I Pind, fr. 129-30 (Schroeder). II Ibid-, fr. 130 (Schroeder). III Za uzdržavanje od hrane životinjskog porekia kao karakteristike orfičkog /?/oc videti odeljke na kojeje upućeno u supra str. 178, b. 11.
IV Videti Pind. fr. 131 (Schroeder). V Arist. fr. 10 (Rose). O ovom fragmentu videti mog Aristotela, str. 161. VI O zanimijivoj prognostičkoj primeni ove orfičke ideje duše u grčkoj medicini
(Tlepi Siam\q, knjiga IV) videti moju knjigu Paideia, III, str. 39. VII Arist. fr. 15 (Rose). Videti mog Aristotela, str. 160. VIIIGrčka'reč koju Aristotel (fr. 15) koristi za tu unutrašnju „sklonost" duše (i za koju je naš termin sklonost" doslovan prevod) jeste Staredfp'ai. StaQeoiq, prvobitno medicinski termin, Piaton i \ristotel su primenili na dušu. Pored racionalnog dokazivanja božje egzistencije, Aristotel pri- znaje drugi i emocionalniji izvor izvesnosti o božanstvenim stvarima (videti mog Aristotela, str 162. i dalje). U De caelo II. 1,284b3 ovo osećanje ili Ahnung on naziva dušom, u metaforič- nom smislu, pavreia nepi rov Beov. 59 Videti poglavlja VI-VIII ove knjige. Čak i Demokrit u svojoj knjizi Tlepi ev6vpit)q, koja sadrži skicu njegove etičke misli u neodredenom obliku vnoBfjKat (saveti), izgleda da govori o duhu (vouc) i duši (vuX'|) kao božansU'u (Beia), doduše samo u metaforičkom smislu; videti B 37 i B 112, ako su „Demokritova kazivanja" stvarno njegova književna svojina, Up. takode fr. B 18. I O Sokratovoj brizi za dušu videti Paideia, II str. 38. i dalje. II Videti Orfej B 19.
VI Parmenidova misterija bića I Karl Reinhardt, Parmenides unddie Ceschichte dergriechischen Philosophie (Bonn, 1916), str. 256. II Reinhardt, op. loc. cit. III Dokazano jesuprn, str. 51, da je ovo shvatanje Parmenidovog odnosa prema Ksenofanu dovelo do toga da autor
De Kenophane Melisso Gorgia neka osnovna Parmenidova gledišta pripiše Ksenofanu kako bi ovaj navodni odnos izgledao
jasnije. Videti str. 40 i dalje. Parm. A 37. Hes, 'Theog, 22 i dalje. Ibid. 33: rni p' ČKiXov8" vuveiv pampcov yevoc aiev ebvrtov (i zapovedahu mi da slavopevam rod blaženih koji uvek jesu). VIII Parm. B 1. IX Ibid. B 1, 29 i dalje. X Hes. Theog. 28. XI O razvoju grčke ideje istine i njenim sinonimima videti monografiju: "VVilhelm Luther, IVahrhe- it und Liige im altesten Griechentum (Borna-Leipzig, 1935). Luter s pravom smatra da s Hesio- dom započinje nova epoha. str. 121. i dalje. XII Parm.B 1,29-30. XIIIibid. B 1, 1-30 (prev. Sandra Šćepanović u Dž. Barnet, Rana grčka filozofija, Beograd 2004, 208-209). XIV Sekst. Emp, VII. III i dalje. XV U uvodu svog dela Parmenides Lehrgedicht (Berlin, 1897), Herman Dils je analizirao motiv ot- krovenja u prologu Parmenidove poeme i povezao ga sa istorijom rane grčke religije. XVI Diels, op. cit., je pretpostavio orfički uticaj i ostali su ga u ovome sledili, O orfičkom pitanju uopšteno, videti supra, str. 55. XVII Parm. B 6,6. 1S Esh. Prom. 447.0 tragovima proročkog u jeziku Heraklita videti str. 112, (Eshil, Tragedije, pre- veo dr Miloš N, Đurić, Kultura, Beograd, 1956.) I Parm. B 7,4 (bivšeB 1,35). II Parm. B 1, 2-3: dSdv tj Kara navr ' aortj cpepet eiSora ipoira (navr' aort/ N, Trdvr' drj/ L, rnivra rt] Es). Videti pokušaje modernih autora da obnove tekst ovog odeljka navedenog u Diels, Vorsokratiker, I5, ad loc.
IV V VI VII
~
III Videti Od. I. 3, no\Xwv av9pwnwv i!&v aorea Kai vdov eyvw („gradove mnogih ljudi on vide i pozna im ćudi", prev. M. N. Đurić).
IV O metafori puta u ranoj grčkoj misli videti Otfrid Becker,
Das Bild des Weges und venvandte Vorstellungen im friihgriechischen Denken (Einzelschriften zum Hertnes, Heft 4, Berlin, 1937). Autor upotrebu i značenje ove metafore prati
V
VI
kroz ranu grčku literaturu, a posebno poglavlje posvećuje Parmenidu (str. 139. i dalje). U svojoj knjizi Paideia, I2, str. 460, e. 149, nagovestio sam da se pogrešna reč aortj (Parm. B 1, 3) ispravi u aoivt): ,,put" istine vodi do „upućenog čoveka" (eiSora q>wra) koji ostaje nepovreden (incolutnen) gdegod da ide. Slično tome, u religijskom jeziku Eshiia, Eutn. 315 govori seo ,,pro- čišćenom" čoveku (Kadapćc), tj. oslobođenom od svega nečistog i koji „mirno ide kroz život" (aoivt'jcS ' aiwva Stot^vei). To daje važnost koju zahteva kontekst Parmenidovog prologa. Smatrajući da je tekst potrebno rekonstruisati, primetio sam da je Majneke (Meineke) to već an- ticipirao što, čini se, dokazuje ispravnost toga. Moj predlog usvojio je O. Beker (Becker) (v. n, 22), str. 140, b. 5. „Otkrovenje" se Parmenidu ne javlja kao čin lične milosti nego kao uvid „upućenog čoveka" (eiSwc (jm>c). Videti n.l,
3. VII Geteove reči o svetoj objavljenoj tajni (heilig
ojfentlich Geheimnis) jesu nastojanje da se iznade odgovarajući izraz za prirodu istinske misterije. VIII Videti Cebetis tabula, cc. 12 i 21. Kasniju drevnu gradu o dva puta sakupio je A. Brinkmen; vi- deti str. 620. njegovog članka navedenog u b. 27. IX Videti A. Brinkmann, „Ein Detiktnal des Neupythagoreistnus", Rheinisches Museum N. F. 66 (1911), str. 616. idalje.
X Hes. Poslovi i dani, 286. i dalje. XI Pind. 01. II. 77. O dva puta kojim duše dobrih i loših lutaju posle smrti, videti Plat. Gorg. 524" i Drž. 614'. XII O mitu u Platonovoj Državi i njegovoj ideji paideia kao pripremi za izbor pravog pioq u slede- ćem životu, videti Paideia,
II, 370. Platon sledi „orfički" uzor u koji uvodi svoju ideju paideia. O paideia kao „putu" (ravTtj nopevTeov), videti takode Epiti. 992". Up, Platonovu sličnu reinter- pretaciju „ostrva blaženih" kao filozofsku paideia; Paideia, II. 300, 319. XIII Parm. B 6. XIV Ibid. B 6, 4 i dalje. XV Ibid. B 1, 3, eiSĆTa tpwTa. XVINa vezu fraze „dvoglavi Ijudi" (Parm. B 6, 5) sa Heraklitom prvi je ukazao Jakob Bernays, Ges, Abh. I. 62, a njegovo tumačenje su sledili autori kao što su Dils, Gomperc, Barnet i drugi. Oni su smatrali da se karakterizacija tih ljudi tačno uklapa u Heraklitovu misao: oni su, u skladu s Parmenidom, pretpostavili da je i „biti i ne biti isto, al' i da nije baš isto" i da se ,,sve stvari kreću u suprotnim smerovima" (na\ivTponćq eort KEAevdoc); up. Heracl. B 60, ćSoq ixvw KIXTW pia Ka'i tbvTt'j (put nagore i nadole jedan je te isti), XVII Videti K. Reinhardt, Parmenides, str, 64, i dalje. XVIII O frazi TJ (pvoiq TWV OVTWV (priroda stvari koje jesu), koja je česta kod grčkih fizičara i potiče iz miletske škole, videti supra, str, 24. Međutim, ovi filozofi prirode jednostavno su reč ovra uzeli iz uobičajene upotrebe. Dakle, Parmenid se okreće i protiv filozofa i protiv uobičajene upotre- be. Nemoguće je pomisliti na pojedinačnog mislioca, kao što je Heraklit, u odeljku u kojem Parmenid govori o „gluvim i slepim Ijudima" oic TO neAetv Te Ka't OVK elvai Tamov vevoptorai (B6,8: koji su običavali da su isto i postojati i ne biti), jer se vevćptoTai ne odnosi na mišljenje jednog čoveka ili nekolicine, nego na izopačenost opšteg načina mišljenja vojtoc (= običaj, tra- dicija). Up. Ksenofan B 2, 13, dAA" e'TK/j paAa TOVTO vopi(erat (no vrlo je nepromišljeno da se to običava), što se takođe odnosi na comtnunis opinio ljudi. Videti takode paralelan odeljak samog Parmenida, B 8, 38-9: TW navT' dvojt(a) eorai oooa (Sporoi KareSevro nenotdĆTEC, Eivat aAt/8f/ (onda će sve biti imena koja smrtnici postaviše uvereni da je istinito): njihova gledišta o ovom predmetu su „puke reči" i u njima nema istine. XIXParm, B 8, XX Ibid. B 7, 3 - B 8, 1 (prethodno B 1, 34-7). XXI Ibid. B 3, B 8, 34. XXII O značenju reči vovq,vo£iv itd. kod Homera videti K. von Fritz u: Classical PhiIoIogy, XXXVIII (1943), str. 79 i dalje, a o značenju tih istih reči kod Parmenida ibid. XI (1945), str. 236.
~ XXIII Parm. B 2, B 6. XXIV Ibid. B 1, 29-30; B 8, 50 i dalje. XXV Autor mora da traži ćitaočevo razumevanje za ovo svesno anahrono korišćenje terminologije iz znatno kasnijeg perioda. XXVI Videti E- Hoffmann, Die Spraehe und die archaische Logik (Tiibingen, 1925), str. 8-15. XXVII Na ovo je uverljivo ukazao K. Reinhardt, Parmenides, str. 80. i dalje. XXVIII Reč So(,a koju stvara Parmenid (B 8,50 i dalje) zasnovana je na konvenciji smrtnika (up. vevopi- cnat, B 6, 8 i b. 36) da su biće i nebiće jedno i isto a ipak ne isto. To je svet viđen ljudskim očima i suprotstavljen je svetu bića onako kako ga boginja istine vidi. stvarno ona koja govori kada Parmenid govori o „smrtnima".
Jer to je
XXIX Parm. B 8, 55 i dalje i B 9. XXX 0 Erosu videti Parm. B 13; o mešavini, B 9, B 12, B 16. Ne mogu da se saglasim s Rajnhardom, op cit., str. 74, da
je ideja mešavine, koja je igrala tako važnu ulogu u kasnijoj grčkoj filozofiji, nastala ovde i tako nikla iz Parmenidove čisto logičke i metafizičke spekulacije. Ona je morala mnogo ranije nastati i biti primenjena u medicini i fizici, odakle ju je Parmenid preuzeo. XXXI Parm. B 12,3. Videti tumačenje obruča u H. Diels, Parmenides Lehrgedicht, str. 105,107, koji osta- vlja izvesnu sumnju u pogledu značenja oretvoTepat. Up. Burnet, Early Greek Philosophy, str, 191. XXXII Parm.B 10, B 11. XXXIII Ibid. B 16.
XXXIV Ibid. B 1, 9-10. XXXV Ibid. B 8, 56 i dalje i B 9. XXXVI Barnet, op. cit., str. 184. i dalje, misli da je Parmenid, u drugom delu svoje poeme, kao svoje polazište
uzeo pitagorejska shvatanja. Dils (videti b. 49), str. 63, pretpostavlja da je taj deo for- mirao vrstu doksografije na kasniji peripatetički način i da je naveo gledišta prethodnih filozofa, Protiv oba gledišta videti Rajnhard, op. cit„, str. 28, b. 1. XXXVII Videti Kurt Riezler, Parmenides (Frankfurt, 1934), str„ 50. XXXVIII Parm. B 8, 13 i dalje: rov e'ivtKev ome yeveodat ovr' oX\voBat avi]Ke AiKtj ^aAaoaoa neSijotv (radi toga niti nastajati niti nestajati nije dopustila Pravda popustivši negve). Ovaj odeljak Dils je preveo na sledeći način: „Drum hat die Gerechtigkeit Werden und Vergehen nicht aus ihren Banden freigegeben, sondern sie halt sie fest." (Zato Pravda nastajanje i nestajanje nije oslobod- ila iz svojih okova, nego ih čvrsto drži.) On je infinitive yeveo8ai i oXXvo8at uzeo kao predmet avtjKE. Ali predmet AiKtj avtjKe je ro eov, koji se mora dobiti iz onoga što ovde prethodi kao i u 11 22 i 26. (Kranc je u petom izdanju Dilsovih Presokratovaca usvojio ispravno tumačenje.) Nalazim da je atpijKE konstruisano na potpuno isti način kao i accusativus cum infinitivo Grigorija iz Nise (Migne, P. G. XIV, 1273 d). Izgleda da je on Parmenidovu misao preneo u hrišćansku teološku spekulaciju. Videti H„ Fraenkel, Parmenides - Studien (Gott. Gel. N., 1930, str 159), koji prvi s pravom kritikuje Dilsovo tumačenje ovih redova.
XXXIX Parm. B 8,21. XL Prema tom tumačenju prvi deo Parmenidove poeme odgovarao bi Aristotelovoj Metafizici, filozofiji bića kao bića (ov fj ov), a drugi Aristotelovoj Fizici, teoriji bića koje je pokretno (ov t) KtVtJTOV).
XLI Drugim rečima, Parmenidov postupak je tačno suprotan onome što bi trebalo da očekujemo od modernog gledišta. XLII Ova svojstva on naziva „putokazima" {otjpara [znamenja]) na putu istine, fr. B 8, 2. XLIII J Stenzel u Handbuch der Philosophie: Die Metaphysik des Altertums (Munich i Berlin, 1929), str.34, 36,47.
XLIV Parm. B 8,43-4. XLV Burnet, op. cit„, str„ 182, s pravom ukazuje na činjenicu da je Parmenidova ideja bića odredila tri najuticajnije
teorije o materijalnim osnovama univerzuma koje su izložili kasniji presokra- tovski mislioci: Empedoklovu teoriju o četiri elementa, Anaksagorinu o homeomerijama i De- mokritovu teoriju atoma. Medutim, ne mogu da se saglasim sa Barnetom kada on iz ovoga za- ključuje da je Parmenidovo biće, prema tome, moralo biti „materija" i da je to bilo njegovo stvarno značenje, Šta se dogodilo Parmenidovom biću u trenutku kada ga je jedan od njegovih učenika protumačio kao materijalno, pokazao je Melis sa Sarnosa koji je, sasvim logično, ispu- stio jednu od njegovih glavnih karakteristika, njegovu konačnost, i ponovo ga učinio Anaksi- mandrovim materijalnim ap^tj, apeironom. XLVI ~Parm. B 1, 3. XLVII Ibid. B 8, 4. XLVIII Put koji vodi znanju ovog bića nazvan je putem koji je „daleko od stupanja Ijudskih", fr. B 1,27. Čovek koji ide ovim putem i stiže do njegovog kraja, koji je istina, dostojan je hvale zbog njego- ve blažene sudbine. Hrišćanska ideja, koja je uvek prisutna u našem duhu, o personalnom bo- gu ne sme da zatamni ćinjenicu da je Parmenidovo biće, u smislu grčke religije, „božansko", kao što je i Platonova ideja boga. Up. moju knjigu Paideia, II, str. 285. i dalje.
VII Heraklit I Videti supra, str. 33. II Autor ovog shvatanja je Aristotel (Metaf. A 3,984*8) koji, pošto je Homera i Talesa imenovao kao predstavnike
hipoteze o vodi, a Anaksimena i Diogena kao predstavnike hipoteze o vazdu- hu, Hipasa i Heraklita opisuje kao one koji vatru smatraju prvim materijalnim uzrokom. Medu drevnim doksografima, od Teofrasta do Nemesije iz Emesa, o ovome postoji potpuna sagla- snost pošto oni, u krajnjem, zavise od Aristotela. III Aet. I. 23,7 (Diels, Doxographi, str. 320): 'HpaK\eiwq tjpepiav pev Kai oraoiv EK rwv o\wv avtjpei (Heraklit je pak mirovanje i stajanje iz svega uklanjao). IV Ovaj aspekt Heraklitove filozofije naglasio je Platon; videti Krat. 402a. Arist. Metaf. A6,987*34 i dalje, čak smatra navra pei (sve teče) jednim od osnovnih motiva Platonove ontologije. Reči navra ptl se ne nalaze u našim fragmentima o Heraklitu i one možda ne potiču od njega nego od nekog njegovog kasnijeg sledbenika, kao što su Kratil ili heraklitovci koje pominje Platon, Teetet, 189e, Krat. 440c. One se mogu odnositi na takve iskaze kao Herakl. B 12, B 49 a, B 91 kao dokaz ovog tumačenja Heraklitove filozofije. V Videti K. Reinhardt, Parmetiides, str. 205. i dalje, Celer i Barnet još uvek su sledili put starih doksografa i, u skJadu s tim, tumačili Heraklita prvenstveno kao filozofa prirode po ugledu na miletsku školu, Rajnhard s pravom primećuje da ono što kod Heraklita odgovara Anaksiman- drovom aneipov i Parmenidovom ov nije vatra nego ev ro ooipov. „Mudar" nije predikat vatre, nego je vatra forma njegove fizičke manifestacije i izraza, kako to kaže Rajnhard. Videti takođe Cherniss, Aristotle's Criticism of Presocratic Philosophy (Baltimore, 1935). VI Videti Bruno Snell, Hermes, LX1, str. 353; Wilamowitz, Hermes, LXI, str. 276. VII Videti analizu hipokratovskih Aforizatna koju je dao E. Littre, Euvres d' Hippocrate, IV, str. 435-43. VIIIPošto je to poznato, nije potrebno dokazivati da su Heraklita puno čitali neki autori naše „hipo- kratovske" zbirke. Od svih, njega je najviše koristio autor Tlepi Siairt/c,. IX Brojevi u zagradama odnose se na brojeve Heraklitovih fragmenata u H. Diels, Vorsokratiker, II, peto izd. Oni su umetnuti u tekst samo tamo gde su fragmenti doslovno navedeni. 14 U poslednjoj deceniji došlo je do produkcije obimne literature o Heraklitu, što je rezultat večite filozofske zainteresovanosti za njegovu misao. Navodim iz nje najtemeljniju i najpotpuniju re- interpretaciju fragmenata: Olof Gigon, Untersuchungen zu Herakiit (Leipzig, 1935). O Herakli- tu videti moju knjigu Paideia, I:, str. 178-84. 15 aei tumačim kao eovroc, (Dils), a ne kao a£,vverai yivovrai (Barnet). Potpunu raspravu o ovoj rečenici videti kod Gigon, op. cit., str. 1. i dalje. Up. jonsko korišćenje ewv (= stvarno, istinito) u Hipp. De vet. med., c. I. Tu se medicina naziva re^vt] eovoa (istinska veština). Sa rov Aoyou šdvroc aei (logos koji uvek jeste), up. rov\oyov eovroq fyvoi> (Herakl. B 2). Za sadržaj videti B 34: a^vveroi aKovoavrec, Kwcpoioiv eoiKaoi cpartc avroioiv paprvpei napeovrat; aneivat (Oni nerazumni i kad su čuli gluvima su nalik: o njima svedoči izreka da su odsutni i kad su pris- utni). Up. takode B 72. Ovaj stil, mada svesno retoričan, svoje boje crpe iz starog religijskog Prophetenrede. 16 Sličan je B 50: OVK epov aXXa rov \oyov aKovoavrac; (ne mene nego logos ako poslušate). 17 Staipewv, ne = Siatpovpevoq, up. Herod. VII. 16, gde se kaže yvwpt/ (oiov eyw Siatpiw) (mišlje- nje /kao što je razlučujem/). 18 Herakl. B 89, ,,za one koji su budni postoji jedan zajednički svet". Up. takođe suprotnost izme- du budnosti i spavanja u B 21, B 26, B 73. 19 Videti Herakl. B 1, TOUC Si a\\ovc; avdpcbnovc;. XLIX ~Parm. B 1, 3. L Ibid. B 8, 4. LI Put koji vodi znanju ovog bića nazvan je putem koji je „daleko od stupanja Ijudskih", fr. B 1,27. Čovek koji ide ovim putem i stiže do njegovog kraja, koji je istina, dostojan je hvale zbog njego- ve blažene sudbine. Hrišćanska ideja, koja je uvek prisutna u našem duhu, o personalnom bo- gu ne sme da zatamni ćinjenicu da je Parmenidovo biće, u smislu grčke religije, „božansko", kao što je i Platonova ideja boga. Up. moju knjigu Paideia, II, str. 285. i dalje.
VII Heraklit I Videti supra, str. 33. II Autor ovog shvatanja je Aristotel (Metaf. A 3,984*8) koji, pošto je Homera i Talesa imenovao kao predstavnike hipoteze o vodi, a Anaksimena i Diogena kao predstavnike hipoteze o vazdu- hu, Hipasa i Heraklita opisuje kao one koji vatru smatraju prvim materijalnim uzrokom. Medu drevnim doksografima, od Teofrasta do Nemesije iz Emesa, o ovome postoji potpuna sagla- snost pošto oni, u krajnjem, zavise od Aristotela.
III Aet. I. 23,7 (Diels, Doxographi, str. 320): 'HpaK\eiwq tjpepiav pev Kai oraoiv
EK rwv o\wv avtjpei (Heraklit je pak mirovanje i stajanje iz svega uklanjao). IV Ovaj aspekt Heraklitove filozofije naglasio je Platon; videti Krat. 402a. Arist. Metaf. A6,987*34 i dalje, čak smatra navra pei (sve teče) jednim od osnovnih motiva Platonove ontologije. Reči navra ptl se ne nalaze u našim fragmentima o Heraklitu i one možda ne potiču od njega nego od nekog njegovog kasnijeg sledbenika, kao što su Kratil ili heraklitovci koje pominje Platon, Teetet, 189e, Krat. 440c. One se mogu odnositi na takve iskaze kao Herakl. B 12, B 49 a, B 91 kao dokaz ovog tumačenja Heraklitove filozofije. V Videti K. Reinhardt, Parmetiides, str. 205. i dalje, Celer i Barnet još uvek su sledili put starih doksografa i, u skJadu s tim, tumačili Heraklita prvenstveno kao filozofa prirode po ugledu na miletsku školu, Rajnhard s pravom primećuje da ono što kod Heraklita odgovara Anaksiman- drovom aneipov i Parmenidovom ov nije vatra nego ev ro ooipov. „Mudar" nije predikat vatre, nego je vatra forma njegove fizičke manifestacije i izraza, kako to kaže Rajnhard. Videti takođe Cherniss, Aristotle's Criticism of Presocratic Philosophy (Baltimore, 1935). VI Videti Bruno Snell, Hermes, LX1, str. 353; Wilamowitz, Hermes, LXI, str. 276. VII Videti analizu hipokratovskih Aforizatna koju je dao E. Littre, Euvres d' Hippocrate, IV, str. 435-43. VIIIPošto je to poznato, nije potrebno dokazivati da su Heraklita puno čitali neki autori naše „hipo- kratovske" zbirke. Od svih, njega je najviše koristio autor Tlepi Siairt/c,. IX Brojevi u zagradama odnose se na brojeve Heraklitovih fragmenata u H. Diels, Vorsokratiker, III, peto izd. Oni su umetnuti u tekst samo tamo gde su fragmenti doslovno navedeni. 14 U poslednjoj deceniji došlo je do produkcije obimne literature o Heraklitu, što je rezultat večite filozofske zainteresovanosti za njegovu misao. Navodim iz nje najtemeljniju i najpotpuniju re- interpretaciju fragmenata: Olof Gigon, Untersuchungen zu Herakiit (Leipzig, 1935). O Herakli- tu videti moju knjigu Paideia, I:, str. 178-84. 15 aei tumačim kao eovroc, (Dils), a ne kao a£,vverai yivovrai (Barnet). Potpunu raspravu o ovoj rečenici videti kod Gigon, op. cit., str. 1. i dalje. Up. jonsko korišćenje ewv (= stvarno, istinito) u Hipp. De vet. med., c. I. Tu se medicina naziva re^vt] eovoa (istinska veština). Sa rov Aoyou šdvroc aei (logos koji uvek jeste), up. rov\oyov eovroq fyvoi> (Herakl. B 2). Za sadržaj videti B 34: a^vveroi aKovoavrec, Kwcpoioiv eoiKaoi cpartc avroioiv paprvpei napeovrat; aneivat (Oni nerazumni i kad su čuli gluvima su nalik: o njima svedoči izreka da su odsutni i kad su pris- utni). Up. takode B 72. Ovaj stil, mada svesno retoričan, svoje boje crpe iz starog religijskog Prophetenrede. 16 Sličan je B 50: OVK epov aXXa rov \oyov aKovoavrac; (ne mene nego logos ako poslušate). 17 Staipewv, ne = Siatpovpevoq, up. Herod. VII. 16, gde se kaže yvwpt/ (oiov eyw Siatpiw) (mišlje- nje /kao što je razlučujem/). 18 Herakl. B 89, ,,za one koji su budni postoji jedan zajednički svet". Up. takođe suprotnost izme- du budnosti i spavanja u B 21, B 26, B 73. 19 Videti Herakl. B 1, TOUC Si a\\ovc; avdpcbnovc;.
~
umnost ima nazvano od Ijudi vazduh i da ovaj svime krmani i da svime vlada) i u sledećem redu, Kai ini nav aipi^dai Kai navra Siaridćvai Kai iv navri ivnvai (i da do svega dospeva i da sve razmešta i da jeste unutar svega). Ove paralele dokazuju božanski status Heraklitovog pole- mosa. Tako je Filodem, De piet. 14, 26 (str. 81, Gomperz) protumačio Heraklitove reči. On izjavljuje: tcai rov ndkepovKai rdv&ia TOV aiiTov elvai,Ka0anep Kai Tov'HpaKAetTov\eyeiv (i rat i Zevs da su isto, kao što se kaže i kod Heraklita). Božanski karakter Heraklitovog polemosa potvrden je činjenicom da mu na drugom mestu on daje predikate koji ga povezuju ili po- istovećuju sa drugim gledištima o njegovom vrhovnom načelu, npr. osnovna ideja „zajedničkog" (fyv6v). Mudrost i razum su ono što je svima zajednićko (videti supra, str. 9899) Fr„ B 80 predikat „zaiednički" primenjuje na rat: eiSevai 8e XP>) rov ndAepov eovra fyvov,Kai SIKIJV epiv.Kai yivdpeva navra Kar ' epiv Kai xped>v. (A treba znati da je rat zajednički, i da je pravda borba, i da je sve nastalo kroz borbu i nuždu.) (Poslednja reč je pogrešna i još nije na odgovarajući način ispravljena.) Poređenje rata sa parnicom (dike), pošto im je zajednička priroda sukob, dokazuje da, u krajnjem, Heraklitova ideja sveta seže do Anaksimandrovog tumačenja procesa nastajanja i propadanja kao parnice (dike). Videti supra, str. 35. Reči noAepov eovra fuvov vari- raju Homerovu frazu (Iiijada XVIII 309) fuvdc 'EvvaAioc (zajednički /Ares/ Ubojiti). Tako je Homer „znao istinu" i mada je teško verovati da je Heraklitova teorija o suprotnostima nastala iz diskusija o Homeru (kao što Gigon misli, op. cit, str. 117), pesnikje naveden kao svedok za teoriju, upravo onako kako je bio napadan kad god je izgledalo da se ne slaže sa istinom (videti b. 46).. II Herakl. B 114. Videti supra, str. 101. O ovom božanskom vopoc Heraklit, siično kao za rat (B 53), kaže da on „vlada onoliko koliko želi i dovoljan je svim stvarima i gospodari nad svime", Svi ovi glagoli su predikati koji dolikuju jedino božanskoj svemoći. Prema tome, ,,rat" u ovom kontekstu više ne znači rat nego načelo (harmonije) sukobljenih suprotnosti koje vlada svetom. III Ibid. B 65. Ovde se suprotnosti nazivaju xp>wpoovv>f (oskudica) i KĆpoc (sitost). U B 67 one su Kopoc i Aipdc (glad). Autori su posumnjali da su ovo samo varijante jednog istog fragmenta, ali očigledno je da je Heraklit ponavljao i nastojao da ulije u glavu svoja načela, kao što jejasno iz drugih primera (up. B 32 i B 41 i videti Reinhardt, op. cit., str, 62, b. 1). Ovo se može pripisati karakteru njegovog proročkog jezika i dobro izražava njegov stav kao učitelja „onih koji spava- ju". Izgleda da reči Kopoc i Aipoc ukazuju isključivo na ljudsko iskustvo gladi i prezasićenosti, ali varijanta^pj/CT/ioauv// i Kopoc, u B 65 pokazuje da je reč o načelu čija je primena šira, O tuma- čenju oba fragmenta videti Gigon, op, cit, str. 49 (videti b. 10). Gigon ispravno razume da reči upućuju na načelo kosmičke univerzalnosti. Takode, ,,rat i mir" koji prethode „gladi i prezasi- ćenosti" (B 67) jasno imaju isti kosmički karakter, mada čovek prvo stiče iskustvo o njima. On ih, pre svega, razume iznutra. IV O Herakl. B 51 videti Gigon, op. cit., str. 23. V Herakl. B 8. Gigon, koji na osnovu B51 poriče da Heraklitova teorija harmonije ima bilo šta sa muzičkom harmonijom (videti op, cit„ str. 23), mora, naravno, B 8 smatrati sumnjivim (str. 25, 117) zato što se njegove reči o KaAAioTtj appovia (najlepša harmonija) očigledno odnose na muzičku harmoniju kao proizvod sukoba (eris), napona struna. Ali nije li ova podudarnost „borbe" i „harmonije" prirodno klasičan primer za Heraklita, koji je on, potom, proširio u simbol kosmičke univerzalnosti? Prema njemu, isto načelo sukoba i tenzije stvorilo je liru i luk, instrumente umetnosti i rata i mira. VI Arist. Eth. Eud. VIII. 1, 1235a25 (Herakl. A22), VII Gigon, op. cit„ str. 117, dovodi u pitanje autentičnost suprotnosti appev: 6t)Av (muško: žensko), koju Aristotel izričito pripisuje Heraklitu (Eth. Eud. VIII 1, 1235' 26-7). Gigonov dokaz nije sasvim jasan. On samo kaže (str. 117): ,,im
Rahmen der bisher dargestellten heraklitischen Le- hre lasst sich gerade appev: 6t]Av kaum unterbringen" (u okviru dosad prikazivanog heraklitov- skog učenja upravo appev: 6t)Av teško da se može smestiti). Aristotel, De gen. an. I. 18, 724b9, takođe daje sparivanje muškog i ženskog kao primer yeveoic el; evavricov (nastajanje iz suprotnosti). VIII Herakl. B 60. IX Videti K„ Reinhardt, Parrnenides, str. 169. i dalje, koji je, sledeći Šlajermahera i ostale, nepo- bitno dokazao (dokazi su upereni protiv Celera) da Heraklit nije anticipirao stoičku teoriju o eKnvpaoic sveta.
~
X
Anaksimandar (A 9) je učio da stvari nastaju procesom anoKptmt; apeirona; Anaksimen (A 5) je rekao da su nastale kroz nvKvwotq i uavwotq prvobitne supstancije, vazduha. XI U stvari, zato se može tvrditi da Heraldit nije imao razvijenu kosmologiju u smislu miletske škole, kao što Rajnhard primećuje, op. cit„ str. 173. Teofrast, u izvodu Diogena Laerćanina (IX.8), očigledno zna samo ono što uzima iz B 90 (nvpoq apot§r)v rd žrdvra /sve stvari su zamena za vatru/). Otuda je vatra bila Heraklitov oroi^eiov (element); da je on rd yivdpeva (stvari koje nastaju) izveo iz ovog načela pomoću ni>Kvwotq (zgušnjavanje) i apaiwotq (raz- redivanje) mora da je Teofrastovo sopstveno tumačenje i on mirno dodaje: oa
~
U Teognis 60, yvd>jiai su „norme" ili „standardi"; up. ibid. 693: neumerenost je uništila mnoge budalaste Ijude, jer teško je znati meru kada je prisutna sreća. yvii|ir| je upravo ovo yviBvai (iETpov (znati meru); prema tome (ibid. 1171) to je najbolji dar koji bogovi mogu da daju čov- eku zato što „poseduje (znanje o) granicama svega", Ove reči su očigledno samo parafraza Sol- onovog fr, 16 (Diehl), gde on kaže da je najteže videti nevidljivu meru „uviđavnosti" (yvu)poauvr|), koja ima granice (ndpaTa) svega. U -Paideia, i\ str. 452, b, 73, koristio sam ove paralele da pokažem da je Kliment Aleksandrijski morao grešiti pripisujući Yvu>|ioauvq u Sol- onovim redovima koji se odnose na boga, Solon je morao govoriti o ljudskom kvalitetu, ali onom koji je vrlo redak Može se dodati Teognid 895: yvii|ir|c oiifiev đjiEivov avr|p E)(EI auroc EV ai)T(i ov5" dyvcD|iocruvr|i;, Ktipv", 65uvr|p6T£pov (od uvidavnosti ništa bolje čovek nema sam po sebi niti od neuviđavnosti, Kirne, išta bolnije). Medutim, Heraklit kaže ono što prema Klimentu kaže Solon: da ljudska priroda uopšte ne poseduje yvd)pr) i da ga istinski ima jedino božanska priroda. C'ak je i odrastao ćovek vr|nio<; (nedorastao) uporeden s bogom (B 79). Božansko crotpov (Mudro) u stvari je TOVTUJV K£x
(B 31), korišćenu s obzi- rom na 9a \aaaa (more) i njegove promene. Isto tako, stalna uzajamna razmena (dvTajiotpf|) vatre i „svih stvari" (B 90) pretpostavlja ideju mere kojoj je ona podložna. XIX Videti b. 56. XX Teško da se može reći da je Heraklit, nazivajući i ne nazivajući svog boga imenom Zevsa, ,,uči- nio ustupak popularnoj religiji" (Gigon, op. cit„ str. 140). XXIAnaksimandar A15. Videti supra, str. 31, 33. Up. Gigonove primedbe na tekst o Herakl. B 41; međutim, mala je razlika da li tumačimo OTE/; eKv/Sepvtjoe (Dils) ili;; KvfiepvaTai (Bajvoter). O božanskom yvwp>] videti supra, b. 58. navra Sia navTaiv (sve kroz sve) je religijska formula koja se u sličnim oblicima javlja mnogo puta. XXII rd SE navra oiaKi(ei KEpavvoq (Herakl. B 64). oiaKi'feiv je aktivnost kormilara (od olaO; to je kao KvpEpvav, olaKa viopav itd„ što se često koristilo u figurativnom smislu aktivnosti mudrog vladara ili kralja. Vatra ili (u mitološkom jeziku) „munja" u B 64 zauzima mesto božanskog vladara. XXIII Mora da se zapamti da je u iskustvu Grka zakon uglavnom bio delo jednog čoveka, zakonodav- ca, koji je vrsta otelovljenja najviše Ijudske mudrosti. U svojim Zakonima (645b) mudrost zako- nodavca Platon izvodi iz Aoyoc, koji naziva božanskim. Ako ovo imamo na umu, Iakše je razu- meti Heraklitovu misao u izreci vopot; Kai jSovAt] nEidEodai ćvćc (B 33). To ne znači tiraniju u Prometejevom smislu, koji Zevsa (Esh. Prom. 186) naziva Tpa^vc, Kai nap' eavm TO SiKaiov e^otv (grub i koji za sebe pravdu drži). VIII Empedokle
I Lucr. De rerutn nat. I 716 f. II Eduard Zeller, Philosophie der Grieehen, I, str. 1001 (šesto izdanje). III Videti Hermann Diels, „tfber die Gedichte des Empedokles", Ber. Berl. Ak. 1898, str. 396. i da- Ije; Jean Bidez, IV V
La biographie d'Empedocle (Ghent, 1894). Ettore Bignone, Etnpedocle (Turin, 1916). Videti prvo poglavlje njegove knjige, „Considerazio- ni generali". Posebnim predstavnikom sicilijanske kulture Empedokla smatra Platon (videti Sof. 242d), koji o njegovoj poemi i
filozofiji govori kao o „muzama Sicilije" Slično ga Lukrecije, loc. cit„ slavi kao najvišu vrednost sicilijanskog tla (up. i. 726-30). VI Videti supra, str. 53. VII Videti Pindar, Ol. II 62 f. (Up. supra, str. 76-77) VIII O orfičkim zlatnim pločama u grobovima južne Italije (Petelija, Turija), videti supra, str. 60. IX Arist. Poet I 1447b19.
~
X
U svojoj knjizi Opesnicima Aristotel naziva Empedokla „homerovskim" zbog njegovog jeztka i hvaii obilje njegovih metafora i drugih pesničkih izuma (fr. 70, Rose). On ga naziva pronala- začem retorike (fr. 65), XI Videti supra, str. 53. XII Emp. B 3 (bivše 4). XIII Ibid. B 3 (4), 5. Dakle, evaepiij sam preveo sa „strahopoštovanje" ili „poštovanje" a ne „svetost" (Barnet), videti b. 20. XIV Ibid, B 3 (4), 4: wv depic eariv eipijpepiotaiv aKoveiv. XV Parm. B 1, 16 f. XVI tbid.BS. XVII Ibid. B 7, 2 i dalje (ranije B 1, 34 i dalje). XVIII Ibid. B 1, 27. XIX Videti supra, str. 24-25. XX Reči (Emp. B 3/4/, 1) ,,S jezika skrenite moga, o bogovi, Iudosti tih Ijudi" moraju se odnositi na neku smeliju vrstu spekulacije. Barnet, op. cit., sugeriše da je on mislio na Parmenida. Up. Emp. B 3 (4), 5, nepne nap Evoefiiijc; e\aovq evfjviov appa (te od Pobožnosti krenuv lakouzda vodi mi kola), gde on svoj sopstveni stav opisuje kao „poštovanje", Šta je ovo evoefiit] jasno je pokazano prethodnim redom (navedenim u b. 14). Tu Empedokle moli Muzu da mu omogući da „čuje soj što jednodnevni sme". Drugim rečima, ovo poštovanje se manifestuje u njegovom svesnom samoograničenju. Ono je suprotstavljeno ludosti onih koji se „diče da su otkrili celo". Up. Emp. B 2, 6. XXI Emp. B 3 (4), 6-8 (prev. Marijanca Pakiž: Dž. Barnet, Rana grčka filozofija, Beograd, 2004,246). XXII Goethe, Vermiichtnis. vv. 19-21 (Samtliche Werke, Bd. 2 IJubilaums ~ Ausgabe/, str. 245). XXIII Emp, B 3 (4), 9 f. Empedokle želi da verujemo našim čulima, mada samo u onoj meri u kojoj nam daju jasna uputstva. XXIV Videti raspravu o prethodnim redovima, ibid. B 3 (4), 1-8. XXV Ibid. B3(4), 10-13. XXVI Parm. B 7,4 - B 8, 1 (ranije B 1, 34-6). XXVII Ibid. B 8, 12 i dalje. XXVIII Emp. B 8, B 9. XXIX Up. Arist. Fiz. 1.4,187»20 (Anaksimandar A 16). XXX Videti Simpl. Phys. 24, 26 i dalje i 149, 32 (Anaksimen A 5). XXXI Arist. Metaf. A 3,984a8 i dalje. (Emp. A 28). Up. takode sledeće svedočanstvo u Diels, Vorsokra- tiker. XXXII Emp.Bll. XXXIII Ibid, B 12: EK TE yap ovSap' iovroc aptj^avdv eori yEveodai rni r " iov i(anoXiodai avijvvaTOv Kai anvorov. Smisao ovih redova je parmenidovski. Reči avijvvorov i anvorov uzete su iz Parm. B 2 (ranije 4), 7 (gde je napisano dvuorov) i B 8, 21. XXXIV Emp. B 6. Ono što je Aristotel kasnije nazvao Empedoklovim elementima (orot^Ela), on sam je zvao „korenima svih stvari" (pt(wuara ntxvrwv). XXXV Prvi korak u ovom smeru napravile su posthesiodovske teogonije iz šestog veka sa svojom po- jačanom težnjom da alegorijska božanstva, koja jasno simbolizuju fizička načela, zamene stari- je olimpijske i preolimpijske bogove Hesiodove Teogonije; videti supra, str. 53-65.
XXXVI Empedokle ih, B 17, 13, naziva „uvek nepokretnim" i „nepokretnim u krugu postojanja" (up. B 26,12). One nastaju i propadaju ukoliko se ujedine i dovedu do nastajanja stvari i, delom, do njihovog propadanja; ali sve dok ne prestaju da se menjaju, oni su večni i ostaju nepokretni u ciklusu. Predmet celog ovog paragrafa može biti dopunjen svečanim ponavljanjem prvih redo- va, B 17, 1-2, u B 17, 16-17 (u B 17, 18 Empedokle izričito imenuje vatru, vodu, zemlju i vazduh). Srednji i muški oblici koriste se promiscue kroz ceo odeljak: 6, aXXaoovra; 7, ovvepxppeva; 8, cpopevpeva, itd. (scil. elementi); ali i 13 (up. takođe B 26, 12), ravTt] S' a'tev iaotv txKivt]roi (!) Kara KVKXOV (scil. 8eoi) (tako su oni uvek nepokretni po krugu [tj. bogovi]). Ipak, elementi i bogovi su isti za Empedokla. Nije potrebno reći da on iov i aKivtjrov koristi svesno kao kategorije parmenidovske misli (up„ Parm. B8, 26), Simplikije (Phys. 1124-5) razume da se reč aKivt]rot (Emp. B 17,13 i 26,12) odnosi na večitu istost promene (perapoAtj) a ne na same elemente, medutim up„ takode Emp. 35,14: prethodno besmrtni elementi postaju smrtni kada se spoje i oblikuju prirodne stvari. XXXVII ~Videti Parm. B 8, 6, dfiou nav ,ev,avvexć<; (skupa sve, jedno, neprekidno); B 8, 38, ouAov (celo); B 8, 42 f., rereAeofićvov, navroOev 'ioov (završeno, odsvuda isto). XXXVIII Emp. B 17, 7-8, 19-20; B 18-B 22, B 26. Umesto
/ (Ljubav) ona se takođe naziva iAon/c (Ljubav) ili Iropy>/ (Ljubav). Druga reč za 0iAi>/ je Djdoouvij (Naslada). Reč NeiKoq (Zavada) varirana je sa "Epic (Svada), Kdroc; (Srdnja). Videti b. 39. XXXIX Videti 'AifpoSirtf, Emp. B 17,24; B 22,5; B 22, 5; B 66; B 71, 23; B 86-B 87. Ona se naziva Ki>np- iC (kiparska Afrodita) B 73; B 75; B 95; B 98, 3. Bogovi Grka su bili ponosni na mnoga imena (noAviovvpia) kojima su prizivani. Prema tome, svojim osnovnim bogovima Empedokle daje više nego jedno ime. XL Videti supra, str. 20. I Ljubav i iVlržnja kod Empedokla su predstave uzete iz Hesiodove Teogo- nije (224-5), gde se one zovu ®(Aon/c i "Epiq. Medutim, obe su jako individualizovane. XLI Empedoklova ideja o Afroditi inspirisala je poznatu himnu Veneri u prologu prve knjige Lukre- cijeve De rerum natura (1-43). T'u se Venera više ne pojavljuje kao boginja koja je uopšteno obožavana pod ovim imenom, nego kao svemočna stvaralačka sila koja prožima prirodu i oži- vljava sva njena bića. Na empedoklovski način, ona je suprotstavljena Marsu, bogu rata i suko- ba i uzrok je mira i sloge širom sveta (up. I, 31 f.). Empedoklovu ideju o ovoj božanskoj sili prirode, kojoj on daje ime Afrodita i koja poseduje kvalitete Hesiodovog kosmogonijskog Ero- sa, izgleda da su inspirisali stariji grčki pesnici. Hesiodovski Eros je preživeo i u filozofskim i u orfičkim kosmogonijskim poemama. U Esh, Danaide, fr. 44, Nauck (Ath. XIII. 600 b), Afrodita se prvi put pojavljuje umesto Erosa i u dugom govoru otkriva moć Ijubavi (tj. sebe) kao svepro- žimajuću prirodnu silu koju nekoliko decenija kasnije nalazimo kod Empedokla. Uzimajući Afroditu kao svoje božanstvo stvaranja, Empedokle ne samo da racionalizuje mit nego, takođe, deifikuje prirodu i čini da misterija života trijumfuje nad „beživotnom" materijom. XLII Videti Emp. B 17; B 20, 2-5; B 22; B 26, gde Aristotel (F/z. VIII 1, 250 b2S i 252s8) smatra da su Philia i Neikos skloni Kparćovoi, a nisu elementi, kao što misli Dils, Videti takode Simplikije (Phys. 1183,25), koga Dils pogrešno navodi u prilog svog sopstvenog gledišta (četvrto izdanje, str. 236). Kod Kranca se, u petom izdanju Diels, Vorsokratiker, reči odnose na oboje, kao u slučaju B 17, 27 (gde se kod Dilsa Empedoklove reči odnose samo na četiri elementa), Videti b. 48. XLIII Emp. B 17, 21. Ovde on govori o Ljubavi, ali isto važi i za Mržnju. XLIV Ibid. B 17, 27-9. XLV Ibid. B 20. XLVI Ibid. B 22. XLVII Ibid. B 23. „Dugovečni bogovi" se pojavljuju u B 23, 8, kao i B 21, 12. XLVIII Ibid. B 17, 27. Istina je da se u prethodnim redovima plural srednjeg roda (Si\a roiv i ćv roioiv, B17, 19-20) odnosi na četiri elementa-boga i pominjanje ip/Adn/c primorava autora da o njoj govori u ženskom rodu, Ali onda on uključuje četiri elementa-boga i par Neikos i Philia u B 17, 27 govoreći o raura navra. (Kod Kranca se, u petom izdanju Diels, Vorsokratiker, raura odno- si i na elemente i na Ljubav i Mržnju, dok je Dils razumeo samo četiri elementa.) XLIX Emp. B 27 (prevedeno s grčkog). L Ibid. B 27,4, lipaipoc, KUKAorepijc,. LI Parm. B 8,43, CVKVKAOV oKai naunav aneipiov (nego je upravo odasvud jednak [sebi] i sasvim beskrajan). Up. Parm. B 8, 44 i naročito B 8, 49, ol yixp navrodev loov (jer sebi odsvuda isto). Stoga P. Maas dopunjava ćof u lakunu u Emp. B 28 (erjv, Diels). LIV Određujući svoje biće (ćdv) beskonačnim kao Anaksimandrov apeiron, Empedokle možda sle- di mlađu elejsku školu, jer konačno Parmenidovo biće Melis sa Samosa je protumačio na isti način. On je pisao verovatno nekoliko godina pre nego što je Empedokle sastavio svoju poemu O prirodi. LV ~Simpl. Phys. 1124, 1, izričito tvrdi da Empedokle (B 31) naziva sferu bogom. LVI Emp. B 27,4 (up. B 28,2), Zipaipoq KVK.AoTspi]c; povit; n£ptt]y£i yaia>v. U Empedoklovim stereo- tipnim izrazima povit; n£ptt]yEt yaiwv (radujući se okolišnoj samoći), kojima se naglašava bo- žanska ličnost sfere, svesno se podražavaju Homerovi izrazi, poput KvSei yaiwv (radujući se slavi). LVII Videti Simpl. Phys. 1183, 28 (Eudeem, fr. 71, Spengel): EvSi]poq SE ri]v aKtvijoiav EV TI} Ttjq 0iAiaq EniKpaTcia Karn TOV Ztpaipov eKSe^erat (Eudem pak prihvata nepokretnost u prevlasti Ljubavi unutar Sfairosa). LVIII Tirtej, fr. 1, 15 Diehl. Barnet poriče mogućnost da reč povit] može značiti „mirovanje" i poput Dilsa razumeje kao „usamljenost". (Burnet, Early Greek Phiiosophy, četvrto izdanje, str. 210, b. 3) LIX Ksenofan (B 26) o svom bogu kaže, aei S' ćv Tai>Tw pipvei Kivoiipevoc, ovSevJovSe peTep^eodai piv enmpETtEi UAAOTE aAAt] (A uvek ostaje u istom mestu i ne krećući se, | ne dolikuje mu da ide sad ovde sad drugde). Up. Parm. B 8, 29, o istinskom biću: Tavrov r' EV TAVTW TE pivov Kad' eavTO Te KeiTai\xovTwc; epneSov avdi pevei (isto i u istom ostajući ono u sebi počiva | i tako postojano na mestu ostaje). LX Videti supra, b. 36. LXI Videti Hipel. Ref. VII 29, str. 247, 34; SimpL Phys. 1124, 1.
LXII
Emp. B 29 (prevedeno s grčkog). Up. Ksenof. B 23, 2 ome Sepac dvtjToioiv opoiioq OVTE votjua (ni izgled ni misao smrtnicima nalik). Za predikat sfere navTodev hoq eavTW (odasvud jednak samome sebi) (videti takode b. 53), ponovo nalazimo model u Parmenid B 8, 49, ol yap navTodev toov (jer sebi odsvuda isto), gde je oi jednako eavTW (Burnet, op. cit., str. 176,49, po- grešno to shvata kao odnosnu a ne refleksivnu zamenicu). Up. takode Parm. B 8, 57 EWVTW navrooE TWVTOV (sebi odasvud istovetan). LXIII Emp. B 30. LXIV Ibid, B 35. LXV Herakl. B 53. Videti supra, str. 101-102. LXVI Videti opis sukoba u Emp. B 17, 8 i B 26, 6, NEIKEO^ E^DEI (mržnjom Zavade); B 17, 19, NEIKOC; ovAopEvov (Zavada pogubna); B 115, 14, NEIKEI paivopEvat (Zavadi pomamnoj); B20, 4, KaKtjoi... 'EpiSeooi (zlim silama... Svade). Up. B 22, 8: Zavada čuva stvari medusobno odvojene i nepoznate jedne drugima Kai paAa Avypa (i veoma jadne). Pridev Avypoq je kod Homera uobičajen epitet za „propast" (oAsflpoc). LXVII Videtiibid. B 15, 9-11, LXVIII O Zavadi videti ibid, B 115, 4 i 14; o carstvu Ljubavi videti B 128, 3. LXIX Ibid. B 36,1. LXX Ibid. B 112. LXXI O Empedoklovim medicinskim teorijama raspravlja M. Wellmann, Die Fragmente der Sike- lischen Arzte (Berlin, 1901), str. 15, 21, 23, 35 f„ 45,49, 69 f., 104 f. Tradiciju o Empedoklu kao lekaru \ideti u Emp. A 1, §58, 60 f., 69; A 2-A 3. Up. takođe Hipp. De vet. med. 20 o njegovom uticaju na savremenu medicinu. LXXII O Empedoklovoj političkoj aktivnosti videti Aristotelove izveštaje (fr. 66, Rose) u Diog. L. VIII. 63 i istoričara Timeja, ibid. 64 f. (Emp. A 1). LXXIII Emp. B 12, 4. Timej ukazuje na ovaj odeljak kada (u knjigama XI i XII) primećuje upadljiv kontrast između Empedoklove političke vere u jednakost i njegovog preuveličanog mišljenja o sebi samom u njegovim poemama. Videti Diog. L. VIII 66, Emp. A 1. LXXIV Ibid, B 113. LXXV Ibid. B 114. LXXVI Ibid. B 114,2-3. Pojam nioric potiče iz Parmenidove poeme (B 1,30; B 8,50). Up„ Empedoklovu poemu Oprirodi B 3 (4), 10 i 13; B 4 (5), 1-2; B 71, 1. LXXVII One su vidljive jedino umom, a ne očima; videti ibid. B 17, 21. LXXVIII Ibid. B 115 (prevedeno s grčkog). LXXIX Hes. Poslovi i datii, 121 f. Medutim, Hesiodovi demoni su prethodna generacija blaženih ljudi koji su živeli na zemlji u zlatnom dobu. LXXX Emp. B 136 (prevedeno s grčkog). LXXXI Sekst. Emp. IX 127. LXXXII Ksenof. B 7. LXXXIII Emp. B 137 (prev. M. Pakiž, loc, cit„ str, 268). LXXXIV ~Ibid. B 126. LXXXV Ibid. B 127 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 266). LXXXVI Ibid. B 115, 13-14 (prevedeno s grčkog). LXXXVII Ibid. B 115,6-8. LXXXVIII Ibid. B 117 (prevedeno s grčkog). LXXXIX Ibid. B 109, 10, gde se kaže da sve poseduje svest i učestvuje u mišljenju. XC Ibid, B 119, XCI Ibid, B 118. Ono što izražavaju reči artjc \eipcbv (livada nesreče) (ibid. B 121,4) verovatno je zemlja a ne podzemni svet. Videti Erwin Rohde, Psyche, I (sedmo i osmo izd.), str. 178, no. 1, nasuprot Ernst Maass, Orpheus (Munich, 1895), str. 113. XCII Emp. B 120. XCIII Ibid. B 115,9-12. XCIV Ibid. B 121, 1 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 265). XCV Verg, Eneida VI 273 f. XCVI U epskoj tradiciji u Had nije odlazio samo Odisej (Od. XI), nego i Herkul, 'Tezej i Pirit. Stara poema zvana Nostoi takođe sadrži nekiju. Videti E. Rohde, Psyche, I, str. 302, b. 2. U kasnijim vekovima pojavila se orfička poema pod nazivom Karafiaoi<; £i'c 'AiSov (Silazak u Had), ali nije verovatno da joj je poreklo pre Empedokla. Izgleda da je nastala tokom helenističkog doba. Eduard Norden je, u uvodu u svoju Vergils Aeneis Buch VI, dokazao da je Vergilije, kao model za svoju Karafiaoic,, sledio poemu ove vrste. XCVII Emp. B 122 (prev, M. Pakiž, loc. cit„ str. 265). Postoji drugi fragment koji sadrži sličan spisak parova deifikovanih fizičkih i duhovnih entiteta u B 123. On obogačuje sliku teogonijskog ka- raktera Empedoklove poezije i njegovih misli. XCVIII Ibid. B 115, 14. XCIX Ibid. B 124 (prev. M. Pakiž, loc. cit, str. 266-267). C Ibid. B 128 (prev. M. Pakiž, loc. cit„ str. 266-267). CI Ibid. B 128 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 267). CII Ibid B 130 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 267). CIII Ibid. B 129 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 267). CIV Videti pravilo koje zabranjuje jedenje boba, ibid. B 141. CV Ibid. B 2 (prev. M. Pakiž, loc. cit., str. 246). O čovekovom ograničenom iskustvu videti takođe B 39, 3. CVI Ibid. B 129, 6. CVII Ibid. B 115, 13 f. Up. B 124. CVIII Videti supra, str. 65. u vezi s onim što smo rekli o položaju alegorijske teogonijske poezije posle Hesiodovog vremena i njenom odnosu prema jonskoj filozofiji prirode. IX Teleološki rnislioci: Anaksagora i Diogen
I II
Diog. L. II. 7 (Anaksag. A 1). Ta svest o životu (/3/oc) koji vodi izražena je u drugoj anegdoti, Diog. L. II. 10. Kada je upitan zašto se rodio, Anaksagora je odgovorio: ,,Da bih proučavao (dmpia) sunce, mesec i nebo." Ta priča se odnosi i na Pitagoru. III Plat. Apol. 26 d (Anaksag. A 35). IV Videti Plin. N. H. II. 149; Plut. Lys. 12 (obaveštenje Plutarh dobija od Daimaha, Llepi evoefieiac;) i ostale kasnije antičke autore koje navodi Dils (Anaksag. A 11-A 12). V O suncu kao usijanom kamenu, videti Diog. L. II. 8 (Anaksag. A 1); o meteoritu u Egospota- mu, videti odeljke navedene u b. 4. VI O toj empirijskoj tendenciji, videti T. Gomperz, Greek Thinkers, I, str. 307-15; Paideia, III, str. 17; Hugo Berger, Geschichte der wissenschaft\ichen Erdkunde der Griechen (Leipzig, 1903), str. 51. VII O konstruktivnom duhu ranog grčkog istraživanja (ioropitj), videti Paideia, I2, str. 157. VIII Klasični predstavnici ovog metodskog stanovišta u grčkoj medicini su hipokratovski autori spisa O drevnoj medicini i prve tri bnjige'EmSijpiai. Videti Paideia, III, str. 17-19. i T. Gomperz, op. cit. I, str. 310. i dalje. IX ~Anaksagorin metodski princip formulisan jeuB21a:oi//ic yap rwv aSijXwv ra (paivdpeva (poja- vne stvari su gledanje nevidljivih stvari), Dakie, njegova teorija o homeomerijama nije zasnov- ana na pukoj spekulaciji, nego na posmatranju izvesnih fenomena. Nagoveštaj metodskog pol- azišta Anaksagorine fizike prepoznajemo u fragmentu B 10. Tu vidimo da se on čudio kako iz istog semena mogu da se razviju najraznovrsniji delovi organskog tela (kao što su kosa, nokti, vene, arterije, tetive i kosti) ukoliko ove supstancije od početka nisu bile sadržane u semenu. Naravno, Anaksagora je pokušao da potkrepi svoj zaključak posmatranjima boja ili onima iz mehanike. Ali, to da je u svom istraživanju pošao od problema ishrane i razvoja organskih tela potvrđuje Simpl. ad Arist, Phys. III. 4, 203a 19 i dalje (Anaksag. A 45). Simplikije kaže da je na Anaksagoru uticalo razmatranje fenomena Tpoiptj. Up. takode Anaksag. A 46. X Videti „Hippocrat", O drevnoj medicini, 20. XI Videti supra, str. 93. XII Videti Emped. B 8, Anaksag. B 17. Obojica se slažu u tome da reči za nastajanje i propadanje ne bi trebalo koristiti u njihovom strogom smislu, jer ono što se događa u stvarnosti samo je proces spajanja i razdvajanja izvesnih osnovnih elemenata. Očigledno je da je ova ideja uticala na Euripidov hor u izgubljenoj drami Hrisip (fr. 839 Nauck), dvtjoKei S" ovSev rwv yiyvopevwv (ne umire ništa od onog što se rađa), Videti takode Anaksag, A 43, XIII Alkmeon B 4. On, kao i Parm. B 16, 1, koristi termin Kpaoic, Empedokle često govori o Kpaotc ali i o fi/fic. Izgleda da Anaksagora radije koristi i piyvvo8ai. Oštro razlikovanje obe reči, koje kasnije nalazimo u stoičkoj filozofiji, izgleda da se ipak nije javljalo kod autora iz petog veka. XIV U hipokratovskim spisima pojam mešanja je dominantan i odatle se njegova upotreba proširi- la i na sva ostala područja grčke misli: teoriju obrazovanja, države, duše itd. XV O opštim karakteristikama tog uticaja, videti moju knjigu Paideia, III, str. 5. i dalje. XVI„Hippokrat", O svetoj bolesti, c. 1. Ova tradicionalna upotreba reči iepi) vovooc (sveta bolest) morala je postati problem za lekare, koji su stekli znanje u školi jonske filozofije prirode, jer u njoj je sinonimna reč „božansko" (8eiov) stekla drukčije značenje („prirodna uzročnost"), koje smo istraživali u ovoj knjizi. Videti sarkastičnu karakterizaciju vračeva i šarlatana koji umišlja- ju da izvesnim religijskim odbredima mogu da izleče „svetu bolest", op„ cit„, c. 2. XVII Herod. III. 33. Kambisova bolest se, prema Herodotu, razvila postepeno: mada je on od mlado- sti imao ovu sklonost ka epilepsiji, njeni napadi su povezani sa zločinima koje je počinio i prate njegova zla dela poput božanske Nemeze; videti III, 30, posle ubish'a Egipčanina Apisa, gde Herodot izričito tvrdi da je post hoc bilo propter hoc. S druge strane, u III. 33 izgleda da se He- rodot drži modernijeg gledišta po kojem je patološka sklonost njegovog tela uslovila slične slabosti Kambisovog uma. XVIII O Hesiodovoj ideji božanske odmazde, videti moj rad „Solons Eunomie" (Ber. Berl. Ak., 1926), str. 77 f. Međutim, nije lako napraviti oštru razliku između teoloških i fizičkih aspekata u Hero- dotovom objašnjenju Kambisove bolesti; videti b. 17. Čak su i jonski filozofi prirode uzročnost u prirodi, uključujuči prirodu ljudskog tela, tumačili kao vrstu prirodne odmazde. Videti moju knjigu Paideia, I2, str„ 161, 182. O hipokratovskim spisima, up„ Paideia, III str. 6. i dalje, Sam Herodot često pojmu vepeoi c, T/OTC itd., daje ovu širu primenu, koja nemesis čini vrstom prirod- ne uzročnosti i naknade, O ovom problemu, uopšteno, videti K. Pagel, Die Bedeutung des aitio- logischen Momentes bei Herodot (Berlin diss., 1927) i kritiku E Helmana u Herodots Kroisos-Lo- gos (Neue philol. Untersuch., izd. W. jaeger, tom IX, 1934), str. 7. XIX „Hippokrat", O svetoj bolesti, c. 21. Up. c, 1, Istina je, takode, da hipokratovski pisci često govo- re o bolesti terminima remečenja božanske ravnoteže sila prirode, ali u bolesti oni ne vide Tipwpitj (kazna, osveta, ali i pomoč), U vezi sa izlečenjem bolesti oni pre koriste termine Tifiwpeiv (pomoč, ali i kazniti, osvetiti): ili fiotjdeiv (pomoći) pomoću kojih lekar pokušava da uspostavi poremećenu ravnotežu. Videti Paideia, III, str. 6. i b. 11. Pojmovi greha i kazne pot- puno su odsutni u ovoj ideji StKt] i r/o/c u prirodi. XX Videti supra, str. 31, 33, itd. XXI Videti supra, str. 132 i b. 12. Up, Arist. Fiz. I. 4, 187*26 i dalje (Anaksag. A 52). XXII Anaksag. B 1. XXIII O razdvajanju (anoKpiveodai), videti ibid. B 2, B 4, B 7, B 9, B 12, B 16. XXIV Ibid. B 12 (poslednja rečenica). XXV Videti b. 9. XXVI ~Videti ibid. B 10. XXVII Činjenicu kao što je ova proučavao je Piaton, Fedon 97 b i Arist. Metaf. A 3, 984b15 (Anaksag, A 47, A 58). XXVIIIVideti supra, str. 110. XXIX Anaksag. B 11. XXX Videti supra, str, 134. XXXI Ibid. B 12,fin.; up_ B 11: ev navri navroc, poipa eveori nXijv VOVJOTIV oioi Se Kai vovc evi (u svemu deo svega je sadržan osim uma, a u nekima je i um)„ XXXII ibid. B 12, init.: rd pev a\Xa navroc uoipav pere^ei.voi">q Se ... pepeiKTai ovSevi xpi/paTi,aXXa ftovoc ciurdc en' ŠCOVTOO eom' (u ostaiim stvarima učestvuje deo svake stvari, a um je nepomešan ni s jednom stvari, nego je sam on kroz sebe). Očigledno je da ideja sadržana u B 11 da vot>c postoji u nekim stvarima (videti b. 31) ne protivreči ovom iskazu. Čak i u njima vouc nije „pomešan". Anaksagora ovo zaključuje iz činjenice da voOc može da se nade jedino u nekim stvarima. Sve druge stvari su pomešane sa svim drugim,
XXXIII Ibid. B 12. XXXIV Dils je
aneipov preveo sa unendlich (beskrajan). K. Deichgraeber, Philologus, LXXXVIII, str. 348, odbacuje ovo tumačenje zato što misli da ono ne odgovara strogo antitezi. Ako su „druge stvari" pomešane jedna s drugom, nus mora biti nepomešan. Dajhgreber shvata aneipov u ovom neuobičajeno figurativnom smislu (=netpav e^ov ovSevoc). On upoređuje sofistu Antifo- na (B 10) koji o bogu kaže: oiiSevoc, Sehat ovSe npoaSE^erai ovSevoc, Tt,aXX' anetpoc, mi aSei/Toq. Ovde je antiteza slična i novo tumačenje na prvi pogled izgleda sasvim verovatno. Anaksagora je očigledno želeo da svom nusu pripiše predikat koji je u teološkim spekulacijama ostalih presokratovaca pripadao jedino bogu. Dajhgreber na ovo ukazuje vrlo uverljivo. Pitanje je jedino nije li ovo argument koji takođe može da se upotrebi u korist anetpoc = beskonačan. Sasvim nezavisno od činjenice što Anaksagora u drugim odeljcima (videti A 43, A 45, A 50, B 1, B 2, B 4) koristi reč isključivo u ovom smislu, nju su njegovi filozofski prethodnici uvek koristili u vezi sa božanskim principom univerzuma (videti supra, str„ 30. i dalje) (ništa mu ne treba niti prima od ikog išta, već je neograničen i nenužden). O ovom predikatu Aristotel u svojoj teologiji (Metaf. A 7,1073a5 i dalje) raspravlja u smislu „beskonačan" i to očigledno ne čini zato što ga sam dopušta, nego zato što mu tradicija grčke filozofske teologije nudi ovu kategoriju kao jedan od osnovnih predikata božanskog, kao anadec, dvaXXoio>Tov itd. Osim toga, Dajh- greberov argument da nam, ako je artetpov ekvivalentan „beskonačnom", to ne daje potrebnu logičku antitezu prethodnim rečima (rd pev aXXa nvroq poipav UETE^EI) i da, prema tome, arteipov mora značiti „nepomešan, nerazblažen", nije neranjivjer ni sledeće reči Kai avroKparec ne prenose ovu ideju o „nepomešanom", koja je dodanajedino trećim predikatom Kai pifiEtKTai OVSEV'I xpijftaTt. Niti je moguće, niti nužno učiniti da sva tri predikata kažu istu stvar, da je nus nepomešan, niti bi takav tautološki jezik trebalo očekivati u teološkom zasnivanju kao što je ovo. Analogija drugih odeljaka iste vrste pre bi bila u korist nabrajanja različitih predikata boga medu kojima bi, u Anaksagorinoj teologiji nusa, predikat „nepomešan" prirodno dobio istak- nuto mesto - bar treće. Kombinacija aneipoc i aSer/TOC kao božjih predikata u paralelnim odeljcima iz Antifona koje navodi Dajhgreber (videti supra) dopušta isto tumačenje. Predikat aSa/TOc;, koji Antifon posebno naglašava, direktno sledi iz božje beskonačnosti, jer jedino njemu, koji u svoju sopstvenu prirodu uključuje sve što postoji, nije potrebno ništa drugo. XXXV Videti Dajhgreberov članak naveden u b. 34. XXXVI Videti supra, str. 33. XXXVII Videti primere navedene supra, str. 33,4S, 86, 99, 116, 139. XXXVIII O stilskoj formi teologije presokratovskih mislilaca, videti supra, str. 168. i primedbe Dajhgrebera, loc. cit„ XXXIX Videti supra, str„ 46. XL O Anaksimenu vidi supra, str. 37. Izgleda da je on izabrao vazduh kao svoj prvi princip iz oba razloga, fizičkog i teološkog. XLI Emp. B 134 (prevedeno s grčkog). XLII Herakl. B 108 (prevedeno s grčkog). XLIII Ovo je bila ideja vrhovnog načela univerzuma koju su jonski filozofi prirode imali na umu od početka i koja je izvedena iz bogu slične prirode tog racionalnog načela. Primenjena na Anak- sagorin nus, moralo je izgledati da je ova ideja dobila nov život i odredeniji oblik. XLIV ~Anaksag. B 12: Kai av £Kw\vev aiirov rd ovfifi£fiaypEva,wor£ ftijSEVćc xptjpamC Kpardv 6p~ oiwc, w<; Kai povov iovTa iip' iavrov.eoTi yap \£mdTaTov TE navrwv XP'H>aTwv Kai KadapwTaTov,Kai yvwptjv y£ riEpi navTdc, naoav io^Ei Kai 'to^vei fiiyioTov Kai doa y£ fv^ijv e^et Kai m p£it,w Kai rd i\doow,navrwv vovc KpaTEi. (A sprečile bi ga smešane stvari, tako da ne bi vladao nijednom stvari kao
kada je sam kroz sebe. On je naime ono i najfinije od svih stvari i najčistije, a poseduje potpuno znanje o svemu i ima najveću moć; i onima što imaju život-dušu, i većima i manjima, svima vlada um.) XLV Ibid, B 12: Kai r//c n£pixwpijoioc rfjc ovvnaotjc vovc iKpaTtjO£v,wOTE n£pixwpfjoai TI'JV apx>jv, (i svekolikim obrtanjem vladao je um, tako da je obrtanju dao početak.) O poredenju s mo- dernim astronomima, videti T. Gomperz, Greek Thinkers, str. 217. i dalje. XLVI O inteligenciji nusa, videti Anaksag. B 12: nai yvwjttjv ye nepi navroc, naoav io^et Kai 'io^vei piyiorov (scil. vouc;) (a poseduje potpuno znanje o svemu i ima najveću moć [um]); o njego- vom uticaju na život kosmosa, up. drugi deo B 12. O planiranju nusa, videti naročito reči navra eyvw vovc (sve je saznao um). XLVII O Ksenofontovim Memorabilia i Diogenu iz Apolonije, videti itifra, str, 199. XLVIII Videti supra, b. 27. XLIX Anaksag. B 12 (pri kraju). L Up. slično razmatranje u Ksen. Metn. I. 4, 8 i 17. LI O ideji „svrhe" života (rćAoc) i njenom poreklu iz Sokratovog etičkog istraživanja prirode do- bra (dya8ov), videti moju knjigu Paideia, II, str. 68. i dalje, 120, LII Ovo kritikuju Platonov Sokrat u Fedonu, 97b, Arist. Metaf. A4,985a18 i Eudem, fr. 21, Spengel; videti Anaksag. A 17. LIII Izvesne karakteristike Diogenove filozofije prirode, naročito njegova prirodna teologija, u ko- joj je njegov kosmički princip vazduh proglašen bogom koji vlada univerzumom, ismejane su u Aristofanovoj komediji, što su pokazali moderni autori; videti H, Diels u Ber. Berl. Ak„ 1891. Videti takode komičnu aluziju na Diogenovu teologiju u Filemon fr. 91, Kock. Tu se bog va- zduh lično pojavljuje i svoju božansku prirodu dokazuje svojom sveprisutnošću. LIV Sličnu težnju ka filozofskoj spekulaciji nalazimo kod nekih od najvećih naučnika našeg doba kao što su Maks Plank, Albert Ajnštajn, Oto Šredinger, Svante Arhenije i drugi. LV Diog. B 2. LVI Ibid. A 5, A 7, A 8, A 9. Up. B 5. LVII Ibid. B 3 (prevedeno s grčkog). LVIII Ibid. B 3: oit yap av ,(ptjoiv,oJov TE tjv OVTW SESaodai &VEV VOIJOIOC:,WOTE ndvTwv fiirpa e^etv (jer ne bi, kaže on, bilo ni mogućno takvo raspodeljivanje bez umnosti, tako da svih stvari imaju mere). Kriterijumi za prisustvo stvaralačkog uma u univerzumu su mera i savršenstvo (pirpa s^Etv [imati mere] i SiaKEtodat Ka\hom [rasporediti najlepše]). LIX Diog, B 5. Primetimo, kao u Anaksagorinoj teologiji nusa, stilski oblik Diogenovog iskaza o prvom načelu: Kai iino TOVTOV navTac; Kai Kvfiepvaodai Kai navTwv KpaTeiv
avTo ydp poi TOVTO 6eoq SOKEI Eivai
Ka't ini nav dtpi^dai
Kai navra StaTidivat Kai ev navr't iveivat, Kai SOTIV ovSi EV o TI pij FIETI^ET TOVTOV
(grčki navod - ,,i da ovaj... koja nema deo njega,, - preveden gore) Oblik u koiem su rasporedeni božanski predikati (SIKW\OV i TpiKw\ov), u kojem svi počinju oblicima reči nac, jeste typos himne. Predikati Diogenovog boga slede obrazac ranjih presokra- tovskih mislilaca; videti supra, str. 168. i dalje, gde dajem komparativnu analizu ovog oblika te- ološke misli. Videti Dajhgreber, loc. cit., str. 354. Up. Euripidovo podražavanje ove teologije u Hekabinoj molitvi upućenoj vazduhu, Troad. 884: ,,T'i, koji držiš zemlju, na njoj stoluješ, tko god si, umu nedokučljiv Zeuse ti, da, bio sila prirode il' ljudski duh, ja molim ti se. Ti nam ljud- ski udes sav do svrhe, tihom kročeć stazom, privodiš!" (Euripidove drame, knjiga treća, preveo Koloman Rac, Matica hrvatska, Zagreb, 1960) Tajno prizvano božanstvo u prvom redu je va- zduh. Ovaj theologoumenon Euripid uzima od Diogena, svog savremenika, koji je živeo u Atini. ~Ono što Hekabine reči dodaju Diogenovoj teologiji jeste napor pesnika da ovom kosmičkom božanstvu prida još dva kvaliteta koja su potrebna bogu kome smrtnici mogu da se mole: da on mora imati svestan um i da mora predstavljati vrhovni zakon u skladu s kojim on pravedno vlada svetom, Diog. C 2 i C 3 pokazuje još dva traga uticaja Diogenove teologije vazduha na savremenu grčku literaturu, Oni su utoliko interesantniji jer nisu riađeni u poetskim delima nego u strogo nauč- nom kontekstu, u „hipokratovskoj" raspravi 0 disanju, .3 (VI. 94, Littre) i O teiu, 2 (VIII. 584, Littre). Prvi od ovih odeljaka veliča vazduh kao uzrok života tela i kao veliku silu u prirodi. Pošto bogovi imaju čast da koriste više od jednog imena, ovaj bog se naziva dah u telu organ- skih stvorenja i vazduh u univerzumu. Za njega se tvrdi da je fieyicrro<; ev TOI<; naai TWV navTWV SvvaoTijc; (najveći u svemu nad svima vladar) (primetiti podražavanje Diogena) i njegova sve- prisutnost se veliča kao u Filemonovoj komediji (videti supra, b. 53). „Hipokrat", O teiu, c. 2, ovu vrstu tvrdenja sa vazduha prenosi na toplo (Beppdv): „Izgleda mi da je ono što zovemo to- plo besmrtno i da misli o svemu i da vidi i čuje i zna sve, ono što jeste i što će biti." Autor ove zanimljive knjige ima jasan um i ozbiljna je naučna ličnost. Ovaj zaokret od čisto fizičkog po- smatranja ka teološkoj misli u gorenavedenim rečima, dokazuje kako su ova dva aspekta preso- kratovske filozofije njemu izgledala blisko povezana. LX Diog. B 7 (prevedeno s grčkog). LXI Ibid. B 8. LXII Simpl. Phys. 151, 20 i dalje (Diog. A 4). LXIII Arist. Hist. an. III. 2, 51 lb30 (Diog. B 6). LXIV Diog. B 5. Postoje mnogi oblici (Tpdnoi) vazduha i uma (vdt]oiq), Dakle, vazduh se nekoliko puta naziva noXĆTponoq. Na isti način, hipokratovska medicina govori o mnogim rponoi bo- lesti. LXV Videti supra, str. 118. LXVI U Diogenovom pogledu na svet oživljena je prvobitna tendencija ranih grčkih monista. Kasni- je, ona je ponovo oživljena u stoičkoj filozofiji, što izgleda dugujemo Diogenu. LXVII Anaksag. B 12, LXVIII Videti Ksen, Mem. I. 4 i IV. 3. (Ksenofont, Uspomene o Sokratu, preveo dr Miloš N. Đurić, BIGZ, Beograd, 1980.) LXIX Videti supra, b. 27. LXX Ibid. I. 4 (Sokratov razgovor s Aristodemom). O Aristodemovom deizmu, videti ibid. I. 4,11. LXXI Ibid.I.4,5-8. LXXII Up. ibid. I. 4, 6 i dalje, sa Arist. Depart. an. II. 15, 658b14 (up. takode 661b7). Kod Ksenofonta i Aristotela neki su dokazi zajednički, ostali se javljaju samo u jednom od ova dva; ali svi pripa- daju istom izvoru i imaju isti pečat. O problemu porekla Sokratovih argumenata u ovom pogla- vlju Ksenofontovih Memorabiiia, videti W. Theiler, Zur Geschichte der teieologischen Naturbe- trachtung bis auf Aristoteles (Ziirich, 1925), str. 18 f, (o Aristotelu i Ksenofontu, videti str. 24 £.).. Tajler navodi stariju literaturu, str. 18. Up. F. Duemmler, Akademika (Giessen, 1889), str. 96 f., koji je prvi uočio da je Diogen morao biti izvor Ksenofontu i naročito S, O. Dickermann, De argumentis quibusdam apud Xenophontem Piatonem Aristotelem obviis e structura hominis et anirnalium petitis (diss., Halle, 1909). LXXIII Videti W. Theiler, op. cit., str. 38. i Dikerman, op. cit., str. 36 f,, o paralelama u Ksen. Metn. I. 4 i Euripid, Suppi. 201-13.0 Diogenu u atičkoj komediji (Aristofan, Filemon), videti Theiler, op, cit„ str. 50. LXXIV Videti literaturu navedenu u b. 72, LXXV Ksen, Metn. I. 4, 2 i 11. Up. IV. 3, 2; 12; 15-18. O Ksenofontovom prilagođavanju njegovog filozofskog izvora sopstvenim religijskim potrebama i idejama, videti Tajler, op, cit„ str. 49 f. LXXVI Ksen, Metn. I, 4, 6. Sve ove mere prirode za zaštitu i očuvanje čovekovog života Ksenofontov Sokrat naziva ne proizvodom slepog slučaja (Tv^tj) nego svesnog planiranja (yvtbpt\), tj. umet- nosti (rexv>i) On govori o prirodi kao Stjpiovpyćc; i njenoj aktivnosti kao Srjptovpyuv. Vrlo je verovatno da su ovaj termin koristili prethodni filozofi koji su, kao i Diogen, tumačili prirodu na ovaj teleološki način. Videti Tajler, op. cit„ str. 52. LXXVII Prema Aristophan, Thestn. 14, oko je kao sunčev disk, a uši su kao levci, 'Thestn. 18. Aristofan u Oblakinjatna Sokratu pripisuje neke karakteristike preuzete od Diogena, kao što smo videli gore u napomeni 53. Nos je uporeden sa zidom (rei^oc) koji lice deli napola u Ciceronovom
T t
~delu
O prirodi bogova (Cic. De nat. deor. II. 143), u odeljku punom istih poredenja delova Ijud- ske prirode sa tehničkim oruđem ili pronalascima. Isto je u Ksen. Symp. v. 5 i dalje. Nekoliko drugih analogija te vrste zajedničke su i Aristotelu i Ksenofontu (videti n. 72). Sve one potiču iz zajedničkog izvora, Diogena. Takode nailazimo na analogiju jezika sa sunđerom, koju navo- dimo izričito prema Diogenu, Aet. IV. 18, 2 (Diels, Doxographi, str. 406); videti Diog. A 22. LXXVIII Ksen. Mem. IV. 3, 3-9. LXXIX Diog. B 3. LXXX U Ksen. Mem. I. 4, 5 i dalje, dokaz, koji se odnosi na svrsishodnost ljudske prirode, predstavlja osnovu Sokratovih razmišljanja o bogovima. Medutim, u knjizi IV, 3, 3-9, kosmološki i meteo- rološki dokaz su u prvom planu. Ipak, tome Sokrat (IV, 3, 11 i dalje) dodaje i druge razloge koji počivaju na strukturi Ijudske prirode, polazeći od prirode i funkcije čula (kao u 1.4,5). Taj deo dokaza samo je grubo skiciran u knjizi IV (očigledno je da Ksenofont na tom
mestu ne navodi svoj izvor, možda zato što nije želeo da ponovi ono što je već preuzeo iz njega i upotre- bio u knjizi I. 4, 5 i dalje). LXXXI Videti supra, str. 43. LXXXII Ibid, IV. 3,13, 'Taj dokaz o postojanju boga na osnovu njegovih tvorevina (epy)pwv) kao svoj izvor za ovaj dokaz koji on potpisuje i koji stavlja nasuprot gledištu da je ovaj svet proizvod pukog slučaja (TV%>/). I Ksenofontov i Platonov dokaz o postojanju božanskog stvaralačkog uma zasnovan je na Diogenovom dokazu da je ljudski um „samo mali deo boga", baš kao što Ijudsko telo sadrži samo mali deo fizičkih elemenata koji postoje u univerzumu, Ova korelacija čoveka i boga i naglasak na malenosti delova koje čovek, u poredenju s prirodom, poseduje, kroz Ksenofontov i Platonov dokaz provlači se kao zlatna nit. Čak se i detalji začuđujuće slažu; videti Sokratovo ironično pitanje (Ksen. Mem. I. 4, 8): „Ako si od svačega ostalog, što je sve krupno, dobio po mali deo, onda samo za razum smatraš da ga nigde nema, nego da si ga nekako srećom (evTUxwq nwq ovvapnaoai) ugrabio" Slično Plat Fiieb, 30 a piše: „Zar nećemo kazati da naše telo ima dušu? Odakle bi je uzelo da svemi- rsko telo koje ima isto što i naše telo, i to u svakom pogledu lepše, nije upravo obdareno dušom?" (Uporediti i Platon, Fileb, preveo Milivoj Sironić, Naprijed, Zagreb, 1979.) To je Diog- enovo gledište o duši kao „samo malom delu boga" X Teorije o prirodi i poreklu religije
I II III IV V VI VII
O poreklu ideje „božanskog" (ro Belov), videti supra, str. 33. Videti brojne odeljke supra, str. 197-198, b. 37, Videtistr. 31, Videtistr. 135, 139. Videti supra, str. 44, 49, 107. Herakl. B 32. O spirali kao najprikladnijem simbolu istorijskog razvoja grčke filozofske misli i njenom mestu u životu grčke religije i društva, videti moje Aquinas Lecture, Humanism and Theology, 1943, str. 54. VIIIO himničkoj formi tvrđenja o „božanskom" u iskazima ranih mislilaca, videti supra, str. 31. i daije i passitn.
IX Ovo suprotstavljanje narodnoj religiji Grka predodrediio je prirodno saveznišvo njihove teolo- gije i hrišćanskih
crkvenih otaca. Videti iskaz sv. Avgustina supra, str. 10. Medutim, same reli- gijske ideje grčkih filozofa nikada nisu postale nova narodna religija kao što je to bio slučaj sa hrišćanstvom. One nisu bile religija u kolektivnom smislu reči. U krajnjem slučaju, one su u helenističko vreme bile zajednička religijska vera filozofske sekte. Zato filozofski termin „sek- ta" (aipeoit;) nikada nije bio primenjen na hrišćansku crkvu kao celinu, nego jedino na grupe otpadnika. X Priroda univerzuma (fbou; TOV navmq) bila je predmet najranije filozofije Jonjana. Priroda čoveka ((j>voiq TOV avBpcbnov) je deo te univerzalne prirode. Centrom njihovih pedagoških i društvenih teorija učinili su je sofisti i neki njihovi savremenici na polju filozofije prirode, kao što su Empedokle i Diogen iz Apolonije. XI O odnosu hipokratovske medicine i grčke filozofije prirode, videti moju knjigu Paideia, III str. 4-8,15 f. 'Termin (pvoic, TOV avdpibnov se često javlja u grčkoj medicinskoj literaturi i u hipokr- atovskoj školi postaje predmet posebnih knjiga, kao što je rasprava Hipokratovog zeta Polibija Flepi (fbotoc, avBpcbnov (O prirodi čovekovoj). XII O Heraklitu kao prvom filozofskom „antropologu", videti Paideia, I2, str. 183. i 294. i supra, str. 101. XIIIO „obrazovnom trojstvu" stoika, physis, mathesis i askesis, videti Paideia, I2, str. 312. XIV ~Veza Protagorinih obrazovnih teorija s njegovim stavovima o državi i društvu jasno je izložena u Platonovom Protagori 320d-326e, gde on uvodi velikog sofistu da govori o mogućnosti obra- zovanja čoveka (up, Paideia, I2, str. 308-11). Platon je morao osećati da je opravdano tako ga predstaviti, jer je sam sofista svoje gledište o obrazovanju doveo u blisku vezu sa svojom teori- jom o društvu. Ona je bila izložena u Protagorinoj izgubljenoj knizi Tlepi Tt)q ev apxf] KaTaomoioc; (O prvobitnom redu stvari). Tu je predstavljena u istoj istorijskoj i genetskoj formi kao u Protagorinom mitu u Platonovom dijalogu. Protagorin govor u Protagori odnosi se na uslove prvobitnog ljudskog društva i poreklo civilizacije. Pretpostavka da je Platon kao svoj izvor koristio Protagorinu raspravu o ovom predmetu i da je ona u nekom obliku dotaida problem obrazovanja, vrlo je verovatna. Druga knjiga, u kojoj se Protagora bavi problemima države i društva, bile su njegove Antihgije; up. Diog. L. III. 37 (Protag. B 5). XV Plat. Protag, 322 a (uporediti naš prevod, Platon, Protagora i Gorgija, preveli Mariana Draško- vić i Albin Vilhar, Kultura, Beograd, 1968). XVI Videti supra, str. 158. XVII Ksen. Mem. I 4, 2 i dalje Videti supra, str. 141. i dalje, XVIII Videti Willi Theiler, Gesehichte der teieologischen bis auf Aristoteles (Ziirich, 1925), str. 36-54. XIX Ksen.iVIem. I. 4, 15. XX Esh. Prom. str. 457. i dalje i 484. i dalje. XXI Ksen. Mem. 14,16. XXII Ibid. § 16. XXIII Up. Cic, De nat. deor. III4,9, O ovom problemu videti moj članak ,,Authority and Freedom in Greek Thought" u Harvard Tercentenary Publication.
XXIV Ksen. Usp. i. 4, 16; rd noAv^povubTam Kai ootpcbTaTa
TOIV avBpcbnajv,noXeic; Kai eBvtj, BEOAEPEOTATA ČOTI (ono najdugovečnije i najmudrije kod ljudi, gradovi i narodi, jeste ono što najviše poštuje boga). Sem religijske tradicije, na koju ukazuje Ksenofont, kao najpouzdanijeg izvora mudrosti, postoje i drugi nagoveštaji sličnog stava u periodu grčke prosvećenosti. Svoj najupečatljiviji oblik on dobija u rečima proroka Tiresija u Euripidovim Bakhama (str. 200. i dalje):
ovSev oocpi(opeo8a TOIOI Saipooi, narpiac napaSo^ac, ixc,8 ' opi)XiKac, Xpbvw KeKTtjpeB', ovSeiq avra KaraflaXElXoyoq
{TMikako se ne izmudrivati s božanstvima, otačka predanja i ona istodobna koja smo vremenom dobili, nikakva njih ne obara reč.) Reči za „tradiciju" ovde su narpiai napaSo^ai. One su suprotstavljene racionalnoj kritici čiji je naziv Xbyo<;. Prkosna fraza ovSe'tc, ama KaTafSa\Et Xoyoq odnosi se na razmetljiv naslov Prota- gorine nereligijske knjige, Karafia\\ovTeq \oyoi (Obarajući govori) (Protag. B 1). Reč Kamfia\\Eiv je metafora koja potiče iz prizora rvača koji „obara" svog protivnika. XXV To je filozofsko uverenje koje je u osnovi novog poštovanja religijske tradicije što se očituje u Šokratovim rečima u Ksenofontovim Uspotnenatna i Tiresijevoj odbrani religije u Euripidovim Bakhama (videti b. 24). Ako je ispravno moje tumačenje Protagorinog pragmatizma s obzirom na problem religijske izvesnosti (videti ovo poglavlje, str. 157), polemika novih verujućih u boga protiv Protagorine KaTafSa\\ovTeq \oyoi (videti b. 24) nije sasvim ispravna zato što im je isti čovek, koji je iskovao svoje logičke argumente da uništi svu racionalnu izvesnost o prirodi bogova, u svom filozofskom pozitivizmu dao snažno oružje za odbranu svoje vere. Videti Pro- tagorin mit u Platonovom dijalogu Protag. 322 a (supra, str. 148). XXVI Reč epfbetv, „usaditi" (utisnuti) Ksenofont koristi nekoliko puta s obzirom na obdarenost ljud- ske prirode u četvrtom poglavlju prve knjige Uspomena (§§7 i 16). Postoje druge reči kao što su StSbvai, npooTidivat, ovvappĆTTEtv, itd., koje isto tako sugerišu stvaralačku aktivnost božan- skog St]ptovpyoc; i njegovu npćvoia. XXVII Videti fiziološke dokaze u Ksenofontovim Usp. I 4, 5 i dalje i IV 3, 11 i dalje. XXVIIIIbid. IV 3, 16. XXIX Tiresije u Euripidovim Bakhama, str. 272. i dalje, želi da dokaže da je Dionis istinski bog. On kaže da postoje dva božanska dara od posebne važnosti za čovečanstvo: hleb i vino. Smrtnici obožavaju Demetru i Dionisa kao davaoce ova dva blagoslova. Prema tome, njihovo obožavanje ~izgleda kao čin zahvalnosti; oni su, prema tome, savršeni primeri Prodikove teorije o poreklu religije. Euripid je morao preuzeti dokaz od njega. Stoik Lucilije Balbus u Ciceronovoj knjizi De nat. deor. II. 23, 59, navodi naširoko Prodika (ne pominjući mu ime) u odeljku koji se uopšteno bavi poreklom ideje o bogovima, medu njima Cerere i Libre. U istoj knjizi se kaže da stoik Kleant razlikuje četiri razloga za nastanak ideje o bogovima u čovekovom umu, od kojih je jedan zahvalnost za darove prirode. To je pre'uzeto iz Prodikove teorije (De nat. deor. II. 5, 13). XXX Philod. De piet. c. 9, 7, str. 75 G. Cic. De nat. deor. I 37,118 (Prodik B 5). Prema Filodemu, loc. cit., stoik Persej je, takode, prihvatio Prodikovu teoriju religije. XXXI Sekst. Adv. math. IX. 18 (Prod. B 5). Videti Eurip. Bakhe, str. 272. i dalje, o božanstvima Deme- tri i Dionisu (up. b. 29), O reči vopio9i\vai u kontekstu Sekstovog izveštaja, videti supra, str. 179, b. 36. i 46. XXXII Sekst., op. cit., IX 52 (Prod. B 5). XXXIIITemist. Or. 30, str. 422 Dindorf (Prod. B 5). XXXIV Videti b. 29, 30.
XXXV Demokritovu teoriju o bogovima, kao i Prodikovu (videti b. 29), usvojio je stoik Kleant. Prema Cic. De nat. deor. II
5,13, Kleant ju je uneo u svoju sopstvenu teoriju kao treći od svoja quattu- or causae čovekovog verovanja u postojanje bogova. Kao i u slučaju Prodika, Kleant ne navodi Demokrita kao autoriteta za ovo mišljenje. Međutim, demokritsko poreklo teorije o strahu bi- će dovoljno očigledno iz naše sledeće rasprave. XXXVI O Demokritovom objašnjenju vizija u snovima kao e!SwXa, videti Plut. Quaest. conv. VIII 10, 2, str. 734 F (Demokr. A 77). O činjenici da on i vizije bogova i demona o kojima Ijudi imaju iskustvo objašnjava kao eI5a>\a izveštava autor Hermipp. De astrol 122 (str. 26, 13, Kroll-Vie- reck) i Klim. Aleks. Strom v 88 (II383,25 ST.) (Demokr. A 78-9). Lukrecije v. 1169 i dalje, isto tako naglašava vizije u snu kao izvor verovanja primitivnog čoveka u postojanje bogova. Nje- gov izvor, Epikur, očigledno je sledio Demokritovu teoriju o poreklu religije. XXXVII Sekst. Adv. math. IX 19 (Demokr. B 166). XXXVIII Sekst loc. cit.: eivai Se Tavra peya\a TE Kai iinepipvfj Kai SiioipdapTa jiiv,oi)K aipdapra Se (ove [slike] su velike i prekomerne i teško propadljive ali ne i nepropadljive). XXXIX Ibid.: evBev Kai ev^ero ev\dyxwv rt>xeiv eiSw\a>v (zato je i molio da ga zapadnu blagonaklone slike). Izgleda da fraza ei>\oyxwv Tv^eiv eiSw\wv ponavlja Demokritove originalne reči. XL Stob. II (Ecl. eth.) 52, 40, Wachsmuth (Demokr. B 297 [prevedeno s grčkog]). Odeljak, ako je pravi fragment Demokritovog dela Tlepi evdvjdijc;, jeste najraniji u kojem se, u grčkoj tradiciji, pojavljuje imenica „savest" (ovveiStjoic;). XLI Lukrecije je, III 978 i dalje, sačuvao Demokritovu teoriju po kojoj nečista savest uzrokuje čove- kov strah od kazne posle smrti, baš kao što sledi Demokrita u izvođenju porekla ideje o bogo- vima iz vizija u snovima (videti b„ 36). Zahtev Epikurove filozofije da oslobodi čoveka straha od bogova i kazne posle smrti, stvarno je sugerisan Demokritovom teorijom o bogovima. Ali dok Epikur samo uklanja pretnju od verovanja u život posle smrti, Demokrit ovoj misli daje obrazovno i moralno značenje. XLII Stob. IV 5, 46 (Demokr. B 264). XLIII Sekst. IX 24 (Demokr. A 75). Lukrecije (v. 1183), koji u ovom pogledu takođe, sa svojim učite- Ijem Epikurom, sledi Demokrita, povezuje motiv straha, kojim prirodni fenomeni inspirišu primitivnog čoveka, sa teorijom „slika" (praeterea caeli rationes).
XLIV Filod. De piet. 5 a, str. 69 G (Demokr. A 75). XLV Videti b. 38. XLVI Plat. Protag. 322 a. XLVII Klem. Aleks. Protr. 68 (I 52, 16 ST); Strom. v. 103 (II 394, 21 ST.J; Demokr. B 30 (prevedeno s grčkog). XLVIII Videti supra, str. 197, b. 37. XLIX Pap. Oxyrh. XI 1364, Hunt. Videti tekst papirusa u Diels Vorsokratiker, II5, str. 346 £, fr. A, col„ 1, 1-33. Up, 1, 6. L Videti moju knjigu Paideia, I2, str, 324-5; up. takođe prethodne stranice. LI Pap. Oxyrh. 1364, fr. A, col. 1, 6, Diels. LII Ibid. fr. A, col. 4, 3: rapev iino D Keijieva Seojta rr/c cpvoecbc; eori.Ta S' vno rijc; cpvoewc; e:\evdepa (stvari koje su TC
V VOJIWV
ustanovljene od strane zakona jesu okovi prirode, a one koje su od ~strane prirode su slobodne). CoL 2, 26 i dalje: ra no\\ix TWV tcam vdfiov Smaiwv no\£uiwc; rfj cpvoEi Kdrai (većina zakonskih pravnih normi ustanovljena je protivno prirodi). Up. primere koje daje Antifont, ibid,, fr. A, col. 4, 31, col. 5, 17. LIII Ibid.., fr. A, col. 4, 8 i dalje; col. 5, 17, LIV Ibid., fr. A, col. 1, 12 i dalje; col. 2, 23. LV Paideia, I-, str. 327. i dalje, II, str. 204. i dalje. LVI Plat. Dri. 359 d. LVII Videti supra, str. 152. i b. 42 ovog poglavlja. LVIII Ovo je odredenje pravde koje Kalikle daje u Platonovom Gorgiji i Trazimah u Državi, knjiga I. Up. Paideia, 1% str. 321, II, str. 203. LIX Klasičan primer sukoba između religijskog i državnog zakona je Sofoklova Antigona. Ono što je u osnovi toga jeste novo iskustvo te generacije, generacije sofista, da ćak i zakon može biti proizvoljan jer ga je stvorio čovek. U Antigoni religija još uvek izgleda kao čvrsta i večita nor- ma. LX Dugačak fragment iz Kritijinog Sizifa sačuvao je Sekst, IX 54 (Kritija B 25). LXI O poštovanju zakona kao jedne od osnova grčke civilizacije, videti moj članak „Praise of Law: the Origin of Legal Philosophy and the Greeks" u Interpretations of Legal Philosophy: Essays in Honor of Roseoe Pound (N. Y. Oxford University Press, 1947), str. 352-75. LXII Plat. Gorgia 482 e, 483 b-c. Up. Paideia, II str. 138. i dalje. LXIII Najupečatljivije predstavljanje božanske potvrde zakona i pravnih ustanova moderne demo- kratske atinske države može da se nade u Eshilovim Eumenidama. * Kritija B 25, vv. 17-42; prev. Miloš N. Đurić, Istorija heienske književnosti, Naučna knjiga, Beo- grad, 1951. LXIV Videti supra, str. 153. LXV Videti supra, str. 148-151, Kritijin zakonodavac povezuje teoriju straha (Demokrit) i teoriju darova prirode (Prodik) kao izvor ljudskog verovanja u bogove. LXVI Kada Kritijin zakonodavac svoje bogove smešta na nebesa, jer otuda, kako izgleda smrtnicima, dolaze sve vrste strašnih prirodnih pojava kao što su munja, grom itd., jasno je da ovu osobe- nost on uzima od Demokrita (A 75). Demokritovi \oyioi takođe najvišu mudrost pripisuju njihovom bogu na isti način kao Kritija (Demokr. B 3). Demokrit je, kao i Kritija, znao da je jedno od dejstava boga u religiji da bude sveznajući svedok svih ljudskih dela; ovo je dokazano njegovim izvodenjem verovanja u kaznu posle smrti iz ćovekove nečiste savesti (Demokr. B 297). S druge strane, Demokritovi \oyioi nisu bili zakonodavci nego mudri ljudi i Kritija je bio taj koji je naglasio praktičnu i političku upotrebu religije kao sredstva vladavine Ijudima. On je funkciju boga kao svedoka Ijudskih dela učinio središtem svoje teorije. Ova teorija je uticala na kasnije državnike: rimskom senatu Polibije pripisuje istu ulogu koju Kritija daje svom ranom zakonodavcu i helenističkom istoričaru religija ( SeioiSaipovia) izgleda kao jedno od najvažnijih sredstava rimskog državništva. LXVII Kritijina teoriia bi, ako je ispravna, bila važan primer Fajhingerove (Vaihinger) Philosophie des Als ob (Filozofija onog Kao-da). Ovo je naročito jasno iz takvih fraza kao što su v. 16, B 25, evTevOev obv TO deiov eiotjyijoaTo (zacelo stoga on uvede ono božansko) ili poslednjih stihova koje iz Sizifa navodi Sekst:
Si Tipmov oiopai nsioat Tiva BvtjTovc; vopi(,eiv Saiftovwv eivai yivoq. (Mislim da tako najpre uveri neko smrtnike da veruju da postoji rod božanstava.) Da je ideja boga za Kritiju imala karakter svesne izmišljotine dokazano je u vv, 24 i dalje, TOVOSE TOvq \6yovc; \iywv\StSayfiarwv ijSiorov eiot]ytjoaTo\ [primetiti ponavljanje ove reči iz v, 16], tpevSei Ka\vyaq Ttjv ahjdeiav \oyw (takve govoreći reči [uvede najugodnije od učenja,| lažnom rečju prekri istinu). Platon, Kritijin nećak, nadvladao je ovu društvenu teoriju religije, koja ga je morala veoma zanimati, u sledećoj generaciji. On nije mislio da je bog subjektivna izmišljotina obdarenog zakonodavca kako bi se mase držale pod kontrolom zakona, nego je, određujući „boga" kao samu ideju dobra, u svojoj Državi pokazao da je on stvarno svemoćna sila koja održava život svake zajednice. On je, dakle, izmišljotinu zamenio stvarnošću i ist- inom. Videti kraj ovog poglavlja i b. 76. OVTW
J
LXVIII ~Sekst, Adv. math. [X 18 (Prod. B 5), kaže da su, prema Prodiku, primitivni ljudi prmvatut veru u bogove
(ivopiaav)
zato što su deifikovali korisne darove prirode. Reč vopiodfjvai (poštovan biti) ponavlja se kada on Demetru i Dionisa navodi kao primere za ovo mišijenje. Up. takode Filod, Depiet. c. 9, 7, str. 75 G (Prod. B 5), vevopiodai Kai ieTiuf]o8ai (poštovani i slavljeni biti). Ciceron, De nat. deor. I 37, 118, koji sledi isti izvor kao i Filodem, frazu uzetu od Prodika prevodi kao habitos esse deos, ali ovo očigledno nije dovoljno; up. poznate reči optužbe Sokrata, SiOKpaTtjc; aSiKei oiiq..... >) nohc, vopi(ei Beoiic oii vopii,wv (Sokrat je kriv... jer ne poštuje bogove koje država poštuje). Ovo je element u vopifa koji je Filodem u svom helenističkom grčkom želeo da izrazi parafrazirajuči ga sa vevopiodai Kai reripijoBai. LXIX Parmenid (B 6,8) kaže daje sa communis opinio \judi prihvačen (vevoptomi) identitet i neiden- titet bića i nebića, čak i ako je suprotno gledište istinito. Ono što je nasuprot cpvoic, aXi)deta jeste VOHOC; vevdptomi znači ,,to je usvojeno kao konvencija". LXX Euseb. P. E. XIV 3, 7; Diog. L IX 51 (Protag. B 4, prevedeno s grčkog). LXXI Videti Diels ad Protag. B 4. LXXII Slično Ksenofan (B 23) govori o jednosti najvišeg boga i njegovom obliku (Sepac) koji se razli- kuje od oblika čoveka. Svoje biće Parmenid uporeduje sa dobro zaokrugljenom sferom (B 8, 43). O Homeru i Hesiodu, koje želi da predstavi kao očeve grčke teologije, Herodot (II 53) kaže da su Grke učili imenima, poštovanju i oblicima (ei'Sea) njihovih bogova. Stoici su učili da je njihovo kosmičko božanstvo imalo sferičan oblik. Stoik Lusilije u Cic. De nat. deor. II 1, 3, raz- likuje problem oblika bogova (quaies sint) od osnovnijeg pitanja da li oni postoje ili ne (esse does). O obliku božanstva videti De nat. deor. II 17, 45 i dalje, naročito II 18, 47. Ovi primeri dokazuju da su reči u Protag. B 4, nep't deđiv OVK E%W etSevat oiid' w<; eioiv... ovB' onoioi Ttvec iSeav (o bogovima neposedujem znanje niti dajesu... niti kakvi sukoji po obliku), jedini pode- san način upućivanja na aktuelne teološke spekulacije njegovih prethodnika, jonskih filozofa prirode. LXXIII Protag.Bl. LXXIV Sa Protagorinim rečima (B 4) oi>K e^w eiSevat (ne posedujem znanje) up. Ksenof. B 34; Ka't TO pev ovv oacpec; ointc, avijp yev£T' (Plut., iSev Sekst) oi/Se ric eorai e'tScbc; apcp't 6ewv TE tcai aooa Aeyw nepi navTwv.
A
ei yap Ka't m pahom TV^OI TETE eopevov Eincbv, avToc, opwq OVK OISE " SOKOC, S' Eni naot TETVKTai.
(I zaista ono što je pouzdano nijedan čovek nije uvideo, niti će biti neko ko zna o bogovima i o svim stvarima o kojima govorim: jer ako bi slučajno i iskazao ono što je u najvećoj meri najsavršenije, ipak on to ni sam ne zna: mnjenje je za sve udešeno.) Up„ sličnu procenu filozofske spekulacije na rd acpavia i pETEwpa u „Hippocrates", De vet. tned., c. 1, str. 572, Littre. LXXV O Protagorinom pragmatizmu, videti moj tekst Humanisin and Theology, str„ 39. LXXVI Videti moje obradivanje Platonovog novog pristupa problemu boga u Paideia, II i III (up. tako- đe b. 67 ovog poglavlja). Kasniji filozofi su Platonovo teološko dostignuće uglavnom videli u ravni sa kosmološkom teologijom presokratovskih i helenističkih filozofa prirode i, dakle, na- glasili važnost Platonovog Titnaja. Medutim, Platonovo novo polazište, s obzirom na problem, jeste sokratovska dijalektika arete i njen odnos prema društvu i državi, kao što to izgleda u še- stoj knjizi Države. NAPOMENA U beleškama se najčešće upućuje na sledeća dela: Diels, Hermann, Die Fragmente der Vorsokratiker, 5. Aufl., hrsg. v. Walther Kranz. Berlin: Weidmann, 1934-5. (Sve reference koje se odnose na fragmente presokratovaca uzete su iz ovog izdanja.) Diels, Hermann, Doxographi Graeci. Berlin: Reimer, 1879. Jaeger, Werner, Aristotle. Oxford: Clarendon Press, 1934. Jaeger, Werner, Paideia: The Ideals ofGreek Culture. Vol. i, 2nd ed., N.Y.: Oxford University Press, 1945; vol. ii, N„Y, 1943; Oxford: Blackwell, 1944; vol„ iii, N„Y„, 1944; Oxford: Blackivell, 1945.
~
Pogovor
Verner Vilhelm Jeger (Werner Wilhelm Jaeger), jedan od najistaknutijih klasičnih filologa u 20. vijeku, rođen je 30. jula 1888. u njemačkom gra- diću Loberihu (Lobberich), u rajnskoj oblasti blizu holandske granice. Poslije četvorogodišnje osnovne škole pohađao je katoličku školu za dje- čake takođe u Loberihu (tu je ondašnja niža gimnazija 1958. dobila njegovo ime: Werner-JaegerGymnasium, kao kasnije i gradsko pozorište u Netetalu: Werner-Jaeger-Halle), a maturirao je katoličku klasičnu gim- naziju u Kempenu (Gymnasium Thomaeum, po Tomi iz Kempena, 13791471). Već u gimnazijskom uzrastu čitao je u originalu grčke i rim- ske istoriografe, a naročito prilježno rane grčke crkvene oce. Ovi rnladala- čki oslonci na antiku i hrišćanstvo ostaće njegova trajna naučna preoku- pacija. Studije je samo započeo u Marburgu, gdje je za jedan semestar ipak stigao da primi i ponese novokantovsko interesovanje za Platona, a onda nastavio u Berlinu, gdje ga je naspram tradicionalne fllologije privukla filološka hermeneutika koju je u šlajermaherovskom duhu bio oživio Dil- taj (Wilhelm Dilthey, 1833-1911) i za koju je grčka frlozofija bila srž cjelokupne antičke kulture, što je Jeger kasnije praktikovao u istorijskom istraži- vanju filozofskih pojmova. Završni doktorski rad (1911) o istoriji nastanka Aristotelove Metafizike izazvao je potres i mladog naučnika odmah uči- nio poznatirn u stručnim krugovima. Kao dvadesetšestogodišnjak (1914) pozvan je u Bazel na katedru koju je nekad držao Niče (Friedrich Nie- tzsche, 1844-1900), već sledeće godine (1915) profesor je u Kilu, a 1921. prihvata poziv u Berlin da naslijedi čuvenog Vilamovica (Ulrich von Wi- lamowitz-Moellendorff, 1848-1931), gdje predaje narednih šesnaest godina. Na poziv odlazi 1936. na Univerzitet u Čikagu, ne bez uticaja po- litičkih prilika u Njemačkoj, naime suprotstavljenosti ideologije nacionalso- cijalizrna idejama humanizma koje je zastupao. Od 1939. skrasio se na Univerzitetu Harvar'd (Cambridge, Massachusetts), gdje ostaje djelatan do upokojenja 19. oktobra 1961. Dobitnik je počasnih doktorata na un- iverzitetima u Mančesteru, Kembridžu, Harvardu i Atini; bio je član ili počasni član brojnih akademija i naučnih društava. Tri su glavna područja Jegerovog naučnog interesovanja: helenska misao i kultura uopšte, rano hrišćanstvo, naročito kao baštinik helenske kulture, i humanizam kao obrazovni ideal čovječanstva. ~Jeger je antičku helensku kulturu, posebno filozofsku, poznavao i sve- strano i produbljeno. Misao ranih grčkih filozofa, naročito njihova „teologija", tema je njegovih Gifordovih predavarrja iz 1936 (Theology of the Early Greek Philosophers, Oxford 1948; rrjemački original 1953), koja predstavljaju kritičku reakciju na dva jednostrana i suprotstavljena pristu- pa presokratovcima - onaj pozitivistički koji ih shvata kao filozofe priro- de i prve naučnike i onaj rnistički koji ranu kosrnološku misao izvodi iz orfizma. S pravom naglašavajući značaj pojrrra božanskog kod ranih rriisli- laca, Jeger ipak nije uspio da uvidi da je božansko kao oznaka za punoću bića upućivalo zapravo na ontološki aspekt rane filozofije (iscrpno o tome B. Šijaković, Mythos, physis,psyche, Beograd, Nikšić 1991,220 02). Plato- nu je Jeger posvetio više radova, a najvažnije mjesto dao rnu je u svom glavrrom trotomnom djelu Paideja - Oblikovanje grčkog čovjeka (Paideia: DieFormungdesgriechischen Menschen I-III, Berlin 1934-1944-1947; srp- ski prevod: Novi Sad 1991), u kom je na impresivan način prikazan razvi- tak helenskog duhovnog svijeta od Homera, Hesioda, Solona i rane filozo- fije i pjesništva preko tragediografa, komedije, sofrsta i medicine do So- krata, Platorra i Demostena. Krrjigama o istoriji nastarrka Aristotelove Metafizike (Studien zur Entstehungsgeschichte der Metaphysik des Aristote- les, Berlin 1912) i o istoriji razvitka Aristotelove misli (Aristoteles: Grun- dlegung einer Geschichte seiner Entwicklung, Berlin 1923, 21955) Jeger je slavodobitno započeo karijeru dajući prevratnički doprinos u istraživa- nju Aristotela. (Kasnije je došlo njegovo još uvijekmjerodavno kritič- ko izdanje teksta Metafizike, Oksford 1957.) Grčka
prirodna nauka i posebno m e d i c i n a (Jeger je bio predsjednik Korriisije Pruske akademi- je nauka za izdavanje Corpus Medicorum Graecorum) tema su niza rado- va ovog erudite, od kojih treba posebno istaći knjige o galenovskoj, stoič- koj i novoplatonističkoj tradiciji kod Nemesija Emeskog (Nemesios von Emesa: Quellenforschungen zum Neuplatonismus und seinen Anfangen bei Poseidonios, Berlin 1914) i o glasovitom grčkom Ijekaru Dioklu (Diokles von Karystos: Diegriechische Medizin und die Schule des Aristoteles, Berlin 1938,21963). Ranohrišćanska misao je stalna tema Jegerovog naučnog interesova- nja, od pornenutog habilitacionog rada o Nemesiju Emeskom (1914) do poslednje njegove krijige, simbolično posvećene ranom hrišćanstvu i grč- koj paideji (Early Christianity and GreekPaideia, Carnbridge, Mass. 1961). U središtu zanimanja je naime odnos hrišćanstva prema grčkoj kulturi, traganje za ishodištima hrišćanske teologije u grčkoj kulturi i filozofiji. S jedne strane, hrišćanstvo je za Jegera baštirrik i utoliko čuvar trajnih vri- jednosti antičkog helenskog duhovnog svijeta, a s druge strane, mimo hrišćanstva nezamislivo je kulturno samorazumijevanje savremene civilizacije. ~Kao što grčki duh, naravno kritički i oplemenjeno adoptiran, moramo uračunati kada govorimo o hrišćanstvu, tako moramo uračunati i hrišćan- sko predanje kada se radi o oblikovanju duše evropskog čovjeka. Za Jegera je pri tom presudnu ulogu imalo njegovo kritičko izdanje djela sv. Grigo- rija Niskog (Gregorii Nysseni Opera, Leiden: Brill; priredio je šest tornova i još četiri pregledao u rukopisu): u predgovoru prvom tomu Jeger samo- svjesno ističe da je priređivanje djela velikog Kapadokijca iz IV vijeka sa- svim promijerrilo njegov životni put (quae res vitae meae cursum postea omnino rnutavit). Najzad, bavljenje antikom, što je za Jegera uvijek davalo mjerila i za kritičko procjenjivanje savrernenosti (v. rrpr. predavanje Die geistige Ge- genwart der Antike, Berlin 1929), učvršćivalo je njegovo povjerenje u hu- manizam kao obrazovni ideal čovječarrstva. Neko utemeljenje hurnani- zma u filozofskom učerrju (njemački idealizam se ovdje nudi kao vrhu- nac) nije ga rneđutim rnoglo zavarati. Bilo rnu je jasno da je humanizam kao svojevrsna izvanhrišćanska konfesija i kao utopijski metafizički opti- mizam osuđen na neuspjeh. Sam Jeger je bio ukorijenjen u klasičnoj i hrišćanskoj antici, a ne u Geteu, Helderlinu, Ničeu. Ipak, i njegov sopstve- ni pokušaj da zasnuje „treći humarrizam" (nakorr Erazmovog prvog i Ge- teovog drugog), okrenut politici u netrpeljivom dobu nacizma, raspršen je olujama svog vremena (v. Reinhard Mehring, „Humanismus als 'Politi- cum': Werner Jaegers Problemgeschichte der griechischen 'Paideia", Anti- ke und Abendland 45 (1999) 111-128). Jegerovi rnanji spisi objavljeni su u dvije zbirke: Humanistische Re- den und Vortrage, Berlin 1937, 2. erweiterte Auflage 1960 (odavde je šest ogleda prevedeno na srpski u knjizi V. Jeger, Humanizam i teologija, Beo- grad 2002) i Scripta minora I—II, Roma 1960, gdje je sam Jeger u uvodu dao prikaz svoje naučne djelatnosti (tom. I, str. IX-XXVIII); bibliografija njegovih radova objavljena je u Harvard Studies 63 (1958) 1-14; a preispi- tivanje njegovog djela i uloge donosi zbornik: William M. Calder III, ed., Werner Jaeger Reconsidered, Atlanta 1992. Bogoljub Šijaković
Indeks imena i pojmova A Adonis, 116 Adrast sikionski, 55 Afrodita, 116-117,193 Agrigent, 110; vid. takođe Akragant, 112, 118, 121 Ahil, 100 Akusilaj iz Arga, 62 Aleksandar, 48 Aletheia, 84; vid. takođe istina Alkmeon iz Krotona, 54,132 Anacalypteria, 64 Anaksagora, 14, 28, 32, 81, 121, 131-132,134-140,142-143,146, 151, 154, 200 Anaksimandar, 13, 23-24, 26-37, 39, 42-44, 46, 48, 56, 60, 62-65, 72, 82-83, 95-96, 100, 108, 115, 117, 124, 135, 154,168-172 Anaksimen, 23, 37, 65, 72-73, 82, 96,115,118, 138,159,170 Antifon; O istini, 154-155 Antisten, 11 Antropomorfizam, 44, 46, 48, 63, 107, 109,119,148, 178 Apeiron, aneipov, 28-35, 37, 46, 72, 94, 108, 136, 146, 166-172, 186, 188,190,193; vid. takođe neogra- ničeno Areta, 88 Arhe, ap^rj, 19, 31, 62, 81, 92, 105, 165-167; vid. takođe počelo 19, 28, 30 Aristofan, 140,180; Ptice 59 Aristotel, aristotelovska škola, 9, 11-16, 23, 25, 28-33, 35, 41, 45-46, 49-51, 54, 56, 59, 63, 72, 78,81,93, 96, 103, 110, 112, 118, 137, 140, 153, 170; De caelo, 164-165,170; Metafizika, 12-13, 16; Ofilozofiji, 12; Fizika, 18, 28, 32; De mundo, 31; O Ksenofanu, Melis i Gorgija, 50 Askesis, 147, 201 Askebizam, 55, 122, 127 Atina, 55-56, 112, 131, 138, 140, 154, 158 Atomi, teorija o, 116, 132, 151 Atrej, 123 Auctoritas, 149 Avgustin, sv„ 9-11, 13-15, 47, 49, 159; De civitate Dei, 9, 13-15,47 B
Barnet, Dž., 14, 28-30, 36, 40, 50, 162, 167 Beskonačnost; vid. apeiron Besmrtnost, 28, 33-34, 67, 85, 120-121, 139, 156, 160, 163, 166, 168-169,171, 192, 199
Biće, 12,17,20, 25-27, 31-32, 36-37, 44-45,49-51,54,70,75-76,81-82 Bide, 110 Bikel, Ernst, 71-72,182 Binjone, Etore, 111 Bios, fiioc;, 55,77-79,87,184-185,195 Bog; vid. božanstvo Borba, 18, 146 Borej, 64 Božansko, postojanje, 141, 152, 157, 170, 200; oblik, 43-44, 63, 65, 75-76, 81-82, 94, 100, 107, 110, 113, 116,119, 122, 127, 136-141, 143, 145-146, 158, 168, 205; problem, 13-14,21,26,28,32-35, 42, 48, 59, 63, 65, 78, 81, 85-86, 94, 100-102, 104, 108-109, 113, 116, 121-122, 128-129, 133, 137, 145,148-150,153-154,170, 204 Budizam, 35 C Causa materialis, 118 Causa movens, 118 Celer, E„ 14, 50, 110, 162, 171, 178, 187, 189 Ciceron, 34; De divinatione, 148; De natura deorum, 13-14, 49, 83, 149-150, 159 Ciklus, 117,119, 122,128 Crkveni oci, 49, 58, 201
D
Dah, izdah, psyche, 71 Delfi, 98,104, 150,190 Dekonstrukcija, vid. propadanje/ nestajanje Demokrit, 81,97,121,151-157; Mik- ros diakosmos, 153; O spokojstvu (Tlepi evdvjAtric;) 97, 152 Demonik, 97 Diakosmesis, 138, 153 Dike, SiKt65, 93, 118, 171,193 Dils, Herman, 15, 36, 40, 50, 54, 57, 60, 64, 110,119,166 Diodot, 101 Diogen iz Apolonije, 30, 32, 132, 138-143, 146, 148, 151, 154; On Nature, 139 Diogen Laerćanin, 31-32,101 Dionis; dionizijski kult, dionizijska religija, 55, 76, 150 Doksografija, 30, 52, 96, 159, 166, 169, 172, 174, 177, 186-187 Drijade, 65 Dualizam, 63, 75, 92, 94,119 Duh; vid. takode nus Duša, 25, V poglavlje, 121-127, 129, 135, 137, 141, 170, 180; vid. takode psyche, anima Duše pokojnika, 69-70 Dvoglavi ljudi, 89
E
Eidolon, 64, 68-70, 73; vid. takođe slika 151-152 Eirena, 65 Eleja, elejski, eleatizam, 39, 49, 50, 51-52,115, 128 Elementi, 29, 105, 110, 122, 132; četiri, 64, 116-120, 139 Elenchos, 114 Eleusina, eleusinske misterije, 55; vid. takode dionizijski kult, mis- terije Empedokle, 19-21, 28, 32, 34, 79, 81, VIII poglavlje, 131-132, 134, 136-139,155,164,166-169,171, 173, 186, 191-197; O prirodi, 110-114, 121, 125, 127, 139, 173, 193-194; Katharmoi, 110, 112113, 120-123, 125-126, 128-129; Očisćenja, 110 Empirizam, 132-133 Enej, 125 Ens perfectissimum, 33 Epiharm, 55, 112, 176-178,181 Epikurejci, 12-13, 15, 58, 150, 159, 171 Epimenid, 56-57, 60-61,180-181 Ereb, 60-61; vid. takode noć Erikapej, 60-61 Erinije, 59, 100, 188, 190 Eros, 19, 21, 60, 83, 92, 116-117, 163, 186,193 Eshatologija, 77,120, 183 EshO, 41, 45, 59, 64-65, 72, 86, 95, 98, 117, 149, 175, 184-185, 204; Agamemnon, 98; Eumenide, 117, 204; Moliteljke, 45 Estetizarn, 85 Eter, 63, 65, 134, 200; vid. takođe vazduh Etimologija, 63, 181,183 Etna, 64 Eudem, 12, 29-30, 59-61, 119, 165-166, 180-181 Eunomija, 65 Euripid, 49, 131, 140, 196, 198-199, 203; Bakhe, 150,202; Herakle, 176 F
Ferekid, 12, 62-65, 161-162, 174, 181-182 Filodem, 61,170,181, 189, 203, 205; O pobožnosti, 150,152 Filip iz Opusa, 25 Filozofski jezik, 87, 164, 167-169, 189; vid. takode himnički stil, poetski oblici Fizičari, (pvaiKOi, 12, 14, 24, 82, 91, 93,136, 138,157, 173, 187 Fizika, 91, 113, 115, 134, 137, 139, 143; vid. takode priroda, fizička Fizis, fvoiq, 24-26, 114, 157, 164, 168, 170,185, 201,205 Fos, 61; vid. takođe svetlost Fumus, 73
Furije, 117 G
Geja, 17-18, 35,61-62, 64 Genera theologiae, 10-11 Geras, 62,117 Gete, 104,114,185 Gifordova predavanja, 7 Gnornska mudrost, 97 Gomperc, T„ 14, 41, 52, 160, 162, 174, 180-181, 185, 189, 195,198 Gottanschauung, 145 Grigorije iz Nise, 58,179,186, 209 H
Had, 68-71,73,125,172,182-183,195 Haos, 18-19, 34, 53, 59, 61-63, 117, 163,177,180 Harmonija, 27, 48, 103, 118-119, 189-190,193 Harpije, 64 Hegel, 14, 162, 177 Hekatej iz Mileta, 62, 95,107 Helanik, 56 Helenizam 10-11, 13, 15, 58, 60-61, 65, 112, 162, 173, 179, 195, 201, 204-205; helenistička filozofija, 148,151,165, 170, 205 Helije, 65, 84-85 Helikon, planina, 16, 20, 83 Hera, 116 Heraklit, 13, 26, 36, 55, 72, 79, 81, 89, VII poglavlje, 111, 117-120, 128, 136, 146-147, 172, 185, 190 Herodot, 33, 35, 132-133,153 Hesiod, 11-12,16-21,23,31,33-34, 40-41, 46, 53-54, 59-63, 65, 84, II 107, 113, 116-117, 120, 122, 133; Teogonija, 16, 19, 23, 53, 60, 63, 83, 92,118; Poslovi i dani, 17, III 97 Hijeron Sirakuški, 53 Hijeronim, 56, 61,181 Hile, vXrj, 32,167: hilozoisti, 146 Himera, 61 Himnički stil, 32,102,136, 142,147, 154, 169,188,198 . Hipija, 155 Hipokrat, hipokratovska dela, 132—133, 166,169; Aforizmi, 96-97; O drev- noj medicini, 54, 178, 195-196; O disanju, 199; O telu, 199; O sve- toj bolesti, 133, 168, 183,196 Hipolit, 29-30 Homeomerije, 131,186, 196 Homer, 11,15-16,25-26,33,41-42, 44, 46-47, 67-77, 83, 87, 91, 100, 104, 112-113, 125, 162, 164,169, 172-178,181-187,189,194, 205, 208; Ilijada, 16, 25, 46, 56, 68; Odiseja, 56, 87, 125 Hrišćanstvo, 7-10,15,43,47-49, 57, 67, 82, 112, 146, 159, 200-201, 207-209
Kron, 20, 62 Htonička religija, 59, 64 Htonija, 62 Hybris, 114 I
Isokrat, 97 Istina, 83-86, 88, 91-93, 95-99, 104, 113,121,149-151,156,185-186; vid. takode Put istine Italija, italijanska škola, 39, 83, 86, 95, 110, 112
J Jahve, 20 Jamblih, 127 Jedan bog, 35, 43, 45, 49-52, 104, 119, 128, 175; vid. takode Theos, monoteizam Jedinstvo, 94,103-106,109-110,128 Jedno biće, 49-52,65, 82,90-94,139 Jonija, jonska filozofija, 23-24, 33, III poglavlje, 72, 81, 83, 87, 90, 93,95-96,106,109,112,122-123, 131-132, 138, 154; vid. takođe iniletska škola Judeohrišćanski, 15, 21, 47,49, 67 K Kalikle, 155-156, 204 Kambis, 133 Katharsis, 111; vid. takođe pročiš- ćenje Kerd, Edvard, 12 Kern, Oto, 56-58 Klazomena, 131 Kliment Aleksandrijski, 153,191 Klisten, 55, 178 Kolofon, 39-40,106, 136 Komedija, 55,112,138,140 Kont, Ogist, 45 Kos, 133 Kosmogonija, 18-21, 53, 59, 63-64, 83,91-92,109,116-118,136-137, 146 Kosmos 19, 27, 36-37, 72, 78, 87, 98-100, 105-106, 108, 113, 117- 119, 132, 142-143, 147, 154; kosmologija, 7, 27, 31, 48, 60,65, 83, 90, 100-101, 105, 109-110, 117, 137, 208 Kota, pontifex maximus, 149 Kretanje, 64,78,90-91, 93,115,134, 137, 140, 142,165,168,170, 175 Kjitija, Sizif, 155-158, 167-168, 204 Kron, 17, 63, 77, 126,163,180 Ksant, 100 Ksenofan, 35, III poglavlje, 53-54, 58, 61-62, 72, 81-83,95-96,104, 106-109,112,119,122, 128,136, 157; Oprirodi, 40, 50 Ksenofont, Uspomene na Sokrata, 140-142, 148-150 L
Las iz Hermione, 56 Laudatores Homeri, 42 Likurg, 55 Lin, 57 Lobek, 56,180 Logos, 11, 20, 51, 97-101, 104, 114, 179, 187,191
Lukrecije, 110,191, 193, 203 Lj Ljubav, 20, 28, 32, 64, 116-121, 126, 128-129, 139, 149, 166, 169, 193-194; vid. takođePhilia M
Makioro, 55 Mala Azija, 23, 39, 53, 58,131 Mathesis, 147, 201 Medicina, grčka, 132-134, 176, 184, 186-187,194-195,199, 201, 208 Melis sa Samosa, 30-31, 50,169 Mešavina, 50, 76, 91, 115, 119, 132, 134-138,185, 196 Metempsihoza, 75-76, 110, 122; vid. transmigracija Meteorologija, 64, 131, 137, 152, 162, 200 Miletska škola, 13, 30, II poglavlje, 63, 76, 94, 105, 109, 115, 119, 131, 143, 145, 164, 177, 185, 187, 190 Mirrmermo, 40,172-173 Misterije, 35, 55, 63, 76, 78, 86-88, 94, 104, 114, 151-152, 162, 185, 190,193 Misticizam, 7, 75, 77, 81, 87, 104, 110 Mit, 11,16,18-20,23-24,42, 53,111; vid. takođe racionalizam; vid. mit; teogonijski; vid. takode teogonije, rane Mnoštvo, 54, 90, 117, 153-154, 160, 162, 167 Mnjenje, 84-85, 92, 107,158, 205 Moira, 118, 171,193 Molitva, 152-153 Monoteizam; judeohrišćanski, 49 Monizam, 94, 128,174 Mor, P. E„ 13 Mržnja, 117-118,120-121,126,128, 193-194; vid. Neikos i Zavada Mudro, 107,128, 136 Musej, 57 Muze, 16-17,20,83-84,103,113-114, 164,174,178,191-192 Mythicon, 11,159; vid. takode Gene- ra theologiae Mythopoeia, 83 N Nastajanje/postajanje i nestajanje/ propadanje, 36,75-76,81,90,93, 105, 109, 115, 117-118, 132, 134; vid. takode početak, poreklo Nativi dei, 34,171 Nauka, grčka, 9, 14, 133,136 Nebiće, 89-92, 186, 205 Nebo, 18, 20, 26, 59 Neikos, 116; vid. takođe mržnja Nemeza, 133,196 Neograničeno, 28, 31, 33, 42, 44, 48, 146,177,197; vid. takođe apeiron Neograničen svet, 34; vid. takode apeiron, peras Nepokretni pokretač, 12,45-46, 93
Nepokretnost, 44, 94, 106, 109, 116, 119, 133, 192, 194 Nesloga/zavada/svađa/razdor, 83, 116-122, 126, 129, 139, 189 Nestis, 116 Niče, 35, 207, 209 Niks, 61; vid. takođe noć, Ereb Nimfe, 65, 150, 171 Noć, 59-61, 63, 84, 181 Nomos, 118 Nordijska mitologija, 18 Novopitagorejstvo, 9 Novoplatonizam, 9, 12, 56,110, 127, 171, 178, 180, 208 O
Očišćenje, 55,122,138 Odisej, 56,182, 195 Ofionej, 64 Ogenos, 64 Ograničen svet, 51, 94; vid. takode apeiron, peras Okean, 16, 25, 61, 64, 162, 164, 180-181 Olimp, 17, 26, 46, 111, 175 Olimpljani, 59-60, 65 Onomakrit, 56-57, 112,179 Oreade, 65 Orfej, 55-57, 59-61,125,178-180,183 Orfička literatura, 56-57,71,120,179 Orfizam, 7, 54-56,162, 178, 208 Origen, 57 Orijent, orijentalna kultura, 12, 15, 23, 57-58, 60, 63, 75 Ostrva blaženih, 77, 185 Otkrovenje, 57, 83-87, 89, 94-95, 98-99, 106, 110, 113, 128, 146, 184-185 Oto, V. F„ 69-71, 73, 182-183; Du'se pokojnika, 69-70 O uzvišenom, 49 P Paideia, 15,42,185 Pan, 60 Parmenid, 19, 21, 39-40, 49-52, 56, 79, VI poglavlje, 95-96, 98-99, 105-106, 109-111, 113-116, 118119, 132, 136,155,164,167, 173-175, 177, 184-187, 190, 192-194, 205 Pećina, 124-125 Pentej, 55 Pentemih, 64 Peras, 29, 31, 94 Perikle, 138 Perijandar, 55 Persefona, 77 Philia, (j)iXia, 20, 28, 116; vid. takođe ljubav Physicon, 11 Pindar, 41, 64, 68-69, 72, 76-78, 88, 95, 109,112 Pisistrat, 55-56,112 Pitagora, pitagorejstvo, 39, 59, 72, 74-75, 78-79, 81, 88,92-95,107, 112, 122, 127-128, 180
Platon, 7, 9, 11-15, 25, 29-32, 35, 41-42, 49-50, 55, 60, 78, 81, 84, 91-92,96,110,117,137,140,142, 145, 148, 153, 158, 205; Gorgija, 50, 155-156; Zakoni, 11; Fedon, 140; Fileb, 32,142; Protagora, 153; Država, 11, 49,155; Gozba, 117 Pleoneksija, 36 Ploutos, 77 Pluralizam, 43, 65, 115-116, 128, 139,193 Plutarh, 40,173-174, 195 Pneuma, 72, 172,182 Početak, 28,30,34,36,59; vid. takođe postanje, poreklo Poetski oblici, 173, 191-192; vid. takode himnički stil Pogled na svet, Weltanschauung, 39, 82,107, 145-146 Pojarn, pojavnost, 83,88,91-97,104, 114; vid. takode doxa Polis, 47-48, 54, 176 Politicon, 11; vid. takođe Genera the- ologiae Poreklo svih stvari, 16-17, 25-27, 33, 39, 53,61,81, 145,172, 174 Postanje, knjiga, 19, 21, 176 Postojanje, 18, 27, 34-36, 40-41, 60, 63, 68-69, 71, 75-76, 78, 82, 84, 89, 91, 93, 95-96, 106, 109110, 120, 122-124, 128, 137, 140-141, 143, 145, 147, 149-151, 158; vid. biće Posvećenje, epopts, 76 Pravda, 15, 18, 36, 85, 93, 100, 107, 155, 171-172, 186, 189, 191, 204; vid. takođe Dike Preegzistencija, 110, 122,128 Pravo, 85 Princip, prvi, 12, 15, 17, 21, 32-33, 60, 62-63, 96, 136, 138, 140; vid. takode supstancija, osnovna Priroda, Ijudska, 147,150,152,154, 170, 201; fizička, 21, 81, 101, 106, 110-121, 124-126, 128, 132, 134, 138, 140, 143, 147, 149, 170, 201 Prirodne sile, božansko u, 17,25,65, 128,142,151 Privid, vid. pojava Prodik sa Keja, 150-154, 157, 203 Prometej, 18, 86, 98,149 Promisao, 140 Propadanje/nestajanje, 35,56,76,81, 90, 93, 105, 110, 115, 117-118, 132,134 Proročanstvo, 86,89,95,97,100,126, 131,179,189 Prosjaci-proroci, 55, 57 Protagora, 147-149, 153, 156, 158, 202; O prvobitnom redu stvari, 147; O bogovima, 148, 158 „Prva filozofija"; metafizika, 12 Put istine, 88, 91,113 Put zablude, 88,91, 113 R
Racionalizam, 23, 27, 33, 36, 52, 83, 95, 106, 109, 111-112, 116, 121-122,131,137,146-147,151, 153,158,168,202; vid. takođe mit Rajnhard, K„ 40,49-50, 52, 81-82
Rapsod, 41-42, 50 Rat, 83,101-102,119,188 Reja, 17, 20 Religija, grčka, 14-15, 19, 34, 42, 47, 65, 76, 81, 95, 106, 121, 131, 134, 140, X poglavlje, 175, 179, 184, 190, 192, 201; rimska, 10, 160, 204 Rode, E„ 35, 76, Psyche, 57, 67-71 S Sedam mudraca, 62 Sekst Empirik, 85,122,150,168,170 Selena, 62 Sfairos, 118-119,128,136,139,194 Sibila, 104,190 Sicilija, sicilijanska kultura, 39, 112, 121, 131,191 Silloi/sile, 40-41, 83, 96,106 Simplikije, 28-30, 35-36, 139, 165-167,169-170,173-174,177, 179,192-193,196 Skepticizam, 43, 56, 160 Sofisti, 7,145,147,150-151,154-155, 157,170,200-202,204,208 Sokrat, 11, 79, 138, 140-142, 145, 148-150,158-159, 198-202 Solon, 36,40,164,172-174,191, 208 Spasenje, 77, 87, 111, 121, 126 Spenser, Herbert, 67 Stoicheion, 29 Stoicizam, 11, 13, 15, 33, 43, 49, 58, 65, 105,140, 149,151,170, 200 Strah, strahopoštovanje, 153-154 Suprotnosti, 10-11, 44, 47, 50, 73, 75,83-84,89,91,94,98,101-103, 105-110, 112, 115, 121, 124, 126, 132, 140, 154, 161, 180, 187,189-190 Supstancija, osnovna, 27, 34-35, 72, 75, 83,90, 93, 115-116, 138, 164, 179, 190,196, 200 Svetlost, 49, 85-86, 91-92, 94, 113, 180 Svetski plan, 137 Svetski poredak, 64, 143 Svetsko jaje, 60-61, 181 T
Tales, 14-15, 23, 25-27, 31, 43, 61, 96, 118, 159, 161, 164-166, 170, 172, 174, 187 Tamur, 57 Tartar, 59,119 Tartej, 119 Tejlor, E. B„ 67 Teleologija, IX poglavlje, 146, 149, 152-153 Telesterion, 55 Telos, 138 Temistije, 151 Teodiceja, 37 Teofrast, 29-31, 34, 41, 142, 165, 167, 171-172, 174, 177, 187, 190 Teognid iz Megare, 97 Teogonije, rane, 16-20, 34, 37, 61, 65, 81, 83, 113, 116-117, 125, 165; orfičke, IV poglavlje Teologija, poreklo iz, 11, 37 Teologija naturalis 10; supernatu- ralis 10
Theos, 11,24,33,169 Teriomorfni, 47 Teron 76-77 Tetija, 61 Tifon, 64 Tijele, 64 Timon, 40 Titani, 61, 64; titanomahija, 64 Tisis, 117; vid. takođe Dike Tohu wa bohu, 19 Tok, 65, 74, 81, 96,122, 141,146 Tragedija, 55, 59,109 Transmigracija, 74-78, 95,110,122 Tukidid, 24,164 Turija, zlatne tablice, 60 U
Um, 91,100,134-140,142,146, 200; vid. takode nus Upravljanje svim stvarima, 92, 108, 168 Uran, 17-18, 34, 62, 180-181 Uzener, H., 167 Uzrok, 17, 20, 36,133,136,140,142, IV 169, 173-174 V
Varon, 10-11, 49, 159; Antiquitates, 10,159, 161 Vatra, 18, 26-27, 33, 40, 55, 64, 92, 96, 102-106, 108, 116, 118, 138, 150, 182, 187, 190-192, 201 Vazduh, 23, 37, 46, 61, 72, 75, 116, 118,135,137-139,141-142,153, IV, 170,172,180-181,183, 187-189, 192,197-201 Vilamovic-Melendorf, U. v., 14-15, 56,175,178,183,207; Der Glaube der Hellenen, 14,162, 178 Voda, 15-16,25,27,61,64,116,118, 138, 150, 181-182,187,192, 201 Vrlina, politička, 147, 154 Vrtlog, 53,119,157 Z
Zakon, konvencionalni, 154-157, 191, 203-204; prirodni, 126, 147, 150, 154-157; božanski, 100, 102, 106-108; vid. takođe nomos Zant, 62-64,181-182 Zavada, vid. mržnja, nesloga Zemlja, 17-20, 23, 27, 34,46, 59-65, 14 105, 116-118, 125, 174, 181, 192,198, 201 Zevs, 17-18, 24, 31, 45-46, 64-65, 98, 107-108, 116, 126, 128, 146, 153-154, 168, 175, 177, 180-181 Zlo, problem o, 18, 23, 86, 102, 120, 124 15
GRCKE RECIIIZRAZI
adavocTov, 32; vid. takođe besmrtnost a'itv iovT£q, 33 av£jioq, vid. duša avri^ovv, 103 avTpa, 64 avw\£dpov, 32
anofv^cD, 71 apeTrj, 74, 88, 145,154,176, 205 fiodpoi, 64 yiv£Oiq, 25,164 yvd)pt], 190-191 SoXixaiu)V£q, 34, 171 80&, 84, 86, 92,107,186
£(5OT£<- ovSev, 82 ŠKnvpwaiq, 105 £vt(ovT£q, 49 'ipja, 141 Evp£Tr\q, 86 (fjv, 63 ijdoq, 107, 117 dsTov, 35, 168-170; vid. božanstvo deoXoy£iv, deoXoyisx, dEoXoyiKoq, deoXoyoq, 11, 16 d£oXoyrjoavT£q, 154 d£onp£7i£.q, 49 9ŠO£l OŠOL, 11 9v[i6q, 68, 73-75, 172; vid. duša 9vw, 73 Ka9oXixrj, 15 Kivd (bq šptbpEvov, 45 Xoyioi, 153, 168, 204 pa9đv i na9dv, 78 jAŠ9oSoq, 87 fiovirj, 119, 194 fiopcjiij, 43,141 fiv9iKU>q ao(t>i(6fi£voq, 16, 63 fiv9oi, 24 fiv9cbSt]q, 24 fiv^ol, 64 vođv, vorjfia, vorjaiq, 91, 98,139 vopia9fjvai, vofiifa, 150, 157, 205 vopoq, 100,157 vovq, 28, 91,100, 136,137,142,146, 167, 184,197 fyvov, 99 oSoq, 87, 89, 113 ov, 49-50, 81, 90,116, 119 ovopa, 30 dvTa, 23-24, 90, 114, 163-164, 185 navTa nXrjpr/ 9mv, 25, 165 navTa pd, 96, 187 napaSo^a, 152 moTiq, 121 npovoia, 140 npcoToi 9£oXoyfjaavT£q, 16 npCbToi (j>iXoao(pfjaavT£q, 16 nvXai, 64 ao(f)ia, ao(j)6v, 12, 47, 136 OTOi^tiov, 166,192; vid. elementi avva\j/tq, 103
rafo, 36, 171-172 TĆCTTU), 36 l^lfj, 117 Tonoq, 18
XETa'i, 55 teA £VTfj, 31 TŠ^vai, 86,137
TE
Tvnoi 9£oXoyiaq, 11 vjipiq, 98
(j>povdv, 98-99,107 (j)VO£l 9£oq, 11
fv^tj, 67-68, 70-75, 172,182-184; vid. duša fvxpoq, 74 fv^o), 74
T
