Istorija-Stare-Grcke-1.pdf

ИСТОРИЈА

ГРЧКЕ

ДО СМРТИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Први пут објављено на енглеском језику под називом Ј. В. Bury and Russell Meiggs, A History of Greece, 4th edition, од стране издавача Palgrave Macmillan, одељења Macmillan Publishers Limited. Ово издање je преведено и објављено по лиценци добијеној од стране Palgrave Macmillan. Аутор је укључио своја права којим се он идентификује као аутор овог дела. © Macmillan and Russell Meiggs, 1975

Редакшори срискт издања Мирко ОБРАДОВИЋ, Светлана ЛОМА Жарко ПЕТКОВИЋ, Снежана ФЕРЈАНЧИЋ

Џон Багнел Бјури - Расел Мигс

Историја Грчке до смрти Александра Великог ( п рв а књига)

Превод Љ иљ ане ВУЛИЋЕВИЋ По1овор српском издању С лободан Д У Ш А Н И Ћ

Завод за уџбенике, Београд

У редни к мр Јасмина МИЛАНОВИЋ О дговорни уредн ик мр Јасмина МИЛАНОВИЋ З а и зд а в а ч а проф. др Радош ЉУШИЋ, директор и главни уредник

ISBN 978-86-17-14730-1

Садржај Предговор четвртом издању.......................................................................... IX Изводи из Предговора првом издању.........................................................XII Увод....................................................................................................................... 1 Грчка и Егејско м о р е ..........................................................................................1 I поГлавље Почеци Грчке и херојско д о б а ...................................................................... 5 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Порекло Грка............................................................................................. 5 Крит........................................................................................................... 13 Микенска цивилизација (1600-1100. године пре Христа)..............29 Тројански поход......................................................................................59 Немири у Грчкој и на Блиском и стоку...............................................61 Хомерови еп ови ......................................................................................71 Политичко и социјално уређење раних Г рка................................... 75 Х ом ерскодоба........................................................................................78 Дорска најезда ........................................................................................80 Експанзија Грка у источни Егејски п ростор..................................... 85 Пад грчких монархија и уздизање реп убли ка................................. 94 Односи Феничана и Грка...................................................................... 97

II поглавље Експанзија Грчке............................................................................................105 1. Крај хомерског д о б а ............................................................................ 105 2. Узроци и карактер грчке колонизације...........................................106 3. Колоније на обалама Црног, Мраморног и на северним обалама Егејскогмора..........................................................................................110 4. Колоније у западном Медитерану.....................................................113 5. Развој трговине и поморског предузетниш тва............................. 127 6. Утицај Лидије на Грчку........................................................................ 132 7. Отварање Е ги пта..................................................................................136 8. К и р е н а ................................................................................................... 138 9. Галија и Хиспанија................................................................................140 10. Народно незадовољство у Хелади.....................................................141

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

III пот авље

Развој Спарте. Пад племићких о л и гар х и ја...........................................145 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Спарта и њено друштвено уређење...................................................145 Спарта осваја М есенију...................................................................... 151 Унутрашњи развој Спарте и њене институције............................. 155 Критски устави......................................................................................162 Надмоћност и опадање Арга. Олимпијске игре............................. 166 Демократски покрети: законодавци и ти ран и ............................... 169 Тираниде централне Х еладе...............................................................173 Панхеленске игре и Панхеленство.....................................................186

IV поглавље Уједињеше Атике и утемељење атинске д ем ократи је......................... 189 1. 2. 3. 4.

Уједињење А ти ке..................................................................................189 Владавина п лем ства............................................................................ 191 Племство у VII веку пре Христа........................................................ 194 Солоново законодавство и утемељење демократије у А ти н и.. . . 199

V поГлавље Развој Атине у VI веку пре Х р и ста...........................................................209 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Освајање Саламине и Нисеје...............................................................209 Атина под Писистратом...................................................................... 210 Успон Спарте и Пелопонески савез...................................................220 Пад Писистратида и интервенција С парте..................................... 223 Краљ Клеомен и друга интервенција С парте................................. 227 Клистенове реформе............................................................................ 229 Прве победе демократије.................................................................... 234

VI поГлавље Продор Персије на Егејско м о р е .............................................................. 237 1. Успон Персије и пад Лидијског краљ евства................................... 237 2. Персијско освајање малоазијске Грчке............................................. 245 3. Персијско освајање Египта. Поликрат са С а м а ............................. 248 4. Јонија под Даријем................................................................................ 251 5. Даријев поход на Европу. Освајање Тракије................................... 255 6. Јонски устанак против П ерси је.........................................................258 7. Други и грећи Даријев поход на Европу. Маратонска битка . . . . 264 8. Борба Атине са Егином........................................................................ 275 9. Развој атинске демократије................................................................ 278 10. Атина будућа поморска сила...............................................................281 VII потављс Грчка у опасности. Напади Персијанаца и К артаги њ ан а................. 283 1. Ксерксове припреме и поход на Грчку.............................................283 2. Припреме у Грчкој................................................................................ 287 VI

Садржај

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Термопилска битка и битка код Артемисија................................... 290 Саламинска б и т к а ................................................................................297 Последиде саламинске б и т к е ............................................................ 303 Припреме за нови п о х о д .................................................................... 306 Битка код Платеје..................................................................................310 Бој код Микале и освајање Сеста...................................................... 315 Гелон, тиранин Сиракузе.................................................................... 318 Напад Картагине на Сицилију, битка код Химере......................... 322 Сиракуза и Акрагант под Хијероном и Тероном........................... 325 Религијски покрети у VI веку пре Х риста.......................................330 Ширење орфичке религије.................................................................. 334 Рационалност Јоњ ана.......................................................................... 337

VIII псплавље Утемељење атинске и м п ери је.................................................................... 341 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Положај Спарте и Паусанијина каријера.........................................341 Делски с а в е з ..........................................................................................347 Утврђивање Атине и П иреја.............................................................. 349 Остракизам и Темистоклова см рт.....................................................353 Делски савез постаје атинска империја...........................................356 Кимонова политика и његова остракоф орија............................... 364

IX потавље Атинска империја под Перикловим в о ђ с т в о м ..................................... 369 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Довршетак атинске демократије.......................................................369 Рат Атине против Пелопонежана.....................................................373 Закључење мира са Персијом............................................................ 381 Неуспеси Атињана. Тридесетогодишњи м и р ................................. 383 Периклова империјалистичка политика и отпор према њој . . . . 386 Периклова политика............................................................................ 391 Обнова храм ова....................................................................................392 Пиреј. Раст атинске трговине............................................................ 399 Предузетништво Атињана на Апенинском полуострву..............402 Атинска политика у Тракији и на Црном м о р у ............................. 404 Побуна С ам а..........................................................................................406 Више образовање. С оф и сти .............................................................. 409 Е урипид..................................................................................................413

X потавње Рат Атине са Пелопонежанима (431-421. године пре Христа)..........415 1. 2. 3. 4. 5.

У во д у р аг................................................................................................415 Општи поглед на рат. Тукидид.......................................................... 425 Тебански напад на П латеју................................................................ 429 К уга......................................................................................................... 431 Опсада и освајање Платеје ................................................................ 439


6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

VIII

Побуна М итилене................................................................................ 442 Ратовање на западу Хеладе. Трагична збивања на Коркири........448 Демостенове ратне операције на западу........................................... 453 Никија и Клеон. Политика у А т и н и .................................................455 Атињани освајају Пилос .................................................................... 459 Атињани заузимају Н и сеју .................................................................469 Атински неуспех у Беотији.................................................................470 Рат у Тракији. Атина губи Амфипољ.................................................473 Преговори о закључењу мира.............................................................479 Битка код Амфипоља и Никијин м и р...............................................483

Предговор четвртом издању Прво издање ове Историје Грчке објављено је 1900. године у предвечерје драматичних ископавања сер Артура Еванса (Sir Arthur Evans) у Кносу на Криту. У другом издању, објављеном 1913. године, Бјури (Buru) је прерадио Прво поглавље у светлости нових археолоших налаза. Осим у Првом поглављу, било је само мало измена. У издању из 1951. године морале су се поново урадити радикалне промене у Првом поглављу. Све шира и бројнија ископавања на грчком копну знатно су унапредила нашу интерпретацију Микењана, а биле су неопходне и измене у одељку о Криту. Многобројна нова археолошка сведочанства и измењена оцена ранијег археолошког материјала захтевали су и ревизију у многим питањима у друтим поглављима. Ипак, карактер и опсег промена били су ограничени економичним коришћењем типографских плоча. До 1970. године ове су плоче дотрајале и поновно слагање је пружило прилику за свеобухватнију ревизију. Потреба за новим издањем постала је ургентна, јер су током двадесет година од трећег издања археолошка ископавања довела до драматичних открића, а велики број научних часописа потхрањивао је жустру контроверзију о старим и новим спорним питањима. Још једном је наше тумачење бронзаног доба имало највише користи од нових археолошких налаза, посебно од ископавања дворца у Месенији из кога је, по општем уверењу, Хомеров Нестор владао својим пространим краљевством. Ово откриће је оживело интересовање за однос предања у Хомеровим еповима и историје. Археолошки налази из Пила такође су осветлили на интерсантан начин последњу фазу микенске историје, а најважније откриће ископавања био је велики број глинених таблица, испечених у пожару који је прогутао дворац. Одмах је примећено да ове таблице личе на таблице из Кноса и да су и једне и друте исписане истим типом писма, који је Еванс назвао линеаром В; овај се тип писма разликује од старијег линеара А. Управо су таблице из Пила омогућиле Мајклу Вентрису (Michael Ventris), енглеском архитекти, који је радио на дешифровању од својих гимназијских дана, да увери превладну већину класичних филолога да су таблице линеара В исписане раним обликом грчког језика. Ово откриће проузроковало је мењање мишљења о многим питањима. Грчки језик који је употребљавала администрација минојског Кноса неочекивано је изнело на видело да су Грци доминирали Кносом у времену пре разарања дворца. Ово је одмах поставило питање разарања других критских двораца, а контроверзија се још више разбуктала када је ископавање насеља у близини места Акротири на острву Санторини наоко потврђивало тезу коју је Маринатос провизорно скицирао 1939. године. Многи би се сада сагласили са њим да је жестока вулканска ерупција на острву Санторини проузроковала разарање двораца и насеља на широком проIX

И с т о р и ј а Гр чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

стору на Криту. Ипак, археолошка сведочанства стварају тешкоће и ал гернагивно мишљење да су Грци били разоритељи још има снажну подршку. Нови археолошки налаз на копну био је мање сензационалан. Међутим, ископавања у Лерни у Арголиди и у месту Лефканди на Еубеји поткопала су раширено схватање да је постојала већа инвазија Грчке са севера крајем ранохеладског периода. Скица промена сада изгледа много компликованија. Како су се открића нових ископавања нагомилавала, Микењани су постајали све значајнији. Природно је да Еванс, који је открио богатство минојске цивилизације, нужно пренаглашава зависност Микењана од Крита. Данас више примећујемо домородне корене и развитак микенске цивилизације. У ствари, постоји опасност да реакција оде предалеко и потцени моћ Крита пре XV века пре Христа. Овакве неочекиване историјске развитке ревизија помоћу „закрпа“ није могла интерпретирати на одговарајући начин; стога је Прво поглавље написано поново, сасвим од почетка. Знатан број новонаписаних одељака налазио се и у историји архајског периода; наиме, рестрикције, које је наметало коришћење оригиналних типографских плоча из 1950. године, нису омогућавале да се укаже на нову светлост којом је био обасјан архајски период новоодређеним датумом увођења кованог новца, грчког алфабета, као и ископавањем код Ал-Мине. У свим другим деловима главна структура суштински је и даље Бјуријева. Његов је текст мењан када би ново археолошко сведочанство то учинило неопходним или када би се упорна научна дебата пресудно окренула против његовог мишљења; ја сам се, међутим, трудио да не намећем своја гледишта у питањима која су још увек конгроверзна и користио сам напомене да укажем на алтернативе. Треба истаћи још један принцип. За седамдесет година откако је Бјури саставио своју историју, начин изражавања се знатно променио. Неке речи и фразе које су биле у општој употреби 1900-те године сада имају укус застарелости у којој многи налазе предмет за забаву. У таквим случајевима текст је прилагођаван модерном језичком изразу. Премда је недавно, током протеклих година, број студената који уче грчки језик био жалосно смањен, број заинтересованих за античку историју постојано се повећавао, па међу новим читаоцима има многих који желе да се приближе изворима и садашњој научној контроверзији. Поглавито ради таквих читалаца напомене су проширене и додате су библиографије. Увршћен је и речник појмова који су суштински грчке речи, само транслитерисане. Све географске карте су прегледане и исправљене, а додате су и нове заједно са посебном картом грчког света на крају књиге која се може извући и развити. С добрим разлогом захвалан сам господи Лавелу и Џонсу на њиховом стрпљењу, ведрини и стручности. Знатан број нових фотографија је такође увршћен, додате су и напомене за слике чије значење можда није очигледно. Дужно признање је одато у списку фотографа, али морам да изразим своју посебну захвалност Алисон Франц. Имао сам свесрдну помоћ пријатеља којих има исувише много за набрајање, нарочито у мом рвању са бронзаним добом. На овом пољу многих проблема могућност дискусије са професором Каскијем и магистром Пофамом о њиховим ископавањима била је од непроцењиве вредности и остајем веома захвалан на њиховом стрпљењу и охрабрењу. Такође сам много научио о Микењанима из докторске тезе Оливера Дикинсона, као и из дискусије која је уследила са њим. Он је био један из оштроумне и истакнуте групе оксфордских х

Предговор

дипломираних студената која се бавила бронзаним добом и пружала најидеалнију подршку. Имао сам велику срећу да уживам гостопримство и подстрек Британске школе у Атини у критичном периоду ревизије. Розамунд Бродли, једина особа за коју знам да, поред моје жене, може да прочита више од половине мог тешко читљивог рукописа, изборила се кроз тежак руком писани текст са ефикасношћу и стрпљењем које једва да заслужујем, али свесрдно ценим. Кроз ову комплексну ревизију Рекс Ален из Мекмилена ми је био постојани водич и утешитељ. Његов савет и практична помоћ били су непроцењиви и веома сам уживао у нашем радном партнерству. Rasel Meiggs Garsinton, новембра 1973. Године

XI

Изводи из Предговора првом издању При одређивању облика и карактера ове књиге усмеравала су ме два начела. Прво, пишући историју засновану на античким ауторима, из мог угла посматрања, премда је природно и свакако лакше допустити да се и грађа разграна у више томова, ако се она сабије у један том, често је резултат практичнија књига. У случају нове Историје Грчке учинило ми се вредно труда да кренем овим тежим путем. Друго начело на које сам се одважио је да су књиге, што се бар историје тиче, које су у стању да заинтересују одрасле читаоце, по мом уверењу, најбоље за инструирање млађих студената. Стога, иако ми је циљ да сарађујем у образовању, ова књига има у виду шири круг читалаца од ученика у средњој школи или студената на универзитетима. Неизбежна последица ограниченог простора који сам себи наметнуо биће то да ће се само дотицати књижевност и уметност, филозофија и религија у случајевима када непосредно илуструју или када су блиско повезане са политичком историјом. Приметиће се да сам понекад ово правило либерално тумачио; но, то је правило које се може лакше применити пошто има много изврсних радова који се баве уметношћу, литературом и филозофијом и сада су лако доступни. Уметање у сажету политичку историју неколико неповезаних поглавља која неадекватно обрађују, што је неминовно, уметност и литературу чини ми се да је без користи и неукусно. Вредни а свима доступни приручници државних старина омогућили су ми да у приказивању развоја Атинске државе или дотицању уређења других градова изоставим ситније детаље. Читалац мора на другом месту да тражи саге Хеладе, географске описе ове земље, топографију Атине. За топографију Атине и географију Грчке откриће да су му доступна изванредна дела. Два упозорења морам упутити читаоцу и биће најприличније да то учиним на овом метсу. Прво се тиче преисторијског доба, које је предмет Првог поглавља ово га дела. Материјална сведочанства сакупљена у археолошким истраживањима на обалама и острвима Егејског мора за последњих двадесет година, по претпоставци да припадају цивилизацији преисторијске Грчке, суочила су историчаре са низом нових проблема за које нису још нађена решења која би се могла сматрати сигурним. Становишта најспособнијих истраживача су у великом раскораку. Нови доказ може сваког тренутка оборити провизорне закључке и приморати нас да трагамо за новом интерпретацијом података. Ископавања која ће сада започети на Криту, напокон враћена у прави грчки свет, могу довести до неочекиваних резултата који могу променити цео проблем. Стога се преисторијска Грчка не може обрађивати на задовољавајући начин осим методом дискусије. Међутим, пошто је у књизи попут ове дискусија изван делокруга дела, аутор може само да опише главне карактериXII

Предговор

стике цивилизације које је ископавање изнело на видело; он може суздржано да изнесе главне опште закључке, по свом уверењу вероватне, о односу археолошких налаза и грчке литерарне предаје. Много шта аутор мора оставити као неизвесно и неодређено. Тешкоћа проблема се увећава због тога што су литерарна сведочанства, која се односе на активности и кретања раних грчких племена, претежно уткана у мит и теже их је из њега расплести него откопати зидове и гробове затрпане покровом земље. Значај предгрчких становника Грчке, мешани етнички карактер Грка историјске епохе, релативно рани датум „јонске" колонизације, континуитет егејске цивилизације, однос „микенске“ цивилизације према цивилизацији коју описује Хомер - то су главни проблеми које сам имао задовољство да истакнем. Друго упозорење се примењује на све историје Грчке које су написане још од Ефоровог времена. Рани део грчке историје, који одговара VII и VI веку пре Христа, неизбежно је искривљен и постављен у лажну перспективу захваљујући нашим ограниченим знањима. Наиме, у то доба (као и у вековима који су им непосредно претходили а готово су сасвим нестали из нашег видокрута) градови западне обале Мале Азије чинили су најзначајнији и најпросвећенији део хеленског света, а о тим градовима у данима њихове величине имамо тек неповезане, летимичне слике. Наша сазнања о њима почињу тек са надирањем Персије у простор Егејског мора и потонућа тих градова на другоразредни положај у Грчкој. Стога су странице на којима би Грци из Азије морали заузимати узвишено место монополисане развитком старије Грчке; створен је лажни утисак да се историја Хеладе у VII и VI веку пре Христа састојала само, или главним делом, од историја Спарте и Атине и њихових непосредних суседа. Непрозирност обавија и настајање раних грчких заједница на Апенинском полуострву и на Сицилији током истог периода. Неправда се нажалост не може исправити признањем да је учињена. Атина, Спарта и њима слични градови остали су на своме тлу. Les absents ont toujours tort1. У напоменама и упућивањима на крају књиге указао сам на оно што дугујемо савременом истраживању посебних питања. Овде морам да признам свој општи дуг историји Грота (Grote), Фрименовој (Freeman) Историји Сицилије, историјама Бусолта (Busolt), Белоха (Beloch), Е. Мајеровој (Е. Меуег) Gescichte des Altertums2 и историји Дројзена (Drousen). Премда су друте историје високог угледа и на енглеском и на другим језицима биле консултоване, уз пуно уважавање, превасходно остајем дужник овим ауторима. Али, можда још више дугујем списима једног човека који је, премда никада није написао стварну историју Грчке, дао небројене а непроцењиве доприносе њеном проучавању - професору Улриху фон Виламовиц-Мелендорфу (U. von Wilamowitz-Mollendorff). Додуше, ја се са неким његовим закључцима не слажем, али овде хоћу да изразим искрено и велико слагање са његовим методама и дивљење према подстицајној вредности његових списа. Ј. В. Bury

1 Фр. Одсутни увек нису у праву. Прим. прев. 2 Нем. Историја староГ века X III

Увод Грчка и Егејско море Како се наш е приповедањ е буде гранало, упознаваћем о грчке реке и долине, планине, зали ве и острва и нем а п отребе да овде улазимо у неко подробније описивањ е. М еђутим, корисно је да на самом почетку ухватим о неке опш те карактеристике које су допринеле да се и стори ја Грчке уобли чи онако каква је била, а без којих не би могла настати. О собеност грчке историје тако је блиско повезана са особенош ћу њ ихових п реб ивали ш та да је не мож емо зам ислити без грчког копна и мора. Од тр и м асивна рта од којих се састоји јуж н а Европа, онај на истоку готово би сасвим био н али к н а Ш панију на зап аду да се нагло заврш и о на северу Тесалије, а да је Грчка, његов изданак, потонула у море. О н би у том случају био само огроман блок непрекидног копна, који готово дотиче на једном углу обале Азије, као што Ш панија скоро дотиче обале А фрике. М еђутим , Грчка, јуж н и наставак И лирика, им а потпуно друге природне карактеристике које је чине разли чи том и од Ш паније и од И талије, те је источни базен М едитерана видно другачији од западног.

И лирско (и л и Б алкан ско) полуост рво

Грчка одаје ути сак групе р това и острва, премда је, уистину, могла бити чврст н еп реки н ут блок копна, у својој мањој сразмери, попут оног м асивног р та од кога ш трчи. Грчку је могуће описати као планински р т по средини пресечен н а два дела огром ном пукотином. П ланине које чине источну гран и цу Тесалије: О лимп, Оса и Пелион, планине дугог острва Еубеје, затим низ острва од Еубеје на југ, морале су чин и ти непрекидан планински ланац - стеновиту источну обалу. С друге стране, гребени П инда, разм еђе Тесалије и Епира, имају свој наставак у висови м а Т им ф реста и Корака. Њ ихов се ланац, завојитом југоисточном линијом , скренувш и са свог природног правца, настављ а П арнасом, Хеликоном, К итероном , атичким п ланинам а и острвим а. С лично томе пелопонеске планине настављају епирске горе. Тако р ек о н стр у и ш ем о у м и сл и м а рељ еф Грчке, као н изове планинских ланаца који се п ротеж у од јута ка истоку, и здиж ући из

О собеносш Грчке

К ор и н т ск и за л и в

П л а н и н ск и л а н ц и

И м аГинарна р е к о н с т р ук ц и ја

1 И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

м ора копно далеко у Егејско море. Да је п рирода Грцима подарила такву земљу, њ ихова би и стори ја била потпуно измењ ена. Док то замиш љ амо, постајемо свесни колики је био дуг Грка геоф изичким одликама земље. У земљи ртова, дубоких зал и ва и острва било је предодређено да водени путеви неум итно п остан у путеви грчке експанзије. Тај народ је, уистину, био гурнут у наручје мору. Важне 1ео 1раф ске особеност и I. В елики м орски рукаеац (К оринт ски за п и в)

Н ајупадљ ивије обележ је средиш њ е Грчке је д убока п укоти на која је Грчку поделила на два дела. Т ребало је да ју ж н и део буде острво - о чему речи то сведочи грчки н ази в „П елопово острво" међутим, он се држ и за копно уским копненим м остом н а источном крају велике пукотине. О ва геоф изичка црта им ала је виш еструки значај за грчку историју. 1. Д вострука улога Коринтског зали ва одмах је јасна. Он пропуш та м оре ун утра до многих народа који би иначе били брђани на копну и знатно п родуж ава грчко приморје. Залив је уз то учинио јуж н у Грчку самом, тако да се мож е см атрати одвојеном територијом од северне Грчке. П ракти чн о узевш и, југ је о стрво са соп ствен и м острвским интересима. 2. М еђутим , да је „П елопово о с т р в о “ збиљ а било о стр в о , да И стма није било, ту би од најранијег доба постојале директн е и неп рекидне везе и зм еђу об ал а које спи рају таласи Егејског и Јонског м ора. И сточне и зап ад н е области Грчке би се п ри б л и ж и л е пош то би б родови тр го в ац а и ли р атн и ка, ум есто да зам орн о п лове око П елопонеза, могли п осред Грчке проједри ти из једног у друго море. Без И стм а би се п утеви тргови н е ун ап ред и ли и п р о м ен и ли би се ц ен три трговине; ратови у грчкој и стори ји би се води ли у другим см еровим а. К олико је И стам био значајан м ож да би се најбоље и лустровало саврем ен и м прим ером . У клоните м ост који повезује ју ж н и са северним кон ти н ен том А мерике, па п осм атрајте пром ене које резулти рају у п утеви м а тргови н е и у условим а п ом орског р ато вањ а н а вел и ки м о кеан и м а Зем љ ине лопте. Даље, да је м ост који је п рипајао П елопонез коп н у био н а зап ад н о м крају зал и ва, области с обе стран е м орског рукавц а биле би још и ран и је лако доступ не трговачкој разм ен и у Егејском м ору и н а И стоку; развој ц и ви л и зац и је северозап ад н е Грчке био би наглији и и н тен зи вн и ји; и стори ја Беотије и Атике, откачена од П елопонеза, и ш ла би у другом смеру.

II. Егејско море

2

Географска карактеристика Егејског басена била је други одређујући чин и лац грчке историје. П осут безбројним острвим а, као да је био предодређен да развија опш тењ е н арода са народом. Кикладска острва, која се, како смо в ећ видели, уклапају у окви р грчког

Увод

копна, н еосетно п релазе у острва која и стура азијска обала; ту је створена нека врста острвског м оста који мами бродове да прелазе из Грчке у М алу Азију. Западн а обала М але Азије збиљ а природније п рип ад а Е вропи него сопственом кон ти ненту; ран о је п остала део грчкога света и Егејско м оре би се прем а томе могло сматрати истинским центром Грчке. Западни део Грчке био је, такође, лепо опскрбљен добрим лукама; прем да није био тако богат зали вим а и острви м а попут источне обале, био је погодно позорје за развој трговин е и ц ивилизације. П утовањ е од К оркире до „пете“ на југу И талије није било дуго, па је предузетниш тву становника западне Грчке био раскриљ ен цео један свет. Али, у ран о доба тај је свет био варварски и није имао да понуди много дарова цивилизације, док су становн иц и источног грчког п рим орја у п и рали погледе ка А зији и дош ли у додир са древним цивилизацијам а О ријента. Заосталост западне Грчке у поређењ у са источном у р ан о м периоду није потекла од кон ф и гурац ије двеју обала, већ од околн ости ш то је Запад леђи м а био окренут Азији; међутим, у каснијем периоду видим о Јонско м оре као пром етну трговинску п озорни ц у обрубљ ену напредним заједницама које потпуно р авн оп равн о учествују у грчкој цивилизацији. С еверна об ала А фрике, која се као и зазов сучељ ава са трим а великим медитеранским полуострвима, одиграла је значајну улогу у историји јуж не Европе. Од најдавнијих врем ена А ф рика је била геолошки и историјски повезана са Европом. Западн у Европу и северну А ф рику у дубокој п рош лости спајали су м остови непрекинутог копна; тај ан тедилувијални континент, који бисмо могли назвати Евро-Либијом, мож да је био настањ ен људима хомогене расе. Сицилија је представљ ала остатак древног копненог моста између Европе и северне А ф рике и ом огућивала је лак прелаз м орепловцима. Код Ш паније (Гибралтар) два континента сасвим се приближавају.* Грчка је земљ а планина и м алих долина; има мањ их река и неколико р авн и ц а осредњ е величине. Стога је виш е него подесна да буде земља малих, независних држ ава од којих је свака заш тићена од суседа брдским баријерама. И сторија Грка, коју чине такве државе, не би могла настати на другачијем тлу. Додуше, повест свих земаља је у извесној мери зависна од географ ских услова; међутим, та зависност је у Грчкој нарочито и зраж ена и у спрези са осталим чиниоцим а сп речавала је национално уједињење. О стрва су, по ло гици ствари, чин и ла политичке целине; међутим, прем да м ора по

За и а д

III. Положај Грчке у односу на А ф рику. К опнени м ост ови у М ед и т ер а н у у п ли о ц ен у на Гибралт ару (I), И т а л и ја С и ц и л и ја -Т у н и с

(2)

IV. Грчка је подесна за м а л е државе

* У овом пасусу изостављен је део текста ради једноставнијег начина изражавања, при чему је основна идеја сачувана. Прим. прев.

3

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А п е к с а н д р а В е л и к о г

К ли м а и пподност т ла

4

пут п лан ин а могу да раздвајају, она, за разл и ку од планина, могу и да спајају: у грчким условима лакш е је било створити велику пом орску им перију него копнену. Н а сличан начин, брда су спречавала развој брзог копненог саобаћаја (добри копнени путеви не постоје у старој Грчкој), док су, како смо видели, разуђеност обале и мнош тво острва олакш авали саобраћај на мору. Нема препреке да скрш и ветрове који хује од А зијског континента преко Ц рног м ора ка грчким обалам а и чине Тракију студеном земљом. О туда грчка клим а има карактер извесне окрепљ ујуће ош трине која је разви ла снагу и енергију народа. Надаље, Грчка није, ни у коме погледу, богата и плодна земља. О н а им а м ало великих обилато наводњ ених долина; о б рађи ван е долине нису давале сразмерни допринос по сетвеној површ ини, како би се могло очекивати. Тле, прем да д обро за јечам , није било довољ но плодно за екстензивно узгајањ е ж ита. Стога су ратари м орали м укотрпно да раде. Али, кон ф и гурац ија терена је условила и р азв и л а пом орско предузетниш тво. С једне стране, богатије преком орске земље привлачиле су пустолове, нарочито када је п ораст становн иш тва почео да изази ва несташ ицу ж и вотни х средстава. С друге стране, најзад је постало нуж но да се дом аћи приноси ж и тари ц а допуњ ују пш еницом увезеном са стране. Али, ако је Д ем етра (богињ а ж и та) ускраћивала своју највећу милост, бар су грож ђе и маслине свуда обилато рађали на грчкој земљи и њ ихово узгајањ е било је једно од главних ц рта ж и вота у древној Грчкој.

I иотавље

Почеци Грчке и херојско доба 1. Порекло Грка Све до седамдесетих година XIX века грчка митологија и књ иж евност, а н ар о ч и то вели чан ствени Х ом ерови епови, били су једина сведочанства за и сторију Грка пре доласка Дораца. Када је Хајнрих Ш диман - немачки бан кар који је као самоук научио грчки и био одушевљен И лијадом и Одисејом - кренуо да открива Х омеров свет, означен је почетак нове епохе. Н а брду Х исарлику (северозападна Мала А зија) Ш лим ан је наш ао богато насеље са златним предметима у м ногим кућама, а, касније, у М икени низ гроб ова у облику бунара (Schachtgraber) са басн ословн им благом у злату и сребру: ритуалним бодежима, мачевима, накитом и керамиком високог квалитета. Ш лиман је м ислио да је код Х исарлика открио П ријамову Троју, а у М икени тела А гам ем нона и њ егових племића. М еђутим, није дуго тр еб ал о н ауч н и ц и м а да схвате да су тројан ско злато и микенски гробови старији виш е стотина година од традиционалног датовања Тројанског рата. Гробови у облику бунара су довели археологе у стварн у недоум ицу јер у археолош ком м атеријалу из Грчке до тог врем ена није нађено ниш та ш то би наговеш гавало такво богатство у тако раној епоси. О чигледно је да су Ш лиманови налази траж или посебна објаш њења. Сер А ртур Еванс, тада млади кустос у А ш моловом м узеју у О ксф орду, м ислио је да би се објаш њ ењ е могло наћи у и стр аж и вањ у кри тских старина. С адрж аји гробова у облику бунара, особито некласични елементи њиховог инвентара, им пресионирали су Еванса. Н а К рит су га одвели знакови писма на печатим а које су у А тини п родавали старин ари и говорили да потичу са Крита. П остојало је грчко предањ е - записано у Херодотово и Тукидидово врем е - о м оћном краљ у М иноју из К носа који је господарио Егејским морем. Евансу је пош ло за руком да дође до локалитета К носа и н и зом и скопавањ а која започињ у 1900. године отворио је потпуно ново поглавље у историјској и археолошкој науци. Еванс је веровао да су Грци са копна дуговали К рићаним а своју културу и чак је см атрао да је на врхунцу м оћи К носос владао једним делом Грчке. Кад су даљ а и скопавањ а открила и друте 5


критске дворце и расветлила њихов развој, Евансово гледиште било је ш ироко прихваћено. М еђутим, како су откри ван и одговарајући локалитети на грчком копну, п остепено се п оказало да је континентална цивилизација, која је по свом најваж нијем ц ентру добила п рикладно име „м икенска“, прем да под сн аж ни м утицајем Крита, имала специф ичан карактер и такође извози ла своју робу како на Исток тако и на Запад. А р хео ло ш ја и т р а д и ц и ја

За историју егејског п ростора током II м иленијума пре Х риста имамо два пута сазнањ а - археолош ке и зворе и усмено предањ е сачувано у м итовим а и легендама. О ба имају своја ограничењ а. О граничењ а у кориш ћењ у легенди довољ но су јасна; приче се развијају и искривљују током предаје. Д етаљ и су често само резултат маш те приповедача; при рачунањ у времена по генерацијам а лако се могу н ап рави ти греш ке, те је хронологија ретко п оуздана (приповедачи могу погреш но п риписати људе који су припадали разли чи ти м генерацијам а истом времену, и обрнуто). М еђутим, легенда може корисно послуж ити као провера других и звора и мож е п окренути корисна питањ а. Уверење да су зб и в ањ а у Х ом еровим еповим а у основи веродостојна довело је Ш лимана у М икену. Значај Тебе из микенске епохе у каснијој митолош кој предаји пруж и о је археолозима добар разлог за одлуку да откопају тебански акропољ , ш то је дало плодне резултате. Археологија се непосредно бави материјалним остацим а прош лости. Не само да их налази, већ их и тумачи, ш то је теж и и неизвеснији део посла. Н а пример, ископавањ а могу изнети на видело јасне трагове разарањ а једног локалитета, али археолози се могу разм им оилазити у мишљењу, и често то чине, како те знакове треба интерпретирати - као исход зем љ отреса или људског разарањ а. М ноги закљ учци н а основу археолош ких истраж ивањ а неолитског периода и бронзаног доба још увек су несигурни и предм ет су неп реки дног научног н ап ретка, н ароч и то у појединостима. За и стори чара ти х епоха велики н апредак п ости ћи ће се када буде деш иф ровано А линеарно писмо, на чему ради већи број стручњака*.

Н еолиш

Н еолитска насеља на територији Грчке могу се п ратити уназад од VII миленијума пре Х риста, а најранија неолитска насеља за која знамо, оно код Неа Н икомедије у М акедонији и Ф ранхти (Franchthi) п ећ и н а у А рголиди, п оказују и зван ред н о ран и р азв и так . У насељу код Н еа Н иком едије н ајран ија керам и ка дати ран а је изм еђу

* Из текста је избачен цео један пасус у коме се излажу тешкоће археолошког метода одређивања датума у преисторијском периоду. Прим. прев. 6

П о ч е ц и Гр ч ке и х е р о ј с к о д о б а

6500. и 6000. године пре Х ри ста1. Куће н еправилног облика грађене су, изгледа, на кон струкци ји од дрвених греда са зидовим а од блата и к р о во ви м а н ачињ еним вероватн о од грањ а п рекри вен ог иловачом. Ц ентрална огњ иш та била су сазидана од блата у самим кућама, док су напољ у биле ископане јаме за складиш тењ е и отпатке. Стан овн и ци су гајили јечам и пш еницу, држ али овце и козе допуњујући своје п отреб е за хран ом ловом и риболовом. У п ећини Ф ранхти у А рголиди, која је на улазу ш и рока 30 ш а д убока 150 m , људска станиш та се могу пратити од плеистоцена кроз мезолитик до неолитског п ери ода2. С тан овн и ц и м езоли ти ка били су ловци и виш е од три четвртине костију које су за собом оставили потичу од црвеног јелена. П реласком у неолитски период, који се радиоактивним угљеником С 14 датује у п рву половину VI миленијума, преовлађују кости овац а и коза; волови и свињ е гакође су били припитомљ ени средином овог периода; п ривреда се засни вала на узгајањ у ових домаћих ж и вотињ а и земљ орадњи. После кратког периода без керамике почели су да п раве своје посуђе; у п очетку је оно било без украса, касније са линеарним орнаментима, сликаним или утискиваним, који су се све виш е усаврш авали. М еђутим, најим пресивнији налаз са ископавањ а био је опсидијан у најранијим неолитским слојевима; присуство опсидијана постаје распрострањ ени је током средњег и позног периода неолита. Кремен, а нарочито тврди крем ен веом а је редак у Грчкој, док је најбољи материјал за прављ ењ е ножева, маказа, српова и другог ситног прибора, којим а је потребан ош тар врх, био тврди, н али к на стакло, опсидијан вулканског порекла. П рема нашем садаш њ ем сазнањ у у Грчкој нема опсидијана, а острво Мелос у јуж ном делу К икладског архипелага имало је стварни монопол у производњ и овог м атеријала3. Са п ри м и ти вн и м алатом на располагању за градњ у чунова или сплавова путовањ е до М ела у ш естом миленију м орало је представљ ати погибељ ну аван туру која је захтевала изванредн у предузим љ ивост. М ањ е се зн а о неолитском периоду на К риту и н а острвим а Егејског мора. М еђутим, оно ш то је откривено у великом насељу под дворцем у К носу и на другим м естим а указује на то да је сличан начин ж и во та био ш ироко распрострањ ен на грчком копну, Киклад-

1 R. Ј. Rodden, Proceedings Prehist. Soc. 28 (1962) 267. 2 Hesp. 38 (1969) 343-81. Archaeology 21 (1962) 4-9. 3 Обично ce мислило да je у друтом миленијуму до слома критске моћи, Микена опсидијан углавном морала добављати са Липарских острва, али широка анализа узорака није открила ни трага липарском опсидијану у Хелади микенског периода. Видети С. Renfrew и друге, BSA 60 (1965) 225-47. 7


ским острвим а и на Криту. Већину станиш та чин и ла су м ала насеља која су ж и вела од ком би н ац ије узгајањ а стоке, п ретеж н о овац а и коза, п рим ити вне зем љ орадњ е и лова. П остојао је зачуђујуће ш ирок обим трговине опсидијаном. Камен и кост били су стандардни материјали за остали прибор. М алобројно становн иш тво имало је огром ног слободног п р о сто р а и ове зем љ орадни чке заједнице су вероватно виш е стрепеле од звери него од људи. Б ронзано доба

Доласком бронзаног доба наш и материјални налази постају богатији, а социјалне и економске пром ене се брже одвијају. Главни подстицај за то био је пораст употребе м етала и развој металургије, иако нема наглог прелаза. Н а изм аку неолитског периода употреба бакра била је ограничена и било је нађено неш то м ало сребра. Од почетка бронзаног доба бакар се налази у много ш ирој употреби, а откриће да смеша калаја (или мање задовољ авајуће реш ењ е са кориш ћењ ем арсена) са бакром даје бронзу, много чврш ћи метал, било је оно што је променило како начин ратовањ а, тако и земљорадњу4. Током целог бронзаног доба, које траје од око 2800. до око 1050. године пре Христа када је гвож ђе почело да замењ ује бронзу, никакви догађаји у Грчкој, на К риту или у егејском п ростору не могу се чврсто датирати пом оћу писаних и звора из тог времена. За разлику од ц и ви лизаци ја Египта и М есопотамије, народи ових области нису у трајном облику зап и си вали историјске догађаје. Све ш то је у писаној ф орм и опстало, јесу еф емерна докум ента дворске администрације на глиненим таблицам а које су се случајно сачувале од разарањ а захваљ ујући пож арим а у којима су биле испечене. Стога смо принуђени да се за хронологију скоро у п отпун ости ослањ амо н а датовањ е на основу м атеријалних остатака. Од њ их је керам ика далеко н ајрасп рострањ ени ја и најотпорнија. О н а се кори сти у свим друш твеним слојевима за кувањ е, јело, пиће, складиш тењ е и различите је вредности. Ч ак и када су посуде разбијене, остају крхотине и ватра их не униш тава. Као и данас, разли чи те генерације негују различите укусе: им а пром ена у стилу декорације и пром ена у пом одним облицим а. О ве се пром ене могу класирати и п ом оћу стратиф икованих наслага које показују које посуде п отичу из истог времена, грнчарија <^е мож е п оређати по временском редоследу.

Х рон о ло ш ја

Да би створио парам етре за претакањ е својих критских ископ ин а у историју, Еванс је своју керам и ку бронзаног доба поделио 4 За рани развитак металургије на острвима видети С. Renfrew у АЈА 71 (1967) 11-20.

8

П о ч е ц и Г рч ке и х е р о ј с к о д о б а

на тр и главна раздобљ а које је назвао рани, средњ и и п озни минојски период, узевш и ово име од митског краљ а К рита - М иноја. П оменута три периода делила су се даље, сваки на по три фазе, а неке од ових ф аза су опет даље (по)дељене. Тако тумачимо LM III В’ као другу п олови н у (В) треће ф азе (III) позном инојске керамике (LM), а р азли ка између LM III А и LM III В је кључна за одређивање редоследа в аж н и х догађаја. И сти п рин ц ип био је прим ењ ен на друге две области које нас посебно интересују - на грчко копно и на острва Егејског мора. Брон зан о доба на копну подељено је на рани, средњи и п озни хеладски период, чија је последња ф аза често била називана микенском, пош то је М икена у то доба била дом инантна држ ава у Грчкој. Брон зан о доба острва подељено је на рани, средњи и позни кикладски период. П арам етри које је см ислио Еванс одолели су изузетн о успеш но н епрестаним проверам а; у време када су се неки Е вансу најдраж и закљ учци уруш или под теж ином нових доказа, ваљ а се присетити изузетног успеха њ егове фундаменталне класиф икације. О ве поделе нису могле саме по себи да прибаве датуме пошто ритам пром ена није конзистентан и неки стилови могу да се задрже много дуж е од других; међутим, неки се датум и могу одредити према предм етим а из Египта, који су сам и п рец и зн о датирани или се чеш ће могу приближ но датирати прем а хронологији фараона. На пример, у неколико гробни ц а на ф рескам а из раног периода осамнаесте династије у Е гипту критски посланици се н алазе међу представницим а н арода који доносе дарове или данак фараону. Одећа коју п осланици носе и посуде које п рилаж у указују да критски период LM I В” п р ибли ж но врем енски одговара владавини Тутмеса III. С лично, много микенске керам ике било је откривено у Тел-ел-Амарни. О ва новостворена п рестоница, коју је утемељ ио јерети к” * Ехнатон, била је настањ ена само кратко време од 1372. до 1354. године пре Х риста (или м ож да од 1358. до 1340) па се на тај начин може приближ но датовати у прву половину треће ф азе познохеладског периода (LH III А). Н аж алост, неки су се египатски датуми показали мање поузданим но ш то се чинило и им а оправданих разлога да се снизе уобичајена д атовањ а у периоду и зм еђу XIV и XII века пре Христа. Управо то раздобљ е је од највећег значаја за наш предмет ’ Late Minoan III В на енглеском - позноминојски IIIB. Прим. прев. " LM I В - друга половина прве фазе позноминојског периода. Прим. прев. Фараон Ехнатон је за кратко време своје владавине насилно увео монотеизам, признајући само култ бога Сунца. Сачувана је Химна Сунцу коју је срочио Ехнатон. Прим. прев. 9


истраж ивањ а5. П оменута врем енска разлика износи само четрнаест година и не утиче битно на редослед догађаја. Не мож е се очекивати да се промене стилова у свим овим подручјима одвијају тачно у исто време. М еђутим, критски парам етри пруж ају прилично д обре оквире и за копно. И сти датуми могу се прихватити за обе поделе (на К риту и на грчком копну), ако се зна да су сва датирањ а само п рибли ж на и да подлеж у реви зији када се детаљ није испита керам ика или се нађу нови докази. П ош то ће се наше излагањ е често бавити доказим а изведеним из керамичког материјала, било би умесно сада п рилож и ти уп рош ћен у табелу. П риближ на датовањ а за бронзано доба на основу стилова керамике Раноминојски период I II III С редњ оминојски период I II III П озноминојски период IA IB II IIIA IIIB IIIC

2800 - 2500. 2500 - 2200. 2200 - 2000.

2000 - 1900. 1900 - 1700. 1700 - 1550.

1550 1500 1450 1400 1300 1200-

Ранохеладски период I II III Средњохеладски период I II III

1500. 1450. 1400. 1300. 1200. 1050.

Нема јаког доказа да је цошло до веће пром ене становн иш тва почетком бронзаног доба. Не п остоје зн ац и разарањ а ш и ри х размера нити увођењ а нових обичаја. П остоји стварно једва прим етна промена у прелазу из неолита у п рву ф азу ранохеладског периода, иако се употреба м етала п оступно повећава. С упротно овоме друга 5 Аргументе за ревизију датирања изложио је D. В. Redford u History and Chronology o f the Eighteenth Dynasty of Egypt; cf. K. A. Kitchen u Chronique d’ £gypte 43 (1969) 313-24. ‘ *

П о ч е ц и Гр чк е и х е р о ј с к о д об а i

ф аза ранохеладског периода јесте раздобљ е и м пресивног развитка. П опулација знатно расте, тргови н а и зм еђу копна, К рита и острва постаје живљ а, виш е се тргује и унутар ових области. Развој металургије и п ораст трговин е разгран авају врсте п роизводњ е и друш тво чине сложенијим. У право у овом периоду п рви пут се јављају куће које дом инирају у свом окруж ењ у и утврђењ а, што указује на јачањ е власти и акум улацију богатства уз п овећан и ри зи к од напада суседа или пирата. Д окази ових нових карактеристика стиж у из п р и м о р ски х и о стрвски х места. И м а лепих п рим ера утврђењ а и п ростран и х зграда код м еста Х алијандриа на острву С иру и код Лерне у Арголиди. Т акозвана Кућа са цреповима код Лерне наговештава, изгледа, само у знатно мањој сразмери, потоњ е дворце, док црепови по којима је стекла назив показују значајан напредак у конструкцији кровова6. Велике куће и утврђењ а откривена су, такође, у Тиринту, у Асини, оба м еста се н алазе близу Лерне, док се испод дворца у Тиринту н алазе остаци веом а простран е круж не зграде. До краја прве ф азе ранохеладског периода одиграле су се крупне цивилизацијске пром ене ш иром грчког копна. О но за ш та се често м ислило да је п рва значајна карактеристика нове цивилизације био је нови стил керамике. Овај стил Ш лиман је назвао минијском керамиком, пош то га је први п ут открио у Орхомену, легендарном пребивалиш ту краљ а М иније. О ва се керам ика разликује по облику, боји и саставу од ранохеладске керам ике претходног периода. Преовлађујући обли ц и су пехар са високим стубом и купа са две дршке; на обе ове ф орм е ути цали су облици м еталних посуда. Најуобичајенија боја је сива, а састав керам ичке масе није без разлога описан као сапунски. С асвим слична керам и ка била је откривена приближно у истом периоду и у Троји. Д руги нови тип керамике обично се н ази ва м а т сликана керамика по д екоративн им м отивима, најчеш ће геом етријским , који се сликају директно на глини. Друге карактеристике приписане овом периоду су грнчарско коло, које је прош ирило обим и повећало брзину п роизводњ е керамике, припитомљени коњ и мегарон. Ш ироко прихваћено мишљење је било да су ове промене потекле услед велике инвазије једног народа са севера ог кога су се у исто време неки делови преселили и у М алу Азију. О ва је инвазија, м ислило се, приви пут довела грчки народ и грчки јези к у Грчку крајем друге ф азе ранохеладског периода (око 2200. године пре Христа).

Н ови д о ш љ а ц и у Грчку

М и н и јс к о иосуђе

6 Ј. Caskey, Arch. 8 (1955) 116-20. 11


С вака оваква реконструкција сада наоко нема важ н ости , а доказ који је највиш е допринео да се она поткопа стиж е са ископавањ а која је Каски (Caskey) обавио у Лерни. О вде су, п ре почетка послед ње ф азе ранохеладског периода, она им преси вна Кућа са цреповима и насеље око ње били насилно разорени; даљ а разарањ а, за која се м ислило да су приближ ног датума, откривена су у Асини, Зигуриесу, Т иринту у Арголиди, у К ири с друге стране Коринтског зали ва и у Агија Косми на јуж ној обали Атике; у следећој генерацији још нису откри вен а већа разарањ а. Н ови насељ еници у Л ерни

и у Л еф канди

ПредГрчки т о п о ни м и

После разарањ а Лерне то место су запосели нови народи са р азл и чи ти м обичајим а и разл и чи ти м кућам а7. Када је насеље обновљ ено, на м есту где се н алазила Кућа са цреповим а која је била спаљена до темеља, није било виш е градње. Ш ут је скупљен на гомилу и остао је п рекривен м ем оријалном хумком све док следећа градитељ ска обнова у околини није достигла врх хумке, када је то место поново изграђено (4). М ало је вероватно да су ови дош љ аци приспели са севера. Значај навођењ а м инијске керамике као доказа такође долази у питањ е. С ирови облик м инијске керамике ручне израде откривен је у Лерни после разарањ а; п родукт је народа, очигледно из Анадолије који је запосео Л ефканди изм еђу Халкиде и Еретрије на Еубеји отприлике у то врем е8. Н асупрот керам ици из Лерне, м инијска керамика из Троје била је на развијенијем ступњу. Па ни м егарону се не може придати већи значај у том периоду јер су његове деф иниције биле одвећ флексибилне. М орам о такође без предрасуда разм иш љ ати о датуму доласка Грка. Све што се са сигурнош ћу може рећи јесте да им а бројних топони м а који су у Грчкој претрајали , а нису грчког порекла. Најјаснији прим ери имају суфиксе -nth и -ss, као у топ они м и м а Korinthos и Tiryns / Ttrynth -os, у називим а река Kephissos и Ilissos. О ви суфикси откривени су на К риту у топоним им а Knčssos и Tylissos и у југозападној М алој Азији, где је -nth дало -nd као у им еним а м еста Alinda и Halikarnassos9. У неком времену, пре доласка Грка, овај негрчки 7 Ј. Caskey, Hesp. 29 (1960) 285-303. 8 Ископавање на Лефканди је отпочело 1964. године. Локалитет је изабран да 6и осветлио ту област у периоду пре Лелантског рата између Халкиде и Еретрије. За нешто од најранијег керамичког материјала мислило се да има сличности са керамиком Анадолије. Видети прелиминарни извештај, Excavations at Lefkandi, Euboea, 1964-6. od M. R. Popham & L. H. Sackett (објављен од British School at Athens, Thames and Hudson, 1968) као и опширнији извештај истих аутора у Arch. 25 (1972) 8-19. 9 Распрострањеност ових негрчких имена поново су прегледали и приказали С. W. Blegen & D. Haley у AJA 32 (1928) 146-54; аутори закључују да она одговара шеми насељавања у раном Хеладском периоду.

12


ж иваљ морао је бити ш ироко распрострањ ен н а обе стране Егејског м ора и на Криту. Средњ охеладски период, од око 2000. до 1550. године пре Христа, показује у почетку неспектакуларан развитак. С упротно Криту, па и неким К икладским острвим а, копнена Грчка се скоро може см атрати заосталом облашћу, али од око 1600. године п ре Х риста њен развој се у великој м ери убрзао под утицајем Крита. Током отприлике две стотине година К рит је снаж но ути цао на копно, стога се п рво м орам о окренути Криту.

2. Крит Током III м иленијум а не мож е се говорити о утицају К рита изван територије острва. Али, ран о у II миленијуму, у средњ оминојском периоду, К рит је нап равио спектакуларан напредак. И м ао је предности и ресурсе за развој: планине су му густо обрасле кипарисом, кедром, бором и јелом који су могли пруж ати обиље грађе за бродоградњу и, можда, за и звоз у Египат који је хронично био без квалитетне дрвене грађе. К ом бинација планина и долина подстицала је развој сточарства, док су критске п ри об ал н е равн и ц е - посебно М есара на јуж ној страни ц ентралног планинског венца - могле давати квалитетне усеве. Када је реч о металургији, време је било погодно за већи квалитативни помак. Бронза није виш е била скупоцени м етал и уш ла је у опш ту употребу: од алата који се производио на К риту биле су и м пресивне дуге тестере - дугачке виш е од једног метра. О не су п рвоби тно прављ ене за сечу великих дебала, али су могле просецати и мекш е камење.

П риродна бош т ст ва

То је било и време када је уш ло у употребу грнчарско коло, које је убрзало п роизводњ у грнчарије и п рош и рило избор облика. Али, ма колико биле повољ не околности у којим а је настајала, керамика овог периода - позната као Камарес керамика зато ш то је први пут откр и вен а у п ећ и н и К амарес на јуж ној стран и п лан ин е Иде, близу врха - представљ а запањ ујуће откри ће. Гледано с техничке стране, ћупови су врло д обро испечени. Д екорације су смеле, полуапстрактне али препознатљ иво блиске природи. Боје су наглашене - црна, бела, о р ан ж и црвена и нема несклада између декорације и облика. Н ајупечатљ ивији напредак у овом периоду н а К риту јесте зидање двораца. О ни ћ е уобличити градитељ ски план за К рит и за Грчку за скоро хиљ аду наредних година. Д ворци подразумевају концентрацију политичког и религијског ауторитета, као и пораст бо-

П рви д во р ц и

13


гатства, док чврстом уп равом припрем ају пут за даљу експанзију. У брзо после, отп рили ке 2000. године пре Х риста дворц и у К носу су изграђен и н а н еких 8 k m од обале, по средини северне стране острва; у М алији на удаљ ености од око 48 km у п р ав ц у истока; у Ф есту наспрам Кноса на јужној страни планина које доминирају долином М есаре; и, доцније, у Закру на обали источног краја острва. Ови први дворци чине ош тар прекид са планом неолитског села и блиско се угледају на и сточне моделе какви се могу видети у Угариту (модерна Ras Sham ra) на сиријској обали и у држ ави М ари на горњем току Еуфрата. О ш тар политички и институц и онални контраст између И стока и Запада разви о се тек када су Грци разви ли гр ад -д р ж ав у (полис). В ероватно је увођењ е д ворске ад м и н и страц и је дало кљ учни подстрек развоју писм а и на том су се плану узори такође налазили на истоку, посебно у Египту. П рво критско писм о било је сликовно и, пош то су позајмљ ени египатски терм ини, научници су га назвали хијероглифским, иако није било ничега религиозног у вези са њим. П ре краја друге ф азе средњ оминојског периода разви ло се силабичко писмо* у Ф есту које је Еванс назвао лин еаром А за разлику од каснијег писм а коме је наденуо име линеар В. О ви први дворци су сви били разорени или теш ко ош тећени током друге фазе средњ оминојског периода и, како нису били откривени стварни знакови пож ара, владала је оп ш теп ри хваћен а п ретп о став ка да су један или серија зем љ отреса и зазвал и разарањ е. К рит је увек био подложан зем љ отресима и конструкција д вораца није могла да одоли снаж ним потресима. До краја треће ф азе средњ оминојског периода дворци су били обновљ ени у величанственијим размерама, премда наоко без икакве корените пром ене плана; период других двораца, по грубом прорачуну од око 1650. до 1450. године пре Христа, означава врхунац критског просперитета. П рем да не постоје два дворца сасвим једнака по плану, сви они имају неке основне заједничке карактеристике. Н ајзначајнија њ ихова карактеристика и у плану најнаглаш енија јесте упечатљ иво п ростран о централно двориш те које је у Кносу, Фесту и М алији дугачко готово 52 m а ш ироко 26 m (у Закру је мање). Д вориш те је сасвим сигурно било намењ ено јавн и м церем онијам а

* У овом типу писма, поред знакова за пет вокала, постојали су знаци серије отворених слогова, које чине консонанти (нису разликовали звучне од безвучних консонаната, ликвиде) у комбинацији са пет вокала. Консонантске групе су раздвајане отвореним слоЈовима. Отуда је потекао назив слошвно писмо. Прим. прев.

14


и спектаклима. О ко д вори ш та одвојени блокови обезбеђивали су простор за разне ф ункције дворца. Ту су се н алазиле велике државне дворане, а подаљ е од њ их н ал ази л а се рези ден ци ја краљ евске породице. К апацитет складиш та м орао је да задовољ ава потребе не само дворца већ и да складиш ти залихе уља, вуне и осталих артикала потребних трговинској разм ени за робу која се у месту не може произвести. Ту се такође н алазе просторије за рад и становањ е вештих занатлија од којих се захтевало да одрж авају зграде и старају се о удобном ж и в о ту у дворцу. Од обновљ ених двораца онај у Кносу био је знатно већи, покривао је површ ину од 12 140 m 2/l,2 хектара својим главним зградама, односно 20234 m 2/2,02 хектара ако се урачунају одвојене и припојене зграде. Д рж авне дворан е се н алазе на западној страни дворишта, док су оне значајније и велелепније на горњ ем спрату до кога се сти ж е м онум енталним степениш тем: међу одајама у приземљу н алази се ком плекс намењ ен култним обредим а. Западно од државних п р о сто р и ја су главна д ворска складиш та која запрем ају ништа мањ е но деветнаест соба у којима су дом и нантн а карактеристика н изови пит оса, керам ичких посуда за складиш тењ е различите висине, од оних м ањ их све до оних високих преко м етар и п о10. Већина п и то са служ ила је за складиш тењ е уља, које је увек било један од главни х п р ои звод а Крита: м еђутим , у неки м а се морало држати вино, други су се могли користити за вуну, такође важ ну у привреди, или за ж итарице. У поду ходника, који се протеж е дуж ових остава, н алази ли су се н и зови укопаних ковчега, који су првобитно били и зн у тра опточени оловом; користили су се за чувањ е ситнијих и вреднијих предмета. П росторије за б оравак краљ евске породице налазиле су се на супротној страни двориш та и за њих је добро искориш ћен терен који се терасасто спуш та до реке Кирета. Захваљујући томе, добијена су два спрата испод н ивоа основе дворца. П росторије у приземљ у овога крила укључују купатило и клозет; главне д воране се и овде налазе н а спрату и прилази им се другим монументалним степениш тем. У поређењ у са каснијим грчким градитељским стандардим а план је неправилан, али орган и зац ија простора је практична. Грађевинске технике кориш ћене у К носу типичне су за критске дворце. В ећина зидова има темеље и врш н и ред од камена, док је највећи део зи да и зграђен великим непеченим опекама, учврш ћеним верти калн и м , х ори зон тал н и м и в езн и м гредама, које чврсто

Д в о р а ц у Кносу

К рит ска 1ра ђ е ви н с ка т е хн и к а

10 Примерак из Кноса (1,63 m), Evans Palace of Minos II, 632.

15


повезују два лица зида. К ров је раван , и м а дебели слој глине прелепљен преко п рућа и ослоњ ен је на кровне греде. Знатна паж њ а се п освећи вала расвети ун утраш њ их одаја пом оћу светларника, док су дрвени стубови, од којих су м ноги били украш ени ж лебовим а, кориш ћени као потпорни подупирачи који носе горњ е спратове и архитектуру учине достојанственом и разноликом . М ноге главне дворане и ходници били су украш ени ф рескам а које су п рикази вале свечане процесије, веселе групе м уш караца и жена, п ризоре из градског ж и вота, ређе из рата. М ода тога времена се ж и во осликава на низу м ин ијатурн и х фресака, које приказују доконе ж ене у д вори ш ти м а или на балкон им а, зн алачки уређене косе, у костим им а који као да су креирани по савременој моди - са р укави м а н а пуф, сукњ ам а са карнерим а, корсети м а стегнутим у струку који обнаж ују груди. Једна од најупечатљ ивијих сачуваних слика јесте она са високи м лепим пехарником , који јако лич и на К рићане (Кефтиу), представљ ене на слици у египатској Теби, како доносе дарове ф араону Тутмесу III у XV веку пре Христа. Последњи господари Кноса сазидали су близу северног улаза у дворац позориште које је могло да п рим и око 400 гледалаца. То није била новина; једно такво „позориш те" из ранијег врем ена било је откри вен о у д ворцу у Фесту. П ростор орхестре у овим ран и м позориш тим а није био круж ног облика, као у п озориш тим а каснијег времена, већ је био четвороугаони. П редставе су по свој прили ц и биле религиозне игре. Д во р а ц у Ф есшу

О бнова дворца у Ф есту припада вероватно XVI веку пре Христа. П опут дворца у К носу и овај дворац је био неутврђен, саграђен по врло сличном плану и у истом архитектонском стилу. О вде је такође постојало п ростран о двориш те у средини, окруж ено дворанама за пријем са стубовим а, оставам а и мањ им двориш тем западно од зграде. Д ворац у Ф есту се издвајао својим и м п озан тн и м улазом, са низом од дванаест степеника ш ироких готово 14 ш . П ремда је од свог супарника, дворца у Кносу, био просторн о мањ и и зи дови му нису били украш ени тако богатим и разн оли ки м сликама, њ егова је спољаш њост, изгледа, била и м п озан тни ја јер је био сазидан на врху брда и дом инирао је равн иц ом М есаре. О ко 3 km даље на м есту које се сада зове Agia T riada била је откривена грађевина налик на д ворац која је, по свему судећи, служ ила као рези ден ци ја за разон оду владара из дворца у суседству. У периоду других двораца напредак ни на који начин није био ограничен само на дворце; на ш ироком простору п рим етн о је побољшање опш тег начина ж ивота.

i6


М али град Гурнија, изграђен н а узбрдици која гледа на залив М ирабело, близу, али не поред мора, био је мало и безначајно насеље, по свој п ри ли ц и зем љ орадничко. М еђутим, његове су улице биле поплочане, а куће грађене по и сти м п р и н ц и п и м а као многи делови дворца; њ ихови зидови од непечених цигала почивали су на основама од неколико редова неотесаног камена. П ланови кућа су били веш то прилагођени нагибу терена, а „господска кућа“ на врху брда је м инијатурни дворац са лепо изравнатим редовим а тесаника. Зали ха тесарског алата указује н а развијено занатско умеће, док су међу ф рагм ен тим а керамике откривеним у руш евинам а били и неки ф и н о об ли кован и ком ади. Н а североисточној обали у луци Палајкастро, која је вероватно била виш е усмерена на трговину, било је п ростран и јих и саврш енијих кућа и финије керамике. Да ова два насеља нису неш то и зузетн о у односу на остала, п оказало се још упечатљ ивијим остаци м а кућа у Тилису и М алији. По ниским зидовима свих ових кућа мало ш та се мож е јасно закљ учити осим тлоцрта приземљ а. М еђутим, опш та представа о овим кућам а може се стећи на основу кућа п ри к азан и х на м озаи ч ки м плочицам а од порцелана које су откри вен е у д ворц у у Кносу. О ве куће имају неколико спратова, имају д оста п р о зо р а са оквирим а, док на горњим спратовим а има отвора без п розорски х окви ра који су мож да служили као балкони. П роц ват К рита током овог периода засни вао се делом на развоју њ егових сопствених ресурса, првенствено на производњ и вуне и уља, делом на експанзији трговине. Тукидид и Херодот чувају предање о таласократији краљ а М иноја из Кноса, а археолош ки материјал је поткреп и о предањ е садрж ајем и колори том 11. М инојска керам ика је откри вен а у ископинам а у Египту и Сирији, а критски утицај је осетан у разв и тку најранијег кипарског писма12. Н а п у ту за И сток леж ала је критска насеобина у Тријанди на острву Роду, близу полож аја потоњ ег дорског Јалиса, а довољно м инојске керам ике откри вен о је на С ам у и у М илету, што указује на постојањ е насеобине или, бар, на јаке трговинске везе13. Има много мањ е доказа о заи н тересованости К рита за Запад. Ме-

Град Гурнија

К риш u ЕГејско море

11 Hdt. III 122; Thuc. I 4. 12 За општи преглед минојске и микенске трговине са истоком видети стр. 511 у Библиографији за периоде. 13 За Тријанду А. Furumark, “The Settlement at Ialysus and Aegean Prehistory“, Opusc. Arch. 6 (1950) 150-271. За Самос види V. Milojcil, Samos vol. I: Die Prahistorische Siedlung unter dem Heraion (1961); za Milet, C. Weickert, Istanbuler Mitteilungen 9-10 (1959-60) 1-96. 17


ђутим, м инојска керам ика је откривена у ископинам а на С ицилији, док Х еродот чува предањ е о погибељ ном походу К ри ћан а на Сицилију с намером да освете М инојево уб и ство14. Ближ е постојбини критски утицај снаж но је зрачио ш и ром Егејског мора, прем да није лако разлучити минојски утицај од минојске дом инације или од минојске колонизације. У V веку пре Х риста М иној, краљ Кноса, чврсто је био укорењ ен у миту. За Х еродота, који је писао у време када се атинска м оћ засни вала на бродовљу које је дом инирало Егејским морем, М иној је био први владар који је господарио морем (thalassokrator); Тукидид, који ни у једној п ри ли ц и није могао да се суздрж и да не исправи свога претходника, и п ак прихвата то исто предање. О стаје блага недоумица да ли је Тукидид у М иноју гледао п ретечу Атине, с обзиром на то да је чистио море од пирата и тако ож ивљ авао проток трговине. Тукидид још додаје како је М иној основао и колоније на већи ни острва. Нема сумње да је К рит врш и о снаж ан утицај бар н а К икладска острва и да су она била једно од њ егових н ајваж н и ји х трж и ш та. О стрвљ ани су били главни куп ц и кам ених ваза, које су биле специјалност Крита; релативно мало ваза било је откривено на копну или на Блиском истоку. М инојска керам ика била је ш ире распрострањ ена, а зн атн а коли чи н а кри тских ћуп ова била је откри вен а на острвим а. И пак, предм ети увезени са К рита, чак и у вели ки м количинама, не подразумевају нуж но постојањ е колоније и ли подређен положај у односу на Крит. У познијој историји толико смо се навикли на сиром аш тво и немоћ већине К икладских острва да смо склони да превидим о високу вредност њ ихове културе у преисторијском периоду. У раном бронзаном добу они су збиљ а предњ ачили над копном у обради м етала и лепоти своје грнчарије. К олонија на К и т ер и

С амо једна критска колонија на острву није озбиљ но оспорена. У ранохеладском периоду на м алом рту јуж не обале острва К итере, које леж и пред јуж ном обалом П елопонеза,'била је утемељ ена м ала насеобина у м есту Кастри. О ви колонисти су несум њ иво п отицали са Крита. Сва њ ихова керамика, било за кухињу, послуж ивањ е, било за украс, била је м инојска обликом и стилом, прем да је мали део тога био у ствари увоз са Крита. К олонисти су орган и зовал и на критски начин п роизводњ у пурпурне боје и вероватно су корисно служ или критским трговцим а као стани ц а преко које је критска роб а могла да се преноси на П елопонез, где им а значајних н алаза критске керамике у средњ охеладском периоду. Такође је од значаја

1“ Hdt. VII, 169.


то да је колонија у К астри напуш тена отприлике у исто време када се у К носу сруш ила критска м о ћ 15. Било је и сто тако тврђењ а да су постојале критске колоније на Мелу, Тери и Кеју, али сва су непоуздана. И скопавањ а у м есту Филакопи на М елу откри ла су напредну заједницу посебног карактера која се развила, али није потонула, под утицајем К ри та16. О во острво је располагало довољ ним богатством од своје земљорадње да би остало напредно чак и кад је опсидијан, у коме је држ ало прави монопол, изгубио вредност и значај због све ш ире употребе бронзе, касније гвожђа.

М елос

Не у мањ ој м ери опаж а се утицај К рита и н а Тери (садаш њ и Санторини) недалеко од М ела. О вде су 1967. године зап очета најплодоноснија и скопавањ а на источној стран и острва у А кротири. Насеља бронзаног доба н а Тери била су униш тена вулканском ерупцијом катастроф алне ж естине и сада су прекри вен а планином пепела на неким м естим а дебљине до три и по метра. М еђутим, ископавање у А кротири, прем да скупо и крајњ е напорно, могло је да се изведе, а већ добијени резултати и званредно потврђују и величају интуицију и веш ти н у вође ископавањ а Сп. М аринатоса и његовог тима. О ткопани п ростор је још мали, а већи н у свога блага становници су понели са собом када су одлучили да се евакуиш у, док не буде прекасно. И пак, остало је довољ но н алаза да подстакну спекулације о карактеру насеља. Зграде су наравн о веом а сличне критској архитектури и ф реске својим стилом и тем атиком подсећају на Крит. М инојска керам и ка је, такође, откри вен а у кућама, али има и ћупова изванредног квали тета са острвљ а, док ластавице које су тако очаравајуће представљ ене на две фреске и на једном ћупу подсећају пре на М елос него на К нос.17

Tepa

Агиа И р и н и је име малог насеља на Кеју (сада Кеа), које запрема рт у пристан иш ту Вуркари (B ourkari) на унутраш њ ем крају залива Agios Nikolaos. Насеље је утемељ ено у ран ом бронзаном добу, достигло је свој врхунац у XVI и XV веку пре Христа, али је великим делом било разо р ен о зем љ отресом крајем друге ф азе средњохеладског периода и н икада се није потпуно опоравило. Смеш тено

Keoc

15 Kythera, издали Ј. N. Coldstream & G. L. Huxley, London, 1972. 16 Истражена су четири насеља (по слојевима) у Филакопи, прво неограђено зидом, друго и треће „премикенска утврђења“ и четврто из микенског периода; Excavations at Phylakopi in Melos, British School at Athens, 1904. 17 S. Marinatos, Excavations at Thera I (1968), II (1969), III (1970), IV (1971). Погледати такође његово предавање “Life and Art in Prehistoric Thera”, Proceedings ofthe British Academy 57 (1971) 351-67. 19

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Аш ина

близу Атике и Еубеје, са одличном луком, имало је повољ ан положај за трговину са ц ентралном Грчком и острви м а и постало је успеш на трговачка постаја. У ранохеладском периоду нема трагова критског утицаја док керам ика н аговеш тава блиске везе са копном и острвима. Из прве две ф азе средњ охеладског периода откривено је мало ф рагм ената Камарес посуђа са К рита, али увоз са К рита остаје безначајан до XVI века пре Христа. В ероватно није случајност то што се најуспеш нији период Агиа И ри н и подудара са сјајним добом других двораца на Криту. К ритски утицај се тада мож е зап ази ти по п орасту увоза минојске керам ике и у отварањ у ради они ц е за производњ у камених посуда по критском моделу. М еђутим, увоз керамике са К рита у равнотеж и је са непрекидним увозим а са копна и острва. К аскијева (Caskey) плодотворна ископавањ а нису открила ниш та ш то се не може објаснити независним разви тком проницљ иве, трудољ убиве домородачке заједнице која у потпуности користи предности свога полож аја необично подесног за трговањ е. Додуше, постојало је предањ е за које знају Бакхилид и П индар како је краљ М иној обљубио кћерку краљ а Кеја и како је њ ихов син п остао краљ на острву. Али, без неког речитијег археолош ког материјала, било би опасно закљ учивати било ш та виш е од блиских веза К ри та и Кеја.18 Атина је, такође, п овезана са К ритом у чувеној легенди о Тезеју и М инотауру. П рем а овој легенди, Атина је у то доба била потчињена К риту и од ње је захтевано да плаћа годиш њ и данак од седам м ладића и седам девојака да се они прин осе на ж ртву човеку-бику у л ави ри н ту припојеном д ворц у у Кносу. А тински херој Тезеј у дослуху са краљ евом кћерком А ријадном убио је М и нотаура и, послуж ивш и се концем да би обележ ио свој пут кроз лавиринт, побегао је са А ријадном са К рита. П ри личн о н екаваљ ерски Тезеј је напустио А ријадну пош то су приспели на острво Н аксос. О ва приповест о ослобођењ у Атине од критског јарм а је сјајан мит, али врло сум њ ива историја. П рема опш теприхваћеном предањ у Тезеј је био Хераклов савременик, ж и вео је две генерације п ре Тројанског рата, а до тог је врем ена м оћ критског К носа била сломљ ена већ скоро стотину година. А ријадна је име критске богиње, док се свирепост оличена у краљу М иноју теш ко усклађује са ликом мудрог законодавца из предања. М инотаур је п ри к азан на критским печатим а и на прстењу, али сачувано је врло м ало прим ерака. О н је изгледа

18 Кратак извештај руководиоца ископавања Каскија (). Caskey) у Memor del 1° Congresso Internazionale di Micenologia (1967) Roma, 1968. I. 68-72; Arch. 16 (1963) 284. и даље. 20

П о ч е ц и Гр ч ке и х е р о ј с к о д об а

само један од м ногих демона са ж и вотињ ски м главама увезених из Египта. М инотаур и њ егове ж ртве су вероватно одјеци егзибиција младића и девојака у скоковим а н а бикове који заузимају тако истакнуту улогу н а ф р ескам а и м еђу статуетам а. И згледа да су они пре представљ али спортисте специјално обучене за ову погибељну игру, него дан ак у крви потчи њ ене држ аве. Легенда о л ави рин ту може потиц ати од каријске речи за двосеклу секиру labrus, јер се дворац, у коме је двосекла секира била дом инантан симбол на зидовима, могао прикладно звати кућом двосекле секире, док је његов компликован план могао сугерисати безизлаз. Врло је неизвесно да ли је А тина икада плаћала годиш њ и данак К носу19. П остоји могућност да деш иф ровањ е јези ка старијих серија таблица, чија је већина откривена у кри тским дворцим а, као и п рош иривањ е ископавањ а, евентуално баци јаснију светлост на средства којим а је Кносос одржавао свој утицај. П ри садаш њ ем стањ у археолош ког м атеријала здрав разум налаж е и^бегавањ е речи попут им перијалиста и империја и гледање са скепсом на бујање колонија. Свеједно каква била врста веза К рита са другим заједницам а, острва су дож ивела напредак за врем е п р о ц вата кри тских дворац а и критска култура је одиграла важ н у улогу у циви лизовањ у Грка. К ритска ц и ви л и зац и ја на врхунцу свога п роцвата необично је криасш култура привлачна. Ретко је кад била д остигнута критска керам ика најбољег квалитета, која је започела полуапстрактним стилом Камарес грнчарије, па је пролази ла кроз натурали сти чку ф азу у којој је већина цртежа п реузета из ж и вота у м ору или из природе. О миљ ени сижеи били су делф ин и октопод, а у ди вн и м варијацијам а кориш ћени су: палме, кринови, ириси и ц ветови мака, који су интелигентно прилагођавани облику вазе. Ч ак и н ајпреф ињ енији ком ади одају утисак неусиљ ености. И сти сензи били тет п рисутан је и на њ иховим фрескама. Иако би било б рзоплето закљ учиги на основу лепоге критске керамике, слика и наки та да су К рићани бронзаног доба били хуман и мирољубив народ, р азб ори то је и пак тврдити на основу чињ енице 19 G. Е. Mylonas u HSCP Suppl. 1. (1940) 11-36. (“Athens and Crete“) без тешкоће показује да Крит није могао контролисати грчко копно у XIII веку пре Христа, али његови докази за ранији датум нису чврсти. Тек када је Крит био на врхунцу своје моћи, могао је имати извесну контролу над Атиком. Не знамо довољно о Атини у XVI веку ripe Христа да бисмо искључили непријатељства између Крита и Атине у то време. Предаја такође спомиње (Paus. I 19, 4 и I 44, 3. и Apoll. Rhod. III, 15-18) да је критска флота била стационирана код острва Миное пред обалом, када су Крићани покоравали градове у Мегариди, премда је прича могла бити измишљена да објасни име острва. 21


да оружје и оклопи у њ иховим гробови м а и у дворској декорацији немају великог значаја, да К рићани на ратовањ е н ису гледали као на главно зан и м ањ е плем ића. Ако су критске ф лоте господариле морима, можда није била п отреб на см иш љ ена заш ти та од нападача споља, док н езаш тићеност двораца подразум ева да н ису очекивали опасне нападе супарничких владара на острву. Њ ихове фреске, керам ика и геме указују на очараност светом природе и у њиховој је религији, изгледа, било виш е радости него страха. Релиш ја

Још нема доказа о јавн им храм ови м а н а К риту у то време: светилиш та су се н алази ла у п ећинам а и на врховим а неких планина. У њих је народ доносио ж ртвене дарове и ту је постојао неки облик јавног култа. Било је такође сеоских светиш та где, се неговао неки облик култа дрвета са ри туалн им играм а у циљ у да подстакну епиф анију (epiphaneia - појављ ивањ е) богињ е или бога. У дворц и м а и неким приватн и м кућама било је дом аћих светиш та, м еђутим, изгледа да је дворац био и фокус народне религије. Религија је била усредсређена н а силе природе. Д емони п ри роде у ж ивотињ ском обличју појављују се н а ф рескам а и гемама. Најпопуларније бож анство чин и се да је била богињ а природе, господарица звери, коју понекад чувају лавови, а некад је повезан а са голубицама. Веома лепе фигурине обавијене зм ијом откривене у дворцу у Кносу представљ ају вероватно богињ у која чува д ворац или њене свеш тенице. Ч и н и се да су м инојском рели гијом дом и н и рал е богиње. М алобројне п редставе богова сугериш у да су и м али веом а подређену улогу, прем да су Грци касније доделили критско порекло Зевсу, Рејином сину, који је био отхрањ ен у п ећини на Иди. Д ва су симбола била н арочито повезан а са кри тским култови ма: рогови посвећењ а н аглаш авали су рели гијску п рирод у места, док је двосекла секира била истоврем ено религијски симбол и култни предмет. О на је представљ ена на ф рескам а на зи дови м а дворца у Кносу, а грнчари су је обилно користили као декоративн и елемент на цртеж им а. Д восекле секире су ом иљ ен облик воти вн ог дара и у ту сврху и зр ађ и в ан и су били м и н ијатурн и модели, неки ч ак од злата. И м а врло м ало д оказа о мрачнијој стран и религије и карактеристично је да су К рићани, изгледа, придавали м ало важ н ости погребима. Н ије им било потребно да их богати и нвен тар имовине прати на други свет.20

20 За минојску религију видети М. Р. Nilsson, The Minoan - Мусепаеап Religion and its Survival in Greek Religion,2. London, 1950. 22

П о ч е ц и Г р ч ке и х е р о ј с к о д о б а

С јајно раздобљ е кри тских д ворац а трајало је прибли ж но до средине XV века пре Х риста када су се, н а врхунцу критске моћи, дворци у Фесту, М алији и Закру п ретворили у хрпе ш ута и пепела. Разарањ е се прош и рило такође на виле у ун утраш њ ости острва и трагови р азар ањ а могу се уочити у град и ћим а Гурнији и П алајкастру. С амо је К носос од откопаних двораца п ретрајао. Ш та је био узрок овако драм атичн е катастроф е? П ре д вадесет година постојао је стандардан одговор - у то се врем е веровало да се разарањ е Кноса збило истоврем ено са разарањ ем осталих дворац а и било је разумно п р етп о стави ти да су М икењ ани, који су од п отонућа Крита у м рак изгледа и звукли највиш е користи, и зврш или инвазију на острво и р азо р и л и главне центре моћи. О вако једноставан одговор више није могућ. И н тен зи вн и је проучавањ е керам ичког материјала п оказало је, ван сваке сумње, да је К носос п реж и вео спаљ ивање и да је разо р ен тек 1400. године пре Христа. М ного озбиљ нији шок представљ ало је откриће да су д ворац у К носу у време његовог разарања д рж али у власти Грци. М ож да су већ набројане карактеристике навеле на такав закљ учак - нови нагласак на оруж ју при сахрањивању, усвајањ е микенске гробни ц е са одајом' и неш то што је указивало као на утицај копна на керамику. М еђутим, одлучујући доказ било је писмо.

Разарањ е д вораца

У руш евинам а дворца Еванс је открио преко три хиљаде глинених таблица, испечених у пож ару који је пропратио разарање. Писмо на овим таблицама разликовало се од писма са таблица откривених у другим дворцима. Еванс је сматрао да је то писмо каснији развитак првобитног писма. Ч и н и ло се да су линеар А и линеар Б прикладни називи. П исмо је увек било једно од дом инантних Евансових интересовања, али м у је деш иф ровањ е таблица ипак измицало.

Д еш иф ровањ е т аблица писаних ли н еа р о м В

Грци конш ролиш у Кносос

М еђутим, 1939. године Блеген је откри о нови дворац на грчком копну код Ано Енглиана (A no Englianos) у М есенији и једно од његових п рви х откри ћа била је велика количина глинених таблица, очигледно из архива, на којим а су били употребљ ени исти знакови и ознаке** као н а табли цам а л и н еара В и з К носа. О вај нови материјал омогућио је британском архитекти М ајклу Вентрису (M ichael Ventris), који је од ги м н ази јски х дана рад и о на деш иф ровањ у, да докаже да су таблице линеара В п роговориле прехомерским обли* Chamber tomb - надземна гробница са одајом. Прим. прев. •• реч у оригиналном тексту figures може овде да означава и идеограме, упрошћене цртеже људи, животиња или предмета, као и знакове у децималном метричком или нумеричком систему који су у оба типа линеарног писма истоветни. Прим. прев. 23

И с т о р и ј а Грч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

В улканска еруп ц и ја на Тери

ком грчког јези ка21. Н аж алост, све се таблице баве детаљ им а администрације. Оне бацају интересантну, прем да п рили чн о скучену и контроверзну, светлост на економске и социјалне услове, али нам не говоре када и како су Грци освојили К носос и у каквим су односим а били са дом аћим живљем. П итањ е судбине К носа не мож е се одвојити од остал и х двораца. Н а питањ е због чега су били разорен и , понуђени с у били различити одговори, а најузбудљивији уводи као узрок велику вулканску ерупцију на Тери (С анторини). О дувек се за ово острво знало да им а свој садаш њ и облик захваљ ујући активн ости вулкана. Сада имамо доказ који указује да се там о догодила ерупција страховите снаге у неком трен утку око 1500. године пре Х риста. Ж ести на ерупције је неоспорна. С ва насеља н а овом острву наш ла су се затрпана под планинам а лаве и пепела. Када је кратер експлодирао, м оре је покуљ ало у њега, па раскидавш и копнени прстен који је окруж ивао вулкан, створило од Тере три одвојена острва. П оследице ерупције могле су погодити насеља на веом а ш ироком подручју као ш то се показало 1882. године прили ком ерупције вулкана К ракатау у каналу између Јаве и Суматре. М аса избаченог материјала на С ан торин и ју била је знатно већа, ж ести на експлозије м орала је разн ети енорм ан облак лаве и пепела ки лом етри м а и килом етрим а кроз ваздух. Гоњен ветром тај облак је стигао веом а далеко. Буш отине на дну м ора указују н а дубоке наслаге пепела на обем а странам а источог краја Крита: скоро је сигурно да је дебели слој пепела попадао по источном Криту, ш то је могло да учини земљу јаловом и извесно врем е неподесном за обрађивањ е. П ровала м ора у вакуум који је остао за ерупцијом м орала је и зазвати огроман талас, висок преко 30 m , који је могао да п утује стотинам а и стоти н ам а ки л ом етара и да им а веом а р азо р н о дејство. Велика

21 Прву објављену изјаву у вези са дешифровањем Линеара В, као примитивног облика грчког језика, дао је М. Ventris у сарадњи са филологом из Кембриџа Џ. Чедвиком у JHS 73 (1953) 84-103. Процес дешифровања описао је Чедвик у The Decipherment o f Linear B2 (1967), a Вентрис и Чедвик заједно су приредили том текстова са преводом, који је обухватио најинформативније таблице из Кноса, Пила и Микене са општим коментаром, Documents in Мусепаеап Greek (1956), а са новим материјалом издао је Чедвик друго издање 1973. За кратак чланак из пера самог Вентриса који се заснива на таблици, која је била одлучујућа за проверу његове хипотезе, видети Arch. 7 (1954) 15-21. Било је извесног отпора гврђењу да је језик грчки, али огромна већина научника то сада прихвата. Дешифровање је, ипак, тешко, јер су готово сви текстови спискови имена или инвентара. Тешкоће је објаснио С. Левин, The Linear В Decipherment, the controvesy reexamined (1964). За историјску вредност таблица погледати нарочито S. Dow 8с Ј. Chadwick, САН.2 сћ, XIII (1971). 24

П о ч е ц и Г рч ке и х е р о ј с к о д об а

сметња за п о везивањ е било које од ових опасности са разарањ ем критских двораца стиж е од датовањ а по керам ичком материјалу22. Видели смо како је насеље А кротири на источној страни Тере било евакуисан о пре но ш то је било прекасно; непосредан повод за то био је земљ отрес. О ткривен и су трагови новог насеља мањег обима, али нем а д оказа и о стварној обнови насеља23. У дубоком непробојном п о кр о ву лаве и пепела обично има три слоја: на дну је претеж но л ава изм еђу отп рили ке четири и по и пет и по м етара дебела; п оврх ње налази се тањ и слој дебљине веће од једног метра

22 Ерупцију на Санторинију први је повезао са историјом Крита Сп. Маринатос, када је био директор Антиквитета на Криту, и његова најважнија изјава из тог периода у Antiquity 13 (1939) још је значајна. Импресиониран својим ископавањима дуж северне обале острва, а посебно необичном природном силом израженом у разарању велике зграде у Амнису, важном лучком граду на северној обали, изнео је мишљење да је низ разарања дуж обале било последица страховитог плимног таласа (у наше се време јапанским именом назива tsunami) који је морао бити непосредна последица ерупције. Судећи по познатим паралелним примерима мање силине, овај талас је могао бити висок до 35 m и могао је опустошити бродове и насеља дуж обале. Чак и издавачи часописа Antiquity као да су осетили малу нелагодност због такве смелости, али су очекивали да ће георија бити потврђена циљним ископавањима. Проблем је поново постао актуелан када су два научника, након проучавања великог броја узорака из дубина са морског дна, објавили чланак о природи, запремини и правцу пепела избаченог из вулкана, и његових могућих последица на Криту (D. Ninkovich & В. С. Heeze, Santorini Tephra, Colston Papers 17, 1965). Две године касније Маринатос, сада директор Грчког археолошког одељења, започео је своје веома успешно ископавање локалитета Акротири (в. нап. 17. горе). Ископавања на Санторинију су одједном постала интересантна јавности, што је будило машту публике, нарочито када је била повезана са Платоновом причом о Атлантиди, острвском цивилизацијом из бајке коју је прогутало море. Претеча ове хипотезе био је К. Т. Frost у JHS 33 (1913) 189-206. Две добре књиге, сјајно илустроване, развиле су ову тему и обе детаљно описују природу ерупције: А. G. Galanopoulos & Е. Bacon, Atlantis. 1959 (књига боља у вулканологији); Ј. V. Luce, The end of Atlantis, 1939 (књига јача у минојском залеђу и идентификацији са Платоновом Атлантидом). Историчаре и археологе више је интересовала повезаност ерупције са великом серијом разарања на Криту која су већ дуго била позната као највеће искушење у минојској историји. На иницијативу Маринатоса, Међународни конгрес експерата за проучавање минојске цивилизације и за вулканологију састао се да расправља о проблемима на лицу места (извештај о закључцима са скупа дао је S. Hood у Kadmos 9 (1970) 98-106) Чини се да је сада општеусвојено мишљење да се евакуација насеља Акротири (око 1500 пре Христа) мора одвојити од главне серије разарања на Криту, знатним временским размаком не мањим од двадесет година; сам Маринатос је уверен у тачност свог трећег извештаја (1970) да ie ерупција уследила врло брзо након земљотреса који је изазвао евакуацију. Мани (Ј. Мопеу) у Antiquity 46 (1972) 50-3, тврди да је открио слој хумуса одмах под лавом, који би означавао такав интервал. Пре но што се то прихвати, за потврдује потребно више детаљних доказа од стране археолога који врше ископавања. 23 S. Marinatos, Excavation at Thera III (1970) 7 и даље. 25

И с т о р и ј а Г р ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

са уским тракам а ро за и белог пепела и сиво-беле лаве; на врху је ш ирока наслага белог пепела. После првог слоја постоји и ндиција за врем енски и нтервал у трагови м а ерози је у лави, али то ш то се земља није акумулирала, упућује на закљ учак да је тај и нтервал био краткотрајан. К ерам ика коју су употребљ авали у А кротири у време евакуације јасно п рип ада првој п оловини п рве ф азе п озном ин ојског периода, указујући на датум око 1500. године пре Х риста. А керамика из слојева разарањ а у дворц и м а припада исто тако јасно другој половини п рве ф азе п озном инојског периода, отп рили ке педесет година касније. П остоји природан изазов за настојањ е да се прем ости овај раскорак. Денис Л. Пејџ (Page) понудио је на први поглед допадљ иво објаш њ ењ е24. Њ егова хипотеза гласи да је зем љ отрес, који је довео до евакуације насељ а у А кроти ри , био п ретход н о уп озорењ е на предстојећу катастроф у; да је, међутим, стварн а ерупција уследила неких двадесет или виш е година касније и да је била п роп раћен а снаж ним земљ отресом, који је и зазвао разарањ а, док дебели покров пепела разјаш њ ава заш то разорен е зграде, уз мале изузетке, нису п оново настањене. То је генијални tour de force', међутим, он и м а јаких како техничких тако и логичких препрека. Експертско миш љење, са доказима изведеним из п ознатих паралела, уп озорава на то да је цео ток ерупције м орао бити збијен у врло кратком врем ену и да откривена ерозија у слоју лаве у А кротири није оп речна овој претпоставци. П ејџово тумачењ е не објаш њ ава добро трагове п ож ара

24 Пејџова теза је изнета у The Santorini Volcano and. the Desolation o f Minoan Crete, London, 1969. Чини ce да je она неодржива уколико стручњаци за керамички материјал не утврде да је керамика са локалитета Акротири била из истог периода као керамички материјал из периода разарања, или вулканолози не допусте да је постојао знатан интервал између земљотреса који је претходио и велике ерупције. У том интервалу знатан број неопходних реконструкција у дворцу у Кносу (1500. пре Христа) морао је бити последица земљотреса који је довео до напуштања Акротирије; ближе испитивање може открити друга места, укључиво са Амнисом која су била озбиљно оштећена око 1500. пре Христа Видети S. Hood у Kadmos 9 (1970) 105 и даље. Можда би било могуће даљим ископавањем и помирити сучељена тврђења о степену и трајању депопулације у источној половини острва и открити како је западна половина острва, у знатно мањем обиму истраживана од источне, прошла у тим критичним годинама. Нову светлост на разарање, која би била одлучујућа, могла би, такође, бацити садашња Кадоганова (G. Cadogan) ископавања у Мирту (Myrtos) на југоисточној обали. Пространа сеоска кућа у том месту претрпела је силовито разарање око 1450. пре Христа након кога је уследио пожар. Анализа узорака угљенисаног дрвета и пепела још није пружила одлучујући доказ о природи разарања (Antiquity 46 /1972/ 310). Видети такође приказ Емили Вермеле (Е. Vermeule) у Arch. 24 (1971) 130-5. * Tour de force - франц. овде: егзибиција виспрености. Прим. прев.


скоро у свим разо р ен и м местима. Н аиме, иако ватра није неспојива са зем љ отресом , м орали бисмо очекивати да буде пре изузетак него правило. Н е бисмо смели очеки вати да д ворац у К носу п реж иви, као ш то се догодило када су разорене куће у Тилису удаљене тек нешто виш е од 11 km. М еђутим, најозбиљ нија зам ерка овом тумачењ у јесте ду ж и н а и нтервала изм еђу претходног упозорењ а у А кротири и велике ерупције. А рхеолози који су п рви врш и ли и скопавањ а у Фесту и М алији дош ли су до уверењ а да је насиљ е људи проузроковало разарањ е; вероватно су били у праву. А ли, и м а о п р авдан ог разл ога за веровањ е да су последице ерупције биле теш ке н а Криту. Енорман талас настао провалом мора у кратер могао је н анети знатну ш тету насељима на северној обали, као и б родовим а у кри тским лукама, док је киш а пепела, бар за извесно време, могла п арали сати пољ опривреду у и сточном делу острва. Земљ отрес је отприлике у то врем е знатно ош тетио дворац у Кносу. Худ (H ood) се залагао за м огућност да је велики депозит из две вотивн е јаме на брду и знад Закра из п рве половине прве фазе позноминојског периода мож да био намењ ен ум илостивљ ењ у богова после катакли зм е25. Ако је насиљ е људи п р о у зроковал о разарањ а, руш итељ и су морали бити и ли К рићани, или Грци или неки други странци. Можемо одбацити миш љ ењ е да су разарањ а д вораца последица социјалне револуције, наиме, да су се они без привилегија дигли против својих господара. То, наиме, не би могло објаснити разарањ е Гурније, градића п ретеж н о скром н их кућа, а и не стиче се ути сак да је у критском друш тву постојала кон ц ен трац ија богатства у веома уском кругу људи. Велики број печата који је откри вен у већи ни места показује да је добар део средње класе поседовао им овину коју је желео да означи као своју или да је прода, док у градовим а нема уочене подвојености изм еђу великих и м алих кућа. У периоду између око 1230. и око 1170. године п ре Х риста из Египта и Угарита стиж у докази да су неповезане банде људи разли чи тог порекла харале морем и копном остављ ајући траг разарањ а на свом п уту ка Египту. Могло је бити о вакви х пљ ачкаш ких напада н а К рит у петнаестом веку. М еђутим, ш ирењ е трговине са истоком у XIV веку пре Христа једва да се м ож е усагласити са ш ироко орган и зовани м пиратским флогама у тако ран ом периоду. М ож да је највероватније реш ење то да су Грци са копна, а по свој п рили ц и из Арголиде, загосподари-

Грци разориш ељ и двораца?

25 S. Hood, Ihe Minoans, 55 интерпрегира извештај вође ископавања у BSA 7 (1900-1) 123-9. 27


Разарање Кноса

ли Кносом без озбиљ нијих борби и да су систематски ун иш тавали своје политичке супарнике. Ово, ипак, остављ а још једно врло незгодно питањ е. О ко педесет, или виш е, година после разарањ а осталих двораца сам Кносос је п ретрп ео ш и рока разарањ а. Е ванс је м ислио да је разлог томе био земљ отрес, али да се то збило, дворац би п оново био изграђен, М ож да су М икењ ани са копна веровали да К носос см ета њ иховим интересима. М орао би се прихватити сасвим разли чи т историјски след ако бисмо кренули путем П алм ерових (Palm er) тумачењ а налаза из Кноса. Он обично датира највеће разарањ е К носа у време око 1200. године пре Христа, у време када су и велики микенски центри на копну били разорени ; у ранијем тренутку, м исли он, дворац је претрпео само мању штету. Грци микенског доба, по овом гледишту, могли су дом инирати К носом за виш е од 200 година и таблице из Кноса могле су бити истовремене са таблицам а из Пила. Тиме би се, по њ еговом мишљењу, могла разјаснити чињ ен иц а да постоје само ситне језичке разлике у временском распону од два века. Да би своју п ретп оставку доказао, П алм ер је ан ализирао Евансове бележнице. Упоредио их је са подацим а који су касније публиковани и показао да има греш ака и недоследности26. М еђутим, м а колико историјске им пликације оваквог датирањ а биле наоко привлачне, пресудни доказ ипак стиж е из керамичког материјала. Ту је и стори чар немоћан, а последња подробна анализа коју је урадио П оф ам (Popham ) м ора уверити колебљ ивце у то да је у својој интерпретац ији н алаза Еванс био у основи у праву27. До највећег разарањ а у К носу дош ло је пре 1350. године, премда неш то касније од Евансовог датовањ а око 1400. године пре Христа, и потом до само делим ичног осиром аш еног настањ ивањ а. Али, током неких седамдесетак година по разарањ у источних дво р ац а К носос је п р етр ајав ао као м оћан и успеш ан ц ен тар под управом Грка, чија се власт вероватно протезала бар на области које су раније биле под влаш ћу Ф еста, М алије и Закра. Западна страна острва релативно је неистраж ена и ваљ а об ави ти велики посао пре но што добијемо свеобухватну слику о догађањ им а на К риту у 26 Контроверзија између Палмера и његових критичара била је непрекидна и жива до 1960. год. Археолози су били склони да прихвате Евансове главне закључке. Многе од оних који нису могли самостално донети суд о археолошком сведочанству, завела је Палмерова историјска реконструкција. За најновија излагања његових аргумената погледати L. R. Palmer, The Penultimate Palace o f Knossos, Rome 1969. као и A new guide to the Palace ofKnossos, London 1969. 27 M. V. Popham, The Destruction ofthe Palace at Knossos, Studies in Mediterranean Archaeology, vol. 12, Goteborg, 1970.

28

П о ч е ц и Гр чк е и х е р о ј с к о д о б а

том кри ти чн ом периоду. П осебно ћ е бити заним љ иво откри ти да ли је и К идонију задесила судбина источних двораца. Систематско истраж ивањ е није било могуће зато ш то м инојски град леж и под Канијом, саврем еном п рестон и цом острва. К идонија је била важ ан лучки град у архајском и класичном периоду и случајни налази показују да њен значај сеже уназад до у м инојски период. У време када је дворац у Кносу био разорен, још је увек био у процвату. Још увек су у њему настањ ени мајстори и зрађивали фине предмете. И зрачунато је да се у дворц у налазило спрем иш те капацитета за виш е од 113 650 / уља, које је претеж но било ускладиш тено у великим п и тоси м а у зап адн ом крилу. М ож да је баш овим уљем дворац могао да увози, трговинском разм еном , метале и драго камење који су занатлијам а били п отребни за рад и за пријатан ж ивот у дворцу. С ве ово остало је неизмењ ено доласком Грка. Вероватно је уз помоћ К рићана писмо линеара В на таблицам а било прилагођено грчком језику, а и облик рутинске писмене ад м инистрације мож да је такође потекао од њих. Управо је грчко искуство у Кносу довело до грађењ а великих двораца н а копну и развој економ ија заснованих на дворц и м а по критском моделу. Али, дворац у К носу био је разорен п ре но ш то су М икена и Теба достигле свој п роцват и вероватно су Грци са копна били руш итељ и који су хтели да уклоне супарника.

3. Микенска цивилизација (1600 - 1100. године пре Христа) Високоразвијена критска ц иви лизаци ја почела је да врш и доминантан утицај на грчко копно од отп рили ке 1600. године п ре Христа и прво јасно сведочанство о томе стиж е из schachtgraber-a, гробова у облику бунара, из М икене. М икена је им ала подесан полож ај да у немирном периоду п остан е центар моћи. Лежала је на копну у североисточном углу А ргивске равнице, удаљена од м ора отприлике 19 km. М икена је им ала плодно ж итородно тло да је храни, јак одбрамбени и стратеш ки полож ај и била је добро снабдевена водом. Саграђена је била на брду на отп рили ке 275 m надм орске висине, гледала је доле на аргивску р ав н и ц у и лако кон троли сала путеве који воде на И стам. И з неолита постоје само бледи трагови да посведоче о настањ ености овог места. М еђутим, популација се знатно повећала до средњ охеладског периода. И пак, нема разлога за веровање да је М икена у то врем е била м оћн и ја или напреднија од неколико других насеља око аргивске равнице. С вакако није откривено 29

'


ниш та ш то би п рип рем ило археологе на заслепљујуће богатство из гробова у облику бунара: Ш лимана је у М икену довео Хомер, а не неко археолош ко откриће. Schachtgraber, K p yi A

Гробови које је открио Ш лиман били су особен ог типа, пре тога непознатог и који је морао бити кратког века. Јаме дубоке до гри и по м етра биле су ископане у мекој стени. Затим су им били додати потпорни у виду уденутих испупчених и ви ц а или припојених зидова да подупиру кровн е греде, које су се н алазиле по грубој процени један м етар и знад дна јаме. П окојниково тело бриж љ иво одевено полагано је на дно јаме, а поред њега су стављ ани храна, вино и вредна имовина, да га прате. Гроб је тада стављ ан под кров, греде су п рекри ван е прућем које је потом запечаћено дебелим слојевим а глине. Н абац и ван а је земљ а да и спуни јам у и н аси п ан а је невелика хум ка на коју се постављ ала стела*, понекад без украса, чеш ће са ли н еарн и м ц ртеж ом или грубо и зрађен и м ф и гуралн им сценама и з борбе или лова. Н еки гробови поново су кориш ћени за н акн адн а сахрањ ивањ а и тада је цео п оступ ак понављ ан. Н ађено је ш ест гробова са укупно деветнаест сахрана, два су гроба им ала по једну сахрану, док је један послуж ио за чак пет сахрана. О собит углед ових п окојни ка био је означен круж н и м зидом који је опасивао њихове гробове; тај круг је био сачуван и о њ ему су водили рачуна виш е од 200 година. К а р ак тер и сти к а гр о б о в а у о б л и к у б у н ар а која је и за зв а л а н ајви ш е д ивљ ењ а био је б огати садрж ај д р аго ц ен о г м атер и јала, п о себ н о зл ата, као и обиљ е о р у ж ја 28. О д ш ест гр о б о в а тр и су и зу зе тн о б о гата (III, IV, V). То су по свој п р и л и ц и гр о б о в и краљ ева, њ ихових к раљ и ц а и н ајуж е п ороди ц е. П о грубој п роц ени, п ри п ад ају в рем ен ском р асп о н у од око сто годин а (о тп р и л и ке 1600-1500. пре Х риста); п р ео стал а три гр о б а м ож да су п р и п ад ал а даљ им р о ђ ац и м а. Н ајб о гати ји од сви х био је гр о б IV у ком е су б или сах р ањ ен и т р о ји ц а м у ш к ар ац а и две ж ене: са њ и м а су се н ал ази л е две велелеп н е златн е круне, осам зл атн и х д ијад ем а, п ет златн и х п ехара; јед ан од њ их са п р ед став о м дел ф и н а у rep o u sse т ех н и ц и ” а други са п ти ц ам а које су слетеле н а њ егове д ве дрш ке - овај п оследњ и благо п о д сећ а н а Н е сто р о в п ехар код Хомера, као и д ва златн а п рстен а. Би ло је ту још п осуд а од сребра,

28 Детаљан и са пуно фотографија каталог, G. Karo, Die Schachtgraber von Муке nai, 1930-3. *Stele грч. стела, камена, усправно постављена надгробна плоча. Прим. прев. " Од франц. repousser - гурати натраг, одбијати. Техника обраде метала искуцавањем на полеђини, при чему се ствара рељефна површина. Прим. прев. 30


алабастера, ф ајан са и ел ек тр о н а’ као и он и х о б и ч н и ји х од б рон зе и бакра. Н и ш т а м ањ е и м п р еси в н а није ни гом и л а оруж ја у гробовима IV и V, која зб и р н о даје виш е од 50 м ачева за укуп н о пет сахрана, уз то н еш то м ањ и број бодеж а, ош три х н ож ева и копаљ а, као и вр х о ва за стр е л и ц е од б рон зе, о п си ди јан а и кости. И ма неколико м ачева који су п рвенствено декоративне природе, пре да се окаче у д ворани него да се носе у борбу; на неким сечивима бодеж а било је лепо п риказан и х сцена у и нкрустацијам а" од злата и ср ебр а н а п озад и н и од там ног нијела.*** Један од њих, израђен са највиш е ам биција, ж и вопи сн о приказује лов на лавове. На десној страни су три лава: први здесна је у пуном скоку, други ступа за њ им али окреће главу у страну, трећи одваж но насрће на ловце. Л овац н а челу је пао н а земљу, други ч врсто стоји држ ећи његов ш тит да заклони друга, трећи и пети крећу у напад са дугим копљима усм ереним за ударац, док се између њ их налази стрелац са луком; он није заклоњ ен ш титом пош то ћ е се држ ати н а безбедном одстојању. Н а другом сечиву се као кон траст налази сцена лова на гуске у м очварама. М еђутим, већи део оруж ја био је намењ ен убијању. Војевање је такође тем а на великој ам ф ори са ф игурама од сребра на п озад ин и од нијела. О ве групе, свака са по четири ратника, копљима се боре за тело човека палог у боју29. С реб рни ритон од кога су преостали само ф рагм енти који задају м уку им а сложенију сцену: ж ене стоје иза грудобрана, стрелци у н ап аду и, мож да, брод са посадом н аоруж аних муш караца. Н азван је Р ит он опсаде и можда илуструје ти п и ч ан напад на град негде на Истоку. Гроб III, у коме су сахрањ ене три ж ене и једно дете (или мож да два), п руж а сасвим р азл и ч и ту слику. О вде није било оруж ја, него само им преси вна и злож ба злата, н аки та и п рибора за украш авањ е одеће - п осебн о тан ки х златн и х дискова са м оти ви м а декорације који се крећу од разли чи то об ликованих спирала до већ уобичајених октопода, л еп ти ра и других створењ а. Три сиром аш нија гроба имају м ного мањ е злата и сребра, али утоли ко виш е керам ичког материјала. 29 Мус. Congress (видети нап. 18.), I 262-5. * Elektron, грч. има двојако значење: ћилибар или легура сребра и злата боје ћилибара, по којој је и добила назив. Било је природног електрона, али већ овако рано прављен је у Микени у сразмери 3-4 дела злата и 1 део сребра. Прим. прев. ** Инкрустација од лат. incrustare - прекрити основу танким умецима од метала, слоноваче и другог материјала у жељеном облику да би се створио орнамент. Прим. прев. Niello, итал. од лат. nigellum, „црнкасто". Свака загасита црна легура добијена мешавином сумпора са сребром, или бакром, или оловом. Прим. прев. 31


Круг Б

32

Н еки од предм ета откривених у гробовим а били су локалне израде, али већи на драгоценијих иредмета рад су критских занатлија, укључујући мож да и занатлије који су стварали на копну. Вазе од фајанса и алабастера су кри тска специјалност, repousse техника на сребру, као и сцене инкрустиране на бодежима, по духу су кри ћан ске и надилазе саврем ено умеће занатлија на копну. У м атеријалу из гробова нема јасног доказа о директној вези са Блиским истоком или Египтом. Већи део злата мож да је стигао из Египта, слоновача из С ирије, лапис-лазули из А вганистана. М еђутим, вазе израђене од њих вероватно су биле израђене на К риту и доспеле су на копно преко Крита. Перле од ћилибара, међутим, нису дошле преко Крита; стигле су из балтичких крајева са севера. К онтраст и зм еђу блага из гроб ова у обли ку б унара и археолошког материјала из ранијег врем ена из М икене био је тако фрапантан да је завладало опш те уверењ е да је у питањ у династија дошљака, који су завладали својим н адм оћн им наоруж ањ ем , које је убрајало и борна кола, и својом силном ратоборнош ћу. Еванс је веровао да су они били освајачи са Крита, други су сугерисали да су то најамници који су се обогатили пом аж ући Е гипћаним а да истерају Хиксе из Египта (датуми би могли одговарати). М еђутим, гробови у облику бунара се рад и кал н о разли кују од н ачина сахрањ ивањ а на Криту, а њ ихово варварско разм етањ е златом и акценат на ратовањ у били су неспојиви са ц и в и л и зован и м м ан и ри м а К рићана. Н ајамници које је Египат наградио требало би да имају знатно виш е сувенира из Египта од онога ш то је откривено. С а даљ им напретком ископавањ а, које је откривало све виш е и виш е богатства у другим центрима, све виш е се наметао закљ учак да су у питањ у М икењ ани који су успоставили своју превласт над А ргивском равн иц ом и, можда, одлазили у пљачку даље изван своје територије. О вакво објаш њ ењ е било је прихватљ ивије када је у М икени био откривен други круг гроб ова у облику бунара. Овај низ гробова познат као Круг Б за разл и ку од Ш лиманових гробова, односно круга А, био је неш то старији, али се врем енски и п рекл ап ао са Кругом А (од око 1650. до око 1550. године пре Х риста). Ту је било четрнаест гробова у облику бунара у кругу и и звестан број скромних плитких гробова (cist graves) од којих је велики број био старији. К онструкција ових гробова у облику бунара и опш ти карактер њ иховог садрж аја п оказује сли чн ости са гроб ови м а Круга А, али оно ш то је откривено од плем енитих м етала и оруж ја било је мање спектакуларно. О во су вероватно били пре гробови истакнутих племића, краљ еве свите, него самих краљева. И ндикативно је да је Круг А био пош тован и рестауриран као држ авн и споменик, када је


у XIII веку пре Х риста био обухваћен продуж еним бедемом утврђења, док је у исто време Крут Б био занем арен и делим ично затрпан великом гом илом земље из неког каснијег гроба. Од око 1600. до 1400. године пре Х риста критски утицај је био доминантан на копну. У керам ици су грнчари са копна преузимали критски реп ер то ар д екоративн их м оти ва и облика. У почетку су декорагивни м оти ви п ретеж н о п оти ц али из биљ ног света или живота у м ору - ирис, крин, палм а, октопод, делфин - а били су обрађивани натурали сти чки; један м оти в п окри вао је целу посуду. Касније су декоративн и м оти ви виш е сти ли зовани , а површ ина посуде била је дељена на површ и. И на обради м етала прате се критски стилови и декоративн и м отиви. М еђутим, гроб у облику бунара, који до сада није откривен ван граница Арголиде, ниш та не дугује Криту. О н се вероватно разви о из уобичајеног гроба-цисте, плитког гроба п рекри вен ог каменом плочом и понекад и зн утра обложеног каменом. М ож да је баш богатство њ ихове погребне опреме подстакло ове генерације м икенских владара да прибегну изради облика гроба који ће обесхрабрити евентуалне пљачкаше. Н иједан гроб у облику бунара није до сада откривен у М икени, као познији од гробова из К руга А; до тада се већ усталио нови тип гробница за краљеве. Била је то толос-гробница*, која је први пут откривена у Месенији, а зати м се ш ири по П елопонезу и централној Грчкој. За разлику од плитког гроб а (cist grave), гроб а у обли ку бунара и потоње гроб ни ц е са одајом (cham ber tom b), толос (tholos) - гробница је имала округлу основу са кровом у облику кош нице; кров је формиран у застоп н и м п рстен ови м а од кам ена који се постепено сужавају и на врху су покри вени и притиснути огром ним кровним каменом. Гробници се прилазило дугим прилазом - dromos, а цела је била прекривана зем љ аном хумком. Н еки верују да је п рототип ове гробнице круж ни ограђени п ростор за виш еструко сахрањ ивањ е у равници М есари на југу Крита; али има значајних разли ка и, ако је модел и био критски, становн ик копна који га је усвојио придодао му је свој значајан допринос30.

К риш ски у ш и ц а ј на копно

Thdlos - гробнице

Док је м инојска ц иви лизаци ја била на свом врхунцу, М икена и други центри на копну нису се могли поредити са Кносом, Ф естом и другим критским дворцим а-градовим а. Но, када су Грци освојили Кносос и када је барем већи н а других кри тских д ворац а била ра30 Критско порекло брани S. Hood, Antiquity 34 (1960) 166-76. Али видети Е. Vermeule (нап. 34), 338 бр. 7. ' Термином tholos Грци су означавали сваку грађевину кружне основе. Прим. прев 33


зрушена, Грци на копну су били довољ но оспособљ ени да се независно развијају, премда су вероватно могли да се ш ире без озбиљ не кон куренц и је тек пош то је грчки К носос био сруш ен. Њ и хов све већи успон огледа се у грађевинам а и он није био ограничен само на М икену. П елопонезом и цен тралн ом Грчком ш ири се заједничка ц иви лизаци ја п отекла из истог основног друш твеног уређењ а. У стилу грнчарије им а мањ их локалних варијација, а исти облици и декоративни м оти ви п роизводе се у свим главним центрим а. О но што ће у Грчкој класичног периода бити градови-држ аве, у врем ену о коме је реч били су дворци-држ аве; ови су наставили да одржавају систем бирократске управе развијен на м инојском К риту; преузели су га п рво грчки освајачи у К носу па се затим одатле п рош и рио и на копно. Д ворци на копну разви јају се у XIV веку пре Христа. За разли ку од критских двораца, грађени су били на лако одбранљ ивим брдим а и акрополе су им биле утврђен е ч врсти м бедемима. У тврђена акропола је резервисана за дворац и ограничен број племића. Краљу су они посебан ослонац - у м иру да би са њ им а већао, а у рату да би са њ има ратовао. Зем љ орадници и занатлије који не производе за дворац обично б ораве ван бедема. Грађевински м а т е р и ја л и п ла но ви

34

У зидарским техникам а М икењ ани следе критску градитељ ску праксу уз само незнатне варијације. Зидови су већи ном зидани са доњ им редовим а од камена, п реостали део зидан је си ровом опеком и били су учврш ћиван и оквиром вертикалних и хоризонталних греда. Кров је раван и преко слоја грањ а запечаћен је тан ки м слојем глине. Има, м еђутим, значајних разл и ка у грађеви нском плану. У минојским д ворцим а дом инантна карактеристика било је п ространо двориш те, вероватно намењ ено јавн и м спектаклима. М икенско двориш те је знатно мање, јер служи првенствено као двориш те пред мегароном или великом двораном . М егарон је средиш те дворца и наглаш ен је трем ом и предворјем. У њ ем у се н алазе отворен о огњ иш те и престо. Ту краљ п рим а и стакнуте п осетиоце, разм ењ ује миш љ ењ а са својим саветодавц и м а, ту се обичн о одрж авају краљевске гозбе и у име држ аве приносе се ж ртве. Распоред и ф ункција држ авних дворана у критским дворц и м а су мање јасни и има јаког разлога за веровањ е да су у К носу и Ф есту најваж није држ авне дворане биле и знад приземљ а. Р азличит је такође њ ихов однос прем а расвети. С ветларници намењ ени да пруж е ш то је могуће виш е светлости најваж нијим дворанам а на К риту нису откри вен и у микенским дворцим а који су м орали бити знатно мрачнији. М еђутим, и код једних и код других економски аспект дворца сасвим је јасан по огромном капацитету складиш та које је предвиђено у приземљу. То, исто као на Криту, подразум ева да се трговањ ем обезбеђују основ-

П о ч е ц и Гр чк е и х е р о ј с к о д об а

не економ ске п отреб е и луксузна р о б а коју није могуће набавити код куће. В елики ћуп ови за склади ш тењ е уља и вин а јасно скрећу паж њ у н а ову стр ан у д ворске орган и зац ије. М икенски дворац је, као и кр и тски , био д уж ан да об езб ед и услове за рад веш тим занатлијам а који су се, вероватн о, стар ал и не само да удовољ авају п отребам а сам ог д ворц а већ и да обезбеђују виш ак п роизвод а за трговину. Таблице лин еар а В које су откривене у К носу и П илу бацају нешто одређенију светлост на систем дворске управе, али деш ифровање је још увек тако непотпуно да се на већи ну најинтересантнијих питања не мож е одговорити с одређеном сигурнош ћу31. Неопходна је већа сагласност изм еђу ф илолога да би историчари могли добити чврсту основу, те закљ учци о систему закупа земље или о природи микенске религије м орају бити н арочито опрезни. Таблице из два центра раздваја виш е од сто година, пош то је дворац у Кносу био разорен пре 1350. а д ворац у П илу после 1250. године пре Христа. Међутим, те су таблице по садрж ају и стилу веом а сличне неколицини таблица које су придодате из М икене и Тебе и не представљају у основи никакву новину. Таблице, као докум ентарни материјал, садрже спискове личних имена, инвентаре, доделу материјала, спискове ж ртава које ваљ а принети разн и м бож анствим а, као и спискове земљишних закупа са количинама семена које се потражује. Изгледа да двор држ и под контролом верски календар, иако сваки култ има свога свеш теника или свеш теницу. Д вор је такође дуж ан да организује п роизводњ у оруж ја и држ и залихе оруж ја у резерви. У време када је д во р ац био разорен , у Ј С н о с у је било виш е од 120 борних кола са точковим а, 41 борна кола без точкова и 237 несастављ ених борних кола; у П илу је постојала зали ха за снабдевањ е бронзаним врховима стрела. О сновн и терм и н и који регулиш у систем закупа земље још су спорни, а изгледа да земља мож е припадати demos-y, што би могло значити локалној заједници, или је то мож да подразумевало неш то попут система земље без међа. С упротно томе, постоји друга земљ а уз коју су везане одређене службе. Краљ, wđnax, има сопствени temenos, свој сопствени одељени посед. М еђутим, и у Кносу, и у П илу краљ се стара о пољ опривредним п роизводим а и стадима веом а великих области32.

Д ворск а ад м и ни ст р а ц и ја

31Свакако би било непромишљено градити амбициозне закључке из превода у Вентрисовом и Чедвиковом Documents бр. 257: “Thus the mayors and their wives and vice-mayors and kez-bearers and supervisors offig and hoeing will contribute bronze for ships and the points for arrows and spears.” 32 Documents (н. 21) стр. 194-205. 35


Социјапна с ш р укш ур а

М икена

Таблице бацају и извесну светлост на социјалну структуру ми. . 7 / кенске држ аве. Н ајваж н и ји зв ан и ч н и к н и ж и од краљ а је lawagetas, вођа народа, који такође им а свој соп ствен и temenos, по свем у судећи тр ећ и н у вели чи не краљ евог поседа. О пш те је миш љ ењ е да је он зап овед н и к војске под краљ ем (али види стр. 76). К раљ такође има hepetai, који су исто ш то и hetalroi' у познијој Грчкој и comltes у Рим ском царству, људе најближ е краљ у у м иру и у рату. Таблице такође наводе pasireu, п ретеч у каснијег грчког basileus, краљ , али у м икенском добу краљ је w anax, док је basileus вероватн о п р о ви н ц ијски у п р ав н и к са л окал н и м д уж н ости м а. О ва у п о тр еб а п ојм а је п р етр ајал а у Х есиодовим „basilels који ж д еру д ар о в е“, а то су били л окал н и у п р ав н и ц и који деле п р ав д у - како им ко плати. М еђу р ад н и ц и м а п остоји и зненађујући број струка које укљ учују градитељ е кола, зати м људе који п р ав е точкове, дрводељ е. М еђу њ има има неколико грнчара, он их који боје, чисте и пресују одећу и м ајстора за оклопе који су н аведени као w a-ner-ka-te-ro, ш то вероватно значи „који п рипадају краљу", јер п роизвод е искљ учиво за двор. Број дворац а и th ć lo s-гроб н и ц а сведочи о п росп ери тету ш иром Грчке током познохеладског периода. И зм еђу отп рили ке 1400. и отприлике 1250. године пре Х риста Пелопонез и ц ен тралн а Грчка били су по свој п рили ц и напреднији но ш то ће поново бити за више од пет стотина година и овај се период оп равдано н ази ва микенским добом . У грчкој усменој предаји М икена је б ила „богата златом “ и археологија је потврдила умесност овог епитета. Н иједан други центар не мож е се надметати са њом по броју њ ених великих th ćlo s-гробница, од којих је откривено девет, а мож да ће се открити још и више. К раљеви из гроб ова у облику бунара ж и вели су вероватно на акрополи. М еђутим, идентиф иковањ е њ ихове резиденције у оскудним остаци м а који су п ретрајали под рестаурацијам а у XIV и XIII веку пре Х риста је немогуће. Тек у XIV веку пре Х риста био је у М икени сазидан п рви п рави д ворац и вероватн о су у исто то време били подигнути око акрополе чврсти бедеми који су пратили контуре брда. О ви бедеми, у просеку дебели неких ш ест метара, били су сазидан и од огром н и х н еп равилн и х блокова кречњ ака и учврш ћени мањ им камењ ем и глином ” . О тприлике средином наредног века изврш ене су важ не промене у линији бедема. П родуж ени крај бедема на западној страни био *hepetai, грч. пратиоци, тј. војно племство у пратњи краља. " У Грчкој класичног периода овако зидане бедеме звали су „киклопски зи дови“. Прим. прев.

ГТочеци Г рч ке и х е р о ј с к о д о б а

је сруш ен и зам ењ ен зидом другачијег п р ав ц а сазиданим од блокова кон глом ерата који су б или п о р ав н ати чеки ћем и п оређан и у редове п р ав и л н о г вези вањ а. Н ови п р а в а ц бедема је п рош и ри о заш ти ћ ен и п р о с т о р , о б у х вати в ш и круг краљ евски х гр о б н и ц а у облику бунара. Н а том је м есту н и в о зем љ иш та уздигнут, стеле су п аж љ и во п о н о во биле усправљ ене, а п р о сто р је ограђен кругом усправног кам ењ а д а би се озн ач и о кул тн и кар актер места. Најупадљ ивија к а р ак те р и с ти к а н овог бедема б ила је зап ад н а капија см еш тена у углу бедем а, који на том м есту скреће ка југоистоку, да би зати м ск р ен у о у пољ е р ав н о ка зап ад у и так о затв о р и о и држ ао под ко н тр о л о м п р и сту п кап и ји . Н ад в р атн и к капи је ч и н и огроман ч етвр тасти м он олитн и кам ен, а теж ин а зи да који на њему почива, р астерећује се остављ ен им п р азн и м троугласти м п ростором. О вај је о тво р испуњ ен д убок и м рељ еф ом у тврдом кречњ аку са п р ед став ам а две л ав и ц е које стоје јед на н асп рам друге, с обе стране сту б а н а чије се постољ е ослањ ају п редњ и м ш апам а. О не су, у ствари, ч уварке које бдију н ад дворц ем , а по њ им а је капија познаиа као Л ављ а капија. К ом п ози ц и ја се н а задивљ ујући начин уклапа у п р о сто р и строго ек оном ично повезује реали сти ч ку обраду са сн аж н и м градитељ ским см ислом . Н епозн ати ум етник, радећи н езтр аш ш м б р онзанм м оруђем , ств о р и о )е рем ек-дело. Да 6и се заш ти ти л а капија, сази д ан а је била ч вр с та тврђава н а зап ад у са циљем да п р и л и ко м н ап ада угрож ава бок непријатељ а незаклоњ ен штитом. Од западне капије до краљ евског дворца на врху акрополе, која је била бриж љ иво реконструисана и прош ирена, води монументална рампа. С мелим п одзиђивањ ем терасе и н ивелацијом земљ иш та архитекта је прилагодио теж ак терен својој ам бициозној замисли, тако да је већи ну најваж нијих стам бених п ростори ја могао поставити у најподеснији и дом и нантан полож ај. Детаљ ан гшан дворца не мож е се р еконструисати , али м огуће је траси рати главни низ просторија - престоне дворане, велико двориш те и мегарон, пред којим је п о р ти к са стубовим а и предворјем. О ве јавн е просторије биле су украш ене ведрим мотивим а. Ф рагм енти ф ресака приказују жене, бриж љ иво одевене, у процесији; други су зидови украш ени спиралама, лотосовим ц ветови м а и розетам а. П одови предворја и мегарона били су п рекри вен и обојени м ш туком (stucco), украш ени обојеним линеарним м оти вим а декорације оивиченим гипсаним плочама. С еверно од мегарона налазиле су се просторије за послугу; евидентирано је складиш те и светилиш те, а недавно ископавањ е показало је да су п р остран е грађевине, које су одвојено биле назване

Д еорац

37


Кућа са сш убовима и Кућа занаш лиЏ , у ствари, биле источно крило дворца првобитно кориш ћено као складиш те33. А ш рејева р и зн и ц а

Н ајславнији спом еник М икене је велика th ćlo s-гробн иц а која још увек носи име којим се послуж ио у II веку П аусанија - Ат рејева ризница, а треба је датирати изм еђу градњ е п рвоби тни х бедема и њихове реконструкције. О длике по којима се издваја од претходних истоврсних гробница, не рачунајући њ ену и м п озан тну величину, јесу и зврсна зидарска веш тина, м онум ентални карактер улаза, величанствене пропорције и декорација одаје. П рилаз гробници или dromos, који п росец а п адин у брда, п рекри вен цем ентн и м подом, ш ирок је 6 m и дугачак 36 m . Зи дови прилаза, на унутраш њ ој страни високи преко 10 m , сазидан и су п рави л н и м редовим а блокова конгломерата који се на зап адн ом крају без п равог реда повезују са предњом фасадом гробнице. Улаз у толос је 5,4 m висок и 2,7 m ш ирок и суж ава се прем а врху. Уоквирују га два висока полуузидана пиластра од зеленог лаконског камена украш ена п литким рељ ефом са декоративним м отивом спирала у ц икцак распореду, перластим орнам ентом и ж лебовим а, а овен чана су капи тели м а са сличним декоративним м отивим а. У растеретном троуглу изнад врата, који подсећа на Л ављ у капију, био је углављен велики блок црвеног камена, такође из Л аконије, изабран због свог д екоративн ог еф екта и вероватно повезан, по н ац рту који се не мож е тачно реконструисати, са два мањ а п иластра који настављ ају смер ниж ег п ара који уоквирује врата. П ролаз у вратим а дубок је 5,4 m и унутраш њ и надвратник чини м онолитни блок конгломерата, који, како је израчунато, теж и око стотину тона. Овај огром ан блок (пре ће бити да је постављен на своје место пом оћу дрвених облица низбрдо него да је подизан одоздо) на свакој стран и знатно прелази довратнике, а намена му је јасна - да на оба краја носи теж ин у горњег свода - један од многих показатељ а високог умећа градитеља. Thćlos са пречником од 14,50 m и висок 13,20 m сазидан је од вели ки х блокова конгломерата лепо отесаних чекићем који су п оређани у п равилне редове који се постепено суж авају прем а врху где целу одају овенчава велики кровн и камен. Камење у зиду им а груб троугласти облик, обрађена м у је само спољаш ња п оврш ина која се види. М еђупростори у унутраш њ ости зида попуњ ени су ситним камењ ем и глином, а да би грађевина била непром очива, горњ и део куполе, која се издизала изнад н ивоа брда, био је прекри вен глином. Зидови засвођене одаје били су украш ени м оти вом б ронзани х розета; врата, слична 33 G. Е. Mylonas, Mycenaes Last Century o f Greatness, Sidney, 1968.

38


оним а на главном порталу, воде у б очн у собу издубљену у стени; зидови ове собе декорисани су плочам а од алабастера. Од зграда и зван бедема осим самих гробница, најинтересантнија је група од четири велике куће испод акрополе на југозападу, које су биле сазидан е у XIII веку. Три су добиле н ази в по својим садржајима: Кућа трГовца уљем, Кућа ш т ит ова и Кућа сфиш а; четврта, у којој је нађено највиш е керамичког материјала и која није имала неку карактеристичну особеност, има најбезбојније име - Западна кућа. У Кући трговца уљем археолози који су водили ископавања открили су око тридесет ћуп ова узеншјаша* од којих је већина имала запуш аче у грлићи м а још са п рвоб и тни м печатим а на њима; некада су били пуни уља. У другој простори ји било је једанаест великих питоса за складиш тењ е уља, постављ ених на м ала постоља у ниш ам а дуж два главна зида, са п окретн ом сп равом за грејањ е испод једног од њих, која је мож да служ ила да се уље не смрзне. Од грађевине је сачуван само подрум куће, али су видљ иви трагови степениш та делим ично усеченог у стени, које је водило до главног улаза. Кућа сф и м е је н азван а по ф ино изрезбареној плочи од слоноваче на којој су п риказан е две сфинге хералдички окренуте лицем једна прем а другој, попут лавова у Лављој капији, са ш апама полож еним н а капител стуба са ж лебовим а. О на је једна од виш е плоча од слоноваче, инкрустација и много модела м инијатурних стубова. П редмети од слоноваче су такође једна од н ајкарактеристичнијих црта треће куће која је н азван а по великом броју ш титова од слоноваче у обли ку осмица. Значај ови х ку ћ а п орастао је када су у њ им а нађене глинене таблице сличне по обли ку и ти пу он им а које су откривене у Кносу и Пилу. П оп ут двораца, и ове куће су биле насилно разруш ене а пожар који је д оврш ио униш тењ е испекао је докум енте на таблицама. Текстови на таблицама, колико се њих дало деш ифровати, не откривају много тога. Ту се налази списак имена, и има обавеш тењ а о уљу и р азн и м травам а и зачиним а које су користили да дају нарочито својство неком уљу, а исто тако и вуни. Текстови на таблицама не представљ ају једноставно и нвен тар једног дом аћинства на ш та указује коли чи н а уља, док је нам ена ових кућа предм ет спорења. М илонас (M ylonas), који је водио н ајвећи део најновијих ископавања у М икени, см атра да је то био пом оћн и огранак дворске администрације. М еђутим, постоје јаки приговори овом гледишту. Да ли би неки такав огранак дворске ад м инистрације у XIII веку пре Христа

Куће изва н бедема

* Узеншјаши су били ћупови са две дршке које се спајају на лажном грлићу, док се прави грлић налази нешто ниже. Прим. прев.

39

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Д о м и ни р а њ е А ргивско м равницом

Тиринш

био изграђен изван окриљ а бедема и акрополе и да ли би овако лепе зграде биле сазидане за складиш та, расподелу и рачуне? Н аж алост, ниш та није остало од горњ их спратова, али ф рагм енти ф ресака који су пали у подрум, када се зграда уруш ила, указују на лепо декорисане просторије. П ре ће бити да је у п раву Вејс (W ace), који је руководио ископавањ ем ове куће, када у овим кућам а види домове богатих трговаца. Ако је то тачно, им ам о основе за веровањ е да целокупна трговина није била кон троли сан а из дворц а и да линеар В није био ни тајно писмо, ни м онопол д ворц а34. С лични проблем и се јављају у вези са другом зградом, ближ ом бедемима, на северној страни брдског хрбата Лављег гроба. Зграда такође потиче из XIII века пре Х риста а њено главно обележје био је велики број ћуп ова узет ијаш а и питоса у руш евинама. Кућа трговца вином, како су је назвали, прикладније је име него Краљевски вински подрум. М огуће је јасно траси рати непосредн у сф еру м икенског утицаја. И з истог периода када су п одигнути нови д ворац и градски бедеми п отичу и остаци мреж е и зграђен и х п утева који су се зракасто ш ирили из М икене. П утеве н аговеш тавају м остови , који су их водили преко река, одводним канали м а и н иским н аси п им а на брдским падинам а. Три п ута су водила н а север до истам ске тврђаве, на зап аду су се сустицала два п у та код Клеоне, на исток је водио пут поред Тенеје; с друге стране К оринтског зал и в а путеви су водили до тврђаве у Беотији. У п равц у југа, откри вен и су трагови пута који иде до м еста потоњ ег Хериног свети ли ш та (Херајона), а и друга насеља на ободу А ргивске равн иц е несум њ иво су била повезан а сличним путевим а. Наиме', посебан домен М икене била је Аргивска равн иц а, б рањ ена на кљ учним тачкам а утврђењ и м а под у п равом подлож них владара. Л ариса повиш е А рга чувала је улаз са запада; Тиринт је страж ари о на отвореној морској обали залива. У југозападном углу равн и ц е Н ауплија била је корисна лука, на источној страни равнице било је насеље П росим на, место каснијег Хераја*, док су вазалн и владари владали у Дендри, која је страж арила на путу до другог насеља у Асини. О дрази микенског богатства откривени су у већи н и ових м еста и гробни ц е у Д ендри п руж и ле су н арочито драгоцено благо. М еђутим , од свих ових л окали тета Тиринт има најдуж у историју и споменике који највиш е откривају. Тиринт лежи на издуж еној ниској стени, од м ора је удаљен мало виш е од 2 km и вероватно је био освојен пре М икене.

34 Е. Vermeule, Greece in the Bronze Age, 181 и даље. Mylonas (Мусепае and the Мусепаеап Age) (1966) стр. 80-83. повезује градњу ca дворцем. “ Херино светилиште - Haereum лат., Heralon грч. Прим. прев 40


Руш евине великог дворца још увек нам омогућавају да пратимо његов тлоцрт у заврш ној фази, Јуж ни и виш и крај брда опасивао је чврст бедем утврђењ а, а ун утар бедема био је сазидан велики дворац. Главном улазу, н а источној страни, п рилазило се дугим прилазом изм еђу унутраш њ ег зида тврђаве и зида дворца. П ортик води у велико д вори ш те из кога ун утраш њ а капи ја води у уну граш њ е двориш те са ж ртвен и ком . И з овог унутраш њ ег д вори ш та вестибил и предворје воде у главни мегарон са централним огњиш тем око кога се уздиж у четири дрвена стуба да придрж авају раван кров. Поред п ространог м егарона, а са посебним улазом, налази се мањ и мегарон. Гледиште да он представљ а ж енски мегарон мож емо одбацити зато ш то у микенској ум етности нема доказа о подвојености полова које је карактеристичн о за класичну Грчку. М ож да би требало пре да верујемо да је вели ки м егарон био д рж авн а п ростори ја за пријем, а мали п риватн а рези ден ци ја краљ евске породице. Док је мегарон главна карактеристика која п рави ош тру разл и ку од двораца на Криту, овде им а много соба, укљ учујући и купатило, саграђених поред мегарона, које виш е подсећају на распоред дворц а у Кносу; и, као у Кносу, и м а трагова степеница који указују да су неки делови дворца им али један или виш е спратова. Још виш е подсећају на Крит фреске н а зи дови м а и д екоративн и м оти ви подова, и нспи ри сан и Критом, уколико нису и рад критских мајстора. Владар је себи за дворац узео брдо, а народ је ж и вео доле у равници. Развој западног и северног П елопонеза мањ е је познат. Месенија, је почетком ископавањ а п ривлачила мало пажњ е, а сада се показало да је једна од најнапреднијих области раног и средњег хеладског периода. И згледа да је баш tholos-гробница, којег год порекла да је била, први пут овде уведена и виш е од двадесет њ их је већ откривено у овој области. Када су откривене неопљ ачкане гробнице, њихов је садрж ај био упечатљив, са златним и сребрним посудама, премда не у обиљ у м икенских гроб ова у обли ку бунара, и перлама од балти чког ћи ли б ара. У М есенији је и денти ф и кован о виш е од сто насеља бронзаног доба, а ш и рока распрострањ еност tholos-гробница указује да је област била издељена на ситна краљевства. М еђутим, једном е од њих, н а брду А но Енглиано, било је суђено да постане адм и н истрати вн и центар п ростран ог краљ евства. Овај локалитет се налази у ун утраш њ ости неких 14 km удаљен од мора и доминира околином , са изврсни м погледом на обалу. До краја XIV века пре Х риста то је место постало значајно насеље. Врх брда био је утврђен заш титн и м бедемом, а п рираш тај становн иш тва је изазвао ширење насеља под брдом. Д ве ć/to/os-гробнице у блиском суседству

М есенија

4i

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

знак су значаја овог насеља, али у Месенији су постојали и други импресивнији центри, све до времена када је једна нова владарска породица преобразила ово насеље. Дворац у Пилу

Крајем прве фазе познохеладског III А периода (око 1300. године пре Христа) зграде на врху брда су разорене и сазидан је импозантан дворац, који је са накнадним проширењима запремао више од пола врха брда, док је она друга половина остала неизграђена. Тај дворац је крајем друге половине треће фазе познохеладског периода био потпуно уништен (око 1200. године пре Христа) и, пошто место није никада било поново насељено, Блегенова (Блеген) ископавања прибавила су живописнију представу о ж ивоту у једном микенском дворцу него из рушевина Тиринта и Микене35. Три главне целине припадале су дворцу, а источне и западне просторије врло су слабо биле повезане са централним блоком и биле су знатно неважније. План централног блока је врло сличан дворцу у Тиринту, само је сразмерно мањи. Главни улаз води у двориште из кога се кроз трем са два стуба пролази у вестибил који води у мегарон. Ова дворана, која представља државно средиште дворца, велика је 12,90 m х 11,00 m и има велико централно огњиште око кога се налазе четири стуба; ови стубови придржавају испуст зида'. Пошто се уђе, на средини десног зида још увек су видљиви трагови где се, као у Тиринту, налазио краљев престо. На зидовима је било лепих фресака, а под је био прекривен штуком и подељен на квадрате са линеарним мотивима бојене декорације, осим у другом квадрату испред престола који је био украшен натуралистички приказаним октоподом. Овај је мегарон био, у ствари, државна просторија. Краљеве приватне просторије налазиле су се у југоисточном углу блока. Овде је такође највећа дворана имала трајно централно огњиште и касније јој је било придодато спољашње двориште. Наденули су јој име Краљичин мегарон, али сумњиво је да ли би краљ пристао на такав назив. Можда би му се више свидео назив „приватни мегарон“. Међу мањим собама у приземљу налази се елегантно купатило са уграђеном кадом од теракоте и два велика трајно уграђена резервоара за воду. Камене степенице водиле су на горњи спрат изнад дела здања који су углавном заузимале спаваће собе. Већи део преосталог простора у приземљу био је искоришћен за складише35

За историју и опис локалитета видети видети C.W. Blegen & М. Rawson, The

Palace ofPylos, Vol. I. Од истих аутора, A Guide to the Place o f Nestor, 1962.

‘ По Блегеновој реконструкцији дворца стубови носе кров са малим отвором за проветравање. Прим. прев.

42

os t ćC;i

;С>

a

G> \

^nl

Микенска Грчка 43


тење. У северозападном углу у пет просторија налазила се главна залиха керамике за свакодневну употребу - пехари, дубље зделе, кутлаче, међу којима је било далеко највише килика, чаша обликом налик чашама за шампањац са веома високим сталком. Од ових је у једној просторији избројано 2 853 комада, а у здању их је укупно откривено више од 3000. У другој просторији било је више од 1000 дубљих чинија. Број посуда - нарочито килика - на први поглед је неочекивано велики, али требало је да дворац обезбеди прибор за светковине, што је захтевало богате резерве. Исто тако био је импресиван врло велики број питоса (p ith o s) за складиштење уља. У двема великим собама иза мегарона било је 33 овакве велике посуде за складиштење. Више залиха је чувано у другим двема просторијама од којих је једна била одређена за посебно припремљено уље. Главни вински подрум налазио се у засебној згради североисточно од главног блока. Овде је откривено 35 питоса и више печата од глине обавијених конопцима коришћеним за привезивање поклопца или запушача за посуде у којима се вино доносило на складиштење. Главна дворска канцеларија изгледа да је била мала соба са леве стране главног улаза, пошто је на том месту откривен највећи део таблица. На основу материјалних остатака не види се јасно где су спавали робови који су припремали храну, чистили просторије и служили краљевску породицу. Могле су им припадати пренастањене просторије на горњем спрату западног крила или су спавали у кровињарама изван главног здања. Два друга блока у дворском комплексу знатно су лошије сачувана, међутим, југозападни блок је био стамбени и лепо опремљен, са сопственим складиштем и лепом декорацијом. Собе ка североистоку укључивале су велику радионицу у којој су откривене таблице које воде рачуна о поправкама борних кола. Блеген је брзо поверовао у то да је то била ирестоница Несторовог краљевства у Пилу. Хомер чува предање да је Нелеј, посвађавши се са својим братом у тесалском Јолку, отишао од куће и да се настанио у Пилу. Његов син Нестор, када је кренуо са Агамемноном у Троју, био је старац, преврш ио је године за војевање, међутим, био је мудар да посаветује: хронолошки оквир би могао одговарати. Таблице показују да се власт дворца из Ано Енглиана протезала на врло широком простору. Нема трагова о постојању таквог центра на другом месту на западу Пелопонеза. Лаконија

44

Лаконија представља снажан контраст М есенији. Има мањи број локалитета са јасним траговима насеља током микенског периода. Постоје извесне индиције о постојању култног центра у

П о ч е ц и Грчке и х е р о ј с к о д о б а

Амикли, месту где је касније био сазидан чувени Аполонов храм. Међутим, насеље је у овом периоду било мало. Близу места на коме је стајала класична Спарта налазило се веће насеље, али ниједан дворац још није откривен. Ипак, у Вафију у подгорини Тајгета јужно од Спарте постоји фрапантан изузетак од безличне слике Лаконије у овом приоду. У Вафију је откопана f/io/os-гробница још 1888. године и из ње, премда је већ била опљачкана, стиже један од најбогатијих археолошких налаза. Пљачкаши су морали наћи много блага на поду гробнице, пошто је још заостало неколико ситних предмета знатне вредности. М еђутим, пљачкаши нису успели да открију главно гробно место, плитак гроб обложен каменом испод средине пода, који је сачувао своје благо нетакнуто. Управо су овде била откривена два чувена златна пехара, с разлогом описана у више књига но било који други предмети из микенског периода: на њима су приказана два различита начина хватања дивљих бикова. У сваком случају, пехари су изванредна уметничка дела, рељефи су израђени у натуралистичком маниру и сјајно су конципирани, тако да се уклапају у свој простор и готово сигурно су рад критских мајстора заната. Њ ихова је слава бацила у засенак преостали садржај овога гроба. А, он обухвата посуде од сребра, бронзе и глине, перле од аметиста и ћилибара, прстење од з/ита, бронзе и гвожђа (оно је, наиме, било још редак и скупоцен метал), један мач, више ножева и бодежа међу којима је био и један са инкрустацијама пливача, и, најинтересантније од свега, велику колекцију гема, уметничких дела критских и копнених мајстора гравера. Унеколико необична мешавина предмета може се објаснити, како је сугерисала Емили Вермел, двема сахранама, пошто је после мушкарца касније сахрањена жена36. Ова богата гробница претпоставља и важно насеље у суседству, али још ниједно није откривено. Гробница у Вафију можда је нешто мање од једног века познија од гроба у облику бунара у Микени. Могуће је да су и М есенија и Лаконија биле у опадању у доба сјајног процвата Микене у XIV и XIII веку пре Христа. У Елиди и Ахаји је много мање истраживано, али је из тог периода откривена повећа количина керамичког материјала. Има, такође, довољно археолошких индиција да укажу да је Олимпија, која ће постати један од најзначајнијих панхеленских центара, већ у то време била настањена. Међутим, у Олимпији нема јаких археолошких доказа за континуитет култа. Преко Коринтског залива утицај

Елида и Ахаја

36 Е. Vermeule (нап. 34), 127-30. За локалитет Вапхеио видети BSA 55 (1960) 76. 45

И с т о р и ј а Гр чке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Микене допире до Термона у Етолији и струји горе западном обалом, али значај ових места у микенском периоду је сасвим другоразредан. Делфи, који ће постати најутицајнији религијски центар у Грчкој, већ су били настањени, али су имали само локални утицај. Атина Северно од Истма изгледа да је Атина имала јаких предности. Њ ен се пространи Акропољ окомито уздиже из равнице, а његове стрме литице слабо охрабрују нападаче. Трагови микенског дворца били су откривени према центру северне акропољске стране и чврсти полигонални бедеми сазидани су дуж акропољског обима у XIII веку пре Христа. Изгледа да су акропољски бедеми били под снажним утицајем бедема из Арголиде којима су готово сасвим слични. Атињани су се касније хвалисали да су аутохтон народ и да их никада непријатељи нису победили. Тукидид је то кисело прокоментарисао да је то гако што је тло Атике мршаво, али да свакако није безначајан ни јак природни положај Акропоља37. Богате гробнице из XIV и XIII века пре Христа откривене су у близини подножја јужне акропољске стране и у њима су нађени предмети увезени са Крита, из Египта и са Блиског истока; али, иако је Атина касније учинила све што је могла да своју историју бронзаног доба учини значајном, очигледно је да су је М икена и Теба надмашивале по моћи и богатству. И у најранијим предањима Теба је била далеко важнији центар. Легенда о Едипу и о рату Арга против Тебе инTeSa спирисала је настанак три епа и дуги узастопни низ трагедија' док је богатство Тебе било пословично. Према епској предаји Аргивци су напали Тебу и претрпели пораз. Али, једну генерацију после тога седам аргивских хероја, потомака бораца у неуспешном рату, успели су да освоје град. Ово се догодило једну генерацију пре Тројанског рата. Археологија још није у стању да пружи потпуно објашњење за ову предају пошто Кадмеја, тебански акропољ, почива под модерним зградама у прометном центру града. Ипак, јављале су се ограничене могућности за истраживања мањег обима током рекон-

37 Thucc. I 2, 5, вероватно претерана реакција из традиционалног панегирика. ' Дела инспирисана легендама из тебанског круга су киклички епови Тебаида ( Thebais ), који су у антици приписивали Хомеру или Антимаху с острва Теја, Е пигони и Тебаида Антимаха из Колофона (400 - пре 348. године пре Христа), сачуван у фрагментима; трећи еп је на латинском језику - I hebais у 12 књига од римског песника Публија Папинија Статија из средине I века. Од великих трагичких песника који су црпили грађу из тебанског циклуса митова, Есхил, Атињанин (рођен 525/4. године пре Христа) спевао је трилогију Лај, Е дип, С едм орица п р о т и в Тебе; Софокле, Атињанин (рођен 497. године пре Христа) испевао је трилогију А н т ш о на, Ц ар Е дип, Е дип на К олону. П рим . прев.

46

П о ч е ц и Гр чке и х е р о ј с к о д о б а

струкција. Такве прилике су се, указале 1906. и 1921. године када је Керамопулос (Keramopoullos) поверовао да је открио део остатака дворца који је био разорен и више није обновљен. Његови налази су обухватали велики број ћупова узенгијаша, агат и друге материјале за израду гема и фрагменте квалитетних фресака великих димензија. Открића 1964. године била су још сензационалнија. У ономе за шта се веровало да је други дворац откривене су таблице са линеаром В, перле од оникса, злата и другог скупоценог материјала. Ипак, највеће и најзанимљивије изненађење представљају 36 оријенталних цилиндара-печата од лапис-лазулија. Ови се печати датирају у распону од III миленијума до средине XIV века пре Христа и углавном потичу из Вавилона из периода каситске превласти, али има примерака и из Сумера, краљевства М итани и Анадолије. То је наравно побудило ново размишљање о Кадму, Феничанину, који је, према Херодоту, донео у Грчку писмо и за кога се веровало да је основао Тебу. Ови су печати, ипак, благо неког колекционара и не морају значити ништа више него да су се неком тебанском владару свиђали, нарочито када су направљени од лапис лазулија. Напокон, то је изазовна случајност а може бити и нешто више од тога38. Керамопулос је веровао да је овај дворац био разорен рано у XIV веку пре Христа Археолог Платон, који је надгледао истраживања 1964. године био је одмах склон претпоставци да су постојала два разарања, прво рано у XIII веку пре Христа и друго крајем века. То би могла бити интересантна потврда предања. Међутим, док се налаз детаљно не објави и широко не продискутује, било би мудро привремено одложити суд о томе. У међувремену је објављено да је највећа гробница са одајом (cham ber tomb) за коју се зна у Грчкој, са фрескама које одговарају месту за краљевску сахрану, откривена управо у Теби39. Орхомен је, такође, према предању, некада био врло богат, премда је у класичном периоду у поређењу са Тебом имао другоразредну улогу; ископавања Ш лимана и његових немачких следбеника у XIX веку нису пружила коначан одговор. Ипак, у Орхомену се може видети једна од најлепших č/zo/os-гробница у Грчкој, која запањујуће личи на Атрејеву ризницу у Микени. Сазидана вероватно у XIII веку пре Христа ова гробница има другу одају прекривену плафоном од камена с елегантним мотивом декорације изведеним 38 IL N Nov. 28. Дец. 5, 1964. 859-61, 896-9. За литерарну предају видети А. Schachtar, Phoenix, 21 (1967) 1-10. 39 А А А 4 (1971) 161-3. Пропорције главне просторије су 10,52 m х 6,24 m, а висока је 3,50 m.

орхомен


Гла

Микенска економија

у плитком рељефу. Рељеф комбинује спирале које меандрирају са лепезастим листовима и све је оивичено розетама. Били су откривени фрагменти фресака који би могли потицати из дворца, док је сам дворац готово сигурно био жртва ерозије. Орхомен је такође морао бити повезан са градњом дренажног система за исушивање језера Копаиде и мистериозним утврђењем Гла. Источно од Орхомена протеже се пространа област која се зими претвара у језеро а лети у мочвару уколико се прописно не дренира одводним каналима. У модерно време тај су простор систематично исушили и сада је то најплодније тло у Беотији које рађа усеве који би морали побудити завист сваког атичког ратара. Једно од највећих достигнућа микенских инжењера било је то што су били кадри да пројектују дренажни систем канала и насипа који је ово тло оспособио за земљорадњу. У насипима које су подигли откривене су крхотине микенске керамике на основу којих се одређује датум ових радова у XIV или XIII веку пре Христа. Вероватно је у том истом периоду претворено у тврђаву и камено узвишење близу југоисточног угла „језера“. Ивица заравни је озидана чврстим бедемом са четири добро утврђене капије. Цео опсег је сачуван у дужини до 3,22 km. Ограђени простор је већи од микенске акрополе седам пута. Овај енорман ограђени простор није обично насеље и ту нема неког знака густе настањености. У северозападном углу налази се зграда у облику латиничког слова L коју су назвали дворцем, али у њему нема мегарона и нема ниједног уобичајеног знака дворске архитектуре. Други грађевински комплекс чији су темељи откривени назван је агором. Међутим, за његов облик или његову сврху није нађено неко задовољавајуће објашњење. Ово је утврђење вероватно имало две функције - да у тренутку опасности пружи прибежиште живљу и стоци са околних брда и да чува дренажни систем „језера“ близу слабих тачака, где је вода отицала у подземне јаме - katabothra40. Даље ка северу, на северној граници Тесалије, Јолкос је имао своју thćlos-гробницу и дворац, али резултати истраживања које је у току још нису објављени. Микенске државе нису могле бити саме себи довољне. Од сво. га жита, сточарства, риоолова и лова можда су оиле у стању да се прехрањују, али сировине за оружје и оруђе морале су добављати са стране. У Грчкој је било мало бакра, калаја није било, а без ових

40 Е. Кеппеу, Liverpool Annals o fA rt and Arch. 22 (1935) 189-206. (Утврђење) Гл ce налази изван утрвеног пута, али је један од најфасцинантнијих и најзагонетнијих микенских локалитета. Заслужује више пажње но што је добило, али постоји добар сажет опис код Емили Вермеле (нап. 34) 266.

48


метала није могло бити ни бронзе41. Сребро са полуострва Лауриона у Атици, које ће имати тако важну улогу у атинској економији класичног периода, већ се прерађивало, али у веома ограниченој мери. За драгоцене метале М икењани су морали ићи веома далеко. Трговина је била нужност, а М икењани су се показали као веома вешти трговци. У периоду гробова у облику бунара њихови најзначајнији контакти у иностранству били су са Липарским острвима, где је откривено довољно керамичког материјала да укаже на редовну трговинску размену.42 Даље на северу, пред западном обалом Италије откривено је нешто мало микенских керамичких фрагмената на острву Ишији и они претходе првој грчкој колонији архајског доба на западу. У оба периода метали на копну били су главна привлачна сила. На Сицилији је откривен знатан број ваза у Тапсу на источној обали и мало спорадичних налаза у југоисточном делу острва. Могуће је да су М икењани били заинтересовани за жито са Сицилије. Међутим, далеко највећа количина микенске керамике на западу стиже из Скоља дел Тона (Scoglio del Tonno), баш изван Тарента, где је можда била микенска колонија.43

Tpioeuna са Западом

На истоку има мало спорадичних налаза керамичког материјала из раномикенског периода. М икенски бродови нису могли да плове сасвим спокојно источним М едитераном све док није била срушена моћ Крита. Од око 1400. године пре Христа микенска грнчарија у све већем броју смењује минојску у Египту, Сирији, Палестини и на Кипру44. Египат је микенске трговце могао снабдевати златом из Нубије, широким избором домаћег егзотичног камења за накит и украшавање, као и другом луксузном робом. На практичнијем плану од непроцењиве су вредност били египатски папирус за прављење једара и конопаца и египатски кремен за врхове стрела.

Tpioeuua са Истоком

41 Веровање да се калај ископавао поред Кире (Cirrha) (О. Davies, JHS 49 (1929), 89-99. поклекло је под доказивањем S. Bentona, A n tiq u ity 38 (1964) 138, да је „калај", у ствари, био боксит. Калаја није било довољно на Медитерану. Најприступачнији калај за снабдевање стизао је са истока. Било је мало калаја у каргу, углавном од бакра у броду потонулом пред ртом Гелидонијом у позном бронзаном добу (видети ниже нап. 44). 42 Обично се веровало да се Микењани интересују за Липарска острва због обсидијана на њима, али анализа је открила да ниједан примерак са микенских локалитета, који је био испитан, не потиче са Липарских острва (видети нап. 3). Можда је острво било тржиште метала из Етрурије или чак из Хиспаније. 43 W. Taylour, М усепаеап P ottery in Italy a n d adjacent areas (1958) 81-137. 44 Прелиминарни извештај у A JA 65 (1961) 267-76; коначна публикација Trans. A m . Philosoph. Soc. 57. (део 8) 1967. 49

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Из Сирије су пристизали атрактиван текстил и слоновача, коју су мајстори у М икени тако вешто обрађивали, овладавши техником мајстора на Истоку. Кипар је био велики производни центар бакра зато је непрестано био у центру пажње М икењана. Бакар се извозио у слицима у облику воловске коже. Одговарајући приказ трговине, додуше у малом, може се добити по трговачком броду потонулом пред ртом Гелидонија на јужној обали Мале Азије; по свој прилици брод је пловио у правцу егејског простора. Брод је био дугачак једва десет м етара, а карго је тежио једва више од једне тоне и састојао се у потпуности од метала. Бакарни слици у облику воловске коже запремали су већину простора, али брод је преносио и бронзано оруђе, бронзане отпатке за претапањ е и мало калаја. Није могуће ближе датовати бродолом, али од 1220. до 1100. године пре Христа могао би бити период у поузданим границама. Микенске колоније на Истоку

Знатна трговинска размена са Истоком водила је ка стварању колонија дуж пловних путева, а насеобине су даље подстицале трговину. На Роду су се Микењани населили у приличном броју близу минојске Тријанде. Ту није било простора и за М инојце и за Микењане и Тријанда је била евакуисана, по свој прилици без насиља. Велика некропола са микенским гробовима сведочи о сродној колонији на суседном Коју, а има нешто доказа о М икењанима на острву Карпату и дуж обале Памфилије. Али, велика киликијска равница, привлачније место за колонизацију, била је дуго недоступна због хетских тврђава Мерсина на западној граници и Тарса у средини. У Угариту (Ras Shamra) у Сирији откривено је доста микенског керамичког материјала да потврди редовне трговачке везе; можемо себи предочити микенске трговце како упућују оне у завичају о потражњи на локалном трж иш ту и како размењују производе из егејског подручја за луксузне артикле Истока. Угарит је, наиме, био живи трговачки центар и попут Тира, града који је у шестом веку пре Христа живописно приказао Језекиљ, трговао је са Египтом и Месопотамијом45. Из Угарита и других сиријских лука, као и из Ашкалона, грчка роба је нашла свој пут до залеђа Сирије и Палестине, где су налази крхотина микенске керамике у непрестаном порасту. У Египту код Тел-ел-Амарне у другој четврти XIV века пре Христа има тако много микенског керамичког материјала да указује на могућност да се ту настанила мала трговачка колонија. Слична архео45 Извештај о Угариту и о његовим везама са Минојцима и Микен.анима у C.F.A. Schaeffer, 'lhe Cuneiform Texts o f Ras Shatnra. За слику Тира почетком VI века пре Христа видети Пророка Језекиља, 27.

50


лошка сведочанства нађена су и у Гуробу. Али, по завршетку краткотрајног процвата Тел-ел-Амарне, као нове фараонове престонице, микенска трговинска размена са Египтом нагло почиње да опада. Продор М икењана у источни М едитеран је повезан и добро потврђен. Далеко мање знамо о везама са западном обалом Мале Азије. Само је Милет био темељно истражен. Очигледно је минојски утицај, а можда и колонију, тамо сменила микенска насеобина коју снажно потврђује некропола гробница са одајом (chamber tombs). Верује се да су и на Самос М икењани дошли после М инојаца и наследили их. Трагови микенских колониста откривени су у простору Хериног светилишта, док археолошка сведочанства о становању Крићана стиж у са простора каснијег града, удаљеног отприлике 5 km 46. Јужно од М илета италијанска ископавања код Јаса открила су такође смену минојског насеља микенским, а у Халикарнасу постоји некропола са микенским гробницама. М илет је могао бити микенска краљевина са подређеним заједницама на југу. Северно од М илета има мало тога да се наведе. У Колофону је откривена thćlos-гробница и откривен је један микенски гроб у Ефесу, али ни на једном ни на другом месту није било ископавања ширих размера која досежу до преисторијског нивоа. Било би врло непромишљено доносити закључке без археолошких доказа, док се не накупи много више материјала за закључивање.

у м а л о јА з и ји

У М илету и у Сирији М икењани су били на рубовима Хетског Односи са царства. Хети су се населили као доминанатан народ у Малој Азији Агшима око 2000. године пре Христа са престоницом у модерном Богазкеју. Приближно у време пада Кноса они су достигли врхунац своје моћи и чак су се спустили на југ да се боре са Египтом за превласт над богатим областима Сирије. Борба која је уследила изнурила је обе стране. Хетско царство у Малој Азији је било срушено око 1200. године пре Христа, иако непосредан узрок пропасти још није утврђен. Хетска престоница била је опљачкана и разорена, а главнина царских архива написаних на глиненим плочицама сачувана је и дешифрована. Ови документи често упућују на краља Ахијаве (Ahhiyava) и на његове везе са хетским царем. Контекст, у коме се краљевство Ахијава јавља, подразумева да оно лежи или на морској обали или преко мора. Скоро се сви научници сада сагласни да овде имамо први документовани доказ о Ахајцима (AchaiFoi) - имену којим Хомер најчешће назива Грке. Један од најважнијих проблема које су ови 46 За Самос и Милет видети горе нап. 13.


документи покренули јесте идентификација топонима поменутих у хетским документима. Веома мали број топонима може се поуздано идентификовати и лоцирање догађаја у којима учествују Ахајци мора се одложити, док даљи налази не разјасне релевантне чињенице. Али, иако у најбољем случају можемо да правимо само занимљиве претпоставке о одређеним догађајима, од кључне важности је општи стил преписке. М оћни цар Хета, прворазредне светске силе, ословљава краља Ахијаве као „6рата“ и с изузетним поштовањем. На једној таблици краљ Ахијаве је чак признат за великог краља равног владарима Египта, краљевине М итани и Асирског краљевства, иако је из неког разлога преамбула документа касније била избрисана. Негде на периферији Хетског царства, вероватно на југозападу Мале Азије, власт има брат краља Ахијаве, али он треба да призна да је његова власт дар хетског цара. Преговори су деликатни, Ахајци су закорачили у територију Ликијаца и претњ а противнападом је уследила. Све се опет изгладило. Чујемо о непријатељима хетског цара који су протерани у Ахијаву, али и о противљењима да се приме нелојалне слуге хетског цара. Дарови краља Ахијаве су љубазно примљени на двору моћног цара. Бог краља Ахијаве призван је у помоћ када се хетски Цар разболео. Споља су односи пријатељски, али често затегнути. Наслућујемо да Ахајци што је могуће боље користе ситуацију не ризикујући отворен прекид односа47. Ови писани споменици, фрагментарни и који сами по себи задају муку јасно показују да је краљ Ахијаве имао знатну моћ и да је сматран одговорним за поступке својих вазала. Идентификовање краљевства Ахијаве дуго је било предмет контроверзије. Доказе у прилог Роду као Ахијави потпуно је оспорио Д. Л. Пејџ (Page), док их још увек подржавају Е. Вермел (Vermeule) и други научници48. Ипак, крајње је неизвесно да ли је микенска заједница на Роду, нарочито у време најранијих докумената, била толико снажна, да је тако озбиљно схвата цар који је практично владао целом Малом Азијом. Идентификација са Грчком не би подразумевала чврсто политичко јединсгво Грчке. Међутим, нема у археолошким сведочанствима ничег што није у складу са односима које наговеш тава Хомерова Илијада. Агамемнон је вођа грчких снага, а краљеви других држава нису његове слуге и он мора да води рачуна како се са њима опходи. Тукидид, ревидирајући Хомерову причу о Тројанском рату, каже да је Агамемнон предводио грчке снаге против Троје зато што је 47 За хетско залеђе видеги О. Gurney, Ћ к H ittites,2. Penguin, 1954. 246-58. 48 D. L. Page, History and. the Iliad , Berkeley 1959. и E. Vermeule, (нап. 34) 272. 52


био најмоћнији од краљева и владао ширим подручјем од било ког другог краља. Исправан закључак из археолошких налаза гласи да је Микена била најмоћнији град; да постоји значајна униформност у начину градње двораца и утврђења, у прављењу оклопа, грнчарије, као и у обичајима сахрањивања широм Пелопонеза и централне Грчке. Постојао је развијен систем путева који повезују разна насеља која окружују аргивску равницу; не треба да очекујемо да су Тиринт, Асина, Дендра, Аргос, Просимна и Лерна потпуно независне од моћније Микене. Много је неизвесније, на пример, да ли би краљеви Пила и Тебе примали наређења из Микене; међутим, можда су хтели да их на то наговоре. Преписка између хетског цара и краља Микене не би била ниш та необичнија од много познијег савеза у шестом веку пре Христа Спарте са краљевима Лидије, Вавилона и Египта. Обично се веровало да ова документа треба датовати у XIV и XIII век пре Христа, али ова хронологија више није поуздана. Нови доказ учинио је вероватним да је једно од најзначајнијих писама у тој серији, тзв. М адуватино писмо, написано у позном XV веку пре Христа, што може за собом повући ревизују датовања осталих писама. Ранији датум би учинио идентификацију Ахијаве са Родом још тежом; невероватно је, наиме, да су М икењани сменили Минојце на Роду пре разарањ а двораца око 1450. године пре Христа; насељеницима би било потребно више од две генерације да успоставе престиж и моћ наговештену хетским документима. С друге стране, Микењани су на копну већ били довољно снажни и веома заинтересовани за Исток да код Хета побуде забринутост. Један од главних резултата разарања критских двораца била је појачана микенска активност на истоку. Крићани су били смењени у М илету и на Роду и микенска трговинска размена са Кипром и источним Медитераном се снажно разгранавала49. Главни доказ за успешно предузетништво Микењана на Западу и Истоку стиже из микенског керамичког материјала. Микенска керамика је очито била врло омиљена у вишим класама. Ипак, сама керамика не може бити противтежа свем злату, сребру, слоновачи и другим луксузним артиклима који су се увозили. У V веку пре Христа Херодот нам каже да су се велике количине грчког вина продавале у Египту, а вино је вероватно већ у микенском периоду било главни артикал трговинске размене. Слично се по свој прилици трговало у великим количинама и уљем које је касније било главни грчки извозни артикал. Већину ове трговинске 49 Наведено датирање првенствено се заснива на филолошким темељима. Видети Philo Н. Ј. Houvvink ten Lake, The Records o f the Early Hittite Empire, Istanbul, 1970. 53


размене непосредно су обављали дворци, судећи по великом броју огромих посуда за складиштење које су у њима откривене а садржавале су далеко више од оног што је подмиривало потребе самог особља у дворцу. Али, премда је краљ био велетрговац, нема показатеља да је сва трговинска размена била концентрисана у дворцу. Било је вероватно знатног простора за приватну иницијативу која се може илустровати, како смо видели, постојањем Куће трговца уљем и Куће трговца вином у Микени. У раздобљу између гробова у облику бунара и разарањ а критских двораца утицај Крита на копно био је доминантан; од око 1400. године пре Христа копно се постепено осамостаљује. М икенски ћупови XVI и XV века пре Христа блиско прате критске моделе. Сада се Микена враћа мотиву линеарне декорације, који је претходио јаком минојском утицају, и уз то развија нови стил вазног сликарства, чија је главна одлика фриз фигура који уоквирује врх вазе. ВазесликаноГ стипа

Кочијаши борних кола били су веома чест сиже; бикови, козе и јелени били су скоро исто толико омиљени. Ове су вазе посебно биле популарне на Истоку и већина сачуваних примерака је откривена на Кипру и у Сирији. Њ их су често сматрали доказом значајне грчке колоније на Кипру у XIV веку пре Христа, али анализа глине изгледа да показује да су вазе биле направљене у Грчкој а, недавно, керамички материјал микенског периода откривен је у Арголиди, у Бербати која је израђивала вазе сликаног стила50.

Релишја

Религија је можда пратила у извесном смислу сличан образац, али није лако причати на основу м атеријалних предмета шта је народ мислио и осећао. По вотивним посветама и гемама тешко је повући било какву ош тру разлику између минојског и микенског. Сличне култне сцене, ритуалне игре на отвореном простору, адорација и епифанија* налазе се и у М икени и на Криту. Иако су многе геме нађене у Грчкој биле израђене на Криту, ипак су бар неке од њих морале припадати М икењанима. У вотивним посветама изгледа да богиње доминирају у М икени, као и на Криту. Има, ипак, разлика. Рогови посвећења не играју у М икени тако значајну улогу, док је двосекла секира, која је на Криту толико свеприсутна, у Грчкој једва нешто више од декоративног елемента. У критским дворцима обично је лако идентификовати специјалне просторије 50 За анализу видети Н. W. Catling, Archaeometry 6 (1963) 1-9. (нароч. 4-6) BSA 58 (1963) 94-115. Одговор на критике у Archaeometry 9 (1966) 92-7; за керамички материјал из Бербате, видети А. Akerstrom, Мус. Congress (нап. 18) 48-53. * Указивање поштовања богу кроз култне обреде и појављивање бога. Прим. npee.

54


посвећене култу, у микенским дворцима има ж ртвеника у двориштима, док одаје посебно намењене култу нису идентификоване. Опште је уверење да М икењани нису имали храмова ни култних статуа. За живота наше генерације нови налаз строго нас је упозорио на то колико заправо мало знамо. У Агија Ирини Каски (Caskey) је открио велику зграду у којој је било пронађено више женских статуа скоро у природној величини без јасне индикације да ли су то богиње или свештенице. Овај храм, како се с пуним правом може назвати, био је сазидан у ранохеладском периоду и известан облик култа преживео је ту до класичног периода51. На копну нема блиске паралеле, али 1963. године британски археолози који су вршили ископавања, у намери само да рашчисте једну кућу у близини Лавље капије у Микени, неочекивано су наишли на просторију пуну глинених фигурина (висине 50-60 crn), мушких и женских, направљених на грнчарском колу као посуде, којима су посебно били додати нос, уши и руке. Са њима су биле две целе склупчане змије и фрагменти бар још четири других. Ови су заветни дарови сакривени у овој просторији, може се претпоставити, када је акропола била нападнута. Вероватно су се пре тога налазили у великој просторији до ње која има високи овални подијум сазидан уз један од зидова, са каменом платформом на нижем нивоу којој се прилази преко два квадратна степеника52. Међутим, најважнији нови доказ о религији стиже са таблица откривених у Кносу и Пилу. По општој археолошкој представи микенски култови веома су личили на критске култове и били су веома далеко од Хомерових олимпских богова и главног тока потоње грчке религије. Богиње природе и плодности, какве су на широком простору биле поштоване, такође, у Анадолији и на Блиском истоку, чини се да су биле много значајније од Зевса и Аполона. Таблице из дворца могу помоћи да се празнина премости. Зевс и Хера се спомињу и у Кносу и у Пилу. Посејдон у Пилу вероватно треба да се идентификује са Enesidaone, земљотресцем у Кносу; Enegalios, бог битака, вероватно треба да се идентификује са Арејем, а Paiwon може да буде Аполон видар. У Пилу има такође алузија на Артемиду и Хермеса, а у врло несигурном контексту и на Диониса, премда је питање да ли се ту ради о богу. Не можемо бити сигурни у то да су ови богови имали исте атрибуте као у историјском периоду. Међу51 Е. Vermuele (нап. 34) 217 са сликом HLA-B. 52 W. Taylour, А А А 3 (1970) 72-80; АЈА 75 (1971) 266-8. Касније је откривено да је суседна просторија такође коришћена за неку врсту религиозног ритуала.

Доказ на таблицама


тим, они показују да је мушки елемент био јачи но што је то наговештавала археолошка евиденција. Посебно је интересантно уочити значај Посејдона у Пилу; наиме, у Одисеји, када Телемах долази на двор код Нестора, светкује се гозба у част Посејдону53. Рани значај Посејдона се такође огледа у предању о надметању Атене и Посејдона око поседовања атинског Акропоља. Посејдон је био заш титник савеза јонских градова који су изводили своје порекло преко Атине од Нелеја из Пила. Може бити значајно и то да је име које је наденуо Птолемеј Пигадији на острву Карпату, где је постојала микенска колонија, било Посејдонов град (Poseidion polis). Сведочанства са таблица наговештавају две нити у религији, грчку поред предгрчке и тешко је докучити нешто више од врло замагљене скице. Промене код оружја

Лакше је на М икењанина гледати као на ратника него као на верника, јер оружје у његовим гробовима и фигуралне сцене на вазама причају јаснију причу. У време гробова у облику бунара два главна убојна оружја била су рапир или мач за убадање, понекад дугачак до око 92 cm, и копље. Употреба мача је добро приказана у сценама двобоја на печатима и прстењу. О вакви двобоји између првака били су вероватно веома важан елемент у борби, док је нарочито дичење мачем истакнуто њиховим зачуђујућим бројем у гробовима у облику бунара. Има знатно мање врхова копаља, а у општој борби копља су морала бити поузданија од танке оштрице рапира. Значајно је да се у сцени борбе на вази, коју смо већ споменули, а приказује две групе ратника који се боре за тело палог борца, ратници боре копљима. Најупадљивија карактеристика копаља на овој слици је њихова велика дужина, од готово два и по метра, ако је уопште могуће са цртежа, ма и грубо, одредити дужину. Слична дужина је назначена у сцени лова на инкрустацијама бодежа из једног гроба у облику бунара и она би одговарала неким повећим врховима копаља око шездесетак центиметара. Међутим, било је и мањих врхова копаља у гробовима, који сугериршу да је било знатних варијација у дужини копља. Можда је било и неких копаља за бацање, међутим, главно оружје било је копље за пробадање. Велики број врхова стрела у гробовима у облику бунара сугерише да су се њима служили и у рату и у лову. У сцени битке на вази увршћен је и један стрелац, исто као и у сцени лова на лавове. Камене плоче са неких гробова у облику бунара показују да су и борна кола већ била прихваћена у Микени. Нема чврстог доказа о припитомљеном коњу у Грчкој пре периода гробова у облику буна53 Одисеја, III, 43-4.

56


ра, док су коњске кости уобичајене у рушевинама Троје VI (од око 1900. године пре Христа) и Грчка ће морати да се на њих привикава током средњохеладског периода. Борна кола лака и брза развила су се на Блиском истоку и можда је постојала критска фаза у преношењу ове идеје. Као што смо видели, постојала је велика залиха борних кола када је грчки Кнос био разорен, а на неким таблицама из Пила спомињу се поправке борних кола54. И у Кносу и у Пилу дворац је био дужан да одржава ова кола исправна за борбу. Борна кола су носила племиће у борбу и кочијашев саборац могао је да употреби своје копље за убадање са кола или да сиђе са њих, што је била пракса британских ратника на борним колима када је Јулије Цезар напао Британију. Оклоп за одбрану је још увек био у зачетку и код њега није било ни трага метала. Главна одбрана био је огроман штит који је имао два стандардна типа, оба направљена од воловске коже разапете преко дрвеног оквира: штит у облику осмице који је покривао цело тело, био је конвексан са стегнутим „струком“; штит попут куле, налик на вертикални пресек цилиндра, имао је равне странице и правоуглу основу; закривљен при врху да би штитио лице, штитио је бокове, али није допирао ниже од колена. У једном од гробова у облику бунара налазио се фрагмент ланеног платна дебео четрнаест слојева, који је вероватно припадао оклопу; могла је постојати нека заштита за ноге од платна или коже. Стандардна кацига је била тзв. кацига са кљовама дивљег вепра; на подлози од коже или платна танке плоче исечене са кљова дивљег вепра пришиване су у честим низовима. За период између гробова у облику бунара и друге половине XII века пре Христа археолошка сведочанства која се тичу војне опреме, а посебно она која се могу са сигурношћу датовати, врло су мршава. Међутим, гробница са одајом (chamber tomb), откривена 1960. године у Дендри у Арголиди, показала је зачуђујући напредак код оружја за одбрану. Са покојником су били сахрањени оклоп од бронзаних плоча, сложеног а ефикасног кроја, и пар бронзаних голењача. Оружју је одређен датум близу 1400. године пре Христа 54 На истоку су кола коришћена за напад; код Хомера у сценама борби, она углавном искључиво служе за превоз. Нема из тог периода чврстог доказа на керамичком посуђу или стелама да су се Микењани њима служили. Р. А. L. Greenhalgh у Early Greek Warfare, погл. 1. Тврди да су се Микењани морали повести за источњачком праксом и да је у VIII веку пре Христа, када је борба на колима застарела, о функцији кола у бојевима изведен закључак из праксе коњаника у архајском периоду, који су сјахивали са коња да се боре. Али, терен је у Грчкој био далеко мање подесан од азијских равница, за мноштво кола која напада фронтално. У тексту је прихваћен компромис.


и за наредних 200 година нема друтих познатих примерака оба ова предмета. Наиме, следећи откривени бронзани оклоп стиже из Арга с краја VIII века пре Христа55. Прототипски модели можда су се чинили сувише тешки и сувише скупи. М етална кацига, која не захтева од ковача бронзе ништа мање вештине, приближно истог датума била је откривена у Кносу, али ни она није довела до општеприхваћеног модела. Колико знамо, није било већих промена у наоружању за одбрану пре XIII века пре Христа. Постојала су техничка побољшања код мача, просечна дужина је била скраћена, али мач је остао оружје за пробадање. Након отприлике 1250. године пре Христа јављају се радикалне промене увођењем, вероватно са севера, мача и за сечење и за пробадање; можда су овај мач пратиле веће промене. Отприлике у ово време знатно је смањена величина копља. Огромни штитови за тело су сада застарели и замењени су много мањим штитом, обично округлим, али уз мање измене облика. Ш титови су прављени од воловске коже и некад су имали бронзано испупчење у средини, били су конвексни, ту и тамо са шиљком. Из овог периода на копну нису откривене металне кациге, а илустрације сутеришу да је воловска кожа била уобичајен материјал за подлогу кацига. Откривено је мало бронзаних голењача, бронзаних плоча за рамена, али није било бронзаних оклопа. Нова опрема је најобухватније илустрована на Вази р а т н и к а из Микене, којој је одређен датум у првој половини XII века пре Христа. На левој страни жена се опрашта од реда војника који одлазе у бој. Штит је округао, али с одсеченим делом при дну. Кацига је кожна с избаченим шиљком спреда и позади који пружају мало додатне заштите од мача који сече. Рог, можда један од пара вепрових кљова, и пера изгледа да су првенствено декоративне природе. Беле тачке на кациги и сукњици могу бити метални дискови. Оклоп је, по претпоставци, од коже, а делио га је наглашен руб од килта, који по изради одговара кациги од вепрових кљова. Оно што личи на доколенице фудбалера јесу кожне голењаче. Једино приказано оружје је копље, које се у основи не разликује од старијих копаља из гробова у облику бунара, само што је краће. Било би рискантно закључити на основу слика, попут ове, да људи, попут ових приказаних на вази, нису користили мач у борби. Сликар можда није желео да пренатрпава слику. Али, људи на Вази р а т н и ка који марширају у реду указују на сасвим другачији начин борбе од појединачних двобоја представљених на ранијим гемама.

55 Фотографије два оклопа код А. М. Snodgrass, Arm s and Arm our o fth e Greek (1967) слика 9 (стр. 25), слика 17 (стр. 41).

58


Мора се узети у обзир разлика између мале геме и велике вазе, али нормално је очекивати да је појединац са широм расподелом богатства захваљујући порасту микенске трговине нужно постајао мање значајан у бици, Слични чиниоци ће много касније имати утицаја на формирање хоплитске фаланге. Нагласак на оружју у гробницама сугерише да је микенско доба било раздобље великих ратова и то мишљење подржавају грчка предања која памте раздоре унутар државе, као и међу државама. Од прекоморског ратовања чујемо само о рату против Троје. Величанственост Хомерове И лијаде учинила је да се ниједан поход, који би био супарник оном описаном у И лијади, није сачувао у традицији и оставила је археолозима и историчарима низ веома незгодних питања.

4. Тројански поход У епској предаји Агамемнон, господар Микене, позива ахајске владаре широм Грчке, који му дугују вазалску услужност, да освете отмицу Хелене, коју је Тројанац Парис отео његовом брату Менелају. Удружена флота плови из Аулиде у еубејском теснацу и пристаје уз азијску обалу. Ахајци граде чврст војнички логор као базу у тројанској равници и за десет година са променљивом ратном срећом, помагани и ометани од богова и богиња, опседају Троју. Ахајцима прети катастрофа када се Ахилеј завади са Агамемноном и напушта борбу. Њ егов повратак у борбу је пресудан. На крају град је освојен лукавством и опљачкан. Троја је била важно утврђење од почетка бронзаног доба и дуже времена у технолошком погледу била је испред грчког копна. Њен географски положај је имао велике предности. Саграђена на ниском брду, удаљена од Егејског мора отприлике нешто више од 6 km, а нешто мање од тога од улаза у Хелеспонт, Троја доминира широком а плодном равницом и поред ње пролазе два врло прометна путна правца, један који иде дуж западне обале и скреће на исток да стигне до најкраћег прелаза преко Хелеспонта и други, морски пролаз из Егејског М ора у Босфор до Црног мора. Откопавши више слојева градова, Ш лиман је открио запањујуће благо у злату у претпоследњем слоју, Троји II, и претпоставио је да је тај слој Хомерова Троја. Била је то заиста импресивна тврђава, не рачунајући гомилу злата у њој. Имала је чврсте зидове утврђења и куће типа мегарона. Њ ени зидари и грнчари развили су упечатљиву вештину, док увозни артикли указују на прилично широк низ контаката.

Рана исшорија Троје

59


Међутим, Троја II је по грубом прорачуну била истовремена са другом фазом ранохеладског периода у Грчкој. Наредна три града не показују цивилизацијски прекид и нису нарочито истакнута; али, убрзо после 2000. године пре Христа доселио се нови народ у Троју, који је опет оживео њено богатство. Ново насеље Троја VI било је највеће од свих насеља на брду Хисарлику и показује знаке краљевског утврђења. Унутар акрополе, која је нешто више од 200 m дуга а 150 m широка, терен је нивелисан терасама, и, као у Микени, дворац се вероватно налазио у центру на врху. Око њега био је известан број пространих кућа које нису одавале знаке настојања да се штеди простор. У њима су вероватно ж ивели краљевски високи чиновници и саветници. На периферији под бедемима куће су биле сабијеније, док је маса земљорадничког живља, као у М икени, морала ж ивети ван бедема. Троја VI у својој последњој фази под крај XIV века пре Христа могла је да издржи поређење са М икеном и Тиринтом. У раним годинама другог миленија она је усвојила исту сиву минијску керамику као и Грци. У XIV веку пре Христа увозила је керамику и имитирала најновије микенске стилове у керамици. Ова Троја је била разорена у једном тренутку близу 1300. године пре Христа. Одсуство било ког знака пожара и слика рушилачке жестине одражене у начину како је камење пало, указују на земљотрес. Нема сведочанстава о промени састава становниш тва или промени цивилизације наредног насеља. Бедеми су били обновљени, нове куће су сазидане делимично старим материјалом. М икенска керамика се још увек увозила, премда не у тако широком обиму. Али, постоје две значајне карактеристике за које нема паралеле у претходним насељима на локалитету. Куће су врло збијене, као да је било потребно да се унутар безбедности бедема смести што више народа и ш иром акрополе у кућама су нађене огромне посуде за складиштење укопане у земљу. Очито се очекивао напад непријатеља, премда не из Грчке. Хомерова Троја

6о

Ово насеље, познато данас као Троја VIIA, такође је било разорено, али не земљотресом. Ту је морало доћи до уништавајућег пожара, а у двема кућама откривени су скелети. Следеће насеље, VIIB не показује наглу промену у почетку, али касније је дошао нови народ и донео са собом нови тип керамике са украсом у облику дугмета, која је људима, који су познавали микенске стандарде, морала изгледати врло незграпно. Ако су Троју разорили Грци, онда је то несумљиво била VIIA, а што се тиче археолошког материјала, Грци од свог рата нису имали непосредне добити. Они нису запосели Троју и нису је уништили за свагда. Ако им је главни циљ био


да прошире своје економске интересе на Пропонтиди (Мраморном мору) и даље, о њиховим успесима нема трага56. М еђутим, значај похода на Троју не може се оценити ако не уочимо његову повезаност са догађајима на другом месту. Пре но што се вратимо Троји и датуму њеног разарања, морамо покушати да реконструишемо догађања у Грчкој и у источном Медитерану.

5. Немири у Грчкој и на Блиском истоку Египћани су 1289. године пре Христа водили велику битку са Хетима код Кадеша у северној Сирији и петнаест година касније споразумно су окончали непријатељства склопивши мир. Трговачки градови на обали могли су се барем надати периоду стабилности и експанзији трговинске размене. У Грчкој је још увек све изгледало да иде на руку М икењанима, који су од пада Крита непрестано све више развијали своју моћ и напредак. Пре краја века обе ове области су постале позорје насиља, немира и померања народа, те је прохујало неких сто педесет година док се нису чврсто усталили нови распореди становништва. Овај период разарањ а и инвазија још увек је врло тешко реконструисати до детаља, али редослед догађања на истоку је јаснији. У Египту имамо писана сведочанства из тог времена фараона Мернептаха и Рамзеса III; архиви из хетске царске престонице Богазкеја и трговачког града Угарита на Сиријској обали допуњују извештај из свог угла. Најранији записани документ стиже из Амоновог храма у Карнаку, где је Мернептах кратко описао и илустровао свој пораз око 1225. године пре Христа (или 1211) приликом либијског напада на западну делту Нила у савезу са „људима са севера који стижу из свих земаља“57. Нажалост, имена људи са севера не могу се са сигурношћу идентификовати, пошто су записана хијероглифима без вокала. Исти народ k-w-sh може се транскрибовати као Ekwesh или Akaiwasha. Први документован напад на Египат са севера учинили су k-w -sh, t-r-sh, sh-k-l-sh , sh-r-d, l-k. Од наведених народа ови последњи су готово сигурно Ликијци са јужне обале Мале Азије; sh-r-d, Shardana или Sherden неки истраживачи идентификовали су са Сардињанима, док су прва два имена идентификовали са 'Гирсенима (или Етрурцима) и Сикелима. Ово су узбудљиве могућности, али ништа више од тога. Ако се не нађе још сведочанстава, порекло нападача ваља тражити дуж или дале-

Пришисци на Е1ипат и Хете

56 С. W. Blegen, Тгоу IV, 1958. 57 Ј. Н. Breasted, Ancient Records ofEgypt, III 580.

6l

I И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

ко иза обале Мале Азије, Сирије или Палестине. Са филолошког становишта Ekwesh или Akaiwasha могли би бити Ахајци, а с обзиром на везе између Хета и Ахајаца, ахајско учешће у пљачкашком походу на Египат не би било ништа необично. Међутим, Ekwesh са египатског рељефа били су обрезани, а потоњи Грци нису. Не може се искључити грешка скулптора, али ипак, ахајско учешће у нападу на Египат остаје неизвесно. Ушриш и Кииар у опасности

62

Током наредних година бачена је местимична светлост на немире који се настављају, а посебно интересантно виђење ситуације стиже из Угарита. Богатство Угарита засновано је на зиратној земљи и успешној трговини, а положај овога града између већих сила, Египта и Хетског царства, чинио је његове политичке одлуке деликатним; његова трговина, док су постојале неуморне банде пљачкаша који вребају плен, била је изложена ризицима. У то време интереси Угарита и Кипра се подударају и нешто од њихове преписке је сачувано. Постојала је међу њима вероватно женидбена веза јер Амурапи (Ammurapi), коме је било суђено да буде последњи краљ Угарита, ословљава краља Кипра као оца. Краљ Кипра пише: „Писао си ми: непријатељски бродови су примећени на мору. Чак и ако је истина, остани непоколебан. Где су ти чете војника, где борна кола?... Опаши своје градове бедемима, уведи унутра своје чете и борна кола и чврсто одлучан сачекај непријатеља.“ Овај савет је био од мале помоћи: „Непријатељски бродови су стигли. Непријатељ је пожаром спалио моје градове и многа је зла починио у мојој земљи. Мој отац не зна да су све моје чете и сва моја борна кола у хетској земљи, а све моје бродовље у земљи Ликијаца. Они ми се још нису придружили и земља је препуштена самој себи. Оче, знај: то је истина, седам непријатељских бродова су стигли и опљачкали моју земљу. Ако сада има још непријатељских бродова на видику, обавести ме на неки начин.“ Угарит је био полузависна, вазална држава, од које се очекивало да прати политику Хета и да обезбеђује војну силу када је потребно. Угаритска флота је била ангажована у акцији против Ликијаца који су били славни пирати чак у класичном периоду; у битки код Кадеша Угарићани су се борили заједно са Хетима, а сада упркос миру, Ликијци су један од народа који утрожавају Египат. Војска Угарита је на хетској територији, вероватно да би помогла хетској војној сили да угуши нереде у северној Сирији, Кипар је био богомдана премија за пиратске флоте. У другом писму сазнајемо: „двадесет непријатељских бродова остављено је у кршевитим областима (северна обала). Они нису ту остали. Отишли су журно, куда су се упутили, не знамо.“ Није дуго потрајало, а нападачи су опљачкали Енкоми, највећи и најбогатији град на Кипру,


Синду и, можда, друга насеља. Како је хетска моћ опадала, а народи са севера постајали јачи и повезанији, Угарит је можда' променио своју вазалску лојалност58. Последње поглавље ове драме може се прочитати у посмртном храму* Рамзеса III у Мединет Хабуу. Отприлике четрдесет година после првог већег напада на Египат народи са севера крчили су себи пут ка југу морем и копном, остављајући за собом траг пустошења. „Стране земље су склопиле заверу на својим острвима. У једном тренутку банде су биле одстрањене и распршене у окршају. Ниједна земља није могла да одоли њиховом оружју од H atti (Хети), Q uadi, Carchemish, A rza w a и A lashia (Кипар), међутим, биле су одсечене у (једном тренутку). Поставили су табор на неком месту код A m urru (јужно од Угарита). Опустошили су његов народ и земља му је била попут оне која никада није постојала. Надирали су према Египту, а претходио им је пожар. Проширили су своју власт до самих граница земље, а срца су им била самоуверена и пуна наде: Наши ће планови успети." Египатски краљ је поносно записао о своме тријумфу. „Народи са севера су били у пометњи... Били су одсечени од својих земаља; док су наступали, сломила им се храброст... Неки на копну, други на мору. Они који су дошли копном, били су поражени и масакрирани. Они који су упловили у ушће Нила су уловљени у мрежу као птице.“59

ЕГипаш побеђује нападаче

Народи са севера су сишли на југ са породицама и имовином у покривеним колима; ово није био пљачкашки напад, већ намера да се настане у Египту где је Нил обезбеђивао добре жетве. Има доказа да су у периоду немира захтеви за испоруку жита из Египта и Угарита Киликији и другим крајевима, као и глад или стања близу гладовања могли бити делимичан разлог немира на широким просторима. Египатски краљ је вероватно преувеличао свој тријумф, пошто су Филистејци, који су били са његовим непријатељима, били у стању да се населе на плодном појасу обале недалеко од источне границе Египта. Али, колико знамо, није више било масовног напада на Египат. Најопаснији супарник Египта на северу Хетско царство већ је било смртно рањено. Негде близу 1200. године пре Христа престоница у Багазкеју била је разорена и дошло је до распада централизоване власти у царству. У Малој Азији започео је смутни 58 Ugaritica V 78-89. 59 Ј. Б. Pritchard, Ancient Near Eastern Texts3 (1969) стр. 262. и следеће. * Сакралне грађевине у склопу пирамида и гробног комплекса у којима нису почивале мумије покојних фараона, већ су биле намењене свакодневном посмртном култу фараона. Прим. прев.

63


период слабомоћних државица, све док Фригијци, пристигавши са северозапада, нису консолидовали царство на северу и у центру. Тензије у Грчкој

Насиље и несигурност на Блиском истоку нису били без значаја за богатство Микењана, пошто је знатан део њиховог напретка зависио од трговинске размене са источним Медитераном. Ако би се прекинуле комуникације са Кипром, тешко би се нашла замена кипарском бакру у потребној количини. Међутим, било је много озбиљнијих претњи ближе кући где су стали да се навлаче облаци под крај XIII века пре Христа. Када је средином века Микена обновила бедеме и проширила њихов обим, није морала бити забринута за своју будућност. Монументална Л а вљ а капија свакако не сугерира узнемиреност, али када је Микена касније изградила пролаз кроз свој бедем на његовом североисточном углу, са степеништем које се спушта изван бедема до помоћног извора воде, природно објашњење је да јој је можда претио напад и да је додатно снабдевање водом представљало меру обезбеђења у случају дуге опсаде60. Али, не може бити коинциденција то што је отприлике у исто време слична акција била предузета у Тиринту и у Атини. У Тиринту су били ископани подземни пролази кроз бедеме до резервоара у стени изван бедема. У Атини је извршен тежи градитељски подухват: седам стрмих степеништа било је саграђено до извора воде на удаљености од више од 30 ш испод нивоа Акропоља61. Наредни знак претеће опасности можда је градња полигоналног зида преко коринтског Истма; зид је био трасиран од Саронског Залива у дужини од скоро 3 km и још увек није извесно да ли је био завршен62.

Разарања у Грчкој

Крајем, или при крају, века, ти претећи облаци су се провалили и микенску грчку је преплавио талас разарања; у Арголиди је преплавио Тиринт, Микену, Зигуриес и Дендру; преко Коринтског залива сручио се на Киру; у Месенији се обрушио на Пилос. Северно од Истма Атина се, како је предање запамтило, спасла, а изгледа да сада има археолошких доказа о разарању и у Теби у истом оиштем контексту. Тврђава Гла, са којом је била повезана судбина Орхомена, напуштена је отприлике у ово време и једна од капија је показивала знаке пожара. За сам Орхомен морамо чекати даља ископавања. Јолкос на северној граници микенског света био је такође жртва удара. За одређивање датума ових разарања ослањамо се на сведочанства добијена из керамичког материјала, посебно на класи60 А. Ј. В. Wace, Мусепае (1949) 98. и даље. 61 О. Broneer, Hesp. 38 (1939) 367-429. 62 Broneer, Hesp. 35 (1966) 346-62; 37 (1968) 25-35. Али видети стр. 47. са нап. 64.

64


фикацију облика и стилова под крај фазе IIIB и почетком фазе IIIC познохеладског периода. Сведочанства из керамичког материјала су у неким местима веома оскудна и потребно је изврш ити још детаљније истраживање на утврђивању њиховог редоследа. Међутим, премда је можда потребно модификовати детаље, нема сумње да су унутар једне генерације, или нешто више, главни микенски центри, с изузетком Атине, били насилно разорени. Захваљујући обиљу керамичког материјала, налаз из Пила је најмање контроверзан. Пилос је био разорен у прелазном стадијуму између фаза IIIB и IIIC познохеладског периода. За већину осталих двораца одређује се датум разарања према крају фазе IIIB са различитим степеном сигурности. Недавна проучавања керамичких налаза из Микене, ипак, у прави час дају упозорење против великог упрошћавања опште шеме. Сада се показало да је било три стадијума у потонућу у мрак града Микене. У првом је дошло до разарања прилично широких размера ван бедема, укључујући и Кућу трГовца уљ ем са још три суседне куће; у другом је унутар акрополе дошло до знатног разарања за којим је уследило коначно разарање средином фазе IIIC. Први напад знатно је претходио разарању Пила, али други напад на М икену би могао бити истовремен63. Има још један проблем који је можда повезан са разарањима и који захтева даља истраживања. За реконструкцију догађаја у критичној фази зид на Истму је од прворазредног значаја. Крхотине керамике извађене из празнина у зиду Бронир (Broneer) је класификовао као да потичу из прелазног времена између фаза IIIB и IIIC, што указује на датум каснији од фазе IIIB која је приписана већини разарања. Да би имао историјског смисла, зид је морао бити знак узнемирења у тренутку када је опасност запретила са севера, а не када је главнина разарања већ била завршена. Прво питање, ипак, које треба поставити јесте да ли су секције зида које су истражене, у ствари, део одбрамбеног бедема који спречава пролаз на Истму. Тешкоће које су настале могле би се одбацити ако прихватимо нову сугестију - да су остаци зида део потпорног зида који је подупирао пут који је водио до средине Истма. Ово би значило одбацивање једног дела зида који се не би могао уклопити у теорију пута64. Међутим, докази који су првобитно изнети у прилог томе да треба сма-

Зид на Истму

63 Е. French, BSA 58 (1963) 44-52. 64 С. Р. Kardara (А А А 4 /1971/ 85-9) мора да искључи потез зида у простору Посејдоновог светилишта ( Hesp. 37 /1966/ 25 и даље) и даје сутестију да је то можда рани зид повезан са посвећеним простором, теменос. Али, на овом месту не постоји други доказ за светилиште из бронзаног доба. 65


трати да је то део зида још су, изгледа јаки. Провизорно закључујем да је то део одбрамбеног зида. Веза између т р о ан сш рат аи Дорске најезде

Један други крупан догађај треба уклопити у излагање о распаДУ " дорску најезду која је изменила географску карту Грчке. Треба да пронађемо везу између Тројанског рата, разарања палата и надирања Дораца без савремених писаних докумената који би нас упућивали, а помоћу археолошког материјала који, како се чини, отежава проблем, уместо да га олакша. Главнина књижевне предаје пружа прилично повезану општу скицу. Пљачка Троје била је почетак невоља. Краљеви су се вратили у узбуркано окружење и дворске интриге. Десет година пре но што ће Грци кренути у Троју, Дорци су покушали да продру на Пелопонез, где су као Хераклиди имали права да се настане. Међутим, њихов предводник пао је на мегдану на Истму и пророчиш те је објавило да морају сачекати да 100 година протекне до њиховог повратка. Те године су се навршиле две генерације након пада Троје и, уместо да дођу преко Истма, они су препловили Коринтски залив од Наупакта до Риона. Пад Троје се у традицији различито датује од 1334. године пре Христа по Дурису до 1138. године пре Христа по Ефору, а датум који је уживао пуни ауторитет био је 1183. година пре Христа - онај који је израчунао или прихватио Ератостен*. Ератостеново датовање не може се лако усагласити са археолошким налазима, премда постоји збуњујући раскорак у интерпретацији тих налаза. Будући да ниједном од предмета откривених у рушевинама Троје VIIA није могуће тачно одредити датум, керамички материјал остаје једини путоказ. Али, на тако испреметаном локалитету попут Троје керамичке крхотине лако могу запасти у слојеве којима не припадају. Већина керамичких крхотина које су повезане са овим слојем биле су у стилу IIIB фазе познохеладског (или микенског) периода, за коју је општеприхваћено мишљење да траје од око 1300. до око 1200. пре Христа. Блеген је у својој фун' Ератостен из Кирене, великан из друге половине III в. пре Христа, филолог, библиотекар Александријске библиотеке, песник, научник и учитељ престолонаследника, био је полихистор. Слушао је филозофију од припадника три велике филозофске школе Стое, Перипатоса и Академије; слушао је песника Калимаха, свог земљака, где излаже своју нову поетику, и био је последњи у низу александријских песника - научника. Саставио је у антици веома цењену монографију Стара ат ичка комедија , бавио се критиком и ексегезом текста и срочио митолошко-астрономски еп о преображајима у сазвежђа Katasterismoi. Поред наслова до нас су у посредној предаји стигли и бројни фрагменти његових нучних дела која се крећу у распону од географије, хронографије, астрономије, математике и представљала су темеље грчке научне мисли тога доба. Прим. прев.


даменталној публикацији сугерисао 1240. годину пре Христа као датум разарања, а касније је био склон да помери датум мало раније. Ипак, један од рецензената његових истраживачких резултата након детаљне анализе керамичког материјала изразио је уверење да је до разарањ а дошло крајем IIIB фазе65. У том би случају датум разарања Троје био временски близу разарања дворца у Пилу, где је археолошка евиденција, импозантна по квантитету пошто дворац није био поново настањен, својим садржајем давала јасно сведочанство. Керамички материјал употребљаван у време пада Пила припадао је периоду IIIB фазе пред прелаз у IIIC фазу. На основу расположивог археолошког материјала изгледа да се пад Троје може сместити у генерацију пре главних разарања у Грчкој. Тај пад је положај Грка пре могао ослабити него ојачати и више се не може веровати да је рат Ахајаца против Троје непобитна епизода грчке историје. Данас смо склони да из Хомерове поезије све више и више стичемо представу о постмикенском свету, а све мање о правом микенском свету. Већ је постављено и питање да ли се уопште икада збио поход Грка на Троју66. Било их је мало довољно смелих да отворено подрже овакву јерес. Међутим, скепса се више не може потпуно одбацити. Археолошки материјал је показао да је Троја VIIA била насилно разорена или крајем XIII или почетком XII века пре Христа. Али, докази потекли од археологије не откривајују и ко је Троју разорио. Мора се признати да је човек маште напојене Хомеровим стиховима увелико разочаран док стоји на месту некадашње Троје. Равница под тврђавом је импресивна према очекивањима, али само утврђење се јадно смањило. Где бисмо поставили Пријамов двор са мноштвом одаја за Пријамову породицу од 50 синова са 50 њихових краљевских супруга? Колико мноштво житеља је реално могло да се стисне у утврђењу? Н и археолошка ископавања уосталом нису открила знакове великог богатства. Да ли је такав војни циљ могао привући војску регрутовану из свих микенских краљевина? Да нам се ваља ослонити само на археолошки материјал, разарањ е Троје 65 Блеген је у Тгоу I V (1958) и у свом Тгоу a n d the Trojans (1964) датирао разарање близу средине III В (Познохеладског) периода (око 1240). У Pylos I, 422. радије прихвата датум „око средине XIII века или мало раније“. D. Gray, у ревизији Тгоу IV, (JHS 82 /1962/ 195-7) залаже се према најновијем керамичком материјалу за крај III В (Познохеладског) периода; тако и Mulonas у Hesp. 33 (1964) 363. и даље; док је Nylander (A n tiq u ity 37 /1963/ 7) након расправе са Фурумарком, радије прихватио почетак III С (Познохеладског) периода. 66 С. Nylander, A n tiq u ity 37 (1963) 6-11; М. I. Finley, JHS 84 (1964) 1-9. Aspects o f A n tiq u ity , 24-37.

67


VII А изгледало би као прилично безначајан догађај. Морали бисмо претпоставити или да су разоритељи нека локална сила или нови народ који надире са севера. Наравно, морамо одбацити обим ратних операција које Хомер описује, али такво претеривање очекујемо у епској поезији и на њега чак наилазимо и у V веку пре Христа у Херодотовом прозном епу о Персијским ратовима. Међутим, национални епови се скоро увек темеље на реалним догађајима, ма колико аутори те догађаје додатно улепшавали и искривљавали. Ако је тешко сазнати због чега је дошло до Тројанског рата, још је теже сазнати због чега је тај рат морао бити измишљен. Овај је рат трајно запамћен, док су многи значајнији ратови из XV и XIV века пре Христа заборављени; запамћен је стога што је био последњи микенски значајан успех. У доба пораста несигурности, пљачкашки упад је оно чиме се прибавља материјално богатство. Уосталом, ни археологија не оспорава везу спартанске краљевске супруге са Тројанским ратом. Преостаје да се размотри ко је разорио микенске центре. 0 6 јашњење које сасвим спонтано пада на ум јесте да се и помна пажња око обезбеђења нових извора за снабдевање водом и бедем на Истму ирипишу страховању од Дорске најезде. Обе ове ствари су се показале више него оправдане када су Дорци провалили и уништили главне центре микенске моћи. Ипак, свако овакво објашњење тешко је ускладити са археолошким налазима. Дорци су се показали стварно као крајње неухватљиви. Наиме, нису се могли успешно идентификовати ни са једном од промена које су јасно могле указати на промену популације. Гвожђе, за које се некада веровало да је стигло са севера са Дорцима, сада изгледа да је било уведено са истока. Спаљивање покојника, које се обично повезивало са Дорцима, откривено је као првина на атинском гробљу. Замена гробнице са одајом (chamber tomb) плитким гробом (cist grave) по свој прилици пре је знак осиромашења него придошлица - плитки гробови су били у Грчкој уобичајени још много раније и никада нису изашли из употребе. Такође бисмо морали очекивати да уочимо пораст популације у областима које су постале дорске. Међутим, археолошки материјал указује на оштро опадање популације у Лаконији и Месенији. Археолошким методама разоритељи се не могу идентификовати. Свеобухватна ревизија археолошког материјала наводи на закључак да су се нападачи, извршивши разарање, повукли67. 67 V. Desborough, The Last Mycenaeans and their Successors, (1964).

68


Код овакве хипотезе човек

Најезда са севера

70

вило поуздану упоредну хронологију разарања, а то би могло резултирати чињеницом да се разарањ а протежу кроз дужи временски период но што се генерално претпостављало. Ако би се открило да је Пилос био разорен пре Тиринта и Микене, а чак и пре Тебе, многа садашња датовања морала би се мењати. Стога наша реконструкција онога што се догађало може бити само покушај. Зид на Истму је добра индикација да је Пелопонез био угрожен са севера. Формално, Арголида је могла подићи бедем за одбрану од Тебе или савеза окупљеног око Тебе. Али, изгледа да је бедем био усмерен против крупније опасности од оне са далеког севера и, будући да археологија не открива јасно присуство страних елемената, нападачи потичу вероватно са периферије микенског света, из Епира, Тесалије или из обе ове области. Ако није могуће открити додатне индиције за разарања истодобна са првом фазом разарања у М икени, којом је приликом Кућа т рговца уњ ем са суседним кућама била спаљена, вероватно је разарање у М икени пре било резултат унутрашњег сукоба него напада спољашњег непријатеља. Предање је запамтило династијске нереде у М икени по повратку Агамемнона из Тројанског рата. Пошто је тешко замислити како се разоритељи, обавивши свој разорни посао, расплињују у ваздуху, треба да мислимо да су неки од њих остали у Арголиди и да су обавили коначно разарање Микене средином фазе IIIC (око 1150 године пре Христа). Али, мора да постоји нека основа у легенди да се Хераклиди враћају на Пелопонез после сто година. Ово се може односити на временски интервал између разарања, након кога су се нападачи са пленом вратили кући, и масовног досељавања придошлица на Пелопонез. Какав год био редослед догађаја, основна чињеница је изгледа извесна: микенска моћ а са њом и економија двораца била је сломљена близу краја XIII века пре Христа. Разарање микенских центара у Грчкој означавају крај века распада. Ако поново погледамо сцену када су у раном XIII веку пре Христа Хети склопили мир са Египтом, видимо Египат безбедан унутар својих граница са политичким границама које сежу у Сирију; видимо Хете, који владају из Богазкеја, као доминантну силу у Малој Азији и северној Сирији; видимо Троју како поц својом контролом држи Хелеспонт и има моћ која се по свој прилици протеже дуж западних граница Мале Азије и дуж северне обале Егејског мора; видимо Грчку као земљу снажних краљевина које признају примат Микене. У свим овим центрима било је богатства и моћи: нешто више од сто година након тога сви они су били сломљени. Египат потом, већ изнурен дуготрајним ратовањем са Хетима, додатно је био онеспособљен низовима пљачкашких упада са копна и


мора са запада и севера; а током много векова након тога биће само немоћан посматрач догађаја. Богазкеј лежи у рушевинама, а Мала Азија је остала у нередима све док Фрижани нису учврстили своје краљевство на северу и у центру; за Фрижанима су се повели Лиђани на западу. Међутим, иако је моћ Хета у Малој Азији ослабила, мања краљевства која су они у време своје моћи и славе основали у Сирији, наставила су хетску традицију. Она су пружила плодоносне основе занатског умећа грчким занатлијама када су се грчки трговци поново одважили да заплове у источни Медитеран. Слом Хетског и Египатског краљевства пружио је прилику и феничким градовима у приморју да заиграју значајнију улогу у медитеранском поморству. Троја никада није повратила своју моћ: насеља која су уследила за грчким освајањем и пљачком Троје била су сиротињска и без снаге. Када се егејски свет поново сталожио, брдо Хисарлик више није било стратешка тачка. Сестос и Абидос су сада на двема наспрамним обалама држали под контролом Хелеспонт. Грчка је зашла у мање сјајно хомерско доба, премда ће се, пошто се освајачи асимилују, поступно винути до сјаја и славе а центри моћи ће се померити из Микене у Спарту и Атину.

6. Хомерови епови За херојско доба Грчке може се рећи да се завршило коначним разарањем Микене, док је сећање на микенску моћ и славу, сећање на херојско доба очувала поезија. Подвиге ахајских владара славили су аеди, песници на микенским дворцима, као Фемије и слепи Демодок на дворовима Итаке и Схерије у Одисеји. У суморном периоду који је уследио ову епску грађу преносили су и богатили безимени песници, док највећи од свих њих није компоновао грандиозан еп који је бацио у засенак све претходнике. Хомер, који је певао о рату Ахајаца против Троје и о Ахиловој срџби, живео је много векова после Тројанског рата: сам песник нам саопштава да саставља своје дело у доба безначајнијих људи; Херодот је веровао да је Хомер живео у IX веку пре Христа, али материјално залеђе у И лијади интензивније указује на VIII век пре Христа. Хомер је, ипак, имао иза себе дугу градицију: већ су били уобличени стил и језик епа, главне црте фабуле биле су утврђене. Хомер је могао да преузима и прилагођује обиље епитета, стихове који се више пута понављају, читаве пасаже, док је уметничка структура дела могла у целости бити само његова.

И с т о р и ј а Гр чке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Сшапање периода

Тако нам Хомер пружа живописне одсјаје периода који је толико удаљен од његовог доба колико и Елизабетини савремници' од нас. Хомер описује кацигу која је изашла из употребе пре пада Микене „кацига направљена од коже, изнутра ојачана многим ремењем, споља на обе стране су јој низови често сложених белих зуба вепра блештавих кљова, наслагани лепо и вешто, а на средини јој је причвршћена креста од сукна“. Управо таква кацига је приказана на плочи од слоноваче из микенског периода, а фрагменти вепрових кљова са оваквих кацига пронађени су у многим гробовима, од периода гробова у облику бунара до раног тринаестог века пре Христа.70 Златни пехар са голубицама које на двема дршкама симетрично балансирају магловито подсећа на чувени Несторов пехар у Илијади „одличан пехар украшен рељефом од златних гајтана, са четири дршке, око сваке му зобљу две златне голубице, а сталак му је две стопе’* висок“71. Само је Нестор био у стању да подигне свој напуњени пехар. Пехар из гроба у облику бунара био је висок мање од 15, 2 cm. Разлике су збиља упадљивије од сличности, али додатак птица је необична карактеристика потекла са минојског Крита која би била необична за VIII век пре Христа. Више специфичне историје садржи каталог грчких бродова у који су укључени многи градови који су били безначајни у Грчкој архајског и класичног периода, али и ту постоји јасан анахронизам72. Аргос, који с археолошког становишта изгледа релативно неважан у Микенском периоду, према каталогу држи под контролом Тиринт и аргивску равницу, док је власт М икене ограничена на северну област која се протеже до Коринтског залива. Можда је постојала таква промена равнотеже моћи током XII века, али је тешко поверовати да би микенски краљ могао бити толико моћан у XIII веку пре Христа да је могао бити прихваћен за вођу Грка, да није доминирао својим делом обале Егејског мора73. Изузеће Тебе, а убрајање (доњег 70 Iliad, X 261- 5. Добар пример у А. W. Persson, N ew Tombs at Dendra (1942) 126. 71 Iliad, XI 632-7. 72 Iliad , II 494-759. Каталог je неприродно убачен у контекст. Набрајање кон-

тингената могла би се очекивати на почетку похода, али је неумесна у његовој десетој години. R. Норе Simson & Ј. F. Lazenby, The Catalogue o f the Ships in Homer's Iliad (1970) износе арехеолошка сведочанства из свих места споменутих у каталогу. Њихов закључак је да списак углавном одражава микенске услове, али да његови извесни делови подразумевају контекст XII века пре Христа. 73 Изгледа да није било већег разарања крајем (Познохеладског) III В периода у Аргу и Асини; у оба места запажа се континуитег током (Познохеладског) III С периода. Видети Catalogue (нап. 72.) 61-73. За Асину А А А 4 (1971) 147-8. ' Краљица Елизабета I, кћерка Хенрика VIII и Ане Болен, била је на престолу 1558 - 1603. године. П рим. прев. ’* Античка стопа износила је отприлике 31 cm. П рим . прев. 72


града) Тебе, је неочекивано и има своју тежину: у складу је са предањем да су тебански акропољ - Кадмеју* разорорили Епигони ире Тројанског рата, предањем које је потврђено траговима разарања откривеним у дворцу. Супротно томе, и у каталогу и у описивању борби под Тројом спомињу се Беоћани, док Тукидид извештава да су Беоћани приспели у Беотију тек шесте године након Тројанског рата74. Крит се у каталогу спомиње као ахајско острво које је послало 80 бродова, највећи контингент после Агамемноновог од 100 бродова, под заповедништвом Идоменеја кога прати његов одани пријатељ Мерион. Оба Крићанина имају истакнуту улогу у борбама под Тројом; али, археолошки материјал наговештава да је Крит у основи настављао минојску традицију све док га тек крајем XII века пре Христа нису својим доласком изменили Дорци75. Узалудно је код Хомеровог оружја и начина борбе трагати за конзистетним обрасцем. Сви периоди од XVI до VIII века пре Христа оставили су свог трага у епу. Хомерови јунаци једнако се служе и једним и другим великим штитом за тело из периода гробова у облику бунара - једним у облику осмице и другим у облику куле - а оба типа су изашла из употребе већ пре песниковог Тројанског рата. Иако је гвожђе ушло у употребу у XI веку пре Христа и до VIII века пре Христа је већ дуго употребљавано као стандардни материјал за оружје и одређено оруђе, мачеви Хомерових јунака још увек су од бронзе. Песник задржава борна кола као традиционалну црту у двобојима јунака, иако се по свој прилици она нису задржала у

Илијада

74 Thuc. I 12, 3. Тукидид ублажује тврђење, рекавши да су неки Беоћани претходили главнини њихове војске и да су они били ти који су учествовали у походу против Троје. То је вероватно покушај да се помири Хомер са општеирихваћеном предајом. Видети Catalogue , 19-37. 75 Илијада II 645-652. Хомер наговештава да је цео Крит са својих стотину градова био под јединственом влашћу и да је Кносос, кога прво спомиње, био престоница. Гортина се наводи као друга, али врло је неизвесно да ли је пре гвозденог доба она стекла значај. Археолошко сведочанство за период између разарања Кноса (око 1370. пре Христа) и масовног доласка Дораца, још не открива чврсте доминације, а не постоји ништа да наговести да ће критски контингент бити тако велики или значајан у позном XIII веку пре Христа. Представа о Криту добијена из Одисеје (XIX 172-7) прилично је различита. Има 90 (а не 100) градова и наглашена је мешавина разних говора - Ахајци, Етеокрићани, Кидоњани, Дорци и Пелазги. Ово није јак доказ да су Дорци стигли на Крит пре Тројанског рата или главних разарања на копну. Видети Catalogue, 111-16; Ј. Т. Hooker, JHS 89 (1969) 60-71. * Кадмеја је тебанска акропола названа тако по свом легендарном утемељитељу, Феничанину Кадму. У легенди епигони су синови седморице хероја, учесника првог неуспешног похода против Тебе под Адрастовим вођством. Епигони су под Алкмеоновим заповедништвом успели да освоје Тебу. Прим. прев. 73


Одисеја

борби у VIII веку пре Христа. Копље, које се у микенском добу користило за пробадање, код Хомера је превасходно копље за бацање, као што је било у геометријском периоду. Има више тога из микенског света што је заборављено. У И пијади се не спомињу велике thćlos-гробнице, најкарактеристичнији подвиг микенског грађевинара; погребни обичаји из епа имају мало сличности са остацима из микенске епохе. У микенском добу покојници су сахрањивани, а не спаљивани, док се у И лијади спаљивање подразумева као редовна пракса. Такође, изгледа да Хомер мисли да су његови хероји неписмени. Једина могућа алузија на слова у И лијади налази се у приповести о Белерофонту, који носи из Арга у Ликију „злокобне знаке на склопљеној таблици", при чему чудан израз сугерира нешто сасвим неуобичајено76. М еђутим, по таблицама исписаним линеаром В знамо да је писање било уобичајено, барем за административне послове у дворцу. У Микенско доба гвожђе је било скупоцен метал, коришћен првенствено за накит: код Хомера гвожђе је уобичајено у поредбама и метафорама, и користи се за секире, за кукаста сечива на моткама за подрезивање грања и за ножеве. Нема археолошких налаза који би посведочили да су М икењани градили храмове или вајали велике култне статуе: у И лијади се обе ствари подразумевају. За И лијадом следи Одисеја, која је допуњује. И лијада обрађује борбе и ратне ситуације; у Одисеји нам се развија шире сликарско платно са разноликијим социјалним положајима. Попут И лијаде и Oguceja има дугу предисторију, премда је и њу, као и И лијаду, коначно уобличио један једини велики песник. Већина најстаријих античких филолога приписала је истом аутору оба епа, али незнатна мањина се томе супротстављала. Приступ модерних филолога овом проблему мора бити скептичнији. Два епа су бар временски блиска један другом и осликавају исту комбинацију различитих светова. Иако се задржавају одјеци микенске цивилизације, материјалан свет превладно је свет VIII века пре Христа. Хомерови епови нису само сведоци прохујале славе; они осликавају поновно буђење у садашњости. Али, пре но што се ово буђење догоди, грчки свет ће морати да издржи дуги период немира и сиромаштва.

76 Ипијада, VI 168-9. Можда су знаци били пиктограми. 74


7. Подитичко и социјално уређење раних Грка Није увек лако разлучити хронолошке слојеве у Хомеровом материјалном свету. Исто толико је тешко одредити у којој мери политичко и социјално уређење наговештено у еповима одговара микенском окружењу. У епу, као и у историји, дворац је главно средиште моћи, што више није био случај у Хомерово време; пространи мегарон са својим тремом и предворјем доминантна је црта Хомерових двораца, као што је био и у откопаним дворцима из Микене, Тиринта и Пила. Хомерови краљеви су исто тако богато опскрбљени благом у сребру и злату као и владарска породица из гробова у облику бунара, међутим избледело је нешто од сјаја из микенских двораца. Фреске, које су представљале тако истакнуту карактеристику ископаних двораца, биле су заборављене, а у И лијади и Одисеји ништа не наговештава веома префињене декорације двораца чији су нам тлоцрти познати. Премда живот у Хомеровим краљевским домовима може изгледати пре породичан но краљевски, у њима се не оскудева у послузи. Пенелопа има своје личне служавке, има специјализоване робиње за припремање хране и послуживање при обеду, неодређен број робиња за обављање свих неопходних кућних послова и још 50 њих да преду и ткају. Међутим, у епу нема ни помена о педантном послу који су обављали писари на таблицама у Кносу и у Пилу, о инвентарисању, о расподели намирница, о додељивању сировина занатлијама. Може се приговорити да то није предмет епске поезије, ипак, бар би се могла очекивати узгредна примедба - ако не о писару, оно бар о потраживањима у натури дворцу или о великим ћуповима за складиштење уља, вина и житарица. Када су дворци разорени, њихова се организација срушила, а вештина писања пала је у заборав; сећања на детаље функционисања дворског система такође ће убрзо избледети. Хомеров краљ више је М икењанин од свог окружења и зани- крт мљиво је да је микенска титула преживела. И у Кносу и у Пилу краљ је био w an ax и Хомер се још служи овом речју, иако је у његово доба ова реч у свом првобитном значењу изашла из употребе и била је резервисана за богове*. У Хомерово време краљ је био basileus , старији облик те речи такође је откривен на таблицама, али се тада односио на ниже функционере са локалним дужностима,” као што је то још увек случај код Хесиода „(basileis) управници који жде* Wanax је постало култно име (епиклеса) бога, којим га је у молитви ваљало ословити. Прим. прев. ** У постмикенском периоду basileus постаје краљ мањих држава. Прим. прев. 75


ру мито“. Нижи ранг од краља у Пилу имао је lawages , реч која би требало да значи „вођа народа." Уобичајено поимање ове речи је „заповедник војске“, али није вероватно да ie војском могао командовати било ко други осим краља. Вероватније је да је lavvages био цивилни чиновник. Али, иако је микенско уређење било сложеније но што то Хомер наговештава, питање је да ли има озбиљнијих анахронизама у његовој представи микенског краља. Код Хомера краљ је истовремено био врховни свештеник, врховни судија и врховни господар у рату и у миру. Имао је општи надзор над верским ритуалима, осим у случајевима где су постојале посебне свештеничке службе; изрицао је пресуде и делио правду онима који су пред његову судијску столицу дошли да би се исправиле њима нанете неправде и предводио је своју војску у рату. Припадао је породици која је истицала да води порекло од самих богова. Однос краља према његовом народу замишљен је као однос божанства - заштитника: „поштовали су га као бога у земљи“. Краљевска власт је прелазила са оца на сина. Међутим, могуће је да су личну способност признавали као услов за краљевску дужност и да је народ могао одбити да прихвати као краља дегенерика недораслог задацима које је његов отац успешно извршавао. Краљ са жезлом је имао разне повластице - почасно место на гозбама, велики део ратног плена по личнном избору и део хране принете на жртву. Посебан комад земље ( tem enos ), био је означен и издвојен из заједничког комплекса за краља као краљевски посед, који није спадао у земљишни посед његове породице. Племићи

Код Хомера се према Нестору опходе са великим поштовањем због његове старости и дугог искуства; и у И лијади , и у Одисеји сматра се да ће краљ затражити савет од својих старијих племића. Овај нагласак на тражењу савета често је схватан као опадање монархије у хомерском добу’, када је разлика између краља и његових племића била знатно смањена и када је требало да они ускоро преузму његову власт као Савет племића раног архајског периода. То је могуће, можда је чак вероватно, али мора остати као хипотеза док не сазнамо више о односу микенског краља према његовим племићима од онога што нам садашња сазнања откривају. У гробовима другог круга - гробова у облику бунара (Круга Б) нису почивали краљеви, али својим богатством ти гробови су били скоро краљевски. ' Период од 1100. до 850. пре Христа називан је различито: „мрачно доба“, „неми векови“. Ми ћемо се, према савету проф. др С. Душанића, служити наведеним називом. Прим. прев.

76


Има код Хомера и наговештаја о ширем окупљању које ће се Скупштина развити у Скупштину целог народа и постаће камен темељац демократије. Када у О дисеји Алкиној сазива Феачане на зборно место, да чују Одисеја, Палада Атена изгледа подстиче све Феачане да присуствују, а не само краљеве саветнике и људе од угледа. Још је карактеристичније окупљање код бродова на почетку Илијаде. Међу присутнима влада напетост, обесхрабреност; има чак озбиљних помишљања на то да се напусти Троја и да свако одједри натраг у свој завичај. Терсит се буни, што по савременим мерилима није неразумно: рат је за Агамемнона сасвим уносан, јер је од сваког плена добио лавовски део и проводио је ж ивот у приличном комфору; обичном војнику у део су запале ратне недаће више но што их може поднети и никаква награда. Нека Агамемнон остане, остали нека се врате кући. Хомер сасвим јасно каже да људе попут Терсита треба погледати, али их не треба слушати. Одисеј се према њему грубо опходи и уколико би било неке самилости према њему, Хомер га неколиким детаљима представља као телесну грдобу77. Ово је сигурно упад VIII века пре Христа у еп, када се божанско право краљева и њихових синова све више оспорава, али Хомер то не чини. Краљ је био окружен свитом Пратилаца (H epetai)*, или службеника, који су били везани за њега личним везама или службом, и изгледа да су често боравили у његовом дворцу." Да се у Грчкој задржала монархија, H epetai би вероватно, као у Енглеској, прерасли у нови ред племства заснованог не на праву рођења, него на краљевом личном избору према заслугама за краља. Премда је монархија у свом првобитном облику, онако како је видимо приказану у Хомеровм еповима, генерално ишчезла, ипак је преживела у неким забаченим областима које су у политичком развоју тапкале за осталим хеленским светом. Тако су Македонци у долини доњег тока Аксија задржали уређење старог хомерског типа до најпознијег времена - уз непрестано јачање краљевске власти. На крају повести о грчком освајању и експанзији, које започиње на Каистру а заврш ава се на Хифаси, вратићемо се необичним колутом уназад у хомерску државу. Пошто су прецветали сви разнолики облици олигархије и демократије који су се развили из првобитне монархије, видећемо македонског ратника, који ће довршити дело које су започели Ахајци, освајачи Троје, окруженог свитом Прати77 Одисеја, VIII 1-25. (Феачани); И лијада , II 207, и даље (Терсит). ' Војно племство у владаревој свити. Прим. прев. " Изостављена је у преводу реченица која их пореди са племством (thanes) у Енглеској. Прим. прев. 77


лаца попут Агамемнона или Ахила, гце влада својим народом као ахајски краљ јунака (w đn ax andrčn).

8. Хомерско доба Материјални остаци из периода који је уследио по разарању великих микенских центара речито сведоче о потпуном слому. Градитељ више не пројектује грађевине монументалних пропорција, јер нема богатих владара да наручују градњу. Писменост, која као да је утлавном била ограничена на дворску администрацију, нестаје зато што нема богатих двораца којима ваља управљати. Не граде се нова утврђења, упркос насиљу тога доба, зато што нема средстава за организовање и издржавање најамних радника потребних за такве радове. Занатлија ограничен на смањени свет нема скупоцених материјала и префињеног умећа својих претходника, премда на овој суморној слици грнчари представљају изузетак: током XII века пре Христа неки облици керамике били су занимљивији и смелији од оних у периоду пре разарања. А сахране овога доба су попут оних у осиромашеном друштву: на Пелопонезу и у централној Грчкој tholos-гробница и гробница са одајом су замењене једноставнијим гробом у плиткој јами (cist tomb) - плитко ископаним гробом у земљи, оивиченим и покривеним каменим плочама. Спаљивање све више замењује сахрањивање, а томе можда доприноси опште осећање несигурности. Последице разарања

на Пелоионезу

Мораће се обавити много више ископавања и много више детаљнијег проучавања већ откопаног материјала, посебно керамике, пре но што се разјасне два века, који су уследили након последњег разорног јуриша на Микену. Као да се, ипак, појављују извесни обрасци78. Током XII века пре Христа археолошки налази указују на озбиљно опадање популације у већини области. Дошло је вероватно до неке сеобе преко мора - на Кипар сигурно, вероватно у Тарсос у Киликији и можда до Додеканеса. У Арголиди је дошло до привременог оживљавања у Микени и Тиринту пре коначног разарања Микене (око 1150. године пре Христа); Аргос и Асина су изгледа остали релативно неоштећени. Чини се да је Ахаја избегла спаљивање и морала је да прими избеглице, тако да се сасвим „помикенила“. На западу, у Месенији, Лаконији, Аркадији и Елиди број становника знатно опада. Северно од Истма изгледа да је моћ Тебе и Орхомена опала пре почетка хомерског доба, док је Атина остала релативно поштеђена.

78 Повест периода који је уследио након разарања првенствено се заснива на ревизији археолошких доказа Десбороа (нап. 67). 78


Док су Арголида и Теба биле снажне, Атина је, чини се, била само сила другог реда; скромно место које Атина заузима у Хомеровом каталогу бродова вероватно је непристрасна слика њеног положаја; али, у периоду од око 1150. до 1000. године пре Христа од значајних држава у Грчкој Атина је претрпела најмање оштећења. Док су комуникације унутар Грчке биле прекинуте, или у најмању руку слабе, Атина је одржавала везе са острвима и са Кипром. Гробље у Перати на источној обали Атике илуструје низ њених контаката, као и релативни просперитет у овом периоду; значајно је да је и Лефканди на Еубеји изгледа у процвату у исто време, а Агиа Ирини на острву Кеју представља још увек прометну трговинску постају79. Пре средине XI века пре Христа микенска колонија у Милету, која је била разорена у XII веку пре Христа, поново се настањује, а касније је њено оснивање приписано Атини: то је упадљиви знак све већег самопоуздања Атињана. Ураво се у Атини прво развио и нови посебан стил керамике, тзв. протогеометријски стил. То је строги стил чврстих облика и упрошћене декорације - где се зоне беле и црне боје смењују помоћу кругова или полукругова по први пут нацртаних шестаром и са неколико четкица. Стил који се зачео у Атини био је имитиран на широком простору у другим државама и атинским посуђем се трговало по острвима, у централној Грчкој и у неким крајевима Пелопонеза80. Атина је такође одржавала везе са Кипром, чији је бакар задржао своју вредност упркос ширењу употребе гвожђа и неки Кипрани, потомци микенских исељеника, можда су дошли да се настане у Атини.

Ашина

Аргос је на Пелопонезу постајао центар развоја. Микена је привремено напуштена, а Тиринт више никада неће бити нешто више од села. На северу Пелопонеза можда је дошло до озбиљних нереда. У извесном тренутку највећа тврђава у тој области Димајски бедем била је разорена и Ахаја, како изгледа, губи свој микенски карактер. Предање које је први пут записао Херодот, каже да је народ Ахаје, Јоњани, био протеран из своје земље и да је стигао у Атину, а из Атине у Јонију. Ово је исувише поједностављен образац, али у основи то може бити тачно. Током XII века пре Христа Ахаја је била микенска и својом цивилизацијом и својим именом. Дијалект ове области у архајском периоду личио је на дијалект Елиде, тзв. северозападни дијалект, а то је био говор дошљака на Пелопонез.

Ахаја

79За Перату видети Desborough, The Last Mycenaeans, 115, и даље. У Лефканди има два разарања током (Познохеладског) III С периода. Избеглице са копна вероватно представљају прво разарање. Excavations at Lejkandi 34 и даље. 80 V. Desborough, Protogeometric Pottery (1952).


Разлог евакуације Ахаје могао је бити напад на Пелопонез са северне стране Коринтског залива; то је могао бити део касније тзв. дорске најезде, која је променила распоред живља на Пелопонезу. Наиме, у предању је дорска најезда била тесно повезана са колонизацијом источног приморја Егејског мора. Премда нам је потребно далеко више археолошких сведочанстава из више места, изгледа да селидба на исток покрива период од око 1050. до отприлике 950. године пре Христа.81

9. Дорска најезда Грчка усмена предаја сачувала је од заборава сећање на Дорску најезду; али легенда, машта и пропаганда искривили су појединости. Већ до V века пре Христа долазак Дораца интерпретиран је пре као повратак Хераклида, него најезда дошљака. Према овој верзији Еуристеј је прогнао из Микене Хераклове синове и њихове следбенике. Након разних лутања Хераклиди су нашли уточиш те и добили помоћ у Атици. Заједно су са Атињанима отпочели борбу, поразили Еуристејеве присталице и убили краља. Међутим, Атреј, који је наследио краљевски престо у Микени, извео је пелопонеске снаге на Истам. Хил, Хераклов син, изазвао је на мегдан изабраног заточника непријатељске стране: ако Хил победи, Хераклиди ће наследити краљевску власт у Микени, а ако претрпи пораз, Хераклиди се сто година неће враћати на Пелопонез. Хил је пао од мача Ехема, аркадског краља. Хераклиди су се повукли, али су се вратили по своје наследство након сто година. Предводили су их три брата Хераклида - Темен, Аристодем и Кресфонт. Они су поделили освојене територије на три краљевства - на Аргос, Спарту и Месенију. Ову измишљотину можемо одбацити као родољубиву причу; али Херодот, који не поклања поверење овом предању, даје верзију Дорске најезде која је можда ближа историјској истини. „У доба краља Деукалиона Дорци су живели у Фтиотиди*; у време Дора, Хеленовог сина, запосели су област под Осом и Олимпом, која се звала Хистијајотида. Кадмејци су их истерали из ове области и

81 Сведочанство је изнео Ј. М. Cook у Greek S ettlem ent in the E astern Aegean and Asia M inor, C A H II2. Погл. XXXVIII (1961) и потпуније M. В. Sakellariou, La migration grecque en Ionie, Athens 1958. Англо-турска ископавања у Старој Смирни била су од изузетног значаја за хронологију насеља, B SA 63-4 (1958-9) 1-181. (историјски

компендијум на 9-34.) * Phthie / Phthiotis је област у Тесалији између Мелијског и Пагаског залива. П рим. прев.

8о


живели су на Пинду и стога су их назвали Македонцима. Одатле су се поново преселили у Дриопиду (у историјско време Дориду), а из Дриопиде су пристигли на Пелопонез, где су им наденули име Дорци“82. Да им је ова Дорида била привремено станиште веровало се већ у VII веку пре Христа пошто је Тиртеј о Спарти написао: „Зевс је овај град подарио Хераклидима са којима смо, напустивши ветровима шибан Еринеј (у Дориди), стигли на широко Пелопово острво“. Ипак, селидба се збивала на много ширем простору, и била је мање хомогена но што то предање сугерише. Освајачи су вероватно стигли са севера и северозапада, али прецизне појединости њиховог кретања још није могуће размрсити и мање су значајне од коначних резултата на географској карти Грчке. За облик најезде меродавнији је од легенди, које су често недоследне, распоред дијалеката који нам откривају натписи из каснијег времена. Две групе дијалеката које су уско повезане, северозападни и дорски дијалект, представљају освајаче; аркадски, еолски и јонски дијалект потичу од Грка из преддорског доба. Северозападни дијалект се проширио дуж северних обала и залива кроз Локриду, Дориду, Фокиду, Етолију до у Акарнанију и на острва која леже пред заливском увалом. Преко мора, на Пелопонезу, овим дијалектом се говори на уској приобалној траци Ахаје и Елиде. Ови народи су играли малу улогу у историји класичне Грчке. Хомер је спомињао „Плеурон украј мора у кршевитом Калидону" у Етолији, а мит о Мелеагру и о лову на калидонског вепра постао је део наслеђа грчке народне легенде. Међутим, микенска цивилизација је оставила мало трага у овој земљи брда и долина. Етолија је ишла у корак са грчким копном у периоду насељавања која су уследила након продора Дораца. М еђутим, у доба колонизације и наглог напретка Етолија је заостала. Остала је област села, опасна за нападача, али без утицаја на матицу догађаја.

Pacuopeg грчких дијалеката

Локрида је претрпела суноврат; фокидска влада је поделила Локриду на три локалне заједнице. На Озолске Локре у Коринтском заливу западно од Фокиде; друга два дела налазила су се на Еубејском морском рукавцу, на североистоку.

Покрида

Дорида је играла много значајнију улогу у развоју Грчке јер се њена територија налазила у близини Делфа „каменитог Аполоновог прага“, који ће постати најзначајнији религијски центар хеленског света. По предању, ова мала област била је последње застајалиште Дораца на путу пре напада на Пелопонез. Дориду су свуда призна-

Дорида

82 Херодот I 56.

Ешолија


вали као отаџбину Дораца. Можда је предање истинито, премда класична Дорида по дијалекту, култу и обичајима није строго дорска. Но, у сваком случају, то веровање јој је обезбедило велику предност јер полагати право на заштиту Аполона Делфијског није била ствар за потцењивање. Епиди Од људи који су говорили северозападним дијалектом освајачима Елиде припао је лавовски део. Освајачи су се прво настанили у долини Пенеја у „Елиди у долу“, земљи богате паше, чувеној по својим коњима и ораници податној плугу. Касније су проширили своју државу на југ до долине Алфеја и продрли у религијски центар Олимпије, коме су дали нови значај установивши велику Олимпијску светковину рано у VIII веку пре Христа. Али, премда су Елиђани били добри борци када је ваљало да се бране, они нису имали далекосежних амбиција. У својој плодној области остали су првенствено традиционална земљорадничка заједница, која није зависила од трговине и колонизације и није се на њих ослањала. Елиђани нису осећали економске потресе који су изазивали трвења и напредак у другим крајевима Грчке. Дорци у ужем смислу, чије су карактеристичне ознаке биле три дорска племена - Хилеји, Димани, Памфили - и култ Аполона Питеја, запосели су главне центре моћи на Пелопонезу: Арголиду, Лаконију, Месенију, Коринт и Мегару. Заузели су такође јужна острва, Китеру, Мелос, Теру, Крит, Родос, Кос и југозападни део Мале Азије. Иако су касније могли да се идентификују остаци првобитног живља у раштрканим забитима, најезда је заобишла само једну проАркадија страну област на Пелопонезу. Племена брдовите Аркадије, од свих области најмање привлачне за освајача, задржала су свој дијалект из времена пре најезде; у историјско време Аркађани су говорили истим дијалектом као Грци на Кипру и будили су сећања на доба када је њихов говор био распрострањен широм јужног приморја Пелопонеза. Атика и Еубеја Северно од Пелопонеза Атика и Еубеја су задржале јонски дијалект, потврђујући атинско предање да њихова земља, премда нападнута, није била освојена; она је постала прибежиште растераним племенима и лука за даље исељавање. Даље ка северу мешавине Тесалија и Беотија дијалеката у Тесалији и Беотији потврђују предање о двема наредним најездама које су настале из општих комешања и премештања живља. У обе ове области дијалекатска смеша указује да је еолски живаљ претрпео најезду племена која су говорила северозападним дијалектом. Изгледа да су се два народа у Беотији интегрисала; у Тесалији покорени еолски живаљ је претворен у робље и био је познат под називом надничари на њивама (p en estai ). Они су радили за своје господаре, који су њима владали из утврђених центара у Фарсалу, Пагаси, Лариси и Фери. 82

ЕТЕОКРИТСКИ

Дијалекатска карта Егејског простора у класичном периоду


Apioc

Лаконија

Државе на Исшму

84

Са севера и северозапада дошао је притисак великих најезда. Аркадија је, попут независног острва остала ван тога. У свим осталим деловима Пелопонеза освајачи су постали доминантна историјска сила. Први центар дорске моћи био је у Арголиди, непосредној сфери микенске владавине, а из Арголиде су освојени Флијунт у горњем току Асопа и Сикион у Коринтском заливу. Аргос је као цен-4 тар моћи сменио Микену. Према предању вођа ових освајача био је Темен; памтећи своју истакнуту улогу у овом освајању, Аргос је кроз своју историју гајио тежње за хегемонијом на Пелопонезу. Он је имао своје величанствено доба, али је често морао да се напорно бори за власт чак у својој сопственој равници. У Арголиди је затечени живаљ био преплављен, али не и поробљен и вероватно је чинио главну масу земљорадника; током времена су домороце, пошто су са освајачима склапали бракове, чак прихватали у пуноправне грађане. У Лаконији је ситуација била другачија. Овде је најезда стигла касније, а освајање је било суровије. Аутохтоно становништво је поробљено и обрађивало је земљу својим дорским господарима. Даље на западу танак дорски рукавац можда је продро у Месенију, али било их је одвећ мало да загосподаре земљом и Месенију ће накнадно освојити Дорци из Лаконије. Дорци су исто тако освојили Коринт и Сикион и, можда као последњи град на копну, Мегару. Из Коринта је дорски дијалект касније пренет на Коркиру и у друге коринтске колоније дуж северозападног приморја Јонског мора. Иако су Дорци превладали, у Сикиону, Коринту и Мегари домаће становништво није потонуло. Тирани ће, када се касније буду издигли, добити снажну подршку преддорског живља. Острво Егина у Саронском заливу, које ће имати водећу улогу у грчкој трговини и задуго ће Атини бити супарник, такође је постало дорско тло. Егина је освојена из Епидаура пошто су се освајачи копна ту настанили. Када Пиндар, говорећи о Егини, каже: „Дорска војска под вођством Хила и Егимија стигла је амо и утемељила нам је град“ издашно користи песничку слободу. Овако би изгледала општа скица далекосежних промена које су преобразиле Грчку. Настојање да се те промене хронолошки уоквире, ризичан је подухват. Литерарне предаје су се знатно разликовале у погледу правца кретања и састава освајача, али су се далеко мање двоумиле у погледу њиховог датовања. Чак је Тукидид, најкритичнији историчар, могао без двоумљења да изјави како су Беоћани дошли у своју потоњу постојбину шездесете године након Тројанског рата, а да су након осамдесет година Дорци освојили Пелопонез.


Археолошки извори у овом питању стварају забуну пошто поткопавају уверење, а још увек су прилично непоуздани за историјску реконструкцију догађаја. Требало би очекивати да нађемо доказ разарања у великим микенским насељима пропраћен променом у материјалним творевинама и у обичајима који означавају пут нападача. И стварно, у једном периоду владало је уверење да су археолошке индиције увођење декорације геометријског стила у грнчарији, употреба гвожђа и спаљивање покојника. М еђутим, напредовање ископавања показало је да је проблем далеко сложенији. Талас разарања микенских двораца у Микени, Пилу и другим центрима свакако је оставио своје трагове и временски га је могуће одредити крајем XIII или почетком XII века пре Христа. Међутим, није га пратила промена културе. У грнчарији нема оштрог прекида између микенске и геометријске фазе: једна фаза постепено одумире, док се друга поступно развија током субмикенског и протогеометријског периода. Ова керамика се развија у Грчкој, није увезена споља; водећи центар њене производње током ове прелазне фазе је Атика, која се увек хвалила својим историјским континуитетом. Слично томе, управо у Атици су откривена прва спаљивања покојника на копну и чини се да је ова пракса уведена са истока, пошто је наишла на залеђе спремно да је прихвати у општем осећању несигурности насталом након пада Микене. Ни гвожђе није уведено са севера. Оно је, такође, први пут нађено у Атици, вероватно је источног порекла и само постепено улази у општу употребу. Има доста вероватноће да освајачи нису достигли висок степен материјалне културе, већ су преузели и усвојили оно затечено.

Археолошки извори

У веку који је уследио по разарању микенских утврђења, археологија не евидентира дорске елементе на ширем простору. У Спарти, где би ископавање морало пружити поуздане резултате, дорско насеље изгледа да датира тек из X века пре Христа. У Коринту још нису откривени трагови дорског боравка из XI века пре Христа. У Аргу је неопходно екстензивније ископавање.

10. Експанзија Грка у источни Егејски простор Грчка предаја је са Дорском најездом повезала велику сеобу потиснутог становништва преко Егејског мора, која је пренела у Азију грчки језик и грчке обичаје. Али, попут Дорске најезде ова сеоба је такође поједностављена и искривљена и више нисмо у могућности да реконструишемо њен образац. Већ у Херодотово доба повест о 85


Предање о иореклу Јоније

Хронолошја

Тукидидово сведочанство

оснивању грчких градова у Јонији била је шематизована. Причало се да су јонски градови потекли из дванаест центара Ахаје историјског периода. Ови су се центри протезали дуж јужне обале Коринтског залива. Пошто су им освајачи запосели област, становници су утекли у Атику и одатле одједрили на исток да утемеље својих дванаест градова на западној обали Мале Азије. Али, и сам је Херодот знао да је прича била сложенија од ове. Знао је да насељеници нису имали заједничко порекло, да су у својим редовима имали Абанте са Еубеје, Минијце из Орхомена, Дриопе и много другог живља83. Локална предања ових јонских градова такође су чувала сећање на своје разнородно порекло: рани песник из Колофона Мимнермо, који је живео крајем VII века пре Христа подсећа своје суграђане: „Када за собом остависмо Нелејев град Пилос, те својим лађама стигосмо у Азију наше чежње, и када се захваљујући нашим снажним мишицама настанисмо у љупком Колофону." О ваква предања указују на некоординиране токове избеглица који беже пред освајачима. Кад бисмо били у стању да одредимо датум овој сеоби, могли бисмо расветлити и саму Дорску најезду. Међутим, најзначајни центри у Малој Азији само су летимично ископавани. Тек када систематски буду истражени дубљи слојеви тих локалитета, можемо очекивати да ће се важне опште црте ове сеобе реконструисати. Међутим, археолошка сведочанства из Мале Азије, каквима располажемо, слажу се са предложеним каснијим датумом Дорске најезде. Велика сеоба на исток била је успешна јер, након распада Хетског царства крајем тринаестог века пре Христа, више није било ниједне јаче силе да Грцима ускрати базу за даље продирање. Може бити да је запоседање обалских територија био процес који је трајао чак више од неких две стотине година. Наиме, Тукидид као да за колонизацију Јоније из Атине подразумева датум у VIII веку пре Христа. „Протекло је знатно време пре но што су се прилике у Хелади коначно сталожиле; након кратког времена, ипак, она је повратила спокојство и отпочела да шаље ван земље насељенике. Атињани су населили Јонију и већину острва; Пелопонежани већи део Апенинског полуострва, Сицилију и разна места у Хелади.“ М ожда је након неорганизоване сеобе из раш трканих тачака у XI и X веку пре Христа уследила боље организована сеоба из Атине у раном VIII веку пре Христа. Али, било када да се та сеоба окончала, њен почетак био је у непосредној вези са Дорском најездом. 83 Херодот I 143-8.

86


Западна обала Мале Азије била је врло подесна за насељавање Грка и потпомагала је појединачан развитак издвојених градова-држава, управо онако како су то чинили планински ланци у Грчкој који као баријере раздвајају равницу од равнице. Низ речних долина био је одвојен планинским ланцима који се даље истурају у облику ртова који стварају дубоке заливе; ртови, опет, имају у осгрвима неки свој наставак. Долине Херма и Каика на северу омеђује брдски ланац који се под морем пружа до острва Лезба. Долину Херма раздвајају од долине Каистра планине које се под морем продужују до острва Хија. Долина Каистра је, опет, одељена од долине Меандра планинским ланцем који се заврш ава острвом Самом. Јужно од долине Меандра има залива и острва, а реке на копну не пробијају себи пут кроз планине. Клима је умерена, падавина има довољно, речне долине обезбеђују природни пролаз путевима који воде у унутрашњост копна; ово ће се показати као моћан подстицај за трговину чим се на копну обезбеде нормални услови и чим се развију богата и моћна краљевства. На северу су се населили Еолци. Предаја је њихово насељавање повезала са Тесалијом и Беотијом и њихов дијалект потврђује њихово порекло. Они су се населили на острву Лезбу и на наспрамном приморју Троаде, које је већим делом своје историје остало у сфери Лезба. Даље ка југу запосели су чврсте положаје које су могли бранити - Питану, Мирину, Киму', Егу, стару Смирну. Пробијалили су се узводно речним токовима и на реци Херму засновали су Магнесију у подножју планине Сипила. Све ово, сувишно је рећи, није учињено одједном. М орало је то бити дело од више година и вишекратних подухвата из матичне Хеладе. Еољани ће одиграти мање истакнуту улогу у историји од исељеника који су запосели део обале према југу. Они су били Јоњани и многи од њих могли су се позвати на своје сродство са народом Атике. Упрошћена предаја, коју су касније подржале атинске претензије, бележи да је јонске градове званично засновала Атина и да су с атинског државног огњишта добили своју ватру. Стварно има вероватноће да је главнина исељеника стигла преко Атике, када су, пред Дорцима, племена јонског говора бежала са Пелопонеза. Ипак, други су без сумње пловили директно са Пелопонеза - из Саронског залива, Арголиде и других приобалних области у које су стигли

Геофизичка карактеристика малоазијске обале

Еолци

Јоњани

‘ Током излагања сусрешћемо се са три града с овим именом: К уте на Еубе ји, К. Phrikčms у Еолиди, и К. Chalkidike у Камгганији, насеобину еолске Киме и Халкиђана са Еубеје. Прим. прев. 87


Дорци. Двокраки рт између река Херма и Каистра с острвом Хијом које лежи пред њим, долине Каистра и Меандра с острвом Самом и полуострвом јужно од планине Латма, биле су начичкане заједницама досељеника, који су стигли да створе различиту групу од Еолаца на северу. Разлике између ове две Групе и њихово преклапање

Вероватно би била грешка посматрати ове две групе као сасвим дефинисане од самог почетка. Прво, могуће је да су се оне хронолошки преклапале; последња еолска колонија можда је заснована одмах после прве колоније Јоњана. Друго, преклапала су се и првобитна насељеничка насеља. Иако су еолски колонисти дошли углавном из крајева северно од Ете - не рачунајући оне који су дошли из Етолије - у својим су редовима имали неке исељенике са беотских обала и са Еубеје84. Стога је Кима у Еолиди добила своје име по еубејској Кими; па обратно, премда су јонске колоније углавном потекле од живља са обала Атике и Арголиде, - не рачунајући неке контингенте са Крита и других места на југу - било је међу њима такође неких насељеника са севера. Треће, две групе географски залазе једна у другу. Рецимо, Фокеју, која географски спада у Еолиду пошто лежи на рту северно од реке Херма, рачунали су у Јонију. А нека места у северној Јонији - попут Теја - прво су примила Ахајске насељенике, а потом су их населили Јоњани. На Хију, који је касније био у целости у Јонији, у давнини се говорило еолским говором.

Јонска колонизација

О оснивању славних колонија Јоније, о редоследу њиховог заснивања и о односима насељеника и домородаца у Лидији знамо исто толико мало колико и о ахајским насељеницима. Клазомена и Теос никли су на северној и јужној страни сужења полуострва које урања у море и из њега се поново издиже као острво Хиос. Насеље Хиос, на источној страни свог острва, гледа право пред собом на копну Еритру, успутну станицу трговаца из Тира, која је можда добила име „црвена“ по налазиштима гримизних пужева*. Ту где се од Теја обала повлачи ка истоку да се приближи Каистровом ушћу, леже Лебед и Колофон. Ту је био заснован и Ефес, Артемидин град. Поред таласа Каистра пружала се долина којој су наденули име „Азијска ливада“; судбина је чудном случајношћу изабрала ову долину, да подари своје име једном континенту земаљске кутле. Јужно од Ефеса, на северној падини планине М икале било је рели-

84 Тукидид (III 2. 3.) спомиње охрабрење које су Беоћани упутили Еолцима и Митилењанима у њиховој побуни против Атине 428. пре Христа. * Од морских пужева (Bucinum, Мигех) добијала се посебном техником скупоцена боја - рогрћуга, grimiz. Главни произвођач гримизне боје била је Сирија; ових морских пужева било је, како се чини, и овде. Прим. прев.

88


гијско место окупљања Јоњана, храм Посејдона Хеликонског'. Када су у једном гренутку Јоњани посгали самосвесна нација и када су научили да се диче својим заједничким именом, ово култно место је служило да промовише јединство међу свим њиховим градовима од Фокеје на северу до М илета на југу. Самос је окренут према планини М икали и за култ Хере, који је био религијска карактеристика острва, сматра се да указује на Аргивце као саучеснике у његовом оснивању. Јужно од М икале на обалама Меандра били су постављени градови Мијунт и Пријена. Затим се обала увлачи да обруби планину Латмос, па се поново истура унапред, стварајући испупчени рт. На северном шпицу овог рта налазио се Милет са својом некада сјајном луком. Унутра, на копну лежао је велики град, Магнесија на Меандру, која се не сме побркати са еолским градом такође на копну, Магнесијом на реци Херму. Премда је убрајана у Јонију, Магнесију на Меандру нису населили Јоњани. Њ у су, наиме, утемљили Магнети из Тесалије. У колонизацији Јоније такође су учествовали колонисти са Еубеје и из Беотије исто као и Јоњани из Арголиде и Атике. Аутохтони становници - Лелези, Карци - по свој прилици нису пружили освајачима трајан отпор и у неким местима, попут Каријаца у Милету, они су се асимилирали са грчким дошљацима. Колонисти су са собом преко мора у нову Грчку носили традиције старе цивилизације које су у мајци постојбини дорски освајачи уништили. Ове су традиције помогле да се створи раскошна јонска цивилизација која нас сусреће неколико векова касније пошто зађемо у јаснију светлост писане историје. Досељеници су са собом носили и своју усмену епску поезију са песмама о Троји, које су славиле јуначке подвиге Ахила, Агамемнона и Одисеја. Грчке песме о херојима ушле су у Јонији у нову епоху. Ту се уздигао песник ненадмашног талента и створен је био први и највећи светски еп. Време Хомеровог живота било је предмет спора у антици и тако је остало до нашег времена. Међутим, сагласност у прилог VIII веку пре Христа све више јача због разлога које смо већ видели. Хомер је вероватно живео на Хију, такво је предање, наиме, постојало већ у VI веку пре Христа; Хомериди" са Хија изводили су од њега своје порекло, а можда су првобитно и били његови директни потомци. Као да је посетио поприште борби које описује оштровидим запа-

Хомер

' Наведени храм се налазио недалеко од града Пријене и познат је још под именом Рат бт оп ( Свејонски ). Култ је светковало дванаест, касније тринаест савезних јонских градова празником Panionia Прим. прев. " Касније су Хомериди били удружење рапсода, који су декламовали и први тумачили Хомерову поезију. Прим. прев. 89


жањем карактеристичног дегаља. Лично је упознао географију северног Егејског мора. Открива нам локалну црту кад описује сунце које се рађа из мора и диже се на хоризонту. Хомеров историјски значај је његово сведочанство о раном процвату Јоније после велике сеобе. Уметничка запажања у његовом епу, његова устрептала машта и његов осећај за форму одају запањујућу зрелост којој у његово време нема равне на копну. У И лијади је за главни мотив узео Ахилов гнев и спроводи га све до Хекторове смрти. У своме епу пластично је уобличио многе друге епизоде на тему Троје из древности. Предање је представило Хомера као аутора оба грандиозна епа и Одисеје и И лијаде. Било како било, настанке ова два епа не дели дуг временски период. М атеријално залеђе И лијаде показује прош ирене видике из времена када је поново успостваљен контакт са источним Медитераном. Утицај овог контакта на Хомерову машту добро је илустрован његовим описом Ахиловог штита. Штит је округао, искован је у бронзи, калају, сребру и злату. У средини је круг опасан трима концентричним зонама. У средини се налазе земља, море и небо са „неуморним сунцем, месецом о уштапу и свим звездама што овенчавају небо“. Тема прве зоне су мир и рат. Представљени су мирнодопски призори у граду - гозбе, невесте које носе у њихов нови дом при светлости буктиња, старци који деле правду; али, ту је и други град под опсадом и призори из битке; друта зона приказује сцене из сеоског живота у разна годишња доба; орање с пролећа, орача који је стигао до краја црне бразде и натеже гутљај вина; краљ посматра жетеоце док жању његову ливаду, припрема се жетвена светковина; призор бербе окупан сјајем - „младићи и девојке који носе слатке плодове у плетеним кошарама од прућа“; берачи играју док дечак свира на лири и пева Линову песму; пастири са псима гоне два лава који су са обале шумне реке уграбили вола; пашњак, пастирске колибе у планинској ували. Све је уоквирено трећом, спољашњом зоном, којом протиче „јако силовита струја Океана" заокружујући - такорећи - живот смртника својим свеобухватним током. За поједине призоре с овог штита могу се наћи паралеле у раду критских и микенских занатлија. Али, из Микенске епохе ни на Криту. Ни на грчком копну нису били откривени ш титови украшени на овај начин са тако рафинираним детаљима композиције. Хомера су изгледа инспирисали бронзани штитови оријенталне израде из његовог времена какви су откривени на Криту. Међутим, он је далеко премашио своје узоре и удахнуо је композицији осећање хармоније и форме који су својом суштином грчки.


Хомер је сачувао сећање на Тројански рат као на велики национални подухват. На И лијаду се гледало као на дело далеко значајније од једног јонског епа. Пригрлили су је као национални еп и од самог почетка међу хеленским заједницама била је снажан подстрек буђењу расположења и тежњи за националним јединством. За И лијадом је, можда не у дугом временском интервалу, уследила Одисеја која прича о Одисејевим лутањима након пада Троје и коју је предање такође приписало Хомеру. Одисеја одражава доба смелих прекоморских путовања која су припремала пут колонизацији и одговарајућа је допуна причи о војскама сукобљеним у рату. Истакнути Хомеров положај обезбедио је тројанској саги супериорно место у епској традицији и за Хомером је уследио дуги низ мање вредних песника који су певали о збивањима пре и после оних описаних у И лијади. Заједно са И лијадом и Одисејом створили су хронолошки низ који је постао познат као епски циклус. Јонске колоније нису завршиле грчку колонизацију Мале Азије. Дорско освајање источног Пелопонеза пропраћено је дорском прекоморском експанзијом и колонизацијом азијске обале на југ од Јоније. Карци су се, потиснувши староседеоце на полуострву које је окренуто ка острву Калимни, проширили у овом простору све доле до граница Ликије. На овом су полуострву Лелези учествовали у последњим стадијумима егејске цивилизације, као што нам је познато из керамичког материјала и других предмета откривених у Термери из гробница с одајом (chamber tombs). Ове округле гробнице нису биле прекривене насутом земљом попуг засвођених гробница из Микене, већ су зидане над земљом. У многим крајевима овог полуострва откривене су такве гробнице и оне су остале најупечатљивији спомен на Лелеге. Колонисти из Арголиде, Лаконије, Коринта и са Крита запосели су истурене ртове ниже од М илета, острва Кос и Родос. Книдос је био њихова најзначајнија колонија; она је са Косом и са три града са Рода (Линдос, Јалис, Камир) чинила дорски pentapolis. Биле су то независне насеобине, али су бделе над својим заједничким интересима и неговале осећање заједништва култом Аполона Триопија*. Њихов удео у ономе што су Дорци постигли није био безначајан. Родос ће бити претходник у поновном отварању поморских путева на исток и на запад и заснивао је колоније тако далеко од уобичајених пловних путева, на пример у данашњој Француској и Шпанији. Книдос се могао дичити богатом ризницом у Делфима и важном

Илијада, национални еп

Епски циклус око 750 - 600. године пре Христа

Нова Дорида у Малој Азији

Делези заточени на Миндском полу■ острву; „позномикенске“ гробнице с одајом у Термери (Assarlik)

* Култно име повезано је са Triopion, главицом рта код Книда у Карији, где се налазио ггоменути Аполонов храм. П рим . прев.


улогом у отварању путева у Јадранско море. Кос ће се прославити својом лекарском школом. Халикарнас на морској обали преко пута Коса, бар делом, је био дорски, али је рано изгубио своје место у заједничкој дорској светковини; наиме, како имена његових грађана показују, Халикарнашани су у својим редовима имали јаку примесу Караца, а језик њихових докумената је био јонски. Халикарнас је међу својим грађанима могао својатати Херодота и многе живописне ликове пре и после њега85. Карија

Ликија

Каријци су били виталан народ. Заволели су своју (нову) земљу и убрзо су људи почели заборављати да ту није одувек била Карија. Свикли су на море и створили поморску силу извесне снаге, тако да се у каснијем периоду изван Карије уобличило предање да су Каријци у давнини имали превласт на мору иако нико није могао да каже шта је њихова таласократија постигла. Каријци су, такође, истицали као свој лични допринос ратној вештини увођење дршки и амблема за штитове, као и кацига са перјаницом; ово су тврђења која нисмо у стању да проверимо86. Грци су оивичили својим колонијама западни део Мале Азије. Дорида није могла без опасности да се споји са Памфилијом, зато што су Ликијци представљали непремосгиву препреку. Ликијци нису били народ индоевропског говора*, као што је то широко распрострањена заблуда претпостављала. Језик им је био сродан карском говору. Име им је било Tremmili (Тремили), а име Ликијци су им изгледа наденули други народи, па и Грци који су у тремилском врховном богу препознали свога Аполона Ликија. Али, ако Ликија и није била колонизована, Егејско море се сада налазило сасвим у грчкој сфери, уз изузетак само његове северне ивице где ће у будућности грчко предузетништво наићи на отпор. Важно је напоменути да се процес којим је створена азијска Грчка разликује по карактеру од дорске најезде на Пелопонез.

85 Херодот (I 144) искључење Халикарнаса са дорске светковине приписује увреди појединца: узрок је био свакако дубљи. Имена у једном закону поводом спорне имовине у Халикарнасу V века пре Христа наглашавају велику смешу становништва, Meiggs & Lewis, Greek Historical Inscriptions, 32. 86 Херодот, I. 171. Предање o томе да су Карци били претече у развоју грчког наоружања (детаљи варирају) често се појављује код грчких аутора, али га археолошко сведочанство, изгледа, не поткрепљује. Видети А. М. Snodgrass (JHS 84 /1964/ 107 -18) који сугерише да је то мишљење потекло вероватно од великог угледа који су у VII веку пре Христа имали карски најамници. Код Хомера нема о томе трага. * Оба дијалекта ликијског језика, посведочена углавном надгробним натписима с изузетком једног дужег историјског текста, сродна су лувијском језику и припадају анадолској групи индоевропских језика. Прим. прев.


Насеобине у Јонији и Дориди примери су за колонизацију. Чете исељеника кренуле су од куће да пронађу себи нова станишта, док су завичај оставили за собом. Супротно, дорска сеоба била је део сеобе народа. Суштинска чињеница јесте да се цео народ расуо да тражи нове њиве и пашњаке. Наиме, незнатни остатак заостао у изолованом кутку иза Парнаса немогуће је назвати матичним народом, осим из учтивости. Народ као целина отишао је на неко друго место. У овом периоду цивилизацијског слома и насилног премештања народа створена је друга још удаљенија предстража грчке цивилизације. Већ смо окрзнули погледом ране везе Кипра са Егејским светом - слабе али значајне у време доминације минојског Крита, интензивније у последњем периоду микенске моћи. У XIV и XIII веку пре Христа на Кипру стварно има више микенске керамике него у било ком другом крају ван Грчке. Један је тип грнчарије нарочито био популаран, тзв. амфороидни кратер са фризом фигура који кружно тече при врху. Врло мали број овог посуђа био је откривен у Грчкој, иако је оно било уобичајено на Кипру и проналажено је стварно свуда на Блиском истоку. Шема распострањености је толико необична, да су многи научници претпоставили да је на Кипру постојала микенска колонија већ у XIV веку пре Христа. Алтернатива је да се верује да је на Кипру било микенских трговаца који су обавештавали грнчаре у завичају шта би било најатрактивније за тржишта на Истоку. Вероватно је ово последње право решење ако је, као што изгледа, глина од које је прављено посуђе грчке а не кипарске провениенције87.

Кипар

Ипак, прилив Грка на Кипар око 1200. године пре Христа није споран и вероватно га треба повезати са разарањима у Пилу и у Арголиди. Посгоји и наредни талас три или четири генерације после овог првог, који може бити последица дорске најезде. Захваљујући овом досељавању, Грци су постали преовлађујући елемент на острву и били су кадри да наметну свој језик, који је био сродан с аркадским говором и указивао је да је говор овог острвског живља некад давно доспео на критску обалу са Пелопонеза. На Криту се писало незграпним силабичким писмом чак и када је остали хеленски свет прилагодио свом језику алфабет прихваћен од Феничана. Слична конзервативност је и краљевска власт, која се дуго задржала и има своје непосредне корене у микенском добу, до у V век пре Христа и касније а краљевске гробнице архајског периода које су се налазиле изван Саламине одраз су начина сахрањивања из бронзаног доба Грчке88. ' Видети горе нап. 50 1V. Karageorgis, Salamis 1.1. 93


У раном хомерском добу Кипар је неговао везе са Грчком, а кипарска грнчарија је чак утицала на стилове грнчарије која се правила на копну; али, у X и IX веку пре Христа ове су везе ослабиле. У IX веку Феничани су се настанили у Китиону и фенички елемент на острву је ојачао током VIII и VII века пре Христа. Географске чињенице су биле пресудне. Кипар је био исувише далеко од егејског света да би задржао блиске везе са њим. Њ егова природна тржишта налазила су се у Египту и на Блиском истоку, а његова политика је сигурно нагињала признавању моћи источних царстава - Асирије, Египта, Персије и редом. Култура Кипра одаје мешавину раса, али неки Грци су очували будном своју националну свест и били су поносни што обнављају блискост са сабраћом када су грчки трговци поново редовно почели да плове источним Медитераном. У V веку пре Христа Атина је чак покушала да придобије Кипар на грчку страну, али није имала средстава да протегне своју таласократију даље од Додеканеса. У IV веку пре Христа Еуагора из Саламине с ограниченим средствима свога острва храбро је покушао да одоли великом Персијском царству, да од Кипра створи острво више грчко и од Грчке, али његов покрет био је осуђен на пропаст.

11. Пад грчких монархија и уздизање република Већ има довољно археолошког материјала да се у главним цртама прате развици у грчком свету у раздобљу од разарања великих микенских центара до колонизације западне обале Мале Азије. Наредна ископавања треба да реше преостале крупне непознанице. Историја X и IX века пре Христа дуже времена ће остати непозната. То је био период великог сиромаштва, период који је скоро у потпуности зависио од земљорадње и од микенског доба број насељених места се знатно смањио. Из тог периода нема великих споменика да привуку археолога, нема обиља археолошког материјала, и детаљан рад неопходан да се скицира шема развитка у овом периоду биће мукотрпан и неузбудљив. Премда је морао да се одржава неки контакт са спољашњим светом ради обезбеђивања важних метала, ма колико ограничене да су ове набавке можда биле, Грчка је остала у релативној издвојености да се опорави. Тај период у архитектури и скулптури није оставио знаменита остварења. Није било на располагању материјалних средстава за луксузну градњу, дрво је било стандардан материјал за статуе и храмове. Сиромаштво овог времена одражава хоапоп, сирова фигура грубо уобличена од дебла дрвета са врло мало детаља. Али, грнчари, чија је сировина била 94


јефтина а доступна, нису изгубили ништа од свога сјајног умећа. У геометријском стилу испољили су изванредну вештину у сложеном али одмереном нацрту (декорације) коју су касније прихватиле грчка архитектура, склуптура и сликарство. Значајније од материјалних творевина јесу социјалне и поли- Мењасемоћ , _ краљева и тичке промене које су преобразиле Грчку током ових векова. Раза- ,Јлемст8а рањем микенских центара урушила се организација дворца и краљеви нису имали материјалних средстава да монополишу власт. Ваља признати да је наше знање о микенским друштвима врло непотпуно. Ископавања су се природно оријентисала углавном на акрополе са дворцима и на некрополе: о обичним људима, о величини њихових насеља и какве су им биле куће знамо веома мало. Колико су породице које су обрађивале земљу имале користи од развоја просперитета који наговештавају дворци? Можемо добити одговарајући утисак о детаљно разрађеној дворској организацији управе из таблица линеара В. У њима такође има извесних а непоузданих наговештаја о различитим облицима закупа земље. Међутим, тек када се обави археолошко истраживање о ж ивоту сиромашнијих класа, моћи ћемо да стекнемо заокружену слику микенског друштва. Грађевине и таблице су, ипак, довољне да посведоче о доминацији краља у богатству и моћи. Краљевима су несумњиво били потребни савет и војна помоћ њихових истакнутих племића, али, премда би се међу супарничким породицама могао очекивати сукоб око права наслеђивања (престола), целокупан карактер дворске организације захтевао је краља. Када су нестали ресурси за одржавање дворске организације микенског типа, јаз између краља и његових племића морао се знатно смањити. Неизбежан исход био је постепено слабљење краљеве позиције и преношење његове власти на племство. Племићи су увидели да је паметније да деле власт него да се међусобно боре око избледелог престижа девалвиране краљевске власти. До краја IX века пре Христа већином грчких држава владале су племићке олигархије чији се положај заснивао на праву рођења и на земљишном поседу. Владали су преко изборних магистрата - племића одговорних Савету племића. Где је краљевска власт претрајала, краљеви су задржали неке своје привилегије, посебно у сфери религије, али знатно мање своје моћи. Наши се извори баве оваквим племићким олигархијама углавном када се нађу под растућим притиском нижих слојева и склони смо да потцењујемо њихове успехе. Али, они су били ти који су усмерили ток колонизације који је прош ирио грчки хоризонт и подстакао трговину: они су провели своје државе кроз врло сиромашан период до добрих изгледа за развој.


Родовско уређење

96

Управо у овом периоду уобличила се и концепција града-државе (polis). Период који је уследио за великим сеобама народа у многом подсећа на повратак у хеленски свет у време које претходи владарској породици из гробова у облику бунара. Чини се да није било већих концентрација становништва и да је већина народа живела по селима. До краја IX века пре Христа градови су се развијали и контролисали села на својој територији. У неким областима ова је промена дуго одлагана. Елиђани су се тек 471/0. године пре Христа „синоикизмом" ујединили у град Елиду, а М антинеја у Аркадији настала је уједињењем села приближно у исто то време. У међувремену Спарта је створена од пет села пре краја IX века пре Христа. У Атини је образац био другачији зато што ту није било оштрог прекида развоја. Значајно је, међутим, да се током тог периода насеље проширило на простор испод Акропоља, где се пре тога налазило гробље. У атинској држави током овог периода политичко уређење се заснивало на везама родова. Породица се састојала од домаћинстава, породице су се сједињавале у родове (gene), родови у фратрије, фратрије у филе, којих је било четири. Те чегири јонске филе биле су (поред још неких) откривене и у јонским колонијама у Малој Азији. Тек пред крај VI века пре Христа Клистенове реформе промениле су основу за избор представничког тела: крвне везе заменила је територијална припадност породице. Да су у Атини у архајском периоду ове крвне везе биле основа политичке организације је изван сумње, али остаје неизвесно да ли је тај систем наслеђен из микенског периода. Потреба за тим системом очито је знатно мања док краљ има врховну власт. Он подразумева општу политичку свест која је очито анахрона док су власт и богатство концентрисани на акрополи. Међутим, чудно је да ни Хомер, ни таблице линеара В не бацају нимало светлости на социјално или друштвено уређење засновано на крвном сродству. Треба да се постави још једно важно питање. До Хесиодовог времена вероватно према крају VIII века пре Христа, освајачи и поробљени могли су прихватити заједничко име. М икењане који су одједрили у рат против Троје Хомер је називао Ахајцима или, ређе, Данајцима и Аргивцима. До Хесиодовог времена Дорци, Јоњани, Еолци и Аркађани били су Хелени, премда остаје загонетно зашто су и када усвојили за све њих име преузето од малог племена јужно од Тесалије. Можда VIII век пре Христа пружа најподеснији контекст. Наиме, то је доба када Грци излазе из своје изолације: у њиховим све бројнијим контактима са странцима јасније ће уочити свој заједнички идентитет.


12. Односи Феничана и Грка Током микенске епохе Грци су били значајан поморски народ. Трговали су и настањивали се у источном Медитерану, довозили су кући луксузну робу из Сирије и Египта у дворце својих краљева и племића. Пљачкашки напади на мору и рушење микенске моћи прекинули су ове поморске путеве и Грци су их поново отворили отприлике тек четири века касније. Феничани су били ти који су први, можда у IX веку пре Христа, поново успоставили контакт између источног Медитерана и Егејског света. Они су били трговци из градова Сидона и Тира на сиријској обали, људи семитског народа коме су исто тако припадали Јевреји, Арабљани и Асирци. У Атини V веку нре Христа углавном је владало уверење да су Феничани били водећи трговци на Егејском мору и у западном Медитерану од бронзаног доба па до почетка грчке колонизације у VIII веку пре Христа. Херодот започиње своју историју Персијских ратова митом о узроку непријатељства Истока и Запада. У миту о отмици и узвраћеној отмици Феничани су били ти који су, отевши Ију, започели непријатељства. Они су допловили у Аргос, изложили су на обали свој товар да га купци разгледају и, када је Ија сишла да погледа њихову робу, отели су је89. Херодот нам, такође, приповеда како је открио, када га је љубопитљивост да сазна нешто о Хераклу одвела у Тир, да поред главног Херакловог храма који је био сазидан 2300 година пре његове посете, у граду постоји и храм Херакла Ташког. Храм су, открива он, саградили Феничани који су, док су тражили Еуропу, утемељили Тасос, „а то се догодило пет нараштаја пре Херакла, Амфитрионова сина у Грчкој".90 У другом одељку даље у тексту Херодот каже да је Тасос било име феничког оснивача насеља и тврди да је видео рудокопе које су ископали Феничани на источној обали острва, окренутој Самотраки, „велика планина испретурана тражењем (руде)“91. Даље, у истом излагању Херодот открива да је храм Афродите Ураније (Богиње Неба) у Аскалону матичан храм за Афродитине храмове на Кипру и на Китери92. Он, чак, верује да је Кадмо из Тира довео Феничане у „област садашње Беотије“. Поред осталог ови су Феничани увели и писменост у Грчку која пре тога није познавала писменост. Слова су у почетку била иста као она којима су се служили сви Феничани, али током време89 Херодот 90 Херодот 91 Херодот 92 Херодот

Феничаниу 1рчкој предаји

I 1. II 44, 4. VI 47, 2. I 105, 3. 97


на су их преобличили. Херодот поносно додаје да је лично видео у храму Аполона Исменија у Теби Кадмова слова на три троношца93. Тукидид изгледа прихвата слична предања. Пре но што је Миној загосподарио морима, верује он, становници острва убрајали су се међу најгоре пирате, а већину пирата чинили су Карци или Феничани94. У свом кратком прегледу историје грчке колонизације на Сицилији Тукидид тврди да су Феничани имали трговачке постаје дуж целе обале, али да су се повукли из источног дела острва по доласку Грка95. Познији извори дају врло ране датуме оснивања феничких колонија у западном Медитерану: наводно Картагина је била утемељена 1123, Кадиз 1100, а Утика 1101. године пре Христа. Феничани код Хомера

Наводи о Феничанима у Хомеровим еповима изгледа да су у складу са овим општим утиском о значају Феничана у бронзаном добу. И у И лијади и у О дисеји Феничани су веште занатлије и трговци. Тема И лијаде нема много оваквих места о Феничанима у свом тексту, али када Хекуба жели да пронађе најлепшу хаљину у двору да би је поклонила Атени у њеном храму, тројанска краљица се маша најфиније извезене хаљине коју је Парис донео из земље Сидона. Ахил, опет, одабира за једну од награда на погребним играма у част Патроклу сребрни кратер непревазиђене лепоте јер „лепо су га уобличили вешти сидонски мајстори заната“96. Фенички трговци су га изложили за продају, али су га поклонили Тоанту који га је продао једном од Пријамових синова. У Одисеји , како и можемо очекивати, чујемо више о Феничанима. Менелај поклања Телемаху сребрни кратер са златном ивицом. Овај кратер му је подарио краљ Сидоњана када је на повратку из Троје боравио на његовом двору97. Међутим, Феничани су такође „чувени по бродовима“, славни мореполовци и трговци. Еумај, Одисејев верни свињар, прича како је по рођењу био краљевић, син краља Сирије. Краљ је на двору имао Феничанку, коју је купио од пирата. Ову су жену пирати украли у Сидону који је богат бронзом. Једном су фенички трговци „вазда лакоми на ћар“ довезли велики товар накита, па су застали да га распродају. Пре но што ће наставити пут, подмитили су ту Феничанку примамљивом огрлицом и обећањем да ће је одвести кући у Сидон ако доведе на брод краље93 Херодот V 59. 94 Тукидид I 8, 1. 95 Тукидид VI 2, 6. 96 Илијада, VI 289; XXIII 740-3. 97 Одисеја, XV 115-8.

98


вића. Тако су Феничани отели Еумаја; Феничанку је задесила страшна смрт у бури, а Еумаја су на И таци продали Одисејевом оцу Лаерту98. Феничани се, такође, налазе у свом типичном окружењу када Одисеј треба да измишља уверљиве приче о својим авантурама, а да при том не ода свој идентитет. По једној верзији он се успешно бавио пљачкањем када је од њега затражено да се прикључи Идоменеју и да са критском војском крене у Тројански рат. Када се након рата вратио, обузео га је немир и повео је пљачкашки поход на Египат. Док је био у извиђању, његови људи су наставили да пљачкају, па су их заробили и побили. Он је имао среће те се спасао и седам је година остао у Египту „скупљајући големо благо“. Тада га је насамарио један Феничанин „грамзив и препреден". Наговорио га је да са њим оде у његову домовину, у Феникију. Тамо је остао годину дана, па су потом одједрили са товаром пут Либије, где је у ствари Феничанин намеравао да прода Одисеја. Али, када су доспели на отворено море, јужно од Крита, страшна олуја им је потопила брод, сви остали су се подавили, али њему је Зевс дотурио катарку помоћу које се докопао копна у Теспротији". По другој верзији Одисеј је опет Крићанин, али овога пута напушта Крит зато што ј е убио Идоменејевог сина. Поново плови феничким бродом, али ови Феничани су поштени. Он их моли да га одведу у Пилос или у Елиду, али брод су са правца занеле морске струје и тако су га Феничани довели на Итаку. Нису они погрешили, дозволили су му чак да задржи све своје личне ствари100. Таблице линеара В овоме придодају мало. Оне показују да је p h o in ik i реч за боју (гримизну) која се користила, на пример, за одређене делове борних кола. Једна таблица наговеш тава да су Феникија и Кипар већ називи које су Грци наденули областима на Блиском истоку које су се звале Канаан и Аласиа101. Феничани су вероватно добили своје грчко име по гримизној боји по којој су били чувени. Таблице такође показују да су пре краја бронзаног доба неколике семитске речи биле одомаћене у грчком језику, значајно chrysćs (реч за злато), chiton (туника без рукава), sesam e и називи још неких зачина. Могло би се чинити да постоји кохерентно језгро литерарних сведочанстава о постојању блиских веза у бронзаном добу између микенских Грка и Феничана или Семита. 98 Одисеја XV 415. 99 Одисеја XIV 288. 100 Одисеја XIII 274. и даље 101 Ventris & Chadvvick, Documents (нап. 21) стр. 136.


Нажалост, ова сведочанства су мање кохерентна и мање веродостојна но што то на први поглед изгледа102. Херодотова приповест о Феничанину Кадму се распада када се брижљиво размотри. Херодотов дагум Кадмовог доласка у Тебу био би у XVI веку пре Христа. Да је било који облик писма тада био уведен, био би то линеар В са таблица који је документован најкасније од средине XIV века пре Христа. Међутим, то писмо сигурно није потекло од Феничана. Да Херодотову причу приведемо логици, слова која је он видео на тебанским троношцима нису се могла радикално разликовати од облика слова у његово време. Троношци су вероватно остављени као вотивни дар у позном VIII или раном VII веку пре Христа. Херодот је, у ствари, комбиновао сазнање да су Грци примили свој алфабет од Феничана са митом да је Кадмос приспео из Феникије у Беотију; прича је налик оној причи о Данаидама које су стигле у Арголиду из Египта. Хомерова сведочанства такође стварају тешкоће. Археолошки налази снажно указују да је у бронзаном добу М икењанима најважнија источна лука био Угарит на сиријској обали. Тек када су народи који су надирали доле ка Египту разорили Угарит у раном XII веку пре Христа и када тај град више није био обновљен, Тир и Сидон су постали најзначајнији трговачки центри на том делу обале. Још је озбиљнија све јача сумња у то да је неки народ бронзаног доба са Блиског истока ушао у Егејско море или у западни Медитеран. Тршвинска размена у М икенском добу

Као што смо видели, микенска сликана керамика била је на Блиском истоку веома распрострањена. У Угариту је откривено толико много керамичког материјала да је широки научни круг прихватио претпоставку да је ту постојала микенска колонија. Микењанима су више од свега били потребни метали, нарочито калај, бакар и злато, којима их је могао снабдевати исток, док им је слоновача вероватно потицала из Сирије. Међутим, микенски дворци и гробови открили су врло мало источњачких предмета. Канаански ћупови за складиштење, који су можда садржавали источњачко вино, били су откривени у Теби и у Атини, али не и у довољној количини да би указивали на редовну трговинску размену. М алобројне и расуте печатне цилиндре, египатске скарабеје и сличне предмете, који су откривени, могли су донети с пута микенски трговци. Већина археолога, познавалаца откопаног материјала бронзаног доба, верује да су трговинску размену држали у својим рукама М икењани. Исто 102 За детаљни приказ сведочанстава видети Ј. D. Muhly, “Homer and the Phoenicians" Berytus, 19 (1970) 19-64.

100


тако није откривена чврста археолошка евиденција ни у Хиспанији, Галији или Африци која говори у прилог наведених раних датума феничких колонија на западу. У Хиспанији се стално повећава маса феничког материјала из VII века пре Христа. Међутим, ни у Хиспанији ни у Галији до сада није откривено нешто што се поуздано може датирати пре VIII века пре Христа. Мали број археолога датирао би утемељење Картагине пре средине VIII века пре Христа. Иако су на Сицилији била извршена сондажна истраживањ а на широком терену, на источној обали острва није откривен фенички археолошки матријал. Најранији керамички материјал откривен у Мотији, првој феничкој колонији на западној страни Сицилије, познијег је датума од најранијег керамичког материјала у Сиракузи103. Вредност Хомера као историјског извора за микенску епоху у Садашња реакција , ГТЛЈГ ’ s s тл • • н<* рано оаређивање XIX веку Hnje оила озоиљно оспоравана. РазвоЈ археологије са уса- ga^yMa вршавањем њених техника, као и делимично дешифровање таблица линеара В изазвали су пораст скепсе. Савремени став је сагледавати у Хомеру све мање Микенске епохе, а све више окружења Хомеровог времена. Садашње општеприхваћено уверење јесте да су Феничани у Хомеровим еповима Феничани VIII века пре Христа и да они осликавају отварање поморских путева на Исток, које је уследило након утемељења грчке колоније у Ал-М ини на ушћу Оронта. По овом мишљењу Феничани нису пловили у западни Медитеран знатно пре Грка, можда чак и нешго касније. Можда је обрт у мишљењу о Феничанима отишао сувише далеко. Да се феничка експанзија догодила тако касно, било би тешко схватити због чега Грци верују да се то збило толико раније. Да су Феничани били напредни и предузимљиви у X веку пре Христа, јасно је из Соломонових преговора са краљем Тира Хирамом. Краљ Феничана не само да је добио добру цену за кедровину и осталу дрвену грађу која је била прибављана за градњу храма и дворца у Јерусалиму, него је и помогао Соломону да изгради флоту у заливу Акабе (Aquaba) да би могао да заобиђе Египат приликом транспортовања злата из Нубије и луксузне робе из Арабије којима се могло уносно трговати из Тира104. Недавна ископавања показала су да утемељење феничког Китиона на Кипру, који је омогућио лак приступ богатим налазиштима бакра близу Тамаса, треба временски одредити не после позног IX века пре Христа. Сјајно украшени бронзани 103 Ј. N. Goldstream, Greek Geometric Pottery, 380. До сада најранији грчки керамички материјал, откривен код Мотије, је Протокоринтска керамика из последње четврти VIII века пре Христа. 104 I Краљеви, 5, 9, 26-8.


штитови из пећине на Иди на Криту, које су или направили или бар инспирисали фенички мајстори заната, били су временски одређени пре краја VIII века пре Христа105. На грчком копну још нема сведочанства о протоку добара тако рано, али фенички кратер из гроба у Керамеику у Атини је поуздано датиран у средину IX века пре Христа а веома сличан кратер откривен је такође у Олимпији. Човек се мора питати како су грчке државе прибављале метале у раном архајском периоду. Требало би још доста тога урадити док не сазнамо изворе одакле су Грци добијали своје гвожђе. Могуће је да је целокупна количина или њен већи део потицао из Грчке, али бронзу, бакар и калај већина држава морала је да тражи изван земље. Највероватнији извор био је Исток. Иако атински гробови указују да је бронза била ретка, логично је претпоставити да је било неког саобраћаја између Истока и Запада а да су бродови били фенички. Најстарији фенички натпис на западу откривен је у Нори на Сардинији. Премда на острву није откривено трајно насеље пре VII века пре Христа, за натпис из Норе добри познаваоци радије прихватају датум пре 800. године пре Христа. Могли би то бити метали, пре свега бакар, који су привукли Феничане тако рано. Није ни касни датум утемељења Картагине општеприхваћен. Сента (Cintas) француски археолог са најширим познавањем феничког археолошког материјала, прихвата датум који нуди главна предаја, 814. годину пре Христа106. Хомерови Феничани добро се уклапају у X и IX век пре Христа. Међутим, у VIII веку пре Христа слика се променила. Тада су се Грци населили у Ал-Мини и у замену за метал, текстил и источњачке рукотворине могли су да дистрибуирају своју сликану керамику и уље као што су то учинили М икењани пре њих. С овог места су упознали умећа вавилонских, сиријских, феничких и египатских мајстора. Утицај Египта и М есопотамије може се приметити на статуама и на рељефима, репертоар декорација грнчарије био је обогаћен широким низом животињ а стварних или из маште, и мотивима декорације са источњачких тканина и рељефа. Строго суздржани линеарни узорак геометријског стила постепено је уступао место живахнијим и разноврснијим мотивима фигуралних сцена. Феничани су били ти који су прибављали слоновачу и моделе које су грчке занатлије преносиле у свој уметнички израз. 105 Е. Kunze, Kretische Bronzereliefs, (1931). Неки археолози радије прихватају датум у VII веку пре Христа. 106 Р. Cintas, M anuel d ’ archeologie punique I. 1970.

102


Највећи дуг Грка Феничанима је њихов алфабет. И обликом и Феничко аорекпо именима слова два алфабета су готово подударна; док феничка име- ,рчк01 алФа5еша на потичу од облика слова - aleph (воловска глава), beth (кућа), gim el (штап за бацање) - одговарајуће грчке речи - alpha, beta, gam m a немају значења. Дуг је био јавно признат када су Грци слова назвали phoinekeia - феничка ствар. Као оријенталне мотиве декорације Грци су и модел алфабета прилагодили својој потреби. Фенички алфабет је консонантско писмо; за своје неопходне вокале Грци су искористили знаке консонаната за које нису имали одговарајућих гласова; томе су придодали знаке за два сложена консонанта ksi и psi. У разним областима разна слова имала су незнатно различите облике, док су ознаке за два двострука консонанта користили различито. Међутим, основни принципи алфабета били су истообразни широм хеленског света. Грци су предали свој преуређени алфабет даље Фригији на Истоку, а на западу Етрурцима. Још увек је споран датум када су Грци усвојили алфабет. То не може претходити обнављању веза Грка са Блиским истоком, а сада доступни археолошки докази изгледа да указују на датум близу средине VIII века107. Нови алфабет, много једноставнији и флексибилнији од не-

107 Бјури је, попут већине својих савременика, дао предност једном ранијем датуму, у позном X или IX веку, и претпоставио да је до предаје дошло у Јонији. Тек смо у две последње генерације успели да схватимо, из обимних археолошких материјала који су се повећавали, да су Еубеја и грчко копно предњачили у отварању пловних путева на Исток. Постоје три основна смера у истраживању да би се одредио датум предаје. (1) У ком временском тренутку феничка слова одају највећу сличност са најранијим грчким словима? (2) Који је датум најранијег сачуваног грчког писма? (3) Колико су рано на истоку Грци ступили у довољно близак додир са Феничанима да би прихватили њихов алфабет? Докази изведени из облика слова немају пресудног значаја; наиме, док нека грчка слова имају ближе сличности са феничким словима X века или раније, неки се облици слова (попут kappa и ту) појављују у феничким натписима тек у IX веку. Потребно је више феничких натписа утврђеног датума да би овај критеријум добио тежину. По садашњим знањима, оснивање колоније код Ал-Мине на ушћу Оронта изгледа да означава почетак грчког продора у источни Медитеран и то, вероватно, ваља датирати близу 800. пре Христа (Ј. Boardman, The Greeks Overseas, 61 и даље). Главни разлог што је датум око 700. био ш ироко прихваћен, јесте откриће писма на керамичком посуђу. Најранији сачуван натпис можда је још увек на атичкој вази из позног геометријског периода (око 720) који објављује да ће она бити „награда играчу који игра веселије од других“; Али, док је ова ваза, у време када је Бјури писао, у својој славној јединствености заузимала истакнуто место, сада постоји мноштво графита на керамичком посуђу из позног VIII века пре Христа као и један значајнији натпис из еубејске колоније Питекусе на острву Ишији, који је можда и нешто ранији од атичке вазе (Meiggs & Lewis, GHI, I). Могуће је да је најраније писмо постојало на материјалу који пропада, као што је папирус, кожа или дрво и да се навика писања на керамичким посудама развила тек релативно касно. Hammond, на пример ХОЗ


зграпног микенског силабара, одиграће фундаменталну улогу у литерарном и политичком развитку Грка.

(А History o f Greece, 19672) даје предност датуму око 850. пре Христа; међутим, док се не прикупи доказни материјал о ближем контакту са Блиским истоком од оног који су сугерисали досадашњи археолошки налази, историјски контекст VIII века је вероватнији. Ал Мину, Родос и Крит наводили су као место настанка грчког алфабета. Р. Young (Хесп. 38 / 1969/ 252-96) је доказао да су Фрижани већ користили грчки алфабет пре краја VIII века и да су, вероватно, дошли са њим у додир у Ал-Мини или неком другом месту на сиријској или киликијској обали. Недавно објављен позноархајски натпис са Крита говори о наименовању poinikastes, човека који ради на фенички начин, а то је писар, и разликује се од т пет оп- а, човека коме је дужност да памти. Глагол phoinikazen такође је био сачуван у друга два критска натписа и ниједна од ових речи није нађена на другом месту (L. Н. Jeffery & А. Morpurgo - Davies, Kadmos 9 /1970/ 118-54). Ово незнатно иде у прилог тези о критском пореклу, а фундаментална расправа о пореклу и ширењу грчког алфабета је још увек L. Н. Jeffery, The Local Scripts o f Archaic Greece, Oxforđ, 1961.

II и о т а в љ е

Експанзија Грчке 1. Крај хомерског доба Хомерско доба остаје мрачно отприлике три стотине година по разарању Микене, а током VIII века пре Христа та се магла разилази, бар што се тиче археолошких налаза. Свет X и IX века пре Христа био је изгледа свет ограничених видокруга. За тај период има мало доказа о пловидби изван Егејског мора или Коринтског залива. У VIII веку ова изолација се прекида. Хеленски бродови су поново запловили источним Медитераном и Хелени утемељују трговачко насеље у Ал-Мини на ушћу реке Оронта, као што су давно раније учинили Микењани у Рас Шамри. Овај догађај је нашао свог одраза у такозваној оријенталној фази грчке грнчарије. Грнчари напуштају на неки начин стерилне мотиве линеарне декорације геометријског стила и уводе у репертоар свог вазног сликарства животиње са истока, митолошке или стварне, и источњачке декоративне мотиве са текстила. Претече у утемељењу Ал-Мине вероватно су били трговци из Халкиде и Еретрије на Еубеји. Грнчари који су најуносније искористили нове могућности били су Коринћани, чији су извозни производи пласирани на све ширем простору како на истоку тако и на западу. Као противтежа Ал-Мини на истоку смело је основана колонија на западу, на острву Ишији (античка Питекуса) северно од Напуљског залива. Ову колонију основали су Халкиђани и Еретријци. Ал-Мину је интересовала луксузна роба истока. Питекуса је имала задатак да са копна горе на северу од Етрураца црпи рудно благо. Ово ширење видокруга благотворно је, попут мелема, деловало на Грчку. Нагли пораст трговинске размене продубио је јаз између богатих и сиромашних. Наиме, капитал потребан за трговину долазио је од богаташа који су се још више богатили од трговинског профита. У исто време, поновно отварање пловних путева морало се одразити у свести људи.' Поморци су обезбеђивали залеђе у прекоморским земљама где ће људи бити спремнији да започну нови живот. * Изостављен је други део реченице са поређењем из енглеске историје о поморским капетанима Елизабетиног доба. Прим. прев.


2. Узроци и карактер грчке колонизације Пошреба за земљом

Тукидид каже да је главни узрок колонизације била потреба за зе. тл . мљом и изгледа да je то у основи тачно. Ипак, што се наЈраниЈих колонија тиче, то није истина. Ал-М ина на истоку и Питекуса на западу, обе утемељене пре 750. године пре Христа, нису биле намењене ни сељацима ни надничарској сиротињи којима је била потребна земља, већ трговцима који су трагали за профитом. Да им је земљорадња била циљ, изабрали би много ближа места. Насупрот томе, у Херодотовом извештају о утемељењу Кирене у Африци - а то је једини детаљан извештај о оснивању колоније којим располажемо - узрок који је довео до колонизације била је веома дуготрајна суша на острву Тери. Један натпис из раног IV века пре Христа из Кирене баца више светлости на првобитну колонију. Међу одредбама које је метропола прописивала колонистима налазила се и забрана повратка на Теру у року од пет година, осим у случају крајње нужде. Овај формалан детаљ одмах објашњава одељак у Херодотовом тексту који извештава да су први насељеници покушавали да се врате кући, али су били отерани1. Иста суморна реалност огледа се у Плутарховој причи како су Еретријци, пошто су их Коринћани отерали са Коркире, покушали да се врате у Еретрију, али им није било дозвољено да се искрцају; па су их зато назвали „отеранима"2. 1Киренска псефизма (Meiggs & Lewis, GHI 5) се бави положајем Терана, настањених у Кирени у раном IV веку пре Христа. Документ о оснивању је цитиран да би се „у складу са одредбама које су донели наши преци“ утврдило њихово право да захтевају грађанско право: „Скупштина је одлучила: како је Аполон по својој божанској вољи наредио Бату и Теранима да населе Кирену, Терани су одлучили да пошаљу Бата као вођу и краља, а да Терани плове као његови друтови. Кренуће на пловидбу са истим правима, под једнаким условима за свако домаћинство, по један син из сваког домаћинства, и младићи (ће бити сакупљени из свих области), а моћи ће да плови и сваки слободан Теранин који то буде желео. Ако насељеници оснују своју колонију, сви њихови рођаци који после тога доплове у Либију постаће грађани, с правом да врше службе и правом на земљишну парцелу без власника. Ако не оснују насеобину, а Терани не буду у стању да им помогну, ако издрже у невољи и немаштини пет година, тада могу напустити Либију, не страхујући од Тере, и могу добити натраг своју имовину и бити грађани на Тери. Ко, међутим, одбије да плови под таквим условима, када га држава шаље, биће осуђен на смрт и његово ће имање припасти држави... Од воска су обликовали фигуре и спалили су их, сви стојећи у кругу, мушкарци, жене, дечаци и девојке, изговарајући клетве, да сваки, ко се не буде повиновао овој заклетви, пропадне и растопи се као ове фигуре, и он сам, и његови потомци и њихова имовина. „Језгро овог документа изгледа да је оригинално и одговара Херодотовој верзији (IV 153). Херодот (IV 156), такође, спомиње да су Терани одбили да допусте колонистима да се искрцају када су, након првог разочарења, допловили кући. Овде је колонизација била алтернатива скапавању од глади. 2 Плутарх, Plutarh, Questiones Graecae, 11 (Moralia 293 Б).

io 6

Е к с п а н з и ј а Грчке

Ово је довољно да укаже, бар у неким случајевима, да су грађани били упућивани преко мора зато што код куће није било довољно хране. Слично овоме, ахајски градови, који су одиграли водећу улогу у колонизацији јужног дела Апенинског полуострва, нису били нарочито познати по трговини ни пре ни после колонизације, али завичај им је, између планина и Коринтског залива, био прилично стешњен. Некада се чинило да има ваљаних разлога за веровање да је у више места на западу, нарочито у Сиракузи, домаћи живаљ увозио грчку керамику пре доласка колониста. На основу тога је било разумно закључити да је трговина била важан, ако не и пресудан фактор, у упућивању колониста ван земље. Оваква претпоставка је данас неодржива. Неке недоумице остају. Према садашњој процени археолога, међутим, на локалитету било које колоније на Сицилији нема поузданих потврда увоза грчке керамике из времена пре колонизације3. Међутим, нема сумње да су трговци у општем покрету колонизације одиграли истакнуту улогу. Трговци су били ти који су знали где је могуће доћи до земље, трговци су били заинтересовани за насеобину која ће постати тржиште размене добара из метрополе за сировине прибављене од домаћег становништва. Иако је можда тачно да се политичка моћ у већини градова налазила у рукама земљопоседничког племства а не у рукама трговаца, племићи Коринта и других градова на обали и ге како су били свесни богатства које може притицати из прометних лука. Видели смо да је у ово време преовлађивала племићка олигархија као облик владавине. Понекад је краљ формално био на челу државе, али он, у ствари, није био ништа више од првог међу једнакима; група племића представљала је истинске господаре државе. Понекад је постојало племство унутар племства; или је велики род, попут Бакхијада у Коринту, држао власт. У свим овим случајевима супротности између чланова владајуће класе и масе слободних грађана су се пооштравале и продубљивале. Тенденција властодржаца била је да владају у корист својих личних интереса и мало су се

Tpioeuna

П олиш ички услови

3 А. Blakeway u BSA 33 (1932-3) 180-91 пружио је чврст доказ у прилог мишљењу да су домороци са Сицилије трговали са Грцима у периоду пре оснивања грчких колонија. Овај закључак је био утемељен на веровању да је најранији грчки керамички материјал у Сиракузи и другим местима био старији од најранијег керамичког магеријала из грчких колонија. Француска ископавања у сицилијанској Мегари, међутим, изнела су на видело грчку керамику из насељеничких гробова, сгарију од оне на коју се Blakeway ослонио, па више нема тако чврстог доказа да је трговина претходила колонизацији на Сицилији, G. Vallet & Ј. F. Villard, BCH 76, 1957, 289-346. 107


Колонизација је безбедност државама које имају племићку олш архију

Посебни узроци колонизације

Однос колоније према метрополи

трудили да прикрију свој презир према народној маси. У М итилени су ствари отишле тако далеко да су Пентилиди, који су себи обезбедили врховну власт, шетали улицама наоружани тољагама и обарали људе који им нису били по вољи. У оваквим условима код људи се рађала снажна побуда да напусте свој родни град - у коме нису били важни а били су принуђени да подносе понижавања, ако не и нешто горе, од властодржаца - и да се придруже акцији оснивања новог полиса, у коме би сами могли да владају. Иста је побуда подстицала и племиће који нису припадали ужем племићком олигархијском кругу. У ствари, политичко незадовољство било је непосредни узрок грчке колонизације и исто тако могло би се рећи да је колонизација била паладиј’ племићке олигархије. Да није било овог социјалног вентила, или да колонизација није одговарала хеленском карактеру, племићка олигархија не би трајала толико дуго и сами племићи су трезвено увидели да је у њиховом личном интересу да подстичу колонизацију. Међутим, препознајући опште узроке колонизације, не смемо превидети и посебне узроке. Треба, на пример, да узмемо у обзир и чињеницу да М илет и градови јужне Јоније нису могли да се шире у Карији онако како су се ширили градови северне Јоније у Лидији, зато што су Каријци за њих били одвећ озбиљан противник. На исти начин и Ликија је представљала Роду једнаку препреку за ширење на копну. Да је било друтачије, можда ни Родос ни Милет не би слали колонисте у далеке земље. Камо год да је Грк ишао, задржавао је своје обичаје и свој језик и градио је грчки полис. Било је то као да се комадић Грчке сместио на далеким обалама Црног мора, или далеко на западу на обалама дивље Галије или Иберије. Оснивање насеобине био је подухват државе и сродство са метрополом брижљиво се неговало. Премда је политичко незадовољство могло бити повод који је довео до исељавања, ипак би свечани одлазак у далеку земљу, где је требало да никне нови град-држава под заштитом истих богова, увек водио политичком измирењу. Исељеници су узимали ватру са државног огњишта старог града да је запале на огњишту своје нове постојбине. Везе између колоније и метрополе биле су посебно унапређиване приликом великих годишњих религијских светковина и указивани су разни знаци поштовања колониста граду родоначел' Palladiov је била статуа Атене Паладе, заштитнице града. Најчувенији Паладиј је онај тројански, који су из тројанске тврђаве украли Диомед и Одисеј. За очување Паладија, према миту, била је везана судбина Троје, па је крађа паладија стога била митски узрок тројанске пропасти. Прим. прев.

108


нику. Када би колонија одлучила да и сама створи сопствени изданак, што се често догађало, било је уобичајено да тражи оикист а , вођу колониста, из метрополе. Тако је Бизант, мегарска колонија, при оснивању своје колоније Месамбрије, морао да тражи оикиста из Мегаре. Политички значај колонизације санкционисала је религија. Незаобилазна процедура било је и тражење сагласности бога из Делфа, кад је год ваљало засновати нову колонију. Најстарији бог прорицања у Грчкој био је Зевс у Додони. Његови свештеници и „тумачи“ пророчанстава“ Сели, помињу се у Илијади; у Одисеји се Додона помиње као место у које би краљ са запада могао отићи да упита за вољу Зевса „са високог храста“, где се претпостављало да борави бог. Али, светилиште храста у епирским планинама било је сувише удаљено да би постало врховно пророчиште Хеладе, а положај Делфа у центру хеленског света омогућио је промућурним свештеницима Питијског Аполона да уздигну ауторитет свога бога, као правог пророка, на врховни положај у хеленском свету. Било је других оракуларних божанстава која су предсказивала будућност: ту је био, не тако далеко од Делфа, Трофоније у беотској Лебадеји; као и Амфијарај у области Граја (Graikoi, лат. Graii), који још није припао Беоћанима*. М еђутим, никада ниједан од њих није био супарник Делфијском Аполону, који је бар од VII века пре Христа стекао положај саветодавца Хеладе.

пророчишша

Вредно је напоменути да је колонизација изазвала буђење осе- ^олонизација развија свесш о ћања једиства међу хеленском популацијом, а деловала је двојако. ip4K0M јединсшву Прво, расувши се на широком простору по ивицама варварских КР03:

1) мешање са неГрчким живљем

‘ Хероји су у грчким легендама имали моћ да активно бране заједницу у којој су сахрањени и где уживају култ, да лече, да проричу. Трофоније, беотски херој са култом и древним пророчиштем у Лебадеји имао је више генеалогија од којих је она званична из његовог светилишта, где су га поштовали као бога, гласила да је син Аполона и Епикасте и Агамедов брат. Као и Асклепију, са ким има блиске сличности и у култу и у иконографији, атрибут му је била змија. Веома је интересантан детаљни опис прописаних обреда и начин прорицања у његовом светилишту, као и култна легенда пророчишта о чему нас из личног искуства детаљно обавештава Паусанија (Periegesa IX, 39-40). Амфијарај, предгрчко хтонско божанство, у грчкој митологији приказан је као славни јунак и пророк. У најстаријем тебанском кикличком епу Амфијарајев полазак као главни лик он је учесник Похода седморице аргивских хероја против Тебе. Био је повезан у миту и са Тебом и са Аргом; чувено је било његово светилиште у Оропу, на северозападном делу атичке обале. Ова област је више пута наизменично прелазила у посед Атине и Беотије, па се примедба аутора вероватно односи на то. У Оропу је био храм са двораном за ноћење на светом земљишту (anakoimesis) и извор; овде су након прописаног ритуала и ноћења на светом земљишту Амфијарајеви свештеници прорицањем по сновима (ониромантиком) одређивали молиоцима лек. Култ Амфијараја био је проширен у Беотији, Атици и на Пелопонезу. Прим. прев.

109


2) удружене поаухват е

области, Хелени су упадљивије уочили контраст између себе и варвара, чија је последица било развијање свести о међусобном сродству. Хеленски становници Мале Азије, суседи негрчких народа, били су сигурно прожети осећајем заједништва неуобичајеним за становнике Беотије или Атике; који су, наиме, са свих страна били окружени Грцима и стога су углавном запажали локалне различитости. А када су им се синови разишли по разним крајевима света, и код Хелена у Европи такође се појавило извесно осећање јединства. Друго, колонизација је водила удруживању Хелена који су потицали ^ из разних градова. Оикист, који ои решио да окупи дружину колониста, није могао увек да нађе у сопственом граду довољан број људи вољних да се укључе у подухват. Стога је прихватао дружине из других полиса и на овај су начин многе насеобине биле удружени подухвати и представљале су мешавину грађана разних етничких скупина. Ово није само карактеристика познијег периода колонизације, већ важи и као чињеница када је реч о раним насеобинама на азијској обали.

3. Колоније на обалама Црног, Мраморног и на северним обалама Егејског мора Jieieuga брода Apio

П онт ос

(Црно море)

проионш ида

Путовање Аргонаута у потрази за златним руном подсећа својом очаравајућом легендом на знаменити дан када су грчки морепловци први пут упловили у воде Црног мора. Свикли на острвске теснаце и кратке раздаљине у Егејском мору замишљали су, када су прошли Босфор, да су се навезли на бескрајни Океан и назвали су га „дебело море“, Pontos. Чак и пошто су опловили његове обале, Понт им . се joui увек чинио оескрајним пошто нису знали куда воде велике реке Истар, Танаид, Бористен (Дњепар). Мало море испред Понта, у које се проширује Хелеспонт да би се поново сузио у теснацу Босфора, добило је одговарајући назив „предворје Понта“ - ПропонТИд а (Мраморно море). Пропонтиду, сву од затона и усека, згодно је описао Еурипид као „пун увала водени кључ од бескрајног мора“. Понт је био погибељан простор за бродове чак и искуснијих морепловаца но што су били Хелени. Претпоставља се да је стога био назван „Гостољубивим“ (Euxeeinos Pontos), сходно грчком обичају да лепим именима умилостиве силе које им нису наклоњене4. Док још 4

Црно море је, такође, називано и Аксеном или негостољубивим морем

(Aêvoc;, Pind. Pyth. 203). Порекло епитета је још увек спорно. А. С. Moorhouse, CQ 34 (1940), 123-8 и CQ 41 (1948) 59-60, сутерише да је назив Поутос; Euêivoc;,

110


опсег Црног мора није био познат и док су људи бојажљиво почињали да истражују његове обале, уобличена је прича о Одисејевим лутањима. Веровало се да је из Троје Одисеј упловио у Црно море; пошто је бацан тамо-амо по његовим водама, напокон је стигао на Итаку копненим путем преко Тракије и Епира. У Одисеји, у верзији која је стигла до нас, састављеној од многих разнородних легенди и прича, тај првобитни слој се изгубио; Киркино острво пребачено је на далеки запад, а епизода силаска у подземни свет пренета је на Атлантски океан. Међутим, Кирка, кћи бога Сунца (Хелија) и сестра краља Еета, власника златног руна, припада водама око Колхиде; исто тако свет сенки иза Кимераца треба тражити у близини Босфора Кимеријског. Помињање Сицилије, у извесним деловима епа је познијег датума и улога Итаке, која се са другим острвима Јонског мора налазила на путу за западни Медитеран, одражавају почетак грчке експанзије у том правцу. Међутим, првобитна Одисејева лутања нису повезана са западом, већ са истраживањем Црног мора. Непрозирна магла прекрива почетке првих грчких градова који су никли на црноморским обалама. Ту је М илет био претеча. Трговци, носећи бродовима робу израђену од вуне милетских оваца, могли су засновати трговачке постаје дуж јужне обале Црног мора. Лан из Колхиде, гвожђе и сребро, као и робови, били су главни производи које су М илећани мењали за своју вуну. Међутим, процес колонизације с оне стране Босфорског мореуза могао је кренути свом снагом тек када је Мегара својим подухватом обезбедила сам пролаз; она је у првој половини VII века пре Христа послала насељенике да заснују градове Халкедон и Бизант. Овај град је могао да успостави контролу над црноморском трговином, а велики трговачки и политички значај његовог положаја није у потпуности био схваћен све док није протекло хиљаду година када је Бизант постао наследник и супарник Рима и у част свог другог утемељитеља добио име Константинопољ (Константинов град). Ово је прво иступање државице Мегаре у грчкој историји и ниједна од држава, њених савременица, није учинила корак коме је било суђено да води значајнијим догађајима од оснивања колоније на Босфору. Овако гласи легенда о оснивању Бизанта и Халкедона: прво је био утемеса значењем „пријатељски пролаз", први пут био употребљен за мореузе који воде до (Црног) мора, а потом био пренет и на само море. W. S. Allen, (CQ 42, 1948, 59-60) изводи закључак да је име потекло од авестичке речи achsaena у значењу „тамно“ и да је то име наденуто мору од раних народа иранског говора, који су живели на северној обали; та је реч Грцима звучала као Aêvoc; ш то је еуфемизмом дало Euêivoc;.

Значење Одисеје

(Азовски мореуз)

Колоније Melape

Бизант (660. iogune пре Христа)


Халкедон

Селимбрија, Хераклеја

М илешске колоније

Синоиа

Трапезунш

К изик

Фокејска колонија Лампсак

Колонија М илет а и Еритре, Парион и Кардија

љен Халкедон док још Мегарани нису уочили упадљиве предности обале на другој страни мореуза и делфијско пророчиште, коме су се по устаљеној процедури обратили за савет, укорило их је као „слепце“. Мегарани су западно од Бизанта засновали још Селимбрију на северној обали Пропонтиде, а источно су на обали Битиније основали Хераклеју Понтику. Подухват Мегарана подстакао је Милећане који су наумили да претекну остале и заузму најбоље положаје на црноморској обали5. На најсевернијој тачки јужне обале Црног мора налази се рт који формира две природне луке, примамљиво место за насељенике, и ту су Милећани основали град Синопу. Даље ка истоку, на пола пута до крајње источне тачке Црног мора, где у подножју планине Кавказа истиче река Фасид, основали су Трапезунт. На Босфору је Милећане предухитрила Мегара, а они су јој делимично узвратили, успоставивши Абидос на Хелеспонту наспрам Сеста. Такође су се дочепали и истуреног рта на јужној обали Пропонтиде, где сужење рта, као и код Синопе, ствара две луке. Граду основаном на том месту дали су име Кизик, а првобитно полуострво је касније било претворено у острво; утравирана риба на новчићима Кизика указује на његов главни продајни артикал. На северном крају мореуза Хелеспонта налазио се Лампсак, колонија друтог јонског града Фокеје, а настао је отприлике у то исто време; угравирани крилати морски хат на новцу Лампсака сведочи о прегалаштву на мору које их је временом довело до богатства и напретка. Утемељење Парија плод је заједничког подухвата Милета и Еритре; Милету се такође придружила и Клазомена да заједно оснују Кардију на земљоузу трачког Херсонеса, као важном положају истурене предстраже према Тракији. На јужној страни Хелеспонта предели око Скамандра примамили су Хелене са Лезба и ту је никао известан број малих еолских колонија.

5 Историјски контекст најранијих милетских колонија на Црном мору и на његовим прилазима и није сасвим поуздан. Хроничар Еусебије датује оснивање Кизика, Синопе и њене насеобине Трапезунта у средину VIII века пре Христа, скоро стотину година пре заузећа Бизанта. Његов се датум обично одбацује, али приче о Аргонаутима показују рано интересовање за Црно море и коринтски епски песник Еумел је у свом епу Korinthiaka (VIII или рани VII век пре Христа) споменуо Бористен (Дњепар). Могуће је да су мале насеобине у Синопи и у Трапезунту основане ради трагања за металом у VIII веку пре Христа међутим, у ископавањима у Синопи није нађен материјал старији од позног VII века пре Христа Чак да је и било насеобина у VIII веку на јужној обали Црног мора, колонизација северне обале и развој трговине житом започеле су тек у другој половини VII века пре Христа. О вредности археолошког материјала је расправљао R. М. Cook u JHS 66 (1946) 67-98. Видети такође Ј. А. Graham, Bull. Inst. Class. Stud. 5 (1958) 25-42.

112


Грчке колоније су такође ницале и на даљим обалама Црног мора. Диоскуријада и Фасида утемељене су на далеком истоку, у бајковитој земљи Колхиди. На Херсонесу Тауријском или Кимеријском или само „полуострву“ основани су Пантикапеј преко пута Фанагорије на улазу у Меотиду и Танаид на ушћу истоимене реке*. Хераклеји или Херсонесу, утемељеној на западној страни Херсонеса Тауријског било је суђено да очува облике градске управе старог грчког полиса више од хиљаду година. Олбија на ушћу Дњепра, Одес, Истар, М есамбрија биле су само неке од грчких насеобина које заокружују обод Црнога мора.

Остале колоније на Понту: Диоскуриjaga, Фасид, Пантикапајон, Танаид, Хераклеја, Олбија, Одес, Месамбрија.

Црно и М раморно море били су посебан домен морског бога Ахила, чија је слава порасла када је као херој повезан са тројанском легендом. Дуж црноморских обала Ахил је уживао култ као „Господар Понта“, на Леуки, „сјајном острву", близу ушћа Дунава; на том пустом острву је имао храм; причало се, да овај храм чувају морске птице.

Кулш А хила на Црном мору

Ако су М илет и Мегара имали најистакнутију улогу у ширењу граница хеленског света источно од Хелеспонта, северозападни угао Егејског мора био је посебан домен градова са Еубеје. Неплодна острва Скијат и Пепарет била су мост од Еубеје до македонске обале која се, између река Аксија и Стримона, издужује у полуострво са три прста. Овде је Халкида утемељила толико много градова, да је цело полуострво названо Халкидика. Неке од важнијих градова, основале су, ипак, друге државе, као Коринтску Потидеју на најзападнијем од три прста Халкидике, који се називао Палена. Ситонија је била средњи, а Акте, која се завршавала планином Атоном источни прст Халкидике. Неке колоније на Палени утемељила је Еретрија, а оне северно од Акте основао је Андрос који је у једном периоду био подложан Еретрији. Отуда, ову групу градова пре можемо сматрати за еубејске него халкидске колоније. На западној страни Термајског залива, основане су на тлу Македоније две еубејске колоније, Пидна и Метона.

Халкидска колонизација

Х алкидика

Коринтска колонија: Потидаја

Пидна и Мешона

4. Колоније у западном Медитерану Најраније литерарно сведочанство о областима на Сицилији и на Апенинском полуострву ваља тражити у одељцима познијег датума у Одисеји, које можда треба датовати у VIII век пре Христа. Ту ' Кимеријско полуострво је данашње полуострво Крим, Меотида, Азовско море, Танаид данашња река Дон. Прим. прев.

H3


Одисеј на Заиаду

наилазимо на Сикеле и острво Сиканију; Темеса, одакле су грчки трговци могли прибављати етрурски бакар, стекла је славу као прво италско место поменуто именом у књижевној предаји. До краја VII века пре Христа грчки полиси били су густо распоређени на источној обали Сицилије и око лучне линије Тарентског залива. Ове колоније по свом пореклу могу се поделити у три групе: 1. еубејске колоније, којих је било и на Сицилији и на италском копну; 2. ахајске колоније, које су све биле на тлу Италије; 3. дорске колоније, које су, са малобројним изузецима, основане на Сицилији. Најстарије приповести о Одисејевим пустоловинама биле су, као што смо вдели, смештене у полуистражене црноморске пределе. Ништа упечатљивије не открива виталност епске поезије и моћ коју је она стекла над душама Хелена, од следеће чињенице: када је почела пловидба морима око Италије и Сицилије, ове су пустоловине биле премештене са истока на запад; у наредном ступњу развоја овог епског циклуса јавља се и нова митска географија. У време када су Грци знали тако мало о италском тлу па су јужни ртови Италије могли бити названи „светим острвима", Месински теснац је поистовећен са Сцилом и Харибдом, Липарска острва постала су Еолова острва, а Киклопима је било нађено пребивалиште на огњеној планини Етни. Тако се веровало да је Схерија, острво хомерских Феачана, заправо Коркира; улаз у подземни свет смештен је поред Киме, а хридине Сирена тражене су у близини Соренга. Нису само ове прве представе о земљама на западу учиниле да О дисеја добије свој коначни облик, него је и овај еп узвратно утицао на географију запада. Чињеница да Киркин рт на територији Латина носи име чаробнице из Колхиде доказ је магијске чари Хомеровог епа. Одисеј није једини херој кога су грчки бродови донели на запад у VIII веку. Критски Миној и Дедал, на пример, имали су везе са Сицилијом. Поврх свега, најранија пловидба западним морима приписана је Хераклу, који је допро до крајњих граница земље на западу Хесперије и стајао на ободу света, гледајући под собом у дубини струје Океана. По њему су наспрамне хриди које стоје на улазу у Медитеран добиле име Хераклови стубови’. Најранија грчка колонија у западним морима била је на острву Питекуси северно од Напуљског залива. Острво је првим насељеницима пружало више сигурности од неког места на копну и колонија је постављена на земљоузу који се лако могао бранити. За насеље' Данашњи Гибралатар. Прим. ирев.

114

нике се приповедало да долазе из Халкиде и Еретрије. Керамички материјал из најстаријих гробова потврдио је да су они најстарији грчки колонисти на западу, који су се ту настанили пре средине VIII века пре Христа. Није протекло много времена, а већина колониста се преселила у Киму, на копну наспрам поменутог острва, чија се акропола могла видети са острва. Име новог насеља указује да је, поред Халкиде и Еретрије, Кима, град на источној обали Еубеје који је касније потонуо у анонимност, одиграла важну улогу у новом колонизационом подухвату пуном опасности. Колонисти су у својим редовима имали и известан број становника Граје који су живели на беотском копну наспрам Еубеје, у суседству града Танагре. Кима је већ била настањена домаћим становништвом које је увозило грчку керамику и пре но шго су стигли хеленски колонисти; они су ту и даље наставили да живе, али су их Грци истиснули из акрополе. Нови положај колоније био је срећно одабран. Кима је била чврсто војно утврђење и премда није имала луку, бродови су се могли извлачити на пешчану обалу6. Али, са развојем трговине стали су се градити већи трговачки бродови којима широка пешчана обала више није одговарала. Становници Киме су тада запосели луку на рту и ту су утемељили град Дикајархију која је касније променила име у Путеоли. Даље ка истоку грађани Киме су основали Напуљ, „Нови град“ (Neapolis). Народ у чијој је средини била постављена ова истурена тачка грчке цивилизације били су Опики или Оски, један од главних огранака италских народа. Колонисти су постигли изузетан успех у односима са тамошњим становништвом а усамљени положај Киме у овим крајевима учинио је њен утицај како далекосежним тако и нечујним. Наиме, северно од Киме ниједна грчка колонија није могла опстати због велике етрурске државе, а јужно од ње није било супарничког града, све док касније није била утемељена Посидонија. Историју односа Киме и околних народа не карактеришу значајни догађаји - нема спектакуларних ратова, нема сукоба вредних памћења, а, ипак, оно што су грађани Киме учинили, обезбедило им је значајно и трајно место у историји европске цивизације. Можемо рећи да Еубејцима из Киме дутујемо алфабет, латиницу којом се данас служимо, јер су од њих Латини научили да пишу. Етрурци су од истих учитеља независно примили алфабет и, пре-

Дикајархијпу Neapolis

Важност Киме за европску цивилизацију

Иш алски алфабеш

6 Потреба за заштићеним лукама јавила се релативно касно. Атина је била задовољна отвореним пешчаним заливом Фалерона, све до раног V века пре Христа. Пристаниште Сама није било заштићено насипом све до Поликратове тираниде (око 530. пре Христа).


Увођење грчких боЈова

Порекпо имена Грчка

по Грајима из Беотије

Сицилија; њен положај у историји

и6

правивши га у извесном погледу да би одговарао њиховом језику, предали су га Ослима и Умбрима. Исто су тако грађани Киме упознали Италике, своје суседе, са грчким боговима и грчком религијом. Херакле, Аполон, Кастор и Полидеук постали су тако присна имена на Италском полуострву да су их почели сматрати првобитним италским божанствима. За књиге пророчанстава Сибиле из Киме, Аполонове пророчице, веровало се да садрже пророчанства о судбини Рима. Кими западна Европа вероватно дугује и име којим називамо Хеладу и Хелене. Када су Грци први пут дошли у додир са Латинима, нису имали заједничког имена; Хелени, име које их је касније ујединило, још је било везано само за посебно племе. Сасвим је природно било то што ће странци прош ирити име првих Грка са којима су дошли у додир и на остале са којима су се касније сретали, дакле на све Грке. Међутим, необична је околност што се становници Киме нису прочули ни по имену Халкиде, ни Еретрије или бар, само Киме, већ по имену Граје. Graii је био назив који су Латини и њихови саплеменици наденули колонистима, док је име Граеци типичан дериватив од Graii. Без сумње је неки тривијални догађај пресудио да данас Хеладу зовемо „Грчка“ уместо да је знамо по имену потеклом од имена Киме, Еретрије или Халкиде. Запад је добио своју „Грчку“ тако названу по једној забити у Беотији; а сама Грчка је добила своје име „Хелада“ по малој области у Тесалији. То је била игра случаја. Међутим, није био случај то што западна Европа Грчку назива именом везаним за град у коме су Грци први пут дошли у додир са народом судбински предодређеним да цивилизује западну Европу и да њом влада вековима (тј. Римом). Следећа насеобина Грка са Еубеје била је на тлу Сицилије, а не на тлу Италије. Острво Сицилија географски представља наставак Апенинског полуострва исто као што је Пелопонез продужетак великог источног (Балканског) полуострва. Међутим, историјски значај Сицилије потиче много више од друге географске чињенице - она се налази у средишту Медитерана: она раздваја источна од западних мора. Тако је природа одредила Сицилију да буде састајалиште народа; борба између народа Европе и Азије, која је била названа „вечним питањем", водила се делимично и на тлу Сицилије. У времену о коме је реч није постојала аутохтона сила на Сицилији. Велики значај Сицилија дугује не сеоби, већ колонизацији из других земаља. Лежећи као беочуг између Европе и Африке, Сицилија је привлачила досељенике и са једне и са друге стране, док је њена близина италском копну чинила да увек буде предмет лакомости оних који су једни за другима владали на полуострву.

117


Сикани

Смкели

Д а ли су Сикани и Сикели бипи сродни народи?

Елими

Сиканска месша

Градови Елима

Сикелски Ipagoeu

n8

Најранији становници острва били су Сикани. За себе су веровали да су аутохтони, а ми немамо писаног сведочанства о томе када су дошли на острво, одакле су стигли, или којој су раси припадали. По природи ствари вероватно су прешли на Сицилију из садашње Италије. По њима је острво названо Сиканија. Следећи досељеници на Сицилију били су Сикели, о којима можемо говорити са више сигурности. Како на Сикеле наилазим о на „палцу чизме“ садашње Италије, знамо да их је предање тачно описало као досељенике са тог полуострва и има назнака у изворима да су говорили истим језиком као и група италских народа којој су припадали и Латини. Наравно, сличност имена Сикел и Сикан подстакла је веровање о сродности ова два народа и по раси и по језику. М еђутим, сличност имена није пресудна; значајна је чињ еница да су Хелени, иначе веома склони томе да граде теорије према сличности речи, увек бриж љ иво разликовали Сикане од Сикела као народе различитог порекла. Још је и могућа нека веза међу њима уз претпоставку да су Сикели били Сиканци, који су се, заоставши на Апенинском полуострву, током векова асимилирали у контакту са Латинима и сродним племенима; затим да су се, иселивши се на Сицилију, срели са својом сабраћом од које су се растали у далекој прошлости, не препознавш и их. Али, све је то неизвесно. Сикели су, међутим, отели Сиканима источну половину острва које је на тај начин подељено на две земље - Сиканију на западу и Сикелију на истоку. У О дисеји читамо о Сиканији; можда су Грци из Киме ту област познавали под тим именом. У врло рано доба Сиканију је напао мистериозан народ по имену Елими; о њима се различито говорило: да су пристигли из садашње Италије или да су пристигли са севера Мале Азије Вероватно су били иберског порекла. Елими су заузели малу област у северозападном делу острва. Поменута три народа настањ ивала су овај м инијатурни континент који ће убрзо постати ратно поприш те Грка и Феничана. Сикели су били најбројнији и најзначајнији народ. У историјско време једини град С иканаца који је имао неког значаја јесте Хикара на северозападном рту острва. М иноа, првобитно сикански град на јужној обали, преш ла је у руке Грцима. У истој области Камик, мало удаљен од М иное и од обале увучен у копно, био је у најраније доба важно упориште. Насеља Елима у Сегести и Ерику постала су далеко значајнија од сиканских. Источна половина острва, првобитна Сикелија, била је густо начичкана сикелским тврђавам а од Кефаледија (садаш њи Cefalu) по средини северне обале острва па све до М отике, града на крајњем југоистоку Си-


цилије. Међу најчувенијим сикелским градовима били су Агириј, Кенторипа, М органтина и од свих најпознатија Хена. Тукидид каже да су пре доласка Грка Феничани запосели све ртове и острва око обале Сицилије ради трговања са Сикелима, али да су по приспећу Грка, Феничани напустили већину својих места и да су се концентрисали у Мотији, Солунту и Панорму у близини Елима; наиме, имали су поверења у Елиме, а од сицилијских градова споменути су били најближи Картагини. Упркос Тукидидовом изричитом ставу, у источној Сицилији пре периода грчке колонизације није откривен траг Феничана, а најранији археолошки налаз, из најраније феничке колоније - Мотије, прилично је каснији од најранијих налаза из грчких колонија7. Argum entum ех silentio не мора бити пресудан. Привремене трговачке станице са привременим зградама нису ни могле оставити много материјала археолозима, а Феничани су се стварно и на другим местима показали као крајње неухватљиви у археолошком смислу. О њима се причало да су трговали на далеком западу Медитерана током бронзаног доба, нарочито око Кадиза. Међутим у Шпанији до сада нема налаза феничанских предмета старијих од VIII века; међутим, феничански натпис из Норе (данас Саро di Pula) на Сардинији, који се обично датира IX века пре Христа, упозорење је да се не изводе закљичци на основу тога што нема археолошког материјала. То, што није било озбиљног отпора Грцима на Сицилији, у сваком случају показује да Феничани још нису били јаки супарници; тек када је Картагина ојачала, Грци су имали разлога да стрепе од непријатељства Феничана. У време грчке колонизације Картагина је вероватно постојала тек мање од две генерације. Историја Сицилије, као и историја Италије, у правом смислу почиње доласком Грка8. Они су стигли предвођени Халкидом за7 Ископавања у Мотији, најстаријој феничкој колонији, нису пружила доказ о постојању насеобине пре последње четвртине VIII века пре Христа, након првог таласа грчке колонизације. Традиционални датум оснивања Картагине 814. године пре Христа брани Р. Cintas, M anuel d ’ archeologie punique I (Парис 1970). Већина савремених археолога радије датују оснивање Картагине две генерације касније. 8 Датуми се заснивају на Тукидиду чији је извор вероватно сиракушки историчар Антиох из V века пре Христа. Ови датуми су наизглед прецизни, али данас преовлађује мишљење да у старини нису могли знати прецизне датуме и да се подаци које наводи Тукидид заснивају на рачунању по генерацијама. Овакву је хипотезу развио R. van Compernolle, Etude de chronologie et d ’historiographie Siciliotes (Brussels, 1960) и темељно je o њој расправљао K .}. Dover у A. W. Gomme, Historical Commentary on Thukydides , IV 198-210. Хипотеза o рачунању по генерацијама може на задовољавајући начин да објасни неке Тукидидове датуме, али не све. Тукидидову релативну хронологију такође су довели у сумњу у једној важној тачки Vallet и

грци


Наксос ( традиционапни дат ум 735. Јодине пре Христа)

Разарање Накса

Ж рш веник Аиолона АрхеГета

Кашана 728. logune пре Христ а Леонт ини 728. iogune пре Христ а

Занкла око 715. io g m e пре Христа? ((аукХо^ S i x v k \ o v )

хваљујући Аполоновом пророчанству и под покровитељством бога. Природно је било да на источној обали окренутој ка Грчкој настане прва грчка колонија; ваља рећи да је од сицилијских обала она источна по својим особинама најсличнија грчкој обали. Положај који су изабрали Халкиђани и Јоњани са Накса, који су им се придружили, није био упечатљив. Језичак копна, северно од планине Етне, врло различит од узвишења на коме је подигнута Кима, био је одабран за оснивање Накса. И овом приликом су Халкиђани као вође подухвата, као и при оснивању Киме, препустили својим мање истакнутим сарадницима у подухвату част да надену име новом граду. Првом грчком граду на Сицилији - Наксу није било суђено да траје дуже од три стотине година. Неће га униш тити огањ из опасне планине Етне која се над њим уздизала, већ непријатељ. Наксос је увек уживао неку врсту посвећености као прва хеленска насеобина на острву које ће постати блистави део Хеладе. Аполону Архегету* био је подигнут ж ртвеник на месту где су се Грци први пут искрцали - до обала Сицилије, како је легенда причала, догнали су их неповољни ветрови и Аполоново провиђење. Посланици из матичне Хеладе обично су, одмах по доласку на Сицилију, приносили жртву на овом жртвенику. Јужно од Етне у плодној равници Халкиђани су убрзо након тога основали Катану близу мора заштићену с леђа ланцем ниских брда, али, изложену милости и немилости Етне која ће често уништавати град; више у унутрашњости утемељили су Леонтине на јужном крају равнице између два брда с источном и западном акрополом. Оба поменута места, Леонтине сигурно ако не и Катану, Халкиђани су преотели од Сикела. Исто тако, Халкиђани су запосели и североисточни утао острва и на тај су начин контролисали мореуз између острва и италског копна. На том су месту становници Киме са Халкиђанима основали Занклу на уском срполиком појасу земље по коме је и насеобина названа. Лука становника Занкле има облик полулука, као код сечива српа, и када је касније Занкла ковала свој новац, дала је да се на новчићима угравира срп који представља градску луку и са делфином који плива у луци. Отприлике две стотине година након оснивања, на интервенцију Анаксиле из Регија, у Занклу су доведени нови насељеници

Villard (видети нап. 3) који закључују, на основу керамичког материјала са својих ископавања у Мегари, да је Мегара била основана пре Сиракузе, око 757. године пре Христа. Ј. N. Coldstream, Greek Geometric Pottery , 322-7 и 168-9, тврди да нађена керамика није у раскораку са Тукидидовим датумима. * С овим култним именом (epiklesis) Аполон је поштован као заштитник ко лонизације, Вођа и Оснивач. Прим. прев.

120


заједно са Месењанима и после тога је старо име места потиснуо нови назив Месана. Еубејани насељени у Занкли поставили су тврђаву М илу на другој, североисточној страни острва на једном рту; средином VII века пре Христа основали су и Химеру, једини грчки град на северној обали коме је судбина доделила да траје једва два и по века, када ће га збрисати Феничани. За становнике Занкле било је важно да се копно са друге стране мореуза, крајња тачка Италског полуострва, налази у пријатељским рукама и стога су становници Занкле подстакли своју метрополу да оснује Регион; Месењани су такође учествовали у оснивању Региона. Док је на североистоку Сицилије оснивана ова група халкидских колонија, дорски Грци су наступали у југоисточном делу Сицилије, за који је историја одлучила да буде дорски део острва. Најстарија дорска насеобина била је истовремено и највећа. Сиракузу, предодређену да предводи Грке на Сицилији, основали су исељеници из Коринта под вођством Архије пре краја VIII века пре Христа. Отприлике у исто време Коринт је основао и насеобину на Коркири; острва у Јонском мору била су станице на пола пута поморских путева који су водили на запад. Која је од ових насеобина била старија, не знамо; предање се није потрудило да то разреши датујући утемељења обе насеобине у исту годину. Оба ова подухвата захтевала су војну силу; са Коркире су отерани Еретријци, а Сикели из Сиракузе. Велика лука Сиракузе са својим острвом и својим брдом представљала је најимпресивнији положај на источној обали и није могло бити да не привуче најстарије насељенике. Коринћани су прво запосели острво Ортигију и насеобина се убрзо стала ширити на копно преко пута. Код Ефора се налази алтернативно предање по коме је Сиракуза била утемељена тек након једне генерације од оснивања Накса; али ранији датум оснивања Сиракузе подржава старије и поузданије Тукидидово сведочанство. Коринт је, држећи у својим рукама Сиракузу, успешно спречавао сваку халкидску експанзију јужно од Леонтина. Мегарани су такође рано запловили на запад у потрази за новом постојбином. Након више неуспешних покушаја да се населе, напокон су саградили град на обали северно од Сиракузе, поред брегова Хибле; можда су им се при оснивању Мегаре на западу придружили и домороци Сикели. Био је то најсевернији дорски град на источној обали острва. Али, попут њене метрополе и Хиблејској Мегари било је суђено да оснује колонију која ће је претећи славом. Средином VII века пре Христа Мегарани су упутили посланство у своју метрополу да позову грађане да им се придруже и заједно да

Messene

Mylae, Химера (648. 'шдине пре Христа)

Rhegion

Дорске копоније

Syracusae ( традиционални дат ум 734. Године пре Христа)

Коркира (традиционални дат ум 734. 1одине пре Христа)

Осшрво Оршшија

Meiapa Хиблејска (традиционапни дат ум 728. iogune пре Христа)

121


Селинунт (628. ioguue пре Христа)

Рођанска Гела (традиционални дат ум 688. Године пре Христа) Сиракужанске Акра, Касмена и Камарина 595. Године пре Христа Камарина (595. Године пре Христа

Гељански АкраГант, римски Ајрш ент ум ( 580. logune пре Христа)

Сикани

оснују нову насеобину у југозападном делу острва. Ова колонија, која ће бити најзападнија предстража грчке Сицилије, звала се Селинунт; град је лежао на ниском брду на обали мора и назван је по дивљем целеру, како то тип‘ на његовом кованом новцу с поносом показује. Мегару су запосели уз пристанак Сикела9; Селинунт су вероватно отели Сиканима. За то време је југоисточни угао острва био густо начичкан дорским градовима, иако у овом делу острва насеобине углавном нису ницале таквом брзином као оне халкидске на северу. Изгледа да су Сикели овде пружили жилавији отпор. Почетком VII века пре Христа исељеници са Рода којима су се придружили Крићани, основали су Гелу, а име града је сикелско. Овај је град постављен на издуженом уском брду које се протезало између мора и равнице на копну. Сиракуза је касније основала Акру и Касмену. Оба ова града су остала у сенци своје метрополе и никада нису достигла толику аутономију колику је уживала удаљенија Камарина, коју је пола века касније основала иста метропола. Последња дорска насеобина на Сицилији била је тек нешто мање славна од оне прве. Гељани су затражили ојкиста од своје метрополе са Рода и утемељили су на пола пута између свога града и Селинунта горди град Акрагант, који је ускоро заузео друго место на грчкој Сицилији и постао супарник Сиракузи. Акропола, удаљена од обале, покривала је простор који данас одговара граду од 25000 становника, али се ускоро град стао спуштати низ падине брда. Бедеми су обухватали простор на површини од око 364 хектара, а подигла их је генерација утемељитеља. Мала лука је била нешто даље од града. „Акрагант што узгаја стада“, како су га звали, никада није постао поморска сила. Међутим, брдовита околина са плодном долином била је веома погодна за гајење маслина, грожђа и за напасање стада, а лак пут је водио до житородне области у унутрашњости острва. Оснивајући колоније и успостављајући своју превласт на Сицилији, Грци су претежно морали рачунати са Сикелима. Приликом оснивања градова даље на западу морали су да савладају Сикане. Ово старије становништво Сицилије било је принуђено да се повуче са обала, али је наставило да живи у својим утврђењима на врховима брда у унутрашњости. Сицилија је била сувише пространо острво и по својим карактеристикама одвише слична копну да би примамила дошљаке да је целу освоје. Са Ф еничанима Грци нису

9 Тукидид спомиње прогон Сикела из Сиракузе у VI 3, 2. За Еретрију видети нап. 2. * Ексклузивна ознака на новцу једне државе. Прим. прев.

122


имали проблема. Ови су се населили у западном углу острва и тамо су држали три места која су попримила карактер градова. Били су то Панорм - лука, Солунт - стена, и М отија - острво*. Панормос, или „сав лука“ на грчком, лежи у плодној равници и штите га са севера планина Херкта, сада је то Брдо ходочасника, а са истока Солунт. Мотија лежи на острву у малом заливу на западној обали Сицилије. Територија Елима се простире између Мотије и Панорма. Главни град Елима Сегеста (што је у говору Грка дало Egesta) био је у суштини град, док је Ерик даље на западу, високо над морем али не на обали, био истурена тврђава Елима за одбрану од непријатеља. У Ерику су поштовали извесну богињу природе која ће рано бити идентификована са грчком Афродитом. Елими су били у добрим односима са Феничанима и западна Сицилија је постала феничка интересна сфера. Пошто је унутрашњост острва препуштена Сикелима и Сиканима, његове обале ће постати позорје борби између Феничана и Грка. У VII веку пре Христа та борба још увек није била на видику. Сицилија је још увек имала довољно простора да прихвати и једне и друге. Прво велико одмеравање снага догодиће се у време персијског напада на Грчку.

Три феничка Ipaga: Панормос, Солунт, М отија

Име Италија под којим познајемо средишње од три велика медитеранска полуострва у време Јулија Цезара није се односило на територије северно од реке Поа и првобитно је покривало збиља врло малу област. У V веку пре Христа Тукидид користи назив Италија за садашњу Калабрију - оно западно од два полуострвца на која се раздваја италско полуострво на југу. На том су издужењу у време прве посете Грка били настањени Сикели и Ојнотри. Међутим, пету Италије су запосела племена истог илирског соја који је одиграо, како једва назиремо, пресудну улогу у најранијој историји Грка’*. Илир је сада опкорачио Јадранско море, у Италију је стигао пре Грка. Калабри, који су своје име наденули пети полуострва били су илирског порекла; заједно са њима су ту живели Месапи од чије сабраће су се неки с друге стране мора удружили са 1рцима и продрли у Локриду, Беотију и можда на Пелопонез. Ахајци са Пелопонеза су, вероватно под крај VIII века пре Христа, пронашли простор за колонизацију на приморју које је припадало Сикелима и Ојнотрима. Већ је речено да су острва Јонског мора била нека врста привремених станица када се прелазило на запад; баш као што

Ахајске колоније; првобитно значење имена И т алија

Е лими и њихови ipagoeu

Messapioi или Metapioi

* Панорм, данашњи Палермо; Солунт, данашњи Соланто; Мотија, данас осгрво Св. Панталеоне. Прим. прев. " Погледати у вези с овим тврђењем предговор проф. др Слободана Душанића. Прим. прев.

123


Sybaris, традиционални дат ум 721. ioguue пре Христа

Посејдонија

Кратон (т радиционални датум 703. ioguue пре Христ а)

налазимо коринтско насеље на Коркири, тако откривамо и ахајско насеље на Закинту. Прве колоније које су Ахајци успоставили у Италији биле су можда Сибарис и Кротон, чувени градови како по свом богатству, тако и по међусобном супарништву. Сибарис, град на реци Кратиди, у нездравој али врло плодној равници, убрзо је проширио своје подручје преко уског полуострва и, утемељивши насеобине Jlaoc и Скидар на западној обали, држао је под контролом Јонско и Тиренско море. На тај начин, с обзиром на то да је под контролом држао и копнени пут који је водио ка западном Медитерану, Сибарис је могао да допрема у своје луке на Тиренском мору скупоцену милећанску робу; Милећане су, наиме, Халкиђани суревњиво истиснули из теснаца између Италије и Сицилије. Тако су с једне стране земљорадња, а с друге трговина чиниле темеље необичног богатства Сибариса; из богатства се развила префињена раскош која је допринела да име Сибарићана постане пословично*. Посидонија, чувена по својим храмовима и ружама, била је друга по реду колонија на Тиренском мору коју је утемељио Сибарис10. Причало се да су Посидонију утемељили стари Трезењани које су још Ахајци истерали из Трезена. Пошто се превали добар део пута, идући из Сибариса на југ, стиже се у Кротон пре но што обала, у свом смеру ка југу, образује Лакински рт; на овом рту величанствени Херин храм био је култно средиште грчких насељеника у Италији. За разлику од других ахајских колонија, Кротон је имао добру луку, једину добру луку на западној страни Тарентског залива. Међутим, његов се напредак попут других градова у тој области није заснивао на поморском саобраћају, већ на земљорадњи и на гајењу стоке. Бог из Делфа био је, чини се, необично много заинтересован за оснивање овог града, ако судимо по делфијском троношцу који се јавља као тип на најстаријем кротонском новцу. Као и Сибарис, Кротон је ширио своју територију и оснивао колоније. На Тиренском мору Терина и Темеса биле су за Кротон исто што и Лаос и Скидар за Сибарис.

10 Три сачувана храма из Посејдоније (Paestum) имају запањујуће пропорц је и откривају импресивно занатско умеће. Најранији храм, такозвана Базилика, можда се може датовати у рани VI век пре Христа, Церерин храм око 510. године пре Христа а Посејдонов храм око 460. године пре Христа Они сведоче о знатном богатству, које је вероватно потицало од положаја насред трговачког копненог пута. Описи у F. Krauss, Paestum. На Сибарићане су у антици гледали као на мекушце разнежене у раскоши, похотљивце склоне прекомерним уживањима у јелу, пићу и љубави. На њихов рачун су се стари радо смејали причајући (масне) „сибарићанске вицеве“, Прим. прев.

124


Каулонија, можда такође колонија Кротона, била је најјужнија ахајска насеобина и налазила се у суседству западних Локрана. Њихов град Локри Епизефирски био је основан на територији Сикела и неизвесно је која га је од три локридске државе утемељила; можда је то био удружени подухват све три Локриде из матичне Хеладе. Локри Епизефирски су имали земљораднички карактер као и њени ахајски суседи; попут њих и ова се насеобина пробила на западно море, утемељивши Медму и Хипонион на друтој обали. Ахајци и Локрани су могли међу собом да се свађају, али су ипак имали више заједничког но што је неко од њих имао са Дорцима и сходно томе можемо прикључити Локре ахајској групи насеобина. На тај би начин јужна обала Италије била скоро хомогени круг ахајских колонија да није основан Тарант у малом заклоњеном затону на крајњој северној тачки залива коме је даровао име које још и данас има (Тарентски). Тарант је био значајан као једина насеобина коју је основао најважнији дорски полис. Ово место је дуго имало додира са хеленским светом. Има трагова насељења из простора Егејског мора још у микенској епохи, а веза са Грчком одржавана је и после дорске најезде. Међутим, спартанска колонија утемељена је крајем Првог месењанског рата. Предање гласи да су за време Месењанског рата, када су Спартанци дуго одсуствовали жене са Хелотима рађале синове. Овај пород је био назван Партенији или „девојачки синови“ и они су склопили заверу против Спарте. Када су Партенији протерани из земље, пророчанство их је усмерило да се населе у Таранту. Али, чак и да је било нешто недорске крви код колониста, у званично спартанско порекло колоније у антици се није сумњало а археолошки материјал указује на блиске везе између Спарте и Таранта. Лаконска керамика са геометријским мотивом декорације откривена је на локалитету Таранта и увоз се наставља у VI веку пре Христа. Култови ове колоније су скоро искључиво спартански, а дијалект је доминантно дорски. Фаланта, који је по предању био вођа колониста и представљан је као јахач на делфину на кованом новцу града, неки сматрају локалним морским богом, али би могао бити и историјска личност. Благостање Тарантинаца је једним делом потицало од пољопривредом плодне области, а друтим претежнијим делом од њихових занатских производа. Чувене су биле њихове тканине и бојена вуна, а керамика им је имала широко тржиште. Тарант, у ствари, треба посматрати пре као занатску него земљорадничку државу. Његов положај га је довео у додир са становништвом полуострва Калабрије и имао је непријатеља у месапском граду Брентесију (лат. Brundisium). Тарант је основао колоније на источној обали Италије,

Каулонија, Локријске колоније Епизефирски Локри

Медма, Хиионион

Дорске колоније Тарант ( традиционални датум, 707. ioguue пре Христа)

Фаланш - Посејдон

Brundisium

125


А хајски Metapćntion, M etapontum (= место М ет апа unu Месапа)

Сирис

Пикс (Попикасшро)

’rj џеуаХц ’EXXaq (Magna Graecia)

126

где није имао грчких супарника, Калипољ и Хидрунт. Али, евентуално ширење Тарантинаца на супротној страни залива предвидели су и онемогућавали Сибарићани. Плашили су се да ће можда дорски Тарантинци неосетно заобићи обалу и запосести плодне крајеве које су наводњавале реке Брадан и Сирис. Стога су наговорили Ахајце из матичне Грчке да оснују колонију Метапонт на Брадану; место је названо по месапским насељеницима. Овај, најсевернији ахајски, град процветао је као земљорадничка заједница и пресекао је Таранту експанзију на запад. Али, у међувремену се други супарник докопао онога места са кога су Ахајци желели да искључе Дорце. Средином VII века пре Христа Колофоњани, бежећи од притиска Лиђана, успоставили су насеобину крај реке Сирис; јонски полис Сирис претио је да раскине ахајски низ градова и одсече Метапонт од сродних градова. „Нема тако лепе земље као што је она крај таласа Сириса“ написао је Архилох, али колонија је била кратког века. Има разлога да се помишља, иако нема поуздане потврде у изворима, да су након сто година ово место разорили Ахајци из суседства и да је Сирис постао ахајски град. Сирис је попут Сибариса, Кротона и Локра Епизефирских имао некога да му помогне, иако није имао колонију на Тиренском мору. Град Сирис је склопио чврст савез са Пиксом, уверен да су им интереси заједнички. Два су града ковала заједнички новац и можда су направили копнени пут који је конкурисао пловном путу. Тако је западна обала Тарентског залива, обрубљена ахајским градовима, била омеђена на једном крају Епизефирским Локрима, а на другом дорским Тарантом. Оно што је, као заједничка црта, учинило ове градове посебним у односу на оста/ie које су населили Халкиђани и Коринћани било је њихово богатство које је потицало од производа са копна, а не од активности на мору. Њихови богаташи нису били трговци, него земљопоседници; трговина није била то што их је прво домамило далеко на запад, већ зиратно тло. Нератоборни Сикели и Ојнотри изгледа да нису спречавали њихову колонизацију и потчинили су име се. Јапиги и Месапи из Калабрије били су другачије ћуди и карактеристично је да су управо ту ратоборни Спартанци основали Тарант. Међутим, предстојале су огорчене борбе са домаћим становништвом са губицима у људству на обе стране. Људи су почели сматрати ове градове на обалама Тиренског мора, са њима подређеним насеобинама иза брда, као целину и стали су назвати ову област Великом Грчком. Можда бисмо пре очекивали да је названа Великом Ахајом као контраст древним ахајским областима у Грчкој; међутим, овде је, као и у другим случајевима,


превладало име мањег народа. Ако су Хелени, древни грчки становници речне долине Сперхеја, и потпали под власт Ахајаца, то је 6ило заборављено и два су племена заједнички кренула из постојбине да утемеље нове градове на западу; а ту се име Хелена уздигло до славе и части. Сама чињеница да је појас грчких колонија у Тарентском заливу назван Великом Грчком није безначајна. Али, то је било безначајно ако се упореди са ширењем имена Хелени за ознаку свих племена грчког народа. Грци нису имали никаквог подстицаја да по својој вољи изаберу назив Хелени као заједничко име. Да су свесно тражили неко такво име, њихов би спонтани избор био Ахајци, којим се Хомер већ обилато служио. Грцима је име морало бити наденуто споља. Управо као што су варварска племена у централном делу Апенинског полуострва усвојила име Graii, тако су варвари на двома јужним полуострвцима прихватили име Хелени (Hellenes ) и служили се њим да означе све досељенике и странце истог порекла. Овакво заједничко име, које су варвари користили за све њих без разлике, предочило је грчким трговцима значај њиховог етничког јединства; и они су ово име и сами усвојили. Тако се име Hellenes, још недовољно познато када су колонисти кретали на запад, вратило натраг на исток у новом значењу и нашло пут да га сви Грци прихвате као своје. Хелен, измишљени праотац (епоним), постао је свеколиком грчком народу родоначелник; измишљени праоци (епоними) Дораца, Јоњана и Еолаца потекли су од њега. Првобитни Хелени су изгубили свој идентитет као што су и првобитни Еолци и Јоњани изгубили своје; међутим, именима Грк и Хелен суђено је било да вечно живе у говору људи, док су имена њихових бројнијих саплеменика избледела у сећању.

Претпоставка о пореклу имена Хелени = Грци

5. Развој трговине и поморског предузетништва Добу племићких република била је пред очима сасвим измењена слика хеленског света. Грчка колонијална експанзија на Исток и Запад била је део овог преображаја, али је и она у знатној мери изазвала друге промене. Наиме, док колоније нису политички зависиле од својих метропола, са своје стране су вишеструко утицале на матичну Хеладу. Породични систем дељења имања на синове допринео је активнијем процесу колонизације. Али, колонисти, који су били жртве тог система, вероватно га нису увели у нове колоније и према томе, право личне својине на земљу било је по свој прилици прво установљено и уредбама регулисано у колонијама. Пример из колонија је

Сисшем породичне земљишне својине

127


Ж ивот сељака у Беотији у VIII веку пре Христа како ia Хесиод описује у Пословима и данима

128

утицао на матичну Хеладу, у којој су други узроци по природи ствари такође постепено поткопавали систем породичне својине. Прво, упоредо са јачањем државне власти, слабила је моћ породице; а када је државни врх, био то краљ или властодршци у републици, почео деловати као застрашујући ауторитет, престиж главе породице био је засењен државном влашћу и неприметно је слабио. Друго, био је обичај да се део имања додели члану породице да га обрађује и да са њега ужива сву корист; и премда тај део имања није био својина тога лица и оно није имало права да њим располаже, ипак би природна тенденција била дозволити да, након његове смрти, тај део припадне сину покојника под истим условима. Јасно је да је таква пракса водила коначном успостављању личног власништва земље. Осим тога, поред недељивог породичног земљишног поседа било је могуће стећи земљу у приватном власништву. У том периоду било је много необрађене а слободне земље, „коју походе дивље звери“, нарочито на брдским падинама и када би предузимљив и трудољубив човек затражио комад ове земље да је обрађује, нове њиве су постајале његова својина јер пре тога нису припадале никоме. Стога можемо уопштено схватити да је било неизбежно да стари систем нестане и да се велики породични поседи распадну на приватна имања; али, до ове промене није дошло доношењем закона и поступни процес који је увео приватно власништво земље не може се реконструисати до детаља. Тек пошто је приватно власништво земље било уведено и постало је свршена ствар, на сцену је ступио закон да призна приватно власништво земљишног поседа, пропише правила за његову продају и допусти појединцима да га по својој вољи завештају. Беотски песник Хесиод оставио нам је слику сеоског ж ивота у Грчкој тога периода. Сам песник је био ратар у близини Аскре, где је његов отац, који је дошао из Киме у Еолиди, почео да обрађује комад необрађене земље на падинама Хеликона. Њ ива је била подељена, али не на равне делове, Персу и Хесиоду, двојици његових синова; и Хесиод оптужује брата да је добио већи комад земље јер је подмитио локалне старешине. М еђутим, Перс је лоше управљао својим поседом и од њега није имао користи. Хесиод је написао еп П ослови и д а н и да би поучио неуспешне земљораднике и свога брата ваљаним начелима земљорадње и економије. Њ егов поглед на ж ивот је дубоко суморан, и указује на стање озбиљне социјалне беде у Беотији. Ову беду је морало изазивати углавном утњетавање које је спроводило племство - „старешине који ждеру дарове“, како их он назива. Песник је носталгично загледан у прошлост: златно доба, сребрно доба, бронзано доба минула су као и


доба хероја, који су се борили под Тројом; људски род који се сада налази у гвозденом добу „никада неће одахнути, ни ноћу ни дању, од умора и јада“. „Камо лепе среће да не живим у овом нараштају, куд нисам умро раније или да сам се бар касније родио!“ Еп пружа детаљна упутства за уобичајене ратарске послове, за право време сетве и жетве и других радова на њиви, описује земљорадничко оруђе; све је то преплетено и поткрепљено изрекама и мудрошћу из пословица. Поред вредности Хесиодовог епа као слике социјалних односа, песник има велики значај као први гласноговорник обичног народа. У европској историји први глас који се уздигао из класе тежака је Хесиодов, глас који је позвао човечанство да обрати пажњу на њихову судбину. То је глас искрене резигнације, глас који саветује својој сабраћи - радницима да се помире са худом судбином; још, наиме, није био достигнут стадијум побуне. Међутим, изражено је негодовање и старешине на власти се упозоравају да правично деле правду, како би земља могла напредовати. Нови песник је по форми и стилу под утицајем Хомерових епова, али је изразито свестан да је кренуо новим смером у поезији и да има нове поруке за људе. Он, за разлику од Хомера, иступа у свом лику; он се супротставља Хомеру када каже да Музе могу бити учитељице како истине тако и дивне измишљотине. У његовом другом епу ТеоГонији сазнајемо да су Зевсове кћери* Хесиода надахнуле док је напасао стадо на обронцима Хеликона: поклониле су му као штап грану ловора. Штап је у његово време био знамен рапсода; епови се, наиме, више нису певали уз пратњу лире, већ су их рецитовали ,,р а п с о д и '** који су стајали са штапом у руци. Том приликом су музе пастиру из Аскре удахнуле чаробну моћ да објављује будућност и прошлост и дале му задатак да пева о соју блажених богова. Хесиод је у ТеоГонији извршио тај задатак. Он пева о томе како су настали свет, богови и земља, реке и Океан, звезде и небо; како су се из праисконског бескраја издвојили Земља, Тартар и Љубав као космотворни принципи; значајно је како песник уводи међу најстарије настале силе света апстракције попут саме љубави, сећања, сна. Такве спекулације о почетку универзума и настојање да се уграде омиљени митови у систем, означавају нови ступањ у интелектуалном развитку Хеладе. Било је и других дела

Исшоријски значај ХесиодовоЈ епа

Theogonia

Хесиодов космички систем

Хесиодова школа (следбеници)

* Музе су биле Зевсове и Мнемосинине кћери. Ловорова грана је симбол поезије и славе. Прим. прев. " Рапсоди - они који „сашивају“ епску песму од њених делова и целина, били су у почетку сами песници епске поезије, касније њени рецитатори и први тумачи. Прим. прев.

129


Пумеви у Грнкој

Опасносш од пловидбе

Развој бродоГрадње

Пеншеконшера

130

које су срочили разни песници који су своје идентитете утопили у Хесиодово име; и, како смо видели, ови епови под Хесиодовим именом имали су пресудног утицаја на уобличавање идеја Грка о раној историји њиховог народа. Беотија је увек била ратарска земља без предузимљивости и Хесиод нема склоности за трговину или авантуре у страним земљама, иако је његов отац дошао из Еолиде. Међутим, развој трговине био је најзначајнији догађај тога доба и колоније су ту такође утицале на матичну Хеладу. Ш ирећи границе грчког света, колоније су подстицале, олакшавале и потпомагале раст занатске производње. До тога доба Хелени су углавном били народ ратара и пастира; многи од њих су сада постајали произвођачи. Требало је да снабдевају своје колоније на западу уљем и вуном, металом и керамиком и почели су озбиљно да конкуришу феничким трговцима и да потискују са тржишта робу са истока. Грчка трговина одвијала се утлавном воденим саобраћајем, а последица тога је занемаривање изградње копнених путева у Грчкој. Није било поплочаних путева, чак и у касније доба, осим „светих путева“ који су водили у често посећивана светилишта попут пута од Атине до Елеусине и Делфа, или пута од морске обале до Олимпије. Грци су још увек били плашљиви морепловци и веровали су да је пловидба чак и у познатим водама опасна, осим током летње сезоне. Хесиод изражава у ж ивописним стиховима општи страх од мора: „Педесет дана након пролећног солстиција до краја жетве, морска мена погодује једрењу; тад нећеш слупати брод, море ти неће са палубе спрати посаду, осим у случају да Зевс и Посејдон желе њихову смрт. У том раздобљу ветрови утихну, Океан је доброћудан; мирне душе порини свој брод, укрцај робу; што год пре можеш хитај да се вратиш кући, не чекај ни младо вино, ни кишу морске мене о берби, када се приближава зима и страш ни Јужњак удружен с тешком Зевсовом кишом узбурка таласе и учини море суровим.“ У Хесиодово доба је, ипак, откриће сидра унапредило поморство. За поморске државе било је неопходно да ради одбране од пиратских напада граде ратне бродове. Уобичајени тип раног грчког ратног брода била је пентеконтера или брод „са педесет весала“; била је то дуга уска галија са 25 клупа и на свакој од њих седела су по два веслача. Тешко да је пентеконтера ушла у употребу у Грчкој пре VIII века пре Христа. Хомерови Грци су имали само мање бродове од двадесет весала, али можемо видети у Хомеровим еповима да су људи знали за пентеконтеру као за необично и чудесно пловило.


Божанство морске пучине Бријареј, коме је било наденуто име Егејско море, јавља се у И лијади; вероватно Бријареј није ништа друго до нова морска лађа, брзопловка, коју је убрзавао замах весала стотине руку. У Одисеји Феачани, краљеви морске пловидбе, имају бродове са педесет весала. М еђутим, пре краја VIII века пре Христа у Феникији је нова идеја довела до преокрета у бродоградњи. Бродове су, наиме, градили са два низа клупа, једног изнад другог, тако да су се број веслача и брзина повећали, док је бродско корито остало непромењено. Ипак, лађе са два низа весала никада се нису одомаћиле у Грчкој пошто су их убрзо Феничани усавршили, направивши „тријере“; поставили су, наиме, још једну клупу изнад оне две постојеће с веслачима. Тријера, коју је потискивало 170 веслача, напокон ће ући у општу употребу као регуларни грчки ратни брод, премда доста касније по њеном првом увођењу, вероватно у VI веку пре Христа; старе пентеконтере су, наиме, још биле у употреби11. Анонимни бродоградитељ који је изумео брод са два реда весала заслужан је и за ову нову замисао, тријеру. Које год поморске битке да су се водиле у VII веку пре Христа, можемо бити сигурни да су се углавном водиле пентеконтерама.

A igaion' (Aigaieus)

Биреме

Тријере улазе у опш т ију употребу у Грчкој не gyio пре 500. ioguue пре Христа

Али, нови проналазак је променио како пентеконтере тако и тријере - бронзани кљун на прамцу брода, оружје за напад које је одредило карактер грчке ратне тактике на мору у будућности.

Кљун брода (embolos)

Грци су веровали да се прва регуларно вођена поморска битка између две поморске силе, Коринта и његове колоније Коркире, одиграла средином VII века пре Х риста12. Ако је предање тачно, можемо бити сигурни да је то била епизода у борби за трговину са Италијом, Сицилијом и путевима дуж обала Јадранског мора.

Предање о древној поморској бици између Коринта и Коркире (664. Године пре Христа)

' Егеон је један од тројице хекатонхеира у Хомеровој Ипијади А 399sqq. Кота, Гига и Егеона, сторуке оријаше и синове Урана и Гаје, Зевс је позвао у помоћ када се борио против побуњених Титана. Егеона је у познијој литерарној предаји заменио Бријареј. Прим. прев. 11 Тукидид (I 13, 2) изгледа наговештава да је тријеру изумео Коринт око 700. године пре Христа али тако рани датум тешко је ускладити са дугим задржавањем у употреби пентеконтера. Херодот наводи да је Поликрат, тиранин Сама (од око 535. године пре Христа) започео своју владавину са пентеконтерама, али је касније градио тријере. За хипотезу да се проналазак тријера ставља у VI век залаже се Davidson, CQ 41 (1947) 18. За реконструкцију тријере, уп. Ј. S. Morrison, The Marinner's Miror , 27 (1941) 14. Видети и J. S. Morrison & R.T. Williams, Greek Oared Ships, 800-323. B.C., 158-63. 12 Тукидид који ce посебно интересовао за развитак поморске моћи одређује датум ове битке „неких 260 година пре краја рата“ (I 13. 4). Вероватније је да мисли на Пелопонески рат као на целину, него на Архидамов рат (431-421. године пре Христа).

131


Међутим, главни супарници Коринту на западу били су еубејски градови Халкида и Еретрија. Егина, острвски град, ж иво је учествовала у трговини у источним морима. Иако Егина није имала својих колонија, постала је једна од најбогатијих трговачких држава. Атина је такође имала бродове, али њена производња артикала којима се трговало још је увек била скромна; тек много касније њена трговина је стекла довољан обим да је увуче у озбиљно супарништво са суседима. Грци из Јоније били су јаки конкуренти нарочито на Истоку.

6. Утицај Лидије на Грчку

М идин вот ивни дар (око 700. iogime пре Христа)

Меонска династ ија (такозвани Хераклиди) из Лидије

Гт узурпира престо 687 - 652. l o g u H c 1 пре Христа ЊеГова освајања

132

Хелени са малоазијске обале и у добру и у злу веома су зависили од држава на суседним острвима. Трговина на копну доприносила је њиховом благостању, али у сваком тренутку, ако би се појавила нека јака варварска сила, њихова је независност могла бити озбиљно угрожена. Почетком VII века пре Христа одржаване су активне везе између Хелена и краљева Фригије и Лидије. Фригијски краљ Мида посветио је богу у Делфима престо. И Фригијци и Лиђани примили су грчки алфабет, док су Грци преузели њихове музичке лествице и усвојили фригијске легенде као своје. Знатан број Фригијаца прокрчио је борбом себи пут у Лидију, и стекао је надмоћ. У Хомеровим еповима нигде не читамо о Лиђанима већ само о М еонцима и ту нема сумње да то име представља фригијске колонисте или освајаче. Меонска династија владала је Лидијом почетком VII века пре Христа а краљ има меонско име Кандаул „давитељ паса“. Индоевропски освајачи - тј. освајачи који су говорили једним индоевропским језиком - запосели су престо током више векова; грчко предање је касније изводило порекло Кандаулове породице од самог Херакла. Али, они су се дегенерисали и Гиг, родом Лиђанин из рода Мермнада, успео је да убије Кандаула и да се докопа престола. Овај преврат најавио је нови период у лидијском краљевству које се више није звало меонско. Област под меонским суверенитетом вероватно се проширила на југ до долине Меандра. Гиг је проширио своју власт на север до обала М раморног мора, где је основао Даскилион и освојио Троаду. Али, наумио је и да од Егејског мора направи западну границу свога краљевства и да подвргне својој власти грчке градове. Гиг је надирао речним долинама - долином Херма ударајући на Смирну, долином Каистра нападајући Колофон, долином М еандра с намером да навали на Милет и Магнесију. О овим походима стигли су до нас само неја-


сни наговештаји. Можда је Колофон стварно био освојен, вероватно и Магнесија; али, други градови одбили су непријатеља. Песник Мимнермо пева како је извесни ратник, можда његов рођени деда, у долини Херма нанео неописиву штету лидијској коњици. Међутим, Гигове претензије према територијама хеленских суседа изненада су спутане ударом који је погодио и Хелене и Лиђане, ударом који као да је стигао с другог краја света. Пределе око Меотског језера и на северној обали Црног мора настањивали су Кимерци који се јављају у чудесним Одисејевим лутањима. Њ их је сада из њихових станиш та, за која се још везује њихово име, истерао скитски народ Сколоти, који су пристигли са истока. Поставши бескућници, Кимерци су лутајући стигли на супротну страну Црног мора; не зна се поуздано да ли су се кретали источним или западним правцем око Црног мора, поред Кавказа или преко Дунава. Једна је могућност да су се први пут појавили у источном делу Мале Азије, а друга је да су прихватили нека трачка племена - Трере, Едонце и Тине. М ожда су уистину дошли заобилазно, источном обалом Ц рног мора, и потом су, изврш ивш и упаде у западни део Мале Азије, позвали савезнике из Тракије у помоћ. Од Синопе су направили своју базу и дрзнули су се да нападну велико асирско краљевство. Краљ Асархадон сам каже: „Поразио сам Кимерца Теуспу и целу његову војску". Кимерци су, међутим, срушили фригијско краљевство под његовим последњим краљем Мидом и средином VII века пре Христа напали су Лидију. Да би се суочио са овом опасношћу, Гиг је затраж ио помоћ од Асирије. Ратоборног Асархадона наследио је у Н иниви Асурбанипал, мирољубив владар и љубитељ књ ижевности, чија је рафинирана раскош карикирана у грчкој представи о краљу Сарданапалу. Владар Лидије признао је врховну власт владара Асирије. Гиг је победио Кимерце, а њихове поглаваре оковане ланцима послао је у Ниниву. Међутим, Гигу није одговарало да дуго буде вазал другог владара. Погазио је лојалност Асирији и послао је јонске и карске најамнике у Египат да помогне овој земљи да се такође ослободи асирске власти. М ожда је Гиг у том тренутку био на врхунцу своје моћи. Гигово је богатство било чувено и он је, такође, као и Фригијац Мида, послао богу у Делфима дарове - међу њима и шест златних кратера. Песник Архилох, који је био сведок његовог животног успеха, ставља у уста једном свом лику речи да „не хаје за благо златнога Гига.“ Али, Кимерци су ускоро обновили напад и срећа се променила. Гиг је убијен у бици; његова престоница Сард, изузев акрополе, била је освојена. За Асурбанипала је предстваљало извесну сатисфакцију

И нвазије Кимераца Крим

Асирци су поразили Кимерце 679. loguue пре Христа

Гтова моћ и богатство

Гшова смрш

133


Кимерски наиад на Јонију

Ардис, краљ Лидије

да запише како је Лидија пала Кимерцима у руке13. Није дуго потрајало а Кимерци су се стуштили на градове у Јонији. Калин, песник из Ефеса, чуо је топот њихових хатова и пробудио је своје суграђане да се боре. Ефес је одолео кимерском нападу, али је Артемидин храм изван бедема спаљен. Кимерци су са својим савезницима из Тракије разорили Магнесију на Меандру. Варвари су изазвали велики страх. Али, опасност је минула. Ардис је заменио Гига на лидијском престолу и он је напокон не само истерао Кимерце из земље, већ му је можда пошло за руком и да прошири своју власт на део Кападокије све до реке Халис. Протеривање Кимераца било је од великог значаја подједнако за Грке, као и за Лиђане. Наиме, просперитет хеленских градова је веома зависио од лидијског краљевства. Сард је обезбеђивао тржиште, подстицао грчко занатсво, лидијски краљеви су штитили и охрабривали трговину која се одвијала дуж великих караванских путева с краја на крај Мале Азије. Да су се Кимерци трајно настанили, западни део Мале Азије поново би утонуо у ново хомерско доба. Срећом, инвазија је била само пролазни вихор који је учинио много привремене штете, а мање трајног оштећења. Упо-

13 У Извештају о потчињавању који је срочио Асурбанипал, о устанку и о Гиговој смрти стоји (превод са асирског G. Smith, History o f Assurbanipal, стр. 64; упореди стр. 73): - Гиг, краљ Лидије, прекоморске области, далеког места за чије име моји краљевски оци нису чули да се спомиње. Причу о мом величанственом краљевству њему је у сну саопштио Асур, Бог и мој творац. „Од Асурбанипала, краља Асирије и миљеника Асура, краља богова, господара свега, преузми његову краљевску власт." Истог дана када је уснио тај сан, послао је гласника да измоли моје пријатељство. Сан који му се јавио послао ми је преко посланика и препричао ми га је. Од дана, када је преузео власт у мом краљевству, он је у служби Асура и Иштар, богова и мојих господара, поробио Кимерце, који су му тлачили народ, који се нису плашили мојих отаца и мене, и нису узели власт у мом краљевству. Од кимерских поглавара које је заробио, оковао је двојицу поглавара чврстим гвозденим оковима и гвозденим ланцима и са многим поклонима дао је да ми се допреме. Намерно је прекинуо да шаље своје гласнике, које је без престанка слао да измоле моје пријатељство, као што није поштовао вољу Асура, Бога и мога творца; поуздао се у сопствену моћ и оснажио је своју срчаност. Послао је своју војску у помоћ Псаметиху, краљу Египта, који је збацио јарам моје врховне власти; а ја сам чуо за то и помолио сам се Асуру и Иштар овако: „Нека његов леш баце пред његове непријатеље и нека оне који га прате одвуку као заробљенике“. Пошто сам се тако помолио Асуру, он ме је осветио. Леш му је био бачен на земљу пред непријатеље и одвукли су као заробљенике оне који су га пратили. Кимерци, које је захваљујући слави мога имена смрвио под собом, освојили су и збрисали целу његову земљу... (Ардис), његов син, сео је на његов престо; то зло дело, када сам подигао своје руке, богови, моји заштитници, у време оца, његовог родитеља, су уништили. Преко свога посланика послао ми је глас и узео је власт у мом краљевству овако: „Краљ кога је Бог благословио, си ти; мој отац се од тебе удаљио и у његово време је почињено зло; ја сам ти одани слуга и цео мој народ ти чини задовољство." 134


редивши је са каснијим Крезовим покоравањем ове области, Херодот је инвазију Кимераца описао као пљачкашки препад. У међувремену је Лидија открила изум који је изазвао револуцију у трговини. Европа дугује Лидији проналазак кованог новца. Вавилоњани, Феничани и Египћани користили су измерене златне и сребрне слитке као трговинско средство, утврдивши претходно однос међусобне вредности два метала. М етални слитак постаје новчић када држава на њега удари жиг; на тај начин је загарантована његова назначена тежина и чистоћа метала. Овакав корак је први пут направљен у Лидији где је искован најранији новац негде средином VII века ире Христа, вероватно под Гиговим надзором14. Овај лидијски новац био је направљен од домаћег белог злата или елект рона, смеше злата и сребра у којој је проценат злата био већи. Полуга од белог злата из Сарда смаграна је десет пута вреднијом од сребрне полуге, а вредела је три четвртине златне полуге исте тежине. Милет и Самос су убрзо усвојили нови проналазак, који се потом раширио по другим азијским градовима. Затим су Егина и два велика града на Еубеји увели монетарни систем и поступно су све грчке државе напустиле примитивни систем процене вредности у грлима стоке; већина држава је ковала своју сопствену монету. Како је злато било веома ретко у Грчкој - налазили су га само на острвима Сифну и Тасу - Грци су ковали новац од сребра. Овај изум, а пао је баш у тренутку када су Грци започињали период велике трговачке активности, имао је неизмерни значај из два разлога: олакшавао је, наиме, трговину и омогућавао акумулацију капитала. Ипак, протекло је више генерација док нови систем није у потпуности сменио старе методе економије.

Лидијски коеани новац

Грци су свој систем мера за тежину усвојили од Вавилоњана и Феничана. Међутим, када су Егина и еубејски градови одређивали

ЕГински и еубејски систем вредности сребрноi новца

Сшашери од електрона

14 Датирање најстаријег грчког новца је спорно. Најраније сведочанство стиже из запечаћеног депозита у храму Артемиде у Ефесу, који садржи ране грубо коване новчиће заједно са другим предметима. Овај се депозит обично датује око 700. године пре Христа што је одговарало времену коме се приписује први ковани новац у матичној Хелади Фејдону из Арга и ковање новца на Егини око 670. године пре Христа. Приписивање егинских корњача Фејдону можда је произвољно Ефорово ослањање на Херодота који, истина, приписује Фејдону систем тегова и мера, али не спомиње ковани новац. Археолози су данас склони да датују предмете који су се нашли заједно са првим кованим новцем у Артемидином храму (у Ефесу) у каснији период (S. G. Robinson, JHS 71, 1951, 156-67) што би значило да су први новчићи вероватно били исковани око 650. године пре Христа. Већина нумизматичара је склона да прве егинске корњаче датује не пре 600. године пре Христа: видети W. L. Brown, NC 1950, 177-204.

) ;

L

135


стандарде за свој сребрни новац, нису усвојили стандард за сребро ниједне од поменутих земаља. Тежи егински статер, како је био назван стандардни сребрни новчић, тежио је 12,57 g и овај је систем био усвојен широм Пелопонеза и у северној Грчкој. Лакши еубејски статер тежио је 8,42 g што је био вавилонски стандард за злато. Овај систем, у почетку ограничен на Еубеју, Самос и неколико других места усвојио је у измењеном облику Коринт, нешто касније и Атина. Из Коринта се овај систем проширио на Коркиру, и у друге њене колоније на северо западу и, у измењеном облику, у градове на југу Италије. Ови градови, пошто нису лако долазили до сребра, често су претапали коринтски новац да би га прековали; на неким сачуваним примерцима новчића још и сада су видљиви обриси коринтског Пегаза15. Световни карактер ГрчкоГ новца

За Грке је било веома карактеристично то што је њихов ковани новац од почетка имао световни карактер. Новац се налазио у делокругу трговаца и државних магистрата, а не свештеника. Стога су типови на грчком новцу ретко религијске природе. Неке су државе изабрале за тип на новцу свога града нешто попут пчеле Ефеса, или лавље главе Сама; друге су правиле себи добру рекламу осликавајући свој експортни артикал попут туне Кизика, силфиона Кирене, грозда Маронеје; треће су подсећале на локална предања, на пример, Пегаз за Коринт, лавиринт за Кносос на Криту. У Атини VI века пре Христа, када су се племићи борили за власт, типови на новцу често су представљали грбове супарничких племићких породица. Типови на новцу пруж али су ум етнику интересантно поље рада и та прилика нигде није богатије искориш ћена него у колонијама на Западу.

7. Отварање Египта Трговци из М илета и јонских градова богатили су се на следећи начин: имали су улогу посредника између Лидије и Медитерана, а Лиђани су грчку робу преносили у унутрашњост Мале Азије и далеко на Исток. Јонски велики трговачки бродови пловили су далеко на Запад и до обала Црног мора. Међутим, отворило им се ново подручје за богаћење готово у исто време кад је и изум кованог новца отворио нове перспективе свету трговине. Грчкој трговини је са ревносно чуваних капија Египта скинута реза. 15 За леп примерак прекованог коринтског Пегаса, Н. М. V. Sutherland, American Numismatic Society, Museutn Notes, 3 (1948), Сл. IV 2.

136


Највећи подвиг асирског краља Асархадона било је освајање Египта. Земља је била расцепкана на бескрајан број малих краљевстава, а краљеви су остали да владају као асирски вазали. Али, владавина странаца није трајала дуже од четврт века. Један од краљева, Псаметих из Саиса у Доњем Египту, по свој прилици пореклом Либијац, подигао је буну против Асурбанипала, који је у последњој години своје владавине био заокупљен гушењем устанка Еламита из Сусијане. Видели смо да је владар Лидије послао Псаметиху као помоћ оклопнике из Јоније и Карије. Уз помоћ ових „бронзаних људи који су стигли морем“ Псаметих је натерао друге краљеве да капитулирају и цео Египат је потчинио својој власти. Ова либијска династија држала је Саис као своју престоницу, а њихову су моћ подупирали страни најамници, Грци и Карци, Сиријци и Феничани. Изграђена је тврађава Дафна - тако је, наиме, грчки говор шармантно хеленизовао египатски назив Defenneh - и поверена је хеленским најамницима. Из рушевина Дафне археолози су ископали остатке овог страног гарнизона. Псаметих и његови наследници сасвим су напустили египатску политику фараона суженог видокруга и били су у извесном погледу претече хеленизоване династије Птолемеја, која ће три века касније завладати Египтом. Либијска династија је отворила Египат трговини са светом и допустила је Грцима да се трајно настане у земљи. Нехо, Псаметихов син, повезао је каналом Црвено море са Нилом и започео је радове који су окончани тек пре нешто више од једног века - прокопавањем канала кроз земљоуз који раздваја Црвено море од Медитерана*. Нехове ратне флоте једриле су и по Кипарском и по Арабијском мору; дружина феничких помораца - истраживача, коју је Нехо послао, опловила је Африку - смео подухват који је и две хиљаде година касније сматран одважним прегнућем.

Асирско освајање Е1ипта око 672. Године пре Христа. Е1ипатје поново извојевао независност око 655. Године пре Христа

М илећани су утемељили трговачку постају на западном или Канопском рукавцу Нила не сувише далеко од Саиса. Око ње је никао град Наукратис, који је називан „господарем мора“. Ова колонија постала је место сусретања за све грчке трговце; наиме, иако је изгледало у почетку да Грци имају слободу кретања, касније су им наметнута ограничења и било им је допуштено да улазе у Египат само поред Канопског уш ћа16. У Наукратису су М илећани, Самља-

Ушемељење Наукратије

Псамеших I

Тврђава Defenneh око 570. Године пре Христа

* Суецки канал, који повезује азијски континент са афричким. Прим. прев. 16 Херодот (II 178) каже да је Амасис (570-25. године пре Христа), поставши филхелен, дозволио Грцима да се населе у Наукратису, и да је онима који нису желели да тамо стално живе већ да тргују, дао земљу на којој могу да дижу жртвенике и храмове својим боговима. Али, археолошки материјал показује да су Наукратис


ни и Егињани имали сваки свој део града са својим светилиштима; сви остали хеленски насељеници имали су један заједнички простор назван Хеленион око 620. године пре Христа. Овај простор био је ограђен дебелим зидом од опеке и могао је да прими 50000 људи. Ту се налазила њихова агора са храмовима. Сви насељеници у Наукратису, са изузетком Егињана, били су Хелени који су допловили са обале Мале Азије, били они Јоњани, Дорци или Еољани. Грчки војници у Абу Симбелу (Псаметих II 594 - 89. iogune пре Христа)

Египаг је, као што видимо, пружио простор не само трговцима, већ и војницима - пустоловима; на тај начин помогао је да притисак пренасељености у Јонији опадне. У Абу Симбелу у Горњем Египту налазимо траг грчких најамника који су пратили краља Псаметиха II, Неховог наследника, у походу против Етиопљана. Неки од њих урезали су своја имена на колосалним статуама храма17. Сама тривијалност тих заосталих графита, можда због толике временске удаљености, чини их још занимљивијим.

8. Кирена Утемељење Кирене око 630. togune пре Христа

Убрзо по отварању Египта грчкој трговини никао је нови грчки град западно од Египта. На острву Тери у јужним Кикладима владала је дуготрајна суша због које су упућени посланици у Делфе да потраже савет. Аполон им је наредио да се населе у Либији. Пошто нису имали искуства у далекој пловидби, становници Тере су унајмили као помоћника извесног Крићанина, који је познавао афричку обалу; под његовим вођством поставили су своју прву малу насеобину на острву Платеји пред обалом, након тога и другу на обали наспрам острва; када су им ове две насеобине пропале, утемељили су на копну трајну насеобину, око 13 km од мора близу богатог извора воде, на два бела брда која су доминирала околном равницом. Град је добио име Кирена; била је то једина грчка колонија на афричкој обали која се истакла и обогатила. Човек који је довео острвљане у запосели Грци, ripe но шго је Амасис постао краљ и сам Херодот описује Амасисову владу као реакцију на зависност његовог претходника од страних војника. Стога је вероватније да је Амасис оГраничио Грке на Наукратис. До краја своје владавине, међутим, био је у добрим односима са Грцима, оженио се Гркињом из Кирене, склопио савез са Самом и дао је богат прилог за градњу новог храма Аполону у Делфима. За однос археолошког материјала и литерарних извора видети R. М. Cook, JHS 57 ( 1937) 227-37. 17 M L 7. Грци су били под командом Псаметиха, Теокловог сина; отац је можда служио под првим Псаметихом и наденуо је име сину по египатском краљу. Тројица Грка навели су као своје место порекла Јалис (на Роду), Теос и Колофон.

138


нову постојбину постао је њихов краљ. Његово је име, чини се, било Аристотел, али он је изабрао страно име Бат (Battos), за које веле да на либијском језику значи „краљ“; међутим, сличност његовог имена и грчке речи „муцавац“ (Battalos) подстакла је легенду како је Бат I у говору замуцкивао. Њ егов је син био Аркесилај и у низу киренских краљева имена Бат и Аркесилај наизменично су смењивана. Под Батом II град је оснажен великим приливом нових досељеника које је краљ позвао. Досељеници су стигли углавном са Пелопонеза и са Крита. Овај прилив је изменио карактер места, пошто је првобитни „минијски елемент“ сада бројно надмашен. Зимске кише су чиниле плодородним области које су грчки насељеници отели Либијцима. Пиндар их описује као поља над којима висе тмасти облаци. Главни извор богатства киренских краљева био је дворски монопол на извоз силфијона*, биљке која је била на гласу због свог лековитог дејства и била је на високој цени ш иром хеленског света. У рано доба ове грчке колоније силфијон је бујао у тој области; међутим, у римском периоду већ је понестајао и сада те биљке више нема. У Кирени је било и одличне испаше и њени су се житељи прославили као одгајивачи коња, вешти јахачи и возари (у колским тркама). Киренске овце су такође биле чувене18. На фиНОМ лаКОНСКОМ Пехару МОЖемО ВИДетИ баш АркеСИЛу II како надзире мерење и паковање вуне19. За време његове владавине утемељена је даље на западу Барка. Овај краљ се завадио са својом браћом, они су напустили Кирену и себи су утемељили град.

Аркесилај

Аркесилајев пехар

Кирена се поносно усправила у хеленском свету, иако је била мало у прикрајку. У Кирени се родио и песник Еугамон који је наставио О дисеју и описао последње Одисејеве пустоловине. Грчка је пригрлила његов еп зато што је заокруживао епски циклус везан v т-г rr . (Telegoneia) за Хомерово име. Еугамонову ТелегониЈу одликују локални понос ТеЈ онија песника и колорит. Песник је обдарио Одисеја сином Аркесилом и повезао Еугамона око воо. Године пре Христа

18 За значај афричке овце, Хомер, Одисеја IV 85. и даље: к т \ij3ur)v 'i'va т’ apvet; acpap керао! Te\£0oi>aiv tpic; yap tiK te i pr|Xa teAeacpopov eic; Eviautov. Силфион je коришћен као пургатив, а такође и као поврће, Аристофан, Витезови, 895. Пиндарова четврта и пета П итијска ода славе Аркесилаја, киренског краља, због његове победе 462. пре Христа у трци колима у Делфима. 19 За тумачење сцене на пехару видети стр. 552. Спарта је имала природних веза са Киреном преко своје колоније, Тере. Самос који је такође био повезан са Спартом (Херодот, III 47), имао је са Киреном трговачких контаката. * Биљка чија се стабљика јела, а сок се користио као зачин и лек, можда laserpitium. Прим. прев. 139


краљевску лозу Кирене са великим митским морепловцем*. Он је надахнуо своје дело утицајима из Либије који су изменили киренску цивилизацију, управо као што су и далеки градови Црног мора примали утицаје из Скитије.

9. Галија и Хиспанија Када су становници Тере били при крају припрема за упућивање колониста, група коју су оставили на острву Платеји потрошила је све залихе хране; спасао их је према Херодоту Колај, трговац са Сама, кога су морске струје скренуле са курса пловидбе, а путовао је у Египат. Пошто је обновио залихе хране колонистима на острву, Колај је наставио путовање. Међутим, ветрови су га одбацили иза Хераклових стубова и приспео је у Тартес. Ту је установио сасвим ново тржиште и вратио кући товар робе од кога је могао приуштити себи да Хери на Саму посвети велелепни вотивни дар: бронзани кратер у арголидском стилу са главама грифона око обода Кратер су придржавале три бронзане фигуре у клечећем ставу, високе три и по метра. Тартес у близини Кадиза био је главно трговиште за извоз сребра из богатих рудника југозападне Хиспаније. Иако је Колај можда открио ово тржиште, Феничани су били ти, који су га систематски експлоатисали. Херодот нам вели да су Фокејци први отворили поморске путеве у Јадранско и Етрурско море и да су радије пловили пентеконтерама но трговачким бродовима, вероватно стога што су морали да изборе себи право за своју трговину20. Фокејци су успоставили колонију у Масалији око 600. године пре Христа која ће имати дугу и истакнуту повест и задржаће много од свог хеленског обележја до римског периода и још дуго у периоду римске превласти. Град је имао добру луку и контролисао је трговачки пут у унутрашњост Галије узводно реком Роном; управо је тим путем стигао велики бронзани кратер, вероватно направљен у Спарти крајем VI века пре Христа, домаћем поглавару у срцу (данашње) Француске21. Из Ма-

20 Херодот, I 63-7. 21 R. Joffroy, Le tresor de Vix (Mon. et Memoires, Fondation E. Piot. 48. 1: Paris 1954). Слова на ободу су лаконска и овај кратер јако личи на поклон Спартанаца Кресу, поводом њиховог савеза са Лидијом око 546. године пре Христа. Херодот, 1 170,1 „бронзани кратер, запремине три стотине амфора, са сликама животиња око грлића посуде.“ * Аркесила II је за време своје десетогодишње владавине био покровитељ уметника и песника, Еугамон му је у знак захвалности посветио своју ТелеГонију. Прим. прев.

140


салије Фокејци су продужили своје путеве дотура робе преко Емпорија на данашњој Costa Brava до Тартеса близу Кадиза; њихови односи са краљем Тартеса били су тако пријатељски да их је позвао да се настане у његовој земљи; Грци су уживали заслужену репутацију ратника широм Медитерана и јак грчки гарнизон могао је пружати умирујућу сигурност краљу чије је велико богатство мамило нападаче. Када су Фокејци одбили, краљ је уместо њих платио да се подигне нови бедем око њиховог града. Можда су Фокејци такође имали колоније на Сардинији - у месту Каљари и Олбији; али када су Картагињани завладали острвом, ове ране хеленске колоније пале су у заборав. Алалија, фокејска колонија на Корзици, запамћена је по великој поморској бици вођеној између Фокејаца и удружене флоте Етрураца и Картагињана. Фокејци су, причало се, победили, али њихови су губици били тако велики, да су морали да напусте Корзику.

10. Народно незадовољство у Хелади Напредак грчке трговине и занатске производње узроковао је више важних последица у политичком и социјалном развитку Хелена. Занатска производња је тражила радну снагу, а било је недовољно слободних радника на располагању. Стога су робови били неопходни, па су их увозили из Мале Азије, Тракије и са обала Црног мора. Трговина робљем постала је уносан посао и становници Хија су од ње направили своје главно занимање. Постојање кућног ропства, обично ратних заробљеника какве срећемо код Хомера, представља безазлену институцију која никада не би имала озбиљних последица. Међутим, ново установљеном робовском систему који је настао у VII веку пре Христа било је предодређено да буде један од фаталних узрока болести и распадања држава у Грчкој. У почетку су привилеговане класе у аристократијама имале користи од развоја и ширења трговине; наиме, сами племићи били су главни шпекуланти у трговини. Али, богатство које су племићи стицали трговањем подривало је њихову политичку позицију. Прво, зато што је утицај племића у великој мери зависио од њихових земљишних поседа; када се занатска производња толико развила да је постала конкурентна земљорадњи, важност земљишног поседа нужно је опадала. Друго, богатство је увело нови политички стандард; и племство, које се заснивало на наследном праву, кретало се ка преображају у племство засновано на богатству. Сада је ушла у моду пословица „новац чини човека“. Пошто се племство по на

Пораст трГовине и занатске производње Ропство

Оиадање значаја земњорадње

Бошшсшво иосшаје моћ у полит ици

141

1 И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Глас народа постаје чујан

А рхилох

следном праву не може стицати, а новац може, оваква промена увек представља корак напред у правцу демократије. Насупрот томе, сиромашнији слободни људи су у почетку подносили тежек живот, а затим су их беда и незадовољство прину дили да теже за радикалним променама. Друга половина VII века пре Христа била је обележена у многим областима Хеладе класним борбама; неки трезвенији и бољи међу племићима сами су увиђали неопходност проширивања политичких привилегија на њихове суграђане. Концентрација живља по градовима, захваљујући развитку занатске производње и опадању пољопривреде, створила је нову грађанску класу и несумљиво је допринела демократском покрету. У овом бурном периоду живео је велики, генијални песник, Архилох са Пара. У праву је онај који је рекао да је Архилох први Хелен „од крви и меса“ кога можемо да докучимо кроз магле антике. Син племића и мајке робиње, напустио је родни Парос у потрази за бољим животом на Тасу у недавно основаној колонији свог родног острва. Али, Архилох није волео море и певао је о „горким Посејдоновим даровима“ и молитвама морепловаца за „слатки дом“. На Тасу се уплео у страначке сукобе који су поцепали становништво острва. Веровало се да је Архилох на Тасу присуствовао помрачењу сунца усред дана које описује - помрачењу у априлу 648. године пре Христа. М еђутим, није извесно да ли он заиста извештава баш о овом помрачењу или неком другом. Песник узвикује; „Сва зла целе Хеладе сјатила су се овде“ и „нити је лепо нити пожељно место Тасос попут области око тока реке Сирис“. О себи објављује да је „роб Господару рата* и вичан слатком дару Муза.“ Али, када се борио у рату, који су Ташани водили са Трачанима са обале преко пута острва, побегао је да би спасао живот и бацио је штит: „не мари“, рече, „набавићу себи други исто тако добар“. Сиромашан, са љагом на пореклу, бацан тамо-амо по свету, без илузија и огорчен због патње и беде, Архилох је у својој поезији потпуно изразио своја осећања и песма му је послужила да изрекне страсну мржњу према својим непријатељима, као према Ликамбу са Пара, на пример који је одбио да му за жену да своју кћер Необулу. Да му је срећа била наклоњена, био би племић над племићима, а зла срећа га је нагнала да се придружи покрету против племства. Њ егове песме представљају потпуни контраст епском стилу, чак и према Хесиоду. Архилох се лично обраћао народу, служио се колоквијалним говором и усавршио је јампске и трохејске метре за литерарне потребе.

* „Господар рата“ је парафраза за бога Ареја; „слатки дар Муза“ је поезија. Дакле, Архилох је себе описао као ратника и песника. Прим. прев.

142


О Архилоховом песничком престижу може се судити по чињеници да су његове песме рапсоди рецитовали заједно са еповима Хомера и Хесиода. Невоље у Грчкој које су се огледале у Архилоховим песмама довешће до развоја идеја о грађанској једнакости и слободи. Међутим, успех у борби ће у већини случајева зависити од ефикасности војске; преокрет у тактици ратовања, који је извршен отприлике у истом периоду, био је стога од неизмерног значаја. А то нас води историји Спарте.

143

III и о т а в љ е

Развој Спарте. Пад племићких олигархија 1. Спарта и њено друштвено уређење У И лијади и О дисеји Спарта је један од најважнијих центара микенске Грчке; Спартом влада Менелај, брат Агамемнона, који је повео хеленске снаге у рат против Троје, и муж Хелене, која је била узрок свих невоља. У О дисеји, када Телемах одлучи да открије оно што може о судбини свога оца Одисеја, место камо се упутио је Менелајев двор, где га Менелај краљевски гости. Изгледа да Тукидид није сумњао да су Дорци освојили Пелопонез осамдесет година након пада Троје, што би по грубој процени било за генерацију касније од разарања главних микенских центара. Спартанци V века пре Христа прихватили су списак краљева који започиње Дорском најездом. Према Тукидиду и Херодоту Спарту су дуго потресали велики немири, а Тукидид је веровао да се она стабилизовала близу 800. године пре Христа Али, прича је исувише „дотерана“ да би се уклопила у археолошки доказни материјал. Лаконија микенског периода истражена је много мање од Месеније или Арголиде, али површни преглед наговештава да је уопште имала знатно мање насеља и сасвим мало оних значајних. На месту класичне Спарте није откривено ништа што би наговестило да је Спарта била важно место у микенском периоду. Међутим, нешто мало више од три километра ка северу, на узвишењу које гледа на реку Еуроту, откривени су остаци постмикенског светилишта Менелаја и Хелене са околним насељем које је било разорено отприлике истовремено са Пилом, око 1200. године пре Христа. На основу летимичног прегледа претпостављено је да је током два наредна века дошло до знатног опадања популације у Лаконији и да, бар нека од разорених микенских места, нису била поново настањена1. Дорци су изгледа запосели Лаконију близу 1000. године пре Христа и у почетку су живели у малим селима. Изгледа да је место које би могло бити Спарта микенског периода, било напуштено, а дорска 1

За археолошко сведочанство видети V. Desborough, The last Mycenaeans and

their successors, 88-90. 145


Веровање Спарт анаца у древност ceoi друш т еент уређења

1. Краљеви

146

Спарта на обали Еуроте настала је сједињењем четири села. Паусанија спомиње да је под владавином краља Телекла, вероватно у VIII веку пре Христа, Спарта освојила преддорску Амиклу након херојског отпора становништва. Амикла је била припојена Спарти, али нису примљени у важан спартански култ Артемиде Ортије. Ипак, Спарта је поштовала култ Хијакинта у Амикли, култ преддорски, а можда и предгрчки, и идентификовала је ово божанство са Аполоном. Ово предање о Амикли вероватно ће бити проверено када се буде откопало насеље тако истакнуто по свом култном месту и археолошки материјал може да пружи више светлости о хронологији и карактеру дорског продора у Лаконију и на подвргавање целе Лаконије спартанској власти. До времена успостављања спартанске владавине, преддорски становници су постали хелот и, робови који обрађују земљу својих господара, док су друга дорска насеља добила ранг перијека који су били подложни Спарти у спољнополитичким односима и служили су, кад се то од њих затражи, у војсци, али су задржали свој систем управе. У класичном периоду Спартанци су се изразито разликовали од свих других хеленских држава друштвеним уређењем и начином живота и волели су да мисле, а и друге да увере у то, да је њихово уређење од најдубље старине претрајало непромењено обликом и карактеристикама све до времена писане историје. Ипак, принуђени смо да претпоставимо да то није било тако. Можда ипак постоји мала сумња да је развитак спартанске државе до краја VII века пре Христа текао по истом општем моделу као код осталих хеленских држава, премда са неким изразитим особеностима. Исто тако сумња се да је, попут већине других држава, и Спарта прошла кроз стадијуме краљевске власти, племићке олигархије и да је њен коначни облик друштвеног уређења био резултат борбе племића са народом. Значајно је и то да се наследна краљевска власт кроз ове промене одржала. Систем спартанског друштвеног уређења, какво знамо у потпуно развијеном облику, имало је четири елемента: краљеве, герусију, скупштину и ефорат. Прва три елемента заједничке су институције читавом хеленском народу, а ефори су особеност Спарте и држава које су од ње потекле. Видели смо да је пред крај Хомеровог доба власт краљева била ограничена и да се потом таква ограничена монархија угасила, оставивши понекад за собом траг, можда у имену државних служби - попут архонта краља у Атини. У малом броју места је преживела и Спарта је била једно од њих. Али, ако је ту претрајала, моћ јој је била двојако ограничена. Ограничавале су је не само друте државне институције него и њен двојни карактер. У Спарти су, наиме, посто-

јала два краља и тако је било откада људи памте. Изгледа могуће да је порекло ове двојне краљевске власти потекло од коалиције две различите заједнице од којих је свака имала свога краља. Једна фила је боравила око Спарте и њени су краљеви били од рода Агида. Друга фила, можемо претпоставити, налазила се негде у јужној Лаконији и њен краљевски род су били Еурипонтиди. Мора бити да су се ове две филе ујединиле у циљу да створе велику градску државу - Спарту и услови уједињења су можда били да ниједна фила не сме да изгуби свога краља, него да два краља са равноправном влашћу треба да владају заједничком државом. Краљевска власт је прелазила са оца сину у оба краљевска дома Агида и Еурипонтида. Ако су агидски краљеви имали мало већи јавни углед од својих колега, то је потекло можда отуда што су Еурипонтиди били у Спарти досељени странци. Према родослову који је за њих био измишљен у каснијем периоду, када је мит о повратку Хераклида био општеприхваћен, обе династије пратиле су уназад своје порекло до Херакла. Изгледа да краљевска власт у Спарти вероватно није била укинута или сведена на власт изборних магистрата делом и стога што су постојала два краља који су контролисали један другог. Али, моћ је краљевима била сасвим смањена; и можемо претпоставити да су ограничења увођена постепено током епохе у којој су се широм Хеладе монархије генерално повлачиле пред племићким републикама. Од религијских, војних и судских функција, које су им као и свим хеленским краљевима припадале, једне су изгубили, а друге задржали. Имали су привилегију да обављају одређене свештеничке дужности; сваког месеца су у име града приносили свечане жртве Аполону; припремали су неопходне жртве пре поласка у ратне походе и битке; били су свештеници, премда не и једини свештеници, у заједници. Били су врховни заповедици војске. Првобитно су имали право да ратују против било које државе коју изаберу и уведене су казне за сваког Спартанца који би се дрзнуо да их у томе омета. На бојишту су имали неограничено право над ж ивотом и смрћу својих војника и имали су телесну гарду од стотине војника. Очито су ова широка овлашћења увек ограничавана двојним карактером краљевске власти. Али у каснијем периоду је одређено законом да само један краљ, кога сваки пут треба да изабере народ, предводи војску у време рата и поврх тога учинили су их одговорним пред заједницом за поступке у ратним походима2.

Порекло двојне крањевске власти

У Амикли?

Ограничење крањевске власти

Релмиозне функције

Војне функције

Око 500. iogune пре Христа

2 Према Херодоту (V 75) ова уредба је уследила због неслагања два краља у нападу на Атику (око 506. године пре Христа), које је довело до понижавајућег одустајања од похода. 147


Судске функције

По 1ребне иочасши

II Герусија или веће стараца

148

Али, док су имали врховни положај као високи свештеници и војсковође, више нису могли да буду судије. Изгубили су право да као Хомеров Агамемнон пресуђују; само су у три посебна случаја краљеви још увек имали судску или законску моћ. Председавали су код усвајања деце; одлучивали су за кога ће се удати девојка чији је отац умро не обећавши је некоме; пресуђивали су у свим споровима у вези са државним путевима. На територији перијека било је краљевских поседа са којих су краљеви убирали свој приход. А имали су и искључива права приликом јавних жртвовања. У таквим приликама добијали су, као Хомерови краљеви, најбоље место на ритуалној гозби, први су послуживани, у свему су имали двоструки део и припадале су им коже животиња принетих на жртву. Пијетет са којим се гледало на краљевску личност, као на неприкосновену институцију, огледа се у посмртним почастима које су указивали краљевима. „Коњаници“, Херодот прича, „разносе вести широм целе Лаконије о краљевој смрти и у граду жене иду около лупајући у котао. На овај знак две рођењем слободне особе из сваке куће, мушкарац и жена, морају да одену одећу за жалост и ако неко пропусти да тако поступи, бива тешко кажњен." Погребу присуствује одређени број перијека и део утврђене погребне церемоније била је обавеза ожалошћених да величају покојног краља као бољег од свих његових упокојених претходника. Десет дана након погреба нису започињ али државне послове. Краља је наслеђивао најстарији син, а син рођен пре очевог ступања на престо морао је уступити право најстаријем рођеном сину по ступању оца на престо. Ако краљ није имао деце, право наслеђа припадало је најближем рођаку који је исто тако могао бити регент у случају малолетности наследника. Геронти или старци, на које наилазимо код Хомера у улози краљевих саветодаваца и судија, прерасли су у Спарти у тело са утврђеним бројем чланова које је чинило утврђени део спартанског друштвеног уређења и звало се Герусија. Герусија се састојала од 30 чланова убрајајући и два краља који су јој припадали по краљевском положају. Осталих 28 чланова морали су имати преко 60 година, тако да је веће било тело стараца у строгом смислу речи. Обављали су дужност доживотно, а бирани су акламацијом на редовној скупштини грађана чији је избор, претпоставља се, падао на личност највиших моралних вредности; чланство у герусији се описивало као „награда за врлину". Герусија је припремала питања да се изнесу пред скупштину; вршила је, као саветодавно тело, велики утицај на послове у политици; и судила је у кривичним парницама.

Развој Спарте. Пад п л е м и ћ к и х ол иг ар хи ја

Али, премда је народ бирао чланове герусије, они нису бирани из народа. Наследно племство је у Спарти задржало свој политички значај; и само су чланови племићких породица могли бити бирани за чланове Већа. И стога је герусија чинила олигархијски елемент у лакедемонском друштвеном уређењу. Сваки је Спартанац пошто наврш и тридесету годину постајао члан скупштине грађана; она се састајала сваког месеца између моста Бабике и речног тока Кнакиона. У древности су без сумње скупштину сазивали краљеви, али у историјско време ово је право, како видимо, прешло на ефоре. Скупштина није расправљала, већ би, саслушавши предлоге краљева или ефора, акламацијом изразила своју вољу. Ако није било јасно коме се мишљењу приклонила већина чланова Скупштине, прибегло би се дељењу гласова. Народ у скупштини је бирао чланове герусије, ефоре и друге магистрате; решавао је питања везана за рат и мир, као и питања спољне политике; пресуђивао у спорном праву наслеђа краљевске дужности. На тај начин, теоретски бар, спартанско друштвено уређење било је демократија. Ниједан Спартанац није био искључен из народне скупштине; жеља народа изражена на скупштини била је суверена. „Народу“ гласи једна стара уредба, „мора припадати право одлучивања и моћ“. Али, иста уредба дала је извршним властима - „старцима и вођама" - моћ која је ограничавала ову привидну сувереност народа. Дозволила им је, наиме, „да се супротставе у случају да народ донесе лошу одлуку“. Изгледа да народна воља исказана акламацијама није била правоснажна ако том приликом није била и званично прокламована, пре распуштања Скупштине по утврђеној процедури3. Ако се старци и магистрати нису сложили са одлуком већине народа у скупштини, могли су да анулирају поступак одбијањем да је прокламују - тако што се „повуку" и распусте заседање, не сачекавши да га регуларно распусте краљ или ефори.

Народна

скупштина

3 Спартански устав сачувао је Плутарх, Lykurgos 6. Тиртеј (кога Плутарх цитира) је п а р а ф р а зи р а о Устав у облику пророчанства. То је статут спартанске Скупштине, можда заснован на једном пророчанству или потврђен једним пророчанством. Врховну власт има Герусија, савет стараца и краљеви (уЕроиспа aov арХауетак;). Геронти су износили предлоге пред Скупштину која се мора састајати у редовним интервалима. Народ има право да прихвати или одбаци те предлоге, али краљеви и старци имају право да ставе вето. Ефори се не спомињу у документу; вероватно су тек у VI веку пре Христа постали важан фактор у уставу. Одређивање функција је вероватно проистекло из периода друштвених потреса као алтернативно решење тиранида у Сикиону и Коринту. Можда је то био резултат потреса изазваног устанком Месењана око средине VII века. За детаљније разматрање овог спартанског устава видети W. G. Forrest, А History ofSparta (1968) 40-60. 149


Ефораш

Петорица ефора су представљали најкарактеристичнији део спартанског друштвеног уређења. Порекло службе је нејасно. Претпостављало се да је ефорат установљен у првој половини VIII века пре Христа. Али, морамо разликовати првобитно установљење службе и почетак њеног политичког значаја. Могуће је да су током VIII века пре Христа краљеви, увидевши да нису у стању да сами обављају све своје дужности, били принуђени да се одрекну суђења у грађанским парницама и да су у ту сврху били постављени ефори „надзорници“4. Број ефора би, како изгледа, могао бити повезан са пет дем а или села чијим је уједињењем настао град; можда је првобитно један ефор био додељен једном селу. Ипак, немогуће је да су ефори пре почегка VII века пре Христа стекли своју велику политичку моћ. Ову су моћ, мора бити, стекли у политичком сукобу који је избио између племства, које је владало у спрези са краљевима, и народа, без учешћа у власти. У овом сукобу краљеви су заступали интересе племства, док су ефори били представници народа. Компромис, као исход оваквог сукоба, садржан је у заклетвама које су сваког месеца размењивали краљеви и ефори. Каљ се заклињао да ће вршећи своје краљевске функције поштовати државне законе, док се ефор заклињао да ће чувати краљеву власт неокрњену, докле се год краљ држи своје заклетве. У овој церемонији имамо сачувани доказ оштрог сукоба између власти и народа. Демократски карактер ефората огледа се у чињеници да је сваки Спартанац могао бити изабран за ефора. Начин избора, који описује Аристотел као „врло детињаст“, практично је био раван избору коцком. Када се петорица ефора не би сложили међу собом, они у мањини би одустајали од свога става. Ефори су ступали на дужност почетком спартанске године што је било о првој месечевој младини након јесење равнодневице". Као изабраним чуварима народних права дужност им је била да ревносно мотре на понашање краљева. У том циљу двојица ефора су увек пратила краља у ратним походима. Имали су право да оптуже кра-

4 Александријци су имали листу ефора која је почињала 757, године пре Христа а била је спојена са предањем да је ову службу установио краљ Теопомп у Првом месењанском рату, који се не може датовати тако рано (видети нап. 5). Ефорат је, такође био откривен на Тери, у Кирени, Еуесперидама, Италској Хераклеји што указује на то да је ова институција стара. Попут народних трибуна у Риму, њихова је служба постепено добијала све већи значај, док наводно средином VI века пре Христа Хилон није изједначио моћ ефора са краљевском моћи. Хилонов углед ван Спарте био је потврђен његовим сврставањем у листу седморице мудраца, људи из VI века пре Христа који су стекли високи углед због са своје практичне мудрости. *Јесењи еквиноциј, 22. или 23. септембра. Прим. прев.

150

Развој Спарте. Пад п л е м и ћ к и х оли га рхи ја

ља и да га позову на одговорност. Судске функције које су изгубили краљеви делом су прешле ефорима, делом герусији. Ефори су били врховни суд у грађанским парницама, а у кривичним је Герусија, као што смо видели, представљала врховни суд. Али, када су у питању били перијеци, ефори су судили и у кривичним парницама. Уз то су били одговорни за строго одржавање реда и дисциплине у спартанској држави и, када су ступали на дужност, издавали су проглас грађанима „да брију горње науснице и да се покоравају законима". Ово јединствено друштвено уређење није могуће подвести било под коју категорију: не може се назвати ни монархијом, ни олигархијом, ни демократијом, а да назив не заведе на погрешан пут. Ниједан од ових назива није применљив на спартанско уређење, а ипак, оно има свога удела у свима трима. Странац који је видео краљеве како као врховни команданти наступају на челу своје војске, или како им на јавним ритуалним гозбама у граду мимо осталих указују почасти, описао би Спарту као монархију. Да је затражено од једног од самих краљева да дефинише друштвено уређење, вероватно би га, на своју жалост, назвао демократијом. Па, ипак, ексклузивна герусија, која се бира из привилеговане класе, снажно утиче на државне послове и износи пред скупштину предлоге о којима она не може да расправља, могла би послужити као доказ да је Спарта олигархија. Тајна овог комплексног карактера спартанског уређења јесте чињеница да је Спарта, премда се развијала истим општим смеровима као остале државе и премда је морала да се суочава са истим политичким кризама, сваку кризу пребродила са мање насиља и показала више конзервативног духа. Када је из краљевства морала да пређе у племићку олигархију, она је ограничила моћ краљева, а сачувала наследну краљевску власт као део племићке управе. Када је морала да закорачи напред ка демократији, она је дала заиста огромну моћ представнцима народа, али је зато сачувала и краљеве са правом наслеђивања и герусију својих племића.

Карактер спартанскоГ друштвеноГ уређења

2. Спарта осваја Месенију У експанзији Спарте први и најпресуднији корак било је освајање Месеније. Јужни део Пелопонеза подељен је планином Тајгетом на два дела. Од њих је онај источни део такође подељен планином Парноном на две области: на долину реке Еуроте и на кршевити приобални појас између Парнона и мора. Западна област мање је брдовита, плоднија је и обдарена блажом климом. Није ни подељена планинским ланцем на две једнаке

Месенија

151


половине: брда се неправилно уздижу, а река Памис натапа у централном делу равницу Стениклер, где су, кажу, хеленски освајачи сместили своје боравиште. Природно утврђење у тој области било је висока литица Итоме која се уздиже западно од реке. Вероватно је под њеним окриљем у раном периоду никао град, чије се име Месена касније пренело на целу област. Рано освпјање Месеније

ЛеЈенда о Аристодему

Положај Месењана

Плодно тло Месеније „добро за сетву и за орање“ како каже спартански песник, само је могло да побуди грамзивост њених ратоборних суседа. За Први месењански рат може се одредити датум у последњој четврти VIII века пре Христа5. О узроцима рата као и о његовом току настале су легенде. Све што поуздано знамо јесте да се спартански краљ, под чијом се командом водио рат, звао Тео помп, да је освајање великог утврђења Итоме одлучило о исходу рата и да је источни део области постао лаконски. Песник који пише почетком седмог века пре Христа рекао би за Месену или за Феру да су, наравно, „у Лакедемону“. Када је Други месењански рат избио отприлике средином VII века пре Христа, повест или легенда је гласила да је претходни рат трајао двадесет година. Овај су рат такође преврежиле легенде у којима је главна личност био Месењанин, јунак по имену Аристодем. Легенда каже да је Аристодем понудио за жртву рођену кћерку за спасење Месеније. М ладић заљубљен у њу очајнички је покушао да јој спасе живот прош иривш и глас је девојка пред порођајем и ова клевета је толико разјарила Аристодема, да је сопственом руком распорио кћер. Потом се, преплашен страшним сновима и лошим знамењима и уверен да му је отаџбина осуђена на пропаст, убио над гробом своје кћери. Ово је све романтична повест из каснијег времена; али, освајање Месеније је историјска чињеница и од фундаменталног је значаја за развој Спарте. Како је Спартанцима циљ био да умноже број парцела за своје грађане, многи покорени Месењани били су деградирани на положај хелота. Робовање је било тешко, премда је њихов тежак положај могао бити још гори, с обзиром на то да су својим господарима плаћали само половину добијених плодова са земље коју су обрађи

5 Традиција је повезала оснивање Регија (око 730. године пре Христа) са по четком рата, а оснивање Таранта (око 700. године пре Христа) са његовим завршетком. Последња месењанска победа у Олимпији датирана је у 736. годину пре Христа, док је прва спартанска победа датирана 716. године пре Христа Тиртеј каже да је Теопомп био на челу Спартанаца; датум ближи крају VIII века пре Христа одговара његовом месту у листи спартанских краљева. Једини вредан антички извор за освајање Месеније је Тиртеј.

152

Развој Спар те. Пад п л е м и ћ к и х ол иг ар хи ја

вали. Спартански песник Тиртеј описује како су Месењани трпели бахатост својих господара: „Као магарце сатрте несносним товарима, гони их шибом окрутна власт да половину свег рода што им добро узорана њива донесе, предају својим охолим господарима." Током две генерације Месењани су стрпљиво подносили ропство, али напокон, када се победница Спарта осећала безбедном, подигнут је устанак у северној покрајини Анданији6. Устанике су подржавали њихови суседи у Аркадији и Писатиди и, прича се, да су у Аристомену, потомку старе месењанске породице, нашли способног и ватреног вођу. У почетку је побуна била успешна. Спартанци су били неуспешни, њихови млади људи претрпели су сраман пораз. Наде робова су порасле и Спарта није очекивала да ће повратити ту област. Али, уздигао се међу њима вођа и песник. Остало је записано да је хроми Тиртеј своје сународнике надахнуо тако силним борбеним жаром да се срећа преокренула и Спарта је почела да надокнађује своје губитке и да враћа свој углед. Сачувано је нешто фрагмената Тиртејеве поезије и они пружају једини веродостојни материјал којим располажемо за историју Месењанских ратова. Он је стекао толику славу због успешних резултата своје поезије, да су касније Атињани жудели да га усвоје као свога сина и разгласили како је Спарта по савету неког пророчанства послала у Атину изасланике да га позову. Ратници су улазили у бој певајући његове „корачнице" уз звуке свирала, док се за његове елегије, срочене у конвенционалном епском дијалекту, говорило да су рецитоване у војничким шаторима после вечере. Али, од самог песника дознајемо да су му и стратегија и поезија имале једнаког успеха и Месењани су ускоро у бици код Великог шанца претрпели пораз. Тада су се повукли у велико утврђење Иру на северу, на реци Недону; ово утврђење у Другом рату има исту улогу коју је Итома имала у Првом, док Аристомен заузима место Аристодема. У савременом извору - Тиртеју нема података о Ири, сачувани Тиртејеви фрагменти не спомињу ниједну авантуру па чак ни име јунака Аристомена. Ипак,

Побуна Месењана: „Друш р а т “ (око средине VII века пре Христа)

Тиршеј

6 Тиртеј, савременик, каже да су освајачки рат водили „наших отаца оци“. То би могло одредити датум устанака средином VII века пре Христа, али на ову се фразу датирање не сме ослонити. Устанак одражава општу антидорску реакцију на Пелопонезу, која је јасно изражена и тиранидом у Сикиону. Обнова месењанске независности у IV веку подстакла је „предања" о великом устанку. На Паусанију и остале позне изворе нарочито је утицао романтични еп, дело Ријана, александријског филолога из III века пре Христа. 153

1 И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Освајање Ире

Jleieuge о Аристомену

Ира је лако могла да буде место где је пружен последњи отпор, по што су Спартанци сравнили са земљом утврђења Итоме, која се не спомињу у вези са Другим ратом. На Ири су браниоци били близу својих помагача, Аркађана, и надохват Пила, који изгледа још није пао у руке Лакедемоњана. Али, Ира је пала; легенда гласи да је опседана једанаест година. Аристомен је био душа одбране, а његова чудесна избављења из заробљеништва пружила су грађу за узбудљиву приповест. Једном приликом је био бачен са 50 заробљених сународника у дубоку јаму. Другови су му изгинули и сам је очекивао неизбежну смрт. Али, пратећи траг лисице, открио је пролаз у каменитом зиду свог затвора и следећег дана је освануо на Ири жив и здрав. Када су изненада Спартанци напали ово утврђење, иако рањен, пребегао је у Аркадију. Умро је на Роду, а двеста педесет година након тога, на попришту Леуктре, појавио се као утварни ратник да освети свој пораз у борби против Спартанаца. Месењани који су остали у земљи углавном су поново натерани у положај хелота, али заједнице у приморју, чак неколико њих и у унутрашњости, задржале су слободу као перијеки и имања су им остала сачувана. Многи су пребегли у Аркадију, док су се неки становници градова на обали можда укрцали на лађу и отпловили у друга места.

Незадовољство ст ановниш т ва збо! земље

Револуција у рат ној Шактици

Х оилиш и

У то време је Спарта, као и у друге хеленске државе, трпела због грађанског незадовољства. Постојао је сталан проблем земљишне својине којим се позабавио Тиртеј у песми E unom ia или Закон и ред. Овај проблем делимично је био решен освајањем целе области Месеније, што је можда дало прилику за нову поделу земље и евентуално за прихватање нових грађана који су помагали у рату, али нису били чистог спартанског порекла, па према томе нису ни уживали све повластице спартанских грађана7. Месењански рат, како га је Тиртеј представио, открива нам да је моћ привилегованих класа већ била поткопана великом променом у начину ратовања. Борбу су окончали и извојевали победу пукови оклопљених копљаника - пешака, који заједно наступају и боре се у збијеним редовима. Откривена је тајна да је добро увежбана фаланга такозваних хоплита надмоћна над племићким начином борбе на коњима, или бацањем копаља у даљину, које видимо на вазама

7 Аристотел (P ol . 1306В) говори о „стању друш тва које је најчешће последиц рата, попут оног у Лакедемону за време Месењанског рата ( и л о t o v M e o o r iv ta K o v л о Хе ц о у , што можда има значење одмах после рата); а то потврђује Тиртејева песма под насловом Добар поредак; у њој, наиме, песник говори о извесним грађанима које је рат упропастио и који су траж или прерасподелу земље.“

154

Развој Спарт е. Пад п л е м и ћ к и х ол и гар хи ја

геометријског стила из IX и VIII века пре Христа. Промена тактике била је повезана са променом у изради оклопа. Два копља за бацање била су замењена једним копљем, наоружању су придодати метални прслук и метални назувци; штит више није био привезан за тело, већ је безбедно држан на левој мишици, драгоцена одбрана у судару два непријатељска бојна реда, а у повлачењу бескористан. Усавршавање ковача, које је пратило општи развој занатске производње у Хелади, омогућило је ову трансформацију у вештини ратовања. Сваки имућни грађанин могао је сада да прибави себи оклоп и да уђе у борбу са пуним хоплитским наоружањем (panoplia). Ова промена била је изразито уравњујућа и демократска, пошто је у борби стављала племића и обичног грађанина у равноправан положај8. Нећемо погрешити ако повежемо овај развитак у ратној тактици са тежњама народа за демократијом, а последица тога је било прибављање великих политичких моћи ефорату.

Полигиички значај ове промене

Нове ратне тактике чврсто су се укорениле до средине VII века пре Христа. Оне су брзо прострујале Хеладом, а њихова природна тенденција свуда је била да утиру пут ка демократији. Значајно је да демократске идеје никада нису продрле у Тесалију, где није био уведен систем хоплита, где је коњица увек била главни део војске и сељаци су остали угњетавана класа.

3. Унутрашњи развој Спарте и њене институције У VII веку пре Христа није се могло предсказати каква је будућа судбина Спарте. Њ ени су племићи живели у раскоши, попут племића других области; појединац је имао слободу, као у другим градовима, да по својој вољи уређује себи живот. Спарта је обећавала нешто друто осим интересовања за војне ствари. Лирска поезија је пренета из свог завичаја на Лезбу да закратко нађе други дом на обалама Еуроте. Песме које ваља да певају на гозбама, на венчањима, на жетвеним светковинама и о празницима богова соло певачи, мушки или девојачки хорови старије су од људског памћења; али, развојем музике и усавршавањем музичких инструмената саставља-

Каракшер Сиарше у рано време

8 Није пронађено метално оружје за одбрану - грудни оклоп, кацига или голењаци у периоду од пропасти микенског света до лепо израђеног бронзаног корсета и кациге који су откривени у једном аргивском гробу из позног VIII века пре Христа. П рво јасно сведочанство за фалангу долази са такозване Chigi вазе протокоринтског стила око 650. године пре Х риста (видети у основном тексту стр. 95). Видети А. М. Snodgrass, A rm s a n d A rm o u r o f the Greeks, 86. и даље као и „Тће Hoplite Reform and H istory“ у JH S 85 (1965) 110-22.

155

И с т о р и ј а Г рч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Терпандар (око 700. iogune пре Христа) (Светковина Аполона Карнеја)

ње оваквих песама постало је уметност и створена је лирска поезија. Седмоструна лира је древни изум, а традиција га је приписала Терпандру са Лезба, који је свакако био историјска личност, песник и музичар. Терпандар је посетио Спарту и, како причају, установио музичко такмичење о Карнејама, великом лакедемонском празнику. Њ егова је музика овде сигурно наиш ла на добар пријем и Спарта је ускоро стекла песника ако не рођењем, оно бар усвојењем. Алкман из Сарда у Лидији направио је од Спарте себи други дом и оставио је неколико песама које је компоновао за хорове лаконских девојака. Имала је Спарта и епског песника - Кинетона. Овај наговештај о Спарти као школи музике и песништва никада се неће обистинити.

М аш еријална култура

Археолошка ископавања су придодала колорит и детаље слици ране Спарте добијеној из литерарних извора. Увози слоноваче и ћилибара, скарабеја, златног и сребрног накита, указују на широке контакте Спарте у VII веку пре Христа; лаконски мајстори, резбари слоноваче и кости, касније и грнчари могли су издржати упоређивања са најбољим мајсторима у Хелади. У VI веку пре Христа прилив увоза постепено пресушује; спартанска керамика, која је откривена на удаљености попут Сарда или Етрурије, досеже свој врхунац у другој четврти VI века пре Христа а нагло погоршање је приметно тек после око 550. године пре Христа9. Док су друге државе развијале занатску производњу и уметничко стваралаш тво, Спарта је постепено губила рафинмане у материјалној сфери живота. Али, премда нема изненадног прекида у развоју који би показао да је цивилизацијски пад последица званичне законске одредбе, првобитан узрок је био то што је Спарта задржала застарело средство плаћања, гвоздене полуге. Нови сребрни новац брзо се ширио хеленским копном током шестог века пре Христа. Спартанска конзервативност била је хотимичан избор.

Реформа војске

Да је Спарта пажљиво размотрила свој положај након угушења месењанског устанка, показије реорганизација спартанске војске. У раном архајском периоду спартанска војска се борила у одељењима дорских фила. Говорећи о бици код Платеје 479. године пре Христа Херодот спомиње нитанско војно оделење, а Питана је била једно од пет села која су чинила Спарту10. Промена у организацији војске, од 9 Археолошки материјал за рану Спарту: A rtem is O rthia , извештај британских ископавања на локалитету спартанског храма. Лаконски керамички материјал, Лане, BSA 34 (1933-4) 99-189. 10 О рганизација по ф илама посведочена је у Тиртејевом ф рагменту 1, 12, али нејасно је на који се период односи. Тукидид (I 20. 3) противречи Херодотовом

156

Р а з в о ј С п а р т е . Па д п л е м и ћ к и х о л и г а р х и ј а

оне засноване на филама у другу засновану на територијалној припадности, вероватно је повезана са побуном Месењана. Када Спарта избија на пуну светлост историје, видимо је у гвозденим оковима дисциплине која залази у сваки део човечијег живота и влада свим његовим поступцима од колевке до самртничке постеље. Све је подређено вештини ратовања и једини циљ државе је да ствара непобедиве ратнике. Ратоборни елемент је несумњиво од самог почетка био изразитији у Спарти но у друтим државама; као полис који влада великим бројем незадовољне популације и робова, Спарта је морала увек да буде спремна за борбу; али, вероватно никада нећемо знати како је и под којим утицајима уведена јединствена спартанска дисциплина коју сада треба да размотримо. А не можемо, описујући спартанско друштво, увек ни да разлучимо старије од млађих институција.

Преображај Спарте (V II-V I век)

Цео спартански народ чинио је војну касту; живот спартанског грађанина био је посвећен служењу држави. Да би се овај идеал остварио, неопходно је било сваког грађанина поштедети збрињавања себе и своје породице. Племићи су имали своје породичне Земља: иривашна и државна поседе; али и спартанској заједници је припала заједничка земља, која је била издељена на одређен број парцела. Сваки Спартанац Парцеле је добијао парцелу која је прелазила од оца сину и није се смела ни продати, ни поделити; стога грађанин никада није могао да осиромаши. Аутохтони становници, којима су Лакедемоњани отели Хелоши земљу и деградирали их у положај робова, обрађивали су земљу својим господарима. Сваке године власник парцеле имао је право (3,818 1) да добије седамдесет медимна жита за себе и дванаест за жену*, као и утврђени део вина и воћа. Све што мимо овога њива роди, хелот је смео задржати за личне потребе. На овај начин Спартанац није морао да брине о свом издржавању; све своје време могао је посветити пословима у јавном животу. Премда хелоте нису гонили надзорници и премда су имали право да стичу приватну својину, положај им је, чини се, био тежак. У сваком случају увек су били огорчено незадовољни и, када им се год укаже прилика, спремни на побуну. Систем хелотства био је од најранијих времена извор опасности, а нарочито после освајања Месеније; стање непрестане војне приправности у каквом су Спартанци живели можда је детврђењу (IX 53. 2) да је постојало оделење Питањана, али Херодот је био у Питани и вероватно је у праву. Када је Тукидид писао, дошло је до наредне промене у спартанском војном систему. У Пелопонеском рату Спартанци су били заједно сврстани у тактичку јединицу. ' О тприлике 3.675 литара, односно 630 литара. П рим . прев.

15 7


Криишија

Neodamodai и Monthdnes (или Mćthakes)

Васиишање (аушуг])

(Paidonomos)

Iranes

158

лом потекао од свести о сталној опасности пред властитим прагом. Била је установљена K rypteia или тајна полиција - не зна се у које време - да се носи са овом опасношћу. Младе Спартанце су слали у унутрашњост земље, са овлашћењем да убију сваког хелота у кога су имали разлога да посумњају. Тесно повезан с овим системом био је интересантан обичај да ефори, у чијим је рукама била општа контрола хелота, треба да објаве хелотима рат сваке године, кад започињу службу. Захваљујући овом трику, младићи су могли да убијају опасне хелоте сасвим безобзирно и без страха од кривице за убиство. Али, упркос овим мерама предострожности, непрестано су подизане опасне побуне. Спартанац није могао да ослободи хелота, који му је обрађивао парцелу, и да га прода другоме. Само је држава могла ослобађати од ропства (еманципација). Пошто су хелоти регрутовани у време рата за службу као лаконаоружана војска, имали су тада прилику да покажу јунаштво и лојалност у служби полиса; онима који су се изузетно истакли, могла је бити подарена слобода као награда по заслузи. Тако је настала класа ослобеђеника, који су се звали n eodam ddai или „нови становници дема“ (тј. нови грађани). Постојала је још једна класа становништва, ни грађана ни робова, названих m ćtones који су вероватно потекли из незаконитих бракова спартанских грађана са хелотским мајкама. Овако ослобођени потребе да зарађују за живот, Спартанци су се посвећивали добробити своје државе и циљ државе је био неговање ратне вештине. Спарта је била пространа војна школа. Васпитање, брак, детаљи свакодневног живота стриктно су регулисани у циљу одржавања савршено ефикасне војске. Када се роди дете, поглавари племена би га прегледали и, ако би оценили да је болесно или слабо, било је изложено у дивљини на падинама планине Тајгета да умре. У седмој години, дете је поверавано старању државног службеника, пајдоном а, чији је садржај васпитавања потпуно био усмерен на то да се дете прекали да би подносило тегобе; пајдоном је увежбавао дете да подноси строгу дисциплину и усађивао му је у душу осећање оданости држави. Од осамнаесте до двадесете године младићи су упућивани у велику школу организовану као војска. Заповедници и надзорници који су их обучавали и контролисали били су младићи преко двадесет година али који још нису навршили тридесету годину, која им је давала право грађанина. Чврста пријатељства су се често рађала између ирана и дечака које су обучавали. У двадесетој години Спартанац је започињао војну службу и било му је допуштано да се жени. Али, још није могао да ужива у породичном животу; морао је да живи у „касарнама“ са својим


друговима и могао је само крадимице и као бегунац да посећује жену. У својој тридесетој години, пошто је завршио обуку, постајао је „мушкарац" и стицао пуна грађанска права. H om oioi или једнаки, како су се називали спартански грађани, обедовали су заједно у шаторима на Хијакинтијском путу. Ови заједнички оброци у старини су се звали andreia или мушки обеди, а касније p h iditia. Сваки члан заједничког шатора давао је одређени месечни прилог, од приноса са његове парцеле, који се састојао од јечма, сира, вина и смокава, и дружина из истог шатора за обедовање делила је један шатор и у време рата на бојном пољу. Ови државни обеди су заостатак, сада прилагођен војним потребама, древног обичаја јавних гозби на којима су се сви грађани окупљали око трпезе постављене за богове, заштитнике града. О организацији спартанских хоплита у раном периоду немамо поузданих података. Три стотине коњ аника, изабраних међу спартанском омладином, чинили су краљеву телесну гарду; премда су првобитно били на коњима, као што говори њихово име, у касније време су се борили као пешаци. Лаку пешадију чинили су перијеци и хелоти. Спартанска дисциплина протезала се и на жене, у циљу да створи мајке које ће бити и физички снажне и напојене спартанским духом. Девојчице су, заједно са дечацима, пролазиле кроз гимнастичку обуку и нису сматрали неприличним што оне вежбају скоро наге. Уживале су слободу која је била изразито опречна изолацији жена у осталим хеленским државама. Спартанке су уживале високи реноме са своје чедности; али, ако би им влада нередила да рађају држави децу, нису се много либиле да изврше наредбу, чак ако би то повлачило за собом кршење свете брачне везе. Биле су пословично спремне да жртвују своје материнске инстинкте за добробит своје отаџбине. Такав је био дух овога места. Стога је Спарта била војнички логор у коме је највиши животни циљ сваког појединца био да у сваком тренутку буде спреман да се најефикасније бори за свој град. Циљ сваког закона, сврха целог друштвеног поретка, био је обликовање добрих војника. Приватна раскош била је строго забрањена; спартанска једноставност постала је пословична. Појединац, потпуно утонуо у државу, није имао личног живота; није морао да решава своје егзистенцијалне проблеме. Спарта није била место за мислиоце и теоретичаре; сва човекова дужност и највиши животни идеал за Спартанца засновали у законима његовог града. Пошто је ратовање било сврха свих спартанских закона и институција, могло би се очекивати да се град налази у непрекидном ратном стању. Очекивало би се да се њени синови виде увек спремни на борбу са њиховим суседима без не-

Phiditia

Војска

Сиаршанске жене

М от ив за спартанску дисциплину

159


Дивљење Грка према Спарти

160

ког крајњег циља пошто је за њих рат био сам себи сврха. Али, није било тако; Спартанци нису ратовали непромишљеније од других; не можемо их сврстати са вараварима који маре само за борбу и лов. Првобитну мотивисаност за њихове институције, бар у извесној мери, можемо приписати положају мале а доминантне класе усред незадовољних поданика и непријатељски расположених робова. Спартанци стално морају да буду спремни да се суоче са побуном перијека или устанком хелота и изненађење би било кобно. Створивши трајни војнички логор у земљи, која им је била скоро непријатељска, били су приморани да увек буду на опрезу. Али, било је још нечега у виталности и очувању спартанског уређења што је било више од опреза због претње могуће побуне. То „нешто“ се свиђало хеленском осећању лепоте. Било је извесног савршенства и једноставности у самом уставу, савршенства и једноставности у начину живота под принудом закона, савршенства и једноставности такође у самом карактерном типу људи који се захваљујући тим законима развио, на шта су Хелени из других градова увек гледали са искреним дивљењем, али са дистанцом. Заклоњена „у горама окруженом, кршевитом Лакедемону", изван света и не учествујући у прогресу других хеленских градова, изгледало је да Спарта стоји на мртвој тачки; странац из Атине или М илета који у V веку пре Христа посећује раштркана села која су сачињавала неутврђену и непретенциозну Спарту, морао је имати осећање да је пренет у доба вековне прошлости, када су људи били храбрији, честитији и једноставнији, неискварени богатством, незбуњени идејама. Неком филозофу попут Платона, који је смишљао теорију државе, ова Спартанска држава је изгледала као најближа идеалу. Обичан Грк је у Спарти видео здање строге а једноставне лепоте, дорски град господствен попут дорског храма, далеко отменији од његовог сопственог пребивалишта, али не баш комфоран да би у њему живео. Ако је код странаца стварала такав утисак, можемо наслутити колики је осећај сталног задовољства имао спартански племић док је посматрао спартанско уређеје; колику је супериорност осећао што је грађанин тога града, колики понос што живи сходно свом идеалу и испуњава обавезе свог племићког сталежа. У његовом говору „није лепо“ значило је „супротно спартанским законима" за које се веровало да их је инспирисао Аполон. Ово дубоко дивљење њиховом друштвеном уређењу као идеално лепом остварењу и уверење да је немогуће побољшати га - пошто је уистину било необично сврсисходно у остваривању циљева - повезани су били са конзервативним духом Спартанаца тако јасно исказаним коришћењем њихових старинских гвоздених полуга до епохе Александра Великог.


Било је неизбежно, како је време одмакло, да неминовно дође до многих одступања и да се неки одвећ строги закони морају по прећутном споразуму игнорисати. Други Грци су увек злурадо указивали на слаба места на спартанском оклопу. Изгледа да је од раног доба спартанском грађанину било дозвољено да стиче додатни посед поред првобитне парцеле. Како такви поседи нису били, попут првобитне парцеле, неотуђиви, него су се смели продати или делити, неминовно су се појавиле имовинске неједнакости и „колективизам“, који смо уочили у животу грађана, био је само површан. Али, законом је било посебно предвиђено да ниједан Спартанац не сме поседовати богатство у сребру и злату. У почетку је тај закон заобилажен депоновањем новца у страним храмовима и, напокон постао је мртво слово на папиру; Спартанци су чак широм Хеладе изашли на лош глас због грамзивости. До IV века пре Христа они су се у великој мери дегенерисали; писци студија о лакедемонском друштвеном уређењу упоређивали су Спарту каква би ваљало да буде и каква је некад била са Спартом каква је постала. Спартански систем потчињености државним институцијама развијао се, сасвим извесно, поступно; ипак, оно што се из концепције друштвеног уређења да закључити, може се уверљиво искористити за доказ да је тај систем био оригинална творевина једног законодавца. Можемо запазити како су добро узглобљени и како се налазе у међусобној зависности различити делови друштвеног уређења. Цела дисциплина друштва била је нужна последица чињенице да постоје хелоти. Ефорат је био кључни камен структуре; у двојној краљевској власти може се уочити виспрена намера да се непрестаним супарниш твом међу краљевима заш тити моћ ефора. У целој структури може се пратити смишљено јединство за које се може веровати да доказује напор једног мозга. Све до скора опште уверење је било да је то тако. Многи још увек верују у то. За извесног Ликурга се причало да је смислио спартанске држвне институције и донео спартанске законе отприлике почетком IX века пре Христа. Али, основе за веровање да је постојао спартански законодавац по имену Ликург су оспорене. Најранија обавештења о пореклу друштвеног уређења у Спарти потичу из V века пре Христа и њихова противречност показује да су она само нагађања и да су истински почеци уређења потпуно затрпани тминама прошлости. Пиндар је приписао стварање лакедемонских институција Егимију, митском претку дорских племена; историчар Хеланик је сматрао да су их створила два прва спартанска краља Прокле и Еуристен. Критичнији Тукидид, несклон да записује нагађања, задовољава се тим

Дегенерација Спарте

Јединство друштвеноЈ уређења

Традиционални д ат ум Ликурш 885. Године пре Христа

Тврђење Пиндара, Хеланика, Тукидида

l6l

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

и Херодоша

Тиршејево ћушање

ОбоГотворени (деификовани) ЛикурГ

Ифишов диск

да каже да је крајем Пелопонеског рата лакедемонско друштвено уређење постојало нешто више од четири стотине година. Херодот тврди да су Спартанци потврдили да је Ликург био тутор једном од њихових раних краљева и да је са Крита увео законе и институције тога острва. Али, разнолики извештаји савременика овог историчара, који уопште не помињу Ликурга, указују да је то било само једно од многих нагађања, а не општеприхваћена предаја. Може се додати да би, да је древни спартански песник Тиртеј споменуо Ликурга као законодавца, потоњи писци свакако цитирали његове речи и стога се закључује да је Тиртеју ова предаја била непозната. Одатле је потекла теорија да Ликург (Lyko - vorgos ) није био човек; био је само бог. Био је аркадско божанство или „херој“ - можда неки облик аркадског Зевса Ликаја, бога вучје планине; и његово име је значило „одбијач вукова“. Био је поштован у Лакедемону где је имао светилиште и претпоставило се да су Спартанци усвојили његов култ од затеченог становништва које су одатле отерали. Можда је такође био повезан са Олимпијом, јер је његово име било урезано на врло старом диску - такозваном Ифитовом диску - који се ту чувао и можда је потицао из VII века пре Христа. Веровање да је ово божанство било спартански законодавац, које је ширило Делфијско пророчиште, постепено се укорењивало и у IV веку пре Христа је потпуно превладало11. Аристотел је поверовао у то и древни диск му је послужио да утврди време Ликурговог законодавства које је сместио у прву половину VIII века пре Христа. Али, док је свако гледао на Ликурга као на неоспорну историјску личност, непристрасно истраживање је признало да се о њему ништа поуздано не зна, док о његовом времену има много различитих мишљења.

4. Критски устави Научници који су проучавали историју друштвених уређења древне Хеладе били су импресионирани неким очигледним и значајним сличностима између спартанске државе и критских држава и многи су веровали да је спартански устав потекао са Крита, премда има

11 Сам Аполон је расправио да ли је Л икург био бог или смртник у једном пророчанству које наводи Херодот (I 65): Здраво, уђи у мој богати храм, Ликургу, ти што те воли Зевс, воле небесници сви; Хоћу ли те прогласити богом ил’ смртним човеком? Свакако ти си бог, ако нешто о томе знам.

1б2


значајних разлика колико и знатних сличности. Биће стота умесно да на овом месту погледамо политичко стање овог острва, на које ћемо се често морати вратити, будући да је због свог географског положаја и политичког нејединства оно било изоловано и изван главног тока грчке историје. У једном одељку О дисеје житељи Крита разврстани су у пет група: Ахајце, Етео-Крићане, Кидоњане, Дорце и Пелазге12. Од њих би Етео-Крићани могли представљати првобитну популацију која је пребивала на острву пре доласка Грка, попут Етео-Карпаћана на Карпату; они су се углавном одржали у источном делу Крита, наставили су да говоре својим језиком у историјско доба, записујући га, ипак, не својим древним линеарним писмом већ хеленским алфабетом. Имамо сачуван примерак њиховог језика - без дешифрованог значења - на неким натписима откривеним у Прајсу, њиховом главном граду. Становништво Кидоније можда је такође било заостатак старе популације. Ахајци и Пелазги указују на Тесалију и има неколико беочуга који изгледа повезују критске градове са облашћу Перајба. Могуће је да су рани насељеници из Тесалије доспели до Крита. Међутим, најзначајнији насељеници припадали су дорској грани хеленског народа, лако препознатљивој по трима филама Хилејима, Памфилима и Диманима које су увек пратиле њихове сеобе. Ове три филе могу се пратити у многим критским градовима; нови насељеници су стигли из Арголиде и Лаконије и измешали су се са старијим становништвом, обнављајући многе градове. Тако је Гортина на југу острва у долини реке Летаја била поново настањена; град Фестос у његовом суседству, славан по томе што га је споменуо Хомер, преплавили су такође дошљаци из Арголиде. „Лепо саграђени Литос“ са положајем у центру, такође славан по Хомеру, и Полиренион, „богат овцама“ у северозападном углу, ловиште божанске ловкиње Диктине, насељени су из Лаконије. Кнос, „велики град“ М инојев, Кнос „пространи", опет су настанили Дорци, и премда никада више није достигао свој негдашњи сјај, остао је на Криту главни град. У критским градовима је дакако било много локалних различитости, али опште сличности су толико блиске, тамо где год можемо да пратимо чињенице, да за нашу сврху мирне душе можемо поћи за примером античких аутора претпоставивши један општи тип критских устава.

Прави Крићани

Одисеја, III, 293.

(Одисеја XIX, 178. Илијада XVIII, 591)

12 Овај опис критског становниш тва у Хомеровој О дисеји (XIX 175-9) је збрка. Као и други одељци у оба Хомерова епа, он одраж ава постмикенско стање. Дорци су стигли на Крит са Пелопонеза, дуго након Тројанског рата и пада Микене.

1бЗ


Робови

Герусија

Упоређење кр и т а са Сиаршсм

164

Становништво критске државе чиниле су две класе, ратници и робови. У незнатном броју случајева, тамо где је један град подјармио друти, становници покореног града доспевали су у положај унеколико сличан лаконским перијецима и чинили су трећу класу; али, овакви су случајеви били изузетни. Уопште, једна од главних разлика између критске државе и Спарте било је то што критска држава није имала перијеке. Било је две врсте робова, m noitai и aphamiotai. М нојт је припадао држави, док је афамиот , који се још звао кларот или „човек са парцеле1', био везан за земљу грађана и припадао је земљопоседнику. Ови робови су сами обрађивали земљу и могли су имати личну својину, попут спартанских хелота, али изгледа да су, премда не знамо тачно које су им биле обавезе, у извесном смислу били у бољем положају од робова у Лаконији. Ако би пастас, или власник критског роба, умро без порода, његовом би робу припао део покојникове својине. Афамиот је могао склапати законити брак и закон је признавао његову породицу. Две привилегије су му увек биле помно ускраћиване, ношење оружја и атлетска вежбања у гимнасијима. Робови на Криту, супротно хелотима, сматрали су да је њихов положај сношљив и никада нисмо чули о некој побуни робова. Географски услови су омогућили Крићанима да своје робове ослободе војне службе. О монархијском периоду на Криту не знамо ништа. У VI веку пре Христа откривамо да су племићи укинули монархије и да се извршна власт налази у рукама Одбора десеторице магистрата изабраних на годину дана; називали су их kćsm oi. Козми су били бирани из одређених знаменитих родова (startoi) и у њихове руке су прешле војне и друге функције краља. Помагало им је Веће стараца чије је чланство бирано из редова козма који су завршили службу. Одлуке козма и Већа стараца излазиле су пред agorat или Скупштине свих грађана које су само гласале, а нису имале право да предлажу или разматрају предлоге. Постоји само површинска сличност између овог устава, који је n p eBJiaflao у веђини критских градова, и онога у Спарти. Критска agora одговара спартанској Скупштини, критска герусија одговара спартанској, а kćsmoi спартанским ефорима. Најочитија разлика је то што на Криту није било краљевске власти. Међутим, има још једна важна разлика: на Криту нема демократске карактерисгике спартанског друштвеног уређења. Док су ефори били бирани из целокупног грађанског тела, у критској држави само су неке племићке породице имале право избора за службу козма; пошто jegerousia била бирана из редова козма, јасно је да је сва државна моћ била у рукама привилеговане класе коју су чиниле те породице или родови. Према томе, критска држава је била затворена владавина племства.


Истинска сличност Спарте и Крита налази се у чињеници да су закони и институције обе земље били усмерени ка стварању ратничке класе. Учили су дечаке да читају, пишу и да рецитују извесне песме прописане законом. Међутим, главни део њихове обуке биле су телесне вежбе којима је била сврха да их учини добрим војницима. Са седамнаест година били су примани у „чете“, agelai, које су одговарале спартанским boiiai; агеле су сачињавали синови из племићких кућа, а издржавала их је држава. Чланови ових дружина пролазили су кроз обуку у јавним гимнасијима, drom oi, па су отуд добили име дромеји ( drom eis ). П разновали су дане о којима су приређиване фиктивне борбе између ових „чета“ праћене мелодијом лире и свирале. Дромеј је пред законом био пунолетан и сигурно се женио, али његова је жена остајала у кући свога оца или рођака, све док он не наврши стадијум дромеја и не постане „мушкарац“. Грађани су се делили у хетерије (h eta iria i ), а свака хетерија је имала свој андрејон, што је одговарало спартанском фидитиону, само је на Криту дечацима такође било допуштено да се придружују одраслима. Намирнице за ове обеде нису биле, као у Спарти, потпуно обезбеђене прилозима чланова, него је у трошковима, бар делимично, учествовала и држава. Држава се, такође, старала о томе да се и жене снабдеју храном. Државни приход, који је подмиривао ова давања и друга слична оптерећења, затим издржавао култове богова, морао је потицати од државне земље коју су обрађивали мнојти. Државна земља је била издвојена од земље издељене на парцеле и додељене грађанима. Дакле, видимо да у дисциплини и образовању грађана, у заједничким обедима мушкараца, у општим политичким циљевима, има блиске и значајне сличности између Спарте и Крита. Али, у другим стварима има великих разлика. (1) На Криту, по правилу, не постоје перијеци; (2) критски су робови живели под повољнијим условима од хелота, и за државу нису представљали непосредну опасност; (3) монархија није претрајала на Криту, па сходно томе (4) функције које су у Спарти биле подељене између краљева и ефора на Криту су биле концентрисане у рукама козма (5); критска држава је била племићка олигархија, док је Спарта, бар што се самог града тиче, била ограничена демократија - разлика која се јасно открива у (6) начину избора козма и ефора; (7) постоји на Криту напреднији облик комунизма, имајући у виду да држава из својих залиха штедро прилаже за издржавање грађана. Да је на Криту један град постао доминантан и остале покорио, сличност између Лаконије и Крита била би много већа. Класа критских перијека би одмах била створена.

Васпитање образовање

Криту


5. Надмоћност и опадање Арга. Олимпијске игре

Фејдон из Арш (средина VII века ape христ а)

Фејдонове мере

Побуна Месењана је била посебно застрашујућа за Спарту јер су побуњенике подржавале две стране силе, Аркадија и Писа. Део Аркадије је у то време, како се чини, био уједињен под влашћу краља Аркадског Орхомена. Краљ Писе на Алфеју недавно се уздигао до НОве моћи и части уз помоћ Арга; и сам Арг је играо истакнуту _ улогу на полуострву под вођством свог краља Фејдона. Владавина овог краља била је последње раздобље Арга као активне силе првога реда. О Фејдону мало знамо, али име му се толико прочуло, да је касније краљевска кућа далеке Македоније, када је достигла врхунац успеха у Александру Великом, силно желела да повеже своју генеалогију са Фејдоном. Њ еговим старањем је у Аргос и на Пелопонез уведен систем мера. Оне су по њему биле назване Ф ејдонове мере и биле су прихваћене и у Атини; чини се да су биле блиско повезане са егинским системом мера за тежину. Али, једини известан Фејдонов подухват је поход на запад. Он је повео аргивску војску преко Аркадије до обала Алфеја и тамо је председавао на Олимпијској светковини, за коју се тада први пут чуло у историји Хеладе13.

13 Има много конфузије у античким изворима који се односе на време Фидона. Ефор га је назвао десетим Теменовим потомком, што би по Ефору било око 800-770. године пре Христа; али, док би листа краљева могла бити аутентична, претпостављени датум за Темена могао би бити погрешан. У једној другој предаји, која се види на Парском Мермеру, он је стављен 100 година раније (900-870. године пре Христа); међутим, ово датирање вероватно потиче од измишљотине да је Фејдон био брат Карана, оснивача Македонског краљевства, чији је датум, престижа ради, померен у даљу прошлост. Херодот спомиње Фејдона као оца просца Агаристе из Сикиона (око 570. године пре Христа). О ве различите предаје изложене су у u How & Wells, Herodotus, II 117. C обзиром на широко одступање, најбољи је приступ покушај да се акције приписане Фејдону уклопе у најприкладнији историјски оквир. Најпотпунији извештај даје Страбон, 358 (цитирајући Ефора). Фејдон је био најјачи човек свога доба. Он је поново утврдио Теменово наслеђе. Установио је систем тегова, мера и кованог новца. Паусанија спомиње пораз који су Аргиваци задали Спарти код Хисије 669. године пре Христа (Паусанија, II 24. 6). Мора се ипак признати да се овај контекст о Фејдону ослања на емендацију. Паусанијин текст у облику у коме га имамо, ставља Фејдонову Олимпијаду у 748. i одину пре Христа. Могу се додати два следећа упозорења. Када је датум VII века први пут био оиштеприхваћен, владало је уверење да се у Ефоровом тврђењу да је Фејдон увео ковани новац тегове и мере, налази значајна индиција. Било је познато да су Егинске корњаче биле први ковани новац на копну и пошто је Егина у различито време вероватно била зависна од Арга, претпостављено је да се Фејдону може одредити време помоћу најранијих корњача, за које се гада веровало да су исковане у раном VII веку пре Христа. Са поновним одређивањем датума егинском новцу у око 600. годину пре Христа (II. Погл. нап. 14) овај доказ више се не може користити; Ефорово приписивање кованог новца Фејо166


А л т и с или Свети гај у Олимпији, лежи под брдом Кронион обраслим шумом, на месту где река Кладеј утиче у Алфеј, у углу између токова двеју река. Алтис је био посвећен Зевсовом култу; али, то место је првобитно, пре но што га је присвојио Зевс, вероватно било посвећено Пелопу и он је, деградиран у ранг хероја, задржао своје херојско светиште унутар ширег п ери бола. Светилиште Алтис се налазило на територији Писе и могуће је да је првобитно заједници Писе припадало да се стара о култу и да приређује светковине. Али, Елиђани, северни суседи Писе, увртели су себи у главу да ставе под своју контролу светилиште у Олимпији; премда се светилиште у Олимпији ниједном не спомиње у Хомеровим еповима, као што се спомињу Додона или Делфи, оно је ипак до VII века пре Христа морало стећи високу репутацију на Пелопонезу и привлачити мноштво посетилаца. Пошто је Елида била јача од Писе, Елиђани су напокон успели да преотму право приређивања Олимпијске светковине14. Такмичења су била главна карактеристика светковине, која се одржавала сваке четврте године о другом уштапу после летњег солстиција". У почетку су игре укључивале такмичења у трчању,

А лш ис у Олимиији

Прииада Пиш анима

Елиђани узурпирају свет илиш т е 572. године пре Христа

ну јесте типичан пример његове неодговорне рационализације; обичај му је био да поправља своје изворе и врло је неизвесно да ли је имао извор који се разликовао од Херодота. Исто тако је чудно, ако је Фејдон аргивску војску код Хисије довео до победе, зашто његово име није остало повезано са овим бојем. А бој је вођен на аргивском тлу; пре ће бити да је то било успешно одбијање спартанског напада него први чин аргивског напада. Такође, сада знамо много више о општем положају Арга него што смо то знали пре двадесет година. Француско ископавање гробница из геометријског периода у Аргу сугерише да је у другој половини VIII века пре Христа Арг имао напреднију материјалну културу од већине градова својих савременика. Ове је аргументе потпуније развио G. L. Huxley, који радије прихвата датум у VIII веку пре Христа В С Н 82 (1958) 588-601. 14 Легенда о борби Елиђана и П иш ана око олимпијских игара ослања се на Елидску предају. Поуздане су чињенице, како изгледа, да елидска контрола Игара датира од 572. године пре Христа и да је неколико година пре тога дошло до борбе. Елиђани су ову борбу представили као да су је започели Пишани (Паусанија, VI 22. 4) а да је само њима припадала контрола О лимпијских игара још од Фидонове Олимпијаде. Али, може се поставити питањ е да ли је то тачно. Сама чињ еница да се елидска контрола игара датовала од 572. пре Христа (Еусебије, I 198. ed. Schone) чини вероватним да су П иш ани до тада управљ али светковином. И нституција ЕХХауобжш, као судија, може се ставити у 572. пре Х риста или убрзо после ње. Место, историју и споменике О лимпије описао је Паусанија V 7-6. 21. ' Нершоп је светиш те хероја, са његовим наводним гробом или кенотафом, где он прима хтонски култ. Око гроба може постојати мањи ограђен посвећен порстор или свети гај. Peribolos је ограђен посвећен простор већег светилишта, на пр. овде Зевсовог, исти назив се користи и за саму ограду којом је светилиште ограђено. П рим. прев. " У тексту M idsum m er Day - летњи солстициј око 21. јуна. П рим . прев.

16 7


Фејдон враћа О лимиију Писи

Храм Хере и Зевса (Heraion)

Традиционални дат ум Прве олимпијаде 776. iogune пре Христа

панкратији и рвању; касније су томе придодате и колске трке. Оваква такмичења су била древна хеленска институција. Не знамо колико дубоко сежу у прошлост или под којим су околностима први пут била уведена, али такмичења на Патрокловом гробу, описана у И лијади, наговешгавају да су она била карактеристика живота у Јонији VIII века пре Христа. Само као кроз маглу можемо да назиремо политичке односе Фејдоновог доба, али можемо бар да разаберемо да је Спарта била толерантна према Елиди због овог преотимања, док се Аргос, суревњив на растућу моћ Спарте, заложио за интересе Писе. То је била сврха похода на Олимпију краља Фејдона. Он је организацију игара одузео Елиђанима и вратио је Писи. И дуги низ година Писа је задржавала своја права. Задржала их је све док Спарта, заокупљена Месењанским ратом, није могла да помогне Елиди; и током тог времена чинила је све што је могла помажући непријатељима Спарте. Али, када је побуна била угушена, било је неминовно да Елида уз спартанску помоћ поново преузме контролу над играма, јер Аргос, чија је моћ под Фејдоновим наследницима опадала, није могао да помогне Писи. Док је краљ Фејдон у Олимпији држао свој положај, у Алтису је најупечатљивије светилиште био храм Хере и Зевса; и то је на тлу Хеладе најдревнији храм чији су се темељи сачували. Сазидан је циглама осушеним на сунцу поврх нижих редова камена, а дорски стубови су му били од дрвета. Паусанија је одредио утемељење храма око 1096, али археолошки материјал показује да је старији храм сазидан крајем VIII века и да га је око 600. године пре Христа заменио млађи храм од камена истог плана15. Првобитно је био посвећен Хери и Зевсу, али средином V века пре Христа. Зевсу је сазидан већи храм, који је Хереј бацио у засенак. Мит је установљење игара приписао Пелопу, или Хераклу; када су Елиђани преотели председништво на играма, постепено се уобличила легенда да су Спартанац Ликург и Елиђанин Ифит 776. пре Христа; обновили светковину и та се година рачунала као година Прве олимпијаде16. Елиђани су тврдили да су од те године све до доласка Фејдона у Олимпију председавали на светковини и њихова је прича била општеприхваћена као веродостојна. 15 За датовање и карактер два Херина храма видети W. В. D insm oor, The Architecture o f A n cien t Greece3 43, 53-8.

16 Изгледа да су Елиђани чували листе олимпијских победника још од раног VI века пре Христа; међутим, списак Олимпијада у целини са датумима из VIII и VII века пре Христа први је, изгледа, саставио Хипија из Елиде на самом крају V века пре Христа. О лимпијаде је први пут употребио као систем за рачунањ а времена у III веку пре Христа Тимеј, сицилијски историчар.

i68


Могуће је да је краљ Фејдон реорганизовао игре и свечано отворио ново раздобље у историји Олимпијске светковине. У сваком случају, до почетка VI века пре Христа светковина није била више догађај само од пелопонеског значаја. Њ ена слава се рашчула свуда где се говорило грчки и, када би се сваке четврте године навршило време за светковину, обале Алфеја би врвеле од такмичара (атлета), коња и гледалаца из свих крајева хеленског света. Током прослављања светковине поштовао се свети мир и Елиђани су тврдили да је њихова област за то време света. Награда за освојену победу на такмичењу била је венац од дивље маслине, а богате награде увек су чекале победника када се победоносно враћао кући и остављао венац у главном храму свога града.

Mtpe посшају панхеленске

Може изгледати чудно што је највећа и најславнија од свих панхеленских светковина прослављана близу западних обала Пелопонеза. Можда би је очекивали негде ближе Егејском мору. Али, позорница знаменитих игара је својим положајем била утолико ближа Грцима преко западног мора; ниједан се народ из матичне Хеладе није ревније и чешће такмичио на Олимпијским играма од исељеника који су себи пронашли нови дом далеко на тлу Италије и Сицилије. Та близина Олимпије западним колонијама пада на ум човеку док, стојећи на светом тлу Алтиса, посматра терасу на северној страни перибола са оскудним остацима 12 ризница у низу које су се некада ту уздизале.

Географски положај О лимпије окренуте ка западу

Наиме, од тих 12 ризница најмање пет су посветили градови са Сицилије и са југа Италије. Дакле, Олимпијска светковина је помагала колонијама на западу да одржавају везу са отаџбином; она је створила центар где су се Грци из свих крајева сусретали, размењивали идеје и искуства; она је била једна од институција које су изражавале и развијале свест о блискости међу раштрканим народима хеленског рода; она је постала модел, како ћемо видети, другим истоврсним светковинама које су у сагласју с њом развијале осећање националног јединства.

Ризнице

Светковина унапређује национално осећање у Хелади

6. Демократски покрети: законодавци и тирани Нема јемства да ће се правда једнако делити свим грађанима, док закони, по којима судија треба да суди, не буду свима доступни. Колико год били правични сами закони, услов за правично суђење јесте књига закона. Стога је било природно што је у грчким градовима један од првих захтева, којим је народ вршио притисак на своје племићке владе и истовремено један од првих уступака које

Захш еви за писаним законима

169


Ранизаконодавци (VII век пре Христа)

Попитичке борбе: демократски покрети

170

су оне морале да учине, био писани закон. Мора се имати на уму да су у то време неправде, које су повредиле само појединца, а нису се тицале богова или државе, остављане оштећеном да их решава како може и зна. Држава се није мешала у то. Чак и у случају крвопролића кажњавање убице је прелазило на рођаке жртве. Затим, како се ред у друштву развијао упоредо са централизацијом власти, држава је делимично узела у своје руке правосуђе и оштећени је, пре но што је могао да казни виновника, био дужан да га оптужи пред судијом, који је одлучивао о казни. Али, треба запазити да ниједан злочин није стизао пред судију ако оштећени није иступио као тужилац. Суђење за крвопролиће било је изузетак због религиозних идеја повезаних са њим. Веровало се да није само човек, који је пролио нечију крв, упрљан љагом греха, већ да је он оскрнавио и богове своје државе; тако да је због те идеје свако убиство сврставано у злочине против државне религије. Посао писања закона и уклапања обичајног права у законску форму у већином је вероватно био повезан са радом на реформисању друштва и стога су велики законописци VII века пре Христа били и законодавци. Међу овима су најславнији били нама магловити ликови Зелеука, који је саставио законе за Локране на западу, и Хиронде, законодавца из Катане, затим нешто одређенији лик Атињанина Драконта, о коме ће бити више говора касније, и од свих најславнији лик мудраца Солона. Али, и друти су градови такође имали своје законодавце, људе од знања и искуства; сачувана су имена неких међу њима, али нама су само позната њихова имена. Вероватно су закони саме Спарте, које је она касније приписала богу, први пут уобличени и записани у овом периоду. Градове на Криту такође је захватила снажна тежња да се уобличе закони; и сачувани су неколики фрагменти раних закона из Гортине који су припадали почетку епохе законодавне делатности која је свој врхунац достигла у Гортинском законику који је стигао до нас на каменим плочама. У многим случајевима законодавство су пратили политички уступци народу и део законодавчевог задатка био је да прилагоди устав. Али, то је већим делом био само почетак дутотрајног политичког сукоба, када се народ борио за слободу и једнакост, а привилеговане класе су се трудиле да задрже своја искључива права. Социјална беда, коју смо дотакли у претходном поглављу, била је оштар подстицај који је гонио народ даље у напору да успостави народну управу. Ова борба ће се у неким случајевима окончати успостављањем демократије; у многим случајевима племићка олигархија је успела да се одржи и задржи народ у покорности; у већини слу-


чајева, можда, исход је био непрекидна осцилација између олигархије и демократије - бескрајан низ преврата, исувише често упрљан насиљем. Али, премда демократија није свуда победила - премда су чак државама у којима је она била чврсто успостављена претиле опасности од завера олигархије - народ је, ипак, свуда жудео за демократијом; можемо рећи да је главна карактеристика локалне историје већине хеленских држава од краја VII века пре Христа даље, било настојање, ту успешно, тамо без резултата, да се успостави или задржи народна управа. Тако смо, дакле, сада стигли до периода у коме се хеленски свет борио и покушавао да пређе из племићке у демократску државну заједницу. Тај покрет је окрзнуо неке државе попут Тесалије, а на удаљене краљевине попут Македоније и Молосије није ни утицао. Као што то обично, или бар често, бива у оваквим околностима, народном покрету је помоћ стизала из непријатељског табора. То је била помоћ за коју стварно није имало смисла захваљивати онима који су је слали јер то нису чинили из наклоности према народу. У многим градовима међу извесним породицама које су држале власт владао је раздор, па када би нека породица била у успону, њени супарници су долазили у искушење да искористе незадовољство народа и оборе је с власти. Тако су незадовољни племићи иступали да буду вође незадовољних маса. Али, када би влада била свргнута последица преврата је редовно привремени повратак монархији. Племић, вођа преврата, приграбио би врховну власт и одржавао би је војном силом. Народна маса још није сазрела да у своје руке преузме власт и обично би се задовољила тиме да управу повери човеку који јој је помогао да свргне мрску владу племића. Ова нова врста монархије веома се разликовала од старе пошто се положај монарха није заснивао на наследном праву већ на физичкој сили. Таквим незаконитим монарсима људи су наденули назив тирани, да би се разликовали од наследних краљева, а тај облик монархије називан је tyrannis ( т и ран и дом ). Назив тиранин можда је потекао из Лидије и Грци су га први пут употребили да означе лидијске монархе; Архилох, у чијим фрагментима први пут налазимо тај израз, означио је њим владавину Гига. Реч је сама по себи у моралном погледу имала неутрално значење и није подразумевала да је монарх зао или окрутан; нема ничег противречног у изразу „добар тиранин" и многи тирани су били доброчинитељи. Али, изолованост је ове владаре, који су зависили од оружане силе пошто им се власт није темељила на закону, тако често приморавала да буду подозриви и окрутни, да је тиранида добила ружан призвук; са

Настајање нових неуставних монархија у неким државама

Тиранида

171


У хепенској историји не постоји „епоха тиранида“

Тирани у азијској Хелади

Трасибул око 610. Године пре Христа

Мишилена

172

називом су били повезани самовољни и угњетачки поступци и реч тиранин је попримала ружно значење у коме су је усвојили модерни језици. За хеленску одбојност према речи tyranm s ипак постоји дубљи разлог од чињенице да су многи тирани били угњетачи. Она је стављала неуставном владару у руке самовољну власт, било да је он примењује било да је не примењује, над животима и судбинама грађана. Стога је она била мрска љубави Грка према слободи и чинило се да зауставља њихов друштвени развој. У ствари, овај привремени застој у периоду када су прве тираниде превладавале могао је бити користан; премда је, наиме, њен непосредан политички ефекат био успоравајући, тиранида је другим правцима усмеравала напредак народа. Чак и са друштвеног гледишта у том је периоду могло од ње бити користи. У неким случајевима обезбедила је раздобље предаха и развоја у коме је народ стекао искуство и знање да се оспособи да сам управља. Период који је посведочио пад племићких олигархија често је називан епохом тирана. Израз је неподесан јер лако може да заведе на стрампутицу. Тиранида је стварно први пут настала у том периоду; отприлике у исто време у разним крајевима Хеладе уздигли су се бројни тирани; сви су они обавили исту функцију обарања племићких олигархија и у многим случајевима припремили су пут демократији. Али, с друге стране, тиранида није била облик владавине који се појавио само у тој кризи смене друштвеног уређења, па је после тога нестао. Не постоји епоха у будућој хеленској историји која не би могла видети, или која није у стварности видела, спорадично уздизање тирана. Тиранида је увек била са Грцима. Она је, као и олигархија, била опасност која је у свим епохама претила хеленским демократијама. Јонија, под утицајем примамљивог примера богатог двора лидијских „тирана“ у Сарду, могла би бити првобитна колевка тираниде. Али, о тиранидама у Јонији знамо мало. Сазнајемо о странкама и грађанској неслози у градовима, о обореним племићким домовима, и о завођењу деспотизма у разним државама. Тиранин у Ефесу жени се ћерком лидијског монарха Алијата. Најчувенији од ових тирана био је Трасибул из М илета, под чијом је владавином овај град имао свој уопште најсјајнији положај. Ван своје територије учествовао је у оснивању извесних насеобина на Црном мору и успешно се одупирао претњама из Лидије. Трасибул је у М илету развио вештину тиранског владања у савршено умеће. На Лезбу у М итилени откривамо тираниду, али и начин на који се она може избећи. М итилена је постигла велико трговачко благостање; њени племићи на власти, Пентилиди, били су богати,

Развој Спа рте. Пад п л е м и ћ к и х ол игар хија

уживали су у раскоши и угњетавали народ. Тирани су се брзим смењивањем издизали и падали, а одјеци мржње и ликовања још нам одзвањају из сачуваних фрагмената Алкејевих песама. „Сад пијмо и нека сваки на силу пије јер је М ирсил умро!“ Песник је био племић и борац; а у рату са Атињанима на обали Хелеспонта бацио је, као и Архилох, свој штит, који виси као ратни трофеј у Сигеју. Са Питаком је склопио заверу против тиранина, али Питак није племић и његово пријатељство са Алкејем није дуго потрајало. Питак, који се истакао храброшћу у поменутом рату са Атином, биће, међутим, спасилац своје државе. Придобио је поверење народа и изабран је за владара на десет година да излечи тешке ране свога града. Такав владар, са врховном влашћу али на ограничено време, звао се ајсимнет. Питак је стекао углед мудрог законодавца, умереног владара чврсте руке. Протерао је племиће који су му се супротставили, поред других и два најславнија Лезбљанина, песнике Алкеја и Сапфу. Пошто се навршило десет година, оставио је своју дужност владара да би га, након његове смрти, убројали међу Седморицу мудраца. Државни брод је упловио у луку, да применимо Алкејеву метафору, и мирно су могли дозволити изгнанцима да се врате својим кућама. Ово је био блистави период историје Лезба, а мали број сачуваних фрагмената два велика песника са тог острва, који су запевали о новим темама и изумели нове ритмичке низове (строфе) у лирској поезији, дочаравају слике неспутаног а раскошног ж ивота овог еолског острва. Блистав Сапфин таленат налазио је инспирацију у њеној страсној привржености младим девојкама са Лезба; Алкејеве песме, које осликавају потресе партијских борби, одјекују звекетом оружја и циликом винских пехара.

Мирсил, ширанин Алкеј (око 600 570. Године пре Христа)

Пишак Има положај ајсимнета (на самом почетку VI века?)

7. Тираниде централне Хеладе Отприлике средином VII века пре Христа у централној Хелади уздигле су се три тираниде у суседству Истма: у Коринту, у Сикиону и у Мегари. У свакој од њих развитак је био разнолик и у свакој је поучан. У Сикиону је тиранида сјајна и доброчинитељска, у Ко ринту блистава и угњетачка, у Мегари краткотрајна и пропраћена дугим грађанским раздором.

Tpu шираниде на Истму

У VIII и током VII века пре Христа Коринт је био најбогатији град на хеленском копну. Њ егов положај, који је контролисао копнени пут ка северу, ка југу и уску превлаку која је повезивала Егејско море са Коринтским заливом нудећи најсигурнији пут

1. Коринш


Кипсел: легенда о њеГовом рођењу и имену

на запад, помагао је развоју трговине. Већ пре краја VIII века пре Христа коринтска грнчарија, коринтска мирисна уља, као и други коринтски производи били су широко дистрибуирани на југу Аиенинског полуострва и на Сицилији. Коринтски грнчари били су први становници копна којима је пало у део да истраже могућности указане обновљеним контактом са истоком и да своју понуду обогате широким низом источњачких декоративних м отива17. Рана моћ Коринта посведочена је оснивањем Коркире и Сиракузе, а још и више суштинском променом извозних артикала која је уследила за првим таласом колонизације на западу. У раним фазама ове трговине грнчарија из бројних производних центара раш трканих у Егејском мору и на копну допремана је на запад. До почетка VII века пре Христа изгледа да је Коринт задобио нешто попут монопола у трговини који је трајао до пораста атинског извоза, отприлике до средине VI века пре Христа. Али, његове колоније су се све више и више осамостаљивале и средином VII века пре Христа Коринт је морао да штити своје интересе у поморској бици против Коркире. Слабљење водећег положаја Коринта изазвало је унутрашње немире. Род Бакхијада, који су били на власти, свргао је Кипсел ставши на чело народа. У раном периоду је срочена специфична легенда о Кипселовом рођењу, потекла од повезивања његовог имена са речју ки\|/еХг| = ћуп. Мајка му је била дама из рода Бакхијада по имену Лабда, која је морала да се уда за човека нижег друштвеног положаја пошто је била хрома; удала се за извесног Еетиона, човека из народа. Пошто није имао порода, Еетион се обратио за савет Делфијском пророчишту и добио је овакав одговор: Висока те част, Еетионе, чека па ипак, Нико те не поштује, како би приличило. Твоја жена, Лабда родиће огроман жрвањ, предодређен да смрви самодршце, и да од њихове неправичне власти ослободи твој Короинт. Пророчанство је допрло до ушију Бакхијадима и још је потврђено једним пророчанством које су добили Бакхијади. Стога су, чим се Лабда породила, послали десеторицу мушкараца да убију дете. Кад су они дошли у двориште Еетионовог дома, домаћина нису затекли код куће и замолили су Лабду да им покаже дете. Не слутећи ништа, она је пружила сина једном од њих да га прими на руке; не17 Necrocorinthia.

174

За коринтску керамику, а исто тако и за друге занате, видети Н. G. G. Раупе,


посредно пре но што ће га размрскати о тло, дете се човеку насмешило и он није имао срца да га убије. Предао га је другом, међутим, и њега је обузела самилост. Тако је дете кружило редом из руке у руку и ниједан од десеторице није смогао снаге да га убије. Вративши дете мајци, људи су изашли у двориште и, оптжујући један другог због слабости, решили да се врате у кућу и да заједнички убију дете. Али, Лабда је прислушкивала на вратима и чула је шта су рекли, па је сакрила дете у ћуп где нико од њих није ни помишљао да га тражи. Тако је дечак био спасен, а ти људи су слагали Бакхијадима да су извршили њихово наређење. Бакхијади су били протерани, имовина им је била конфискована; опасне особе су погубљене и Кипсел је узео власт у своје руке. Али, изгледа да је након овог прелиминарног чишћења Кипсел владао умерено и да је био прилично омиљен у народу, тако да је могао да распусти телесну гарду. Он је политику усмерио новим правцем, настојећи да изгради нову колонијалну империју. Сиракуза и Коркира биле су основане, попут других раних хеленских колонија, као независне државе и, као што смо видели, Коркира је била толико самостална, да је под крај владавине Бакхијада изазвала своју метрополу да са њом одмери снаге у поморској бици. Сада је Кипсел изградио мрежу колонија дуж северозападне обале, која се налазила под непосредном контролом Коринта, а колонијама су у интересу Коринта владали чланови тиранинове породице. Акарнанско полуострво Леукада било је насељено и у време тираниде Кипселовог наследника, ради веће безбедности, прокопаним каналом кроз уску превлаку (Истам) од полуострва је направљено острво. Даље ка северу утемељен је Анакторион на јужној страни Амбракијског залива и на северу копна Амбракија. Можда има доказа да се првобитно Коркира активно успротивила овој колонизацији на епитафу Коркиранина који је погинуо „борећи се крај бродова поред тока (реке) Арахта“18. Али, пре Кипселове смрти дошло је до споразума између две државе и оне су заједнички учествовале у колонизацији Епидамна на обали Јадранског мора северно од Коркире. Трговина која се преко нових колонија развијала са домородним живљем повећала је популарност коју је Кипсел стекао прекинувши искључиву владавину Бакхијада. Такође је уздигао и углед Коринта и утлед свога дома великодушним даривањем великих панхеленских светилишта у Делфима и Олимпији. Како је у хеленским државама са племићком управом, као касније у раном Риму, конls М. Н. Tod, G H l I, нап. 2.

175


трола религије била у рукама првенствено наследног племства, било је природно да тирани траже више одобрење своје владавине из религијских центара признатих широм хеленског света. Схвативши да су племићкој владавини избројани дани, Делфи су давали повољна пророчанства о Кипселу, а он се пристојно одужио Аполону сазидавши у Делфима Коринтску ризницу. У V веку пре Христа натпис је саопштавао да су Коринћани били приложници овог заветног дара. Херодот је знао да је ризница била лични вотивни дар Кипсела, чије је име било избрисано када је тиранида Кипселида, пошто је постала некорисна и излишна, била срушена19. У Олимпији је Кипсел као заветни дар поставио позлаћену статуу Зевса у величини колоса, а више од седам стотина година касније велики ковчег од кедровине украшен изрезбареним митолошким сценама био је још увек драгоценост којој су се људи највише дивили у Херином храму. Звали су га Кипселов ковчег и објашњавали да је то скровиште у коме је Лабда сакрила своје новорођенче20. Било би то збиља врло лоше скровиште и стил рељефа указује да је ковчег пре Перијандров завегни дар, одабран због своје изузетне уметничке израде. Кипсел је владао отприлике тридесет година и наследио га је његов најстарији син. Перијандар је наставио смеровима у политици свога оца, проширивши их још, и под његовом управом Коринт је био релативно успешнији и моћнији но икада касније. Али, тиранида је сама по себи подложна да у другој генерацији буде мање омиљена него у првој: Перијандар се морао суочити са опозцијом која је нарастала у држави и под крај ж ивота је морао да обуздава грађане принудом. Ипак, све што је постигао било је веома значајно. Кипсел је усредсредио своју експанзију на запад; Перијандар је придодао Аполонију на обали Јадранског мора између Коркире и Епидамна. Он је такође ударио новим путем пославши једног од својих синова да утемељи колонију у Потидеји на најзападнијем халкидичком рту. Још важније је било његово смишљено ширење коринтског утицаја на истоку о чему има неколико расутих наговештаја у изворима. Перијандров главни савезник на истоку био је Трасибул, тиранин у Милету. То је био преокрет спољнополитичких односа какви су владали под управом Бакхијада јер је под крај VIII века пре Христа коринтско бродоградилиште изградило бродове за Самос 19 Херодот (I 14. 2) каже да шест златних кратера које је поклонио лидијски краљ Гиг „стоје у Коринтској ризници и теже 30 таланата. Али, да се каже истина, то није ризница коринтске државе, већ Кипселовог сина Еетиона". 20 Ковчег је описао Паусанија V 17. 2-19. 176


и овај догађај је био довољно значајан, да га Тукидид уврсти у свој врло сажет преглед развоја поморске силе; и у великом рату око Лелантинске равнице на Еубеји М илет и Самос су се налазили на противничким странама. Овај је рат Тукидид издвојио у свом излагању ране историје Хеладе због његових широких размера и савезништава на широким просторима. Херодот нам каже да је Милет подржавао Еретрију, док је Самос помагао Халкиди, а Тукидид наговештава да су друте државе такође биле уплетене: вероватно је у то време Самос напао Егину, која је по свом географском положају била непријатељ Коринта. Не знамо колико је дуго потрајала лојалност Коринта, али за експанзију трговине на истоку Милет је у сваком случају био атрактивнији партнер. Док су и Милет и Самос били снажно заступљени у Египту, утицај М илета на Црном мору био је без премца и, након рата са Алијатом, Милет је био у пријатељским односима са богатим лидијским двором у Сарду. Није случајност што је коринтска грнчарија шире распрострањена на истоку у раном VI веку пре Христа, а можда је уз помоћ Коринћана Милет развио тако блиске везе са Сибарисом на југу Апенинског полуострва, да је прогласио државну жалост када су Кротоњани разорили Сибарис21. Херодот се такође сећа дипломатске помоћи коју је Перијандар указао М илету када су Лиђани у рату жестоко притисли овај град. Током једног од својих годишњих напада Лиђани су случајно спалили до темеља Атенин храм. Алијат је тим поводом потражио савет из Делфа и добио је одговор да поново сагради храм. Перијандар је то морао сазнати и пренео је информацију Трасибулу. Последица је била да су М илећани, када је Алијат послао посланике да преговарају о склапању примирја док он поново не сагради храм, смислили сценарио који је уверио Лиђане да М илет има неограничене залихе хране и да може да одолева у недоглед. Блиске везе између два тирана су још боље илустроване добро познатом анегдотом о класју жита. Према Херодоту, Перијандар је, на почетку своје тираниде, упутио Трасибулу посланство тражећи политички савет. Трасибул је ћутећи провео коринтског посланика кроз житно поље и, док су пролазили, подсецао је највише класје, говорећи посланику да извести свог господара о томе шта је видео. Аристотел је поновио причу 21 Тимеј (кога цитира Атенеј XII. 519. 6) извеш тава да су С ибарићани носили одећу од милетске вуне, и д аје одатле потекло њихово пријатељство. Сибарис је такође контролисао важан трговински пут преко Италије и својих колонија Сириса и Пикса на западној обали. Ово је била драгоцена алтернатива пролазу кроз морске теснаце, уколико су било Региј, било Месана, били непријатељски расположени.


са обрнутим улогама, у верзији која више одговара Перијандровој репутацији коју је заслужио својим енергичним деловањем и лукавством. Перијандрова репутација у егејском свету је потврђена прихватањем његове арбитраже када је подржао атинско запоседање Сигеја на улазу у Хелеспонт, коме се М итилена супротставила ратом. Перијандрова заинтересованост за Египат одразила се у имену његовог синовца и наследника - Псаметиха, љубазан комплимент египатском краљу, и можда је Нехово копање канала дало Перијандру идеју о прокопавању превлаке којим је Леукада претворена у острво. Он је такође имао планове да просече канал кроз Истам да би повезао Коринтски залив са Егејским морем, али стена је била исувише тврда, а средства су му била исувише ограничена да би остварио оно за шта су чак Римљани мислили да је исувише тешко. Перијандар је, међутим, смислио други начин који је делимично заменио функцију канала. Пут поплочан каменом изграђен је преко Истма са два паралелно ужлебљена усека који су одговарали точковима кола којима су лаке бродове превозили од једног до другог мора. Овај Diolkos (превлачни пут), како су га назвали, није могао прихватати теже трговачке бродове, али је зато њихов товар могао да се превози колима и претоварује на други брод22. Период Кипселида, посебно владавина Перијандра, био је сведок значајних развоја у уметности и занатству у Коринту. Нови облик поезије - дитирамб, који се развио из примитивних песама у част Дионису на светковинама бербе грожђа, пренео је у Коринт Арион из Метимне на острву Лезбу. Дитирамб је био предодређен да подстакне настанак неких финих песничких остварења, а све што је доприносило Дионисовом култу имало је политичку важност јер је Дионис припадао целом народу. Изум кровних црепова

У архитектури је коринтска градитељска вештина дала важан допринос развитку храма. Током VII века пре Христа људи су ста-

22 Плиније (N H IV 10.) у свом опису Пелопонеза каже: „На једној страни је био Коринтски, на другој С аронски залив, На једној страни уског Истма био је Лехеј, на другој Кенхреја; било је то дуго и тешко заобилазно путовањ е за бродове који се због своје величине нису могли превући на колима.“ Страбон, такође, (380) спомиње узгредно Диолкос, док Тукидид (III 15. 1) показује да су се тријере могле превући преко превлаке. П рилично велики делови Диолка били су ископани средином педесетих година (A th e n . M itt. 71 /1956/ 51-9; кратак извеш тај са илустрацијама у IL N 19 окт. 1957) Из керамичких фрагмената повезаних са градњом и по облику слова зидара, вођа ископавања, приписао је градњу Перијандру. Ово би могло дати посебан смисао позном извору који тврди да је Перијандар градио тријере и да је користио оба мора. (F G H 90. Фр. 58). 178

Развој Сп а рт е. Пад п л е м и ћ к и х ол и га р х иј а

ра светилишта од опеке и дрвета почели да претварају у грађевине од камена; камени храмови су ницали у свим крајевима хеленског света: лакши „јонски“ стил у Јонији, тежи „дорски" стил у матичној Хелади. Захваљујући поновном открићу' кровних црепова, коринтски градитељи успели су да постигну оштрији нагиб крова. На овај начин на сваком забату храма остајао је велики троугласти простор који је подстицао скулптора да га испуни својом причом у мермеру. Оно што ми зовемо фронтоном, Грци су називали орлом и стога се говорило да је Коринт открио орла. Коринтска грнчарија, која се изванредно развила под владавином Бакхијада, под тиранидом је освојила још шира тржишта; међутим, квантитет је, чини се, подривао квалитет. Суздржану снагу и машту протокоринтског и раног коринтског стила постепено је смењивала улицкана осредњост; и убрзо је након пада тираниде финији квалитет атичких црнофигуралних ваза стао да баца у засенак производ коринтског грнчара. До краја VI века пре Христа атичко посуђе је готово освојило западно тржиште, које је у прошлости скоро било коринтски забран, премда продужено пријатељство Коринта и Атине сугерише да су се Атињани можда служили коринтским бродовима за превоз своје робе на запад до V века пре Христа. Веровало се за седам великих стубова од кречњака, који су дуго били једини знак по коме се одређивало место античког Коринта, да су остаци из Перијандрове владавине; али, систематско истраживање темеља показало је да је овај Аполонов храм био саграђен једну генерацију након пада тираниде. По савременим проценама, Перијандова владавина је била строга, премда је била у складу са праксом у другим градовима и са грчким назорима тога времена. Било је закона који су забрањивали грађанима да прибављају велики број робова, или да живе изнад својих прихода; закона који су обуздавали прекомерну раскош и нерад; закона који су спречавали људе из уну грашњости да се настањују у граду. У породичном ж ивоту Перијандар није био срећан. Оженио се Мелисом, кћерком Прокла, који се прогласио тиранином у Епидауру. Веровало се да је своју жену убио, што је довело до непомирљивог раздора између њега и његовог сина Ликофрона. Легенда гласи да је Прокле позвао на двор своја два унука Ликофрона и његовог старијег брата. Када су полазили кући, упитао је унуке: „Да ли знате ко вам је убио мајку?“ Старији унук је био приглуп и није ништа схватио; али, ове речи су се дојмиле Ликофрона и отада је према

аетдс;, ipmapuja.

Перијандер Закони који оГраничавају слободу појединца

Тиранида у Епидауру

Легенда о Ликофрону, Перијандровом сину

' Аутор има у виду у I поглављу већ споменут налаз Куће са черпићим а из Лерне, 4 km удаљене од Арга. П рим . прев.

179


Перијандар покорава Епидаур

Ликофрон на Коркири

Око 586. ioguHe пре Христ а Крај тираниде

2. Сикион

своме оцу показивао непријатељство и подозрење. Перијандар је, притегнувши сина, дознао шта је Прокле рекао; сукоб се завршио, додуше привремно, ратом са Епидауром, у коме је Прокле био заробљен а Ликофрон протеран на Коркиру. Како су године пролазиле а Перијандар је старио, увиђајући да му је старији син тромог ума, пожелео је да преда власт Ликофрону. Али, син му је био непомирљив и није се чак удостојио ни да одговори очевом гласнику. Тада је Перијадар послао своју кћерку да посредује, али Ликофрон је одговорио да се никада неће вратити у Коринт док је у граду његов отац. Перијандар је тада одлучио да сам оде на Коркиру и да сину остави Коринт, али Коркирани су се толико уплашили од помисли да имају у својој средини тиранина, да су убили Ликофрона само да би осујетили план. За ово им се Перијандар сурово осветио23. Велики тиранин је умро и наследио га је синовац Псаметих, који је након владавине од неколико година био убијен. Са њим се окончала тиранида Кипселида и чврсто је успостављена умерена олигархијска управа. У исто време кипселидски колонијални систем се једним делом распао, јер је Коркира постала независна и непријатељски расположена, а Амбрачани су успоставили демократију. Али, над осталим својим колонијама Коринт је задржао утицај и био је са свима њима у пријатељским односима. О тираниди Ортагорида у Сикиону, која је била приближно истовремена са тиранидом Кипселида у Коринту, знамо много мање, али запамћена је по свом дугом трајању (како се причало, трајала је сто година) а Аристотел је истакао умереност династије сикионских тирана. Ортагора и његова два наследника за нас представљају само имена, али Клистен је био један од великана свога доба и могао је поднети упоређење са Перијандром. Карактер Сикиона се веома разликовао од карактера Коринта. Док је Коринт првенствено био трговачки град са недовољно обрадиве земље који је одиграо водећу улогу7 у колонизацији, Сикион није послао ни једну колонију. Његова област је била богата и могла се ширити; био је познат по свом воћу и поврћу и његови су сељаци вероватно били имућнији од оних у Коринту или Мегари. Али, Сикион је имао више преддорског живља у свом становниш тву и трвења између дорског и 23 Коркира је била непријатељски расположена према К оринту пре тираниде, али изгледа да је дошло до споразума пре Кипселове смрти. Перијандар је ипак подвргао Коркиру директној контроли (Херодот III 52) и, пош то су му убили сина, послао је 300 синова истакнутих К оркирана на Алијатов двор, да од њих направе евнухе. Али, на путу су их спасли становници Сама и послали натраг у Коркиру (Херодот III 48).

i8o

Развој Спарт е. Пад п л е м и ћ к и х ол игар хија

недорског живља била су, како изгледа, озбиљан проблем првих година Клистенове тираниде. Сикион су првобитно запосели Дорци из Арга и Арг је на Сикион гледао као на део Теменовог наследства. Вероватно је покушај Аргиваца да загосподаре Сикионом изазвао рат и јаку антидорску реакцију у Сикиону. Најупадљивије исказивањ е те реакције било је протеривање хероја Адраста из Сикиона, који је пре Тројанског рата био на челу Седморици аргивских хероја у походу против Тебе и захтевао је да наследи престо у Сикиону од свога деде. Да би ојачао своју позицију, Клистен је из Тебе довео у Сикион хероја Меланипа, главног Адрастовог непријатеља. У исто време је, према Херодоту, као део своје антидорске политике променио имена сикионским филама. Његова фила Егијалеји променила је име у Архелаји, „владари народа“, а трима дорским племенима Хилејима, Памфилима и Диманима променио је имена у Хијати (извдено од hys - свиња), Онеати (изведено од onos - магарац) и Хојреати (изведено од choiros - прасенце). Херодот са тим у вези износи детаљ да су се ова нова имена одржала још шездесет година након Клистенове смрти, када су три ма филама поново била враћена дорска имена24. Ово је врста приче у којој можемо мирне душе да се разиђемо са Херодотом. Називи би били исувише увредљиви за сувише велики број људи: све што са сигурношћу можемо да закључимо јесте да је у Сикиону постојала четврта недорска фила и да је Клистен подржавао интересе њених припадника. Да су Клистенови непријатељи назвали његову филу људи јарци (Aig-ialeis), одговор би наравно био отићи у сеоско двориште и потражити надимке дорским филама. Клистена су на ширем простору запамтили по томе што је бранио Делфијско пророчиш те у Светом рату који је избио пред почетак VI века пре Христа. Делфијски храм или Питоја налазио се на територији фокидског града Крисе25. Д елф ијска хим на описује како је Аполон стигао „у Крису, брдо окренуто западу, под снежним врховима Парнаса. Над Крисом стрши у висину литица и под њом у дубини кривуда уска долина. „Овде ћу“, рече он, „саградити себи леп храм да људима буде пророчиш те.“ Слика коју дочарава песник је савршена. Светилиште „кршевите Питоје" било је попут терасе на стрмој падини, близу голих окомитих литица Парнаса, и гледало је под собом у дубини уску долину реке Плиста; строга и величанствена сцена,

Положај Делфа

24 Херодот V 67-8. 25 Место и споменике Делфа описао је Паусанија X 9-32.

i8i


Положај Крисе

Амфикшионски савез

Свети рат око 590. iogune пре Христа

савршено место за објављивање божјих пророчанстава. Град Криса је лежао западно од храма на брду превреженом виновом лозом и доминирао је својом долином која се на запад простирала све до мора. Становници Крисе су својатали контролу над становницима Делфа и пророчиш тем и наметали су путарину онима који су Аполону долазили по савет. Становници Делфа су желели да се ослободе контроле града Криса, и природно, потраж или су помоћ од великог савеза на северу у коме су Тесалци, древни непријатељи Фокиђана, сада имали положај доминантног члана. Људи који су припадали овом верском савезу били су „околни становници „Деметриног светилиш та у Антели близу Термопилског теснаца; отуда им је потекао назив А м ф и к т и он ц и Антеле или Пила. Савез је вероватно био древан: настао је, у сваком случају, пре но што су Тесалци присајединили ахајску Фтиотиду, пошто је народ Фтиотиде имао независно чланство у Савезу. Савез је обухватао Локране, Фокиђане, Беоћане и Атињане, Дорце, Мелијце, Долопе, Ениане, Тесалце, Перајбе и Магнешане. Чланови Савеза су се обавезали да неће разорити град или одсећи текућу воду било ком граду, члану Савеза. Амфиктионци су се свесрдно заложили за Аполона и његове слуге у Делфима и објавили су Свети рат становницима Криса који су повредили свету територију26. Клистен је превео војску из Сикиона преко залива да би се придружио светом походу. Делфи му пре овога нису пружили подршку: под новом управом могао је очекивати наклоњенији став светилишта. Атињани су такође приложили контингент војске под заповедништвом Алкмеона, на чију је породицу, као што ћемо видети, једну генерацију пре тога била бачена клетва и која би такође радо дочекала промену контроле над Делфима. Није било довољно освојити Крису и приморати је да прихвати мировне услове или обећа оно што су од ње захтевали. Пошто је била смештена на тако јаком положају, који је контролисао пут од мора до светилиш та, било је јасно да је једини ратни исход који би пророчиш ту обезбедио самосталност био да се разори град до темеља. Амфиктионци и Сикиоњани су заузели Крису након жестоке борбе, сравнили су је са земљом и побили њене становнике. Кришанска равница је посвећена богу; изречене су свечане и тешке клетве против свакога ко је поново заоре. Велики залив, који раздваја северну Грчку од Пелопонеза, и чије је старо 26 И нтересантно политичко тумачење Светог рата дао је W. G. Forrest, В С Н 80 (1956) 33-52.

182


име „Кришански залив“ сведочило о моћи овог фокидског града, добио је након овога назив по граду са Истма под којим нам је познат „Коринтски залив“. Једна од последица овога рата било је успостављање блиске везе између Делфа и Антелске амфиктионије. Делфијско светилиште постало је друго место окупљања чланица Амфиктионије, а савез су често звали и Делфијска амфиктионија. Аполонов храм стављен је под заштиту савеза; управа имовином бога поверена је Хијеромнемонима или посланицима Светог већа. Они су се састајали два пута годишње у пролеће и у јесен и у Антели и у Делфима. Свака чланица Савеза упућивала је као своје представнике два Хијером немона. Пророчиште и свештеничко племство из Делфа стекли су овако своју независност; започео је нагли процват њиховог напретка и моћи. Питијске игре су сада реорганизоване са више помпе, а приређивање игара било је једна од дужности Амфиктиоњана. Питијада је постала, попут Олимпијаде, свечаност која се одржава сваке четврте године. Питијада је приређивана у трећој години сваке Олимпијаде. Уведена су и гимнастичка такмичења, док је пре тога приређивано само музичко такмичење и уместо новчаних награда победници су овенчавани ловоровим венцем. Клистен је освојио победнички ловор у првој колској трци на новом хиподрому саграђеном у долини под развалинама Крисе. Уз сам хиподром налазио се стадион, или тркачка стаза, где су се учесници такмичили у трчању и рвали; тек након много година изграђен је нови стадион високо над самим Делфима у подножју литица. Клистена су се сећали као истакнутог учесника како у Светом рату, тако и у установљењу Питијских игара. Сећање на своју победу прославио је установивши Питијске игре у Сикиону које су касније, иронијом историје, повезане с Адрастом, Клистену мрским херојем. Ризница Сикиоњана, чији се темељи могу видети у Делфима, била је сазидана крајем VI века пре Христа и дошла је на место старије грађевине, која је по свој прилици била Клистенов дар. Откривени су фрагменти метопа са те старије грађевине који показују да су у време великог тиранина сикионски уметници били најбољи међу вајарима, својим савременицима; њихов ритмичан стил их издваја од осталих вајарских школа на копну. Отприлике шест година после његове победе, на тек установљеним Питијским играма, Клистен је победио у Олимпији својим четворопрегом и ова спектакуларна победа је велелепно обележена припремама за просидбу и удају његове кћери Агаристе. Та прича је знатно улепшана да би добила епску узвишеност и Херодотов извештај има тако мало везе с оним што се реално збило колико

Последице за Амф икт ионију

Питијске uipe (Прва питијада 582. Године пре Христа)

183


и Хомерова слика Троје са прилично смањеном тврђавом коју су ископавања изнела на видело27. Како Херодот прича, просцима из свих крајева хеленског света разаслат је позив да дођу на тиранинов двор у року од шездесет дана да би се надметали за руку његове кћери: када се од шездесетог дана наврши година, биће објављена одлука о Агаристиној удаји. Током те године Клистен је просце краљевски гостио и искушавао је њихове особине, њихов понос, њихово образовање, њихове атлетске одлике, као и њихово понашање, нарочито за трпезом. Од свих просаца највише су му се свидела двојица из Атине, Мегакле и Хипоклид, а од ове двојице имао је више наклоности према Хипоклиду, чија је породица била у сродству са Кипселидима из Коринта. Али, надметање које се одужило добило је неочекивани исход. На сам дан доношења одлуке, после вечере док су се просци свесрдно трудили да оставе добар утисак својим говором и свирањем допадљиве мелодије, Хипоклид је узео главну реч и наредио је фрулашу да им засвира на шта је, на Клистеново горко запрепашћење, заиграо. Хипоклид, који се сада збиља забављао, затражио је да се донесе сто, одиграо је неке спартанске и атинске плесове, и коначно се поставио наглавце „послуживши се рукама уместо ногу“. То је за Клистена превршило меру: „Тисандров сине, проиграо си женидбу“. „Хипоклида је баш брига“ одговорио је. Тако су Агаристу дали Мегаклу, Алкмеоновом сину. Ова ведра прича има и историјску и литерарну вредност. У доба тирана и за неко време потом, уобичајило се да људи на челу државе женидбом траже везе у другим државама и вредно је напоменути да су све три тираниде, које разматрамо, имале везе са Атином. Деда Хипоклида, неуспешног Мегакловог супарника, био је Кипсел, који је своје име стекао женидбом, преко које је ушао у род Кипселида из Коринта, а кћерка а Теагене, тиранина у Мегари, била је удата за племића Килона, који је неуспешно покушао да заведе у тираниду Атини. Агариста се достојно одужила држави која ју је прихватила. Из брака са Мегаклом стигао је нови Клистен који је успоставио демократију на чврстим основама након протеривања из Атине, последњег од тирана Писистратида. Други син из тог брака, Хипократ, имао је кћерку по имену Агаристу која је понела име по својој баби; ова Агариста ће бити мајка Периклу, који је водио атинску политику у њеном најзначајнијем периоду. Клистен из Сикиона након удаје своје кћери није дуго поживео и убрзо по његовој смрти сикионска тиранида је окончана под притиском из Спарте. 27 Херодот VI 126-31.

184

Развој Сп арт е. Пад п л е м и ћ к и х о л и г ар х иј а

Мегарска тиранида је трајала краће и стога је можда мање пресудно утицала на развој Мегаре, али је извршила најбитнију функцију тираниде, да сломи искључиву моћ племства. Мегара је настањена последња од главних дорских градова и развила се у сенци Коринта. Она је за Коринтом кренула на Сицилију, али је њена колонија у источној Сицилији ускоро морала бити евакуисана и пресељена у Селинунт, у опасну близину феничке сфере у западном делу острва. Вероватно су лоши односи са Коринтом окончали мегарске амбиције да се шири на запад, јер чујемо за погранични рат између ове две државе крајем VIII и у VII веку пре Христа Мегара је упутила своје насељенике на прилазе Црном мору, где је утемељила Халкедон и Бизант. Мегара је морала да шаље колонисте пошто њена област стешњена између Атике и Коринта није могла да опскрби храном становништво које се множило пошто је најбоља земља била у рукама дорског племства. Теаген је управо као заштитник утњетених сељака могао да приграби власт и догађај који је довео до његове тираниде било је масовно клање крупне стоке богаташа (Да ли је то повлачило за собом и бесплатну гозбу за сиромахе?). Најтрајнији Теагенов споменик је био водовод, којим је град снабдео довољном количином воде, али је такође задао ударац привилегијама стеченим рођењем. Племићи су, међутим, узвратили ударац. Теаген је протеран и није имао наследника. Тиранида је била исувише краткотрајна да би могла да изведе државни преврат и уследио је дуги период немира у коме су племићи настојали да пруже чврст отпор социјалним и политичким променама које је покренуо Теаген. Ж есток сукоб се огледа у песмама Теогнида, који није имао разумевања за друштвени преврат. Писао је у раном VI веку пре Христа после краја тираниде, отворивши своју душу Кирну, младом племићу:

>. Meiapa

Бедеми су непромењени, али авај, колико се променио народ! Простаци, који чули нису ни за закон, ни за правду, већ су оденути у козје кожухе живели као звери, сада су покондирени „племићи"; а племићи су - о срама! понижени и изгубили су достојанство у очима сваког човека. Убрзо је значај Мегаре, као силе у Хелади, ослабио. Рат са Атином, чији је исход био губитак острва Саламине, биће пресудан за опадање саме Мегаре и за успон њене супарнице28. До средине века тираниде у Коринту, Сикиону и Мегари постале су прошлост. Ова три града имала су различиту природу, али

28 О главној особини 'Геогнида видети R. Lattimore, Greek Lyrics, стр. 26-31.

185


су имала у својим тиранидама заједнички образац. Тираниде су напале привилегије стечене рођењем и подстакле су политички и економски напредак непривилегованих грађана. Потпомажући развој трговине у својим градовима су ослободиле нову енергију и увећале им богатство. Захваљујући штедрим доброчинствима Делфима и Олимпији тирани Коринта и Сикиона (а можда и Теаген из Мегаре) оснажили су свој положај божанском потврдом и, зато што се нису надали подршци древно установљених култова чији су се свештеници регрутовали из племићких домова, тирани су неговали култ Диониса који није признавао класне разлике. Када су тирани отимали власт, били су потребни, али пошто су сломили моћ племства, њиховом неуставном положају се замерало, па су били принуђени да притежу дизгине власти. Опозиција је порасла и крај је обично био изненадан.

8. Панхеленске игре и Панхеленство Постоји још један покрет који је, премда само индиректно, повезан са тиранидом. Видели смо да је на крају Светог рата установљена Питијска светковина која ће се приређивати у интервалу од четири године. Мало касније, локална светковина у Немеји на територији Клеоне добила је лепши облик; установљена је свечаност Немејског Зевса, којује ваљало светковати сваке две године. Клеона је председавала светковини све до средине V века пре Христа, када је Аргос, који је од почетка био усмеравајућа сила, сам преузео надзор. Одговор Коринта је био установљење Истамске светковине, такође са интервалом од две године, у част Посејдону. И тако су се Олимпијади, која се одржавала сваке четврте године, придружиле још три нове светковине у двогодишњем интервалу доступне свим Грцима. Награде су биле скромне - у Олимпији венац од дивље маслине, у Немеји и на Истму венац од дивљег целера, у Делфима венац од ловоровог лишћа, али победници на овим такмичењ има били су понос и дика својих градова. Јачање (осећања) хепенског јединства које се одразило на:

(1) заједничким именом;

186

Ове четири панхеленске светковине помогле су да се одржи осећање заједништва међу свим Хеленима и можемо помишљати да је унапређивање овог осећања било промишљена политика владара који су уздигли ова такмичења до панхеленског достојанства. Али, не треба превидети ни то да су ове светковине биле само манифестација тежње ка јединству која је започела у VIII веку пре Христа. Већ смо видели како је ту тежњу унапређивала колонизација и како је потврђена увођењем заједничког имена за хеленски


народ. О тприлике средином VII века пре Христа наилазимо на назив „Панхелени" у Архилоховој песми, а ф раза „Панхелени и Ахајци“ јавља се у одељку који може бити још ранијег датума, у Хомеровом каталогу бродова. Идеју панхеленства, представу о заједничком хеленском народу заједничких интереса, охрабривала је поетска повест херојског доба. Тројански рат је запамћен као заједнички подухват, у коме су учествовале северна и јужна Грчка; древни песници су целу војску називали „Ахајци“ или „Аргивци“ без разлике. Хомерови епови били су веза међу свим људима грчког говора, а сећање на Троју било је део осећања које је, иако га не можемо назвати националним, било изричито осећање заједништва. Оно се испољило и у признавањ у пророчиш та Аполона Питија за главно и врховно пророчиш те Хеладе. Јачање престижа бога из Делфа могло би послужити скоро као критеријум за мерење јачања осећања заједништва. Као састајалиште ходочасника и посланика из свих крајева хеленског света Делфи су служили да повезују удаљене градове једне са другима, и да шире новости сврха коју су у малом остваривале панхеленске светковине. Исто тако тежње за јединством су се огледале у савезима, поглавито оним религијским, који су се стварали међу суседним државама. Калауријски поморски савез је један такав пример; на северу Антелска амфиктионија је други пример; а убрзо ћемо се осврнути и на Јонску федерацију на Делу. У другој половини VI века пре Христа наилазимо на градове на југу Апенинског полуострва повезане у неки облик лабавог савеза што је назначено типом на њиховом новцу. Ускоро ћемо видети како је Спарта ујединила велики део Пелопонеза у савез под својим вођством. Ове тенденције ка уједињењу никада нису уродиле политичким уједињењем целе Хеладе. Хеленска племена никада нису постала хеленски народ јер је идеја панхеленства била слабија од љубави према локалној независности. Међутим, остварено је идејно јединство у оним веровањ има и институцијама које смо управо набројали. Они су у срцима Хелена неговали живо осећање заједништва и огромног поноса Хеладом, иако није постојала политичка веза. Ваља напоменути да Делфијско пророчиште није настојало да развија политичко јединство, иако је несвесно развијало јединство друге врсте. Хеленске државе нису тражиле од Аполона да ствара или усмерава њихову политику; оне су само тражиле потпору његовог ауторитета за оно што су већ саме одлучиле или барем размотриле.

(2) концепција ТројанскоГ рата као панхеленскоЈ рата;

(3) панхеленски положај Делфа („заједничког оГњишта“Хеладе)

(4) панхеленске uipe (5) појединачне мање савезе, релшијске савезе

Карактер делфијскоГ утицаја

18 7

IV иотавње

Уједињење Атике и утемељење атинске демократије 1. Уједињење Атике У тренутку када почиње писана историја, повест Атине је повест Атике; становници Атике су Атињани. А;ш, једном давно Атику је настањивала група независних држава. Понека од ових малих краљевстава магловито се спомињу у легендама које причају о гиганту Паланту који је владао у Палени под североисточним падинама Химета, о ужасном Кефалу, господару јужне покрајине Торика, или о Порфириону исполинског стаса чије је пребивалиште било у Атмону под планином Пентеликом. Брдо Мунихија је у далекој прошлости било острво на коме је попут круне стајало утврђење; за назив Пиреј се претпостављало да чува сећање на доба када су господари Мунихије гледали преко на копно говорећи о „оностраној обали“\ У каснијем стадијуму видимо како се села у суседству уједињују политичким или религиозним везама. Тако су на северу, с оне стране Пентелика, М аратон и Ојноја са још два града створили tetrapolis (четворограђе). Пиреј се са оближњим Фалероном и са друта два места удружио око заједничког култа бога Херакла, па су их назвали Четири села. Између планине Кигерона и рта Сунија од свих краљевстава била су најважнија два, елеусинско и атинско, а раздвајао их је планински венац Ајгалеја. Атини, утврђењу у средишту Кефисове долине мало више од 8 km од мора, пало је у задатак да изврши уједињење Атике. Долину Кефиса, на југу отворену према Саронском заливу, окружују планине, на западу Ајгалеј, на северозападу Парнет, на истоку Химет, док је празнину на североистоку између Парнета и Химета испунио масив Пентелика у облику забата. Река Кефис тече на запад, недалеко од Атине, а снабдевају је водом два мања потока, Еридан и Илис, северно и јужно од Акропоља. Оно што је касније било Акропољ великог града, првобитно је био сам град, а место је било настањено барем од неолита. У бронзано доба, као што смо видели, то је био

Тешракома

А кропол

‘ На грчком. he peraie hore, „онострана обала", античка етимологија по сличности речи. П рим . прев.

189


ЛеЈендарно надметање Посејдона и А т ене

А ш ички синојкизам

190

један од јаких центара микенског света, са краљевском палатом и бедемима који су се могли поредити са онима у М икени и Тиринту. Рана историја Атине ипак се не може реконструисати, и поред тога што је комплетна листа краљева до IV века пре Христа могла бити прихваћена - започињући са Кекропом у XVI веку - и што је касније Плутарх могао да напише биографију краља Тезеја. Али, историја атинских краљева је још удаљенија од истине од Ливијеве повести о Римљанину Ромулу и његовим наследницима, посебно што за Хеладу немамо сачуваног Ливија, већ само фрагменте Хеланика из V века пре Христа и потоњих атидографа. Атињани класичног периода су се поносно истицали да су аутохтони и чистог рода, али то не значи ништа више од гога да је у периоду разарања микенских центара Атина остала релативно стабилна и да је касније нису освојили Дорци. Да је чак и у Атини народ био измешан, наговешгава славно надметање Посејдона и Атене око поседовања Акропоља, када је Атена подарила свето дрво маслине као свој знак, а Посејдон извор слане воде. Атени је припао Акропољ, а Посејдону - Ерехтеју у змијском облику допуштено је да надаље живи на Атенином брду. Због свог утицаја на будућност значајније је било уједињење Атике у једну државу. То уједињење није било неминовно. На северу се Беотија развила у земљу независних градова. Теба је имала највише моћи, али Орхомен, Танагра, Теспија и други градови нису нестали у њој. М еђутим, у време настајања писане историје неколико независних заједница Атике одрекле су се своје независности у корист Атине и са њом су фомирале јединствену државу. Успомена на овај пренос власти прослављана је сваке године у Атини свечаношћу Synoikia и Тукидид, свестан значаја синојкизма, каже у дигресији: „...у доба Кекропа и првих краљева становници Атике су живели све до Тезејевог времена у малим одвојеним насељима са својим пританејима и магистратима и само би, када су били у недоумици, долазили краљу у Атину по савет. У свим осталим приликама водили су сами своју политику и сами су одлучивали; нека од ових насеља чак су повела и рат против Атине, као Елусињани под вођством Еумолпа против Ерехтеја. Затим, када је Тезеј постао краљ, пошто је био колико моћан толико и мудар, знао је како да уреди ту област; пошто је укинуо већа и управе осталих градова у корист садашње државе, све их је концентрисао у једну већницу и у један пританеј (p u ta n e lo n ). Они су наставили да живе на својој земљи, али Тезеј их је натерао да се навикну на Атину као на своје средиште; захваљујући уједињењу, Тезеј је својим наследницима

Ујед ињ е њ е Атике и уте мељење атинске демократије

предао у наслеђе велики град... Некада давно садашњи Акропољ био је град са облашћу јужно од Акропоља".1 Сасвим је извесно да је Атина постала јединствена држава од групе посебних држава, али то се није морало догодити у једном маху. Неки историчари су мислили да је Елеусина задржала своју независност до у VII век пре Христа, али Елеусина би, као важан религијски центар, могла бити посебан случај2. Предаја прихваћена у V веку пре Христа приписала је ову реформу Тезеју, коме су одредили време живота у XIII веку пре Христа, али најраније предаје изгледа да Тезеја локализују у маратонској области и веома је сумњиво да је икада био краљ Атине. Ипак, може се одредити бар приближан датум. У немирној другој половини XIII века пре Христа мање заједнице могле су осетити потребу да се ближе повежу са Атином. Такво расположење би чинило бољи историјски контекст од осиромашеног хомерског доба и може се одбацити сваки каснији датум, уз евентуални изузетак за Елеусину. Да је током архајског периода још било независних држава у Атици, Тукидид не би прихватио датум уједињења пре Тројанског рата.

Присаједињење Елеусине

2. Владавина племства Рана историја атинског друштвеног уређења личи на историју уређења већине хеленских држава по заједничкој чињеници - да је краљевска власт прош авш и кроз разна ограничења прерасла у власт племства. Али, појединости транзиције су специфичне и почетак републике изгледа да је био изузетно раног датума. Традиционална имена атичких краљева, следбеника хероја Тезеја, свакако су у неким случајевима, а можда и у већини њих, измишљена. Најславнији од њих био је Нелеид Кодар, за кога се причало да је, приликом напада завојевача са Пелопонеза, себе ж ртвовао за спас своје 1 Тукидид II 15. 1-3. 2 Нема јасног сведочанства о томе када је Елеусина била припојена атинској држави. О пш теприхваћено мишљење је да се то није догодило пре VII века пре Христа. Али, два кључна аргумента су слаба. (1) У Х и м н и Д ем ет ри, која је вероватно настала у VII веку, нема помена о Атињанима, а контекст химне је микенски и нема разлога да се А тињани спомињу. (2) Солон разочарава Креза, рекавш и му да га срећа није благословила као Телуса, зато што је Телус погинуо, борећи се против суседа у Елеусини. Ц итат се мора односити на кратак период пре Солона, али борба у Елеусини није морала да се води против независне Елеусине. Мегарани, који су нападали Атину, морали су проћи поред Елеусине. Предаја зна за непријатељства две заједнице у микенском периоду. Да је Елеусина остала независна до VII века, Тукидид би то споменуо. 191

1


земље. Атињани су тврдили да су укинули владавину краљева по Кодровој смрти јер је био исувише добар да би имао наследника необичан преокрет уобичајених узрока оваквог преврата. Али, ова је прича измишљотина позног датума. Прво ограничење краљевске моћи које је извојевало племство било је установљење полем арха Пад краљева или војсковође. Врховна команда у војсци, која је припадала краљу, била је пренета на њега и бирало га је племство из својих редова. Следећи корак је био, како се чини, да моћна породица Медонтида обори краљевски дом. Сами Медонтиди нису присвојили титулу Доживотна вла - краља, али је нису ни укинули. Они су увели институцију архонт а давина изборноГ владара (традици- или изборног владара и ова је служба преузела најважније функционални дат ум Ме- је краља. Медонтид Акаст је био први изборни владар. Знамо да је донт а 1088. ходина био историјска личност јер су се потоњи архонти увек заклињали пре Христа) да ће поштовати своју заклетву баш као Акаст. Он је имао доживотну службу, као и његови следбеници; у томе су Медонтиди били налик краљевима, иако нису имали титулу краља. Али, и у другом погледу нису досегли краљевску моћ пошто је заједница бирала сваког изборног владара: народ је само био дужан да бира члана А рхонт и за десет из породице Медонтида. Следећи корак у слабљењу моћи таквог година (традиционални дат ум краљевског архонта била је промена архонтске власти од доживот753-2. Године пре не у десетогодишњу службу. Ова је реформа, предаја тврди, била Христа) извршена средином VIII века пре Христа. Неизвесно је када су Медонтиди били лишени својих прерогатива и када је архонтска власт постала доступна свим племићима. Са следећим кораком ступамо на чвршће тло. А рхонт и за једну Архонтска власт је постала једногодишња служба и од тог врешдину 683-2. Године пре Христа мена надаље изгледа да се водила и чувала званична листа архонаЗадржавање т ит уле краљ (Басилеј)

192

Али, за то време је у Атини још било краљева. Медонтиди су лишили краљеве њихове моћи, али краљеве нису укинули; у Атини ће постојати краљ до последњих дана атинске демократије. Има вероватноће да су М едонтиди, као што неке историјске аналогије можда наговештавају, допустили да сен краља задржи стари краљев двор, тако да су неко време могли постојати доживотни краљеви уз доживотне изборне владаре; није вероватно да је од самог почетка краљевска власт била деградирана на једногодишњу службу која се попуњавала избором. То је, међутим, оно што се коначно догодило. Титула се задржала када је моћ већ одавно ишчезла. Цео развојни ток друштвеног уређења је неизвестан јер се заснива на предајама чију је веродостојност изузетно тешко проценити. Али, какве год да су биле појединости развоја, треба схватити две важне чињенице. Прва је да се пад краљевске власти, који не

Уј ед и њ е њ е Атике и утемељење атинске демократије

подразумева и укидање краљеве титуле, у Атини углавном догодио раније него у Хелади. Друга је да Медонтиди нису били краљеви, него архонти - предводници једне племићке олигархије. Устројство атинске државе заснивало се на четири јонске филе, које се могу наћи и у хеленским државама јонског порекла на истоку, а сежу у прошлост дубље од дорске најезде. Необична имена ових фила Гелеонти, Аргадеји, Егикореји и Хоплети - потекла су, чини се, од култа посебних божанстава; на пример, Гелеонти од Зевса Гелеонта. Али, првобитно значење имена сасвим је избледело, па су филе биле блиско повезане са Аполоном Патројем, Аполоном праотаца од кога, Атињани тврде, сви потичу. У Атини боље но на другом месту можемо видети родовско уређење. Породице сваког рода потицале су од заједничког претка и називале су се стога hom ogalaktes „браћа по млеку“ зато што су потекли од заједничких м ајки, док су имена већине родова патронимна. Култ овог заједничког претка био је главна сврха друштвене заједнице. Сви родови без разлике поштовали су Зевса Херкеја и Аполона Патроја; многи од њих имали су посебне везе са другим државним култовима. Сваки род је имао регуларну управу и магистрате на чијем се челу налазио један „архон т “. Тим родовима су припадали само чланови племићких породица; али и друге класе, сељаци и занатлије, стварали су слична удружења заснована око култа, не заједничког претка пошто нису имали кога да истакну, него неког божанства по сопсвеном избору. Чланови ових удружења су се звали орГеони. Ова новина најављује да су ниже класе добијале све већи политички значај. Ф рат рије, састављене од породица чија су се имања граничила, ујединиле су своје чланове око култа Зевса Фратрија и Атене Фратрије. У раном периоду само су чланови родова припадали фрат ријам а, али и овде опет долази до промене у VII веку пре Христа, па постају доступне и људима из orgeones. Фратрија се сада користи да се утврди број грађана - census. Свако дете чији су родитељи били грађани морало је да буде примљено у братство; ако би се овај обред занемарио, дете је сматрано незаконитим. Треба приметити да положај незаконитог детета у Атини није човеку ускаћивао политичка права, али незаконити син није могао потраживати очевину по праву рођења. Знатно касније, историчари атинског друштвеног уређења измислили су да су родови делови фратрија. Тумачили су да је свака фила подељена на три братства, свако братство на 30 родова, чак је додавано да је сваки род бројао тридесет људи. Можда је ова вештачка схема, барем у погледу односа филе и фратрије, истинита;

Orgeones или thiasdtai

Касније иогрешно схватање

193


међутим, нетачна је у погледу рода: побија је околност то што су филу сачињавали и људи који нису били чланови родова.

3. Племство у VII веку пре Христа Владавина племства МаГистрати: архонт

Полемарх

Краљ (Басилеј)

Behe на Арејевом брду (Ареопаг)

194

До средине VII века извршна власт у Атини била је у рукама тројице магистрата изабраних на годину дана - архонта, краља и полемарха. Архонт је био врховни судија у свим грађанским споровима. Када је ступао у службу, објављивао је проглас да ће, током своје владавине, очувати неоштећену имовину сваког грађанина. У наредном периоду сфера архонтове судијске власти била је ограничена и углавном је пресуђивао у парницама у којима су оштећена страна били родитељи, сирочад и наследнице. Међу магистратима је имао врховни положај, службена резиденција му је била у Пританеју, где се налазило државно огњиште и име му је стајало у заглављу државних докумената одакле му је потекао назив епонимни; али, архонтат је институција познијег датума од институције полемарха на шта указује чињеница да архонт није обављао древне религијске обреде; а то је право прешло на полемарха или на краља. Међутим, било му је поверено старање о свечаностима установљеним касније. То су биле Таргелије, позна мајска свечаност првих плодова, главна Аполонова светковина у Атини, вероватно уведена са Дела у VII веку пре Христа; затим велике Дионисије које су, како ћемо видети, биле установљене у VI веку пре Христа Полемарх је имао судске дужности мимо тога што је био војсковођа. Имао је судницу у Епиликеју на обали Илиса, и ту је судио у свим споровима досељених лица. Према томе, оно што је архонт био за грађане, полемарх је био за класу страних досељеника који су се звали мет еци. Краљева резиденција се налазила у Краљевском портику на Агори. Његове су се функције сводиле на старање о државној религији, и вођење извесних парница религијске природе. Он је председавао у Већу и према томе имао је значајну моћ и одговорност у обављању судских функција овога тела. Веће је било политичко тело помоћу кога су племићи у Атини, као и другде, спровели поступно укидање монархије. Ово Веће стараца - као што смо видели, део индоевропског наслеђа Грка касније ће у Атини бити названо Веће на Ареопагу да би се разликовало од других већа која су се касније развила. Ово име је потекло од једне од најважнијих функција Већа. Према древном обичају, који се одражава, како видимо, код Хомера, убиство, као и убиство без предумишљаја нису схватани као злочини против државе, већ

Ујед ињење Атике и уте мељење атинске демократије

су се тицали искључиво породице убијеног, која је могла или да убије убицу, или да прими крварину. Али, постепено и упоредо са развојем култа душа покојника и божанстава подземног света, укорењивало се веровање да је лице које је пролило нечију крв нечисто и да му је потребно ритуално чишћење. Према томе, када би убица задовољио родбину жртве плативши крварину, морао је и да се подвргне ритуалном чишћењу и да задовољи хтоничне богове и Ериније или Фурије које су, према првобитној представи, биле душе покојника које вапе за осветом. То значење нехотичног убиства као религијског сагрешења неминовно је водило ка интервенцији државе. Када је, наиме, члан заједнице био укаљан љагом оскрнављења, она је навлачила на целу заједницу срџбу богова, уколико се окаљани не протера. Отуда се догодило да је држава преузела суђење за кривичне поступке. Само Веће је чинило суд, а судски попступак је био тесно повезан са култом Семна. Ове хтоничне богиње имале су светилиште, које је било прибежиш те особи чије су руке биле укаљане крвопролићем, на североисточној страни Ареопага изван градског бедема. Могуће је да је веза овог брда са богом Арејем потекла једино од народне етимологије, с обзиром на то да Ареј овде није имао светилиште; али, тачно објашњење назива Areios pagos није познато. На овом кршевитом месту издвојеном од, али у видокругу, људских пребивалишта, Веће је заседало у случајевима убиства, насиља са намером убиства, тровања и паљевине. Тужитељ је стајао на камену „осионости“, а оптужени на камену „немилосрђа"; оба ова камена била су велике неотесане громаде. Од ове функције, која му је остала и пошто је већ изгубило остала овлашћења, добило је име Веће Ареопага. Током периода племићке олигархије ово веће било је тело које је владало Атином. Можемо бити сигурни да су архонги били увек чланови Већа; али, није нам познато ко је чинио онај други његов део и стога не можемо створити јасну представу о томе како је уређење функционисало. Веће је несумљиво вршило неку контролу над избором највиших магистрата (архоната); међутим, треба макар умерено веровати да је краља, архонта, и полемарха бирала Скупштина, коју је чинило цело грађанско тело са правом гласа. Главне црте историје Атине под племићком олигархијом у VIII и VII веку пре Христа остају непознате. У хомерском добу Атина је вероватно најмање осиромашила од хеленских градова, јер је њен Акропољ остао безбедан и њена земља није била освојена. Она је имала снаге да одигра главну улогу у колонизацији Грка на источној страни Егејског мора и установила је нови стил грнчарије који се

РазлоЈ за ашинску стабилност

195


проширио Хеладом3. Ова керамика протоЈеометријскоГ ст ила била је строга, али је задовољавала све услове: можда је била мало монотона, али сигурно није сугерисала декаденцију. Првенство Атине се огледа у широкој распрострањености њених посуда на копну и широм Егејског простора. М еђутим, са Геометријским ст илом (од отприлике 900. године пре Христа) утицај Атине, који је у почетку био снажан, постепено опада и Аргос, Коринт, Беотија показују тежњу да крену различитим стваралачким правцима. У великој плими колонизације крајем VIII и почетком VII века пре Христа Атина није учествовала. Њ ени грађани су се прикључили колонизацији Јоније и вероватно увећавши број становника неких острва и Атина је имала више обрадиве земље од већине хеленских градова; још увек није осећала притисак пренасељености. Њ ена сахрањивања током позног IX и VIII века пре Христа наговештавају да је још увек била богата. У том периоду је владао обичај да се на гроб постављају велики ћупови, кроз које су се покојницима могле изливати либације. Ти ћупови су одличног квалитета, богато украшени геометријским декоративним мотивом са укомпонованим пољима фигуралних сцена4. Обично су биле приказане сцене борбе на копну или на мору, и по свој прилици подсећале су или како је покојник умро, или на његову главну одлику. Према ћуповима са призорима који дочаравају бродове или послове на њима, можемо претпостави ти да је Атина већ била живо заинтересована за поморске путеве и, са нешто мање сигурности, да је било имућних људи који су непосредно били заинтересовани за развој атинске трговине. Вероватно захваљујући томе што Атина није имала озбиљних економских проблема, раздори који су издигли тираниде у Сикиону, Коринту и Мегари, нису окрзнули овај град све до каснијег времена. Али, од средине VII века пре Христа она такође осећа тензију међу класама и Писистрат се, тек пошто су сви други покушаји разрешења кризе били безуспешни, ипак прогласио тиранином 560. године пре Христа. Први знак незадовољства можда се одразио у наименовању т есмот ет а, колегија од шест судија којима је дужност била да чувају и надзиру thesm oi , или традиционалне уредбе. Бирани су на годину дана и касније су их припојили трима врховним магистратима у држави - архонту, басилеју и полемарху, у управно тело деветорице архоната. Њ ихово је наименовање можда било усмерено ка томе да ублажи растуће незадовољство због самовољних суђења. 3 V. Desborough, Protogeom etric P ottery (Oxford, 1952). 4 J. N. Coldstream , Greek Geom etric P ottery (London, 1968). 196

Уједињење Атике и утемељење атинске демократије

Следеће упозорење је стигло када је Килон, један атински племић, запосео Акропољ. Он је био ожењен кћерком Теагена, мегарског тиранина, и уз помоћ Мегаре покушао је да загосподари Атином. Када је упитао за савет Делфијско пророчиште, добио је одговор да запоседне Акропољ у време највеће Зевсове светковине. Килон, који је и сам био победник на Олимпијским играма, није сумњао да је у питању светковина у Олимпији; али, када му је завера пропала, објашњено је да је пророчиште мислило на атински празник Дијасија у марту, који се празновао ван града. Килон је за свој подухват окупио групу младих племића, а Теаген је послао чету мегарских војника. Пошло му је за руком да освоји Акропољ, али призор страних војника (на тврђави) успешно је угасио сваку искру наклоности коју су Атињани могли осетити према покушају да се сруши власт. Народ се сјатио на позив. Килон је на Акропољу блокиран и након дуге опсаде, када му је понестало воде и хране, са братом је побегао из утврђења. Остали су убрзо били принуђени да се предају. Потражили су прибежиште у храму Атене Полијаде (Заштитнице града) и, када су им обећали да ће им ж ивоти бити поштеђени, напустили су светилиште. Али, те године је био архонт Мегакле из породице Алкмеонида; на његов подстицај обећање је прекршено и завереници су погубљени. Можда је овде био у питању раздор међу родовима5. Град се спасао од тиранина, али је навукао на себе тешку љагу. Такво кршење свечаног обећања прибезима који су се поуздали у божанску заштиту била је увреда за саме богове и град је остао под проклетсвом све док не уклони љагу. Тајне Килонове присталице и они који су мрзели Алкменониде залагали су се за овај став. И тако, док су Килон, његов брат и њихови потомци били осуђени на губитак грађанских права и трајно изгнанство, Алкмеонидима и њиховим саучесницима такође је суђено по оптужби за скрнављење, на њих је бачена клетва и осуђени су на вечно изгнанство уз конфискацију имовине. Тела Алкмеонида који су умрли у периоду између оскрнављења и изрицања пресуде била су ексхумирана и бачена ван граница Атике. Прогонство Алкмеонида имало је далекосежних по

Килонов покушај да успостави т ираниду. ? 632. Године пре Христа

Клешва на Алкмеонидима

5 W. G. Forrest u “The First Sacred W ar“ B C H 80 (1956) 333- 52 сугерише да су Алкмеониди били умерено прогресивни и да су били противници екстремних олигарха и тираниде. П ри покушају да заведе тираниду, Килону је из Делфа стигло охрабрење и управо су Килонове присталице, како то наговештава Форест, били ти који су уз помоћ Делфа извели махинацију са клетвом и протерали породицу А лкмеонида из Атине. Добро је посведочено да су Алкмеониди подрж али Солоново законодавство, али нису се могли залагати за реформе, док им је клетва у аристократским круговима подривала позицију.

197


драконт ови закони

198

следица и видећемо како је ушло у атинску активну политику две стотине година касније. Причало се и да је након тога граду предстојало очишћење и да је свештеник по имену Епименид стигао са Крита и очистио Атину. Али, појавила се сумња да ли је Епименид био ишта више од митског имена, попут Орфеја, будући да га друго предање такође доводи у Атину поводом сличних потреба окајања, али овога пута више од једног века касније; обе легенде је усагласио чудотворан стогодишњи сан приписан видовњаку. Извештаји попут овог о Килоновом покушају државног удара наговештавају да је то у првом реду била жеља појединца да освоји власт без шире подршке народа; али, изгледа да је Килон по свој прилици веровао, да у Атини има довољно немира да може одржати свој положај ако му подухват успе. Доказ да су прилике у Атини биле лоше, је и то што је наименован Драконт да састави законик; подразумева се наравно да је народ био незадовољан због произвољног дељења правде и да је инсистирао да се прекршаји и казне морају дефинисати и записати. То је био истоврстан покрет као и онај, мало више од сто година касније, који је довео до објављивања закона на Дванаест таблица у Риму. Драконт је наименован за ванредног законодавца са овлашћењем ( thesm othets ) да кодификује и исправи постојеће законе. Познате су нам само одредбе једног дела његовог кривичног закона које се тичу крвног деликта; наиме, касније законодавство није изменило те одредбе. Касније се веровало да је Драконт открио Атињанима како су строги њихови закони и његово је име постало пословично за строгог законодавца. Један атински говорник стекао је признање својим епиграмом у коме је рекао да Драконтови закони нису били писани мастилом, већ крвљу. Та идеја је потекла од тога што су неки мањи прекршаји, попут крађе купуса, кажњавани смрћу. Шири увид у Драконтов законик ће, међутим, ублажити ово мишљење. Он је пажљиво разлучио убиства са предумишљајем од различитих врста нехотичног или оправданог убиства без умишљаја. У његовим законима наилазимо на тело од 51 судије, који се зову ефети (epfetai ). Бирани су из редова Еупатрида, али није јасно да ли су они били део Већа на Ареопагу или су чинили потпуно посебно тело. Крвним деликтима који нису потпадали под суд на Ареопагу судили су ефети, у случају где је убица познат. Према природи деликта, ефети су судили у различитим судиштима: у храму Аполона Делфинија, код Паладија у Фалерону или на Фреати, језичку копна на полуострву Мунихији. Ово последње судиште се користило за суђење оптуженима за нехотично убиство извршено у иностранству и, с обзиром на то да оптужени нису смели да кроче на тло

Уј ед и њ е њ е Атике и уте мељење атинске демократије

отаџбине, морали су да одговарају на оптужбу стојећи у чамцу укотвљеном близу обале. Ако убица није био познат, случај је долазио пред Архонта Басилеја у Пританеју. Несрећна је околност што немамо обавештења о преосталом Драконтовом законодавству6. Знамо да су закони који су се тицали дужника били строги; поверилац је могао да полаже право на личност дужника који не може да плати дуговање. Уопште узевши, Драконт је сигурно штитио интересе класе богатих властодржаца, али у сваком случају била је огромна добит за сиромахе што ће ти интереси бити дефинисани у писменој форми. Драконтово законодавство није окончало незадовољство. Након једне генерације ситуација је поново постала критична и морао се учинити свеобухватнији покушај у решавању проблема у Атини.

4. Солоново законодавство и утемељење демократије у Атини Са наименовањем Солона за архонта и арбитра ради смиривања немира у држави, доступни су нам напокон савремени извори од прворазредне вредности. Солон је био син Ексекестида, племића повезаног са домом Медонтида. Оставио је свој лични извештај о политичкој сцени, а како проза још није постала уобичајено средство да се изложи филозофија, политика или економија, не треба се чудити што се својој публици обратио стиховима. Из његове поезије касније је цитиран приличан број навода који су могли да прикажу мучне призоре невоља у Атици, као и кораке које је предузео да их исправи7. Солон и сам себе разоткрива: први је Атињанин за кога осећамо да га можемо упознати. Он је горљиви родољуб, страсно се залаже за етичност у политици; згража се попут јеврејског пророка, али боље од њега разуме практичну политику. У доба пораста тензије Солон је био искрени умерењак. Кори богаташе због њихове себичности и равнодушности према истинским интересима државе; сиромахе напада због њихових неумерених захтева. Они на сав глас вапију за прерасподелом земље; он заузима чврст став 6 Аристотел реф орме устава приписује Д раконту (А т и н с к и у ст а в 4). Овај Драконтов устав садржи видне анахронизме и представља измиш љотину потоње олигархијске пропаганде. Драконтов политички рад, како други извори сугеришу, сводио се на кодификовање закона. 7 Главни извор за Солона је А т и н с к и уст а в и Плутархов Солон. Најзначајније његове песме преведене су у R. Lattimore, Greek Lyrics 2, 18-23. 199


Притисак на шестинаре (hektemoroi)

против таквих револуционарних корака. Али, Солон је схватио да сиромашније класе оправдано негодују и није се устезао да предузме оштре мере. У залеђу политичке слике можемо видети неке од фактора који су довели до кризе за чије је санирање Солон био задужен. Увођење новца има мање важности но што му се обично придавало; са каснијим датирањем првих егинских емисија новца готово је сигурно да Атина, у тренутку када је Солон састављао своје законе, није имала свог новца8. Стога нема говора о ситном сељаку збуњеном хрпом металног новца; у оптицају су још увек имали робну размену. Роба коју су Атињани продали Егини ипак би могла бити плаћена егинским „корњачама" и богаташима, који су желели луксузну робу из иностранства, више је одговарало плаћање сребрним новцем него робом. Отварање трговачког пута на исток проширило је понуду луксузне робе која се могла добављати и богаташима је требало више средстава да одржавају све виши животни стандард који су нови услови унапређивали. Најлакши начин богаћења класе богаташа био је повећање оптерећења људи које су држали под собом, а најважнију класу потчињених чинили су земљорадници на њивама, које су звали шестинари, hektemoroi. Пошто су Солонове реформе тај положај укинуле, атински IV века пре Христа и они каснији имају на мало шта да се ослоне, осим на сам назив и на уопштене наводе у Солоновим песмама. Шестинари могу означавати људе који су или задржавали шестину приноса са њиве или оне који су давали шестину; пошто је прва могућност подразумевала неподношљиво тешке услове, којима је немогуће наћи паралелу у античко или модерно доба, можемо прихватити другу могућност. Хектемори су били земљорадници и сваке су године давали шестину приноса са њиве имућнијем земљопоседнику. У једној од својих песама Солон тврди да је ослободио црну земљу ишчупавши из корена тзв. хорои (камене плоче); ове плоче су на широким просторима биле позабадане по Атици. Основно значење речи хорос је међа, белег; најчешће се употребљава у значењу камена међаша, али, код Херодота на пример, употребљена је за камене плоче постављене на гроб лидијског краља Алијата, са побројаним подацима колико су посла обавиле разне категорије радника. У нашем случају, плоче су потврђивале да се са овако означене њиве дугује једна шестина годишњег приноса; када 8 За ревидирани датум увођењ а кованог новца у Грчку видети II Поглавље нап. 14. За хронологију раних стадија атинског новца видети С. М. Кгаау, N C 1956. 43-68.

200


су хорои ишчупани из корена, њива је постајала слободно власништво оних који су је обрађивали. Однос је био феудалан: хект еморос је, по претпоставци, прихватао, или м ује био наметнут, положај у коме је можда добијао своје житно семе и право да се служи волом и плугом, а давао је заузврат редовни део својих усева9. Други проблем је можда више погађао град но земљорадничку ? Пошреба да се унутрашњост земље. У V веку пре Христа па надаље Атина је веома увози пшеница зависила од увоза пшенице; немамо поузданог доказа о томе када је та зависност почела, али можда има индиција да је положај постајао скоро рискантан. Крајем VII века пре Христа Атина је основала малу насеобину у Сигеју, близу улаза у Хелеспонт; можда у намери да потврде своје право на житни пут од црноморског приморја на северу, које ће касније постати главни извор снабдевања Атине житом 10. Једна од Солонових мера указује у истом правцу. Забранио је извоз свих врста пољопривредних производа осим маслина и уља. То у првом реду није било усмерено на то да охрабри земљопоседнике да саде маслине, јер им охрабрење није било потребно. Маслине и уље већ су постали најважнији атински извозни артикли. Солонов је циљ био да заустави продају жита Егини или Мегари,

9 Тврђење у тексту да је у С олоново време у Атици можда било приватног власниш тва земље је спорно. J.V.A. Fine ( H oroi , Hesp. Suppl. 9, 1951) тврдио je супротно, да је земља по закону била неотуђива све до времена Пелопонеског рата, на основу тога што се јемство земљом за дуг не јавља у литерарним изворима пре последње четвртине V века пре Х риста и што нема сачуваног дужничког камења пре IV века пре Христа. H am m ond (JHS 81 /1961/ 76-98) прихвата Фајнов закључак уз преиначење, тврдећи да је у централној равници Атике земља првобитно била додељена насељеницима, да су ти земљ иш ни поседи припадали родовима (gene) и да се нису могли поново доделити, док је остатак Атике могао постати приватно власниш тво. Скренуо је пажњу на Аристотелово тврђење (Пол. 1391a 11) да је „у старо време било противзаконито у многим градовима да се продаје првобитни земљ иш ни поседи". Хамонд, такође, види потврду главне тезе у Тукидидовом опису евакуације Атике на почетку Пелопонеског рата (Тукидид II 16. 2): „Били су потиш тени при помисли да напуш тају своје домове, своја светилишта, које су наследили од отаца и који су били трајни споменици њиховог старог уређењ а“. Н ајснажнији доказ против ове тезе је потпуно одсуство сваког упућивањ а на тако фундаменталну промену било у комедији, било у неком другом литерарном или епиграфском извору. А ристотел је можда упућивао првенствено на колоније где је то имало практичног разлога, као што смо видели (горе у основном тексту стр. 70), да би се колонистима онемогућио повратак кући, осим уколико је био апсолутно неопходан. И з Тукидидовог тврђењ а треба само да закључимо да је већина атинских грађана још увек ж ивела на земљи и да је већина породица проводила живот у истом насељу од памтивека.“ 10 Окупацију ie пропратило ратовање са М итиленом, које је окончано Перијандровом арбитраж ом, Страбон, 599-600. М итилена је касније задобила контролу, али је Сигеј повратио П исистрат (Херодот, V 94-5).

201


обема потенцијалним непријатељицама Атине. Обема блиским сусеткама било је потребно више ж ита но што су саме биле у стању да узгаје и атичким власницима земље, посебно у Елеусинској равници, је било згодније да своје жито продају за егинске сребрњаке, него да га товаре на мазге или магарце и шаљу преко Ајгалеја у Атину. Градско становништво се умножило; проблем исхране је, можда, постао озбиљан. Односи Атине са суседима такође су били забрињавајући. Отворена подршка Мегаре Килону у настојању да заведе тираниду могла је само или да изазове трвења или да их продуби, а постојао је важнији повод сукоба. Острво Саламина има подједнако лак прилаз и из Мегаре и из Атине; крајем VII века пре Христа Саламину је контролисала Мегара. У једној од својих најчувенијих песама Солон је подстицао Атињане да окончају срамоту због напуштања Саламине, нека се врате и боре за острво: „Стижем вам као гласник са љупке Саламине, са ритмичним стихом на уснама, не нашим свакодневним говором.“ Окривљује народ што је допустио „да нам Саламина исклизне из шака“. „Хајде, кренимо на Саламину, боримо се за лепо острво и сперимо своју срамоту"! Из стихова произлази да је Атина покушала да освоји острво, али да је била малодушна. Датум настанка ове песме је непоуздан, јер је у неким извештајима Писистрат такође био повезан са освајањем Саламине и мислило се да су Солон и Писистрат кратко време сарађивали непосредно пре но што ће Писистрат приграбити тираниду. Али, ово није песма једног старца; вероватно је претходила Солоновом наименовању да састави нове законе и можда је освајање Саламине био један од главних разлога његовог наименовања. И није само Мегара била непријатељица Атине: Егина коју ће касније Перикле назвати „шака на око Пиреја“ била је непријатељски настројена и моћна. Сукоб је ишао уназад бар до раног VII века пре Хрисга.11 Ошписивање gyioea

Солон је добио специјално овлашћење 594. године пре Христа да предузме мере према свом нахођењу. Уместо уобичајеног прогласа врховног архонта да ће очувати имовину свих грађана неокрњену, обзнанио је да су сви дугови отписани и да се свима проданим у робље за дуг враћа слобода. Ова мера, названа сисахт ија , отресање дугова, покривала је две групе људи. До тога времена уобича11 Солоново име се вероватно појавило на архонтској листи за 594-3. пре Христа и то би могло бити једини доказ за датовање његове реф орме у тој години. Ако је његово наименовање било ванредно, датум није могао да се сачува. Аргументе за познији датум, можда седамдесетих година, износи С. Hignett, А H istory o fth e A thenian C onstitution, 316.

202


јено јемство за дуг била је личност дужника, а када дуг не би био исплаћен, дужник је постајао роб - надничар своме повериоцу. У периоду пре увођеја новца човек који није био у стању да себе издржава могао је само да постане роб - надничар, да добија храну и издржавање за свој рад. Он је такође могао бити продан, те Солон поносно изјављује да је вратио многе људе који су били продани ван земље, од којих су чак неки заборавили матерњи језик. Другу групу су чинили хектеморои, чији је положај већ размотрен. У извесном смислу они су такође били дужници; сада су постали слободни људи који обрађују своју земљу. Солон12 је изгледа схватио, пошто су већ сви најбољи положаји за колоније били запоседнути, да ће Атина, ако треба да прибавља више пшенице за бројније становништво, морати да производи више робе за извоз. Стога је вероватно понудио атинско грађанско право људима из других градова, који су напустили своје домове да би се трајно настанили у Атини и наставили да тргују. Приписана му је и мера која је синовима, који нису били обучени за трговину, укинула обавезу да издржавају очеве у старости. У предаји IV века пре Хрисга Солон је био заслужан за значајнију економску реформу. М ислило се да је он променио стандард атинског новца из егинског у лакши еубејски, са 100 драхми за талант уместо 70, али збиља је врло неизвесно да ли је Атина имала свог новца пре 580. године пре Христа. Али, до IV века пре Христа потребан је био врло строг критичар да разлучи које је мере покренуо сам Солон, а које су му мере биле приписане само зато што су изгледале као старинске. Нема сумње да је својом реформом обухватио врло широко поље, укључујући закон о забрани прекомерног трошења и дефиницију кривица и казни; наиме, Драконтови закони су укинути изузев закона који су се тицали убиства без предумишљаја.

Подсшицај за трЊвину

Солон је схватио да су, ако његове реформе морају опстати, измене у организацији власти неопходне. Добро му је била позната себичност старог племства и надао се да ће променити расположе-

Квалификације за државну службу

12 Аристотел (А т и н с к и у ст а в 8) каже: „Солон је одредио да се од (40) претходно изабраних именује, случајним и збором -коцком , девет архоната“. Касније (погл. 22) каже да су 488/7. године пре Христа „тада први пут након тираниде именовали девет архоната од њих 500, претходно изабраних међу становницима дема“. О ва два одељка могу се ускладити претпоставком да је случајни избор - коцка, коју је увео Солон, напуш тена под тиранидом, па поново уведена 488/7. године пре Христа. А главна борба за моћ у периоду који је уследио по Солоновим реформама, усредсређена је била око архонта, који је још увек био најважнија служба у држави. Могуће је да су архонти били бирани све док им моћ није битно опала у периоду који је уследио за Клистеновим реформама.

203

И с т о р и ја Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В еликог

ње племства променама у структури (власт). Прва од тих промена била је измена критеријума за место у државној служби: уместо племићког порекла сада је то било богатство. У том циљу је извршио поделу грађанског тела на четири класе засноване на годишњем приходу од земље. Они који су убрали 500 медимна пшенице, или више, били су пент акосиомедимни, (са 2 625 1пшенице); они чији се приход кретао између 500 и 300 медима (од 2625 1 до 1 575 1) били су хипеји (или коњаници); они са приходом између 300 и 200 медимна (од 1 575 1 до 1050 1) били су зеуГити (власници јарма волова); они са имовином мањом од овога били су т ет и. Последња три назива била су већ у оптицају и означавала су социјалне разлике; сада су ти називи били економски дефинисани и придодата им је још једна класа. Важно је додати да се приход израчунавао само у оквирима приходовања са земље. Тек је много касније придодат новчани еквивалент пошто је капитал за трговину у крајњој линији долазио са земље и земља је још увек била најсигурније улагање профита од трговине.

204

Архоншаш

Најважније службе у држави - архонта, полемарха и архонта краља, до тог су времена вероватно биле ограничене на еупатриде, ограничен број племићких породица, као што су више службе у римској републици биле дуго ограничене на патриције; Солон је сада све службе у државној управи учинио доступним свим грађанима према њиховој имовини. Највиши положаји били су ограничени или на прву класу или на две прве, али зеуГит има, који се нису могли бирати на положај архонта пре 457-6. године пре Христа већ су биле приступачне ниже службе. Непосредан значај промене у квалификовању за државну службу зависи од броја богаташа ван редова еупатрида, а ми немамо начина да то откријемо. Али, чак да је нових људи сада било мало, њихов број ће се увећавати и установљен је важан принцип. Једна предаја гласи да је Солон променио облик избора за архонтат повезавши прелиминарни избор од 40 кандидата, десет из сваке филе, са коначним избором коцком. Изузетна важност врховног архонтата у наредном периоду више говори у прилог непосредном избору архоната у народној Скупштини.

Скупш ш ина

Скупштина је сада напокон укључила т ет е који су можда до тада били искључени. Солон је такође установио народни суд, Хел и јају која је представљала Скупштину као судијско тело на исти начин као што је com itia centuriata у Риму могла да суди у споровима. Овај суд је био замишљен као заштита од злоупотребе магистратских овлашћења и могла јој се упутити апелација, вероватно


у извесним врстама парница13. Касније су аутори у Хелијаји видели прототип народних судова сасвим развијене атинске демократије када су све судске одлуке прешле са магистрата на судије поротнике. Друга не мање значајна мера је спорна. Аристотелов трактат о атинском уставу једноставно каже да је Солон увео ново веће од 400 чланова, по стотину њих из сваке филе; Плутарх такође тврди да је Солон већима, попут двема котвама, чврсто укотвио државни брод. Ако се има у виду значај народног већа у каснијем периоду, Солоново место у демократском развоју Атине зависи, не у малој мери, од тога да ли је он оригинални творац овог политичког тела. Главни докази против приписивања установљења Већа Солону су то што Аристотел у П олит ици не спомиње Веће, што не чујемо ништа о Већу у време када је Писистрат приграбио власт или било кад пре Клистена. Докази који се изводе из недостатка чињеница су опасни, пошто су писани извори за VI век пре Христа који су дошли до нас веома оскудни. Доказ изведен из описа Писистратовог државног удара такође мало вреди; расположење у тој прилици није одговарало мирним уставним процедурама. Главни доказ за прихватање ове Солонове мере је то што су се олигарси приликом преврата 411. године пре Христа позивали на традицију да би број четири стотине био прихваћен за чланове њиховог новог већа14. Да је Клистен први пут увео Веће, тешко би било наметнути предају о Солону. Да овакво демократско веће није анахронизам, показују кораци који су предузимани на другим местима. Спартанска Ретра* је прописала на који начин герусија припрема рад Народне скупштине. Један натпис откривен на Хију, који је могуће датовати отприлике у средину VI века пре Христа, спомиње Веће народа. Једна од дужности овога већа било је припремање парница које треба упутити на апелацију; Солоново веће је можда на сличан начин припремало парнице за апелацију Х ел и ја ји 15. Међутим, главна дужност Већа од 400 чланова биће да припрема рад редовних заседања Скупштине који13 Н еограничена апелација могла би онемогућити функционисањ е система и подразумевала би много напреднији степен демократије но остале Солонове мере. Вероватно је апелација била ограничена на случајеве који повлаче тешке казне смртну казну, прогонство и губитак грађанских парава. 14 За разм атрањ е доказа п ротив С олоновог Већа четири стотине видети С. Hignett (нап. 11) 92-6. 15 Фрагментарни натпис са Хија дегаљ но је приказан у МЛ 8. * Ретра је првобитно усмени законодавни текст са сакралним ауторитетом; спартанска ретра је прописала како герусија припрема рад Н ародне скупштине. П рим. прев.

i

д р у м веће


Солонова умереност

Његова обазривост

Солонов карактер

20б

ма председава архонт, додуше заседања су била знатно ређа него у V веку пре Христа. Солонови закони су били записани на дрвеним плочама названим axones које су биле означене бројевима и закони су цитирани по броју табле. Од сваког је грађанина захтевано да се закуне да ће се покоравати тим законима, који треба да буду на снази десет година. Солон је извршио свој задатак смело, али у оквирима устава. Није се прогласио тиранином, што је лако могао учинити и како су многи очекивали да ће учинити. Супротно, једини циљ његове реформе био је да предухитри нужност и да спречи могућност тираниде. Он чак није постао ни ајсим нет - законодавац (попут Питака), који за одређени број година замењује устав да би га реформисао и за то време има апсолутну власт тиранина. Солон је једноставно био на положају архонта, додуше са ванредним овлашћењима. Површном посматрачу је изгледало да је опрезност ознака његове реформе и та опрезност је људе изненадила, а приличан број њих и огорчила. Испољена је тим што је највише положаје обезбедио за имућне грађане, а истини за вољу остали грађани у његово време вероватно не би ни били способни да обављају те дужности. Солон је формулисао свој принцип да су привилегије сваке класе пропорционалне државним теретима које она може поднети. То је конзервативна црта његовог законодавства и, ако би се демократи докопали ње, могли су уверљиво представити Солоново друштвено уређење као једноставну тимократију. Када је отишао са своје дужности, салетале су га оптужбе, а он је писао елегије у којима објашњава свој умерени пут и исповеда се како је задатке које је преузео вршио без пристрасности и страха. „Закрилио сам“, каже, „својим јаким штитом обе странке". Одбио је помисао о било каквој измени својих политичких мера и, верујући да ће се реформа боље укоренити у одсусгву реформатора, убрзо након свога архонтата отишао је из Атине и путовао, једним делом ради трговине а можда поглавито из радозналости, хотећи да упозна непозната места и непознате људе. Иако су остаци његових иесама фрагментарни, записани догађаји његовог живота незнатни а детаљи његовог законодавства се назиру кроз маглу и различито тумаче, личност Солонова оставља на нас дубок утисак. Довољно знамо да бисмо у њему видели утеловљење идеала интелектуалца супериорних етичких квалитета раних Грка, највећег од њихових мудраца. За њега је прва врлина била умереност и његов мото је био „Ништа превише". Он је био, не у приземном смислу, светски човек јер је био многостран - песник и


законодавац, родољуб и трговац, племић и пријатељ народа. Имао је проницљивости да распозна неке тенденције свога доба још у зачетку и могао је да саосећа и са другима изван класе властодржаца. Сувише је дубоко размишљао о положају људи како би открио да је власт тек једно искушење; никада није сметнуо с ума да је путник на путовању између ж ивота и смрти. Био је то поступак пун обећања и карактеристичан за једну хеленску државу што је задатак државне реформе поверила таквом човеку и што га је овластила да пренесе у одређене законске мере политичке погледе изражене у својим песмама. Солонове социјалне реформе најавиле су почетак непрекидног напретка у том правцу. Али, политичке мере, које је замислио као компромис, многима се нису свиделе. Убрзо након његовог архонтата, поново је избила огорчена борба између две странке да би се окончала тек након тридесет година, и то тиранидом коју је Солон више од свега желео да осујети. О овој борби знамо мало. Попримила је облик борбе за архонтат, обележене су две године у којима због ове борбе нису изабрани архонти и стога су назване годинама анархије. Тада је извесни архонт, Дамасија, покушао да претвори своју службу у трајну тираниду и стварно је владао као тиранин више од две године. Дамасијин покушај је уплашио политичке странке натеравши их на известан компромис. Договорено је да треба изабрати 10 архоната: пет еупатрида, три из Земљорадничке и два из Занатлијске странке, сви, наравно, са прописаним имовинским минимумом. Није познато да ли је овај договор поновљен након прве пробне године, али у сваком случају он није довео до трајног измирења. Две велике странке чинили су они који су углавном били задовољни новим Солоновим уређењем и они којима се није свиђала демократска страна тог уређења и хтели су да се врате старој племићкој олигархији коју је Солон оборио. Ову последњу странку су углавном чинили Еупатриди и била је позната као Равничари; равница око Атине била је упориште старог племства. Предводио их је Ликург, а у својим редовима имали су род Филаида - који је уживао исти углед као род Хипоклида, Агаристиног просца, а било је предодређено да постане још угледнији као род неколико (истоимењака) Кимона и Милтијада. Супротна странка - Приморци укључивала је не само живаљ са обале већ и језгро средњих класа. Њ их је предводио Мегакле, Алкмеонов син, онај Мегакле који се оженио Агаристом. Наиме, јед на од Солонових мера била је и акт амнестије; тај акт је био срочен

Резулшаш

Године анархије 589-8 ? и 584-3 ? Године пре Христа, Дамасија 583-581. iogune пре Христа.

581-580. Године пре Христа Две странке:

Равничари (neSiakot)

Приморци (napanoi)

20 7

И с т о р и ја Грчке до с м рти А л е к с а н д р а Великог

са таквим условима да ни је давао предност Килоновим потомцима, а допуштао је повратак Алкмеонидима. Њ ихов иоложај их је одвојио од осталих Еупатрида и придружио странци која је заступала Солонова начела.

V иоглавље

Развој Атине у VI веку пре Христа 1. Освајање Саламине и Нисеје Премда је Солон својим законодавством спасао Атину од револуције и премда је поставио чврсте основе даљем политичком развоју, он у ствари није успео да задовољи ниједну страну, јер је ишао за тим да задовољи обе; следеће поколење било је сведок све већих немира на политичком плану и даљих невоља са Мегаром. О борби са Мегаром имамо само магловите представе. Мегара је, по свој прилици, покушала да поврати Саламину, али Атина је, вероватно, ојачала своју позицију, јер знамо да је следеће поколење водило рат у коме су Атињани заузели Нисеју, мегарску луку у Саронском заливу1. Судбина Саламине је, на крају, препуштена арбитражи Спарте; комисија од петорице спартанских арбитара је досудила Саламину Атињанима. Излажући свој захтев, Атина се, наводно, позивала на своје место одмах до Саламине у Хомеровом каталогу грчких снага под Тројом у И лијади. Ово је интересантно сведочанство о ауторитету који је имао Хомер2. ,

Сукоб са Melapou

Спартански арбитражни суд о Саламини око 509. ioguue пре Христа

У исто то време, или неШто раније, Мегара је повратила Нисеју, док је значајнија Саламина остала зајамчен атински посед. Терито рија Атине је била заокружена; потпуно је контролисала Елеусински 1 И звеш таји о ратовима Атине против Мегаре су у античким изворима замршени. П лутарх ( С олон , 9-10) у освајању здружује П изистрата са Солоном. Херодот (I 59. 4) приписује освајање Нисеје П изистрату, али не спомиње Саламину. Аристотелов А т и н с к и у ст а в 17. 2, у скици стандардне историје Атине каже да Пизитрат није играо никакву улогу у Солоновом рату. Солон је свакако написао песму бодрећи Атињане за борбу (наведено горе у основном тексту стр. 122). Можда је Саламина била освојена 600. године пре Христа: наредне борбе са Мегаром избиле су око 570. године пре Христа у којима је заузета Нисеја и учвршћена атинска власт над Саламином, претежно захваљујући П изистратовом командовању војском. 2 С партанску арбитраж у П лутарх је повезао са Солоновим освајањем Саламине, али вероватно се то догодило много касније. П лутарх увршћује у пет арбитара једног Клеомена, који је можда спартански краљ (око 520-490. године пре Христа). Кратак период након протеривањ а тирана из Атине (510. године пре Христа), у коме су и Мегара и Атина прихватиле спартанско вођство, пружа највероватнији историјски оквир за арбитражу.

209


На С аламину се упућују ат ински колонисти

залив са залеђем. Атина је била та која је сада угрожавала Мегару. Спарта је изрекла своју арбитражну пресуду вероватно под крај VI века пре Христа; након тога су атинским насељеницима додељене земљишне парцеле на Саламини. Саламина није била припојена Атици, а Атињани, власници земљишних поседа, имали су посебан статус. За своје парцеле нису морали да плаћају закуп, али нису смели да их продају или да их дају под закуп било коме другом осим својим сродницима. Они су морали плаћати исти порез као Атињани у Атици и морали су да се ставе Атини на располагање за војну службу, када се то затражи од њих. Сачуван је велики део камене плоче на којој је био записан народни декрет који одређује ове услове. То је најранији декрет атинске демократије који можемо да читамо у оригиналном облику3.

2. Атина под Писистратом

Брђани (S iaK pioi)

Писистрат осваја т ираниду 561 - 560. године пре Христа Архонт ат Комеје

Атињане је, док су освајали Нисеју, предводио Писистрат, Хипократов син, чији је завичај био у Браурону с оне стране Химета. Успех на бојном пољу подстакао га је да оствари своје политичке амбиције. Приказујући се као искрени демократа и служећи се демагогијом, ушао је у вољу екстремним демократима који нису припадали ни странци равничара ни странци примораца, пошто су били огорчени противници племства и незадовољни Солоновим компромисом. Тако је Писистрат створио нову странку која се назвала Брђанима, јер је претежно окупљала сиромашне брђане из атичких планин ских области. Међутим, Брђани су окупљали и сиромашније класе у граду и многе незадовољнике којима су више одговарале радикалне мере него јаловост олигархијске странке. Ослањајући се на странку Брђана Писистрат је циљао ни на шта мање него на то да приграби у држави врховну власт. Тако се једнога дана појавио на Агори, како

(Kopuvtj
3 Натпис у M L 14. Постоје празнине од суштинског значаја у декрету у облику у ком је сачуван. Лице на које се главне мере односе рестаурирано је са значењем (а) домаћи становници - С аламињ ани (oikovtck;), (6) сви Атињани који су добили земљу на Саламини (ABtvaiot;), (в) нови атински колонисти (кХерохоО. Будући да се позивало у хоплитску службу, вероватно се не ради о домаћем становништву, јер оно није било уписано у атичке деме и није служило у редовима хоплита. Уредбе су сличне оним а које су биле усвојене за касније клерухије: вероватно се декрет бави новим атинским клерусима. Датум се може закључити само по облику слова, вероватно позни VI или рани V век пре Христа. Примамљиво је веровањ е да су се Атињани, пошто се Клистенова демократија разиш ла са Спартом, узнемирили због Саламине на коју су имали, главно својинско право захваљујући недавној спартанској арбитраж и. Можда су послали колонисте да оснаже своју власт на острву.

210

Развој Атине у VI веку пре Христа

је рекао, израњављен у подлом нападу својих политичких непријатеља - непријатеља само зато што је народу пријатељ - и онда је показао своје ране. У Скупштини крцатој његовим присталицама, на предлог Аристиона изгласано је да му се додели телесна гарда од 50 батинаша са тољагама ( Kopuvtjcpćpoi). Пошто је обезбедио телесну гарду - први корак на путу ка тираниди - Писистрат је запосео Акропољ и прогласио се господарем државе. Солон је био такве среће да поживи толико да види успостављање тираниде од које је толико зазирао. Не знамо којој се странци придружио у смутном свету политике након свог повратка у Атину. Измишљена је прича да је позвао грађане да се лате оружја против тиранина, али је узалуд звао; тада је, поставивш и оружје испред кућног прага рекао: „Ја сам својој земљи и њеном уређењу, колико сам могао, помогао, молим остале да исто учине“. А ни прича о томе како је одбио да живи под тиранидом и како је потражио уточиште код свог пријатеља на Кипру, краља Сола, нема поуздане основе. Знамо само да је у својим поодмаклим годинама уживао у сластима вина и љубави и да је надживео, додуше закратко, Писистратово освајање тираниде. Раздор међу странкама олакшао је Писистрату да оствари своје планове; али, његов успех је довео до удруживања друге две странке, Равничара и Примораца, против њега и отприлике након пет година пошло им је за руком да га протерају. Уследио је нови расцеп, и Мегакле, вођа Примораца, изгледа да се посвађао не само са Равничарима већ и са сопственом странком. Било како било, Мегакле је тражио да се измири са Писистратом и преузео је на себе да му помогне да се врати на власт, под условом да се тиранин ожени његовом кћерком. Једна легенда каже како су Писистратове присталице нашли у агичкој деми Пеанији жену натприродног стаса' и да су је прерушили у богињу Атену; име јој је било Фија. Потом су одређеног дана телали ушли у Атину оглашујући новост да сама Палада доводи Писистрата натраг у Атину. Одмах су стигла кола са тиранином и Фијом; тако су подвалом обманули обичан свет. М еђутим, савез Писистрата и Мегакла није дуже потрајао од савеза између Мегакла и Ликурга. Писистрат је од прве жене имао два сина - Хипију и Хипарха; пошто је желео да створи династију, плашио се да би, ако му се роди потомак од друге жене, интереси старијих синова били угрожени и да би дошло до раздора у поро-

Солонова смрт (око 560-59. Године пре Христа) Прво проГонство Писистрата (556-5. Јодине пре Христа)

Jleienga о Фији

llpea рестаурација и друЈа тиранида (550-49. Њдине пре ХрисШа ?)

’ А бнормална висина је атрибут у првом реду богова, затим и хероја у легендама. Богови су тако приказивани и у представама трагедије у античком позоришту. П рим . прее.

211


ДруГо изт анст во (550-49. године пре Христа?)

Друга ресш аурација и трећа тиранида (540-39 - 528-7. Године пре Христа)

дици4. Стога, премда је одржао обећање и био формално у браку са Мегакловом кћерком, Писистрат јој није прилазио као жени. Када је Мегаклу допрло до ушију како тиранин запоставља своју жену, силно се разјарио. Пришао је на страну Писистратових противника и успели су да га по други пут протерају, можда исте године када се вратио на власт5. Друго Писистратово изгнанство трајало је отприлике десет година; то је време он искористио да створи нове везе у Македонији. У Термајском заливу организовао је живаљ око Рајкела у неку врсту града-државе. Експлоатисао је руднике* на планини Пангају близу Стримона и ф ормирао је најамничку војску. На овај начин се снабдео новцем и људством да би могао да поврати свој положај у Атини. Подршку су му пружали Лигдамис, богаташ са Накса, и пријатељске везе са другим грчким државама укључујући и Тесалију; ове пријатељске везе неговао је у време своје власти. Племићка аристократија из Еретрије била му је наклоњена, а њихов је град био одлична база за напад на Агину. Када се Писистрат искрцао на Маратонском пољу, његове су се присталице сјатиле око његовог бојног знака. Грађани лојални легитимној власти супротставили су им се и претрпели пораз у бици код Палене. Са отпором је било готово и Писистрат је опет држао власт у рукама. Овога пута власт је и задржао. Писистратова владавина могла би се описати као уставна тиранида. Он није зауставио развој демократије, али је државом управљао потпуно по својој вољи. Изгледа да је Солонов устав био у кључним цртама сачуван, мада је временом могло доћи до извесних његових модификација. Према томе, могуће је да је, чак и пре првог Писистратовог успешног преузимања власти, цензус по мерама за

4 Писитрат је, такође, морао бити погођен клетвом која је висила над главама Алкмеонида. 5 Почетак Писистратове тираниде (561/0. године пре Христа) и његова смрт (528/7. године пре Христа) су поуздано утврђени датуми. Датуми његова два изгнанства су противречни, премда је дуготрајност другог - десет година - заједничко свим изворима. Бројеви у А ристотеловом А т и н с к о м у с т а в у су неконзистентни и захтевају исправку. А лгернативна хронологија, која се виш е слаже са Херодотовим текстом, друго прогонство одређује у период 556-546. године пре Христа. Херодот одређује датум другом изгнанству 556-546. године пре Христа. Херодот индиректно саопш тава (I 59-61.) да су прва два периода тираниде била врло кратка и, када о Хипијином протеривањ у каже (V 65. 3) да су „Писистратиди владали Атињанима 36 година“, вероватно мисли о периоду непрекидне владавине од 546-510. године пре Христа. Источно од реке Стримона на планини Пангају налазили су се рудници сребра и злата. П рим . прев.

212

Развој Атин е у V I в е к у пре Христа

жито и уље био претворен у новчани цензус. Пошто је новац све више улазио у оптицај, старија мерила за цензус класе изгубила су свој првобитни смисао. Тиранину опет није било у интересу да повиси цензус за службе у државној управи. Он се служио различитим политичким мерама како би заштитио свој положај, иако је задржао старе форме владања. Успео је да утиче на избор архоната, како би себи прибавио приврженике и тај положај углавном би припао неком члану његове породице. Тиранин је држао сталну плаћену војску у чијим су редовима, можда, били и скитски стрелци које видимо приказане на атичким вазама тога периода. Држао је као таоце децу неких племићких породица у које је подозревао. Додуше, већина његових истакнутијих противника, укључујући Алкмеониде, напустила је Атику, а велика имања која су они напустили, остала су на располагању тиранину. Ова су имања обезбедила Писистрату средства да реши проблем, који је Солон оставио нерешен, као и да задовољи очекивања великог броја грађана који су га продржавали. Ова имања без власника изделио је на парцеле и доделио их онима који су били у највећој оскудици6. Они су добили ту земљу у власништво и, као земљорадници, требало је да плаћају само порез на земљу у висини од једне десетине летине. Многим сиромасима, који су беспосличили у граду, такође је била додељена земља са новчаним зајмовима да започну пољопривредну производњу. Порез од једне десетине летине, који је био наметнут свим имањима, чинио је важан извор тиранинових прихода, и углавном се мисли да га је он увео. Ипак, то није вероватно. Пре ће бити да је ова земљарина била старија институција која се одржала и за време Писистрата све док је или он, или његови синови, нису смањили на двадесетину летине, захваљујући порасту својих прихода из других извора7. Сасвим је убедљива претпоставка да је овај пораст прихода стизао из рудника сребра на Лаурију, које су сада можда успешније почели да експлоатишу. Писистратови поседи на Стримону били су друга главна потпора његовим финансијама. Он се трудио да побољша пољопривреду и под његовим утицајем је маслина, која се одавно одомаћила у Атици, екстензивније сађена.

(1) Утицај на службе маГистрата (2) Најамници

(3) Таоци

Подела земље

Порез на земљу

6 Расподела земље његових политичких противника, који су били прогнани, људима беЗ земље може се чинити као природан корак за П исистрата и многи историчари се слажу са Бјурием. М еђутим, нема античког сведочанства за такву прерасподелу земље, док аргументум ех silentio, премда није пресудан, ипак има снагу. 7 А т и н с к и Устав 16. 4; Тукидид VI 54. 5,

2 13


Под Писистратом Атина је одахнула од трзавица страначких сукоба, старе странке су постепено нестајале. Развој занатске производње и трговине, као и тиранинова аграрна политика пружили су народу спокојан период економског и политичког развоја. А како су политичке институције и даље неспутано функционисале, народне масе у Скупштини или у судницама стицале су бар искуство у обављању државних послова, што их је припремило за демократију која ће уследити након пада тираниде. Спољна иолиш ика

У спољној политици Писистрат је доследно одржавао пријатељске везе са другим државама. Егина је збиља била отворени противник Атини, док је понижена Мегара могла бити само озлојеђена. Атина је била у пријатељству с обе моћне, супарничке државе на Пелопонезу, са Спартом и Аргом; и Теба, и Тесалија, и еретријско племство нашли су се тиранину у данима његове несреће. Како смо већ видели, Писистратов утицај је допирао до обала Стримона и до приморја Македоније; имао је оданог пријатеља у Лигдамису са Накса, кога је Писистрат наметнуо народу Накса за тиранина. Коринт, који ће касније постати огорчени непријатељ Атини, за сада јој је био наклоњен.

А т ина на Пропонтиди: ра т за Cuiej

Нема сумње да се Атина одважила на свој први прекоморски подухват зато да би осујетила мегарску трговину житом са Понтом и да би успоставила противтежу мегарској моћи у области Пропонтиде. Око четрдесет година пре Писистратове тираниде, Атина је заузела лезбљанско утврђење Сигеј на обали Троаде код улаза у Хелеспонт. Пријатељски став Милета, метрополе многих понтских колонија, био је од помоћи у овом подухвату. Међутим, то је увукло Атину у сукоб са Митиленом, чији се утицај преко колонија протезао дуж обала мореуза. Пошто није успела да поврати утврђење, Митилена је у непосредној близини подигла ново утврђење, Ахилејон, које је Атињанима пресекло прилаз мору. Већ смо испричали како је државник Питак био увучен у овај рат, како је убио атинског заповедника у двобоју* и како је песник Алкеј одбацио свој штит. Атина је, заокупљена страначким сукобима у држави, вероватно изгубила Сигеј, а поновно освајање овог утврђења један је од Писистратових војних успеха. Колику је он важност придавао Сигеју види се по томе што је тамо поставио за управника једног од својих ’ Појединост о двобоју не налази се нигде у тексту четвртог издања, вероватно је током нретходног прерађивањ а текста била изостављена. У познијим античким изворима наводи се да је у рату за Сигеј, П итак у двобоју убио олимпијског победника, борца у панкратији Рћгупопа, Атињанина, који је био војни заповедник Атињана. П рим. прев.

214

Развој Атине у VI в ек у пре Христа

синова. Држ авник који је први упутио атинске војнике на обале Хелеспонта, уистину је отворио нови правац атинској политици, а Писистрат је наставио тим смером. Није прошло много времена, а у истој области је било освојено нешто много значајније од Сигеia; али то дело, премда извршено уз наклоност и чак под Писитра- Запоседање трачш . Херсонеса (559-6.?) товим покровитељством, оило je заслуга тираниновог политичког милтијад супарника и непријатеља. Милтијад, Кипселов син, потицао је из племићке породице Филаида и био је један од вођа странке равничара. Једном, након Писистратовог доласка на власт, седећи на трему своје сеоске куће у Лакијади која лежи на путу из Атине у Елеусину, опази Милтијад групу војника у трачкој одећи наоружану копљима где иде путем. Дозвао их је себи, позвао да уђу у кућу и понудио им гостопримство. Били су то Долонци, домороци са Трачког Херсонеса, а у Грчку су дошли у потрази за човеком који би имао снаге и способности да их одбрани од северних суседа који су им наметнули рат. Долонци су већ били у Делфима, а пророчанство их је упутило да позову у помоћ човека који им први буде понудио окрепљење пошто напусте пророчиште. Одређен тако од бога, Милтијад се одазове позиву Трачана, и сам вољан да напусти домовину која је пала под тиранску власт. Овако је грчки приповедачки дар уобличио у живописну легенду околности успостављања атинске власти на Херсонесу. Пре ће бити да су се Долонци једноставно обратили директно Атини са позивом да у њиховој средини оснују атинску колонију. Писистрату је било веома мило да потпомогне ширење атинског утицаја на обалама Хелеспонта; избор М илтијада био му је такође добродошао, будући да је из Атине уклањао опасног поданика. Не треба сумњати у то да је М илтијад кренуо као представник атинске државе, уз благослов Делфијског пророчишта, у земљу својих трачких гостију. Али, утемељитељ колоније који је кренуо, како се причало, да би побегао од тираниде, постао је апсолутни владар у својој новој постојбини. Владао је Долонцима попут трачког поглавара, владао је као тиранин над атинским колонистима, својим суграђанима. Заштитио је полуострво од упада са севера зидом који је подигао преко превлаке, од Кардије до Пактије. Знамо да је ратовао са Лампсаком и да је био у пријатељским односима са лидијским краљем. Нећемо претерати ако кажемо да је Писистрат учинио прве кораке на путу који је довео Атину до империје. Додуше, овај пут су му показали нама непознати претходници; али, Мегара је освојена управо његовим мачем, и под његовим покровитељством Атина је запосела војне базе на обема обалама Хелеспонта.


Значај копонија на Хелеспонту

Државничка мудрост која је тражила простор за предузетништво Атине у областима Пропонтиде не може се преценити. Јонски градови су претекли Атину пустоловно продирући у огромна пространства источног мора и стицали су ћар прибављајући производе са његових обала. Али, премда је касно ушла у утакмицу, Атина је била предодређена да надмаши и свог пријатеља - М илет и свог непријатеља - Мегару. Многе ће године још протећи пре но што атински бродови загосподаре Црним морем. Ипак, важно је било што је сада Атина на обе стране поставила своје војне постаје као чуваре уског пролаза: Где се Х ел и н м о р с к и г р е б е н ч в р ш ћ е и с п р е ч и о И и с т о ч н и се в а л и о з а п а д н е к р ш е.

Делска свешковина

Ришуално чишћење Дела Наводна Писистратова редакција Хомера

Писистрат је чврсто подржавао тврђење Атине да је она мајка и предводница јонског огранка хеленског народа. Аполонов храм на Делу, острву где се по миту бог родио, дуго је био религијски центар Јоњана с обе стране Егејског мора. Ту су се, како је једна древна химна стиховима исказала, „Јоњани у дугим одорама окупљали са женама и децом“ да одају пошту Аполону игром, песмом и атлетским такмичењима: „да се неки странац намерио на окупљене Јоњане, и видео мушкарце, жене са лепим пасовима, њихове брзе лађе и све њихово богатство, могао би рећи да су то бића која смрт и старост не дотичу". Писистрат је „очистио" посвећени простор ископавши све гробове* у видокругу светилишта и преневши кости покојника у други део острва. На овај је начин Атина ставила под своје посебно старање славну јонску свечаност, Причало се, а многи су у то и поверовали, како у антици тако и у модерно време, да је или Писистрат, или његов просвећени син Хипарх, урадио нешто још значајније за грандиозне јонске епове, Илијаду и Одисеју. Наводно је била наименована група зналаца књижевности са циљем да прикупи, запише и редигује два Хомерова епа; стога се претпостављало да су, захваљујући иницијативи тирана и напорима учених људи које су тирани упослили, епови први пут записани. Да је тако било, тешко би се могло објаснити како су Атињани једну генерацију раније, у свом спору са Лезбом око тога коме припада Сигеј, могли да се позову на Хомера и на улогу коју су имали у Тројанском рату, да није постојао званично

' Сама смрт и све што је у вези са њом, према грчким религијским представама индоевропског корена, сматрана је љагом која се мора према ритуалу очистити. П рим . прев.

2l6

утврђен текст Илијаде. А за стих у Каталогу бродова, који су Атињани цитирали да би у сукобу са Мегаром доказали своје право на Саламину, Мегарани су касније тврдили да је неаутентичан и да га је Писистратова група редактора измислила и убацила у Хомеров текст у интересу Атине. Ова оптужба има извесне уверљивости, будући да се у Ономакрита, најистакнутијег члана групе, могло сумњати кад је реч о кривотворењу. Ономакрит је био учитељ орфичке религије, и помогао је Хипији, старијем тираниновом сину, при издавању збирке пророчанстава видовњака. Међутим, открило се да је Ономакрит у ту збирку убацио пророчанство које је сам измислио и био је протеран из Атине. Цела прича о Писистратовој комисији за редакцију Хомера, која имплицира да наши текстови ова два епа сежу у прошлост само до VI века пре Христа неоснована је и сасвим невероватна8. Писистрат је био истински заинтересован за Хомера, али на други начин. Њ егова је заслуга што је рецитовање Хомерових епова постало обележје Панатенејских светковина. Он је увео правило да такмичари - рапсоди морају строго поштовати редослед стихова у еповима при избору партија за рецитовање.* Велике Панатенеје биле су преуређене закратко пре но што ће Писистрат приграбити тираниду и, по обрасцу великих панхеленских свечарских окупљања у Олимпији и у Делфима, приређиване су сваке четврте године. Празновале су се атлетским и музичким такмичењима, а средиште и мотив светковине била је велика процесија која се успињала до Атенине куће на њеном брду (Акропољу) да би се богињи принела на дар хаљина коју су откале атинске девице. „Богати храм“ Атенин у коме је богиња уступила место и Ерехтеју, издвајао се по томе што је споменут у Хомеровим еповима. Био је смештен на Акропољу, северно од будућег Партенона и близу места на коме се налазио стари краљевски дворац. Од првобитног храма преостало је само мало блокова, пошто је на почетку Писистратове тираниде, или мало пре ње, храм био обновљен и окружен дорском колонадом. Много камених блокова у потпорним зидовима, који се још увек налазе на својим местима, откривају нам облик и положај овог храма, а неке од скулптура су сачуване. Троугласти фронтони показивали су колика су била уметнићка достигнућа тадашњих вајара. До тада је омиљени материјал

Панашенејска свечаност

Х рамови А т ене (1) на месту будућеl Ерехтејона - кућа А т ене и Ерехтеја, (2) храм А т ене Полијаде.

Перистасис и т импанони gogaт и су вероватно у Писистратово доба: Скулптуре на тимпанонима (? око 600. Јодине пре Христа)

8 Најраније спомињање комисије у сачуваним изворима је код Цицерона (De Oratore III 3. 4). Платон (Hipparchus 228В) каже да је Хипарх први донео у Атину Хомерове епове и да је нринудио рапсоде на Панатенејама да их рецитују у правилном редоследу. Није тешко схватити да је у хеленистичко доба ово тврђење интерпретирано као да се радило о успостављању званичног гекста. ' У представама античког човека храм је био божја кућа. П рим . прев.

1


Упошреба мермера у скулпт ури Гтантомахија на Писистратовом тимпанону

Цар Хадријан довршава храм

Ленеј; храм Диониса у Лимни

атичких вајара био меки кречњак из Пиреја; чудном игром случаја неки запањујући примерци ове израде - Зевс суочен са троглавим Тифоном, Херакле који убија Хидру - фрагментарно су сачувани и представљају ране покушаје у уметности која ће се за сто педесет година винути до свршенства. Али, сада - у другој половини VI века пре Христа - грчки вајари су почели да вајају племенитији и тврђи материјал. На једном фронтону обновљеног храма Атене Полијаде (Заштитнице града) бој богова са Гигантима исклесан је од парског мермера. Могуће је још увек видети саму Атину у центру композиције која копљем убија Енкелада и изазива дивљење посматрача. Али, тиранин је замислио величанственије дело од новог храма на брду. Доле у подножју, југоисточно од Акропоља на обалама Илиса, започео је градњу великог дорског храма Зевсу Олимпијском. Започео га је али га није завршио ни он нити касније његови синови. Димензије Писистратовог плана биле су тако грандиозне, да се Атина, чак и кад је досегла врхунац своје моћи и остварила већину Писистратових аспирација, никада није одважила да предузме на себе терет његове доградње. Он ће заиста и бити завршен, премда у облику сасвим другачијем од првобитног плана, али тек када се Атина и Грчка буду нашле под окриљем силе којој је цела Европа лежала пред ногама. Богато украшени капители неколико високих стубова, који још увек стоје усправно, припадају грађевини римског цара Хадријана; међутим, ваља нам се присетити да су генерације Атињана, којима се ова историја бави, на том месту гледале само једноставне дорске стубове, као споменик богатства и амбиције тиранина који је својим далекосежним плановима за њихов град учинио више него што су они уопште могли замислити. Писистрат је одиста био пажљив и ревностан у свему што се тицало религије, а и његови синови били су такви, чак и више од њега. Али, ниједан његов поступак није био плодоноснији од онога што је учинио за Дионисов култ. У мочварама на јужној страни Ареопага имао је бакхички бог древно светилиште, чији су темељи откривени; Писистрат му је, међутим, сазидао ново боравиш те у подножју Акропоља и његове рушевине још нису сасвим нестале. Тиранин је установио нову светковину повезану са овим храмом, названу Велике градске Дионисије; нова свечаност је потпуно бацила у засенак старију Свечаност винске пресе* (Ленејска светковина), * П разник се светковао крајем јануара и почетком фебруара месеца, његова карактеристика била је утакм ица драмских песника. Такмичили су се овим редоследом прво три песника трагедија, сваког дана по један са својом тетралогијом

218

Развој Атин е у VI в ек у пре Х рис та

која се и даље празновала првих дана пролећа у храму у мочвари. Главно обележје Дионисових светковина био је хор сатира, Дионисових пратилаца, који су играли око жртвеника обучени у козје коже и певали своје „песме јараца“. Али, постепено је ушло у обичај да хоровођа, који је у исти мах и срочио песму, иступи из хора суиграча и да заподене са њима дијалог, узевши на себе лик неке особе повезане са догађајима које је песма славила, одевен у одговарајући костим. Овакве представе, које је на сеоским светковинама уређивало неко приватно лице, постале су званични део Великих Дионисија и стога су стављене под државну заштиту у облику „трагичког“ такмичења, у коме се два или више хорова надмећу за награду. Захваљујући напорима читаве једне генерације, ове једноставне представе развиле су се у праву драму одвајањем од сатирског елемента. За приказивањ е су биране легенде које нису имале везе са Дионисом, а плесачи (у хору) нису иступали одевени у бакхичке јареће коже, већ у костиме који су одговарали њиховој улози у причи. О ва представа се састојала из три комада; плесачи (у хору) су мењали костиме за сваку драму, а само су на крају иступали прерушени у свој прави изглед јарца и приказивали су комад који је очувао сатирски карактер „трагедије“. Затим је доминантна улога плесача (у хору) поступно смањивана и уведен је друти глумац; оваквим развојем, чији су нам детаљи непознати, песма јараца из Писистратовог доба прерасла је у Есхилову трагедију.

Диференцијација lupaleguje og сатирске драме (т рилошја)

Колико је популаран био Дионисов култ у Атини Писистратовог доба, могло се запазити у грнчарским радионицама. За мајсторе Ексекију и његове колеге, сликаре ваза црнофигуралног стила, није било омиљенијег сижеа од сцена са Дионисом. Има још нешто што студент историје може сазнати окружен љупким посуђем атинских грнчара. На вазама Писистратовог доба омиљена тема су Хераклови подвизи, док је Тезеј запостављен. Али, пре но што ће започети златно доба вазног слкарства, отприлике у време пада Писистратида, Тезеј почиње да заокупља машту народа као велики атички херој, а то се одразило у сликама на пехарима Еуфронија и других сјајних мајстора црвенофигуралног стила. Ако се присетимо да је Тезеј био посебно повезан са брдском облашћу северне Атике, упориштем Писистратове странке, можемо пасти у искушење да закључимо да је Писистратова политика делом допринела Тезејевом глорификовању.

Садржаји м иш а о Дионису на вазама

(Саширска драма)

Херакле на амфорама са црним фтурама итд. (око 570-510. iogune пре Христа)

Тезеј на црвенофи1уралним посудама kylikes, итд. (510 - 470. додине пре Христа)

(три трагедије, садрж ајно повезане, или неповезане, са сатирском драмом) и четвртог дана три песника комедија, сваки са по једном комедијом. И збор хора, његово увежбавањ е и издржавањ е, као и трош кови опреме - horegia били су дужност најбогатијих грађана - хорега. П рим . прев.

219


Водоснабдевање

Писистрат је, осим што се бринуо о указивању дужних почасти боговима, искрено желео да побољша животне услове народа. У жарким летима источне Грчке мало тога је важније од доброг водоснабдевања и Писистрат се у том погледу, изгледа, врло ангажовао. Извор Калироја, поред Илиса јужно од Акропоља (извор је првобитно био без крова), претворен је у велику наткривену чесму са девет лула (Eneakrunos). Друту наткривену чесму из истог периода открила су ископавања у југоисточном углу Агоре, а Дерпфелд је открио трагове акведукта који је доводио воду из горњег тока Илиса до цистерне у стеновитој долини између Ареопага и Пникса9. Ово старање за јавно водоснабдевање, које су племићке олигархије занемаривале пошто су племићи имали своје приватне бунаре, типична је политичка мера тирана. Није случајност што је Еупалинов акведукт у Мегари био изграђен за тиранина Теагена, а акведукт на Саму за Поликрата.

3. Успон Спарте и Пелопонески савез

Рат са TeiejoM око 560-50. ? године пре Христ а

Jleienga о освајању Teieje и Орестове кости

Док је један тиранин уобличавао судбину Атине, успон спартанске моћи изменио је политичку слику Пелопонеза. Отприлике средином VI века пре Христа Спарта је извојевала остварење својих циљева у рату против својих северних суседа, Тегеје и Арга. Захваљујући овим успешним ратовима она је постала надмоћна сила на полуострву. Источну Аркадију карактерише пространа равница на великој надморској висисни. Села на северу ове равнице ће касније прерасти у град Мантинеју, док ће се она на југу ујединити у Тегеју. Спарта је угрожавала границе тегејске територије и из тога је проистекао дуготрајни рат. Овај је рат повезан са занимљ ивом легендом заснованом на предању да је лаконски херој Орест био сахрањен у Тегеји. Када су Спартанци упитали Делфијско пророчиште да ли могу очекивати да ће успети да освоје Аркадију, добили су обећање да ће им бог дати Тегеју. Спартанци су, због овог одговора, кренули са оковима у поход против Тегеје. Али, претрпели су пораз, па су у оковима, које бејаху понели да окују Тегејане, морали да обрађују земљу у тегејској равници. Херодот тврди да су у његово време

9 Паусанија (I 14. 1) подразумева да се E nneakrounos налазио на Агори или близу ње, али Тукидид (II 1 5 .4 -5 ) га јасно поставља јуж но од Акропоља. Паусанија је побркао Енеакрунос и другу чесму под кровом, такође из периода Писистратида, у југоисточном углу Агоре (Н. Thompson, Hesp. 22 (1953) 29-35. Добра расправа у Gomme, H C T 2. 53-60.

220

Развој Атин е у V I ве ку пре Х ри ста

баш ти окови висили у храму Атене Алеје, заштитнице Тегеје. Рат се наставио, а Спартанци, који су трпели пораз за поразом, напокон поново затражише савет од пророчишта. Бог им је наредио да врате у Спарту Орестове кости, али они нису могли наћи ни трага херојевом гробу, па се још једном обратише богу за помоћ’. Овога пута добише загонетно пророчанство срочено нејасним речима: Сред аркадских брда зараван у наручју носи Тегеју, где ударац снажно испушта издисаја два, где душман туче душмана, лицем у лице, ударач по противударачу; ту скелет који тражиш почива - чедни син Агамамнонов. Кући га пренеси и победа је твоја. Ово им није много помогло. Али, током примирја са Тегејцима, извесни Лиха, Спартанац, задесио се у Тегеји, па је, ушавши у ковачницу, гледао како кују гвожђе. Ковач му у разговору спомене како је, хотећи да ископа бунар у дворишту, наишао на ковчег дуг 7 лаката и у њему скелет исте дужине" и како је ковчег вратио на исто место. Лиха се сместа досетио да је добио решење загонетног пророчанства, па је по повратку у Спарту известио шта је открио. Изнајмили су двориште од ковача, коме то баш и није било по вољи, нашли ковчег и вратили су кости кући у Лаконију. Тада је освојена Тегеја и на овом месту враћамо се из приче у реалност Са територијом овог аркадског града Спартанци нису поступили као са месенском - она није била припојена територији Лакедемона. Тегеја је постала зависна држава, која је давала контингент војника војсци свога освајача и обавезала се да унутар својих граница неће пружати Месењанима уточиш те10. Повратак Орестових костију 10 Плутарх, Грнка п и т а њ а 5 (M oralia 292В), цитира натпис постављен на обали Алфеја (у Олимпији). Становници Тегеје греба да истерају Месењане, а не да им дају грађанско право. Видети F. Јасоћу, CQ 38 (1944) 15. * По народном веровањ у херој прим а култ, као покојник, на свом гробу у коме почива његово тело, или неки део његових телесних остатака, за које су везане његове моћи - у првом реду ратничке и заш титничке, затим исцелитељске или пророчке. О туда учесталост м отива о трагањ у за земним остацима хероја и њиховом премеш тањ у с једног места на друго, у циљу да се у рату обезбеди победа. Херојски гробови, као талисмани за које је везана судбина града или државе, могли су бити и тајни, некада су се налазили поред градске капије, у Пританеју (Елеја) или на државној граници да би ш титили заједницу. П рим . прев. " Џ иновски раст можда је најопштије распрострањ ена црта хеленских хероја, а припада тамној монструозној страни херојског лика исто као и снага и јарост које не може да контролише, незаситост у јелу и сексу. Што се висине тиче, Ахил је, нпр. имао 9 лаката по Л икоф рону (A le x . 860), Касније се ова црта приписивала и хероизираним историјским личностима. А нтичка мера лакат, pechys, износила је 42,6 cm. П рим . прев.


Спарта осваја Тиреатиду око 550. togune пре Христа

Пелоионески савез и превласт Спарте

222

ваља тумачити као спартанску пропаганду. Сикионски тирани су спроводили снажну антидорску политику и можда су се за њима повели, у мањој мери, Кипселиди из Коринта. Ш ирећи свој утицај на Пелопонезу, Спарта није желела да покреће етничко питање. Касније је спартански краљ Клеомен могао да изјави у Атини: „Ја нисам Дорац, него Ахајац“. Чини се да је у овом периоду политику Спарте усмеравао Хилон, чије је име постало пословично за мудрог човека. Скоро у исто време, можда убрзо након победе над Тегејом, Спарта је најзад успела да заокружи границе Лаконије на североисточној страни отргнувши спорну територију Тиреатиде од Арга. Војске две државе сучелиле су се у спорној граничној области, а спартански краљеви и аргивски војни заповедници договорили су се да сукоб реше борбом изабраних 300 заточника са сваке стране. Прича гласи да су свих 600 изгинули осим тројице, једног Спартанца и двојице Аргиваца. Док су Аргивци хитали у Аргос да известе о својој победи, Спартанац - име му је било Отријад - остао је на попришту и подигао трофеј. У сваком случају препирка није дала резултата пошто су обе стране својатале победу, па је дошло до битке у којој су Аргивци били потпуно потучени. Тиреагида је била последња територија коју су освојили Спартанци. Спарта је, наиме, променила своју политику, па је уместо да тежи освајању нових територија, настојала да цео Пелопонез претвори у сферу лакедемонског утицаја. Ова промена политике испољила се у томе како је поступила према Тегеји. Пораз Арга довео је Спарту на челни положај на полуострву. Све пелопонеске државе, осим Арга и Ахаје, биле су сврстане у лабави савез, уз обавезу да у заједничком интересу дају војне контингенте, а вођа Савеза био је Лакедемон. Састанци Савеза одржавани су у Спарти и свака је чланица слала своје представнике. Коринт се спремно придружио јер, Коринт се - што је разумљиво - сврстао на страну против Арга, док је његова супарница у трговини, острвска држава Егина, била у пријатељским односима са Аргом. Још је Перијандар Аргивцима задао ударац приграбивши Епидаур, чиме је пресекао њихову најближу везу са Егином. Друга држава са Истма, Мегара, у којој је поново била успостављена племићка олигархија, приступила је такође савезу. Спарта је свуда користила свој утицај да подржи олигархију, свуда је роварила против демократије, тако да је њена превласт имала значајне последице по развој друштвеног уређења у пелопонеским државама. У северној Грчкој опала је моћ Тесалаца, те је тако Спарта постала најјача држава у Грчкој у другој половини VI века пре Христа.

Развој А ти н е у VI ве ку пре Х риста

Током Писистратове тираниде, Спарта је била у пријатељским односима са Атином, али тиранин је био довољно предострожан да буде у добрим односима и са Аргом. Атина збиља није имала разлога за сукоб са самим Аргом, али, ривалство које је владало између Атине и Егине по порироди ствари сврстало је Атину и Аргос у супротстављене таборе. Још раније, вероватно негде средином VII века пре Христа Атина је искрцала војску на Егину и претрпела је тежак пораз коме је допринео и Аргос. Писистратова политика избегавала је сукоб са острвом у суседству и настојала је да придобије наклоност Арга.

А т ински напад на Еш ну (прва половина VII века пре Христа?)

4. Пад Писистратида и интервенција Спарте Када је Писистрат умро, његов старији син Хипија дошао је на очево место. Хипарх му је помагао у владању, док је Тесал мало или нимало учествовао у политици. Нова тиранида започела је гестом политичког измирења. Наиме, фрагмент једне атинске листе архоната показује да је Алкмеонид Клистен, чија је породица отишла у изгнанство након битке код Палене, био архонт 525-4. године пре Христа, и да га је наследио у дужности Филаид Милтијад, чија је породица такође била против тираниде11. Помирење, ипак, није било дугог века. Клистен се убрзо поново нашао у изгнанству, а Милтијад на Херсонесу. У општим цртама била је настављена Писистратова унутрашња и спољна политика. Двор у Атини је, изгледа, попримио отменије литерарно обележје. Хипија, учени проучавалац пророчанстава, и Хипарх пратили су савремене токове у култури. Истакнути песници тога доба долазили су на њихов двор. Симониду са Кеја, чувеног по својој хорској лирици, Анакреонту из Теја, весељака, који пева о вину и љубави, Ласу из Хермионе, који се прославио својим иновацијама у композицији дитирамба, а у часовима доколице се забављао састављајући химне „без сиктања“, у којима није било гласа S (сигме) - све њих је позивао или дочекивао добродошлицом Хипарх. Једна од најистакнутијих личности у овом друштву био је Ономакрит, верски учитељ, који је већ био споменут поводом наводног издавања Хомерових епова.

Писистратова смрт (528- 7. ioдине пре Христа), њешви синови и њихов двор

fivoc, aoiyfioc,

11 Фрагмент једне атинске листе архоната, исписан у позном V веку пре Христа (H esp. 8 /1939/ 59-65, натпис у M L 6) показује да су Хипија, Клистен (прво слово недостаје), М илтијад били архонти сукцесивно од 526. до 524. годиине пре Х риста и вероватно Писистрат, Хипијин син, у 522. години пре Христа (...(ттратоО. Изгледа да је Х ипија започео своју владавину уз опш те политичко помирење и повратак непријатељског племства из изгнанства. Међутим, помирење није дуго потрајало. Алкмеониди су поново били у изгнанству до 512. године пре Христа.

223


Завера Хармодија и Аристош т она

(514. године пре Христа)

Убисшво Х ииарха

Сурова владавина Х ипије

Први озбиљан ударац задан тиранској моћи потекао је од пизме појединца, а не од некаквог распрострањеног незадовољства; али, он је, ипак, проузроковао низ последица које су резултирале падом ти раниде. Изгледа да је Хипарх - а кружиле су противречне верзије о том догађају - увредио лепог младића по имену Хармодије и његовог љубавника Аристогитона. Говорило се да је Хипарх такође био заљубљен у Хармодија и, пошто је његово удварање остало неприхваћено, осветио му се тако што је забранио његовој сестри као недостојној да „носи корпу“*у Панатенејској поворци. Хармодије и Аристогитон су нато сковали план за убиство тирана и изабрали за атентат дан велике поворке, пошто су том приликом могли да се појаве у јавности наоружани, а да не изазову подозрење. Врло мало њих је било упућено у заверу, зато што су очекивали да ће се грађани определити за слободу, чим тиранину задају први ударац. Али, када је куцнуо час, примећено је да је један завереник заподенуо разговор са Хинијом у спољашњем делу Керамејка” . Његови саучесници су брзоплето закључили да је он издао њихову заверу, па су, одуставши од напада на Хипију, одјурили на Агору, и убили Хипарха у близини Леокорија***. Хармодије је погинуо од мача, Аристогитон је касније био ухваћен, мучен и погубљен. Том приликом грађани нису показали никакву самилост према завереницима, ако су је и осећали. Међутим, заверенички чин је довео до потпуне промене Хипијине владавине. Како није знао које огранке завера може имати, Хипија се претворио у свирепог и подозривог самодршца. Вероватно је током чистке, која је уследила по убиству, дошло до протеривања Алкмеонида, или су сами под притиском напустили Атину. Хипија је утврдио Мунихију, да би на обали имао одступницу одакле у сваком тренутку може утећи преко мора. Почео је упирати поглед ка Персији, где је нова власт почела да баца сенку на хеленски свет. Тада су га многи Атињани замрзели ' Kanephoroi су девице које су о празнику Великих Панатенеја на Атенин рођендан 28 Хекатомбеона (јули-август), у великој поворци носиле на глави корпе са светим предметима и ж ртвеним даровима Атени. П рим . прев. “ Keram eik - грнчарски крај, налазио се у северозапдном делу Атине и од праисторијског времена служио је за сахрањ ивањ е све до V III века пре Христа. И зраз спољашњи Керамеик је у причи упо гребљен анахронички, јер је тек касније, након Саламинске битке, Темистокле својим новим бедемима поделио Керамеик на спољашњи - изван бедема и унутраш њ и унутар бедема. Спољашњи Керамеик се протезао од капије Дипилона до Свете капије. Унутрашњи је обухватао простор од капије Дипилона целу атинску Агору. П рим . прев. Ledkdrion - светиште кћери легендарног атинског краља Леоја, која се добровољно ж ртвовала боговима да спасе град од глади или куге. П рим. прев.

224

Развој Атин е у VI ве ку пре Х риста

и жудели су да збаце узде тираниде. И од тада су почели да негују успомену на Хармодија и Аристогитона као на тираноубице. Обарање тираниде углавном су остварили Алкмеониди, који су желели да се врате у Атину, а нису могли да своју жељу задовоље, док су год Писистратиди били на власти. Прво су са другим племићима покушали да мачевима изборе себи повратак, али су, претрпевш и пораз код Липсидрија близу Ахарне, схватили да им је потребна снажнија подршка. Њ у су нашли код делфијског свеш тенства са којим је породица имала давнашње везе, а одскора још и чврш ће. Стари Аполонов храм страдао је у пожару, па је одлучено да се сагради нови храм по енормној цени од 300 таланата. Било је организовано прикупљање прилога на панхеленском нивоу. Прикупљеним средствима била је покривена отприлике четвртина потребног новца12. О статак је намирен из средстава Делфа. Алкмеониди су преузели уговор за градњу и, причало се да су, о сопственом трош ку додали фасаду храма од парског мермера, док је по уговору био предвиђен кречњак. Храм није био недостојан највећег светилиш та Хеладе. Један атински песник опевао је „светлост која исијава из две лепе фасаде“ дивне Локсијине* куће са стубовима, и живописно је описао рељефе на метопама са херојима који униш тавају чудовиш та и фронтон са боговима који савладавају гиганте. Догодило се, мора бити, непосредно пре завршетка новог храма, или убрзо после тога, да је светим делфијским здањима придодато једно од свих раскошније. Острваљани са Сифна потрош или су део блага ископаног у својим рудницима злата и сребра, направивш и себи ризницу у средишту земље'*, а њени остаци нам сведоче о богатству њене декорације. Можда ова грађевина представља врхунац благостања и напретка Сифна. Није протекло ни сто година, а њихове залихе скупоцених метала су пресахле; копајући у дубину, рудари су доспели испод нивоа мора, вода је надошла и пресекла приступ изворима њиховог богатства.

Алкмеониди су ст радили храм у Делфима

548-7. Године ире Христа

Сифнијска ризница

12 П рилози су такође добијани од страних народа који су имали додира са Грцима. Херодот (II 180) каже да је Амасис, краљ Египта, приложио 1000 таланата стипсе (за заш титу дрвене грађе од пожара). * Loxias, епиклеса (култно име) Аполона, као бога прорицањ а. Прим. прев. " Грци су веровали да се средиште земље налази у Делфима на месту где је стајао аниконични камен нејасног значења кога су називали „пупак". По једној легенди из храма Зевс је у жељи да одреди средиште земље истовремено пустио са источне и са западне границе земље два орла да лете истом брзином. Орлови су се срели у Делфима код такозваног „пупка“ (om phalos) где су потом била постављена два златна орла. П рим . прев. 2 25

И с т о р и ј а Г р чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Спаршанци нападају А т и ку

Flag Писистратида, 510. Јодине пре Христа (архонтат Харпактида)

Крупни новчани износи пролазили су кроз руке Алкмеонидима током зидања храма и њихови политички противници су говорили да им је то омогућило да изнајме најамнике за своје лоше намере према Атици. Први њихов покушај био је неуспешан. Алкмеониди су са другим изгнаницима запосели Липсидрион, утврђење на огранку планине Парнета које гледа на деме Пајанију и Ахарну; међутим, било их је сувише мало да сами започну борбу, а народ није имао воље да протерује тиранина да би успоставио племићку олигархију. Алкмеониди су ускоро били присиљени да напусте своје утврђење и оду из Атике. Убеђени да само уз страну помоћ могу остварити своје замисли, искористили су свој утицај у Делфијском пророчишту, да би оно извршило притисак на Спарту. Сходно томе, када год су Спартанци упућивали посланство да тражи од бога савет, добијали су исти одговор: „Ослободите прво АтинуГ Већ је било речи о томе да су Писистратиди неговали пријатељске односе са Спартом, а након убиства брата, Хипија се више но икад трудио да не прекида односе са њом. Међутим, дипломатија Алкмеонида, којима је тада на челу био Клистен, Мегаклов син, коначно је победила, истини за вољу уз помоћ утицаја из Делфа, и Спартанци су пристали да Атини силом врате слободу. Можда им је било сумњиво Хипијино држање према Персији; Хипија је, наиме, удао своју кћер Архедику за сина тиранина из Лампсака, за кога се знало да има утицаја на персијском двору. У првом походу под заповедниш твом Анхимола Спартанци су били потучени до ногу уз помоћ ескадрона тесалских коњаника; али у другом походу, под вођством краља Клеомена, Тесалци су претрпели пораз и Хипија је заточен на Акропољу. Када су његова деца, коју је кришом послао на безбедно место ван земље, пала непријатељима у руке, Хипија је капитулирао и обавезао се да ће за пет дана напустити Атику, под условом да му се врате деца. Са свим члановима свог домаћинства Хипија је отишао у Сигеј, а на Акропољу је подигнут стуб са текстом пресуде која кажњава Писистратиде трајним губитком грађанских права (atimia). На овај су начин пали тирани и уз помоћ Спарте Атина је била ослобођена. Није никакво чудо што ]е Атина, када је почела да цени своју слободу, пожелела да заборави околности под којима је она стварно била задобијена и да сачува у сећању само романтични атентат Хармодија и Аристогитона, који би се могао сматрати барем уводом у Хипијин пад. Почасница’ (винска песма), која одише сло* Сачувана је винска песма анонимног аутора која се певала на гозбама а започиње речима: „У грани мирте ћу понети мач као Хармодије и Аристогитон који су убили тиранина. И донели слободу Атини..." П рим. прев.

226


бодарским духом, славила је два пријатеља који су убили тиранина; имена Хармодија и Аристогитона постала су општепозната. Вешти вајар Антенор извајао је групу у спомен двојици тираноубица и она је била постављена неколико година после тога на Агори13. Атина је морала збиља и да плати нешто за своје ослобођење. Била је обавезна да уђе у Пелопонески савез, коме је на челу стајала Спарта; на овај је начин Спарта добила извесно право да се меша у послове у Атини. Ова нова обавеза убрзо је довела до другог сукоба14.

А т ина у Пелопонеском савезу

5. Краљ Клеомен и друта интервенција Спарте На овом месту је потребно да за часак направимо дигресију и испричамо причу о необичном рођења краља Клеомена, ослободиоца Атине. Његов отац, краљ Анаксандрида, оженио се својом сестричином, али она није имала деце. Ефори, уплашени да ће се краљевски род Агида угасити, салетали су краља да је отера; када се Анаксандрида успротивио, ефори су инсистирали да мора да доведе у кућу другу жену. Тако је поступио и родио се Клеомен. Али, убрзо потом његова прва жена, дотада јалова, родила је сина коме дадоше име Доријеј. Када је остарели краљ умро, одлучено је да Клеомен као најстарији треба да наследи престо, а Доријеј, који је очекивао да ће њему припасти краљевска власт, морао је да напусти Спарту. Доријеј је кренуо да тражи срећу у земљама преко мора; покушавши да заснује насеобину у Либији, повео је пустоловну експедицију на запад, учествовао је у рату Кротона са Сибарисом и потом је одједрио на Сицилију са намером да оснује нови град у југозападном делу Сицилије. Ипак, није остварио своју намеру пошто је пао у боју против Картагињана и њихових савезника Елима. После рођења Доријеја, његова мајка је родила Анаксандриди још два сина, Леониду и Клеомброта са којима ћемо се још срести.

Рођење Клеомена и како је постао крањ

Доријеј

(око 510. iogutie пре Христа)

13 О ригинална група, Антеноров рад, пренета је била у Персију 480. године пре Христа, а вратио је А лександар или један од њ егових наследника (извори се не слажу). Нову групу, рад Критије и Несиота, поставили су у Атини одмах након Персијског рата. За постоље ове групе видети Hesp. 5 (1936) 355. 14Бјури и други пре и после њега претпостављали су да су Спартанци, пошто су истерали Писистратиде из Атине, намеравали да увуку Атињане у свој савез. За то нема поузданог доказа, а односи између Атине и Спарте убрзо су постали врло затегнути. Клеомен је био одговоран за Клистеново прогонство и покуш ао је да сруши атинску демократију. К листенова демократија имала је сваког разлога да буде антиспартанска а осећањ а су се још више узбуркала када су Спартанци чак покушали да врате на власт Хипију. 227


Сит уација у А т и н и 510-8. iogune пре Христа

Mcaiopa архонт, 508-7. године пре Христа

Спарш анци на Акропоњу у опсади

Након протеривања тиранина, Атињани су морали да се позабаве политичким проблемима, чије је решавање пре педесет година одложила тиранида. Главни проблем је био модификовање Солоновог устава, тако да се може примењивати у пракси. Старе невоље које су ометале реализацију Солонове демократије оживеле су чим је Хипија био протеран и чим су Спартанци отишли. Избио је сукоб међу странкама на чијем су челу биле моћне племићке породице. Чини се да су се странке Примораца и Равничара поново појавиле у странкама Алкмеонида Клистена и његовог супарника Исагоре. Пошто је Клистен био најактивнији покретач револуције, Исагору су, наравно, подржавгле притајене присталице тираниновог дома. Сукоб је у почетку превагнуо у корист Исагоре, који је био изабран за врховног архонта 508. године пре Христа, али, то је било само тренутно. Клистен је стекао надмоћ обративши се обичном народу и лицима која су била изгубила грађанска права приликом ревизије грађанског списка, убрзо након Хипијиног прогонства15. Према томе, Клистенова победа - а Клистенова победа је била победа реформе - извојевана је под претњом физичког насиља; и у години архонтата свог супарника Клистен је увео нове демократске законске мере. Исагора се нашао у таквој мањини, да није имао другог излаза него да се пожали Спарти. На његов подстицај Лакедемоњани, који су на демократију гледали попреко, затражили су да се Алкмеониди, као род под клетвом, протерају из Атике; Клистен је, не покушавши да се супротстави, напустио земљу. Међугим, то није било довољно. Краљ Клеомен је ушао у Атику по други пут; протерао је 700 породица на које је Исагора указао и покушао је да укине ново уређење и успостави олигархију. Али, сав се народ латио оружја; Клеомен, који је са собом имао само малу чету војника, заједно са Исагором био је опкољен на Акропољу и морао је трећег дана „противно свом спартанском духу“ да капитулира. Клистен је сада могао да се врати са свим осталим изгнаницима и да заврши своје дело. Овај догађај је за Лакедемон био ударац. Било је то први, али не и последњи, пут да су атински олигарси тражили спартанску интервенцију и да су спартанске трупе запоселе Атенино брдо.

15 Херодот (VI 66) наглашава да је Клистеновом обраћањ у за помоћ народу претходила лична борба са И сагором око вођства а А т и н с к и у с т а в (13. 5) јасно додаје да су hetairetai (аристократски политички клубови) били средиште борбе. То се осликало и у Херодотовом изразу за Клистеново обраћањ е народу за помоћ - proshetairizetai (да народ постане његов клуб). Не следи неминовно да је облик Клистеновог устава био први пут смишљен 508. године пре Христа. О н је крајње компликована структура и вероватније је да је био смишљан у годинама прогонства (и у мирнијој атмосфери Делфа). 2 28


6. Клистенове реформе Солон је створио институције и конструисао механизам атинске демократије. Видели смо зашто овај механизам није могао да функционише. Фатална препрека успеху демократије била је политичка снага родова; а Солон, задржавши старе јонске филе, задржао је и родовску организацију као основу свога друштвеног уређења. Да би демократија постала реалност, било је неопходно одузети родовима политички значај и дати као замену ново државно устројство. Друго озбиљно зло током претходног века био је развој локалних странака. Атика је била расцепкана на политичке регије. Значајан Клистенов успех било је то што је смислио потпуно нову организацију; била је то стварно бриљантна и, како је исход показао, практична шема; она је заменила јонске филе, које су се заснивале на крвном сродству, територијалним филама као основом политичке организације, и на тај начин је поткопала политички значај фратрија и родова. Надаље ће целокупно грађанско тело играти пресудну и трајну улогу у вођењу државних послова. Полазећи од тадашње мапе Атике, коју су чиниле између сто и две стотине дема, или ситних области, Клистен је Атику поделио на три регије: градску регију, обалску регију и унутрашњост. У свакој од ових регија деме је разделио у десет група названих тритије ( trittyes), тако да је таквих тритија било укупно тридесет, а свака тритија имала је име по главној деми која се у њој налазила. Од тридесет тритија формирао је, затим, десет група од по три тритије на такав начин да није било групе са две тритије из исте регије. Свака од ових група чинила је филу, а грађани свих дема садржаних у трима њеним тритијама били су суграђани те филе. Тако је Кидатенајон, тритија градске регије, била здружена са Пеанијом, тритијом из унутрашњости, и Миринунтом, обалском тритијом, да би заједно чиниле филу Пандиониду. Десет нових фила добијених на овај начин назване су биле по епонимним херојима које је одабрала делфијска свештеница. Хероји су имали своје свештенике и све гилишта, а њихове статуе стајале су пред Већницом (Bouleuterion) на Агори16.

Пошреба за новим устројством

Укидање сшарих фипа

Tpu peiuje

Тридесет трит ија

Десет фила

Расиодела дема ио филама

16 Обично се тритија ф ормирала од суседних дема, али има неких чудних аномалија. Најупадљивија је одвајање важне деме Пробалинта, који је у V веку пре Христа давао пет чланова Већа, од његова три партнера у култу Тетраполија (Tetrapolis) - Маратона, Еное и Трикоринта. Ови су били груписани са Рамнунтом, који је имао сопствени угледни култ. D. М. Lewis, (H ist. 12 /1963/ 22-40) сугерише да је Клистен груписањем дема истовремено настојао да ослаби политички утицај локалних кулгова и скрене пажњу на поступање са Тетраком (Tetrakomai). О ва четири суседа -

L.


Демарси

(\r]t;iapxiKov ураџџателоу)

Значај шришије

Ефекаш новоГ система; контраст са старим системом

И филе и деме биле су заједнице које су имале своје магистрате, скупштине и заједничку својину. Демарх ( demarchos ), или председник деме, чувао је списак грађана тога места, у који је свечано уписивао име сваког грађанина када напуни осамнаест година. Устројство војске заснивало се на филама, од којих је свака прилагала пук хоплита и ескадрон коњице. Тритија није имала независно уређење овога типа, није имала политички ентитет, и сходно томе мало се појављује у званичним документима. Али, тритија је била једва видљив стожер око кога се окретао Клистенов систем, беочуг између дема и фила. Захваљујући њој многе групе народа у разним крајевима Атике, без заједничких локалних интереса, удружене у Атини морале су да сарађују. Старе странке Равничара, Брђана и Примораца на овај начин су биле укинуте. Више није било могућности за локалну политичку акцију. На овај начин организација смишљена искључиво ради политичке сврхе била је замењена организацијом која је првобитно била друштвена, а затим је била прилагођена политичким потребама. Десет нових фила заснованих на вештачкој територијалној припадности заменило је четири старе филе засноване на крвном сродству. Уклопљена тритија која није самостално постојала, већ је само представљала однос између филе и деме, заузела је место независне и политички активне фратрије. Исто тако и дема, територијална јединица, заменила је јединицу друштва, род. Ова Клистенова шема са вештачким тритијама и вештачки створеном филом могла се чинити сувише вештачком да би трајала. Тајна њеног трајања лежи у чињеници да су деме, јединице на којима је шема изграђена, биле природни делови, чији број Клистен није хтео да заокружи. Спровођење ове реформе морало је сигурно потрајати извесно време. Први списак житеља деме по новом систему одређивао је свим њиховим потомцима припадност деми. Човек је могао да промени пребивалиште и да станује у другој деми, али је увек остајао члан деме којој је првобитно припадао. Цела је Атика била укључена у овај систем, осим Елеутере и Оропа на граници, који су третирани као зависна подручја, те нису припадали ниједној фили.

Нова оршнизација фила одразила се на ново веће Пет стотона

Политичка сврха и значај ове реорганизације, која њеном творцу даје право на епитет другог утемељитеља демократије, лежи у њеној вези са реформисаним Већем. Како се постојеће Веће од четири стотине чланова заснивало на четири јонске филе, Клистен је Пиреј, Фалерон, Тимантида и Ксипета - као и чланови Тетраполија, имали су заједнички култ од старине, а били су распоређени у три засебне тритије.

230

Развој А тин е у V I ве ку пре Х риста

смислио Веће од пет стотина чланова које се заснива на његових десет нових фила. Свака фила давала је 50 чланова, од којих је свака дема давала одређени број сходно својој величини. Чланови Већа су вероватно сваке године постављани пошто их коцком изаберу из групе кандидата изабраних у свакој деми. Међутим, касније је био укинут прелиминарни избор, тако да су четрдесет година касније чланове Већа постављали искључиво коцком. Веће, коме је истицао мандат, проверавало је интегритет приватног и јавног живота свих лица изабраних коцком и имало је права да одбаци неподобна лица. Од 504/3. године пре Христа када би чланови Већа започињали службу, полагали су заклетву да ће „давати савете у најбољем интересу града“ и одговарали су за своје поступке по истеку службе. Ово веће, у коме је сваки део Атике био заступљен, било је врховна управна власт у држави. „Заједно са разним магистратима Веће је обављало већину државних послова“. Веће је вршило ефикасну контролу архоната и других магистрага, који су били обавезни да подносе извештаје Већу и да од њега примају наређења. Све државне финансије биле су практично у рукама чланова Већа, а десет нових финансијских службеника названих аподектима, по један из сваке филе, касније су радили под управом Већа. Поврх тога, изгледа да је Веће од самог почетка било овлашћено да суди у парницама које се тичу државних финансија са правом да новчаном глобом кажњава магистрате. Такође, Веће је делало као М инистарство јавних радова, чак и као М инистарство рата. Може се такође на Веће гледати као на М инистарство спољних послова, јер је водило преговоре са страним државама и примало њихове посланике. Веће није било овлашћено да објављује рат или да склапа мир, ова су права припадала искључиво сувереној Скупштини - Еклесији (Eklesia). Али, Веће није било само административно тело, већ и саветодавна скупштина која је покретала све законске предлоге. Ниједан предлог није могао изаћи пред Скупштину, ако га претходно већ није размотрило Веће. Након дискусије Веће је стављало предмет пред Скупштину или као препоруку probouleuma, или без икаквог саветовања. Било у ком случају, сваком је грађанину било допуштено да изрази своје мишљење, подржавајући, супротстављајући се или предлажући амандман.

1) Админисшративне функције

Одлуке су доношене гласањем - подизањем руку. Уз то Веће је имало неке опште и неке посебне судске функције. Оно је чинило суд пред којим су се могли покретати опозиви (магистрата), исто као и пред Скупштином; у тим случајевима Веће је могло или да донесе пресуду, или да преда опозиве другом суду.

3) Судске функције (£ioayyeXiai)

(2) Савешодавне функције

231


Пришаније и цивилна година

Epistates

(До 458-7. logune пре Христа)

Јасно је да управне послове није могло обављати на задовољавајући начин тело од 500 лица у непрестаном заседању. Стога је година од 360 дана била подељена на десет делова, па су чланови Већа сваке филе редом преузимали улогу управног тела које врши државне послове током једне десетине године. У том својству, као чланови тренутног комитета педесеторице, звали су се притани Prytaneis, или Председници, за филу којој су припадали говорило се да „председава“, а делови на овај начин подељене године звали су се пританије. Председник комитета притана имао је обавезу да стално живи заједно са једном тритијом током своје пританије у Толосу, округлој згради, где су се притани састајали и обедовали о државном трошку. Кружна зрада Толос или Скијада налазила се на јужној страни Агоре, у близини Већнице. Стари П рит анеј још је увек остао у употреби као службена просторија архонта и огњиште града17. Клистен је по свему судећи задржао Солонова ограничења у погледу избора на више положаје у држави. М ожда је с тим у вези изједначио хипеје са пентакосиомедимнима, док је другим двема нижим класама избор за архонтат још био недоступан; трећој класи је још пола века било ускраћено право на избор. Али, ова Клистенова конзервативност лако би се могла погрешно проценити. Морамо 17 Постојање система пританија у првобитној организацији Клистеновог Већа је неизвесно. Од педесетих година V века пре Х риста уобичајени прескрипт објављених декрета укључује, поред имена предлагача и име председника, пританију на дуж ности и секретара; у мањем броју случајева налазило се и име архонта. У сачуваним фрагментима декрета, који се поуздано могу датовати пре 460. године пре Христа изгледа да се овај облик прескрипта није употребљавао; могуће је да је систем пританија првобитно био уведен као појачање демократских процедура у Ефијалтовим реформама. Једна од главних карактеристика његових реф орм и била је повећавање учеш ћа народа у политици, што је имало за последицу пораст обима рада Скупш тине а тим и Већа које је припремало материјал за С купш тину (видети Р. Ј. Rhodes, 'lhe A thenian Boule, 16-19). Такође, има неизвесности у погледу положаја председника Већа и Скупштине у Клистеновој демократији. У развијеној демократији председник се постављао за један дан - коцком из пританије на дужности, али то би била веома драстична новина шездесет година раније. М ожда је вероватније да је још увек, а у почетку свакако, председавао архонт. Такође, постоје спекулације о карактеру архонтата у том периоду. Тврђење Херодота (VI 109 2) да је полемарху у М аратонској бици његов положај припао коцком је општеодбачено, али Ј. L. Myres (H erodotus, 208) je сугерисао да се коцка у овом случају можда односила, не на именовањ е архонага већ на доделу дуж ности унутар архонтата. Ову сугестију је развио Е. Badian (A nticthon 5 /1971/ 1-34) који сугерише да је избор архонта епонима коцком од изабраних архоната био интегрални део Клистенових демократских реформи.

232

Развој Атин е у VI в е к у пре Хр иста

имати на уму да је до Солоновог доба време само по себи радило као демократски реформатор. Новчана вредност 500 медимна вредела је на крају VI века пре Христа много мање него на почетку века. Трговина се оснажила и људи су се обогатили. Нове Клистенове филе довеле су до промене у организацији војске. Од сваке од десет фила захтевало се да обезбеде пук хоплита и ескадрон коњаника; хоплитима су заповедали десет заповедника, које је народ бирао из сваке филе; дужност стратега је имала да постане најважнија у држави, али у почетку стратег је био само заповедник пука филе. Атинско Веће које је установио Клистен показује да су грчки држ авници знали за принцип представничког система власти. Ово Веће је одличан пример представничког система са брижљивом расподелом седишта према величини изборних јединица и, практично, Веће је било тело које влада државом. Али, иако су грчки држ авници знали за тај принцип, Атињани су се увек устезали да повере репрезентативној скупш тини суверену законодавну власт. Разлог за то био је углавном тај што је Скупш тина била врло практична институција у којој је, захваљујући малом обиму државе, било места за сваког грађанина са правом да бира и да буде изабран. Према томе, дословно је могао бити примењен основни принцип да врховну законодавну власт врши сам народ. Међутим, ако имамо на уму да Веће није имало законодавну власт, премда је сарадња Већа била неопходна у припреми закона, слободно можемо рећи да бисмо његову функцију погрешно схватили, било да је замишљамо као неку врсту другог законодавног дома у Британији, било да је поредимо са телом попут римског Сената. Веће је заправо било скупш тина представника народа од којих су, премда по сасвим другом принципу, образовани комитети, а ови су делом обављали административне послове као што чини у Британији „Влада". Веће је имало одлучујући утицај на законодавство те се стога утицај Већа на Скупш тину пре мора поредити са утицајем Владе на Доњи дом британског парламента. Међутим, ратиф икација предлога Већа од стране Скупш тине била је често исто тако ф ормална као и ратиф икација предлога закона усвојених у Парламенту од стране Круне у Британији. Веће на Ареопагу је још задржало важна овлашћења али, како су главнину његових чланова (својевремено) били поставили тирани, његов је престиж временом слабио.

Војне реформе

Десет страте'ш

Behe, тело народних

представника

233

1


7. Прве победе демократије Атинска република је сада постала демократија у потпунијем смислу и нова управа, пре него што се и консолидовала, нашла се на испиту. Краљ Клеомен, који је био у то време најзначајнија личност у Грчкој, није могао да се смири ако се не освети за понижење које је недавно доживео од Атињана. Човек који је срушио једног тиранина, сада је намеравао да уздигне другог. Исагора, који је дотада смерао да успостави олигархију, сада је наступио, по свој прилици, као претендент на тираниду. Клеомен се договорио са Беоћанима и Х алкиђанима да заједно нападну Атику. Док Лакедемоњани са својим савезницима буду наваљ ивали са југа, Беоћани ће се спустити са Китерона, а Халкиђани ће прећи Еурип (мореуз); Атика ће истовремено бити нападнута са три стране. Пелопонежани нападају А т и ку 506. године пре Христа

и одсшупају

(404. Године пре Христа) А т ина подржава Ппатеју против TeSe

510-9. године пре Христа

Пелопонежанска војска под командом два краља, Клеомена и Демарата, прешла је Истам и освојила Елеусину; Атињани су измарширали у Елеусинску равницу. Али, на тој је страни опасност прошла без иједног задатог ударца. Коринћани су, предомисливши се, оценили поход као неправедан и вратили се у Коринт. У то је време Егина била Коринту опасна супарница у трговини, тако да је коринтским интересима одговарало да подрже егинског непријатеља у његовом успону. Овај маневар Коринћана помео је читаву војску, а ситуација је била погоршана неслогом међу спартанским вођама, Клеоменом и Демаратом. На крају војска се распала и Клеомену није ништа друго преостало већ да се врати у Спарту. Његов покушај да наметне тираниду био је исто тако неуспешан као и његов претходни покушај да наметне Атини олигархију. По други пут се атинска демократија избавила од спартанске принуде. Сто година касније, уистину, ова ће је принуда задесити; Клеомен је био претеча Лисандру, који ће га итекако осветити. Тебански прваци из Беотије спремно су приступили спартанском плану зато што их је недавно Атина увредила. Град Платеја, на беотској падини планине Китерона, био је решен да задржи своју независност и да остане изван Беотског савеза, који је био под доминацијом Тебе. Платејани су се прво обратили Спарти; али, пошто Спарта није желела да се меша у то, затражили су и добили помоћ од Атине. Ово је био почетак дугог пријатељства између Атине и Платеје, заснованог на узајамним интересима18. Платеја је зависила од по18 Херодот (VI 108. 2) не даје датум за савез Атине са Платејом, али индиректно сопш тава да је Клеомен са С партанцима био близу у то време. Стога се савез обично датира у период након протеривања Хипије када је Клеомен био у Атини.

234

Развој Атине у VI ве ку пре Х ри ста

дршке Атине да би одржала своју независност у Беотији, док је Атини одговарало да има, ма и малу, пријатељску силу с оне стране Китерона - неку врсту осматрачнице против Тебе. Атињани су кренули у одбрану Платеје, али сукоб је избегнут интервенцијом Спарте. Коринтска арбитража пресудила је да се беотски градови који не желе да приђу Савезу не смеју присиљавати. Међутим, чим су Коринћани отишли, Тебанци су вероломно напали Атињане и, победивши у боју, одредили су реку Асоп као јужну границу тебанске територије. Атињани су овим походом стекли војну базу у самој Беотији - град Хисију на северној падини Китерона.

Присаједињење Хисије А т ини

Док се Пелопонежанска војска приближавала, Беоћани су заузели Хисију, па прешавши преко Китеронског прелаза изнад тог града, освојили су Еноју на вишим атичким падинама. Када се Клеомен са Пелопонежанима повукао, атинска војска је кренула на север да би се супротставила халкидској коњици која је пустошила северне атичке деме. Беотске снаге су се тада повукле на своју територију и кретале су се ка северу да би се придружиле Халкиђанима. Мора да је Атињанима командовао неки способан полемарх кад су успели да се обрачунају с оба непријатеља пре него што су ови стигли да се споје. Беоћане су пресрели близу мореуза и извојевали су апсолутну победу. Онда су прешли мореуз - Халкиђани су се, наиме, повукли на своје острво - и водили су још једну битку, ништа мање пресудну, са халкидским коњаницима, аристократима. Пораз Халкиђана био је тако страховит да су били принуђени да уступе Атини велики део оне плодне Лелантске равнице око чијег власништва су се тако жестоко спорили са Еретријом. Али, то није било све. Заробљено је било много Халкиђана и Беоћана; заробљенике су Атињани држали оковане у мучном сужањству све док их земљаци нису откупили за две мине по човеку. Не смемо осуђивати Атињане зато што су применили оштре мере против људи које је спартански краљ тако неправедно подбунио против њих. „Суморни гвоздени ланци“ којима „су сломили дрскост“ својих душмана поносно су се чували на Акропољу, а од десетка од откупа заробљеника Атињани су посветили Атени као вотивни дар бронзана борна кола.

Ат ињани поражавају Беоћане (506. тдине пре Христа)

Демократија се не само бриљантно одбранила, него је освојила и нову територију. Најбогатији део халкидске равнице био је подељен на парцеле за 4000 атинских грађана, који су се преселили у плодну област с оне стране мореуза - вероватно под истим усло-

Клерухија у Х алкиди

и Х алкиђане

Наш текст Тукидида, (III. 68. 5), ипак даје прецизан датум, 519-8. годину пре Христа, који може имати здравог историјског смисла.

235


Добијање Ороиа

вима као и клеруси (klerouchoi)* са Саламине. Ови исељеници су задржали сва своја грађанска права и остајали су чланови својих дема и фила. Саламињани су били тако близу Атине да им је било лакше но већини становника Атике да присуствују заседањима Скупштине; халкидска равница није била од Атине више удаљена него што је Сунион. Нову територију Атињани су задобили не само преко мора већ и на граници саме Атике. Ово је напокон једина прилика којој можемо конкретно да припишемо припајање мочварне области Оропа, земље народа који је Хеленима подарио њено европско име. Ова област најпре је била под влашћу Еретрије, усвојила је еретријски дијалект и задржаће га кроз све будуће промене које ће јој судбина донети; она је била последњи део Беотије кбји ће доћи под тебанску власт. Овој малој плодној равници запало је да буде предмет непрекидног раздора између Беотије и Атине, као што је пре тога била извориште сукоба између Еретрије и Беотије. Али, сада ће остати подложна Атини скоро стотину година - подложна Атини, али не и атинска територија. Оропљани као и Елеутерани никада нису постали атински грађани.

' Клеруси су били насељени власници честица земље на новоосвојеној територији. Честице су се додељивале коцком. П рим . прев.

VI иоглавље

Продор Персије на Егејско море 1. Успон Персије и пад Лидијског краљсвсгва Док су Грци пловили својим морима и стварали у својим градовима-државама институције закона и слободе неометани потресима с оне стране медитеранских обала, на истоку су настајале и пропадале велике деспотије. У VII веку моћно Асирско царство клонило је своме паду; израсла је сила којој је било суђено да сруши Асирију. Али, повест Асирије не спада у грчку историју пошто Грци, осим у једном истуреном углу, нису дошли у директан додир са господарима Ниниве. Грчке заједнице са Кипра, као и феничке, уплетене су биле у судбину сиријског приморја. Када је Саргон, под чијим је скиптром Асирија достигла врхунац своје моћи, освојио у последњој чегврти VIII века пре Христа приморске области - у којима су пребивали Феничани и Филистинци - седморица краљева који су живели „на удаљености од седам дана пута усред западног мора“ дрхтали су пред њим нудећи му своју покорност. Били су то краљеви Yatnana, како су Асирци називали Кипар, а њихов чин вазалске лојалности описао нам је сам Саргон у натпису на стубу који је поставио „у долини земље Yatnan“. Међу монарсима који су се покорили без сумње је било и Грка и Феничана, а у следећем поколењу сазнајемо за имена десеторице кипарских краљева који су били потчињени Асархадону и Асурбанипалу - Асархадону, великом освајачу који се драговољно одрекао престола, и Асурбанипалу, мирољубивом владару кога су Грци запамтили као Сарданапала. Међу именима вазала, која набрајају натписи ова два цара, налазе се и имена Етеандра из Пафа и Пилагоре из Китија. Али, ако историја Асирије дотиче само далеке ивице хеленског света, сасвим је другачија повесница народа који су разорили Асирско царство. Међане и Персијанце, народе индоевропског језика, какав је био и грчки, судбина је одредила да Грцима буду непријатељи током два главна века грчке историје. Област Медије лежи источно од Асирије. Њ ена древна исгорија је непрозирна, али има извесних разлога за претпоставку да је у II миленију пре Христа. Медија била део великог индоевропског

Capion, краљ Асирије 722-705. iogune пре Христа

C apiom ea стела (поставњена у Китију) 709. године пре Христа Кипарски вазали Асархадона (681-668. ioдине пре Христа) и Асурбанипала (око 668-626. Године пре Хрисша)

Међани

237

'l И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

краљевства. О но се пруж ало далеко на североисток преко бактријских равница и у њему је живео такозвани ирански огранак индоевропског стабла. И ранци су пош товали исте богове неба и светлости као други њима сродни народи; али, њихов култ Сунца се развио у облик религије која се веома разликовала од религије Зевса. На елемент ватре И ранци су гледали са дубљим поштовањем од других пош товалаца Сунца; грозили су се тога да ватру оскрнаве близином леша или преливањем кључалом водом; земља им је била пуна храмова са ж ртвеницима вечите ватре. Али, религију пош товалаца ватре уобличио је готово у филозофску форму њихов пророк Зороастар (Zoroastres), који је, иако му је име обавијено легендом а време ж ивота неизвесно, сигурно био историјска личност, а не митска творевина. Зороастар је међу Иранцима ширио учење да је свет вечито позорје беспоштедне борбе између сила светлости и таме, између Ормузда, Великог господара, и Аримана, принципа зла. Дејок (Dayaukku) оснива краљевство М едију око 700. Године пре Христ а

Фраорт (Phraortes) (око 650-25. године преХ рист а) осваја Персију

Ново краљевство Вавилоније, Набуполасар 625-605. Године пре Христа. Пад Н иниве 612. Године пре Христа

238

Под крај VIII века пре Христа дошло је до побуне Међана против асирског јарма. Предводио их је Дејок; након борбе Медија је стекла независност, а ослободилац је изабран за краља слободном вољом свога народа. Он је не само ослободио своје сународнике већ их је и ујединио, а уједињење Медије дефинитивно је потврдио градњом великог града Екбатане. Њ егова ризница и дворац налазили су се у средишту утврђења; према казивању, Дејок је живео у том утврђењу далеко од очију свог народа, који му је могао прићи само петицијом у писменој форми. П рви Дејокови наследници одлучно су се супротстављали настојању Асирије да поново успостави своју власт над Медијом. Али, ускоро се устоличио на престолу краљ довољно снажан да прошири своју власт ван граница своје земље. Фраорт је освојио брдовиту земљу Персију на југу и на овај начин створено је пространо индоевропско краљевство које се протезало од Каспијског језера до Персијског залива источно од Асирије и Вавилоније. Наредни корак било је освајање саме Асирије. Кијаксар, Фраортов наследник, припремио се за овај подухват реорганизацијом међанске војске. Ово није био безнадежан посао с обзиром на то да се Асирско царство распадало. Египат је збацио јарам царева из Ниниве, а Набуполасар је управо дигао устанак да за Вавилонију учини исто то што је и Дејок урадио за Медију. Набуполасар и Кијаксар су се удружили и здружене снаге Медије и Вавилоније поразиле су асирску војску. Нинива је била разорена 612. године пре Христа и остаци асирске војске капитулирали су код Харана 606. године пре

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о море

Христа1. Освајачи су поделили царевину. Југозападни део Асирског царства до граница Египта припао је Вавилонији; сама Асирија са областима које се пружају на запад до у Малу Азију анектиране су биле Медији. Обновљено краљевство Вавилоније под Набукаднезаром, наследником утемељитеља државе, уздигло се до блиставе славе. Набукаднезар је протерао Египћане из Сирије, потукавши их до ногу у великој бици код Каркемиша. У олујном јуришу заузео је Јерусалим и одвео Јевреје у роиство. Опсадом је натерао Тир да подрхтава од страха на својој стени, иако није успео да га освоји. Напао је и прегазио Египат. Међутим, још славнији од његових освајања ван земље, били су Набукаднезарови величанствени градитељски радови у земљи. Направио је од Вавилона највећи град на свету. Грци који су случајно долутали и посетили град, враћали би се у домовину са запањујућим причама о дворцима и храмовима, „висећим вртовима“ - парку на терасама, које је конструисао Набукаднезар, док их је предање приписало митској краљици Семирамиди. Међутим, гигантски зидови који су опасавали град, били су његов најупечатљивији споменик. Грчки путници су говорили да је њихов обим износио више од 80 km. Набукаднезар је након дуге владавине умро обасут частима. Добро је знао одакле прети опасност његовом краљевству. Један од његових фортификационих радова био је зид од Тигра до Еуфрата, северно од Вавилона, подигнут да штити Вавилонију од Медије, њеног северног суседа.

Вавипонија под Набукаднезаром 604-562. године пре Христа

Подвизи великог вавилонског краља имали су мало утицаја на Грчку, иако су грчки најамници, укључујући и брата песника Алкеја, служили под његовом командом2. До Грка са Кипра морали су допрети одјеци звекета оружја код Каркемиша. Њ их су морале узнемирити вести о олујном освајању Јерусалима и усплахири1 Један клинописни текст из Британског музеја даје детаљан извештај о догађајима који су претходили и уследили паду Н иниве, С. Ј. Gadd, The Fall ofN in eveh . У дивљем ликовању јеврејског пророка Наума (Nahum) може се осетити олакшање народа који су претрпели асирско освајање: „Коњаници поскакују и мачеви се сјају, и копља сијевају, и мнош тво је побијенијех и сила мртвијех тјелеса, нема броја мртвацима... Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако? „(Књига Пророка Наума, гл. 3 и 19. Прев. Т). Даничић). 2 Алкеј је написао песму своме брату Антимениди на повратку из његове службе у вавилонској војсци (Diehl, fr. 50): „Стигао си са краја света, са дршком мача од слоноваче са умецима од злата, јер си се борио као савезник са вавилонском војском и изврш ио си велики подвиг... убивш и краљ евог непријатељског борца који је имао само педаљ мање од пет лаката."

239


Рат између Лидије и Медије; бит ка; помрачење сунца 28. маја 585. Године пре Христа

Tanec је предсказао помрачење

Почеци Грчке науке и филозофије

Владавина Ардиса у Лидији;

Владавина А лијат а

240

ти вести о опсади Тира. Надирањем Медије Грцима су се примакле промене које су се догодиле на истоку. Кијаксар је потчинио својој власти источне делове Мале Азије све до обала Халиса и та је река постала граница између Медије и Лидије. Освајање Лидије био је наредни циљ у ширењу међанске моћи и пронађен је изговор за објаву рата. А у шестој години рата у јеку битке изненада усред дана настаде ноћ. Помрачење сунца изазвало је тако дубок утисак у свести бораца, да су бацили оружје и склопљен је мир. Међутим, за помрачење сунца тог мајског дана везује се и нешто друго што за Европу има дубљи значај од ратовања лидијског и међанског краља. Било је то прво помрачење које је предвидела европска наука. Талес из М илета, отац грчке, самим тим и европске, филозофије и науке, изучио је астрономију у Египту, па је био у стању да упозори Јоњане да ће се, пре но што протекне та година - његова ученост није могла да одреди дан и час - помрачити сунце. Он није био само први научник, већ и први филозоф: наука и филозофија, наиме, још нису биле раздвојене. Ако је Талес претеча Коперника, Њ утна и Лапласа, исто тако он је претеча и Декарта, Берклија и Канта. Талес је трагао за општом супстанцом, једним начелом које ће објаснити разноликост природе и свести свет на једно и на систем; споредно је што је то нашао у води; његова трајна заслуга јесте у томе што је за њим трагао. Лидијски краљ Алијат удао је своју кћер за Астијага, који је наследио међански престо; Лидијско краљевство се спасло само за једну генерацију, да би уживало у најблиставијем периоду своје историје. Када се Лидија опоравила од најезде Кимераца, краљ Ардис је оживео Гигова настојања да покори грчке градове на обали. Како се чини, његов главни успех било је освајање Пријене. Њ егови наследници Садијат и Алијат наставили су исцрпљујуће ратовање против Милета. Сваке године пљачкали су милетску област, уништавајући жито пред жетву, и поразили су М илећане у двема биткама; али, одолевали су им чврсти бедеми града на обали, пошто Лиђани нису имали бродовље. Напокон је Алијат склопио мир са М илетом. На овај га је корак вероватно натерало то што је букнуо рат са Медијом. У сваком случају, изгледа да се великодушно понео према свом непријатељу. Алијат је Атени подигао два храма уместо једног који је био спаљен док је (Алијат) пустошио милетску област. Овај чин обештећења био је сасвим у складу са грчким поштовањем богова, а и лидијски владари су боговима исказивали поштовање на исти начин. Када се Алијат разболео и затражио савет од Аполона у Делфима, прича гласи да му је пророчиште наредило да обнови храм.

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о мо р е

Јонски М илет је био спасен, али Смирна није била само освојена, него и разорена, па у овој књизи о њој више неће бити помена. Алијат је такође освојио и Битинију. Можда је веровао да ће сада Лидија моћи да парира великим краљевствима југа или истока кад је себи саградио огромну гробницу, земљану хумку на темељима од камена која је, бар по пропорцијама, могла стати уз бок споменицима египатских или вавилонских краљева. Крезу, Алијатовом сину, пало је удео да до краја оствари план о покоравању градова источне Грчке. Нападао је и покоравао градове, јонске и еолске, један за другим, све осим Милета; краљ је поштовао мир који је М илет склопио са његовим оцем, а М илет је са своје стране сачувао своју слободу, уздржавши се од помоћи братским градовима. Дорски полиси у Карији били су такође натерани да се потчине. Крезово краљевство се пружало од реке Халиса до Егејског мора. Већ смо раније видели да је Лидија вршила видан утицај на Грке у Азији, али можда је утицај Грка на Лидију био чак и већи. Грчки језик се проширио у Лидији и можемо претпоставити да се чуо у Сарду колико и домаћи говор. Лиђани су поштовали грчке богове, обраћали су се за помоћ грчким пророчиштима. Лидијски краљеви су били добротвори хеленских светилишта. У новом Артемидином храму, који је подигнут у Ефесу за време Крезове владавине, краљ је био тај који је даровао извајане рељефе који су овенчавали колонаду јонских стубова. На базама стубова још се могу прочитати фрагменти три речи из натписа о поклону „посветио дар Крез“3. Отуда Грци никада нису Лиђане сматрали правим варварима; увек су гајили необичну попустљивост и симпатију према Крезу, иако је он поробио градове азијске Хеладе и владао њима као деспот. Двор у Сарду био је уистину више источњачки него хеленски, не само по богатству и раскоши већ и по дворским обичајима, на пример по полигамији и свирепим казнама. Крез је дао да живом човеку одеру кожу гребеном јер је био против тога да Крез наследи престо. Јоњани су били усхићени благом златнога Гига, а Крезово богатство, које се не да описати, постало је пословично. Оно је било нагомилано претежно од намета које су плаћали грчки градови, од белог злата из реке Пактола и од рудног блага из пергамских рудника. Крез је први увео уместо новца кованог од белог злата, новац искован од два метала, од чистог злата и чистог сребра, у односу 3 : 40. Нема еклагантнијег доказа о политичком значају Делфијског пророчишта у то време од златних дарова које је Аполону посветио

Владавина Креза 560-546. iogune пре Христа

Крез и Делфи

3 Натпис у Тоду, G H I I 6. 241


Пад међанске аинастије

v

242

Крез, дарова толико раскошних да им се чак ни похлепа делфијског свештенства ни у сну није могла надати. Маколико да је био богат деспотски владар Лидије, маколико да је било искрено његово веровање у богом надахнуто пророчиште, тешко да би послао такве дарове, да није желео да обезбеди Аполонову политичку подршку и да није био уверен да је вреди обезбедити. Крезов циљ је био да буде прихваћен у грчком свету; да не изгледа као безвредан странац, већ као усвојеник Хеладе, који влада Грцима које је покорио и онима за које се још нада да ће их покорити. За стварање овакве репутације ништа не би било сврсисходније од праве речи Делфијског пророчишта. Поврх тога, ако би неки од грчких градова у Азији наумио да се побуни, обесхрабрујући одговор пророчишта, коме би се завереници сигурно обратили, деспоту би учинио корисну услугу. Проширивши своју власт на малоазијску обалу, Крез је намеравао да од Лидије створи поморску силу и да освоји острва. Била је то потпуно изводљива замисао; тек када су је осујетили непредвидљиви догађаји, острвљани су могли наћи одушка у епиграму да би напад лидијског краља на њих бродовљем био исто што и њихов напад на Лиђане коњицом. Касније се испрела прича како се неки мудрац - од мале је важности за причу да ли је у то време био жив или не - послужио овом досетком да би одвратио Креза од намере да осваја острва. Али, нешто озбиљније од епиграма скренуло је Крезу мисли од остваривањ а планова на западу. На истоку су се смењивала збивања од огромног значаја. Крезовог зета Астијага ♦

л,

.

t

Ј

свргао je с престола у МедиЈМ Јунак, који ne постати Један од наЈве-

Кир

ћих светских освајача. Узурпатор је био Кир Велики из персијске породице Ахеменида. Преврат је значио збиља нешто више од смене династије. Персијанци и Међани били су народи истог порекла и исте вере; краљевство је остало иранско као што је и пре било. Међутим, Персијанци су изгледа били најплеменитији део иранског народа. Њ ихово јунаштво, одмереност и истинољубивост, побуђивали су дивљење код Грка. Астијагово свргавање пружило је прилику амбициозном лидијском краљу да своје оружје упери ка истоку. Враћање зета на престо био је збиља довољан повод за интервенцију. Можда је Крез имао доброг разлога за бојазан да ће се персијски узурпатор залетети да освоји западну Азију, ако он сам први не нападне. Ипак, Крез је сигурно очекивао да ће проширити лидијску власт на унутрашње делове Азије, ако не и да ће сам наследити међански престо. Док је предузимао овакав поход, морао је стрепети од својих грчких поданика, који су могли искористити његово одсуство да збаце лидијски јарам, а могли су чак и да сплету заверу са персијским краљем. Да су

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о м о ре

Грци у Јонији и раније видели у Медији прибежиште против Лидије и да су плели интриге са међанским краљем, показује реч медизам (medismos). Да се, наиме, овакав медизам први пут јавио након уздизања Персије и пада Лидије, име избарано да га означи било би наравно персизам. У жељи да искуша непознату будућност, Крез је потражио одговор у неким пророчиш тима Грчке. Несумњиво да му је Делфијски бог дао одговор са циљем да га охрабри у подухвату. Крез је био најбогатији и најмоћнији краљ кога су Делфи познавали, док је Персија била само име. Причало се да је одговор гласио да ће, ако пређе реку Халис, разорити моћно краљевство - одговор који не мора бити и онај који је стварно Крез добио, али је можда касније кружио од уста до уста да би оправдао пророчиште кад је поход претрпео неуспех. Крезу је такође посаветовано да тражи помоћ најмоћније државе у Грчкој. Склопљен је савез са Спартом, али помоћ није послана. Египат и Вавилонија, које би поремећај равнотеже сила угрозио, прикључили су се савезу, али за њих су се догађаји исувише брзо развијали.

П олит ика Делфа

Крез је на челу војске, која је убрајала и грчке снаге из Јоније, прешавши судбоносни Халис, упао у Кападокију. Освојио је древни град Птерију и у његовој околини водио је нерешену битку против Међана и Персијанаца које је Кир повео против њега. Међутим, Кирова је војска, чини се, била далеко надмоћнија и Крез ie пред њим Освајање Capga . , • 546. Гоаине пре одступио натраг у Лидију. Под оедемима лидијске престонице на- христа падач је однео убедљиву победу и, након кратке опсаде, Сард је био у јуришу освојен и опљачкан. Крезу је био поштеђен живот. Кир је издао строга наређења да Крез ни у ком случају не сме бити убијен у борби при заробљавању; кружила је прича да је један војник, не препознавши га, таман кренуо да га посече, кад Крезов син, нем од рођења, изненада просу речи: „човече, не убијај Креза!“. Ово није била једина прича која је китила пад лидијског краља. Освајање Сарда било је потпуно запрепашћење. Тако су големи били богатство и сила Креза, на тако вртоглавој висини је била његова власт, да нико није ни помишљао да би он могао пасти; а стрмоглав и изненадан Крезов суноврат у ништавило оставио је можда дубљи и трајнији утисак на машту Хеладе од било ког другог историјског догађаја. Био је то најславнији пример којим су се Грци осведочили у уверењу да богови завиде људима који уживају у превеликом благостању. А личност самог Креза неосетно им је омилила - обожавалац хеленске уметности и мудрости, поштовалац хеленских богова, великодушни даровалац из сопственог блага које се преливало. Грчка никада више но у спомен Крезу није напрегла снагу свог неи-


Jleienga о Крезу и Солону

Jleienga о Крезовој судбини како је прича Бакхилид

244

змерног генија да обавије историјски догађај легендама које имају тако дубоко и дирљиво значење као поуке за људски живот. Кир је дао да се наслаже велика ломача - како прича Херодот - и на њу је поставио Креза у оковима са четрнаест лидијских дечака. Док је у најкритичнијем часу стајао на хрпи дрва, падоше му на ум речи које му је упутио Солон - да се нико за ж ивота не може назвати срећним. Атински држ авник је, наиме, на својим путовањима посетио двор у Сарду - уметност ткача прича не обазире се много на хронологију - па, пошто је Солон разгледао краљево благо и огромно краљевство, Крез га је запитао кога сматра најсрећнијим човеком; Солон је наводио имена неких непознатих Грка, већ упокојених; нато је краљ, не могавши да прикрије чуђење и ж ацнуту сујету узвикнуо: „Атињанине, зар је моја краљевска срећа тако ситна да ми претпостављаш обичне људе?“ Нато је умни Грк стао да разлаже о несталности среће у људском животу и о божјој зависти. Тада је на ломачи, присетивш и се овога, Крез гласно јаукнуо и три пута позвао Солона по имену. А Кир га је чуо где зове и наредио је тумачима да га питају кога то призива. Неко време Крез је ћутао, а онда је рекао: „Зовем човека кога бих волео да сви тирани могу да сретну и са њим да поразговарају". Пошто су још наваљ ивали на њега питањ има у намери да сазнају ко је то, Крез је навео име Солона Атињанина, и поновио је мудрачеве речи. Ломача је већ била потпаљена, али, пошто је Кир чуо одговор свога заробљеника, помислио је да је и сам смртник, па је заповедио да се угаси ватра и ослободе жртве. Али, пламенови су се разбуктали тако силно у висину, да их људи нису могли угасити. Ту је Крез призвао упомоћ Аполона и бог је преко ведрог неба навукао облаке и олујне кише угасише ватру. Таква је прича коју читамо у Херодотовој историји, али готово да можемо видети како она настаје. Наиме, пре но што је у њу била уткана епизода са Солоном, Крезова судбина била је уобличена у легенду испричану у Бакхилидовој епиникији. Када је свануо краљу кобни дан, „он није пристао да трпи горко сужањство, већ је пред дворцем у двориш ту наслагао ломачу и попео се на њу са женом и кћерима које су плакале. Наредио је робу да запали дрво; девојке су заврискале пружајући руке према мајци. Али, док је силовити пламен палацао кроз дрво, Зевс је над ломачом навукао тмасти облак и кишом је угасио ж ути пламен. Тада је Аполон старца са кћерима пренео у земљу Хиперборејаца, да му ту буде боравиште, због Крезове побожности; наиме, његови су дарови Питији били већи од свих дарова смртника.“ Поука приче је очигледна - ваља доносити дарове у Делфе - и једва можемо сумњати у то да није


настала под делфијским утицајем. Међутим, у Солоновом граду генијалним надахнућем преображена је у једну од највећих светских приповести. Што се тиче Креза, живот му је вероватно био поштеђен и могуће је да је преостале дане провео у Медији, не сањајући да ће захваљујући бајковитој вези са славним атинским законодавцем остати упамћен за сва времена.

крезова судбина

2. Персијско освајање малоазијске Грчке Лидијско краљевство одиграло је извесну улогу у историји Грчке. Поред изума новца, који је био једини велики допринос Лидије светској цивилизацији, поред утицаја који су њена раскош и „тиранида“ извршиле на Јонију, само постојање Лидијског краљевства у положају посредника између Грчке и истока било је од великог значаја зато што је оно стајало попут бедема против великих источњачких царстава. Тај је бедем спречавао Грчку да дође у директан контакт са Асирским краљевством; тај је бедем задржавао Грчку током шездесет година да не дође у директан додир са међанским краљевством. Када је баријера пала, отворен је нови период у грчкој историји. Грци су сада стали лицем у лице са снагом монарха чија се власт протезала далеко иза Еуфрата, иза Тигра, у њима потпуно непознате области. Уместо господару Сарда Грци су сада имали да се потчине моћном владару који има двор у граду тако удаљеном да се дужина пута изражава месецима путовања. Ова даљина центра од најудаљенијих делова царства била је од највећег могућег значаја. Цар је морао да освојене територије у Малој Азији препусти управи својих сатрапа, а Грци нису могли да утичу ни на који начин на цара, што би могли чинити да је владао из Сарда или неке друге ближе престонице. Све то било је још неповољније због нечег другог по чему се Персијско царство разликовало од Лидијског краљевства. Док су Лиђани били изван породице индоевропских народа, Персијанци и Међани су говорили језиком исте групе народа којој су припадали и Грци. Можда би иранска историја кренула другим током да су Персијанци потпали под грчки утицај. Персијанци су, наиме, били народ предодређен да потпада под туђ утицај, а не да сам себи одређује пут. У својим планинским крајевима, као Спартанци у лаконској равници, могли су живети далеко од света, неискварени, као јуначки, једноставан и истинољубив народ; али, чим су се упустили у освајања, њихова неизбежна судбина је била да их 245


Разједињеносш Јоније

246

потчињавају њима потчињени народи, да усвајају понашање и идеале интелектуалнијих и оригиналнијих народа. Да је Кир преместио средиште свога царства на запад, Грци су могли бити учитељи персијској сабраћи по језику. Али, таква идеја није пала на памет ни међанском ни персијском владару. Зато ново иранско царство потпало под разнежавајуће утицаје порочне семитске цивилизације Вавилоније и Асирије; убрзо је прерасло у деспотију тако типично оријенталну, да је тешко схватити да су владајући народи говорили језиком који је био сродан грчком. Одатле је потекла борба од две стотине година између Грчке и Персије, о којој сада почињемо да говоримо; премда је то строго и дословно била борба између Индоевропљана - другим речима, народа сродних индоевропских говора - она поприма шири карактер борбе између Европе и Азије, између Истока и Запада, између индоевропског и неиндоевропског, и заузима своје место као први сукоб у оном још недовршеном спорењу које је Европу редом супротстављало Вавилоњанину, Феничанину, Сарацену, Турчину. На почетку похода на Лидију Кир је позвао Јоњане који су се налазили у Крезовој војсци да промене страну. Јоњани су одбили да држе страну М еђанима (medizein), можда не из лојалности лидијској власти под којом су роптали, већ зато што нису предвидели потпуни пад лидијског монарха, па су стрепели од његове освете. Ово одбијање је озловољило Кира; када су након пада Сарда грчки градови предузели кораке да се приближе освајачу, он је одбио нагодбу. Само је са Милетом, који није био потчињен Лидији и који је у сукобу био неутралан, Кир склопио споразум сличан оном којим је и Крез признао М илету независност. Остали градови су се спремали за одбрану. Сам Кир је имао грандиозније планове који су га одвукли на Далеки исток; војним заповедницима, које је оставио у Лидији, поверио је мање важан задатак да натерају на капитулацију азијске Грке. Нејединство међу Јоњанима било је погубно. Они су се могли састајати на својим Пањонским скупштинама, али изгледа да нису били у стању да се организују и спроведу у дело било коју замисао о заједничкој акцији. Најмоћнија од свих држава - М илет - запутио се својим путем и остало је потпуно по страни, али причају да је Талес, милетски астроном и филозоф, кога смо раније већ упознали, понудио Јоњанима своје решење. Он је уочио слабост Јоније у њеном нејединству, као и неефикасност лабавог Панјонског савеза, па је дао изванредан предлог: Јонија треба да се организује као један народ са једном Већницом и само једним местом за заседање Скупштине пошто сваки град преда своју сувереност и постане само насеље или дема нове државе; предложио је Теос као згодно место за главни град. Био то Талесов предлог или не, у


њему се назире идеја о политичком развоју Атике, матице Јоњана. Тешко да се и сам предлагач могао надати да ће убедити Јоњане да ову идеју прихвате. Међутим, она је имала вредности као показатељ разједињености Грка у једном делу Грчке, где је, више но игде, било потребно чврсто јединство, непробојан и компактан фронт, да би се могли супротставити агресији великих варварских сила. Други предлог, изнет на једној од узалудних Панјонских скупштина, наишао је на одобравање историчара Херодота. Бијант, државник из Пријене, саветовао је Јоњанима да сви заједно отплове на запад, на велико острво Сардинију, па да онде оснују јоњанску државу и живе срећни у слободи. Овај предлог осликава ужас и и безнађе Јоније пред претњом персијске власти. Разједињени малоазијски Грци представљали су лаки плен. Харпаг, Киров војни заповедник, покоравао их је једне за другима. Наметнут им је био порез и обавеза да служе у персијској војсци када се то од њих зартражи; међутим, слобода трговине им није била ограничена. Становници два града су преломили да је изгнанство сношљивије од овог новог робовањ а и поступили су у духу Бијантовог предлога. Ж итељи Фокеје, или бар већина њих, укрцали су се на своје пентеконторе и одједрили на острво Корзику, где их је прихватила њихова колонија Алалија4. Слично су поступили и житељи са Теја, али су нашли ближе прибежиште на трачкој обали, где су основали Абдеру. Еољани и Јоњани су доиста уложили један заједнички напор за своју одбрану. Упутили су заједничку молбу најмоћнијој држави у матичној земљи. Послали су у Лакедемон посланство, али Спартанци, чији је видокруг био ограничен на Пелопонез, помогли су им таман колико и Крезу. Ипак, Спарта је из радозналости послала један брод у Јонију да испита стање у земљи и Кирову моћ. Прича каже да је један од њених изасланика дошао у Сард, изашао пред персијског цара и запретио му да не сме наудити ниједној грчкој држави, „јер го Лакедемоњани неће трпети“. Причу су без сумње измислили људи који су уживали да збијају шале на рачун Спарте. Док је Кир само поставио питање „А ко су ти Лакедемоњани?" његови наследници су одговор осетили на властитој кожи. Освојивши Лидију, Кир је био слободан да се сада позабави двема преосталим великим силама Блиског истока, Вавилонијом и Египтом; ове су државе биле у савезу са Крезом, али нису озбиљно

Персијско освајање и потчињавање Грка у М алој А зији

А зијски Грци обраћају се за помоћ Спарти

Пад Вавилона, 538. године пре Христа

4 Феничани су одиграли водећу улогу у развоју трговине са западом, где је М асалија била њихова најважнија колонија. Алалиа на Корзици била је насељена око 560. године пре Христа. 247


Кирова смрт

схватиле опасност. Велико доба Вавилоније окончало се Набукаднезаровом смрћу. Син који га је наследио био је слаб и уклонио га је сестрин муж који је опет страдао у побуни која се дигла против њега. Набонид, краљ кога су тада изабрали, био је конзервативни научник неприпремљен да Вавилонији пружи вођство које јој је очајнички било потребно. Његова главна преокупација био је култ божанства Месеца у Харану и проводио је мало времена у самом Вавилону. Њ егова државна политика водила је поступно све већем отуђивању свештеничке хијерархије Вавилона и када је 539. године пре Христа персијска војска била у пуној ратној готовости, Вавилон је био слаб, подељен и деморалисан. Персијанцима није било тешко да извојују победу у првој бици, како се показало и последњој, код Опида. Капије града Вавилона биле су широм отворене и Персијанци су умарширали без икаквог отпора. Кир је лукаво своју победу приписао позиву Мардука, врховног бога Вавилона, а свештеници званичне религије су га одмах дочекали добродошлицом. Кир је себи приденуо титулу „цар Вавила, Сумера и Акада и све четири стране света“, уклопивши се на овај начин у вавилонску традицију. Подручје Кирове власти се протезало на истоку над Јерменијом и Хирканијом, Партијом и Бактријом до у средиште Авганистана; од обала Егејског мора до обала Јаксарте. Али, његова освајања не спадају у грчку исгорију. Његов последњи подухват било је покоравање Месагета, скитског народа у близини Аралског језера; једна легенда тврди да је погинуо у бици борећи се против Месагета, а да је дивља краљица бацила његову главу у мешину пуну људске крви. Све што поуздано знамо јесте да је сахрањен у Персији, а две стотине година касније посетићемо његов гроб у Пасаргади, у друштву једног освајача који је био моћнији чак и од њега.

3. Персијско освајање Египта. Поликрат са Сама Покоравање Лидије и грчког приморја померило је ка западу границе Иранског царства под новом династијом даље но што је асирско освајање икада допрло. Два господара Сарда јесу признавала врховну власт царева из Ниниве, али ово није дуго трајало и било је од малог значаја, па се за Лидију тешко може рећи да је икада била део асирске царевине. Покоравањем Грка са обале, Кир је, на сваки начин, закорачио на ново тле, јер Грци никада нису били под асирском влашћу. Али, док је у неким правцима Кир далеко прекорачио крајње границе Асирије, остало је неосвојено велико краљевство на југу, које је једном било део Асирког царства. Киров син Камбис на248

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о м о ре

докнадио је пропуст. Било је сигурно да ће нови господари Асирије настојати да подјарме Египат. Видели смо како су Египат, Медија и Вавилонија, збацили асирски јарам и започели нови период националног напретка под просвећеним владарима. Краљ Амасис, који је превратом дошао на престо, одржавао је своју власт телесном гардом најамника Јоњана и Караца, попут неког грчког тиранина. Један египатски спис нам говори како је волео јако „вино из Келеби у Египту“. Као фараони у прошлости, градио је велике храмове египатским боговима, а што се тиче његове покровитељске подршке Грцима, Амасис се може поредити са Крезом. Он је слао дарове грчким светилиштима; великодушан прилог је дао за обнову храма у Делфима; оженио се грчком прицезом из Кирене; за време његове владавине Наукратија је добила статус града, јединог у коме је Грцима било дозвољено да тргују. Амасис је проширио своју власт на острво Кипар када је опала моћ Вавилоније, али Кипрани су збацили његов јарам када је Кир загосподарио Вавилонијом и потчинили су се Персијанцима. Амасиса је узнемирило уздизање нове моћне државе на истоку и доживео је да буде ужаснути сведок Камбизових припрема за поход, али умро је неколико месеци пре упада, а ударац је примио његов син Псаметих. Ж естоки окршај близу Пелусија предао је Египат у руке Персијанцима. Освајач је водио своју војску узводно Нилом и могуће је да је померио јужну границу египатског краљевства према Нубији. Египћани тврде да је планирао да освоји целу Етиопију и да је морао да се врати зато што му је понестало намирница, тако да му је поход био осујећен. Али, Египћани су мрзели Камбиса, који се отворено подругивао њиховој религији, и можда су приказали као бедан неуспех оно што је стварно било успешно настојање да се утврди јужна граница. Освајање Египта, који је био претворен у сатрапију, довело је до покоравања грчке Кирене, исто као што је освајање Лидије довело до потчињавања Грка на суседним обалама. Можда су се Амасис и његов син надали, када им је запретила опасност од Персије, да ће успети да добију помоћ од моћног грчког пријатеља, тиранина са Сама. На том острву, убрзо по персијском освајању Јоније, извесни Поликрат заједно са своја два брата увео је у држави заједничку тираниду уз помоћ Лигдамиса са Накса. Али, Поликрат је једног брата убио, другог протерао и тиранида је припала само њему. Створио је флоту од стотине пентеконтора и од Сама направио снажну државу; како је копнена Јонија потпала под персијску власт, он је вероватно поседовао најјачу грчку поморску силу у Егејском мору помоћу које је држао под контролом важан религијски центар на Делу. Његов раскошан двор обасјавало је при-

Персијанци са Камбисом освајају ЕГипат Амасис (Aahmes) 569. Године пре Христа

краљ филхелен

Наукрашија

Амасисова смрт 525. Њдине пре Христ а (Psammetichos III) Б ит ка код Пелусија 525. iogune пре Христа. Камбисов поход на Етиопију

Добровољно потчињавање Кирене Поликрат, т иранин Сама

249


Спаршански наиад на Самос

П р т а о Поликратовом прстену

250

суство Бакхом надахнутог песника Анакреонта. Поликрат је наставио градњу великог Хериног храма, али најчувеније његово дело био је акведукт који је град снабдео водом са извора с друге стране брда, помоћу тунела дугог око 300 метара. Копање тунела било је заиочето истовремено са оба краја, и прецизност прорачуна била је тријумф градитељског умећа Еупалина из Мегаре. Поликрат је имао успеха чега год да се латио; пркосио је моћи Персије, проширио је свој утицај на неке градове у Јонији под персијском влашћу. Природно је било да Поликрат и Амасис из Египта склопе чврст савез заснован на заједничком интересу супротстављања Персији. Али, у критичном тренутку, када је Камбис кренуо на Египат, тиранин са Сама променио је свој политички став. Видео је да његова флота није дорасла удруженим флотама Феникије и Кипра, па уместо да притекне у помоћ сину свога савезника, он је послао 40 бродова да ојача флоту нападача. Ови бродови, међутим, никада нису стигли до Египта. Тиранин је на њих као посаду укрцао становнике Сама у које је највише подозревао да мрзе и њега лично и његову тираниду; али лукавство се окренуло против свог изумитеља. На острву Карпату чланови посада су одлучили да се врате на Самос и да збаце тиранина. Пошто су у бици нретрпели пораз, затражили су помоћ од Спарте, а њихову молбу су снажно подржавали Коринћани, чија је трговина сигурно трпела од Поликратових гусарских бродова. Спартанци су кренули у поход да опседну Самос. То је био њихов први поход на исток и није имао успеха. Пошто су били одбијени у окршају ван бедема, и пошто су изгубили наду да ће освојити град, Спартанци су се вратили кући. Не можемо оптуж ити Поликрата за вероломство зато што је стао уз Персију против Египта, јер не знамо какви су његови односи били, не само са Псаметихом, већ и са Амасисом у последњим годинама владавине овога монарха. Можемо збиља наслутити из Херодотове приче о П оликратовом прстену да међу њима више није постојао савез и да је Амасис био тај који га је прекинуо. Чувши за чудесно благостање свога пријатеља, које никада није нарушио неуспех, Амасис му је написао писмо, изразивш и свој страх да тако велика и тако дуготрајна срећа не може а да не навуче на себе завист неба. Посаветовао је Поликрата да баци у морске таласе оно што му је најдрагоценије, оно, чији ће га губитак највише ражалостити: „Одбаци то сасвим, да нетрагом нестане!“ Примивши ове речи к срцу, Поликрат је укрцао посаду на пентеконтору па је, пошто су одвеслали на пучину, бацио у морске таласе највећу своју драгоценост, смарагдни прстен који је направио чувени златар Теодор. Неколико дана потом дође Поликрату у кућу рибар и


поклони му огромну рибу; у њој је пронађен прстен. Поликрат је писмом известио Амасиса о томе шта се догодило, и Амасис, прочитавши писмо, схвати да је немогуће било ком човеку да поштеди свог ближњег судбине која му је досуђена. Стога је Амасис, уверен да ће Поликрат лоше проћи, а не желећи да оплакује несрећу пријатеља, раскинуо уговор гостопримства који га је повезивао са Поликратом. Египћанинова прогноза се испунила. Убрзо по одбијању лакедемоњанског напада Поликрат је упао у клопку коју му је поставио персијски сатрап из Сарда, био је заробљен и прибијен на крст.

Поликратова смрт око 523. iogune пре Христа

4. Јонија под Даријем Краља Камбиса је побуна вратила из Египта у Персију. Погубио је свога брата Смердиса због сумње да му је био нелојалан, коме је био поверио управу над неким источним провинцијама. Сада се појавио узурпатор, који је тврдио за себе да је Смердис, на кога је запањујуће личио. Камбис је похитао да казни лажног Смердиса. Али, при проласку кроз Сирију „погибе од сопствене руке“, како стоји у великом натпису на стени у Бехистуну5. Следећи наследник на персијском престолу био је извесни Хистасп који је био сатрап Партије и имао је сина Дарија. Али, Хистасп није покушавао да оствари своје владарско право и лажни Смердис се тако чврсто устоличио, како је Дарије касније дао да се запише на поменутом чувеном натпису на стени, „да се ниједан Персијанац или Међанин није усуђивао да му се супротстави“. Али, Дарије је другачије мислио од свога оца, па се

Камбисова смрт 522. iogune пре Христа

Ступање Дарија на престо (Durajavahuš) 521. iogune пре Христа

5 Н атпис из Бехистуна спомињ е Даријево успеш но гушење великог броја устанака у првим годинама његове владавине. Видети R. G. Kent, O ld Persian Grammar, Texts (ca преводима), Lexicon, 116 и даље. „Краљ Дарије каже: О во сам урадио након што сам постао краљ. Киров син по имену Камбис, из наше прордице - овде је био краљ. Тај Камбис је имао брата, по имену Смердис, са истом мајком и истим оцем као и Камбис. Касније је Камбис убио овог Смердиса. Када је Камбис убио Смердиса, народ није знао да је Смердис убијен. Након тога је Камбис отишао у Египат. Пошто је Камбис отиш ао у Египат, народ се након тога изопачио, настала је велика превара у земљи, и у Персији, и у Медији, и у другим провинцијама. Неки Маг, по имену Гаумата, дочепао се краљевске власти... Камбис је потом умро од своје руке... ја сам са малим бројем људи убио Гаумату Мага, и све који су му били најистакнутији приврж еници. О својио сам краљевство...“ Кроз целу своју причу Дарије истиче да је слуга свога бога: „Ја сам поштовао Ахурамазда. Ахурамазд ми је притекао у помоћ. Оно што сам наређивао, чинио ми је успешним. Све што сам учинио, учинио сам уз А хурамаздову помоћ.“ За опис и илустрацију натписа из Бехистуна као и о поставци његовог текста видети G. G. Cam eron, Arch. 13 (1960) 162-71.


Вавилон је освојен (1. пут) фебруара 520. iogune пре Христа (2. пут) 519. iogune пре Христа. Н ат пис у Бехистуну

Ашоса

Западне сатрапије: 1. (а) Јоиска, (б) Лидијска, 2. Фришјска

Тирани иод персијском влаш ћу

Царски друм

252

заверио са шесторицом племића, убио узурпатора и сам завладао као цар. У првим годинама своје владавине показао је своју снагу и способност у гушењу побуна које су избијале готово у свим крајевима огромног царства које је Кир ујединио. Елам, Вавилонија, Медија и Јерменија су се побуниле. Уздигао се нови лажни Смердис. Дарије је два пута морао да опседа Вавилон. Пошто је учврстио власт и угушио сваки отпор, Дарије је дао да се за будућа времена урежу муком извојевани успеси првих година његове владавине у једном натпису на високој стени у Бехистуну, у горњем току реке Хоаспа. Текст је састављен трилингвално, на персијском, сусијанском и вавилонском језику. Оженивши се Атосом, Кировом кћерком и удовицом њеног брата Камбиса, Дарије се чврсто повезао са породицом својих претходника. Почео је да реорганизује управу свог царства. Проширио је систем сатрапија или административних јединица, поделивши цело царство на двадесет оваквих сатрапија. Западно од реке Халис, старо Лидијско крал>евство састојало се од три провинције, а оне су потпале под управу двојице сатрапа: јонског и лидијског који су над собом имали сатрапа са резиденцијом у Сарду; Фригијска сатрапија која је обухватала грчке градове на Пропонтиди била је под управом сатрапа са седиштем у Даскилију. Ови сатрапи се нису мешали у локалне послове грчких градова којима су владали тирани; а тирани су могли да чине што им је воља, све док су нравовремено плаћали данак и слали војне контингенте када се то од њих затражи. Тиранима је одговарала персијска власт која им је чувала тираниду. Ово објашњава чињеницу вредну пажње да Грци из Мале Азије нису покушавали да збаце персијски јарам током потреса који су претходили Даријевој владавини. Могуће је да је њихов положај под Камбисовом влашћу био бољи него под Даријевом владавином, пошто се за Дарија говорило да је одредио фиксни годишњи данак уместо нередовних доприноса. Трговину су унапредиле цареве монетарне реформе и то што је побол>шао мрежу путева у Персији. Дарије је усвојио ковани новац од два метала који је увео Крез у Лидији. Главна монета персијског кованог новца била је у Грчкој увек позната као дарик. Царски друм, којим су јездили, долазећи и одлазећи, гласници између Сусе и Сарда, био је подељен на етапе означене утврђеним постајама. Његова је дужина износила преко 2 400 km, а пут се рачунао као тромесечно путовање пешке. Ако би Грк хтео да иде у Сусу, прво би се искрцао у Ефесу и за три дана би стигао у Сард. Друм је ишао посред Фригије поред гроба Миде, златнога краља, мимо Песинунта и Анкире, преко реке Халис до Птерије, древног капа-


докијског града, који је освојио Крез, па поново преко Халиса ка југу до Мазаке и Комане, да пређе преко планинског ланца Таурос и излазио на Еуфрат код града Самосате. Прешавши преко Еуфрата, друм је пролазио дуж планина које су омеђавале Месопотамију на северу, па прошавши поред града Нисибиса, излазио је на реку Тигар код Ниниве, разорене престонице Асирије. Преко подручја Арбеле друм је скретао на југоисток и стизао је до реке Хоаспа и Сусе. Добар и безбедан друм, брижљиво одржаван, приближавао је централну Азију Егејском мору и омогућио је Исгоку да се отвори знатижељи Запада. Изградња царског друма морала је бити од непроцењивог значаја за ширење грчких географских представа. То се види по значају који царски друм добија на првим грчким мапама. Друм је конципиран као права линија која се пружа на исток и на запад; на једној од мапа којом се служио Херодот друм практично има исту улогу, коју у модерном атласу има Екватор. Упоредници су одређивани на основи концепције према којој се Нил (Neilos) и Дунав, две највеће реке познате грчком свету, налазе на истом упореднику - претпостављало се, наиме, да ток Дунава има правац од севера ка југу. Линија упоредника пролазила је кроз Синопу. Принцип од кога су полазили рани грчки географи, који су се појавили отприлике крајем VI века пре Христа у Јонији, био је да су геофизичке особине симетрично распоређене. Покушај да се прилагоде математички принципи на комаду земље, сасвим недовољно испитаном, морао је резултирати мапама које нашем обимнијем знању изгледају гротескно. Но, била би крута строгост потценити интелектуалну делатност јонских истраживача који су направили нови искорак - Анаксимандра и Хекатеја, обојицу грађана Милета. Анаксимандар је направио прву мапу, а Хекатеј је написао географију која је служила као „текст уз Анаксимандрове Мапе“. Сам Хекатеј је био путник - саставио је најранији водич кроз дивоте Египта, и могао је употпуњавати своја лична запажања обавештењима прикупљеним из друге руке у великом трговачком центру, где му је био дом, од путника и странаца. Развитку географије у Јонији свакако је допринео царски друм и све до сада, персијско освајање Грчке на истоку било је за европску цивилизацију предност. Европа дугује тако много умним Јоњанима, који су у овом периоду крчили нове смерове напретку, тако да ћемо се мало задржати на овом покрету интелектуалног откривања, пре но што се вратимо описивању тока догађаја. Био је то најзанимљивији покрет у коме су били тесно здружени нагон ка спекулацији и жудња за позитивним знањем. За Анаксимандра, првог картографа, прављење мапа само је део његовог обимнијег рада као филозофа природе.

Ране ГеоЏафске карт е

Анаксимандар

253


Хекашеј лоШраф

Ксенофан (стр. 198)

Приповесш о Демокеду

2 54

Незадовољан теоријом Талеса, који је нашао начело универзума у елементу воде, Анаксимандар је тражио начело у општијој концепцији коју је одредио негативно као „неограничено“ - то значи неограничено особинама, па је стога у стању да се модификује у све врсте одређене материје коју перципирамо чулима. Хекатеј је оснивач грчке историје. Он делимично прекида са древним предањима и критикује Хесиодову теолошку школу. Хероје, који се појављују у легендама као синови богова, он сматра копиланима жена које су, да би заклониле срамоту, приписивале очинство Зевсу или Аполону. „Грчки митови су“, каже Хекатеј, „по моме мишљењу, контрадикторни и апсурдни". Овако се разум у сфери религије потврдио у односу на ауторитет, а Хекатеј је био један од претеча тог процеса. Међутим, још успешнији од њега у позивању на разум био је други Јоњанин, његов савременик, Ксенофан из Колофона; значај његовог рада размотрићемо поводом нечег другог. Даљина Сусе од грчких мора и носталгија Грка које је неки случај пренео на Далеки исток, илустровани су у необичној причи о лекару Демокеду из Кротона. Захваљујући свом умећу зарадио је добре паре као градски лекар на Егини и у Атини, а још и више у служби Поликрата са Сама. Њ ега су као заробљеника одвукли у Сусу након низа нереда који су уследили по Поликратовој смрти; извели су га из тамнице да докаже своје умеће на Дарију који је у лову угануо ногу. Успешним излечењем стекао је Даријеву наклоност и није било тога што није могао да затражи осим једне ствари за којом је чезнуо - дозволе да се врати у Грчку. Једнога дана позвала га је себи царица Атоса која је боловала од тумора дојке: Демокед је Атосу натерао да му се закуне да ће, ако је излечи, урадити оно што од ње затражи. Поступивши по његовим упутствима, Атоса је подстакла цара да смишља план о освајању Грка и предложила му је да пошаље уходе под Демокедовим вођством да прођу Грчком и да по повратку поденесу извештај. Ови савети Кирове кћери су, према причи, утицали на Дарија и Демокедов план се остварио. Обећао је да ће се вратити у Сусу, Дарије му је дао богате дарове да понесе својој родбини; Персијанцима у његовој пратњи кришом је стављено у задатак да га држе на оку да не утекне. Када су стигли у Тарант - прича је, наиме, подразумевала да је италиотска Грчка укључена у програм путовања - владар Таранта је ухапсио Персијанце као уходе и држао их је у затвору да би Демокед имао времена да побегне у свој родни град. Када су Персијанци пуштени на слободу, упутили су се за Демокедом у Кротон, али Кротоњани нису хтели да им уруче Демокеда; таквим поступком могли су, евентуално, изазвати персијски поход на Италију. Таква прича, у којој се преплићу


стварност и фикција, кружила је о првом грчком лекару који је боравио на двору у Суси. Он није био и једини лекар; касније ћемо се упознати са славнијим лекаром који није жудео за тим да се врати у Грчку и написао је историју своје друге отаџбине.

Kiuecuja сшр. 328

5. Даријев поход на Европу. Освајање Тракије Кир је освојио источне обале Медитерана; Камбис је употпунио и заокружио ова освајања на југу покоривши Египат. Дарију је преостало да територију царства прошири и учврсти је на северу освајањем Тракије. Запоседање суседног дела европског континента било је од исте важности за господара Мале Азије као и запоседање пограничног дела афричког континента за господара Сирије. Чини се вероватним да му је првобитан план био да прво покори трачка племена до Дунава, тако да ова река чини северну границу његовог царства, а затим да протегне своју власт на запад над Македонијом. Трачка племена су била ратоборна а земља им је планинска, тако да је персијски поход био тежак и опасан, па је захтевао велику војну силу и брижљиво обезбеђење. Вештина архитекте са Сама по имену Мандрокле омо гућила је да се пребаци понтонски мост преко Босфора, северно од Бизанта. Када се персијска војска пребацила на другу страну, Дарије је наредио да се на европској страни поставе два стуба исписана клинастим писмом и грчким алфабетом са именима разних народа који су били у његовој војсци. Ове је стубове видео историчар Херодот. У Херином храму на Саму такође се могао видети још један споменик о преласку Персијанаца у Европу. Мандрокле је потрошио део награде коју му је Дарије дао поставивши у храму слику на којој су били приказани мост, прелазак војске преко њега и Дарије како седи на истакнутом месту. На њу је ставио натпис од четири стиха, који гласи: „Премостивши пун риба Босфор, Мандрокле као свој вотивни дар Хери поставља слику у спомен на свој понтонски мост. Себе је овенчао венцем, а народ Сама славом јер се његово остварење свидело цару Дарију". Грци који су били под персијском влашћу припремили су такође велику флоту да једри дуж трачке обале Црног мора све до ушћа Дунава, да пружа подршку и делује у садејству са копненом војском. Контингентима разних грчких градова командовали су њихови тирани, међу којима су се истицали Хистијеј из Милета, Хипокло из Лампсака и Милтијад са Трачког Херсонеса.

Око 512. iogune пре Христа

Детаљи ратовања у Тракији нису стигли до нас. Сазанајемо да су многа племена била потчињена, а да су Гети показали своју љубав према слободи одбијањем да је уступе без борбе. Ипак, по свој при255


Заш ш о је Дарије прешао Дунав?

лици изгледа да су Трачани извршили неке припреме да пресретну освајача. Северно од Дунава, у областима које се сада зову Влашка и Молдавија (између Дунава, Карпата и Прута) живела су племена која су вишеструко била повезана са племенима јужно од реке. Грци су ова племена сврставали под општи назив Скита, а односио се на читав низ племена која су пребивала између Карпата и Кавказа. Док су најисточнија од ових племена показивала језичку блискост са Персијом, она најзападнија имала су језичку блискост са Тракијом. Ништа није било природније него да живаљ јужно од Дунава, угрожен најездом Азијата, предузме кораке да прибави помоћ својих суседа са севера, да би пружио отпор надирању Персијанаца. Таква би помоћ радо била пружена и Дарије је несумњиво постао свестан, пре но што је стигао до Дунава, да непријатељска дејства Скита с оне стране Дунава - чије су их замрзнуте воде мамиле да зими прелазе реку - могу представљати честу опасност за персијску власт у Тракији. Грчка флота је допловила до ушћа Дунава и био је пребачен понтонски мост. Дарије је са својом војном силом прешао преко њега у Скитију. Међутим, и царев циљ и оно што је учинио у овом удаљеном кутку света, застрла је непрозирна легенда. Вероватно је хтео да демонстрира акт непријатељства и да утера страх немирним суседима Тракије, али то није задовољавајуће објашњење. Пре можемо претпоставити да је главни циљ царевог преласка преко Дунава био да се домогне рудника злата у Дакији, која је у то време била земља Агатирса и да обезбеди правац комуникације између те земље и ушћа Дунава6. Изгледа, наиме, да се ипак из магле помаљају три чињенице. Прва је да су се Агатирси енергично супротстављали надирању Персијанаца; друга је да је Дарије подигао утврђења на реци по имену Оарос - име је иначе непознато, али река је очито била притока Дунава; трећа је да су његове везе са флотом, која је очекивала његов повратак, за извесно време биле прекинуте и да су команданти бродова пали у искушење да отплове и да га оставе на цедилу. Касније им је изразио своју захвалност за лојалност коју су показали у овом походу. Чињеница је да би било потпуно супротно њиховим личним интересима да задају ударац власти која је подржавала тираниде у грчким градовима Мале Азије. Али, њихова лојалност је у овом тренутку била још драгоценија персијском 6 Можда је вероватније да је Дарије имао пре страгеш ке него економске циљеве. Њ егова је империја већ била богата и злато му није недостајало. Упад из Скитије унео је раније доста немира у М алу Азију; можда је имао двоструки циљ да се домогне северног дела Егеја и да осигура и предупреди нарастање било какве силе северно од Црног мора.

2 56


краљу пошто је, враћајући се кроз Тракију, открио да су се Бизант, Перинт и Халкедон побунили. Ове побуне су га принудиле да заобиђе Босфор. М арширао је са војском до Трачког Херсонеса, сам је прешао преко Хелеспонта, а за собом је оставио војску под командом Мегабаза. Требало је да он коначно доврши освајање Тракије и да одмах затим покори грчке градове дуж северне обале Прорпонтиде и Егејског мора. Мегабаз је стварно успставио персијску власт све до Стримона, а номинално још и даље на запад. Наиме, Пеонци између Аксија и Стримона били су покорени и Македонија је признала власт Великог краља. Персијска владавина источним делом Балкана трајала је отприлике петнаест година и подручје њене власти је било увећано освајањем острва Лемна и Имбра. Даријев поход преко Дунава, уколико му је циљ био само то да импресионира Ските, био је изгледа безуспешан. Убрзо потом видимо Ските где нападају и пљачкају Тракију и истерују Милтијада са Херсонеса. Даријев европски поход је, дакле, био посебан успех, који се без устезања може поредити са Камбисовим походом на Египат. Али, до нас је стигао у сасвим другачијем и до крајности бајковитом облику. Био је приказан првенствено не као поход на Тракију, него као покушај остварењ а махните замисли о прикључењу Скита из степа садашње јужне Русије Персијском царству. У тој легенди, коју је Херодот тако вешто испричао, Тракија се појављује тек као пут у Скитију, а стварно освајање Тракије тоне у безначајност спрам срамног неуспеха персијске војне силе у остваривањ у главног циља њиховог махнитог подухвата - освајања Скитије. Дарије, чији је ратни циљ наводно био освета Скитима за њихову најезду на Медију пре стотну година, отпрема грчку флоту до Дунава само да би пребацио понтонски мост преко реке. П рвобитни план му је био да поруши мост, пошто преко њега пређе, и да пошаље бродове кући, али по савету неког предострожног Грка Краљ је променио свој план. Узео је конопац на коме је завезао шездесет чворова и наложио је грчким заповедницима бродова: „Развезујте по један чвор свакога дана, останите овде и чувајте мост док не развежете све чворове. Ако се до тада не будем вратио, отпловите кући.“ Грчки историчар Херодот затим води Дарија са његовом силном војском кроз скитске степе „као да је земља из бајке" не водећи упоште рачуна о рекама које је требало прећи, о раздаљинама које је требало превалити, о несташ ици намирница. Писац преноси Краља у области с друге стране Дона, и реку Оар, на којој је Дарије сазидао своја утврђења, премешта из суседства Дунава у суседство Меотског мора, стављајући овај замишљени персијски

Персијско освајање у Европи

Око 496. Године пре Христа

Jleienga о походу на Ските

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к ог

марш у поетску слику скитских племена и скитске области. У свом повратку на Дунав Персијанци су се нашли у великој опасности јер су их варвари гонили и узнемиравали и у томе је прош ло шездесет дана. Јоњани су преко уговореног времена чекали на реци и ускоро је стигла група Скита која их је подстицала да поруше мост чиме би уништили Дарија и добили слободу. М илтијад, тиранин Херсонеса, јако се залож ио за предлог Скита, али превагнули су противразлози Хистијеја из М илета јер је указао да тираниде у јонским градовима зависе од персијске власти7. М еђутим, претварали су се да пристају на скитски предлог и разорили су део моста на северној страни, тако да су Скити отишли својим путем задовољни што ће Дарију бити пресечена одступница. М ало касније, приспео је Дарије у глуво доба ноћи и обузео га је ужас када није могао да пронађе мост. Неки Египћанин гласно повика преко воде - „Еј, Хистијеју!" - а Хистијеј, који је лично страж арио, чувши тај зов, довезе своје бродове и обнови део моста који је недостајао. На овај се начин Дарије, након срамног повлачења, спасао захваљујући Хистијејевим услугама; а да је био усвојен М илтијадов предлог, до персијског похода на Грчку који је затим уследио можда никада не би дошло. Овако је грчка машта, надахнута грчком пристрасношћу, преобратила један разуман и успешан подухват у махниту и катастрофалну експедицију.

6. Јонски устанак против Персије Персијско освајање Тракије и Македоније било је корак, премда нема разлога претпоставци да је био и прорачунат корак, ка покушају Персијанаца да освоје Грчку. О вакав покушај учињен је дванаест година касније, а за првих дванаест година по повратку Дарија из Тракије није се збило ништа што би могло изазвати велики сукоб између азијске аутократије и европске слободе. Хипија, прогнани атински тиранин, дошао је у Сард и покушао да наведе сатрапа Артаферна да му помогне да поврати своју власт. Артаферн је отишао толико далеко да је претио Атињанима; посланици из Сарда су наредили Атињанима: „Примите натраг Хипију, ако вам је мила ваша 7 Неизвесно је да ли се Милтијад, како то гврди Херодот, отворено залагао да се сруши мост. Да је тако учинио, тешко да 6и му Персијанци дозволили да задржи власт на Херсонесу. П рича је можда измишљена у време када му се судило у Атини, тек пошто су га П ерсијанци отерали након пропасти Јонског устанка. 258

П р о д о р П е р с и је на Егејско море

безбедност.“ Али, Артаферн није ништа предузео да их својом претњон примора на послушност. Поход Персијанаца на Атину коначно је био предузет поводом догађаја у којима Хипија није учествовао. Политичка ситуација на острву Наксу индиректно је довела до устанка потчињених Грка против персијске власти. Улога коју су Атина и Еретрија одиграле у вези с овом побуном била је непосредан повод персијских похода против Грчке. Заузврат за услуге које му је тиранин учинио у походу на Тракију, Дарије је наградио Хистијеја из Милета поклонивши му Миркин (Myrkinos), град са плодном земљом у доњем току Стримона - близу места где ће у позније доба бити изграђен славни Амфипољ (Amfipolis) - где је Хистијеј желео да оснује колонију. Изгледа да је Хистијеј пратио Мегабаза у његовом надирању на запад и одмах се дао на утврђивање М иркина. Град се налазио у околини рудника сребра и имао је обиље дрвене грађе за бродоградњу. Персијски војни заповедник је сматрао да је неразумно пустити да се на таквом положају оснује грчка колонија и о томе је известио краља који је још био у Сарду; и Дарије је послао по Хистијеја под изговором да је он пријатељ чије му је друштво неопходно, па га је одвео у Сусу чврсто решен да му никада не допусти да се врати на Егејско море. На овај начин били су пресечени Хистијејеви планови и провео је дванаест тужних година чамећи на двору у Суси, док му се није указала прилика да се поново уплете у политику на Егејском мору. У М илету је владао као тиранин Аристагора, муж Хистијејеве кћери, човек чије су способности заостајале за амбицијом, али у историји чувен као зачетник устанка јонских Грка. Овоме човеку је стигла група олигарха са Накса које је из града отерала побуна демократа. Преклињали су га да им помогне да сруше демократију и да загосподаре густо настањеним богатим острвом. Аристагора је у овој молби видео могућност да ојача свој утицај; али, чинило се да је без персијске помоћи подухват неизводљив. Стога је Аристагора отишао у Сард, изложио је Артаферну план да освоји сва Кикладска острва, а потом можда и Еубеју, план чији ће први корак бити освајање Накса. Артаферн је спремно пришао плану, добијен је Даријев пристанак и М илећанину је стављено на располагање 200 бродова под Мегабатовом командом. Готово да нема сумње да би подухват успео само да није било трвења између Аристагоре и Мегабата. Разгневљени персијски адмирал упозорио је Накшане на опасност која им се ближи; острвљани су се тако ефикасно припремили, да су да су издржали четворомесечну опсаду и након тога, пошто више није било никаквих изгледа за освајање града, флога се вратила у

Хисшијеј 512. iogune пре Христа

Хистијеј у Суси 511. Јодине пре Христа

Арисшагора из Милета

ЊеЈова интервенција на Наксу

Неуспех похода

259

И с т о р и ј а Г рчк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

499. Године пре Христа. Да n uje Хистијеј био заинтересован за јонски устанак?

Јонију. Овај неуспех био је кобан за Аристагорине даље планове. Одлучио је да окуша срећу подбадајући Грке у Азији на устанак против персијске власти8. Причало се да је његов таст Хистијеј исцрпљен својим дутогодишњим изгнанством преко Тигра подстакао Аристагору на овај корак преко тајне поруке која је била жигом исписана на темену једног оданог роба. Ова порука је, наводно, стигла Аристагори баш у тренутку када је помишљао на устанк и помогла му је да се одлучи. Претпостављало се да је мотив Хистијејеве жеље за устанком било уверење да ће га Дарије послати у Јонију да успостави ред. Али, ова прича звучи невероватно. Хистијеј, који је држан у Суси јер су већ сматрали да угрожава персијске интересе на Егејском мору, пре би имао разлога за стрепњу да ће устанак који подржава његов зет бити погубан за његов положај код Дарија. Било је изненађење да је Дарије касније био наведен да пошаље у Јонију тако блиског Аристагориног рођака и могло би се претпоставити да је Хистијејево потоње понашање дало повода причи о томе да је баш он подстакао устанак, а можда је и сам измислио причу. Семе побуне је постојало у Јонији и површно би било претпоставити да је побуна потекла од амбиције грчких тирана. Немино ван разлог побуне била је широко распрострањ ена мржња према тиранидама која је тињала у градовима; а тираниде су биле део персијског система власти. Једнан амбициозни деспот је заиста послужио као средство које је ово осећање учинило делатним. Међутим, да би то постигао, прво се морао одрећи тираниде. Емисије новца побуњених градова по заједничком стандарду показују ш ироку меру јединства и одлучности за дизање устанка9. Почетни корак у устанку био је успостављање демократија у грчким градовима и протеривање тирана. Аристагора се сам одрекао положаја тиранина у М илету и у већини случајева до промене је, чини се, долазило без крвопролића. М итилена је представљала изузетак, Ту је тиранин заслужио тако дубоку мржњу, да су га каменовањем убили. 8 Наш једини извор је Херодот који објаш њ ава поход и његов неуспех личним мотивима. Немогуће је да су П ерсијанци унапред упозорили Н акш ане, али трвење између Грка и П ерсијанаца могло је довести до неуспеха. 9 И звестан број новчића од електрона, приближ но исте тежине, са различитим аверсима, може се приписати устанку. О бично се веровало да је постојао савезнички новац који се ковао у неком центру (Seltman, Greek C oins2, 87. и даље), али велики број типова на новцу пружа више вероватноће да је сваки град ковао свој новац. Ипак, заједнички стандард претпостављ а званични договор у интересу заједничке акције. Видети Meiggs, The A th en ia n Empire, 7 и 441.

2 б0

П р о д о р П ер с и је на Егејско море

Следећи корак био је обезбеђивање помоћи из слободне Грчке за борбу прогив персијске власти. Аристагора је преузео задатак да преговора о помоћи. Прво је дошао у Спарту, али Спартанци су одбили да пошаљу помоћ за ослобађање Јоније од персијског угњетавања, исто као што су и пре тога одбили да помогну Јонији против персијске најезде. Доста касније се причала дивна ангдота о његовој посети. Аристагора је дошао краљу Клеомену и показао му је угравирану у бронзи мапу света која је приказивала земље познатог света, мора и реке. Клеомен пре тога никада није видео мапу, а наоко уверљиви Јоњанин настојао је да убеди краља да тежња Спарте треба да буде освајање Персијског царства. Клеомен је био импресиониран, али је одложио да да одговор за два дана, а тада је запитао Аристагору колика је раздаљина између Јоније и Сусе. „Три месеца“, одговорио је неопрезно Аристагора и описао би путовање, да га краљ није пресекао наредбом: „Кидај из Спарте, странче из Милета, док још сунце није зашло!" Аристагора је ипак учинио још један покушај; ушавши у Клеоменов дом као прибегар, покушао је да га подмити. Почињући са десет таланата, постепено је подизао понуду док није стигао до педесет. Тада је Горгоја, краљева кћи, девојчица од осам или девет година, повикала: „Оче, поткупиће те странац!“ Посрамљен њеним речима Клеомен је изашао из собе. Странац из М илета је боље прошао у Атини и Еретрији. Оба ова града су упутила помоћ; Атина двадесет бродова - „бродова“, каже Херодот са свечаном озбиљношћу пема историјском значају тренутка, „који су били почетак недаћа између Грка и варвара“ - а Еретрија пет бродова. Људима обавештеним о богатству Персијског царства изгледи за успех устаника чинили су се слаби. Када се Аристагора саветовао са водећим људима у Милету, географ Хекатеј је покушао да га од тога одврати. Видећи да су Аристагора и остали одлучили шта им је чинити и да су потценили његове аргументе, Хекатеј је дао други, исто тако ваљан предлог: „Ако се побуните, дочепајте се блага Аполоновог храма у Дидими, па загосподарите морем. Ако ви то не учините, непријатељ хоће.“ Међутим, предлог није био прихваћен. Са својим атињанским и еретријским савезницима Аристагора је домарширао до Сарда, заузео је град, али нису освојили акрополу. Док су били у Сарду, избио је пожар и град је изгорео до темеља. Грци су напустили рушевине које су се још димиле и кретали су се натраг ка обали, али код Ефеса их је пресрела и поразила персијска војна сила. Атињани су се сместа вратили кући и овом битком улога Атињана у Јонском устанку била је завршена. Избор Хипарха, Писистратида, на положај архонта за 496. годину пре Христа указује на

Арисшахора у Спарти

Аристагора у Атини и Еретрији 498. iogune пре Христа

Хекашејев савеш

Грци у Сарду

УлоГа коју су одшрали Атињани у устанку

26 l

1 И с т о р и ј а Г р чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Анегдоша о Дарију и Атињанима

Усшанак на jyiy

АрисшаГорино бекство

Поновно појавњивање Хистијеја

262

снажну реакцију на антиперсијски политички став. М еђутим, ова кратка епизода изазваће у будућности озбиљне последице за Атину. Спаљивање Сарда било је значајно не толико за сам ток устанка, колико за оно што ће доћи после. Оно је неопозиво у очима Персије оцрнило две државе у европској Грчкој. Анегдота каже како је Дарије, када су му рекли да су Атињани учествовали у паљењу Сарда, запитао: „А ко су ти Атињани?“ Он је тада затражио лук, па је, одапевши стрелу високо у ваздух, призвао небо да му помогне да казни Атињане. Осим тога наредио је једном свом робу да му три пута за вечером каже: „Господару, сети се Атињана!“ Прича нема вредности за историју, али говори о Херодотовом приповедачком дару. Устанак се прош ирио на југ до Карије и Кипра, на север до Пропонтиде. На Кипру су сви градови збацили персијски јарам осим Амата. Грчка флота је једрила по истоку и имала је контролу на морима, али Кипрани су претрпели пораз на копну и острво је поново потпало под персијску власт. Градови на Хелеспонту били су такође покорени. У Карији је устаницима, након претрпљена два тешка пораза, ипак пошло за руком да разбију персијску војску. Али, Аристагора је био кукавица. Видећи да Персија поново успоставља своју власт, изгубио је веру у успех устанка и побегао је у М иркин у Тракији. Причало се да је сазвао збор својих присталица да одлуче шта треба да раде и да ли да беже. На том је састанку било предложено да одједре на обале далеке Сардиније; и тада је наводно Хекатеј поново дао предлог, који су Аристагора и његови пријатељи одбили - да се на суседном острву Леру постави утврђење одакле би се лако, ако им се срећа осмехне, могли вратити у Милет. Аристагора је ускоро погинуо за време опсаде трачког града, а његова смрт није имала утицаја на ток устанка у коме је одиграо јадну улогу. Једва да је Аристагора сишао са позорнице, када се појавио његов таст. Међутим, улога Хистијеја била је још безначајнија од Аристагорине. Овај пустолов је убедио Дарија, или је разгласио да је то учинио, да га пошаље на приморје, обећавши да ће угушити устанак пре но што промени свој хитон и да ће припојити Сардинију царству Великог Краља. Ово Хистијејево обећање, премда не мора бити веродостојно, сасвим је карактеристично за грчке пустолове тог времена који су заваравали и себе и друге спекулацијама о далеком острву Сардинији. Стигавши у Сард, Хистијеј је открио да сатрап Артаферн озбиљно у њега подозрева па је, пошто се осећао угроженим, побегао на Хиос. Ту је пригрлио устаничке циљеве, тврдећи како је лично он подстакао побуну, а можда је и проширио чувену причу о поруци исписаној на темену роба. Добивши нешто бродова са Лезба латио се посла који је одговарао његовом каракте-

П р о д о р П е р с и је на Егејско море

ру - гусарења; освојио је Бизант, па је за све време устанка отимао бродове који су покушавали да прођу кроз мореуз. На крају је био заробљен и Артаферн га је прибио на крст. Главни и пресудни догађај у рату била је опсада Милета, камо су Персијанци дуже времена усмеравали све своје напоре. Град је стегла блокада персијске флоте која је покорила Кипар, а наводно је бројала 600 бродова. Грчка флота је била стационирана испред острва Ладе. За њу је речено да је бројала 353 брода, али и да су посаде биле лоше увежбане и да им је спремност за борбени задатак била поткопана проперсијском пропагандом коју су ширили протерани тирани. У бици која је уследила житељи Лезба и Сама су дезертирали. Они са Хија су се сјајно борили, али било их је премало. Милет је освојен у јуришу; жене и деца су претворени у робље, а преживеле мушкарце Дарије је населио близу ушћа Тигра. Аполонов храм у Дидиму, једно од главних пророчиш та грчког света, предали су Персијанцима у руке Бранхиди, свештеници храма по наследном праву, и био је спаљен до темеља. Биће да сам Дарије није одобрио спаљивање Аполоновог светилишта. Поштовање које је Краљ над краљевима осећао за бога прорицања посведочено је у писму опомене упућеном Гадату, фригијском сатрапу. Текст грчке верзије овог писма фрагментарно је сачуван на камену и пружа значајно сведочење краља о томе како је Аполон увек „говорио Персијанцима истину“10. За освајањем М илета уследило је освајање Карије, где су устаници закратко имали успеха, а затим и острва. Сада се феничанско бродовље појавило у водама Хелеспонта и покушај Грчке на истоку да поврати своју независност био је угушен. Скоро више од сто година Грци на истоку налазили су се под све тежом стегом прво Лидије, затим Персије. Али, од патње Јоније остали грчки свет имао је користи. Суочени са несигурношћу на истоку, која је све више расла, појединци и групе напуштали су своје домове и одлазили у сроднија окружења. Још под лидијском влашћу Колофоњани су основали Сирис на југу Италског полуострва; већ смо видели како су након напада Персије Фокејци и Тејани одједрили, са намером да нађу нову постојбину на Корзици и у Тракији. Потекла је река исељеника због незадовољства персијском влашћу, или локалним тиранидама, и у критичној тачки слома великог устанка становништво Сама, Милета, Фокеје, а без сумње и други одједрили

Хистијејева судбина 493. Године пре Христа

494. iogune пре Христа. Битка код flage и освајање Милета

Храм Бранхида

Даријево писмо Гадату

Крај усшанка

Ушицај Грка са истока (из Јоније ?)

10 Натпис у M L 12. Дарије, такође, хвали сатрапа што сади стабла сиријског воћа у својој сатрапији, римској пракси распрострањ ивањ а врста дрвећа које су налазили у провинцијама.

1 И с т о р и ј а Г р чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

су на запад. У овом дутотрајном периоду међу исељеницима били су занатлије и филозофи. Питагора је напустио Поликратову тираниду на Самосу, и настанио се у Кротону, да шири своје филозофско учење по градовима по јужноиталским градовима и да утиче на њихову политику. Ксенофан из Колофона приспео је у Елеју, где је основао чувену филозофску школу. Утицај грчких занатлија са истока био је не мање приметан. Он се јасно запажа у Акраганту на Сицилији од позног VI века пре Христа и захваљујући њему појавио се сјајни Гелонов ковани новац у Леонтинима и Сиракузи. Још један Питагора је исто тако стигао са Сама у Региј да буде један од најчувенијих вајара тога времена. Сламање Јонског устанка изазвало је дубоки утисак у Атини. Окупација Милета, Фриних бива кажњен

Милшијад Лемнос и Имброс постају атински посед

Премда су се Атињани у раном стадијуму повукли из устаничког покрета у Јонији, вести о паду М илета изазвале су у Атини дубоко осећање разочарањ а и саосећања. Ова су осећања испољена приликом кажњавања Фриниха, трагичког песника, који је за садржај своје драме узео несрећу М илета. Атињани су га оглобили зато што их је подсетио на сопствене недаће. Али, у међувремену од Персијанаца је за Атињане било освојено нешто што је било предодређено да остане њихов трајни посед. Милтијад, тиранин Херсонеса, гајио је наклоност према устаницима и за време устанка отео је за Атину острва Лемнос и Имброс.

7. Други и трећи Даријев поход на Европу. Маратонска битка Пошто је угушила устанак, Персија је морала да учини три ствари. Грчки део Азије требало је реорганизовати; персијски део Европе требало је интегрисати; грчке државе, које су заратиле против Персије и заузеле Сард, требало је казнити. РеорГанизација Јоније

264

Артаферн је издао наредбу да се области јонских градова премере и да се изврши процена материјалних добара, па да се према њој одреде доприноси. Такође је наређено да градови своје сукобе морају решити пред арбитражним судом и да не смеју ратовати једни против других. Међутим, било је више тога што је ваљало учинити. Устанак је показао Персији да тиранида као систем управе не одговара, па је одлучено да се сада изврши експеримент са супротним политичким мерама. Тирани су били свргнути и успостављене су демократске управе. Свет је можда прилично био изненађен што види како најве-

Продор П е р с и ј е на Егејско м о р е

ћа од свих деспотија фаворизује установљење демократије. Био је то уступак грчком духу који служи на част Даријевој мудрости. Царев зет М ардоније' био је послат да поново успостави персијску власт у Тракији и Македонији. Предложио је цару да продре у Грчку преко Македоније да казни два града који су помогли јонским устаницима. Флота је пловила дуж обала и на свом путу је покорила острво Тасос. Тракија је натерана на капитулацију, а Македонија, која је тада била под влашћу Александра, признала је персијску власт - покорност коју ће осветити у далекој будућности краљев потомак и имењак. М еђутим, до похода на Грчку није дошло зато што је флота претрпела удес, један њен део је страдао у бродолому испред погибељног рта Атоса. Мардоније се вратио кући; изгубио је много бродова, али је обавио важније делове свога задатка. Дарије је, међутим, тврдокорно остао при одлуци да Атина и Еретрија морају бити кажњене. Њ ихова умешаност у спаљивање Сарда га је силно разјарила; то је изгледа била увреда коју понос Великог краља није могао отрпети. Поврх тога Хипија, протерани тиранин, боравио је на двору у Суси и салетао је Краља молбама да крене у поход против града који га је протерао. Пала је одлука да се нови поход не сме упутити преко Тракије и Македоније, него да се крене право преко Егејског мора. Градовима персијског приморја било је наређено да опреме ратне и теретне бродове за коњицу и посланици су разаслани у главне градове слободне Грчке, који нису били у рату са Персијом, да траже од њих симболе покорности, земљу и воду. Симболи су у већем броју случајева били предати; међу осталима предала их је и Егина, непријатељ Атине. Врховна команда над војском била је поверена Датису и Артаферну, царевом синовцу; пратио их је остарели тиранин Хипија који је очекивао да ће још једном завладати родним градом. Флота - снаге 600 галија, према Херодоту - подигла је једра код Сама; прво је запловила ка Наксу, оству где је Аристагора доживео неуспех. Грађани су напустили свој град и избегли у брда, а Персијанци су град спалили. Свето острво Делос било је скрупулозно поштеђено. Међутим, убрзо након одласка Персијанаца, земљотрес је заљуљао острво и необичан догађај схваћен је као знак предстојећих несрећа. Пошто су једрили од острва до острва и покорили Кикладе, флота је упловила у канал између Еубеје и Атике; покоривши уз пут Карист, стигла је до еретријске области. Зачуђујуће је да Атина и Еретрија нису извршиле никакве заједничке припреме да се супротставе заједничкој опасности. Еретрија је била одвојена од Атике само мореузом, па

Мардоније осваја Тракију и Македонију 492. iogune пре Христа.

Дарије припрема поход против европске Грчке

Персијанци освајају Кикладеи Карист

‘ Мардоније је био Дарију I сестрић, зет и шурак. П рим . прев.

265


и сиаљују Ерешрију

Искрцавају се у Ат ици

М илш ијад

Енершја слободне А т ине

266

ипак није било никакве заједничке акције. Атина је додуше дала упутства клерусима које је населила на територији коју је својевремено одузела Халкиди, да помогну својим суседима Еретријцима, али сама није упутила другу помоћ. Дознајемо за тешке оружане сукобе изван бедема еубејског града, али у року од седам дана неки утицајни грађани издајом су предали град завојевачима. Пламенови који су прогутали храмове у Еретрији били су мала надокнада за спаљивање Сарда. Становништво је иретворено у робље. Од свих грчких градова који су се уплели у борбу између Европе и Азије, ниједан није био злосрећнији од Еретрије. Персијски војни заповедници извршили су мање важну половину свог војног циља; преостало је да се позабаве другим градом који је дрско пркосио њиховом краљу. Прешавши мореуз, искрцали су војску у заливу Маратона. По други пут је један прогнани атински тиранин дошао из Еретрије, да би повратио своју власт. Отац је дошао пре педесет година само са мало најамника; сада је син дошао са војном силом Азије. Али, бар што се тиче стицања подршке у Атини, стране трупе су за Хипију биле најслабији аргумент. Дом Писистратида имао је много огорчених непријатеља, али ниједан није био огорченији од човека који је и сам знао шта значи владати као тиранин - од Милтијада, Кимоновог сина, који је након Јонског устанка био принуђен да се врати са Херсонеса. Његови политички противници су га оптуж или за угњетачку владавину на Херсонесу, али кривице су га ослободили његови суграђани којима је подарио Лемнос и Имброс. Њ егова мржња према Писистратидима била је схватљива; они су убили његовог оца Кимона, прослављеног олимпијског победника у колској трци. Не чуди што су Атињани изабрали за стратега његове филе Милтијада, активног у атинској страначкој борби, за кога се знало да је загрижени противник тирана, који је вероватно имао више информација из прве руке о Персијанцима од било кога у Атини. Он је био душа отпора који је сада његова отаџбина ставила пред завојевача. Атина се много изменила након Хипијиног одласка у изгнанство, премда у краћем времену од једне генерације. Карактер Атине се развио у окриљу институција слободе и демократије. Да се Атињани нису коренито изменили у односу на оно какви су били, Хипија би лако повратио Атину. Другим речима да је до персијског похода дошло пре двадесет година, Атина се не би супротставила на исти начин; поклекла би слобода Грчке. Но, није била пука случајност то што до напада није дошло пре двадесет година. Персијску најезду изазвали су исти политички узроци који су Атину оспособили да јој одоли. Грци у Јонији не би се дигли на устанак

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о м о р е

да није било нарасло незадовољство тиранидом - а то је онај исти узрок који је довео до протеривања Пизистратида и који је створио маратонску Атину. С друге стране, да је устанак у Јонији избио пре протеривања Хипије, Атина у њему не би учествовала и можда не би ни дошло до персијског похода на Грчку. Како Херодот приповеда причу о овом догађају, човек би могао скоро да поверује како се непријатељ већ искрцао на атичко тло док још Атињани нису смислили како ће бранити свој град и земљу. Атињани су брже-боље упутили гласника у Лакедемон да јави новост о паду Еретрије и о опасности која прети Атини. Лакедемоњани су одговорили да би помогли Атини, али да их религијски обзири спречавају да одмах крену: морају сачекати да се пун месец осече. Али, када се пун месец осекао, било је прекасно. Само су Платејани, верни своме новом савезништву, упутили помоћ и борили су се раме уз раме са Атињанима. Цела атинска војска можда је бројала око 9000 војника. Врховни војни заповедник био је Калимах, полемарх за ту годину. Одговорна дужност организовањ а одбране запала је Калимаху и десеторици стратега пукова атинских фила, који су сачињавали Ратни савет. Срећом за Атину, Калимах је изгледа био вољан да прима савете од М илтијада. Удружени ауторитет полемарха и најутицајнијег стратега победио је скрупуле њихових мање одважних колега. Непријатељ се искрцао близу М аратона и намера му је очигледно била да крене у напад на неутврђену Атину и са копна и са мора. Питање је било да ли атинска војска треба да чека да непријатељ дође и да прихвати битку у видокругу и на дохват Акропоља или да му изађе у сусрет. Ову дилему морао је да реши сам атински народ. Час када се Скупштина састала да реши ову дилему био је најсудбоноснији у целој епизоди. М илтијадов предлог је био да војска треба да одмаршира до Маратона и да ту пресретне Персијанце. Управо тиме што је дао овакав предлог и што је спровео у дело одлуку Скупштине, Милтијад је заслужио бесмртну славу. М арагонско поље које се протеже дуж срполике обале, са свих страна уоквирено је брдима која се спуштају са Пентелика и Парнета. У североисточном делу тло, данас исушено, било је врло мочварно, а поље је пресечено на два дела вододерином којом се бујица Харадра са планина слива у северни део долине где се налази село Маратон. Два пута воде из Атине у Маратон. Главни пут, који скреће ка истоку, води између планина Химета и Пентелика; прошавши преко деме Палене, која се пружа дуж планине Пентелика, скреће право на север, па дошавши до обале улази са југа у Маратонско поље. Други пут, који је нешто краћи али напорнији, наставља према

Ф илипида илаљу у Спарту

Калимах

Одлука да се одмаршира на М аратон

М арашонско

поље

267


северу, пролази поред деме Кефисије и, пошто наиђе на брда северно од Пентелика, има два излаза у Маратонско поље. Пут се рачва у две стазе које заобилазе брдо Котрони: северна стаза наставља до Маратона, и спушта се у поље са севера дуж обала Харадре; друга стаза спуштајући се долином Авлоне излази у Маратонско поље у његовом југозападном углу близу села које се сада зове Врана. Калимах је вероватно изабрао приобални пут. Иако мало дужи, био је то лакши пут и Калимах је морао да се креће брзо. То је такође био пут који би свакако изабрали и Персијанци, ако би одлучили да крену на Атину. Када су Атињани доспели до Маратонског поља, утаборили су се у Херакловом светилишту у јужном делу равнице на месту које контролише главни западни излаз из приобалне равнице; ту су им се придружили Платејани, не више од 1000 њих. За то време, Персијанци су извукли своје бродове на жал у североисточном делу залива у заклону рта Киносуре; њихов се табор вероватно налазио северно од Велике мочваре код Като-Соуло, близу обиља питке воде. Можда Персијанци нису журили да одмах изнуде битку; искуство у Еретрији их је, наиме, побудило да верују како ће у Атини такође бити поделе међу грађанима, а можда и на попришту. Атињани су, такође, имали доброг разлога за чекање. Упутили су посланство у Спарту по помоћ, а без Спартанаца њихова бројност је била погубно мала. Који год разлог био у питању, очито је да се одуговлачило неколико дана пре но што се заметнуо бој и да су Атињани били ти који су прекинули затишје. У Херодотовом извештају М илтијад је био тај који је наговорио своје колеге стратеге и Калимаха да заметну битку, а затим је чекао дан када је сам имао команду. Ову уметничку конструкцију можемо одбацити; практички је сигурно да је на дан битке, као и дан пре ње, Калимах био званични командант, премда је много дуговао М илтијадовом савету. Могући разлог за одлуку Атињана да се боре јесу лоше вести на политичком фронту које су стигле из Атине. Реалистима који гледају у будућност изгледи за опстанак Атине као аутономног града морали су изгледати мршави; тешко да није било и миротвораца, који су били склонији да се приклоне Персијанцима (медизам) пре но после пораза. Као што ћемо видети, има знакова да је таква „пета колона“ постојала. М илтијада и Калимаха је вероватно страх од издаје Атине из срца самог града натерао да се упусте у ризик пресудног боја. Атињанска борбена линија била је развучена у јужном крају равнице под правим углом у односу на обалу, са Платејанима на левом крилу. Калимах је имао положај команданта на десном крилу, а Аристид и Темистокле, којима је подједнако било суђено да 268

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о море

играју главне улоге у будућности Атине, заповедали су пуковима својих фила у центру. Калимах је вероватно имао отприлике 10000 војника; за број Персијанаца немамо ваљану евиденцију, али били су барем два пута јачи. Грци су се прераспоредили да би избегли да их далеко шира персијска борбена линија опколи; атински центар је био мало стањен, док су војне снаге биле концентрисане на крилима. Персијанци су прешли поље и распоредили су своју војску насупрот грчкој, са коњицом на десном крилу. Уздали су се, пре свега, у своје стрелце да ће деморалисати и раскинути непријатељску линију фронта, након чега су очекивали да ће коњица ступити у дејство. Ова тактика је била добро позната атинској команди и смислили су најбољи могућ начин да им се супротставе; чим су стигли на домет стрела, пала је команда „јуриш!“ У центру линије фронта, како је било предвиђено, где су Грци били малобројни и где су Персијанци имали своје најубојније трупе, Атињани су били потиснути, али су зато на крилима брзо сломили отпор Персијанаца. Ипак, нису своју победу привели крају, већ су похитали натраг у помоћ свом центру. Док су удружене атинске снаге масакрирале војнике персијског центра, Персијанци са крила бежали су преко поља ка својим бродовима. У последњим стадијумима боја сви још живи Персијанци кретали су се ка бродовима и у општој паници многи од њих су потонули у глиб Велике мочваре. Највећом жестином се борба водила поред бродова, али Персијанци су имали времена да већину војника са својих крила укрцају још док се главна битка водила у јужном делу поља; заробљено је само седам бродова. Према Херодоту Атињани су изгубили само 192 борца. Број изгледа врло мали, али имена палих бораца била су исписана на бојном пољу; то је број који је морао бити надалеко чувен. Нема сличне провере за број палих Персијанаца, али Херодотових 6400 палих непријатеља је тако изненађујуће мала цифра у поређењу са његовим обично преувеличаним бројевима Персијанаца, да је можда блиска истини; та би цифра подразумевала укупну снагу од отприлике 20000 бораца, уз претпоставку да су преживели из персијског центра по грубом прорачуну уравнотежили незнатне губитке њихова два крила. Губици Персијанаца су морали бити озбиљни, премда не такви да онеспособе војску. М еђутим, ово је био први већи пораз који су на бојном пољу претрпели Персијанци11. 11 Херодот (VI 103-17) пружа најранији и најпотпунији извештај о бици; оно што каснији антички писци додају углавном су претеривања. Централни проблем представља објашњење зашто је дошло до битке. Најрадикалније мишљење јесте да су Персијанци поделили своје снаге: док је један део војске покоравао Еретрију,


Херодот нас извештава да је, док су персијски бродови стајали на пучини, примећен сигнал дат штитом и да су Алкмеониди би-

друти се искрцао на Маратону да заустави Атињане. Атињани су напали, пошто је Еретрија пала, тако да нису морали да се боре са целом персијском војном силом (F. Maurice, JH S 52 /1932/ 13-24). Ово тумачење јако одступа од Херодота и не заснива се ни на једном античком сведочанству. Мање невероватна варијанта јесте подела војске након искрцавања Персијанаца на Маратону. Атињани су напали када се велики део персијских снага, заједно са коњицом, укрцао на бродове са намером да отплови око Атике до Атине, док су Персијанци који су остали, задржавали Атињане на Маратону. Херодот, међутим, сасвим изричито гврди да је сигнал, који је навео Персијанце да заплове према Атини, бљеснуо након битке; да је снажна ударна снага, заједно са коњицом, напустила Маратон, Персијанци би сигурно пре остали на дефанзивном положају поред Велике Мочваре него што би прихватили битку у јужном крају поља. Положај две војске пре почетка битке такође је контроверзан. Физичке особине места на задивљујући начин је описао и илустровао W. К. Pritchett u M arathon (Univ. of Cal. Publications in Class. Arch. 4. 137-96, 1960) уз накнадно саопштење у Studies in A ncient Greek Topography I (Berkeley, 1965) 23-33. Кључ ce мора налазити у лоцирању Хераклејона где су се Грци утаборили, али положај овог светилишта још увек није идентификован. Али, једна стела са натписом архајским алфабетом која је првобитно морала бити постављена у светилишту, откривена је отприлике километар и по од гробне хумке на јужном крају поља. Била је померена са свога првобитног места да би се употребила у другу сврху. Пре ће бити, као што Vanderpool тврди (А/А 70 /1966/ 319-23), мада ни то није извесно, да њено првобитно место није било далеко одатле. Алтернативно решење јесте да се Хераклејон смести у јужно подножје планине Агриелики. Херодотов опис битке снажно сугерише да су две борбене линије биле постављене под правим угловима на обалу, што такође иде у прилог Вандерпуловој реконструкцији. Сви се сада слажу да Сорос, велика хумка која је прекрила пепео погинулих, обележава положај главног окршаја, где су се две војске прво сукобиле. Шлиман је у свом ископавању открио ранији материјал и веровао је да је један стари споменик поново искоришћен. Каснија ископавања доказала су да је хумка подигнута након битке. Један победни трофеј (нап. 12.) обележавао је место близу Велике мочваре, где су перс и ј с к и губици били најтежи. Речно корито, које сада дели поље на два дела некада је имало важну улогу у дебати, али његов правац 490. године пре Христа веома је неизвестан и, како је вероватно било суво у време када се битка водила, оно није представљало озбиљну сметњу. Одсуство персијске коњице у Херодотовом извештају о бици остаје загонетно, јер Херодот наглашава подесност поља за коњицу као разлог искрцавања на Маратону. Постоји један позан извор који објашњава израз „осим коњаника" (ХШрк i7m£i<;) причом да су Јоњани у персијској војсци послали Грцима сигнал када је Датис пустио да коњица оде, након чега је Милтијад извршио напад. Чињеница да пре краја антике нема другог трага овако доброј причи међу свим сачуваним извештајима о бици, подрива њену веродостојност. Лакше je веровати да персијска коњица није одиграла значајну улогу у борби; Херодот није војни историчар. За разне извештаје о бици видети Hignett & Burn (у библиографији) и N. G, L. Hammond у JHS 88 (1968) 13-59 (прештампано ca одговорима критичарима у његовим Studies in Greek History, 170.


ли оптужени да су Персијанцима дојавили знаком да је град Атина зрео за предају. Ради тога је персијска флота разапела једра у нади да ће стићи у Атину пре но што се буде вратила атињанска војска. Заобишли су Сунион, али када су дошли у Фалерон, сазнали су да су се Атињани већ вратили у град, да су прописно постројени и спремни да се поново боре код другог Херакловог светилишта у Киносаргу, јужно од града. Персијанци су окренули своје бродове и запловили натраг преко Егејског мора. Изван сумње је да су након битке Персијанци стварно допловили до Атине и Херодот, премда с негодовањем одбија оптужбу против Алкмеонида, признаје да је сасвим поуздано био дат знак штитом. То се мора прихватити; питање је да ли би Персијанци након недвосмисленог пораза на Маратонском пољу кренули ка Атини, да нису веровали да ће им град бити предат издајом. А да ли су Алкмеониди у тој прилици били издајници, предмет је шире расправе, која се најбоље може разматрати у политичком контексту после Маратонског боја. Спартанци су стигли прекасно за битку. Посетили су поприште, хотећи да разгледају лешеве Персијанаца и вратили су се кући, хвалећи подвиг Атињана. Поприште битке још увек је означено хумком у јужном делу поља; њу су Атињани подигли над својим палим борцима; ту су били сахрањени Калимах и Кинегир (брат песника Есхила) за кога се казивало да је шчепао руком персијску галију и држао је, док му руку нису одсекли секиром; касније је у близини Велике мочваре на месту где је Персијанцима била пресечена одступница подигнут трофеј; установљене су игре Хераклу у сећање на табор постављен у његовом светилишту пре битке12. Легенда је врло брзо никла око боја, а није било историчара да правовремено забележи шта се стварно збило; тако да су, након једног покољења, чињенице биле делом заборављене, делом преображене. На овај преображај утицала су три мотива: склоност ка чудесном, атинска таштина и жеља Милтијадове породице да увелича његове заслуге. Богови и хероји су се борили за Атину, утварни ратници су промицали кроз војничке редове. Панични страх Персијанаца од грчког напада био је приписан Пану и култ овога бога био је обновљен у пећини која му је била посвећена под северозападним обронком Акропоља. Од овог догађаја потекла је прича која је додала очаравајућу епизоду низу маратонских сећања. Гласника Филипида, док је путовао да тражи помоћ од Спартанаца хитајући кроз Аркадију, пресрео је лично Пан и упитао зашто Атињани занемарују његов

Марашонска хумка

М аратонски мит

К упа Пана

' Hesp. 35 ( 1968 ) 93 - 106.

271

1 И с т о р и ј а Грчк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

култ; обећао је да ће им убрзо притећи у помоћ. Али, елементу натприродног се лако може опростити. Озбиљнија је била чињеница што ће необично бриљантна стратегија и тактика, од којих је поглавито зависио успех боја, нужно ишчилети из легенде и што ће се на Маратонски бој гледати искључиво као на бој војника. Озбиљно се тврдило и веровало да су ови задивљујући бојовници пренеразили непријатеља кад су у јуришу претрчали око километар и седам сто тина матара. Милтијада, који је несумњиво био срце и душа борбених операција, маратонски мит је унапредио у врховног војног заповедника на дан боја уз објашњење како је врховна команда сваког дана редом прелазила на другог заповедника. Међутим, то је била уредба која је ступила на снагу неколико година касније, тек када је полемарх изгубио свој значај. Али, ова уредба је омогућила легенди да скрајне Калимаха у корист Милтијада. Нема потребе да даље пратимо мит. Облак славе који је замрачио истину о догађајима обавио је Маратонски бој. Критичност историчара успела је да отргне само огољени обрис догађаја. Калимаху је припало изузетно мање од онога што је заслужио, пошто га је засенила М илтијадова слава. Али, игром случаја сачувало се његово име записано на јонском стубу на коме је некада стајала Победа. Можда је то био полемархов заветни дар уочи битке, постављен након његове погибије13. Ашињанска ризница у Делфима

Дужна захвалност за победу указана је у великом религијском центру у Делфима. Након протеривања тирана, свесни Аполонове помоћи, Атињани су сазидали од пентеличког мермера малу ризницу у дорском стилу. То је изгледа био архитектонски драгуљ, достојан једноставне лепоте извајаних рељефа који су са унутрашње страни овенчавали грађевину и који су се потпуно сачували под њеним рушевинама. Скулптуре представљају подвиге Тезеја, Херакла и бој богова са гигантима. Након Маратонског боја саграђено је дуго постоље пред ризницом да држи трофеје из боја14.

Споменик у А ш ини

Победа је била обележена и у Атини. Из Есхилове биографије сазнајемо да је на јавном надметању за најбољу елегију о палима на Маратону Симонид победио и да је Есхил, ојађен због пораза, отишао на Сицилију. Захвалност боговима за победу била је изражена и на Акропољу. Испод Атениног храма из Перикловог доба, такозваног Партенона, откривени су остаци старијег храма који никада није био завршен. Неки од добоша његових стубова могу се још увек видети уграђени у северни зид Акропоља, а његов тлоцрт је

Нови храм на Акропоњу

13 Натпис у M L 18. 14 Натпис у M L 19. 272


реконструисан по сачуваним блоковима камена. Ископавање је показало, iio фрагментима керамике у нивоу темеља, да је овај храм започет осамдесетих година, али да су га Персијанци спалили за време Ксерксове инвазије десет година након Маратонског боја, када је град био опустошен15. Није било покушаја да се зидање обнови, све док није склопљен мир са Персијом средином века, а нови архитекта је напустио стари план. Истом периоду по свој прилици припада такође монументални улаз на Акропољ, стари Prdpylon, кога ће надмашити грандиозни Пропилеји које је пројектовао Мнесикле у време Перикловог успона. Потомци маратонских бораца можда су најживљу представу окршаја добијали са слике Маратонског боја, насликане отприлике четврт века касније - једне од чувених представа битке из „Осликаног трема“ Poikile Stoa на северном крају Агоре. На једној сцени Атињани и Платејани нападају варваре у чакширама; на другој Персијанци у бексгву гурају један другог у мочвару; на последњој су представљене феничанске галије и Грци како убијају Персијанце који настоје да стигну до бродова. Калимаха, Милтијада, Датида и Артаферна, Кинегира, који је шчепао прамац брода, могуће је препознати; а Тезеј, за кога се веровало да је као утварни ратник помагао бојовницима, представљен је као да ниче из тла. Високо над борбом у пуном јеку уметник - вероватно Микон - приказао је богове и богиње како са олимпских висина спокојно посматрају јунаштво својих Грка који задају ударце безбожним разоритељима светих места у Еретрији16.

Слика боја у Осликаном трему (Poiktle stoa)

Да је победа на М аратону значила тријумф за Атину, Грчку, Европу - ту нема спора; међутим, морамо пазити да не схватимо погрешно шта је она представљала за Грчку и за саму Атину. Њен значај је толико јасан, чак и ако бисмо потценили опасност коју је успела да одбије. Азијски нападач можда још није дошао са намером да осваја; он је дошао само да би казнио; било му је довољно да остали Грци гледају са страхопоштовањем док двама градовима, који су га увредили, кроји судбину. Његов подухват на Еубеји био је само чин разарања; није ишао за тим да припоји територију или дода сатрапију Персијском царству. Кикладска острва и Карист заиста су били приморани да признају власт Великог краља; међу-

Ш т аје значила победа на М аратону

15 W. В. Dinsmoor, The Architecture o f A n cien t Greece 3, 196-198. Храму je одређен датум по фрагментима керамичког материјала из равни темеља. Овај храм, као и његов наследник Партенон, били су саграђени на месту старог Хекатомпедона, храма од стотину стопа; име је остало везано за место. '

тим, нема доказа да је Дарије намеравао да западне обале Егејског мора сведе на положај покорене Јоније. Према томе, опасност која је претила Атини можда није била у потчињавању једном азијском деспоту. Није јој запретила ни коб разарања и ропства која је задесила Еретрију. Персијска војска дошла је да врати на власт Хипију; Дарије сигурно није планирао да свог пијатеља врати на власт у граду са храмовима који тињају. Казна Атињанима требало је да буде да повију леђа и уђу под јарам сопственог тиранина. Атињани не би постали, попут њихове еретријске сабраће, робље варварског господара. Да буду уручени остарелом тиранину, који изгара за влашћу и осветом, кога је огорчило исцрпљујуће изгнанство од двадесет година - то је ваљало да буде казна Атињанима, то је била судбина коју су избегли својим јунаш твом на маратонском попришту. Да су овај бој изгубили, и да је поново била успостављена владавина Писистратида, оно што су пре двадесет година обавили морали би поновити. Али, скоро да нема места сумњи да би то поново учинили. Пораз Атињана би успорио, али не и зауставио њихов развој. Могло би се чак тврдити да би пораз у боју поштедео Грчку касније Персијске инвазије - ако је она била предузета само зато да се спере љага пораза на Маратону. Да је Датис био победник, наредни покушај Персије да освоји Грчку вероватно би изгледао друкчије. Али, тај би покушај сигурно био учињен. Историја света не зависи од непосредних повода. Судар Грчке и Персије, као и настојање Персије да се прошири на рачун Грчке, били су неизбежни. Посматрано са вишег становишта није се радило о освети; где се Дарије зауставио, његови би наследници без сумње наставили. Успех на Маратону надахнуо је Грке да се супротставе каснијој већој инвазији; али, његова главна последица био је преображај духа саме Атине. Огроман углед који је стекла победивши без ичије помоћи војну силу Великог краља, улио је Атини самоноуздање и амбицију; историја је изгледа одала сјајно признање атинској демократији. Атина је осећала да се може поуздати у свој устав, да може високо уздигнути чело попут било које друге државе у Хелади. Атињани су се увек освртали на Маратонски бој као на догађај који је обележио епоху. Било је то као да су тога дана богови Атињанима рекли: „Напред, са срећом!" Поход на Парос

274

М илтијада је знаменити бој обесмртио, а оно шго је затим уследило није ваљало. Заслуге на М аратону су М илтијаду морале донети већи утицај и поштовање у Атини. На његов лични прецлог суграђани су му поверили команду у походу на Парос. Парани су, наиме, за Датидову флоту опремили трирему и тим чином су се нашли у рату са Атином. Милтијад је опседао град Парос безуспешно двадесет шест дана и вратио се рањен у Атину. За неуспех је било


окривљено Милтијадово криминално понашање, М илтијадови непријатељи који су му завидели због подвига у Маратонском рату оптужили су га за превару народа. Био је кажњен тешком глобом од 50 таланата. Не зна се који је то наводни Милтијадов грех био; касније, пошто се развила легенда о Милтијаду и пошто је његова улога на Маратонском пољу незаслужено увеличана, наивно се причало како је наговорио Атињане да му повере своју флоту, обећавши да ће их одвести у земљу злата, па их је преварио, напавши Парос да би задовољио личну освету. У самом Пару у Деметрином храму, причало се да је Милтијад, пошто је изгледало да је опсада безизгледна, подмитио Деметрину свештеницу, која се звала Тимоја; да је дошао да се састане са њом у светилишту, у које су само жене имале приступа, да га је ту обузела паника и да је у бекству, прескачући ограду светилишта, повредио ногу. Извесно је да се у Атину вратио рањен, како год да се то догодило, на свом суђењу се појавио на носилима и убрзо након пресуде је умро.

М илш ијад је осуђен

Његова смрш

8. Борба Атине са Егином У то време Егина је била најјача поморска сила на Егејском мору. Односи између Егине и Атине одавно су били непријатељски, а убрзо након пада Писистратида острво се уплело у сукоб између Атине и Тебе. Према легенди су нимфе Егина и Теба биле сестре; али, нешто више од сестринске љубави натерало је Егину да објави непомирљиви (рат) - рат без гласника објављивача*, како су га Грци звали - против свог суседа са копна. Егински бродови су пустошили Фалерон и обалу Атике. Могло се очекивати да ће Егина стати на страну Персијанаца када буду запловили против њеног непријатеља и да ће злурадо очекивати понижење Атине. Атињани су имали извесног разлога за страховање да ће Егина према завојевачу бити не само благонаклона, него да ће му пружити и активну помоћ. Стога су Атињани затражили интервенцију од Спарте и тужили су Егину да пристаје уз Персијанце (медизам) и да због непријатељства према Атини издаје Грчку. У Спарти је тужба саслушана и краљ Клеомен је, док је ишао у Егину, заробио десет талаца и предао их као јемство Атињанима. На овај су начин Егини биле везане руке; било јој је онемогућено да Персијанцима пружи помоћ или да омета припреме Атињана за отпор завојевачу.

Међусобно непријат ељ ст во Eiune и А т ине 506. Године пре Христа

ибАе^«; акцриктос, 498. Године пре Христа

Ж алба А ш ине Спарти, принуда ЕГине (пре 490. Године пре Христа)

‘ akeryktos - рат у коме се не прима гласник са понудом за мир. П рим. ирев. 275


Пораз Apia

494. iogune пре Христа

Завада спарт анских краљева

Сматрало се да је ова атинска молба Спарти да се умеша и изврши принуду у заједничком интересу Хеладе, као и имплицитно признавање Спарте за водећу силу, означила врхунац све већег угледа који је Спарта уживала и у Грчкој и ван ње. Тај догађај је описан као „први отворен и јасан наступ Хелена као колективног тела са Спартом на челу“. Овај опис је претеривање, јер не смемо изгубити из вида чињеницу - која се исувише често заборавља, а Атина је настојала да је заборави - да је Атина, исто као и Егина, била чланица Пелопонеског савеза и да је стога молба челници савеза била рутинска процедура17. П рестиж Спарте је стварно био потврђен и учвршћен пресудном победом коју је она извојевала неколико година раније над својим старим супарником Аргом. Битка је вођена код Сепије близу Тиринтског брда. Према легенди стратези Арга су се понашали необично неодговорно, и Клеомен их је лако тактички изиграо. Они су, наиме, слушали команде које су извикивали телали у војсци њихових непријатеља и издавали су исте команде својим војницима. Дознавши за ово, Клеомен је издао тајну наредбу да се војници не обазиру када телал објави наредбу за вечеру, већ да се сврстају у формацију за битку. Аргивци су према команди спартанског телала вечерали када су их изненада напали и уништили непријатељи. Овај удес у рату онеспособио је моћ Арга за више од двадесет година. Епизода са егинским таоцима привела је крају велики спартански скандал, љуту заваду њена два краља, Клеомена и Демарата. Краљ Демарат се на своју руку споразумео са Егињанима да саботира интервенцију краља Клеомена. Због тога је Клеомен подстакао Леотихиду, следећег наследника из краљевског рода Еурипонтида коме је и Демарат припадао, да његовом супарнику, Демарату оспори легитимитет. Одржано је суђење; измишљена је и разглашена чудна прича'

]

17 Бјури је, као и остали, претпоставио да су Спартанци, након што су протер ли Писистратиде из Атине, прикључили Атињане свом савезу. Клеомен је, међутим, био истеран из Атине и Клистенова демократија је имала пуно разлога да буде антиспартанска. Клеомен је био одговоран за Клистеново прогонство и покушао је да сруши демократију. Мало касније Спартанци су чак разматрали могућност да врате Хипију на власт. Атинско обраћање Спарти за помоћ 490. године пре Христа не треба схватити као доказ да је Атина била у Пелопонеском савезу (видети V Поглавље нап. 14). Спарта је била најјача војна сила у Грчкој и поступак Атине био је природан одговор на кризу. Можда је то олакшано, уздизањем до моћи аристократе Милтијада. ' Демаратов отац Аристон, прича Херодот, оженио се девојком која је била ужасно ружна, али се уз Хеленину помоћ - Хелена је у легенди дивинизована преобразила у лепотицу и, наравно, удала за краља. Пошто је лепотицу довео у кућу, након седам месеци родила му је сина. Аристон је у друштву ефора заседао у герусији када су му јавили да му се родио син, а он је брзоплето изјавио да то није његово дете. Касније се наводно због тога покајао. П рим . прев. 276


у вези Демаратовог рођења, а из Делфа је стигло пророчанство које је откривало да Демарат није син свога оца, како су људи веровали. Стога је Леотихида постао краљ, а Демарат је утекао на двор Дарија - прибежиште палих властодржаца - где је као пријатељ Егине која је пристајала уз Персијанце наишао на добар пријем. Тада су Клеомен и његов нови сувладар отишли на Егину и ухватили таоце. А махинације којима се Клеомен послужио да уништи Демарата окренуле су се управо против њега. Обелоданило се да је подмитио Питијску свештеницу у Делфима да би свргао са престола свога противника; кад се то открило, стрепећи од јавног огорчења, побегао је прво у Тесалију, а потом се вратио све до Аркадије, где је склопио заверу против своје земље. Спартанска влада је оценила да је политички оправдано да га позову натраг у земљу, а он је прихватио њихову понуду да му се извине. Међу гим, његове пустоловине пореметиле су му ум; постао је насилан умоболник, који је штапом ударао сваког ко би му се приближио и родбина га је ставила у ланце под стражу хелота. Једнога дана, претњама принудивши чувара да му да бодеж, ужасно се сав исекао и умро. Овакав је био необично неславан крај краља Клеомена, који је, да није био Спартанац, могао бити једна од најзначајнијих фигура у грчкој историји. Међутим, амбицију му је притешњивало, а способности спутавало спартанско друштвено уређење. Кад год је, без сметњи са стране, могао да спроведе ефикасну политичку одлуку, спречавао би га други краљ или ефорат. У значајним приликама његовог живота Спарту су позивали да активно учествује у решавању питања изван њених граница; видимо међутим, да Клеоменова политика захваљујући противљењу његовог сувладара ни у једном случају није остварила замишљени циљ. Чак и овако, Клеомен доминира спартанском историјом више од двадесет година. Након Клеоменове смрти Егињани су упутили у Спарту посланство са захтевом да им се врате таоци које су Клеомен и други краљ Леотихида предали Атини. Леотихида је био Клеоменов саучесник у свргавању Демарата и стога је у то време био предмет јавне осуде. Спарганци су били наводно вољни да Леотихиду као затвореника предају Егињанима, али посланици су пре затражили да он са њима оде у Атину и смисли начин за повраћај талаца. Атињани су глатко одбили захтев. Егина је прибегла репресалијама и букнуо је рат. Започео је завером неког Егињанина по имену Никодром, који је уз помоћ Атине хтео да збаци олигархијску управу у своме граду. План му је пропао јер су Атињани стигли дан касније. До закашњења је дошло јер је требало да Атињани повећају своју флоту која је бројала 50 бродова позајмицом од још 20 бродова из Коринта. Ови

Клеоменова судбина

(око 489. Године пре Христа)

Раш Ашине са Ешном

487. године пре Христа

2 77


бродови су победили у поморској бици и искрцали су на острво војнике да опседну град. Али, Егињани су са своје стране добавили нешто војске из Арга и победили су Атињане. Овај пораз је изазвао пометњу у флоти коју су тада острвљани напали и натерали у бекство. Међутим, двоструки неуспех није био пресудан да би окончао сукоб, и ратовање између два града се наставило повременим узајамним пљачкашким упадима у њихове приобалне области. Потреба да се Атика заштити од егинских пљачкаша, као и тежња да се Егина по могућству коначно сломи или бар учини безначајном, осетно су убрзале преображај Атине у поморску силу.

9 . Развој атинске демократије

Измена у начину именовања архоната

487-6. iogune пре Христа

Положај полемарха заузимају десеторица стратеш

278

Атинско друштвено уређење је прошло кроз неколико важних промена током наредних двадесет година од Клистенових реформи; има разлога за веровање да неке промене, које је традиција приписала Клистену, није стварно он увео. По Клистеновој концепцији власт архоната остала је веома велика. За архонте су углавном биле биране личности према својим способностима; и, у мери у којој је Клистеново веће ограничавало њихову власт, они су ограничавали власт већа. Природни развој институција ишао је у правцу јачања већа и слабљења магистратура. И напокон, неколико година након Маратона, тај корак је учињен променом начина избора архоната. Од тог времена архонти су се бирали коцком из већег броја (вероватно 100) претходно изабраних лица, исто као што су се бирали и чланови већа пет стотина. Резултат било ког система избора коцком у наименовању за службу јесте тај да се њиме обезбеђује просечно поштење, а искључује натпросечна способност. Од тог времена надаље, изгледи да неки истакнути државник добије место врховног магистрата били су минимални. Очигледно је да се сада губи политички значај врховног магистрата. Исто тако је очито да полемарх изабран коцком више није могао да има дужност врховног команданта војске. О ва дужност морала је да пређе на људе који су намерно одабрани као компетентни да је врше. Полемархова овлашћења су стога додељивана, не новом заповеднику, него телу од десет стратега, који су до тада били бирани сваки у својој фили. Или сада, или неколико година касније, изведена је реформа по којој је цео народ бирао стратеге, по једног из сваке филе. Још касније, по свој прилици када је Перикле владао политичком сценом, када су његови непрекидни поновни избори вероватно лишили наде све друге способне људе из његове


филе да ће доћи на положај стратега, било је дозвољено једој фили да има двојицу представника у штабу Десеторице стратега. Међутим, нема разлога за претпоставку да је икада постало пракса при избору стратега да се једноме од десеторице додели врховно заповедништво над његовим колегама током целог мандата. То би било поновно успостављање полемарха само у другом облику. Опасност од подељене команде избегнута је једноставно. Када би год народ у Скупштини изгласао војни поход на копну или на мору, одређивао је декретом који од стратега треба да га води и додељивао би положај врховног заповедника или председника ономе од њих који је изабран. Али, овакво врховно заповедништво било је ограничено само на вођење одређеног похода; стратег коме би врховно заповедништво било додељено заповедао је само оним посебно њему придруженим колегама. Посебна шира овлашћења изгласавана би била само у крајњој опасносги, попут оних изгласаних за Алкибијада у кризи Јонског рата. Не располажемо писаним сведочанством о Клистеновом ставу према Већу на Ареопагу и о овоме телу не чујемо ништа током једне генерације по паду Писистратида. А током овог периода настало је ново друштвено уређење, које је ослабило положај Већа на Ареопагу, лишивши га његове најважније политичке функције - чувања уставног поретка и заштите државе од опасности тираниде. Традиција је Клистену приписала увођење остракизма. Међутим, остракизам је примењен тек када су прошле две године од Маратонског боја. Поступак остракизма је био да се у шестој пританији сваке године скупштини постави питање да се изјасни треба ли спроводити остракизам или не треба. Ако би грађани гласали потврдно, осме пританије сазивана је ванредна скупштина на Агори. Грађани су били сврстани по филама и сваки је грађанин стављао у урну комад керамичке крхотине „остракон“ на коме је било написано име лица за које је гласач желео да буде „остракизовано". Ако се не добије најмање 6000 гласова, гласање није било валидно; ономе ко буде имао највећи број острака против себе изрицана је пресуда да у року од десет дана напусти Атику и да десет година не крочи на њено тло. Допуштало се, ипак, остракизованом лицу да задржи своју имовину и права атинског грађанина. Овом је институцијом дужност заштите друштвеног поретка од погубних амбиција утицајних грађана пренета са отачког Већа на Ареопагу на сам суверени народ. Ако је ову незграпну и, мора се признати, угњетачку институцију установио Клистен, то би значило да је око петнаест година узастопно Скупштина одбијала да примени остракизам, премда се тврдило да је Клистену главни циљ

Осшракизам

Остракизам 487-82. iogune пре Христа

279


Остракизам Хипарха 487. Јодине пре Христа и Мегаклеса 486. iogune пре Христа

Остракизам Ксантипа 484. iogune пре Христа и Аристида 482. ioguue пре Христа

био да протера једног од рођака Писистратида, Хипарха, Хармовог сина. А, у ствари, овај Хипарх је коначно и био прогнан, нрвим остракизм ом који је икад примењен. Било је то 487. године пре Христа, две године по М аратонском боју, и током наредних шест година остракизам је постао главно оруђе политике18. Алкмеонид Мегакле, Клистенов синовац, био је друга жртва остракизм а 486. године пре Христа а уследила је и трећа ж ртва 485. године пре Христа. Ове три ж ртве, према А ристотеловом Ат инском уставу, биле су остракизоване као пријатељи тирана. Ближи разлог био је вероватно сумња у издају за време М аратонског боја, када је Хипија очекивао да ће повратити тираниду. Хипарх је наравно морао бити први у кога се посумњало, био крив или не. Пресуда против Мегакла добија значење у светлости Херодотове изјаве да су Алкмеониди били оптужени да су после боја послали Персијанцима сигнал штитом. Током осамдесетих година на веома великом броју керамичких крхотина гласало се против другог Алкмеонида, Каликсена, Аристонимовог сина; на једној крхотини описан је као „издајник“ и гласало се, премда са знатно мањим бројем острака, против Хипократа, Алкмеонидовог сина. Име ж ртве у 485. године пре Христа је непознато, а судећи по веома великом броју сачуваних острака са његовим именом то је вероватно био Калија, Кратијин син, који је дошао из Алопеке, деме Алкмеонида. Након прва три остракизма мења се шема оптужби; медизам или тиранида више нису разлог оптужби. М ожда је остракизм у Ксантипа 484. године пре Христа допринела његова женидба Агаристом из рода Алкмеонида; а 482. године пре Христа главни разлог за оптужбу била је смела Темистоклова поморска политика. Једна сјајна анегдота се причала о остракизму Аристида Праведног, како су га Атињани називали. На дан гласања један неписмени Атињанин задесио се близу Аристида, кога није знао из виђења, па га је замолио да му напише име „Аристид“ на керамичкој крхотини. Пишући име за које је био замољен, Аристид упита: „Због чега желиш да га протераш?" На то ће овај: „Зато што ми је дошло на врх главе да слушам како га зову Праведни."

18 Најпотпунији извештај о остракизму је Ј. Carcopino, L’ O stracism e athenien За вредност сведочанстава са сачуваних острака видети Е. Vanderpool, Ostracism at A thens (Semple Lectures), 1970. и натпис у M L 21. 280


10. Атина будућа поморска сила Али, највећи државник овог критичног периода у историји Атине, већи од обојице својих политичких супарника, и од Ксантипа, и од Аристида, већи и од самог хероја са Маратона, био је Темистокле, Неоклов син. Може се рећи да је он више од било ког другог појединца допринео да Атина израсте у моћну државу. Превасходни значај његове државничке политике лежи у проницљивости којом је уочио потенцијал свога града и у томе што је први овладао ситуацијом, затим у умешности и упорности којима је спроводио политику која је уздигла његов град - и која га је једино могла уздићи - до положаја који је достигао пред његову смрт. Атињани су у VI веку пре Христа представљали знатну поморску силу, онакву какве су у то време биле у Грчкој; али, на флоту се гледало као на подршку копненој војсци. Темистоклова идеја је била да се копнена војска жртвује у корист флоте и да Атина постане поморска држава - најјача поморска држава у Грчкој. Остварење ове политике, упркос скепси и опозицији, био је његов велики успех. Темистокле је овај посао започео када је био архонт, дакле, као личност од извесног значаја, две или три године пре Маратонског боја, спровевши кроз Скупштину предлог да се полуострво Пиреј ојача утврђењима. До тада је широк, незаш тићен жал Фалерона био пристан где су Атињани држали своје триреме, извучене на обалу и незаштићене од препада непријатеља, али у видокругу Акропоља. Вероватно је непријатељство Егине било то што је убедило народ да прихвати Темистоклову политику; међутим, готово да нема сумње да је он сам већ тада имао у виду пре свега опасност од Персије. Након гушења Јонског устанка, персијски ратни бродови крстарили су по Егејском мору, а могућност напада на Фалерон Атињанима је, како се чини, отворила очи за неопходност реформе њихове морнарице. Ближа и хитнија мотивација било је непријатељство Егине. Атињани нису морали да траже погодну луку. Изгледа чудно да нису раније искористили Пиреј, широко пристаниште на западној страни полуострва Мунихије, које је могло да се употпуни двема мањим лукама на источној страни полуострва, Мунихијом и Зеом. Али, Пиреј је био нешто даље од града и није био у видокругу Акропоља као Фалерон. Стога је, док не буде било утврђеног пристаништа, Фалерон био бе-збеднији. Темистоклова замисао је била да цело полуострво утврди бедемом по опсегу, па да у трима пристаништима припреми навозе за прихватање ратних бродова. Градња је започела, али је прекинута персијском инвазијом и борбом међу странкама након Маратонског боја. Тада је букнуо рат са Егином и заједно са страхом

Темисшоклово дело

493-2. iogune пре Христа

Присшанишша у Пиреју

281


Повећавање флоше (Камареза) 483-2. ioguue пре Христа. 482. године пре Христа

282

од друге инвазије Персијанаца помогао је Темистоклу да спроведе кроз Скупштину други део своје грандиозне идеје - изградњу снажне флоте. У Маронеји, у древној области рудника Лауриона, недавно је била откривена богата наслага сребра која је неочекивано улила у државну благајну богат приход, можда стотину таланата. Пао је предлог да се та свота подели грађанима, али Темистокле је убедио грађане у Скупштини да се она употреби за изградњу нових бродова. Убрзо након тога морали су за исту сврху бити убирани посебни доприноси. Изграђено је још више бродова и две године касније видимо где Атина има скоро 200 трирема под својом командом - то је била флота која се могла мерити са флотама Сиракузе и Коркире. У овом периоду није завршен пирејски зид, што ће бити учињено, како ћемо видети, тек после коначног одбијања Персијанаца од обала Грчке.

V I I иохлавње

Грчка у опасности. Напади

Персијанаца и Картагињана Сада смо на прагу другог и већег персијског похода - другог и већег тријумфа Хеладе. Грци су и те како разумели значај овога тренутка своје историје. Грчка одбрана Европе од варвара из Азије, надјачавање моћног источњачког деспота од стране савеза грчких слободних држава, пораз силне копнене војске и бројне флоте од стране грчких далеко мањих снага - сва ова изненађења оставила су трајан утисак у грчкој свести - а грчка машта их је заоденула у чудесну драматичну приповест у доба када критички осећај још није био развијен. Нема дивније приповести од ове, како је Херодот приповеда, ако је прихватимо само као причу; ниједна не осликава боље приповедачку генијалност Грка. Нигде није боље дошао до изражаја грчки дар приповедања. Историјска критика је нешто друго. Морамо се потрудити да из збуњујућег низа смелих претеривања, наивних анегдота, фиктивних мотива, пророчанстава - да не помињемо чудеса, извучемо оно што се стварно догодило. У већем делу овог материјала истина је очигледно искривљена рефлексом познијих збивања, док је већи део тога приповедног ткања обојен предрасудама и пристрасношћу Атињана од којих је, изглбда, Херодот углавном црпео своја сазнања.

Д руш персијски рат

1. Ксерксове припреме и поход на Грчку Главни догађај у Персији током десетогодишњег периода између првог и другог напада на Грчку била је смрт краља Дарија. Након неочекиваног пораза својих снага на М аратону Дарије је одлучио да опет покуша и почео је са припремама. Протекло је четири године а онда је у египатској провинцији избила побуна која је захтевала хитну интервенцију. Али, смрт краља одложила је гушење побуне. То је учињено тек под Ксерксом, Атосиним сином, који је наследио престо. У том тренутку искрсло је питање да ли треба остварити наум о походу на Грчку да би се осветили пали борци на Маратону и да би се искупила слава персијског оружја. Ксеркс је, наводно, био неодлучан, али га је његов рођак Мардоније жестоко подстицао. На-

(490-80. ioguue пре Христа)

(486-5. iogune пре Христа) Смрт Дарија, 485. ioguue пре Христа подјармљивање Еш пт а 484-3. iogune пре Христа

283


Канал на А т ону 483. Године пре Христа

481. Године пре Христа Прича о П ит ију

284

супрот њему, Ксерксов стриц Артабан појављује се на Херодотовим страницама као обазрив и искусан саветник који одмерава све ирепреке и походу предсказује неуспех. Приклањајући се час једном, час другом савету, Ксерс је напокон био принуђен да се повинује Мардонијевој жељи улсед неумитног наређења које му је дошло у сну и пред којим је устукнуо и предострожни Артабан. На овај начин Херодотова машта нас уводи у дворану за саветовање у Суси, представивши у светлости потоњих догађаја Мардонијеву политику као младалачку и лакомислену, премда се она сводила само на спровођење плана који је, према самом Херодоту, остарели и искусни Дарије покренуо и припремио. Штавише, контраст Мардонија и Артабана, снови које злонамерно шаљу богови, премда нису историјски, представљају најефектнији снажан драмски увод у епизоду напада. Додатни притисак на Цара извршили су Грци који су дошли на двор - посланици Алеуада, тесалских аристократа, и чланови породице Писистратида који су са собом довели и видовњака Ономакрита да својим повољним пророчанствима остави утисак на Ксеркса. Било је јасно да поход мора представљати здружени напад поморских и копнених снага. Припреме су започеле тешким подухватом прокопавања канала (у дужини око 2,41 km) кроз Атонску превлаку. Треба се сетити како је приликом Мардонијевог похода на Тракију и Македонију, већи део флоте био разбијен док је заобилазио овај опасни рг. Али, да ли је било неопходно да се овога пута флота излаже опасности близу рта Атона? Зар није могла да једри право преко Егејског мора у Грчку? Тим поводом Херодот примећује да је просецање Атона било предузето више ради разметања него из потребе. Ово је безразложна критика. Фундаментални принцип персијске стратегије у оваквим походима био је да копнена војска и флота морају деловати у садејству и да никада не прекидају везу. Овај принцип потврђују Даријев поход на Тракију, Мардонијев поход на Македонију, Ксерксов поход на Грчку. Атонски канал требало је да копненим снагама дуж трачке обале обезбеди сигурну подршку бродова. Чим прође кроз Атон, флота долази у заклон од опасних североисточних ветрова тако да није било потребно прокопавати равне ртове, Ситонију и Палену. Нема никакве сумње да је канал био прокопан и искоришћен, премда писци из познијег времена гледају са сумњом на „ширење једара“ на Атону. Пошто је то завршено, мајстори су се латили изградње моста на Стримону за прелазак војске преко реке и вршене су припреме за дотур хране силној војсци дуж трасе пута. Ксеркс је у јесен из Сусе стигао у Сард. Краљ се сусрео са контингентима своје војске са истока у Критали у Кападокији. Прича се да је у Келени Питија, најимућнији човек у Царству, гостио

!

k.

Грчка у о п а сн о ст и . Н апад и П ерсија на ца и Ка р та ги њ а на

о свом трош ку Цара са целом његовом војском. Њ егово богатство је износило готово четири милиона златних дарика; недостајало је седам хиљада до заокруженог броја; да заокружи суму, Ксеркс му је поклонио седам хиљада. Цар је у Сарду презимио. Питија је био тако задовољан због Цареве љубазности, да се наредног пролећа, непосредно пре поласка војске на Хелеспонт, одважио да замоли Ксеркса да дозволи најстаријем од петорице његових синова који су били у војсци, да остане код куће. Огромну Краљеву јарост изазвала је ова молба коју је оценио као безобразан захтев једног „роба“. Тело најстаријег сина је располућено и са обе стране капије у Сарду, кроз коју је имала да прође војска, стављена је по једна његова половина. Анегдота илуструје суровост којом је утеривана послушност у војној служби. Немогуће је претпоставити да је свеукупна војска зимовала са Шрецџт ареко Краљем у Сарду. Вероватно је сабирно место било на Хелеспонту, , “ '°н^ преко кога су фенички и египатски градитељи направили два моста logum ape христа у суседсву у близини Сеста и Абида. М еђутим, ови мостови нису били довољно чврсти и бура их је искидала. Ксерксова јарост због овог удеса била је силовита. Наредио је не само да се инжењерима одрубе главе већ и да се ишибају таласи Хелеспонта са три стотине удараца. Извршиоци овог необичног наређења обраћали су се мору, шибајући га, следећим речима: „Горка водо, кажњава те наш господар овом казном, јер си му скривила, а он се никада није огрешио о тебе. Краљ Ксеркс ће преко тебе прећи, хтела ти или не. С разлогом ти ниједан смртник не приноси жртве јер си тамна и слана река.“ Херодот је ове речи оценио као „варварске и опаке“. Обнова мостова поверена је новим градитељима. Преко морског теснаца била су укотвљена, котвама на прамцу и на крми, два низа бродова. Низ ближи Пропонтиди бројао је 360, а онај други 314 тријера измешаних са пентеконтерама. Преко сваког овог низа било је развучено по шест огромних конопа, два од кудеље, четири од папируса; на три места су испод конопа између бродова били остављени пролази за мале трговачке лађе које су саобраћале између Црног и Егејског мора. Преко конопа су биле положене даске; њих су причврстили одозго другим слојем ужади. На оваквој подлози направљен је пут од шипражја, дрвета и земље и са сваке његове ивице подигнута је палисада довољно вискока да животиње које прелазе не могу видети воду. Седећи на мермерном престолу високо на обали Ксеркс је, причало се, присуствовао преласку своје војске који је започео у сам освиг зоре. Трупе су под ударцем бича прелазиле на другу страну и прелаз је окончан за два дана. А пошто је каснијих година бројност персијске војске преувеличана до фантастичног броја од 5000000,


Опис иерсијске војске

Нереални бројеви

286

причало се да је за прелазак Хелеспонта било потребно седам дана и седам ноћи - омиљени број из фантастичних приповести - и то без иједног тренутка предаха. Војсци се придружила флота код Дориска у Тракији. Убудуће ће копнена војска и флота деловати у садејству. У равници Дориска Ксеркс је извршио смотру и пребројао је своје снаге. „Има ли народа у Азији“, пита Херодот, „који Ксеркс није повео против Хеладе?" Он набраја четрдесет шест народа уз сликовите описе њихових трупа. Сами Персијанци, којима је командовао Отан, били су оденути у панцирне оклопе и у чакшире; имали су слабије штитове, широке лукове и кратка копља. Међани, Касијци и Хирканци били су опремљени на исти начин. Затим су ту били Асирци, са бронзаним кацигама, ланеним оклопима, тољагама, копљима и кратким мачевима. Бактријци са тршчаним луковима, Саке у чакширама са шиљатим шеширима и секирама у рукама, Индијци оденути у памук, Каспијци у јареће коже. Саранги у обојеној одећи, Етиопи одевени у лавље или леопардске коже и наоружани стрелама чији нас камени врхови враћају у праисторију. Сагарти са бодежом и ласом, Трачани са капама од лисичије коже, Колхиђани са штитовима од кравље коже. За флоту су дали бродове и опрему Феничани, Египћани, Кипрани, Киликијци, Памфилци, Ликијци, Карци и покорени Грци. Састојала се, кажу, од 1207 ратних бродова и 3 000 мањих лађа. Необична прича се причала о пребројавању војске. Десет хиљада људи било је тесно збијено, затим су били опцртани и на тој црти је био сазидан зид. Сва пешадија је редом улазила у озидани простор. Он је био напуњен 170 пута, тако да је укупан број бораца износио 1 700000. Коњица је бројала 80000 коњаника и било је неких додатних војничких чета које нису биле урачунате у поменути број. Ако се овима додају посаде на бродовима, рачунајући за сваки већи брод по 200 људи, а за сваку мању лађу по 80, добијао се укупан број од 2 317 000 људи. Овај огроман број касније је увећаван свежим контингентима који су се прикључивали током марша кроз Тракију и Македонију. Поред бораца био је ту огроман број робова, трговаца храном, људи који се врзмају око војске, а за које Херодот мисли да их је било исто колико и војника. Цела би војна сила стога досезала број од 5 000 000 без евнуха и конкубина. Није потребно напомињати да су ови бројеви у целости претерани. Чињенице које наводи Херодот у вези са бројем бораца су неистините, а погрешна је и основа његове претпоставке да је укупан број људске силе био двоструко већи од броја бораца. Одабрано језгро од 10000 војника, које су називали Бесмртнима, имало је привилегију да путује у комфору, са својим женама и пртљагом; међу-

Грчка у о п а сн о ст и . Н апад и П е р с и ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

тим, ово је била изузетна привилегија и не може се претпоставити да су главнину војске пратили робови. Има основа за претпоставку да су копнене снаге могле достизати до могућих 180 0001. Већа сила од ове не би била подесна за маневрисање у малој брдовитој земљи и тешкоће обскрбе храном чак и ове војске биле су огромне. Број бродова у флоти такође треба знатно смањити, можда на 800 трирема. Из Дориска Ксеркс је наступао до Терме са својом бајословном војском која је била подељена на три дивизије и која је у маршу испијала реке до дна. При прелазу Стримона близу места које се звало Девет путева, принео је на жртву девет домаћих младића и девет девојака. У Терми му се прикључила флота. Највећи део догађаја о којима Херодот прича у вези са овим Ксерксовим маршем су допадљиве приче усмерене да илуструју опште мишљење овог историчара о великом сукобу Грка и варвара. Ксерксова свирепост према Питију, његово варварство и безбоштво изражено у шибању Хелеспонта треба да окарактеришу варварина и деспота. М онструозно велика војна сила која се ваљала преко морског теснаца да преплави Европу пренаглашава како опасност тако и славу Хеладе. Да би се свечаним знамењем указало на судбински предодређени пораз персијске војне силе, споменуто је како се, када је Ксеркс кретао из Сарда, помрачило сунце. У Сарду није уопште било примећено помрачење сунца у пролеће 480. године пре Христа Али, 481. године пре Христа у Спарти је било запажено делимично помрачење сунца. Предање које следи Херодот померило је овај феномен годину дана унапред да би се појачао драмски ефекат.

АвГусш 480. Године пре Христа

Тенденције 1рчке верзије дојађаја

2. Припреме у Грчкој За то време Грчка је знала за припреме које је у намери да је пороби вршио Велики Краљ и припремала се за одбрану. Копање канала на Атону ју је упозорило, а силазак Краља у Сард показао је да јој прети непосредна опасност. Ксеркс је, како причају, разаслао из Сарда гласнике у све грчке државе, осим Атине и Спарте, да траже земљу и воду. Ова два града су се сада удружила да би се одупрла инвазији. Они су, наравно, били виђени за предводнике Грчке у њеној 1 Херодот воли каталоге и бројеве, а његови велики бројеви скоро су увек непоуздани и настојање да се рационалишу заводи на странпутицу. О реалистичном покушају да се процене бројеви према могућности снабдевања водом и према другим практичним аспектима видети F. Maurice, JHS 50 (1930) 210-35. 287

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е ли ко г

највећој кризи - Спарта због општепризнатог вођства које смо већ видели, Атина због престижа који је задобила одолевајући Међану на Маратону. јесен 481. године пре Христа

Сабор представника на Истму

Попишика северних држава

288

Оне су заједнички сазвале на Истму сабор Хелена да већају о мерама које треба предузети да би се одупрли претећем нападу. Већ смо запазили извесне показатеље пораста панхеленског осећања, а ово је први случај онога што се може назвати свесном панхеленском политиком. Био је то, како је Гроте приметио, „покушај повезивања свих расутих градова грчког света да би се одупрли персијској сили. То је новина у грчкој историји, која раскриљује позорја и идеје другачије од свега у прошлости - која чудесно проширује дужности и обавезе повезане с оним вођством у Грчкој, које је дотада у својим рукама држала Спарта, а које ће ускоро превазићи њене моћи.“ Велики број градова упутио је представнике на сабор који је назван Синедрион Пробула - Сабор представника. Окупили су се на Истму - његов централни положај одредио га је за место окупљања - под председништвом Спарте. Ту су се државе које су биле заступљене, њих тридесет и једна на броју, повезале у званичан савез полагањем свечане заклетве да ће оглобити десетком у корист Делфијског бога оне који се без принуде буду потчинили варварима. Овакав завет је значио да ће издајници бити уништени. Велики број држава, Тесалци, већина беотских градова, као и малобројнији живаљ северне Грчке - Локрани, Мелијци, Ахајци, Долопи и други - нису учествовали у овом сабору. Њ ихова неактивност ни у ком случају није значила да су решили да пређу на страну Персијанаца. Они су само чекали да виде како ће се ситуација развијати; имајући у виду њихов географски положај, таква њихова политика могла би се оправдати инстинктом за самоодржање. Ове северне државе нашле би се прве на удару персијског краља и нису могле ни помишљати да му се саме супротставе. Ако не би могле сасвим да се ослоне на Спарту и чланице њеног савеза за помоћ у одбрани северне границе Тесалије, њима не би преостајало ништа друго, него да се покоре. Са оваквим изгледима за њих би било неразумно да се отворено компромитују приступајући савезу. Догађаји су показали да би биле окрутно преварене да су озбиљно рачунали са тим да ће тај савез усмерити све своје снаге на одбрану северне Грчке. Као што ћемо видети, Грци са севера били су спремни да пружају отпор док год буде наде да ће их подржати јаче државе. У неким случајевима било је странака или класа које су биле наклоњене персијској страни попут тебанских олигарха и Алеуада у Тесалији.

Грчка у оп а сн о ст и . Напади П ерс ија на ца и Ка р та ги њ а на

Крупна препрека заједничкој акцији били су домаћи раздори. Постојала су древна непријатељства између Тесалије и Фокиде, Арга и Лакедемона, Атине и Егине. Сабор представника је настојао да изглади оваква непријатељства; ради заједничке борбе за грчку слободу Атина и Егина су се измириле. Друго важно питање тицало се командовања снагама Савеза. Захтев Спарте да добије команду над савезничком копненом војском био је одмах уважен. Што се тиче команде над савезничком флотом, ситуација је била нејасна. Спарта није била поморска сила и захтев Атине, која би обезбедила више бродова од било које друге државе, био је оправдан. Али, други су градови били суревњиви на Атину; изјавили су да ће прихватити само спартанског команданта. Пошто су видели расположење савезника, представници Атине су одмах повукли свој захтев.

Пишање команде

Представнички сабор се такође побринуо за друге мере. Упутили су уходе да прате Ксерксове припреме у Малој Азији, а за то време изасланици су обилазили разне грчке државе да придобију нове чланице за Савез - Аргос, који није послао представнике на Истам, као и да прибаве обећање од Крита, Коркире и Сиракузе да ће притећи у помоћ. Ниједно од ових посланстава није уродило плодом. Гелон, моћни тиранин Сиракузе, и сам је био заокупљен могућим нападом Картагињана па чак и да је желео, није могао упутити помоћ матичној земљи. Пошто су војне припреме за одбрану Грчке биле завршене и пошто су били именовани команданти, Представнички сабор се вероватно поново окупио у пролеће; том су приликом управне послове пренели на војне саборе стратега, који су се окупљали и одлучивали о сваком покрету под председништвом спартанских команданата савезних снага. Краљ Леонида је био врховни заповедник савезничких копнених снага, док је Еурибијада, Спартанац који није припадао ниједном од два краљевска рода, био врховни командант савезничке флоте. Грци су имали доста времена за своје припреме - да ојачају своја упоришта и да граде нове бродове. Атина се вероватно са више енергије од било ког другог града бацила на посао. Једна мудра мера показује да се она пренула и јасно увидела да је наступио велики тренутак у њеној историји. Атина је позвала натраг оне истакнуте грађане који су били остракизмом прогнани током последњих десет гоодина. Аристид и Ксантип су се вратили кући; њихова непријатељства са Темистоклом су у присуству огромне опасности била затомљена; а град је изгледа убрзо исказао своје поверење њиховом

Молба упућена Сиракузи

(480. Године пре Христа)

А т ина позива натраг остракизоване државнике у пролеће 480. Године пре Христ а

289

1 И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е ли ко г

патриотизму, изабравши их за стратеге. Сваки од ових заповедника одиграће своју улогу у предстојећој борби.

3. Термопилска битка и битка код Артемисија Северни прелази без одбране

Отприлике у време када је Ксеркс стигао на Хелеспонт, Тесалци су послали поруку Савезу на Истму са сугестијом да треба бранити од напада персијске војске пролаз Темпе. Сходно томе, тамо је упућено 10000 хоплита. Али хоплити су тамо по доласку открили да има и других пролаза из Македоније у Тесалију кроз које ће Персијанци вероватније проћи. Ти су пролази били Волустана и Петра који су се спуштали у долину реке Титаресија; једним од њих је уистину Ксеркс и прошао са војском. Десет хиљада хоплита није било довољно за одбрану сва три пролаза, а извесни јаки друштвени слојеви у Тесалији нису хтели да се опиру Персијанцима. Изгледало је некорисно и опасно запоседати тај истурен положај. Стога се одустало од одбране Темпе и војска је напустила Тесалију. Ово одступање неминовно је натерало све северне Грке - између Темпе и Термопила - да се покоре Ксерксу.

Термопиле, природне карактеристике

Следеће месго повољно за одбрану биле су Термопиле, уски кланац између мора и планине, који је делио Трахин од Локриде. То је била капија целе источне Грчке јужно од планине Ете. Н а свом источном и западном крају теснац је био у то време веома узан, док су у средини Фокиђани својевремено били подигли зид као браник од тесалских упада. Близу западног краја теснаца налазила се Антела, састајалиште Амфиктионског већа, а на локридској страни се из теснаца излазило код села Алпени. Повлачење мора и томе следствено ширење Мелијске равнице толико су изменили изглед овог знаменитог теснаца да се његов опис из античког доба данас тешко може препознати на терену; топли извори сумпоровите воде по коме је теснац добио име, и окомита планина две су карактеристике пејсажа које и сада постоје. Уколико би пролаз кроз Термопиле био онемогућен, група увежбаних војника могла би да се запути неравном и стрмом планинском стазом и да стигне до пута за Локриду на месту источно од Алпена. Стога је било неопходно да стратег, који је задужен за одбрану Термопила, обезбеди ову стазу, да га не изненади с леђа непријатељски одред упућен заобилазно.

Грчке шруие у Термопилама

Грци су решили да бране Термопиле и Леонида је на челу своје војске кренуо тамо. Имао је око 7000 војника; било их је 4000 са Пелопонеза, 1000 Фокиђана, 400 Тебанаца, 700 Теспијаца и сва оружа на сила Локриде. Можда је ту било неких других Беоћана који нису

290

Грчка у о п а сн о ст и . Напади П ерсија на ца и Ка р та ги њ а н а

споменути. Више од половине Пелопонежана чинили су Аркађани; Микена, у то време независна од Арга, послала је 80 војника. Било је Коринћана и Флијунћана, 1000 Лаконаца и 300 Спартанаца. Што се бар Пелопонежана тиче, ово је био само мали део њихових снага и можемо претпоставити да би они, да није било Атине, сасвим напустили северну Грчку и одмах се усредсредили на одбрану Истма. Али, зависили су од Атине зато што је имала тако снажну флоту и били су стога дужни да воде рачуна о њеним интересима. Препустити Термопиле и повући се на Истам значило је препустити Атику. Међутим, полиш ика caaptue Спартанци су збиља јако желели да одсудна одбрана буде на Истму, а не да штите северне државе. Њихова политика је била ускогруда и сведена на интересе Пелопонеза. Настојали су да прикрију ову себичну и ускогруду политику изговором да их прослава Карнејске светковине спречава да изађу из земље са целокупном војном силом, а да остали Пелопонежани касне због Олимпијских игара; тврдили су да су Леонидини војници само претходница и да ће остатак војске ускоро стићи. Ипак, празници нису омели кретање савезничке флоте. Како су копнене и поморске снаге дејствовале заједно, било Положај 1рчке је неопходно да се грчке тријере супротставе персијској флоти у $лоше морском теснацу између Еубеје и копна док хоплити буду држали кланац под планином Етом. Персијска флота ће, наравно, настојати да уђе између Еубеје и рта Магнесије у Мелијски залив и да одатле плови дуж западне обале Еубеје до Еурипа (мореуза), пратећи тако напредовање копнене војске. Циљ грчке флоте је био да ово осујети и да, успоставивши контролу над Мелијским заливом, даје подршку гарнизону у Термопилама. Откриће једног натписа у Трезену, који се позива на текст декрета изгласаног на Темистоклов предлог у атинској скупштини, поставило је питање о стварним намерама Атињана у овој фази рата. Овај декрет као да противречи Херодотовој причи2 у две важне тачке. Декрет предвиђа организовану евакуацију Атике пре почетка битке код Термопила, а код Херодота је то хитна импровизована акција након губитка Термопила; затим, док је у Херодотовом извештају цела атинска флота била стационирана код Артемисија, изузев педесет гри брода који ће јој се касније придружити, декрет прописује поделу атинских бродова: да сто бродова плови ка Артемисију, а друга стотина да остане „на пучини код Саламине и испред Атике да чува земљу“. Оваква расподела флоте има смисла 2 Херодот саопшатава на другом месту (VII 6. 2) да су Алеуади, једна од најмоћнијих краљевских породица у Тесалији, свесрдно стали на страну Персијанаца чак и пре но што је Ксеркс прешао Хелеспонт.


пошто је постојала опасност да део персијских бродова оплови Еубеју са спољашње стране и нападне Атику док се главнина њихових бродова буде налазила пред Грцима код Артемисија. Рана евакуација Атике могла би подразумевати да се Атињани нису много уздали у то да ће се Персијанци моћи задржати у Термопилама. Међутим, друге клаузуле декрета мање су уверљиве и снажно указују на то да је декрет „компонован“ после V века пре Христа. Ако се све то узме у обзир, вероватно треба дати предност Херодотовом извештају3. 3 Трезен је 480. године пре Христа прихватио атинске избеглице и помогао им је. Отприлике две стотоне година након овог догађаја град је поставио ову копију Темистокловог декрета да подсети на своје везе са Атином у оно славно доба, а вероватно и да потврди или побољша актуелне односе. Откриће и објављивање натписа од стране Мајкла Џејмсона изазвало је бујицу контроверзи које још трају. Сада нико не може веровати да је то тачна копија декрета изгласаног 480. године пре Христа. Има у тексту више несумњивих анахронизама попут додавања очевог имена и имена деме предлагачевом имену, без паралеле у V веку пре Христа, затим употреба уобичајеног прескрипта развијене демократије, који није откривен у атинским натписима раног V века; још важнији, општи епиграфски стил, гладак и течан, у оштром је контрасту са шкртим фразама атинских декрета, пуних скраћеница. Али, из језика се не може извући коначан закључак, пошто Грци нису тражили дословну тачност у копијама и могли су се очекивати модернизми. Исто је тако тешко поверовати да се права копија могла сачувати. Она не би била урезана на камену и врло је мало вероватно да би 480. године пре Христа у очајном кризном тренутку, неки Атињанин помислио на то да сачува историјски документ на папирусу. Расправа се стога усредсређује првенствено на садржај декрета. Дају се упутства (1) за евакуацију; (2) за снабдевање 200 бродова посадама од 100 чланова; (3) о распореду бродова пошто добију посаде; (4) о одласку „протераних лица на десет година“ тј. оних остракизованих између 487. и 481. године пре Христа на Саламину. Од ових одредаба прва и трећа, евакуација пре пада Термопила и подела флоте на два одељења, од којих једно треба да остане у домаћим водама, вероватне су, премда се тешко могу ускладити са Херодотовим извештајем. Поступак према остракизованим лицима више изненађује. Ова одредба се не односи, како су то многи претпоставили, на позивање остракизованих у Атину; она подразумева да су се они већ вратили у Атину. Други извори спомињу декрет који допушта повратак остракизованима (А т и н с к и Устав 22. 8; Плутарх Тем ист окле 11. 1). Плутарх приписује декрет Темистоклу чији је мотив да им се допусти „да се придруже осталим грађанима речју и делом у ономе што је најбоље за Грчку“. У Трезенском декрету њих шаљу на Саламину „док народ не донесе о њима одлуку“, а мотив је „да сви Атињани буду једнодушни". Премда је декрет био изгласан да би се позвали натраг остракизовани, његово скривено значење јесте да је знатан број Атињана сумњао на њих и да није желео да служе на месту где би могли ступити у везу са Персијанцима. Оваква реконструкција атинског расположења уопште није невероватна, али је мање вероватна од онога што подразумева Плутархов текст - да су остракизована лица била примљена без резерве. Међутим, право је признати да би се једна таква клаузула тешко могла измислити, и могуће је да се сачувала у 292

Грчка у оп а сн о ст и . Напади П ерсија на ца и Ка р та ги њ а н а

Према Херодотовом тексту грчка флота која је бројала 271 тријеру и 9 пентеконтера - Атињани су приложили 127 бродова са атинском посадом, док су 20 бродова као помоћ дали Халкиђанима - одабрала је положај у близини Артемисија на северној обали Еубеје4. Три брода су упућена у извидницу у Термајски залив, од којих су два уништили Персијанци. То је био први оружани сукоб у рату. Инцидент је, причало се, тако обесхрабрио Грке да се цела ескадра повукла у Еурип’; али, ово је прилично невероватно јер је грчка породичним предањима породица непријатељски расположених према остракизованима. Много је теже оправдати детаљне распореде за снабдевање посадом 200 бродова. То претпоставља да још нису били предузети кораци за обуку посада, да још нису били наименовани тријерарси, да је било довољно признатих специјалних службеника да се расподеле на 200 бродова (Џејмсонова сугестија у Hist. 13 /1963/ 385-404, да је реч hyperesiai, касније коришћена за специјалисте као што су кормилари, у овом декрету коришћена за бродске посаде није убедљива) и да се посаде формирају дељењем укупног броја грађана и странаца „на 200 дружина од по стотину људи“. Те мере се чине много логичнијим за услове IV века пре Христа него за кризу из 480. године пре Христа Неприродност ових клаузула веома отежава придавање веће важности било којој другој клаузули. Најпопуларније решење јесте веровање да је декрет измишљен када је Атина покушавала да подстакне грчке државе средином IV века да се уједине против Филипа Македонског. У таквом контексту се можда очекивало да ће подсећање на грчки отпор Персији, а посебно на улогу коју је Атина одиграла, побудити емоције, и Демостен спомиње да је Есхин, приликом свог обиласка Пелопонеза са циљем да обезбеди помоћ за борбу против Филипа цитирао декрете Милтијада и Темистокла. Од тог периода постојао је коначно уобличен текст, и Плутарх и Аристид га цитирају фразама верним Трезенском тексту, међутим, цитате узимају само из првог дела декрета. За разрађене детаље снабдевања бродова људством није се могло очекивати да би подигло температуру аркадског аудиторија. Детаљи би могли бити део ревидираног издања декрета. Али, иако исход научне расправе иде у прилог тога да је декрет фалсификат, остаје могућност да се његови делови ослањају на оригиналну предају. Поводом тог проблема мишљења ће остати и даље подељена. За текст и коментар видети натпис у M L но. 23. Burn, (стр. 364-77) садржи превод и детаљан коментар. Хигнет је (стр. 458-68) одлучније против њега. 4 Радикалнија реконструкција сугерише да је персијско одељење које је пловило око Еубеје било послано много раније, пре но што су се Персијанци померили ка Афети, и да је претрпело бродолом у истој олуји која је потопила велики део главне флоте. Треба дати предност реконструкцији текста која се ближе ослања на Херодотов текст. Постоје друга два могућа објашњења о приспећу 53 атинска брода након олује. Они су можда били део домаће флоте (како се за то побринуо Трезенски декрет) који се придружује флоти код Артемисија, пошто је схватио да сада нема непосредне опасности за Атику; или су можда то били бродови који нису били опремљени на задовољавајући начин када су Атињани одједрили ка Артемисију. Било би веома тешко атинским бродоградитељима да заврше градњу 200 нових трирема у периоду између усвајања предлога Темистокловог поморског закона 482. године и лета 480. године пре Христа. *Морски теснац између Еубеје и Атике. П рим . прев. 293


Персијски Губици

294

ескадра била дужна да остане на улазу у Мелијски залив све док Леонида држи Термопиле. Али, било је неопходно да се брани Еурип јер је постојала могућност да Персијанци пошаљу флотилу која би заобишла Еубеју с југа и на тај начин пресекла Грцима одступницу. Како педесет три атинска брода нису присутна током првих сукоба код Артемисија, може се претпоставити да су били задужени да стражаре у Еурипу. У месецу јулу персијска копнена војска стигла је до Термопила а персијска флота до обале између града Кастанаје и рта Сепијаде на полуострву Магнесији. Персијских бродова било је толико много да се сви нису могли укотвити на обали и морали су се сврстати у осам низова паралелних са обалом. Док су бродови били у овако необезбеђеном положају, дигла се велика олуја и разлупала им је знатан број бродова. Богови су овако интервенисали да смање разлику између персијских и грчких снага. Охрабрена овим удесом, грчка се флота вратила на свој положај код Артемисија. У овом Херодотовом извештају кључна чињеница је да су Персијанци претрпели озбиљан губитак у олуји код магнесијске обале. Али, губитак је преувеличан сразмерно преувеличавању првобитне величине персијске флоте, а покрети Грка су вероватно погрешно представљени. Прича даље гласи да су грчки заповедници бродова преплашени бројном надмоћи Персијанаца, чак и након њихових губитака, хтели да се поново повуку, али да их је Темистокле у томе спречио. Еубејани су природно јако желели да флота остане ту на положају, као њихова заштита; да би то обезбедили, дали су Темистоклу тридесет таланата. Од ове суме Темистокле је разделио колегама осам таланата као мито, а остатак је задржао себи. Право стање ствари баца сумњу на ову причу у којој се наговештава нешто што се догодило неколико недеља касније ког Саламине. Еурибијада и Пелопонежани су, наиме, били дужни да остану код Артемисија док год се копнена војска буде налазила у Термопилама. После олује Персијанци су се укотвили код Афете. Наумили су да Грцима пресеку одступницу и кришом су послали ескадрон од 200 бродова да оплови Еубеју. Вести о овом маневру донео је у грчки табор Скилија из Скионе, најзнаменитији ронилац свога доба, који је, причали су, заронио у море код Афете и изронио тек кад је стигао до Артемисија, удаљеног неких 15 km. У ствари, Херодот није спреман да прихвати ову причу и износи своје лично мишљење да је Скилија чамцем стигао до Артемисија. Грци су донели одлуку да после поноћи крену у сусрет персијским бродовима који су се упутили око Еубеје у Еурип, али већ поподне нападну непријатеља, тек да виде како се бори, и пође им

Грчка у о п а сн о ст и . Напади П е рси ја н а ц а и Ка р та ги њ а на

за руком да заробе 30 персијских бродова. Ноћ је била јако олујна; богови су поново интервенисали да би помогли Грчкој. Пошто су (Персијанци) заобиш ли јужни шпиц Еубеје, две стотине бродова разбило им се недалеко од опасне обале познате као „Удубљења“. Одмах после тога, истовремено са веш ћу о бродолому, стигла су пред Артемисиј и 53 заостала атичка брода. Грци су стога одустали од намере да се повуку. Било је још неких борби и губитака на обе стране - без одлучујућег исхода, судећи по грчкој верзији, али није искључено да су Персијанци ипак боље прошли. За то време Леонида је заузео положај у Термопилама, а Фокиђани, који су познавали терен, преузели су одбрану заобилазног пута преко планина. Стари фокиђански зид у средини теснаца био је поправљен. Био је то озбиљан корак чак и за тако велику војску која је сада била утаборена у Мелијској равници, да освоји термопилски теснац борећи се против 6000 одлучних бораца. Наиме, Ксеркс је чекао четири дана, у нади да ће Грци одступити ужаснути изгледом његове моћне војске. Петога дана је напао и у борбама које су се одиграле на западном крају теснаца хеленски копљаници потврдили су своју изразиту надмоћ над азијским стрелцима. Следећег дана исход је био исти; чак ни Бесмртници нису оставили никакав утисак на браниоце. Херодот каже да је Ксеркс „три пута скочио са престола престрашен за своју војску“. Тада је пала одлука да се Бесмртници - тешко да су послали свих 10000 - под заповедништвом свог Хидарна пошаљу заобилазно планинском стазом да изненаде Грке са леђа. Један Грк, Малијац, по имену Епијалт водио је персијски одред и тако се овековечио као издајник Грчке. У зору су стигли до највише тачке на стази где су Фокиђани држали положај. Ф окиђани су се разбежали по висовима, а Персијанци су, не обраћајући на њих пажњу, продужили даље. У међувремену су персијски пребези обавестили Леониду о персијском ратном лукавству. Леонида је хитно сазвао ратни савет. Тачан план акције за који су се определили није нам познат. Ми само знамо да су у теснацу остали на положају Спартанци, Тебанци и Теспијци, док су остали Грци одступили ка југу. Касније се за њих причало да су напустили положај и вратили се кући. Али, у гом случају, било би безумно, премда задивљујуће, од Леониде да држи положај у теснацу са непријатељем испред и иза себе. Разуман потез би био или да цела војска напусти Термопиле, или да Грци осујете намеру Персијанаца, тако што ће опколити Хидарнову чету уместо да она опколи њих. Можемо претпоставити да је овај други план у ствари и био

Термопипска бишка

295


прихваћен5. Док је део војске заједно са Леонидом и Спартанцима остао у теснацу, остали су - нека нам је допуштено да претпоставимо - заузели положај на извесној удаљености источно од места где се планинска стаза спушта на пут, да Хидарна нападну са леђа. Од њих 1 400 који су остали у теснацу, једнима је био задатак да чувају источни улаз у теснац од Хидарна, а другима западни улаз од главнине персијских снага. Леонида је са својих 300 Спартанаца преузео западну страну. Али, Спартанци се више нису задовољавали само одбијањем напада; јурнули су из теснаца на непријатеља. Њихов јуриш је био делотворан, али сам Леонида је пао и над његовим се телом разбеснео хомерски бој. Погинула су два Ксерксова брата. Многи Персијанци су били сатерани у море. Али, напокон, браниоци су били потиснути иза зида. Заједно су се повукли на брежуљак одакле су пружили последњи отпор, да би их ту опколила и исекла надмоћна маса непријатеља. Јер Бесмртници су баш тада продрли у кланац, пошто су потукли Грке у позадини.

Понашање Тебанаца

Јуначка одбрана Термопила оставила је дубок утисак у Грчкој и увеличала је славу спартанског јунаштва. Представљена је као унапред изгубљена битка - Леонида и његова чета, препустили су се свесно неумитној погибији и држали су положај из осећања војничке дужности које им је спартанско васпитање од детињства усадило. Храбри Теспијци нису хтели да напусте Спартанце, а Тебанци су приказани као да их је Леонида задржао преко њихове воље зато што се подозревало у њихов потајни медизам. Злонамерна прича додаје и то како су Тебанци, пошто су у одбрани тек овлаш учествовали, приступили непријатељу и молили за милост изјавивши да су пријатељи Великог краља и да су дошли у Термопиле против своје воље. Животи су им додуше поштеђени, али сви су заједно са својим стратегом морали поднети срамоту да их жигошу као лоше робове. Сигурно је овај контраст између Теспијаца и Тебанаца био измишљен у светлости потоњег тебанског медизма. Није јасно да ли је одбрана Термопила, премда надасве херојска, била до самог краја безнадеждна. Да су, као што смо претпоставили, покушали да пресретну Бесмртнике и да је тај покушај био успешнији, можда би било могуће задржати теснац; у 5 Херодот (VII 219-20) каже: „Након тога (вести да су Бесмртни прешли планински прелаз) они су се поделили. Део војске је напустио положај и расуо се по својим разним државама. Остатак се припремио да остане са Леонидом. Има и друга прича како их је Леонида распустио, јер није желео да их побију”. Херодоту се више свиђа самилоснија прича, али је вероватније да је Леонида намеравао да задржи Бесмртне већим делом своје војске.

296

Грчка у оп а сн о ст и . Н апади П ерсија на ца и Ка р та ги њ а на

том случају поморска битка би морала да одлучи да ли ће Персијанци или Грци бити принуђени да одступе. Касније је у Спарти био постављен стуб са именима Леониде и његових 300 бораца. Међу њима се могло прочитати име Дијенека који је изашао на глас по оној својој чувеној досетки која је одавала спокој спартанског војника у крајњој опасности. Кад су напоменули да је персијска војска тако многобројна да њихове стрелице замрачују сунце, он је одговорио: „тим боље, борићемо се у хладу“. Вести о Термопилама брзо су стигле до флоте код Артемисија. Грци су одмах дигли сидра и запловили кроз Еурип према атичкој обали.

Повлачење Грчке флоте

4. Саламинска битка Пошто је на овај начин успео да провали кроз унутрашњу капију Хеладе и пошто је убио краља челне државе, Ксеркс је наставио пут; прешао је из Локриде у Фокиду и затим у Беотију не наилазећи ни на какав отпор. Сада су Тебанци и већина Беоћана могли само да се покоре Персијанцима. Губитак Термопила приморао их је на исти поступак каквом су морали прибећи Тесалци после напуштања Темпе. Касније се у Делфима могла чути легенда како се одред Персијанаца одвојио од главнине војске у Фокиди с намером да оде у Питоју и опљачка Аполоново светилиште. „Мислим“, напомиње Херодот, „да је Ксеркс боље познавао делфијско но своје благо.“ Становништво Делфа је избегло на висове Парнаса оставивши у храму само 60 људи са пророком Акератом. Ризницу нису склонили јер је Бог рекао да ће сам заштитити своје благо. Пророк је приметио да је на неки тајанствени начин изнесено из храма и да лежи пред њим свето оружје које није смео дотаћи ниједан човек. Када су Персијанци стигли до храма Атене Пронеје', који се налазио недалеко од извора Касталије, бљеснула је муња; са Парнаса су се две громаде одвалиле и сурвале уз велику ломљаву, смрскавши многе Персијанце, а из Атениног храма проломио се бојни поклич. Варавари су побегли у ужасу и касније су причали како су их гонила два хоплита надљудског раста. Били су то Филак и Аутоној, домаћи делфијски хероји. Таква се легенда приповедала у Делфима о најезди Персијанаца6.

480. 1одине ире Христа (авГуст)

Делфијска леГенда

* Епиклеса богиње Атене Proneie има значење (Богиња) пред храмом (Аполоновим). П рим . прев. 6 Делфи су пружили врло мало охрабрења Грцима и изгледа да су предвидели персијско освајање. Ова прича коју је испричао Херодот вероватно је део настојања да се обнови престиж Делфа. Херодот, чини се, заборавља када касније у 297


А т ињ ани напуш т ају А т ику

По повратку са Артемисија, Атињани су открили да је главнина пелопонеских снага била окупљена на Истму и да је била запослена зидањем зида од мора до мора, уместо да је кренула у одбрану Беотије како је претходно било договорено. Тако су Беотија и Атика остале без одбране. Темистокле и његове атинске колеге донели су одлуку о евакуацији Атине. Издали су проглас да се сви грађани укрцају на тријере и да сви грађани, како знају и умеју, склоне на безбедна места своје породице и имовину. То је и учињено. Жене и деца су пребачени у Трезен, на Егину и Саламину. Веће на Ареопагу помогло је у овој кризи доделивши из атинске ризнице по осам драхми сваком грађанину који се укрцао на брод7. У исто време, изванредан положај Акрпоља будио је наду да би можда могао бити одбрањен од Персијанаца, па је остављена омања војна посада за његову одбрану. Ова смела и мудра одлука о укрцавању на бродове донета је, свакако, под притиском околности. Међутим, веровало се да се заснивала на једном пророчанству које је предсказало потпуно разарање Атике изузев само једног „дрвеног зида“. Протумачено је да тај дрвени зид подразумева бродове. Да би се овакво гледиште ускладило са догађајима, представљено је да је посада остављена на Акропољу била шачица сиромашних грађана који су остали и забарикадирали се ту, јер су се држали дословног тумачења „дрвеног зида“. Можда су накнадни догађаји утицали на овакво тумачење пророчанства. Док су Атињани на овај начин показали да нису везани за своје тло, савезничка флота је заузела положај у Саламинском заливу и била је појачана новим контингентима, тако да је достигла укупну снагу од 378 тријера и седам пентаконтера. Сада је копнена војска на Истму стављена под команду Клеомброта, Леонидиног брата и старатеља његовог сина Плистарха, који је још био дете.

Око 17. сеишембра

Персијанци освајају Акропољ

Ксеркс је стигао у Атину отприлике у исто време када је његова флота уједрила у сидриште Фалерона. Нашао је опустели град осим мале групе грађана забарикадираних на Акропољу. Персијске чете својој историји (IX 42. 3) приказује Мардонија како пред почетак битке код Платеје каже: „има једно пророчанство да је Персијанцима суђено да дођу у Грчку и опљчкају Аполонов храм, и да, након пљачкања, сви пропадну." Ксеркс је имао довољно политичке мудрости да без потребе не изазива непријатељство Делфа; један одобрени поход на Делфе може се одбацити. Један неодобрен упад је могућ, али је невероватан. 7 Ова прича је убачена у А т и н с к и Устав 23. 1 да објасни пораст моћи и престижа Ареопага након рата. Клидем, који је написао Историју Устава Атине, рано, у IV веку пре Христа, окривљује Темистокла што је долазио до новца, претресајући пртљаг Атињана који су се спуштали у Пиреј приликом њиховог бекства из Атике. Ниједна прича није уверљива.

298

Грчка у о па сно сти . Н апади П ерсија на ца и Ка р та ги њ а на

запоселе су ниже узвишење, Ареопаг, које је од Акропоља одвојено широким седлом, и успели су запаљеним стрелама да потпале дрвени палисад. Посада је одозго обрушавала камење на њих а Акропољ је већ самим својим положајем био тако утврђен да је опсада трајала две недеље. Тада је Персијанцима успело да се узверу окомитом северном страном тајном стазом која је избијала у близини Аглауриног‘ светилишта. Грке су побили, храмове опљачкали и спалили. Након пада Акропоља грчки стратези су одржали ратни савет и гласови већине подржали су предлог да треба да се повуку на Истам и ту да чекају напад персијске флоте. Предност овог предлога било је то што би флота била у блиском контакту са копненим снагама и што би им Пелопонез био одступница у случају пораза, док би код Саламине флота била потпуно одсечена. Ова одлука значила је напуштање Егине, Саламине, Мегаре и снажно су јој се успротивили Егињани, Атињани и М егарани. Темистокле је био тврдо решен да ову одлуку осујети. Отишао је тајно кришом Еурибијади и убедио га да би било много повољније за њих да се боре у тескобном простору Саламинског канала него у отвореном заливу Истма, где ће стећи предност већа брзина и већа бројност непријатељских бродова. Био је сазван нови ратни савет на коме су, причало се, атински и коринтски стратег разменили усијане реплике. Када је Темистокле отворио дебату не чекајући званичан Еурибијадин увод, Коринћанин Адимант рече: „Темистокле, они који пре времена на играма истрче пре старта, добијају бичем по леђима“, „Да“, уследио је одговор, „али они који закасне на старту, не добијају венац“. Да би прогурао свој прецлог, Темистокле је, наводно, морао припретити да ће Атињани, који су чинили половину флоте, прекинути сарадњу са савезницима и да ће потражити нову домовину у Сирису у јужној Италији, уколико се донесе одлука о повлачењу флоте на Истам8. И успео је - одлучено је да се битка прими у водама Саламине. Одмах затим призвали су у помоћ хероје са Саламине, Ајанта и Теламона, и послали један брод на Егину да прибави попрсја и других хероја Еакида.

Да ли ће се 1рчка флота борити код Саламине или на Истму ?

Од свих прича о знамењима и чудесима која су се догодила у тим знаменитим данима, ниједна можда није Атињанима била тако драга као прича о томе шта су доживела два грчка изгнаника док су

Шта су видели Демарат и Дикај у Тријасијској равници

8 Сирис је био колофоњанска колонија, али разорили су га суседи. Атина је тврдила да је оснивачица јонских колонија, укључујући и Колофон, и да стога има права да запоседне област која је припадала њеном граду потеклом од ње. ' Једна од три кћери легендарног првог краља Атике, Кекропа - пола човек, пола змија, којој је био посвећен гај на северној падини Акропоља. П рим. прев. 299


пролазила Тријасијском равницом. Један од њих био је Атињанин по имену Дикај, а сапутник му је био нико други до Демарат, спартански краљ, који је потражио уточиште на персијском двору. Док су тако ишли, угледали су у даљини велику прашину како се диже пред Елеусином, прашину какву, помислише, може да диже војска од 30000 војника; нато се наједном из њене унутрашњости проломио глас налик на поклич ,,Iakchos“‘ који узвикују мисти на елеусинској светковини. Демарат упита свог сапутника шта би то могло бити. „То је предзнак неке велике несреће краљевој војсци. Пошто у равници сада нема никога, јасно је да се то оглашава неко божанство - и да долази из Елеусине у помоћ Атињанима. Ако та галама крене према Пелопонезу, пропаст прети копненој војсци, а ако оде према бродовима, онда је Ксерксова флота у опасности.“ „Пст“, рече Демарат, „ако ове твоје речи допру до Краљевих ушију, оде ти глава с рамена!“ Тада се прашина у којој је био онај глас прометну у облак, па дижући се увис одлете ка грчкој флоти код Саламине. Тако су они сазнали да ће страдати Ксерксова флота. У међувремену Персијанци су такође већали о ситуацији и решили су да прихвате битку. Према халикарнаш ком предању које преноси Херодот, Артемисија, краљица Карије, једина је дала мудар предлог - да се уопште не упуштају у поморску битку, већ или да чекају да се грчка флота разиђе због несташице хране, или да се копном упуте на Пелопонез. Јужни пролаз у мореуз између Саламине и Атике препречују острвце Пситалија и дугачки рт који се од Саламине пружа према копну. Грчка флота је била укотвљена близу града Саламине, северно од овог рта. Грцима је највише одговарало да намаме персијску флоту да уплови у Саламински залив, тако да јој, док једри кроз морски теснац, бок остане незаштићен. А Персијанцима је највише одговарало да истерају Грке на отворено море. Ксеркс је предвидео да непријатељи могу покушати ноћу да побегну; да би то спречио, блокирао је својом флотом улазе у мореузе са обе стране Пситалије, а на само острво искрцао трупе са задатком да током предстојеће битке спасавају Персијанце и убијају Грке који би успели да допливају до обале. Ови маневри, изврш ени после подне, узнемирили су Грке; пелопонески стратези изврш или су

iakchos - персонификација ритуалног поклича у екстази ia; његово би се име шестог дана Великих мистерија у Елеусини проламало из хиљаду грла. Иакхос је као демон имао везе са Дионисом и празником Ленејама, а јавља се у улози бо жанског детета у култу божанског пара мајке и кћерке - Деметре и Коре у Великим мистеријама у Елеусини. П рим. прев.

Зоо

Грчка у оп а сн о ст и . Н апад и П ерсијанаца и К ар таги њ ана

притисак на Еурибијаду. Опет је сазван ратни савет; Темистокле је увидео да ће с муком извојеван резултат његових претходних напора сада пасти у воду. Стога се одважио на смели корак. Изашавши са савета послао је у персијски табор роба по имену Сикин са следећом поруком: Темистикле Ксерксу жели успех. Грци се спремају да одједре ове ноћи. Ако их у томе спрече, Персијанцима је победа осигурана због неслоге која влада у хеленском табору. Ако Персијанци нападну Грке ту где се сада налазе, Атињани ће се окренути против својих савезника. Персијанци су поверовали у ову вест. Ксеркс је у сумрак предузео мере да спречи грчкој флоти бекство кроз западне морске теснаце између Саламине и Мегариде. Упутио је 200 својих египатских бродова да оплове јужни рт Саламине и да се поставе тако да препрече мореуз. Ксеркс је одлучио да напад изврш и у зору - фатална одлука на коју га је могла навести само могућност да неки од његових непријатеља изврш и издају. За то време грчки стратези су бурно расправљали. Изненада је Темистокле позван да изађе са савета напоље. Био је то његов супарник Аристид који је допловио са Егине и донео вести да је флоту опколио непријатељ. Темистокле је замолио Аристида да извести стратеге о томе шта се догодило и ускоро је ове вести потврдио брод са Тена који је дезертирао од Персијанаца. Непотребно је доводити у питање узбудљиву случајност да је Аристид донео ову вест. То, међутим, не значи да се он тек тада вратио из прогонства. Вероватно је, као један од десеторице атинских стратега, био послат бродом на Егину да молитвама призове у помоћ Еакиде. Темистокле је постигао да се поморски бој води код Саламине под најповољнијим условима за Грке. Положај и тактике две флоте били су предмет велике расправе9. Према песнику Есхилу, који је

Темисшоклое шрик да се изнуди битка

Попожаји флоша дан уочи битке

9 Херодот изгеда да нема јасну представу о положају двеју флота. Он каже, индиректно, да су Персијанци били поравнати са атичком обалом, а да су Грци дуж обала Саламине били сучељени са њима. Приказује Коринћане, који су били распоређени на средини линије фронта, како се повлаче усред боја - маневар који би, ако су флоте заузеле положаје које им он даје, био немогућ. Он не спомиње персијско одељење које плови заобилазно (према Диодору Египћани). Есхил је био очевидац и његов извештај мора бити одлучујући. У његовој драми Персијанци се пре битке, у три колоне налазе изван мореуза ( o t o I^ o i ): упловили су очекујући лаку победу и у уском воденом простору су се помели. Друге бродове, каже он, послали су око Еаковог острва. Коринћани су вероватно били послани да пресретну ово одељење које заобилазно плови. Херодот је, ипак, можда у праву када каже да је, чак пре Темистоклове поруке, Ксеркс намеравао да уплови у теснаце. Био је пун самопоуздања и одлучна акција би више одговарала његовом расположењу од разумније акције, а са стратегијом дужег оклевања. 301


Биш ка око 20. септембра

Узроци иерсијско! пораза

АнеГдоша о Арт емисији

302

био очевидац, персијски бродови били су развучени у три реда пред улазом у мореуз. На крајњем левом крилу налазили су им се Грци из Јоније, док је на десном крилу према Пиреју било феничко бродовље у које је Ксеркс нарочито полагао наду. Грчка флота заузела је положај у самом каналу са Атињанима на левом крилу наспрам Феничана и Спартанцима на десном крилу наспрам Јоњана. На атичкој обали, подно планине Ајгалеја, био је направљен високо уздигнут престо са кога је Ксеркс могао да надгледа битку и осматра држање својих бораца. Персијанци су у освит зоре почели да надиру у морске теснаце. Три реда су се престројила у три колоне; прво су кренули Феничани кроз пролаз између Пситалије и копна. Јоњани на левој страни ће се, наравно, кретати кроз мањи канал између Пситалије и Саламине. Када су се Феничани појавили на видику, атињански бродови су одмах кренули напред; изврш или су бочни напад, одсекли су их од остатка њихове флоте и потискивали су их атичкој обали. Остали персијски одељци флоте куљали су кроз мореузе и уследио је силан метеж који је трајао до смркнућа. Није могла бити од помоћи никаква тактичка веш тина у закрченом теснацу чији најшири део, између Киносуре и Атике, једва да прелази километар и по. Јунаштвом су се нарочито прославили Егињани. Они су, како изгледа, Ф еничанима задали коначан ударац и растерали су Јоњане. Пред очима свога краља Персијанци су се борили веома јуначно; међутим, имали су лоше заповедништво, а место где су се борили за њих је било неподесно. До заласка сунца велика Ксерксова флота била је делом уништена, делом онеспособљена. Аристид, који је са војском атинских хоплита на саламинској обали посматрао ситуацију, прешао је на Пситалију и побио варваре које је ту распоредио Ксеркс. Међу анегдотама које се причају о овој бици најпознатија је она која је колала у Халикарнасу о изузетном јунаштву и не мање изузетној срећи каријске краљице Артемисије. Она се избавила ратном варком, тако што је напала и потопила један други каријски брод. Они који су стајали око Ксеркса опазили су инцидент, али су претпоставили да је уништена трирема била грчка. „Господару,“ рекоше, „видиш ли како је Артемисија потопила непријатељски 6род?“ Нато је Ксеркс узвикнуо, „Моји су се мушкарци прометнули у жене, а моје жене у мушкарце."

Грчка у о п а сн о ст и . Напади П ерсија на ца и Ка р та ги њ а на

5. Последице саламинске битке Грчка победа код Саламине била је тежак, можда одлучујући ударац персијској војној поморској сили, али још увек су били повољни изгледи за крајњи успех напада. Копнена војска није претрпела пораз и била је бројно надмоћнија. Једину тешкоћу представљало је снабдевање војске намирницама и с обзиром на то, губитак доминантног положаја на мору представљао је озбиљану тешкоћу. Грци су представили Ксеркса како згромљен дивљим ужасом наврат-нанос бежи копном натраг на Хелеспонт и како је без даха стигао у Сусу. Ова драматична глорификација победе нетачно приказује ситуацију. Ксеркс лично није био ни у каквој опасности. Стварна опасност није била у Атици, већ у Јонији. Персијанци су имали озбиљног разлога да стрепе од могућег утицаја вести о катастрофалном поразу њихове морнарице на Грке у Малој Азији и ако се Ксеркс ичега плашио, плашио се устанка, до кога је заиста и дошло наредне године. Њ ему је, пре свега, било важно да себи обезбеди линију повлачења. За Ксеркса је било од највеће важности да обезбеди своју трасу повлачења, али му није ни на крај памети било да одустане од освајања Грчке. Овакви разлози и размишљања појашњавају оно што се збило. Персијска флота била је сместа отпремљена на Хелеспонт да чува мост и трасу повлачења. Копнене снаге стављене су под команду Мардонија; будући да је јесен већ поодмакла, он је одлучио да одгоди до пролећа даље операције и да презими у Тесалији. Одред од 60000 војника додељен је Ксерксу као пратња до Хелеспонта. Када је тамо стигао, није више било моста. Или га је уништила олуја или су бродови из његове конструкције искоришћени као транспортери. Флота га је превезла до Абида, одакле је наставио пут у Сард који је претворио у свој ратни штаб. Конвој од 60000 војника вратио се војсци у Тесалију; на свом повратку опсели су два града, који ће се касније прославити, Олинт и Потидају. Олинт, у то време ботиејски град, био је освојен и предат Халкиђанима који су остали лојални Персији. Потидаја је успешно одолела тромесечној опсади. За то време Грци су пропустили прилику да искористе предност добијену победом. Клеомброт тек што није кренуо са Истма у намери да зада ударац колонама персијских снага у повлачењу пре но што се домогну Беотије. Али, док је пре поласка 2. октобра приносио жртву, у два сата по подне сунце се потпуно помрачило и ово лоше знамење натерало га је да одустане од плана и да одмаршира на Пелопонез. Темистокле је покушао да наведе заповеднике флоте да искористе предност и крену за персијском флотом до Хелеспон-

Покрети Персијанаца након битке

Олинт постаје Грчки ipag, 480. iogune пре Христа

Помрачење сунца 2. октобра 480. iogune пре Христа у два сата по подне

303


та како би покидали мостове. Могло би се очекивати, да су овако учинили, да би се Грци у Јонији побунили. Али, Пелопонежани нису хтели да пристану да отплове тако далеко док је Истам још увек угрожен присуством персијске војске. Прича гласи да је Темистокле, пошто му није пошло за руком да се његов предлог усвоји, оном својом карактеристичном довитљивошћу, која је побрала дивље ње његових савременика, решио да извуче корист из свог неуспеха. Верни Сикин је упућен Ксерксу да увери краља у пријатељску наклоност Темистокла који је одвратио Грке од замисли да гоне персијску флоту. Темистокле је можда очекивао да сада, пошто је већ био преварен, Ксеркс неће поверовати његовом обавештењу и да ће с гога похитати натраг свом брзином да се домогне Хелеспонта, ако је могуће, пре Грка. Али, када једног дана буде допао изгнанства, он ће од иерсијског краља тражити захвалност за ову своју услугу. Чак се спекулисало да је он, или зато што је био далековид или рачунајући са издајом, предвидео могућност да ће једном бити приморан да се обрати Персијанцима да му помогну или да га заштите од његвих сународника. Ипак, причу не треба строго критиковати; она има све одлике измишљотине настале на основу потоњих пустоловина овог лукавог Атињанина. Андрос и Карисш

Haipage за иобеду

304

Острво Андрос и град Карист на Еубеји приложили су персиј ској флоти контингенте бродова. Баш као што су Атињани након Маратонског боја кренули бродовима против Пара захтевајући ратну одштету, тако су сада Грци поступили према Андру и Каристу. Претрпели су неуспех код Андра као што је и М илтијад доживео неуспех код Пара; опустошили су област Кариста. Велико је усхићење владало у Грчкој поводом блиставе победе којој су се тако мало надали. Стратези су се састали на Истму да поделе плен и доделе награде. Егињани су добили право да, због своје више но изузетне храбрости, изаберу шта желе из веома богатог плена; то су оставили као заветни дар у храму у Делфима, по Аполоновом изричитом захтеву - три златне звезде на бронзаном јарболу. Атињанима је припало друго место по јунаштву. Биле су такође предложене награде за појединце који су се истакли јунаштвом или мудрошћу. При досуђивању награда за ово друго, сваки заповедник брода записао је два имена према реду заслуге и ставио је своју таблицу на Посејдонов жртвеник на Истму. Прича се да је сваки страгег написао своје име као прво, а Темистоклово као друго; стога, награда није ни додељена пошто се друга награда није мо гла уручити, ако се прва не додели. Ова духовита анегдота одражава углед који је уживао Темистокле са свог доброг расуђивања.

Грчка у о п а сн о ст и . Напади П ерс ија на ца и К ар таги њ ана

У атинској верзији о улози Коринћана у овој бици дошле су до изражаја њихове накнадне предрасуде. Адиманта, коринтског команданта, непосредно пре почетка битке, обузела је наводно паника; раш ирио је једра и дао се у бекство. Коринћани опазивши брод са својим стегом где бежи, упутише се за њим. Али, док су пловили мимо храма Атене Скираде на Саламини, стигла им је на чудесан начин ономена да Грци побеђују; нато су кренули натраг и открили да је борба окончана. Херодот додаје: „Тако причају Атињани а сами Коринћани кажу да то није истина. Они тврде да су се борили у првим редовима а и остали Грци сведоче у њихову корист.“ Коринћани који су пали у бици били су сахрањени на острву и први стих њиховог епитафа може се прочитати на стели постављеној на њиховом гробу. „Сада нас чува Саламина, Ајантово острво, а некада смо пребивали у Коринту, граду свеже воде“10. Њ их су вероватно одвојили од главнине флоте да би мотрили на персијско бродовље које је блокирало западни улаз у саламински мореуз. Пошто ово бродовље није упловило у мореуз, Коринћани су се, мора бити, придружили осталим Грцима у бици. Тријумф Хеладе имао је, ипак, отменије споменике од једноставних стихова оваквих епитафа. Варварски напад оставио је трага и у уметности и у књижевности и инспирисао је нека од највећих остварења у светској културној баштини. Изгледало је као да су људи наједном постали свесни крупног историјског значаја онога што су доживели. Велики песници тога времена уобличили су то у својој поезији; знаменити ликовни уметници алудирали су на то у својим скулптурама. Сада је Фриних добио тему коју може да обради без страха од друге глобе. Есхил, који се лично борио против Персијанаца, Ксерксову трагедију узео је за садржај своје драме која још увек у књижевности важи као јединствени, велики историјски игроказ који се бави савременим догађајем.

Ф ринихове Ф еничанке

Али, Персијски раг је изнедрио, мада не тако брзо, друго, значајније дело од Персијанаца; тај рат је дао инспирацију „оцу историје“ за тему његовог дела - за сукоб Европе са Азијом. Идеја да је Тројански рат био први чин исте драме - да су се бојовници код Саламине и Платеје борили за исту ствар као и хероји који су војевали против Хектора у тројанској равници, лебдела је у ваздуху. Ако се потруде, људи могу уочити ову сугестију у сценама оба тројан-

Есхилови Персијанци, одмрани 472. шдине пре Христа

10 За епитаф Коринћана, видети натпис у M L 24. 305

Скупптуре у Афајином храму у Eiunu

ска рата; њих су истакнути егински вајари извајали да би украсили фронтоне Афајиног* храма; дорски стубови овога храма још увек се уздижу да нас подсете на то да је Егина некад давно била једна од великих држава Грчке. У другим храмовима фризови и фронтони приповедали су конвенционалним језиком митова извајаним у ка мену - симболима, Лапита и Кентаура, богова и титана - о борби Грка против варвара.

6. Припреме за нови поход Какви су u3i7iegu Грчке

Речи песника Есхила да је пораз персијске поморске силе био такође пораз копнене силе биле су савршено истините, бар у том тренутку. Копнена војска, натерана да се након Саламинске битке повуче на север, презимила је на тесалским пољима и наредног пролећа била је спремна за дејство, премда без подршке флоте. Слобода Грчке била је угроженија но икада и могло се десити да победа код Саламине буде потпуно поништена. Пре свега Грцима, а посебно Лакедемоња нима и Атињанима, веома је тешко падала међусобна сарадња. То се јасно испољило претходне године, нарочито уочи Саламинске битке. Интереси Лакедемоњана ограничени на Пелопонез нису их мотивисали да пресретну непријатеље у северној Грчкој; а Грци са севера Грчке нису се могли без подршке Пелопонеза одважити на озбиљан отпор, тако да су били принуђени на нагодбу са варварима. Друго, и да су се панхеленске снаге супротставиле Персијанцима, ипак би за Грке изгледи били неповољни; не толико због разлике у бројности колико због тога што Грци нису имали довољно коњице.

479. године ире Христа

Мардонију се на пролеће придружио Артабаз са војницима који су пратили Ксеркса до Хелеспонта. Укупан број војника којима је сада Мардоније располагао није познат; можда је износио око 120000. У међувремену се персијска флота сада без феничких бродова, окупила код Сама да мотри на Јонију. Грчке копнене снаге још се нису биле окупиле, али почетком пролећа њихова флота, сада ‘ Apha / Aphaia егинска богиња хранитељка младежи и заштитница јунака kourotrophos спада у ред богиња поштованих од древности у егејском простору; у кругу легенди по мотивима (прогањање, бекство и скок са виса у море, дављење / нестајање), блиска је предгрчкој богињи на Криту, господарици Дикте - Диктини (Diktynna) и њеној предгрчкој хипостази Бритомартиди која се касније идентификовала са Артемидом, затим Саронији, Иноји, Леукотеји. Мотив скока кроз ваздух у море и потонућа потекао је вероватно од древног облика жртвовања - katapontismos. П рим . прев.

Грчка у оп а сн о ст и . Напади П ерс ија на ца и Ка р та ги њ а на

сведена на 110 бродова, била је стационирана код Егине под командом спартанског краља Леотихиде. Ксантип, који се после остракизма вратио у Атину 480. године пре Христа, заповедао је атинским контингентом бродова; али главни напор чекао је Атину на копну, зато је на копну имао да се одлучи исход рата. Грчка флота је у 479. години пре Христа имала сасвим ограничену улогу. Пошто се није знало коликим резервама располажу Персијанци, грчка флота је морала бити у стању приправности за дејство, али офанзива није била у плану. Стога, када су се посланици са Хија обратили молбом прво Спарти а потом Егини да се у Јонију упути помоћ, Леотихида им је дао слабу подршку. Но, он је ипак пребацио грчку флоту на Делос, у срце Киклада. Херодот наводи да се није усудио да оде даље пошто Грци нису познавали море даље од своје обале и мислили су да је Самос далеко колико и Хераклови стубови (Гибралтар). Ово је, наравно, измишљотина. Бар су Атињани познавали источну Егеју. Леотихида је чекао код Дела зато што је његова улога морала бити дефанзивна. Није смео ризиковати да своју малу флоту увуче у битку када је тако мало знао о снази непријатељске флоте и о политичким приликама у Јонији. Са Дела је могао држати на оку и једну и другу страну, и пратити развој догађаја на копну и у Јонији. Мардоније, који је врло добро знао да су интереси Атињана и Пелопонежана били фатално различити, учинио је политички покушај да одвоји Атину од грчког савеза. Послао је уваженог посланика, у личности Александра, краља Македоније, са понудом веома великодушних услова. Преузео је да надокнади све штете нанете Атињанима приликом персијске окупације, да помогне Атини да освоји нове територије, а заузврат је тражио само њено савезништво као равноправне и независне силе. У опустошеној земљи, са разрушеним градом и храмовима, знајући добро да су њихови савезници равнодушни према судбини Атике и заокупљени завршавањем зида на Ист му, Атињани су могли бити доведени у највеће искушење да прихвате ове замамне понуде зближења. Да су тако поступили, била би запечаћена судбина Пелопонеза - као што су Лакедемоњани знали. Сходно томе из Спарте су упућени посланици да подривају Александрове преговоре и да понуде Атини материјалну помоћ у немаштини коју је трпела. Колико год да су Мардонијеви предлози звучали примамљиво и колико год да је за Атињане било важно да не зависе (много) од сарадње својих савезника, онај порив за слободом, који је од Атињана учинио велики народ, навео их је да одбију персијску понуду. „Кажи Мардонију", одговорили су Александру, „да Атињани поручују: док год сунце ходи својом садашњом путањом, ми са Ксерксом никада нећемо склопити споразум". Овај одговор одражава стање европског

Мардоније

Ogioeop лаине


пробпем да се Спарша покрене на акцију

духа суоченог са „вечитим проблемом" односа између Истока и Запада - оно које је владало у Сенату када је Ханибал био пред капијама Рима, или код Римљана и Гота када су се сукобили са коњаницима Атиле на Каталаунским пољима*. Тако је Александрова посланичка мисија морала пре учврстити ^ ~ „ н0 ослабити грчки савез. Она је морала јаче отрезнити Лакедемоњане да увиде значај атинске сарадње и да сходно томе спремније сарађују са Атином. Атини је она омогућила да изврши јачи притисак на Пелопонежане у циљу одбране северне Грчке и спартански посланици су обећали да ће контингенг војске ући у Беотију. Али, био је потребан јачи притисак да би се савладала себична политика Пелопонежана. Убрзо након Александрове посланичке мисије они су довршили градњу бедема на Истму и пошто су осећали да су безбедни, нису помишљали да испуне своје обећање. Као изговор навели су прославу празника Хијакинтија као што су се пре годину дана правдали Карнејском светковином. У међувремену Мардоније је покренуо своју војску и умарширао је у Беотију са намером да поново окупира Атику. Још једном су Атињане окрутно преварили њихови савезници; још једном су морали да напусте своју земљу, да склоне своје породице и имовину у прибежиште Саламине. Мардоније је стигао до Атине без паљевина и пустошења; надао се још да ће одвојити Атињане од грчког блока - то му је био најбољи изглед за успех. Ако би сада Атињани прихватили његове претходне понуде, он би се повукао из њихове земље оставивши је неопустошену. Али, чак и у тој крајњој опасности, горко разочарани због неверства својих савезника, Атињани су одбацили подмукле предлоге које је Мардонијев изасланик изнео на Саламини пред Веће од Пет стотина (чланова). Сместа су три северне државе, још непотчињене персијском краљу - Атина, Мегара и Платеја - послале посланике у Спарту захтевајући да војска одмах крене да се супротстави Мардонију у Атици - задоцнело искупљење за њихова обећања; припретиле су да им у супротном случају неће преостати друго, него да са непријатељем склопе споразум. Чак и сада ускогруда политика ефора ограничена на Пелопонез замало није издала Грчку. Десет дана су, наводно, одлагали да одговоре посланицима и на крају би одбили било какво војно дејство, да није интервенисао један Тегејац по имену Хилеј; он је убедљиво указао, да би савез атинске и персијске поморске силе учинио сасвим некорисним утврђења на Истму у која су се ефори уздали. Човек би помислио да то треба једном ефору да буде јасно и без пророка из Тегеје. Али, како год да се то ' Каталауни народ у Галији на територији данашње Белгије. П рим . ирев.

Грчка у оп а сн о ст и . Н апади П ерс ија на ца и Ка р та ги њ а на

збило, лакедемонска влада је изненада променила своју политику и упутила је војну силу од 5 000 Спартанаца у северну Грчку; свакога од њих пратило је неколико хелота. Никада после тога, а можда никада ни пре тога, тако бројни војни контингент спартанских грађана није заједно изашао на бојиште. За њима је ступало 5000 перијека, сваки од њих у пратњи једног хелота. Било је јасно да је Спарта напокон схватила праву величину опасности која је претила Пелопонезу. Команда је поверена Паусанији, намеснику, који је владао уместо свог малолетног брата од стрица Плистарха, који је још био дете и син хероја са Термопила. Лакедемонској војсци су се на Истму придружиле снаге савезника са Пелопонеза и војни контингенти са Еубеје, Егине и из западне Грчке; у Мегариди број су им увећали Мегарани, у Елеусини стратег Аристид са 8000 Атињана и 600 Платејана. То је до последњег борца била војска пешака, а укупан њихов број, укључујући лако наоружане четаме, можда се приближавао цифри од 100000. Дужност да командује овом војском припала је Паусанији. Тебанска тврђава, обилато опскрбљена намирницама, била је М ардонијева база; чим је грчка војска изашла на терен, он се није смео излож ити ризику да му се комуникације са базом прекину и да се нађе блокиран у Атици, области исцрпљеној пустошењем претходне јесени. Стога је, докрајчивши разарање Атине и упутивши одред војске у М егариду ради демонстрације силе, одступио у Беотију. Није се упутио директним путем у Тебу, већ је марширајући на север до Декелеје и северном страном планине Парнета приспео до Танагре и долине реке Асопа. Крећући се узводно ка западу, стигао је до тачке где Асоп пресеца пут из Атине у Тебу, до тачке где се овај пут спушта са Китеронских висова. Река Асоп била је размеђе тебанске и платејске области и Персијанцима је вероватно циљ био да разоре Платеју. Али, заузимајући положај на Асопу, М ардонију је вероватно главни циљ био да му у борби Теба буде иза леђа. Персијанци су имали све разлоге да буду оптимисти. Не само да су имали надмоћније, премда не поражавајуће надмоћније, војне снаге, него су имали заповедника далеко способнијег од било ког стратега на грчкој страни. М ардоније није горео од жеље да изнуди битку. Схватио је да му је најбоља стратегија да чини што мање може; знао је да ће се, што буду дуже грчке снаге биле на терену, њихово савезниш тво све више растакати због супарниш тва и неслоге разних војних контингената. Не морамо узети сувише озбиљно причу којој су касније Грци радо веровали - да је у том тренутку у персијском табору владала извесна малодушност и слутња блиске несреће. Веровало се да једна анегдота,

Војно gejciueo Спарте

Мардонијеви покрети

309


коју је испричао један од гостију са гозбе у Теби, одраж ава ово суморно расположење. Атагин, тебански племић, приредио је гозбу М ардонију у част. Ту је било стотинак гостију смештених на лежаљкама за две особе, на свакој један Персијанац и један Беоћанин. Међу гостима се задесио и Терсандар из Орхомена и касније је испричао историчару Херодоту како му је Персијанац, гост до њега на лежаљци, рекао: „Пошто смо сада заједно уживали у јелу и пићу, желим да ти кажем и оставим у сећање своје размишљање, да би овако упозорен повео о себи рачуна. Видиш ли ове Персијанце како се госте и војску коју смо оставили утаборену крај реке. Ускоро ћеш од свих њих видети мало живих." Док је говорио, Персијанац је пролио сузе и Терсадар му одбруси: „То треба да кажеш М ардонију!“ Али, Персијанац рече: „Странче, смртник не може да отклони оно што је бог одредио. Н ико ми не би веровао. Многи од нас Персијанаца то знају и под принудом иду за војском. Нема за људе горег јада од тога да знају, а да су беспомоћни." Мардонијева стратешја

Мардоније је заузео положај и изградио утврђење на северној обали реке Асопа, пре но што је грчка војска преш ла преко Китерона. План му је био да се бори дефанзивно. Чекаће да га Грци нападну, тако да ће се исход битке решити у долини, где ће он моћи до краја да искористи сву предност своје супериорне коњице. Насупрот томе, Грцима би одговарало, ако им, пошто се спусте са Китерона, на било који начин пође за руком да намаме непријатеља да прихвати битку на неравном и високом терену јужно од реке, где ће коњица бити неефикасна.

7. Битка код Платеје АвГусш 479. године пре Христа

Пушеви иреко Китерона

310

Поприште на коме је судбина Грчке била одлучена омеђено је на северу реком Асопом, а на југу планином Китероном. Град Платеја је лежао југозападно од овог простора, на најзападнијем од шест гребена који повезују подгорину са равницом. Ту су се три пута спуштала у Беотију: на крајњем истоку пут из Атине у Тебу; у средини пут из Атине у Платеју; на западу пут из Мегаре у Платеју. Грчка војска се запутила најисточнијим путем који након постепеног успона на атичкој страни стиже до утврђења Елеутере и до кланца Храстових главица и потом се нагло спушта на беотску територију. Када су стигли на другу страну, открили су да пут води кроз персијски табор и били су присиљени да заузму положај у подножју прелаза. Њ ихово десно крило, које су чинили Спартанци и Тегејци, сместило се у високом бастиону планине која се уздиже над Ери-

Грчка у о пасно сти . Н апад и П ерсија на ца и К ар таги њ ана

тром; центар им је био на нижем терену близу града; лево крило, на коме су били распоређени Атињани и Мегарани, било је истурено право наниже до подножја падине. На овај начин положај Грка опкорачио је пут за Тебу. Једина тачка која се могла напасти било је лево крило и на њега је Мардоније послао коњицу под командом Масистија. У критичној ситуацији, засипани кратким копљима и стрелицама а без коњице која би им помогла, М егаранима је била неопходна помоћ. Три стотине Атињана (они су, наиме, такође били на левом крилу) сиђоше доле на бојиште и напокон се ратна срећа тога дана окренула када је заповедник Масистије, упадљива фигура у бици, пао са свога рањеног хата. Пошто му је оклоп био непробојан, једва су га убили пробовши му око копљем; персијски коњаници након бесног а неуспешног јуриша, којим су покушали да извуку тело свога заповедника, прекинули су напад. Персијски табор испунили су продорни лелек и нарицање - који су одјекивали, Херодот каже, широм Беотије - због погибије Масистија. Али овај успех био је далеко од тога да Грцима прибави неку трајну предност или да непријатељима нанесе озбиљан губитак. Персијанцима је одговарало да остану ту где су били; њихова голема војска још се увек налазила северно од Асопа. Грци, да би обезбедили боље снабдевање водом, а знајући да у тренутној ситуацији нема изгледа да их Персијанци нападну, одлучили су да запоседну нижи терен на територији Платеје. Да би то постигли, кренули су на северозапад дуж огранка Китерона поред градова Еритре и Хисије. Да би операције које су уследиле биле схавтљиве, ваља приметити да се терен између Китерона и Асопа рачва у два дела које раздваја улегнуће тла. Јужни део карактеришу шест гребена, које смо већ споменули, и речни токови који их одељују; предео на северу такође је брдовит и карактеришу га три гребена између којих теку поточићи који се уливају у Асоп. Према западу улегнуће се отвара у зараван, једину зараван овде, која се од Платеје пружа ка северу до реке и њу пресеца пут за Тебу. Напокон се грчка војска сврстала у борбени распоред између пута за Тебу и М олоента, притоке Асопа. Карактеристичне тачке њеног положаја били су извор Гаргафија, који је обезбеђивао обилно снабдевање свежом водом, и хероон* Андрократа. Тегејци и Атињани су се, наводно, посвађали око места на западном крилу и Лакедемоњани су пресудили у корист Атињана, којима је, као што смо видели, заповедао Аристид. Тегејци су стављени на положај поред

Први иопожај Грка

Друш иоложај Грка

* Хероон - светиште у којем херој прима култ. Андрократ је био платејски херој. П рим . прев. 311


Грци су одсшуиили

Осшрво (речица Oerće)

312

Лакедемоњана, десно. Паусанија је сада изгубио контролу над источним прелазима преко планине Китерона. Чим су Грци напустили свој први положај, персијски заповедник је одмах запосео путеве и одсекао комору са намирницама која је долазила да снабде грчку војску. Грчки стратег је сваког дана очековао да ће непријатељ напасти; али осим коњаничких чарки, Мардоније се упорно држао дефанзивне тактике. Изгледа да су Грци неких десетак дана остали неактивни на овом слабом положају, изложени непрестаним нападима персијске коњице која је прелазила реку и напокон успела да затрпа извор Гаргафију. Грцима је једини отворен пут био да одступе на планину, а имали су две могућности - или да запоседну положај између Хисије и Платеје, или да настоје да поново освоје свој стари положај у подножју главног Китеронског прелаза. Нису, наиме, смели да се изложе ризику да пређу Асоп и да се сучеле са персијском коњицом. Паусанија је одржао ратни савет и пала је одлука да војска одступи на положај између Хисије и Платеје; једно одељење требало је да крене уз планинску падину и да поврати контролу над планинским пролазом из Платеје у Атину. Цео маневар требало је извести ноћу. Можда је Паусанији стигла обавест да персијски командант постаје све нестрпљивији и да размишља о нападу. У сваком случају Паусанијин план за одступање показао се као успешан и, премда није био прецизно спроведен, Персијанци су, као код Саламине, били наведени да прихвате борбу у условима за њих неподесним. Могли бисмо схватити због чега је Мардоније одлучио да напусти дефанзивну стратегију које се дотада држао, да знамо нешто од интрига и подела у персијском табору. Изгледа да је постојало кобно супарништво између Мардонија и његовог заменика Артабаза, који у бици која је уследила просто није ниш та учинио и вероватно је жарко желео да Мардоније не извојује победу која би му донела славу. Мало на југоисток од Платеје огранак Китерона су опточила два рукавца речице, који се поново спајају у подножју гребена, и отуда је добио име Острво. Договорено је да сада Атињани треба да буду у центру поред Лакедемоњана и добили су упутство да се повуку на тај гребен. Лево крило је спровело замисао према плану; оно је заузело свој положај испред Хериног храма који се налазио тачно пред платејским бедемима. Али, Атињани са неких необјашњивих разлога нису послушали наредбу и остали су тамо где су се задесили, на опасном и изолованом положају. Изгледа да су и Лакедемоњани страћили драгоцене часове кратке ноћи. Њ ихово закашњење приписано је јогунлуку заповедника једног спартанског одреда који није присуствовао ратном савету и одбио је да послуша наредбу за

Грчка у о п а сн о ст и . Н апад и П ер с и ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

одступање. Име му је било Амомфарет, био је човек беспрекорног јунаштва и Паусанија није могао да преломи да га остави. Али, ближила се зора и Паусанија је полако почео да наступа уверен да ће његов тврдоглави заповедник, пошто види да је напуштен, кренути за њим. Тако је и било. Пошто су одмакли око десет стадија*, Спартанци су видели да Амомфарет стиже и чекали су га. Међутим, разданило се. Персијанци су приметили да је грчки положај напуштен. Мардоније је донео одлуку да је сада прави тренутак за напад, док су непријатељске снаге подељене. Појавила се Мардонијева коњица и онемогућила је Лакедемоњанима даље кретање. Управо на падинама под Хисијом у близини садашњег града Криекуки, Паусанија је био приморан да се окрене и да пружи отпор персијској коњици; њој је брзо пристигла у помоћ главнина војске која је наступала под командом самог Мардонија. Персијанци су истурили слаби заклон од својих недовољно јаких плетених штитова, иза кога су Лакедемоњане засипали стрелама. Под овим пљуском стрела Грци су се поколебали; наиме, жртвене животиње су показале неповољне знаке. Напокон је Паусанија, гледајући у Херин храм, призвао у помоћ богињу; после његове молитве видари су добили повољна знамења из жртава. Лакедемоњани више нису узмицали. Са Тегејцима који су били са њима заузели су персијски заклон и потискивали су Персијанце према Деметрином храму који је стајао на високој падини изнад њих. Битка се у том правцу разбуктала помамном жестином; а дисциплина најбољих копљаника Грчке показала се бриљантно. Када је Мардоније пао, исход битке био је решен. Лакедемоњани и Тегејци поднели су највећи терет у бици. У првом нападу Паусанија је послао скоротечу Атињанима. Док су Атињани марширали на поприште, напали су их Грци са десног крила непријатељске војске који су им успешно пресекли даље напредовање. За то су време остатку грчких снага код Платеје стигле вести да се води битка и да Паусанија побеђује. Они похрлише на поприште, али борба је пре њиховог доласка практично већ била решена. Неке од њих је тебанска коњица посекла на путу. Поражена персијска војна сила бежала је натраг преко Асопа у свој утврђени табор; Грци су их гонили и прегазили су их. Мардонијев чадор опљачкали су Тегејци; као свој вотивни дар поставили су у свом граду у храму Атене Алеје месингане јасле његових хатова. Мардонијев престо са ногама од сребра и његову сабљу чували су Атињани на Акропољу заједно са грудним оклопом Масистија као успомене на судбинску

(мало виш е од километра и по)

Биш ка

Плен

* Мера за дужину, егинско-атички стадиј износио је 164 m. Дакле, одмакли су мало више од километра и по. П рим . прев. 313


Празник ta Eleutheria

(Пиндар)

Jleienga о бици; атинско искривљавање догађаја

битку. Паусанија је обзирно поступио према Мардонијевом лешу, али је овај на тајанствен начин био украден и нико никада није сазнао чија га је рука сахранила. Пали грчки бојовници, међу којима је био и храбри Амомфарет, сахрањени су пред капијом Платеје; Платејанима је припала част да годишњим приношењем жртава славе спомен на њих и пристали су да празнују дан ослобођења Грчке светковином Елеутерија сваке четврте године11. Паусанија је сазвао војску и у име Спартанаца и целог савеза загарантовао је Платеји политичку аутономију и неповредивост градске територије. Време тријумфа за Платеју било је време понижења за Тебу. Десет дана након битке војска је кренула против главног града Беотије и затражила изручење вођа проперсијске странке. Пошто су Паусанијин захтев одбили, он је опсео град; али, одмах су му добровољно предали челнике; рачунали су, наиме, на то да ће митом избећи казну. Међутим, на Паусанијино залагање били су без суђења погубљени у Коринту. Песник из Тебе, симпатизер хеленског националног подвига морао се осећати прилично „јадно у души“. Победа је била извојевана само захваљујући борбеној спремности и јунаштву спартанских хоплита. Поново су се планови изузетно способног команданта, који је одмерио снагу са заповедником способнијим од себе, изјаловили јер у његовој војсци није било јединства и кохезије а очито ни тактичке вештине; можда, пре свега осталог, и због неодлучности Атињана. Н икада се Атињани не појављују у тако лошој светлости као у Китеронском походу; ни у једној прилици нису тако упадљиво испољили своју способност да прекрајају историју, ни у једној прилици нису тако успешно неметнули своје лажне представе потомству да верује у њих. Атињани нису имали удела у победи. М еђутим, касније су причали читаву причу да би себе уздигли, а С партанце омаловажили. Покрете војске у ноћи, које је Паусанија планирао, представили су као узмицање пред очекиваним нападом непријатеља и измислили су компликовану причу да објасне како је дошло до тога да се напад очекује. М ардоније је, причали су, постајао нестрпљив због одуговлачења и сазвао је ратни савет; одлучено је да се напусти дефанзивна тактика и да се изазове сукоб. Тада је Александар, краљ М акедонаца, у том критичном моменту показао да су његове симпатије на страни Хеладе, а не на страни његових савезника,

11 Нема доказа за ову светковину у V и IV веку пре Христа, али је још уве светкована у хеленистичком и у римском периоду.

314

Грчка у о па сно сти . Напади П ерсијанаца и К ар таги њ ана

варвара. Одјахао је (доле) до атинских предстража и, морамо претпоставити, довикујући преко реке, открио им је одлуку персијског ратног савета. Спартанци су, пошто су овако били обавештени о одлуци П ерсијанаца да се упусте у ризичну битку, предложили А тињанима да замене положаје на крилима; тако би победници са М аратона могли да се боре са Персијанцима, чију су стратегију већ искусили, док би сами Спартанци могли боље да се носе са Беоћанима и другим Грцима, чије су им тактике биле познате. Атињани су пристали на предлог; чим се разданило, извршена је размена. М еђутим, непријатељ је то уочио и одмах затим почео је да врши одговарајуће измене у свом распореду војске. Видевши да им се план осујећује, Грци су одустали од његовог извршења; и Персијанци и Грци су поново заузели своје првобитне положаје. Мардоније је тада послао Лакедемоњанима поруку, изразивш и своје жаљење што се у њих дубоко разочарао, зато што су, премда су уж ивали углед ратника који никада не беже и не напуштају свој положај, сада покушали да истуре на опасно место Атињане. У овој прилици он их изазива да иступе као заточници целе грчке војске и да поделе мегдан са једнаким бројем Персијанаца. Спартанци су овај предлог оставили без одговора. Тада је Мардоније започео своја ратна дејства коњицом која је довела до повлачења Грка са њиховог другог положаја. Три догађаја ове злураде приче - ноћна посета Александра, безуспешни покушај Спартанаца да избегну опасан положај на десном крилу, Мардонијев изазов - сами по себи су нереални; али ниш та зато, прича је колала и у њу се веровало, а на страницама Херодотове историје добила је и неку врсту освештања.

8. Бој код Микале и освајање Сеста Биткама код Платеје и Саламине припала је заједничка част да их сматрају судбоносним биткама у историји света. Пиндар их повезује као велике тријумфе Спарте, односно Атине, као битке „у којима су Међани са извијеним луковима били тешко рањени“. Упркос великом недостатку што нису имали коњицу, код Платеје су Лакедемоњани претворили одступање у победу. Значајна карактеристика ове битке била је то што су о њој одлучивали малобројни одреди обе војске. Реалне победнице биле су Спарта и Тегеја, док на персијској страни Артабаз на челу 40 000 војника уопште није ни ушао у битку. На вест о Мардонијевој погибији овај је заповедник сместа командовао „налево круг“ и без одлагања започео дуги марш натраг

Значај бишке код Платеје

315

k.


Битка код М икале (средина авГуста 479. logune пре Х рист а)

3i 6

до Хелеспонта. Персија се никада више није одважила да озбиљно угрози слободу европске Грчке. „Бог је“, рекао је песник из тог времена о овој победи, а песник је био Тебанац, „отклонио Танталов камен који нам је висио над главама." Током наредног једног и по столећа односи између Грчке и Персије тицаће се само западног обода Мале Азије. Након тога равнотежа сила се до те мере пореметила, да ће Персија поклекнути пред грчким освајачем; Александар Македонски ће успешно остварити нротив азијатске монархије оно што Ксеркс није остварио у рату против слободних европских држава. Подвиг хеленске војске под планином Китероном, који је избавио европску Грчку од завојевача, био је након неколико дана пропраћен подвигом хеленске флоте која је ослбодила Грке у Азији од њиховог господара. Родољуби са Сама наговорили су Леотихиду код Дела да крене у напад. Они су га уверавали да су Јоњани сасвим спремни да дигну устанак и да су персијске војне снаге рањиве. Њихова копнена војска са контингентима Јоњана, који су јој били непоуздани, била је утаборена на рту М икали; а флота им је била код Сама. Када је грчка флота заједрила према Саму, Персијанци су решили да не прихвате поморску битку и отпустили су феничке бродове; незнатан остатак флоте придружио се копненој војсци на рту Микали. Грци су се искрцали, а потом напали, освојили и спалили непријатељски табор. Победи Грка пресудно је допринело то што су Јоњани дезертирали; они су тог знаменитог дана извојевали своју слободу. Бој код М икале је тако брзо уследио за бојем код Платеје, да се одмах поверовало да су две победе извојеване истог послеподнева. О том предању треба рећи још и ово: чим су Атињани и њихови саборци напали заклоне на обали Микале, стигле су до њих вести о победи код Платеје и осоколиле су их за борбу. Грци су од Микале одједрили натраг у своју базу на Саму, где су расправљали о будућности побуњених Грка на истоку. Спартанци, који су као увек зазирали од ангажовања изван Пелопонеза, предложили су да се Јоњани врате у матичну земљу и настане на територијама проперсијских градова. Јоњани су се, међутим, јако опирали напуштању својих домова и плодних поседа, а добили су подршку Атињана, који су одиграли значајну улогу у њиховој колонизацији. За сада су, ипак, само становници острва примљени у грчки савез и флота је одједрила на Хелеспонт да раскине персијске мостове; међутим, олујно време је већ уместо њих то учинило и преостало је само да покупе ужад коју су као вотивне дарове оставили у својим храмовима. У том је тренутку Леотихида са Пелопонежанима одједрио кући, а Атињани су одлучили да поврате Херсонес, који је

Грчка у о п а сн о ст и . Напади П ерсија на ца и К а р га ги њ ан а

контролисао једну од највиталнијих деоница житног пута из Црног мора. Персијски отпор концентрисан је био у Сесту и војна посада је одолевала опсади током већег дела зиме, све док нису потрошили залихе хране. Освајањем Сеста, Херодот заврш ава своју историју Персијских ратова. Независност области на Хелеспонту била је природна последица победе код Микале, али њен историјски значај је у чињеници да је она остварена под покровитељством Атине. Пад Сеста је почетак атинске империје којој су утрли пут Писистрат и старији Милтијад.

Освајање Сеста 478. logune пре Христа

Један споменик победе Европе над Азијом сачувао се до данас. Грци су поставили вотивни дар у Делфима, златни троножац на стубу који уобличују три преплетене бронзане змије. Првобитно се на тронош цу налазио епиграм: „Паусанија, вођа Грка, уништивши персијску војску, поставио је овај спомен Фебу Аполону". Тукидид нам саопштава да су се Сапртанци одмах одрекли овог натписа зато што је заслугу за победу приписао Паусанији и зато су га избрисали. Уместо њега, била су урезана имена држава које су се бориле за Грчку и још се могу прочитати на змијским витицама. Али, да бисмо их данас видели, морамо отићи у Истанбул; у овај град споменик је био пренет када је Константин поново основао Бизант као Константинопољ, своју нову престоницу на истоку12. Атињани су свој споменик поставили у Атини. Крајем XIX века био је откривен фрагмент великог мермерног постоља и неколико сачуваних речи указују на везу са Персијским ратом. Отприлике педесет година касније, приликом америчког ископавања на Агори, био је откривен други фрагмент и природа овог споменика постала је јаснија. На предњој страни постоља налазила су се два епиграма, сваки од њих састојао се од два елегијска дистиха, а нижи епиграм придодали су касније. Опште је мишљење да оба епиграма подсећају на Маратон. Најдопадљивије објашњење овог необичног поступка засновано је на предању да су се Симонид и Есхил такмичили за част да у име државе сачувају сећање на велику победу на Маратонском пољу. Том приликом је била изабрана Симонидова песма. Горњи епиграм, претпостављало се, била је Симонидова песма. Касније је одлучено да се дода и Есхилова верзија. Ова популарна теорија се срушила када је Мерит објавио фрагмент копије првог епиграма из IV века пре Христа који је сасвим поуздано указао да је овај епиграм срочен или у сећање на Саламину или, вероватније, на Саламину и Платеју (а можда и Микалу): „Ови пешаци и они на брзопловним лађама извојевали су 12 Тукидид, I. 132. 2 - 3; натпис у M L 27.

317

1

И с т о р и ј а Грчк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

да ниједан део Грчке не осети шта је ропство.“ Разлог што је касније додат маратонски епиграм могао је бити политичке природе. Његов текст је много теже реконструисати, тек, у њему се изјављује да су борци на Маратону „одолели на својој земљи изван града“ и чини се да додаје да су тако спасли град од спаљивања. То је било у упадљивом нескладу са евакуацијом града 480. године пре Христа и његовим каснијим разарањем. При оваквој интерпретацији контраст би могао бити намерно смишљен да оживи славу Кимоновог оца Милтијада, на уштрб Темистокла, који је водио Атину 480. године пре Христа, али је убрзо после рата доживео политичку изолацију и затим био остракизован13. Још један, све присутнији спомен на велико ослобођење од Персије, налазио се на атинском новцу: њихова богиња носиће убудуће на глави ловоров венац.

9. Гелон, тиранин Сиракузе

Борба Грка прот ив Ф еничанаузападном М едитерану у шестом веку пре Христа

Подухват Пентатла око 580. iogune пре Христа

Док су Грци на истоку обезбеђивали свој будући развој борећи се против персијског непријатеља и утврђивали своје поседе у Егејском мору, западни Грци су били принуђени да се бране од оне азијске силе која се учврстила у западном М едитерану и која је за њих представљала сталну претњу. Са своје стране, Грци су се стварно показали као опасна сметња и препрека картагинској експанзији и трговини. Покушаји ове снажне феничке државе да загосподари западним морским пространствима, од Африке до Галије, од обала Хиспаније до обала Италије, у великој су мери зависили од блискости Картагине са братским градовима на Сицилији и њихових заједничких интереса. На другом месту, зависили су од њеног савеза са Етруријом, снажном гусарском силом. Пријатељске феничке луке у западном делу Сицилије - М отија, Панорм и Солунт - биле су неопходна помоћ афричком граду како за одржавање њених веза са Етруријом, тако и за остваривањ е планова на Сардинији и Корзици. У водама Корзике, исто као и на Сицилији, ф енички интереси сукобљавали су се са грчким. У првој четвртини шестог века пре Христа дорски пустолови са Книда и Рода настојали су да освоје упориште у варварском углу Сицилије, Ф еничанима испред носа. Име њиховог вође било је Пентатло. Он је покушао да оснује колонију на рту Лилибеју близу М отије - циректну претњу саобраћају између Мотије и Картагине.

13 Натпис у M L 26.

318

Грчка у о п а сн о ст и . Н апад и П ерсија на ца и К ар таги њ ана

Наоружани Феничани су удружили снаге, а подржавали су их њихови суседи Елими. Грци су претрпели пораз, а Пентатло је био убијен. Лилибеју није било суђено да буде место једног грчког града. Ипак, много касније он ће се прославити као пунско утврђење које ће доћи на место Мотије, када саму Мотију буде разорио грчки осветник Пентатла. После овог пораза, Пентатлови колонисти, тражећи друто место за насеље, повукли су се на вулкански архипелаг пред северном обалом Сицилије и основали су Липару на највећем острву. Ова државица је била уређена на комунистичким принципима. Земља је била државна својина: известан део грађана је одвојен да обрађује земљу за заједничке потребе. Остали су имали задатак да чувају стражу и да бране обале од изненадних напада етрурских скитача. Ово уређење се временом свакако изменило: земља је била издељена на парцеле, али се њихова прерасподела вршила сваких двадесет година. Пентатлов покушај, освајање Липарских острва, скорашње насељавање Акраганта, натерали су Картагину да се одупре надирању Грка. Зато, видимо како Картагина шаље контингент војске на Сицилију. Заповедник на овом походу, а претеча многих и већих, био је Малхо. Могуће је да му се супротставио Фаларид, који је у Акраганту завео тиранију. Дуго је потрајао рат о коме ништа не знамо, осим да је нападач имао успеха и да су Грци изгубили територију у корист Феничана. Ускоро потом картагинске војске су стале да се приближавају Сардинији, богатој металима и житом, и безбедно су се настањивале на острву. Картагина се такође нешто северније, на мору, сукобила са Грцима. Фокејци из Масалије основали су колоније и превладали су на обалама Хиспаније. Поврх тога нова Фокејска колонија у Алалији на Корзици била је за Картагину изазов, зато што је Корзику сматрала својом интересном сфером. Али, грчка Алалија била је кратког века. Картагина је са својим етрурским савезницима готово уништила Фокејску флоту и посаде које су извукле живу главу биле су у стању само да избаве своје породице и имовину. Алалија је била напуштена, Корзика је потпала под етрурску власт, а обале Сардиније је постепено присвојила Картагина14. Тако се прилика да се успостави ланац грчких колонија између Масалије и Сицилије изјаловила.

Ушемељење Лииаре Колективизам

Поход Карташњана на С ицилију под вођством М алха око 560-50. iogune пре Христа

Фокејци из M acanuje и из А лалије

Бит ка код Алалије око 535. Године пре Христа

14 Сачувана су предања раних грчких колонија на Сардинији у Каљарију (Саgliari) и у Олбији. Након Малхове инвазије Сицилије, картагинске војске су вршиле ратна дејства на Сардинији (пре 550. пре Христа). У време персијског освајања и поново за време Јонског устанка (Херодот I 170; V 106, 124) источни Грци су још увек на острво, богато житом и металима (југозападна област око Инглесиаса),


(в. tope сшр. 227)

Каршашна преши Сицилији

Тирани на Сицилији

Картагини је сада преостало да успостави и прошири феничку власт на Сицилији. Видели смо како је Доријеј, син спартанског краља, покушао да учини исто што је пробао и книдски пустолов - да на Сицилији освоји упориште унутар феничког окружења. Он такође није имао успеха, али овакви инциденти су предочили Картагини потребу да зада други, снажнији ударац супарничкој моћи на Сицилији. Она је била заокупљена освајањем Сардиније, ратом у Либији, и тако је овај сукоб одложен; али, најзад, куцнуо је час и Картагињани су мобилисали сву своју моћ да униште колонијалну Грчку, у исто време када је Велики краљ покренуо сву силу Азије против њихове матичне земље. На први поглед, то што су се два рата збивала истовремено била је случајност. Узроци који су довели до једног рата нису били условљени узроцима који су изазвали други. Међутим, онај тренутак који је изабрала Картагина за напад на Сицилију, био је вероватно одређен Ксерксовим нападом на Грчку. И, премда су два рата текла сваки својим независним током, нема разлога да се не верује у то да су дворци у Суси и Картагини феничким посредовањем разменили поруке, и да су у дослуху дејствовали против истог непријатеља. У другој декади V века пре Христа грчки део Сицилије био је под влашћу четири тиранина. Анаксила из Регија прогласио се господарем Занкле, која је од тада позната под именом Месане. На овај начин држао је под контролом обе стране мореуза кроз који је онемогућио пролаз етрурским гусарима15. Терил, његов таст, био је тиранин у Химери. Наспрам ове породичне групе на северу, постојала је друга породична група на југу: Гелон из Сиракузе и његов таст Терон из Акраганта. Гелон је био стратег Хипократа, тиранина у Гели, који је протегао своју власт, као господар или врховни господар, на Наксос, Занклу и друге грчке градове и смерао је да освоји Сиракузу.

гледали као на земљу коју је могуће освојити и населити; али, нису покушали да то учине. Током V века Картагињани су држали острво под чврстом контролом. 15 Након гушења Јонског устанка неки олигарси са Сама, огорчени због изда у бици код Ладе, одједрили су на запад са малобројним Милећанима, као одговор на позив који су добили из Занкле да се населе на Кале Акте (Лепој Обали), суседној обали према западу. Самљане је на њиховом путу дуж јужне Италије Анаксила из Регија наговорио да освоје Занклу, пошто је њена војска била одсутна у ратном походу. Самљани су запосели град, али су, да би га задржали у власти, морали да се нагоде са Хипокра гом из Сиракузе коме су се Занкљани обратили за помоћ. То је Анаксили пружило добар изговор да након пет година истера Самљане и да сам наметне Занкли своју власт, променивши јој име у Месана, по месењанском пореклу Регија. Промену лепо илуструје и одређује јој датум ковани новац, S. Е. G. Robinson, JHS 66 (1946) 13-20. 320

Грчка у о п а сн о ст и . Н апади П ерсијанаца и Ка р та ги њ а на

Хипократ је поразио Сиракужане на обалама Хелора и, да није било интервенције Коринта и Коркире, освојио би им град. Али, Сиракуза је била присиљена да уступи победнику себи подређен град Камарину. Хипократ је изгубио живот при опсади Хибле, а житељи Геле нису хтели да допусте његовим синовима да наставе очеву тираниду. Међутим, Гелон, Диноменов син, стратег који је често водио коњицу Геле у победе, заложио се за права наследника свога господара, али чим је загосподарио градом, Гелон је Хипократове синове отерао и приграбио је тираниду за себе. Нови господар Геле постигао је успех у нечему што су његови претходници узалуд настојали да остваре. Gamore', или сиракушке племиће, народ је протерао и они су дошли Гелону с молбом да их врати у Сиракузу. Житељи Сиракузе нису могли да се одупру војсци коју је Гелон довео против њих; склопили су са њим споразум и он је успоставио своју власт у Сиракузи, како над олигарсима тако и над демократама. Вероватно је Гелон одмах, или у каснијем стадију своје владавине, званично био наименован за „стратега аутократора". Његовог брата Хијерона, који је наследио Гелонов положај, видимо да песник Бакхилид ословљава као „заповедника“ сиракушких коњаника. Тиранин Геле је сада напустио свој град и настанио се у Сиракузи, направивши од ње центар своје државе која је обухватала источни део острва. Гела је закратко уживала положај престижног града на Сицилији, сада је тај положај уступила Сиракузи, коју је карактерисао чврст и доминантан природни положај. Гелона можемо назвати другим оснивачем Сиракузе. Убрзо након освајања Ортигије" насеље се проширило на копно где је било довољно места за експанзију између морске обале и висова Епиполе. Овај предео, Ахрадина, у шестом веку пре Христа био је молом повезан са острвом. Гелон је бедемом опасао насеље на копну, које је много проширио. Ортигија је остала акропола. Главна капија Сиракузе сада се налазила у новом Гелоновом бедему, близу луке; близу ње налазила се нова Агора, јер стара на Острву више није била довољна. У близини су били направљени навози за лађе, јер је требало да Сиракуза постане поморска сила. Све до сада, упркос предностима њеног природног положаја, Сиракуза је била мање богата и мање успешна од Акраганта или Геле. Њена надмоћ била је локалног карактера. Од тог времена Сиракуза ће постати и остати кудикамо највећи грчки град на западу.

Хипократ, тиранин у Гели; битка код Хепора 492. ioguue пре Христа

Гелон.тиранин у Гели 491. iogune пре Христа

oceaja Сиракузу;

Гелонов иоложај у Сиракузи

Проишрује Сиракузу, њене бедеме и навозе за бродове

" Ga moros је доризам ( уместо geomoros) - земљопоседник. П рим. прев. " Ортигија је митско острво које су неки аутори (Хесиод пап. Оху 1358 фрг. 2, Пиндар. Епиник. Ол. 6, 92, Puth. 2, 6; Страбон, 1, 23; Диодор 5,3) идентификовали са острвом поред Сицилије; оно је касније названо на дорском дијалекту једоставно Nasos - острво. П рим . прев. 321


Гелонов двор и његове класне предрасуде

Његово поступци према друГим храдовима

ЊеГова породица

Гелон, који је припадао гордој племићкој породици, био је наклоњен и најрадије се дружио са људима своје класе, док је са мало наклоности гледао на пук, описавши га чувеним изразом „незахвални сусед“. Окружен људима племићког рода, имао је у Сиракузи двор попут краља. Био је толерантан према пуку - у народу и није био непопуларан - али је на другој страни показао шта стварно осећа. Једна од првих дужности му је била да нађе становнике да би населио проширени град. У том циљу измештао је и премештао велике контингенте становника из других подручја под својом влашћу. Свој град Гелу жртвовао је новом престоном граду: половину грађана Геле пребацио је у Сиракузу. Тежа је била судбина злосрећне Камарине, која је сада по други пут била избрисана из броја грчких градова. Једва да су протекле две генерације како је Камарину збрисала сиракушка република. Сада је сав њен живаљ сиракушки тиранин покупио и претворио у грађане државе - владарке. Мегара, прва сусетка Сиракузе на северу, и Еубеја, мало више, горе на обали, такође су допринеле да се увећа грађанство Гелоновог престоног града. Мегара је постала предстража Сиракузе, док је Еубеја била тако темељно збрисана, да јој се ни градиште не познаје. У оба ова случаја Гелонова је политика упадљиво испољила предрасуде његове класе. Племићима Мегаре и Еубеје допустио је да стекну права грађана Сиракузе, док је већи део пука продао на пијаци робља. Укидањем градова и премештањем становништва, Гелон је дао пример за којим ће се, како ћемо видети, касније повести тирани. Исто тако је позвао нове насељенике из старе Грчке; 10000 најамника добили су од њега грађанско право. Гелонову владарску моћ подржавала су његова три брата, Хијерон, Полизал и Трасибул. Успоставио је присне пријатељске односе са Тероном, својим братом по тираниди, који је од Акраганта направио силу која је по богатству уступала првенство само Сиракузи. Терон је, као и Гелон, био племић и припадао је породици Еменида, а за његову владавину се говорило да је била блага и правична. Гелон је узео за жену Дамарету, Теронову кћерку, а Терон се оженио Полизаловом кћерком. Блистави господари Сиракузе и Акраганта, повезани на овај начин родбинским везама, сада су били удружени за славни подухват ослобађања грчке Сицилије од страшне опасности, која тек што се није преко мора устремила на њу.

10. Напад Картагине на Сицилију, битка код Химере Tepun позива КартаГину да интервенише

322

Свађа између Терона из Акраганта и Терила, тиранина Химере, довела је до катастрофе која се могла показати кобном по слободу свих Грка на Сицилији. Владар Акраганта је прешао преко острва

Грчка у о п асно сти . Н а п а д и П е р с и ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

и истерао је Терила из Химере. Протерани тиранин је имао пријатеља - Анаксилу из Регија, али Региј није био дорастао удруженим снагама Акраганта и Сиракузе и стога је Терил затражио помоћ од Картагине, заједничког непријатеља свих њих. Картагина је само чекала повољну прилику. Она се припремала за напад на Сицилију, а Терилова молба за помоћ само је одредила време и место. Терил, који позива Феничане да нападну Химеру, има исту улогу као Хипија који наговара Персијанце да нападну Атину, али ни у једном случају пад тирана није био повод за напад. Мотив за картагински поход на Сицилију, посебно у овом раздобљу, може се наћи у далеко ширем политичком оквиру но што су локална збивања у Химери или интереси ситног тиранина. Једва да се може сумњати у то да су Велики краљ и Картагинска република делали у дослуху, да је промишљено планиран независан, али истовремен, напад на источну и западну Грчку16. Чим галије старије Феникије под командом свога персијског господара заједре да смрве старију Хеладу, галије млађег феничког града ће за свој рачун пребродити море и навалити на млађу Хеладу. У Феничанима из Тира и Сидона Ксеркс је имао спремне посреднике да са Картагином уговори план за поробљавање и уништење Хеладе. Острво на западу било је за Ксеркса од мале важности. Међутим, оно што је за њега било веома важно, било је да се господар Сиракузе спречи да пошаље снажна појачања у људству и бродовима својој матичној земљи. Већ смо видели како је матична земља тражила од Гелона помоћ и како га је опасност која се надвила над Сицилијом принудила да је одбије. Када су припреме биле завршене, Хамилкар, картагински су, . , фет, запловио je са великом флотом и искрцао се у Нанорму. Наиме, Терилов позив у помоћ одредио је да први војни циљ мора бити повраћај Химере. Копнена војска се, наводно, састојала од 300000 војника, превезло их је више од 200 бродова и 3 000 транспортних бродова, али не смемо придавати важност овим бројевима. Из Панорма се ова велика војска кретала обалом до Химере у пратњи ратних бродова и упутила се да опседне град који је чувао Терон лично, са огромном копненом војном силом. Хамилкар је подигао два та-

“

Картшинсш војна сила

16 Херодот сматра ову истовременост случајном и Аристотел је у својој Поетици изричито тако наводи. Ефор, који пише средином IV века пре Христа, први је нама познати извор који износи тврдњу о повезаним ратним операцијама на истоку и западу по директиви Персије. Неизвесно је да ли је Ксеркс мислио да је неопходно спутати западне Грке, док је Картагина можда уочила прилику да нападне Сицилију у тренутку кад ова није могла да очекује помоћ из мајке постојбине.


Би тка код Химере, 480. iogune пре Христа

ЛеГенда о Хамилкаровој смрти

32 4

бора пред градом. Табор поред мора налазио се на ниском терену између брда Химере и жала. Табор на копну се пружао дуж ниских брежуљака на западној страни града. Напад опседнутих резултирао је губитком у људству и Терон је послао поруку у Сиракузу да убрза долазак свога зета. Са 50000 пешака и 5000 коњаника Гелон је без одлагања кренуо у помоћ. Пришао је граду с источне стране и поставио је чврст табор на десној обали реке. Пресудна битка изазвана је на необичан начин, ако можемо веровати легенди. Хамилкар је решио да привуче богове својих непријатеља на своју страну. Одредио је дан за велико приношење жртава Посејдону близу морске обале. За ово му је било потребно присуство Грка који су знали ритуал приношења жртава. Због тога је Хамилкар написао поруку и послао у Селинунт, који је потпао под власт Картагине, са наредбом да пошаљу коњанике у картагински табор до одређеног дана. Писмо је пало у руке Гелону и он је смислио дрско ратно лукавство. Ујутро, назначеног дана, буљук сиракушких коњаника стајао је пред капијом табора поред мора и изјавио да су они група из Селинунта коју чекају. Картагињани нису знали да разликују странце из Сиракузе од странаца из Селинунта и без икаквог подозрења пустили су их у табор. Сиракужани су посекли Халмилкара поред Посејдоновог жртвеника и потпалили су бродове. Све се ово могло видети из виших делова Химере који су надвисивали табор. Људи који су ту били на положају послали су сигнал Гелону да је план успешно изведен. Грчки заповедник је одмах повео своје чете око јужне стране града да нападну непријатељски табор на копну. Ту се био бој, дуга и очајничка борба, у којој се, напокон, ратна срећа преокренула у корист грчке стране, захваљујући чети коју је Терон послао заобилазним путем да нападне варваре с леђа. Победа је била потпуна, велики поход претрпео је потпуни пораз, сам заповедник био је убијен. Али, о Хамилкаровој смрти Картагињани су имали да испричају другу, далеко величанственију легенду. Ова легенда не објашњава како је дошло до битке. Она нам једноставно предочава блиставу слику. Бој бесни „од јутра до касне вечери“, а током тог дугог дана Хамилкар стоји поред Бааловог жртвеника у свом табору поред мора. Силна ватра гута жртве паљенице богу, жртва за жртвом, цела животињска тела, можда и људска, бачена су у пламен и знамења за Картагину су повољна. Али, док излива течну жртву, Хамилкар погледа испред себе и види да му је војска натерана у бекство. Куцнуо је час за врхунску жртву: он се баца у ватру и пламенови га прождиру. Његов живот принет као жртва није прибавио победу, али Химери је било суђено да касније плати тешку казну за Хамилкарову смрт.

Грчка у опасности . Н ап ади П ер си ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

Заједнички значај битака код Саламине и Химере, или одбијање Азије од Европе, био је у то време високо цењен и наивно представљен у маштовитом предању да су се обе битке водиле истога дана. Али, за разлику од Саламине, после Химере је одмах уследио мировни споразум. Картагина је исплатила господару Сиракузе 2000 таланата као ратну одштету, али то је било ситно богатство у поређењу са пленом заробљеним у картагинском табору. Од дела тог плена била је искована лепа емисија крупног сребрног новца, названа Damarateion по Гелоновој жени. Неколико примерака овог спомена на велико ослобођење Сицилије се сачувало.

Damarateion, декадрахме

11. Сиракуза и Акрагант под Хијероном и Тероном Терон и Акрагант одиграли су славну улогу у ослобађању Сицилије, иако је она заостајала за улогом Гелона и Сиракузе. Терон је за осам година надживео победу. Током тог периода био је заокупљен настојањем да за Акрагант учини оно што је његов колега, тиранин, учинио за Сракузу. Простор обухваћен раним бедемима Акраганта није требало проширивати. Задатак Теронов била је обнова града, а посебно његових храмова у велелепнијој сразмери. Терон је поставио темеље сјају Акраганта у петом веку пре Христа и храмови које је он замислио довршени су тек задуго након његове смрти. У свим овим градитељским пословима, као и у водоводима које је градио, имао је на располагању обиље робовске радне снаге - варваре заробљене после битке код Химере. Ослобођену Химеру Терон је ставио под управу свога сина Трасидаја, који се међутим, супротно самом Терону, показао као угњетач кога су грађани омрзли.

Проширење Акраганта, 479-2. logune пре Христа

У међувремену је Гелон умро и плодове своје предузимљивости и државничког умећа оставио је на уживање своме брату Хијерону. Пошто је требало да Хијерону припадне власт, Гелон је желео да Полизал, коме је наредио да се по његовој смрти ожени њего вом удовицом Дамаретом, добије врховну команду у сиракушкој војсци. Идеја о овој двојној управи није била разумна и морала је довести до раздора међу браћом. Полизал је био омиљен у Сиракузи, а двострука веза са Тероном обезбеђивала му је подршку овог тиранина. Хијерон је у њему гледао опасног супарника и на крају је Полизал био принуђен да потражи уточиште у Акраганту. То је довело до отвореног прекида савезништва између Хијерона и Терона, али није дошло до стварног рата. Причало се да је песник Симонид, који је био омиљена личност на оба двора, одиграо улогу помиритеља.

Гелонова см рт и ступање на власт Хијерона 478. Године пре Христа

325


Хијерон иобеђује Етрурце

Би тка код Киме, 474. iogune пре Христа

Пиндарова Прва Питијска ода

Победе тирана са Сицилије на панхеленским шрама

За Хијерона се може рећи да је улотпунио победу код Химере поразом који је задао Етрурцима код Киме. Етрурци су били друга супарничка сила која је поред Картагињана претила „Великој Грчкој“ на западу. Етрурцима је важан циљ био да присвоје Киму зато што је она угрожавала везу Етрурије са Кампанијом на коју је ширила своју власт. Убрзо након победе у поморској бици код Алалије, Етрурци су извели страховит напад копненом војском на Киму, али град је спасао Аристодем, који се уздигао из сукоба међу странкама као тиранин. После овог заустављања даљег продора Етрураца, уследило је протеривање етрурских краљева из Рима и пропаст етрурске власти у Лацију, која је запечаћена победом Латинског савеза над Етрурцима код Ариције, уз снажну подршку Киме. Пресецање копненог пута нагласило је потребу обезбеђења поморског пута дуж обале јужне Италије, и неколико година касније једна етрурска флота је запловила да нападне Киму. Схвативши критичност тренутка, Хијерон је дошао са сиракушком флотом. Етрурци су претрпели одлучујући пораз и више нису угрожавали развитак западне Грчке. Хијерон је из плена послао кацигу од бронзе у Олимпију, а Тебанац Пиндар победу овековечио17. Можда баш из Пиндарових Ода стичемо најживописнији утисак о богатству и култури дворова на Сицилији у петом веку пре Христа. Пиндар је, попут других славних песника тога доба, Симонида, Бакхилида и Есхила, посетио Сицилију да ужива у осмесима тиранина и да од њега добије поклоне. Господар Сиракузе - или краљ, како је желео да га ословљавају, послао је запреге својих тркачких коња са колима да се надмећу на великим играма у Олимпији и у Делфима. Ангажовао је најдаровитије грчке лирске песнике да те победе узносе у њему посвећеним одама18. Пиндар и Бакхилид су понекад били наведени да се надмећу, величајући исту победу. Ови нам песници пружају представу о раскоши и велелепности краљевских двораца и о дарежљивости краљевских победника. Сиракуза, на чије су украшавање њени тирани могли да утроше картагински плен, па Акрагант, „најлепши град смртника“, изгледали су посетиоцима из старе Грчке задивљујуће. Па ипак, поред све те велелепности и поред своје политичке делатности која их је сасвим заокупљала, владари овог млађег, западног грчког света, жудели су више 17 Пиндар, Pyth. I стр. 71-75. 18 Хијеронове победе на играма биле су следеће: на коњским тркама у Делфима, 482, 478. године; на коњским тркама у Олимпији, 476, 472. године; у колској трци у Делфима, 470. године; у колској трци у Олимпији, 468. године пре Христа. Видети Пиндар, Ol. I; Pyth. I, III.

326

Грчка у о п асно сти . Н ап ади П ер си ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

од свега за тим да се њихова имена прославе у матичној земљи. Они су још увек сматрали свету земљу у Делфима највећим светилиштем на свету и увећали су његово богагство скупоценим заветним даровима. Златни троношци, које су Гелон и његова браћа носветили од картагинског блага, постали су, попут других златних предмета у Делфима, плен пљачкаша, а на братску везу подсећа нас драгоцени кочијаш од бронзе, ископан из рушевина Делфијског светилишта. То је био Полизалов вотивни дар посвећен, можда, у част победе на Питијским играма19. Било је лако остати засењен спољашношћу ових, краљевима налик тирана, које је Пиндаров геније обавио извесним достојанством. Али, и сам племићког рода, Пиндар је гајио идеје и предрасуде ми нуле генерације. Припадао је класи, писао поглавито за класу чије је време прохујало, за племиће чији је главни циљ у животу био да освајају победе на јавним такмичењима. Ови људи нису прихватили нове идеје и политичке тенденције свога времена, били су закаснели остаци прошлог друштва. Пиндар је саосећао са њима. Највише су му се свиђале аристократије, прихватао је монархију, чак и у облику тираниде, док је на демократију гледао као на владавину страсти гомиле. Тирани Сицилије и Кирене подржавали су грчке националне игре и то је у очима песника била њихова велика заслуга. Колске трке, атлетска надметања, што се посматрају сред раздрагане гомиле, па игра и песма хора у част победе и пијанка у дворани, можда неког племића, грађанина Елиде, то су све биле „дивоте Хеладе“, што је за Пиндара био дах живота. Био је до дна душе религиозан, а све ове ствари обавијала је религиозна атмосфера. Али, док му ту дајемо за право, ипак осећамо да он игре схвата исувише озбиљно и да је, у тренутку када се Есхил хватао у коштац са дубоким проблемима живота и смрти, време у коме се на победу у Олимпији гледало као на најважнију и најузвишенију ствар на свету, већ одавно прошло. Не сме нас завести Пиндарова маестрална песничка уметност, па да

Пиндарови идеали

19 У Делфима је откривено постоље тронош ца Гелоновог вотивног дара. Три друга слична постоља откривена су поред њега, једно са Хијероновим натписом. Можда су их поставили као свој заветни дар четворица браће, али то није морало бити у исто време; Видети натпис у ML 28. Кочијаш, кога је поставио као заветни дар Полизал, вероватно подсећа на победу на Питијади 478. године пре Христа. Први ред натписа, који сада постоји, био је урезан на истрвеној површини и остали су трагови претходног натписа. Било је сугерисано да је Полизал 477. године пре Христа себе описао као краља Геле. Он се повезао са Тероном против Хијерона, али пошто је Терон склопио у своје име мир са Хијероном, Полизал се одрекао титуле, и она је избрисана са његовог заветног дара у Делфима. Видети Walde-Gery, JHS 53 (1933) 102. 327


Ушемељење Ешне

Теронова см рт, 472-1. године пре Христа; Tpacugaj, р а т са Хијероном и његова судбина 471-0. Године пре Христа; Хијеронова смрт, 467. ioguне пре Христа

Републике на Сицилији

328

припишемо тиранима било који узвишен морални циљ. Довољно је било што су желели олимпијски венац, што су се излагали неопходном трошку и што су хтели да се овековече песниковом уметношћу. Песник не 6и смео да у томе тражи неки виши циљ. Ма колико се сиракушка држава својим спољашњим изгледом чинила привлачна неком повлашћеном посетиоцу кога су гостили у тираниновом двору, испод површине је било много тлачења и подозрења. Шпијунско тело које је организовао Хијерон, да мотри на животе обичних грађана, говори само о себи. Најсамовољнији његов чин било је његово поступање према становницима Катане. Све становнике депортовао је у Леонтине, населио је град новим грађанима и наденуо му је име Етна. На то га је подстакла делом таштина, делом саможива опрезност. Жудео је за тим да га памте и да ужива култ оснивача града. Смислио је да Етна постане утврђено прибежиште њему или његовој династији, ако се једнога дана нађу у опасности. Његов син Диномен био је устоличен као „краљ Етне“. Али, дорски град Етна, утемељен на тако окрутан начин, иако га је Пиндар прославио узвишеним фразама, а доживео је још и већу част пруживши Есхилу мотив за драму, био је краткога века, ускоро ће поново постати Катана. У Акраганту је Теронова блага владавина, изгледа, стекла наклоност и поверење његових суграђана, али у Химери је Терон показао шта је један тиранин кадар да учини, поклавши без икакве самилости људе који су испољили незадовољство владавином његовог сина. Ни сиракушка ни акрагантска династија нису биле дуготрајне. Након Теронове смрти, Трасидај је лоше владао Акрагантом као што је лоше владао и Химером. Из неког непознатог разлога направио је глупост заративши против Хијерона који га је савладао у жестоком окршају. Овај пораз је довео до Трасидајевог пада. Химера је постала независна, а Акрагант је прихватио либерално уређење. Ослобођење Сиракузе уследило је око пет година касније. Када је Хијерон умро, његов брат Трасибул узео је у своје руке дизгине власти и, како је био мање способан и мање вичан владар од Хијерона, ускоро је изазвао побуну својим смакнућима грађана и запленом њихове имовине. Грађани су се листом побунили, па добивши помоћ других сицилијских градова, опсели су тиранина и његове најамнике у Сиракузи. На крају је био приморан да се преда и повукао се у живот обичног грађанина у иностранству. На овај начин се окончала тиранида у Сиракузи и установљен је празник Eleutheria да чува успомену на освит слободе. Изгледа да је владавина тирана уклонила стару заваду између племића и народа, али уместо ње избио је нови раздор. Грађани - староседеоци, племићи и народ, нису имали поверења у придо-

Грчка у опасности. Напади П ерсијанаца и К артагињ ана

шлице које је Гелон довео из свих крајева грчког света. Избио је грађански рат. За извесно време староседеоци су били искључени са Острва и из Ахрадине, а напокон су сви странци били истерани и у Сиракузи је на чврстим основама успостављена демократија. Тирани су учинили једну ваљану ствар - избрисали су класну разлику која је пре њих постојала и тако су градови сада могли да крену од почетка, на темељу политичке једнакости за све. Пола века које је затим уследило био је период пораста благостања за републике на Сицилији, нарочито за највеће међу њима - за Сиракузу, Акрагант и Селинунт који се ослободио феничког јарма. У Акраганту је слободан народ довршио радове које је њихов тиранин-добротвор започео. Низ достојанствених храмова дуж јужног бедема припада овом периоду. „Била је то величанствена замисао да се оивичи јужни бедем, бедем највише изложен нападу непријатеља-смртника, овим дивним низом светилишта божанских заштитника града. Била је то замисао, усуђујемо се да верујемо, која је првенствено потекла од Терона, али у којој је демократија свесрдно учествовала и остварила је.“ Али, свете грађевине донеле су мање славе Акраганту од имена њеног најистакнутијег сина. Песник и филозоф Емпедокле одрастао је у месту које описује као „велики град над жутом реком Акрагантом." Није био само филозоф дубоких мисли, надахнути песник и вешт лекар, него је активно учествовао и у реформи друштвеног уређења свога града. На несрећу, његова се стварна личност изгубила у густом сплету легенди које су убрзо никле око њега. Стварни Емпедокле који је, протеран из завичаја, мирно преминуо на Пелопонезу, прометнуо се у пророка и чаробњака који се бацио у гротло Етне да би се обогогворио. Он је сам стварно изјављивао за себе да је бог, путовао је из града у град овенчан делфијским венцима, поштовали су га као бога и мушкарци и жене. Неко време Сикелиотима је претила велика опасност, оживљавање моћи домородних Сикела. Овај препород је у целости потекао од генија једног човека, а опасност је минула када је умро. Дукетије је основао савез сикелских градова и смерао је да грчке градове подвргне сикелској власти. Испољио је своју даровитост у оснивању нових градова који су надживели пропаст његових планова. Прво његово насеље налазило се на врху брда Менајнон које доминира светим језером и храмом Палика*. Како су му моћ и амбиције расле

Емиедокпе

Дукетије и Сикепи 460-440. Године пре Христа. ЊеГови ipagoeu: (1) Менајнон (Минео), (2) Папика, (3) Kane А кте

' ПаликоЈ, у религији Сикела божански близанци, синови Зевса и локалне нимфе Талије; демони бара са нездаравим испарењима где су Сикели вршили обредна суђења. Осумњичени су под заклетвом давали изјаву о својој невиности и, ако су лагали, бож анства (отровна испарења) су их убијала. Ако би преживели, ослобађали су их оптужби. Прим. прев. 32 9


Његов неуспех 450. ioaune пре Хрисша

спустио се са брда и основао Палику, у близини сикелског светилишта, да буде политичко средиште Сикела. Освојио је Етну, извојевао ^ А t♦ је пооеду над Акраганпанима и Сиракужанима, али je након тога био поражен од Сиракузе. После његовог пораза следбеници су га напустили и срушило се здање које је градио. Сам је смело потражио заштиту поред жртвеника на сиракужанској Агори. У Скупштини се расправљало о његовом случају. Актом милосрђа, који не бисмо очекивали, поштедели су му живот и послали су га у Коринт. Пет година потом затичемо га поново на Сицилији, забављеног послом који му је био добро знан - оснивањем трећег града, Кале Акте или Лепог жала, на северној обали, уз одобрење Сиракузе. Неизвесно је да ли је сањао о томе да понови свој покушај националног препорода или је постао убеђен да напредак Сикела лежи у хеленизацији. Градови које је утемељио били су дуготрајнији од Хијеронових. Један од њих, Минео, постоји и данас. Дукетијева каријера открила је одлуку судбине да Грк превлада на острву Сикела.

12. Религијски покрети у VI веку пре Христа У другој половини VI века пре Христа експанзија персијске силе наднела је Танталов камен над Хеладу и чинило се могућим да грчка цивилизација потоне у оријенталној монархији. Видели смо како су грчки стратези, грчки копљаници и грчки поморци одбили ову несрећу. Сада нам предстоји да видимо како је отклоњена друга опасност, опасност која је угрозила Грчку не мање страшним уништењем, премда није, попут напада Персије, исписана великим словима на страници историје. Ова опасност се крила у ширењу нове религије, која би, да је стекла превагу, како је у једном раздобљу изгледало, навалила на Грчку смртоносни и загушујући терет, попут сваког оријенталног празноверја. У том случају, могло би се десити да у духовном погледу Грци буду припојени народима Оријента. Почетак рационализма

330

Солоново доба је било сведок не само социјалних и политич, ких покрета међу масама у разним деловима Грчке, већ и интелектуалне и духовне побуне. Било је интелектуалног незадовољства Хесиодовом ТеоГонијом као објашњењем постања света, у Јонији се уобличила филозофија природе Талеса и његових следбеника. Међутим, постојало је такође незадовољство моралом у религијским митолошким причама у предаји великана епске поезије. Ово осећање је дошло до изражаја у начину тумачења и прерађивања митова да би се они ускладили са етичким идеалима. Песник Стесихор био је претходник у том правцу и управо је он био први који је у ле-

Грчка у о п асн о сти . Н а п а д и П ер си ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

генду Атрејевог дома - убиство Агамемнона од руке његове жене и убиство Клитемнестре од руке њеног сина - увео страшно морално значење, које су Есхил и касније атички трагедиографи учинили тако познатим. Осим тога, људи су почели да жуде за животом после смрти, пробудила се у њима снажна радозналост за свет сенки, као и жеља за личним контактом са натприродним. И научни и религијски покрети имали су исти циљ: решити загонетку живота. Али, религиозна жудња захтевала је кратак пут и тренутно задовољење. Ова жудња је довела до расејавања нове религије која је почела да се шири отприлике почетком VI века пре Христа. Где је она првобитно уобличена, не знамо, а Атика је постала њен најактивнији центар и проширила се преко мора до Хеладе на западу. Једним делом заснована на дивљем трачком култу Диониса, ова је религија била названа орфичком по Орфеју, песнику и свештенику, за кога се претпостав/Бало да је рођен у Тракији и да је установио бакхичке обреде. Орфичка религија је извршила дубоки утицај не само на широку масу народа већ и на грчке филозофе. Учитељи орфизма разрадили су самосвојну теологију, своје учење о загробном свету, своје обреде и своја правила живота. Али у свој су систем преузели, колико је то било могуће, стара народна веровања. За орфичку религију би се готово могло рећи да се заснивала на трима установљеним стварима: Дионисовом култу, мистеријама повезаним са боговима подземног света и путујућим пророцима. Међутим, сви они, и Дионис, и подземни свет, и умеће видовњака и чаробњака који чисте обредима, добили су ново значење у светлости орфичке теологије. Можда је Дионисов култ већ у VIII веку пре Христа био уведен у северну Грчку и разне легенде спомињу отпор који је у почетку пружан прихватању божанског странца. Његове оргије су се прошириле нарочито у Беотији и Атици. Поштоваоци култа су се окупљали ноћу на планинама, огрнути кожама јелена, са дугим штаповима обавијеним бршљаном у шакама и играли су помаман плес уз буку кимбала и свирала. Мушкарци и жене су черечили и гутали удове светих жртвених животиња. Желели су да западну, и често су то чинили, поготово жене, у врсту махните екстазе, у којој су се њихове душе, веровали су, мистично сједињавале са Дионисом. Вероватно је утицај Дионисовог култа подстакао делфијског бога да саопштава пророчанства кроз уста жене запале у стање божанске махнитости. Људи су могли и да опште са натприродним светом посредством пророка. Мудри мушкарци и жене, које су називали Бакидима и Сибилама, и који нису били повезани ни са једним храмом или светилиштем, путовали су около и зарађивали за живот про-

Религијски иокреш

Елеменши у орфичкој релишји

Дионисов кулш

Пушујући иророци

331


рицањем, ритуалним чишћењем од сагрешења или лечењем. Ове три вештине упражњавали су својом блискошћу са невидљивим светом духова, којима су приписивани узроци болести и ритуалне нечистоће. Епименид је био један од најславнијих и најмоћнијих оваквих чаробњака. Видели смо како су га позвали да ритуално очисти Атину. Мисшерије

Мистерије, повезане са култом богова подземног света, додатно су нудиле друге начине приближавања натприродном елементу. Хомерски песници из Јоније живели су можда у друштву где је живот нудио тако много задовољстава, да се у будућност могло гледати сталожено и помирено са безбојним битисањем у суморном Персефонином царству, о коме су певали епови. Али, у мајци постојбини животни услови су се у VIII веку пре Христа веома разликовали. Борба за опстанак била је тешка и мора бити да је беотски песник поновио јецај многих ојађених сељака када је заплакао: „Земља врви од несрећа, од несрећа врви море.“

Било је то време у коме су људи били спремни да прихвате нова схватања о загробном животу; она су потхрањивала наду да их можда подношљив живот, који се не може постићи на овоме, очекује на оном свету. Ове нове наде које су се почеле уобличавати током VII века пре Христа биле су, наравно, повезане са култом богова подземног света. Код Хомера видимо Персефону као краљицу у краљевству духова, али код њега не откривамо алузију о вези њеног култа са култом Деметре, богиње плодова из земље. Али, с обзиром на то да земља, која даје храну за човечији живот, прима такође у своја недра људе након њихове смрти, Деметра и Персефона су биле здружене у многим локалним култовима широм Грчке. Ту је никла легенда о отмици Персефоне која је нарочито била разрађена у Елеусини и била је садржај елеусинске Химне Деметри састављене у VII веку пре Христа. У Елеусини је овај хтонски култ попримио посебан карактер увођењем новог учења које се бави стањем душа у загробном животу. Елеусинска релтија

332

У доба елеусинске независности сами краљеви били су свештеници обеју богиња. Када је Елеусина постала део атинске државе, елеусински култ постао је део атинске државне религије. Храм двеју богиња био је сазидан испод Акропоља и наденули су му име Елеусинион, а елеусинске мистерије постале су једна од главних светковина атичке године којом је управљао краљ. Мистерије, које су у седмом веку пре Христа вероватно биле скромне природе, преобликоване су касније под атинским утицајем.

Грчка у опасности. Напади Персијанаца и Картагињана

Два детаља у овом преобликовању ваља посебно уочити: древ- (0 трипшолем . (Triptdlemos) ни елеусински краљ Триптолем добио je истакнутиЈе место и поштован је као утемељитељ земљорадње, кога је сама Деметра послала у свет да сеје житно семе и учи људе земљорадњи. Међутим, далеко ® Иакхос је важније припајање Иакховог култа елеусинском култу. Иакхос је био бог подземног света са светилиштем у Атини. Њега су о Мистеријама сваке године носили у Елеусину где је био свечано дочекиван. У почетку је био одвојен од мистичког Диониса са којим је касније био идентификован. Изгледа да су се Мистерије састојале од немог игроказа мига обреди у Елеусини о Персефони и Деметри. У одређеним тренуцима у представи су биле изговаране мистичке формуле и показиван је известан мистички прибор. Није био објашњаван никакав систем или учење. Посвећени у мистерије, м и сти , били су гледаоци, а не слушаоци. Када се облик Мистерија у потпуности развио, овако је изгледао програм светковине одржаване у септембру: првога дана проломио би се улицама Атине поклик „На море, о мисти, мисти, на море!“. Посвећени у мистерије силазили су на обалу и ритуално су се чистили купањем у морској води. Следећа два дана била су одређена за приношење ж ртава и церемоније у Атини, а четвртог дана су износили Иакхову статуу из његовог светилишта и у свечаној поворци, Светим путем преко планине Ајгалеја, носили су је у Елеусину. У ходу су Мисти певали химну у част Иакху и стизали (прелазом Дафне) су у храм богиње, под елеусинском акрополом, касно у ноћ уз светлост бакљи. Велики дан је био када су се окупили у дворани за посвећење и поседали у круг на камена седишта. Хијерофант, који (Telestiron) је увек био из елеусинског краљевског рода Еумолпида, показивао је култне предмете обавијене тајном. Поред њега Бакљоноша, Телал и Свештеник код ж ртвеника дириговали су церемонијама мистерија. О Мистеријама још увек немамо довољно знања, бар што се гиче већине детаља. Ипак, можда смемо рећи да нису проповедали одређену догму и да нису систематски тумачили легенде. Али оно што се „чинило“ било је срачунато на то да пробуди наду код људи, било је тек толико тајанствено да импресионира њихове маште и тек толико неодређено да сугерише разним умовима различити смисао. Ритуали су уливали многима веру у будуће блаженство, ™6
k.


„Од свих смртника на земљи онај ко је ово видео, стекао је блаженство; а смртницима којима призори ови никада нису били откривени, чак и кад умру, заточеним чврсто у суморној трулежи подземља, предстоји друга судбина - оштрица бола и јад.“

Елеусинске Мистерије постале су панхеленске. Сви Грци, без неке љаге греха, били су радо примани на обреде посвећења, жене нису биле искључиване због свог пола, а ни робови због свог положаја. Врло је вероватно да су за развој Мистерија били великим делом заслужни Писистратиди, и у Елеусини се може видети план основе темеља Дворане за посвећивање, која је била подигнута у њихово време.

13. Ширење орфичке религије Орфичка космоГонија

Миш о Дионису 3aipejy

Порекло људско! poga

334

Учитељи орфизма су објавили нову теорију о постању света - теорију на коју су утицале идеје који су могле потећи из Вавилоније. Они су поучавали да је прапочело било Време; потом су настали Етар и Хаос; Време је од ова два прапочела направило сребрно јаје из кога је изашао прворођени бог Фанес, божанство светлости; развитак света је Фанесово самооткровење. Било је неопходно ову космогонију повезати са грчком теологијом. Због тога је Зевс прогутао Фана и тако он постаје космотворна сила од које треба свет да настане из почетка. Трачки бог Дионис Загреј син је Зевса и Персефоне и на овај начин блиско је повезан са подземним светом. Зевс му, док је још био дечак, додели краљевство света; међутим, Диониса Загреја прогоне Титани, и када се после многих избављења он прометне у бика, они га растржу, а Атена спасава његово срце. Зевс прогута срце и после тога роди новог Диониса. Титане, још увек влажне од крви њихове жртве, Зевс ошине муњом и из њиховог пепела настаје људски род. На овај начин људска природа је спој титанских и Дионисових елемената - добра и зла. Смисао мита је да у човековој души пробуди свест о њеном божанском пореклу и да јој помогне на њеном повратку у божанско стање. Да би се душа избавила из тамнице или телесног гроба, да би се ослободила титанских елемената, неопходна су њена испаштања и очишћења и душа мора да прође кроз круг инкарнација. У интервалима између ових инкарнациија које се враћају у одређеном временском ритму, душа борави у Хадовом царству. Да би постигао коначно ослобођење, човек мора да живи аскетски, по правилима која су прописали орфичари и да прође кроз обред иницијације у Дионисовим оргијама. Тако су

Грчка у опасности. Напади Персијанаца и К артаги њ ана

орфичари прописали уздржавање од хране животињског порекла и наметнули су неопходне обреде чишћења. Орфичари су ширили учење о суђењу душама након смрти, о наградама и казнама у Хаду према њиховим делима, док су још биле у човековом телу. Тако су орфичари стварно поново увели у Грчку трачког Диониса, који је изгледао скоро као други бог у поређењу са хеленизованим и трезвеним Дионисом који је примљен у друштво грчких олимпских богова. Орфичари су усвојили и развили идеје елусинских Мистерија, у епу о силаску Орфеја у Хад описали су географију подземног света. Такође су тежили да заузму место древних пророка и чистилаца, па су трагали и прикупљали пророчанства која су ови пророци расејали. Њихова су учења била објављена у еповима чија је намена била да замене Хесиодову ТеоГонију; сачувани фрагменти из ових дела одају више поетске снаге од књижевних састава познијих Хомерових настављача. Орфичка религија наишла је на добар пријем у Атини и на подршку Писистрата и његових синова. Ономакрит, један од најистакнутијих учитеља Орфизма, наводни аутор песме Обреди иницијације, задобио је велико признање и утицај на двору тирана. Видели смо како се мислило да је учествовао у припремама за издавање Хомера и како се подозревало да је са својим сарадницима вршио интерполације* и да је у збирку древних пророчанстава, која су приписана митском песнику Мусеју, убацио сопствена. Орфичка учења прихватио је геније - Питагора са Сама који је отишао у Италију и настанио се у Кротону, где су га лепо прихватили. Његова филозофија је имала две компоненте - филозофску и религијску. Дошао је до важних открића у математици и теорији музике, докучио је да земља има облик сфере (лопте), а његова астрономска истраживања довела су до значајног корака који су учинили његови следбеници у правцу Коперниковог система - до разликовања стварних од привидних кретања. Питагорејци су знали да је кретање Сунца око Земље само привид, али нису открили ротацију Земље око њене осе. Замишљали су да се у средишту универзума налази огањ око кога се за 24 часа окрене Земља; око њега се окрећу и пет познатих планета, а Месец и Сунце за месец, односно за годину дана; ми никада не видимо огањ пошто живимо на страни Земље која је увек од њега окренута леђима. Цео свет се загрева и осветљава од тог огња, „огњишта универзума“. Питагора је настојао да објасни духовни и материјални свет бројевима; премда је успе-

Орфичари у Атици, Ономакрит

Питаш ра одлази у Кротон око 530. Јодине пре Христа и њеГов научни рад

* Интерполација је хотимично нарушавање и мењање основног текста убацивањем дела неаутентичног текста. Прим. прев. 335


заснива братство, орфички карактер братства

полишички ушицај братства

Рат између Сибариса и Кротона

Разарање Сибариса 511-10. године пре Христа

Питагора напушта Кротон око 510-9. (?) iogune пре Христа

Гушење ПитаГорејаца, око 450. Године пре Христа

ЗЗб

шно могао да брани ову идеју генерално, њен је апсурд постајао очевидан када би је спровели до детаља. Његов велики подвиг било је стварање математичке науке. У Кротону је Питагора основао религијску секту или братство, уређену по строго одређеним правилима. Најважније учење било је о сеоби душа, а аскетски начин живота одговарао је начину живота орфичких секти. У ствари, Питагорејци су били практично орфичка заједница. Њихово братство, које није искључивало жене, стицало је приврженике не само у Кротону него и у суседним градовима и стекло је пресудни политички утицај међу Италиотима у Великој Грчкој. Међутим, овај се утицај вршио само у интересу олигархије; могло би изгледати да су се племићи збиља учлањивали у религијску организацију да би се њом користили као својим оруђем политичке моћи. Десило се, за време успона Питагорејаца, да је избио рат између Кротона и његовог суседа Сибариса који је у то време био под тиранидом. Кротоњани су пружили заштиту људима које је Телис, тиранин Сибариса, протерао и одбили су његов захтев за њихово изручење. Телис је изашао на бојиште против Кротона са великом војском; дошло је до борбе; Сибарићани су били разбијени. Том приликом победници су освојили Сибарис и разорили га до темеља. На његовом месту нићи ће нови градови; један ће за неколико месеци поново понети име Сибариса; међутим, стари Сибарис, који је широм Грчке стекао пословичан глас о своме богатству и раскоши, нестао је нетрагом, тако да је његов тачан положај тек недавно откривен. Разарање супарничког града био је главни подвиг питагорејске олигархије из Кротона, али у Кротону је настала снажна опозиција против владе и против питагорејске заједнице. Сам Питагора је проценио да је паметно да се уклони из сукоба одласком из Кротона; завршио је живот у Метапонтију. Демократску странку предводио је Килон, а људи који су га подржавали победили су тек након пола века. Питагорејска заједница је била успешна у Кротону и у суседним градовима. Напокон је неочекиван ударац ослабио њихову моћ. Једнога дана се у Кротону у Милоновој кући окупило 40 чланова братства. Њихови политички противници потпалили су кућу и само су се два члана спасла. Био је то знак за општи прогон Питагорејаца широм Италије; на све стране су чланове братства убијали или протеривали. У време питагорејског слома орфичка религија више није представљала опасност за Грчку. Другачије је било за живота самог Питагоре. Тада се чинило да је орфичко учење откривено као спас за којим је жудео људски ум. Да су та учења чврсто стегла Грчку, све свештенство националних храмова признало би нову религију, сви

Грчка у о п асно сти . Н ап ади П ер си ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

би они постали богослужитељи орфизма и задобили би огромну свештеничку моћ. Учитељи орфизма не би претрпели неуспех да није постојао моћан противотров. Чак и онако како је било, они су извршили трајан утицај, иодстичући машту песника, попут Есхила и Пиндара, и ширећи живописну слику Хадовог света, која је извршила утицај на сву потоњу литературу.

14. Рационалност Јоњана Противотров орфичкој религији била је филозофија Јоњана. У малоазијској Грчкој ова се религија никада није укоренила. На сву срећу започео је филозофски покрет - одвајање науке од теологије, „космогоније“ од „теогоније" - отпочео је пре но што је орфички покрет стигао да се рашири. Европа дугује дубоку захвалност Јонији што је засновала филозофију. Овај дуг је увећан чињеницом да је помоћу филозофије Јонија спасла Грчку од тираније једне религије коју тумаче свештеници. Већ смо се упознали са Талесом и Анаксимандром. Премда је са својим следбеницима учинио важне помаке у науци, Питагора је усредсредио своје умне потенцијале на мистику бројног система. Под утицајем и религијских и филозофских кретања настојао је да их повеже, а код таквих спојева елемент мистике увек надјачава. Међутим, било је других мислилаца који су без скретања настављали путевима разума, а међу њима најистакнутији су били Ксенофан и Хераклит. Није било већег поборника за принцип разума од Ксенофана i • т из Колофона, к о ј и се након персиЈСког освајања Јоније преселио у Елеју, где је умро у врло дубокој старости. Свој дуги век провео је лутајући светом и нико није чуо више од њега о многим земљама и многим људима. Слаб отпор Јоније завојевачу побудио је у њему одвратност према Грцима и изазвао у његовој свести реакцију против њихове религије и њихових идеала. Његово искуство из многих земаља помогло му је да одбаци националне предрасуде и изгарао је борећи се против традиционалних веровања. Прво је напао правоверну религију и разобличио ирационалну страну богова утеловљених у човечије обличје. Да волови, коњи или лавови, рекао је, имају руке да вајају статуе својих богова, уобличили би их као волове, коње или лавове. Затим се побунио против традиционалних учитеља Грка, песника Хомера и Хесиода, на које је Грчка гледала као на богом надахнуте. Све чему су они поучили људе, рекао је, јесте крађа, прељуба и узајамно обмањивање. Исто тако је исмевао конвенционалне идеале грчког начина живота, рецимо, идеал атлете. Tr

Ксенофан (ооспе 545. Гоаине пре х рисша)


Хераклиш

Парменид

3 38

Осуђивао је лудост која обасипа великим почастима победника у коњској трци или у атлетском надметању. „Наш разум је вреднији од снаге људског бића или коња.“ Проносио је и ширио од града до града своје револуционарне идеје, одевен као музичар у пратњи роба са китаром. Али, није био само рушитељ, имао је шта да понуди уместо веровања која је срушио. Изградио је филозофију чији је први принцип био бог - ни ликом, ни духом налик смртницима - кога је поистоветио са целим космосом и који је тако материјализован; који постоји у простору и не искључује постојање посебних, њему потчињених богова, који прожима животом природу. Ксенофан се такође истакао и као геолог; из фосила је извукао закључке о прошлости Земље. Као мислилац без страха, у тежњи да раскине националне предрасуде, он је најинтересантнији пионир грчке мисли. Али оно што је за нас овде од посебног значаја јесте да је Ксенофан одбацио Орфеја исто тако одлучно као што је одбацио Хесиода. Он није хтео да се бави мистицизмом и божанским откровењем; гледао је на орфичке свештенике као на варалице и оштро је осудио Питагору. Једва да можемо проценити његове заслуге у тако жустрој борби за надмоћ разума и у ширењу идеја које су деловале као прогивотров, не само на релативно безопасне празноверице народне религије него и на озбиљније и подмуклије опасности од орфичке религије. Већ дуго пре његове смрти грчка филозофија је постала жива сила коју ниједна религија неће угушити, растућа снага која ће онемогућити свештенству да икада обрне уназад процес напретка. Ксенофанов рационализам утицао је на Хераклита из Ефеса, човека сасвим другачијег темперамента. Хераклит је јако презирао све што је пучко - био је у политици аристократа - а писао је тешким стилом, за ексклузиван круг. У старости се повукао у шуме да ту сконча, оставивши књигу своје филозофије у Артемидином храму. Генијалнији мислилац од било ког јонског филозофа, свог претходника, смислио је „учење о току“ које је извршило снажан утицај на његове наследнике. Тај принцип била је непрестана промена у свим стварима; егзистенција је промена; „јесмо и нисмо“. Међутим, процес промене подлеже одређеном закону; природа има своја мерила. На овај начин, тим, што је развио доктрину релативитета „добро и зло“, рекао је, „јесу исто“ - добио је основу етике. Његов утицај био је и субверзиван и конзервативан, већ према томе да ли се човек задржава на учењу о гоку или на фиксном закону света. Ксенофанов пантеистички принцип преузео је у Елеји Парменид који му је дао ново метафизичко значење. По његовој претпоставци постоји једно вечно, непроменљиво Биће које је испитао на-

Грчка у оп асно сти . Н а п а д и П ер си ја н а ц а и К а р та ги њ а н а

учном методом наученом од Питагорејаца. Једна од најзначајнијих заслуга Парменида и његових следбеника било је њихово тврђење да је чуло непоуздано и да нас води у своју противречност. У томе је, говорили су, била Хераклитова капитална грешка, зато што је засновао свој филозофски систем на чулима. Са Парменидом и Хераклитом, филозофија у стриктном зна- Опасност од penuiuje је чењу, метафизика - како је ми зовемо - била је потпуно заснована. отклоњена На овом месту нема потребе наставити о развитку филозофије, али треба да схватимо да је установљење фиозофског учења била једна од најбитнијих чињеница у историји Грка. Оно је значило тријумф разума над мистиком религије; оно је довело до дискредитовања орфичког покрета; оно је обезбедило неспутани политички и социјални развитак Хеладе. Опасност отклоњена без буке и крвопролића, не у једном критичном тренутку него током низа година, јесте опасност која се брзо заборавља; можда је тешко замислити да је у Писистратово време религија која је тада покренула Грчку, посебно Атику, претила да стекне доминантан утицај и осигура свештеницима фаталну моћ. Делфијско свештенство је без сумње интуитивно осећало да ширење орфичких учења може на крају ићи њему у корист. Премда је нова религија никла када су аристократије биле на измаку и обратила се масама, извесно је да би, да је превладала, подржала аристократију и тираниду. Атински тирани су можда орфичко свештенство претворили у корисно оруђе терора, а Питагорино братство била је очигледна поука Грчкој шта може да значи надмоћност религиозне групе. Можемо мирне душе тврдити да је Грчка избегла велику опасност захваљујући здравом утицају бесмртних јонских мислилаца. Али, ово је ипак само површно објашњење чињенице. Ако се удубимо, опажамо да је победа филозофије над свештеничким доктринама била једноставно израз грчког духа. Он је неизбежно тежио своме највишем задовољству у пуном развијању сопствених моћи, у ничим спутаној светлости разума. Jleienga о VI век пре Христа, најкритичнији период у духовном развитку Седморици Грка, касније је постао познат као доба Седморице мудраца. Нацио- мудраца нални порив ка измишљању легенди одабрао је известан број људи који су оставили одређен утисак својом правичношћу и мудрошћу; од њих је, занемаривши временске податке, створио у машти фиктивну идеалну заједницу, као да су били у неком колегијуму; затим их је довео у везу са значајним људима попут лидијских краљева. Перијандар, тиранин Коринта, чудно је био придодат списку који је убрајао Солона и Талеса. Принисане су им биле мудре мисли као „Упознај самога себе“, „Ништа преко мере“, „Врлина се тешко постиже". Дух који легенда приписује овим мудрацима, испољен у 339


животима Солона и Питака, одражава мудрост која тежи да реши, или још боље да избегне, вечни проблем несклада између човековог идеала правичности и стварног поретка у свету, уживањем у умереном животу. Међутим, није без значаја то што ће Грчка, пошто се орфичка узбурканост стишала, у измишљеној приповести о Седморици мудраца, попут светиње сачувати световну мудрост људи који су се држали сасвим по страни од мистичних узбуђења и нису трагали за откровењем.

V III

иотавље

Утемељење атинске империје 1. Положај Спарте и Паусанијина каријера Персијски рат, с обзиром на то како је утицао на Хеладу, осликава деловање општег закона који влада људским заједницама. Спољашњи притисак, било на народ или племе, доводи до стварања унуграшњег јединства и кохезије. Када је у питању народ једне државе, опасност од страног наиада снажи осећање јединства међу појединцима - грађанима и јача централистичку моћ. Када је у питању свест о припадности народу, опасност од страног напада доводи до тесног сједињавања појединачних заједница у народ или у савез. У овом другом случају, шанса да дође до потпуног или трајног јединства зависи делом од јачине и трајања спољашњег притиска, а делом од степена јачине нагона ка независности који је до тада спречавао кохезију политичких делова. Опасност од Персије произвела је јасну тежњу ка јединству, али притисак је био интензиван само у периоду од неколико година, а у овом или оном облику трајао је само неколико деценија. На азијској обали, где је опасност била непрекидна, јединство је било остварено. Дакле, на овим принципима филозоф би могао предсказати да ће оснивање једног хеленског савеза, био он општи или само делимичан, кратког или дугог трајања, уследити по одбијању Персијанаца; могао би предсказати да ће тако крупан заједнички напор утицати на развијање веза уједињавања код хеленских победника. Међутим, нико не би могао предвидети какав ће облик имати савез и у ком ће се смеру кретати реакција. Развој политичких прилика у Хелади кренуће новим и неочекиваним путем. Током претходних четрдесет година Спарта је била надмоћна сила у матичној Хелади. Постала је хегемон Пелопонеског савеза и успешно је интервенисала у грчким политичким приликама изван Пелопонеза. Њен челни положај у заједничком отпору Персији био је признат без приговора или оспоравања од стране савезника из северне Грчке; у ствари њен се полуострвски савез проширио, може се рећи, у панхеленски савез на Истму. Њени команданти флоте били су врховни команданти код Саламине и Микале; да је неко приговорио да се победе у овим

положај Спарае

34i


Сиарша није поморска сила

Ограничења Спарте

342

поморским биткама не могу приписати лакедемонској вештини или подухвату, Спарта је могла показати на Термопиле, где је њен краљ славно претрпео пораз, на Платеју, где су њен војсковођа и њени копљаници извојевали победу која је, коначно, била пресудна у рату. Пророк у политици би стога пао у искушење да предскаже да ће Спарта, пре рата општепризната водећа држава Хеладе, после рата свој челни положај моћи да претвори у империју. Велики национални подухват под њеним ауспицијама доведен до блиставог окончања, морао је снажно ојачати моралну моћ њеног положаја и можда с правом подстаћи њену амбицију; морална снага, захваљујући вештом управљању, може се убрзо прометнути у физичку снагу. Укратко, после битке код Платеје изгледало је да хеленски свет лежи ничице пред Спартом. Да су Лакедемоњани направили овакве калкулације, били би осуђени на разочарење. Лакедемон није имао средстава, а лакедемонска управа није имала памети ни одважности да створи средства за спровођење успешне империјалистичке политике. Наиме, држава која је претендовала на положај праве империје у Хелади морала је неизбежно да буде поморска сила. То је било одређено географским и трговачким условима хеленског света. Све док су Грци у Азији били под персијском влашћу, док се год на источни део Егејског мора гледало као на персијско море, Спарта је реално могла доминирати само у овако редукованој Хелади. Али, када се свет слободних хеленских држава поново проширио преко Егејског мора до рубова Азије и Тракије, Спарта, ако не постане поморска сила, не би могла да прошири свој утицај на ову ширу, морем повезану Хеладу. Она је могла да задржи свој континентални положај, али је њен престиж морао на крају да изгуби свој сјај и њена моћ је морала бити угрожена од било које државе која би стекла превласт над острвима и обалама Егејског мора. А управо је то оно што се десило. Спартанци су били народ неспособан да се прилагоди новим условима. Њихов град, њихово уређење, њихов дух били су остатак хомерског доба Хеладе. Влада је била традиционално конзервативна; реформе су биле неприхватљиве; на личност изузетних способности гледало се са неповерењем. Наставили су да увежбавају своје хоплите у V веку пре Христа на исти начин као један век раније. Стварање флоте би за њих била непрактична идеја попут похода на персијску престоницу. Ако пратимо њихово вођење недавног рата, видимо да им је политика била ускогруда, и локална. Обично су предузимали војне интервенције у последњем тренутку, никада нису показали иницијативу; њихово гледиште било је толико огра-

Утемељење атинске империје

ничено ситнијим интересима Пелопонеза, да су више пута скоро издали националну одбрану. С обзиром на то да није учествовао у напретку Хеладе и да уопште није имао империјалистичког инстинкта са њему својеврсном маштовитошћу, граду Лакедемоњана није било суђено да политички уједини хеленске државе. Ипак, Спарта је, била у стању да у томе спречи супарника (град Атину), премда тек пошто је он њу потпуно бацио у засенак. Нажалост, догађаји и године који су уследили након битке код Платеје нису довољно познати. Херодот, који је отприлике пола века касније завршио повесницу Персијског рата, спој маште и историје, заврш ава своје дело савезничким освајањем Сеста. За то време, догађаји ове богате збивањима и значајне половине века нису били записани, изузев фрагментарно; датуми су се измешали, детаљи заборавили и, када је Тукидид, неколико година после Херодота, истраживао историју овог периода, резултат је био танка историја врло непоузданих хронолошких оквира. Развитак атинске империје кључна је чињеница овог периода; али, пре но што га реконструишемо, морамо се задржати - неће бити дуго - на невољама Спарте. Паусанија, Клеомбротов син, показао је, мора се признати, необичан дар за ратовање командујући у бици код Платеје. Али, његова умешност политичара заостајала је за његовим талентима стратега. Винувши се својом победом до славе, био је доведен у искушење да заигра улогу за коју је био исувише слаб као човек. Спарта га је упутила као заповедника ескадре савезничких бродова да настави започето ослобађање Хелена на истоку. Он је одједрио прво на Кипар и имао је успеха у ослобађању већег дела острва од персијске власти. Тада је продужио до Бизанта и истерао из њега персијску војну посаду. Али, ту је његово понашање постало дволично; почео је да игра неку своју игру. Зажмурио је на бекство неких Ксерксових рођака који су били у граду; према Хеленима се у више прилика понео бахато и угњетачки. Понашао се више као тиранин него као стратег и сасвим је упропастио све добре изгледе своје земље да остане на челу Савеза који је склопљен због напада Персије. Хелени на истоку ставили су се под заштиту и вођство Атине. То је био неизбежан корак; атинска поморска сила предодредила је Атину да буде хегемон у наставку рата преко мора. Међутим, Паусанијино понашање у Бизанту можда је било добра прилика да се званично пренесе вођство савеза са Спарте на Атину. У самој Спарти извештаји о војсковођиним поступцима изазвали су узбуну и узнемирење. Позван је да одговара на оптужбе. Говорило се да је носио персијску одећу и да га је пратила телесна гарда Азијата на путу кроз Тракију. Он је,

Историја ових критичних Година је слабо позната

Каријера Паусаније

478. iogune ире Христа

Паусанијин медизам

343 L.


Опозив и ослобађање од оптужбе

Паусанија на своју руку одлази у Бизант, 477. Године пре Христа. Осваја Сестос

Кимон истерује Паусанију? 476. Године пре Христа Поново ia позивају у Спарту

наиме, стварно плео интриге са персијским двором. Победник код Платеје понудио је да за Ксеркса пороби свој град и остатак Хеладе и да запечати договор женидбом са краљевом ћерком. Његове предусретљиве понуде Велики Краљ радо је прихватио, а Паусанија, како је био ситан човек опијен таштином, није се могао обуздати да по неким ситницама не ода своје издајничке планове. Интригу са Персијом, ипак, тога пута нису му могли доказати; био је кажњен само за неке увреде које је нанео одређеним лицима. Нису га поново послали натраг, али он је одмах изнајмио тријеру и вратио се на позорницу свог пређашњег сплеткарења. Поново се дочепао Бизанта и тако је контролисао унутрашњи пролаз из Пропонтиде у Црно море. Готово одмах затим пошло му је за руком да освоји Сестос, који му је обезбедио контролу и над Хелеспонтом. Ово је било исувише за Атињане који су ширили своје политичке и трговинске интересе у овим областима и упутили су ескадру бродова под заповедништвом Кимона, Милтијадовог сина. Кимон је вратио Сестос и истерао је Паусанију из Бизанта. Сазнавши да Паусанија плете интриге по Троади, спартанска влада му је послала гласника са наређењем да се врати у Спарту. Одазвао се позиву уверен да ће моћи да обезбеди ослобађајућу пресуду подмићивањем, али изгледа да је већ смишљао да у свом граду изведе дрзак и опасан план државног удара. Ефори су га бацили у тамницу, међутим, било је тешко прибавити доказе о његовој кривици. Ослобођен је и пркосио је истрази. Сви су знали не само да )е преговарао са Персијом већ и да је припремао терен за побуну хелота обећавши им слободу. Сањао је о томе да спартанску државу претвори у праву монархију. Међутим, није било довољно јасних доказа да могу повести против њега поступак све док га његов роб, који је уживао његово поверење, није издао. Паусанија му је поверио писмо за Артабаза, али тај је човек, приметивши да се ниједан од претходних посланика упућених по истом послу никада није вратио, сломио печат и прочитао у писму налог за своје смакнуће. Писмо је показао ефорима, а они су, желећи да из његових сопствених уста добију доказ против њега, смислили лукавство. У светилишту на Тенару била је сазидана колиба са преградом. Ефори су се притајили у једној соби, а гласник је остао у другој. Паусанија је дошао да дозна зашто се он ту налази; човек му је испричао о писму и замерио му је. У разговору, Паусанија је признао сву истину1. Међутим, то је за њега био наговештај

1 Тукидид (I 128-35) је наш главни извор за каријеру Паусаније пре и после 478. године и у његовом извештају има озбиљних проблема. Да је 478. године пре Христа тако очигледно био крив за медизам, како то Тукидид наговеш тава, свака-

344


да му прети опасност и побегао је у храм Атене из „Бронзане куће“. Потражио је прибежиште у малој наткровљеној згради прислоњеној уз храм. Ефори су дали да се зазидају врата на згради и оставили су га да ту сконча од глади. Када је већ био на умору, изнели су га и по наређењу бога из Делфа сахрањен је на улазу у перибол. Међутим, умирање од глади унутар светог простора увредило је богињу и она је бацила клетву на Спартанце. Да би окајали овај грех, посветили су Атени из Бронзане куће, као дар окајања, две Паусанијине статуе израђене у бронзи. Премда Паусанијине пустоловине нису имале већих последица, његова каријера типична је за понашање Спартанца у иностранству, а баца и нешто светлости на године о којима знамо врло мало. Спартанска влада послала је другог стратега да замени Паусанију на Хелеспонту, али савезници више нису хтели да имају посла са спартанским стратезима; Јоњани су се обратили за заштиту Аристиду који је био командант атинског контингента у савезничкој флоти коју је у Бизант довео Паусанија и преко њега пренели су своју лојалност Атињанима. Спартанци више нису покушавали да поврате своје вођство. На другој страни, чинили су неке покушаје да прошире своју власт на копну и да створе копнени савез. Управили су своје погледе ка Тесалији и можда су се понадали да ће, ако далеки север потчине својој власти, моћи да прошире свој утицај и на југ до Крисајског залива и да формирају лакедемонску империју преко Амфиктионског савеза северне Грчке. Послали су ван земље војску под заповедништвом Леотихиде који се искрцао у Пагаском заливу и демонстрирао да лако може покорити тесалске државе. Али, попут многих спартанских стратега, није могао да одоли сребру и злату; династи из рода Алеуада спасли су своју власт подмићујући завојевача. Његова је кривица била очигледна; по повратку у Спарту био је осуђен на смрт. Спасао се побегавши у Тегеју, где је Атенин храм у свако доба у опасности пружао прибежиште неком спартанском ко га не 6и толико трпели, а и прича да је запросио ћерку персијског краља није уверљива. Херодотова верзија да је наумио да се ожени кћерком Мегабата, синовца Краља Дарија, је уверљивија. Кад се Херодот (V 32) пита: „ако је прича о Паусанији збиља истинита", он индиректно каже да је било људи који нису веровали у оно најгоре ш то се говорило о Паусанији. Вероватније је да није било озбиљне основе за оптужбу за медизам пре него што је Паусанија био избачен из Бизантија и док се није настанио у Колони у Троади, ш то није могло десити пре 472. године (Видети Meiggs, 7h e Athenian Empire, стр. 456-8). Доказ који га најтеже терети, а наводи ra Тукидид, био је текст писма које је Паусанија послао Ксерксу 478. године и краљев одговор на то писмо. Чудно је да је тако критичан историчар могао да прихвати ова писма као аутентична.

Клетва Атене из Бронзане куће (око 471. ioguue пре Христа ?)

Сиарша шаље Доркиса

Лакедемонски поход против Тесалије. 476. ioguue пре Христа


Покушај Лакедемоњана да припоје Амфиктионски савез (476. ioguне пре Христа?) Темистокле ихје осујетио

Apioc враћа н атр аi Тиринт (468-7. Њдине пре Христа)

Би тка код Teieje око 473. iogune пре Христа

Би тка код Дипаје 471. iogune пре Христа

краљу. Могуће је да је Спарта овим подухватом, у коме је користила хеленску флоту, постигла известан утицај у Тесалији, али Тесалију није освојила. Ништа боље није прошао њен покушај да реорганизује Амфиктионски савез. Спарта је предложила да из овог савеза буду избачене све државе које су пристале уз међанског краља - што је било уперено против Тебе и Тесалије, као и све државе које нису пришле савезу у борби против међанског краља - ово је било уперено иротив Арга. Међутим, захваљујући Темистокловом утицају, који је представљао Атину, предлог је био одбачен. Ангажованост Темистокла у осујећењу планова Спарте у овом периоду нашла је свој одраз у иричи како је он покушао да наведе Атињане да запале флоту у тесалским водама. Спарта није била у стању да оствари ниједан од наредних планова за стварање империје изван свог полуострва; убрзо је била принуђена да се бори за своје место унутар самог Пелопонеза. Аргос се сада унеколико опоравио од поразног ударца који му је задао краљ Клеомен и започињао је нови развој његовог устава који ће се на крају уобличити као демократија, Већину малих градова, попут Хисије и Орнеје, који су искористили прилику да збаце јарам док им господар лежи оборен, Аргос је поново натерао на покорност. Тежи подухват би био да се из њихове киклопске тврђаве истерају тиринтски господари робова, међутим, дошао је пророк из Фигалије и подбунио их је против Арга. Тиринћани су кренули у напад, претрпели пораз и Аргос је врагио Тиринт2. Сада је Аргос, поново се усправивши, могао да потпомаже удруживање аркадских градова против спартанске власти. Аргос је ступио у савез са Тегејом, али хоплити из Лакедемона поразили су удружене снаге двају савезника изван тегејских бедема. Ипак, град није био освојен, а епитаф палим борцима гласи да је „њихово јунаштво спречило да до неба сукне дим од Тегеје у пламену". Убрзо након овог догађаја налазимо све аркадске градове повезане у савез против Спарте - све изузев Мантинејаца, који никада нису хтели да пруже руку суседима из Тегеје. Овога пута Аргос није упутио помоћ. Аркадски савез потучен је до ногу код Дипаје и Тегеја је била принуђена да се покори.3 Тако је, 2 Изгледа да је до обнове Тиринта дошло након август 468. пре Христа пошто се у листи олимпијских победника за ту годину наводи један Тиринћанин као победник у песничењу за дечаке. (Oxyrhynchus Papyri, 2, 89). 3 Биткама код Тегеје и Дипаје није могуће поуздано одредити датум. Херодот их спомиње (IX 35) на листи пет спартанских победа између битке код Платеје и гушења устанка Месењана. Темистокле је можда допринео да се пробуди ова реакција против Спарте. Када је био остракизован, Темистокле је отишао у Аргос и „посетио је и друге делове Пелопонеза" (Тукидид I 135, 3).

346


захваљујући енергији младог краља Архидама, Спарта одржала свој положај, али било је крупних разлога за забринутост у будућности. Спарта је морала да отрпи синојкизам села у Елиди у град са демократским друштвеним уређењем; то је за Спарту била опасност на западу. Обновљени Аргос био је опасност на истоку. У Аркадији, такође, Спарта је била присиљена да невољно призна нови синојкизам мантинејских села као знак захвалности заједници што је остала изван Аркадског савеза.

Утешњење Епиде, око 471-0. ioguue пре Христа Синојкизам Мантинеје

Спарта стога није била у могућности да крене новим путем; Персијски рат је у много чему Спарту оставио тамо где се и пре налазила. Ако се ишта променило, Спарта је пре умањила но увећала свој престиж и показала је свету да је предодређена да се држи древних пелопонеских навика. За то време, други се град крупним корацима запутио новим путем, смишљајући нове подухвате и полажући темеље великој империји.

2. Делски савез Неодлучност Спарте, коју је испољила када је пропустила да до краја искористи победу код Микале, навела је Јоњане и остале Хелене у Азији да се ставе под вођство Атине. На овај начин био је створен добровољни савез на коме ће се уздићи атинска империја. Циљ савеза био је не само да штити ослобођене градове од поновног варварског освајања него и да пустоши земљу Великог краља, да би пљачком прибавио компензацију ратних трошкова и губитака у претходном рату. Ризница савеза била је смештена на светом острву Делу, древном јонском религијском центру, и отуда му је потекао назив - Делски савез. Поновно освајање Сеста био је први успех савезника. Савез је укључивао јонске и еолске градове у Азији, приобална острва од Лезбоса до Рода, велики број градова на Пропонтиди и неке у Тракији, већину хеленских градова на Халкидици, већину Кикладских острва и Еубеју, осим њеног јужног града, Кариста. Заклетву на лојалност у име Атињана положио је Аристид, затим представници сваке савезне државе редом; заклели су се да ће им пријатељи и непријатељи бити заједнички и свечано су потопили у море комаде метала да симболично покажу да ће савез бити трајан. Сврха савеза била је да брани Хелене од Персије и да се свети за патње Хелена у време великог персијског напада. За ову сврху била је од битне важности велика флота са снажном финансијском потпором; препуштено је било Атини да одлучи које ће државе приложити бродове, а које новац. До средине века само

Делски савез; његова сврха (зима, 478-7. iogune пре Христа)

347


су три државе прилагале бродове, а дотле је од Таса, а можда и од других, било затражено да предају своје флоте након неуспешних побуна, Већина њих се заморила од ратних похода и радије су замењивали ратовање годишњим доприносом. Првобитна флота савеза вероватно је обухватала већи број држава које су располагале флотама знатне величине. За градове који су давали новац било је потребно да се разреже допринос и Аристид, који је био омиљен код савезника и који је уживао велики углед због своје честитости, био је овлашћен да одлучи, пошто стекне увид у њихове државне приходе, колико је свака држава дужна да плати. Прво разрезивање доприноса, према Тукидиду, износило је укупно 460 таланата. То је знатно више од онога што бисмо према каснијим писаним сведочанствима могли очекивати. Широко је прихваћено мишљење да је Аристид свим државама прво разрезао допринос у новчаној вредности и да је потом новац прерачунавао у бродове за допринос у бродовима; према овом тумачењу 460 таланата могао је бити укупан износ који је прорачунао Аристид за све савезнике, укључујући ту и оне који у почетку нису прилагали новац.4 Ово је можда тачно решење, али није и право значење Тукидидовог текста. Тукидид јасно даје наслутити да се та цифра односи само на оне који плаћају допринос у новцу. Или је Тукидид погрешио (а грешку је лако било направити), или су првобитне процене биле више него оне око средине века. У раним годинама политика савеза се заснивала на скуповима представника на Делу на којима су све државе, велике или мале, имале једнак глас. Велики број гласова (више од 150) омогућио је Атини да има контролу над радом Већа. Она је могла да утиче на мање државе чија је бројност гласова могла надгласати свако противљење већих држава. И премда је формално и сама Атина могла да буде надгласана, дизгини власти били су у њеним рукама.5 Као вођа савеза, Атина је давала стратеге за све савезничке операције, а благајници који су сваке године убирали доприносе, упркос томе што су се звали хеленотамијама - „хеленским благајницима", од почетка су били атински чиновници које су бирали Атињани. На овај начин Атина је од почетка држала у својим рукама средства за 4 О во гледиште су прво развили аутори The Athenian Tribute Lists (ATL 3, 234-9). 5 Другачије гледиште засгупа Hammond (JHS, 1967, 41-61) који доказује да је савез гласао у двема скупштинама. Савезници су, верује он, гласали посебно на свом Већу и њихов заједнички глас био је раван гласу Атине. Разлози за давање предности традиционалном мишљењу изнети су у Meiggs, The Athenian Empire, стр. 459-62.

Утемељењ е атинске империје

постепено претварање, без икаквог насилног преврата, поморског савеза у поморску империју. Али, савезници су знали да би без помоћи Атињана поново постали само руб Персијског царства; нису имали воље да пажљиво размотре начине којима ће се заштитити од атинске злоупотребе власти. Док је Аристидово име било најтешње повезано са оснивањем савеза, нема сумње да је, захваљујући његовом ривалу Темистоклу, Атина у правом тренутку ухватила повољни ветар. Темистокле је од свога града створио поморску силу; ово његово дело доказало је да је био највећи од свих атинских државника. Био је генијалан. Најуздржанији од свих историографа, Тукидид, прави дигресију да похвали његове изузетне природне даровитости - његову моћ да предвиђа што се може догодити и његову способност да решава тешке ситуације. Морали бисмо очекивати да ће атинска политика и организовање новог савеза бити у потпуности поверени Темистоклу. Пола века касније, када је Атина још више демократски узнапредовала, ово би се по свој прилици и догодило. Али, у оно време појединац, без моћних веза, није могао дуто да одржи свој утицај у народу. Темистокле за леђима није имао странку, а изузетна способност тог човека се највише показује тиме што је, упркос овом недостатку, одиграо тако велику улогу. Његови супарници Аристид и Ксантип наследили су престиж и положај; Ксантип се женидбом повезао са родом Алкмеонида, породицом Мегакла и Клистена. Аристид и Ксантип су стратези у биткама код Платеје и Микале, док се Темистоклово име не чује у другој години Персијског рата. Околност што Темистокле није био вођа странке, што није било дужег периода у коме је Атина била под његовим утицајем, лако би нас могла навести да потценимо његов значај. Иако није био формално и званично утемељитељ савеза, ипак, када је Атина преузела вођство и закорачила новим путевима који су јој се тада отворили, била је опчињена надахнутом идејом чији је најлуциднији и најранији тумач био Темистокле. Међутим, његов утицај још није минуо и, док је флота на истоку градила империју, он ће имати да обави посао сред рушевина Атине.

Темистоклов подожај: нема странку ga la подржава

3. Утврђивање Атине и Пиреја Како смо видели, Темистокле је од Атине створио поморску силу. Под његовим вођством она је главну енергију усмерила на развој морнарице, али да га је као вођу боље пратила, сада би се смели-

Акропољје сувише далеко од обале

349


Ашински бедеми

350

је отргла од веза које су је везивале за копно. Често је Атињанима падало на ум да се вајкају што Атина није острво; „да смо острвљани,“ мислили су, „пркосили бисмо свету.“ Увек би ту биле беотска и мегарска граница. Међутим, да је на тим границама био редовно одржаван низ чврстих утврђења и да су се атински политичари одлучно клонили континенталне политике, практично би било могуће да сву своју снагу уложе у своје бродове. У сваком случају, када је Атина одлучила да крене новим путем, приоритет ће јој бити да сиђе у Пиреј. Мораће да напусти свој стари град око Акропоља и да се пресели на обалу мора које ће надаље обликовати њену историју. Положај Акропоља био је за Атину судбински; био је предалеко од мора, а исто тако преблизу. Да је био удаљен од обале као дема Ахарна, грађани би готово сигурно у овом периоду пренели своја огњишта и храмове на узвишење Мунихије и на обале Пиреја. Али, Акропољ је био довољно близу да омогући прилично брзу комуникацију са луком; ова географска околност је истовремено спасла стари град и умањила могућност пресељења у нови град. Целисходност ће подстаћи монарха, али ништа осим принуде неће убедити слободан народ да донесе значајну одлуку о напуштању места где су куће и храмови заједнице стајали током векова - место за које су везане њихове најдраже успомене, њихове наде и њихови страхови. Да је Темистокле био тиранин, усуђујемо се да претпоставимо, Атину би оставио неутврђену, сазидао би себи двор у Мунихији, а од Пиреја би направио центар власти - град; тако би за неколико година стари град утонуо у пропадање. Али, пошто ће Атина остати као што је пре била, упркос свом новом развоју и пошто ће тај нови развој од Пиреја направити град већег стратешког значаја, било је неопходно да се утврде и бране два града на међусобној удаљености од око 8 km. После битке код Платеје Атињани су вратили своје породице и имовину у своје опустошено пребивалиште. Од старог градског бедема уздизао се још само мали део и Атињани су почели да граде нови. Зидање је обављено на брзину. Коришћен је материјал од старијих грађевина, па чак и надгробни споменици. Трагови журбе могу се открити на неким остацима овог Темистокловог бедема у северозападном делу града, близу капије Дипилона. Пелопонежани су суревњиво гледали на подизање атинских бедема. Активност Атине у Персијском рату, њена снажна морнарица, утицали су на то да наслуте атинске амбиције. Међутим, нису је могли спречити да утврђује свој град. Лакедемоњани су упутили посланство да изрази негодовање због радова на утврђивању и да позове Атињане да се, уместо да утврђују свој град, придруже Спарти у рушењу свих утвр-

Утемељењ е атинске империје

ђења у Хелади. Нису били у положају да учине било шта друго сем приговора. Како је Темистоклово име било повезано са бедемом, било је нужно да потекне једна анегдота као илустрација сналажљивости и превејаности овог атичког Одисеја. На његов предлог, спартанске посланике су послали натраг v Спарту са одговором да ће Атињани упутити посланство. Када су ови отишли, он је сам, као један од посланика, кренуо, а његове ће се колеге задржати док бедем не достигне најнижу висину за одбрану. За то време сав народ, мушкарци, жене и деца жустро ће прионути на посао. Стигавши у Спарту, Темистокле је одгађао да изађе пред Скупштину и када су га упитали зашто тако чини, одговорио је да су му се колеге задржале и да их очекује сваког дана. Људи који су у међувремену долазили из Атине уверавали су Спартанце да се бедем подиже. Темистокле је замолио Спартанце да не дозволе оваквим гласинама да их заваравају, него да пошаљу своје људе да утврде да ли је то тачно. Истовремено је послао поруку у Атину са упутствима да посланике из Спарте треба задржати док се он и његове колеге не врате кући. Зид је сада достигао довољну висину и, пошто су стигли и остали посланици, Темистокле је изашао пред скупштину и изјавио да Атина има бедеме и да може бранити свој народ. „Убудуће“, рекао је, „ако Лакедемоњани или њихови савезници имају било шта да саопште, морају нам се обраћати као људима способним да одлучују о својим и о хеленским интересима.“ Лакедемоњани су поводом тога морали да направе, колико су могли, љубазно лице. Анегдота је значајна, јер представља Атину како сада званично себе проглашава за равноправну Спарти. Исто тако, латили су се и утврђивања Пиреја. Сазидан је дебео зид дуж целог полуострва Мунихије, који је ишао поред мора и настављао се дуж северне стране пристаништа Кантара - или Луке, како су је једноставно звали - па до рта Еетионије. Лукобранима су били утврђени улази у главно пристаниште и у две мале луке - Мунихијску и Зеју - на источној страни полуострва. Током наредних двадесет година Атињани су увиђали да је неподесно имати два града - и да је требало да се раније обједине. Њиховим државницима је било јасно да би, у случају да непријатељ са моћном војском нападне Атику, везе између Атине и Пиреја биле потпуно пресечене и да би градском живљу био пресечен пут до атинских бродова. Да би избегли овај ризик - који би се најједноставније избегао напуштањем Атине - смислили су ново решење. Одлучили су да два града претворе у један двојни град, заштићен непрекидном линијом утврђења. Подигли су7два дивергентна зида да би повезали Атину са морем. Онај северни се припајао пирејском

Темисшоклов шрик

Дупи зидови, 458. ioguue пре Христа

351


зиду близу Луке, јужни се спуштао до фалеронског сидришта. Овим Дугим зидовима, који су били скупи за градњу и скупи за одбрану, Атина је настојала да исправи погрешку и да своју топографију прилагоди улози господарице мора.

Мешеци (џетоисок)

Увођење тријерархије

Посада: 170 веслача 20 hyperetai хиперета 10 морнара, epibatai Промене у врховној војној команди (OTpaTrjyia)

Премда је ово средство, којим је Атина хтела да усклади своју прошлост и своју будућност, наоко изгледало незграпно, прилично добро је послужило својој сврси. Њена моћна морнарица заснивала се на једином сигурном темељу - развоју поморске трговине. А она је опет зависила од пораста атичке занатске производње; тај пораст могуће је ценити по великом броју странаца или м етек а, настањених у Атини или у Пиреју, ради занатске делатности и трговине. Ови метеци, који су на крају изгледа достигли број од 10000, били су подложни истим редовним пореским оптерећењима као грађани. Када је у ратно време био наметнут порез на имовину, метеци су опорезовани по вишој стопи. Можемо лако веровати да је Темистокле био заинтересован за пораст ове класе становника који су директно или индиректно били тако корисни заједници. Али, из наших оскудних или нејасних сведочанстава о овом значајном периоду, немогуће је дефинисати Темистоклову активност. Можда је пожелео да уведе систем по коме ће се одређен број тријера сваке године придодавати флоти, али та замисао није била усвојена; нови бродови су се градили с времена на време, према потреби. Али, био је уведен нови систем за опремање бродова. Држава је обезбеђивала само труп брода и нешто бродске опреме, док су дужност опремања лађе, поринуће опремљене лађе и обука посаде веслача, падали редом на најбогатије грађане. Овај намет од стране државе звао се тријерархија, а тријерарх, који је пловио на своме броду, био је одговоран за добро стање тријере на крају периода своје службе. Сто седамдесет веслача из редова најсиромашнијих грађана и метека, а у случају опасности и робова, покретало је сваки брод6; ту је била и посада од 20 хиперета да управљају бродом, укључујући и једног келеуста који је веслачима давао темпо одређујући брзину завеслаја; било је још 10 епи бата (морнара). Пошто ће у будућности морнарица бити главна убојна сила њихове војне моћи, Атињани су морали да изврше нужне измене у организацији своје врховне војне команде. Пред собом су имали два решења. Могли су оставити командно тело стратега какво је било, при чему је сваки стратег био заповедник хоплита из своје филе, и установити ново тело бродских заповедника. Да су направили овакав распоред, 6 За састав атинских посада видети Meiggs, Empire, стр. 439 и даље.

3 52


било би потребно надредити заповедницима бродова вишу команду, ради комбинованих дејстава војних снага на копну и на мору, тако да би положај стратега бродова био сведен на положај потчињених заповедника. Друго решење је било да стратези постану врховни заповедници на копну и на мору - то је био њихов реалан положај током инвазије Персијанаца. Ова друга идеја била је усвојена и, као логична последица, стратеге више није бирала свака фила, него сав народ, иако је обично свака фила била заступљена својим стратегом у врховном штабу десеторице стратега. Раније дужности стратега, као заповедника пукова фила, преузели су у пешадији нови заповедници, који су се звали таксијарси, а у коњичким одредима филарси. Утврђивање града и његовог пристаништа било је главна, али не и једина градња на коју су прилегли атински градитељи. Када се Мардоније повукао из Атине пре битке код Платеје, докрајчио је рушење започето када су Персијанци први пут окупирали град, годину дана пре тога. Атињани су се вратили у град да би затекли већину државних и приватних зграда сравњених до темеља. Пошто су обезбедили утврђења, најхитнији задатак био је изградња стамбених четврти за грађане и поновна градња зграда неопходних за настављање државних послова. Радови на обнови били су концентрисани прво око Агоре и на остатку града под Акропољем. Храмови на Акропољу такође су били разорени, а главнину дуга према боговима намириће наредна генерација. Стари храм Атене Полијаде (Заштитнице Града), у чијем се окриљу налазила култна статуа богиње, вероватно је одмах привременим решењем доведен у употребно стање. Међутим, нису покушали да врате здање у његов првобитни облик или да замене скулптуре које су се изломиле када се храм урушио. Комаде ових скулптура заједно са крхотинама вотивних дарова, скулптурама из других храмова и разним шутом од рушевина, одатле су рашчистили и искористили за насипање и нивелацију акропољског терена, да би се на тај начин сачувала потомству жива слика једне од најфинијих фаза атинске уметности. Није се наставило са зидањем новог великог Атениног храма, који је почео да се гради након Маратонског боја и био је разорен пре свог завршетка. Атена није добила своју нову кућу све док са Персијом није био склопљен мир. Тада се узнео Партенон на темељима који су били намењени грађевини сасвим другачијих пропорција.

Обнова Ipaga

Храмови

4. Остракизам и Темистоклова смрт Током неколико година Темистокле је заједно са Аристидом и Ксантипом водио државне послове. Надзирао је градњу зидова и већ смо видели како се успешно супротставио плановима Спарте. 353


'Артеџн;

'ApioTof$ov\t]

Остракофорија против Темистокла око 472. Јодине пре Христа

Темистоклово бекство, 471-0. Године пре Христа

Међутим, геније је имао својих слабости. Попут већине хеленских државника био је подмитљив и можда уопште није желео да објашњ ава како се обогатио. Много је озбиљније било то што га је таштина навела на непромишљености које су побудиле негодовање јавности. Близу своје куће Темистокле је дао да се сазида храм посвећен Артемиди „најмудријој саветодавки" уз објашњење да су савети које је дао својој земљи били мудрији од свих других7. Саме по себи овакве ствари су имале мало важности, али оне су му створиле непопуларност и пружиле противницима могућност да га нападну. Време и непосредни узроци Темистокловог прогонства нису поуздани. Можда је покушао да спроведе мере које су за Аристида биле исувише револуционарне, премда је и Аристид био убеђени демократа. Вероватније је да се на непрестано Темистоклово опонирање Спарти оборио Кимон, лаконофил, коме су победе приуштиле велики утицај у Скупштини. Прибегло се остракофорији и донета је пресуда против Темистокла. Откривено је много крхотина грнчарије са Темистокловим именом, док је депозит, откривен у испуну једног бунара, од посебног значаја. Он садржи 190 керамичких острака са Темистокловим именом, на којима се разликује свега неколико рукописа. Њих су можда унапред припремили његови непријатељи да их поделе гласачима у Скупштини; интересантно је запазити да је већина острака потицала од веома финог посуђа8. Депозит временски потиче вероватно од остракофорије у годинама пре 480. године пре Христа и Темистоклови противници, вероватно и у овој прилици, нису били много скрупулознији. Протерани државник се настанио у Аргу и ширио је своју антиспартанску пропаганду широм Пелопонеза. Спарти није пријало тамошње присуство тако лукавог и енергичног непријатеља и нису га дуго оставили на миру. Када је изашло на видело Паусанијино сплеткарење са Персијом, Лакедемоњани су открили да је Темистокле био упетљан у скандал. Али, иако је Темистокле имао везе са Паусанијом, везе компромитујуће природе, није ни најмање вероватно да је стварно био крив за неки план издаје Хеладе Персији; пре ваљ а претпоставити да су се ове везе тицале Паусанијиних планова за државни удар у Спарти. Темистокле је био оптужен за велеиздају своје земље, послали су људе да га ухапсе и доведу на суђење и он је побегао на Коркиру. Коркирани 7 Овај храм, за који је Плутарх (Темистокле 22, 2) наш једини извор, сада је готово са сигурношћу идентификован. Видети Ј. Strepsiades & Е. Vanderpool, Deltion Arch. 19A (1964) 26-31. 8 Hesp. 7 (1938) 228-43.

35 4

У темељење атинске империје

су одбили да га приме, па је прешао у Епир са атинским и спартанским полицајцима за петама. Био је присиљен да се заустави у кући Адмета, краља епирских Молоса, иако његови претходни односи са овим краљем нису били пријатељски. У овим западним областима, чини нам се као да смо пренети у дубоку прошлост и да посећујемо имање неког краља из Хомеровог епа. Адмет није био код куће, а Темистокле је као прибег затражио заш титу краљице; она га је поучила да узме у наручје њено дете и да седне поред огњишта. Када се краљ вратио, Темистокле је преклињао да га заштити, а Адмет је гостољубиво одбио да га преда гонитељима. Атињани, осујећени у хватањ у жртве, осудили су га на изгнанство као издајника, пошто су му конфисковали имовину и осудили његове потомке на губитак грађанских права. Адмет је упутио бегунца копном до Пидне у Македонији. Темистокле се превезао бродом до обала Јоније. Неколико година скривао се у градовима на азијској обали, а када је Ксеркс умро и Артаксеркс ступио на престо, отишао је у Сусу и плео је сплетке на персијском двору9. Тако су га околности натерале да се поведе за Паусанијиним примером. Чудном иронијом, две особе које би се могле сматрати спасиоцима Хеладе, херој Саламинске битке и херој Платејске битке, застраниле су у ковање планова да пониште сопствено дело и да поробе земљу коју су ослободили. Можда се ипак, догодило, да је Темистокле, који је био способан и далековид човек, само хтео да обезбеди себи лагодан живот на рачун Великог краља и да није

Ступање Артаксеркса на престо 464. ioguue пре Христа

9 Хронологија Темистокловог остракизма, бекства и смрти није поуздана. Једини чврст податак је његов долазак у Персију након Ксерксове смрти 465. године пре Христа. У Атини је боравио 476. године пре Христа када је био хорег Фринихових Феничанки које су оживеле сећања на Персијски рат. Есхил је у својим Персијанцима приказаним 472. године пре Христа споменуо његову лукаву поруку Ксерксу пре Саламинске битке, али то није јак доказ да је Темистокле још увек боравио у Атини. Приликом бекства из Арга, Темистокле је прошао поред атинске флоте која је држала Накс под опсадом; до побуне Накса дошло је у периоду од покоравања Кариста до битке код Еуримедонта која се збила пре устанка Ташана, што се може поуздано датовати у 465. години пре Христа. Битка код Еуримедонта обично се датује у 469. години пре Христа да би се ускладила са Плутарховом причом да су Кимон и његове колеге стратези били позвани да буду судије када је Софокле освојио своју прву награду 468. године пре Христа. (Плутарх, Кимон 9, 7-8); Плутарховој причи ова веза није потребна. Ако се бој код Еуримедонта збио 469. године пре Христа, устанак на Наксу не може пасти касније од 470. године пре Христа, и то Темистоклу остављ а много дужи интервал у Јонији но што то извори наговештавају. Хронолошке тешкоће се смањују ако се устанак на Наксу датује у 467. годину пре Христа. О старкизам се догодио вероватно у периоду од 472. до 470. године пре Христа и тада се без тешкоћа може прихватити његов боравак у Аргу од пет година. 355


озбиљно намеравао да оствари било какав план уперен против Хеладе. Он је био, како бисмо и очекивали, успешнији од спартанског сплеткара. Задобио је високу почаст у Персији и поверена му је била управа у обласги Магнесије на Меандру, где му је на трпезу сама Магнесија стављала хлеб, Лампсак вино, а Мијунт месо10. Темисшоклова смрт

Темисшоклова статуа

Гласине о самоубиству

Темистокле је умро у Магнесији, а Магнешани су му изван бедема свога града поклонили место за гроб, који му је у родној земљи био ускраћен. Нису се овим задовољили, настојали су да тешње повежу са својим градом његову славу. Поштовали су га као хероја, а на својој агори подигли су статуу спасиоца Хеладе: обнажен, у стојећем ставу излива либацију на жртвеник крај чије базе лежи убијени бик. Није протекло много времена, а од ове погрешно схваћене сцене, намерно или из незнања, потекла је измишљена прича. Пола века након његове смрти у народу се раширило веровање да се Темистокле отровао бичјом крвљу и апсурдан мотив очајања, зато што није могао да испуни своје обећање персијском цару, приписан је његовом самоубиству. Готово је извесно да је ова прича прво можда потекла од пакосних језика у Атини, а подстакнута је биком и посудом за либацију са споменика на агори у Магнесији.

5. Делски савез постаје атинска империја Кимон, стратеГ флоте Савеза. Освајање Ејона 476-5. Јодине пре Христа

Кимону, Милтијадовом сину, било је поверено да води ратне операције Делског савеза против Персије. Видели смо већ како је избацио Паусанију из Сеста и Бизанта. Његов следећи успех било је освајање Ејона, града близу ушћа Стримона, најважнијег утврђења Персијанаца западно од Хелеспонта. Место је до последњег даха бранио Богес, јуначни заповедник града, који је одбио све предлоге за мир, па је, када је понестало хране, запалио велику погребну ломачу. Убио је жену и децу, своје конкубине и робове, па их је све бацио на ломачу. Све своје злато и сребро однео је на врх бедема и бацио га је у таласе Стримона. После тога и сам се бацио у пламен ломаче. Тако су Атињани освојили и запосели јако утврђење

10 Као владар Магнесије Темистокле је у своје име ковао новац. С обзиром на његов углед занимљиво је напоменути да су два од четири позната примерка антички фалсификати, од посребреног бакра: Seltman, Greek Coinage2, 108. У Лампсаку је Темистоклу у част био установљен празник који се још празновао у хеленистичком периоду (текст натпис у G. F. Hill, Sources fo r Greek History, ревидирано издање, стр. 324, бр. 122).

356


на обали која је пружала приступ залеђу богатом дрвеном грађом и сребром11. Дориск, који је држао под контролом прелаз преко Хебра (Марице), био је још увек у рукама Персијанаца и успешно је одолевао покушајима Атињана да га освоје; не знамо шта се са овом тврђавом догодило. Можда је пала у руке Трачанима. Следећи Кимонов подухват био је освајање стеновитог острва Скира, упоришта долопских пирата. Док је Атина освајала стратешке положаје на рубу Егејског мора, било јој је подједнако важно да обезбеди и постаје на путу до њих; значај Скира је био у његовом положају на пловном путу од Атине до западних делова Тракије. Примитиван живаљ Скира је претворен у робље, а на њихово место дошли су насељеници, Атичани; острво је у ствари било припојено Атици. Међутим, тим освајањем је Кимон стекао мању славу него тиме што је открио Тезејеве кости. Једно делфијско пророчанство наредило је Атињанима да покупе Тезејеве кости и да их чувају у гробу који ће поштовати као култно место; можда је постојала легенда да је херој сахрањен на Скиру. Било како било, да ли случајно или као резултат трагања за њима, на острву је пронађен гроб са скелетом ратника херојског стаса. Веровали су да је то био Тезејев костур: Кимон га је превезао натраг у Атину; можда му већу популарност није прибавио ниједан од његових подвига. Након неколико година Кимон је остварио најблиставији успех у свом животу. До тада је био заокупљен у северним водама Егејског мора; било је крајње време да флота заједри ка југу и зада ударац персијској поморској сили у водама Рода и Кипра. Није било само крајње време, него се то постављало као императив. Ксеркс је, наиме, опремио огромну флоту; био је то његов последњи отпор тријумфу хеленског оружја. Кимон је ослободио од персијске власти и хеленске и карске приобалне градове; натерао је градове у Ликији да се учлане у Делски савез. Затим се у Памфилији, код реке Еуримедонта, сукобио са персијском копненом војском и флотом; поразио их је у двоструком боју - на копну и мору, уништивши 200 феничких бродова; уништио је потом и ескадру бродова која је као појачање пристизала са Кипра12. Ова је победа запечатила припа11 У схолијама уз Есхина, схолиаст наводи да су након освајања Ејона Атињане, који су наводно покушавали да установе колонију на месту потоњег Амфипоља, побили Трачане. Сасвим је неизвесно да ли је такав покушај могао бити учињен пре избијања устанка на Тасу 465. године пре Христа. Ејон је остао атински. 12 Овај извештај о бици код Еуримедонта заснован је на кратком извештају код Тукидида (I 100, 1) допуњеној Плутархом (који цитира историчара Калистена

Освајање Скира 474-3. јодине пре Христа

Тезејеве k o c u iu

Кимонови походи у Карију и Ликију, Јодине 468. пре Христа?

Бишка код Еуримедонта


јање јужне Мале Азије, од Карије до Памфилије, Атинском савезу. Плен освојен у овој бици искоришћен је за подизање новог јужног зида до Акропоља и као заветни дар у Делфима је посвећено бронзано палмино стабло са позлаћеном статуом Атене на врху. Темистокле, који је своје наде полагао у Пиреј, задовољио би се тиме да Акропољ остане неутврђен, али конзервативна Кимонова политика одлучила је другачије. Сада је јужни бедем обновљен средствима из плена битке код Еуримедонта. Кимон осваја места на Хелеспонту, 466. године пре Христа (касно лето)

Покоравање Кариста 472-1. Њдине пре Христа

Побуна и покоравање Накса 469. ioguue пре Христа

Не би се могло рећи да Делски савез није обавио свој задатак. Победа на памфилској реци ослободила је Хеладу свих опасности које су претиле од Персијског царства; Кимон је ускоро наставио да ниже победе покоривши нека места на трачком Херсонесу која су још увек држали варвари. Међутим, у интервалу између освајања Скира и битке код Еуримедонта, флота Делског савеза прионула је на други задатак. Латила се ратовања против хеленских држава које нису желеле да се учлане у Савез. У првом случају то је била чиста и једноставна принуда страног града. Карист је, супротно свим градовима на свом острву, остао изван Савеза; овај изузетак је за Атину био неподношљив, поготово што је овај град био тако близу атичкој обали. Карист је био подјармљен и, упркос расположењу његових грађана, натеран да се учлани у Савез. Други случај била је држава са статусом савезнице која више није желела да остане у Савезу. Наксос се издвојио из Савеза и савезничка флота је блокадом присилила острво на покорност. У случају Кариста, Савез је могао да брани свој поступак позивајући се само на политичку нужност, док је у случају Накса могао оправдано да брани своја права да присиљава поједине чланице на испуњавање својих обавеза, све док се Савез не раскине по заједничком пристанку свих чланова. Међутим, оба поступка су подједнако изгледала као тиранско насиље над аутономијом слободних држава и представљала су увреду за јавно мњење у Хелади. Насиље је било утолико теже, пошто су и Наксос и Карист изгубили своју аутономију. Постали су, фактички, поданици Атине. Они су типични примери начина како је изграђена атинска империја. Атина је већ ковала окове којима ће спутати своје савезнике. из IV века пре Христа) Кимон, 12-13. Диодор (XI 60-62), који следи Ефора, погрешно је повезао један епиграм који се односи на Кимоново последње ратовањ е на Кипру са битком код Еуримедонта и приказује Кимона као да је прво извојевао победу у поморској бици на Кипру пре но ш то је поразио Персијанце код Еуримедонта.

358

Источни Медитеран 359


Побуна Таса 465. ioguue пре Христа

Предаја Ташана 463. Године пре Христа

Tpu врсте савезничких држава

збо

Победа код Еуримедонта дала је Атини одрешене руке да настави неминовну политику претварања С авеза у империју. Најмоћнија савезничка држава на трачкој обали био је острвски град Тасос. Пошто је располагао знатном флотом, Тасос је сигурно био један од оних градова који су прилагали бродове. Атина је улагала нове напоре да оснује насеобину на Стримону и да преузме трговину у тим крајевима. Њени интереси су се сукобили са интересима Ташана, чије је благостање у великој мери зависило од њихове трговине у Тракији. Спор је избио око рудника злата и острвљани су се побунили. Очекивали су помоћ и од Македоније и од Тракије, с обзиром на то да су обе земље биле заинтересоване да искључе Атину из обалске трговине дуж северног руба Егејског мора. Такође су очекивали помоћ и од Спарте, али Лакедемоњане је устанак хелота спречио да пошаљу помоћ. Кимон је поразио тешку флоту и после дуготрајне блокаде побуњеници су капитулирали. Бедеми су им били срушени, бродове су предали Атини, одустали су од свих претензија на рудник и на копно и пристали су да плаћају сваки затражени намет. У међувремену, ипак, атински и савезнички насељеници запосели су стратешке тачке у „Девет Путева" на Стримону, али док су продирали у копно да би учврстили свој положај, Трачани су их код Драбеска опколили и побили. Примери ова три острвска града, Кариста, Накса и Таса, откривају методе које је атинска политика користила у бројним случајевима који нису забележени. Сада је у Делском савезу било три категорије савезничких држава. Биле су то: 1) савезничке државе које нису давале форос (допринос) него бродове; 2) аутономне савезничке државе које су давале форос; 3) подређене савезничке државе које су давале форос. Како су азијски градови слабили и како њихови становници нису марили за војничку службу и одсуствовање од куће, већином су радије измиривали своје обавезе плаћањем доприноса. У интересу Атине очигледно је било да што више чланица плаћају новачани допринос, а што мање њих да дају бродове. Наиме, бродови који су се прибављали од новчаног доприноса били су једноставно додатак њеној сопственој флоти, јер су били под њеном директном контролом. Сходно томе, Атина је ишла на смањење броја чланица прве категорије, и ускоро су у њој била само три велика и богата острва - Лезбос, Хиос и Самос. Исто тако, у интересу Атине било је да пребаци чланице из друге категорије у трећу и тако стекне контролу над унутрашњим пословима градова. Новим чланицама, које су биле натеране да приступе, никада није дозвољено да задрже апсолутну аутономију и сви побуњени градови били су доведени у потчињени положај. Међутим, степени потчињено-


сти нису били исти. Положај сваког града одређивао се посебним споразумом са Атином; услови ових споразума су варирали. Атина је готово увек прописивала себи потчињеним градовима општу форму њихових друштвених уређења; скоро да је излишно рећи да су та уређења увек била демократска. Норме наметнуте Еритри близу средине века делимично су сачуване у копији данас изгубљеног натписа на камену коју је начинио француски путописац. Наглаш ава се именовање, уз помоћ атинских чиновника, чланова Већа (Буле), нервног центра демократске управе; уведене су мере предострожности против медизма; атинска војна посада ће остати у граду; Еритра је обавезна да доноси жртве за атинску Панатенејску светковину13. Међутим, није било чврстог општег система. Сваки је град имао своје сопствене индивидуалне споразуме и сопствену меру ограничене аутономије. Тешња зависност држава, које су давале новчани допринос, од Атине, била је у многим случајевима назначена присуством атинског гарнизона и атинских цивилних чиновника. Међутим, постојао је један намет који је свима био заједнички - обавеза да снабдевају Савез војском у ратно време. Та је обавеза могла да се захтева само под неким одређеним условима, а то је била новина која је изменила првобитни карактер савеза, савеза искључиво поморских држава14. Изгледа да је Атина вероватно покушала да прошири обавезну војну службу на своје аутономне савезнике и да је ова политика изазивала побуне. Управо то је био исход који је Атина „раширених руку“ дочекала јер јој је дао могућност да побуњенима одузме аутономију. Напокон су, како изгледа, сви савезници подлегли обавезној војној служби, осим три државе које су давале бродове - Хија, Лезба и Сама. Како се процес претварања Савеза у империју развијао, Атина је осетила да је довољно моћна да укине заседања савезне Скупшти-

Еришра 453-2. iogune пре Христа

13 Натпис у ML 40. Еритра је по свој прилици стала на страну Међана и Атина је вратила овај град (непоуздано датовање 453/2. године пре Христа зависи од реконструкције имена архонта). Могуће је реконструисати заклетву коју ће полагати чланови новог демократског Већа: „Као већник ћу вршити дужност у најбољем и непристрасном интересу народа Еритре, Атине и њених савезника и нећу изневерити народ Атине нити ћу прићи некоме у неверству... нећу примити натраг никога од оних који су нашли уточиште код Међана без одлуке Већа и атинске скупштине; а тако исто нећу протерати никога од оних који су остали у Еритри мимо одобрења Већа и атинске скупштине." 14 У свом прегледу атинских ресурса на почетку Пелопонеског рата (II 9, 5) након набрајања савезника, који су приложили бродове, Тукидид каже да су остали прибавили војнике и новац и у својој историји рата спомиње да су коришћене савезничке трупе из разних градова. Неизвесно је да ли је уопште пре средине века била уведена нека редовна обавеза да се, на захтев, обезбеђују војници. 361


Блтајна пренесена у Атину 454. ioguне пре Христа

Шездесетина као ж р тва првих плодова Атени

Допринос Спискови квота доприноса

не на острву Делу. Сада је Атина потпуно била у стању да поступа како сама сматра за сходно, без процедуралног консултовања тела чије су одлуке неминовно морале бити њене, пошто су чланови претежно били њени поданици. Даљи помак у империјалистичкој политици направљен је када је благајна пренесена са Дела у Атину. Стварни, као и наводни, разлог за то могла је бити опасност која је запретила егејском простору након удеса Атињана у Египту. Али, колико год да је мотив био частан, преношење благајне требало је да олакша Атини да користи фондове Савеза за своје личне потребе. Новац од доприноса је тако прешао из окриља јонског Аполона нод надзор богиње са Акропоља; заузврат једна мина од сваког таланта из годишњег намета уилаћивана је у Атенину личну благајну. Атинска империја средином века укључивала је већину острва Егејског мора - са важним изузецима Крита, Мела, Тере - и већину градова на обали и близу ње, од полуострва Халкидике на северозападу до Фаселиде на југоистоку. Сваке године брижљиво је вођен попис aparche коју су плаћали Атени; рачун су проверавали рачуновође Logistai за „хеленске благајнике" Hellenotamtai; годишњи спискови су урезивани на великом каменом стубу и постављани на видно место на Акропољу. Откривено је довољно фрагмената са прва два стуба да би се могла урадити њихова реконструкција; премда има празнина, можемо са извесном тачношћу рећи колико је држава прилагало сваке године доприносе, а у много случајева и колико су државе плаћале. Од 443-2. године пре Христа наилазимо на државе распоређене у пет географских области - на трачку, хелеспонтску, јонску, карску и острвску област; ускоро је карска област интегрисана у јонску. Крајем сваке четврте године Великих Панатенејских светковина, Атињани су ревидирали процене доприноса; државе из Савеза имале су могућност жалбе атинским судовима, да би добиле нижу процену. На општој равни није било драстичних иромена све до великог Пелопонеског рата; приликом процене 446. године пре Христа велики број држава добио је снижене доприносе, вероватно као меру помирења у опасном периоду. У годинама када је Атина била снажна, отприлике 170 држава је плаћало допринос; међутим, неки спискови из периода пре 446. године пре Христа знатно су краћи и извесни градови у Карији, који су плаћали допринос позних педесетих година, више се не појављују. Стога често постоји знатан раскорак између реално примљене своте доприноса и његове укупне процене.

362


Једна од најважнијих рестрикција аутономије савезничких градова било је суђење у кривичним парницама које су обављали Атињани; било је природно да ће се сви спорови између Атине и било које од њених поданица решавати у Атини; није било неразумно ни да ће се, ако је грађанин било које савезничке државе починио издајнички акт у односу на империју, њему судити у граду империје. Али, са јачањем империјалистичке политике Атина је приграбила још већа права у правосуђу. У свом поравнању са градом Халкидом после побуне 446. године пре Христа она је испословала да све парнице које повлаче смртне казне, казне прогонства или губитка грађанских права, у апелацији треба да долазе пред атинско правосуђе15. У овом, као и у другим питањима споразуми су са разним градовима били различити; неки су несумњиво имали више слободе од других; од средине века владала је општа тенденција чвршћег надзора. Судски спорови настали због прекорачења уговора између атинских грађана и грађана савезничких држава обично су регулисани посебним међународним споразумима и пресуда се доносила у судницама оптужениковог града. У овој ствари, а била је важна, Атина би могла да стекне заслугу што не користи своју моћ за унапређење личних интереса; можда се понекад десило да је неком Атињанину мало пристрасније пресуђено јер се потчињеном живљу пружила прилика да искали своје огорчење на једном од својих господара. Међутим, на ову атинску попустљивост се заборавило у озлојеђењу због коришћења атинских судова у политичким парницама. Ово се показало као успешан инструмент надзора демократије, али је наоштрило отпор олигарха из савезничких градова који су били главни страдалници. Демократи су имали мање разлога за страх и за све време атинске владавине већина њих остала је упадљиво лојална Атини.

Атинско аравосуђе

Атинска империја се распала пола века након преношења благајне са Дела у Атину. Главна начела политичке мисли и политичког живота Хелена противили су се оваквом уједињењу. Аутономни град - држава, био је темељ цивилизованог хеленског свега; ниједан град - држава није био спреман, ако је то могао избећи, да преда део своје аутономије. Под претњом заједничке опасности градови су могли бити спремни да се уједињују у савез, пошто се сваки од њих лиши дела своје аутономне власти у корист заједничког саве-

Атинска империја је бипа у супротности са 1рчким политичким становиштем

Халкида 446-5. io g u H e пре Христа

15 Видети натпис у ML 52, преведен на енглески код N. Lewis, The Fifth Century B. C., 15. Претпос гављајући да грчка реч ephesis значи принудно обраћање, Бјури се нашао у друштву добрих аутора (упоредити Goinme, HCT, 1, 342), међутим реч обично значи призив, а увек другу судску расправу. Видети у ML, стр. 143.


зничког већа, али тек пошто су сачували право на отцепљење; то је било начело Делског савеза у његовом почетном облику. Али, чак и ово добровољно и делимично предавање своје аутономије сматрано је невољом; тако је сваки члан, када су мотиви који су га навели да се придружи савезу, ослабили и постали мање ургентни, тежио да врати своју пуну аутономију и поново стекне аутономна права која је одложио. Пошто су такви били нагони за слободом који су владали народима Хеладе, за државу која влада било је неопходно да има чврсту руку и непрекидну будност да би одржала на окупу свој савез или империју. Империја, ма како прикривена, сматрана је увек неправдом - изазовом хеленској политичкој етици. Не бити грађанин слободног и аутономног града Хелен је сматрао деградацијом свог достојанства или насиљем над својом слободом. А то је из многих разлога осећао, ако је припадао једној од Атини подложних савезних држава; њихова је, наиме, аутономија била ограничена у погледу како унутрашњих тако и спољашњих послова. Ма колико либералан био општи надзор полиса, господара, савез са таквим господаром значио је губитак најбоље од свих добрих ствари, губитак слободе која подразумева право на аутономију. Да је Атина усвојила политику коју је тако успешно усвојио Рим, политика њене експанзије је, прихватањем грађана мањих држава у атинско грађанско право, могла изградити трајније здање империје. Али, такав план је био неускладив са хеленским поимањем политике.

6. Кимонова политика и његова остракофорија Анттонизам дорскоГ и joncKoi епеменша

Као што је Персијски рат живље указао на контраст између хеленства и варварства и импресионирао Хелене идеалним јединством њихове нације, тако је Делски савез потцртао поделу која је постојала унутар саме хеленске нације, између дорског и јонског елемента. Ова је подела била у великој мери вештачка. Проистекла је из погрешног поимања ране хеленске историје и само у врло скученим границама представљала је неку природну линију расцепа хеленства. Али, почели су је прихватати као аксиом и била је важан елемент у ситуацији. Морамо вероватно трагати за пореклом супротности између дорског и јонског елемента, као политичком доктрином, у јединству Пелопонеза. Постојеће географско јединство створило је политичко јединство када је у VI веку пре Христа спартанска моћ постала доминантна; то је било ојачано идејом о етничком јединству Пелопонеза као претежно дорске области. Истоветност и ексклузивност пелопонеских интереса јасно су се испољиле у време


персијске инвазије; Пелопонез није само остао изван Атинског савеза, него се противио његовом ширењу. А овај савез је од самог почетка био јонски обојен. Атина, верујући за себе да је јонски град и метропола Јоњана у Азији, прикупљала је око себе своју децу. Храм Аполона Делског, велики центар јонског култа, био је изабран за центар новог јонског савеза. Благајна Савеза била је под старатељством јонског Аполона и на његовом острву су се састајали савезници да заједно већају и одлучују. Тако се дорски пелопонески Савез под вођством Спарте, сучелио са јонским савезом у Егејском мору под вођством Атине. Током неколико година овај је антагонизам дремао. Спарта је још била савезница Атине у борби против Међана; опасност од Персије није уминула. Међутим, очување мира зависило је у извесној мери и од политике људи који су управљали судбином Атине - од Аристида и Кимона. На Милтијадовог сина у почетку је гледано као на младића који мало обећава. Његовом деди је био приденут надимак „Будала“ и претпостављали су да је наследио скромнију памет но у просечног Атињанина. Љубитељ винског пехара водио је неуредан живот и није имао општег образовања; писац мемоара, који га је познавао, описао га је као Пелопонежанина пре него Атињанина - као нецивилизованог, али часног и искреног. Живео је са својом полусестром Елпиником и обоје су усвојили лакедемонске манире. Аристид је изгледа уочио његове војне способности и увео га је у јавни живот. Његова једноставност, срдачност и штедра гостољубивост учинили су га омиљеним; војни успеси су учврстили његов утицај. Два кључна принципа Кимонове политике била су настављање рата против Персије и одржавање добрих односа са Лакедемоњанима. Подржао је доктрину двојног вођства: Атина треба да буде господарица мора, али она треба да призна Спарту као господарицу на копну. Кимонова симпатија према Спарти и његове тамошње везе постале су важна политичка чињеница и несумњиво су помогле да се одложи раскид између Спарте и Атине. У овој политици Аристид, вођа демократије, и Кимон, који уопште није био симпатизер демократског развоја, међусобно су се помагали. После Темистокловог прогонства остракизмом, сву власт држали су у својим рукама Кимон, који је непрестано био биран за стратега, и Аристид, који је имао морални утицај на аутономну Скупштину. По Аристидовој смрти, Кимон је остао најмоћнији државник у Атини, али његова антипатија према демократији онемогућила му је да задржи моћ у држави која се кретала смерницама

L.

Кимон


попут Атине тога времена16. Млађи државник се уздигао и створио опозициону партију против Кимона и олигарха који су око њега поново живнули. Два главна политичара ове демократске партије били су Ефијалт, личност неоспорне честитости кога олигарси нису волели и од кога су стрепели, и Перикле, Ксанитипов син, који је сада почео да игра истакнуту улогу у Скупштини. Након освајања Таса оптужили су Кимона да је примио мито од Александра, краља Македоније, да није дејствовао против Македоније како је био дужан да учини. Са оптужбом, како изгледа, нису терали до краја и Кимон је био ослобођен. Али, то је био први маневар опозиције која ће убрзо довести до његовог пада.

Земљотрес у Спарти 464. Године пре Христа Устанак Хелота

Кимонов поход у Месенију 462. Јодине пре Христа

У међувремену је сама Спарта задала ударац његовој политици. Када је победа код Еуримедонта растерала страх од Персије, који је до тада лебдео над Хеладом, Спарта је осетила да сме да да одушка својој суревњивости према Атини првом повољном приликом; ову је искористила у рату са Тасом17. Али, непредвидљиви догађаји у земљи су је омели, како смо видели, да стварно интервенише против Атине. Грађани Спарте су живели на стално активном вулкану - на робовању својих перијека и хелота. Онај пламен о коме је Паусанија сновао, разбуктао се недуго по његовој смрти. Земљотрес је претворио у рушевине села која су сачињавала град Спарту и велики број становника је био затрпан у потресу. Месењански робови искористили су прилику да збаце јарам својих омражених господара. Уништили су у бици одред од 300 Спартанаца, али нису могли наставити да одолевају непријатељу у борби и потражили су уточиште у утврђењу Итоме. На овој стрмој планини, пуној успомена на претходне борбе, пружали су отпор неколико година. Спартанци су били натерани да траже помоћ од савезника; Платеја, Егина и Мантинеја послали су војнике да опседну Итому. Обратили су се за помоћ чак и самој Атини. Демократски политичари подигли су своје гласове против слања било какве помоћи, а исход догађаја потврдио је да су били потпуно 16 Забележено је врло мало поузданих чињеница о Аристиду након његовог рада на процени доприноса савезника. Плутарх бележи (Aristid, 3, 5) да су сви у позоришту упрли поглед у Аристида када се учинило да је Есхил у својој драми Седморица против Тебе алудирао на њега. То се збило 467. године пре Христа и он је вероватно убрзо након тога умро. Предање о његовој смрти се разликују (Plutarh, Aristid 26) и по једној верзији умро је на Црном мору обављајући државни посао. Можда је настојао да упише грчке државе на Црном мору у Делски савез. 17 Према Тукидиду (I, 101. 2) Спартанци су у ствари обећали да ће помоћи Тасу тако што ће извршити инвазију Атике. Обећање по свој прилици није било дато јавно на заседању Скупштине, већ су га можда дали ефори.

366

У темељење атинске империје

у праву. Али, атински народ слушао је савете Кимона; присутнима у Скупштини он је наметнуо своју доктрину о двоструком вођству Хеладе двема убедљивим метафорама: „Не смемо оставити Хеладу да храмље; не смемо оставити Атину да изгуби друта из запреге.“ Кимон је одвео 4 000 хоплита у Месенију, али премда су Атињани уживали глас вештих опсађивача утврђења, њихово настојање да освоје Итому је било безуспешно. На то је Спарта направила заокрет, ошамаривши Атињане посред лица. Рекла је Атињанима, који су једини од савезника били утаборени око планине, да јој више није потребна њихова помоћ. Лакедемоњани су се наводно уплашили „пустоловног и превратничког духа“ Атињана. Међутим, збиља је чудно да су се тако понели према војсци коју је и обезбедио и којој је командовао тако постојан пријатељ Спарте, као што је био Кимон. Овај догађај је дискредитовао Кимонову пролаконску политику: открио је узалудност жртвовања ради стицања спартанске наклоности и обелоданио је дубоку спартанску суревњивост. Противљење Ефијалта и његове странке месењанском походу добило је своје оправдање. У међувремену су Ефијалт и Перикле искористили одсуство конзервативног државника да би спровели у дело више радикалних реформи, неопходних да употпуне демократско уређење. Ове су реформе биле веома популарне и у великој мери су ојачале утицај државника који су их спровели. Када се том приликом Кимон вратио са својом политиком која је изгубила кредибилитет, прогласили су га за „лаконофила“ и осетили су да га сигурно могу остракизовати. Спроведена је остракофорија и Кимон је прогнан. Убрзо после овога извршен је мистериозан злочин. Кимонов главни противник Ефијалт био је убијен и никада се није са сигурношћу сазнало ко су биле убице. Ефијалт је имао много огорчених непријатеља међу члановима Већа на Ареопагу које је нападао и појединачно и колективно; можда је међу њима било неких који се нису либили да се освете свом нападачу. Атињани су ускоро имали прилику да узврате Спарти за њену ароганцију. Блокада Игоме је била настављена и устаници су напокон капитулирали. Допуштено им је да ненаоружани напусте Пелопонез, под условом да се никада не врате. Атињани који су помогли да се држе у опсади сада су им нашли прибежиште. Населили су Месењане у новој постојбини, у Наупакту у Коринтском заливу, у месту где су недавно поставили поморску базу18. У Алтису у Олим-

Кимонова остракофорија 461. Године пре Христа Убиство Ефијалта

Освајање Итоме 459. Њдине пре Христа

Месењани су насељени у Наупакту

18 Датум насељавања Месењана у Наупакту је споран. Према постојећем тексту Тукидиду (I 103, 1) Итома је пала у десетој години опсаде. Диодор приписује Толмиду освајање Наупакта и насељавање Месењана 456-5. године пре Христа.

Apioc покорава u разара Микену (око 462-0. Године пре Христа)

пији још увек можемо видети спомен на овај „Трећи месењански рат“ - округлу базу Зевсове статуе коју су Лакедемоњани поставили као захвални дар за своју победу; на њој можемо прочитати урезане стихове којима усрдно моле Зевса, господара Олимпа, да милостиво прими лепу статуу. Док су Лакедемоњани били потпуно заокупљени дуготрајним опседањем месењанске тврђаве, Аргивци су, не страхујући од напада са те стране, уграбили прилику да опседну Микену. У доба велике моћи Арга, ово утврђење је могло бити само аргивско и ничије више; догодило се (494. године пре Христа) вероватно након велике Клеоменове победе, да су уз спартанску помоћ Микењани задобили, додуше закратко, своју стару независност. Током тог кратког раздобља досегнули су врхунац славе помажући у ослобађању Хеладе. На врху њихове древне акрополе сазидали су храм на месту где је стајао древни дворац и опасали су град под њом бедемом. Сада су бранили тврђаву извесно време, али снабдевање им је било пресечено и били су приморани да се покоре. Аргивци су им дозволили да оду куда хоће и неки су нашли прибежиште у Македонији; древни град је разорен - све осим бедема који су одолели рушилачким снагама. Аргос је поново загосподарио својом равницом.

Продор атинског утицаја у централну Грчку након битке код Енофите могао би пружити одговарајући историјски контекст. Али, чини се да Тукидид брижљиво настоји да одржи хронолошки редослед, сугеришући да је насељавање претходило склапању савеза Атине са Мегаром.

I X иоГлавље

Атинска империја под Перикловим вођством 1. Довршетак атинске демократије Хеленима Кимоновог доба могло је изгледати да је атинско уређење, онако како га је утврдио Клистен и како је касније било реформисано после Маратонског боја, демократско како само може бити. Али, још је више истакао сувереност народа Ефијалт, чија је каријера била нагло прекинута, и Перикле, Ксантипов син, који ће током тридесет година бити најистакнутија фигура у Хелади. Периклова мајка је припадала породици и носила име кћери сикионског тиранина Агаристе, чија је просидба била тако чувена. Била је сестричина Клистена, законодавца, и сестра Мегакла који је остракизован као пријатељ Пизистратида. Млади државник је био припремљен за војну службу, али је потпао под утицај два истакнута учитеља, којима је много дуговао. Један је био његов земљак, Дамон из Ое, један од најсјајнијих интелектуалаца у Атини свога доба и чувени учитељ теорије музике. Други је био странац и филозоф, Анаксагора из Клазомене, чија је теорија о механици материјалног универзума покренутог једном заувек непроменљивим умом, ослободила Перикла од празноверица масе коју је имао задатак да води. Овим је учитељима државник једним делом дуговао своју уздржаност интелектуалца; није им, међутим, дуговао ни своје политичке идеје, ни дар луцидног и убедљивог изражавања, који су били битни за његов успех. Он је одиста био упадљива супротност Кимону, опуштеном и жовијалном весељаку. Ретко је путовао у иностранство, био је строго штедљив у свом домаћинству, избегавао је гозбе и љубоморно је чувао своју достојанствену одмереност. Његов портрет извајао је Кресила. Има за нас значаја чак и то што имамо округло постоље на коме се налазила оригинална биста, а поседујемо и копију Перикловог портрета. Портрет нам не показује узвишеног државника „са Олимпа“, већ мисаоно лице Анаксагориног пријатеља, непомућено страстима. Најконзервативнија установа у Атини било је Веће на Ареопагу, пошто се попуњавало архонтима бираним из две најбогатије класе у држави. Ова институција је била неспојива са развојем

Перикле

в. раније сшр. 280

ЊеГови учишељи

ЊеГова резервисаност

Поршреш

Веће на АреопаГу Губи политичку моћ

369

L


демократије и морала је да се укине или реформише. Ефијалт је припремио пут за напад, оптужујући поједине Ареопагите за корупцију и преваре у судским процесима; тада је, искористивши одсуство Кимона који је био у Месенији, увео низ закона који су одузели древном Већу сва политички значајна овлашћења. Већу на Ареопагу били су одузети и пренети на Скупштину право да кажњава чланове државне управе и чиновнике - у случају да су прекршили законе, затим дужности надзора управе и контроле поштовања закона. Цензорска овлашћења Већа, која су му омогућавала да истражује приватни ж ивот грађана, била су укинута. Уваженом државном телу није преостало ништа, осим суђења у кривичним парницама за убиство, старања о светом Атенином маслиновом стаблу и права гласа у надзору над имовином Елеусинских богиња. Функције које је Веће на Ареопагу изгубило прешле су Већу 500, Скупштини и народним судовима. Сви опозиви због кривичних дела угрожавања државних интереса надаље су се достављали Већу 500 или Скупштини; надаље је народ судио у својим судовима чиновницима који нису били кадри да о својој управи поднесу задовољавајући извештај. У народним судовима пресуда није више зависила од магистрата, већ од већине поротника-судија. За нову демократију било је карактеристично и то да се сада морају јавно изложити издаци за јавне радове свима на увид. Есхилоее Еумениде 458. iogune пре Христа

Имамо значајно сведочанство о узбуђењу које је изазвала ова радикална промена у Атини, у Есхиловој драми која је била приказана неколико година касније. Еумениде описују суђење Оресту на Арејевом брду због убиства мајке и установљење суда Ареопага. Значење драме често је погрешно схватано. То није протест након догађаја, то није вапај да се пребрише оно што је учињено. Напротив, Есхил, колико му поетски мотив допушта да оцени недавне догађаје, одобрава реформу. Ареопаг је, према његовом наговештају, установљен као суд, а не као веће; права његова сврха јесте да суди убицама, као Оресту. Еумениде су биле срачунате да умире људе који су, пуни страхопоштовања према суморним и церемонијалним скуповима који су се одржавали на врху Арејевог брда, видели у нападима на Веће безбожнички акт1. Укидање овлашћења Већу Ареопага био је индиректни ударац достојанству архоната који су, по свом положају, постајали Ареопагити. 1 Есхил, Еумениде, нарочито 681-710.

3 70

А т и н с к а и м п е р и ј а п од П е р и к л о в и м в о ђ с т в о м

Отприлике у исто време учињен је друти корак на путу ка демократији, претварањем архонтата у плаћену службу. Када је једном то учињено, више није било никаквог разлога да се служба ограничава на две богатије класе. Трећа класа, ЗеуГити, сада постаје подобна за избор, можда из захвалности за удео хоплита у пресудном боју код Танагре, који је учврстио поверење у младу демократију.

А р хон тат постаје плаћена служба. Зеуштима се допуш та архонтат. 458-7. iogime пре Христа

Два инструмента демократског развоја била су принцип случајног избора коцком и плата за државну службу. Случајни избор коцком је био уведен одавно, али тај принцип није био уведен у свом суштинском облику. Архонти и други нижи чиновници, као и чланови Већа били су бирани коцком из броја одабраних кандидата, али ти кандидати су претходно били одабрани промишљеним избором. Овај мешовити систем је сада био укинут; прелиминарни избор је укинут; Веће 500 као и архонти именовани су коцком, из редова свих грађана који су имали право да буду бирани. На овај начин сваки грађанин је имао подједнаке могућности да добије службу у државној управи и учествује у вођењу државних послова.

Коцка

Јасно је да овај систем није могао функционисати без плате за службу, јер у противном случају сиромашни грађани не би могли да троше своје време у државној служби. Стога је уведена плата не само за архонтат већ и члановима Већа. Плаћање државних служби било је главна карактеристика Периклових демократских реформи.

Плаша за државне службе

Та мера му је, природно, прибавила популарност у масама, нарочито када је прихваћена и за народне поротничке судове. У време напада на Веће Ареопага Перикле је спровео меру да судије треба да примају плату од два обола или можда једног, на дан2. Премда је мера имала непосредан политички циљ да придобије подршку народа за напад на Веће Ареопага, она је, након свега, била неизбежна. Судски предмети су се тако јако гомилали, да је било немогуће пронаћи довољан број судија спремних да без икакве надокнаде, дан за даном присуствују суђењима. Али, лако зарађена плата мамила је сиротињу и доколичаре; открили су да је угодно седети у суду и слушати необичне парнице, док је њиховој свести о личној важности ласкало поштовање и улагивање оптужених3. Сваки гра-

Плаћање судија око 462-1. Joguite пре Христа

2 Мноти историчари прихватају познији датум за увођење плате поротничким судијама, упоредити Gomme, HCT 1 327. Извори се колебају, чланови комисије за Атену Промахос добијали су плату једном у години, а рад на тој статуи започео је тек раних педесетих година. Плата за поротничке судије била је битан услов за ефикасност потпуно демократских поротничких судова. 3 Аристофанове Зоље, приказане 422. године пре Христа су сјајна карикатура службе поротничких судова.

37i


Закон о Јрађанском праву 451-0. Године пре Христа

Функционисање судова

372

ђанин који је то желео мотао је ставити своје име на списак са кога се коцком бирала листа од 6000 судија-протника, једнаки број из сваке филе; судови су са овог еписка попуњавали своје листе судија-поротника. Сада је сваком Атињанину одговарало да буде што мање грађана који деле нове привилегије и уживају новчану корист на основу свог грађанског права. Стога су, након отприлике десет година, свици са регистрима грађана били строго ревидирани и на Периклов предлог Скупштина је изгласала декрет да се убудуће не уноси у списак грађана име детета чији родитељи нису атински грађани рођени у законитом браку. То је био закон који би искључио Темистокла, Кимона и Клистена, законодавца, чије су мајке биле странкиње. Разумљиво је да су у парницама политичког карактера на судије поротнике Хелијаје морала утицати њихова политичка мишљења и речитост одбране окривљених који су смишљено побуђивали њихове емоције. Било је неизбежно да се законски аспект у оваквим парницама често изгуби из вида и да се о чињеницама често погрешно просуди. Битан део генералне сврхе демократије био је да суверени народ учини да се његова срџба осети, а ако би понекад срџба народа била, попут краљевог беса, неправична, ту није било помоћи. Међутим, било је далеко озбиљније што су у приватним парницама праведни разлози, не хотимично већ из незнања, лако могли бити поражени. Не можемо имати бољи пример о томе како су функционисали народни поротнички судови од говора одбране којима су оптужени очекивали да ће утицати на одлуке судија. Парничари у Атини морали су сами да се бране, институција адвоката на суду није постојала. Међутим, оптужени је могао да научи напамет говор одбране који му је саставило друто лице и да га издекламује на суду. Из ове праксе настала је врста професионалних писаца говора, логографа, и већи број њихових говора нам је сачуван. Из ових примера судског беседништва сазнајемо на који су начин оптужени очекивали да ће обрнути пресуду у своју корист. Обилато су користили доказе савршено ирелевантне за парницу; тужитељ ће, на пример, покушати да надугачко доказује какве је све услуге учинио држави, док његов противник нема ниједне такве заслуге. Стога није било ни помена о једноставном примењивању закона. Судије-поротници су слушали сваку страну како тумачи закон у смислу личне користи, али ни они сами нису познавали закон и стога, ма колико настојали да буду непристрасни, на њихову би пресуду, мимо закона, утицала вештина речитог браниоца и утицали би разлози који немају везе са предметом суђења. Није било права жалбе на њихову пресуду.


Карактеристика атинске демократије, која се не сме изгубити из вида, јесте да су богати грађани оптерећивани државним наметом кога су сиромаси били поштеђени. То нису били регуларни порези на приход или на капитал, већ намети јако карактеристични за античко друштво, који су могли пасти на појединца само једном или два пута у животу. Већ смо видели како су тријерарси узимани из богатијих класа да опреме и снабдеју посадом бродове, на којима су сами били обавезни да плове и за које су сносили пуну одговорност. Била је то дужност која није изискивала само новчани издатак већ и знатно жртвовање времена и излагање неугодностима. Било је и других намета. Рецимо, када је град упућивао свечана посланства верским послом, или на годишњу светковину Аполона на Делу, или на неку од великих панхеленских светковина, или у пророчиште у Делфима, бирали су богатог грађанина да из својих средстава допуни за то обезбеђену своту из државне благајне, да води посланство и да га велелепно, према прилици опреми. Али, ниједна од литуршја, како су се ови државни намети звали, није била важнија или типичнија за живот у Атини од оне која је прибављала хорове за Дионисове светковине. Сваке године су све филе именовале једног од својих богатих грађана за xopeia; његове дужности су биле да ангажује и опреми хор, да нађе вештог учитеља да увежба хор у плесу и певању хорских песама у драми која ће бити приказана. Супарништво је подстицало xopeie на добровољни трошак. Хорег, чији је хор победио у трагичком или комичком надметању, био је овенчан и добијао је бронзани троножац на коме је било уклесано његово име са именом његове филе и постављао га је на стуб или каткад на минијатурни округли храм. На источној страни Акропоља, дуга улица која води до позоришта са споменицима хорега, сведочила је о грађанском смислу за опште добро; ова улица Троножаца показала је, можда упечатљивије од неког другог сведочанства, колико је велику важност држава придавала позоришту и Дионисовом култу. Никада побожност није била боље призната за мудрост. Даривање религије од стране државе претворило се у даривање сјајног талента; и богаташи, од којих је захтевано да утроше своје време и новац за опрему плесача, учинили су услугу великим уметницима трагедије и комедије и тако су задужили читави свет.

ЛишурГије или државни намети

Archithedrta

choregta

2. Рат Атине против Пелопонежана Протеривање Кимона било је знак иотпуног заокрета у спољној политици Атине. Она је изашла из савеза са Лакедемоњанима и склопила је нови савез са њиховим непријатељима, Аргом и Тесалијом. Нови

Савез Ашине са АрГом

373


(458. ioguue пре Христа)

Освајање Наупакта

Атина задобија Мегару 459. iogune пре Христа

Дуги зидови Meiape

Битка код Халије 459-8. Године пре Христа

пријатељски односи Атињана и Аргиваца одразили су се у трилогији коју је, отприлике у то време, саставио Есхил о убиству Агамемнона и Орестовој освети4. Драматург отворено користи савез да изазове емоције и можда није случајан комплимент новом савезнику што Агамемнона представља као господара Арга, а не недавно разорене Микене. Чињеница је да Атина, бар што се тиче њених кључних интереса, није била у директном сукобу са Спартом. Али, ти интереси су је гурнули у погубно супарништво са два Спартина савезника. Поморска империја Атине и пораст њене поморске моћи рапидно су ширили њену трговину и отварали нове видике њеним трговачким амбицијама на свим странама хеленског света. Утркивала се са два велика трговачка града, Коринтом и Егином и чинило се да ће их претећи. Са Егином је већ имала окршај и сада, када се моћна и богата уздигла, нови окршај је био неизбежан. Суревњивост атинских трговаца и Коринта на западу била је у пуном јеку и отприлике у то време један атински стратег преотео је Наупакт од Озолских Локрана и обезбедио поморску базу која је Атињанима омогућила значајну контролу улаза у Коринтски залив. Био је то хитац који је погодио циљ; Атина је сада имала начина да пресреће и узнемирава коринтске трговце који су испловљавали са теретом у правцу запада. Рат је био питање месеци и ускоро се указала прилика. Мегарани су због сукоба са Коринћанима око границе напустили Пелопонески савез и ставили се под заштиту Атињана. Атињани не би ништа радије дочекали од присаједињења Мегаре. Док држи Мегару, Атина је имала јаку границу према Пелопонезу и држала је под надзором Истам, од Паге у Коринтском до Нисеје у Саронском заливу. Без одлагања Атина је прионула на зидање двоструког зида: од мегарског брда доле до луке Нисеје, окренуте Саламини, и ове „Дуге зидове" осигурала је гарнизоном својих војника. Тако је једини, лако приступачан улаз у Атику обалским путем стављен под њен надзор, а између Мегаре и Паге у Коринтском заливу, планински венац Гераније био је моћна баријера која се лако могла бранити. Атика је сада имала чврст грудобран против копненог напада. Освајање Мегаре представљало је нову увреду за Коринт; била је то увреда и за господарицу Пелопонеског савеза. Рат је убрзо букнуо и у почетку Спарта није имала активну улогу. О догађајима у овом рату лоше смо информисани. Видимо атинску ескадру бродова која напада Халије и трпи пораз од неких коринтских и епидаурских војника. 4 Есхил, Еумениде , 290-1.

374

А тинск а им п ери ја под П ер и к л ови м во ђ с т в о м

Затим, мало острво Кекрифалија које лежи између Егине и аргивске обале, постаје позорје поморске битке са пелопонеском флотом и Атињани побеђују. У том тренутку Егињани улазе у борбу схвативши да ће им, ако Коринт претрпи тежак пораз, судбина бити запечаћена: Атина ће у Саронском заливу постати апсолутни господар. У близини Егине одиграла се велика поморска битка; учестовали су у њој савезници и Егине и Атине; и Атињани су се, заробивши 70 бродова, искрцали на острво и блокирали град. На то су Пелопонежани послали војску хоплита у помоћ Егињанима, док су Коринћани, прешавши висове Гераније, сишли у Мегариду, очекујући да Атињани неће моћи истовремено и да бране Мегару и да Егину држе у блокади. Али, рачунали су без правог познавања атинског духа. Грађани, још недорасли за редовну војну службу или они који су за њу престарели, формирали су ванредну војску и под командом стратега Миронида одмарширали су у Мегариду. Дошло је до битке; обе стране су тврдиле да су победиле, али када су се Коринћани повукли, Атињани су подигли трофеј. Због поруга својих суграђана коринтски војници су се вратили за дванаест дана и стали да подижу свој трофеј, али док су били у том послу, Атињани из Мегаре извршили су јуриш и жестоко их потукли. Ово ратовање, око обала и у водама Саронског залива, предигра је обимнијем ратовању у другим деловима Хеладе, али то је предигра која има своју целовитост. Атина је, уистину, супротстављена Пелопонеском савезу; али, до тада су рат углавном договорно водиле три државе чији су интереси били концентрисани око Саронског залива - Коринт, Епидаур и Егина. Ове државе су стварно имале за леђима Пелопонески савез и помагали су им „пелопоненски бродови“ и „пелопонески хоплити“; али у исто време, рат још није сасвим попримио пелопонески карактер. Година ових успеха била је за Атину година јаког страховања и напетости; можемо је непристрасно описати као annus mirabilis' у атинској хроници. Победе код Кекрифалије и Егине извојевала је само делом своје флоте. Наиме, непосредно пре но што ће бити суочена са оружаним отпором супарничких хеленских сила ширењу њене империје и њене трговине, Атина се упустила у авантуру ван граница хеленског света. Био је то поход на Египат, најсмелија од свих пустоловина у које се икада упустила. Флота од 200 атинских и савезничких бродова ратовала је против Персијанаца у водама око Кипра, када је позвана да пређе у Египат. Позив је стигао од Инара, либијског владара, који је

Бишка код Кекрифалије

ЕГинска бишка 458. Године пре Христа

Би тка у Meiapuди, 458. iogune пре Христа

Поход на Ешпаш

' Лат. година која заслужује дивљење. Прим. ирев.

375


Освајање Мемфиса, 459. iogune пре Христа (јесен)

3 76

поцбунио области доњег Нила на устанак против својих персијских господара. Убиство Ксеркса пропратили су нереди на персијском двору и протекло је извесно време док се Артаксеркс није безбедно устоличио; побуна у Египту била је једна од последица ове ситуације. Инаров позив био је веома примамљив. То је значило да би Атина, ако ослободи Египат од персијске власти, себи обезбедила главну контролу над страном трговином са долином Нила и да би могла да постави поморску базу на обали; једним потезом оставила би далеко за собом све супарничке трговачке градове у Хелади. Заповедници егејске флоте, чија су имена остала непозната, прихватили су позив либијског принца. Као у данима далеке прошлости „народи са севера“ ће сада помоћи Либијцима у покушају да збаце господаре Египта. О овим епизодама далеке прошлости Хелени нису знали ништа, али би се могли сећати како су једном давно карски и јонски пустолови поставили на престо египатског краља. Посматрано из другог угла, напад на Египат био је корак на неутрвеној стази. Све до тада савезнички бродови једрили су водама које су биле потпуно или делимично хеленске и свој циљ су ограничили на ослобађање хеленских градова или оних градова који су, попут карских и ликијских, имали блиског додира са грчком цивилизацијом. Обале Кипра, где су Хелени и Феничани живели једни крај других, привлачиле су више од свих других ескадру бродова хеленских ослободилаца. Али, када је ескадра прешла у Египат, упловила је у сферу непознату њиховом искуству и започела је нову врсту ратовања. Поход на Египат био је покушај да се борба против Персије пренесе у другу етапу - етапу у којој је Хелада била нападач и завојевач. Овом покушају није било суђено да успе; протећи ће више од столећа пре но што буде освећен Ксерксов напад. Али, ваља се присетити да су Атињани, крећући против Египта, били претече Александра Великог и да су могли бити успешни да је њихов војсковођа био Кимон. Атињани су заједрили узводно Нилом и затекли су Инара у победничком слављу пошто је извојевао велику победу на Делти над персијском војском, послатом да угуши његову побуну. Пловећи узводно, запосели су Мемфис, осим акрополе „Беле Тврђаве“, у којој је персијски гарнизон пружао отпор. Након овог успеха, губимо из вида рат у Египту за више од две године и осим податка да је опсада Беле Тврђаве била дуготрајна, немамо сведочанства о дејствима атинских снага у књижевности. Али, била је погубна коинциденција то што је војна сила Атине у том тренутку морала да се подели. Са својим целокупним снагама Атина би могла да зада страховит пораз Пелопонежанима; са својим целокупним снагама

А тинск а им п е ри ја под П ер и к л о ви м в о ђ с тво м

могла је имати успеха у Египту. Био је то тријумф политичке партије која је отерала Кимона у прогонство, што су Атињани, када је половина атинске флоте била на обалама Нила, тако срчано одбили непријатељска дејства Коринта, Егине и њихових савезника. Ништа упечатљивије не сведочи о енергији Атине у овом критичном часу од стеле са именима грађана, чланова једне од фила, погинулих у тој, памћења вредној години: Из филе Ерехтеиде ови су грађани пали у рату, на Кипру, у Египту, у Феникији, код Халија, на Егини, у Мегари; сви у истој години;

и нижу се 177 имена5. Опсада Егине је настављена и за две године након битке Егињани су капитулирали и пристали да предају своју флоту и да плаћају форос Атини. Мало су победа Атињани могли радосније дочекати и мало их је било уноснијих од ове. Острво, које им је вређало поглед и дражило њихове апетите кад би управљали поглед са ceoi брда преко воде ceoia залива, напокон је било беспомоћно у њиховим рукама. Обеснажили су једног од својих најопаснијих супарника у трговини; срушили су један од најутицајнијих градова дорске Хеладе. Егина је у Савезу заузела исти ранг као Тасос, као најбогатија међу подређеним државама. За ова два острвска града свота годишњег доприноса износила је 30 таланата; то је био највиши плаћени износ у то време међу свим градовима чији су нам доприноси познати, иако ће касније разрези бити много виши6. У међувремену, догађаји у другом делу Хеладе подстакли су Лакедемоњане да и сами уђу у рат и преместили су главне ратне интересе из Саронског залива у Беотију. Прокламована сврха Лакедемоњана била је родољубива да притекну у помоћ својој браћи по мајци, Дорцима на северу, којима су Фокиђани отели један од њихова три градића. За војну силу која се састојала од 1500 лакедемонских хоплита и 10000 савезничких војника било је лако да натера нападаче да тај градић врате. Прва сврха похода налазила се у Беотији. Политика Спарте била је, очигледно, да овде подбуни моћну државу да блокира Атину; и то се могло постићи само јачањем 5 Натпис у ML 33. Листа укључује два стратега, једног гатара, четири грађанина, стрелца и 170 других лица. Обично су се на једном споменику наводиле све филе. Овај јединствени документ једне филе настао је због изузетног броја погинулих. Година је ратна, и вероватно прва година похода на Египат. 6 Допринос Таса био је у почетку само 3 таланта, али овај низак износ вероватно има посебно објашњење. Од 443. године пре Христа (а могуће према процени из 446. године) уобичајени годишњи допринос износио је 30 таланага.

Натпис из филе Ерехпеиде (Erechtheis) 459-8. iogune пре Христа

Пад Егине, 457-6. iogune пре Христа Eiuna се уписује у Делски савез

Поход Лакедемоњана против северне Грчке 457. ioguue пре Христа

Обнова тебанске хеГемоније у Беотији


Би тка код ГанаIpe 457. Године пре Христа (лето)

Освајање Беошије

Тебе и постављањем на положај господара Беотског савеза. Стога је Спарта сада ојачала тебанску моћ, извршивши ревизију Беотског савеза и присиливши беотске градове да му се прикључе7. Када је војска завршила свој посао у Беотији, повратак на Пелопонез био јој је са свих страна отежан. Пролазак кроз Мегариду је био опасан, пошто су Атињани држали планинске прелазе и удвостручили су своју предострожност. А није било безбедно ни да преплове Коринтски залив - пут којим су вероватно дошли - јер су сада атински бродови вребали да их пресретну. У овом шкрипцу изгледа да су решили да крену право на Атину где је народ сада био запослен зидањем Дугих зидова од града до пристаништа. Овај правац им је вероватно препоручила странка атинских олигарха, који су стално ишчекивали прилику да сруше демократију. Пелопонеска војска је дошла до Танагре, близу атичке границе; али, нису још ни прешли границу, кад су Атињани кренули да их пресретну са силом од 14000 бораца 1000 Аргиваца, тесалском коњицом и војницима из савезничких градова. Касније се приповедало да је том приликом протерани државник Кимон дошао у атински табор који је био постављен на беотским тлу и затражио дозволу да се бори за своју земљу - против Спарте. О захтеву су журно известили Веће 500 у Атини; то му није било дозвољено и све што је могао да учини било је да охрабри своје присталице да се јуначки боре. Овај Кимонов поступак припремио је пут да му упуте позив да се врати; у бици која је уследила, његови пријатељи су се тако постојано борили, да ниједан није изнео живу главу из боја. Легенда је, без сумње, измишљотина, али њена поента звучи истинито. Кимон и његови следбеници били су прворазредни и истакнути родољуби; они нису били екстремисти спремни да издају град Спартанцима да би срушили нову демократију и поново успоставили своју политичку позицију. Дошло је до великог крвопролића на обе стране, али у борби су тесалски коњаници дезертирали и Лакедемоњани су извојевали победу. Ипак, битка је спасла Атину и победа је победницима само омогућила да се врате преко Истма и посеку воћна стабла у Мегариди. Да се Кимонова велика скупина следбеника у редовима хоплита млако борила код Танагре, исход би био много другачији. Лакедемоњани су прославили своју победу златним штитом који су поставили над фронтоном новог Зевсовог храма у Алтису, у Олимпији, као дар из плена код Танагре8. Али, победа није чак ни обезбеди7 Тукидид у свом кратком приказу рата не спомиње да је Спарта снажила Тебу (I 107. 2-108. 2). Сведочанство стиже од Диодора (XI 81. 1-2). 8 Натпис у ML 36. Фрагменти вотивног натписа су сачувани и могу се употпунити текстом (натписа) који је преиисао Паусанија (V 10. 4). Био је то „дар који су

378

А т и н с к а и м п е р и ј а под П е р и к л о в и м в о ђ с т в о м

ла Беотију. Два месеца после битке Атињани су кренули у поход против Беотије под командом Миронида. До пресудне битке је дошло код Ојнофите и Атињани су загосподарили целом облашћу, осим Тебе. Ова победа је, изгледа, подстакла рестаурацију споменика подигнутог у знак сећања на ранију победу, извојевану 506. године пре Христа над Беоћанима и Халкиђанима. Том приликом су Атени као вотивни дар посветили бронзана кола од десетка откупнине добијене за заробљенике. Када су Персијанци 480. године ире Христа опљачкали атински Акропољ, овај споменик је пренет у Сусу; сада су поставили копију тих кола са измењеним редоследом два дистиха; то је учињено да би натпис почео типизираним хвалоспевом, о томе како су синови Атињана угушили бахатост Беоћана9. Беотски градови нису уписани у поморски Савез на Делу, али њихова зависност од Атине била је изражена у обавези да војним контингентима снабдевају атинску војску. У исто време Фокиђани су ушли у Атински поморски Савез, а Опунтски Локрани били су принуђени да признају врховну власт Атине. Такве су биле последице битака код Ојнофите и Танагре. Атина је сада на миру могла да заврши изградњу својих Дугих зидова. Ови бриљантни успеси били су крунисани, како смо видели, освајањем Егине; отприлике у исто време, изгледа да је освајање Трезена обезбедило Атини важну базу на арголидској обали. Али, атинска војска није била толико успешна на далеком југу. Изгледа да од освајања Мемфиса није постигнут никакав успех; Бела Тврђава је још увек одолевала. Након неуспешног покушаја Артаксеркса да подстакне Спарту да нападом на Атику усмери Атињане на другу страну, персијски краљ је послао у Египат велику војску под командом Мегабиза, коме је помагала феничка флота. Победивши у бици, он је истерао Хелене из Мемфиса и блокирао их је на острву Просопитис које формирају два рукавца делте, Канопски и Себенитски. Овде их је држао у блокади осамнаест месеци. Напокон је, скренувши водени ток, исушио рукавац, тако да су хеленски бродови остали на сувом и скоро цело острво се са обалама сјединило у копно. Тако су Персијанци могли да пређу по сувом до острва. Грци су се, спаливши своје бродове, повукли у Библос; ту су се предали Мегабизу и било им је дозвољено да се повуку. Изнурујући марш кроз западну пустињу довео их је до пријатељске Кирене, где су нашли начин да се врате кући. Инар, који је изазвао побуну, био је прибијен на крст, иако му је према

Ојнофита 457. 1одине пре Христа (јесен)

Неусиех иохода на Еш пат

454. togune ире Христа

освојили Артивци, Атињани и Јоњани". Атинска војска је обухватала контингенте неких чланова Делског савеза. 9 Натпис у ML 15.

379


Обим атинске империје, 456-449. Њдине пре Христа

Походи у Коринтском заливу 455. и 453. Године пре Христа

Прибавтање Ахаје између 453. и 446. iogune пре Христа

условима предаје био загарантован живот. Ускоро потом стигла је у помоћ од Атине и њених поморских савезника, ескадра од 50 тријера. Моћна феничка флота је извршила напад на њу на ушћу Мендесијског рукавца Нила и спасла се само неколицина бродова. Персијска власт успостављена је широм земље; још није дошао дан хеленске владавине Египтом10. Али, премда су Атињани изгубили бродове и новац у овом смелом а злосрећном подухвату, њихова империја сада је била на врхунцу моћи. Могли су чак да претворе катастрофу у Египту у изговор за претварање Делског савеза у неприкривену атинску имеприју. Тријумфална персијска флота могла би упловити у Егејско море; Делос није био безбедно место за благајну; фондове Савеза треба пренети на атински Акропољ. Атинска империја је сада обухватала подручја под својом влашћу и на копну и на мору. Две земље које су напале њене границе, Беотија и Мегара, прихватиле су њену супремацију. Њена владарска моћ се преко Беотије протезала на Фокиду и Локриду до Термопилског теснаца. У А ргује њен утицај био свемоћан, Егина је била присаједињена империји у Егејском мору, а егински бродови њеној морнарици. Савезом са Мегаром, освајањем Егине, заузећем Трезена, Саронски залив је замало претворен у атичко језеро. Велики трговачки град са Истма био је главни и најопаснији непријатељ Атине и следећи циљ Периклове политике био је да Коринтски залив такође претвори у атичко језеро, па да тако опколи Коринт са оба његова мора. Чињенице да држи Мегариду и Беотију, а нарочито база у Наупакту, омогућиле су Атини да контролише северне обале залива од мореуза све до Истма. Али, јужно приморје још увек је у целости било пелопонеско; и изван мореуза било је на акарнанској обали места која су морала да се обезбеде. Стратег Толмид је започео ту операцију, освојивши коринтску колонију Халкиду, наспрам Патре. Тада је Перикле лично повео поход да настави Толмидово дело. Пошто му није успело да покори Сикион, опсео је Ојнијаду, важ ан центар, чврсто опасан бедемима на акарнанској обали, али није могао да је заузме. Иако није постигнут неки војни успех, поход је изазвао страховање и довео је изгледа до приступања ахајских градова Атинском савезу. Извесна је бар чињеница да је убрзо потом Ахаја постала зависна

10 Тукидид (I 110) јасно наговеш тава да су 200 бродова, атинских и савезничких, који су отишли у Египат, тамо остали до краја. Сада већина историчара верује да се већи део флоте вратио након почетних успеха, ради поморских операција у Саронском заливу. Евиденција доказа наведена је у Meiggs, Empire, 104-8, 373-6.

38о


од Атине; током неколико година атински бродови су могли да једре и Коринтским и Саронским заливом, свесни своје владарске моћи.

3. Закључење мира са Персијом Ратовање недавних година било је за атинске финансије огромно напрезање, али катастрофа у Египту посредно је омогућила Атини да добије непосреднију контролу над доприносима савезника. Желела је да се одмори од напрезања, али након Перикловог похода протекло је три или четири године до закључења мира. У гом раздобљу војна дејства су, како изгледа, била обустављена. Тада ie Си°РазУм 0 примирју на пеш Кимон, кога су можда оаш зато позвали натраг у Атину, преговарао -10д ш а о примирју које је на пет година склопљено између Атињана и Пелопонежана. Отприликеу исто време Лакедемон и Аргос закључили ^ир^измТђуАрши су мир на тридесет година. Спарте 452 - 1. .

Чим је склопљен мир, Атина je са савезницима могла да настави своје ратне операције против Персије и никоме то ратовање није могло да се повери безбедније и доличније него хероју битке код реке Еуримедонта. Периклу је можда веома одговарало да искористи Кимоново ратно искуство; изгледа да је дошло до пријатељског договора по коме је Кимон прихватио да се не меша у Периклову политику. Оговарање је колало градом да се Кимонова полусестра прилично помучила да их приволи да се помире. Елпиника је збиља била живописна личност, једна од малобројних Атињанки V века пре Христа које су за нас телесније од утвара. Подозревало се да је била у више но присном пријатељству са Полигнотом, славним сликаром са Таса, кога је Кимон довео у Атину; још се причало да је сликар насликао њен портрет уместо Лаодикине главе на композицији Освајање Tpoje у Осликаном трему у Атини. Њен однос са полубратом Кимоном био је, такође, предмет многих оговарања и не изненађује што се развела од свог отмено уздржаног мужа Калије, вишеструког победника у колским тркама у Олимпији, који ће водити преговоре за мир са Персијом. Али, није био потребан шарм једне жене да 451. године пре Христа убеди Кимона и Перикла да сарађују. Обојица су знали да најпречи циљ Атини мора бити да надокнади штету изазвану катастрофом у Египту.

iogune пре Христа

Перикле и Кимон

Феничка флота, која је угушила египатски устанак, била је по- Рашни иоход сле тога упућена да поново успостави Артаксерксову власт на остр- на Кииар ву Кипру; због тога је Кимон тамо запловио са ескадром од 200 бродова. Издвојио је 60 бродова као помоћ безначајном краљевском


Кимонова смрт 450-49. logune пре Христа

Неопходан је мир

Периклова политика

Преговори за мир са Персијом око 449. Године пре Христа

382

претенденту, који је успевао да пружа Персијанцима отпор у мочварама делте Нила; Атињани наиме, чак и након свога пораза, нису потпуно напустили идеју о освајању Египта. Кимон је тада почео да опседа Китион. То је био последњи ратни подухват човека који је ратовао против Персије још од битке код Микале. Умро је за време опсаде; његова смрт означава почетак новог периода у коме непријатељства између Хелена и Персијанаца тињају. Али, Атињани су коначно постигли један успех. Флота је прекинула опсаду Китија, пошто јој је понестало хране, и стигла је пред кипарску Саламину; ту су Хелени извојевали двоструку победу, на мору и на копну, над феничким и киликијским бродовима. Ова победа, ипак, није подстакла Атињане да наставе ратовање. Немамо увида у то какви су у том тренутку били предлози њихових државника, а појединости ситуације нам помажу да разумемо њихову одлуку да се са Великим краљем склопи мир. Догађања недавних година су им показала да је за Атину одвећ тешко да у исто време настави да успешно ратује против заједничког непријатеља свих Хелена и против супарника међу самим Хеленима. Стога је морала да изабере између мира са Персијом и мира у Хелади. Али, трајни мир у Хелади могао би се постићи само одрицањем од успеха које је Атина недавно постигла у рату. Коринт се никада не би смирио док не поврати пређашњи доминантан положај у свом западном заливу; док је у њему опкољен, као што га је опколила Атина, сигурно ће користити сваку повољну прилику за напад да би се ослободио. Неки атински политичари били би спремни да се повуку из места која су недавно отета и чије је освајање Коринт највише запекло. Али, Перикле, који је та места освојио, био је непоколебљиви империјалиста. Циљ његовог управљања државом био је да повећа атинску империју и да унутар граница Хеладе шири атински утицај. Није хтео да допусти да се неки део атинске империје окрњи ради нових победа у рату против варвара. Смрт Кимона, који је био покретачки дух ратовања против Персије, можда је помогла Периклу да спроведе ту своју одлуку и оконча рат. И сам Велики краљ је био склон преговорима; наиме, за хеленском победом код кипарске Саламине уследила је побуна Мегабиза, заповедника који је угушио устанак у Египту. Стога је склопљен мир са Персијом. Преговоре обавија непрозирна магла, толико непрозирна, да се посумњало да је икада био закључен званични мировни споразум. Међутим, сумњати у то да је Атина склопила споразум са Аргаксерксом и да је потом уследио мир је неразумно; исто је извесно да је склопљен одређени утовор, по коме је Персија пристала да не шаље ратне бродове у Егејско мо-

А тинск а им п е ри ја под П ер и к л о ви м во ђ с т в о м

ре, а Атина дала слично обећање, да ће штитити обале Персијског краљевства од напада. Посланство из Атине морало је чекати Великог краља у Суси и услови утовора су били записани. Али, ма какве биле дипломатске форме уговора, обе су стране биле заинтересоване за мир и мир је одржаван. Назвали су га Калијиним миром; владало је, наиме, опште уверење да је главни члан посланства био Калија, најбогатији човек у Атини, муж Кимонове сестре11. Тако се заврш ава први чин борбе Хеладе са Персијом. Сви хе- Ђорба грка са s Феничанима на ленски градови к о ј и су потпали под варварску власт оили су опет Кипру присаједињени свету слободних хеленских држава, осим у једном забаченом углу. Острво Кипар било је једна од награда за коју су се Атињани борили против Персије. Победа код Еуримедонта ударила је темељ снажној офанзиви на исток и током више од десет година освајање Кипра било је један ог главних циљева атинске политике. По условима Мира, Атина је одустала од својих претензија. Хеленски градови на Кипру су остављени да се боре са Феничанима што Надмоћ Феничана s а. након мира ооље могу; Феничани су ускоро постигли надмоћ и одржали су je много година. Покушали су да хеленску цивилизацију искорене са острва, али хеленска цивилизација је била жилаво растиње; након ових догађаја поново ћемо срести грчке тираниде на власти.

4. Неуспеси Атињана. Тридесетогодишњи мир Мир са Персијом, ипак, није пропратила даља атинска експанзија л унутар дефинисаних граница; напротив, неки од сасвим скорашњих атинских освојених поседа почели су да се круне. Орхомен, Херонеју и неке друге градове у западној Беотији приграбили су протерани олигарси и било је неоходно да Атина сместа реагује. Стратег Толмид наступио је са потпуно неадекватним бројем војника. Освојио је Херонеју и оставио у њој гарнизон, али није напао Орхомен. Приликом повратка у Атину, у близини Коронеје, неки изгнани-

А тина \уби

Беотију

11 Калијин мир је подстакао већи број чланака у часописима од било ког предмета за дискусију у историји V века пре Христа (уз могући изузетак дијалога о Мелу у Тукидиду). Главни доказ за одбацивање мира јесте чињеница да се код Тукидида мир не спомиње директно, као уосталом ни у једном другом извору V века пре Христа. Сведочанства која говоре у прилог мира почињу тек са IV веком пре Христа када је интелектуална клима била мање критична. Али, сви су се сложили да су сада, ако и није било званичног мировног споразума, непријатељства била окончана и већина би прихватила да шема догађаја четрдесетих година подразумева да су људи који су управљали атинском политиком схватили као коначну чињеницу да више неће бити рата са Персијом. Разлози за прихватање мира изнети су у Meiggs, Empire, 129 и даље, 487 и даље.

Ј/

1


Би тка код Коронеје 447. iogune пре Христа

Свеши раш, 448. iogune пре Христа

Губишак Meiape

Андокидов марш

ци из Орхомена са још некима поставили су му заседу и претрпео је пораз. Сам Толмид је био убијен; многи хоплити су заробљени; Атињани су се одрекли Беотије да би заробљени хоплити за узврат били ослобођени. На овај начин је битка код Коронеје поништила победу код Ојнофите. Атина је имала мало разлога да жали за овим губитком, пошто власт у Беотији није реално доприносила консолидовању њене империје. Одржавање сталне контроле над бројним градовима-државама беотске области представљало би стални а тешко надокнадив терет њеним војним ресурсима. За губитком Беотије уследили су губици Фокиде и Локриде. Било је прилично чудно што је Фокида нелојално напустила Савез. Неколико година пре тога, Фокиђани су заузели Делфе. Спартанци су послали војску да од њих ослободи храм и да га врати Делфљанима; али, чим су се Спартанци вратили кући, стигла је атинска војска и вратила је храм Фокиђанима. Био је то Свети рат и вођен је тако да није било прекршено петогодишње примирје. Па ипак, иако се чинило да њихов положај у Делфима зависи од подршке Атине, Фокиђани су сада напустили њен Савез. Ову промену става изазвала је олигархијска реакција у фокидским градовима изазвана побуном олигарха у Беотији. Коронејски пораз помрачио је престиж атинског оружја и уследиле су још озбиљније последице. Еубеја и Мегара су се истовремено побуниле; овде су такође ровариле олигархијске странке. Перикле, који је био стратег, сместа је отишао на Еубеју, са седам пукова фила, док су преостала три пука ушла у Мегариду. Само што је ступио на острво, затекле су га вести да је гарнизон у граду Мегари масакриран и да пелопонеска војска прети Атици. Перикле се сместа вратио и прва брига му је била да споји своје снаге са војском у Мегариди под Андокидовом командом. Али, између њих су се налазили краљ Плистоанакт и Лакедемоњани, који су држали под контролом пут на источној обали. Андокид је био принуђен да се врати у Атику кришом, провукавши се око угла Коринтског залива код Ајгостене и прошавши кроз Беотију. Војсци је водич био Мегаранин по имену Питион и захвалност три филе „које је спасао водећи их из Паге кроз Беотију до Атине“, исписана је на његовом надгробном споменику. Стела је одолела времену и стихови уклесани на њој дирљиво су потсећање на тренутак велике опасности12. Али, када се цела копнена војска спојила у Атици, опасност 12 Натпис у ML 51. Тукидид у свом кратком извештају не спомиње поделу атинских снага, али ово је један од ретких случајева где Диодор (XII. 5) веродостојним обавештењима попуњује празнину. Атињани, свесни виталне важности

384


је прошла. Повратак Перикла збунио је краља Плистоанакта, који је командовао Лакедемоњанима, и стигавши само до Тријасијске равнице, вратио се, сматрајући да је напад на Атину бескористан. Тако је Перикле добио слободу да покори Еубеју. Хистијаја, град на северу острва, задала му је највише муке. Њен је отпор вероватно био најтврдокорнији; становништво је протерано, област Хистијаје припојена је Атини; ново насеље Ореј заузело је место Хистијаје. У осталим случајевима положај сваког полиса било је уређен према договору; и услови о којима је „преговарано" са Халкидом, много строжи од оних које је пре тога добила Еритра, још су претрајали на камену13. Забринутост Атињана се огледа у смањењу доприноса које је одобрено на широком простору; страховали су, наиме, да би се пример Еубеје могао проширити. Петогодишње примирје сада се примицало крају и Атињани су осећали да им је мир толико неопходан, да су решили да склопе трајнији мировни споразум уз знатне концесије. Изгубили су додуше Мегару, али су још увек држали Нисеју и Пагу, два пристаништа. Пристали су да ова пристаништа, као и Ахају и Трезен, предају; на тој основи је био склопљен мир на тридесет година између Атињана и Пелопонежана. У мировном уговору побројани су сви савезници на обе стране; договорено је да ни Атина ни Лакедемон неће примати у своје савезе савезника супротне стране, док би неутралне државе могле да приђу једном од два савеза према свом избору. Егина ће остати држава која плаћа допринос Атини, али има загарантовану аутономију.

Покоравање Еубеје

ТридесетоГодишњи мир 446-5. Године пре Христа

За Атину је то био понижавајући мир; можда не би био закључен да није завладао страх изазван упадом Пелопонежана на атичку територију. Док је губитак Беотије вероватно био и добигак, и док се евакуација Ахаје лако могла поднети, губитак Мегариде био је за Атину озбиљан ударац. Наиме, док је Атина држала у својим рукама Дуге зидове и прелаз преко Гераније, била је потпуно заштићена од напада Пелопонежана на атичко тло. Убудуће, Атика ће стално бити изложена оваквим нападима. Њен покушај да освоји империју на копну имао је краткотрајног успеха; поука је била да целокупну своју енергију треба да усмери на одржање своје поморске империје. Метаре, наметнули су јој гарнизон стациониран у граду. Према Тукидиду сви су они побијени, сем неких који су побегли у Нисеју, у којој је вероватно такође био један атински гарнизон. Андокидова војска је вероватно спасла Пагу, мегарску луку у Коринтском заливу, која је још била у атинским рукама када је склопљен мир са Пелопонежанима. 13 Натпис у ML 52, превод у N. Lewis, The Fifth Centurv B.C., 15 и даље. 385


То је за Атињане био суморан тренутак и морао је захтевати много такта и јаку речитост Перикла да се пољуљано поверење поврати и да се осоколе клонули духови; у сваком случају, била је безбедна бар Еубеја. Док је покоравао већи део Еубеје, Перикле је можда у мислима преиспитивао будућност атинске поморске империје. Можда је Атињане понео речима које је наводно изговорио у каснијем тренутку утучености. „Од две половине света доступне смртнику, копна и мора, има једна чији сте апсолутни господари и имате, или можете имати, власт до којих хоћете граница. Ни Велики краљ, ни нека нација на земљи, не могу спречити морнарицу попут ваше да доире камо год сте наумили да пловите.“

5. Периклова империјалистичка политика и отпор према њој

Предпожен је

Панхеленски кошрес ? 449. iogune пре Христа

По завршетку Персијског рата, градови Атинског поморског савеза могли су захтевати да се Савез распусти и да поново добију своју некадашњу закониту слободу. То је за Атину био стварно критичан тренутак и вероватно је то био тренутак када је Атина, на Периклов предлог, упутила хеленском свету позиве на Панхеленски конгрес. Позвала је хеленске државе да пошаљу своје представнике у Атину да размотре извесна питања од заједничког интереса: обнова храмова које су Персијанци спалили, плаћање вотивних дарова које су били дужни да посвете боговима због великог ослобођења и предузимање заједничких мера да се море очисти од пирата - то је био програм који је Атина предложила Хелади да размотри. Позив није отишао на запад, јер Хелени у Италији и на Сицилији нису непосредно учествовали у рату са Персијом; али, позив је стигао у све градове матичне Хеладе и до градова и острва који су припадали атинској империји. Да је Конгрес био успешан, инаугурисао би једну свехеленску Амфиктионију под вођством Атине. Али, та врста панхеленства није била Спарти по укусу и питање је да ли је тако реалног човека, попут Перикла, изненадио неуспех ове акције. Атински посланици били су на Пелопонезу хладно одбијени и до окупљања није дошло14. 14 Једино сведочанство за Декрет Панхеленског скупа је парафраза у Плутарху, Перикле (17), која као да потиче од оригиналног документа. Њену аутентичност је ипак јако пољуљао R. Seager у Hist. 18 (1969) 129-40. Како он указује неки делови говора и неки од термина као да више одговарају IV, него V веку пре Христа. Он сугерише да је то био фалсификат из периода који је уследио за Филократовим миром (346. године пре Христа) да би ојачао опозицију према Филипу. Ако је, ипак,

386


Перикле је, међутим, сада добио ново одобрење да одржи империју. Хеленски свет је био позван да расправља о другим начинима очувања мира у Егејском простору и није се одазвао. Атина ће задржати ресурсе империје за одржавање своје флоте. Њени храмови су морали бити обновљени. Били су спаљени у заједничком подухвату; изградиће их поново од заједничких средстава, акумулиране резерве у благајни Атинског поморског савеза. Ова политика наишла је на жестоко противљење, како у Атини тако и изван ње. У Атини је опозиција нашла новог вођу. Кимон је био првенствено стратег, слабог слуха за политичке тананости. Његов земљак, Тукидид, Мелесијин син, који је сада окупљао Периклове противнике, био је, пре свега, и изнад свега политичар. Он је први окупио своје присталице на скупштинским заседањима и организовао је непрекидну и усклађену опозицију15. Чланови те странке већим делом су нападали Периклову империјалистичку политику схвативши да је она темељ екстремне демократије, али било је међу њима и неких искрених панхелена, који су стварно саосећали са савезницима и који су неповерљиво гледали на сваки корак који би одвојио Атину од Спарте. Странка је себи у прилог имала јаке доказе. Сматрали су да допринос треба чувати за намену за коју је био прикупљен и да Атина нема права да га користи у своје сврхе. „Хелада сигурно осећа болну увреду и неприкривену тиранију, кад гледа како новцем, приложеним под принудом за рат, позлаћујемо и украшавамо свој град као жена расипница, како га украшавамо скупим статуама, заветним даровима и храмовима од хиљаду таланата.“ Али, Перикле је могао одговорити да је Атина, пошто је пружила заштиту савезницима, имала право да користи њихов новац; и да је амбициозан грађевински програм, који обећава граду сјај а радницима уносно запослење, у масама грађана исувише популаран, да би пропао на гласању.

Оиозиција Перикпу

Опозиција у империји била је исто тако озбиљна. Спискови са квотама доприноса показују да је чак пре устанка 446. године пре Христа Атина морала претрпети озбиљну кризу. За 449-8. годину пре Христа није било исписане листе квота на великом стубу и изведен је логичан закључак да је за ту годину, можда док се не

Незадовољсшво у империји

био тада измишљен ради величања атинске славе, веома је чудно што га нису цитирали беседници тог периода. За дискусију о доказима, која се благо креће према аутентичности, видети Meiggs, Empire, 512-5. 15 Већина оног незнатног што нам је познато о том Тукидиду потиче из Плутарха, Перикле, 12-14. Видети маш товиту студију о његовом карактеру и политици из пера Н.Т. Wade-Gery, Essays in Greek History, 239-70.

38/


заврши Панхеленски конгрес, допринос био укинут. Али, какво год било објашњење за листу која је недостајала, уобичајен систем је поново уведен 448-7. године пре Христа. Списак за ту годину пружа јасно сведочанство о незадовољству на широком простору. Знатан број градова није платио допринос, други су платили само део онога што су дуговали, трећи су платили са закашњењем. Реакција Атињана је, међутим, била силовита. У Скупштини је изгласан декрет који предвиђа пооштрено прикупљање доприноса: савезници су морали користити одобрене печате да обезбеде новац и да одвојено пошаљу обрачун, тако да није било места изговору да је новац нестао у транспорту. Резултат појачаног притиска може се видети на списку следеће године, који не обухвата само редован број прилога него и заостала плаћања нередовних платиша из претходне године16. Управо у овај општи историјски контекст вероватно треба сместити две следеће мере развијене империјалистичке политике. Међу мерама које је Перикле иницирао, у циљу да ојача власт свога града, по резултатима није било значајније мере од система насељавања атинских грађана изван Атике. Преседани су већ учињени када су Атињани насељени у области конфискованој од Халкиђана на Еубеји 506. године пре Христа и када су, после Персијског рата, Атињани били насељени на острву Скиру и у Ејону на ушћу Стримона. Сада се таква политика шире примењивала. У извесним случајевима Атињани су чинили гарнизон чији је задатак био да мотри на савезнике који су се побунили или су наизглед били бунтовни. Овакве су клерухије упућене - вероватно 450. године пре Христа - на Наксос, Андрос, а можда и у Карист, на јужном крају Еубеје, који су се изгледа побунили у годинама након премештања благајне са Дела у Атину. Клерухија коју је Перикле установио на Херсонесу 447. године пре Христа имала је другачије циљеве. Ово је полуострво за Атину било од виталне важности, јер је држало под контролом житни пут из Црног мора, а било је ту, такође, плодне земље за земљорадњу. Атина је запосела полуострво у Писистратово доба, под добрим изговором да је домаћем становништву потребна заштита од Трачана који надиру са севера. Опасност од Трачана поново је постала озбиљна и главна дужност 1000 насељеника које је населио Перикле 447. године пре Христа била је да чувају безбедност полуострва; у исто време је обновљен и зид који је преко земљоуза 16 О комплексним проблемима Спискова доприноса из 449-6. године пре Христа расправља се у ML, стр. 133-8.

388


(истма) сазидао Милтијад, који је довео прве насељенике. Упућивање клеруха на Лемнос и Имброс, отприлике у исто време, било је за Атину додатно обезбеђење17. Клеруси, насељени преко мора, регрутовани су из две најниже својинске класе; доделом земље, т е т и су се уздигли до класе хоплита, што је Атину растеретило од становништва некорисног у време мира. А они су остали атински грађани, могли су их позивати да служе војску и, вероватно, да плаћају порез. Колоније су се формално разликовале од клерухија18. Колоније су биле аутономни градови са сопственом управом, везани за своју метрополу религијским и етичким везама, али су водили сопствену политику. У овом периоду познате су две атинске колоније; једна је била у Туријима, специјална панхеленска колонија на западу, о којој ће бити речи касније. Атински елемент у Туријима био је незнатан и колонија се на крају сасвим осамосталила. О другој колонији Бреји (Brea), сведочи један натпис у коме су сачуване неке уредбе које регулишу утемељење. Посебно је назначено у једном амандману да колонисте треба регрутовати из редова зе у ш т а и т е т а и да ће војници који се враћају са похода (вероватно на Еубеју 446. године пре Христа) имати потребне квалификације да се упишу у списак. Извршена је припрема за расподелу земље и доделу парцела боговима. Нажалост, ова колонија нема историју, чак је и њен положај дискутабилан. Сврха јој је, према претпосгавци, била да ојача позицију Атине у економски важној области у близини Тракије, с обзиром на то да једна клаузула декрета прописује да „ако неко нападне територију колоније, градови треба да што брже могу прискоче у помоћ, у складу са донетим уредбама које се односе на пограничне градове у близини Тракије када — био секретар)"19. Политика прекоморске колонизације учврстила је атинску власт у империји; али, због те 17 Херсонес је увршћен у Плутархову листу клерухија (Перикле, 11. 5). Датум се посредно одређује из промена у доприносима. У проценама из 454. и 450. године пре Христа од полуострва се потраживала једна уппата од 18 таланата. Први пут 446. године (нема података за 449. и 448. годину) поједини градови плаћају посебно, док укупна сума износи мало више од 2 таланта. 18 О проблемима у разликовању клерухија V века пре Христа од колонија, подробно је расправљао Р. А. Brunt, Ancient Society and Institutions (Ehrenberg Studies), 71-92. 19 Натпис у ML 49, где je прихваћено мишљење да Бреу греба идентификовати са 1000 колониста посланих да живе са Бисалтима који су увршћени у Плутархов списак клерухија (Перикле, 11, 5). Она би се могла налазити близу Аргила западно од ушћа Стримона. Има, међутим, фрагмент историчара из IV века пре Христа Теопомпа, који као да подразумева да се Бреа налазила више на западу, на Халкидици, D. Ashiri, АЈР 9 (1969) 337-40.

389


Намеишње атинскоГ новца

политике савезници су били јако озлојеђени и у IV веку пре Христа представљала је опште место свих напада на атинску империјалистичку политику. Када је Атина у IV веку пре Христа планирала да привуче себи нови поморски савез, оценила је као политички оправдано да се формално одрекне сваког покушаја присвајања земље, приватне или државне, на територијама својих савезника. Једнако значајан за империјалистичко расположење у Атини у то време, био је декрет који намеће употребу атинског новца, мера за тежину и система мера широм империје; декрет је забрањивао да се у савезничким градовима кује сребрна монета, а допуштао је да се и даље кује новац од електрона20. Још од установљења Делског

20 Натпис у ML 45. Декрет изричито каже сребрни ковани новац. Обиље кизичких статера из друге половине века, од којих неки имају тип потекао из Атине, показује да није постојала забрана ковања новца од електрона. Кизички статери били су посебно популарни на Црном мору и можда су стога били повлашћени. Пошто нема изузетка међу држ авама које су ковале новац од сребра, изгледа да су Хиос, Самос и Лезбос, који су још увек прилагали бродове, били обухваћени забраном. Важност декрета за Атину је наглашена додавањем клаузуле заклетви коју су полагали чланови Буле: „Ако неко кује новац од сребра у градовима или се не служи атинским новцем, теговима и мерама, већ се служи неатинским новцем, теговима и мерама, казнићу га и оглобити према одредбама претходног Клеарховог декрета". Датум декрета је контроверзан. Декрет је реконструисан од извесног броја фрагмената откривених у разним деловима империје (копије су, наиме, морале бити јавно изложене у свим градовима). Раније му је био одређен датум око 420. године пре Христа на основу пародије у Аристофановим Пт ицама, 1040. и сматрало се да фрагменти одговарају датуму. Али нови фрагмент са Која, који је био исписан атичким писмом као и облик сигме у њему (са гри попречне црте уместо четири, као што је било у каснијем периоду), има две карактеристике које ће изаћи из употребе после 445. године пре Христа. Због овог сведочанства био је широко прихваћен датум у раним четрдесетим годинама и историјски контекст му је одговарао. Након склапања мира са Персијом, Атињани су одлучили да искористе резерву од доприноса за своје потребе и да се упусте у амбициозан градитељски програм. Државне плате Атињанима морале су бити у атинском новцу и евиденција новца открива да је постојао драматичан раст ковања атинских сова средином века (С. G. Starr, Athenian Coinage, 480-49 B.C., нарочито поглавље 4. S. Е. G. Robinson, након ревизије евиденције свег савезничког новца (Hesp. Suppl. 8 /1949/ 324-46), прихватио је рани датум, али при одређивању датума тако много зависи само од стила, да новац сам по себи не може дати пресудан одговор. Главни докази оних који још увек радије прихватају много познији датум јесу: (1) да снажној империјалистичкој политици, која се огледа у тако далекосежном декрету, нема места пре Периклове смрти и (2) да облик писма и општи стил фрагмената (са могућим изузетком фрагмента са Која) говоре у прилог каснијег датовања. Први аргумент неће узнемирити оне који верују да су че грдесете године биле критичан период у развоју атинске империјалистичке политике, када су грубе политичке мере намерно примењиване да би се спречио распад савеза који је могао изазвати мир са Персијом. Доказ из епиграфског материјала је јачи (нарочито фрагмент из 3 90


савеза, у малим градовима јачала је тенденција усвајања атинског новца, који је уживао велики трговачки углед на широком простору; међутим, многе државе су још увек хтеле да задрже свој новац са својим симболом. Оне су сада приморане да се повинују. Требало је сакупити неатички новац и допремити га у Атину да се прекује: надаље ће у оптицају бити само атински новац. Овај далекосежан потез можда је олакшао развој трговине у Егејском базену, али још и више је ојачао економску доминацију Пиреја. Сребро за ковање новца могло се обезбедити на више места: атинска монета могла се углавном купити за робу у Атини. Већину атинских грађана природно је примамила политика експанзије која је њихов град уздигла и учинила моћним, а није од њих захтевала тешке жртве. Још није стигло време када ће грађани одбијати да служе војну службу и били су задовољни што трошкови одржавања империје не оптерећују њихове кесе новца. Империја је проширила обим њихове трговине и увећала њихово благостање. Уживање потпуне слободе није спречило тежњу просечног атинског грађанина да јармом свога града притисне, безобзирно попут неког тиранина, друге државе. Докле год су профити од империје били бројни, а намети ради ње лаки, атинска ће демократија имати мало гриже савести што је усвојила Периклову империјалистичку политику.

6. Периклова политика Та империјалистичка политика стварно је имала високе и охоле циљеве. Циљ државника, који је управљао судбином Атине у то доба њене величине, био је да од ње направи краљицу Хеладе; да њену власт прошири широм копна и преко мора; да учини да се њен политички утицај осети у државама које би било неразумно, можда чак немогуће, увући у границе имеприје. Потпуно остварење овога идеала значило би уједињење свих Хелена, заједницу коју, додуше, на окупу држи моћ Атине, али која има природну потпору у заједничкој религији, заједничким традицијама, заједничким обичајима и заједничком језику. Непопустљивост Атине према савезницима, у годинама које су уследиле непосредно након мира са Персијом, помогла је граду да превазиђе кризу из 446. године пре Христа без распада империје и Афитиса, phot. ATL 2, сл. 6) али није пресудан. Највише проблема би се разрешило да је декрет, првобитно изгласан у раним четрдесетим годинама био реновиран у раним двадесетим година.


формално признавање те империје у мировном споразуму од стране Спарте, могло је прилично да обесхрабри опозицију Периклу у држави. Вођа опозиције Тукидид био је 443. године пре Христа протеран остракизмом и отпочела је нова фаза атинске политике.

7. Обнова храмова М отив Грађевина у Атини под Периклом

Након неуспеха Панхеленског конгреса, Атини је преостало да изврши део програма који се ње тицао и да са већим сјајем обнови храмове у граду и у својој земљи. Промаћи ће нам значење архитектонских споменика који сада почињу да се граде под вођством и утицајем Перикла, ако јасно не схватимо њихов историјски мотив и не препознамо њихову директну везу са Персијским ратом. Атини је, као религијска дужност, припало да надокнади насиља варварина, нанета кућама њених богова и да у пуној мери изрази небу дужну захвалност због пораза Међана. Имајући у виду да је она, захваљујући овом поразу, стекла велику империју, богови су с правом могли очекивати да неће скромно и шкрто обавити своју дужност. У овоме се, више но игде, показала Периклова величина, пошто је схватио да је важно да се то изрази на величанствен начин. Схватио је да ће град, док оплемењује куће својих богова, оплеменити и себе, да своју моћ и своје идеале не би могао изразити достојније себе него подизањем дивних храмова. Његови архитектонски планови сезали су још даље од тога и можемо видети да је на њега утицао пример Писистратида; али, главне грађевине Перикловог доба, то треба увек имати на уму, биле су, као и сама атинска империја, непосредна последица персијске инвазије21.

450-30. шдине пре Христа

Један од најфинијих споменика Персијског рата био је вероватно довршен пре закључења мира са Персијом. Био је то колос Атене Промахос, коју је у бронзи извајао Фидија22. Богиња је ста-

Athene Promachos пре 450. Године пре Христа

21 Писци IV века пре Христа као и они познији извеш тавају о заклетви којом су се Грци заклели пре битке код Платеје да ће оставити у рушевинама храмове које су разорили Персијанци као спомен на варварско светогрђе; а документ, за који се тврдило да је копија декрета, у ствари је написан и постављен у Ахарни у другој половини IV века пре Христа (Натнис у Тоду, G H III, бр. 204). Теопомп је заклетву исмејао, а модерни историчари листом су јој оспорили веродостојност; међутим, све обимнија сведочанства са ископавања у Атини знатно говоре у прилог томе да је заклетва постојала. Потребно је неко посебно објашњеље да разјасни заш то је толико много храмова остављено у рушевинама све до средине века пре почетка велике навале нове градитељске делатности четрдесетих година. Податке који иду у прилог заклетви изложио је Meiggs, Empire, 504-7. 22 Фрагменти рачуна за ову статуу, које су јавности на увид ставили чланови комисије, идентификовани су SEG, X 243. Фрагменти обухватају издатке за угаљ 392


јала на врху свога брда близу западне његове ивице, окренута југозападу, а њена кацига и врх копља, који су блештали на сунцу, могли су се видети издалека са пучине. Међутим, тек након закључења мира, започиње велики преображај Акропоља. Ништа није било прече него да се доврши богињина кућа чија је градња отпочела после Маратонског боја, али су је Персијанци разорили док се још зидала. Сада су поново започели градњу на истом месту и на истим темељима, али по сасвим другачијем плану чији је нацрт израдио даровити архитекта Иктин. Нови храм био је незнатно шири и знатно краћи но што би био да је стари нацрт остварен, а уместо страног парског мемера био је употребљен домаћи, атички, из каменолома Пентелика. Каликрат, други искусни архитекта, надгледао је како се план остварује према Иктиновој замисли. Није у нашем делокругу да залазимо овде у детаље архитектонских дивота савршеног храма у дорском стилу, касније општепознатог као Партенон. Грађевина је имала две одаје, између којих није било пролаза. Источна одаја, у коју се улазило из пронаоса, била је храм са култном статуом богиње. Статуа је била око 35 m висока и стога су је прозвали Hekatompedon (Стостопна). Врата на малој западној одаји налазила су се на западној страни храма. Ова одаја је можда била намењена за боравак девица које се нису смеле видети* и које су служиле девичанској богињи; бар је извесно да се та одаја звала Parthenon. Лако је замислити како се реч, која је део куће Девичанске богиње, означавала као „соба девица“, ускоро у народу могла везати за цело здање и како је за обичног човека име Партенон почело да означава, упркос званичне употребе, храм Атене Партенос, а не собу њених девица23.

Храм Атене Полијаде (Партенон) 447-32. iogune пре Христа

и цепанице за горење, за лим и за наднице и откривају да је рад трајао девет година. Наруџбина Фидији обично се датује у период мало пре Кимоновог остракизма 461. године пре Христа, али ако је накнада поротничким судијама означавала почетак плаћања за јавну службу, Промахос је морапа бити наручена убрзо после 461. године. ‘ Девојчице које проводе одређено време издвојено, служећи Богињу, и немају контакта са спољашњим светом, очито се припремају за обред девојачке ини цијације. Прим. прев. 23 Rhus Carpenter у фасцинантној књизи (The Architects o fth e Partenon: Penguin, 1970) лансирао je револуционарно мишљење да је постојао Партенон из времена пре Перикла, чији је пројектант био Каликрат и, када је Кимон умро, да је градња храма достигла ступањ усправљања стубова и довршења неких метопа. Перикле је тада отпустио Каликрата и изабрао Иктина да пројектује нови храм, користећи материјал из Кимонове грађевине. Ово је изискивало демонтирање стубова и њихово поновно постављање на краћем одстојању за храм различитих димензија као и скраћивање постојећих метопа да би се уклопиле у нови простор. Каликрат, 393

1 И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а Ве ли ко г

Фидијина сшашуа Ашене

Богиња је стајала у своме дому, величанствена и насмешена, , њена фигура величине колоса оила је оденута у златну хаљину са кацигом на глави, десном руком држала је фигуру Победе (Nike), лева рука јој се ослањала на штит, док је змија Ерихтоније била склупчана крај њених стопала. Била је то дрвена статуа опточена слоновачом и златом - слоновачом за откривене делове тела, златом за одећу - па је отуда добила назив хриселефантинска. Култну статуу Атене израдио је атински генијални скулптор који је пластичној уметности Периклове епохе подарио своје име, Фидија, Хармидов син24. Он је већ стекао славу статуом Атене Промахос и другом лепом статуом богиње града коју су исељеници, који су полазили да колонизују Лемнос, поставили као заветни дар на Акропољу. Атена Лемнија била је израђена од бронзе и њеном народу је приказивала Атену као пријатељицу, док је статуа из Партенона Атену представљала као краљицу. Фидији је, такође, било поверено да нацрта и изваја пластичне декорације које су биле неопходне за довршење великог храма. Са метопама високог епистила на којима су Кентаури и Гиганти

кога су такође Кимонове присталице изабрале да сазида храм Атене Нике у спомен победа, нарочито Кимонових, над Персијанцима, сада је морао да чека све до Периклове смрти да би започео да гради свој храм. Ову тезу је подржало неколико конвергентних доказа неједнаке јачине, али укупно узевши упечатљивих. Могуће је сагласити се са двема тачкама: (1) Платформа Перикловог Партенона била је првобитно направљена за храм чије је зидање започето после Маратонског боја и неки од добоша стубова већ су били постављени на своје место када су Персијанци разорили све грађевине на Акропољу. (2) Нешто материјала коришћеног у Перикловом храму је поново искоришћен материјал. Срж проблема је да ли се сав поново искоришћени материјал може приписати храму из осамдесетих година пре Христа и не може се очекивати задовољавајући одговор док мали број стручњака који темељито познају уметност и архитектуру тога периода не изрекну свој суд. Озбиљни приговор овој тези јесте да нема помена о оваквој сензационалној промени плана у изворима који су сачувани до нашег времена; али, аргумент из недостатка доказа не може бити пресудан, јер се премало тога сачувало од контроверзија које су се налазиле у залеђу атинских грађевина V века (Плутарх, Перикле 12, је упадљив изузетак). Када, међутим, Плутарх каже у свом каталогу Периклових грађевина да су „Каликрат и Иктин зидали Партенон" (Перикле, 13.7) можемо закључити да је општа претпоставка у његово време била да су два градитеља радила на истом здању. Кимонов би Партенон, такође, било тешко ускладити са платејском заклетвом да храмови које су разорили Персијанци неће бити обновљени, а докази који говоре у прилог заклетви су јаки (видети нап. 21). 24 Рачуни за Партенон ( натписи у IG l 2. 339-53 са SEG X 246-56) показују да је градња започела 447/6. и завршила се 433/2. године пре Христа. Главна плаћања члановима комисије давали су Атенини ризничари, ш то указује на то да је резерва од доприноса била пренета у Атину и да је сада то био „свети новац". За рачун из 434/3. године пре Христа, видети натпис у ML 59.

394


приказани у дубоком рељефу, велики мајстор вероватно није имао много везе, али је сигурно израдио нацрт за два фронтона и фриз који је унутра, иза колонаде, кружно овенчавао зид храма. Троугао изнад источног портала био је украшен сценом рођења Атене, која је искочила из главе Зевса, са сунцем на уранку и месецом на заласку; Ирида, небеска гласница, приказана је како хита да пренесе радосну вест до краја света. Фронтон на западној страни храма запремала је сцена из живота богиње која се посебно тицала Атике: богињин тријумф на Акропољу у надметању са Посејдоном, њеним супарником, око власти над Атиком. Вероватно је била приказана маслина која је никла из тла, помоћу богињиног бајања; склони смо да поверујемо да су се у источном и западном углу налазила полуопружена два речна бога, Еридан и Илис, сваки на страни ближој своме току. Тема дивног фриза, који је попут венца кружио око храма, била је најсвечанија церемонија коју су Атињани приређивали у част својој краљици. О Великим Панатенејама сваке четврте године грађани су се у дугој поворци успињали до њеног храма да јој поклоне нову хаљину (пеплос). Кретање ове поворке, која је започињала на западној страни (подножја Акропоља) и кретала се упоредо северном и јужном страном да би се сви састали код улаза на источној страни, живописно је била приказана на партенонском фризу. Шетајући дуж перистила и подижући поглед навише, посматрач је гледао атинске витезе - лепе младиће - како јашу на коњима, кочијаше на колима, грађане који иду пешке, свираче, говеда и овце које воде да их принесу на жртву, достојанствене девојке са светим посудама, девет градских архоната, све њих како иду ка Атениној кући, где богиња, о свом празнику, гости небеснике. Високо богови седе на престолима, Зевс с једне Атенине стране, Хефест с друге; поред богиње је хаљина - можда стара - у рукама свештеника. Атена Полијада је сада имала две куће, једну крај друге на своме брду. Наиме, обновљени стари храм није био срушен и из њега није изнета стара култна статуа. Али, за њену улогу Победе додељено јој је отприлике у исто то време, декретом (псефизмом), још једно мало пребивалиште, по пројекту архитекте Каликрата, на чврсто подзиданој избочини брда на југозападној страни. Било је то прикладно место за кућу Победе. Атињанин је, стојећи на тој платформи, гледао Саламину и Егину у близини; поглед му је стизао преко арголидске обале до удаљене акрополе Коринта и до планина Мегариде; у хладу Победе могао је да утоне у снове успомена и у надобудне снове. На фризу је јасно испричано шта је мотив овога храма, споменика Персијског рата. Док су скулптуре на другим храмовима овог периода само индиректно наговештавале ову велику

Фроншони

Фриз храма Панатенејска процесија

Сшари храм

Храм Ашене Нике

395


борбу, приказујући митске ратове - рат Грка против Амазонки, или Лапита против Кентаура, или богова против гиганата - на фризу Атене Нике представљена је борба Грка против Персијанаца. Декрет о градњи храма био је донет убрзо након Калијиног мира, док је зидање било одложено за неких двадесет година.25 Хефестов храм (обично се назива Тесејон)

Али, било је других божјих храмова у Атини и Атици које су Персијанци уништили и које је сада ваљало обновити. Када се са западне стране Акропоља гледа доле западна четврт града, ниједна грађевина се не истиче толико, нити се икада могла истицати, као дорски храм од пентеличког мермера, који се као круна уздиже на брду Колону. То је храм који су „Хефестови синови“ подигли свом узвишеном оцу, богу занатске вештине, који је увек у Атини био поштован са посебним уважавањем; Хефест је у њему био здружен са Атеном. Значајно је да на партенонском фризу Хефест седи поред господарице Атике. Ова Хефестова кућа једини је хеленски храм који није рушевина.

Посејдонов храм на Сунију

Нешто касније мермерни Посејдонов храм, по пројекту истог архитекте, никао је на крајњој тачки јужне Атике, на рту Сунију. Персијска инвазија је вероватно била кобна за стари храм од кречњака. Ту је бог мора „коме се људи на Сунију моле“ имао своју кућу, из које је гледао доле под собом своје краљевство. Исте карактеристичне црте запажају се и на Немесином храму у Рамнунту, који ће као последњи од три храма бити започет26.

(lovviapaToc.)"

Елеусински

телестерион

На другој крајњој тачки Атике варвари су разорили и храм богиња у Елеусини. Обнова је започела под Периклом. Иктин је пројектовао нови храм, а Кореб је реализовао пројекат. Нова дворана за Мистерије била је сазидана од тамног елеусинског камена; једну страницу ове дворане чинила је стена брда под којим је дворана сазидана; на камене степенице дуж зидова могло је сести око 3 000 људи. Пошто се Елеусина налазила близу мегарске границе, око перибола светилишта био је подигнут бедем са кулама, тако да је оно одавало утисак утврђења.

25 Демонтирање утврђења на коме стоји храм Нике ради реконструкције недвојбено је показало да је храм био сазидан тек након прекинутог зидања Пропилеја. Опште прихваћен датум декрета зависи од облика сигме која је, према нашим садашњим сведочанствима, по свој прилици изашла из употребе након 445. године пре Христа, као и од одговарајућег фриза који приказује Грке у борби са Персијанцима до престанка непријатељстава са Персијом. Детаљна дискусија у Meiggs, Empire, 496-503; краћа верзија, уз натпис декрета у ML 44. 26Dinsmoor, Hesp. IX (1940) 44-7. ' Локално Посејдоново култно име (епиклеса) на Сунију. Прим. прев. 396

А тинска им п ери ја под П ер и к л о ви м в о ђ с тво м

Ове велелепне грађевине захтевале су велике новчане трошкове који су углавном узимани из резерве доприноса27. Опозиција је, како смо видели, напала овакво коришћење савезничког новца за атинске храмове, али је била надгласана. Трошак се, међутим, није ограничио само на храмове и статуе богова. Развио се и програм социјалне градње. У данима Кимоновог успона народ је још увек, по правилу, очекивао помоћ од аристократских домова, а Кимон је посебно био на гласу због своје дарежљивости: у потпуно развијеној демократији држава је свим својим грађанима пружала основна задовољства грађанског живота, као гимнасије и купатила28. Ову страну грађевинског програма засенили су велики градитељски радови на Акропољу; па ипак, она представља важан аспект Периклове социјалне политике. Високи трошак за програм социјалне градње био је, смемо претпоставити, природна мета опозиције и главни чинилац који је изазвао Тукидидов остракизам. Од здања која нису била првенствено религијског карактера оно најспектакуларније потиче сигурно из овог периода. Велика Музичка дворана - Одеон, намењена музичком такмичењу које је недавно било придодато Панатенејским светковинама, подигнута је на источној страни Дионисовог позоришта. Њен кров, направљен од јарбола и јарболских крстача са заробљених персијских бродова, био ie купаст попут шатора и сатиричари су га упоредили са шлемом Перикла, стратега. „Суђење крхотинама лонца је прошлост“', каже једно лице у комедији коју је песник комичар Кратин** поставио на сцену у то време; „дакле, амо нам стиже Перикле, наш шиљоглави Зевс, са Одеоном на својој круни.“ Премда је Кимон, градећи западни зид Акропоља, задржао ранију улазну капију окренуту југозападу, она је била сувише мала и неупадљива да би ублажила тмурни изглед брда утврђеног зидом.

Крашин о Периклу (у Thratiai)

Нови Пропилеји

27 Плутарх (Перикле, 12) коришћење савезничког новца за градњу Партенона и друтих здања представља као чвориште конфликта између Перикла и Тукидида, Мелесијиног сина. Сачувани рачуни за Партенон, за Фидијину култну статуу Атене и за Пропилеје показују да су Атенини ризничари плаћали главне износе члановима комисије. То 6и било немогуће да резерва доприноса није била пренета у Атину. Атенин новац, у начелу посвећен богињи, постао је у пракси главна атинска резерва из које је у миру захватано за ванредне издатке. 28 Пс. Ксенофонт, Атински Устав 2. 10. ‘ Алузија на остракон. Прим. прев. " Kratlnos, најстарији песник старе атичке комедије; из посредне предаје се сазнаје да је наведену комедију написао исмевајући новоуведени страни култ богиње Бендиде из Тракије. Идеал у политици му је био Кимон, а следствено томе исмејавао је Перикла називајући га „Зевс (са главицом лука уместо главе) шиљоглави". Прим. прев. 397


Пинакошека

П олитот у Атини око 470-465. fogune пре Христа Poikile stoa

Достојанственији изглед, достојнији новог Партенона, смислио је архитекта Мнесикле. Грађевине које је пројектовао Мнесикле заузимале су целу западну страну брда. У средини, на ивици узвишења окренутог западу, требало је подићи улаз са пет капија, са сваке његове стране два пространа портика са стубовима - од којих један води до северног, а други до јужног руба брда - у којима би Атињани могли да шетају заштићени од сунца и кише; на стенама које се простиру испред ових тремова требало је да се уздижу два истурена пространа крила, која са обе стране уоквирују прилаз централној капији. Али, Мнесиклов пројекат није водио рачуна о светилиштима у југозападном делу Акропоља у која би његове нове грађевине закорачиле. Јужна колонада би пресекла светилиште Артемиде Брауронске, а паралелно јужно крило би загазило у перибол Атене Нике. На северној страни таквих препрека није било. Свештеници поменутих богиња успротивили су се остваре њу Мнесикловог пројекта на штету светих перибола; стога је грандиозни Мнесиклов план био само делимично остварен. Али, чак и када је градња отпочела, Перикле и његов архитекта никада нису губили наду да ће превазићи свештеничке скрупуле; пошто су потпуно изоставили јужну колонаду и редуковали пропорције јужног крила, градили су тако, да се у једном тренутку у будућности грађевина лако може проширити до пропорција првобигног плана. На северној страни Мнесиклов план такође није био остварен, али из другог разлога. Наткровљена колонада никада није сазидана; оставили су је за крај, и када је дошло време, Атини је запретио велики рат; град је сматрао да није разумно да прави било какав додатни трошак за зидање. Али, северозападно крило је било изграђено и украшено сликама. Међутим, најзначајније слике које је имала Атина нису се налазиле на брду, него у зградама под њим и припадале су мало ранијем периоду. Кимон је био тај који је довео Полигнота са Таса у Атину, и баш у време Кимонове власти сликар је у сарадњи са Миконом, другим истакнутим сликаром, украсио фрескама у природној величини Тесејон, Анакеј на северној страни Акропоља и зидове осликаног портика на Агори. Већ смо бацили летимичан поглед на слику Маратонског боја у њему. Најславније слике мајстора са Таса биле су насликане када је напустио Атину за лесху Книђана у Делфима. Њихов могив је био Одисеј посећује подземни свет и Пад Tpoje. Ако је за Атину била пуста нада да ће јој Хелада званично признати водећу позицију, могла је, у сваком случају, бар да ликује што врши интелектуални утицај и у земљама које нису биле спремне ни на најситнији уступак њеним амбицијама. А на пољу уметности

398

А тинск а и м п е р и ја под П ер ик л ови м во ђ с т в о м

она је једним делом остварила амбиције Перикла који је, пошто није могао да је учини краљицом Хеладе, желео да буде њена учитељица. Пошто је Фидија завршио велику статуу Атене од слоноваче и злата, и пошто је видео богињу где стоји усправно у новом храму, на позив Елиђана напусто је Атину; позвали су га да изваја култну статуу за Зевсов храм у Олимпији. Током пет година у својој радионици у Алтису, атински скулптор је вајао „велику култну статуу бога у хриселефантинској техници“ и статуа величине колоса, његових руку дело, можда је највиши домет грчког вајарства. Панхеленски бог, који седи на високом престолу одевен у златну хаљину, држи у десној руци Победу, а у левој скиптар. Представљен је са брадом, косе овенчане маслиновом гранчицом. Многи су оставили записе о утиску који увек побуђује спокојни изглед овог очитог божаства у срцима посматрача. „Нека човек болесне и исцрпљене душе, који је претурио многе недаће и јаде, чије узглавље благи сан не посећује, стане пред ову статуу! Заборавиће, убеђен сам, све ужасе и невоље људског живота“. Један Атињанин је извајао, за један од два велика центра хеленске религије, најузвишенији израз хеленског идеала божанског бића. Фидија није био једини атински уметник који је радио ван Атине; видимо још и Иктина, архитекту, задубљеног у пројектовање Аполоновог храма у Аркадији у Баси\

Фидија одлази у Олимпију око 438. iogune пре Христа

Аиолонов храм у Фшалији

8. Пиреј. Раст атинске трговине Пиреј се увелико проширио од времена када га је Темистокле утврдио; сада је он био једно од великих пристаништа и пазаришта „у срцу Хеладе“ и Перикле је ставио себи у задатак да га учини још већим и лепшим местом. Постојала је једна слаба тачка у заједничкој одбани Пиреја и Атине. Између Мунихије и најудаљенијег краја јужног зида који се спуштао до Фалеронског жала, остало је парче неутврђене мочварне обале где је непријатељ могао ноћу да се искрца. Овај недостатак се могао поправити градњом попречног зида; али, усвојили су потпуно различити пројекат. Сазидан је нови дуги зид, који иде пралелно и недалеко од северног Дугог зида и исто тако повезује пирејско утврђење са „горњим градом“, како су ту звали Атину. Тако је јужни или Фалеронски зид остао изван система одбране и остављен је да се распада. Око три пристаништа изграђена су спремишта за бродове у којима су бродови могли лежати

Пиреј

Средњи Душ зид

" Баса је у ваздушној линији удаљена од Фигалије око 6 km. Прим. ирев. 399


Emporion

(Допринос Лампсака 12, а Ефеса 6 талан ата)

извучени из мора и суви; у пристаништима и на кејовима били су сазидани нови матацини и разноразне зграде за потребе отпремања робе и трговине. На источној страни Великог пристаништа главна трговина се одвијала на Трговачкој пијаци. Ово је пазариште било означено граничним камењем, од којих су се неки још сачували и било је под надзором посебног чиновничког тела. Најчувенија грађевина на Трговачкој пијаци била је колонада позната као Deigma или Базар, где су трговци излагали своју робу. Али, Перикле се није задовољио зидањем нових зграда; урбанистички план целог града, који се од кејова Великог пристаништа успињао падинама Мунихије, био је израђен по потпуно новом урбанистичком плану; систем тог плана побудио је знатно интересовање у Хелади. То је био систем правоугаоника, у коме су главне улице ишле паралелно, а испресецане су под правим углом попречним улицама. Пиреј је био први град у Европи у коме је био усвојен такав план; сада видимо да је широко заступљен у многим савременим градовима. Идеја је потекла од Хиподама, архитекте из Милета, човека који је био сјајан теоретичар и практичар; мање успешно покушао је да примени своје принципе симетрије у политици и скицирао је план модела државе чије су институције стајале у истој, ирецизној корелацији као улице његовог градског модела. Пораст атинске трговине добрим делом је условило опадање трговачких градова у Јонији и ударац задан феничкој трговини по бедом Хелена над Персијом. Опадање јонске трговине упадљиво се огледало у списковима доприноса Атинског поморског савеза, где су мали износи које су плаћали Јоњани били у контрасту са већим доприносима градова на обалама Пропонтиде. Лампсак је прилагао два пута више од Ефеса. И трговина и производња преселиле су се са источних на западне и северне обале Егејског мора; а како је ова промена коинцидирала са уздизањем њене империје, Атина је била та која је из ове ситуације извукла корист. Становништво Атине и њених лука се умножило; отприлике у то време укупан број становника Атике изгледа да је износио око 315000 - што је можда два пута више од броја становника Коринта29. Међутим, скоро половину ових становника чинили су робови; наиме, једна од последица пораста занатске производње био је прилив робовских „руку“ у

29 Евиденција целокупног становниш тва може да пружи само веома грубу процену са знатном могућношћу грешке: бројеви за thetes и робове су нарочито непоуздани. Најбоља дискусија о евиденцији налази се у А. W. Gomme, The Population o f Athens in the fifih and fourth centuries B. C., Oxforđ 1933: његова укупна груба процена износи 315000 становника.

400

ro Q_ O

х ro m ^ o У ^ m

А ти н а и П иреј

401


градове са оваквом производњом. У градовима где је становништво живело од плодова земљорадње потреба за робовима је остала мала. Премда је Хелада, а посебно Атина, трошила велике количине жита довезеног преко мора, треба запазити да то није уништило њену пољопривреду; трошкови транспорта били су тако високи, да је домаће жито још увек могло донети профит. Обиље новца

Порасш цена

Иншересна сшоиа

Изузев у удаљеним или необично конзервативним областима, новац је сада потпуно заменио примитивније стандарде робне размене и процене вредности. Већина хеленских држава, без обзира на своју величину, ковала је свој новац и њихов новац је у то време скоро у свим случајевима био сребрн. Сребра је било у изобиљу и цене су нужно скочиле. Тако је цена јечма и пшенице скочила два или три пута у односу на ону од пре сто година. Далеко значајнији био је скок цене стоке. У Солоново доба овца се могла купити за драхму; у Периклово време цена овце је достигла педесет драхми. Пошто је новац имао малу вредност, интересна стопа је морала бити ниска; али, предузетништво у трговини је било тако живо, потражња капитала тако велика, а јемчевина је тако неадекватна, да је уобичајена камата на позајмицу износила 12%.

9. Предузетништво Атињана на Апенинском полуострву Ашинска шрговина на западу

402

На далеком западу Атина је ширила свој утицај и протурала своју трговину. Етрурце је снабдевала црвенофигуралном керамиком; за ове производе њене занатске производње постојало је тржиште чак у удаљеној долини Поа. Њени бродови довозили су кући обрађени метал из Етрурије, ћилиме и јастуке из Картагине, жито, сир и свиње са Сицилије. Хеленски градови на Сицилији постепено су усвајали атички стандард за своју монету; у малој италској републици на Тибру, којој је касније било досуђено да ствара законе за цео свет, слава Солоновог законодавства била је тако високо цењена, да су у Атину послали посланике да добију копију законика. Тако је Атина сменила Халкиду; она је сада била главни јонски трговац са италским и сицилијским областима. У овој трговини на западу њен супарник је био Коринт, али Атина је почела да одмиче великом дорском трговачком граду. У овој утакмици Атина је имала једну предност. Пошто је држала Наупакт, Атина је могла да контролише улаз у Коринтски залив - а за Коринт је то била непрестана претња; мржња која је владала између Коринта и његове колоније Коркире спречавала је то острво да корисно, као што је требало, служи сао-


браћају Коринта са западом. С друге стране, Коринт је био у предности, пошто је имао важне колоније на западу, са којима је био у тесним везама, посебно са Сиракузом; ови приморски градови били су центри коринтске трговине и утицаја. А Сиракуза је, после саме Атине, вероватно била највећи и најмногољуднији град у хеленском свету. Атина није имала колонија ни таквих центара. Темистокле је изгледа уочио овај недостатак, пошто има извесних знакова да је био заинтересован за запад. Двема својим кћерима наденуо је имена Сибарис и Италија, а пре битке код Саламине запретио је да ће се Атињани иселити у Сирис, који су разорили суседи, ако Пелопонежани напусте мореузе. Коркира, на пловном путу за запад, такође је била обавезна Темистоклу. Међутим, након напада Персије, на историјској позорници су доминирали други људи и друга политика. Напокон се указала прилика када је Перикле водио атинску политику; у том погледу, као и у другим случајевима, припало му је да оствари Темистоклове идеје. Случајно сачуван један фрагмент псефизме обавеш тава нас да је Атина, на врхунцу своје моћи у првом Пелопонеском рату, Савез са Сејестом, 458-7. Њдине пре склопила савез са Сегестом у западном делу Сицилије. То је одраз Христа атинског утицаја на западу и основа највећег атинског пораза на Сицилији, али Атина још није преузела обавезу у војном погледу30. Нешто касније, по закључењу мира са Персијом, видимо како Атина Ш тати и Peiuj склапа савез са Леонтинима на Сицилији и са Регијем у Месинском мореузу; међутим, и овом приликом савез је пре обезбеђивао ауторитет атинске надмоћи против све јачих претњи од Сиракузе, него војну помоћ. Приближно у исто време указала се још боља прилика. Становници старог Сибариса, који су, од како су им Кротоњани разорили град, боравили по суседним градовима, мислили су да се напокон могу вратити и подићи нови Сибарис на старом градишту; али кроз пет година, њихови стари непријатељи, Крогоњани, истерали су их из града. Они су тада позвали Атину и Спарту да им Оснивање новог Сибариса се придруже да поново добију свој град. За Спарту позив није био интересантан, а Атина је искористила своју прилику и упутила је малу чету Атињана и савезника. Али, становници старог Сибариса нису се задовољили тим да имају иста права као насељеници који су им из мајке постојбине притекли у помоћ. Веровали су да им веза са овим местом из про30 Датум савеза је непоуздан пошто се првенствено заснивао на облицима слова. Метингли (Mattingly) се заложио за контекст више од тридесет година касније, временски близу великог похода на Сицилију. Приказ Метинглија са дискусијом уз натпис у ML 37.


шлости даје права на привилегован положај; за себе су захтевали искључиво право на најважније службе у држави. Овакви се захтеви нису могли толерисати; развила се битка и Сибарићани су били протерани. Али, тада се појавила хитна потреба за људима; по други пут су се обратили молбом Атини, али овога пута су то учинили сами њени синови.

Drapettdes (Бејунац) од Кратина

Колонија Турији (Thourioi) 443. године пре Христа

На другу молбу за помоћ Атина је по Перикловом савету одговорила подухвагом још ширих размера. Сада је цела Хелада позвана да заснује панхеленску колонију. У спровођењу у дело овог пројекта десна рука Периклу био је пророк и тумач (exegetes) Лампон, који је имао блиских веза са елеусинским култом и био је врхунски ауторитет у Атини у свим религијским питањима. Он је донео од Бога из Делфа пророчанство које се тицало нове колоније; треба да се смести тамо где људи пију воду умерено, а хлеб једу прекомерно. У Атини су се Периклови непријатељи супротставили пројекту, нарочито њеном панхеленском карактеру који је Перикле настојао да да колонији. Кратин је приказао комедију која је исмевала Лампона и запитао да ли је Перикле нови Тезеј који хоће да „синојкизује“ целу Хеладу. Али, Хелада је одговорила на предлог Атине и колонија је кренула под Лампоновим вођством. Недалеко од места где се налазио Сибарис, наишли су на извор који избија кроз бронзану лулу, коју је локално становништво звало Thouria. Овде се вода очито захватала мерицом, на шта је пророчиште указало, док је земља била тако плодна, да се слободно могло рећи да пружа хлеб без мере. Место су назвали Турији; план новог града израдио је Хиподам, архитекта који је урадио нови урбанистички план и за Пиреј. Уређење Турија је, наравно, било демократско; али, премда се утицај атинског модела може препознати, колонија није усвојила законе Солона, већ Зелеука, законодавца из Локра. Неколико година након утемељења постављено је питање ко је утемел>итељ. Делфијски бог лично присвојио је себи ову част. Новац Турија је био означен главом Атене и маслиновом граном; то место је постало, како је било и замишљено, центар атинског утицаја у Италији, иако атички елемент није преовладао у становништву.

10. Атинска политика у Тракији и на Црном мору Али, Атина је имала крупније и непосредније интересе у источном мору где је наследила Милет, него у западном где је своју снагу одмеравала са Коринтом. Важност увезене робе са Црног мора, посебно жита, рибе и дрвета, имала је већи витални значај од робе 404

А тинск а и м п ери ја под П ер и к л о ви м в о ђ с тво м

која је стизала са запада; стога, у очима далековидог државника није било важнијег приоритета од обезбеђења поморског пута између Атине и Црног мора и од запоседања чврстих и погодних тачака на црноморским обалама. Спољни улаз у Црно море био је осигуран поседовањем Херсонеса - Перикле је ову базу учврстио - док је унутрашњи пролаз обезбеђивала контрола из Бизанта и Халкедона, чланова Атинског поморског савеза. На Црном мору се Атина ослањала на хеленске градове, који су на већим раздаљинама обрубљивали обалу; ти градови су се уздали у атинску помоћ за одбрану од варвара из суседства. Тржиште житом на атинској Агори реаговало је на свако политичко кретање у Тракији и Скитији; стога је било неопходно да Атињани увек буду спремни да присусутвом ратних бродова штите трговачке бродове. Јачање великог трачког краљевства, којим је владао Терес и његов син Ситалко, захтевало је од атинских државника да пажљивије но икад мотре на те крајеве. Моћ трачког краља се протезала до Дунава, а његов утицај до Дњепра, с обзиром на то да је своју кћерку удао за краља суседних Скита. Да би импресионирао варваре у црноморским крајевима правом величином атинске поморске силе, Перикле је лично отпловио на Црно море као заповедник импозантне ескадре бродова. Мало знамо о том путу31. Литерарни извори кажу да је посетио Синопу и да су Атињани захваљујући његовој посети добили трајну базу на том важном положају. Вероватно је отпловио и на Кимерски Босфор и посетио Архајанактиде, господаре Пантикапеја, који су се истакли и у добру и у злу, дугогодишњим постојаним пријатељством према Атини. Како је Пантикапеј био центар трговине црноморским житом, ово пријатељство било је од највеће важности.

Развитак трачког краљевства око 450. Године пре Христа

Перикле посећује Црно море око 436. 1одине пре Христа

Уједињење трачких племена под моћним краљем натерало је Атину да будним оком мотри и на северну обалу Егејског мора и на источну границу Македоније. Најважнија тачка те обале, и у трговинском и у стратешком погледу, било је ушће Стримона, где су Атињани имали утврђење Ејон. Недалеко од ушћа налазио се мост преко кога се у оба смера одвијао највећи део трговине; уз долину Стримона водили су главни путеви у унутрашњост. Брда у суседству била су чувена по својој дрвеној грађи, по златним и сребрним жилама у својим недрима; македонски краљ Александар користио је рудник близу језера Прасије који је дневно давао један талант сребра. У Кимоново време Атина је покушала да утврди Ејон установивши насеобину код Девет путева, поред моста на Стримону. Једини извештај налази се код Плутарха, Перикле 20.

405


Покушај кодонизације Д евет путева 465. iogune пре Христа. Утемељење Амфипоља 437-6. Године пре Христа

Видели смо већ како је овај покушај изазавао противљење Таса, чије је интересе ова насеобина угрозила; и премда је Тасос био покорен, колонију Девет путева разорили су варвари из суседства. После тридесет година Перикле је обновио овај пројекат и то са више успеха. Хагнон, Никијин син, повео је колонију Атињана и савезника и утемељио је нови град, који је са три стране био окружен Стримоном и по томе је добио име Амфипољ. Овај је град узнапредовао и постао је, што је било неминовно, најзначајније место у тој области. Знатан део становника из хеленских градова у суседству био је привучен у Амфипољ и развио се локални патриотизам и нетрпељивост према матичној постојбини; тако је Атина изгубила град петнаест година након његовог оснивања.

11. Побуна Сама Периклов политички положај

406

Након Тукидидовог изгнанства остракизмом, Перикле је владао као неприкосновени вођа атинске политике скоро петнаест година. Владао је апсолутистички, попут тиранина, и народ је могао рећи да је његова владавина наставак писистратидске тираниде. Али, његов је положај био потпуно у складу са уставом и имао је веома стабилан темељ, свој морални утицај на суверени народ (Скупштину). Имао је моћ да народ наведе да учини све што је сматрао да ваља и сваке је године, током петнаест година rio прогонству свога супарника, био биран за стратега. Премда су свих десет стратега номинално имали исту моћ, човек са врховним политичким утицајем, који је уживао поверење народа, практично је био главни међу њима и руководио је спољном политиком. Перикле није био неодговоран; крајем сваке службене године народ је, наиме, могао да одбије да га поново изабере и могао је да га позове на одговорност због његових поступака. Када је једном добио неприкосновену власт, једине силе којима се служио да је задржи, биле су мудрост и речитост. Којим год да се средствима можда служио у претходној каријери, ради циљева своје странке, сада је одбацио све вулгарне начине подилажења грађанима ради стицања популарности или бирачких гласова. Веровао је у себе и желео је да народ уздигне до своје мудрости, а није хтео да се приклања његовој непромишљености. Жеља за аутократском влашћу несумњиво је била део његовог карактера; али, дух му је био исувише танан и у стању да осети да је важније да буде вођа слободних људи које треба да убеђује говором, него апсолутни господар поданика, принуђених да се повинују његовом мигу. Па ипак, тај вођа демократије био је пун презира према обичном народу; и можда нико боље од њега није познавао слабе тачке демократије. Нема боље припреме за највиши положај у


држави од сталожености која се повлачи од јавности и показује лице доброћудне равнодушности према критици својих непријатеља; можемо бити сигурни да је ово својство Перикловог темперамента помогло да постигне свој успех и одржи своју надмоћ. Перикле је био човек истанчанијег духа од Темистокла, али није био попут њега државник стваралачког генија. Он је мало тога створио; развијао је идеје других људи. Он је успоставио суверенитет народа који је много раније, у начелу, био потпуно дефинисан; он је уздигао до врхунца империју која је већ била установљена. Можда је као беседник имао истинску генијалност; али, о томе не можемо судити. Његова привилегија била је то што води политику своје земље у време када је она имала песнике и уметнике који стоје издвојено и високо, не само у атинској и хеленској историји већ и у историји човечанства. Периклово доба, доба Софокла и Еурипида, Иктина и Фидије, није створио Перикле. Али, Перикле је, премда није био креативан, једна од најинтересантнијих фигура тога доба. Можда је његова највреднија услуга Хелади била она која се најчешће превиђа: очување мира током дванаест година између Атине и њених суревњивих континенталних суседа - подвиг који је захтевао државничку вештину изузетног такта. Перикле је у својим војним операцијама изгледа био компетентан, иако не располажемо материјалом за помну критику; барем је генерално био успешан. Пет година по склапању Тридесетогодишњег мира био је прозван да се докаже као способан стратег. Атина је била увучена у рат са једним од најјачих чланова Савеза, острвом Самом. Повод за рат била је свађа између Сама и другог члана Савеза, Милета, око поседовања Пријене. Изгледа да је Атина пре неколико година у Милету уредила устав и поставила у граду свој гарнизон; па ипак, сада видимо како је Милет увучен у рат против савезника који не плаћа допринос и како се након пораза обраћа Атини за помоћ. Овај случај показује колико мало знамо о томе како су били различито регулисани односи Атине и њених савезника или поданика. Помислило би се да ће од почетка пресуда у овом случају зависити од Атине. На позив у помоћ, Атина је стала на страну Милета и Перикле је отпловио са 44 тријере на Самос; ту је оборио аристократију, одвео већи број талаца и успоставио демократију, оставивши гарнизон да је штити. Племићи који су били избегли на копно, једне ноћи су се вратили, заробили гарнизон и предали га персијском сатрапу Сарда, са којим су били у дослуху. Вратили су таоце који су били смештени на острву Лемну. У исто време Атини је био задат још један ударац побуном Бизанта.

Побуна Сама 440. iogune пре Христа

Побуна Бизанша

40 7


Опсада и покоравање Сама 439. ioguне пре Христа

Перикле је хитно отпловио на Самос и великом флотом је блокирао град. Обавештен да ескадра феничких бродова стиже Самљанима у помоћ, прекинуо је опсаду и отпловио са делом свога бродовља да пресретне непријатеља. За време његовог одсуства Самљани су извојевали неке победе у борби против атинских бродова усидрених близу пристаништа. Крајем друге недеље Перикле се вратио; или се Феничани уопште нису појавили, или су се због неког разлога вратили натраг. Скоро 200 ратних бродова је сада држало Самос у опсади и крајем деветог месеца град се предао. Самљани су прихватили да сруше своје бедеме, да предају своје бродове и плате ратну одштету која је достизала суму од 1 500 таланата, или отприлике толико. Постали су поданици Атине и имали су обавезу да дају војнике за њене војне снаге, али нису морали да плаћају допринос. Атинским грађанима палим у рату приређен је у Атини погреб о државном трошку. Перикле је одржао надгробну беседу, и можда се у овој прилици послужио славном реченицом о младим људима који су погинули. Пролеће је, рекао је он, истргнуто години. Бизант се, такође, вратио у Савез. Био је то тренутак искушења за Атину; имала је, наиме, разлога за страх од интервенције Пелопонежана. Спарта се састала са својим савезницима да размотре ситуацију; Коринћани су касније тврдили, истинито или не, како су осудили свако уплитање; пошли су, наиме, од општег принципа да свакој држави треба оставити да се бави побуном својих савезника32. Ипак, како год да су Коринћани поступили у овој ситуацији, трговачка суревњивост, која је владала између Атине и Коринта, била је узрок коначног избијања непријатељства између Атињана и Пелопонежана и довела је до уништења атинске империје.

Привремена оГраничења у комедији

Изгледа да је за време узнемирености изазване ратом са Самом, Перикле мислио да је сврсисходно да се, у извесном смислу, ограничи слобода речи у комедији. Страховао је од могућег утицаја неспутане критике његове политике од стране комичких песника, не само на Атињане него и на сгранаце у позоришту, а нарочито на грађане савезничких држава. Периклова мера предострожности указује на критичну ситуацију; али, убрзо потом, та ограничења су 32 Гврђење Коринћана у говору пред атинском Скупштином, онако како га Тукидид преноси, веома је специфично: „Када су се гласови Пелопонежана поде лили поводом указиваша помоћи житељима Сама, отворено смо се супротставили интервенцији, јер смо сматрали да свака држава треба да контролише своје савезнике“. (Тукидид, I 40. 5).

408

А тинска им перија под П ер и к л ови м в о ђ с тво м

била повучена, зато што су била опречна духу времена. Убудуће ће једино ограничење комичком песнику бити то да би Moiao бити оптужен пред Већем 500 за „дело против народа“, ако његове шале на рачун народних чиновника забразде. Комедија се развила у Атини из лакрдија маскираних весељака који су славили Дионисов празник певајући фаличке песме и ругали се светини опсценим гестовима. Тек после Персијског рата 472_i '°9ине ире Хрисша држава ]е званично признала комедију. Тада су, о Великим Дионисијама, била уведена комичка такмичења. Три дана су била посвећена трагичким такмичењима и придодат им је четврти дан за ново такмичење. Комичка драма је тада добила своју структуру и форму. Магнет и Хионид били су први мајстори комедије; али, засенио их је Кратин, најбриљантнији комички песник Перикловог доба. Нема изразитијег симптома политичког и социјалног здравља атинске државе у доба њене империје од апсолутне слободе допуштене комичкој сцени: да се подругне свему на земљи и небу, да запљусне поругом сваку институцију у граду и сваку савремену активност, да оклевета државнике, па и да се подсмехне боговима. Оваква слобода никада се не допушта у време декаденције, чак ни под окриљем религијског обичаја. Она је могла да се устали само у слободној земљи, у којој је вера људи у њихову снагу и храброст, у савршенство њихових институција и идеала, још увек искрена, дубока и страсна; тада људи могу поднети да се насмеју себи. Стара комедија је најречитији сведок величине Атине.

12. Више образовање. Софисти Од времена Нестора и Одисеја људи су поштовали вештину убеt „ . ђивања говорима. Са развојем демократске заједнице та вештина је добила већи значај; и већа пажња која се посвећивала неговању беседничке вештине можда се огледа у увођењу нове категорије личних имена, која упућују на изврсно обраћање јавним скуповима. Институције хеленског града у демократији захтевале су од просечног грађанина да уме да говори у јавности и свакоме ко је имао амбиција за каријеру у политици то умеће је било неопходно. Ако су непријатељи неког човека одвукли на суд и он није знао како да говори, био је попут ненаоружаног цивила кога су напали наоружани војници. Моћ јасног изражавања мисли, тако да се код слушалаца

Иова врста имена

(нпр pyth_ag6ras

Anaks-agoras')

* Pyth-agoras - „онај који уверава скупштину", Anaks agoras - „господар у скупштини" Прим. прев.

L.


Наука

410

створи уверење, била је уметност коју ваља учити и подучавати. Али, није довољно било овладати речником; било је потребно научити како се доказује и увежбавати расправу о политичким и етичким темама. Јавила се потреба за вишим образовањем. Ова тенденција демократије била је у складу са развијањем оног истраживачког духа који се прво јавио у Јонији на пољу филозофије природе. Проучавање природе уздигнуто је на виши ступањ прегалаштвом две генијалне личности, чије су спекулације имале трајног ефекта у науци. Емпедокле је разлучио „четири елемента" и објаснио развој универзума помоћу динамике сила, привлачне и одбојне, које су до данас задржале своје место у научној теорији. Такође је наговестио теорију о преживљавању најприлагођеније јединке. Демокрит из Абдере, човек веома образован, створио је теорију атома, коју је касније популаризовао Епикур, а још касније Римљанин Лукреције. Демокритова научна имагинација створила је свет од атома, сличних rio квалитету а различитих по величини и тежини, који постоје у празном простору. Овакви помаци у тумачењу природе подразумевали су и унапређивали нову концепцију онога што бисмо могли назвати „систематизованим“ знањем и та се концепција примењивала на сваку област знања и вештина. Друга половина V века пре Христа била је доба монографија о вештинама; реторика и кулинарство подједнако су систематизовани; политичке институције и наслеђена етика постале су предмет научног истраживања. Жеља за знањем навела је Хелене да траже више обавештења о страним земљама и народима; почели су и шире да упознају свет и да га посматрају са више критичности; просвећеност се ширила, предрасуде су се рушиле. Херодот, који је био далеко од тога да буде скептик, у пуној мери цени поуку приче коју пиповеда: Дарије је запитао неке Хелене за које паре би пристали да поједу лешеве својих очева. Када су заграјали да их ништа на то не би могло навести, краљ је позвао племе Индуса који једу своје родитеље и упитао их је по којој би цени они пристали да спале тела својих очева. Индуси су дигли грају и против саме помисли на такав ужас. Обичај, рекао ie Пиндар, а Херодот понавља, јесте владар света; и људи су почели да разлучују обичај од природе. Осетили су да њихове сопствене конвенције и институције захтевају оправдање; ауторитет навике и древности више није био довољан и упоређивали су људско друштво са природом. Обраћање природи одвело их је збиља до сасвим супротних теорија. Пред природом, речено је, сви су људи једнаки; порекло и богатство немају значаја; стога држава треба да се гради на темељу потпуне једнакости. Супротно томе, доказивано је да у држави природе јак човек подјармљује слабије и влада њима; према


томе, монархија је природно друштвено уређење. Али, од мале је важности какви су се закључци изводили, јер није било покушаја да се они уведу у праксу. Најважнија чињеница је то да је истраживачки дух био неуморан. Било је свуда паметних људи који су одбијали да прихвате нешто само на основу ауторитета; увек су постављали питање: „како знаш?“ и тражили да расправљају о свим стварима на небу и на земљи. Управо у тој атмосфери критичког истраживања и скептицизма, Хелада је морала да се постара о вишем образовању своје омладине које су налагали услови демократске праксе. Овом захтеву су одговорили путујући учитељи; они су давали опште поуке о говорничкој вештини и вештини закључивања и, захваљујући свом енциклопедијском знању, држали су предавања о свим могућим темама. Добијали су плату за своје курсеве и називали су их софистима, чему би најбоље одговарало наше „професори". У правом значењу софист је означавао истакнутог зналца у некој посебној уметности или вештини - поезији, кулинарству. Назив софист, пошто је био наденут учитељима који су образовали младиће који су могли да их плате, попримио је благо негативан призвук - делом због неповерења маса у људе који много знају, делом због предрасуде која је у Хелади, у мањој или већој мери, увек владала о људима који пружају своје услуге за новац и такође делом због зависти одвећ сиромашних да могу платити учитељима хонораре, па су стога у јавном животу заостајали за људима које су образовали софисти. Али, ова омаглица омаловажавања која је лебдела над професијом софиста није подразумевала да су професори варалице који свесно хоће да преваре публику доказима у које сами не верују. Такав призвук - који одређује модерно значење „софист“ и „софистички метод“ - први је речи софист дао филозоф Платон и он уопште не одговара историји. Софисти се нису ограничили само на наставу. Писали су много; расправљали су о ретким изразима у говору, критиковали политичку ситуацију, ширили идеје; речено је да су овом страном своје делатности у извесној мери надокнадили модерно новинарство. Али, највећи од професора били су много више и од учитеља и од новинара. Они нису само ширили идеје, они су их покретали; обогатили су свет својим доприносима знању. Сви су они били рационалисти и просветитељи; али, веома су се међу собом разликовали по својим погледима и учењима. Горгија из Леонтина, Протагора из Абдере, Продик са Кеја, Хипија из Елиде, Сократ из Атине, сваки је од њих имао себи својствену, снажно изражену индивидуалност. На Сократа, који је од осталих имао издвојено место, вратићемо

Софисти

саиси софиста


Продик

ПрибеЈарке 196 Проташра

Fbeioeo бекство из Атине (415. године пре Христа)

412

се у наредном поглављу. Продик са Кеја је био песимиста; нема сумње да је баш њега песник Еурипид имао у виду када је говорио о човеку који верује да су људске невоље бројније од добрих ствари које им се догађају. Продик је био тај који је изумео басну о Хераклу на раскршћу, који бира између врлине и задовољства. Од свих софиста можда је највећи био Протагора. Он је први разлучио делове говора и засновао европску граматику. Његова професорска активност углавном се одвијала у Атини, где је, чини се, био интиман Периклов пријатељ. Прича како су Перикле и Протагора утрошили цео дан расправљајући о теорији казне - о питању које још увек није добило своје коначно решење - илуструје заслуге софиста за овакво размишљање. Теорија одмазде у кројењу правде, која је логично водила суђењу и кажњавању животиња и предмета, доведена је у сумњу; потекла је супротна теорија да је сврха кажњавању застрашивање. Протагора је био ж ртва религијских предрасуда Атињана. Написао је теолошку књигу, коју је објавио читајући је гласно пред одабраним слушаоцима, у кући свога пријатеља Еурипида. Теза дела садржана је вероватно у првој реченици: „Што се богова тиче, ја не могу знати да ли они постоје, или не постоје; многе ствари, наиме, спречавају такво сазнање - несазнатљива материја и краткоћа људскога века.“ Сам Протагора је можда веровао у богове; оно што је тврдио било је да њихово постојање не може бити предмет сазнања. На несрећу, сама књига је пропала. Наиме, извесни Питодор је иступио као стегоноша државне религије и тужио је Протагору за безбожништво. Филозоф је сматрао да је мудро да побегне из Атине; отпловио је на Сицилију и на мору му се изгубио траг. Када Еурипид у својој трагедији Паламед приказује хор Трачанки где горко рида: „Ви сте, Хелени, убили, ви сте невиног убили свезнајућег славуја Муза“ песник мисли на мртвог пријатеља који је стигао из трачког града. Продаја Протагориних књига била је забрањена у Атини, а све копије, које су се могле наћи биле су јавно спаљене. Протагорин случај није био једини те врсте. Више година пре овога, филозоф Анаксагора био је осуђен због безбожништва, а више година након овога, биће осуђен Сократ. Ови случајеви показују да Атињани нису били просвећенији од других народа, или мање заслепљени предрасудама. Протагорин став према теологији био је сасвим компатибилан са ватреном оданошћу државној религији; али, атинска порота није била довољно образована да то схвати. Када се дивимо ширењу знања и логичког расуђивања у V веку пре Христа, морамо имати на уму да до масе грађана нова светлост просвете није допрла; још увек су били конзервативни, у религији


подозриви и суревњиви на образовање, које су могли приуштити само синови релативно добростојећих грађана или изразитих интелектуалаца. Горгија је био филозоф и политичар, а славу је стекао као беседник и стилиста. Научио је Хеладу како да пише нову врсту прозе - не хладним стилом који захтева само јасноћу, него бриљантним стилом, ритмичним, расцветане дикције, пуним фигура, који се обраћа чулности и машти. У натпису на статуи, коју му је подигао син његовог нећака у Олимпији, каже се: „Никада ниједан смртник није изумео лепшу уметност, да челичи душу за мужевност и јунаштво.“ Камо год да је отишао, дочекивали су га са одушевљењем; ми ћемо га ускоро срести као посланика у Атини.

Горгија из Леонтина

13. Еурипид Софисти су били главни, професионални тумачи интелектуалног покрета. Али, величање разума имало је исто толико јаког присталицу у песнику Еурипиду. Искористио је трагичку сцену да расејава рационализам, поткопао је народну религију од самих степеница њеног олтара. Силом околности радио је то посредним путем, али савршено умешно. Есхил и Софокле су побожно преобличили религијску легенду, прилагођавајући је својим идеалима, тумачећи је тако да задовољи њихова етичка мерила. Еурипид прихвата митове у затеченом облику и своје драме смишља тако да се оштро истакне апсурд мита. Он се не мири, као старији трагички песници, са поступцима богова према људима, не задовољава се резигнираним песимизмом. Еурипид неће да прихвати ништа, само ради ауторитета; он одбија да се приклони општепризнатим мишљењима својих угледних земљака у питањима попут институције ропства или положаја жене у друштву. Он неће да подржава преживелу предрасуду о племенитом пореклу која је чак и у Атини била јака. Али, можда ништа није толико карактеристично као његов однос према презиру, који су Хелени генерално осећали према другим нацијама. Нигде Еурипид није саркастичнији него на оном месту у Медеји, где приказује Јасона како се издаје за доброчинитеља жене коју је подло издао, само зато што је Медеју извео из мрачног варварског дома и омогућио јој привилегију - да живи у Хелади.

ЊеГов критички дух

Ипак, не морамо ићи до најсмелијих мислилаца, до Еурипида и до софиста, да препознамо критички дух на делу. Периклово доба оставило је за собом мало значајнијих споменика, свакако не лепших од трагичке драме која је освојила прву награду о Великим 413


Антшона, 442. или 441. Године пре Христа март-април

414

Дионисијама, неколико година по закључењу Тридесетогодишњег мира. Софоклово биће било је у непомућеној хармонији са наслеђеном религијом; али, живећи у атмосфери критичког размишљања, чак ни он није могао да скрене своје мисли од проблема о којима су мисаони људи његовог времена расправљали. Као тему своје Антш оне изабрао је дубокоумно и тешко питање политичке и етичке науке - однос појединца, грађанина, према држави. Шта да учини човек, ако његова дужност потчињавања власти његове земље дође у сукоб са другим дужностима? Има ли за човека узвишенијих обавеза од поштовања закона свог града? Песник одговара да таквих обавеза има - рецимо извесних религијских обавеза. Он оправдава то што се Антигона оглушила о краљево наређење. Тема је подесна за драмску обраду и никада није била обрађена са толико уметничког савршенства као што је то учинио Софокле који је први схватио њене потенцијале. Вредно је напоменути да А нтш она, поред свог места у историји драмског песништва, има високи значај у развоју европске мисли као прво представљање проблема који дотиче и саме корене етичке теорије и, у свакодневној пракси, непрестано вапије за решењем.

X поГлавље

Рат Атине са Пелопонежанима (431-421. године пре Христа) Империја и надмоћ Атине у трговини убрзо су, као што смо видели, увукле и Атину и Грчку у рат. Тај рат је био нерешен; поучио је Атину неколиким лекцијама, али није охладио њену амбицију и није нанео штету њеној трговини и стога ће неминовно морати поново да ратује. Сада треба да пратимо другу фазу борбе до кулминације оног антагонизма Дораца и Јоњана који Грци тог периода никада нису изгубили из вида.

1. Увод у рат Догађаји који су довели до „Пелопонеског рата“ повезани су са двема коринтским колонијама, Коркиром и Потидејом: Коркиром, која је увек била непослушна кћи, и Потидејом која је, иако у пријатељским односима са Коринтом, постала члан Атинског савеза. Инцидент са Епи(1) Једна од међустраначких борби у безначајном граду, што је у дамном 435. јодине Грчкој често била прилика за рат међу великим државама, избила је у пре Христа доводи Епидамну, колонији Коркире. Народ коме нису давали мира протера- до р а т а између ни племићи са својим савезницима - варварима, обратио се за помоћ Коркире и Коринта својој метрополи. Коркира је молбу одбила и Епидамнос се обратио Коринту. Коринћани су упутили војску, али и известан број нових колониста. Коркирани, јако озлојеђени због овог мешања, затражили су да се Коринћани повуку и, пошто је захтев био одбијен, блокирали су Истам Епидамна. Коринт се тада припремио за поход против Коркире; узнемирена Коркира је упутила посланство у Коринт са предлогом да се спор изнесе пред арбитражу оних пелопонеских држава које обе стране буду прихватиле. Али, Коринћани су одбили арбитражу и послали су ескадру од 75 бродова са 2000 хоплита против Коркирана. Снажна морнарица Коркире састојала се од 120 бродова од ко- Победа Коркирана поморској бици јих је 40 држало Епидамнос у блокади. Са преосталих 80 бродова у(435. Године пре однели су убедљиву победу над Коринћанима изван Амбракијског Христа у пролеће). залива и истога дана Епидамнос се предао. До краја године Коркира Предаја Епидамна је контролисала Јонско море и њене су триреме крстариле, наносећи штету савезницима Коринта. 415


434-3. ioguHe

пре Христа

Посланства Коркире и Коринта у Атини

Одбрамбени савез Атине са Коркиром

416

Али, Коринт је почео да се спрема за већу акцију против моћне а омрзнуте колоније. Припреме су трајале две године. Вести о бродовима које Коринт гради и посадама које унајмљује, поплашиле су Коркиру. Док је, наиме, Коринт имао иза себе Пелопонески савез, Коркира није имала савезника и није пришла ни Атинском ни Спартанском савезу. Једноставно политичко решење за њу било је да се повеже са Атином и одлучила је да тако поступи. Када су Коринћани сазнали за ту њену намеру, покушали су да је осујете, пошто су имали доброг разлога да стрепе од спајања атинске и коркирске морнарице. Посланици Коркире и Коринта заједно су изашли пред Скупштину у Атини. Аргументи које је Тукидид ставио у говоре чланова посланстава јасно одређују ситуацију и важност одлуке за Атину. Главни аргумент за прихватање савеза који је Коркира предложила заснивао се на претпоставци да је рат на прагу. „Лакедемоњани који се плаше ширења ваше империје орни су да се лате оружја, а ваши непријатељи Коринћани са њима су свемоћни. Почињу са нама, а насрнуће и на вас да им се не бисмо супротставили, повезани заједничким непријатељством. У нашем је интересу да ударимо први и да предухитримо њихове намере, а не да чекамо да на њих одговоримо.“ Под овом претпоставком, савез са Коркиром нудио је огромне предности. Коркира је погодно смештена на пловном путу за Сицилију и поседује једну од само три знатне морнарице у Грчкој. „Ако се Коринћани докопају наше флоте и ако допустите да од две флоте настане једна, мораћете да се борите против уједињених морнарица Коркире и Пелопонеза. Али, ако од нас учините своје савезнике, уз своју морнарицу, на својој страни имаћете постројену и нашу - у предстојећем сукобу.“ Одговор коринтских посланика био је неубедљив. Њихово позивање на извесне услуге из прошлости које је Коринт учинио Атини, могло је једва имати неког учинка, јер је између два града постојало само супарништво. Могли су да омаловаже, али не и да оповргну мишљење да ће се Атина убрзо уплести у рат са Пелопонезом. А што се правде тиче, Коркира је могла имати исто тако уверљиве доказе колико и Коринт. Најубедљивији аргумент Коринта био је да ће Атина, ако склопи савез са Коркиром, направити корак који ће, ако и не прекрши Тридесетогодишњи мир, у сваком случају изазвати његово кршење. После две дебате Скупштина је пристала на савез са Коркиром, али на савез дефанзивног карактера. Атина ће пружити оружану помоћ, само у случају да сама Коркира буде угрожена. Оваквом одлуком избегла је директно нарушавање мировног утовора. Десет бродова

Рат А т и н е са П е л о п о н е ж а н и м а

било је упућено на Коркиру са наредбом да уђу у борбу само ако буде нападнута Коркира или нека места која су јој припадала1. Уследила је жестока поморска битка код острвцета Сиботе, између Леукиме, југоисточног рта на Коркири, и теспротског копна. Флота Коркирана од 110 бродова била је постројена за бој против коринтске од 150 бродова - резултата двогодишњих припрема. Десно крило Коркирана је потучено и десет атинских бродова, који су се у почетку битке држали по страни, умешало се да спречи потпуни пораз Коркирана. Увече су Коринћани изненада на хоризонту угледали 20 нових атинских бродова што их је натерало да се повуку; сутрадан нису прихватили битку. Ово је изгледало као признање пораза и пружило је Коркиранима могућност да подигну победнички споменик; међутим, и Коринћани су га подигли, јер су у бици надјачали. Вратили су се затим кући и успут су заузели Анакторион, заједничку колонију Коркире и Коринта. Коринт се понео према Коркиранима заробљеним у бици веома обзирно. Већина њих су били значајне личности и надали су се да ће преко њих можда коначно придобити Коркиру за савез са Коринтом. Касније ће се видети да то очекивање није било без основе.

Би тка код Сиботе, 433. шдине пре Христа (у позно лето)

Одмешање (2) Прекид односа са Коринтом натерао је Атину да се поПотидеје од Атине брине за заш титу својих интереса на полуострву Халикидици, где је Коринт имао великог утицаја. Град Потидеја, који се налази на истму Палене и чува га, био је атински савезник који плаћа форос, али је из своје метрополе Коринта добијао годишње магистрате. Одмах након битке код Сиботе Атињани су захтевали да грађани (433. ioguue ире Христа) Потидеје поруше градске бедеме на јужној страни, где нису били потребни за одбрану од Македоније, и да напусте систем управе магистрата из Коринта. Житељи Потидеје су одбили. Охрабрило 432. iogune ире Христа их је обећање Спарте да ће напасти Атику у случају да Атина нападне Потидеју. Али, политика македонског краља Пердике компликовала је ситуацију; Пердика је раније био пријатељ Атине, а сада јој је постао непријатељ зато што је неговала пријатељске односе са његовом браћом који су се удружили против њега. Сковао је план и организовао општу побуну Халкидике против Атине; наговорио је чак неке Халкидичане да сруше своје градове на оба-

1 Сачувани су и објављени рачуни две атинске ескадре бродова које су Атињани упутили на Коркиру, натпис у ML 61. Исплата првој ескадри (26 таланата) извршена је тринаестог дана прве пританије у време Апсеудовог архонтата у Атини, средином јула 433. године пре Христа. Друга ескадра примила је своју плату (50 таланата) три недеље након тога. Стога се битка код Сиботе водила крајем августа или рано у септембру.


Потидејска битка око септембра 432. Јодине пре Христа

Мегарска псефизма 432. године пре Христа у јесен

ли и да се окупе у чврстом граду на копну, у Олинту. И Ботиајци, концентрисани на Спартолу, такође су се придружили побуњеницима. Стога, побуна Потидеје, премда је изазвана непријатељством Атине и Коринта, представља саставни део општег покрета против атинске превласти у овом делу хеленског света. Атињани су ратна дејства започели у Македонији, али су убрзо кренули на Потидеју и стекли предност над коринтским стратегом Аристејем, који је стигао са нешто пелопонеских снага. Атињани су тада опсели град. До тога тренутка Коринћани су сами ратовали. Сада су, видећи опасност у којој је била Потидеја, предузели енергичне кораке да подстакну Лакедемоњане да објаве Атини рат. Перикле је знао да се приближава рат и спремно је ударио не мачем или копљем, већ окрутнијим и смртоноснијим оружјем. Мегара је помагала Коринту у бици код Сиботе; Атињани су изгласали у Скупштини меру којом се Мегаранима забрањује приступ на атинску Агору и у пристаништа империје. Псефизма је значила економску пропаст Мегаре, а Мегара је била важна чланица Пелопонеског савеза. Атински државник знао је како треба задати ударац2. Песник комедије је срочио: Олимпљанин Перикле у својој јарости севнуо је Муњом над Грчком и приставио је да се пржи на одредбама сроченим попут пијаног штуцања: ниједан Мегаранин не сме ни на (атичко) тло, ни на (атински) трг да крочи, ни морем да заброди, ни на жал да стане.

Прва Скуишшина у Спарти

Савезници су се појавили у Спарти са формалним оптужбама против Атине: прекршила је Тридесетогодишњи мир и извршила разна насилна дела. Најжешћи говор одржали су Коринћани који су напали саму природу атинске империјалистичке политике и захтевали акцију, а не речи. Подржали су их Мегарани који су се огорчено жалили на псефизму уперену против њих. Иза сцене Егињани, који се нису усудили да отворено иступе, чинили су све што су могли да заоштре ситуацују до крајности; тврдили су да им је Атина нарушила аутономију загарантовану Тридесетогодишњим миром3. Неким атинским посланицима који су се задесили у Спар2 За цео текст видети натпис у Тоду, G H II 59. 3 Позадина егинских жалби нам је непозната. Тукидидово излагање подразумева да је Тридесетогодишњи мир садржавао посебну клаузулу која Егини јемчи аутономију. Мегарска псефизма, која забрањује Мегаранима приступ у егинске луке, била је узурпирање туђег права, а Атина се можда умешала и у егинско правосуђе, или је можда наметнула свој гарнизон. Вероватно има значаја то што је износ

418

Рат А ти н е са П е л о п о н е ж а н и м а

ти - очито другим послом - пружена је могућност да одговоре на оптужбе. Али, и докази и оптужбе били су сувишни; није уопште имало значаја да ли Атина може да оправда ово прекорачење или да ли Коринт може да поткрепи оптужбу доказима. Наиме, у случају неминовног рата узроци који се јавно наводе ретко одговарају мотивима који реално управљају догађајима. Ни догађаји на Кор кири, ни опсада Потидеје, ни Мегарска псефизма нису изазвали Пелопонески рат, премда су заједнички убрзали његово избијање; узрок рата био је страх од атинске моћи и суревњивост на њу. Питање је само било да ли је то био прави тренутак за упуштање у неизбежну борбу. Спартански каљ Архидам предлагао је да се рат одложи. „Још се не лаћајте оружја! Рат није ствар оружја, него новца који омогућује оружју да обави свој задатак; а новац је више од свега потребан када се континентална сила бори против поморске. Хајде прво да набавимо новац и онда мирно можемо да допустимо да говори наших савезника узбуркају наше духове.“ Али ефори су били за рат. Стенелаида је у кратком а оштром говору поставио питање; није питао „Хоћемо ли објавити рат?“ већ „Да ли је прекршен мировни споразум и да ли су Атињани у праву?“ Пала је одлука да Атињани нису у праву; та одлука је нужно водила објави рата. Међутим, Спартански савезници нису били дужни да учествују у рату на основу одлуке спартанске Скупштине; да би се обезбедила њихова помоћ, била је потребна већина гласова на званичном заседању чланова Пелопонеског савеза. Спарта се сада обратила за савет Делфима и, добивши уверавање да Аполон подржава њихову страну, сазвала је своје савезнике у Спарту. Коринћани су на овом састанку говорили знатно уздржаније; да би, наиме, обезбедили гласове, морали су да убеде мале државе из унутрашњости, које нису биле директно заинтересоване, да је рат у њиховом интересу. Зато су нагласили две чињенице: да су државе у унутрашњости биле зависне од Коринта и других приобалних градова због обезбеђивања неопходног увоза из области изван Пелопонеза и због пласирања њиховог извоза на тржиште и да пелопонески ресурси гарантују победу. Већина је гласала за рат. Тукидид је добро одабрао сценографију за свој бриљантан контраст између карактера, духовне конституције и циљева двају великих протагониста који се сада припремају за сучељавање на позорници хеленске историје. За тумаче свог поређења Тукидид је

ДруГа скупшшина

Тукидидова скица к онтраста између Атињана и Лакедемоњана

егинског фороса 432. године пре Христа био знатно мањи (14 или 9 таланата) од уобичајене суме (30 таланата).

419

420

елимврија

MapoHeji

ккилеион

САМОТРАКА

тснсдос'

М етимна* ■илена'

ЛЕЗБОС S

САМОС

АНДРОС

Пријена'

миконос

Милет

f

ПАРОС НАКСОС

Јалисос

П ол и ти чке поделе грчког св ета

421


Бескорисносш дипломатије

422

узео коринтске посланике на првој скупштини у Спарти. „Никада нисте размотрили, Лакедемоњани, какав су сој људи ти Атињани са којима ћете морати да се борите и како се од вас потпуно разликују. Они су револуционари, подједнако хитри да смисле и изврше сваки нови план; док сте ви конзервативни - брижни да задржите оно што имате, не стварате ништа ново, не предузимате ништа, чак ни када је акција најнужнија. Одважност им надилази снагу; излажу се ризицима које би разборитост осудила; сред несреће су оптимисти. Ваша је, међутим, природа, премда сте снажни, да млако дејствујете; и када су вам планови најразборитији, да сте неповерљиви; када се на вас оборе недаће, да мислите да их се никада нећете ослободити. Они су нагли, ви успорени; они су увек ван своје земље, ви увек у њој: Атињани, наиме, увек очекују да ће, ако оду од својих кућа, нешто ућарити; а ви се плашите да ће неки нови подухват можда угрозити оно што сте стекли. Када су победници, своју победу искоришћавају до краја; када су поражени, последњи одступају. Своја тела посвећују држави, као да су туђа; њихово истинско биће јесте њихов ум који им је у највећој мери својствен ако служи држави. Када не остваре план који су замислили, као да су претрпели лични губитак; ако им је подухват био успешан, то је само прва рата онога што ће уследити; ако погреше, зачињу одмах нова надања и на тај начин попуњавају празнину. Само код њих „очекивати“ значи „имати“, зато што не пропуштају ни тренутак да ту замисао остваре. Оно што Атињани себи увек намећу јесте доживотни задатак пун опасности и напора. Ниједан народ не ужива мање у свом благостању од самих Атињана, јер вазда посежу за још више тога. То што врше своју дужност за њих је једини празник и држе да је спокој у нераду исто тако непријатан као најмучнији посао. Ако би ко укратко рекао о њима да сами нису рођени за мировање и да другима то не допуштају, једноставно би рекао истину." У тој прилици Атињани, ипак, нису пружили доказ о својој спремности на акцију која је у наведеном одломку приказана у контрасту са успореним навикама Спартанаца; одмах ћемо видети због чега је било тако. Циљ Спарте је био да добије у времену; због тога је слала у Атину посланства са тривијалним захтевима. Захтевала је од Атињана да скину „богињину клетву" која је лежала на породици Алкмеонида. Ово је било оживљавање повести старе два века - епизоде Килонове завере; суштина је била у томе што је Перикле по мајци припадао породици под клетвом. Атина је одговорила исто тако неважним захтевима - да се они очисте од клетве Атине из Бронзане куће и од клетве на Тајнару, где су неки хелоти били побијени у Посејдоновом храму. Ове потезе дипломатије, који су


послужили Спарти да добије у времену, пропратио је ултиматум у смислу да Атина још увек може да задржи мир, ако Хеленима врати слободу. У Атини је постојала странка за мир, али Перикле је добио битку. „Хајде да упутимо посланство,“ рекао је, „са оваквим одговором: да нећемо искључивати Мегаране са наше Агоре и из пристаништа, ако Лакедемоњани не буду искључивали из Спарте странце, било нас било наше савезнике; мировни споразум, наиме, не забрањује једно више од другог. Да ћемо дозволити градовима аутономију, ако су били аутономни у време склапања мировног споразума, чим Лакедемоњани допусте државама, својим поданицама, да имају уређење какво саме одаберу, и то не у интересу Лакедемона, већ у свом интересу. Исто тако да смо вољни да понудимо арбитражу сходно мировном споразуму. Затим, да не желимо да отпочнемо рат, али да намеравамо да се бранимо ако нас нападну. Овај ће одговор бити правичан и у складу са достојанством Атине. Морамо, међутим, бити свесни тога да ће до рата доћи; и што спремније прихватимо ситуацију, наши ће непријатељи бити мање спремни да на нас ударе.“ Периклу се није журило да исуче мач; већ је задао ударац Мегарском псефизмом. Народи Хеладе су се за двојицу главних антагониста определили на следећи начин. Спарта је под својом командом држала цео Пелопонез, осим свог старог непријатеља Арга и Ахаје, где је само Пелена била на пелопонеској страни; Спарта је држала под контролом Истам јер је имала и Коринт и Мегару. У северној Грчкој имала је Беотију, Фокиду и Локриду; у западној Грчкој Амбракију, Анакторион и острво Леукаду. У западној Грчкој Атину су подржавали Акарнанци, Коркира и Закинт, као и Месењани из Наупакта. У централној Грчкој имала је Платеју; то су били једини атински савезници ван њеног савеза. Снага Атине је почивала у њеној великој и добро увежбаној флоти. Уз бродове са Лезбоса и Хија и евентуалну помоћ са Коркире, располагала је још са 300 својих тријера. Њена флота је имала дугу традицију активне борбе и одржавала је годишње маневре у Егејском мору, чак и у доба мира. Језгро њених посада чинили су Атињани; али, потребан број је био исувише велики да би се попунио само из грађанског тела и знатан број њених веслача регрутован је на острвима, где су људи са мало изгледа да код куће зараде за живот, били срећни да у служби морнарице са великом традицијом зараде добру плату. На пелопонеској страни једино су Коринћани били поморска сила; њихов неуспех код Сиботе истакао је њихову слабост. Они су имали мало искуства у поморском ратовању, а њихови бродови и посаде били су превазиђени. На копну су Пелопонежани, ипак, имали огромну предност. Са својим беотским савезницима могли су извести

Ресурси Ашињана и Пелопонежана

423


на бојиште најмање 30000 војника и то без резерви, а Лакедемоњани су још увек били најбољи хоплити у Грчкој. Против њих су Атињани имали копнену војну силу од 13000 хоплита, 1200 коњаника заједно са стрелцима јахачима, и резерву са метецима од 16000 бораца. За Атину су њене финансијске резерве биле исто толико важне као и њене оружане снаге4. Више од 1200 таланата било је потрошено на гушење побуне на Саму и било је јасно да ће рат са Пелопонежанима подразумевати теже и веће новчане обавезе. Перикле је добро знао да је ефикасна морнарица великим делом зависила од редовне и високе плате и да се рат не финансира мерама из-

4 Два су главна извора за атинске финансије у Перикловом периоду: (1) Два финансијска декрета (натписи у ML 58) које је 434/3, године пре Христа предложио Калија (по свој прилици стратег 433/2. године који је погинуо на Халкидици). Сврха им је била да прилагоде финансије Атињана ратном стању. Прво треба да изврше своју дужност према боговима. „Пошто је 3000 таланата које су пре тога изгласали било уплаћено за Атену на Акропољу, сада треба да отплате своје дугове другим боговима.“ То су богови из атичких храмова и из подграђа Атине чије ризнице, безбедности ради, треба пренети на Акропољ (осим светилишта попут Немесиног храма у Рамнунту који је био јако утврђење) и треба именовати ново тело ризничара других богова да се старају о том благу. На страну је стављено 200 таланата за отплату дугова, а остатак треба утрошити на два највигалнија темеља атинске стратегије: бедеме за одбрану и докове за офанзивна дејства морнарице. Градњу на Акропољу треба окончати и треба ограничити трошење резерве. Из ових декрета је јасно да је атинска Скупштина већ очекивала рат пре средине лета 433. године. (2) Тукидид (II 13) извеш тава да је Перикле 431. године прегледао атинске ресурсе и значајно је да његов приказ капитала и прихода, као и могућих резерви у виду вотивних дарова, претходи анализи атинске живе (војне) силе. У једној важној тачки бројеви су противречни. Према стандардном тексту: „Тада се још налазило 6000 таланата кованог новца на Акропољу. Највиши износ резерве износио је 9 700 таланата, од чега су узели средства за Пропилеје на Акропољу, за друге грађевине као и за Потидеју." Друтачији текст је сачуван код Аристофановог схолијасте (Плут. 1193): „Постојала је регуларна стална свота од 6000 таланата на Акропољу. Већи део тога, конкретно 5 700 таланата, био је, у ствари, тада још увек ту. Од те своте извршена су ванредна плаћања за Пропилеје и друге грађевине, као и за Потидеју." То је превод групе аутора дела The Athenian Tribute Lists, који радије прихватају овај други текст и наводе своје разлоге за то у ATL III 118-32. За критику видети Gomme, H C T II. 26-33. Ниједан од ова два тексга није у погпуности задовољавајући, али мени је прихватљивији стандардни текст, поглавито из два разлога: (а) < ш лоте (још увек) је мање уверљиво од e t i t o t e (тада још ), пошто се резерва није одржавала на приближно једнаком нивоу. Више од 1 400 таланата је повучено за гушење устанка на Саму (натпис у ML 55). (б) Пропилеји и друге грађевине (таХХа о1кобот)|аата) требало би да се односи на чувене грађевине међу којима је и Партенон. Пропилеји су издвојени зато ш то су били најновији и, као световна грађевина, најскупљи. Да ли су Атињани икада имали на Акропољу 9700 таланата, друго је питање, а највећа свота је по свој прилици била достигнута пре главних трошкова из четрдесетих година.

Р а т А т и н е са П е л о п о н е ж а н и м а

гласаним у критичном тренутку; стога је намерно настојао да сачува резерву за неизбежни судар. Пошто се рат ближио, уведене су специјалне мере за ограничавање трошкова. Обустављен је био градитељски програм на Акропољу. Додатни трошак, који би прелазио доњу годишњу границу резерве, одобраван је специјалним гласањем у Скупштини. Новчана средства, као и друга материјална добра у граду под Акропољем и широм Атике, концентрисана су на Акропољу, где ће бити безбедна од пелопонеских нападача и биће држави при руци, ако буде морала да их користи. Након Калијиног мира постављен је принцип да се форос може користити и за потребе Атине и акумулација фороса чинила је већи део резерве. Она је поверена Атени на чување и у документима је описана као „свети Атенин новац“. Трошење ове резерве у ратне сврхе подразумевало је позајмице од богиње; морала се водити строга евиденција и брижљиво рачунати камата на дугове. Када је букнуо рат, у овој резерви је било отприлике 6000 таланата и Атина је могла очекивати годишњи прилив из домаћих извора и империје, од отприлике 1000 таланата. На основу искуства стеченог током побуне на Саму изгледало је да ће Атина 431. године пре Христа вероватно бити у стању да финансира рат без прибегавања крајњим мерама. Пелопонежани су били у много слабијем положају. Нису имали финансијских резерви ни државне ратне благајне. Њихово устројство било је добро прилагођено ратовању на копну, али нису имали основну финансијску подлогу за поморско ратовање. Коринћани су могли олако обећати да ће већом платом придобити савезнике из атинских посада, али у себи су знали да су то празна обећања. Све док нису обезбедили финансијску помоћ од Персије, Пелопонежани нису били у стању да дуго издржавају велике флоте на мору.

2. Општи поглед на рат. Тукидид Рат у који сада улазимо је наставак, додуше нешто већих размера, рата завршеног Тридесетогодишњим миром. У њему су Коринћани гакође били активни подстрекачи на супротстављање Атини. Спартанци су само неодлучне вође и њихови савезници их морају подстицати. Рат траје десет година и заврш ава се Никијиним миром. Али, поново започињу неиријатељства и прелазе за извесно време на ново ратно позорје, на острво Сицилију. Овај се рат завршава битком код Ајгоспотама, која је одлучила судбину атинске имеприје. Тако се Атина педесет пет година борила за своју империју против Пелопонежана; тај сукоб се састоји из три различита рата: први се

Перспектива р а т а Атине против Пелопонежана

425


три периода: (1) 460-445. iogune пре Христа (2) 431-421. 1одине пре Христа (3) 420-404. Године пре Христа

Тукидидова Историја

окончава Тридесетогодишњим миром, други Никијиним миром и трећи битком код Ајгоспотама. Али, док између првог и другог рата постоји интервал од тринаест година, између другог и трећег рата скоро да нема прекида. Отуда се други и трећи рат, који су у Тукидидовој Историји спојени, обично заједно сврставају и називају заједничким именом „Пелопонески рат“. Овај назив Тукидид никада није употребио; али назив открива колико су симпатије историчара увек биле на страни Атињана. Из пелопонеске перспективе тај би се конфликт назвао „Атичким ратом“. Неће бити погрешно ако поновимо овде који је био прави узрок рата. Атина је тврдо решила да задржи, за инат Грчкој, своју поморску империју и утолико је она била одговорна за рат. Међутим, нема разлога за претпоставку да је гајила било какве озбиљне аспирације да прошири своју империју; идеја неких модерних историчара, да је Перикле повео рат у нади да ће задобити надмоћ над целом Хеладом противречи простим ратним чињеницама. Овај рат је у светској историји стекао славу која по његовим размерама и последицама може изгледати незаслужена. Унутрашњи рат међу малим грчким државицама може се збиља сматрати безначајним у поређењу са ратом у коме се Грчка постројила у борбене редове против персијске силе. Али, Пелопонески рат је имао предност која није припала ниједној другој епизоди у историји Хеладе. Оиисао га је први и највећи од грчких критичких историчара. Читање књиге коју је Тукидид, Олоров син, завеш тао потомству, само по себи је опште образовање*; предавање о политици и историји које, онако како је Тукидид себи поставио за циљ да га састави, представља „тековину за вечност". Само је неколико година могло делити дан када је Херодот завршио своје дело од дана када је Тукидид своје започео. Међутим, од једног до другог је начињен ' У тексту „liberal education“ односи се на лат. septem artes liberales, израз створен према грчком моделу, који трасира свој развојни пут од софисте Хипија и беседника Исократа преко Платона (у каснијем периоду) до Аристотела hai eleutherai technai и подразумева образовањ е наукама које приличе слободним људима. Круг општеобразовних наука добио је назив egkyklios p aideia; поред апстрактних наука обухватао је и практичне, медицину, архитектуру, земљорадњу, политику, војну тактику. Под крај антике (Боетије) круг наука се систематисао у „Седам наука“, trivium и quadrivium (граматика, реторика, дијалектика / аритметика, геометрија, музика, астрономија са астрологијом), које су касније чиниле основу средњовековног образовања. Ту су грађу у Риму већ систематизовали тзв. енциклопедисти од чијих дела су до нас из различитих периода стигли сачувани ексцерпти, читаве области или дела сачувана у целини. О ва последња сачувана су стога ш то су у средњем веку служила као уџбеници, па су их чешће и у већем тиражу преписивали. Прим. прев.

426

Р ат А т и н е с а П е л о п о н е ж а н и м а

огроман скок. Када политички догађаји прођу кроз Херодотов мозак, излазили су као очаравајуће приповести. Овај писац, незасите истраживачке радозналости, имао је мало политичке проницљивости; он има инстинкт књижевника, његове историографске методе су рудиментарне. Сјајно Херодотово дело има више заједничког са епским песницима који су му претходили, него са историчарима који су за њим уследили. Када је почео да прикупља грађу за своју историју, догађаје из времена персијске инвазије већ је окружио ореол легенде, тако да је добио садржај сасвим по своме укусу. Необично је осећање од наивног, некритичног, усхићујуће фасцинантног приповедача из Халикарнаса окренути се озбиљном историчару из Атине. Прва Историја, у правом смислу речи, искочила је у потпуно развијеној форми, попут Атене из Зевсовог ума и још увек јој нема премца. Тукидидово дело, строго у својој непристрасности, писано са чисто интелектуалног становишта, неоптерећено истрошеним фразама и етичким судовима, хладно и критично, али одишући најређим моћима драмске и наративне уметности, у сваком погледу представља контраст Херодотовом делу. Човечанство би с разлогом могло очајавати да научна критика није напредовала од Тукидидовог времена. Када се Тукидид на почетку свога дела бави ранијом историјом Грчке, не зачуђује нас откриће да он није доследан свом скептицизму и да прихвата нека предања која би по својим принципима морао оспорити. Али, удаљеност која дели Тукидида од његовог старијег савремника Херодота, велика је попут неба, док је удаљеност која дели Тукидида од критичара, нашег савременика, збиља мала. Суздржан, какав је већ, Тукидид не може да прикрије да је демократ из Периклове школе и не таји своје дивљење према Перикловој политичкој мудрости. М орамо признати да би ратни догађаји изгубили унеколико свој значај, да би цела епизода изгубила добар део свог достојанства и узвишености, да се Тукидид није удостојио да је као историчар опише. Али, ни рат није био безначајна или безвредна тема. То је повест опадања и пада атинске империје, а у том периоду Атина је била центар светске историје. Значај рата није ништа мањи због тога што су државе учеснице биле мале. У овим малим државама живеле су, наиме, оне политичке идеје и институције које ће утицати на будући развој човечанства, далеко више од било ког покрета у варварским каљевствима, без обзира на пространство њихових територија. Десетогодишњи рат који сада започиње можда на први поглед одаје утисак као да се састојао од великог броја неповезаних и случајних догађаја. Међутим, обе стране, и Атињани и Пелопонежани,

Контрастно поређење Тукидида са Херодотом

427


Кључ за рашне операције

имале су пред собом јасно дефинисане циљеве. Њихове су ратне планове одређивали њихови ресурси и геофизичке особине непријатељских територија. За разумевање овога рата основна чињеница јесте да се он водио између сила од којих је једна била претежно континентална, а друга претежно поморска. По природи ствари, континентална сила принуђена је да усмерава своје нападе поглавито на континенталне поседе поморске силе, док се поморска сила мора ограничити да напада поседе на мору копнене силе. Из тога произилази да су и мала копнена војска поморске силе и мала флота копнене силе углавном заокупљене дефанзивном борбом, и да ретко смеју да дејствују офанзивно. Отуда, поседи на мору поморске силе и копнени поседи копнене силе, обично нису ратна попришта. Ове чињенице упрошћавају ратовање. Тачке на којима Пелопонежани својом копненом војском могу да нападну Атину јесу сама Атика и Тракија. Због тога је Атика готово сваке године изложена нападима, а у Тракији се воде непрекидне ратне операције; рат се готово никада није пренео на Егејско море или на азијску обалу, осим због неких специјалних околности, као што је побуна неког атинског савезника. С друге стране, офанзивна дејства Атине усмеравају се углавном ка западу Грчке, ка острвима Јонског мора и близу улаза у Коринтски залив. То су биле области у којима су, захваљујући својим надмоћним бродовима, имали највише изгледа да изазову отцепљење чланова Пелопонеског савеза. Из тих су разлога Тракија, Атика и мора западне Грчке главна и непрекидна ратна попришта. Има ратних епизода и на другим местима, али оне су донекле случајне. Перикле је сасвим напустио политику ратовања на копну која је довела до Тридесетогодишњег мира. Она је представљала одступање од политике усредсређивања целокупне енергије Атине на развој њене поморске моћи, коју је иницирао Темистокле. Перикле се безрезервно вратио тој политици и као да га је пред избијање рата понело саламинско расположење. Сада Атина треба да покаже исту, крајњу невезаност за своје копно, исто, потпуно поуздање у своје бродове, које је испољила када су се Међани приближавали њеним границама. „Хајде да напустимо наше њиве и домове", рекао је Перикле, „али да мотримо на Град* и на море! Не смемо стога што смо озлојеђени неким губитком имовине, прихватити битку са Пелопонежанима који су бројно далеко надмоћнији. Не тугујте за кућама и имањима, већ за људима; људи могу то да створе, али то * Антички историчари, када су имали у виду Рим или Атину, служили су се речима за град Urbs или Asty. Прим. прев.

428


неће створити људе. Да верујем да ћете ме послушати, ја бих вам рекао: ’ајде, уништите све то сами и тиме докажите Пелопонежанима да вас ништа од тога неће поколебати.“ „То је, наиме, моћ коју даје поморска империја“. Такво је било расположење у коме је Перикле започео рат. Политика жртвовања Атике није била ни исхитрена ни необична; била је само део добро промишљеног система стратегије, због кога су Перикла строго окривљивали. Циљ му је био да исцрпљује непријатеља, а не да га потчини или убедљиво порази. Био је решен да се не излаже великој бици за коју су копнене снаге Атине биле очито недовољне: на копну је већ сама Беотија била дорасла противница Атини. Усвојио је стратегију „изнуривања", како су је назвали, стратегију која се претежно састоји од маневрисања и строго води рачуна да сопствене снаге брижљиво штеди и да наноси штету непријатељу; стратегију у којој бисе битка прихватила само под одређеним условима; стратегију, која увек вреба повољне прилике, а избегава велике ризике. Што више осветљавамо ратне услове и природу атинских ресурса, Периклов план се у све већој мери показује као једина стратегија примерена околностима. Критика да је запоставио копнену одбрану Атике и тврдња да је ваљало да утврди границу против напада, неће издржати пажљиво испитивање. Била би потребна цела атинска копнена војска да би се војним постајама обезбедиле границе Беотије и Мегаре и не би преостало војника за војне операције на друтим местима. Војсци састављеној од грађана не би било лако да током већег дела године остаје на дужности, што би у том случају било неопходно. Сасвим је примерено духу Периклове стратегије стрпљења то што није подлегао искушењу да зада ударац непријатељу када су Пелопонежани одлучили да зарате, а за то још нису били спремни. Ипак, задао је један делотворан ударац, указом против Мегаре; наношење штете непријатељу у трговини био је битни део његове методе политичког деловања. Током неколико година његову би методу несумњиво крунисао успех и она би довела до мира повољног за Атину, да није било неповољних догађаја које он није могао предвидети.

3. Тебански напад на Платеју Објава рата између две велике државе Грчке била је знак мањим државама да искористе ситуацију и да задовоље своја приватна непријатељства. Једне тамне ноћи без месечине, у рано пролеће, чета од 300 Тебанаца ушла је у Платеју; мала странка их је позвала и

Тебански ноћни напад на Платеју (м арта 431. Године пре Христа)

429


пустила у град. Уместо да одмах нападну вође странке која је подржавала савез са Атином, Тебанци су заузели положај на Агори и издали проглас са позивом Платејцима да приступе Беотском савезу. Платејци су као народ, изузев малог броја незадовољника, били искрено привржени Атини; али, сада су били затечени и у мрклој ноћи преувеличали су број Тебанаца. Пристали су на тебански захтев, али су током преговора открили колико је непријатељ био малобројан. Порушивши бочне зидове између својих кућа, да не би кретањем по улици привукли пажњу, сковали су план акције. Када је све било уговорено, поставили су барикаде од кола у улицама које су водиле на Агору; затим су пре зоре напали непријатеља. Тебанци су убрзо били разбијени. У непознатом граду су се изгубили; лутали су наоколо тесним сокацима по дубоком блату - током ноћи је, наиме, пала густа киша - док су их жене гађале са кровова кућа. Шачица њих се успентрала на градски бедем и скочила доле, на другу страну. Али, већина је нагрнула кроз врата велике зграде; поверовали су да је то једна од две градске капије; тако су их Платејци живе заробили. Малобројни су утекли; доспели су до капије на којој није било страже и пресекли су дрвену резу секиром коју им је дала нека жена. Ових 300 Тебанаца били су само претходница велике војске која се споро пробијала кроз кишу, путем дугим око 13 km који је водио из Тебе у Платеју. Задржали су се прелазећи преко реке Асопа надошлог од кише и стигли су прекасно. Платејци су им послали гласника; захтевали су да не пустоше платејске поседе ван бедема, ако су им мили животи тебанских заробљеника. Према тебанској верзији догађаја, Платејци су чврсто обећали да ће вратити заробљенике, чим се војска повуче са њихове територије. Али, Платејци су касније то порекли и тврдили су да су само обећали (без полагања заклетве) да ће вратити заробљенике у случају да по преговорима дође до споразума. То је мало важно. Тебански заробљеници су погубљени

Чим су Платејци пренели сву своју имовину у град, погубили су тебанске заробљенике, њих 180 укупно. Чак и по њиховом приказу догађаја, били су очигледно криви за вероломство, што се објашњава дубоком мржњом која је владала између две државе.

Аишна подржава Платеју

Платејци су сместа у Атину послали поруку. Атињани су похапсили све Беоћане у Атици и послали су гласника у Платеју с наредбом да не повреде своје заробљенике; али, гласник је затекао већ мртве Тебанце. Атињани су одмах припремили Платеју за опсаду. Снабдели су град житом; евакуисали су жене, децу и старце; послали су гарнизон од 80 Атињана.

430

Раг А т и н е са П е л о п о н е ж а н и м а

Тебански напад на Платеју био је очигледно кршење Тридесетогодишњег мира и убрзао је избијање рата. Грчка је сада била јако узрујана због предстојећег рата два водећа града; колала су пророчанства; за недавни земљотрес на Делу претпостављало се да је неки наговештај. Јавно мњење генерално је било наклоњено Лакедемоњанима, јер је изгледало да се боре за слободу против гиранског града. Обе стране су помишљале да обезбеде помоћ Персије. Лакедемоњани су преговарали са државама на југу Апенинског полуострва и на Сицилији, ради прибављања велике флоте да поразе Атињане. Али, пропао је и овај план; градови на западу били су исувише заузети сопственим политичким интересима да би слали новац и бродове у стару Грчку. Чињеница је да је и Атина управила поглед ка западу; пошто се домогла савеза са Коркиром, изгледа да је успостављала везе са Сицилијом. У сваком случају, исте године су се посланици из Регија и Леонтина обрели заједно у Атини и на истом заседању Скупштине на Калијин предлог били су обновљени савези са оба града5. Халкидска колонија Леонтини без сумње је настојала да добије помоћ за борбу против коринтске Сиракузе; мотив Регија је можда био повезан са приликама у Туријима, бунтовном ћерком саме Атине. Ипак, ова савезништва нису довела до акције Атине на западу током наредних шест година.

УЈовори Атине са Леонтинима и са РеГијем 433. Њдине пре Христа

4. Куга Када је жито сазрело, последњих дана маја, краљ Архидам је са две трећине пелопонеске војске извршио напад на Атику. Са Истма је послао у Атину Мелесипа, за случај да се, макар и у последњем тренутку, Атињани предају. Али, Перикле их је наговорио да, чим непријатељ крене у поход, не примају посланства; посланици су морали да напусте границе Атике пре заласка сунца. И Тукидид, следећи Херодота, означава званичан почетак рата понављајући упечатљиве Мелесипове речи које је изговорио док је стајао на граници: „Овај ће дан бити почетак великих јада за Хелене.“ Архидам је тада опсео Ојноју, утврђење на планини Кигерону, али није успео да је заузме;

Први напад на Атику 431. iogime пре Христа

5 За ове уговоре о савезниш тву видети натписе у ML 63, 64. Прескрипти оба уговора написани су на избрисаној површини, а писмо главног текста уговора са Леонтинима изгледа старије од оног у прескрипту. О пш та претпоставка је да је 433/2. године пре Христа дошло до обнове уговора који су првобитно склопљени четрдесетих година, можда када је Атина интервенисала у Сибарису. За тешкоће у вези са овим мишљењем видети у ML стр. 174. 431


његово задржавање Атињанима је дало времена да заврше своје припреме. Пребацили су у град своје породице и имовину, док су своју ситну и крупну стоку превезли на Еубеју. Прилив живља у град изазвао је страшну гужву. Малобројни су имали на располагању куће својих пријатеља; већина је на празним просторима импровизовала заклоне и ту се скућила, како је то странка за мир огорчено навела, „по амфорама и стрвинарским гнездима“. Запосели су храмове и светилишта; чак је и древно светилиште Пеларгикон на северозападу Акропоља било заузето упркос злокобном пророчанству. Гужва се затим смањила пошто су за смештај искористили Пиреј и простор између Дугих зидова. Архидам је прво опустошио елеусинску равницу и Трију. Затим је прешао у Кефисијску равницу прелазом између планина Ајгалеја и Парнета; задржао се под Парнетом у деми Ахарни (Acharnai), одакле је могао видети у даљини атински Акропољ. Близина нападача изазвала је велику узрујаност у Атини; подигла је на ноге бесну опозицију против Перикла, који није хтео да дозволи војницима да изађу против непријатеља - осим малом броју брзих одреда коњице у непосредној близини града. Перикле је стрепио да ће Архидам, који му је био лични пријатељ, можда поштедети његово имање, било из пријатељства, било из политичких мотива; стога се унапред обезбедио, објавивши суграђанима да ће поклонити своје имање народу, уколико га Пелопонежани не опустоше. Нападач се сада упутио ка северу, између Парнета и Пентелика у Декелеју, затим је продужио кроз област Оропа у Беотију. За то су време Атињани изводили ратне операције на мору. Упутили су 100 бродова да оплове Пелопонез6. Напад на Метону, на обали Месеније, био је неуспешан; место је спасао храбри спартански заповедник Брасида, који је тим подвигом започео истакнуту каријеру. А тина осваја Кефаленију и Солион, поход на Локре

Крај Ешњана

Флота је, ипак, имала више успеха даље на северу. Придобили су важно острво Кефаленију и освојили неке градове на обали Акарнаније. Предузели су такође мере за заштиту Еубеје од напада Локрана са наспрамног копна. Освојили су град Епикнемидских Локрана Тронион, а ненастањено острво Аталанту, преко пута Опунта, узели су за стражарску постају. Већу је важност имала драстична мера коју је усвојила Атина и која је била уперена против њених поданика и бивших супарника, Дораца са Егине. Атина је осећала да се не може поуздати у њих, и да је безбедност њених позиција у Саронском заливу од прворазредног значаја. Стога је протерала 6 За исплате стратезима видети натписе у SEG X 223.

432


Егињане и на острву основала клерухију својих грађана. Тако је Егина, као и Саламина, била припојена Атици. Као што је Месењане, прогнанике, Атина пријатељски прихватила, доделиливши им ново пребивалиште, сада је на исти начин Спарта пријатељски прихватила егинске изгнанике и населила их у области Тиреатиде, северно од Лаконије. Тиреатида је била одговор Лакедемоњана на Наупакт.

Ешна посшаје део Атике

Када је Архидам напустио Атику, Перикле се побринуо за кризне ситуације у будућности, ставивши на страну резерву новца и резервне бродове. У државној ризници је било укупно 9 700 таланата; али, трошкови грађевина на Акропољу и ратовања код Потидеје свели су ову своту на 6 0007. Сада је донет декрет да се од те своте мора чувати 1 000 таланата у резерви; ово се не сме дирати, осим у случају непријатељског напада на Атину са мора; исто тако, одлучено је да се сваке године 100 трирема ставља на страну, са истом сврхом. У зиму су Атињани, по древном обичају, одржали свечану јавну сахрану бораца палих у рату. Кости су положене у десет сандука од чемпресовог дрвета и били су сахрањени изван бедема у Керамику. Празан одар, прекривен покровом, ношен је за оне чија тела нису била нађена. Перикле је држао погребни Панегирик. Ова беседа није сачувана; али њен дух и идеја водиља пренети су у Перикловом говору код Тукидида, који се морао тада налазити међу слушаоцима.

ПоЈреб палих бораца у р а т у

„Нема ограничења у нашем јавном животу“, рекао је, „ни у нашем приватном општењу. Не подозревамо једни у друге, нити смо бесни на свога суседа, ако чини оно што му се свиђа; не сечемо га мрким погледима који су, иако нешкодљиви, непријатни. Нисмо сметнули с ума да својим исцрпљеним духовима приуштимо многа опуштања од мукотрпног напрезања; имамо редовне игре и приношења жртава током целе године; у дому нам је животни стил префињен; уживање које свакодневно осећамо у свим овим стварима помаже нам да одагнамо мрзовољу. Због великог значаја нашег града сливају нам се плодови из целог света, тако да уживамо у добрима других земаља, слободно, као у својим сопственим.

Идеална Атина какоје скицира Перикле

Затим, наша војничка обука има у много чему надмоћ над војничком обуком наших непријатеља. Наш се град свету отворио; никада не протерујемо странца или му забрањујемо да види и сазна нешто, што би непријатељ, ако открије, могао за себе да искористи. 7 Видети горе нап. 4. 433


Ми се не уздамо у вођство или у варке, већ у своју срчаност и у своје руке. У области васпитавања, док се они од ране младости непрестано мукотрпно увежбавају, да би тако постали храбри, ми живимо опуштено, па ипак смо једнако спремни на суочавање са истим опасностима као и они. Ако се радије суочавамо са опасношћу ведро, а без мукотрпне обуке, са смелошћу потеклом из нашег држања, а не од законске принуде, нисмо ли ми увелико добитници? Ми, наиме, не предвиђамо патњу, премда, кад куцне час, можемо бити срчани као и они који никада себи не допуштају опуштање; стога је и наш град вредан дивљења како у миру тако и у рату. Ми смо заљубљеници лепоте, па ипак смо у свом укусу једноставни; ми негујемо дух без губитка мужевности. Богатство користимо, не да би било тема оговарања и разметања, већ онде где има стварне потребе. Јавно признати сиромаштво за нас није срамота; права срамота је не предузимати ништа да би се оно избегло. Грађанин Атине не запоставља државу зато шго се стара о сопственом домаћинству; чак и пословни људи међу нама имају сасвим јасне политичке идеје. Једино ми гледамо на човека кога не интересују јавни послови, не као на шкодљивог, већ као на некорисног појединца; ако нас, који кројимо политику, има тек мало, сви ми о њој разборито просуђујемо. Велика сметња делању, по нашем мишљењу, није расправљање, већ недостатак онога сазнања које се стиче из припремне дискусије пре делања. Ми, наиме, имамо необичну моћ да размишљамо пре делања и, такође, за време делања, док су други људи храбри из необавештености и устручавају се да размишљају.“ Тада говорник прелази на опис Атине као центра хеленске културе и тврди да „Атињанин као појединац изгледа да има у себи моћ да се прилагоди најразличитијим облицима делања са веома великом спретношћу и пристојношћу“. Затим наставља: „Нећемо свакако остати без сведока; има необичних споменика наше моћи, захваљујући којима ћемо бити предмет дивљења овог и наредних векова; неће нам бити потребни хвалоспеви Хомера ни славопојке неког другог панегиричара, чија ће поезија можда наићи на тренутно допадање, иако његов приказ чињеница не би издржао преиспитивање на дневној светлости. Ми смо, наиме, принудили свако копно и свако море да раскриле путеве нашој срчаности и свуда смо оставили вечне споменике нашег пријатељства или нашег непријатељства, Такав је град зарад кога су се ови људи витешки борили и изгинули; нису могли поднети помисао да им га неко може отети; сви ми који остајемо у животу треба свесрдно да поднесемо напоре зарад њега. Волео бих да дан за даном управљате своје по434


гледе ка величини Атине, док вас не преплави љубав према њој; а када вас визија њене славе порази, желим да помислите да су ову империју стекли људи који су знали своју дужност и који су имали смелости да је изврше; они којима је у окршају увек пред очима била љага губитка части и који, ако су некада подлегли, нису хтели да допусте да им храброст не послужи држави, већ су јој својом слободном вољом поклањали своје животе као најлепшу жртву коју су јој могли принети о њеном празнику. Ж ртва коју су колективно поднели узвраћена им је појединачно; непрестано су, наиме, примали, сваки понаособ, похвалу која не застарева и најотменији од свих гробова - не мислим на гроб у који су положени њихови остаци, већ на онај у коме њихова слава траје и вазда се спомиње јавно, у свакој пригодној прилици и речју и делом. Цела земља је, наиме, гроб славних људи; не подсећају на њих само стеле и натписи у њиховој земљи, него и у страним земљама живи неисписан спомен на њих, не урезан у камену, већ у срцима људи. Нека су вам они пример." Пада нам на ум један ранији споменик из средине века. Диван рељеф откривен на Акропољу приказује Атену са кацигом, ослоњену на своје копље, оборене главе, озбиљну, како гледа у камену стелу. Тумачење да је она с тугом задубљена у читање имена грађана који су недавно пали у одбрани њеног града, можда у првом Пелопонеском рату, примамљива је интерпретација. Следеће године Пелопонежани су поново напали Атику и проширили су пустошења на југ полуострва све до Лауриона. Али, Атињани су се мало обазирали на овај напад; имали су да се боре против много страшнијег непријатеља унутар бедема свога града. Избила је куга. Тукидид, који се и сам разболео, даје стравичан опис њеног смртоносног дејства и малодушности коју је изазвала у Атини. Медицинска наука је била у повоју и неискусни лекари нису били способни да лече непознату вирулентну болест, која је пркосила сваком леку а погоршавале су је пренасељеност и летња жега. Мртваци су лежали несахрањени, храмови су били пуни лешева; на погребне обичаје се није мислило или су били нарушавани. Око сваке чесме сјатили су се несрећници на самрти хотећи да умире неутољиву жеђ. Људи су се сетили древног пророчанства које је гласило „стићи ће рат са Дорцима а са њим и куга“. Али грчка реч за кугу (loimćs) се једва могла разликовати од грчке речи за глад (limćs) - данас се на исти начин изговарају - па људи нису били сигурни која је била права реч. Наравно, стих су сада наводили у смислу (loimos) куге; а Тукидид додаје да ће то исто пророчанство, ако дође до поновног рата са Дорцима и са њим до глади, бити цитирано у смислу (limćs) глади.

„Ашена у жалости"

430. Године пре Христа. Инвазија Атике Велика ку1а

Пророчансшво: hoifidc, или fofidc;

435

И с т о р и ј а Грч ке до с м р т и А л е к с а н д р а Ве ли ко г

Порекло ку1е

Последице кyie по становништво Атине

Ашинске војне операције на мору

Исти историчар - чији жив огшс ове епидемије нису достигли каснији приповедачи Прокопије, Бокачо и Дефо - каже да је куга избила у Етиопији, да се проширила преко Египта на Персијско царство и да је потом стигла у простор Егејског мора. Али, значајно је да је куга истовремено беснела у још непознатом граду централног дела Италије, који ће једном, у будућности, постати господар Грчке. Постоји прилично уверљива претпоставка да је зараза, која је стигла и у Атину и у Рим, пренета трговачким путевима из Картагине. Пелопонез је скоро у потпуности избегао епидемију. У Атини је помор изазван кугом трајно смањио број становника. Укупан број атинских грађана (оба пола и свих старосних доба) износио је око 140000 у првој четвртини V века ripe Христа. Напредак у држави повећао је овај број почетком рата на 172000; али, куга га је смањила до испод старог нивоа, који више никада није био достигнут8. Као и претходне године, једна атинска флота напала је Пелопонез, али овога пута обалу Арголиде - Епидаур, Трезен, Хермиону, Халију. Копнена војска је била велика, 4000 копљаника и 300 коњаника, под Перикловом командом; намера им је била да освоје Епидаур док се војници из Епидаура са својим савезницима налазе у Атици. Покушај је био безуспешан, не знамо из ког разлога; тешко да можемо опростити нашем историчару што је изоставио све детаље овог амбициозног похода; да је био успешан, овај би иоход био један од најважнијих ратних подвига. Наиме, Епидаур је имао стратешки положај од непроцењиве вредности. Био би корисна база за нападе на територију Коринта и Мегаре; угрожавао би пелопонеске војске док марширају ка Атици; могао је послужити и као мамац за Аргос. Епидаур је, наиме, био део Теменовог наслеђа; његова независност била је показатељ аргивске слабости. Ако би се неутрални Аргос придружио свом старом савезнику, равнотежа моћи би пресудно претегла у корист Атине. Крајем лета разбуктала су се непријатељства на западу Грчке. Пре рата су се становници Амфилоховог Арга*, које су протерали

8 Бројеви становника преузети су из дела Gomme, The Population o f Athens in thefifth an dfou rth Centuries B.C., стр. 26. Једини поуздани бројеви јесу они које Тукидид наводи за хоплитске снаге и коњицу 431. године пре Христа (Тукидид, II, 13, 6-8). Подаци о броју тета, који су од знатне важности за разумевањ е атинске политике, готово да су занемарљиви. Од активне грађанске хоплитске војске, која је бројала 13000 људи, од куге је настрадало не мање од 4400 њих (Тукидид III, 87, 3). ' Амфилохов Аргос се налазио у Акарнанији. Град је према легенди добио име по свом утемељитељу Амфилоху, сину Амфијараја, краља Арга и Ерифиле. Прим. прев.

436

Ра т А т и н е с а П е л о п о н е ж а н и м а

становници Амбракије, заједно са својим савезницима Акарнанцима обрагили за помоћ Атини. Атина је упутила Формиона са 30 бродова да им то место врати9. Амбракијци су продани у робље, а град је враћен Амфилоховим Аргивцима и Акарнанцима, који су постали захвални савезници Атине. Искористивши опште нереде, Амбракијци су покушали да поврате изгубљену позицију; али, иако су пустошили околину, нису успели да освоје град. Била је потребна демонстрација атинске моћи и Формиона су послали са 20 бродова да стражари код Наупакта. Са тог положаја могао је да мотри на северозапад и да чува улаз у Кришански залив. У Тракији је за то време опсада Потидеје била настављена током целе године. Становнике је морила таква глад да су јели и људско месо; у зиму су капитулирали. Услови су били да Потидејци и страни војници напусте град, људи са једном преобуком, жене са две, и допуштено им је да нешто новца понесу са собом. Атина је убрзо након тога довела колонисте у Потидеју. Опсада је коштала 2 000 таланата. За то време куга је бацила Атињане у такво очајање, да су предузели кораке да склопе мир са Спартом. Али, њихови предлози су били одбачени; разочарање је изазвало бес усмерен на Перикла, који се вратио из Епидаура без успеха. Сменили су га са положаја стратега, на који је био изабран у пролеће, и казнили су га глобом. Али, убрзо се расположење народа поново променило и поново су га вратили на дужност; без њега се, уистину, није могло. У тој кризи била је потребна сва срчаност, све стрпљење, сва речитост великог државника. Морао је да убеди Атину да привилегије њеног империјалистичког положаја повлаче за собом тешкоће и напоре и да је за њу рискантно да узмакне. Положај једног политичара који се залаже за империју увек је изложен нападима са етичког становишта и мировна странка у Атини могла је, наоко уверљиво, напасти Периклову политику. Али, његовом позиву се одазвао империјалистички инстинкт народа, упркос повременим

Предаја Пошидеје

Перикле је смењен са положаја стратеГа

9 Датум похода који спомиње само Тукидид (у ретроспективи, II, 68, 7-8) ie непоуздан. Формионова силовита ратна операција у области коју је Коринт сматрао својим забраном, као и против становника Амбракије, који су били чланови коринтске колоније, могао би указивати на каснију етапу догађаја који су изазвали рат, након битке код Сиботе 432. године пре Христа. Али, Тукидидов извештај о том периоду је детаљан и његово ћутање представља јак аргумент против сваког датума после 435. године. Вероватнији је неки датум између устанка Сама, када се Коринт успротивио интервенцији против Атине и избијања немира у Епидамну. Gomme, НСТ II. 416, даје предност ранијем датуму, у педесетим или раним четрдесетим годинама. 437


Периклова смрт (ујесен 429. iogune пре Христа). Напади на њега: (1) суђење Фидији; (2) суђење АнаксаЊри; (3) суђење Аспасији, Перикловој љубавници. Млађи Перикле признат је за законитог сина.

реакцијама. Атини није било суђено да још дуго буде под Перикловим вођством. У епидемији куге изгубио је два законита сина и умро је отприлике годину дана касније. У својим последњим годинама био је ж ртва индиректних напада својих непријатеља. Ти напади су почели оптужбом Фидије, који је блиско сарађивао са Периклом у изградњи Партенона, због лошег руковања новцем који му је био додељен за огромну хриселефантинску статуу Атене. Фидија је ослобођен ове оптужбе, али је осуђен за светогрђе зато што је убацио свој и Периклов лик у сцену Бој против Амазонки, на Атенином штиту. Плутарх наводи да је Фидија умро у затвору у Атини; али ако је, како се обично сматра, његово суђење одржано 438/7. године пре Христа, дакле у години када је његова култна статуа била посвећена, Плутархов податак се мора занемарити, јер се сада поуздано зна да је Фидија радио у Олимпији своју култну статуу Зевса, завршивши рад на својој Атени. Следећи страдалник био је Анаксагора, који је одиграо значајну улогу у Перикловом интелектуалном развоју. Био је оптужен на основу декрета који је предложио Диопит, бранитељ правоверне религије, да свако ко одбија да верује у натприродну силу и ко држи предавања о небеским телима, треба да се позове пред суд. Анаксагора, против кога је указ јасно био усмерен, морао је да напусти Атину и да се повуче у Лампсак, где је за собом оставио напредну филозофску школу. Још личније природе био је напад на Аспасију, са којом је Перикле живео око петнаест година. Била је оптужена за безбожништво, али Периклова одбрана донела јој је ослобађање; у последњој години његовог живота народ је донео одлуку којом се његов син проглашава законитим. Последње Периклове речи изражавају оно што је за човека који проучава историју цивилизације важна црта његовог карактера - његову хуманост. „Никада ниједан Атињанин није оденуо црнину због неког мог дела“10. 10 Тукидид ништа не говори о овим нападима на Периклове пријатеље и многи модерни писци су их избацили из овог контекста. Према Филохору (schol. уз Аристофанов Мир, 605 према емендацији Јакобија) Фидији је суђено 438/7. године пре Христа и, када је прича, да је то први од догађаја који су довели до рата, била унета у Мир, хор говори да никада раније није чуо за то. Такође се сматра да је Анаксагору оптужио Тукидид, Мелесијин син, средином века и да је филозоф напустио Атину отприлике двадесет година пре избијања рата (видети САН V. 477-80). Али, изгледа да је Диопитов декрет био усмерен посебно против Анаксагоре и нема сумње да је Аспасија изведена пред суд. Тукидид је занемарио ове нападе јер они, по његовом мишљењу, нису утицали на ток догађаја. За хронологију Анаксагориног живота видети Meiggs, Empire, 435 и даље.

438


5. Опсада и освајање Платеје Следећег лета Тебанци су наговорили Архидама да, уместо напада на Атику, пређе са војском преко Китерона и опседне Платеју. Управо као Елида и платејско тло било је свето - у спомен великог ослобођења Хеладе које је ту било извојевано; спартански краљ, крочивши на њега, призвао је богове за сведоке да су Платејци први извршили насиље. Предложио је Платејцима да напусте своју територију до краја рата; могу да преброје своје дрвеће, своју имовину, све ће им по завршетку рата бити враћено нетакнуто. Пошто су затражили савет од Атине, која је обећала да ће их заштитити, Платејци су овај предлог одбили; на то је Архидам започео опсаду. Атињани су, међутим, остали доследни политици избегавања ратовања на копну и упркос својим обећањима нису послали помоћ. Платеја је за Пелопонежане била стратешки положај и било је врло важно да је освоје. Она је држала под контролом пут из Мегаре у Тебу; овим путем би се могао веома лако одвијати саобраћај између Пелопонеза и Беотије а да се не уђе у Атику.

Трећа Година р а та, 429. ioguue пре Христа

Посетилац Платеје у наше време не треба да замишља да се град, који се налазио под Архидамовом опсадом, протезао преко целог градишта које му данас лежи пред очима. Наиме, он посматра обим који је град имао један век касније, када је запремао целу површину ниске, троугласте заравни на којој се уздизао. Платеја Архидамовог времена вероватно одговара јужном и нешто узвишенијем делу простора, обухваћеног каснијим градом. Бедем старије Платеје није могао бити много дужи од 1,6 km, зато што мали војни гарнизон - 400 Платејаца и 80 Атињана - никада не би могао да држи дужу линију одбране на положају где им геофизичке особине нису биле од помоћи.

Положај Плашеје

Пошто је опколио град палисадом, да из њега нико не може утећи, Архидам је запослио своју војску градњом насипа уз јужни бедем. Радили су седамдесет дана и седамдесет ноћи. Платејци су покушали да на то одговоре тако што су опекама од блата у дрвеним рамовима надоградили део бедема, наспрам Архидамовог насипа. Заклонима од кожа штитили су своје зидаре од запаљених стрела. Али, како је непријатељски насип све више и више растао, испробали су нови трик. Направили су рупу у бедему и кроз њу су извлачили земљу из насипа. Пелопонежани су им доскочили: у отвор су стављали иловачу у тршчаним корпама које се нису могле извлачити тако брзо као растресита земља. Тада су Платејци смислили нешто друго. Прокопали су испод бедема подземни ходник који је сезао мало даље од насипа и поново су извлачили земљу као раније.

Насип

Ратн а лукавства Платејаца: (1) дозиђивање бедема (2) уклањање земље кроз зид (3) кроз подземни ходник


(4) унушрашњи зид

Овнови

Вашра

Опсада, од јесени 429. д о лета 427. iogune пре Христа

План за бекство. Зима (? децембра) 428. ioguH e пре Христа

44 0

Ово је успешно успоравало дизање насипа; премда су, наиме, Архидамови војници били бројни, морали су да доносе земљу са знатне удаљености. Платејци су прибегли још једном трику. Започевши са оба краја надограђеног дела бедема, сазидали су унутрашњи зид у облику полумесеца са избочином према граду, да Пелопонежани, ако освоје спољашњи бедем, морају да понове цео напор. Испољили су довитљивост и у осујећивању овнова које су опсадници допремили за рушење бедема. На врху бедема поставили су две мотке, које преко ивице стрче у поље; за крајеве греда, гвозденим ланцима привезали су велики балван. Када би се ратна справа приближила, пуштали су га да падне и поломи овну главу. Непријатељи су тада покушали да запале град. Наслагали су свежњеве прућа дуж бедема, близу насипа и потпалили их сумпором и смолом. Да је у овом крају уобичајени јужни ветар дувао низ планинске падине, Платејце ништа не би избавило од ужасног пожара који се разбуктао и омео Архидамове војнике да приђу бедему. Пошто им је овај план пропао, Пелопонежани су схватили да морају блокирати град. Сазидали су кружни зид удаљен отприлике 91 m од Платеје и ископали су два рова, са унутрашње и спољашње стране зида. Тада је Архидам оставио део своје војске да одржава опсаду током зиме. Од војника који су одржавали опсаду, отприлике половину су чинили Беоћани; успоставили су везу са Тебом сигналном ватром. Крајем друте године Платејци су увидели да више не могу очекивати никакву помоћ од Атињана, а и храна им је била на измаку. Одлучили су да покушају бекство. Зид Пелопонежана одавао је утисак једног веома широког зида, док су, у ствари, то била два зида међусобно удаљена нешто мање од 5 ш. Тај размак, који је посада користила као касарну, био је закровљен и на крову су стражарили. Дужином крова на свакој страни се налазио грудобран са круништима и код сваког десетог круништа била је кула, која је од зида до зида покривала цео простор. Посред ових кула водили су пролази, а бочно их није било. У олујним кишним ноћима стража је обично напуштала грудобран и смештала се у заклон кула. Бекство је било повезано са великим ризиком; мање од половине војне посаде у граду окушало је срећу. План је био брижљиво смишљен. Одредили су висину зида бројећи и пребројавајући слојеве цигала на месту где зид није био омалтерисан; тада су направили лествице исте дужине. У мрклој ноћи, кроз кишу и олују, искрали су се из града, прешли јарак ближи граду и неопажени стигли до зида. Имали су лако наоружање, десна нога им је била боса, док је лева била обувена да би спречили клизање у блату.


Дванаесторо њих, које је предводио Амеја, први су се успентрали близу двеју суседних кула. У свакој побили стражу, обезбедили прелаз и штитили га док се сви њихови другови нису попели и сишли с друге стране. Један Платејац је, пењући се на кров, одвалио циглу са једног од круништа грудобрана; пошто се чуло како је пала, дат је знак за узбуну. Сви опсадници су изашли на зид, али у помрчини нису могли да открију шта се догодило; нико се није усуђивао да се помери са свога места. Поврх тога Платејци, који су били у граду, одвлачили су им пажњу, проваливши на супротној страни од оне где су бежали њихови пријатељи. Пелопонежани су упалили бакље и послали су Теби сигнал да су у опасности; али, Платејци су и то предвидели, па су, запаливши друге бакље на свом бедему, ометали непријатељске сигнале. Међутим, оно чега су се Платејци морали највише плашити, био је напад чете од 300 војника чији је задатак био да патролирају са спољне стране зида. Док су последњи Платејци силазили, ови су стигли са бакљама. Тако су сами себе осветлили и постали лака мета за стреле и кратка копља Платејаца који су стајали дуж ивице спољашњег јарка. Овај су јарак са тешкоћом прешли; вода је у њему набујала од кише и по њој се ухватила танка корица леда која није могла да издржи тежину човека. Сви су, ипак, прешли безбедно на другу страну осим једног стрелца кога су на ивици јарка заробили. Бекство су можда остварили на северној страни града. Бегунци су прво кренули путем за Тебу, да би заварали траг својим прогонитељима; када су прешли око километар и по, оставивши Платеју за леђима, скренули су десно и стигли близу Еритре, до пута који води из Тебе у Атину. Њих 212 је стигло у Атину; неколицина је започела бекство, али су се вратили пре но што су прешли зид. Ова епизода је необично упечатљив пример преживљавања оних најодлучнијих; тужна је, наиме, судбина очекивала оне који нису имали храбрости да узму у руке своју судбину. Наредног лета несташица хране приморала је Платејце да се напокон предају Лакедемоњанима. Пет људи је било послано из Спарте да одлуче о њиховој судбини. Али, њихова судбина је већ била решена под утицајем Тебе. Сваки заробљеник је само питан: „Да ли си у овоме рату било какву услугу учинио Лакедемоњанима или њиховим савезницима?" Питање је сугерисало пресуду и узалуд су се Платејци позивали на лојалност својих предака хеленској страни у Персијском рату, или преклињали Лакедемоњане да погледају гробове својих сопствених очева сахрањених у платејском тлу, којима је Платеја као херојима сваке године указивала пошту уобичајеним жртвама. Погубљено је 200 Платејаца и 25 Атињана; град је

Предаја Платеје 427. Године пре Христа

441


сравњен са земљом. Пелопонежани су сада држали под контролом пут из Мегаре за Тебу. Тешко је не пребацивати Атињанима шго нису притекли у помоћ својој старој верној савезници и што нису задржали тако важан стратешки положај за комуникацију Пелопонеза са Беотијом. Њихов пропуст да помогну на почетку опсаде може се објаснити мукама због куге која је још увек харала. Наредне године још тежа опасност им је одвратила пажњу, побуна чланице њиховог поморског савеза.

6. Побуна Митилене Ч етврта ioguua р а т а , 428. ioguue пре Христа

Посланици Лезба у Олимпији

Архидам је трећи пут напао Атику и тек што се повукао, кад стигоше вести да се побунила Митилена и остатак Лезбоса изузев Метимне. Био је то тежак ударац и, како се Атини могао чинити, безразложан. Није га изазвала нека посебна неправда. Олигархијска управа Митилене признала је да је Атина увек лепо поступала према њиховом граду и да га је поштовала. Побуна је још интересантнија и значајнија због овог исказа. Била је то побуна хеленског нагона ка потпуној аутономији против империје попут атинске. Аутономија градова на Лезбу била је ограничена у иностраним пословима; њихови односи са другим члановима савеза били су под контролом Атине; Атина је тражила њихове бродове за остваривање својих циљева. Оваква ограничења су додијавала, раздраживала; пошто су видели како се слободни атински савезници, сасвим недавно Самос, постепено претварају у поданичке државе, можда су се побојали да ће ускоро то бити случај и са њима. Размишљали су о побуни већ неколико година11; на крају је побуна убрзана пре но што су припреме - као што је затварање митиленске луке лукобраном и ланцем - биле довршене, зато што су непријатељи у Метимни и Тенеду план одали Атини. На прве вести Атињани су упутили бродове под заповедништвом Клеипида да изненаде Митилену о Аполоновом празнику; прослављали су ra обично сви становници изван градских зидина; али Митилењанима је стигло тајно обавештење и одложили су прославу. Лезбљани су имали велику флоту; Атињани су осећали тако тешке последице куге и рата, да је устанак имао добрих изгледа да успе, ако га Пелопонежани буду енергично 11 Тукидид (III, 2, 1) каже да су Митилењани „хтели да се одметну још и пре рата, али да Спартанци нису хтели да их прихвате". То је вероватно било након устанка Сама, када су послали бродове у помоћ Атини.

4 42

Рат Атине са П ел оп он е ж ан и м а

подржали. Посланици које су послали да обезбеде њихову помоћ, заложили су се за лезбљанску страну на Олимпијским играма које су те године светковане. Највеличанственији хеленски празник на обалама Алфеја био је идеална прилика да иступе пред окупљеним Грцима као поборници принципа аутономије, којом се Грци диче, јер је човечанство за њу сазнало од њих. Пошто Митилена није имала других оптужби, осим оне опште на неправедност Атине, која другима ограничава аутономију, њено залагање за принцип аутономије добило је још већу тежину. Лезбос је примљен у савез; али, протекло је још подоста времена док није стигла нека помоћ. Спартанци су наредили својим савезницима да се окупе на Истму; сами су се припремали да превуку своје тријере из Коринтског залива преко Истма, хотећи да нападну Атину на копну и на мору; али, савезници су се оглушили о позив. Били су запослени убирањем летине и није им било до ратовања. Одметање од Атине пропратила је промена државног уређења на самом Лезбу. Осим Метимне на северу, остали градови на острву - Антиса, Ерес и Пира, у свом заливу сасвим окруженом копном - пристали су да утопе сопствене политичке индивидуалности у град Митилену. Друштвеним процесом, познатим као синојкизам, Митилена ће сада постати за Лезбос оно што је Атина била за Атику. Грађани Пире, Ереса и Антисе биће убудуће грађани Митилене. Лезбос са независном и непријатељском Метимном биће исто што и Атика пре анексије Елеусине. У међувремену, Атињани су блокирали два митиленска пристаништа и Пахет је убрзо стигао са 1000 хоплита да употпуни блокаду. Сазидао је зид на страни која гледа ка копну. У том тренутку Атињанима је новац био преко потребан пошто им је благајна била озбиљно оптерећена, особито трошковима око опсаде Потидеје. Као меру штедње захтевали су од хоплита, које су из Атине послали као појачање опсадницима, да сами прибаве весла. Мала ескадра бродова била је у исто време упућена у Каријски округ да утерују допринос од држава које нису извршиле своју обавезу; била је то опасна мисија, без резултата. Допринос империји био је увећан новим, ванредним разрезивањем; у Атини су прибегли начину да прикупе новац порезом на имовину. Овај порез, сада први пут уведен у рату, разликовао се по циљу и карактеру од пореза на имовину из VI века пре Христа. Прво, није био наметнут трајно, већ само да помогне у тренутној кризи; друго, морао се користити у чисто војне сврхе; треће, разрезан је на сваковрсну имовину, а не само на земљишни посед. Само су веома сиромашни грађани били ослобођени плаћања. Порез је прве годи-

Синојкизам Митилене

Јесен 428. ioguue пре Христа

'Ешџора (порез на имовину) 428. ioguHC пре Христа

Веровашно иорез на капитал

44 3


не донео 200 таланата и често је поново разрезиван. Оправдање за то је била горућа потреба, па ипак је подгрејао огорчење олигарха и угрозио лојалност умерењака. Вероватно га је први пут увео Клеон, који је можда те године био један од чланова Већа12; овај порез је постао везан за политику демагога. 427. године пре Христа, први месеци

Крајем зиме Спартанци су послали човека по имену Салајт да обавести и охрабри Митилењане вешћу да ће им упутити у помоћ ратну флоту. Он је успео да измакне Атињанима и да уђе у град.

Мај

Расположење опсађених се поправило; када је стигло лето, Спартанци су упутили 42 брода под заповедништвом Алкиде; у исто време Пелопонежани су напали Атику по четврти пут, очекујући да ће Атињане одвући од Митилене. Опсађени су чекали и чекали, али бродови нису стизали и понестало им је хране. Салајт је тада у очајању одлучио да провале из града; с тим циљем је наоружао масу народа штитовима и копљима. Међутим, чим је народ добио оружје, одбио је послушност; захтевали су од олигарха да изнесу жито да би га сви праведно међу собом разделили; у противном случају, претили су, предаће град непријатељима.

Предаја Мишилене

То је натерало градску управу да предупреди могућност да народ води одвојене нреговоре; олигарси су више волели да признају пораз. О њиховим судбинама требало је да се одлучи у Атини и за то време Пахет није смео никога да погуби.

Алкидин поход

Алкидина флота је изгубила време пловећи око Пелопонеза и када је приспела до острва Микона, стигле су јој вести да је Митилена освојена13. Алкида је отпловио у Еритру, где су му предложили да нападне Митилену; наводно, чим освоје град, људи по правилу постају неопрезни. Друга сугестија је била да треба освојити неки град на азијској обали и подстаћи побуне против Атине у Јонском округу. Али, то су били исувише добри и смели планови да би их 12 У Аристофановим Вит езовима, приказаним почетком 424. године пре Христа, Пафлагонац (Клеон) се хвалише (774 и даље): „(О Народе,) Када сам био у твом Већу, нагомилао сам у твојој благајни хрпе новца, цедећи једне, давећи друге, просећи од трећих и не водећи бригу ни о ком другом, само да теби удовољим.11 Клеон је био члан Већа 500 425/4. године, а финансије су биле једно од главних надлежности буле. Језик је веш то примерен оптерећењу порезом на имовину и можда је Клеон био тај који је наговорио Веће да се уведе еисфора. Вероватно је у исто време 428. године извршен нови разрез фороса да би се повећали савезнички доприноси за рат. 13 Сачуван је спартански натпис о донацијама појединаца и заједница спартанском ратном фонду. Међу прилагачима су пријатељи Спартанаца на Хију и у Ефесу (оба града су чланови атинске империје) и на Мелу који је био неутралан. Ови су дарови можда били намењени Алкидиној флоти. Видети натпис у ML 67.

444


прихватио лакедемонски заповедник флоте. Отпловио је на југ, Пахет га је гонио све до Патма и повукао се у воде Пелопонеза где је био безбеднији. Коловође митиленске побуне послате су у Атину, а са њима и Спартанац Салајт, који је одмах погубљен. Скупштина се састала да одреди судбину заробљеника; одлучила је да буду погубљени не само коловође побуне који су послати у Атину него и сви одрасли мушкарци и да се жене и деца претворе у робље. Одмах су отпремили тријеру Пахету са овом немилосрдном наредбом. Чињеница да је атинска Скупштина, по наговору, наметнула крајње окрутна ратна правила и да је изгласала декрет о уништењу свег становништва, открива колико су Атињани били силно разјарени на Митилену. Многе ствари су допринеле посебној горчини овог осећања. До одметања је дошло у тренутку када је Атина посртала под теретом куге и рата. Изузев најсиромашнијих Атињана, све их је по кесама ошинуо порез који је морао да се уведе. Понос народа који има империју био је повређен до тада нечувеним догађајем пелопонеска флота једри водама на истоку, а господарица тих вода, по убеђености самог народа, била је искључиво Атина. Али, поврх свега, то није била побуна поданика, већ слободног савезника. Атина је лакше могла опростити побуну поданичкој држави која је покушала да збаци њен јарам, него чињеницу да је њено вођство одбацила формално слободна чланица Поморског савеза. Акција Митилене је, наиме, представљала осуду целе структуре атинске империје, као неправедне и непожељне. А Атињани су схватили њено значење. Чисто ирационални инстинкт самоодржања сугерисао је политику примера за застрашивање. Друго је питање да ли је та политика била мудра. Није више било Перикловог смиреног разума да води и уразуми Скупштину. Сада наилазимо на демократске државнике сасвим другог кова који заузимају његово место. Скупштином владају људи из народа - људи који се баве трговином и занатством, попут Клеона, кожарског трговца; Еукрата, трговца ужадима; Хипербола, произвођача светиљки. Ти људи нису имали, попут Аристида, Кимона и Перикла, породичне везе да их лансирају и подрже; нису имали аристократске традиције као залеђе својој демократској политици. Сами су се уздигли; стекли су утицај у држави чистом снагом памети, речитости, трудољубивости и смелости. Човек попут Клеона, Клеајнетовог сина, кога сада затичемо на незваничном положају вође Скупштине, морао је, да би досегао тај истакнути положај, редовно присуствовати на Пниксу; морао је овладати основама политике; морао је смоћи храбрости да се супротстави Перикловом олимпском ауторитету, морао је бити вешт и постићи неке

Народ Мишилене осуђен на смрт

Нова врсша државника

445


Друго заседање Скупштине

Клеонови аргументи

Диодошов ioeop

446

опипљиве успешне резултате; морао је учити беседничку вештину и бити у стању да држи пажњу своје публике. Клеон и други државници тога новог типа посебно су интересантни као политичари које је створила и образовала узнапредовала демократија. Била би жалосна заблуда и неправда претпоставити да су њихову политику диктирале само себичне амбиције или страначка злоба. Готово све што о њима знамо, потекло је из списа људи који су не само осудили њихову политику већ су на њих гледали са антипатијом, као на скоројевиће неугледног порекла. Премда су могли бити вулгарни и увредљиви у свом понашању, бројни подаци указују да су били способни и нема доказа да нису били поштени политичари. Онима који су упамтили достојанство Перикла, говори Клеона и Хипербола можда су изгледали силовити и неотесани; али, ни сам Клеон није могао надмашити неотесаност и силовитост увреда којима је Демостен засуо Есхина у наредној генерацији. Ови нови политичари били су већим делом непоколебљиви поборници империјалне политике; Клеон је, изгледа, потпуно привио на срце Периклову мисао - држати „чврсто у шаци“ поданике савезничких држава. Управо под његовим утицајем Скупштина је дала одушка својој озлојеђености на Митилену тако немилосрдном пресудом. Али, пошто је заседање окончано, наступила је делимична реакција. Пошто су се охладили, људи су почели увиђати нехуманост свога поступка и доводили су ову политичку одлуку у сумњу. Посланици Митилене, којима је било допуштено да дођу у Атину и бране своју страну, опазивши ову промену расположења, наговорили су одговорне људе да наредног јутра сазову ванредно заседање Скупштине да се псефизма поново размотри. Клеон је поново иступио да подржи псефизму, са становишта и законитости и политичке оправданости. Тукидид га приказује како отворено прокламује принцип да тирански полис треба да се служи тиранским методама и да влада застрашивањем, кажњавајући своје савезнике без милости. Главни говорник на другој страни био је извесни Диодот, чије је име заслужило бесмртност због онога што је учинио у овој кризи. Он је у целости третирао овај проблем као питање политике. Клеон се успротивио сваком позивању на хуманост или сажаљење у одбрани Митилењана; Диодот је, пажљиво избегавајући такво позивање, снажно осудио Клеоново позивање на правичност. Митилењани су заслужили смртни казну: свакако; али тај је аргумент потпуно ирелевантан. Питање које Атина треба да размотри није шта Митилена заслужује, већ шта Атини користи да као казну неметне. „Не налазимо се са Митилењанима пред судом и не желимо да нам се каже шта је правично; ми разматрамо политичко питање и желимо да сазнамо


како нам Митилењани могу корисно послужити“. Диодот затим доказује да смртна казна, у ствари, не одвраћа од побуне, као и да ће резултат тако страшне казне штетити Атини. Град који се побунио, ако зна да ће казна бити иста, без обзира да ли ће се побуна окончати раније или касније, никада се неће предати и новац ће се протраћити у дуготрајној опсади; а „када се то место освоји, биће пука рушевина“. Поврх тога, ако се уништи народ Митилене, који је био присиљен да се у побуни придружи својој олигархијској влади, демократске странке ће се свуда отуђити од Атине. Диодотово размишљање, засновано на здравим политичким погледима, морало је већину слушалаца, који су већ осећали самилост, учврстити у уверењу. Али, још увек је Скупштина била готово равномерно подељена, па су Диодотове присталице у гласању победиле са незнатном већином. Брод који је носио смртну пресуду испловио је отприлике пре двадесет четири часа; да ли ће га сустићи тријера коју су сада послали са одлуком о помиловању? Митиленски посланици снабдели су посаду вином и јечмом и понудили су им велике награде, ако стигну на време. Веслачи нису престајали да веслају, чак и док су јели јечам умешен вином и уљем; веслали су и спавали у сменама. Прва тријера, која је кренула са непријатном вешћу, једрила је споро. Стигла је мало пре оне друге. Пахет је држао псефизму у рукама и тек што није почео да га извршава, када је други брод упловио у луку и град је био спасен.

Оиозив иресуде

Јарост Атине на своје побуњене савезнике била је довољно ублажена суђењем и погубљењем Митилењана који су послати у Атину као нарочити кривци.

ПоГубљење митиленских коловођа

Пошто су одузели Лезбљанима флоту и сравнили са тлом бедеме Митилене, Атињани су поделили острво, изузевши Метимну, на 3 000 парцела од којих су 300 посветили боговима. Остале парцеле су доделили атинским клерусима; међутим, посебним уступком Митилењанима је допуштено да сами обрађују њиве, уз годишњи закуп од две мине по свакој честици. Клеруси су вероватно живели од ренте у Митилени14.

Клерухија у Митилени

14 Обично су клеруси запоседали земљу која им је била додељена. На Лезбу су можда мислили да би било боље да их окупе као гарнизон. Веома фрагментаран натпис у (ATL II. стр. 70) спомиње одредбе за Митилену, заједно са одредбама за земљу. Тон је помирљив. Приватни спорови између Митилењана и Атињана треба да се решавају према истом уговору који је постигнут пре побуне и био им је додељен бар неки степен аутономије. Тим клерусима се губи траг у каснијим етапама рата: вероватно су их повукли када је Атини било потребно више војника за офанзивне операције. 447


7. Ратовање на западу Хеладе. Трагична збивања на Коркири Ток дошђаја на западу Хеладе 429 iogune пре Христа

Док је пажња Грчке била усмерена на судбине Платеје и Митилене, ратовање се у западним крајевима наставило; репутација атинске морнарице је порасла. Амбракијци су наговорили Спарту да упути војску у поход против Акарнаније; ако се Лакедемоњани овде учврсте, могли би привући на своју страну све атинске савезнике на западу. Као претходницу су послали Кнема са 1000 хоплита; он је покушао да освоји важан град Стратос, али је био принуђен да се повуче. За то време требало је да пелопонеска флота исплови из Коринта и да му пружи подршку. Састојала се од 47 бродова и требало је да прође поред Формиона који је чувао улаз у Коринтски залив са само 20 бродова.

Прва Формионова победа на мору

Формион их је пустио да исплове на отворено море, јер је више волео да их тамо нападне. Спартански бродови првенствено су служили као транспортни и нису били добро опремљени за борбу, али да би дошли у Акарнанију, морали су прво да се сукобе са Атињанима. Бројна надмоћ је, ипак, Пелопонежанима уливала самопоуздање; као одговор на надмоћну поморску вештину Атињана, усвојили су кружну дефанзивну формацију, која ће их заштитити од омиљене атинске тактике пробоја непријатељске линије и пробијања бокова непријатељских бродова. Формион је одговорио на то тако што је наставио да весла око спартанског круга, стално претећи ударом; тако их је сатеривао у све тешњи простор; у тренутку када је јутарњи поветарац, који је исчекивао, задувао из залива и заљуљао спартанске бродове, јурнуо је на њих и извојевао потпуну победу, заробивши 12 бродова. Државна управа у Спарти није могла да разуме како је вештина могла да стекне толику предност над надмоћном бројношћу; послали су комисију да испита догађај; Кнему је саопштено да мора поново да покуша и да мора да извојује победу. Реорганизована пелопонеска флота заузела је положај код Панорма у Ахаји; Формион је био укотвљен код Риона на наспрамној обали. Кнему је био циљ да намами или да натера непријатеља у залив, где атинско вешто маневрисање бродовима неће имати пресудну улогу као на отвореном мору. Са тим циљем је запловио ка Наупакту, а Формион је уплашен једрио дуж обале да заштити тај град. Чим су се атински бродови приближили копну у колони по један, непријатељ се изненада окренуо и завеслао на њих највећом брзином. Једанаест бродова који су били најближи Наупакту имали су времена да заобиђу десно крило Пелопонежана и да утекну; остале бродове натерали су на суво. За то време 20 пелопонеских бродова

Друга Формионова победа на мору

Пораз

448


на десном крилу гонили су 11 атинских који су пловили у Наупакт. Брод Леукађана је далеко испредњачио пред осталима, пратећи у стопу један атински брод који је заостајао. Близу Наупакта, на путу им се испречио трговачки брод укотвљен у дубокој води. Атинска трирема га је веслајући заобишла, грунула у бок свог прогонитеља и потопила га. Овај бриљантан подвиг изненадио је и препао Пелопонежане који су пристизали, већ певајући победнички пајан; бродови на челу су подигли весла и чекали на остале да пристигну. Атињани, који су већ стигли у Наупакт, схватили су ситуацију и сместа су навалили и однели другу потпуну победу. Да је Формион, тај способни адмирал, поживео, могао је знатно проширити атински утицај на западу Хеладе. Али, након зимског ратовања које је водио у Акарнанији, он тихо нестаје из историје; пошто сазнајемо да су наредног лета на захтев Акарнанаца послали његовог сина Асопија, морамо закључити да је смрт прекинула његову каријеру. Асопијев покушај да освоји Ојнијаду био је неуспешан; био је убијен у нападу на Леукаду. Полуострво Леукада и акарнанска Ојнијада, опкољена баруштинама на ушћу реке Ахелоја, биле су два главна циља атинских војних операција на западу. Леукаду никада нису освојили, а Ојнијада је након четири године приморана да се придружи Атинском савезу. Сама Коркира ће постати следеће ратно позорје у Јонском мору. Заробљеници које је заробио Коринт у рату са Епидамном били су ослобођени, под условом да морају придобити Коркиру из Атинског савеза и они су успели интригама да изазову раскол у држави и крвави преврат. Питање избора између Атинског поморског или Пелопонеског савеза било је тесно повезано са расколом између олигархијске и демократске странке. Они који су заступали интересе Коринта склопили су са својом странком заверу да свргну демократију. Њихов први корак био је да оптуже Питију, демократског првака, како кује планове да Коркиру претвори у поданицу Атине. Питија је био ослобођен оптужбе и узвратио је позвавши петорицу највећих богаташа из редова противника да дођу на суђење због сече чокота винове лозе у светилиштима Зевса и Алкиноја. Били су оглобљени једним статером по чокоту: била је то тако велика глоба, да су осуђени као прибези сели у светилиште преклињући да им допусте да плаћају у ратама. Молба им није била услишена; у очајању су јурнули у пританеј и убили Питију и шездесеторицу друтих који су били са њим. Олигарси су сада преовладали и напали народ који је побегао на акропољ и у Хилејско пристаниште. Друго пристаниште, окренуто ка копну, заједно са агором и доњим деловима града, држали су

ирешворен код Наупакта у победу

Асопије на западу, 428. ioguue пре Христа

Ојнијада 424. Њдине пре Христа

Прилике на Коркири 427. 1одине пре Христа

Убијање демократске управе, 427. шдине пре Христа Грађански р а т на Коркири

449


Долазак Аишњана

Демокраши врше свирепи масакр

450

олигарси. Следећег дана стигла су појачања обема странама: народу из других крајева острва; олигарсима са копна. Борба је ускоро обновљена и народ је надјачао. Да би им пресекли пут до складишта оружја, олигарси су потпалили куће и зграде у суседству агоре. Следећег дана је 12 атинских бродова под заповедништвом Никострата стигло из Наупакта. Никострат је подстакао две странке да се споразумеју, али људи из демократске странке су га наговорили да остави пет атинских бродова да чувају ред, јер нису веровали својим противницима. Никострат ће, за узврат, узети пет коркирских бродова са посадом изабраном из редова олигарха; они ће, у ствари, јемчити за држање својих страначких другова. Међутим, ови су се уплашили да ће их послати у Атину и побегли су у окриље храма. Никострат није могао да их наговори да изађу напоље. Народ је на ово неповерење гледао као на доказ криминалних намера и поново се наоружао. Преостали олигарси су тада побегли у Херин храм, али демократи су их наговорили да пређу на острвце пред обалом. Након четири или пет дана стигла је Пелопонеска флота од 53 брода под заповедништвом Алкиде, који се управо вратио са свог похода у Јонији. У поморском боју изван пристаништа Коркирани се нису добро показали и Атињани су били принуђени да се повуку; али, Пелопонежани нису наставили своје успешно ратовање и убрзо потом вратили су се кући, обавештени да се једна атинска ратна флота од 60 бродова запутила у Коркиру. Сада је демократска странка била у позицији да се освети својим непријатељима који су бахато пореметили мир у граду и настојали да му наметну јарам старог непријатеља. Покушај олигархијског напада на слободу народа пробудио је у њему веома осветољубиве и нехумане страсти и сада су им дали одушка, без обзира на част и политику. Прибези, њих 400, вратили су се са острва и поново су били у Херином окриљу. Демократи су наговорили њих педесеторо да изађу из светилишта да би им се судило и погубили су их. Остали су, видевши шта им предстоји, помогли један другом да изврше самоубиство; неки су се обесили о дрвеће у периболу светилишта. Еуримедонт је стигао са атинском флотом и остао је седам дана. За то време Коркирани су побили све за које су сумњали да су противници демократије; многи су пали као жртве личног непријатељства. „Сваки облик умирања се могао видети и тада се догодило све, чак и више од тога, што се обично догађа у револуцијама. Отац је убио сина, прибези су отргнути из храмова и убијени близу њих; неки су били чак зазидани у Дионисовом храму где су скапали. До таквих екстремних свирепости


је револуција ишла; а чинило се да је ова револуција од свих најстрашнија, јер је била прва.“ Еуримедонт је посматрао и ништа није предузео. Премда се ови ужасни ексцеси демократа не могу оправдати, чињеница је да су кривци за изазивање преврата били олигарси. Главне жртве демократског махнитања заслужују мало сажаљења; они су дали пример за свирепости. Догађаји на Коркири оставили су снажан утисак у Хелади, који је се одразио на Тукидидовим страницама. Овај историчар искористио је ову епизоду као текст за озбиљне коментаре о превратничком духу, који је убрзо почео да ускомешава државе хеленског света. Поделе међу странкама биле су подстицане и продубљиване очекивањем стране интервенције или страховањем од ње, пошто су олигарси управљали поглед ка Лакедемоњанима, а демократи ка Атињанима. У време мира ове страначке борбе биле би далеко мање огорчене. Ово оштроумно запажање илустровала је својим примером из новије историје Француска револуција, где је најгоре злочине превратника и зазвала страна интервенција. На тој великој Револуцији, такође, можемо проверити анализу грчког историчара о утицају превратничког духа, који се отео контроли, на морал људи. Револуционари „су чврсто решили да надмаше репутацију свих својих претходника својим оригиналним подухватима и осветничким делима. Значење речи није више у истом односу према стварима, већ су га изменили како се њима чинило да је у реду. Безобзирна дрскост сматрана је лојалном храброшћу; разумно одлагање било је кукавички изговор; умереност је била маска за немужевну слабост; знати све значило је не чинити ништа. Помамна енергија била је прави квалитет човека. Поклоник насиља увек је уживао поверење, а његов противник подозрење“. Било је опасно остати миран и неутралан. „Грађани који нису припадали ни једној ни другој странци били су плен обеју; нису их волели или зато што су уздржани, или су људи били суревњиви на њих зато што опстају.“ Небески закони и закони цивилизованих друштава безобзирно су били одгурнути у страну у нетрпељивости међу странкама, у жару сукоба, у незаситој амбицији, у изгарању за осветом. Ово су неке карактеристике у Тукидидовој скици нездравог стања политичког живота у грчким полисима. Остало је још да се до краја опише преврат на Коркири. Око 600 олигарха који су умакли освети својих противника сместили су се на брду Истони, на североистоку острва, и пошто су лако загосподарили равницом, узнемиравали су око две године градско становништво. Тада је атинска флота, чије је крајње одредиште би-

Дух револуције

Коринтски onuiapcu m Истони 427-5. ioguHe

пре Христа

45


Пад Исшоне 425. ходине пре ХрисШа

Масакр олшарха

452

ла Сицилија, под заповедништвом Еуримедонта и Софокла, стигла на Коркиру; Атињани су помогли демократама да на јуриш освоје утврђење на брду Истони. Олигарси су капитулирали под условом да атински народ треба да одлучи како ће се према њима поступити. Стратези су их сместили на острву Птихији под условом да ће сви, уколико неко од њих покуша да побегне, изгубити имунитет загарантован претходним споразумом. Али, демократи су се плашили да затвореници у Атини неће бити погубљени, а одлучили су да њихови непријатељи морају да умру. Смислили су и спровели подлу превару. На острво су послали пријатеље затвореника који су им саопштили да су стратези одлучили да их оставе на милост и немилост демократама; саветовали су им да беже, понудивши да им обезбеде брод. Нешто заробљеника се уловило у замку; били су ухваћени на поласку. Атињани су све заточенике одмах предали Коркиранима, који су их затворили у огромну зграду. Изводили су их у групама по 20; терали су их да пролазе, везани један за другог, кроз шпалир сачињен од хоплита који су ударали и рањавали свакога у коме су препознали свог личног непријатеља. Тако су три групе биле изведене на погубљење када су њихови другови у згради, који су веровали да су их само премештали у други затвор, открили истину. Позвали су Атињане; али, узалуд. Онда су одбили да изађу из зграде, не пуштајући никога унутра. Коркирани нису покушали да силом уђу у зграду. Одвалили су кров и одозго су бацали на њих црепове и гађали их стрелама. Потпуно беспомоћни, заробљеници су предухитрили своје мучитеље и почели су да се убијају: пробадали су себи грла стрелама одапетим на њих, или су се давили конопцима са неких кревета који су се ту задесили, или отцепљеним тракама са своје одеће. Уништавање је потрајало током већег дела ноћи; све се завршило када је свануо дан; лешеве су изнели изван града. Овако се завршила револуција на Коркири, а последња сцена била је још грознија од прве. У овој прилици, Еуримедонт је имао мање оправдања, због тога што није хтео да интервенише, но што је имао пре две године, јер су се сада затвореници предали Атињанима. Причало се да су он и Софокле смишљено извукли корист из ове подле демократске преваре; сами, наиме, нису могли да одведу заробљенике у Атину, јер су ишли на Сицилију, а нису могли поднети да неком другом припадне заслуга за то. Олигархијска странка на Коркири сада је била потпуно уништена и демократи су наставили да живе у спокојству.


8. Демостенове ратне операције на западу Током нереда на Коркири рат у западној Грчкој није јењавао. Атинска флота под заповедништвом Демостена опловила је Пелопонез и напала „острво“ Леукаду. Демостен је био предузимљиви заповедник који се издвајао међу својим колегама извесном оригиналношћу својих идеја. Овом приликом идеја да зада велики ударац навела га је да напусти операције код Леукаде - премда су Акарнанци веровали да би град могао освојити опсадом - и да се упусти у нови подухват на северу Коринтског залива. Већина области између Беотије и западног мора - Фокида, Локрида, Акарнанија - имале су пријатељске односе са Атином. Међутим, непријатељство нецивилизованих Етолаца учинило је копнене операције у овим крајевима опасним. Демостен је смислио план да покори Етолце, тако да касније може са запада да напада Дориду и Беотију, без ризика да му у позадини комуникације буду угрожене. Намера му је била, у ствари, да повеже Коринтски залив и море око Еубеје. Спартанци су се баш у то време, треба напоменути, бавили областима око планине Ете. Молбе Дориде на југу и Трахина на северу Етиног венца да их заштите од напада непријатељских горштачких племена, навеле су Лакедемоњане да упуте из своје земље колонисте; колонија по имену Хераклеја Трахинска била је основана у Трахину недалеко од Термопилског теснаца. Оснивање колоније је за Спарту био необичан подухват, али Хераклеја је имала већи значај и сврху од пуке одбране чланица Амфиктионије. Био је то положај одакле се могла напасти Еубеја; Хераклеја је могла још корисније послужити као међупостаја при вођењу ратних операција на Халкидичком полуострву. Страховања, која је оснивање Хераклеје побудило у Атини, била су беспредметна. Хераклеја се никада није развила; непрекидно је била притиснута снажним непријатељством Тесалаца, а њена пропаст била је убрзана упадљиво неправичном управом лакедемонских управника. Међутим, њено утемељење било је озбиљан догађај; чини се веома вероватним да је Демостен, смишљајући свој план, намеравао да са југа угрози Хераклеју и Беотију окупацијом Дориде. Али, план му је, ма колико привлачно звучао, био крајње неизводљив. Његов предуслов било је покоравање планинске области, што је подразумевало врсту ратовања у којој Демостен није имао искуства и у којој су хоплити били у веома неповољном положају. Месењани из Наупакта су му предочили би се Етолија, земља неутврђених насеља, лако могла покорити. Али, Месењани су морали да играју своју игру. Подносили су непријатељске нападе својих етолских суседа и хтели су да искористе амбицију атинског стратега у своју корист.

Поход на Етолију 426. iogune пре Христа

Оснивање колоније Хераклије

453


Акарнанци, који су били дубоко заинтересовани за пораз Леукаде, наљутили су се на Демостена што није наставио опсаду и одбили су да му се придруже у походу на Етолију. Кренувши из Ојнеона у Локриди, Атињани су са нешто савезника - невеликом војном силом - зашли у унутрашњост земље, очекујући да ће покорити више племена пре но што буду имали времена да се удруже. Али, Етолци су већ дознали за Демостенове планове и прикупљали су велику војску. Демостенова права прилика за успех лежала је у сарадњи са становницима Озолских Локра који су познавали терен у Етолији, ратну тактику Етолаца и имали исто наоружање као они. Демостен је погрешио што их није сачекао и стога није могао да изађе на крај са етолским копљашима. (Аишшион = Veluchovos ?)

Демосшен спасава Наупакт

Амфилохов Apioc

Бишка код Олпе

Споразум о примирју, Пелопонежани напуштају Амбрачане који бивају поклани

У Ајгитију су Етолци, стуштивши се са брда, изазвали пустош међу нападачима који су освојили град. Погинуло је 120 атинских хоплита - „најбољих људи које је Атина изгубила у рату“. Демостен није смео да се врати у Атину15. Остао је у Наупакту и ускоро му се указала прилика да поврати свој углед. Као одговор на напад на Етолију, Лакедемоњани су послали 3 000 хоплита под заповедништвом Еурилоха да нападну Наупакт. Пет стотина ових војника дошло је из Хераклеје, новоутемељене колоније. Слабо брањени Наупакт једва је спасла енергија Демостена који је на говорио Акарнанце да му пошаљу појачања. Еурилох је прекинуо опсаду и повукао се у околину Калидона и Плеурона у јужној Етолији да би се придружио Амбрачанима у нападу на Аргос. Почела је зима када су Амбрачани сишли са севера у аргивску област и заузели утврђење Олпу, која се налазила мало северније од Арга, на брду поред мора, и у прошлости је служила као судница Акарнанском савезу. Акарнанци су замолили Демостена да им буде вођа у одбрани од овог напада; послали су поруку којом су затражили помоћ ескадре од 20 атинских бродова који су крстарили око Пелопонеза. Еурилохови војници су приспели са југа преко Акарнаније и придружили су се савезницима у Олпи. Атински бродови су пристигли у Амбракијски залив и Демостен се, са појачањима која су превезли, између Олпе и Арга сукобио са непријатељем чију је бројчану надмоћ анулирао вешто смишљеном замком. Еурилох је био убијен, а Пелопонежани су се избавили из свог погубног положаја - између Арга и атинских бродова - склопивши са Демостеном тајни споразум којим Амбрачани нису били обухваћени. Било је уговорено да се криомице повуку не откривајући Амбрачанима своју намеру. Био је то Демостенов добар политички потез пошто 15 За ратовање у Етолији видети Woodhouse, Aetolia, 57 и даље; 340 и даље.

454


ће Лакедемоњани због овог вероломства изгубити углед у овом делу Хеладе. Пелопонежани су се ишуњали из Олпе један по један, претварајући се да сакупљају траву и пруће. Како су се удаљавали, убрзавали су корак и тада су Амбрачани схватили шта се догађа и појурили су да их сустигну. Акарнанци су побили око 200 Амбрачана, а Пелопонежани су побегли у Аграиду. Међутим, још тежи ударац предстојао је Амбракији. Појачања из тога града, необавештена о бици, приближавала су се Олпи. Демостен је унапред послао неке своје војнике да им на путу поставе заседу. У Идомени, неколико километара северно од Олпе, постоје два врха неједнаке висине. Виши су унапред запосели Демостенови војници; по свом доласку, Амбрачани су запосели нижи. Демостен је тада, са остатком своје војске, кренуо и напао је непријатеље у зору, док су још били буновни. Побили су већину, а они који су избегли покољ упутили су се право богазама запоседнуте планине. Тукидид каже да за првих десет година рата „тако велика несрећа није задесила ниједну грчку државу за тако мало дана“, он не наводи број погинулих, јер би се учинио невероватним у поређењу са величином државе. Демостен би освојио град да је наставио да наваљује даље, али Акарнанци нису желели пред својим прагом трајну атинску окупацију; било им је доста што је њихов сусед постао безопасан. Споразум о савезу на 100 година био је закључен између Акарнанаца са Амфилоховим Аргивацима и Амбрачана. Ни од једне стране она друга није смела затражити да се построји за бој против својих савезника у великом рату, а требало је да се узајамно помажу у одбрани својих територија. После неког времена Анакторија затим и Ојнијада, приступили су Атинском савезу.

Анакториј 425. iogme пре Христа Ојнијада 424. iogune пре Христа

9. Никија и Клеон. Политика у Атини Успех у рату против Амбракије надокнадио је неуспех у Етолији и Демостен се сада могао вратити у Атину. Његов надахнути стил ратовања и његове одважне идеје морали су побудити дубоко неповерење старијих, искуснијих, а осредњих заповедника. Никија, Никератов син, који је, по свему судећи, већ освојио, не баш заслужено, положај врхунског стручњака за војна питања у Атини, морао је одмахивати главом поводом Демостенових ратних операција на западу. Никија, богати конзервативни робовласник, који је уносно давао у најам своје робове да раде у лауријским рудницима сребра, био је један од стубова партије која је са неодобравањем гледала на интелектуални и политички напредак Атине; она се огорчено

Никија

455

И с т о р и ј а Грч ке до с м р т и А л е к с а н д р а Ве ли ко г

Ритуално очишћење Дела 426. године пре Христа

На Делује установљена светковина која се одржава сваке четврте Године.

456

супротстављала новим политичарима попут Клеона који је вршио највећи утицај у Скупштини. Никијине способности су биле непоправљиво осредње; он је могао бити одличан нижи заповедник, али недостајале су му особине вође или државника. Ипак је имао снажан и постојан утицај у Атини, захваљујући својој непомућеној репутацији, непоткупљивости, скрупулозном празноверју и познавању појединости војних послова. Ово поштовање указано осредњој репутацији осветљава и карактер атинске демократије и снагу конзервативне странке. Никија је припадао заговарачима мира; био је наклоњен Спарти, тако да су га са више разлога могли сматрати Кимоновим наследником. Али, његови политички противници, премда су га непрестано поражавали у појединачним политичким потезима, нису никада трајно поткопали његов утицај. Он је схватио колико вреди у политици удовољити ситним предрасудама својих суграђана, које је са њима и сам делио, и није био шкрт када је трошио у служби државној религији. Како Тукидид каже, сувише је пажње придавао прорицању и знамењима. Имао је прилику да испољи своју оданост религији и своју дарежљивост ритуалним очишћењем Дела, које је вероватно било предузето да би се Аполон подстакао да спречи поновну појаву куге. Покојници су премештени из свих гробова; било је декретом регулисано да надаље нико не сме ни да умре, ни да се породи на светом острву. Особе којима се ближио један или други тренутак, морале су прећи преко на Ренију. Атињани су обновили у новој форми древну светковину, прослављену у Хомерској химни Аполону; празник о коме су се „Јоњани у дугим хаљинама окупљали, и тебе, Фебе, разгаљивали песничењем, игром и песмом.“ Обновљена су такмичења, уведена је била први пут колска трка. Четири године касније довршено је ритуално очишћење, уклањањем свих становника са острва; Персијанци су им пружили прибежиште у Адрамитију. Док је надгледао ове церемоније, Никија се налазио на правом месту. На несрећу, тако изузетна способност побрала је непримерен значај, и треба напоменути да је то један од недостатака полиса. У великој, модерној држави приватни живот и лична мишљења државника нису од велике важности и његови суграђани их не упоређују са његовом политичком способношћу, осим ретко и у изузетним случајевима. Али, у малом граду приватни живот државника одвија се увек пред очима свих грађана, а на његов политички положај знатно утиче да ли се огорчено противи или повлађује њиховим предрасудама и пристрасностима. Осредња личност је кадра да промишљеним комформизмом стекне ауторитет на који њен инте-


лект не полаже право. Перикле је стварно био толико јак, да је његов утицај одолевао нападима на његов морал и његово кривоверје. Никија је одржао своју позицију тиме што никада није саблазнио јавно осећање пристојности или религијско осећање, везавши се за једну Аспасију или за једног Анаксагору. Атински народ је у знатној мери повезао способност да цени како одговорност тако и интелектуалну снагу; његов прогресивни дух често су надвладавале конзервативне предрасуде. Премда је Никија био један од оних Атињана који нису у потпуности одобравали Периклову политику, а још мање политику његових наследника, био је, ипак, потпуно одан демократији. Али, још увек је постојала олигархијска странка, која је делала у тајности и која је увек вребала прилику да сруши демократско уређење. Ова странка, или бар њена фракција, у то време је изгледа била позната као „Млада Партија". Обухватала је, поред осталих који ће се појавити након неколико година на историјској сцени, и беседника Антифонта, кога је јавност сада почела да запажа поводом неких сензационалних судских процеса. Против мрачних планова ове странке као и против лошег понашања стратега, Клеон је непрекидно будно стражарио; могао је себе описати у Скупштини као „пса чувара народа“. Али ови олигарси су тренутно били безопасни; док год Атину не задеси несрећа споља, они нису имали могућности да успеју; једино u it o су могли да учине било је да се сврстају са другим Клеоновим непријатељима и да дају одушка своме незадовољству анонимним политичким памфлетима. Случај нам је сачувао једно дело те врсте, које је тих година написао Атињанин олигархијских схватања. Тема дела је демократија у Атини; аутор објашњава да одговара у име Атињана на критике које остали Грци упућују атинским институцијама16. „Сам нисам љубитељ демократије," каже он, „али ћу доказати да Атињани са свог становишта државом управљају разумно и на начин који служи интересима демократије." Одбрана је већим делом маскирана осуда; она одише знатном оштроумношћу, уз повремене тривијалности, Писац је схвагио и примио к срцу једну дубоку истину, блиску повезаност атинске поморске моћи и њене напредне демократије. Праведно је, примећује он, да сиромашан и прост народ има више утицаја од племства и богаташа; на

Олшархијска странка 'Ol V£(DT£pOl

Аншифонш

Псеудо-Ксенофонт о в а Adrjvatcov noXnda око 424. logune пре Христа

16 Аутор је непознат, а датум је вероватно између 431. и 424. године пре Христа За карактер уговора видети Gomme, Harvard Studies, Suppl. I. (1940) 211-45; W. G. Forrest, Klio 52 (1970) 107-16; анализа и коментар код Н. Frisch, The constitution o f the Athenians, Copenhagen 1942; prevod u N. Lewis, The Fifth Century B.C., 51 и даље. 457


Кдеонов попожај

Еуполид о новим стратезима

бродовима, наиме, весла прост народ и уздиже моћ полиса, а не хоплити или људи високог рода и људи од угледа. Веома је занимљива његова примедба да су робови и метеци уживали у Атини оно што он сматра неразумном слободом и заштитом: „Па, не смеш да удариш ни једног од њих, а прост роб ти се неће на улици померити с пута.“ А његово пакосно објашњење је такође занимљиво: обичан народ се облачи тако јадно, да лако грешком можеш помислити за једнога од њих да је роб или метек, а тада ће се подићи халабука ако одаламиш грађанина. Трачак злобе се, можда, огледа и у тврдњи да је трговачка империја Атине, која је допремала у њена лучка складишта посластице света, изменила њен језик, исто као и њене животне навике, пунећи га страним речима. Важна карактеристика политичке историје Атине тих година било је раздвајање команде у војсци и вођства у Скупштини, као и неслога главних стратега и вођа народа. Скоројевићи који су владали Скупштином нису имали ни војне обуке ни војних способности; увек су били у неповољном положају када им се супротстављао човек који је говорио ауторитативно, као стратег о питањима војне политике. Донедавно је положај стратега практично био резервисан за имућне људе и чланове угледних породица. Али, десила се промена, можда убрзо по Перикловој смрти и почели су се бирати људи из народа. Песник комедија Еуполид у комедији насловљеној Деме - у којој су велике вође Милтијад и Темистокле, Аристид и Перикле оживљени да би могли видети јадну дегенерисану Атину - овако размишља о контрасту између савремених стратега и њихових претходника: Н екада нам стратези бејаху људи богати, доброга рода, племенити и велики, које смо као богове обож авал и и као б ож ан ства су ш титили и бранили наш град. С твари су се сада промениле. А вај, колико су другачијег к ова наш и нови стратези! Н аш град сада бира дрипце и отпатке да нам у рату буду вође.

Клеон је био интелигентан и одважан човек. До тада се његова главна активност одвијала у судовима где је позивао чиновнике да положе рачуне о своме раду и старао се о безбедности народне власти. Ако је хтео да буде нешто више од вође опозиције, морао је бити спреман да преузме положај стратега; уз подршку искуснијег и способнијег колеге не би се морао обрукати. Стога се чинило да 458


неки споразум између Клеона и предузимљивог Демостена одговара обојици; удруженим деловањем могли би нашкодити и политичкој и војничкој позицији Никије.

10. Атињани освајају Пилос Вероватно је захваљујући Клеоновом утицају Демостен, премда му званично није била додељена команда, био послан да прати флоту од 40 бродова, која је сада била спремна да заплови на запад под заповедништвом Еуримедонта и Софокла. Ову смо флоту већ видели на Коркири где помаже народу против олигарха изгнаника који су се учврстили на брду Истони. Демостен је пратио поход без званичног права команде. У мислима је већ скројио план о успостављању војне базе на западном Пелопонезу; допуштено му је да искористи прилику и да се флотом служи по своме нахођењу. Када су стигли до обале Месеније, Демостен је затражио од заповедника да пристану у Пилу*; али, заповедници су чули да је Пелопонеска флота већ стигла до Коркире и били су против сваког задржавања. Међутим, срећа је ишла на руку Демостеновом плану. Непогода их је натерала да уплове у луку Пила и тада их је Демостен стао наговарати да утврде место. Задатак је био лак, пошто је положај по природи био погодан за одбрану и ту је било при руци обиље грађе, камена и дрвета. Заповедници су исмејали ову замисао. „Има много других пустих ртова на Пелопонезу", рекоше, „ако хоћеш да траћиш државни новац.“ Али, олујно време је задржавало бродове; војници су били беспослени; напокон, тек да би радили нешто, прихватили су Демостенов план и прионули су на утврђивање Пила. Ваља јасно приказати карактеристике позорја, које ће сада постати славно по значајној ратној епизоди. Високи рт Пилос или Корифасион са три стране окружује вода. Некад давно рт је био острво, а сада га на северној страни ниски, пешчани спруд спаја са копном. Ако зађемо дубље у преисторијско доба, Пилос је био саставни део непрекидне обалске линије у литицама. На тој линији настале су три пукотине кроз које је море продрло иза литица и изолова-


ТоиоГрафија Пила и Сфактерије

* У западном делу Пелопонеза постојала су три истоимена топонима: Месенски Пилос (рт Koryphasion) који се овде спомиње; Н есторов Пилос, који се спомиње у Илијади, повезује се са налазима дворца из позно-хеладског периода (око 1200 г. пре Христа) више повученим у копно, северозападно од Наваринског залива на брежуљку Epano Englianos; Пилос у Трифилији, у близини садашњег места Kakovatos са остацима микенске културе, за који се такође претпоставило да је можда био место Хомеровог Пила. Прим. прев. 459


ло острва Пилос и Сфактерију. Пешчани наноси постепено су прекрили најсевернију пукотину и припојили су ГТил копну; међутим, друге пукотине никада нису биле попуњене и Сфактерија је још увек острво. Првобитно су Пил и Сфактерија, док су још били раздвојени од копна, формирали у мору заштитни насип према пучини пространом заливу који је заокружило копно. Пре садашњих радова на мелиорацији Пилос је, такође, био повезан са копном на свом јужном крају пешчаним спрудом од кога се на север простирала лагуна. Многи модерни аутори су претпоставили да је овај пешчани спруд релативно позна формација и да у класично време залив није био пресечен; али, детаљније истраживање открило је зграде из римског и хеленистичког периода на спруду и трагове насеља унутар лагуне17. Из онога што је речено произлази да су постојала два улаза у залив: уски канал који дели Пил од Сфактерије и широки пролаз који раздваја јужни шпиц Сфактерије од наспрамног копна. Треба разликовати још један мањи затон северно од гребена Пила. Спруд који на том месту спаја Пилос са копном има облик полумесеца и обликује мали кружни базен Буфраду којим доминира вис Пила на југу и безимено, далеко ниже, брдо на северу. Ашинска ушврђења на Пипу

Дужина Пила износи нешто мање од километар и по. С мора је било тешко пристати, а страна према луци била је добро заштићена стрмим литицама. Само на три места било је потребно да се подигну зидови: (1) на југоисточном углу, где се стене спуштају према каналу, у дужини од отприлике 90 m; (2) дуж обале на југозападној страни близу улаза у залив, у дужини од 36 m или 45 m; (3) одбрана положаја на северу састојала се од линије копнених стена која није захтевала вештачко утврђивање, осим на западном крају, где се висина стена постепено смањује све до мора; на том је месту био подигнут још један зид. Један од војника очевидаца живописно је описао Тукидиду на који су начин подигли утврђења. „Пошто нису имали гвозденог оруђа, донели су камење које су покупили и ређали су га да се сложи; ако је био потребан малтер, пошто нису имали посуда, носили су га на леђима; савијали су леђа да му направе лежиште и укрштали су руке позади, на леђима, да га задрже, да им не испадне.“ За шест дана градња је била завршена; флота је наставила пут, оставивши Демостена са шест бродова да држи Пилос,

Долазак Лакедемоњана копном и морем

Лакедемонска војска, под заповедништвом Агида напала је Атику раније него обично, пре но што је жито докласало. Нестапшца 17 За топографију ове области видети W. К. Pritchett, Studies in Ancient Greek l'opagrapln I. (Berkeley, 1965) 1-29.

460


хране, влажно време, а можда и вести из Пила, утицали су на њихову одлуку да се врате у Спарту након двонедељног боравка унутар rpaница Атике. Нису одмах кренули у Пилос, већ су послали тамо други одред Спартанаца; разаслали су пелопенеским савезницима позиве за помоћ; хитно су позвали натраг 60 бродова са Коркире. Ови бродови су успели да неопажено промакну атинској флоти која је сада стигла до Закинта. За то је време Демостен, кога су опколили спартански војници, послао два своја брода да сустигну атинску флоту и преклињао је Еуримедонта да се врати и притекне му у помоћ. Лакедемоњанима је био циљ да са мора и копна блокирају гребен Пилос и да онемогуће искрцавање новој атинској војсци. Свој табор су вероватно поставили на северној страни Пила, тако да бродови, који уплове у залив Буфраду, не могу притећи у помоћ војсци у утврђењу. Поврх тога, плашили су се да ће Атињани можда искористити Сфактерију као базу за своје ратне операције; стога је Епитада запосео Сфактерију са 420 Лакедемоњана и њихових хелота. Лако би било блокирати узани улаз у залив између Пила и острва; али, мало је користи било од тога пошто би атински бродови могли ући кроз улаз јужно од острва, пролазом широким око 1200 m - исувише широким да би га могла блокирати гако мала флота. Лакедемоњани су се спремали да нападну Пилос, пре но што Атињанима пристигне помоћ. Демостен је распоредио већи део својих снага да чувају северну линију одбране и југоисточни угао; сам је са 60 хоплита и нешто стрелаца заузео положај на ивици југозападне обале; премда је она била веома стеновита и опасна, било је то место где је непријатељ имао најбољих изгледа за успешни десант. Врховном заповеднику флоте име је било Трасимели да. Имао је 43 брода, које је употребљавао по сменама, посаде су се бориле и одмарале наизменично. Постојала је велика опасност да се бродови насучу на подводне стене. Брасида, који је командовао једним бродом, био је најполетнији: „Не штеди корита“, викнуо је на оне који су, учинило се, узмакли од стена; „непријатељ је на вашем тлу изградио тврђаву. Ж ртвујте бродове и силом се искрцајте!“ Али, док је покушавао да се искрца био је рањен и изгубио је свој штит. Вода га је избацила на обалу и тај штит је био постављен на победнички споменик који су Атињани касније подигли. Спартански напад, који се обнављао током два наредна дана, био је одбијен. Био је то јединствени обрт среће, каже Тукидид, који је довео до тога да Атињани одбију Лакедемоњане, који су их нападали са мора, од лакедемонске обале; а Лакедемоњане је нагнао да се боре против Атињана да би се искрцали на властито, сада непријатељско тло. У то време, наиме, велика лакедемонска дика

0псав а Пила

ш о а д на Пилос

јеодбијгн

461


била је то што су копнени народ кога одликује јунаштво војника, док су се Атињани дичили што су народ помораца и прва поморска сила у Хелади. Допазак ашинске флоте

Бишка у пристаништу

Други чин епизоде: блокада С ф актерије

Примирје

Флота са Закинта, која је сада била увећана до 50 бродова, захваљујући неким појачањима, напокон је стигла. Али, затекавши залив Буфраду и острво Сфактерију запоседнуте, повукли су се за ту ноћ на Проту, острво удаљено неколико километара. Следећег јутра су се вратили, чврсто решени да уплове у луку, уколико непријатељ не изађе да их пресретне. Лакедемоњани су припремали своје бродове за дејство, у очитој намери да се боре у заливу. Атињани су, стога, увеслали кроз оба улаза; неки непријатељски бродови, који cyr успели да им исплове у сусрет, били су заробљени; развила се страховита битка близу обале. Атињани су привезивали празне бродове извучене на обалу за своје и настојали су да их одвуку; Лакедемоњани су се бацали у море и вукли су их натраг. Знали су да ће, ако изгубе бродове, њихов одред на Сфактерији бити одсечен. Спасли су већину празних бродова, али флота им је била тако тешко оштећена и малобројна, да су Атињани сада могли да блокирају Сфактерију. Наше излагање сада са Пила прелази на Сфактерију. Спартанска блокада Демостена и његових Атињана у Пилу претворила се сада у атинску блокаду Епитаде и његових Спартанаца на Сфактерији. Вести о овој промени ситуације изазвале су у Спарти озбиљну узбуну и неки ефори су лично дошли да виде које би се мере могле предузети. Закључили су да се ништа не може учинити за ослобађање острва; договорили су се са атинским стратезима да склопе примирје да би се преговарачи упутили у Атину да моле за мир. Услови споразума о примирју били су следећи; Лакедемоњани у Пилу ће предати Атињанима бродове на којима су се борили; такође ће дотерати овамо и испоручити све друге ратне бродове који се налазе у Лаконији; неће нападати утврђење, ни са мора ни са копна; Атињани ће дозволити Лакедемоњанима на копну да шаљу својима на острву одређену количину умешеног брашна, две атичке четвртине (котиле)' јечменог брашна за сваког војника, отприлике пола литре вина и парче меса; за слугу, половину предвиђених количина; храну ће слати на острво под надзором Атињана и никакво пловило неће кришом једрити на острво. ' Мера за запремину течности и расутот материјала била је chomix и износила је 1,094 1. Један хојник је имао четири котиле од којих је свака имала по 0,27 1. Према томе, атичке две четвртине, односно две котиле, износиле су 0,540 1. Прим. прев.

462


Атињани ће као и пре чувати острво, али неће се искрцавати, нити ће нападати пелопонеске снаге на копну или мору; ако било која страна прекрши овај споразум, у било којој појединости, ма како незнатна она била, споразум о примирју ће се раскинути. Споразум треба да остане на снази док се лакедемонски преговарачи не врате из Атине и Атињани треба да их одведу тамо и врате тријером. Када се врате, примирје ће истећи, а Атињани ће вратити бродове у стању у коме су их примили. У складу са овим условима Спартанци су предали 60 бродова лаи н а одбацује сиаршанске мирови преговарачи су отишли у Атину. Изразили су спремност Спар- не предло;е те да склопи мир и молили су да Атина према њима великодушно поступи. У души је, вероватно, већина Атињана желела мир. Али, Скупштина је била под Клеоновим утицајем и он је, као противник Никије и странке за мир, подстицао Атињане да предложе тешко прихватљиве услове. Чињеница је да се чинило да је изузетно повољан тренутак да покушају да сперу понижење Тридесетогодишњег мира и да поврате неке поседе изгубљене пре двадесет година. Нису само тражили Нисеју и Пагу, пристаништа у Мегариди већ и Ахају и Трезен, у замену за животе Спартанаца на Сфактерији. Посланство се вратило у Пилос разочарано, а примирје је истекло. Али, Атињани су одбили да врате 60 бродова, навевши као разлог да су Лакедемоњани незнатним прекорачењем нарушили примирје. Блокада је испала крупнији и тежи задатак но што су Атињани продужена блокада очекивали. Пошто им је пристигло још 20 бродова из Атине, заузели су положаје око острва, како у заливу тако и на страни окренутој пучини, изузев када је ветар био сувише јак; око острва су два брода непрестано кружила у супротним правцима. Међутим, Спартанци су изиграли њихову будност и Сфактерију су тајно снабдевали намирницама. Богате награде су понуђене свакоме ко успе да пренесе брашно, вино или сир на острво. Хелоти, који су у томе успели, за награду су добијали слободу. Када би снажан ветар са запада или севера отерао атинске бродове у залив, одважне посаде чамаца за снабдевање храном насукавале су се, не штедећи себе на местима непогодним за пристајање, окренутим према пучини. Поврх тога, неки вешти рониоци успевали су да стигну до обала острва - вукући мешине у којима је био мак помешан са медом и туцано ланено семе. Међутим, овај начин снабдевања био је убрзо откривен и осујећен. Поред тога што је јак ветар отежавао потпуну блокаду, њено одржавање је и иначе било крајње непријатно. Пошто нису могли да се добро усидре, посаде су морале да излазе на копно и једу у сменама - обично на јужном крају Сфактерије, коју нису запосели Спар-


Несшриљење у Атини

Клеона шању као заповедника у Пилос

464

танци. Да би се снабдели водом, морали су ићи до једног извора у утврђењу Пила. Залиха хране била је недовољна, пошто су је морали допремати пловећи око Пелопонеза. У Атини су грађани били разочарани опсадом која се одужила и губили су стрпљење. Било им је жао што су одбили лакедемонске предлоге за мир и појавило се, као реакција, незадовољство Клеоном. Овај државник је заузео дрзак став и није признавао извештаје из Пила; рекао је - заједљиво алудирајући на стратега Никију - да су стратези мушкарци, отпловили би на Сфактерију и заробили гарнизон. „Да сам ја заповедник", рекао је, „учинио бих то лично.“ Сцена која следи описана је у једном од ретких одломака, где се најсуздржанији од свих историчара, спушта испод свог нивоа да искаже мало политичке нетрпељивости. „Видећи како народ гунђа на Клеона, Никија је устао и понудио у име својих колега да Клеону повери војску какву затражи и да га пусти да покуша. Клеон је, каже Тукидид, „прво поверовао да је Никијина понуда само блеф и хтео је да крене; али, откривши да он то озбиљно мисли, покушао је да се извуче речима да није стратег он, већ Никија. Сада се већ усплахирио, јер никада није помислио да би Никија ишао тако далеко да му уступи свој положај. Никија га је поново позвао да преузме команду у походу на Пил коју му је званично препустио нред Скупштином. Што је Клеон више одбијао понуђено заповедништво и настојао да повуче своје речи, маса је све више, као што то иначе чини, подстицала Никију да се повуче и довикивала Клеону да треба да плови. Напослетку, пошто није знао како да се исплете из сопствене изјаве, преузео је команду у походу и изашавши напред рекао да се не плаши Лакедемоњана; отпловиће, а из града неће повући ни једног човека, ако му се допусти да добије војне снаге са Лемна и Имбра које су сада биле у Атини, помоћне чете праћкаша из Ајна и 400 стрелаца из других места. Дао је реч да ће са њима и војском која се већ налази у Пилу, за двадесет дана довести живе Лакедемоњане, или ће их побити на лицу места. Његова хвалисава изјава изазвала је смех у редовима Атињана; упркос томе, оне разборитије тешила је мисао да им једно од два добра не гине; или ће то бити Клеонов крај, што би они далеко више волели, или ће им, ако их наде изневере, Клеон предати Лакедемоњане.“ Прича је одвећ добра да би била истинита. Али, било да је Клеон желео заповедништво или му је оно наметнуто против његове воље, његову изјаву, која је изазвала смех у редовима Атињана, исход је потпуно потврдио. Изабрао је Демостена за свога колегу; са командом коју му је званичним гласањем поверила Скупштина, одмах је запловио са специјалним, лако наоружаним четама.

Рат А ти не са П е л о п о н е ж а н и м а

За то време Демостен је смишљао напад на Сфактерију желећи, као и Клеон, да оконча ову ситуацију. Ово је острво, отприлике, дуго око 4,5 km. На северном крају налази се узвисина виша од пилске акрополе прекопута, док се на истоку стрма литица спушта у таласе залива. Неки Спартанци су, природно, запосели врх, али главни табор њихове невелике војске налазио се у средини острва, у близини јединог извора воде; једна предстража је била постављена на брду, даље ка југу. Напад је био тешко изводљив, не само стога што су пристаништа на обе стране била незгодна већ и што је острво обрасло густом шумом, што је Спартанцима, који су познавали терен, давало велику предност. Демостен је у Етолији искусио опасности борбе у шуми. Али, једнога дана, када су неки Атињани јели свој подневни оброк на јужној страни острва, случајно се запалила шума и, пошто је ветар ојачао, њен већи део је изгорео. Тада је било могуће јасније осмотрити положај и број Лакедемоњана и, када је Клеон стигао, план за напад је већ сазрео. Укрцавши ноћу све своје хоплите на неколико бродова, Клеон и Демостен искрцали су се пред зору на јужној страни острва, делом на страни окренутој пучини, делом на страни окренутој пристаништу, близу места где су Лакедемоњани имали своју предстражу. Укупан број искрцаних војника морао је износити близу 14000, против којих су Спартанци имали само 420 хоплита и можда исто толико хелота. Па ипак, један високи војни стручњак окарактерисао је атински подухват као сулуд. Чини се да би, уистину, он био неуспешан да је спартански заповедник направио најефикаснији распоред својих снага, да је поставио страже на сва места евентуалног искрцавања и да је организовао систем сигнализације. Предстража је била одмах савладана и лаконаоружане трупе су кренуле ка главном спартанском табору дуж високог гребена, на страни острва окренутој пристаништу. Други су се кретали ниском обалом, страном окренутом пучини; када је главнина Спартанаца видела своју предстражу измасакрирану и када је почела да напредује ка југу, према атинским хоплитима, напали су их са обе стране стрелци и праћкаши; Спартанци, натоварени оружјем и на тешком терену, нису били у стању да их гоне. Напади ових лако наоружаних војника бивали су све опаснији, пошто су постајали свесни своје бројне надмоћи и опажали да непријатељ посустаје. Дизали су се облаци прашине од недавног шумског пожара - тако Тукидид преноси сцену према живописном опису једног очевица - и није се могло видети шта се збива од пљуска стрела и каменица нападача које су пролетале кроз ту

Природне карактеристике Сфактерије

Спаљивање шуме

Атинске снахе се искрцавају на Сфактерији

Напад

Невоља Спартанаца

465


Спаршанци се

повлаче на

брдо (сада брдо св. Шије)

Ппан Месењана

466

прашину. Сада су Лакедемоњани заиста почели да посустају, јер их њихови сукнени оклопи нису штитили од стрела, а и врхови кратких копаља су се ломили на местима која би погодили. Били су изгубљени, јер нису ништа видели, нити су чули команде које је заглушивала граја непријатеља. Нашли су се пред пропашћу, нису имали ни начина ни наде да ће се избавити. Напокон су одлучили да им ie једни излаз да одступе на високо 6рД° на северу острва. Ваљало је превалити око 1,5 km до подножја брда, а терен је био веома тежак. Издржљивост и дисциплина спар танских војника дошле су до изражаја у овом спором повлачењу извршили су га, уз незнатни губитак, војници на припеци, изнурени од жеђи и на ивици својих снага од напора у неравноправној бици. Када су стигли и попели се на брдо, битка је попримила другачији карактер. На високом терену, неизложених бокова, нашавши заклон иза једног древног киклопског зида, чији се трагови још и сада могу приметити око врха, Лакедемоњани су били у стању да одбију своје нападаче; решили су да се не предају. Након неког времена, један месењански заповедник је дошао атинским стратезима и рекао да зна стазу којом би могао заобилазно, са мањим бројем лаконаоружаних војника, Спартанцима заћи иза леђа. Брдо се на источној страни окомито обрушава у залив, али стрмина није непрекинута. Терен се од врха падинасто спушта у удолину, широку око 45 m, затим се поново уздиже у високу литицу која се окомито обрушава у таласе. Али, на јужном крају литице постоји једна уска пукотина којом се може попети до удолине. Укрцавши се у чамац на источној страни острва, Месењани су стигли у подножје пукотине и с муком су се успентрали; Спартанци их нису приметили, јер нису мотрили на део брда за који су мислили да је неприступачан; успентравши се затим на врх, Месењани су се изненада појавили изнад Лакедемоњана који су били полукружно постројени на западној и северној падини под њима. Атињани су сада позвали браниоце да се предају. Они су положили оружје уз пристанак својих пријатеља на копну. Две стотине деведесет двоје од 420 је преживело и било одведено у Атину; међу њима је било око 120 грађана Спарте. Високо мишљење које је грчки свет имао о спартанској храбрости било је изражено у општем запрепашћењу које је ова капитулација изазвала. Људи су веровали да Лакедемоњане ништа не може натерати да положе оружје. Клеон је испунио своје обећање; довео је заробљенике у року од двадесет дана. Успех је имао већи политички но војни значај. Атињани су из Пила збиља могли да пљачкају лакедемонску територију, али је значајније било то што су их заробљеници штитили од


будућих напада на Атику и омогућавали су им да склопе повољан мир када то буду желели. То је била најзначајнија победа остварена у рату и био је то сјајан пример како се могу извојевати велики успеси, који се чине случајним, ако се држе стратегије коју је Перикле смислио почетком рата. Овај дар среће учврстио је Клеонов утицај и омогућио му је да подржи драстичну меру за консолидовање финансијског стања у Атини које је постајало алармантно. Више од 4000 таланата већ је било позајмљено из резерве; премда су предузели кораке да повећају приходе када се Лезбос одметнуо, отицање средстава се настављало и није му се видео крај18. Изгледа да се Клеон посебно старао о финансирању рата; нема сумње да је под његовим утицајем донета одлука да се ситуација поправи на рачун савезника. У Скупштини је био изгласан декрет који је предвиђао нову процену фороса након драматичне победе на Сфактерији; међутим, главне црте овог декрета Клеон је, по свој прилици, припремио раније. Располажемо бројним фрагментима камених плоча са текстом овог декрета, испод кога се налазио списак градова са њиховим новим разрезима фороса. Суштина декрета је јасна: „С обзиром на то да је форос постао превише низак, они (порогници) ће заједно са Већем одредити садашњи разрез... Они неће разрезати ни једном граду нижи форос од оног који је плаћао раније, осим у случајевима где због осиромашења земље очито нема могућности да се плати више.“ Ових упутстава су се ревносно придржавали. Многим градовима разрезан је двоструко или чак троструко већи форос; мало њих избегло је повећање. Градови који дуго нису плаћали форос такође су укључени у списак; било је придодато више од 100 имена градова, који раније нису били наведени као обвезници, заједно са великим бројем градова на Црном мору и са тврдокорним острвом Мелом. Захваљујући

18 Атинска резерва била је стриктно Атенин новац и сва плаћања из ње представљала су позајмице на које је брижљиво израчунавана камата. Дугачки натпис (ML 72) садржи извештај контролора државних финансија, сачињен 422. године пре Христа, на крају четворогодишњег финансијског периода. Натпис доноси преглед позајмица од 433. до 436. године пре Христа као и детаљан извештај по годинама о позајмицама за период од 426. до 422. године. Део за 426/5. годину започиње: „(Атенини) ризничари, Андрокле из деме Флије и његове колеге, исплатили су 20 таланата хеленотамијама (Hellenotamiai)... за (стратега) Хипократа и његове колеге петога дана пританије Кекропиде, на заседању Већа, на коме је Мегакле био први секретар, када је Еутин био архонт. Акумулирани интерес на ову исплату (током четири године) износио је 5 696 драхми". Годишње позајмице од 433. до 426. године у просеку су износиле преко 700 таланата, док су за прве две ратне године износиле преко 1000 таланата: највиш а цифра у наредне четири године износила је 261 талант у 426/5. години. За таблице зајмова и процену годишњих подизања видети у ML стр. 214-217.

467


425. iogune пре Христа. Никијине активности

424. iogune пре Христа Освајање Китере

Пеонијева иобеда

овим мерама, укупна висина разрезаног фороса нарасла је скоро до 1 500 таланата. Међутим, ова је сума делимично илузорна, пошто су многи градови чекали на развој догађаја, а наредних година Атина није могла довољно снажно да интервенише у прекоморским областима. Позајмљивање из резерве, премда у мањој мери, морало је да се настави. Високо повећање фороса било је неопходно за офанзивно ратовање, али то је био чин безобзирног империјализма. Он је повећао незадовољство међу савезницима који су наишли на разумевање неких Клеонових политичких противника у Атини19. Пошто је било предвиђено да се савезници још више оптерете форосом, Клеон је повећао поротничким судијама дневнице од два на три обола. Погрешно би било ову меру оценити само као настојање да стекне популарност. Нећемо погрешити ако у њој видимо покушај да се у редовима сиромашних грађана ублажи немаштина коју су изазвали напади на Атику сваке године, заједно са уништавањем летине. За то време Никија је успео да поврати свој војнички углед. У јесен 425. године пре Христа одвео је војску на територију Коринта, извојевао половичну победу код Солигије и продужио ка полуострву Метани, између Трезена и Епидаура. Преко Истма је сазидао зид и оставио је у Метони војну посаду. Следеће године освојио је значајнији добитак - острво Китеру, одакле је могао да напада са мора Лаконију. Губитак Китере, сам по себи, био је за Лаконију тежи од губитка Пила; међутим, захваљујући пропратним околностима, претходни догађај је изазвао више узбуђења. Агињани су сада имали три базе за ратне операције на Пелопонезу - Пилос, Китеру и Метону. Никоме неуспех Лакедемоњана у Месенији није био дражи но Месењанима, избеглицама, који су тог знаменитог дана допринели победи. У Олимпији стоји статуа Победе која лебди високо у ваздуху, наборе пеплоса заноси јој ветар, док јој орао лети под ногама. То је рад вајара Пеонија; Победу су, заједно са делом плена отетог омраженим уљезима који су узурпирали њихову постојбину, Месењани, као свој заветни дар, посветили у Зевсовом Алтису. 19 За текст и коментар видети натпис ML 69, а за превод ATL III, 71. Укупна сума је добро сачувана, осим прве цифре и износила је или 960-1000 таланата, или 1460-1500 таланата. Сачуван је довољан број података који говоре у прилог вишој своти. Најбоље су се сачувале цифре за острва и могу се упоредити са предратним разрезом фороса у заградама: Парос 30 таланата (18); Наксос 15 тал. (62/3); Андрос 15 тал. (6); Сифнос 9 тал (3); Еретрија 15 тал. (3); Кеос 10 тал (3)... Највиши предратни разрез фороса износио је 30 таланата, а плаћали су га Егина и Тасос. У области према Тракији две највише цифре за 425. годину пре Христа (вероватно за Абдеру и Тасос) износиле су 75, односно 60 тал.

468


11. Атињани заузимају Нисеју У свакој од првих седам ратних година, изузев два пута, Атика је била нападнута; једном је инвазија Атике била замењена нападом на Платеју, а другом приликом је земљотрес спречио пелопонеску војску да пређе Истам. Атина је сваке године одговарала тако што је два пута нападала Мегариду, с пролећа и с јесени, Освајање Пила утицало је на поменуте годишње подухвате. Напади на Атику су обустављени, пошто је Атина држала спартанске таоце; усхићеност победом подстакла је Атињане да се лате смелијег подухвата против Мегаре. Миноја, сада брдо на копну, али у оно време острво, лежала је на улазу у пристаниште Нисеју. Миноју је од Нисеје одвајао уски канал, заштићен двема истуреним кулама. Никија је ове куле пре три године срушио и утврдио је Миноју да би тако потпуно блокирао Нисеју. Након тога, Мегарани су потпуно зависили од пристаништа Паге и од веза са Кришанским заливом. Били су под тешким притиском; њихова невоља је живописно осликана у комедији Ахарњани која је приказана две године касније. Ситуација је постала готово неподношљива када је унутрашња побуна довела до протеривања мале политичке странке; она је запосела Пагу и одсекла Мегару, тако да ни са те стране град није могао да увози храну. Мегарани су могли или да дозволе протеранима да се врате или да се покоре Атини. Они који су били свесни да повратак њихових противника из Паге значи њихову личну пропаст, почели су тајне преговоре са Атином и понудили да изруче Мегару са Нисејом. Дуге зидове и Нисеју држао је пелопонески гарнизон. Стратези Хипократ и Демостен организовали су атински подухват. Док је војна сила од 4000 хоплита и 600 коњаника наступала копном из Елеусине, стратези су одједрили на Миноју. Када је пала ноћ, прешли су на копно. У источном зиду се налазила капија, близу места где се спајао са у^тврђењем Нисеје; у близини капије била је рупа у којој су копали земљу за цигле. Ту се притајио Хипократ са 600 хоплита, док је Демостен са нешто лаконаоружаних Платејаца и одредом младих граничара (Perfpoloi) из Атике запосео положај још ближе капији, у периболу Енијалија, бога рата. Завереници су дуго развијали свој план да пропусте у град Атињане. Пошто ниједан брод није могао неопажено да напусти пристаниште због окупације Миноје, лако су добили дозволу заповедника пелопонеског гарнизона да кроз ову капију ноћу, на колима извезу бродић, наводно, ради гусарења. Обично би брод извезли на пучину каналима који су окруживали Нисеју; након поноћног веслања враћали би се пре сванућа и пролазили

429. Године пре Христа


Освајање Миноје, 427. године пре Христа


469


кроз исту капију у Дугим зидовима. Постала је то уобичајена процедура, тако да су и оне ноћи одређене за остварење завере извезли брод, не побудивши ни грунку сумње. Када се брод вратио, капија је била отворена; Демостен, који је вребао тај тренутак, искочио је и пробио се унутра уз помоћ Мегарана. Они су држали отворену капију док Хипократ није стигао са својим хоплитима; пошто су и ови ушли, Дуги зидови су били лако освојени након повлачења гарнизона у Нисеју. Ујутро је стигла главнина атинске војске. Скован је план за издају Мегаре. Завереници су подстицали своје суграђане да провале из града и да заметну бој са Атињанима; а тајно су се договорили да ће Атињани јурнути у град, па су се намазали уљем, да би их Атињани препознали и поштедели им животе приликом јуриша. Међутим, њихови политички противници, пошто су дознали за овај илан, одмах су појурили до капија и одлучно наредили да се не смеју отворити; битка ће се морати прво водити унутра у граду. Закашњење је Атињанима наговестило да су им пријатељи осујећени и почели су блокаду Нисеје. Радни полет им је био тако велики, да су за два дана практично завршили ограђивање бедемом, а гарнизон, лишен хране (снабдевали су се из Мегаре) је капитулирао. Тако су Дути зидови, које су сами саградили, и пристаниште Нисеја поново прешли Атињанима у руке. Међутим, није им било суђено да заузму град на брду. Спартански заповедник Брасида, који је за поход на Тракију регрутовао војску у североисточним областима Пелопонеза, похитао је у помоћ Мегари; придружиле су му се снаге из Коринта и Беотије за које је одбрана Мегаре била од виталног значаја. Дошло је до лакшег и нерешеног окршаја; Атињани нису желели да се упусте у ризичну битку и задовољили су се тиме што су добили Нисеју. Ускоро потом, у Мегари је дошло до преврата. Изгнаници из Паге су примљени натраг; ускоро су узели власт у своје руке и поубијали своје противнике. Успостављена је рестриктивна олигархија. Нови поредак, каже Тукидид, трајао је врло дуго, с обзиром на то да га је увео мали број људи.

12. Атински неуспех у Беотији Враћање Нисеје, која је Тридесетогодишњим миром била изгубљена, представљало је солидан успех; амбициозним очекивањима двојице стратега који су га постигли, чинило се да је то тек први корак у враћању свега што је њихов град пре тога освојио. Хипократ и Демостен наговорили су Атину да усмери снаге на то да поврати оно што је изгубила код Коронеје. Али, Беотија није била исто што 470


и Мегара; напад на Беотију био је неразумно окретање ранијој континенталној политици коју је Перикле дефинитивно напустио. Сан о другој Ојнофити био је далеко мање остварљив од претње другом Коронејом. Такав подухват представљао је одступање од Периклове стратегије чији је главни експонент био Никија; значајно је то што у њему Никија није учествовао. Поврх тога, у том тренутку Атина је, видећемо, морала да усредсреди своје снаге на одбрану својих поседа у Тракији, који су били у великој опасности. План за Беотију, као и онај мегарски, био је скован у дослуху са локалним незадовољницима који су желели да збаце олигархије у градовима, да успоставе демократије и, можда, да растуре Беотски савез. У то време Савезом су управљали једанаесторица беотарха, од којих је четворицу бирала Теба, и Веће Савеза, у коме су биле заступљене разне области Беотије, подељено на четири нижа већа20. Нови план за Беотију, којим се сада бавио Демостен, није захтевао тако обимне ратне операције и садејства, попут плана који је смислио када је напао Етолију. Али, два плана су била налик један другом, утолико што је сваки укључивао ратне операције из Кришанског залива. Одједривши у Наупакт и прикупивши акарнанску војску, Демостен је требало да продужи даље да осигура Сифу, теспијску луку на обали рта под планином Хеликоном. Истога дана атинска војска требало је да уђе у Беотију са североистока, под заповеднишгвом Хипократа и да заузме Аполонов храм у Делију, на морској обали, наспрам Лелантске равнице на Еубеји. У исто то време у Херонеји, најзападнијем граду ове области, требало је да иреузму власт домаћи завереници. Тако би беотске власти биле нападнуте са три стране; исти дан је био одређен за сва три напада. Али, план је одао један Фокиђанин и беотарси су га осујетили; поставили су у Сифи и Херонеји јаке војне снаге и спровели су општу мобилизацију Беоћана, да се одупру Хипократовој војсци. Мало је важно што је Демостен грешком заменио дан одређен за напад; обрео се сам пред непријатељском беотском војском и могао је само да одступи. Није дошло ни до каквог унутрашњег сукоба у беотским градовима на који су Атињани рачунали.

План за наиад на Беотију

20 Детаљан опис беотског устава пружа нам један анониман историчар из раног IV века пре Христа; фрагменти његове историје (детаљни и тачни, али једнолични) откривени су у Египту (Hellenica Oxyrhynchia, XVI /XI/ 2-4). Беотија је била подељена на једанаест области од којих је свака давала беотарха и 60 представника за савезничко веће које је било одговорно за спољну политику. Положај Тебе је у то време био доминантан будући да је давала четири беотарха, два за себе и два да заступају Платеју и околну област. Појединачне државе у Беотији имале су такође и своје локалне управе за унутрашње послове, које су се заснивале на четири ротирајућа Већа, за која су се чланови квалификовали према имовинском цензу. 471


Битка код Делија, 424. ioguue пре Христа

Даљи upeioeopu

472

Хипократ је, међутим, имао времена да стигне до Делија и да га утврди. Имао је војску од 7 000 хоплита и преко 20000 лако наоружаних војника. Око храма је био ископан ров са бедемом и кољем; у подне, петога дана по њиховом одласку из Атине, ови радови су били завршени. Тада је војска кренула натраг из Делија, кући. Када су прешли границу и ушли у атинску област Ороп, око километар и по од Делија, хоплити су застали да сачекају Хипократа; он се задржао у Делију да изда последња упутства гарнизону у светилишту; лаконаоружане чете су наставиле пут ка Атини. Хоплитима је овај предах прекинула порука пристигла од Хипократа; наредио им је да се одмах сврстају у борбени поредак, јер им је непријатељ близу. Беотске војне снаге биле су концентрисане у Танагри, на око 8 km од Делија; Пагонда, један од беотских Беотарха, наговорио их је да гоне и нападну Атињане у одступању, иако су напустили Беотију. Након форсираног марша, Пагонда се зауставио на месту где га је брдо заклањало од погледа Атињана и ту је своју војску развио у борбену формацију. Она се састојала од 7 000 хоплита - исти број као у непријатеља - 1 000 коњаника и преко 10000 лаконаоружаних војника. Тебанци су држали десно крило у јединственој масивној формацији дубокој 25 штитова; други војни контингенти сврстани су у формације различите дубине. Атинска борбена линија формирана је једнообразно и правилно у дубину од осам штитова. Хипократ је стигао и кретао се дуж редова бодрећи своје војнике, када је непријатељ, који се извесно време могао видети на врху брда, запевао пајан и стуштио се доле на Атињане. Крајеви крила уопште се нису сукобили, јер су међу њима били потоци. Али, остали су наваљивали штитом о штит и жестоко су се тукли. На десном крилу Атињани су били победници; али, на левом нису могли издржати огроман притисак тебанске војске, посебно што су Тебанци вероватно били јачи од Атињана у борби прса у прса, због напорних атлетских вежбања. Међутим, и победа на десном крилу била је неутралисана изненадним појављивањем одреда коњице коју је Пагонда, сагледавши ситуацију, послао неопажено око брда. Помисливши да је то претходница друге војске, Атињани су побегли. Битка код Делија потврдила је пресуду донету од Коронеје. Беоћани су остали надмоћни господари бојног поља, али сам Делиј још увек је био у рукама нападача. Ово је довело до необичних преговора. Атињани су тражили своје мртве, а Беоћани су ускраћивали дозволу да се покупе, све док Атињани не напусте Аполонов храм. Ако је уопште постојао један међународни обичај, општепризнат међу Грцима, чак и међу варварским Етолцима, то је онда била обавеза победника да побеђеним противницима дозволи


да безусловно уклоне и сахране своје мртве. Тај је обичај санкционисало религијско осећање и ретко кад је био нарушаван. Али, у овом случају Беоћани су имали изговор да одступе од уобичајене праксе. Тврдили су да су Атињани оскрнавили правила хеленског ратовања тиме што су запосели и утврдили Делиј, што су живели у њему као да није светлилиште - користећи чак и свету воду. Нема сумње да је држање Беоћана представљало грубље кршење признатог обичаја него понашање Атињана. Атински гласник је дао, чинило се, несмотрен одговор да је Делиј, пошто су га заузели Атињани, сада део атичког тла и да су према храму имали уобичајене обзире, колико је то у датим околностима било могуће. „Не можете нам наредити да напустимо Беотију“, рекао је, „јер војна посада у Делију није у Беотији.“ Беоћани су на овај софизам одговорили равном мером: „Ако сте у Беотији, понесите што је ваше; ако сте у својој земљи, чините што вам је воља.“ Мртве нису предали и Беоћани су почели опсаду Делија. Заузели су место, захваљујући необичној направи. Претестерисали су на две половине и издубили велики балван, па су потом поново, веома прецизно, сасгавили делове, попут свирале; на крају дебла ланцима су окачили котао; гвоздени отвор за мех, усмерен надоле у котао, био је привезан за балван чији је и сам већи део био опточен гвожђем. Ову справу су са удаљености довлачили на колима до различитих места на бедему, при чијој је градњи коришћено највише чокота или дрвета; када би справу савим примакли бедему, стављали су велики мех на свој крај дебла и потискивали су помоћу њега ваздух. Талас ваздуха који није имао одушка улазио је у котао у коме је било запаљеног угљевља, сумпора и смоле; од тога би сукнуо велики пламен и потпаљивао би бедем, тако да нико није могао остати на њему. Гарнизон се дао у бекство и утврђење је било освојено. Беоћани више нису одбијали да предају мртве, међу којима је било знатно мање од 1000 хоплита.

Освајање Делија седамнаест дана после битке

13. Рат у Тракији. Атина губи Амфипољ Пораз у Делију је помрачио углед Атине, али није озбиљно ослабио њену снагу. Равнотежа је одржана, захваљујући успеху који је дипломатска мисија постигла у Персији. Када је избио рат, Атињани нису имали разлога да страхују од Персије са којом су склопили званични мир; али,за Спарту је очито било важно, нарочито јер је била финансијски слаба, да обезбеди помоћ од Персије. Спартански посланици су били ухваћени на путу 430. године пре Христа. Али, други су се пробили, како су Атињани открили крајем лета 425. го473


Обновљен мир са Персијом

Трачко краљевсшво


дине, када су ухватили персијског изасланика на путу за Спарту. У своме писму персијски краљ је жалио што апсолутно није могао да схвати шта тачно Спартанци желе. Атинска реакција на то била је слање посланства у Сусу. У Ефесу су ови посланици сазнали да је Артаксеркс умро, па су се вратили у Атину. Када се Артаксерксов наследник Дарије учврстио на престолу, упутили су друго посланство и почетком 423. године пре Христа био је обновљен уговор о миру21. Година се, ипак, лоше завршила низом озбиљних пораза на северу. Рат у Тракији увек су компликовале краљевине Тракије и Македоније у суседству. Пре пада Потидеје Атињани су склопили савез са Ситалком, краљем Тракије, а његовог сина Садока почастили атинским грађанским правом. Ситалково краљевство се простирало од Стримона до Црног мора; његова линија обале је почињала у Абдери и завршавала се на ушћу Истра. Приходи од трибута, како од грчких тако и од варварских градова, износили су за владавине његовог наследника више од 400 таланата - рачунајући само плаћања у новцу. Савез са Атином трајао је, изгледа, само до краљеве смрти. Неки атински посланик из Тракије у Аристофановим Ахарњанима подноси Скупштини извештај: Време смо провели у пијанчењу са С италком. О н је ваш савезник, Ваш пријатељ и обож авалац, ако је икада так вог било, и на својим зидовима он исписује име Атине.

Дволичносш Македоније

Пердика, превртљиви краљ Македоније, играо је двоструку улогу са Атином и Спартом. У једној прилици помогао је житељима Халкидике против Атине, у другој је стао на страну Атине против њених побуњених савезника. Атина и Ситалк су 429. године пре Христа планирали заједничке ратне операције. Требало је да Ситалк води трачке саплеменике против Пердике и да помаже у покоравању халкидичких побуњеника. Огромна трачка војска се окупила и напала је Македонију. Њена територија је била опустошена, али због неког разлога, који Тукидид не објашњава довољно, атинска војска није дошла и Трачани су се повукли. Кроз све обрте среће, град Метона, смештен јужно од ушћа Халиакмона, остао је на страни Атине са непољуљаном лојалношћу, премда су нестални односи

21 Тукидид не спомиње овај споразум са Персијом, али је беседник Андокид, 3 (О Миру) 29 јасан. Његов стриц Епилик, каже он, службено је учествовао у посланству које је преговарало о вечном пријатељству са Великим краљем. Такође је сачуван један натпис који слави Хераклида из Клазомене у вези са једним посланством Краљу и мировним споразумом. За натпис видети у ML 70. 474


између Атине и Пердике морали озбиљно утицати на добробит Метоњана. Неки декрети који се гичу Метоне сачувани су на мермерном споменику, украшеном рељефом на коме је приказан атински демос како седи и пружа руке народу Метоне који стоји у пратњи пса. У првом указу, вероватно из 430. године пре Христа, Метони се додељује посебна повластица ослобађања од фороса са изузетком апархе која се плаћа богињи Атени; од Пердике, који је номинално са Атином у миру, захтева се да се уздржи од мешања у трговину Метоне на мору или копну. Посланици треба да оду до Пердике да помире две стране. У другом указу Метоњанима се допушта увоз жита из Бизанта, до одређене количине22. Међутим, драстично повећање фороса, разрезивањем из 425. године пре Христа вероватно је допринело да омиљеност Атине међу савезницима опадне.

Мешона

Пердика и Халкидичани (из Олинта) страховали су да ће, можда, након успеха код Пила уследити појачана активност Атињана у Тракији; упутивши посланство у Спарту, затражили су помоћ и изразили жељу да заповедник војске коју им пошаљу у помоћ буде Брасида. Разумна политика за Спарту у овом тренутку била је да угрози своју супарницу у Тракији, премда су изгледи за неки већи успех били слаби. Нису кренули Спартанци, већ су 700 хелота наоружали као хоплите; спартанска управа је радо искористила прилику да одстрани још један део овог опасног елемента становништва. Пошто је добио нешто пелопонеских регрута и пошго је неочеки вано, како смо видели, спасао Мегару, Брасида се запутио на север, према новој колонији Хераклеји.

Халкидичани и Македонија се обраћају Спарти

Брасида је грешком био Спартанац. Осим личне храбрости, није имао ничег заједничког са својим сународницима; а најмања од његових врлина била је храброст. Поседовао је неуморну енергију и предузимљиви дух, које је трома и неодлучна власт у његовој земљи недовољно охрабривала. Поседовао је говорничку вештину којом се истицао међу Лакедемоњанима који, као што је опште познато, нису марили за дуге говоре. Није имао политичких предрасуда и увек се показивао као толерантан, правичан и умерен у решавању политичких проблема. Уз то је био једноставан и искрен; људи су знали да могу безусловно веровати његовим речима. Али, особина која је највише допринела његовој бриљантној каријери и која је на најупадљивији начин противречила његовом спартанском пореклу била је његова способност да стиче наклоност странаца и популарност ван отаџбине. У Грчкој је „Спарта-

Брасидин каракшер

22 Натпис у ML 65. 475


Брасида у Аканшу

476

нац ван своје земље“ била пословица за бахатост и лоше манире. Брасида је на тамној позадини блеснуо својим искреним и неодољивим понашањем. Брасидин такт, брзо кретање и Пердикин утицај омогућили су му да прође са војском кроз Тесалију, која уопште није била наклоњена Лакедемоњанима. Када је стигао у Македонију, Пердика је затражио Брасидину помоћ у рату против Арабеја, краља Линкеста, у горњој Македонији. Брасида је желео што пре да стигне на Халкидику; досетио се да склопи сепаратни уговор са Арабејем и на Пердикино разочарење није напао Линкестију. Потом је с војском кренуо против града Аканта који се налазио у подножју полуострва Акте. Већина Аканћана била је савршено задовољна положајем свог града као члана у Атинском поморском савезу; нису имали притужби на Атину и нису желели да прихвате Брасидине предлоге. Ипак, мала група грађана наговорила их је да самог Брасиду пусте у град и да га саслушају у Скунштини. Он је обавестио Аканћане о плановима Лакедемоњана, а Тукудид је пренео суштину Брасидиног излагања: „Објавили смо почетком рата да се лаћамо оружја против Атињана у заштиту слобода у Хелади и ради тога се сада овде налазимо. Ви уживате велики углед због ваше моћи и мудрости, стога ће ваше одбијање уназадити ову поштену ствар. Сваки град који ми се буде придружио, задржаће своју аутономију; Лакедемоњани су ми се обавезали, поводом ове важне појединости, свечаним заклетвама. Ја нисам стигао овамо да будем оруђе неке странке или да подредим већину мањини; у том случају бисмо поступили горе од атинског угњетавања. Али, ако одбијете и кажете да немам права да силом намећем савезништво против воље народа, опустошићу вашу земљу и натераћу вас да пристанете. Имам оправдање да тако поступим, из два разлога. Форос који плаћате Атини наноси директну и стварну штету Спарти, јер доприноси да се снажи њен непријатељ; а друго, ваш пример може спречити друге да пригрле слободу.“ Пошто се Брасида повукао, уследила је дуга расправа; изговорено је било много тога на обе стране. Брасидино држање је оставило повољан утисак; страх да не пропусте бербу грожђа био је за многе јак мотив за приклањање његовом захтеву. Гласање је било тајно и већина је одлучила да се одвоје од Атине, премда нису имали стварних притужби и нису били одушевљени променом. Природни пријатељи Спарте били су и овде, као и у другим градовима, олигарси. Акант је био колонија Андра и његова акција побудила је још две колоније Андра, Стагиру и Аргил, да приступе Спарти; везе које је Брасида успоставио са Аргилом довеле су до освајања Амфипоља, најважније атинске базе у Тракији и једне од најзначајнијих база у


целој атинској империји. Ово место, чије смо оснивање већ описали, окрњило је значај Аргшга и изазвало завист Аргилаца, премда су неки колонисти били пореклом Аргилци. Брасидин долазак пружио је Аргилу прилику, на коју је чекао, да учини нешто против Атињана из Амфипоља. Након марша у хладној зимској ноћи, Брасида је открио да мост на Стримону чува тек незнатна стража коју је лако савладао. Амфипољ је био потпуно неспреман, али Брасида се није усудио да одмах нападне град; чекао је да капије отворе завереници у њему; за то време је загосподарио овом облашћу. То што је место од прворазредног стратешког значаја, попут Амфипоља, било затечено неспремно за одбрану у време док је енергичан неиријатељ, попут Брасиде, био активно ангажован ратним дејствима против других атинских градова у суседству, изгледало је као тежак нехат двојице стратега којима је била поверена одбрана атинских интереса у Тракији. Били су то Тукидид, Олоров син, и Еукле. За Еукла, који је био у Амфипољу, није било оправдања што је оставио мост без одговарајуће војне посаде; Тукидиду, који је имао удео у рудницима у тој области, замерено је да је погрешио што са острва Таса није довео атинску ескадру бродова. Тукидиду је одмах била упућена порука; он је сместа похитао са седам тријера и истога дана увече стигао до ушћа Стримона. Али, у међувремену, Брасида је становницима Амфипоља понудио тако лаке услове предаје, да су их прихватили. Обећао је сваком грађанину, који буде изабрао да остане у Амфипољу, једнака политичка права, без икакве имовинске штете; свима који су више волели да оду оставио је пет дана да изнесу своју имовину. Да су Амфипољци знали колико је близу био Тукидид, вероватно би одбили да се предају. Тукидид је само мало закаснио. Али, сачувао је Ејон на ушћу реке и одбио је Брасидин напад. П рава кривица за губитак Амфипоља вероватно не пада на стратега, који је био у веома тешком положају, већ на Атињане; уместо да изврше одговарајуће припреме за одбрану Тракије, они су се због нове Демостенове стратегије упустили у безуспешни поход на Беотију. Треба се присетити да је Тукидид био одговоран за безбедност целе обале Халкидике и Тракије; да је у сваком тренутку могао бити позван да брани неки њен део од Потидеје до Херсонеса и да су стога Ејон или Тасос били прикладни центри за његов главни штаб и да је Ејон био у неповољном положају, јер није имао пристаниште. Могуће је да грандиозну историју овога рата дугујемо паду Амфипоља. Атињани су приписали губитак једног од својих највреднијих поседа нехату својих стратега. Тукидид је био осуђен на

Побуна Амфипоља (424. iogune пре Христа)

Нехаш Тукидида, историчара

477


Његово протеривање

прогонство; можда је Клеон, који није уживао наклоност историчара, био заслужан за казну коју Тукидид вероватно није заслужио. Али, у своме изгнанству дискредитовани стратег постао је највећи грчки историчар. Да је остао у Атини и наставио каријеру у служби државе, не би усредсредио све потенцијале свога интелекта на своју историју. Путујући у стране земље, Тукидид је међу атинским непријатељима и у неутралним државама стекао широко познавање хеленског света; писао је са ширим погледом на свет, но што би то могао само са искуством из Атине. „Дружећи се“, он сам каже, „због свог изгнанства са обема странама, са Пелопонежанима исто колико и са Атињанима, могао сам мирно да посматрам развој догађаја.“ Са те тачке гледишта је пад Амфипоља, иако крупан губитак за Атину, можда био крупан добитак за свет.

Покоравање Акше

Пошто је обезбедио Стримон, Брасида се истим путем вратио и покорио мале градове на високом источном краку Халкидике. Сана, колонија Андра, и још једно место су одолели; спасла их је њихова безначајност. Брасида је похитао да се дочепа Тороне, најјачег града на Ситонији. Мала група грађана га је позвала и очекивала; али, остали становници и атински гарнизон нису ништа знали о његовом доласку све док град није пао у Брасидине шаке. Торона је била град на брду поред мора. Осим својих бедема, имала је заштиту тврђаве на вису који се уздизао из мора и са градом био повезан уском, малом превлаком. Ову тврђаву, познату као Лекит, запосео је атински гарнизон. Брасида се зауставио на око 800 m од града, пре освита дана. Седморицу смелих војника, лаконаоружаних и са бодежима завереници су кришом увели у град. Војници су побили стражаре на врху брда, затим су оборили споредну капију и уклонили резу на великој капији близу трга да би војници лако могли јурнути у град са две стране. Стотина штитоноша, који су се примакли бедему, први су провалили у град; пошто су дали сигнал, Брасида је са осталима кренуо за њима. Препад је савршено успео. Педесет атинских хоплита спавало је на агори; неколико их је било посечено, док је већина побегла у тврђаву Лекит; држали су је неколико дана и потом је Лекит освојен.

Поробљавање Тороне 423-3. Године пре Христа

Брасида је сазвао скупштину Тороњана; обратио им се речима које су збиља чудно звучале, с обзиром на то да их је изговорио један хеленски победник. Рекао им је да није дошао да учини неправду граду или грађанима; да ће они који нису припомогли у завери да се он пусти у град, имати исти третман као и други; да Лакедемоњанима никада Торона није нанела неправду; да о људима који су му се супротставили нема неповољно мишљење. 47 8

Рат Атине са П е л о п о н е ж а н и м а

14. Преговори о закључењу мира У међувремену, Атињани нису ништа предузели да зауставе Брасидино зимско победоносно ратовање. Њихова је неактивност имала два узрока. Пораз код Делија их је обесхрабрио и код грађана је уништио жељу да предузму нови ратни напор у Тракији. У грчкој историји стално морамо имати у виду да читамо о војницима - грађанима, не о професионалцима; да тренутно расположење, било самопоуздање или малодушност, уобличава све калкулације у војној и политичкој пракси. Друго, странка за мир, коју су нарочито заступали стратези Никија и Лахет, искористила је ову потиштеност да поради у правцу мира. Чињеница да су држали спартанске заробљенике омогућавала је да сваког тренутка постигну договор са Спартом; али, било је јасно да сада више нису могли да закључе мир под тако повољним условима као што је то било могуће пре годину дана. Да је неки способан државник, попут Перикла, уживао у то време поверење Скупштине и управљао њеним заседањима, наговорио би људе да одбаце све идеје о миру, док не зауставе Брасидине успешне операције и док Атина, бар донекле, не поврати свој углед. То је очито била добра политика, јер би омогућила Атини да искористи сву корист од својих заробљеника са Сфактерије. То је била политика за коју се Клеон, далеко спретнији политичар од било ког свог противника, свакако, на сав глас залагао у Скупштини. Али, Атињани нису били расположени да разматрају питања политике; њима су овладала тренутна осећања којима су повлађивали аргументи војних стручњака и одлучно су се приклонили миру.

Ашинска неактивност

Лакедемоњани су били спремнији да склопе мир него Атињани. Бивали су све нестрпљивији да врате заробљенике са Сфактерије, а с друге стране, хтели су да ставе тачку на Брасидину каријеру на Халкидици. Желели су да искористе знатне успехе које је већ извојевао, да од Атине изнуде повољне услове, пре но што неки пораз поквари или поништи његове победе. А и вести о његовим подвизима нису примане у Спарти са непомућеним осећањем задовољства. На њих се пре гледало са суревњивошћу и неповерењем. Победе није извојевала војска спартанских грађана, већ Брасидине сјајне неспартанске способности и војна сила чија је ефикасност потпуно зависила од њеног вође. Брасида је раскинуо окове лакедемонског понашања у рату и његови суграђани су осећали да је он човек другачијег кова од њих; стога су га сумњичили и нису га волели. Поврх тога, краљ Плистоанакт је сав свој лични утицај уложио у то да се склопи мир. Он је био протеран баш пред Тридесетогодишњи мир, под оптужбом да је подмићен да поштеди Атику када је извршио

Сиарила жели мир

479


Споразум о једноГодишњем примирју (м арта 423. ioguHe пре Христа)

480

напад на њу, после ослобођења Мегаре. Проживео је скоро тридесет година у западној Аркадији, на планини Ликају, поред Зевсовог светилишта које је изазивало језу; о овом светилишту се казивало да би сваки човек који је у њега ступио, изгубио своју сенку и умро пре но што се наврши година дана. Чак је и ту Плистоанакт стрепео за свој живот. Његова кућа је била једном половином у светилишту, тако да је у случају опасности могао да се повуче на свето место, а да не изађе кроз своја врата. Али, имао је утицаја у Делфима и када су год Спартанци потражили савет од пророчишта, сваки пут им је наложено да врате у своју земљу потомка полубога, Зевсовог сина, иначе ће морати да ору сребрним раоником. Лакедемоњани су га напокон позвали натраг и поново су га устоличили као краља, древним и најсвечанијим обредима. Али, његови непријатељи су га сада прогањали оптужбом да је подмитио питијску свештеницу да му издејствује повратак у Спарту. Плистоанакт је схватио да би ове оптужбе пале у воду ако удовољи народу преговорима за склапање трајног мира и ако што пре врати нестрпљивим пријатељима код куће заробљенике из сужањства у Атини. У ствари, Спарта би тренутним склапањем мира била на добитку, осим уколико је била спремна да усвоји империјалистичку политику, по узору на Атину против које је до тада увек протестовала. Таква политика би Спарти, ако Брасиди поклони своје пуно поверење, закратко можда и донела неки успех, али би је поморска надмоћ њеног супарника врло брзо зауставила. Плистоанакт и Никија су се разумели; Никија, човек просечних способности и опседнут једном идејом, ишао је Спарти на руку. Ипак, није било лако договорити се о условима трајног мира, а за Атину је било важно да се преговори заврше пре но што претрпи нове губитке у Тракији. Стога су се две државе договориле о једногодишњем примирју које би им обезбедило време да спокојно и полако одреде услове трајног мира. Споразум о примирју и неке његове услове предложила је сама Атина; услови су били срочени у Спарти и прихватила их је спартанска Скупштина, а затим су упућени у Атину где их је Лахет предложио атинској Скупштини на усвајање. Клаузуле су биле следеће: (1) Свима је био обезбеђен слободан приступ у делфијско пророчиште; Атини је, наиме, током рата приступ био онемогућен. (2) Обе стране су зајемчиле заштиту делфијских ризница. (3) Током примирја обе стране ће задржати оно што су држале, Атињани ће задржати Пилос, Китеру, Метану у Арголиди и Нисеју и Миноју. (4) Лакедемоњанима се забрањује пловидба, чак и дуж њихових обала, ратним или трговачким бродовима који премашују одређену величину (12 тона). (5) За посла-

Ра т А т и н е са П е л о п о н е ж а н и м а

нике је предвиђено слободно кретање (између Атике и Спарте) ради уговарања мира. (6) Ниједна страна не сме да прима дезертере. (7) Спорове треба, у случају да искрсну, решавати арбитражом. Обе стране су се свечано заклеле на примирје. Али, у међувремену, на Халкидици се догодило нешто што ће изневерити мировне калкулације атинских и спартанских државника. Град Скиона, на западном краку халкидичке виљушке, побунио се против Атине и, на Брасидино велико изненађење, позвао га да дође. Наиме, за градове на полуострву Палени било је далеко опасније да пркосе ауторитету Атине, но неким другим градовима, јер су, захваљујући јаком граду Потидеји, који се потпуно испружио преко уског истма, били изоловани и изложени свеколикој атинској поморској сили као да су на острву. Долазак Брасиде и речи којима је ословио људе у Скиони винуле су их до врхунца одушевљења; ставили су му златан венац на главу као ослободиоцу Хеладе; своје дивљење према њему лично изразили су засипајући га цветним венцима, као да је победник на атлетском такмичењу; толико је велика била његова популарност. У том тренутку су стигли један атински и један лакедемонски повереник да објаве примирје које је, у ствари, било уговор склопљен два дана пре побуне Скионе. Атињани нису укључили Скиону у уговор док се не посаветују са властима код куће. У Атини је завладало дубоко огорчење када су приспеле вести о одметању Скионе; била је то у ствари побуна „острвљана“ који су се ослањали на копнену војску Спарте. Клеон је умео да искористи ово огорчење и у Скупштини је спровео декрет да Скиону треба разорити, а све мушкарце побити. Овај догађај на занимљив начин истиче геофизичке разлике између три, морем опточена, рта Халкидике према степену њиховог острвског својства. Рт Акте, са својим стрмим, негостољубивим обалама, има много више својство континента него острва; рт Ситонија уједначеније има и једне и друге особине и стога је у строжем смислу речи полуострво; рт Палена је више острво него део копна. Уочавамо, такође, политички значај оваквих геофизичких разлика: губитак Скионе изазвао је бес у Атини који не би могао изазвати губитак Тороне. После побуне Скионе уследила је побуна суседног града Менде; иако се то збило након склапања уговора о примирју, Брасида није оклевао да прихвати савез са Мендом, под изговором да су у извесним тачкама Атињани, такође, прекршили уговор. Случај Менде се разликовао од случаја Скионе, пошто побуну није дигао народ, већ олигархијска странка. У том тренутку, Брасида је био обавезан да се придружи Пердики у другом походу на Арабеја, краља Лин-

Побуна Скионе

Побуна Менде

I

481


Пердика раскида савез са Брасидом

Уговор о примирју се поштује, изузев у Тракији

Клеоново поновно наименовање за стратеГа

кешћана. Чињеница да је македонски монарх давао део средсгава за плату пелопонеске војске, наметнула је Брасиди обавезу да активно учествује у војном подухвату који није за Грке имао значаја. Арабеј је побеђен у бици, али му је у помоћ притекло појачање из Илирије; ратничка репутација Илира била је тако велика, да је њихово приближавање дигло панику у редовима Македонаца; Цела Пердикина војска је побегла, оставивши незнатној Брасидиној војсци да одступа како зна и уме. Брасида се обрео у великој опасности, али се успешно повукао. Овај догађај је изазвао раскид између Брасиде и Македонаца; Пердика је још једном променио страну и доказао своје ново пријатељство Атини, онемогућујући лакедемонским војницима, које су послали да се придруже Брасиди, пролаз кроз Тесалију. Брасида се вратио у Торону и сазнао да је једна атинска флота од 50 бродова под заповедништвом Никије и Никерата повратила Менду и да опседа Скиону. Пошто је примирје свуда поштовано, прећутно је договорено да непријатељства у Тракији не смеју да утичу на остатак Хеладе. Било је, ипак, неизбежно да та непријатељства осујете циљ ради кога је уговор о примирју био склопљен. Није било могуће да се преговори, којима је крајњи циљ био трајни мир, одвијају тачно по првобитној замисли; до краја године дошло је до изразите промене у јавном мњењу у Атини и утицај Клеона је поново порастао. Након његовог спектакуларног успеха на Сфактерији, био је изабран за стратега 424. године пре Хр; али, изгледа да се теже сналазио у малом штабу стратега него у Већу или Скупштини; нападе на Мегару и Беотију су планирали и извели Хипократ и Демостен. Клеон је имао мало прилике да се истакне; када су одржани избори 423. године, Атињани су тежили миру и он није био поново изабран за стратега23. Али, погоршање ситуације у Тракији дало му је нову шансу и био је још једном изабран 422. године. Ако је Никија ишао наруку Спарти, Брасида је ишао наруку Клеону и успешно је доводио у неприлику власти у Спарти. Брасидино понашање прво према Скиони, затим према Менди, није имало оправдања и било је у потпуности диктирано личним разлозима. Изгледа да је златан венац који је примио од Скионе, попут моћне чаролије пробудио његове амбиције; заиграо је сопствену ратну игру. Његова политика била је још злосрећнија, пошто је био савршено свестан да је градове на Палени немогуће одбранити 23 На Клеонов избор за стратега за 424/3. годину пре Христа, иако Gomme (HCT, III. 505 и даље, 526) у њега сумња, несумњиво алудира Аристофан у Облакињама, 581 и даље.

482


од флота њихове огорчене господарице. Успешно је онемогућио закључење мира за којим је његов град истински чезнуо. Брасида и Клеон су били, како каже Тукидид, главни противници мира; али, док су Брасидини мотиви били искључиво личне природе, Клеонова политика, ма какви били његови мотиви, била је политика једног државника. Клеон је усвојио Периклов принцип да Атина треба да очува целовитост своје империје и знао је да је то немогуће, без енергичног супротстављања Брасидином напредовању у Тракији. Тукидидова оптужба да је Клеон желео рат, због тога што у миру није могао тако лако да прикрије своје непоштење, ни мало није уверљива. Чим је истекло примирје, Клеон је издејствовао одлуку да се организује поход за враћање Амфипоља. Није јасно да ли је лично био заинтересован за команду због успеха код Пила, или га је опозиција и млакост стратега натерала да се прихвати заповедништва. Извесно је да су му Никија и странка за мир, који су без сумње интимно прижељкивали потпуни неуспех његових подухвата, ставили све могуће препреке на пут.

Дешо 422. године пре Христа

15. Битка код Амфипоља и Никијин мир Клеон је заједрио са 30 бродова, на којима је било 1200 атинских хоплита, 300 атинских коњаника са савезницима. Пошто је узео нешто војника из војске која је још увек опседала Скиону, на почетку је постигао знатан успех заузевши Торону и заробивши лакедемонског хармоста; Брасида је стигао прекасно да би помогао граду. Клеон је продро до ушћа Стримона и узео је Ејон за свој штаб; намера му је била да ту сачека док не увећа своје копнене снаге појачањима из Тракије и Македоније. Недалеко од свог ушћа ток Стримона се разлива у - сада исушено - језеро Керкинитис; пошто се поново слије у своје корито, река мора да завије ка западу да би заобишла брдо и прави велику окуку пре но што излије своје воде у море близу зидина Ејона. У овој окуци уздизао се град Амфипољ, река му је служила као природна заштита, тако да су му само на источној страни биле потребне фортификације. На десној обали реке, западно од града, уздизало се брдо Кердилион; на истоку су били пангајски висови. Пангај и амфипољски брег су били спојени једним гребеном, преко кога је прелазио градски бедем. Мост на Стримону био је изван југозападног краја бедема; али, откада је ово место прешло у Брасидине руке, подигнута је палисада која је повезивала бедем са мостом. Брасида је са нешто својих снага запосео доминантан положај на брду Кер-

Положај Амфипоља

483


Бишка

Клеонова см рт

Брасидина т ш б и ја

дилију, одакле је имао јасан преглед околине, док је други део војске остао у Амфипољу под заповедништвом Клеариде, кога је Брасида наименовао за хармоста. Њихових хоплита било је око 2000. Незадовољство и гунђање војника натерали су Клеона да преурањено крене. Пошто су напустили Атину под командом крајње неискусног стратега, војници су приговарали што се суочавају са заповедником као што је Брасида и сада их је Клеонова неактивност раздраживала. Да би нешто радио, Клеон је одвео своју војску на брдо северно од градског бедема, одакле је могао осматрати терен и, пошто је видео Брасиду на Кердилију, није страховао од његовог напада24. Али, Брасида је решио да нападне пре него што пристигну појачања; видећи покрет Атињана, сишао је са Кердилија и ушао у Амфипољ. Атињани су могли посматрати целу војску окупљену у граду и самог Брасиду где приноси жртву пред Атениним храмом; Клеона су одмах обавестили да се под једном од градских капија могу видети ноге људи и коња спремних да јурну из града. Пошто је то лично проверио, Клеон је својим људима дао знак да се окрену улево и да се повуку у Ејон; то је био једини могући правац одступања којим је непријатељу, кад је изашао из града, изложио незаштићени бок своје војске. Направио је, међутим, кобну грешку, пошто није припремио своје људе за акцију у случају да буду приморани да се боре; брзоплето је прорачунао да ће имати времена да побегне. Стога је већ поодмакло лево крило, пошто је кроз једну од капија изашао Брасида са 150 хоплита и дотрчао до пута и напао атински центар, обузела паника и дало се у бекство. У исто време, остатак гарнизона у Амфипољу, под заповедништвом Клеариде, изашао је кроз севернију капију и навалио је на десно атинско крило. Ту је пружен отпор и упркос томе што није свикао на ратне опасности, Клеон се није показао ништа боље од већине својих хоплита, за које се говорило да су цвет војске. Побегао је и пао од поготка једног копљника. Али, и Брасиди је такође било суђено да умре. Док се окретао да помогне Клеариди, смртно је рањен и однет у град. Поживео је још толико да се увери у потпуни пораз и расуло непријатеља; међутим, његова смрт је, практично, претворила победу у пораз. Народ Амфипоља доделио му је почасти хероја; узели су га за утемељитеља свога града и уклонили су све споменике правог оснивача колоније, Атињанина Хагнона. Брасиди су приносили жртве и сваке године приређивали игре у његову част. 24 За идентификацију овога брда видети Pritchett (видети горе нап. 17), 14-3.

484


Брасидина смрт уклонила је главну препреку миру; нико, наиме, није био компетентан или расположен да преузме у Тракији његове велике планове. Пораз и смрт Клеона, Никији и странци за мир дали су одрешене руке. У ствари, за пораз је далеко одговорнија била странка за мир него Клеон, с обзиром на то да га је она поставила на положај коме није дорастао. Тако је битка код Амфипоља одмах довела до закључења мира; песник комедије је могао да се радује због уништења тучка и авана - Клеона и Брасиде - којима су духови Рата и Побуне дробили градове Хеладе. А жеља за миром била је, изгледа, још јача у Спарти него у Атини, где је, упркос жудњи за предахом од рата, владало осећање да је сјај града потамнео и да ваља учинити нешто изузетно. Претње инвазијом Атике биле су потребне да би се извршио неопходни притисак, али нису могле бити озбиљно разматране док су заробљеници (са Сфактерије) чамили у атинском затвору. Преговори су се одужили током јесени и зиме; мир је коначно закључен крајем марта. Мир, чији су главни творци били Никија и Плистоанакт, склопљен је на педесет година. Атина се обавезала да ће вратити већину места која је освојила за време рата са Пелопонежанима - Пил, Китеру, Метану, Аталанту и Птелеј у Тесалији, али је инсистирала да задржи Солион, Анакторион и пристаниште Нисеју. Лакедемоњани су се обавезали да ће вратити Амфипољ и напустити Аргил, Стагиру, Акант, Сколос, Олинт и Спартол. Овим градовима ће бити зајемчена аутономија, ако плаћају форос Атини - не по недавно установљеној претерано високој стопи, већ по првобитном Аристидовом разрезу. Поврх тога, Атини ће бити враћен Панактон, утврђење на граници на планини Китерону, које су недавно запосели Беоћани. Према извесним градовима у атинском поседу, попут Тороне, поступиће се по нахођењу Атине. Сви заробљеници на обе стране ће бити ослобођени. Одмах је било јасно да ситуација не одговара трајном миру; наиме, пошто је у Спарти скуп чланова Пелопонеског савеза размотрио мировне услове, Коринт, Беотија, Мегара и Елида, Спартини најјачи савезници, гласали су да се они не прихвате; ипак, мање државе које нису ништа добијале продужетком рата, обезбедиле су потребну већину гласова за мир. Коринт је био огорчен што Солион и Анакторион остају у рукама Атињана; Мегара је беснела i i i t o неће добити натраг Нисеју; Беотија је одбила да преда Панактон, док је Елида замерала Спарти што се умешала у њен спор са пограничним градом Лепрејем. Ипак, Атина није могла да тражи мање од предложеног. Последица свега био је само парцијалан мир; савезници са најснажнијим политичким утицајем одбили су да га прихвате и њима се придружила Елида; Никијина дипломатија била је потпу-

Резулшаш бишке - мир

(Арисшофан)

422-1. Године пре Христа

Никијин мир 421. ходине пре Христа (м арт)

Коринт, Meiapa и Беотија одбијају да прихвате мир

485


Клеонова политика има оправдања, акоје Периклова империјална полити ка т о имала

ни промашај, бар што се тиче намере да обезбеди трајан мир. Али, пошто је најдубљи узрок рата почивао у трговачком супарништву Атине и Коринта и како интереси Спарте нису доведени у питање, изгледало је да ће мир барем упростити ситуацију. Али, ако прихватимо оправданост Периклове империјалистичке политике, онда је и политика одлучног делања, за коју се залагао Клеон, увелико оправдана. Мирне душе се може рећи: да је вођење државе било потпуно у Клеоновим рукама и да су му лојално ставили на располагање људе у Граду обдарене за ратовање, то би било далеко боље за интересе Атине (како их је схватао Перикле), него да је Никији и странци за мир било остављено да управљају државом по својој вољи и без ограничавања од стране Клеонове опозиције. Мало је државника Клеонових заслута стигло пред суд потомства у тако неповољној светлости као Клеон, кога је осудио Тукидид и заувек извргнуо подсмеху Аристофан. Ако узмемо у обзир да је Тукидид имао личне предрасуде против Клеона, та литерарна сведочанства показују само то да је Клеон био неотесан, бучан, неваспитан, дрзак, непријатан према племићима и опасан за чиновнике - пас чувар народа. Нема доказа против његове политичке проницљивости или поштења. Аристофанов портрет у Витезовима нема више вредности за историју од модерне карикатуре у сатиричном листу. Он је такође на својој кожи осетио нападе Клеона који га је одвукао у Већницу, згази о га ногом и урлао над њим, грувао по њему, да је једва остао ж ив.

Мир, 421. iogune пре Христа

486

Никијин мир био је прослављен Аристофановом драмом која сјајно изражава велику радост која се тада осећала у Атини, а пажљиво избегава алузију на неко узвишено осећање које је можда изазвало песниково усхићење због успеха политике коју је подржавао. Тако су можда говорили Клеонови пријатељи; али, неправедно судимо о Аристофану, ако смо погрешно схватили улогу комичког песника. Комедија није управљала јавним мњењем, него је више преносила његов одјек; комедија није стварала узвишене идеале или високи стандард делања. Најомиљеније комедије биле су оне које су забављале човека на тргу и мање-више одговарале његовим мислима. Аристофан је имао својих политичких предрасуда и наклоности; али, као син Атине, свакако је био поносан на високи положај у свету који јој је њена демократија извојевала. Његова муза је имала особину и задатак да искриви у огледалу лице комедије и обележје тога доба.

Џ. Б. Бјури, Р. Мигс И С Т О Р И ЈА ГРЧКЕ ДО С М Р ТИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ (прва књига) П рво издање, 2008. година Завод за уџбенике Београд, О билићев венац 5 www.zavod.co.rs Регистар Славица М ЕРЕН И К Ликовни уредник Аида С П А С И Ћ Лектори М и рослава РУ Ж И Ћ -ЗЕЧ ЕВИ Ћ Д уш ица Т РИ Ф У Н О ВИ Ћ Снежана К Н ЕЖ ЕВ И Ћ Графички уредник Борис П О П О ВИ Ћ Коректори Ружица ЈО ВА Н О ВИ Ћ Гордана ИЛИЋ П рипрема за ш там пу nonam e d.o.o. Обим: 3 1 Ч2 ш там парски табак Ф орм ат: 16,6 х 23,6 cm Рукопис предат у ш там пу септембра 2008. године. Ш тампањ е заврш ено октобра 2008. године. Ш тампа „Ротограф ика“, Суботица

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека С рби је, Београд

94 (3 8 ) Б ЈУ Р И , Џон Вагнел Историја Грчке : до смрти Александра Великог. К њ . 1 / Џон Багнел Б ју ри , Расел Мигс ; превод Љиљане Вулићевић ; поговор српском издању Слободан Д уш анић. - 1. и зд . Београд : Завод за уџбенике, 2008 (Суботица : Ротограф ика) . - X III, 490 с т р . : гео гр . карте ; 24 cm И з в . с т в . н асл. : А History of Greece to the Death o f Alexander the Great / J . B . Bury and Russell M eiggs. - Тираж 1 .0 0 0 . - Напомене и библиографске референце уз текст. ISBN 978-86-17-14730-1 1. М и гс, Расел [ аутор ] а ) Грчка - Историја - Стари век C O B IS S .S R - ID 151256076

К, Б, 3481 1

Istorija-Stare-Grcke-1.pdf

Recommend Documents