Zanimanje Elektro tehničar za termičke i rashladne uredjaje 1
Kompresori je glavni deo cvakog rashladnog sistema.Pod pojmom kompresor podrazumevamo takvu mašinu u kojo se troši mehanički rad da bi se obavio proces sabijanja gasa.Kompresor sabija gasa iz
prostora nižeg pritisaka u prostor višeg pritiska.Zahvaljujući njem rashladna fluid cirkuliše i menja agregatna stanja. Po svojo konstrukciji kompresori se dele na: -klipne kompresore -rotacione kompresore -vijačne kompresore -turbo kompresore Svaki od ovih kompresora ima svoje prednosti i mane , a iskustvo u
radu sa njima im je odredilo oblast primene.Najrazličitiji konstrukcije i veličine kompres ora nalaze se u rashladnom postorojenju, tu je on najbitniji, najskuplji i najkomplikovaniji uredjaj.Rshladni kapaciteti kompresora može da bude Mali: do 50kW Srednji:od 50 do 500kW
Veliki:veći od 500kW Uloga kompresora kog pokreće motor u rashladnom siste mu je da sabije gas(paru rashladnog fluida)na viši pritisak.Takava gas odlazi u kondenzator gde se odvija proces hladjenja nekim sekundarnim sredstvom.
2
Klipni kompresori su najčešća vrsta kompresora najčešća podele su prema broju cilindara jednocilindrični i višecilindrični i prema
rasoredu(položaju)ose cilindra:vertikalni, horizontalni,opozitni,zvezdasti ili sa rasporedu cilindra u obliku jednostruko ili dvostruko slova V ili W.
Njrasprostanjeniji su jednocilindrični kompresori koji se sasto je iz sledećih delova: -Glava kompresora -klip sa klipnjačom -zamajnice i ventili
Princip rada ko takvih kompresora radi tako što pri kretanju klipa na dole otvar se usisni ventil i fluid se uzima kad klip dostigne DMT(dolnja
mrtva tačka) ventili se zatvaraju i klip počinje sa kompresijom kad klip dostigne GMT( gornja mrtva tačka) potisni ventil se otvar i fluid tako kompresova nastavlja dalje kroz system taj princip se ponavlja stalno. Da nebi doslo do curenja rashladno fluida na klipu se nalaze jedna ili
više karika koje omogućavaju dobru zaptivenost.
3
Rotacioni kompresori sa od klipnih razlikuju po principu rad jer nemaju krivajni mehanizam.Rotacioni kompresori sa obrtnim klipom se sastoje od: -statora(cilindra) -rotora(koj se u ovom slučaju zove obrtni k lip) -i jedne ili više pregrada koje dele cilindar sa različitim pritiskom
Sabijanje fluida se vrši tako što klip na usisaju zahvata odredjnu zapreminu fluida i kotljanje unutar cilindra stvar se vakum na jednoj strain a na drugoj pritisak tako da na j ednoj strain fluid se uvlači a na
drugoji se pušta pod pritiskom u sistem.Na usisnoj strain ne postoji ventil ali na potisno postoji a izmedju njih se nalazi pregrada sa
oprugom koja ne dozvoljava mešanje fluida sa jedne strane u drugu. Ovi kompresori zahtevaju veoma preciznu izradu i imaju mali stepen sabijanja .
4
Vijačni kompresori su relativno nove mašine u rashladnoj tehnici.Pronašao ga je švedjanin Lizholm početkmo 1930 godine da bi ubrzo postao široko primenjen kompresor za vazduh i fluide.Tek početkom 1958.godine počinje njegova primena u rashladnoj tehnici.U poredjenju sa drugim rotacionim kompresorima ovaj kompresor se
odlikuje po svojoji složenosti ali i veoma pouzdanom radu i manjoj konstrukciji.
Princip rada ove mašine je da se satoji od dva rotora sa spiralnim profilom.Jedan je muški a drugi ženski a zatvoreni su u kućištu od livenog gvoždja na kome se nalazi ulaz i izlaz za gas. Muški rotor sa 4 ispusta vuče ženski rotor sa 6 useka a kompresija se postiže direktnim smanjenjem zapremine usle d jednosnavne rotacij. Problem koji se javalja je mešanje rashladnog fluida sa uljem ali mnogi proizvodjači danas gledaju da eliminišu ovaj problem kod ovih kompresora nema pulsavije u pritisku zbog njihovog rada i oni postižu visko stepen kom presije.
5
Turbo kompresori u novije vreme u rashladnoj tehnici naglo se razvija primena turbo kompresora .Turbokompresori je savršeniji tip
rotacionoge mašine,pa i ako ne nadmašuje klipne kompresore,imaju svoje prednosti koje se ispoljavaju kod mašina velikog rashla dnog kapaciteta i relativno malog krajnjeg pritiska.Turbokompresori u poredjenju sa klipni kompresorima zauzimaju manji prostor. Sabijanje fluida se zasniva na stavarnju centrifugalne sile(nastalom
brzinom obrtaja radnog kola) i na pretvaranju kinetičke en ergije u potencijalnu.U telu kompresora se nalazi radno kolo sa lopaticama
koje su postavljene direktno na vratilu.Vratilo se oslanja na dva ležišta koja izlaze iz kućišta a zaptiveno je zaptivačem.Podmazivanje ležišta i zaptivača koje se nalazi van radno g dela kompresora podmauje se pomoću zupčaste pumpe . Para rashladnog fluida se usisava kroz lopatice radnog kola.Prilikom
kretanja po lopaticam para postiže veliku brzinu i pod dejstvu centrifugalen sile odlaze sa lopatica u difuzor,gde na računu povećava prolaznog preseka njihova brzina opada , a pritisak raste.Usmeravanje
pare suksetivno kroz niz kola moguće je dobiti odredjeni pritisak.
6
Literatura: Rashladni i termički uredjaji:Miodrag S. Branković Školska sveska Poprvaka i montaža rashladnih i klima uredjaj:Mile Todorov Internet
