Ime i pojam filozofije,etike i morala-nastanak filozofskog mišljenja (gde,kada,zašto,kako) file=ljubav, sophia-mudrost sophia-mudrost , dakle ljubav prema mudrosti. Može se Samo ime kaže- file=ljubav, tumačiti i kao težnja ili sklonost ka znanju ali ispravan prevod je ljubav prema mudrosti. Svi smo dob dobro ro up upozn oznati ati sa prevod prevodom om reči reči ’filoz ’filozofi ofija’ ja’ ali šta je zapravo ona i kako je nastala? Kao jedno početno,kratko određenje toga ta je filozofija mogli bi da kažemo da je to zapravo jedno slobodno, aktivno, otvoreno mišljenje . !a bi je bolje razumeli krenu"emo od njenog nastanka jo u #. veku p.n.e. $astala je u %ntičkoj &rčkoj, tačnije u 'oniji (mala %zija-na dananjoj karti Sveta to je )urska*.
Zašto baš tamo? ta je uslovilo pojavu filozofije? +dgovor leži u speifičnom državnom uređenju %ntičke &rčke. ostojalo je neto to se naziva !!"ti#ki urbanitet!!-svojevrsna kultura gradskog života. ostojali su $olisi-gradovi države u kojima je život slobodni ljudi bio uređen na visokom nivou. %avno se raspravljalo o svim društvenim pitanjima , učestvovalo se u političkom životu. S obzirom na to da su živeli na ’račun’ robova,koje je čak jedan %ristotel smatrao ’oruđem koje govori’, ljudi su imali višak slobodnog vremena . &ilozofija je nastala iz dokoli'e . $ije postojala tolika ljubav prema materijalnom jer su slobodni ljudi, plemstvo, imali sređen život, život, sređeno sređeno egzisten egzistenijal ijalno no pitanje, pitanje, pa su u slobodnom vremenu razvili tu sklonost ka razmišljanju o !višim istinama! tj nastala je filozofija
dovele do toga da se razvije razlono mišljenje mišljenje . +sim toga, javne rasprave su dovele argume ment nti, i, ne prih prihva vata ta se ništ ništaa zdra zdravo vo za goto gotovo vo,, ta#nije / rasp raspra rava vama ma se traž tražee argu preispituje se sve i trae se neke zakonitosti . $apravi"emo par poredjenja kako bi videli kako su &ri napravili taj ’korak dalje’ u ispitivanju stvari u odnosu na neke druge razvijene ivilizaije pre nji0 / starom 1avilonu imamo astrologiju-bajkovitu priču o zvezdama i nebeskim telima, dok u &rčkoj imamo %stronomiju-zakonito proučavanje nebeski tela (nomos-zakon, astro-zvezde, dakle zakon o zvezdama*. Mada je u tom momentu filozofija jo uvek ’zaražena’ mitovima, i dalje se veruje u priče o 2ogovima,)itanima i drugim mitskim bi"ima. / 3giptu imamo praktičnu matematiku. o nekim dokazima čini se da su 3gip"ani znali itagorinu teoremu mnogo pre itagore. )a formula im je trebala iz praktični razloga, da bi uspevali posle plavljenja $ila ponovo brzo da izraunaju veličinu nečijeg poseda koji je bio pod vodom. itagora je putuju"i sa 4eničanima (koji su bili ’most’ izmedju &rčke i 3gipta u to vreme* naučio tu formulu ali ju je on prvi uobličio i podigao to znanje na teorijski nivo .
1
Sve se teorijski i umski sagledava, prostim jezikom razmilja se dublje o mnogim pitanjima i dolazi do razmišljanja o apstraktnom . *olazi do spoznavanja nekih nunosti . &ri su verovali da postoje "nanke-boginje nužnosti, i da tim zakonima nužnosti podležu i sami bogovi. )o njiovo verovanje je jo jedan iskorak ka naui i filozofiji kakvu danas poznajemo.
2
Sve se teorijski i umski sagledava, prostim jezikom razmilja se dublje o mnogim pitanjima i dolazi do razmišljanja o apstraktnom . *olazi do spoznavanja nekih nunosti . &ri su verovali da postoje "nanke-boginje nužnosti, i da tim zakonima nužnosti podležu i sami bogovi. )o njiovo verovanje je jo jedan iskorak ka naui i filozofiji kakvu danas poznajemo.
2
+snovna filozofska pitanja-predmet i metod filozofije ta je zaprav zapravoo filozof filozofija ija?? funkionie’ 5
Kakv Ka kvaa je to nauka nauka55 Ko Kojim jim se metod metodom om služi služi tj. ’kako ’kako
$redmet filozofije je sve ono to na bilo koji način postoji tj. sve što jeste . / &rčkoj je počela bavljenjem Svetom kao elinom, traženjem odgovora na pitanje !zašto nešto a ne ništa! Zašto postoji vet, zašto postoje ljudi, koja je naša uloga na vetu, koji je smisao ivota, kako je taj vet nastao ...
de#ijoj radoznalos radoznalosti ti. 4ilozofska pitanja i Kaže se da je filo Kaže filozo zofij fijaa nast nastal alaa zav zaval aljuj juju" u"ii de#ijoj podse"aju na pitanja deteta koje postaje svesno sebe i okruženja i počinje da traži odgovore, pa roditelje stalno zapitkuje zapitkuje ko je napravio napravio Svet, pa ako mu kažete 2og, dete "e vas pitati a ko je napravio 2oga i tako dalje... $a kraju krajeva, svi smo proli kroz istu tu fazu i pitali ista pitanja. 6ini se da nas potajno ova pitanja i dalje muče i da smo samo prividno zadovoljeni ustaljenim odogovrima. rvi &rčki filozofi (predsokratovski period* su se pitali ta je prapo#etna supstan'a (arhe) iz koje je sve nastalo. 'edan od nji, )ales, )ales, je mislio da je to voda.
$ostojala je tenja za otkrivanjem neke apsolutne, objektivne istine . ostavljalo se pitanje postojanja vie sile, načina na koji funkionie priroda, uspostavljale uspostavljale su se vrednosti kao to su lepo,dobro,istinito... 7z pitanja o lepom je nastala estetika, o dobrom etika a o istini je nastala teorija saznanja tj. epistemologija.
$ostoje razli#ita shvatanja filozofije među filozofi filozofima ma pa samim samim tim i različita svatan svatanja ja metoda kojim se ona služi, ne postoji neka saglasnost. %li bismo mogli re"i da je definiija oko koje bi se ve"ina složila, da je filozofija !ra'ionalno, metodsko i sistemsko ispitivanje stvarnosti!. ta je filozofija danas? 8eimo 8eimo da se i dalje dalje bavi istim istim proble problemim mimaa samo samo u drugač drugačije ijem m svetl svetlu, u, ali se podelila u prav'e i izdvojile su se nezavisne nauke iz nje (logika, soiologija, psiologija...*. !anas filozofija tei nau#nosti i egzaktnosti (jasnosti,pre'iznosti) u onom smislu u kom su to matematika,fizika,emija... matematika,fizika,emija... $e želi da se smatra drutvenom ve" prirodnom naukom (mada ne spada ni u jednu od ove dve podele ve" u umanističke nauke*, može se re"i r e"i da filozofija ’pati’ za time. 4ilozofija je u nekom momentu kada su se izdvojile određene nauke iz nje doživela krizu identiteta, neki "e re"i da i dalje ima taj problem.
Zašto je to tako? 9ato to se sada na primer viđenjem drutva bavi soiologija, ispravnim zaključivanjem logika itd. !ruge nauke su joj ’otele’ predmet predmet kojim se bavila. *rugi problem je što su najvea filozofska pitanja nerešiva ili vode u !slepe uli'e! . !a li postoji 2og5 Kako je nastao svet5 ostoji li sloboda volje5 $itanja na koja nikada ne 3
moemo imati kona#ni (konkluzivni) odgovor . .e moemo proveriti odgovor tj. ne postoji sistem verifikaije. verifikaije. Zašto onda danas u#imo filozofiju? 4ilozofiju možemo svatiti kao alat mišljenja primenjiv na sve . +na nas u#i kako da mislimo, kako da dolazimo do ispravnih zaklju#aka i tera nas da sve preispitujem i da ništa ne uzimamo !zdravo za gotovo!, a sve u 'ilju dolaenja do pravog rešenja, neke nepobitne istine 4ilozofija 4ilozofija je ’mamuza’ ’mamuza’ za za nauk nauku. u. vojim mehanizmima provere ispituje druge nauke i pronalazi gde su greške i stalno postavlja nova pitanja . &ilozofija stalno tei da obori teorije neke nauke ali ne iz loših razloga ve da bi pomogla toj nau'i da dodje do boljih rešenja ili da bi joj ukazala zašto treba nešto da odba'i . Slikovit primer za to bi mogao da bude test izdržljivosti novog automobila u fabrii. !a bi proizvodjači nekog automobila pustili novi model u prodaju, prvo moraju da provere kako "e se taj auto ponaati prilikom sudara tj. kolika "e teta biti i najbitnije koliko "e biti vozač povredjen. 4ilozofija je zapravo kao taj test, dok se ne postignu zadovoljavaju"i rezultati i standardi, auto se ne puta u prodaju. 7sto je i sa naučnim teorijama. teorijama. $ekada su filozofi pokuavali da stvore velike, sveobuvatne sisteme u kojima bi sva pitanja imala odgovor ali je ta praksa odavno naputena zbog nemogu"nosti da se to izvede. !anas postoji nova ’)eorija ’)eorija svega’ koja je ponovni pokuaj da se to izvede ali na jedan drugi, naučni način. Medju :; naučnika u
4
+dnos mita, religije, nauke i filozofije okuaji da se objasni svet i njegov nastanak, kao i da se da odgovor na pitanja čovekove svre svre i smisla smisla života, života, postojal postojalii su i pre nastanka filozofije . /judi su odgovore na ova pitanja nalazili u mitovima (m0thos -grčka reč koja znači priča,predanje*. Mit bi mogli da definiemo kao priču o nastanku sveta ili neke ivilizaije. Medjutim, kako u %ntičkoj &rčkoj dolazi do podizanja svesti i do razumskog,sistemskog razmiljanja, dolazi do razdvajanja filozofije i mita, iako su se bavili istim pitanjima.
1oje su to nepr 1oje neprem emos osti tive ve razl razlik ikee izme izmedj dju u mita mita i filo filozo zofi fija ja zbog zbog koji koji je došl došloo do odvajanja? 2it karakt karakteri erie e mnotvo mnotvo fantasti#nih elemenata , u mitovima imamo priče o sirenama, jednorozima, zmajevima, bogovima koji etaju zemljom... u filozofiji s druge strane imamo realnost, ne verujem verujemoo u sve te priče priče ve" samo u ono to je potvrdjeno iskustvom i što moemo da dokaemo . / mitu se veruje da je priroda iva, da je prazan prostor zapravo ispunjen bogovima i duovima koji pokre"u prirodu, dok je u filozofiji priroda neiva . 2it karakteriše subjektivnost , nema razlike izmedju čoveka i prirode, prave se totemi i kultovi, dok je filozofija potpuno objektivna i teži odvajanjem čoveka od prirode u tom smislu. &ilozofija trai prirodne zakonitosti i želi da nauči kako se to priroda ponaa, u mitu je to nemogue jer je priroda iva u smislu da ima svoju promenjivu volju . 2itovi 2itovi su doveli doveli do stvara stvaraja ja religi religije je. 8eligija je zapravo isto neka vrsta mita samo koerentno napisanog i sveobuvatnog. 8eč religija je nastala od latinske reči religare-biti vezan. 3eligija smatra da je istina data . Sve to treba da uradimo da bi smo dobili odgovor na sva pitanja koja nas muče je da pročitamo odredjenu knjigu gde su ti odgovori dati (2iblija,Kuran,)almud...*. (2iblija,Kuran,)almud...*. 7z ovoga možemo zaključiti da je religija dogmatska > 4 filozofiji s druge strane, imamo miljenje da je istina skrivena. &rčka reč za istinu je bila filozofi su smatrali da istina nije jednostavn jednostavnoo data aleteia- aleteia-to to znači znači biti skriven. skriven. !akle, !akle, filozofi negde, ve da se do nje mora doi razmišljanjem, mora se stalno tragati za njom Istina je dostina jedino slobodnim i aktivnim mišljenjem, moramo preispitivati preispitivati autoritete5 8eligija nije težila proveri svoji stavova a to je upravo ono protiv čega se filozofija borila. &ilozofi su imali za 'ilj rušenje svake dogme i pronalaenje #vrstih, iskustvenih dokaza za svaku tvrdnju Kada pogledamo sve karakteristike filozofije koje su gore navedene, možemo re"i da je ona postavila temelje moderne nauke tj. da je ’izrodila’ nauku kakvu danas poznajemo. poznajemo. $auka je u početku bila element prosve"enosti i borila se protiv dogmi isto kao i filozofija. nau#ni metod metod koji .aukaa se slu sluil ilaa /spo /spost stav avlj ljen en je jasa jasann nau#ni kojim m se dolaz dolazil iloo do istin istine. e. .auk opserva'ionizmom, induk'ijom i deduk'ijom
+pserva'ionizam, sama sama reč kaže, kaže, je ops opserv ervai aija ja tj. posmatranje. !a bi doli do nekog zaključka prvo prikupljamo objektivne činjenie iz koji "emo dalje izvlačiti zaključke.
5
Induk'ija i deduk'ija su obli'i zaklju#ivanja . 7ako ve"ina ljudi ne zna ove termine, ova dva oblika zaključivanja svi svakodnevno koriste. formula induk'ije0 S: je S= je S? je . . . Sn je (n je bilo koji broj*
Zaklju#ak6
vi su $
+vo možemo pokazati na praktičnom primeru0 8eimo da želimo da ispitamo koje su boje gavrani- 8e"i"emo0 :. gavran je rn =. gavran je rn ?. gavran je rn ...i tako do nekog broja gavrana. /z to, ima"emo jo = pretpostavke. rva je da niko nikada nije video nekog gavrana koji nije rn, a druga da je uzorak gavrana koje ispitujemo reprezentativan (šta zna#i reprezentativan? )o da smo na primer uzeli primerke te ptie iz deset zemalja a ne iz samo jedne*. Kad sve to tako postavimo, možemo do"i do slede"eg zaključka0 vi gavrani su 'rni5
formula deduk'ije0
S je @ je S
9aključak0
@ je
onovo "emo dati praktičan primer, možemo re"i slede"e0 Svi ljudi su smrtni Sokrat je čovek
Zaklju#ak6
okrat je smrtan
*akle, na osnovu opesrva'ionizma, induk'ije i deduk'ije, nauka dolazi do svojih zaklju#aka5 !a bi ponovo jasnije objasnio, možemo uzeti za primer način na koji čuveni doktor Aaus ili čuveni detektiv Berlok Aolms (dodue imaginarni likovi*, dolaze do svoji zaključaka. !oktor najpre sve simptome svog paijenta napie na tabli (temperatura,žute beonjače,mučnina...* a zatim na osnovu nekog oblika zaključivanja (indukije ili dedukije* dolazi do pretpostavki koja je bolest u pitanju> 7sto radi i Aolms. 4vidja detalje koje niko nije i nji ubauje u ’jednačinu’ i tako dobije ve"i broj pretpostavki zavaljuju"i kojim "e 6
do"i do boljeg zaključka. +vaj deo sa zapisivanjem simptoma ili prikupljanja detalja nekog zločina, je zapravo opserva'ionizam.
.auka i filozofija su se u jednom momentu !posvadjale! . 8azlog tome je to je nauka zahvaljujui svojoj tadašnjoj uspešnosti, postala suviše !gorda! i postala je dogmatska5 !akle, napravila je istu greku kao i religija nekada. % ve" smo videli da je zadatak filozofije da se bori protiv dogmi . $aravno da su razlozi za dogmatizam nauke bolji nego oni kod religije ali ipak se dokazalo da i nauka i njen metod mogu da pogree. 4pravo zbog toga mi danas i dalje u#imo filozofiju , da ne bi bili zaslepljeni naučnim dogmama ve" da bi stalno istraživali dalje i dolazili do boljih rešenja . rimeri za to kako je nauka pogreila su .ikola 1opernik i 7alileo 7alilej . !o dolaska ova dva čoveka, tadanji mislioi (koji su sebe tada zvali naučniima* su verovali da je 9emlja u entru Svemira i da se Sune okre"e oko nje, a ne obrnuto. 7sto tako verovalo se da je 9emlja nepomična a ne da se okre"e oko svoje ose. &ilozofka priroda mišljenja kod ova dva velika #oveka ih je naterala da ne uzimaju stvari tek tako, ve da ih ispituju i podvrgnu ih proveri I upravo to ih je dovelo do ta#nih rešenja 9ato smo rekli da je filozofija ’mamuza’ za nauke, i zato filozofija i dan danas igra veliku ulogu u naučnom svetu.
4ti'aj filozofije moemo videti i na medi'ini. 9namo da danas postoji neto to se zove zvanična mediina i neto to zovemo alternativna mediina. 9apravo je zvanična mediina nastala odabirom najbolji praksi iz nekoliko alternativni mediina. 4 #emu je uloga filozofije sad? 4 tome da ne dozvoli doktorima da veruju kako postoji samo jedno jedinstveno rešenje za le#enje neke bolesti Ili da im ukae da je alternativna medi'ina u nekim segmentima jednako u#inkovita . 8eimo da neko oboli od raka i da mora da ide na emoterapiju. Banse da "e se izlečiti nisu ba velike a čak i ako uspe da pobedi bolest, posledie od tretmana "e biti ogromne, postoje dobre anse da "e mu otetiti neke unutranje organe i da "e ostatak života provesti na lekovima i sa dosta zdravstveni problema. Sad možemo pomisliti slede"e, ta ako negde u nekoj 'apanskoj proviniji postoji narodski doktor (nadri lekar, metar...* koji sprema čaj od odredjeni biljaka i taj čaj kroz mese dana uspeva da izleči rak bez ikakvi drugi posledia5 9vuči možda nerealno ali nije, jer upravo zbog takvi mogu"nosti i postoje mediinski istraživački entri. 7mamo realniji primer da se danas neke bakterijske infek'ije više ne le#e antibioti'ima jer su bakterije postale imune na njih , pa se leče ’prirodnim putem’, čajevima, odredjenom isranom...naravno, poenta nije da odmah treba poverovati svakoj alternativnoj medi'ini, ali je treba uzeti u obzir i ispitati u nekim istraivanjima pa ako se na nizu slu#ajeva pokae u#inkovitom, onda je treba prihvatiti kao legalan metod le#enja . $a kraju krajeva, na taj način smo i doli do lekova, ispituju"i razne biljke. &ilozofksi na#in razmišljanja je ono što doktorima-nau#ni'ima ne dozvoljava da se zaustave samo na jednom rešenju i da sve odmah prihvate bez daljeg ispitivanja
7
&ilozofski prav'i i dis'ipline :. 2etafizika- bavi se pitanjem prapočela, pitanjem kako je sve nastalo i trai arhe (prvi uzrok) svega što postoji . )ales je na primer smatrao da je are svega postoje"eg voda. %ristotel jo ne koristi reč metafizika, ve" to naziva prvom filozofijom. 9ato tako5 9ato to se bavi pitanjem početka, osnovama svega postoje"eg. 8rai se neka supstan'ija, stvar iz koje je sve dalje nastalo 8ekli smo da su &ri tražili zakonitosti i uzroke svega, ovde se traži prvi, ultimativni uzrok5 8eč metafizika je složenia grčke reči meta-iza i physis-priroda. !akle metafizika pokuava da vidi ta je to !iza! prirode, ta pokre"e prirodu. 7z metafizike se izdvojila ontologija. +ntologija je nauka o svemu postojeem , o onome to jeste, o bi"u tj. o bivstvuju"em. 7 2og i du ali i čovek su bivstvuju"i, ontologija se bavi i realnim i imaginarnim bi"ima. =. 9pistemologija (teorija saznanja *-bavi se saznanjem. $ostavlja se pitanje koje uslove moramo da zadovoljimo da bi mogli da tvrdimo da nešto znamo . %ko ja kažem da znam da "u večeras dobiti C-iu na loto-u, i to se zaista desi nekoliko sati kasnije, da li "e bilo ko re"i da sam ja stvarno znao da "u dobiti C-iu5 +dgovor je naravno ne> 'a sam možda verovao kako "u dobiti, i to se zapravo i dogodilo ali da bih ja mogao da tvrdim da nešto znam, treba mi neki dokaz ta#nije nekog opravdanje. S druge strane ako kažem da se ispred mene nalazi papir, pored toga to verujem da se ispred mene nalazi papir i to je to stvarno istina, ja imam opravdanje u tome to znam da me moja čula ne varaju, da ispravno vidim i ose"am, i da znam da nisam izofreničar niti pod utiajem neke supstane koje bi učinila da aluiniram. ?. 9tika- nauka o moralu 2oral je kriterijum koji se primenjuje na postupke . 7me etika nastalo od grčke reč Ethos-navika, običaj. Moral se ne primenjuje na činjenie ve" samo na postupke. *a bi mogli da pripišemo ne#emu moralnu vrednost, mora da postoji namera pre postupka > !akle, moralno ne karakteriemo unami koji ubije :DDD ljudi, ali ako neki čovek to uradi onda u njegovom postupku postoji namera i mi ga moralno osudjujemo.
$ostoje razni motivi zbog kojih se ponašamo moralno . / zavisnosti od toga koji su nai razlozi za moralno ponaanje (srea,korist,zadovoljstvo) razvile su se različite etičke teorije. 9tika vrlina-9astupali je u antičkoj &rčkoj na čelu sa Sokratom i latonom. matrali su da je najbolji ivot, ivot u skladu sa vrlinama, a vrline su pravi#nost,mudrost,hrabrost...ako živimo u skladu sa ovim vrlinama onda usavravamo svoju ličnost a time i elu zajedniu. 8ek sa takvim ivotom dostiemo stanje sree kojem zapravo svi teimo 8
*eontološka teorija (etika dunosti)- glavni predstavnik je 7manuel Kant. +n je smatrao da postoji neki moralni zakon u nama koji je !viši! od nas samih i koji mi moramo da poštujemo . ostupamo ispravno radi samog tog dela, zato to ose"amo da tako treba da radimo a ne zato što e nam taj postupak doneti prakti#nu koristi. 4tilitarizam (etika koristi)- .aše moralno ponašanje se zasniva na tome što smatramo da emo od toga imati korist . !žon Stjuart Mil je glavni predstavnik ove teorije i njegova ideja je bila da treba da postupamo tako da naš postupak dovede do što veeg broja srenih ljudi ad emo druge : teorije bolje objasniti6 9amislimo jedan grad na divljem zapadu u %merii, i situaiju u kojoj :DD ljuti belaa dovode jednog afro-amerikana pred gradskog erifa i traže od njega da ga obesi jer je juče vidjen kako krade jabuke iz tudjeg dvorita. 8eimo da erif sasvim sigurno zna da je optuženi nevin. Bta "e erif uraditi5 +dgovor koji sami sebi date odredie koju eti#ku teoriju zastupate
"li stvar naravno nije tako jednostavna . +be ove teorije imaju svoje probleme. 1e"ina ljudi "e re"i kako erif nikako ne sme da obesi nevinog čoveka bez obzira to "e to dovesti do :DD sre"ni ljudi. %li ako osmislimo drugačiji primer, stvar se menja. $aime, utiliaristi su prigovarali deontolozima da je njiov moral lažno zasnovan tj. da se oni pridržavaju morala ipak iz neke koristi i da se zapravo ili plae zakona ili 2oga (u slučaju vernika* ili jednostavno da ne"e da rade drugima to ne bi da drugi rade njima, ali ne iz unutranjeg ose"anja ve" iz straa (priemr0 ne"u da tučem nikoga jer ne želim da mene neko tuče*. !a bi objasnili ponovo malo bolje evo jo jednog zanimljivog primera0 9amislite da imate prsten koji vas čini nevidljivim. Bta god da uradite ne"ete odgovarati dakle. Kako bi ste se ponaali5 Možda ne bi ste ubijali ljude koji vam smetaju ali da li bi ste uetali u trezor neke banke i odneli nova5 7li bi ste urkali formulu za neki proizvod od glavnog konkurenta5 7li bi ste možda pijunirali partnera5 Može se postaviti jo mnogo pitanja,ako je odgovor na bilo koje ’da’, onda deontoloka etika ima problem. S druge strane, može se desiti da u nekom trenutku vi budete u ulozi nesre"nog afroamerikana i da :DD ljudi totalno bezrazložno traži vau smrt. %ko bi ste rekli da ste utilitarista, to bi značilo da drage volje morate da pristanete da budete ubijeni jer vaa smrt "e doneti sre"u za :DD ljudi. Svi znamo da je to teko mogu"e... E. 9stetika- bavi se pitanjem šta je lepo? ta nešto mora da ima da bi smo ga nazvali lepim? 3stetika se ne bavi samo umetno"u ve" uopte ljudskim stvaralatvom. Fepota mora da bude odvojena od korisnosti. $e mogu re"i da je neka stolia lepa zato to je udobna, jer iz te udobnosti imam praktičnu korist /epo je nešto što u nama budi taj oseaj lepote. ;. /ogika- bavi se osnovnim obli'ima mišljenja . )raži koji su to ispravni oblii zaključivanja i uči nas kako da dolazimo do tačni zaključaka 9
#. 2etodologija-bavi se primenom ispravnih, valjanih oblika mišljenja u nau'i i nau#nom istraivanju
&ilozofski prav'i6 2aterijalizam-stav po kome je prvi uzrok iz koga je sve nastalo čisto materijalan, opipljiv, empiriski proverljiv. Idealizam-stav po kome je prvi uzrok iz koga je sve nastalo zapravo neki du, neka energija koja je kasnije stvorila materiju. 9mprizam-do saznanja se dolazi isključivo na osnovu iskustva. 3a'ionalizam-do saznanja se dolazi isključivo razumom. / odnosu na to koliko verujemo da postoji ti prvi uzroka, postoje
2onizam-jedan uzrok (npr. voda*. *ualizam- dva uzroka (npr. du i materija*. $luralizam-vie uzroka (npr. voda,vatra,vazdu,zemlja*.
Vrste filozoskih iskaza i znanja 10
8ipovi znanja6 " priori- a priori znanje je ono koje imamo bez ikakvog iskustva> % priorno saznanje dolazi dakle 83 bilo kakvog iskustva. rimer0 = G = H E. !a bi bilo jasnije- nikada u svom iskustvu niste videli zmaja, ali sasvim sigurno "ete znati da su jedan zmaj G drugi zmaj H = zmaja. !rugi primer0 trougao ima ? ugla. 2ez da pogledate trougao (dakle bez iskustva o trouglu*, vi po samoj definiiji trougla znate da on ima ? ugla.
" posteriori- a posteriori znanje je ono koje imamo tek S% iskustvom> % posteriorno saznanje dolazi dakle +SF3 iskustva. rimer0 9emlja je okruglaI +vu činjeniu nismo mogli da znamo dok je nismo empirijski (iskustveno* proverili. !akle neko je morao da obidje svet da bi svatio da je okrugao a ne, reimo, ravna ploča na leđima kornjače. Možemo re"i da su a priorne istine saznatljive dok su a posteriorne istine saznate.
8ipovi iskaza6 1ontigentni- iskazi koji nisu morali biti istiniti. Moglo je da se desi drugačije ili je mislivo da je situaija drugačija. rimer0 !anas je lep dan- mogla je i da pada kia dakle moglo je da se desi da ne bude lep dan. )aj iskaz je onda kontigentan.
.uni- iskazi koji su u svakoj mogu"oj situaiji istiniti i koji ne mogu biti drugačiji. $ije čak mogu"e ni zamisliti situaiju u kojoj taj iskaz nije istinit. rimer0 = G = H E I $e možemo da zamislimo da su = i = zapravo ?. !rugi primer bi bio ponovo sa trouglom. !a li možemo da zamislimo trougao koji ima E ugla5 7li kvadrat sa ; strana5 S druge strane, da li je iskaz0 ’’ljudi udiu vazdu’’ kontigentan ili nužan5 %ko ste dobro razumeli razliku nužno-kontigentno, zna"ete da je odgovor ne> Možemo zamisliti kako u svemiru daleko od nas postoji neka &alaksija u kojoj postoji planeta koja je identična 9emlji. !akle potpuno je ista po svojoj teksturi, isti se život razvio, potpuno identični ljudi osim jedne stvari...a to je da na toj planeti ’’ljudi’’ udiu %zot. +vo je potpuno mogu"e zamisliti, reimo da je njiov organizam tako evoluirao da funkionie na unos %zota. %li osim te razlike oni su potpuno identični nama. Sad zamislimo da postoji iljadu različti svetova gde je nastao život sličan naem ali sa sitnim razlikama. / svakom tom svetu, kakav god bio, istine matematike "e ostati nepromenjene. 11
/disali %zot ili vazdu, = G = H E, to je nužna istina. rema tome možemo re"i da je iskaz nužno istinit ako je istinit u svim mogu"im zamislivim svetovima.
"naliti#ki- analitički iskazi su oni u kojima je predikat na neki način ve" sadržan u subjektu, dakle možemo re"i da predikat samo ekspliira subjekat ali ga ne proiruje. rimer0 fudbaler je igrač fudbalaI +vaj drugi deo ’je igrač fudbala’ je potpuno suvian, dovoljno je re"i samo ’fudbaler’ i u tom terminu je ve" sadržan taj predikat. rimer =0 momak je neoženjenI Momak je po definiiji mlad čovek koji jo nije stupio u brak, tako da je ponovo ovaj drugi deo iskaza tj predikat, suvian i ne proiruje subjekat.
inteti#ki- sintetički iskazi su oni u kojima predikat proiruje subjekat, dobijamo neko novo znanje o tom subjektu. rimer0 &abriel +mar 2atistuta je fudbalerI 2ez predikata, ljudima koji ne prate sport to ime nita ne bi samo značilo. !akle, u ovom slučaju zavaljuju"i predikatu dobijamo neko novo znanje o subjektu.
Miletska ’škola’
12
Milet je bio grad u Joniji u kome je 640.g.p.n.e. rodjen Tales koji se smatra jednim od pri! "ilo#o$a pa samim tim mo#%emo re&'i da je Milet kolevka filozofije . (# Mileta su bili i njegoi "ilo#o$ski nasledni&i) Anaksimandar i Anaksimen) pa se #bog toga o oa 3 "ilo#o$a goori kao o Miletskoj s%koli.
Šta je zajednička karakteristika pripadnicima ova škole? Svi s tra!ili da otkrij šta je Arhe sve"a postoje#e"$ Šta je taj prvi% ltimativni zrok iz ko"a je sve počelo% šta je ’temelj’ sve"a . *o njima to je neka materije +gr&%ki, hyle-) pa bi po tome mogli da ka#%emo da su oni materijalisti ali su oni tada eroali da materija u sebi sadr#%i neku rstu #%iota +gr&%ki, zoe- pa su #astupali hilozoizam& verovanje po kome je sve !ivo . 'ročavali s physis ("rčka reč za prirod) pa i! je ristotel #ao "i#i&%arima a ne "ilo#o"ima. *skorak ka filozofiji kod njih je +io taj što s počeli prirod da o+jašnjavaj prirodom) r!e je #a nji! bio oda ili atra) #emlja) a#du!...pre toga su se des%aanja u prirodi i nastanak prirode objas% njaali mitskim pri&%ama o /ogoima) demonima itd. ra#%ili su supstan&u koja predstalja sus%tinu sega) nes%to &%ija se sojsta mogu stalno menjati ali ona ostaje uek ista. ob#irom na to da su eroali da postoji samo jedan ltimativni zrok ) sa troji&a su bili dakle) monisti$
Tales
ales je poreklom bio eni&%a nin ali je rodjen u Miletu. /io je jedan od , velikih mdraca u Joniji. *ostoji dosta pri&%a o njegoom #%iotu i u&%enju. Jedna od nji! je mit o 13
tome kako su r&i nas%li u moru #latni trono#%a& koji je #a nji! bio relikija. dlu&%ili su da ga daju najmudrijim od si! ljudi pa su ga odneli alesu. n se #a!alio ali je rekao kako ima mudriji od njega i poslao ga drugom od 7 mudra&a. (sto je u&%inio saki od nji! da bi trono#% a& na kraju opet dos% ao do alesa. a pri&%a sjajno isti&%e nji!oo eroanje da je skromnost jedna od naje&'i! rlina. uena je nji!oa re&%eni&a ’Meden a"an’ što prevod znači ’niče" previše’ . osta godina kasnije &'e i ristotel preu#eti oo i #astupati je kao soju ideju #latne sredine. Jos% jedna &%uena re&%eni&a alesoa je odgoor na pitanje s%ta je tes%ko n je rekao ’Spoznati se+e’ + gnoti seauton-. ales je bio "ilo#o$ u onom smislu kako to e&'ina ljudi danas #amis%lja. esto je bio #anesen i #amis%l jen pa je jednom prilikom !odao gledaju&'i u #e#de ++avio se astronomijom- i uspeo da upadne u bunar. obar deo njegoi! sunarodnika mu se smejao #bog toga pa su ga pitali kako &'e da sa#na is%e istine kad ne idi ni ono s%to mu je ispred nosa. a bi ales njima doka#ao prakti&%nu korisnost soji! prou&%aanja) predideo je koja godina &'e biti plodna pa je na reme od si! otkupio #a manje pare prese #a masline) tako da kad su masline obilno rodile si su morali od njega da kupuju ili i#najmljuju prese po e&'oj &eni. o je uradio samo da im poka#%e kako "ilo#o"ima nije problem da #arade i imaju korist od "ilo#o"ije ali im ipak to nije praa preokupa&ija. :speo je &% a k i da predvidi pomračenje Snca -.- . godine p.n.e. mada se danas%nji astronomi sla#%u da je to bila is%e sre&'na okolnost jer je napraio 2 gres%ke u sojim prora&%unima.
/n se prvi pitao šta je Arhe sve"a? 0je"ova ideja je +ila da je to voda1 Verovao je da ceo svet plta na vodi . ;ogi&%no nam je da s!atimo #as%to je to mislio) s ob#irom da je oda +more- u to reme okru#%ialo njego &%ita po#nati set i da je bilo i#or #% iota u to reme. akle r!e je oda) jer svem na zemlji tre+a voda% ništa ne opstaje +ez nje% ona je izvor sve"a% svaka dalja materija i svaki !ivot s nastali iz vode$ Voda je osnova sve"a% nalazi se svem . ( dro) i sto i #emlja) se je u sus%tini sojoj #aprao oda koja je promenila oblik i sojsta. 2500 godina kasnije bi smo rekli da ales nije mnogo pogres%i o u nekim segmentima soje ideje jer danas #namo da je 80< ljudskog organi#ma #aprao oda.
Sva materija kada propadne ona zapravo ponovo postaje voda . Sve stvari s samo promenjivi o+lici jedno" prvo+itno" i krajnje" elementa a taj element je voda$ Tales ovim nastoji da lo"ički o+jasni svet a ne mitom ili reli"ijskim pričama i to je veliki iskorak ka filozofiji$
14
Anaksimandar naksimandar je aleso u&%enik i naslednik u smislu s!atanja prirode. ( on je tra!io Arhe% zapravo on je prvi koji koristi +aš t reč za prvi zrok$ =a ra#liku od alesa) verovao je da je kosmos harmonija sila$ 2ada +i arhe +io samo jedan element% on +i preva"no jer svaki element te!i da opstane za sva vremena i da spostavi što ve# mo#% te!i da se proširi na sve$
3a nje"a arhe je Apejron1 Apejron je neka +ez"ranična% neodredjena spstanca iz koje je sve nastalo i koj se sve vra#a . ama re&% pejron je slo#%eni&e od gr&%kog sloa 15
Alfa,koje stoji kao nega&ija) i re&% i peiron,koja #na&% i grani&a. akle ne,grani&a tj
be#grani&%no>
Apejron je večan% dakle vremenski neo"raničen% nema nikakva svojstva jer da ih ima onda ne +i imao ona sprotna$ pejron nikada nije pre&i#no de"inisan ali mo#%e mo misliti o njemu kao o nekoj prapočetnoj% neodre4enoj masi koja se neprestano vrtlo!no kre#e i iz koje je sve nastalo$ To je jedan neiscrpan materijal iz ko"a s nastale konačne%odre4ene stvari . pejron sadr#% i u sebi suprotnosti) sadr#% i i toplo i !ladno i la#% no i suo) sadr#% i i sa ona 4 elementa,odu)au#du!)#emlju i atru.
Anaksimandar je verovao da sve stvari nastaj iz Apejrona tako što m ’pla#aj cen’ za svoj samostalnost% a cena je konačnost$ Sve stvari osim Apejrona imaj svoj kraj i kad propadn one se vra#aj ponovo Apejron$ ?jegoa &%uena misao je ’/no iz če"a sve nastaje to i propada jer po poretk vremena stvari pla#aj kazn i odštet jedna dr"oj z+o" nepravde . @eroao je da jedna star mora da propadne da bi dos%la druga) koja je njega suprotnost koja ju je u tom trenutku nadja&%ala.
5ledano iz današnje perspektive% vidimo da je čvena Anaksimandrova misao zapravo prva ideja o nepropadljivosti materije i kr!enja materije prirodi1 3ahvaljj#i Apejron postoji neka ravnote!a kosmos i svet opstaje . a nije njega se bi se pretorilo u jedan element koji bi nadja&%ao ostale. Smatrao je da je kretanje večno% da njime nastaje promena . (deja &ikli&%nog +kru#% nog- kretanja remena &'e kasnije biti jedna od &entralni! misli kro# &elu nti&%ku "ilo#o"iju. Anaksimandar je z+o" to"a verovao da je 3emlja serično" o+lika a ne ravna ploča . etite se koliko se tek godina kasnije ta ideja ponoo ratila. Jos% jedna #animljiost je da je on smatrao da je čitav !ivi svet na zemlji proistekao iz vode) pa su se remenom ta #%ia bi&'a i# mora prilagodjaala na #%iot na kopnu i postala ono s%to su danas. obro je po#nato da je ou istu ideju mnogo godina kasnije i#lo#%io 6arls 7arvin kao svoj teorij evolcije$
16
Anaksimen
naksimen je bio naksimandro u&%enik. Aodjen je oko 586. g.p.n.e. a umro oko 524. g.p.n.e. Aa#liku je se od soji! pret!odnika po tome s%to je pri soje misli #apisiao u pro#i a ne u sti!u) pa su time njegoi spisi dobili na pre&i#nos%&'u i jasno&'i. n je #a ra#liku od sog u&%itelja ipak smatrao da je arhe neki odredjeni element . =a nje"a je arhe Aer tj$ vazdh1
0a prvi po"led mo!e delovati da je nje"ovo mišljenje korak nazad odnos na Anaksimandrov idej da arhe mora +iti nešto neo"raničeno i +eskonačno% ali Anaksimen smatra da Aer pravo posedje ove dve oso+ine$
17
li&%no kao s%to je ales dos%ao do ideje da je se oda) naksimen ka#%e da je se a#du! jer nam on omogu&'aa da #%iimo) ako prestanemo da dis%emo umiremo. *sto kao što ljdi diš vazdh tako i kosmos diše i da +i opstao vazdh m je neophodan$ oek mo#%e ostati be# da!a tj a#du!a ali kosmos ne mo#%e) čovek je smrtan i konačan ali kosmos nije jer "a vazdh odr!ava$
Sve stvari s zapravo svojoj osnovi vazdh . ( /ogoi i se stari su nastale i# er,a. naksimen je &%ak pokus%ao da objasni kako nastaju drugi elementi u setu vodjenjem ideje o silama z"šnjavanja i razredjivanja . 'ošto je razredjeni vazdh topao on te!i vatri i kada se još razredi postaje vatra$ druge strane) sila #gus%njaanja a#du! pretara u etar pa #atim u odu) odu u #emlju) #emlju u kamen... naksimen saki kalitet poe#uje sa kantitetom. rugim re&%ima) kantitet a#du!a u trenutku odredjuje koja star &'e nastati) u #aisnosti koliko ima er,a) tj koja je njegoa gustina) nastaju atra ili oda...
7elio je mišljenje svo" čitelja da je kretanje večno i da kretanjem nastaj sve promene$
8eraklit
AoBen u C$esu) u Joniji +535. g.p.n.e., 475. g.p.n.e.-. ali su mu nadimak mračni #bog toga s%to je bio mizantrop (čovekomrzac)% aro"antan% čdak i samotnjak% ali i z+o" to"a što je nje"ova filozofija dr"ima često +ila nejasna i dvosmislena . *laton i ristotel su dosta ironi&% n o pisali o njemu i kritikoali ga da je protire&% a n +kontradiktoran-. *ri&%a o njegooj smrti dosta goori o njemu) naodno je oboleo od odene bolesti +eroatno ono s%to danas #oemo upalom plu&'a- i otis%ao kod neki! traara +doktora-) kako je eroao da je on pametniji od nji!) nije !teo samo da im i#lo#%i soje simptome i primi saet kako da se i#le&%i e&' im je pri&%ao #agonetno i &%ekao da idi da li &'e oni s!atiti i s%ta &'emu re&'i. ob#irom na to da oi nisu s!atili) Deraklit je sam dos%ao na ideju da se umota u kralju balegu i da &'e ga to spasti. ?a #%alost) nije bio u prau i umro je od iste te bolesti. 18
=ieo je sam na planini i retko sila#io meBu ljude) a kada bi ga pitali s%ta radi sam gore) odgoaro bi im spo#naao sam sebe. etimo se da je jos% ales rekao da je spo#naanje sebe najte#%i #adatak koji &%oek sebi mo#%e da postai. Jos% jedna #animljia njegoa misao je oprost je ja&%i od osete koju par stotina godina kasnije usojiti neke religije. ?apisao je 3 spisaE bogoima) semu i politi&i. To se smatra prvom podelom filozofije i pretečom onoga s%to danas #oemo filozofijom reli"ije% metafizikom i filozofijom politike$ Deraklit je namerno pisao nejasno. =eleo je da sa što manje reči izrazi što više misli ) s% to je &%inilo njegou "ilo#o"iju komplikoanom i na trenutke tes% ko s!atiljiom. okrat #a njega meta$ori&%no ka#% e kako ni najbolji ronila& ne mo#%e da istra#%i dubine njegoi! misli.
3a 8eraklita sprotnosti niverzm zapravo čine sklad i sačinjavaj neko jedinstvo1 A to jedinstvo naziva 9o"os (9o"os je "rčka reč koja ima čak :. značenja ali je kod 8eraklita on zapravo m)$ 7akle lo"os je neki niverzalni% kosmički m koji stoj osnovi sve"a i sve se odvija po njem% on mnoštv daje jedinstvo$
9o"os je za večna% !iva vatra koja pro!ima sve1 (dakle 9o"os i vatra s ista stvar% ; lica iste stvari)$ Vatra je osnovna spstancija sveta% sve je nastalo iz nje i sve se vra#a nj$ 9o"os tj vatra% je nepropadljiva i večna$ 9o"os je takodje imanentan +nala#i se u semu. e stari imaju nes%to #ajedni&%ko a to je uprao logos- i transedentan +iako je u semu on je #aprao i#dojen i#an seta tj prea#ila#i grani&e nas%eg iskusta-. de idimo jednu od ti! Deraklitoi! ideja #bog koji! su ga kritikoali #a protiure&%nost pos%to trdi da je nes%to u semu a opet i#an sega. ?e slus%ajte mene e&' ;ogos je jedna od njegoi! mnogi! misli. T vidimo da je 9o"os za nje"a zapravo taj m ili racio$ 9jdi ne tre+a dakle da slšaj šta mdraci ili filozofi pričaj i tek tako to da prihvate ve# sami tre+a da slšaj svoj racio tj sami da razmisljaj i da !ive sklad sa raciom$ Deraklit je #astupao čenje o stalnom tok&sve se kre#e% sve se menja ( panta rei ). ?e mo#%ete 2 puta u&'i u istu reku jer oda stalno te&%e. (deja je #aprao da poka#%e kako nis%ta na setu nije stalno i se je promenjio osim tog logosa koji je stalan i uek isti. matrao je da se &eo unier#um nala#i u nekoj skrienoj !armoniji koja je leps%a od one o&%igledne !armonije. Aat je ota& sega i kralj si! je njegoa misao kojom je !teo da ka#%e kako #aprao se nastaje i# nekog sukoba pa je #ato rat ota& si! stari ali isto tako i se propada #bog rata i sukoba pa je #ato on i kralj ili gospodar si! stari.
19
put na dole i put na gore su isti put) #dra i bolestan su isto) #%iot i smrt su isto. Fad pogledamo oe njegoe misli potpuno nam postaju jasni si oni prigoori. li ono s%to je Deraklit eroatno !teo da ka#%e je da postoje stari koje #aprao odreBuje nji!oa suprotnost tj ne postoje be# soje suprotnosti. ko bi si ljudi na setu bili stalno #drai) ako ne bi postojala bolest) da li bi postojao termin #dra akle) ono s%to je mo#%da Deraklit #% eleo da ka#%e je da su bolest i #dralje) smrt i #% iot) #aprao 2 li&a istog no&%i&'a. Deraklit se mo#%e smatrati i #a&%etnikom epistemologije. ?jegoa misao &%ula su los%i sedo&i #a ljude ako nji!oe dus%e ne mogu da ra#umeju je#ik ti! sedoka) zapravo "ovori o pro+lem nemo"#nosti saznanja% što #e kasnije postati jedna od centralnih tema filozofije i to sve do danas$ Deraklit se #alagao #a pos%toanje #akona u dr#%ai jer je smatrao da je #akon dr#%ai isto s%to i logos unier#umu. 3akon je jednako +itan kao "radske zidine koje nas štite od neprijatelja% jer nas zakon štiti od nas samih$
'ita"ora
= ieo i#meBu 570. i 495. g.p.n.e. AoBen na amosu odakle se kasnije preselio u J. (taliju +i&ilija-) tadas%nja Magna re&ia) koja je #bog napada *ersijana&a na Malu #iju postala &entar gr&%ke "ilo#o"ije. matrali su ga &%udotor&em) mudra&om i s%amanom) goorili su eo ga ide *itagora ne da u&%i nego da le&%i. (mao je mnogo sledbenika koji su se po njemu na#iali pitagorej&i. 'ita"orejsko +ratstvo je pomalo ličilo na nek vrst političke stranke% zatvorene or"anizacije ili čak sekte . (mali su stroga i pomalo &%udna praila +ne jedi meso) ne idi glanim putem nego sta#ama) ne pri&%aj u mraku...- koji! su morali da se pridr#%aaju) jedno od ti! praila je omerta,#akon &'utanja) #a &%ije krs%enje je ka#na bila ubisto. =bog ooga se pitagorej&i smatraju prete&%om i&ilijanske ma"ije.
'ita"orejci s +ili veliki poštovaoci /rfičko" klta +mitska pri&%a o r$eju i Curidi&i u kojoj r$ej sojom mu#ikom uspea da namoli bogoe da mu do#ole da rati soju
20
oljenu Curidiku i# pod#emnog seta. *ri&%a ima nesre&'an kraj jer r$ej krs%i uslo koji su mu bogoi dali i Curidika besporatno ostaje u Dadu,pod#emnom setu-.
Verovali s metempsihoz (reinkarnacij)&za njih je dša +esmrtna ) kad telo umre dus%a nastalja dalje i ula#i u drugi oblik #%iota. *ostaje neka #%iotinja) dro ili &%ak kamen. us% a kru#% i dok god ne naBe soj mir i sjedini se sa apsolutnim bi&'em +bogom-. *itagorejsko u&%enje ode dosta podse&'a na ideju 0irvane kod budista. am *itagora je smatrao da se se&'a soji! pros%li! #%iota u kojima je bio polon) ribar) prostitutka) pa je sada *itagora. >čenje o matematici i mzici s dve centralne tačke za pita"orejce$ Mzika je čiš#enje dše (katarza)% njome posti!emo dševni sklad1 2ao što doktor leči telo tako što dovodi harmonij rad or"ana%tako mzika isto to radi sa delovima dše$ e proi#odi mu#iku i se je #aprao u !armoniji) &%ak i planete kad se kre&'u proi#ode mu#iku unier#uma koju mi dodus%e nismo u stanju da &%ujemo. Mu#ika je usko poe#ana sa matematikom) ide&'emo kako.
'ita"ora je verovao da je arhe sve"a postoje#e" zapravo +roj1 roj je shva#en prostorno1 0ačela matematike s osnovi sveta$ Sve se mo!e izraziti +rojem ali ne samo +roje ve# nekim odnosom ('ita"ora koristi ovde reč 9o"os koji ovde znači odnos)$ Sve stoji nekom odnos jedno prema dr"om a taj odnos se mo!e izraziti +rojevima (;=:% @=;% .=@ itd$)$ Verovali s da je osnova sve"a zapravo tačka iz koje je dalje iz"ra4eno sve% preneli s matematičke pojmove poredak materijalne stvarnosti$ 2lanjali s se četvornoj fi"ri tetraksis koja je zapravo jednakostraničan tro"ao čija je svaka strana sačinjena od . tačke$ ako telo je #aprao i#ra# broja 4) tj da je #ato u osnoi sakog tela ta seta "igura tetraksis.
Tetraksis
: tetraksisu ima 10 ta&%aka kao s%to u unier#umu ima 10 planeta koje se kre&'u prae&'i mu#iku. *itagora je eroao da 3emlja nije centr svemira.
2ako se povezj mzika i matematika? Mzika se zapravo proizvodi tako što se !ice na nekom instrment stave neki odnos$ Mi zapravo prstom stisnemo !ic i podelimo je na dva dela tj stavimo je neki odnos npr$ ;=% i na osnov to"a pravimo harmonične tonove$ 0a ovaj način je 9o"os (odnos) i osnovi mzike1 ako da i glu &%oek koji bi i#u&%io matematiku i #nao da stai #%i&e u odnos) bi mogao da sira instrument.
21
'ita"ora je prvi dao definicij filozosko" načina !ivota . n ka#%e kako postoje 3 rste ljudi i da je #%iot kao neki $estial,limpijada. ?a toj lmpijadi pra rsta ljudi su oni koji dola#e i# koristi. a bi prodali nes%to ili radi pukog u#%ianja u gledanju igara. o je jedan tilitaristički !ivot +koristoljubi #% iot-. ruga rsta ljudi su takmi&%ari) u&%esni&i. ni su tu #bog &%asti i slae. To je aktivan% takmičarski !ivot$ re&'e rsta ljudi su "ilo#o"i. =iot je pose&'en posmatranju) teorijski #%iot sli&%an /ogu. Takav način !ivota se zove Bios theoreticos&teorijski !ivot$ To je filozoski način !ivota$
Blejska ’škola’
?astala po&%etkom 5. eka p.n.e.) s%kola je dobila ime po gradu Cleji koji se nala#io u J. (taliji. lani predstani&i su 2senoan% 'armenid i 3enon . ?e #na se ta&%no ko je bio osnia&% ali eroatno da je to bio Fseno$an dok je *armenid bio utemeljia&% nji!oog u&%enja a =enon je branio nji!oe staoe od napada drugi!. Aa#liku od Miletske s%kole &%ini to s%to su oni smatrali da je ne mo"#e dati od"ovor na to šta je prazrok sve"a postoje#e" ali mo#%emo dati opis unier#uma i baiti se bićem koje je sština sve"a +termin bi&'e se u#ima u najs%irem mogu&'em smislu,se stari su #aprao neka rsta bi&'a) +i#e je sve ono što je postoje#e -.
22
2senoan AoBen u Folo$onu u Joniji. /io je putuju&'i pesnik) malo se #na o njemu. n se mo#%e smatrati prvim kritičarem reli"ije ,kritikoao je antropomor$ne predstae bogoa. matrao je da ako ljudi #amisljaju bogoe kao ljude onda bi oloi trebalo soje bogoe da #amisljaju kao oloe a laoi kao laoe. ?jegoo mis%ljenje je bilo da je bo#% ansto sars%enije od onoga kako je predstaljano u r&%koj. ?ije mu se sidela ideja bogoa koji su puni mana i nesars%enstaa. (sto tako mu se nije sideo ni politei#am +mnogobos% to- e&' je tvrdio da je +o" samo jedan > =astupao je pantei#am,mis%ljenje po kome je bog u semu) se je jedno i se je bog> o" je zamišljen kao neka serična% +ezo+lična ener"ija$
23
'armenid
aj "ilo#o$ #na&%ajan je najis%e po tome s%to je prvi pokus%ao da konstruis% e filozoski sistem. 'ostavio je aksiom i iz ko"a je dalje izvodio sve teoreme . *ri je koristio metod koji se #oe Reductio ad Absurdum (svo4enje na +esmislic)$ Šta je zapravo
:$ pt= Deste i ne mo!e da nije 'ostojo samo ono o čem se mo!e misliti i smisleno "ovoriti$ /vaj prvi pt je 'armenidov aksiom iz ko"a se sve dalje izvodi$ /vo je pt za koji se +o"inja zala!e$
24
;$ pt= 0ije i n!no nije ?e mo#%e se gooriti pa ni misliti o ne&%emu s%to ne postoji +ne postoji u smislu da je logi&%ki nemislio-. o je put kojim nikako ne sme da se ide. @$ pt= Mo!da jeste i mo!da nije (sto je pogres%an kao i drugi put s tim s%to je jos% i logi&%ki protiure&%an. o je put la#%nog eroanja i njime naj&%es%&'e ljudi gres% kom idu. 'armenid ka!e sve je jedno1 A to jedno je dakle +i#e1 /i&'e ima odreBene karakteristike koje nu#%no slede i# aksioma koje je postaio. To +i#e je nestvoreno tj$ vremenski je večno% nije nastalo u nekom trenutku jer da je nastalo) morao bi da postoji trenutak pre tog nastajanja u kome je postojalo nis%ta i i# nis%ta bi moralo da nastane nes%to a to je #a rke potpuno nepri!atljia trdnja koju odba&uju. i#e je dakle odvek postojalo i vek #e postojati jer kad bi moglo da propadne moralo bi opet da poropadne u nes%to s%to je opet nepri!atiljio. i#e je jednako svda% homo"eno je i nedeljio jer da je deljio moralo bi biti ne&%im drugim podeljeno a to nes%to bi opet bilo nes%to s%to nije bi&'e dakle nes%to s%to je logi&%ki nemislio tako da *armenid to odba&uje. i#e je prostorno i vremenski neo"raničeno ali ima "ranic tom smisl što je potpno. Fako najlaks%e da s!atimo ideju ograni&%ene neograni&%enosti ko bi&'e #amislimo kao neku loptu koja je i#nutra oblo#%ena ogledalom) i mi se nala#imo u toj lopti) prostor ntra #e delovati +eskonačan a opet #e +iti o"raničen$ Doš jedna +itna karateristika 'armenidovo" +i#a je to što je ono nepokretno jer je sako kretanje #a njega neka rsta promene) bi&'e bi moralo da se promeni opet u nes%to drugo) moralo bi da nastane nes%to noo s%to nije bi&'e a aksiom to odba&uje. (deju da je se postojano i da nema kretanja &'e &%rsto braniti njego sledbenik =enon.
25
3enon *armenido naslednik i u&%enik. e#% io je najpre da odbrani u&%enje Clejske s% kole od ra#ni! kriti&%ara) kao i da ospori *itagorejsko u&%enje o mnos%tu. Mo#%e se re&'i #a njega da je prvi destrktivac u "ilo#o"iji u smislu s%to nije i#nosio neku nou) soju "ilo#o"iju e&' je obarao pret!odnike slu#% e&'i se Reductiom. =enon je i#lo#%io nekoliko pradoksa +paradoks&neprihvatljiv zakljčak koji sledi iz prihvatljivih premisa-) kojima je o+orio kretanje i idej da matematika teorijski oslikava stvarnost% kao i to da s matematička načela i principi osnovi niverzma$
0ajpoznatija s . paradoksa= Ahil i kornjača% dihotomija% strela i stadion . : prom i mo#%da najpo#natijem paradoksu) !il se trka sa kornja&%om kojoj je u startu dao neku prednost. Zenon je naravno metaforično pričao o Ahilu i kornjači ali ova trka se zapravo odvija u matematičkoj realnosti, ne izičkoj akle) trka je #aprao i#meBu 2 ta&%ke na jednoj du#%i) ne u starnom prostoru i#meBu praog !ila i kornja&%e. !il nikada ne mo#%e da prestigne kornja&%u jer ako je on u po&%etnoj ta&%ki a kornja&%a u nekoj ta&%ki ) !il &'e pro morati da proBe ta&%ku / kad &'e kornja&%a e&' biti u ta&%ki C) #atim kad je on u ona je e&' u itd. *oenta je slede&'aE Foliko god !il br#o tr&%ao) da bi stigao u neku ta&%ku gde je kornja&%a) on mora da preBe beskona&%no mnogo ta&%aka jer se put +#aprao du#%- sastoji od toliko ta&%aka. 'aradoks je onda tome što se od Ahila tra!i da pre4e +eskonačno d"ačak pt za konačno vreme a to je oči"ledno nemo"#e$ 26
rugi paradoks je #aprao samo produ#%etak prog u neku ruku. (deja di!otomije je da &%ak iako bi nesre&'na kornja&%a od silnog napora umrla u nekom trenutku i ostala nepomi&%no da le#%i u nekoj ta&%ki) !il ponoo ne bi mogao da je prestigne. Fako sad to pet se dakle baimo samo matemati&%kom $ormom oog problema da ne bude #abune. *roblem je u tome s%to da bi je !il prestigao on mora pro da proBe pola puta do nje) da bi pres%ao to morao bi pro da preBe pola od tog pola) a pre toga pola od tog pola... i tako u beskona&%nost> ola#imo do potpuno nepri!atljiog #aklju&%ka +paradoksa- da !il ne mo#% e ni da mrdne>
'oenta koj je 3enon hteo da izlo!i je da ideja po kojoj je tačka osnovna jedinica od koje je iz"ra4en prostor% zapravo ima veliki pro+lem$ Ako tačka ima nek veličin%onda je deljiva i onda postoji nešto manje i osnovnije od nje$ Ako to nešto manje opet ima veličin% onda i to mo!e da se podeli jer matematici svaka veličina mo!e da se deli$ Ako +i rekli da tačka nema veličin% tek +i t nastap pro+lem jer +i to značilo da je prostor iz"ra4en od stvari koje nemaj veličin a to je nemo"#e$ To +i +ilo isto kao kad +i rekli da je :E:E:E:$$$F G 1 /či"ledan paradoks1 re&'i paradoks nosi ime strela i kao i pret!odna 2 i#la#%e probleme teorije po kojoj matematika oslikaa realnost. us% tina oog paradoksa je da mi let neke strele od ta&%ke do ta&%ke / mo#% emo da ra#lo#%imo na skup neki! trenutaka. 7akle% trentak T: E trentak T; E T@ E T.$$$ je zapravo neki vremenski interval koji predstavlja let strele$ 'ro+lem je tome što neko telo kad je trentk ono zazima prostor koji je njem jednak (sasvim lo"ična konstatacija) a svako telo kad zazima prostor koji m je jednak% ono zapravo mirje$
27
Bmpedokle AoBen u grigentu +danas%nja i&ilija-) u 5. eku p.n.e. /io je pripadnik *itagorejske s%kole ali su ga i#ba&ili #bog ne pri!atanja si! nji!oi! u&%enja. ?astojao je da pomiri u&%enje Miletske i Clejske s%kole. =adr#%ao je *armenidoo u&%enje o bi&'u +ideja da ne mo#%e da postoji nis%ta- ali je isto tako trdio da postoji mnos%to stari a ne samo neko apsolutno jedno.
Arhe je za nje"a ne jedan element% ve# četiri= voda% vatra% zemlja i vazdh1 ?ije #emlja nastala i# ode ili obrnuto) ili bilo koji element napraio ostala 3) e&' su sa 4 elementa e&%no postoje&'a i nepropadljia. Sve stvari na svet nastaj mešanjem (spajanjem) ta . elementa% a propadaj razdvajanjem istih$ Cmpedokle je i# *itagorejske "ilo#o"ije zadr!ao idej odnosa (9o"osa)$ n ka#%e da su sami elementi vek isti ali da se zahvaljj#i odre4enom odnos izme4 elemenata tom proces spajanja% odre4je šta #e +iti neka stvar$ o je prete&%a !emije) ako ka#%emo da 2 ode i jedan a#du! #aprao &%ine neku star to je sli&%no !emiskoj $ormuli D2. ko bismo dodali jos% jedan a#du! +danas bi rekli jos% jedan kiseonik-) onda bi ta star bila nes%to drugo. Cmpedokle je sli&%no naksimenu) veo dve sile kojima o+jašnjava kako nastaje spajanje i razdvajanje elemenata$ Te dve sile s 9j+av i Mr!nja$
9j+av spaja elemente) ona je $ormiraju&'a) konstruktina i produktina sila. Mr!nja ih razdvaja i ona je destruktina) rus% ila&%ka i neproduktina sila. 'ostoje . ciklsa kroz koja svet prolazi i ti ciklsi se vrte kr" . : prom &iklusu lada apsolutna ljuba i tu su elementi toliko i#mes%ani da ne postoji mogu&'nost da nastane set kaka po#najemo. : drugom &iklusu u to jedinsto prodire mr#%nja i donosi neku ranote#%u) ra#daja stari i nastaje set oaka kaka jeste. : tre&'em &iklusu lada mr#%nja potpuno i se stari se ra#dajaju do te mere da ne prae nikake spojee. : 28
&%etrtom se ljuba ponoo ra&'a i uodi ranote#%u +dakle u 2. i 4. &iklusu se stara set kaka mi po#najemo-.
Anaksa"ora
d naksagore po&%inje #latno doba tinske "ilo#o"ije. ?aslednik je Cmpedokloog u&%enja u tom smislu s%to je prihvatio idej spajanja i razdvajanja ali ne i on o . elementa$
Anaksa"ora zastpa tez da s sve stvrai sačinjene od nekih semena&čestica ("rčki& spermata)) postoje semena dreta) #lata) mesa) ode) #emlje... sega. i! semena ima beskona&%no ali semena ne prave nek stvar odnosom što je +itna razlika od Bmpedoklovo" čenja$ ?jegoa &%uena ideja je da je sve svem. ta to #na&%i aka star sadr#%i sa semena koja postoje. akle #lato u sebi sadr#%i i semena mesa) dreta itd. Ali zlato jeste zlato ne z+o" to"a što njem ima najviše semena zlata ve# zato što s semena zlata toj stvari tj zlat% najjače" intenziteta. Fako laks%e to da s!atimo Ae&imo da kad napraimo limunadu) ona je pro kisela) #atim dodamo 2 ko&ke s%e&'era i ona postaje slatka. triktno kantitatino gledano) u tom pi&'u ima is%e limuna tj. is%e kiselog ali s% e&'er preolaBuje jer je ja&%eg inten#iteta. naksagora ka#%e jos% i da u sredis%tu &elog unier#uma postoji jedan veliki m ("rčki& !"# )% koji je sačinjen od najfinijih semena$ Ta semena se nalaze svakoj stvari ali se samom m ne nalaze +ilo koje dr"e čestice osim nje"ovih samih1 aj um je naksagora #amis%ljao strogo materijalno i to mu je &%esto prigoarano. :m je #aprao #apo&%e o eliki prasak i di$eren&iranje &%e sti&a. :m je neograni&%e n) nepokretan i samostalan.
29
9ekip
lana ta&%k a ;eukipoog u&%e nja je bila od"ovor 3enon. ?astojao je da res%i se paradokse koje je on i#lo#%io. Fako je to uradio 0e"irao je hipotez o +eskonačnoj deljivosti .
Smatrao je da realnom svet postoje nedeljive jedinice od kojih je iz"ra4en prostor&atomi1 toma ima beskona&%no) neprodorni su i nemaju deloe. *maj sve one odlike koje ima matematička tačka osim što nis deljivi1 ako da s ob#irom da imaju eli&%inu koja se ne mo#%e dalje deliti) mo!emo od njih da iz"radimo čitav prostor i set. e#a o atomima je u skladu sa iskustom ali ne i sa matematikom. ;eukip &'e re&'i da ta&%ka jeste beskona&%no deljia ali atom ne) i to #na&%i da matematika #aprao nije nauka koja je u osnoi seta i koja opisuje starnost e&' je to "i#ika. Hizička jedinica je iznad matematičke jedinice. tom ima se karakteristike *armenidoog jednog. ( dalje je #adr#%a na ideja o nemogu&'nosti postojanja nis%taila. tomi se kre&'u kru#%no i to kretanje je oduek postojalo) ne postoji neki pri nepokretni pokreta&% koji je #apo&%eo to nji!oo kretanje.
9ekip je čak rekao da se slični atomi po veličini privlače i spajaj i da tako nastaj stvari$ anas #namo i# !emije da atomi te#%e da se sparuju jedan sa drugim #bog potpunosti elektrona. ;eukip je i#gleda po#naao #akon &entripetalne sile +telo u kru#%nom kretanju te#%i &entru-) pa je dao opis nastanka seta rekas%i da su se atomi kretali u krug i ta sila i! je gurala u &entar te je tako po&%elo pro spajanje atoma a samim tim i nastajanje stari. G ;eukip je dao jedno me!ani&%ko objas%njenje seta koje #a posledi&u ima determini#am. 7eterminizam je stav po kome je sve napred predodre4eno1 Fada bi #nali polo#%aj si! &%e sti&a u unier#umu i nji!ou prirodu) mogli bi da predidimo kompletnu budu&'nost. Fao kada u labaratorijskim usloima prou&%aamo u#rok i posledi&u pa 30
i#u&%emo neki #akon u ponas%anju) to bi mogli da prenesemo na &eo set. alja posledi&a ooga je s%to bi morali da pri!atimo da ljudi nemaju slobodu olje e&' je saka odluka #aprao usloljena pret!odnim !emijskim pro&esima u nas% em mo#gu.
+13"8
(ECD.J?.*
Sokrat je prvi od tri najve"a i najpoznatija filozofa kako %ntičke &rčke tako i elokupne filozofske tradiije. 8odjeni %tinjanin, veliki patriota koji je svoj grad naputao samo kad je iao u rat. + njegovom životu znamo iz zapisa razni istoričara i drugi filozofa.
+n sam nije ostavio ni jedno delo iza sebe ve njegovu filozofiju u#imo iz dela njegovog najpoznatijeg u#enika $latona, u #ijim dijalozima je okrat protagonista (glavni lik) okrat je svojim ivotom bio primer svoje filozofije (to je retkost u filozofskoj tradiiji ) 7ovorio je kako najviše treba da se bavimo svojom dušom i kako osnovna tenja treba da nam bude da postanemo dobri ljudi . +n sam je bio oličenje mudrosti, skromnosti, umerenostiL zvali su ga odaju"a vrlina.
2io je veliki protivnik sofista i njiove ideje etičkog relativizma. ;eleo je da vrati osnove moralnosti koje je smatrao da su bile ozbiljno ugroene pojavom sofisti#kog u#enja
9tika je 'entralna ta#ka okratove filozofije, vrlina je dunost i ono #emu najviše treba da teimo
Zato što je okrat verovao da kao što njegova majka uspeva da pomogne enama da se porode, tako on uspeva svim ljudima da se duhovno porode 1ao što njegov ota' vaja razne skulpture i daje im finalan oblik, tako on vaja ljudske duše i pomae im da dou do savršenog oblika $omae nam da spoznamo sebe, za šta su gr'i verovali da je jedan od najteih zadataka Metodi Sokratove filozofije su bili I3+.I%" I 2"%948I1" (babi#ka veština)
31
$jegova ironija se ogleda u čuvenoj rečenii Scio me nihil scire koja u prevodu znači Znam da ništa ne znam . Sokrat svaki svoj dijalog počinje tako to sagovorniku kaže kako nita ne zna i kako bi voleo da nji dvojia zajedno razmisle o tome to je predmet rasprave.
$rimer6 Sokrat nailazi na čuvenog grčkog pesnika 7jona koji tvrdi kako najbolje zna da tumači Aomerove stiove, dok "e Sokrat naravno, prvo potvrditi 7jonu to znanje i re"i za sebe kako nita o tome ne zna, a zatim "e početi ispitivanje. ita ga da li on zna da tumači jednako dobro Aesiodove stiove kao i Aomerove, 7jon "e re"i da ne zna i da poznaje dobro samo jednog pesnika. Sokrat ga zatim pita da li postoje neke stvari o kojima Aomer i Aesiod isto piu5 7jon mu odgovara da postoje, kao na primer delovi gde i jedan i drugi isto piu o vojnoj taktii i ratničkoj vetini. Sokratovo slede"e pitanje je da li onda on dobro tumači kod oba pesnika barem te delove gde isto tvrde5 7jon potvrđuje da je tako. Sokrat ga na kraju pita da li bolje o vojnoj taktii zna on koji je pesnik, ili vojskovođa5 7jon naravno kaže vojskovođa i tu je ve" upao u Sokratovu zamku. 'er ako je to slučaj, onda "e vojskovođa mnogo bolje tumačiti i Aomera i Aesioda, čime pada u vodu 7jonova tvrdnja kako je najbolji tumač. Sokrat "e dalje nastaviti da ga ispituje za svaku pojedinu vetinu o kojoj Aomer pie i svaki put "e dovesti 7jona u istu zamku.
okratova mudrost se ogleda u tome što je on za razliku od drugih, svestan svog ne znanja5 'er tek tada, kada to uvidimo, možemo da težimo pravom znanju. Ironija je zapravo induktivni metod i izlaganje premisa iz kojih e slediti okratov zaklju#ak
2ajeutika je ekspli'iranje defini'ije kojoj okrat tei 8o je zapravo taj finalni zaklju#ak do koga okrat i njegovo sagovornik dolaze 8o je momenat kada on uspeva da porodi dušu svog sagovornika, da mu pomogne da shvati Sokrat je verovao da je svaka dua bremenita tj. da je svako sposoban za filozofiju, svaki čovek ima kapaiteta za to samo mu treba pomo"i da to svati, treba mu objasniti kako se neguje dua i objasniti mu ta je vrlina.
+vde bi mogli da povučemo paralelu izmeu okrata i Isusa >rista , ako bi 7susa za momenat posmatrali striktno kao filozofa. 7 jedan i drugi su tvrdili da su ljudi dobri, kao i to da je vrlina iznad svega materijalnog. 7sus "e re"i gde ti je sre tamo ti je blago dok je Sokratova misao blago se rađa iz vrline. okratovu ideju da je greh ne znanju opet moemo nai u >ristovoj re#eni'i oprosti im +#e jer ne znaju šta #ine *akle ponovo imamo istu tu ideju da je neznanje kriva' za greh5 32
Sokratova smrt takođe liči na Aristovu. Fažno je osuđen da kvari %tinsku omladinu i da je bezbožnik. )vrdio je kako ima demona na ramenu koji mu svaki put kaže da kako treba da postupi da bi bio moralan čovek-ovo je od strane oni kojima nije odgovarala Sokratova asketska filozofija, iskori"eno kao argument da je on ruila postoje"e vere i da je bezbožnik.
okratov je demona koristio kao metaforu za savest5 Kada su sudije izglasale Sokratovu kriviu, ponudile su mu da sam sebi odredi kaznu (predviđena kazna za bezbožnitvo je bila smrt*, na ta je Sokrat rekao kako bi trebali da ga nagrade. 9ato sam sebe nije spasao smrtne kazne5 7z dva razloga0 rvi je to bi prihvatanje bilo kakve kazne zna#ilo i prihvatanje krivi'e , a to bi dalje značilo da se Sokrat odriče svoje filozofije i svoji ideja koje je zastupao eo život. !rugi razlog je to je smatrao da se zakoni bezpogovorno moraju potovati čak i ako su loi. ogubljen je tako to mu je dat otrov da popije.
vojom smru okrat je ostao dosledan svom u#enju i postao !ikona! "nti#ke filozofije
33
$/"8+. ( E=C. J ?EC. * laton je bio Sokratov najznačajniji učenik. 8ođeni %tinjanin iz bogate porodie (za razliku od Sokrata koji je bio skromnog porekla*. 2avio se metafizikom, etikom, politikomL 'edan je od najplodniji pisaa %ntičke &rčke. va dela su mu pisana kao dijalozi u kojima je glavni lik okrat (osim zadnjeg*. $ajznačajnije knjige su *rava, Zakoni, +dbrana okratova, 7orgija, $rotagora, Ijon, &edon@ Kao mlad je dosta putovao po &rčkim zemljama. +tiao je na Sirakuzu gde je pokuao da tiranina !ionizija preobrati da bude prosve"eni vladar. )aj pokuaj se neslavno zavrio po latona koji je bio proteran nazad u %tinu.
ABC gpne otvorio je svoju školu koja se zvala "kademija . $a ulazu iznad vrata kole je stajao natpis $eka ne ulazi ko ne zna geometriju- na osnovu ovoga vidimo da je itagorejsko učenje o matematii ostavilo duboke korene na kasnije filozofe. %kademija je zatvorena ;=. g. n. e. od strane ara 'ustinijana u periodu kada je ri"anstvo verovalo da je grčka filozofija jeres. )ek :E;?. godine u doba renesanse, čuvena porodia Mediči ponovo obnavlja %kademiju. 2ave"i se metafizikom, $laton kae kako zapravo postoje dva sveta .
$rvi je ovaj svet koji vidimo i koji nas okruuje "li to je zapravo samo pojavni svet, to je svet koji moemo da opazimo svojim #ulima *rugi svet je svet ideja ili formi *rugim re#ima, sve stvari na svetu su zapravo samo fotokopije ideja (formi) koje se nalaze na nebu vaka stvar ima svoju ideju /zmimo stoliu za primer, ona je samo fotokopija ideje stolie koja se nalazi u tom drugo, viem svetu koji čulima ne možemo spoznati. Stolia u čulnom svetu samo oslikava stvari iz sveta ideja. Stolia je neto propadljivo, prolazno, dok su ideje ve#ne suštine, nepokretne i neuništive N8eč ideja je prevod grčke reči eideos koja zna#i oblik, forma . Svet ideja je neto čemu svi treba da težimo ali ga moemo spoznati samo umom nikako #ulima5
34
Nne razumom ve" umom-razlika je u tome to pod razumom podrazumevamo svatanje nečega uz pomo" logike i iskustva. /m ne pretpostavlja bilo kakvo čulno iskustvo.
Ideje su uzro'i i svrhe svega postojeeg5 Među idejama postoji neka ijerarija. .ajviša od svih ideja je ideja dobrote . )o je paradigmatska (vode"a* ideja koja obuhvata sve ostale ideje Svoje viđenje metafizike i ideju o dva sveta, laton je možda najbolje izložio u C. poglavlju !ržave u svom čuvenom mitu o peini. / njemu on opisuje ljude privezane u pe"ini tako da uvek gledaju u njenu unutranjost. 7za nji je vatra, a neto ispred nje promiču razne stvari. Fjudi su u stanju da vide samo senke ti stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Međutim, ako se neko od nji oslobodi i izađe iz pe"ine video bi stvari u svetlu suna, to bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu vie za njega ne bi bile prave stvari. Za $latona, ova pri#a o izlasku iz peine govori o moguem usponu #oveka od sveta #ulima opaljivih stvari do veta Ideja laton je verovao da nae due kad se rodimo nisu Tabula Rasa (prazna ploča* u koju stiču"i iskustva treba da ’upisujemo’ znanje, ve" da je naša duša bila meu idejama i onda !pala! na ovaj svet !akle, mi vie istine tenički znamo, samo treba da i se setimo. Znanje je seanje % to "emo posti"i umskim sagledavanjem stvari i bave"i se filozofijom
35
$/"8+. D *3;"<"
!ržava je možda najznačajnije latonovo delo u kome pored njegove etike i politike, nalazimo začetke soiologije i psiologije. %ntički filozofi su zastupali 9tiku $aravno da ne, zato i odbaujemo prvu definiiju. Slede"a )rasimaova definiija- pravednost je korist ja#eg, korist vladara . 9akoni se od države do države razlikuju, a to je zato da bi koristili vladaru a ne narodu. $ravednost je dakle poštovati zakone koji su uvek na korist vladara Međutim, ponovo imamo kontra primer. !eava se da vladar donese zakon koji mu teti. Savremeni primer bi bio kada neki apsolutista dozvoli slobodu govora u medijima i to se manifestuje time to svi počnu da piu protiv njega i zbae ga sa vlasti.
8rasimah zatim ovu defini'iju preformuliše da bude odrivija i kae kako je pravednost uvek korist drugoga5 Bta to znači5 / bilo kakvoj interakiji dva čoveka, uvek "e loije pro"i onaj koji je pravedan. .epravi#nost je korisnija5 !va čoveka postaju partneri, onaj koji bude nepravičan, zaradi"e vie nova ili "e imati bolji položajL 36
8rasimah je imoralista5 matra da su ljudi po svojoj prirodi loši +n vrednuje samo posledi'e dok okrat vrednuje ljudske osobine okrat veruje u unutrašnju uroenu ljudsku dobrotu Za okrata pravednost je najvea vrlina5 7deal čoveka za )rasimaa je promiljen i bezobziran čovek, a za Sokrata je mudar i pravičan> 7 na ovo zadnje )rasimaovo određenje Sokrat "e imati repliku. /zmimo za primer nekog doktora. *obar doktor je onaj koji pomae drugima, dakle ne slui samo njemu njegovo znanje, ve slui na korist drugome %ko bi bio lo doktor, ne bi valjalo ni za njega ni za druge jer niko ne bi dolazio kod njega. Sličan argument možemo prevesti u druge primere. !obar vladar je onaj koji služi narodu a ne onaj koji gleda samo sebe. / ovom momentu drugi sagovornik, 7laukon, daje konačnu težinu ovom pitanju i kaže kako su ljudi pravedni samo zato što se plaše da ne budu kanjeni za svoju nepravi#nost ili se plaše Eoije osude ili bilo kakve druge kosmi#ke karme koja bi im nanela zlo +n smatra da je ljudima najve"e zlo da trpe nepravdu a da sami ne mogu da budu nepravični. &laukon pravi jedan misaoni eksperiment i pominje neki u %ntičko doba, poznati mit o &igu i njegovom prstenu. $astir 7ig koji je bio dobar sluga svome kralju je uspeo da nae prsten koji ga #ini nevidljivim Kad je &ig svatio da može da radi ta god poželi i da prođe bez kazne, postao je nemoralan, zbaio svog kralja, izdao prijatelje itd. oenta je da kad bi ljudi :DDO znali u nekoj situaiji da "e pro"i nekažnjeno, oni bi bili nepravični. to nas dovodi do pitanja zašto treba da budemo pravi#ni? laton "e objasniti ta je pravičnost i zato treba da budemo pravični na osnovu 9rgon argumenta
ta je 9rgon? 9rgon neke stvari je ono što ta stvar #ini i ono što #ini tu stvar 9rgon neke stvari je ono što karateriše tu stvar *akle, 9rgon noa bi bio da se#e i mogunost se#enja no #ini noem5 9rgon #oveka je da ivi u skladu sa vrlinom jer samo #ovek poseduje vrlinu i to ga karakteriše *a bi #ovek bio srean (srea je ono #emu svi teimo) on mora da ima zdravlje (besmisleno je pitati zašto neko hoe da bude zdrav) a da bi bio telesno i duhovno zdrav, duša mora dobro da obavlja svoju funk'iju Kao to telesno zdravlje zavisi od armonije između organa u organizmu, tako "e nae duovno zdravlje zavisiti od harmoni#nosti naše duše 1ako emo postii harmoni#nost? !a bi objasnio laton pravi analogiju sa uređenjem države i tako ujedno izlaže svoju politi#ku i psihološku ideju
*rava ima A sloja6 vladala#ki sloj, vojsku i privrednike-zanatlije vaki sloj karakterše po jedna vrlin $rve mudrost, druge hrabrost i tree umerenost %ko su odnosi između 37
ova A sloja harmoni#ni i sreeni, onda je i zajedni'a ureena i funk'ionalna >armoni#nost podrazumeva da se zna ko vlada a ko se pokorava 1ladar mora da bude mudar i moramo njega da sluamo jer on zna ta je najbolje za državu (zato su po latonu najbolji kandidati za ovu ulogu filozofi jer imaju sveobuvatno znanje*. 1ojnii moraju da budu rabri a privrednii umereni u svojim željama. Ispravnim obrazovanjem od mali nogu, vide"emo koji čovek pripada kom sloju (ovo je grčka verzija kastinskog sistema*. Svaki pojedina "e uz dobro obrazovanje prona"i za ta je najsposobniji i bi"e potpuno sre"an to pripada tom sloju jer je po prirodi određen za to. laton je čak otiao toliko daleko da je smatrao kako treba da se pazi da ne dođe do bračnog meanja među slojevima jer ako se spoje mukara i žena koji pripadaju vladaju"em sloju, najverovatnije da "e i dete biti prirodno određeno za taj sloj.
$laton pravi analogiju duše i drave jer kako kae, ustrojstvo duše ne moemo da opaamo a drave moemo %ko bi pokuali da svatimo duu bez analogije, imali bi ili samo objektivnu predstavu bez subjektivni doživljaja, ili pak samo subjektivnu perspektivu. %nalogno državi, i duša ima A sloja koja opet odreuju one iste A vrline *uša se deli na razumski deo, nagonski deo i jedan trei izmeu koji moemo nazvati sr#anim delom *uša e biti harmoni#na ako razumski deo duše bude kontrolisao prohtevni deo i ako ovaj srednji deo bude u skaldu sa razumom a ne prohtevima
+n ova A dela duše ne uvodi tek tako nego ih objašnjava primerima 8eimo da žedan čovek nailazi na zagađenu vodu i ose"a u isto vreme stranu žeđ ali svestan je da "e umreti ako popije vodu. 8u vidimo nagonski i razumski deo duše i shvatamo ve zašto nagonski deo treba da se pokorava razumskom r#ani deo duše predstavlja zapravo neku viziju #oveka o samom sebi )o jesu neki protevi i neke želje ali ne iraionalne želje kao u ?. sloju due ve" imaju neki razlog. r#ani deo je odgovoran za oseaj stida ili ponosa %ko pred nekim osetimo stid to je zato to pred njim nismo uspeli da potvrdimo svoju predstavu o sebi. laton daje primer +diseja koji se posle :D godina vratio ku"i i ne"e da se otkrije jo ko je, jer ose"a stid to ljudi nemaju predstavu o njemu kakvu bi on želeo da ima. 8u vidimo konflikt razuma i stida, što nam ukazuje da postoji taj trei deo duše koji nije ni razumski ni nagonski
*akle, da bi #ovek dostigao sreu, duša mora dobro da funk'ioniše Fovek mora biti dobar da bi to bio slu#aj 2ora da ivi u skladu sa vrlinom i da bude moralno dobar i pravi#an kako bi bio srean
38
"3I8+89/ (?PE.-?==.* )re"i iz velike trojke %ntičke filozofije. $latonov u#enik , sledbenik ali i kritičar (čuvena mu je rečenia ’drag mi je laton ali draža mi je istina’*. 8ođen u Stagiri (!eo &rčke koji je pripadao plemenu Makedonaa* na dvoru Kralja 4ilipa 77 Makednoskog kao sin doktora. oslat u %tinu na latonovu %kademiju. )amo je stekao veliko znanje i pozvan je nazad na dvor kako bi podu#avao "leksandra 2akedonskog koji mu je bio najdraži i najbolji učenik. )adanja politička situaija je donekle utiala na njegovu političku misao.
AAG godine je osnovao svoju školu /ikej . $jegovi učenii su se prozvali peripateti'i po tome to je %ristotel poučavao etaju"i po vrtu (QRTQUVWX* u kojem je učio svoje učnike. %ristotel se smatra osnivačem nauke tj naučnog znanja. /speo je potpuno da odvoji mit od filozofije.
.ajzna#ajnja dela su mu $olitika, .ikomahova etika, 2etafizika, $oetika, +rganon vako delo se bavi odreenim filozofskim prav'em6 $olitikom, etikom, ustrojstvom sveta, estetikom, logikom@ (u +rganonu je "ristotel izneo prin'ip opšteg poklapanja sa pojedina#nim koji mi danas zovemo deduk'ija) 1lju#na ta#ka neslaganja sa $latonom je u tome što je prvi bio idealista a drugi realista laton veruje u svet ideja koji postoji nezavisno od stvari dok "e "ristotel prihvatiti $latonovo u#enje o idejama kao uzroku svega ali e rei da su ideje 4 stvarima a ne izvan njih vet ideja ne postoji nezavisno )a njiova razlika "e se videti i u svatanju politike. $laton je teio idealnoj dravi i postavio hijerarhiju dravnih ureenja po kome je najbolje uređenje prosve"eni apsolutizam (vladavina jednog čovela*, zatim ide timokratija (vladavina nekoliine koji vladaju zbog časti *, pa oligarija (vladavina nekoliine koji vladaju zbog nova*, pa demokratija (vladavina svi-$laton je oštro kritikovao demokratiju, mada tadašnja demokratija je bila potpuno druga#ija od onoga što mi danas poznajemo kao demokratiju) $a kraju su anarija iz koje vrlo lako dođe do tiranije koje je najgore mogu"e državno uređenje.
"ristotel je verovao da svaki vid vladavine ima svoj pozitivan i svoj negativan oblik 1ladavina jednog čoveka je pozitivna ako je to prosve"eni apsolutizam a negativna ako je to tiranija.
39
1ladavina nekoliine je pozitivna ako je to aristokratija (vladaju za dobrobit naroda* a ne oligarija ili timokratija. 1ladavina svi je loa ako je demokratija a dobra ako je to republika (nije jo koristio reč republika ve" olitea ali mi bismo danas preveli kao republika*.
"ristotel je smatrao da svaki #ovek mora da bude aktivna politi#ka jedinka ( Zoon $olitikon) jer je soijalno bi"e koje tek u interakiji sa drugima može da postigne svoje iljeve. 7zvan drutva mogu da opstanu samo zver ili 2og. +naj ko se nije bavio pitanjima nazivan je olites 7diotes (iz tog termina je nastala danaanja pogrdna reč-idiot*. "ristotelova osnovna ideja u metafizi'i je bila da postoje H uzroka svega postojeeg 8o su forma, materija, kretanje i svrha +va H uzroka se mogu nai u svim stvarima $rimer6 rva stvar koja nam treba da bi napravili jedan sto je ideja o stolu, forma stola. !ruga stvar je materija, konkretan materijal, reimo drvo. )re"a stvar je kretanje zapravo oblikovanje te materije. 2aterija sama je pasivna forma, dok su ideja i kretanje taj aktivni prin'ip bez koga ne bi bilo promene 7 na kraju četvrti uzrok je svra, zašto se taj sto pravi5 Može biti za jelo, za kartanje, za ukrasL Isto moemo da primenimo na dravi 2aterija bi bili ljudi,narod &orma bi bilo dravno ureenje 1retanje sprovoenje zakona I svrha bi bila dobrobit zajedni'e5
40
"3I8+89/ D .I1+2">+<" 98I1" rea je jedna od 'entralnih ta#ki %ntičke filozofije. Sre"i svi težimo i svi je priželjkujemo. 7ako bi svi na prvi pogled rekli da znamo ta je sre"a, kad krenemo da razmiljamo o njenom određenju, svatamo da stvari nisu ba toliko jednostavne. / svojoj $ikomaovoj etii, "ristotel je postavio pitanje šta je to srea? &rčka reč za sre"u je eudajmonija. / bukvalnom prevodu bi značila vladavina dobrog demona, dobrog dua- naom duom treba da valada dobar du (demon u antičko doba jo nema striktno negativno značenje ve" predstavlja bilo kakav oblik vie sile*.
$ostoje : vrste dobra kojima teimo6 *obra kojima teimo da bi preko njih došli do ne#eg drugog (instrumentalna dobra) i dobra kojima teimo zbog njih samih . $ova je primer isnstrumentalnog dobra, a zdravlje je dobro kome težimo zbog njega samog. 7pak, čini se da jedino srei teimo striktno zbog nje same, jer i kod oni stvari kojima težimo zbog nji sami, uvek im težimo i zbog sre"e> 9dravlje želimo zbog njega samog i zbog sre"e a sre"i samo zbog sre"e. rea je autarki#na (samodovoljna-potpuna) rea za "ristotela nije nešto prolazno ili neko subjektivno stanje ve trajno stanje nečijeg života. $eko može re"i da je sre"an u određenom trenutku ali ako znamo da je on zavisnik od droge koji se u datom trenutku nalazi pod dejstvom supstane, sasvim sigurno ne"emo re"i da je sre"an. amo ako neko zadovoljava svojim sredstvima i mogunostima osnovne norme normalnog ivota, on moe da bude srean . )u ponovo vidimo razliku između Sokrata i latona sa jedne strane i %ristotela sa druge. !ok kod Sokrata sre"u može da dostigne i prosjak koji nema ta da jede, kod %ristotela to nije slučaj. +n kae da ne moemo posedovati karakterne vrline jer kako je mogue da budemo dareljivi i dajemo sirotinji ako nemamo ni jedan nov#i u depu? Kako je mogu"e da pomognemo gladnima ako smo i sami gladni5 7li da budemo rabri na bojnom polju ako nemamo oružje dok protivnii imaju5 Ideja je da nam trebaju ipak neki minimalni uslovi da bi posedovali karakternu vrlinu
rea za "ristotela je posedovanje vrline i ivot u skladu sa njom5 I to sa najvišom moguom vrlinom koja postoji u hijerarhiji vrlina (najvia vrlina je posmatrački život, filozofski život, život nalik 2ogu*. Kao i kod latona, 9rgon #oveka je delanje due u skladu sa vrlinom.
41
"ristotel dušu deli na nera'ionalni i ra'ionalni deo $eraionalni se dalje deli na vegetativni deo koji nema dodira sa razumom i protevni deo (grčki- Ethos* koji može da se podvrgne razumu. 8aionalni deo se deli na saznajni i rasuđivački. 6ovek "e imati dobar karakter (grčki- Etike Jodatle potiče reč !etika!* ako mu protevni deo bude u skladu sa razumom> "ristotel se pita šta je to vrlina?
.e postoje neka ustaljena pravila za svaku moguu situa'iju u kojoj treba da postupimo moralno %ristotel nema na umu aritmetičku ve" propor'ionalnu sredinu. / svakoj situaiji moramo da sagledamo sve faktore i na osnovu toga dođemo do zaključka ta bi bio moralno ispravan postupak u trenutku. %ristotel kaže ! vrlina je sklonost da se bira sredina i to sredina u odnosu na nas, odreene onako kako bi je odredio prakti#no mudar #ovek tj odreene u skladu sa razlogom! 9ato uvodi ideju praktično mudrog čoveka i ta ona znači ?
$rakti#no mudar #ovek je onaj koji u svakoj situa'iji uspeva da sagleda šta je sredina i zna da objasni zašto je najispravnije postupiti na neki na#in u datoj situa'iji %ristotel daje analogiju (poređenje* sa sportskim trenerom. Kao to trener zna da kaže koji je kom sportisti bolji program za vežbanje jer se razume u anatomiju i generalno u ljudsko telo, tako "e praktično mudar čovek u svakoj situaiji znati da kaže ta je sredina između rasipnitva i krtarenja. Ideja je da sredinu pro'enjujemo od slu#aja do slu#aja %ristotel kaže kako karakterne vrline stičemo navikom jo od detinjstva. %li nije dovoljno da kada postanemo odrasli ljudi samo pratimo pravila koja su nam govorili da sledimo ve moramo razviti karakteristi#ne razloge za vrlinu5 Moramo svatiti zato tako postupamo a ne drugačije.
$rimer6 8eimo da neki čovek pronadje kofer sa parama na ulii i u njemu adresu nesre"nika koji je izgubio isti. +n odluči da vrati kofer vlasniku i odlazi u poliiju da im preda nadjen nova i podatke. Bta "emo re"i za ovog čoveka5 Svakako da je moralno dobar, da poseduje karakternu vrlinu. "li, ako je on to uradio po automatizmu jer je tako učen od strane roditelja, a nije uspeo da razvije svoje li#ne razloge zbog kojih bi trebalo da je to uradio, onda on po "ristotelu nije moralna osoba 7li ako je to uradio zbog bilo kakve koristi, bilo da je to povala drutva ili eventualna nagrada, ili je vratio pare iz straa da ga ne pronadju i osude to je uzeo kofer, onda on opet nije moralno ispravna osoba. *akle, svaki #ovek mora sam razviti karakteristi#ne razloge za pravednost5
42
toi'i i 9pikurej'i +ve dve kole su nastale između ?;D. i =;D. godine .$.3.
$oliti#ka situa'ija u 7r#koj se u njihovo vreme dosta promenila Makedoni (jedno od nekoliko grčki plemena*, na čelu sa 4ilipom 77 a kasnije sa %leksandrom Makedonskim, osvajaju prvo &rčku a zatim i skoro eo tadanji poznati svet. )o je dovelo do sloma grčke demokratije i uspostavljanja diktature makedonski kraljeva. 9a običnog grčkog građanina to je značilo ogromne promene. $ekada su oni uživali ogromna prava kao slobodni građani i imali prava da učestvuju u političkom i javnom životu uopte. Svi su imali prava i mogu"nosti da učestvuju u najvažnijim državnim pitanjima, da donose odluke.
$romenom dravnog ureenja obi#an #ovek gubi veinu prava i dolazi do oseaja da je bezna#ajan 8o dovodi do okretanja #oveka ka sebi &okus filozofije nije više javni ivot i politi#ka pitanja ve 9tika 4sled uti'aja $latona i "ristotela, toi'i i 9pikurej'i su filozofiju delili na logiku (zakoni po kojima funk'ioniše razum), fiziku (zakoni prirode) i 9tiku (zakoni morala) +svajanje makedonaa je dovelo i do ruenja elenističkog kulta (verovanje da su gri bolji od drugi naroda*. rvi put se tu javlja ideja kosmopolite -građanina sveta koji sve ljude smatra jednakima. $a #ak se i robovi smatraju jednakima što je za to vreme bilo nezamislivo
toi#ku školu je osnovao 9enon (ne isti 9enon iz predsokratovskog perioda*. +snovna stoi#ka ideja kae kako sreu moemo nai jedino ako odba'imo sve svoje elje i afekte i ako je potraimo u sebi- to je ideja zatvaranja u unutrašnjost 4merenost i razboritost su najvee vrline Stoii kažu da moramo privatiti život sa prirodom ( sa logikom tj. nužno"u*. 2oramo da prihvatimo i zavolimo svoju sudbinu ("2+3 &"8I lat-zavoli svoju sudbinu)
;ivot u skladu sa vrlinom je jedini način da dostignemo sre"u (tu se vidi utiaj latona i %ristotela*. 1erovali su da 2og nema nikakvog udela u svetu. 9pikurejsku školu je osnovao 3pikur. 43
$jiova učenja su po mnogim tačkama slična stoičkim, s tim to su za razliku od nji, 9pikurej'i smatrali da je zadovoljstvo ono #emu treba da teimo > )reba da zadovoljimo sve svoje želje, ali, oni ne misle na obi#na fizi#ka zadovoljstva, ve" na zadovoljstvo proisteklo iz filozofije i vrline5
*91"38 (GJK-KGL)
'edan od najve"i mislilaa ne samo svog doba ve" elokupne filozofske tradiije. Smatra se začetnikom novog prava u filozofiji-raionalizma. 2avio se metafizikom, religijom, matematikom ( izmislio koordinatni sistem *, etikomL 6ovek koji je bio oličenje mudrosti i verovao da čovek tokom života treba da se bavi to ve"im brojem stvari. 8ođen je u 4ranuskoj a umro na dvoru Bvedske kraljie koju je podučavao filozofiju. 'o u %ntičkoj predsokratovskoj filozofiji imamo ideju skepti'izma (sumnja u svaku vrstu spoznaje*. S tim to je taj skepti'izam pojedina#an tj usmeren na konkretnu jednu stvar Sumnja se u čulo vida ili čulo ose"aja, zapravo pokazuje se kako su naa čula pogreiva. 9a primer imamo tap koji uronimo u vodu, vidimo ga prelomljenog, to je optička varka koja nam dokazuje kako čuva mogu da nas prevara. Slična je situaija i sa ose"ajem temperature. %ko bi jednu ruku držali u posudi sa toplom vodom a drugu u posudi sa ladnom vodom, a zatim obe ruke stavili u posudu sa mlakom vodom, nama bi na jednoj rui bilo ladno a na drugoj toplo, to opet govori o varljivosti i relativnosti #ula . Kod !ekarta imamo jedan drugi, vei stepen sumnje (skepti'izma *. +n ne sumnja u pojedinačna čula i ne razmatra pojedinačne slučajeve, ve" 4.I<93Z"/IZ4%9 sumnju i odlu#uje da 42.%" 4 <9 *+1 .9 *+1";9 4$3+8.+5 $jegova ideja je bila da uzdigne raio ( razum* na filozofski tron. 4ilozofija treba da se bavi samo raionalnim i onim to možemo da dokažemo logičkim zaključivanjem.
3ešio je da ne prihvati ništa kao istinito dok se kristalno jasno ne pokae da se u tu istinu ne moe sumnjati5 +dlu#io je da svo znanje koje imamo preispita i vidi šta je ono što je potpuno izvesno i da na tome izgradi filozofiju sa #vrstim, nepobitnim osnovama 4 svom #uvenom delu !2edita'ije o prvoj filozofiji! počinje i on od pogreivosti čula i kaže kako znanje dobijeno na osnovu nji moramo odbaiti. 9atim ispituje znanje dobijeno na osnovu predanja nekog autoriteta. ostoji dobra ansa da je na primer, ve"ina istorijski podataka zapravo potpuno pogrena a mi verujemo u nji. 9ato i ovo moramo odbaiti kao neto u ta ne možemo biti :DDO sigurni.
44
Slede"i nivo su istine matematike. 1arala nas čula ili ne, = G = "e biti uvek E. Međutim, kaže !ekart, ta ako postoji neki demon koji nas vara čak i u pogledima istine matematike5> )o je zamislivo po njemu, tako da čak ni te istine nisu potpuno izvesne.
+no što je jedino sasvim izvesno je #injeni'a da mi sumnjamo tj da mi mislimo5 2ogu da nas varaju #ula, poda'i, matematika, moemo #ak da pretpostavimo da ne postoji materijalni svet, naše telo@ali #injeni'a da mislimo je nepobitna i izvesna5 +datle je *ekart izveo svoju #uvenu re#eni'u 2I/I2, *"1/9 $+8+%I2 (Mogito 9rgo um ) umnja je #in mišljenja, a mišljenje mora da ima nosio'a tj moje %" ma kakvo god ono bilo5 9gzisten'ija (postojanje) mislio'a je najsigurnije znanje koje mi imamo *rugim re#ima, jedino sigurno moemo da znamo da postojimo5 !ekartova ideja je bila da elu filozofiju ponovo izgradi na ovom stavu ali to ba i nije bilo jednostavno. ostavljaju"i sebi tako visok kriterijum za znanje !ekart je upao u problem iz koga nije mogao da izađe jer nije mogao da mrdne dalje od tog osnovnog znanja. Kako god bi pokuao da ponovo ’izgradi’ znanje, upadao bi u sopstvene zamke.
3ešenje je našao u "d ho' hipotezi (ipoteza smiljena da bi se to pre reio problem, često ne ba najbolja opija* o postojanju 2oga koji je svedobar, svemudar i sveznaju"i. S obzirom da je 2og svedobar tj. apsolutno dobar, on ne bi dozvolio nikakvom demonu da nas vara i ne bi dozvolio da budemo u zabludi. )e kako čula 47/"<.+2 .I4 pogrešiva mi ipak možemo da kažemo kako imamo znanje. !ekart je uveo metod analize u filozofiji. Svako znanje moramo podvrgnuti sumnji, zatim ga analitički razložiti na delove i analizirati deo po deo od prostijeg ka složenom. 7 na kraju elokupan rezultat proveriti (prin'ip verifika'ije)
45
Imanuel 1ant C:H-BLH 8ođen u Keninzbergu, tadanjoj $emačkoj (dananji Kalingrad-8usija*. $ikada nije napustio svoj rodni grad. Kant je jedan od rodonačelnika nemačkog klasičnog idealizma čiji su jo predstavnii 4ite, Beling i Aegel. $jegova najčuvenija dela su Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma, Kritika mo"i suđenja, 9asnivanje metafizike moralaL
1ant se bavio preteno teorijom saznanja (epistemologijom), estetikom (nauka o lepoti) i etikom. 2avio se i metafizikom, ali tako to je pokuavao da joj zada ’smrtni udara’ tj. da pokaže kako je to neto čime vie nema potrebe da se bavimo jer nas nikuda ne vodi. *a bi shvatili osnove filozofije moramo znati šta zna#i trans'edentalno- to je nešto što je van domena našeg iskustva .ešto što nikako ne moemo spoznati #ulima ve samo razumom Kant u svojoj Kritii čistog uma koristi reč estetika ne u dananjem smislu kao nake o lepoti, ve" u izvornijem smislu gde ta reč znači +$";"% (gr# re# aestheticos-opaaj) 9ato Kant kad govori o transedentalnoj estetii zapravo govori o "$3I+3.I2 &+32"2" +$";".%" ta je zapravo to? "priorne forme opaanja su $3+8+3 I <3929 .aša sposobnost da odredimo gde su stvari u prostoru (na, uz, o, u , ispod, iznad, levo , desno) i da rasporedimo vremenske segmenta (sada, pre) je uroena (apriorna)5
$rostor i vreme moemo zamisliti kao neki softver u koji mi uba'ujemo sve stvari koje opaamo 8o je kalup u koji mi stavljamo svaki opaaj koji imamo vaki objekat koji per'ipiramo (opaamo) stavljamo u kalup prostora i vremena Eez ove dve apriorne forme (apriorne su zato što postoje bez iskustva) sve naše senza'ije (sve one informa'ije koje primamo #ulima) bi u našoj svesti bile zbrkane i nejasne ve što naša #ula opaaju, svest reinterpretira i obradi uz pomo svog softvera , prostora i vremena Kant razlikuje &9.+29.9 i .+429.9. 4enomeni su sve ono to opažamo, ona informaija koju naa čula primaju a svest obrađuje. .oumeni su zapravo suštine stvari 46
koje naša #ula ne mogu da spoznaju . $oumeni su iza fenomena, oni su nosioi fenomena> $oumen je transedentalan u odnosu na iskustvo> $oumenima se bavi metafizika. %li poto o njima ne možemo nita da znamo, treba da prestanemo da se bavimo tim pitanjima. Kako mi saznajemo5 )ako to naa čula prime neki opažaj, zatim ga alju u svest gde neto to je Kant nazvao uobrazilja (deo svesti-razlikuje se od razuma* sintetie i sređuje te opažaje da bi im onda na razum pripisao pojmove. +datle njegova čuvena rečenia da su !opaaji bez pojmova slepi a pojmovi bez opaaja prazni! . Bta to znači5 !a nema razuma, skup nai opažaja bi bio potuno beskoristan i mi ne bismo mogli da definiemo pojmove. S druge strane, da nema čula, razum ne bi imao čemu da pripie pojmove.
1".8+<" 98I1" 1ant je najvei predstavnik deontološke etika (etika dunosti) Ideja mu je bila da zasnuje moral bez pozivanja na religiju i Eoga
+n nam daje A zakona (maksime) po kojima moramo da ivimo bezpogovorno ako hoemo da budemo moralni rva maksima kaže0 ostupaj prema onoj maksimi za koju može poželeti da bude opti zakon’- +vde Kant želi da kaže kako je osnovna karakteristika moralnosti zapravo univerzalnost> 2+3"/ *" EI EI+ 2+3"/ 2+3" *" <";I 4<91 I <4*" I *" E4*9 I8I $392" !ruga maksima kaže0 !$ostupaj prema sebi i drugima kao prema 'ilju a ne sredstvu!
$oruka ovde je jasna, neiskorišavati druge, ne lagati ih itd@ $roblem opet postoji "ko u svakoj situa'iji moramo da budemo moralni, ako nam udje lopov u kuu i pita gde su pare, mi po 1antu ne smemo da ga slaemo
47
)re"a maksima kaže0 !$ostupaj prema onoj maksimi koju bi odredio da si moralni kralj! 8reba da radimo samo ono što mi elimo da nama rade, i da ne radimo drugima ništa što ne bi eleli da drugi nama rade
"3843 +$9.>"493 CBB-BKL 8ođen u 2erlinu gde nije mogao da stekne filozofsko ime zbog prejakog Aegelovog utiaja čiji je sam veliki kritičar bio. $jegov život karakterie dosta peova i problema. 2io je loeg finansijskog stanja, nije imao svoju ku"u, imao je jako lo odnos sa majkom koja ga je smatrala bezvrednim.
.jegovu filozofiju, za razliku od svih prethodnika, karakteriše ira'ionalizam5 .e postoji više primat razuma i logike ve I3"MI+."/.9 /9$9 <+/%9 koja je u osnovi svega i svakog našeg postupka Za sve što radimo pokreta# je slepa volja koja u svom izvornom obliku nije usmerena prema bilo kakvom konkretnom 'ilju5 openhauerova filozofija je pesimisti#ka-verovao je da je ovaj svet najgori od svi mogu"i ( pessimus-gr# za najgori*.
%edina prava moralna kategorija za njega je saoseanje5 +na proizilazi iz svih ljudskih patnji 8reba da teimo .I3<".I tj odba'ivanju svih elja koje imamo i asketskom ivotu $a nae oči navučen je veo obmane koji nam ne dozovoljava da vidimo da je naa indvividualnost prividna > Mi nismo jedinke izolovane jedne od drugi. Kad se oslobodimo tog privida svati"emo da smo svi mi duovno povezani i da se zato saoseamo jedni sa drugima jer u drugome prepoznajemo i svoj bol
li#nos kao što su na 9pikurejsku i toi#ku školu delovali spoljasnji faktori, tako je i na openhauerovu filozofiju delovao njegov ivotni peh
48
&3I*3I> .IF9 BHH-JLL 'edan je od najutiajniji filozofa :. veka. 8ođen u $emačkoj. 2io je veliki kriti#ar zapadne filozofije i >rišanstva 2io je filozof, pesnik i filolog. $jegova filozofija je pisana poetski a ne analitički. /temeljivač je filozofije života (pisao je o tome kako treba živeti*. $ajčuvenija dela su mu0 8ako je govorio Zaratrustra, omo@ 1eliki utiaj na njega je imao čuveni kompozitor 3ihard
openhauerov uti'aj je jasno vidljiv kod .i#ea jer i on smatra da vlada ira'ionalizam a ne ra'ionalnost 4 osnovi svakog našeg postupanja jeste volja ali ne slepa kao kod openhauera ve je to <+/%" Z" 2+NI +dba'io je openhauerovski pesimizam i smatrao baš obrnuto kako #ovek treba da ivi sa herojskim optimizmom 8reba da odba'imo "$+/+.1I 14/8- kult po kome su glavne vrednosti moral, umerenost, ra'ionalnost ("polon je bio gr# bog mudrosti) @ i da prihvatimo *I+.IZI%1I 14/8 (*ionis je bio gr# bog vina, uivanja, zadovoljstva) koji nas u#i da treba da ivimo punim pluima, da prihvatimo #injeni'u da je smrt kona#na ali da ne patimo zbog nje, da se prepustimo uivanjima i da svetom treba da vlada zakon 49
ja#eg a ne moral koji su zapravo izmislili slabi ljudi kako bi se zaštitili od ."*F+<91" .i#e je verovao kako postoji uzvišena rasa ljudi koji e zavladati svetom i iveti onako kako je on propovedao, u skladu sa *ionizijskim kultom a ne hrišanskim asketizmom
$adčovek se rađa i može da prepozna nadčoveka u drugome nadčoveku, samo kad odbai iluzije moralnosti i raionalnosti koje su mu nametnute. +vu ideju nadčoveka je kasnije "dolf >itler zloupotrebio kao opravdanje za olokaust i za uzdizanje %rijevske rase koju je smatrao da predstavlja tu grupu nadljudi. am .i#e nije tvrdio da su nadljudi samo "rijev'i
2oe li se abortus moralno opravdati? $od abortusom se podrazumeva namerno izazivanje prekida trudnoe $jega treba razlikovati od spontanog pobačaja koji se deava nezavisno od ženine volje.
$redmet moralne pro'ene moe da bude samo #in koji je izvršen po slobodnoj volji5 +vde ne"emo razmatrati pravni aspekt abortusa (pitanje da li je legalno izvriti abortus* jer to zavisi od države do države, ve" moralni> $itanje da li je, iako je pravno dozvoljeno, moralno izvršiti abortus? %ko posmatramo iz perspektive >rišanske religije, abortus je ubistvo , a svako ubistvo je gre, jer nije nae da sudimo i uzimamo život jer ga mi nismo ni dali ve" je to učinio 2og. %li ta ako odbaimo religiju i kažemo kako smo ateisti5 2nogi ljudi ne veruju u Eoga ali i dalje veruju i poštuju moralne zakone )u "emo se podsetiti >ipokratove zakletve koja obavezuje svakog mediinskog radnika i zateva od njega ’apsolutno potovanje života od samog začetka’. !akle i iz ove perspektive nemoralno je vriti abortus.
+ba ova napada protiv abortusa !lee! na argumentu da ivot po#inje od samog za#ea, od trenutka oploenja jajne elije5 % svaki čovek ima prirodno pravo na život koje je iznad svi drugi prava. a stanovišta moralnog kodeksa zdravstvenih radnika, abortus je moralno nedopustiva radnja #ak i u zemljama gde je pravno dozvoljen 4pravo ovaj argument napadaju oni koji su ZA abortus. $o njihovom stanovištu, oplodjenu jajnu eliju nikako ne moemo nazvati životom i suditi o tome kao da sudimo o ubistvu novorodjen#eta
50
+ni koji smatraju da abortus nije nemoralan kao argument izlažu to da nikako ne možemo da budemo sigurni u tom stadijumu da li "e se trudno"a zavriti kako treba i da li "e se uopte formirati fetus stoga ne možemo re"i da je to jo život. rotivnii abortusa na to bi mogli da kažu kako nam dananja tenologija omogu"ava da u priličnom proentu možemo da tvrdimo da "e sve biti u redu, s druge strane i dalje postoji mogu"nost greke>
*ilema nije gotova tu 6ak ako dozvolimo da je abortus moralan u prva ? mesea ili do početka stvaranja fetusa, imamo sličan argument 9% abortus i u ovoj fazi. *a li je fetus #ovek? "ko nije još, tako da kaemo, formiran #ovek, da li onda ima prava kao #ovek ili njegova majka ima prava da odlu#uje o tome šta e sa njim? $roblem nastaje upravo u tom sporu koji je to momenat od za#ea do trenutka roenja u kome emo rei da je stvoren ivot koji ima svoja prava i koja ne smemo kršiti? 9astupnii abortusa "e re"i da postoji jedna jasna linija razgraničenja, a to je samo rođenje deteta. 2eutim, medi'inski gledano, dan pre nego što se dete rodi, ono je ve potpuno formirano i u istom stadijumu razvitka u kome e biti kada se rodi *a li onda imamo pravo da vršimo abortus? 7sti problem se javlja kad bi odlučili bilo koji momenat da uzmemo kao tu liniju razgraničenja pre koje može da se vri abortus. %ko kažemo, abortus ne može da se vri kad prodje D dana od začetka trudno"e, svako može da postavi pitanje a u čemu je krupna razlika između P. i D. dana pa da P. dana može a D. ne5 +vo je stari filozofski paradoks koji se javlja u mnogim situaijama pa tako i u ovom sporu oko abortusa. 8azmotri"emo jo neke argumente oko abortusa.
Festo se navodi kao opravdanje za abortus teška materijalna situa'ija ene ili slu#aj u kome je trudnoa posledi'a silovanja Fjudi koji su protiv abortusa često na ova = primera (naročito drugom* upadaju u sopstvenu kontradiktornost. 6esto se može čuti kako je neko generalno protiv abortusa ali ako je abortus posledia silovanja, onda je opravdano> +vo je prosto neodrživo stanovite. Zašto? Zato što je striktno gledano, sam #in abortusa opet svirepo ubistvo nevinog deteta *a li je to dete koje treba da se rodi na bilo koji na#in krivo za monstruozni zlo#in svoga o'a?5 $aravno da ne> Možemo čuti opravdanja poput onoga da "e majka elog života tražiti lik svog silovatelja u tom detetu i da "e dete možda imati taj nasilnički gen. %li ajde da uzmemo slede"i primer. 8eimo da imamo dete od :D godina čiji ota u tom trenutku postaje silovatelj. !a li sad treba da ubijemo to dete zbog puke mogu"nosti da "e i on to uraditi5> 7li ako neko postane ubia da ubijemo svu njegovu deu5>
51
8eško da se u ovoj situa'iji abortus moralno moe opravdati ako ve prihvatimo hipotezu da je stvoren život ve prvog dana trudnoe rimer gde je žena u tekoj materijalnoj situaiji gotovo da ne treba ni razmatrati. /vek možemo da zamislimo to ovako0 $eka žena ostane bez posla i dobija minimalnu soijalnu pomo" sa kojom ne može da izdržava sebe i svog sina od ; godina. !a li to znači da treba da ga ubije5>
Monstruozno naravno, ali ako prihvatimo pomenutu hipotezu, moramo ovako postaviti stvari5 druge strane ako kaemo kako fetus još uvek nema prava i nema status kao #ovek, imamo problem da odredimo koji je to trenutak kad dobija svoja prava?
$itanje abortusa nema svoj finalni odgovor koji e nam rei da li je to moralno ili ne $3+E/92 948"."ZI%9 9utanazija predstavlja svestan #in izazivanja smrti upotrebom adekvatnih medikamenata u 'ilju oslobaanja #oveka koji je teško bolestan od nepodnošljivih patnji i bolova Motiv eutanazije je saoseanje sa patnjom bolesnika i to je moralano, ali ovde se pitamo da li je sam taj #in moralan i prihvatljiv? 7sto kao i kod problema abortusa, ovde se ne"emo baviti pravnim ve" moralnim pitanjem. 3utanazija je u nekim državama dozvoljena (Aolandija i +regon-S%!*, u nekima nije, ali pitanje je, čak i da je svuda dozvoljena, da li je moralna>
9utanazijom se, po njenoj defini'iji, ne smatra trenutak kada lekar prekida terapiju bolesniku kome nema pomoi . $a primer, ako lekar isključi aparate bez čije pomo"i inače ne bi mogle da se održavaju vitalne funkije paijenata. Smatra se da nije u redu da se vetački, nasilno, održava život jer čovek ima pravo na prirodnu smrt. $od pojmom eutanazije podrazumeva se, dakle, samo #in koji dovodi do smrti pa'ijenta kome na trenutnom stadijumu razvoja medi'ine nema pomoi &ledaju"i problem iz >rišanske perspektive, naravno da eutanazija nikako nije opravdana 1ernii i zastupnii ri"anske etike zastupaju argument da su ljudski život i smrt isključivo u 2ožijim rukama. !akle, eutanazija bi predstavljala ubistvo i krenje 2ožje zapovesti> $aravno, moralnost ili nemoralnost eutanazije moramo dokazati i bez pozivanja na religiju jer postoji mnotvo slučajeva gde ljudi jednostavno nisu religiozni to ne znači da ne potuju moralne kodekse.
7ledajui iz perspektive medi'inskog radnika, eutanaziju takoe ne moemo opravdati jer >ipokratova zakletva obavezuje da se svakom #oveku pomogne u odranju ivota, kao i da se nikome ne sme naškoditi6 52
