Kolokvijum1-pitanja

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Pitanja za I kolokbvijum 1.

Trendovi razvoja informacionih ehno!o"ija

Odno#  ro$a%&'erforman#a - za 10 godina raĉunar će košta koliko i danas ali će bi 50 puta brţi jaĉi!" #ijena radne snage će se u tom periodu udvostruĉi pa će se komparavna prednost raĉunara u odnosu na ljude poboljša$ O(je%no)orijen*#ano o%r+,enje - nov naĉin programiranja i korišćenja raĉunara sa #iljem da se smanje troškovi odrţavanjakorišćene( in%orma#ioni& sistema" razvijaju se takve jedini#e so'vera koje izgradnje mogu biizajedniĉki kupovane i ponovo korišćenje$ -mreeno ra/+nar#vo- omogućava korisni#ima da do)u do drugi& korisnika i baza podataka na bilo kom mjestu$ M)r"ovina 0mo(i!na r"ovina - obavljanje elektronske trgovine preko beţiĉni& aparata$ *roj korisnika mobilni& aparata neprestano raste i to će sigurno doprinje brţem tazvoju m-+rgovine Mre,ni ra/+nar , kao pojam uveden 1.$ godine( a podrazumijeva da korisnikov raĉunar nema &ard disk već ga opsluţuje #entralna raĉunarska stani#a server!$ /matra se da će ovakav trend sve više bi u upotrebi Ine"ri#ano %+2no ra/+nar#vo - televizija( novine( radio( tele%on( sistemi za obezbje)enje i druga sredstva će uskoro bi integrisana i njima će se upravlja iz jedne jedini#e$ Inerne , velika raĉunarska mreţa i sistem za jednostavnu i e%ekvnu komunika#iju sa tekstom( slikom i zvukom.$ eki od najpopularniji& dijelova Interneta su2 3orld 3ide 3eb( 4-mail i PP 6le så ili razmjena dokumenata!$ Inrane - korporavna mreţa koja %unk#ioniše sa te&nologijama za Internet" sve više organiza#ija koris Intranet za internu komunika#iju$ E%#rane - kombina#ija Intraneta i Interneta" sluţi za komunika#iju i saradnju izme)u organiza#ija$ 3or'ora*vni 'ora! - odnosi se na 3eb sajt kompanije koji se koris kao ulaz za korporavne podatke( in%orma#ije i znanje$ -mre,eno 'red+ze2e- omogućava kontakt sa svim entema sa kojima preduzeće posluje$ Predstavlja sistem izvršavanja svi& elemenata poslovni& akvnos ekonomskog pro#esa elektronskim putem( odnosno stvaranje dodatni& vrijednos koristeći se in%orma#iono-komunika#ionim te&nologijama$ O'*/%e mree - telekomunika#ione mreţe velikog kapa#iteta zasnovane na opĉkim vlaknima$ Ima sve veću primjenu kod Interneta( videa( prenosa podataka i drugi& digitalni& usluga$ 4. 5. 6.

Tehno!o"ije (+d+2no#* O#novni 'ri#+'i 'ri razvoj+ i 'rimjeni hardvera Iden*7%acija "! a#a

ije jednostavno posći da raĉunar 7razumije8 ono što 7ĉuje8$ Postoji više vrsta analogno-digitalni& ure)aja koji su uglavnom kompabilni i mogu se koris i kod mali& i veliki& raĉunara( a najviše korišćeni takav ure)aj je mikro%on$ 9mogućavaju prevodjenje ljudskog glasa u digitalni oblik razumljiv raĉunaru$ 8. 9.

Iden*7%acija o%a Iden*7%acija 'r #a

:lavna ulogaslikom ĉitaĉakoja osaka prsju jena slikanje oska prsta( te pore)enje te slike sa ranije dobivenom je saĉuvana raĉunaru$ :.

;odje!a 'odaa%a

nalogni poda#i se uglavnom koriste u podru=ju te&ni=ki& nauka i nisu predmet izu=avanja semioke$

=.

Odno# 'o daa% > in formacija

;odaci su jednostavno zabilje
;ojam i de7ni#anje informacije

In%orma#ija eng$ In%ormaon! je rezultat analize i organiza#ije podataka na na=in da daje novo znanje primao#u$ In%orma#ija je prou=avanje( upućivanje( uputstvo( obavještavanje( obavještenje( raspivanje( obavještenost( obavijest( izvještaj( izvješće( sudsko izvi;anje( istraga$ 1@. r#e i %va!ie informacija

r#e2 na=inu izra
voj#va informacije > 'ovjer!jivo#D ine"rieD ra#'o!o,ivo# voj#va informacije > a+en*/no#D ne'orecivo#D 'o+zdano# voj#va informacije > 'rovjereno#D (!a"ovremeno#D #a,eo# red#va za 'ri%+'!janje informacija

    

bušena kar#a" bušena papirna traka" terminal2 teleprinter( terminal sa tastaturom( terminal sa tastaturom i štampa=em" op=ki =ita= dokumenata2 =ita= markirani& obraza#a( op=ki =ita= znakova( =ita= magnetni& ntani& znakova" ostala sredstva i na=ini za unos podataka u ra=unar"

18. O(rada i di#ri(+cija informacija

O(rada informacija podataka! obu&vata akvnos koje treba izvrši nad skupovima elementarni& in%orma#ija! podataka radi %ormiranja baza podataka i iz nji& izvedeni& in%orma#ija neop&odni& za odlu=ivanje na svim nivoima upravljanja$ 'odje!a

Prikazivanje podataka je akvnost u okviru koje se iskazuju rezulta obrade korišćenjem razli=i& te&ni=ki&! sredstava$;odje!aB  prema mediju2 zvu=ni me&ani=ki!( svjetlosni"  prema nosa=u2 papir( kamen?@ ekran$$$  prema obliku2 #i%arski numeri=ki , binarni( oktalni( &eksadekadni( dekadni!( analogni"  prema dinami#i2 sta=an( pokretan"  u skladu sa psi&ološkim #iljem2 prijatan( neprijatan"  u sladu sa kvalitetom2 kvalitetno( nekvalitetno$$$ 1:. 3oje %om'onene #adr,e informacioni #i#emi za#novani na 'rimjeni informacionih ehno!o"ija

     

&ardver so'ver mre
 baze podataka i  društveni kontekst

1=. F+n%cije informaciono" #i#ema

   

Prikupljanje podataka Obrada podataka Smještaj podataka i informacija Dostavljanje podataka i informacija korisnicima 1?. Razvoj informacionih #i#ema

In%orma#ioni sistemi se A0-& godina sve više oslanjaju na korišćenje in%orma#ione te&nologije u ostvarivanju svoji& zadataka što je posljedi#a nastanka in%orma#ione krize i nemogućnos da se tradi#ionalnim naĉinima rada ispune nji&ovi #iljevi pravovremenog pruţanja in%orma#ija korisni#ima u svakodnevnom radu$ B to doba raĉunarska oprema je bila skupa( pa je naglasak stavljen na 6ziĉku zaštu raĉunara tj$ zaštu od poţara i sliĉni& uništenja$ +o je tako;e i vrijeme kada su programeri i operateri jedini dolazili u kontakt s in%ormaĉkom opremom( te bili izravni posredni#i ka krajnjim korisni#ima in%orma#ija$ Crajem A0-& dolazi do te&nološkog napretka u pogledu minijaturiza#ije raĉunarske opreme( a tako)e rastu i mogućnos pro#esiranja podataka$ Dezultat toga je pad #ijena opreme( a veća 8mobilnost in%orma#ioni& sistemaE u#ala je na brzo širenje broja korisnika in%orma#ione te&nologije$ +okom .0-& i F0-& godina razvoj in%orma#ioni& te&nologija širi lepezu proizvoda( pa dolazi do pojave #entralni&( liĉni& i pro#esni& raĉunara$ Poĉetkom 0-& godina dolazi do jaĉanja globalnog povezivanja i sve šireg korišćenja Interneta i World Wide Web-a$ Comunika#ija se seli u podruĉje virtuelne stvarnos( a in%orma#ioni sistemi postaju sve više dijelom toga nematerijalnog svijeta$ Ginansijski i drugi tokovibez odvijaju se sve više unutar njega( a razvijeni svijet ne moţe više normalno %unk#ionisa podrške raĉunarski& i in%orma#ioni& sistema$ 4@. 41. 44. 45.

Inera%*vni 0on)!ine +'rav!ja/%i I 0on)!ine I Informacioni #i#em za 'odr$%+ od!+/ivanj+ 0
Prva poznata prenosna sprava za ra=unanje je abakus . prva in%orma#iona te&nologija > 'i#mo odeni #a ili %!e'#idra >nkitera me&anizam( anĉki me&aniĉki kalkulator$ 48. 3oja ra/+n#%a #red#va da*raj+ iz mehani/%o" 'erioda

     

me&ani=ka mašina za ra=unanje$ prve logaritamske tabli#e prva logaritamska sprava za raĉunanje- šiber prva me&aniĉka mašina za sabiranje i oduzimanje( 7;a#ca!ine8 sprava za raĉunanje s bubnjem me&ani=ki kalkulator



anali=ka mašina

49. 3oja ra/+n#%a #red#va da*raj+ iz e!e%romehani/%o" 'erioda

prva telegra%ska poruka prvi me&ani=ki di%eren#ijalni kalkulator *ulova algebra +ele%on

mašina za tabeliranje pomoću bušeni& kar#a I*H Internaonal Business Machine! prve radio signale po=inje upotreba bušeni& kar#a patenrao je I >! logi=ko kolo kalkulatori 4:. 3oja ra/+n#%a #red#va da*raj+ iz e!e%ron#%o" 'erioda

elektronskog kalkulatora +juringova mašina prve televizijske emisije u boji J( prvi %unk#ionalni programibilni elektrome&aniĉki raĉunar elektronski raĉunar-Colossus raĉunar H>DC I 4I>K Electronic Numeric Intergrator and Computer! BIL>K 1 pronalazak inte.risano. kola Perceptor+ prvi raĉunar koji ima sposobnost uĉenja na .reškama poĉetak razvoja PAS0A1A flopp2 disk prvi mikroprocesor pro.ramski jezik 0 osnivanje 3icrosoft%a prvi prenosni ra4unar --4=. Nave#* "eneracije ra/+naraD $a 'red#av!ja o#novni %rierij+m za 'odje!+ %oja i je "eneracija ra/+nara %ori#*!a %oji !o"i/%i e!emen

Dazvoj proizvodni& te&nologija uslovio je poboljšanja raĉunarski& sistema( te prema %azama razvoja( razlikuje šest genera#ija raĉunara$ Ra/+nari 'rve "eneracije 01?81 ) 1?8= Lakumske elektronske #ijevibile su osnovni akvni element &ardvera raĉunara prvegenera#ije$ Ra/+nari dr+"e "eneracije 01?8? > 1?95 Gunk#ionalna zamjena elektronski& vakumski& #ijevi sa tranzistorom( omogućila je razvoj raĉunara druge genera#ije$ Ra/+nari re2e "eneracije 01?96 > 1?:@ :lavno te&nološko unapre)enje raĉunara treće genera#ije bila je primjena integrisani& kola$ Ra/+nari /evre "eneracije 01?:1 > 1?=: Metvrtu genera#iju raĉunara karakterišu komponente izra)ene na bazi poluprovodniĉki& sklopova korišćenjem N/I Large Scale Integrated! i LN/I Verry Large Scale Integraon! visoko integrisani& sklopova koja omogućava stvaranje mikropro#esora koji predstavlja osnovu današnji& raĉunara$ ;ea "eneracija ra/+nara 0od 1??@. "od. 9biljeţja pete genera#ije raĉunarske te&nologije kojoj smo svjedo#i danas su najnovija istraţivanja usmjerena su na minijaturiza#iju i povećanje kapa#iteta memorije( razvoj vještaĉke inteligen#ije( prepoznavanje uzoraka i komunika#iju govorom$ e#a "eneracija ra/+naraPostoji mišljenje da postoji i šesta genera#ija raĉunara koje karakteriše razvoj neuronski& mreţa koje bi trebalo da istovremeno obra)uju veliki broj in%orma#ija korišćenjem više &iljada pro#esora što liĉi na rad ljudskog mozga$

4?. Razvoj i o#novne %ara%eri#*%e di"ia!nih ra/+nara igitalni ili #i%arski! ra=unar  computer! jO OlOktronski( automatski( programabilan urO;aj

za obradu podataka$ igitalni ili elektronski ra=unar je sistem koji se sastoji od &ardvera i so'vera( a sluţi za unos( obradu i prikaz podataka$ 5@. Nave#* %ara%eri#*%e ra/+nara I "eneracije

Hašine su bile velike( skupe i nepouzdane" za&jevale su klimaza#iju i obuĉeno osoblje za rad i programsko upravljanje$ *ili su dostupni velikim organiza#ijama i drţavnim agen#ijama( ali su postali i nezamjenjivi alat za nauĉnike( inţenjere i druge pro%esional#e$ Daĉunari prve genera#ije su korisli mašinski jezik za programiranje$ Poda#i i instruk#ije su unošeni preko bušeni& kar#a( a duţina rijeĉi do 0 bita I>/!$ Imali su spore ulaze i izlaze$ 51. Nave#* %ara%eri#*%e ra/+nara II "eneracije

+ranzistori su imali nekoliko prednos nad elektronskim #ijevima( bili su je'iniji( br
Integrisana kola su brzo zamijenila rane tranzistore iz is& razloga( zbog koji& su tranzistori zamijenili vakumske #ijevi2pouzdanos(veli=ine(brzine(e6kasnos(#ijene 55. Nave#* %ara%eri#*%e ra/+nara I "eneracije

Da=unari ove genera#ije postali su dostupni skoro svima$ 9peravni sistemi su jednostavniji za upotrebu većem broju korisnika$ ovi programski jezi#i su omogućili lakše pisanje aplikavnog so'vera koji se koris u svim s%erama društva$ 56. ;ea i $e#a "eneracija ra/+nara

akle( peta genera#ija ra=unara zasnovana je na vješta=koj inteligen#iji i drugim naprednim te&nologijama( koje su još uvijek u razvoju( mada već postoje programi i in%orma=ke te&nologije koje se primjenjuju$ 9snovne karakteriske razvoja raĉunara od prve genera#ije do danas su2povećanje brzineradnog takta!(povećanje kapa#iteta primarne i sekundarne memorije(povećanje širine magistrale(paralelno pro#esiranje(ni
*udući da je raĉunar elektronski ure;aj koji se sastoji od više me;usobno povezani& dijelova( moţemo govori o raĉunarskom sistemu$ ulazne operacije podaci i instrukcije'+ aritmetiĉke operacije sabiranje+ mnoţenje+ ---'+ lo.iĉke operacije A5D+ O6+ 5O7+8'+ izlazne operacije video+ štampa+ zvuk+ ---' i skladištenje i ĉuvanje podataka podaci i pro.rami'5:. ;odje!a ra/+nara na (azi ra/+nar#%e mo2i

Bobiĉajena podjela raĉunara je na bazi računarse mo!i na2 superraĉunare( main"rame raĉunare( mini raĉunare - servere( radne stani#e( mikro raĉunare PK! i ugradive raĉunare$ 5=. +'erra/+nari

/uperraĉunar je veoma moćan raĉunar velikog kapa#iteta( sposoban da obra)uje veliku koliĉinu podataka u veoma kratkom vremenu$ Coriste se za rješavanje problema koji za&jevaju izraĉunavanja visoki& per%ormansi$ amijenjeni su za nauĉnote&niĉke proraĉune s ogromnim brojem raĉunski& opera#ija$ 9ni se proizvode u malom broju primjeraka jer je podru=je nji&ove primjene ograniĉeno( a i za&jevaju spe#ijalne uslove korišćenja i odrţavanja &la;enje vodom ili te=nim azotom!$ 5?. Mainframe ra/+ nari Main"rame ra=unari su veći( skuplji i br
obradu masovni& podataka kao što su poda#i sa glasanja( razni stasĉki poda#i( poslovni poda#i 4DP( 6nansijske transak#ije itd$ 6@. erveri i radne #anice

erveri su svojim karakteriskama prilago;eni da upravljaju raĉunarskom mre
Ja svoju popularnost i široku rasprostranjenost( osim niske #ijene i veoma dobri& karakteriska ostvareni& razvojem raĉunara( personalni raĉunari duguju i svojoj modularnos$ /vaki personalni raĉunar sastavljen je iz pojedinaĉni& dijelova modula! koji svi zajedno ĉine skladnu #jelinu$ +i dijelovi su danas najĉešće2 maĉna ploĉa( pro#esor( unutrašnja memorija( gra6ĉka kar#a( &ard disk( Ropi disk( razni opĉki ure)aji( monitor( miš( tastatura( štampaĉ( itd$ 64. 3!a#e 'er#ona!nih ra/+nara

/toni esktop! raĉunari Naptop otebook! raĉunari +ablet PK raĉunari Niĉni digitalni pomoćni#i Palm PK raĉunari 65. G!avne hardver#%e %om'onene ra/+nar#%o" #i#ema

ulazne jedini#e , slu
Sardver je naziv za sve 6ziĉki vidljive i opipljive dijelove raĉunara( npr$ #entralna jedini#a( maĉna ploĉa( monitor( tastatura( miš( štampaĉ( disk i dr$ /ve što je vaţno za rad raĉunara nalazi se u kućištu raĉunara$ 9snovni dio raĉunara je maĉna ploĉa na kojoj se nalaze najvaţniji dijelovi raĉunara( pro#esor i memorijski ĉipovi$ a njoj se nalazi i nekoliko utora za umetanje razliĉi& kar#a2 zvuĉne( gra6ĉke kar#e i dr$ Poda#i se na raĉunaru memorišu pomoću magnetni& memorija diskete! i memorija koje koriste lasersku te&nologiju K-D9H( L!$ Hogućnos raĉunara najviše zavise o &ardveru i njegovoj kvalite$

6:. Faze i 'roce#i + ra/+nar#%om #i#em+ 6=. O#novni 'rinci'i Fon Nojmanove arhie%+re ra/+nara

jegov ar&itekturni prin#ip( poznat kao %on ojmanova mašina( primjenjen je kod prvog raĉunara sa zapamćenim programom 4/>K( i još uvijek je osnova za gotovo sve raĉunare i do današnji& dana$ 6?. O'i$ie %+2i$e ra/+nara 9u*ište je limena kutija /orizontalno ili vertikalno poloţena na podlozi- Sa razvoj:m raĉunara razvijala su s: i ku*išta- 5a prednjoj strani ku*išta nalazi se du.mad s

pripadaju*im disketne jedinice+ na nekima je iDu.me bravica Power za zakljuĉavanjekontrolnim raĉunara+ a lampicama+ sve ĉeš*e selice nalazi i jedinica 0D;Daja paralelnim i serijskim kablovima na mreţni napon+ tastaturu+ monitor+ miš?+ štampaĉ i dru.e ure>aje8@. O#novna 0ma*/na '!o/a ra/+nara

Haĉna ili osnovna ploĉa je tanka štampana ploĉa ĉetvrtastog oblika smještena u kućištu raĉunara$ 9na je osnovni dio svakog raĉunara$ Bbrzani tO&nološki razvoj ĉipova doprinio jO stvaranju ploĉa vr&unski& pOr%ormansi$ Haĉna ploĉa sluţi za povezivanje i sin&roniza#iju rada najbitniji& dijelova raĉunara$ a maĉnoj ploĉi nalaze se2 konektor za pro#esor slotovi za operavnu prikljuĉak za &ard diskmemoriju ekspanzioni slotovi ĉipset prikljuĉ#i eksterni& portova *I9/ i KH9/ sa baterijom sistemski sat konektor za napajanje i naponski regulatori napajanja za pro#esor konektori za N4 diode i tastere za indika#iju koji se nalaze na prednjoj strani kućišta raĉunara$ 81. O(ja#ni* $a je Cenra!na 'roce#or#%a jedinica C;-

9snovni element svakog raĉunara jemi%ro'roce#or i!i cenra!na 'roce#or#%a jedinica 0Central Processing Unit > C;-D katkad kraće zvan'roceor$ Pro#esor je najvaţniji dio raĉunara( pa se kaţe da je on 7mozak8 svakog raĉunara jer obavlja većinu posla u raĉunaru( što ukljuĉuje upravljanje svim ostalim komponentama raĉunara$ Hikropro#esor je realizovan u vidu jednog integrisanog kola i u njemu se obavlja najveći broj opera#ija tokom rada raĉunara$ +e opera#ije se obavljaju koristeći ure)en skup komandi instruk#ija!( odnosno program so#$are  !$ 84. O(ja#ni* $a je +'rav!ja/%o %onro!na jedinica i %oja je njena +!o"a

9snovnu %unk#ija2 upravljanje radom #entralnog pro#esora( a me i #elokupnog kompjuterskog sistema$ 9vde se naravno mora naglasi da se taj rad odvija i kontroliše uz pomoć odgovarajućeg sistemskog so'vera koji je prak=no inkorporiran u upravlja=ku jedini#u( tako da je danas teško povući strogu liniju razgrani=enja izme;u &ardvera i sistemskog so'vera$ 85. O(ja#ni* $a je arime*/%o)!o"i/%a jedinica i %oja je njena +!o"a Aritmeti4ka i lo.i4ka jedinica ALU - Arithmetic and Logical Unit' % u ovoj jedinici se

obavljaju operacije koje su zadane instrukcijom86. Gra7/%a %ar*ca

:ra6ĉka kar#a ima svoju vlastu gra6ĉku pro#esorsku organiza#iju G;Graphics Processing Unit! koja se brine da monitoru isporuĉi potrebite elemente za stvaranje slike$ 88. v+/na %ar*ca

Jvuĉna kar#a pretvara zvuk u digitalni signal te pretvara digitalne signale u zvuk preko zvuĉnika ili slušali#a$ va glavna dijela zvuĉne kar#e koji obavljaju ove poslove su digitalno-analogni pretvaraĉ T>con%erter! i analogno-digitalni pretvaraĉ >T con%erter!$