno i prilika za upoznavanje sa brojnim poslovnim ljudima, i eventualno ostvarivanje saradnje. Isto tako, ovaj kongres donosi i brojne pogodnosti gradu ali i državi u kojoj se odvija. Učesnici kongresa, koji su uticajni ljudi u svetu biznisa, upoznaju se sa gradom i njegovima mogućnostima, a takođe su i troškovi poslovnih ljudi mnogo veći nego što su kod drugih turista, tako da se ostvaruje veoma pozitivan ekonomski efekat. Kongres koji je održan u Hajderabadu ocenjen je vrlo visokom ocenom, obzirom da je više od 50% učesnika reklo da je bilo veoma zadovoljno kongresom. Učesnici kongresa bili su zadovoljni kako organizacijom samog kongresa, tako i izborom destinacije, ali sadržaja tura koje su izvođene pre i posle kongresa, a koje su omogućile gostima da se upoznaju sa običajima i tradicijom Indije, ali i sa znamenitostima i prirodnim lepotama. Ovo je za grad bila jedna šansa više da sebe plasira na tržištu kongresnog turizma, obzirom da su učesnici ICCA kongresa sa različitih strana sveta, sa svih kontinenata. Zadovoljni gosti će se uvek rado vratiti, a samim tim će biti i ekonomskih efekata za grad i državu. 22.14. KONGRESNI TURIZAM MADRIDA Sa više od 65.000 kreveta, koji su gotovo svi sa 4 ili 5 zvezdica, Madrid nudi svojim posetiocima kvalitetni boravak u toku održavanja mnogobrojnih konferencija, sastanaka i drugih poslovnih događaja. Luksuzne palate i zamkovi, zajedno sa najmodernijim zgradama, daju mogućnost raznovrsne ponude mesta za održavanje sastanaka, kao i smeštaja u njima. Najbliži aerodrom Bajaras se nalazi na samo 10km od grada i jedan je od pet najboljih u Evropi. Mogućnost besplatnog pronalaska i rezervacije smeštaja nudi se non-stop potencijalnim korisnicima na adresi venuesspain.com. Izbor najboljeg hotela za održavanje poslovnih sastanaka bilo koje vrste je sigurno najteži posao organizatora i direktora kompanija. Konferencijski hoteli u Madridu Melia Castilla Hotel-Ovo je najveći hotel u Madridu sa 5*. Nudi više od 900 soba i poseduje kongresni i konferencijski centar opremljen visokom tehnologijom, sa 16 prostorija za

105

sastanke za više od 800 ljudi. Hotel ima i otvoreni bazen okružen baštama, savršen za uživanje i opuštanje u slobodno vreme. Hard Rock Hotel-Ovaj hotel je otvoren na leto, 1996.godine i nalazi se u samom centru Madrida. Nudi preko 170 soba. Poseduje ogromnu prostoriju za sastanke za 220 ljudi, koja može biti razdeljena na 7 manjih, u zavisnosti od potreba klijenata. Izuzetno je privlačna terasa na krovu hotela, koja takođe obezbeđujesve pogodnosti za sastanke 200 gostiju. Fitnes sala je otvorena 24 sata dnevno, svaki dan. Husa Princessa Hotel-Ovaj hotel je u poslovnom centru Madrida i ima više od 250 soba. Prostorije za sastanke su kapaciteta 900 ljudi, a hotel ima i fitnes kao i otvorene bazene. Wellington Hotel-Hotel je lociran u blizini poznatog parka retiro u Madridu i ima oko 260 soba. Ima 8 prostorija za sastanke, mnoge su sa prirodnim svetlom, neke su za grupe od više od 250 ljudi, a neke su manje za intimnije sastanke top rukovodioca. Hotel takođe ima i bazen okružen baštama. Eurostars Hotel-Hotel je izuzetno atraktivan, s obzirom da omogućava održavanje sastanaka ‘u vazduhu’, u stvari na samom vrhu hotela su konferencijske sale. Ovde je moguće rezervisati paket cenu za jednu osobu koja uključuje dve noći sa doručkom, piće u baru hotela, transfer, poludnevni izlet- panoramsko razgledanje i obilasci važnijih mesta...i naravno učešće na sastancima, sve za 360 evra. Konferencije održane u Madridu u 2010. godini U oblasti industrije: Fizika (8) Medicinska istraživanja (6) Kreativna umetnost (5) Edukativni i socijalni rad (4) Menadzment transporta (3) Tip sastanaka: Konferencije (53) Kongresi (21) Sednice (11) Sajmovi trgovine (8) Radionice (5) Izložbe (1) 22.15. KONGRESNI TURIZAM DABLINA Dablin je uzbudljiv i inspirativan grad koji kombinujući tradicionalne sa modernim vrednostima, može da pruži toplu dobrodošlicu poslovnim turistima iz celog sveta. To je glavni, a ujedno i najveći grad Irske sa oko 1.300.000 stanovnika. Dablin je prevashodno komercijalni grad, ali i glavna luka i trgovinski centar Irske. Glavne industrijske ustanove uključuju pivarstvo, destilerije, fabrike za proizvodnju električne i

106

elektronske opreme, stakla, obuće, farmaceutskih proizvoda i proizvodnju hrane. Ovde se nalaze i neka brodogradilišta, kao i određeni broj livnica i fabrika za sklapanje automobila. Mnoge multi-nacionalne organizacije su otvorile svoja predstavništva u Dablinu. Preko 1.200 inostranih kompanija su odabrale Irsku kao zemlju u kojoj će se nalaziti njihova predstavništva za poslove koje obavljaju na području Evrope.

Konferencijski i kongresni centri Chartered Accountants House Svojim položajem u centru grada, impresivnim kapacitetima i vrhunskom tehnologijom, ubrzo je postao prvo mesto pri izboru održavanja konferencija i seminara u Dablinu. 25 odvojenih sala za sastanke mogu da prime ukupno 1300 ljudi u bilo kom trenutku. Takođe postoje 4 sale koje mogu da se spoje u jednu, kapaciteta 600 mesta, dok u ostalih 23 imaju kapacitet od 700 mesta. Sve sale su opremljene sa bežičnim internetom tako da se prezentacije mogu slati učesnicima kongresa direktno na njihove laptopove. IMI Conference Centre Smešten je na južnoj strani grada, udaljen 11 km od centra Dablina i 22 km od aerodroma. Konferencijski centar obuhvata jednu veliku konferencijsku salu kapaciteta do 350 ljudi i 12 manjih sala za sastanke. Sve sale raspolažu ugrađenom audio-vizualnom opremom poslednje generacije. Objekat obuhvata i prostrane zastakljene prostorije pogodne za prijeme i izložbe koje se priređuju za vreme trajanja konferencija. Konferencijski centar takođe raspolaže i sa 50 modernih spavaćih soba, parkingom za 250 vozila i besplatnim internetom. Institute of Bankers Bankarski institut u irskom konferencijskom centru je moderan prostor koji je namenjen da služi i izlagačima i učesnicima kongresa. Može da primi do 250 ljudi i opremljena je sa modernom audio-vizualnom tehnikom. Nalazi se u centru Dablina i od aerodroma je udaljen12 km. National College of Ireland Nalazi se u okviru Međunarodnog Finansijskog Centra. Nacionalni koledž nudi niz uslova za održavanje konferencija i raznih događaja u samom centru Dablina. Nalazi se svega 30 minuta vožnje od aerodroma u modernoj zgradi koja se sastoji od atrijuma koji može da posluži u različite svrhe (prijemi, izložbe, banketi…) i Keli pozorišta u kome se mogu održavati sami kongresi. Kapacitet pozorišta iznosi 300 sedišta. Aviva Stadijum Otvoren je u maju prošle godine i nalazi se u centru Dablina, udaljen svega 14 km od aerodroma. Stadion nudi nekoliko prostorija sa najmodernijom opremom u koje može da se smesti do 800 ljudi. Poseduje 50 soba za sastanke. Pošto je ovaj stadion dom Irskog ragbija i fudbala, u njegovim prostorijama se najviše održavaju kongresi iz područja sporta. City Wall Space Gradski zid je spektakularno novo zdanje, smešteno u samom centru Dablina. Može da primi do 150 ljudi. Idalno je za održavanje konferencija, seminara, izložba, radionica,predavanja i širokog spektra društvenih i kulturnih događaja. Ceo prostor može da se podeli u četiri odvojene prostorije sa pokretnim zidovima koje su međusobno zvučno izolovane ukoliko je to potrebno. Convention Centre, Dublin

107

Kongresni centar Dablin otvoren je za poslovanje u septembru 2010. godine. Ovu divnu i originalanu zgradu dizajnirao je arhitekta Kevin Roche i nalazi se na obalama reke Lifei na pešačkoj udaljenosti od najznačajnijih hotela, restorana i turističkih atrakcija Dablina. Kongresni centar može da organizuje kongrese i sastanke do 8000 učesnika u 22 višenamenske i fleksibilne sale, uključujući i izložbene prostorije od 4500 metara kvadratnih. Kongresni centar je posvećen pružanju vrhunskog nivoa usluga za organizatore konferencija, delegate i izlagače. Croke Park Conference Centre Irski najveći stadion nudi jedinstveno mesto za održavanje konferencija u samom centru Dablina. Od aerodroma je udaljen svega 8 km ili 15 minuta vožnje. Stadion je peti po veličini u Evropi i nudi širok spektar objekata. Konferencijski centar sadrži 87 soba za sastanke i 6 prilagodljivih konferencijskih sala koje mogu da prime do 800 ljudi. Sa otvaranjem Croke park hotela, stadion sada nudi 232 luksuzne sobe u svome okviru. Dublin Castle Conference Centre Nalazi se u samom srcu Dablina i od aerodroma je udaljen svega 14,5 km. Dvorac je kroz vekove menjao svoju funkciju a danas on predstavlja konferencijski i vizitorski centar. Dekoracija i nameštaj su uređeni po najvišim standardima, u skladu sa njegovom namenom i ciljnom klijentelom. U ovom centru se često održavaju sastanci predstavnika Evropske Unije. Guinness Storehouse je uzbudljiva i neobična lokacija za održavanje kongresa u samom srcu Dablina koji pruža beskrajno fleksibilan prostor koji može da se prilagodi za svaku namenu i ugosti do 2000 ljudi. Prostor je pogodan za održavanje prijema, nagradnih ceremonija, modnih revija, konferencija, seminara ili sastanaka bilo koje vrste. Naravno svaki učesnik dobija besplatan obilazak pivare kao i besplatnu degustaciju piva. Smeštaj Bez obzira na budžet koji stoji na raspolaganju organizatorima korporativnih sastanaka ili događaj, u Dablinu postoje brojne opcije pri izboru smeštaja. Bez obzira da li je prioritet lokacija u centru grada, ili da hotel ima golf terene ili sale za sastanke na licu mesta, u Dablinu se može naći niz vrhunskih hotela tako da odgovaraju svačijim potrebama. Dablin nudi veliki broj hotela svih kategorija: •

• • • • • •

Conard hotel: hotel sa 5* koji se nalazi u samom centru Dablina. Hotel raspolaže sa 192 deluks sobe i 16 apartmana sa radnim stolovima, internet priključcima, kablovskom televizijom, celodnevnim rum servisom... Konferencijski prostori kojih ima 9 su fleksibilni i prilagodljivi različitim potrebama. Bežični pristup internetu dostupan je u svim salama za sastanke i javnim prostorijama. Heritage Golf and spa resort: ima 5* i smešten je u starinskom selu Kilenard u srcu Irske. Ovaj jedinstveni centar koji se sastoji od luksuznog hotela, konferencijskog i izložbenog centara, kao i golf terena sa 18 rupa i spa centra. Four seasons hotel: ima 5* i udaljen je od centra Dablina 1,8 km. Poseduje 196 soba uključujući 40 apartmana i 3 restorana . The Dylan hotel The Merrion hotel Barberstown castle: ima 4*. Sagrađen je u 13 veku.Nalazi se svega 30 min vožnje od aerodroma i centra Dablina. Gostima se nudi tradicionalan stil,elegancija i udobnost. Može da primi oko 200 gostiju. Brooks hotel: 4* 108

• •

Carlton Dublin airport hotel:4* City north hotel: 4 *

Kongresni biro Dablina Kongresni biro Dablina predstavlja poslovnu jedinicu Dablinskog turističkog biroa. Osnovana je od strane lokalnih vlasti i predstavlja neprofitnu organizaciju koja je usmerena na promovisanje Dablina kao destinacije poslovnog turizma, iznošenjem njegovih prednosti i pružanjem ideja koje zadovoljavaju potrebe i zahteve klijenata kao i pružanja podrške trgovinskim partnerima. Finansira se od stane sledećih organizacija:  

• • • • • • •

Association of Irish Professional Conference Organisers Irish Hotels Federation Failta Ireland Dublin City Council South Dublin Country Tourism Fingal Country Council Dun Laoghaire Rathdown Country Council

Konferencije koje će se održati u Dablinu u tekućoj godini: • 6. kongres ECCO-a ( European Crohn’s and Colitis Organisation ). Od 24.02. – 26.02.2011. godine. • Intenational Research Society for Public management. Od 11.04.– 13.04.2011. godine. • Rotary International in Great Britain and Ireland. Od 15.04. – 17.04.2011. godine. • Project Management Institute Global Congress 2011. Od 07.05. – 09.05.2011. godine. • Project Management International EMEA Conference. Od 09.05. – 11.05.2011. godine. • 8th International Conference on Auditorium Acoustics. Od 20.05. – 22.05.2011. godine. • TMForum – Management World Conference. Od 23.05. – 26.05.2011. godine. • European Political Science Association ( EPSA ). Od16.06. – 18.06.2011. godine. • IAML – 60th Anniversary International Conference. Od 24.07 – 29.07.2011. godine. • Mips XIV Conference. Od 09.08. – 12.08.2011.godine. • International Statistical institute ( ISI ). Od 21.08. – 26.08.2011. godine. • 58th World Statistics Congress of the International Statistical Institute ( ISI ). Od 21.08. – 26.08.2011. godine. • European Conference on Medical Physics. Od 01.09. – 03.09.2011. godine. • ESB – Eur Soc for Biomaterials 2011. Od 04.09. – 09.09.2011. godine.

109