Iskusni-podrumar

ZAHARIJA ORFE LIN

ISKUSNI

PODRUMAR. UPUTSTVO kako se podrum drži , nova i stara vina čuvaju , i kako treba da se prave razna veštačka vina ,  pića od razna bilja , kor enja i plodova i druga  delikatna vodena pića , madžuni radi rashlađenja , razne rakije , likeri i sirće .

PANĈEVO 1885. NAKLADA KNjIŽARE BRAĆE JOVANOVIĆ.

Ko hoće da ima kao što valja koristi od ove knjige, taj treba da je celu pročita, i to ne jedan put, nego više  puta, ako je rad da je potpuno razume. Istina, oni ljudi, koji su vični vinogradarstvu i vinodelstvu, vinodelstvu, tima je dosta, ako na pr. pročitaju pročitaju pojedine po jedine glave, i oni će odmah shvatiti sve propise pro pise koji se nalaze u pojedinim glavama, jer su oni u tom već razumeju, pak će znati prema svojim prilikama, šta i kako im valja činiti. Ali to ne stoji za sve u opšte, koji imaju vinograde i bave se sa vinom, jer mnogo gazda ne zna da se naĎe ni u najobičnijim neprilikama, koje mogu da zbudu oko vina, pa zato i hoćemo ovde u kratko da rečemo, kako da se vladaju u onim prilikama, ako im se po nesreći desi, da im se vino ne dopada, do pada, ka što bi trebalo.  Na primer, ako ti se vino zamuti, potraţi glavu koja govori o mutnim vinima. vinima. Kad si to našao, a ti nemoj da pok ušaš ušaš na tvom vinu odmah prvi propis, nego pročitaj pro čitaj sve propise, i tad ćeš lako uvideti, koji je najbolji na jbolji da svoje vino popraviš. po praviš. Ili, ako ti vino zaudara, a ti potraţi glavu, koja to propisuje, kako da ga popraviš, pa pročitaj sve propise i načine i onda ćeš se lako doviti i pomoći, da svojem vinu pomogneš. po mogneš. U ovoj je knjizi sve rečeno, šta i kako treba običan gazda oko i sa vinom da radi, pa ako je budeš iole sa  paţnjom proučio, imaćeš od nje veoma velike koristi. Ona ti, istina, ne pruţa priliku, da od vode bez ikakva troška napraviš dobro vino, ali te uči da tvoje drago i skupoceno vino, ako ti se po nesreći vremena, rĎava  podruma, bureta ili ma čega tome slično, pokvari, da ga moţeš opet popraviti i postaviti u ono stanje stanje u koje treba da ti je vino. Ovde se ne moţe i ne da iskazati od kakve je goleme koristi ova knjiga za sve one, koji se bave sa vinom. Ona ne govori i ne uči uč i samo o vinu, nego u opšte o svemu što je srodno s njime, a tako isto i o raznim pićima, koja su za mnoge korisna i po zdravlje veoma nuţna. Ova je knjiga štampana dva puta put a do sada, i to u slavenosrpskom jeziku, a napisao je blaţenopočivši Zaharija Orfelin , član c.kr.vinarske akademije. poštar .'' Tako bar A pre više godina izaĎe i po treći put srpski: '' preradio je po Zahariji Orfelinu Nikola Panić , poštar.'' stoji na naslovu naštampano. Po što se i to trće izdanje već raspačalo i ne moţe se nabaviti, primio sam se na se, da udesim ud esim prema sadanjim okolnostima ovo četvrto izdanje.  Nisam ništa preraĎivao, nego sam se verno drţao Z. Orfelina, Orfelina, uverivši se, da je zbilja zbilja sve dobro, kao što on u svojoj knjizi veli.

PANĈEVO 1885. NAKLADA KNjIŽARE BRAĆE JOVANOVIĆ.

Ko hoće da ima kao što valja koristi od ove knjige, taj treba da je celu pročita, i to ne jedan put, nego više  puta, ako je rad da je potpuno razume. Istina, oni ljudi, koji su vični vinogradarstvu i vinodelstvu, vinodelstvu, tima je dosta, ako na pr. pročitaju pročitaju pojedine po jedine glave, i oni će odmah shvatiti sve propise pro pise koji se nalaze u pojedinim glavama, jer su oni u tom već razumeju, pak će znati prema svojim prilikama, šta i kako im valja činiti. Ali to ne stoji za sve u opšte, koji imaju vinograde i bave se sa vinom, jer mnogo gazda ne zna da se naĎe ni u najobičnijim neprilikama, koje mogu da zbudu oko vina, pa zato i hoćemo ovde u kratko da rečemo, kako da se vladaju u onim prilikama, ako im se po nesreći desi, da im se vino ne dopada, do pada, ka što bi trebalo.  Na primer, ako ti se vino zamuti, potraţi glavu koja govori o mutnim vinima. vinima. Kad si to našao, a ti nemoj da pok ušaš ušaš na tvom vinu odmah prvi propis, nego pročitaj pro čitaj sve propise, i tad ćeš lako uvideti, koji je najbolji na jbolji da svoje vino popraviš. po praviš. Ili, ako ti vino zaudara, a ti potraţi glavu, koja to propisuje, kako da ga popraviš, pa pročitaj sve propise i načine i onda ćeš se lako doviti i pomoći, da svojem vinu pomogneš. po mogneš. U ovoj je knjizi sve rečeno, šta i kako treba običan gazda oko i sa vinom da radi, pa ako je budeš iole sa  paţnjom proučio, imaćeš od nje veoma velike koristi. Ona ti, istina, ne pruţa priliku, da od vode bez ikakva troška napraviš dobro vino, ali te uči da tvoje drago i skupoceno vino, ako ti se po nesreći vremena, rĎava  podruma, bureta ili ma čega tome slično, pokvari, da ga moţeš opet popraviti i postaviti u ono stanje stanje u koje treba da ti je vino. Ovde se ne moţe i ne da iskazati od kakve je goleme koristi ova knjiga za sve one, koji se bave sa vinom. Ona ne govori i ne uči uč i samo o vinu, nego u opšte o svemu što je srodno s njime, a tako isto i o raznim pićima, koja su za mnoge korisna i po zdravlje veoma nuţna. Ova je knjiga štampana dva puta put a do sada, i to u slavenosrpskom jeziku, a napisao je blaţenopočivši Zaharija Orfelin , član c.kr.vinarske akademije. poštar .'' Tako bar A pre više godina izaĎe i po treći put srpski: '' preradio je po Zahariji Orfelinu Nikola Panić , poštar.'' stoji na naslovu naštampano. Po što se i to trće izdanje već raspačalo i ne moţe se nabaviti, primio sam se na se, da udesim ud esim prema sadanjim okolnostima ovo četvrto izdanje.  Nisam ništa preraĎivao, nego sam se verno drţao Z. Orfelina, Orfelina, uverivši se, da je zbilja zbilja sve dobro, kao što on u svojoj knjizi veli.

Komentar elektronskom izdanju

Pri obradi knjige '' Iskusni podrumar'' od Zaharija Orfelina koristio sam izdanje iz 1884. godine, koja je izdata u obradi Pere Letića, a ne originalom izdatim 1783. godine. Ovo je iz prostog razloga, što je kasnije izdanje razumljivije današnjem čitaocu.Izdanje iz 1884. godine god ine prepisao sam u potpunosti, uz par ispravki štamparskih grešaka na koje sam naišao.Naime na išao.Naime knjigu namerno nisam gramatički i jezički osavremenjavao, da ne bi izgubila na istorijskoj istorijskoj vaţnosti, kao i da ne bi izgubila šarm arhaičnog srpskog jezika.Verujem da će čitaocima vinarima i ostalim entuzijastima koji će praktično koristiti ovu k njigu njigu ona i ovako biti razumljiva.Čitajući i prepisujući knjigu došao sam do nekih zaključaka ko ji će biti od koristi. Naime zapremine posuda su uglavnom izraţene u akovima, jedan akov iznosi oko 50 litara, dok petača je pet nač inima pripreme, u akova, desetača je deset akova itd. Zatim kupovno groţĎe koje se pominje u nekim načinima suštini predstavlja suvo groţĎe tj. goţĎice. Posebno sam se pozabavio sa nazivima biljaka, korenja i ostalih  latinskim nazivima do kojih sam sredstava navedenih u knjizi. Kompletan Ko mpletan spisak sa savremenim botaničkim –  latinskim uspeo doći tokom istraţivanja na Internetu i dostupnoj dostupno j mi literaturi literaturi naveo sam na kraju knjige, u usporedbi sa nazivima biljaka koje je Zaharije Orfelin naveo. Knjigu treba paţljivo sa razumevanjem pročitati, ako treba i više puta. Neke stvari spominjane u knjizi su za današnja vremena neprihvatlji neprihvat ljiva va ( upotreba upot reba olova ), dok su neka nepotrebna nepo trebna ( spremanje sumpornih traka),  pošto su mnoge savremenije stvari u današnje vreme i bolje i dostupačnije.Ipak dostupačnije.Ipak lepo je, a i potrebno da se  pročita kako se to nekada radilo, radi lakšeg shvatanja istorije istorije vinarstva. Pored poznatih stvari ima i dosta postupaka postup aka koje je u savremenom vinarstvu zanemareno, a u današnje vreme kada je eko-vinarstvo sve više na ceni, upotreba prirodnih sredstava ( trava ) za konzervisanje,  popravku i oplemenjavanje vina je dragoceno. Ova knjiga je dragocena kako sa stanovišta srpske istorije istorije vinarstva, kako sa stanovišta upotrebljivosti upotrebljivosti navedenih postupaka za vina. Treba koristiti knjigu praktično, proveriti, probati što više navedenih naveden ih  postupaka.Bez eksperimentisanja ostaćemo samo prosečni vinari, vinari, a verujem da je i Orfelin ţeleo da se srpska vina vazdignu na svetski nivo.

Bodo Robert mali vinar-amater iz Kikinde

S A D R Ţ A J GLAVA I. O vinu uopšte, o onome koje prvi vinograd posadio, ko je prvi počeo vino s vodom stari negda vino upotrebljavali i kome je zabranjenobilo piti vino .... 1

blaţiti, - kako su

GLAVA II. O raznom neumerenom

piću i njihovim posledicama   .................................................................................. 5

GLAVA III. O vinovoj lozi, o njenom daru i o dejstvu ploda joj ....................................................................................... 9

GLAVA IV. O stranim i ugarskim vinima   ........................................................................................................................ 10

GLAVA V. O podrumu i buradima .................................................................................................................................. 12

Kako treba podrum drţati............................................................................................................................  –  Kako da namestiš burad..............................................................................................................................  –  O spremi buradi za vino...................................................................................................... ........................ 13 Da druk čije novo bure ispariš.....................................................................................................................  –  Da stara burad ispariš.................................................................................................................................. 14 Kad bure na plesan udara............................................................................................................................  –  Kad je bure veoma pokvareno.....................................................................................................................  –  Drugi način da hrĎav miris iz bureta izvučeš..............................................................................................  –  Da poznaš da li je bure čisto........................................................................................................................  – 

GLAVA VI. O raznoj spremi sumpora .............................................................................................................................. 15

Obično čišćenje sumpora............................................................................................................................  –  Izredna sprema sumpora....................................................................................................... ...................... 16 Još drukčije da spremiš sumpor, koji čini da vino bude slatko i dobro...................................................... 17 Cvetni pripravljeni sumpor..........................................................................................................................  –  Bogato pripravljeni sumpor, koji daje vinu lep i prijatan ukus i da bude postojano...................................  –  Vanredno pripravljeni sumpor za svako vino..............................................................................................  –  Mirisavi pripravljeni sumpor................................................................................................. ..................... 18  Najvanrednije pripravljeni sumpor, koji nije nikome škodljiv....................................................................  –  Pripravljeni sumpor za vino, koje treba da se pretoči................................................................................. 19 Pripravljeni sumpor za slaba vina................................................................................................................  –  Pripravljeni sumpor za sva povreĎena vina, a kad se u jesen upotrebi onda vino biva slatko................... –  Još drukčije da pripraviš sumpor, koji ne da vinu da plesnivi.................................................................... 20 Da zakadiš bure bez sumpora......................................................................................................................  – 

GLAVA VII. Kad i kako tre baš vino kušati ( probati ) ...................................................................................................... 21

O godišnjem krećanju i promeni vina..........................................................................................................  –  U koje vreme da se vino kuša......................................................................................................................  –  Šta se ište od dobra vina...............................................................................................................................  –  O kušanju ( koštanju ) vina...........................................................................................................................  –  Da doznaš ima li vode u vinu...................................................................................................................... 22

GLAVA VIII. Šta treba raditi preko cele godine oko vina .................................................................................................. 22

GLAVA IX. šta tome pristoji ......................................................................................................... 24 O tačnom vremenu berbe.............................................................................................................................  –  O ceĎenju bela vina......................................................................................................................................  –  O ceĎenju crna vina.................................................................................................................................... 25

O branju vinograda i

O kljuku...................................................................................................................................................... 26 O nošenju mosta na daleko......................................................................................................................... 27 Staro pokvareno, ili iznemoglo vino da o berbi popraviš............................................................................  –  Kad crni ili beli isc eĎeni most ne će u buretu da vri.................................................................................... –  Da ne bi most pri vrenju na vranjevu jamu izlazio.......................................................................................  –   Novo vino ili most bistrim, lepim i prijatna ukusa na brzu ruku načiniti................................................... 28 Da najbrţe dobiješ bistra mosta za piće.......................................................................................................  – 

GLAVA X. O veštačkim vinima koja se od mosta i

inače prave.................................................................................... 28 Da ti most sladak ostane..............................................................................................................................  –  Da most mnogo ne vri, a da sladak bude....................................................................................... ............. 29 Još drukčije da načiniš od mosta slatko vino...............................................................................................  –  Da načiniš slatko vino sa slačicom...............................................................................................................  –  Da ti ostane most sladak............................................................................................................ ................. 30 Da načiniš od mosta slatko vino, tako zvano nemak ( nemo vino ).............................................................  –  Da odrţiš vino ili most slatkim preko cele godine...................................................................................... 31 Da očistiš most od droţdine i da sladak ostane........................................................................................... 32 Da se most izbistri.......................................................................................................... ............................. 33 Da načiniš saharno ( šećerno ) vino od mosta..............................................................................................  –  Da načiniš delikatan kapljičak ( Tropfen ) od mosta....................................................................................  –  Čemu slatka vina koriste............................................................................................................................. 34 Da načiniš od mosta jako vino.................................................................................................................... 35 Da krepko i postojano načiniš vino od mosta............................................................................................. 36 Da napraviš vino, da bude mnogo snaţnije nego što bi inače po sebi bilo..................................................  –  Slabo staro vino sa mostom da ga popraviš................................................................................................ 37 Dobro vino s jeseni da načiniš.....................................................................................................................  –  Slabo vino da snaţnim načiniš.....................................................................................................................  –  Da vino načiniš koje brzo opija...................................................................................................................  –  Od nova vina da načiniš staro......................................................................................................................  –  Osobito dobro vino o berbi da načiniš.........................................................................................................  –  Da načiniš od mosta vino koje liči talijanskome........................................................................................ 38 Od mosta da načiniš vino kao talijansko.....................................................................................................  – 

Da načiniš izredno vino, kojim ćeš popravljati slaba vina.......................................................................... 39 Da načiniš blago i ukusno vino....................................................................................................................  –  Da načiniš malvasiju................................................................................................................................... 40 Da načiniš muškatno vino............................................................................................................................  –  Da načiniš muškatno vino od crnog mosta...................................................................................................  –  Da načiniš muškatno vino od stara vina...................................................................................................... 41 Da načiniš rensko vino.................................................................................................................................  –  Da načiniš frankonsko vino..........................................................................................................................  –  Da načiniš veltrinsko vino...........................................................................................................................  –  Da načiniš raminsko vino............................................................................................................................ 42 Da načiniš ausbruh.......................................................................................................................................  –  Da načiniš gustosinjsko vino........................................................................................................................  –  Da načiniš mozeljsko vino.......................................................................................................................... 43 Da načiniš slamsko vino..............................................................................................................................  –  Da načiniš rimsko  vino............................................................................................................................... 44 Da načiniš špansko vino..............................................................................................................................  –  Da načiniš tokajsko vino............................................................................................................................ 45 Da načiniš populsko vino............................................................................................................................  –  Da načiniš grčko vino.................................................................................................................................  –  Da načiniš grčko vino, tako zvano nektar...................................................................................................  –  Da načiniš grčko vino, tako zvano mulz ili muzeles.................................................................................. 46 Da načiniš grčko vino, tako zvano ipokras..................................................................................................  –  Da načiniš grčko vino, tako zvano klaret.................................................................................................... 47 Braušvingski klaret...................................................................................................................................... 48 Da načiniš drukčije nemački klaret.............................................................................................................  –  Da načiniš štrasburški klaret....................................................................................................................... 49 Da načiniš austrijski klaret...........................................................................................................................  –  Da načiniš klaret od vode.............................................................................................................................  –  Da načiniš sa svim delikatan šiler................................................................................................................ 50 Da načiniš sa svim osobiti delikatan šiler....................................................................................................  – 

GLAVA XI. O pretakanju vina i

šta oko toga treba raditi. .............................................................................................. 51

GLAVA XII. drţati, da dugo dobra ostanu. ........................................................................................... 52 Da vino u ukusu i boji dobro i postojano bude............................................................................................  – 

Kako treba vina

Da vino ne promene boju ni dobrotu........................................................................................................... 53 Da vino odrţiš u snazi.................................................................................................................................. 54 Da sačuvaš vino od kvarenja........................................................................................................................  –  Da sačuvaš vino od kvarenja koje trebaš duţe vreme da trošiš.................................................................. 55 Kad vino počne menjati boju.......................................................................................................................  –  Da vino ne izgubi ukus i  boju kad ga počneš točiti.................................................................................... 56 Da sačuvaš oceĎeno vino od kvareţa...........................................................................................................  –  Kad se vino počne kvariti ili kisnuti ili inače što.........................................................................................  –  Da sačuvaš vino od kiseline........................................................................................................................ 57 Drukčije okušano sredstvo kad već vino počne kisiti................................................................................. 58 Da popraviš bolesno vino............................................................................................................................  –  Da popraviš hrĎavo vino..............................................................................................................................  –  Kad vino izgubi snagu.................................................................................................................................  –  Još drukčije pokvarenu vinu da pomogneš................................................................................................. 59 Da ti slabo vino bude jako............................................................................................. ............................. 60

Da grmljavina vinu ne škodi.......................................................................................................................  –  Da popraviš vino koje je bez ukusa.............................................................................................................  –  Da ti vino posle premeštanja ili valjanja brzo sta ne....................................................................................  –  Da popraviš vino crno ili crveno kad izgubi boju.......................................................................................  –  Da od crna vina načiniš belo....................................................................................................................... 61 Da od bela vina načiniš crno........................................................................................................................  –  Drugi način kako ćeš belome vinu vanrednu rubinsku boju dati.................................................................  –  Da ti se vino ne promene.............................................................................................................................  – 

GLAVA XIII. O mutnim vinima. ........................................................................................................................................... 62

Da izbistriš mutno vino................................................................................................................................  –  Da pomogneš mutnu vinu i koje se počelo kvariti.......................................................................................  –  Još na drugi način da izbistriš vino..............................................................................................................  –  Da pomogneš mutnu i bezukusnu vinu........................................................................................................  –  Da izbistriš mutno belo vino....................................................................................................................... 63 Vanredno sredstvo da izbistriš mutno vino.................................................................................................  –  Da popravič uzmućeno vino.........................................................................................................................  –  Da popraviš mutno i hrĎave boje vino.........................................................................................................  –  Da izbistriš mutno i debelo vino................................................................................................................. 64

GLAVA XIV. O nakiselim i uskislim vinima. ....................................................................................................................... 65

Da ti kiselo vino dobije prvu svoju dobrotu.................................................................................................  –  Kad vino na kiselo zaudara......................................................................................................................... 66 Kad je vino kiselo ili hoće da uskisne.........................................................................................................  –  Kad je vino kiselo kao sirće........................................................................................................................ 67 Da popraviš vino koje udara na sirće.......................................................................................................... 68 Još drukčije da kiselu vinu pomogneš.........................................................................................................  –  Ako od mosta slatko načinjeno vino počne kisiti........................................................................................  –  Da pomogneš uskisnutu vinu...................................................................................................................... 69

GLAVA XV. O teglivim vinima. ........................................................................................................................................... 69

Da popraviš vino koje se tegli......................................................................................................................  –  Da pomogneš vinu koje se počelo tegliti.....................................................................................................  –  Da sčuvaš vino od teglenja......................................................................................................................... 70 Još drukčije da pomogneš mutnu i tegleću vinu......................................................................................... 71 Još drukčije da pomogneš teglivu i pokvarenu vinu................................................................................... 72 Da popraviš debelo mutno i teglivo vino.................................................................................................... 73 Da popraviš mutno i teglivo vino................................................................................................................ 74

GLAVA XVI. O plesnivim vinima. ........................................................................................................................................ 75

Kad je vino plesnivo, kako da mu pomogneš..............................................................................................  –  Da skupiš plesan sa vina............................................................................................................................. 79 Kad počne vino na plesan da zaudara..........................................................................................................  – 

GLAVA XVII. O smrdljivim vinima. ...................................................................................................................................... 79

Da popraviš vino, koje hrĎavo zaudara i smrdi............................................................................................  –  Kad vino zaudara, da ga načiniš da miriše.................................................................................................. 80

GLAVA XVIII. sličnim vinima............................................................................................................... 81 Da pomogneš prevrnutu vinu.......................................................................................................................  – 

O prvrnutim i tome

Kad se vino prevrne i bezukusno bude....................................................................................................... 82  Na drugi način da prevrnutu vinu pomogneš.............................................................................................. 84

GLAVA XIX. O sudovnim i sumporastim vinima. .............................................................................................................. 84

Kad vino na bure zaudara............................................................................................................................  –  Kad vino na sumpor zaudara.......................................................................... ............................................ 85

GLAVA XX. čuvanju da se vino ne pokvari. .................................................................... 85 Da popraviš slabo i hrĎavo vino..................................................................................................................  –  Još drukčije da slabo vino krepkim načiniš................................................................................................ 86 Da daš belu ili crnu ceĎenu vinu lep miris i ukus....................................................................................... 87 Da daš lep ukus belom vinu.........................................................................................................................  –  Da pomogneš zagušenu vinu.......................................................................................................................  –  Kad vino šušti kao da vri.............................................................................................................................  – 

O kvarenju, popravljanju i o

GLAVA XXI. O raznim travnim vinima. .............................................................................................................................. 88

Uputstvo o travnim vinima i njihovoj upotrebi i kad treba korenje i trave kupiti i brati..............................  –  O gorkim vinima....................................................................................................... .................................. 89 Da načiniš pelenjak ( pelenovo vino ) s groţĎem........................................................................................  –  Da načiniš još delikatniji pelenjak...............................................................................................................  –  Pelenjak bez groţĎa.................................................................................................................................... 90 Da načiniš gorko vino od trava a bez groţĎa.............................................................................................. 91 Da načiniš izredno gorko vino od trava i začina..........................................................................................  –  Da načiniš gorko vino, koje je korisno zdravl ju......................................................................................... 92 Da načiniš gorko vino za trpezu..................................................................................................................  –  Još drukčije da načiniš gorko delikatno vino...............................................................................................  –  Da načiniš gorko vino koje se obično po velikim dvorovima pije.............................................................. 93 Još drukčije da načiniš dobro gorko vino....................................................................................................  –  Da načiniš gorko vino................................................................................................................................. 94 Da načiniš gorko vino, koje krepi crnu dţigericu........................................................................................  –  O unutarnjoj koristi gorkih vina..................................................................................................................  –  Još o koristi bermeta....................................................................................................................................  –  Da načiniš belo vino od tatrljana................................................................................................................ 95 Da načiniš korisno vino od poljska podroţnika..........................................................................................  –  Da načiniš vino od angelike........................................................................................................................  –  Da načiniš dokusdoflinsko vino..................................................................................................................  –  Da načiniš vino od saţinice ......................................................................................................................  – 

Da načiniš od apte vino............................................................................................................................... 96 Da načiniš vino od očajnice.........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od betonike........................................................................................................................ 97 Da načiniš vino od crnobilja........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od bosiljka......................................................................................................................... 98 Da načiniš vino od ruzmarina......................................................................................................................  –  Da načiniš vino od lavendla.........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od majorana........................................................................................................................  –  Vino od matičnjaka......................................................................................................................................  –  Da načiniš vino od isopa..............................................................................................................................  –  Da načiniš vino od dobričavice....................................................................................................................  –  Da načiniš vino od angelike........................................................................................................................ 99 Da načiniš vino od ruţe...............................................................................................................................  –  Da načiniš vino od divlje ruţe.....................................................................................................................  –  Da načiniš vino od karanfilića.................................................................................................................. 100 Da načiniš vino od vranilovke....................................................................................................................  –  Da načiniš vino od ţalfije...........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od zove............................................................................................................................ 101 Da načiniš vino od omana...........................................................................................................................  –  Da načiniš omanovo vino s travama ..........................................................................................................  –  Da načiniš još drukčije omanovo vino što gove zdravlju.......................................................................... 102

GLAVA XXII. Vino od raznih plodova. ............................................................................................................................... 102

Da načiniš onajzovo vino............................................................................................................................  –  Da načiniš vino od slatka kopra ............................................................................................................... 103 Da načiniš od peršuna vino.........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od smreke .........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od kupovna groţĎa............................................................................................................  –  Da načiniš vino od drenjina.........................................................................................................................  –  Da načiniš vino od trnjina ........................................................................................................................ 104 Još drukčije da napraviš dobro vino od trnjina............................................................................................  –  Da načiniš vino od čivutskih trešanja..........................................................................................................  –  Da načiniš vino od crnih kupinovih jagoda.............................................................................................. 105 Da načiniš vino od dgunja. .........................................................................................................................  –  Da načiniš delikatno vino od dgunja......................................................................................................... 106 Da načiniš vino od višanja .........................................................................................................................  –   Najlakši način da načiniš višnjevo vino..................................................................................................... 107 Da načiniš vino od suvih višanja............................................................................................................... 108 Da načiniš vino od višanja, koje rashlaĎuje ..............................................................................................  –  Da načiniš delikatno vino od groţĎa .........................................................................................................  –  Da načiniš vino od krušaka........................................................................................................................  –  Još drukčije da načiniš od krušaka vino ...................................................................................................  –  Da načiniš vino od šećera.......................................................................................................................... 109 Da načiniš vodeno vino .............................................................................................................................  – 

GLAVA XXIII. O raznim veštačkim vodama. ....................................................................................................................... 110

Da načiniš vodu od slatke korice ................................................................................................................  –  Da načiniš drugu vodu toj nalik ..................................................................................................................  –  Da načiniš od korijona vodu .......................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od krušaka ........................................................................................................................  –  Da načiniš delikatnu vodu od jagoda ........................................................................................................ 111 Da načiniš vodu od ribizala .......................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od crvenih jagoda ...........................................................................................................  –  Da načiniš vodu od badema i oraja ............................................................................................................  –  Da načiniš vodu od kajsija i bresaka...........................................................................................................  –  Da načiniš orzat ..........................................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od pomorandţe .............................................................................................................. 112 Da načiniš vodu od limuna .........................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od bizama .........................................................................................................................  –  Da načiniš tako zvani sorbet .......................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od višanja .........................................................................................................................  –  Da načiniš vanrednu limunadu .................................................................................................................. 113 Da načiniš limunovu vodu sličnu vinu .......................................................................................................  –  Da načiniš vodu od cveća ...........................................................................................................................  –  Da načiniš vodu od greša ............................................................................................................................  –  Da načiniš banrednu vodu ..........................................................................................................................  –  Da načiniš vodeni ipokras ........................................................................................................................ 114 Da načiniš kiselu vodu za ţeĎ ....................................................................................................................  –  Da načiniš zdravu vodu ..............................................................................................................................  –  Da načiniš vinsku vodu ..............................................................................................................................  –  Da načiniš smrekovu vodu .........................................................................................................................  – 

GLAVA XXIV. O raznim sokovima kojima ćeš moći razna rashlaĎujuća pića praviti.................................................... 115 Šećerna voda kojom moţeš zasladiti razna pića ........................................................................................  – 

Da načiniš sirup od šećera ili madţun s kojim ćeš moći ne samo rakiju nego i svako drugo piće zasladiti –  Da načiniš sok ili madţun od crvenih jagoda ............................................................................................  –  Da načiniš madţun od crvene ruţe ........................................................................................................... 116 Da načiniš madţun od bele ruţe ................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od višanja ...................................................................................................................  –  Da načiniš nekuvan madţun od ribizala ....................................................................................................  –  Da načiniš madţun od kuvanih ribizala ................................................................................................... 117 Da načiniš madţun od greša ......................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od limunova ................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od dgunja ....................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od dudova ...................................................................................................................  –  Da načiniš sok od krušaka ..........................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od suteka .....................................................................................................................  –  Da načiniš madţun od oraja ..................................................................................................................... 118 Da načiniš julep od ruţa .............................................................................................................................  –  Da načiniš julep od šećerna vina ................................................................................................................  –  Da načiniš slični julep ................................................................................................................................  –  Da načiniš julep od raznih sokova ..............................................................................................................  – 

GLAVA XXV. O raznim veštačkim rakijama. ..................................................................................................................... 119

Da vidiš da li je dobar špiritus ...................................................................................................................  –  Filtrovanje ..................................................................................................................................................  –  Da načiniš esenciju od ambre kojom ćeš moći zasladiti svako piće ......................................................... 120 Da načiniš špiritus od slatke korice ...........................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od karanfilića ..............................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od iĎirota .....................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od omana .....................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od angelike ..................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od ruzmarina ................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od raznog bilja ............................................................................................................ 121 Da načiniš špiritus od ruţe .........................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od kima ........................................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od slatka kopra .............................................................................................................  –  Da načiniš špiritus od smreke ................................................................................................................... 122 Da načiniš špiritus od onajza ......................................................................................................................  –  Da načiniš esenciju od slatke korice ...........................................................................................................  –  Da načiniš esenciju od smreke ...................................................................................................................  –  Da načiniš esenciju od karanfilića ..............................................................................................................  –  Da načiniš vanrednu smrekovu rakiju ........................................................................................................  –  Da načiniš još drukčiju vanrednu rakiju .....................................................................................................  –  Da načiniš krasnu rakiju ........................................................................................................................... 123 Da načiniš mirišljavu esenciju radi popravljanja vina ................................................................................  –  Da načiniš još drukčiju esenciju .................................................................................................................  –  Da načiniš mirišljavu esenciju od koje moţeš vanredni ipokras napraviti .................................................  –  Da načiniš esenciju protiv nastupa i slaba ţeluca .................................................................................... 124 Da načiniš sličnu toj esenciji ......................................................................................................................  –  Da načiniš gorku esenciju ..........................................................................................................................  –  Da načiniš još drukčiju gorku esenciju ..................................................................................................... 125 Da načiniš još drukčiju esenciju .................................................................................................................  –  Da načiniš izvrsnu rozoliju .........................................................................................................................  –  Da načiniš jaku rozoliju ..............................................................................................................................  –  Da načiniš dragocenu rozoliju .................................................................................................................. 126 Da načiniš bingehavijsku rozoliju ..............................................................................................................  –  Da načiniš vitemberšku rozoliju  .................................................................................................................  –  Da načiniš populsku rozoliju ................................................................................................................... 127 Da načiniš vanrednu rozoliju ......................................................................................................................  –  Da načiniš francusku rozoliju .....................................................................................................................  –  Da načiniš od ruţe rozoliju .........................................................................................................................  –  Da načiniš zelenu rozoliju ......................................................................................................................... 128 Da načiniš zlatnu rozoliju ...........................................................................................................................  –  Da načiniš belu rozoliju ..............................................................................................................................  –  Da daš rakijama izgled, boju ..................................................................................................................... 129 Kakvu vodu da upotrebiš u kojoj ćeš kuvati šećer.......................................................................................  – 

GLAVA XXVI. piću ili šerbetu............................................................................................................................ 129 Kako se pravi šerbet ...................................................................................................................................  –  Prost način pravljenja šerbeta ................................................................................................................... 130 Da načiniš jak šerbet ..................................................................................................................................  –  Da načiniš šerbet sličan vinu .................................................................................................................... 131 Da načiniš od meda tinkturu, kojom ćeš moći u svako doba najlepši šerbet načiniti ................................  –  Da izbistriš šerbet .......................................................................................................................................  –  Da načiniš ruski šerbet .............................................................................................................................. 132 Da načiniš majski šerbet .............................................................................................................................  –  Da načiniš dobar šerbetna brzu ruku ..........................................................................................................  – 

O mednom

GLAVA XXVII. O sirćetu.......................................................................................................................................................... 133

Da od hrĎava sirćeta načiniš dobro .............................................................................................................  –  Da načiniš sirće od kišnice ..........................................................................................................................  –  Da načiniš sirće od greša .............................................................................................................................  –  Da načiniš sirće od pola pokvarena vina......................................................................................................  –  Da načiniš sirće od piva ............................................................................................................................ 134 Još drukčije da načiniš vinsko sirće ...........................................................................................................  –  Da načiniš veoma jako sirće .......................................................................................................................  –  Da načiniš jako sirće od mosta ...................................................................................................................  –  Da načiniš sirće od komine ........................................................................................................................  –  Da načiniš još drukčije vinsko sirće .......................................................................................................... 135 Stvari s kojima se ubrzava i krepi kiselina sirćeta ......................................................................................  –  Da načiniš još na drugi način sirće ..............................................................................................................  –  Pravilo o drţanju i čuvanju sirćeta ............................................................................................................ 136 Da načiniš sirće na brzu ruku ......................................................................................................................  –  Da načiniš još drukčije za put sirće .............................................................................................................  –  REGISTAR bilja, korenja i drugih mirišljavih stvari............................................................................ 137 DOPUNjENI REGISTAR bilja, korenja i drugih mirišljavih stvari................................................ 139

1

GLAVA I. O vinu uopšte, o onome koje prvi vinograd posadio, ko je prvi počeo vino s vodom stari negda vino upotrebljavali i kome je zabranjenobilo piti vino

blaţiti, - kako su

MeĎu svim zemnim plodovima od kojih se moţe praviti piće, nema ni jednog blagorodnijeg i boljeg od vina, samo kad se ono razumno i umereno upotrebljava : jer ono krepi, potpomaţe zdravlje i srce veseli. Bog  je naročito za to vino stvorio i snabdeoga takim prijatnim sokom, da bi srce čovekovo razveselio i razdragao, kao što prorok i car David u psalmu 104. tvrdi, i Sirah u 23. glavi govori : « Vino kad se kao što treba pije, veseli telo i dušu.» Sveti Avgustin ( svezak 4. list 760 ) govori : « Bog nam je darovao vino da razveselimo srce » i na drugom mestu ( slovo 1. u nedelju 17. po duhovima, sveska 10. strana 783. ) veli : «Vino kad se umereno pije, na jveselija je i najzdravija duša i telo.» Atenaj filosof, dopuštao je svakom pametnom čoveku  pri ručku tri napitka vina : 1) za zdravlje, 2) za ljubav i 3) za spavanje, a više pijeno raĎa nepravdu, dreku, zabludu, nečist, sramotu, ogovaranje, svaĎu, ljutinu, boj i.t.d. Od poslednjih napitaka svakome pametnome valja se čuvati, i više preko prva tri napitka nikad za ljubav ovome ili onome, a protiv svoga zdravlja i protiv svoje savesti ne treba piti.  Neznaboški istorici, koji nesu ništa znali o svetim pismima, govore o raznim iznalazačima vina ; naprotiv  boţji istorik Mojsej, koji je najstariji spisatelj, kaţe (u glavi 9. Bitija), da je Noje prvi posadio vinograd, iz čega se izvodi, da se pre potopa pila voda, ali koja je, kao što opet neki govore, morala imati mnogo lepši i  prijatnijiukus, nego posle potopa, a to za to, što je voda zbog silna razlivanja i rastenja pravi svoj prirodni ukus izgubila ; istina da ima i takovih, koji dokazuju, da se i pre potopapilo vino, te tvrde rečimasamoga Isusa Hrista, koji ( Mat.24. 37. ) govori : « U vreme Nojevo jedoše, piše, ţeniše se i slaviše, dokle ne uĎe Noje u svoj kovčeg ; tako će biti i pri dolasku sina čovečjeg,» iz ovi reči izvode, da pri samom piću vode nije moguće odviše veseo biti, samo što ovaj dokaz nije dovoljan, jer je lako moglo biti, da su ljudi onog vremena, iz raznih plodova sokova piće pravili od kojeg su se i opijati mogli. I tako bez svake sumnje Noje je bio prvi, koji je kad je iz laĎe izišao, divlju lozu presadio svojom sopstvenom rukom, da bi je oblagorodio, i iz groţĎa sok iscedio, pio i opio se, kao što i prorok Mojsej veli ; a  po što su ljudi docnije snagu i prijatni ukus vina još bolje poznali, upotrebljavali su ga kao svako drugo prosto  piće, bez mešanja ili razblaţivanja s vodom. Ilinije veli, da je Stafil bio prvi, koji je mešao vino s vodom, a drugi se u tom ne slaţu ; neki dokazuju, da kad je Bahus vinovu lozu sa crnog mora u Grčku doneo i posadio, da se iskupilo njih nekoliko kod mora i stali najlepše vino piti, u tom naprasno nastupi kiša, t e oni ostaviše  bokale svoje, i kad kiša preĎe, povrate se i naĎu pune bokale, i tada uvideše, da je smeša kišnice s vinom, koja  je bila u bokalima, proizvela veoma umereno piće, i od tada počeše Grci mešati vodu s vinom.Drugi opet  pripisuju to Dionisiju i govore, da se on tome naučio od Melampa lekara, i Ahiles Pirminije u svojim letopisima ovako rastvaranje vina s vodom pripisuje Melampu.  No neka bi to rastvaravanje počeo ko mu drago svakako to stoji, da je rastvaranjem i mešanjem mnogo više zdravlja i dobra soju čovečijem učinjeno.Platon filosof, u Makrobiji govori, da s vodom rastvoreno vino oţivljava i popravlja um čovečiji, mnoţi snagu, daje krepkost, razdragava srce, odganja tugu i nevesele misli.Isto tako i Plini govori, da s vodom rastvoreno i umereno pijeno vino mnoţi krv i snagu, krepi stomak, daje ţivahnost, krepi vid, otvara volju jelu, navodi san, goni brigu, veseli srce i stvara druge blagodeti.

2

Plutarh, koji se takoĎe u Makrobiji spominje, misli, da je pomešano vino s vodom najbolje piće, meĎu lekarijama najprijatnije, meĎu jelima najmilije, čega se najmanje presititi moţe. Sluţi povraćanju gladi, ko ja se u teškim poslovima gubi, krepi udove, pokreće ţivotne sile, brza svarivanja, otvara zapore, luči pare, krepi mozak, ţeludac i sve česti čovečijeg tela. Aristotel u svojim problematama uči, da vino tako upotrebljavano rasteruje stršljivost, daje smelost plašljivima, čisti mokraću, popravlja teško disanje, lako izbacuje mokraću, vlaţi crnu dţigericu, odrţava prirodnu mokrotu i pretvara je u suštinu tela. Nije moguće dokazati, govori Plutarh, da vino nije samo po sebi dobri i pohvalni boţji stvor, kako po prijatnom ukusu, tako i po snazi, koje ono telu pruţa, ţeĎ tiša mnogo jače no druga pića, a pri tom blaţi utruĎena čoveka. Da vino veseli i od svake brige oslobaĎa čoveka, to svako po sebi zna, a premudri Solomun u svojim  pričama (glava 31.str.6.) govori : « Podajte krepka pića siromasima u nuţdi, i vino neka pije sirotinja u  bolestima, da tako zaborave na sirotinju i bolesti i da ih ne spominju.» Otuda je i to, bez sumnje, došlo u običaj, da na smrt osuĎenima daju da piju vina i rakije.Isto su tako i neznabošci mislili, da treba briţni i nevoljni da piju vina. Ciceron spazivši jedared sa svim sumorna čoveka rekao je : « Podajte ovome čašu vina, da prestane od plača.» Platon naziva vino i muziku veseljem čovekove bede, a Zenon prekrasno govori, kao čto voda blaţi gorčinu melja, tako vino oţivljuje zahladnele ţivotne sile. Ovidije u svojoj knjiţici ''o ljubavi''  piše: « dejstvo vina, da polumrtva srca oţivljuje, nevesele i briţne na smej uzbuĎuje, i natušteno čelo vedri i čini ga glatkim ;» za to Ksenofonat umesno kaţe, da vino svaku neveselost, kao stipsa prlje, blaţi, a naprotiv tome veselost, kao zejtin vatru proizvodi.Sveti Pavle savetuje svome učeniku Timotiju, da bi on ne samo vodu, no po malo i vina pio, zbog slabosti stomaka (1. Timot. 5.). U mnogim lekarijama upotrebljavaju lekari vino, za to što je vino protivnik svakoj melanholiji, istu odganja, krepi i veseli nemoćne i tuţne ţivotne sile. Platon prisvajajući Sokratovu pohvalu vina, govori : kao što umerena kiša oţivljava bilje i rastenju  pomaţe, a bujna i izlišna topi i pustoši bilje, tako pomešano i umereno pijenje vina veseli srce čovekovo, kr epi sile ţivotne, a protiv mnogo i preterano upotrebljavanje nerastvorenog vina, sve ruši. Pa i ako je vino sa tolkim mnogim dobrim ukrašeno, ipak njega nije smeo svaki piti. Stari Rimljani zabranjivali su deci i ţenskinju piti vino, kao što Plinije veli, govoreći : « U vreme Romula, osnovaoca grada Rima, desilo se, da je Jegnaci Merkurije svoju ţenu za to, što je ona iz jednog bureta napila se vina i on je zatekao, na mestu batinom ubio, pak mu je i sam senat oprostio to ubijstvo. Fanus je za to svoju ţenu dao na smrt šibati, što je ona tajno lonac vina popila. Fabije Ciktor, u svojim letopisima veli, kako je neka rimska gospoĎa bila od svojih glaĎu umorena, za to što je ključ od vinskih podruma ukrala, i otud je i došlo u običaj  jer je Katonov običaj za zakon primljen, kako pomenuti Fabije, Valerije Maksim i Plutarh pričaju, da su muţevi i srodnici kad su kućama dolazili, ljubili ţene i devojke u usta, kako bi mirisom poznati mogli, da li su vina pile; i kako Domnicije, rimski sudija, lišio jednu ţenu njezinog bračnog dobra za to, što je ona bez znanja svoga muţa, više pila vina, nego što joj je radi njena zdravlja dozvoljeno bilo. U Minterovoj kosmografiji nahodi se nekoliko primera, da su ţene zbog pića vina i ubijane bivale. No ovaj ubijstva zakon posle malo po malo ugasio se i iščezao, ali su pijane ţene bivale ili šibane ili proterane iz vijaleta. Nekada je bilo dozvoljeno  piti muškima samo praznikom, a devojkama pri udaji, i to radi lakšeg ponašanja i upoznavanja sa muţem, a i  jednim i drugim u bolesti po propisu lekarskom. Najposle ţenskinjama se dozvoljavalo vino piti, ali sa vodom  pomešano. Pa pošto su sluţili takvi zakoni i uredbe ? Čemu su vodili tako strogi zakoni ? Oni behu za to tako strogi, što su mislili zakonodavci, da je pijanstvo uzrok nečistote, i Rimljani su govorili, nije moguće sačuvati čistotu ţensku pri vinu. Valerije Maksim u knjizi 2., glava 1., list 56. govori : « Nije izvesno da su u staro vreme Rimljanke smele piti vina, da ne bi u melanholiju pale, i za celo, ţena ako će inače poštena biti, kako  bogobojazljiva, ako vino pije,

3

gotova je i sklona čistotu izgubiti, za to su govorili Rimljan, koja god ţena umereno pije, ta nema vrlina, nego se odaje svim porocima, kao što navedeni Valerije Maksim u knjizi 6., gl,3., list 272., piše : Zbog toga je Jeronim pisao ţenama : « Ne pite vina, pa ne ćete biti bludnice.» Sasvim umesno Akruzije govori : « Ţena koja rado vino pije, a još i drugi koji jezik govori, ne moţe nikad teţiti časnosti. Pijana ţena ne moţe svoje strasti da obuzda, niti svoju sramotu da sakrije, no sama nagovešćuje, ljuti se, viče, ljubi, inati se, štipa, namiguje i.t.d... Pijane ţene govore sve, što im samo na usta doĎe, i što tajno znaju i za sebe i za drugog sve odaju ; hule katkad svoje muţeve, decu, srodnike i komšije, u kratko kazati ništa grĎe –  niti ima goreg zla, nego pijana ţena ». Pijana ţena je mnogo slobodnija, besramnija i pohotljivija nego inače. Ako samo kogod o skrvnoj ljubavi našali se, to je ona, kao ćurka, gotova, šta više i sama navodi mlade ljude, da joj njene goruće strasti zasite, slabo se brino o svojoj kući i gazdovanju, nego ispod ruke kućevne stvari prodaje, kesu muţevlju sa novcima noću ispraznjuje i krade, samo da moţe vina nabaviti, a ako u kući ima vina, jedva da koje buru ostane na miru, ţena ga mora načeti i iz svakog bureta pije i vodom doliva, da muţ ne pozna. Za to  je pijana ţena besramni skoti mrcina, puna laţi, prevare, bezobrazluka i obmane.  Najglavnije je zapretiti dojkinjama i devojkama vino piti.Zna se, da se od krvi dobija mleko; kad dojkinja vino pije, to je toliko, kao pod vreo kazan vatru potsticati, od čega deca, koja se doje, postanu obično tupa i naklonjena pijanstvu. Za to je bio cesar Tiverije takav, što je njegova dojkinja rado pila vino, i njega posredno vinom pitala. Dojkinjama koje su slabog sastava sme se po nešto i katkad dati vina, ali s vodom pomešano, jer im to potpomaţe svarivanje. Ako je prvenče onda se ne sme nikako dojkinji davati vina, da se ne bi vatra u mleku mnoţila, i da se ne bi mleko uk varilo, pa i prestalo. A kako je u devojaka ? Njima takoĎe Ďkodi vino, jer koliko ih je devojaka, koje su stradale zbog vina, kao laĎa što strada od talasa na pučini morskoj, te izgubiše svoje devojaštvo. Orfej, grčki pesnik piše, da zbog devojaka nije udesno vinograd brati, kad mesec doĎe u znak deve, za to se ne treba čuditi, što je devojkama  bilo zabranjeno vino piti. Iraklid kazuje, da je to otuda došlo, što mnoge udate ţene, naviknute u devovanju ne  piti vina, pa ga ne piše i kad se udadu, i to po primeru Bersnice, kćeri Ptolomejove cara egipatskog, koji udavši istu za cara Antioha, slaše joj za piće nilsku vodu. Pa i muškoj strani nije bilo svakom dopušteno da pije vino. Nalazimo u svetom pismu, kako je vino bilo zabranjivano carevima i vladaocima zemaljskim; ( 31. glava, stih.4. i 5. ) gde ovako stoji: « Svesno pij vino . Ljudi koji su u vlasti da ne piju vina, da se ne bi kako opili i svoju vlast na zlo upotrebili.» A na drugom mestu stoji: « Ne dajte carevima vina, niti kneţevima krepka pića, jer tak o nema tajne gde pijanstvo vlada, da se ne bi opili i zabacali pravosuĎe i obrnuli tuţbe protiv bednog naroda.» Iz ovoga se vidi, kako i sveto pismo zabranjuje zemaljskim upraviteljima vino piti, jer će inače pravdu prenebreći i bedu podanicima naneti. Platon filosof pohvaljuje kartaginski zakon, koji nije dopuštao sudijama da piju vino. Čitamo za velikog cara Kira, kako se on po starinskom persijskom običaju vaspitao, da ništa drugo, osim vode iz reke, Koaspisa, nije  pio, kao što su i drugi susedni carevi to isto činili. A o egipatskim carevima spisatelji kazuju, da je njima davano bilo vino, ali razblaţeno vodom, a naročito merom. Čitamo za Romula, prvog rimskog cara, kad je  jednom na večeru pozvan bio, nije hteo mnogo no samo malo vina da pije, rekavši, da ima sutra neko vaţno delo da razvidi. Avicen piše: « Kad se deci vino daje piti, to je toliko, kao vatru na vatru metati.» Za to Aristotel i zabranjuje kako deci, tako i dojkinjama davati vina.No kako se sadanje vreme ova sveta ustanova vrši, svakom je poznato. Sadanjih vremena roditelji još u kolevci decu vinom napajaju, a kad iz kolevke iziĎu, onda svaki dan, ne samo vino, nego i rakiju im piti dopuštaju, od čega mnogi ţivotom plate, ili mnoga do smrti suva i bolešljiva ostaju, jer mladi njihov ţeludac od pića oslabi, pa ne moţe jelo da vari; taki bezumni roditelji misle, da oni decu svoju time ljube, a ovamo su ubijce svoje dece.

4

Platon je u svojim knjigama o republici pisao i različke zakona o piću vina, i u drugoj knjizi govori, da nije slobodno mladim ljudima do 18. godine nikako jako piće piti, a od 18. godine do 40. mogu, ali umereno i s vodom rastvoreno, a ako bi više pili, da budu kaznjeni od svojih starijih; posle 40. godine da mogu po nešto i više piti, čime bi brigu starosti gasili, da bi pripomogli krvotoku, ali naglašuje umerenost, jer mnogo pića uzrokuje razne bolesti. Rimski zakoni bili su s početka strogi, jer oni mladim ljudima od 30. do 35. godine ne dopuštahu piti vina, a posle se saglasiše sa Platonovim zakonom, i osamnaestoletnim mladićima dozvoliše vino. Još je Platon rekao, ( Tom. 2. Siz. 4. knj.2. list 674.) da sluge i sluškinje ne piju vina, a isto tako i sudije, navodeći, da nikome mnogo piće ne priliči, a još manje onima, koji nose breme opšteg dobra, ili koji su  pozvani da budu sudije i pravdu izriču, jer pijan čovek ne zna ni sam šta čini, šta govori, niti zna šta je on. Pijanstvo je uzrok sviju zla. Vasilije veliki, u slovu 14. « protiv pijanca, » sveska I. list 231., govori: « Pijanstvo je otac zala i neprijatelj vrlina.» Avgustin u glavi1. « o trezvenosti,» sveska 9. strana 694, govori: « Pijanstvo je mati svakog beščašća, sredstvo grešaka, koren zločina, izvor zala; ono muti glavu, menja čustva, zapleće jezik,  buni telo, kvari čistotu, slabi um, zaglupljuje narav, sramoti ţivot, zabluĎuje dušu. Pijanstvo hladni ljubav  boţju, raĎa sumnju o budućem sudu.» Kartageni potvrdiše i usvojiše Platonov zakon, i obvezali su sudije, da ne bi za ţivu glavu smeli vina piti. Ovaj isti zakontačno se vrši i odrţava u kitajskom carstvu; tamo se ne dopušta sudijama, ni caru, da se mogu vina napiti, dokle sud ne svrše. Aleksandar Afrodizej u svojim problematima govori: « da oni, koji vino umereno i rastvoreno s vodom  piju, imaju vid i čula mnogo oštrija i ţivlja, nego oni, koji ga bez vode piju.» O meri koliko treba vino blaţiti, različita su mnjenja.Grčki pesnik Isiod drţao je , da treba na jednu četvrtinu vina tri dela vode; to je bilo opšte pravilo; Antej  piše, kako su drevni grci u 4 litre vina 10 litara vode sipali, a često 6 litara vode u 2 litre vina sipali, koje se slaţe sa pravilom Isiodovim. Najmanje je bilo 3 česti vina sa 5 česti vode, i otuda je Plutarhova poslovica postala: Pi pet i tri, a ne četiri; tri misli za vino a 5 za vodu: ovako vino, govori on, najlepše je i najkorisnije, koje moţe čoveka najspokojnije uspavati, brige i terete zaboraviti, i sve terete odgoniti; no i to treba znati, da su Grci ne vodu u vino, no vino u vodu sipali, i Teofrasat tvrdi, da se tako vino i voda mnogo bolje smeša. Pri svem tomstari su ne samo vino s vodom blaţili, nego tako razblaţeno malo i to u vreme potrebe i radi zdravlja pili. Ovo svedoči i grčki pesnik Evbul, govoreći: « Razumnima je dopušteno tri napitka: prvi napitak radi zdravlja, drugi radi veselja, a treći za spavanje, a što više biva, to je zločin i pijanstvo.» Drugi, koji su pametniji hteli biti, dopuštali su još tri više napitka: Prvi za ugasiti ţeĎ, drug i za veselje, a treći za uţivanje. Govori se za Cesara Avgusta, da se on ovog pravila verno drţao i nikad ga nije prekoračio. Ezop filosof, po telu najgrdniji, a po razumu najvrliji, dopuštao je takoĎe pametnima tri napitka: prvi radi zdravlja, drugi radi prijateljstva, a treći za spavanje, a četvrti biva na teret, peti sluţi viki, šesti barlijanju ili ţderanju, sedmi boju, osmi sudu, deveti povraćanju a deseti svakoj preteranosti.

5

GLAVA II. O raznom neumerenom

piću i njihovim posledicama

Mi smo dovoljno uvideli, da je vino u mnogim bolestima korisno, i da zdravlje čovečije u mnogom  potpomaţe, ali ipak nahodi se u vinu mnogo rĎavih strana, ako se umereno ne pije i upotrebljava, onda više zla, nego dobra prinosi. Za to se i veli, da bi mnogo bolje bilo, kad ljudi za njega ne bi znali, a zadovoljavali  bi se vodom, koju nam je priroda dala. Svakome je pred očima, kako mnogim pićemvina čovek sam sebi različni vred i nesreću navlači, a ovamo ne će da se toga okane, nego još sredstva traţi, koja bi njegovoj strasti ugoditi mogla, kao što n.pr. neki jedu rotkvu bez nuţde, orase, slano pečeno meso, papriku ( kiselu, sitnu, zelenu i crvenu ), samo da bi oljutili jezik i grlo, kako bi više mogli piti, a neki i bez toga piju, ma da nisu ni najmanje ţedni.No kako taki, ovaj dar boţji, to jest vino, za jelo upotrebljavaju, to i ono ne ostavlja njih bez kazne, pa kako se napiju tako, te im vinska para uĎe u glavu, oduzme im um, pa oni, ne inače, nego kao ludi i smušeni postanu, koje su gotovo gore i od same smrti, kao: podagra, hidagra, drhtanje ruku i nogu, zakrvavljene oči, trzanje glave, smrdljiv zadaj, veliku bolest, crnu ţuticu i groznicu, vrućicu, zapaljenje dţigerice, sušicu, vodenu bolest, nesvesticu, kaplju, otok ili prišt u grlu, i.t.d. Osim toga još su mnogi u  pijanstvu s konja pali i vrat slomili, s visokih mesta stropoštali se, u vodu ut onuli, ubijeni ili probodeni bili, mnogi se u postelji ili na ulici mrtvi našli ili inače bedno i besčasno svršili. Jovan Zlatoust u besedi 10. na « Bitija » tom. 1. stup. 61. govori: « Od kada podagra, od kuda bolest glave, od kudamnoga pokvarena ovlaţanja, od kuda i druge bezbrojne bolesti ? Nije li bezmernog pića vina ? » I u besedi 64. govori: « Pijani, dok pije ne oseća nikakva vreda, ali posle oseti koliki je vred.» I u besedi prvoj narodu antiohiskome ( Tom. 5. st. 14. ) govori: « Vino je dano za ukr epljenje nemoći telesne, a ne za istrebljenje zdravlja.» Avgustin u gl. 1. « O trezvenosti » ( Tom. 9. strana 684. ) govori: « Vino bez mere upotrebljeno, otrov je. Vino je stvoreno radi veselja, a ne radi opijanja.S toga, što su mnogi neumereno vino upotrebljavali odstupiše od svojih čestitih i korisnih namera, i zaboravivši se, izgubiše čast i skončali su ţivot tamo, gde se nesu nadali.» I u slovu 1. u nedelju 17. po trojicama, ( Tom. 10. str. 703.), govori: « Čovek naliven vinom, pada u različne zločine i valja se po blatu bezakonja.» Vasilije veliki u slovu 14. « Protiv pijanica », govori: « Kao što je voda protivnik vatri, tako i neumereno piće vina gasi razum. Vinski ţar uliven u telo, uzrokuje vatru ţestokih neprijateljskih strela, jer vino koči um i razum, gomila zla i strasti, kao što se mnoţe pčele. Pijanstvo je Ďavolska samovolja, koja napada dušu.» Sveti Klimentije aleksandrijski u knjizi 2. piše: « Od vinske  prodrzljivosti treba se kloniti kao u kukute, jer oboje smrt nanose.» Svet i Amvrozije u knjizi 1. « O pokajanju » glava 14. govori:« Kad je telo pijano, um se pomuti, duh oslabi, a srce se uskoleba.» U glavi 16. « O Iliji i  postu » piše: « Čovek napit, to je izlišna stvar,» a u gl. 4. takoĎe govori: « vina išteš, otrove nalivaš; sve što vreĎa, otrov je, koji slabi čustva, utrobu saţiţe, mrtvi san navlači, glavu muti; ali vino ima i svoju dobru stranu.Otrovom se telo, a vinom um kvari.» Sveti Grigorije pisenski u besedi 3. na Eklisijasta, govori: « Vino  bez mere pijeno, podstiče neumerenost, kvari mladost, mrtvi starost, besčasti ţene, kvari dejstvo lekova, truje dušu, slabi um, otuĎuje vrline, draţi strasti.» Sveti Jevrem Sirjanin u slovu « O devojaštvu » ( Tom. 1. str. 128.) govori: « Kloni se svagda od vina, jer vino nikad ne prašta telu i oganj zlih strasti potpaljuje.» I u slovu « O poučenju duševnom,» ( Tom. 2. str. 48.) govori: « Begaj od vina, kao od otrova, da ne budeš pobeĎen  pijanstvom, no da se osnaţiš vrlinama.» Katon filosof govori: « Pijanstvo je voljno bezumlje.» Plinije veli, da  pijanstvo izvrće um i raĎa rĎave snove, jer mnogi u vinu ispije pamet, razum i misli; a tako isto i Pitagora veli: da je pijanstvo rasuĎenje  bezumlja, ili lišavanje uma, jer kad je um vinom pokvaren, to je onda kao što i Sokrat veli: podobno kolima, koja k očijaš izgubi. Seneka u nekom svom poslanju Lukuli

6

 piše ovako: « Pijanstvo slabi ruke i noge, i stvara ljude pohotljivima i nečistima.» I za to je istina, što Dionisije Areopagit veli po Platonu ovo: vino je najiskusniji bora c, koji najpravijim nogama moţe učiniti, da  pokliznu, jer ono ( vino ) zna najlepše svakom nogu podmetnuti i na zemlju ga oboriti. Spasitelj ( Luk.21.34.) govori: « Pazite ne sebe, da vam nikad ne oteţa srce vaše prejelom i pijanstvom i  brigom svetskom i da na vas nanaiĎe iznenadni taj dan.» Pavle apostol u prvom poslanju Korićanima, u glavi 6. str. 10. govori, da pijanice carstva Boţjeg ne će naslediti. A Jefescima u glavi 5. piše: « Ne opijajte se vinom, jer u njemu leţi blud, nego ispunite se duhom, govorite psalmove i pesme i pevajte duhovne pesme i  popevajte Gospodu.» A ispuniti se boţjim i vinskim duhomnemoguće je, kako Jeronim govori: jer koji je ispunjen boţjim duhom, obdaren je premudrošću, ljubavlju, čašću, čistoćom, a napunjn vinom: bezumljem, glu pošću i nečistoćom. Ovo potvrćuje i prorok Ozija u gl. 4. str.11. govoreći: « Blud i vino i pijanstvo ovlaćuju srcem.» Sirah u gl. 19. str. 1. i 2. govori: « U vinu ne junači se, jer je mnoge vino utuklo. Vatra kuša gvoţĎe u kalenju, tako vino srca zanošljivih u pijanstvu. Vino je korisno čovečjem ţivotu, ako se pije umereno.Kakav je ţivot obuzet vinom? Ono je stvoreno na veselje čoveku, na radost srca i veselje duše, pijući vino u vreme; a mnogo preterivanje pića, gorči dušu. Pijanstvo mnoţi jarost bezumnim.» Bog preko Isajije  proroka ( gl.5. str. 22.) govori: «Teško vama junacima, koji vino piju, i velikanima, koji se blaţe krepim  pićem.» Solomun u svojim pričama (gl.23.str.20.) govori: « Ne budi pijanica, niti se zanosi za mesom, jer će svaki pijanica i bludnik osiromašiti tako, da će se u rite umotavati,» i dalje Solomun govori: «kome će biti crnje i gore, nego onimakoji su navek u pijankama, a ne osvrću se ni na šta drugo, nego im je sva pamet i misao u pijankama, jer će im jednom osvanuti crni petak .» Još nas Solomun uverava, da ne treba poveritinikakvu tajnu pijanici, a opšta je poslovica, da je moguće i u vinu neku istinu naći, i kao što ogledalo pokazuje lice, tako vino pokazuje misli i volju čoveka; mnogi se staraju i novce troše, da doznaju od nekoga neku tajnu, no pijanica bez svake nagrade, sve što zna sam kazuje, o čemu Seneka u svojim poslanicama govori, jer kako vino obuzme čoveka, tako počnu kipiti tajne, i tad postaje ravan ogledalu, koje dobro pokazuje. Što je treznom u srcu, to pijanom u usti, govori Plutarh, ili kao što mi velimo: što trezan misli, to pijan govori; a iskustvo uči, da vino ništa ne sakriva, nego otkriva svaku tajnu, običaje i zle navike čovekove.Primer imamo u Niju i Lotu. Prvi, opivši se vinom, otkrio je ono što po prirodi treba da skriva, a Lot, pijanstvom obezumio se,da naruši srodstvo. Njega nije Sodom mogao prevariti, ali ga vino prevari.Slično tome i Jeronim u poslanju 41. k Okejanu (Tom.2.str.324.) piše: « Noje u pijanstvu otkri nagotu svoju, koju je šesto godina skrivao.Lot sa pića nije znao da je narušio srodstvo; njega nije mogao Sodom nadvladati, ali ga je vino savladalo.» To su dela, koje vino raĎa, zato je umesna ona poslovica: dobre pijanice, veliki bludnici. U vinu se vrši  blud, jer u koga vino uĎe, u toga uĎe i zla pohot, i gde biva više bluda, ljubomore i krvnih smeša, nego u  pijanstvu? Mnogi učine u pijanstvu nečistotu, a kad se istrezne, oni se sami sebe stide i proklinju. Čitamo u istoriji, kako je neki kaluĎer imao običaj, kod nekoga u jednome gradu na konak dolaziti.On  beše sasvim umeren i poboţan; sluţio je vazda bogu postom i molitvom, radi čega trpio je od Ďavola mnoga iskušenja.Jednom reče kaluĎer Ďavolu; « Duše nečisti, šta zahtevaš od mene, da se jedan put smirim.» Đavo mu na to odgovori: « Izaberi sebi od ovo troje jedno: učini blud sa gospoĎom, kod koje dolaziš.» KaluĎer reče: « Ja to učiniti ne mogu.» Onda Ďavo: «Ubi njena muţa.» KaluĎer reče: « Da me Gospod sačuva od toga.» Đavo reče: « A ti se opi jedared vinom.» KaluĎer reče: « To ću učiniti.» I tako ode u grad i opio se i ode na svoj konak i zčini bludsa istom gospoĎom, i kako ga je njen muţ zastao i nakarao ga i hteo da bije, on  braneći se, ubije čoveka istog, i tako je učinio sva tri pokora u jedared.Pacijan je pravedno nazvao pijanstvo  prestonim gradom u oblastima poroka: Avgustin u slovu « O trezvenosti » (gl.1.tom.9. str.678.) govori: « Kroz vino se čistoća gubi, i mnogi kroz to prevarili su se,» i u slovu 33.

7 « K ujedinjenima » piše: « Pijanstvo je mati sviju zala, sestra sviju nereda i otac svake gordosti,» i opet slovu 64. : « Kao što vatra saţiţe suvo rastinje, tako i pijanstvo razriva telo i dušu i baca ih zajedno u plamen teških grehova.» Zlatoust u besedi 17. ( tom.5.str.740) govori: « Ništa nije Ďavolutako prijatno, kao pijanstvo,  jer je to izvor i otac sviju zala.» i u besedi 58. govori: « Nema većeg magarca i psine nego što je pijanica.» Avgustin i Vasilije veliki pišu: « Pijanice se odaju nevaljalstvima, pa i same besmislene skotove u nečistoći  prednjače, jer se skotovi po zakonu prirode vladaju, a ovi traţe u muškom ţensko i u ţena muško.» Pijanstvo je mreţa, kojom Ďavo različne grehove zbira, kao što se u vodi razna ološ mreţom hvata; i Avgustin spravedljivo govori: « Pijanstvo je prijatan Ďavo, ljubazni otrov, sladak greh, pa ko to ima, taj sebe nema, ko mto čini, taj ne greši, nego je sam greh.» I Origen govori: «Pijanstvo čini čoveka skotom, krepkog nemoćnim, a pametnog bezumnim.» Anaharzis, kao što o njemu Lercije piše, htevši svoje prijatelje od pijanstva sačuvati, svetovao im je, da  paze dobro, na olabavnjene naravi i bezumlje pijanica. Lakedemonci i Špartanci htevši svojoj deci omrznuti  pijanstvo, izvodiše pred njih pijane sluge i mlaĎe, koji su kao mahniti vikali, lupali se, skakali, pevali, posrtali,  padali, i svako nevaljalstvo činili, što pijanice čine. Solon, jedan od sedmorice grčkih mudraca, meĎu ostalim, dao je Atinjanimai takav jedan zakon, kojim mogu pogubiti svog vladaoca, koji bi se odao pijanstvu. Pitakus, takoĎe jedan od mudraca izdao je zakon, ako koji pijanica kakvo zlo učini, da dvostruko bude kaţnjen, za pijanstvo i za zločin, no mnogo ţešće za pijanstvo nego za zločin. Behu neki lekari, osobito Aviceni Španjolac i Razis Arapin, koji dokazivahu, da zdravlju sluţi kad-kad opiti se. Jakov Silva govorio je, da ne bi ţeludac oslabio, nuţno je svaka meseca po jedan put se opiti; no ova su mnenja sa svim neosnovana i nečovečna; moguće je, da su se ti lekari volili po nekad opiti, pa nesu ni drugima branili ili inače dopuštali su da se opiju; jer i sami behu pijanice, kao što i danas imade lekara, koji ljube vino, pa i bolesnicima ne zabranjuju, a po neki piju strasno kavu, pa čak i bolesnicima dopuštaju. Neki vino ne piju, pa za to ne samo bolesnicima, n ego ni zdravima piti ne dopuštaju. To je budalaština, strast nekolicine, pa makar i pametnih ljudi.Slavni lekari, kao što su bili Ipokrat Galen i Dioskorid, oni se nesu o tome slagali, da se po njima i njihovoj ćudi mora svet ravnati. Istina je i to što Ipokrat u svojim aforizmima piše: Da vino kandijsko kad se pije, sluţi protiv bolesnih očiju, ako je ta bolest došla od neke hladne i guste materije, ali ipak nije sljedstvo, da se treba opiti, jer bi tad, ne isceljenje, no još veća  povreda očima bila. Za odrţanje zdravlja nema bolja i prijatnija sredstva od trezvenosti, kojom se i najopasnije bolesti leče. St. Amvroziji o « Noju i kovčegu » gl.11. (tom 4.str.953.) govori: « Trezvenost uma, lek je tela.» Avgustin « O treznoći » gl.1. (tom.9.str.684.) piše: « Trezvenost je čistota uma i čuvstva, a zaštitnik sviju udova i svega tela » Ipokrat govori: Prirodi škodi veoma suvišno spavanje, odveć suvišno bdenje i mnogo piće, i za to sve što  prirodi škodi treba izostaviti.Pijanstvo čini prirodi nasilje, dakle treba ga se mahnuti, jer ono kvari srce, dţigericu i mozak; ko zabranjuje ono što je Bog dopustio i dopušta što je Bog zapretio, taj se protivi Bogu. Koji lekari pijanstvo dopuštaju, što je Bog zapretio, ti se protive Bogu i njegovoj volji, a koji je taj, što je tako prodrzljiv i lakomislen, te pretpostavlja čovekove uredbe boţijim narećenjima? Lakše je Bogu, nego ljudima pokoravati se, veli sv. pismo, Rad ap.4. Istina je, da su se i neki veliki i slavni ljudi odavali na piće, ali bi oni bili još slavniji, da be hu uvek trezveni. Vele za Aleksandra Velikog, da je on pijenjem vina sve druge nadmašio, no baš kroz to je on svu svoju  preĎašnju slavu potamneo, pa na posletku i ţivot izgubio.On je pri nekom ručku, imajući njih 20 gostiju za stolom, svakome po bokal vino napio, i svakome koji su njemu napili otpio, a posle je spavao uzastopce ne  budeći se dva dana i dve noći.

8 U pijanstvu poubijao je on svije najbolje prijatelje, kao: Kalifena, Filotu, Parmenijona i druge, a za ubijstvo njegovog na jvernijeg i srdačnog druga Klita u Bitiniji zna se zajamčno. Klit pokara Aleksandra sa nekih pogrešaka, no koje Aleksandar jednom opivši se, nije se strpeti mogao, no pićem razdraţen, probode Klita skroz, a ovaj odmah na mestu mrtav padne. A Seneka o tom p iše, da je Aleksandar na jednom obedu opivši se, ubio svog najboljeg druga Klita, i kad se ispavao, priznao je svoju pogrešku i tako se ţalio i kajao, da je sam sebe ubiti hteo, i za to se za neko vreme zatvorio i od ţalosti, stida i srama nikome se nije hteo ni  pokazati. Mnogi spisatelji tvrde, da je on zbog toga najposle i otrovan bio. Eto ploda od pijanstva !  Ne manje ubijstva se dogaĎaju sa pijanstva i po gozbama, koje zbog nekih naročitih veselja bivaju slaveći domaće praznike, ţenidbe i.t.d.: a gde je taj glupi običaj ispijati u zdravlje, ne samo svakoga prisutnog, nego i srodnika gazdinih ili drugih nekojih osoba, koji se svim daleko ţive, pa kad-kad za sveštanike, za magistrate i sudove, za vojsku i za sve ostale stojećki po redu, i kad čaša ispijena bude do kaplje, t.j. na nokat, to se odmah druge natoče i napune, daju onom, koji je pio, i ovaj opet daje onome, koji je napio, i tako redom, pa teraj jednako, taj ćef, «pi brate do kaplje,pa ma osto bez kape.» U ovakim slučajevima ne razmišlja se, ko moţe, a ko ne moţe piti. Drţe onog za neprijatelja, koji se odriče piti, zbog čega se izrodi ne retko kavga i boj,  pa čak i osveta. Amvrozije u gl.17. « O Iliji i postu » ( tom.4.str.1132.) govori: « O kako je velika glupost piti u zdravlje carevo, i ko ne pije, kriv je, jer ne ljubi cara, koji u zdravlje njegovo ne pije.» Čitamo u istoriji, da  je Ahasfer, sin Darijev izdao graĎanski zakon, da se ne bi niko usudio drugoga naterivati pri častima na  pijenje vina, no da svaki po svojoj volji, kad hoće i koliko moţe pije. Svi nesmisleni skotovi, govori Zlatoust,  jedu i piju, dok se ne zadovolje, a ne više.Magarac pije mnogo, ali opet ne više, no koliko njegova priroda zahteva. Niti je čovek u stanju naterati vola, konja ili kravu, da pije više nego koliko je nuţno; kako ćeš, dakle, ti čoveče, da budeš budala, da traţiš od pametna čoveka, da ga napraviš marvinčetom i još gorim, kad njega nateruješ, da pije više, nego što mu njegova priroda dopušta ! Lakedemonci i Špartanci nesu hteli usvojiti običaje, da jedan drugog nateruju piti, kao što lakedemonski  pisac Antej o tom piše: No i u Šparti je taj dobri običaj, da svaki po svojoj volji pije. Isti Antej čuvši jedared, kako su u nekim mestima ljudi naterivani na piće, rekao je: A nateruju li ih i na jelo ? –  Ovim je hteo kazati, koliko je glupo i nerazumno koga goniti na jelo, toliko je gore i luĎe naterivati koga da pije, kad nije ţedan. Kad ti nekoga pozoveš na ručak i veliš mu, da ti njega kao prijatelj prijatelja pozivaš, pa kad je tako, zašto ga onda prinuĎivaš da pije ? Zašto ti kao prijatelj prijatelju ne ostaviš na volju, da o n po mogućstvu do sitosti  jede i pije ? Kakvo je to prijateljstvo, kakva ljubav, kad ti svoga gosta naterivanjem pića dotle dovedeš, da on, kad se opije, izgubi pamet, u bolest padne, vrat ili nogu, ili ruku posrnuvši slomije i najposle i ţivota liši se ? Zaista mu nesi prijatelj, no neprijatelj i na posletku ubijca tvoga prijatelja i gosta. Avgustin u slovu 1. u nedelju 17. po trojicama (tom.10.str.781.) govori: « Ko drugoga nateruje van potrebe piti, manje bi zlo učinio, kad bi telo onoga mačem ranio, nego što dušu njegovu pijanstvom seče. O nesrećni rode ljudski, kolika ih je mnoţina, koji pijene bez potrebe na piće nateruju, a onima, koji ih za to mole, neće ni jedne čašice da im  pr uţe.» Granvelan, Ďeneral ćesara Karla V. , na jednoj gozbi kazao je domaćinu: « Ako je pravo blagodariti onima, koji zovu goste kao ljude, a otpuštaju ih kao i druge bezumne skotove –  onda i ja vama blagodarim.» Teško svakome onome zbog čijeg naterivanja k piću, dogodi se kome kakva nesreća, jer taj treba Bogu računa da da, a tako i svakom onom, koji samovoljno preko mere pije i opija se, pa naravno tim telo svoje, pa i samu dušu ubija, i za to će kao i ostale samoubice od Boga kad tad za svoja nedela strašnu nagradu primiti !

9

GLAVA III. O vinovoj lozi, o njenom daru i o dejstvu ploda joj.

Spasitelj reče svojim učenicima: « Ja sam loza, a vi ste rod.» (Jovan,15.5.). Tako su slavenski prevodioci  preveli, a mi Srbi zovemo ovu lozu, za koju spasitelj govori, čokotom, a njegove izbitke lozom, i tako je vinogradski čokot sa lozama svakome poznat, pa po tome druga opisa i ne treba. Loza posaĎena u zemlju, postaje malo po malo čokotom, iz kojeg posle više loza izraste, pa onda rod, a to je groţĎe. Loze su različne, po različnom svojstvu ili poloţaju kraja i mesta gde ono raste, a razlika ova poznaje se po groţĎu, jer je neko belo, neko ţuto, neko crveno, neko tavno crveno, plavo, a neko zelenikasto. U neka groţĎa zrnad su krupna i ok rugla, u nekog duguljasta, a u neka sitna, neka slatka, neka nakisela, a neka slatka s mirisom tamjanovim, i ovo nazivamo radi toga tamjanikom. Vino nije ništa drugo, nego isceĎeni sok iz groţĎa, koji se s početka most zove, a kad prevri onda ga vinom zovemo. Vina ima razne boje, po razlici groţĎa, kao što smo napred rekli, t.j. belo, ţuto, zelenkasto, crveno, tamno crveno, a uz to i različan ukus ima, jer je neko vino slatko, neko kaštro i kiselo; a van toga i u kakvoći ima razlike, jer je neko tanko, počem se u staklu na svetlost skroz providi, a neko je opet tako gusto, da ga jedva provideti moguće. Osim toga i svojstva su im razna, jer su neka vina snaţna, neka osrednja, a neka su sa svim slaba i vodena, i ove razlike dolaze od česti od poloţaja kraja, gde vino rodi i raste, a os česti i od vremena, kad je kakva godina, prepeka ili je kišovito, po što izlišna prepeka pre vremena, a u avgustu i septembru mokrota, menja pravo prirodno svojstvo vinu.  Najbolje je ono vino, koje je lepe, čiste i svetle boje, prijatna mirisa, tanko ili prozračno, svojstva krepka, i od godine ili malo više staro; ovakvo vino krepi sve prirodne sile u čoveku, veseli ţivotna čuvstva, krepi slabi i hladni mozak, potpomaţe ţelucu svarivanje jela, budi volju k jelu, daje čistu krv, le p izgled licu, goni debelu i gustu pljuvačku, tera mokraću i znoj isteruje. Pomaţe onima, koji su dugim bolovanjem iznemogli; a osim toga veseli srce, rasteruje brige i nevolje i daje miran san, ali ovo samo onda biva, kad ga čovek umereno upotrebljava, a neumereno upotrebljeno, donosi on duši i telu sva ona nespokojstva, o kojima smo mi u glavi drugoj govorili. Belo, sa svim jako staro vino, vredno je za glavu, i dovodi čoveka u slabost, proizvodi drhtanje i ţivčane  bolesti, a osobito kad neko neprestano i mnogo pije. Stara, slatka vina korisna su za bubrege i bešiku; taka vina dobra su i za spoljašnje bolesti,koje se, razjedaju, kad se njime pari i ispira.Diosokrit piše: kad se ovčija vuna u tako vino umočena i na skore rane i ţarke otoke metne, leči i pomaţe. Slatko novo vino, koje još nije sasvim prevrilo, pravi debelu i gustu krv, zatvara sitne ţilice u crnoj dţigerici i slezini, nadima telo, pravi vetrove i teške snove. Most ne škodi glavi, otvara stolicu, ali na protiv kroz cev teško prolazi. Kiselo vino, koje još nije dozrelo steţe, na protiv ţelucu je korisno, krepi ga i pravi apetit k jelu kod zatrudnelih ţena; tako vino koristi tvrdoj stolici, samo što teško kroz cev prolazi, za to oni, koji nečistu bolest imaju, ne mogu ovo vino upotrebljavati. Crno, zagasito, gusto vino, teško se u ţelucu vari i sporo u bešiku ide, teţa glavu i brzo opija, zatvara ţile u crnoj dţigerici i slezini, steţe ţeludac i krv deblja. Crvenikasto vino, koje je sredina beline i crnine, zdravo je, ali ne daje toliko ţara, i za to stari i nemoćni ljudi mogu ga upotrebljavati. Ţuto vino, kad sazre, za ţeludac je korisno, razilazi se brzo po telu, glavi ne škodi tako i na mokraću brzo izlazi. Belo, slabo i tako vino, koje je samo po sebi vodeno, za glavu i bubrege korisno je, a ta koĎe i ţelucu, razvija se brzo po telu, u nečem pomaţe i varenju, tera mokraću i znoj,moţe se i u tridnevnoj groznici upotrebljavati; a koje po brdima raste zdravije je, nego ono sa ravnice.

10

Tako brdsko vino osobito za stare ljude, kao što je za decu mleko, jer ono zagreva njihovu hladnoću, veseli ih u brizi, krepi i pita njihove oslabele ţivotnesile, kad ga samo umereno piju i upotrebljavaju. Crveno kao rubin vino, za piće je bolje, nego belo i lepšu krv pravi. Ona vina, koja slade, mnogo su zdravija od drugih Svojstvo vina najlakše je poznati po ukusu, jer kakav im je ukus na jeziku, po tome dobrotu i snagu njegovu valja štovati. Jer kad je neko vino jeziku prijatno, ono ne će biti ţelucu protivno, i ovako vino ima nesravnjenu silu da nas napaja, i da sve unutrašnje sastave krepi. Obmana je samo i običaj, da strana vina meĎu našima vinima imaju neko prvenstvo.

GLAVA IV. O stranim i ugarskim vinima

 je meĎu stranim vinima najslavnije.Ono je veoma slatko i gusto i jako. Za gašenje ţeĎi ovo vino ne govi, i za to Germani njega više za lekarije, nego za prosto piće poštuju: jer krepi i zagreva stomak, kao i glavu, i za to ovo vino, kao r akiju sa svim umereno upotrebljavati treba. U Germaniji tuţe se, da sa svim retko prodaju trgovci pravo špansko vino, nego ga prave od meda isceĎena, suva groţĎa i rakije, i tako varaju svet. . Ne ustupa nimalo španskome, samo što nije tako snaţno. Ono je mnogo korisnije i  prijatnije, osobito za ţeludac ugodno je, jer otvara glad i dobro vari. No i ovim se mnogo vara, kao i sa španskim vinom. dolaze odmah za španskima, jer zu ona takoĎe veoma jaka, a pri tom slatka i prijatna za  piće. MeĎu ovima je veoma poznato burgundsko, šampanjsko, frontinjak i muškatno. osobito je prijatno i zdravo, ima ga i bela i zagasito crvena, ovo poslednje nadmaša dobrotom belo.Ovo vino ima prijatan ukus, krepi i zagreva glavu, ţeludac i sve unutrašnje sastave, inače za trpezu baš ne govi sa svim, jer je jako, varenju više preči, nego što pomaţe. Ipak posle svarenja oko četvrtog sata po podne, moţe se po jedna ili dve čaše piti, i tada biva za ţeludac vanredno sredstvo.  je slaĎe, bolje i prijatnije od burgundskog, jer ono bolje prija i pita, ţeludac neiskazano krepi i varenje brza, a pri tom brzo se u mokraću pretvara. ima prijatan ukus i krepi ţeludac, na protiv ne prija glavi, jer čim se malo više pije, moţe da škodi. No ako se kao lek upotrebljava, onda krepi i veseli sve ţivotne sile i čini čoveka bistrim i veselim.  po što i ovo raste u istoj krajini, gde i frontinjak, razlika je u tome, što je prvo belo a drugo crvenkasto. Muškatno je vino divno blaga ukusa i osobito piće, a potpomaţe toplotu. Sva ova vina u opšte su jaka, i za to nesu za gašenje ţeĎi, nego ih treba piti posle jela, radi potkrepe ţeluca, po jednu ili dve čaše. su takoĎe suviše ţestoka, no ipak su prijatna i slatka ukusa, krepe ţeludac i usišu suvišnu mokrotu. Po boji su neka crvena, a neka bela, no oba su ţestoka i ako se ne mešaju s vodom, jedva ih je moguće piti. za srdobolju sa svim dobro, jer ima osobitu snagu stezati i zatvarati, a tako isto i ona vina, koja uspevaju u bivšem kraljevstvu napuljskom.

11

 je sa svim zdravo i ukusno piće, koje ima silu da krepi ţeludac i da ţivce oţ ivljava. MeĎu vinima, koja na arhipelaškom ostrvu raste, preizredo je ono vino, koje se po tom ostrvu zove.  je vino sa svim slatko i vrlo ukusno, srodno kanarijskome; krepi ţeludac i potpomaţe varenje. Ovo vino ima taku snagu, da zgreva i suši i svagda je dobro za one ljude, koji su vlaţnoga i hladnoga sastava, a osobito za one, koji vodenu bolest imaju. , rodi na ostrvu Kipru, jedno izmeĎu blagoro dnih vina, koje veoma dobro ţelucu govi i razlazi se blago po celom telu. . Ova su mnogobrojna, za najbolja drţe se rajnska, mozelska i majnska. Posle ovih dolaze nekarska, frankonska, austrijska, tirolska i druga vina. K rajnskim vinima računa se i elsasko, kako crveno tako i belo; ova vina su dosta ţestoka i vatrena, izredna ukusa i ugodna ţelucu; ipak nije savetno njima opiti se, jer sa svim oteţaju glavu i velike joj bolesti uzroče.  Niţe Landave, što po planina rode vina, prevazilaze i sama elsaska, jer su zdravija.  Ne daleko od Štrasburga u selu Dorsl-Hajm, na planini zvanoj Altenberg, raĎa osobito dobro, zdravo,  prijatno i uk usno vino, koje ţelucu govi, bubrege i bešiku čisti, i kamen i pesak isteruje. MeĎu svim rajnskim vinima, imaju prvenstvo bahararska i rajngaurska; počem su mnogo prijatnija nego ostala, a to za tošto su svetla i bistra, a zgrevajui po tome pomaţu slabom ţelucu, jer ne samo što ga zgrevaju, nego i hladnu i gustu slinu u njemu popravljaju, rastvaraju i varenje krepe. No za običan napitak za stolom ne  podnose, jer su vrlo jaka.Posle jela umereno upotrebljena pomaţu ţelucu. su odviše neţna, čista i bistra, imaju prijatan ukus, i pomaţu ţelucu; zbog njihova umerena svojstva dobra su protiv bolesti bubrega, bešike i zglavkova. No počem ne mogu dugo stojati, to se moraju  prve godine popiti. imaju takoĎe vaţno svojstvo, samo nesu tako ţestoka, no mnogo lakša od mozelska, za piće  pri stolu sa svim su prijatna i ukusna; vatrenim ljudima, koji pate od suve bolesti, škodljiva su i nesu nikako za upotrebu, ali ova vina čiste bubrege i bešiku od peska i nečistote. Ova vina ne mogu dugo da se odrţe, niti se mogu daleko na stranu nositi.  prijatnog su ukusa; prve godine su opora, a docnije mekša i prijatna. Ova vina prijatna su za piće, ne škode ni malo ţelucu i potpomaţu varenje. Pošto su ova vina jaka, za to ih valja svagda piti umereno, a ko je slab na grudima, da ga ne pije. zdrava su i dobra, nego samo po poloţaju kraja i mesta gde ona raĎaju, bivaju jedna od drugih lepša.  Najslavnije meĎu svima i sva druga prevazilazi; ima sladak prijatan ukus, krepi ţeludac,  potpomaţe varenje, razveseli sve ţivotne sile, i čini čoveka veselim. Ovo vino ima po pravu pred svima stranim vinima prvenstvo, počem glavu, srce i sve sastave ţivotne osobito i divno jača i krepi i svake boleštine i začkoljice njene leči. Ovu snagu i silu ima ono od svoga visokog i toplog poloţaja, a najlepše tokajsko vino raĎa na jednoj visokoj planini, u kojoj se sredini mnoge zlatne ţile nalaze, i zato se na korenju čokoća često opaţaju mnoga zlatna zrnca, i kako je ona strana planine sa svim ţarka i u pripeci, s toga se groţĎe sa svim ukuva i sok sladak biva, jer se sredstvom ţarkih sunčanih zrakova veća čest vodene pare isuši. Starim ljudima i onima koji se s visokim naukama bave, po jedna čašica tokajskog vina odveć im dobro čini, jer ono ne samo da svaku škodljivu vlagu u ţelucu njihome satire, nego i sve telesne i umne sile krepi i  podmlaĎuje.

12

Poštovanja zasluţna, dobra i zdrava su takoĎe vina: šopronjska, velikovardarska, debrecinska i budimska, a košavska i miškolska i ako su po ukusu otmena, ali su sa svim krečna, i stvaraju razne bolesti u zglavkovima, za to se njih treba čuvati. U Sremu, a osobito u Karlovcima i po nekim manastirima, takoĎe su dobra i postojana vina, o sobito zagasito crvena sa svim i na svu meru snaţna. Vino koje u Karlovcima i po nekim fruškogorskim manastirima i varošicama o berbi iz crvenog mosta prave i koje šiljerom nazivaju, sa svim je delikatno, prijatno i zdravo  piće. Ono dobije lice crvenkasto i kad postoji tri ili četiri godine, onda dobije osobit ukus i ne moţe se više, nego posle jela po jednu ili dve čaše, u koliko je krepko i snaţno popiti, jer je zdravo i jako i vrlo dobro krepi.

GLAVA V. O podrumu i buradima. Broj 1. Kako treba podrum

drţati.

Prozori na podrumu treba da su sa zapada ili severa; zimi kad nije tako velika ciča, a od zapada ili severa  provejava tanak i čist vazduh, valja ih otvoriti i za to je nuţno imati kapke na njima. Ako je podrum sa svim vlaţan i od toga se znoji, onda u proleće i s jeseni, kad je vedar i čist vazduh, treba pred veče prozore otvarati i u jutru rano opet zatvarati. Svake jeseni pred berbu treba dobre, suve zemlje u podrum unositi, a staru zemlju izneti, da se ne bi mnoţila vlaga. Podrum valja svagda čisto drţati i za to ga svake subote i gore i dole, a osobito izmeĎu i ispod buradi i samu burad svud okolo čistiti, da se ne bi gdegod plesan nahvatala, i svaki dan sa svećom pregledati burad i  plesan s buradi, a i oko vranja i čepa krpom čistiti.Birvad (podvaljci) treba da su visoka, jer će inače biti suviše vlage. U leto treba vrata i prozore zatvorene drţati, da ne bi u nj sunčana toplota doprala, jer će onda uvek u podrumu hladovina biti.A tako isto zimi zatvarati, da ne bi studen i hladnoća ulazila i da bi se toplota unutri odrţala. Osobito valja čuvati podrum od svakog, a naročito istočnog vetra, munje i grmljavine; kad god to biva, nikako ni podrum ni prozor ne otvarati, a tako i kad je oblačno i kad kiša pada, treba da je podrum zatvoren. U podrum ne unosi nikako goreći ugalj, jer je isparenje i dim od ugljena vinu škodljivo i od toga snagu gubi; a tako isto treba ga čuvati i od svakoga zadaja i ne unositi, niti drţati u  podrumu, što ima gadan miris i zadaj, kao sir, beli luk, zejtin, koţe, kiseo kupus, ili drugo tako što, jer vino ništa ne podnosi, van voća. Broj 2.

Kako da namestiš burad.

Burad treba namestiti na bivrad (podvaljke) u podrumu u takom redu, da meĎu njima po malo prazna mesta ostane, a tako isto i pokraj zida ili stene, da  bi se lakše mogla burad čistiti, i u vreme nuţde, ako bi  pukao koji obruč, da se moţe drugi namestiti. Da ne bi vina u buradima vetrila, od čega se dobrota gubi, nuţno je vranj dobro rogozom obvijen udariti, a ozgo sa čistim peskom pokriti. Bure ne trebanikad načeti, ako nije vreme vedro i lepo.

13 Broj 3. O spremi buradi za vino.

Treba znati,da su stara burad, u kojima je jedared ili više puta vino bil b ilo, o, svagda bolja bo lja nego nova, ali treba i ova i ona isparavati i ispirati i s vagda spremna za vino drţati. drţat i.  Novo bure u kojem još nije bilo vino, treba negašenim krečom i vodom ispariti, ispariti, to jest spusti u bure malo negašena kreča, pa uspi dosta vode, i neka se dan i noć pari, pa onda prospi tu krečnu vodu, a uspi drugu čistu vodu i isperi ga sa svim od kreča i posle uzvari drugu vodu i kad bude vrela, baci unutra nešto soli i uspi u  bure nešto vode, zavranji dobro i tumbaj amo tamo i tako ostavi da stoj 24 sahata, a posle posle prospi i čistom, hladnom vodom isperi, metni bure na dva panja, jamu vranjevu na dole okreni, da se voda iscedi i bure dobro isuši, onda podmetni levak pod jamu vranjevu, pa malo belim tamjanom bure nakadi i odmah o dmah zavranji dobro i tako ga ostaviš dok se vino ne bude sipalo u bure. Broj 4.

Da drukčije novo bure ispariš.  Načupaj lišća orahova za vreme kad orah cveta, osuši u hladu, a za tim ostavi ga na takom mestu gde  prašina ne pada. A na nekoliko dana pre nego što ćeš sipati vino, uzvari u kotlu dovoljno vode i kad stane voda strujiti, baci u nju onog lišća i nek a dobro provri. Tako vrelu vodu uspi u bure i tumbaj tamo amo, ostavi dobro zatvorenoda dan dva tako postoji, a meĎutim po često tumbaj, onda prospi pro spi tu vodu, isperi s drugom čistom vodom i kad se osuši, o suši, zakadi bure sa belim tamjanom i izmirnom, kao što je rečeno. Broj 5.

Još drukčije novo bure da ispariš. Baci nešto prosejana pepela u bure i uspi na to vrele vode, zavranji dobro i tumbaj ili valjaj, onda ostavi da  preko noći postoji, za tim onu pepelnu vodu prospi i bure čistom vodom sve dotle ispiraj, dok sasvim čista ne  bude.Kad već hoćeš vino da sipaš u bure, zakadi bure tamjanom i mastiksom, kao što je pod br. 3. rečeno i zapuši krpom. Onda sagori u tiganju t iganju na vatri dve šake soli, da pomodri po modri,, i baci to u bure, a za tim uspi 5 deci ili  po veličini bureta, komovice ţestoke, nakvasi u rakiji jednu krpu, seţeţi je na plamenu i baci u bure, od čega će ona u buretu rakija odma uţeći se i lep dim d im stvoriti, no odmah toga trenutka treba sipati vino unutra, koje će od toga dobro do bro i  postojano biti. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi smrekovih čistih zrnadi, istuci u avanu i baci u vodu da se kuva, za tim uspi vrelu vodu u bure, zatvori dobro i tumbaj i ostavi preko noći da postoji, posle isperi, osuši i tamjanom zakadi. Broj 7.

Još drukčije da ispiraš ispiraš bure. Uzmi soli i pepela od loze  podjednako za jednu priličnu činiju, i uspi u bure; zatim uzmi orahova lišća, istučene smreke i prokuvaj sve to u velikom kotlu u vodi, za tim uspi u bure i zatvori dobro, tumbaj bure ovamo onamo i ostavi pr eko eko noć da postoji, pa onda pospi tu vodu, s drugom ispiraj dokle god čista voda ne  poĎe, a posle kad se bure osuši, zakadi ga pripravljenim sumporom ili čime hoćeš.

14 Broj 8.

Još drukčije. Uzmi smrekovine sa korenjem i hmelja s korenjem, iseci na krupno i spusti u vodu da se prokuva, ovu vrelu vodu saspi u bure, i čini isto onako, kao što je već pod po d br. 7. govoreno, i kad se bure osuši, zakadi ga  pripravljenim sumporom ili s tamjanom i dobro zatvori. Broj 9. Da stara burad ispariš.

Bure, u kome je vino već bilo, moţe se i sa slanom vodom vo dom zapariti i sa čistom ispariti i kad se osuši zakaditi ga belim tamjanom i mastiksom ili pripravljenim sumporom. Primedba

Da bi se burad očuvala od o d kvareţa, čim se koje bure isprazni, isprazni, odmah o dmah ga treba čistom vodom, dva ili tri  puta isprati i ostaviti da se osuši, osuši, pa onda tamjanom zakaditi i odmah dobro zatvoriti, da dim u nutra ostane, i tako ga na suvo kakvo mesto ostaviti gde vetar, kiša i sneg, a i kokoši ne dolaze. Broj 10. Kad bure na plesan udara.

Uzmi smrekovih iverja i zrnadi, i nešto zovina cveta, metni sve u vodu da se prokuva i onda tu vodu vod u uspi u  bure i dobro ga isperi, pa ostavi da preko noć postoji, a posle slanom vodom isperi isperi i kad se osuši, saţeţi unutra nešto rakije i odmah od mah za tim zatvori, da dim unutra ostane, pa provaljaj bure, i tako ostavi da nešto  postoji, a za tim zakadi ga pripravljenim začinjenum sumporom ili tamjanom tamjanom i izmirnom. Broj 11. Kad je bure veoma pokvareno.

Tako bure treba odadniti i sve duge i dana iznutra sastrugati, vatrom opaliti, a za tim zadniti i zaparivati kao novo bure, a kad se osuši, osuši, uliti u njega jednu litru rakije rakije i valjati, valjati, da se sve duge i dana rakijom rakijom nakvase, a za tim saţeţenu krpu spustiti unutra, da se rakija zapali i kad se tako uradi, onda se moţe bez svake sumnje u njega sipati vino. Broj 12.

Drugi način da hrĎav miris iz bureta izvadiš. Kad bure bude ispareno i osušeno, uzmi ţalfije, ruzmarina i malo karanfilića, sve ovo sitno iseci i metni da se u jakom sirćetu svari, pa ovako o vako vrelu uspi u bure, zatvori dobro i onda će se izgubiti hrĎav miris.Koliko čega se uzme to zavisi od veličine bureta. Broj 13.

Da doznaš da li je bure čisto. Zapali voštanu sveću i metni je u bure kroz jamu vranjevu i ako bure nije čisto, onda sveća neće dobro goreti, no plamen će ići napolje.Isto napo lje.Isto tako i pripravljeni sumpor ne gori dobro kad nije čisto bure. Ako ţeliš znati da li je bure čisto i ima li hrĎav miris, od koga bi se vino pokvaril pok varilo, o, a ti uzmi bure jedno koje hoćeš, izvadi vranj i udari šakom šako m po jami vranjevoj nekoliko puta i onda odmah metni nos na jamu, pa ćeš poznati kakav ima miris bure.

15

GLAVA VI. O raznoj spremi sumpora.

Glavno je da je svaki sumpor radi zakaĎivanja buredi (pripravljeni sumpor) pravi sumpor, koji je sa svoje  balzamične sile i radi svoje toplote i suvog svojstva svojstva za mnoge stvari upotrebljiv, a osobito za grudi; on otvara i protivi se svakoj gnjilosti, rasteruje jed, leči od ugriza besnog psa, p sa, nateruje znoj itd., pomaţe škodljivoj vlazi, u bolji bele dţigerice, u kašlju kašlju i sipnji, protiv kuge i kuţnih groznica, u trzanju utrobe i u zastajanju ţenskog vremena; spolja rasteruje otvrdle otoke, razjedene kraste i svrabeţ.Dom sumporov vedri i razgaljuje one, koji  boluju od padavice. Ipokrat je lečio kuţne ljude sa potpunim uspehom; jer sumpor ne samo što čuva vino od kvareţa,nego se protivi gnjilosti krvi. Isto je tako i sumpor kao i svaki mineral od česti nečist, s toga je nuţno sumpor radi vina čistiti č istiti i sa raznim prijatnomirišljivim stvarima mešati i sledećim načinom pripravljati. Broj 1.

Obično čišćenje sumpora. Uzmi sumpora, koliko hoćeš, istucaj u avanu sitno,za s itno,za timga metni u kalajisanu šerpenju na vatru, da d a se rastopi, a onda uspi u tu smesu hladne vode i ostavi da postoji po dana, posle svu vodu ocedi, a sumpor ostavi na vazduhu, da se osuši ili u toplu peć, i kad se osuši, o suši, opet ga metni da se rastopi, kao i prvi put i opet uspi hladne vode i ovako čini tri put. Ali je još bolje, kad u mesto vode uzmeš sirćeta.

Drukčije

Broj 2. čišćenje sumpora.

Metni istučena sumporau poveliki lonac, naspi vode i pristavi k vatri, da se prokuva i da vri dobar sat i više, no meĎutim mešaj ga, onda o nda vodu ocedi i ostavi sumpor da se osuši, osuši, kao što je kod br. 1. rečeno. Posle Po sle ga metni u kalajisanu šerpenju i na tihoj t ihoj ugljenoj vatri rastopi, da bude lepo bistro tečan. I pri jednom i drugom očišćenom sumporu uzmi bela čista platna, iseci na komadiće dugačke 15 cent. Dugačke 3 cent široke. I kad predrečenim načinom sumpor poslednji put rastopnjen bude, provlači kroz sumpor u onoj šerpenji komad po komad platna i meći na suvu dasku da se suši, a posle po sle ga ostavi u čistu kutiju i dobro zatvori. Ovo je najprostiji način način čišćenja i pripravljanja sumpora. Nemci ovaj način nazivaju « ajnšlag », a mi ćemo ga nazvati: « pripravljeni sumpor za vino vino », jer se sumpor sumpor pripravlja i čisti i za druge razne tsvari »; apotekari prave od sumpora mleko, špiritus, balsam itd. itd. Sad slederazni bogato pripravljeni sumpor. Broj 3. Izredna sprema sumpora.

Uzmi jedno po kile k ile ţuta, čista sumpora, istuci u avanu na sitno,metni u poveći lonac da se kuva tri sata i često mešaj, posle ga uspi u kakav široki š iroki sud i sumpor peri dotle, dok iz njega čista voda ne poĎe, po Ďe, zatim ga ostavi da se osuši, kao što je već rečeno. Kad se dobro osušio, metni ga u kalajisani lonac, naspi na njega ljute komovice, poklopi dobro i ostavi da tri dana postoji, no meĎu tim t im često mešaj i opet dobro zaklapaj, a onda ga uspi u kakvu kesu, da se rakija ocedi, pasad sumpor iz kese istresi i ostavi da se osuši. Ovakvim Ovak vim načinom sumpor će biti od svake nečistoće neč istoće i neprijatna zadaja očišćen. Za ovako očiščen sumpor, uzmi sledeće stvari: kamfora 1 ½ deka, korijonova korijonova semena 5 deka, ovo seme treba da postoji 6 dana u ljutom sirćetu i zatim da se osuši; onajzova semena 7 deka, korena bele perunike 7 deka, bibera i orašćića po 1 ½ deka, oraščikova cveta 1 ½ deka, slatke korice 1 ½ deka, korena od ţučavice 3 deka, bela tamjana 5 deka, setvala 1 ½ deka, galaganta 2 deka. Sve ove stvari, svako zasebno natucaj u sitan prah i smeštaj sve zajedno.

16 Kad bude sumpor suv, a ti ga metni i šerpenju, rastopi, pa onda u rastopljeni sumpor smeštaj pomenute stvari, a za tim provlači komadiće platna, kao što je već napred rečeno, i tako pošto se osuši, drţi ga u zatvorenij kutiji do upotrebe. Od ovako pripravljenog sumpora uzima se samo po 2 deka na jednu desetačku, a prema tome valja se ravnati za veća burad. Broj 4.

Još drugi način da pripraviš sumpor. Uzmi sumpora po kile, rajskih zrnadi, kamfora, mastiksa, dugačka bibera, oraščića, isijota, bela tamjana, setvala, korena ţučanice po 2 deka, korena bele perunike 2 ½ deka, galganta 3 deka, onajza 3 deka. Sumpor istuci u avanu i metni ga da se rastopi u kalajisanom sudu, i tako vrela uspi u hladnu vodu, ovako čini tri put, kao što smo u početku rekli. Navedene one stvari nasitno istucaj i sve zajedno izmešane metni u  jednu veliku činiju; kad bude sumpor poslednji put rastopljen, provlači platnene komadiće kroz njega i kad  pojedini komad provučeš, dokle je vruć, pospi ga s onim u činiji mirišljavim prahom, s jedne i s druge strane, ili metni jednu stranu komadića na prah i prah će sam isprelepljivati, a drugu stranu pospi rukom i tako osušene zatvori u kutiju i drţi do upotrebe. Broj 5.

Opet drugi način da pripraviš sumpor. Uzmi kilu sumpora, korice slatke, karanfilića, isijota, setvala, rajskih zrnadi, oraščikova cveta, bibera dugačka, korena bele perunike, kamfora, korena ţučanice, mastiksa od svakog po 1 ½ deka, vinskog streša 5 deka, galanga, izmirne po 1 ½ deka, tamjana bela 3 deka, iĎirota 1 ½ deka i korijonova pripravljena semena 3 deka. Sa sumporom učini, kao što je rečeno, a ove navedene začine svako za sebe istuci u avanu i smešaj sve zajedno; uzmi ruzmarina, spikandra, ţuta šeboja, karanfila sadovog, od svakog po nešto, iseci na sitno i smešaj u kakvoj činiji sa pomenutim začinima i kad sumpor bude lepo rastopljen,  provlači kroz njega komadiće platna, a svako sa obe strane posipaj sa onim stvarima iz činije, pa će biti osobiti i neiskazani spremljeni sumpor, koji daje vinu lep ukus, boju i prijatan miris. Broj 6.

Još na drugačiji način da spremiš sumpor. Uzmi slatke korice, oraščića, oraščikova cveta, rajskih zrnadi, galganta, mastiksa, karanfilića, semena onajzova, setvala, dugačka bibera, kamfora i korena bele perunike po 3 deka, suve ţalfije, ruzmarinova cveta, ţavoronkova cveta, nevenova cveta i lavendla po 4 deka. Začine treba istući, a cveće iseći, i sve zajedno pomešati i time svaki kroz sumpor provučeni platneni komadić sa obe strane posuti; ili baci sve ove stvari u rastopljeni sumpor i mešaj dobro,i onda pro vlači  platnene komadiće i pospi sa obe strane sa istučenim ledenim šećerom. Ovako pripravljeni sumpor čini, da vina postojana, po 6 do 10 godina slatka, prijatna i blagog ukusa budu.

17 Broj 7.

Još drugačije da spremiš sumpor, koji čini da vino bude slatko i dobro. Uzmi sumpora 1 kilu, oraščića, rajskih zrnadi, slatke korice, karanfilića, galganta, izmirne, bela tamjana  po 3 deka, kamfora 5 deka, storaksa, bi bera krupnog, iĎirota, crvena sandala, rodijskog drveta, korena omanova i bele perunike po 3 deka, onajzova semena 7 deka. Sumpor istuci u avanu, metni u kalajisani lonac ili šerpenju, da se na tihoj ţeravici rastopi, i da bude kao maslo ili zejtin, i tako rastopljen uspi u drugi kalajisani čist lonac, sa dobrom začinjenom rakijom, napuni lonac, i odmah zaklopi dobro, i kad se ohladi sumpor, onda ocedi rakiju, kroz platno ili kroz sito, a sumpor ostavi da se osuši; posle ga opet istuci i metni kao pre na vatru, da se rastopi, onda metni unutra navedene u  prah istučene stvari i izmešaj dobro i onda provlači komadiće platna. Broj 8. Cvetni priravljeni sumpor.

Uzmi sumpora čista 1 ½ kile, onajzova semena, korijanova semena, od svakog po 13 deka, cveća karanfilova 6 šaka, šavrnjike, cveta ţavoronkova, ţuta i crvena šeboja, majkine dušice i ljubice po dva puta izmeĎuprstiju, crvene ruţe tri put, slatke korice 3 deka, karanfilića, oraščikova cveta od svakog po 1 deka, rajskih zrnadi, iĎirota i korena bele peru nike od svakog po 3 deka. Sumpor rastopi kao što je rečeno, začine, semena i korenja, svako za sebe istuci u avanu, a cvetove sitno iseci, pa onda pomešaj sve zajedno, pa pospi po kakvoj čistoj dasci; posle provlači kroz rastopljeni sumpor komadiće platna, i svaki komadić, još dok je vruć, metni na posutu dasku, a s druge strane pospi s prstima, i tako će biti osobito dobar pripravljeni sumpor za vino. Broj 9. Bogato priravljeni sumpor, koji daje vinu lep i prijatan ukus i da bude postojano.

Uzmi sumpora 1 kilu, korena ţučanice 13 deka, bibera krupnog 1 ½ deka, slatke korice 1 ½ deka, vinska streša, kamfora, rajskih zrnadi, galganta po 1 ½ deka, semena onajzova 3 deka, korena zubovka 3 deka, nišadora, semana korijanova i moračeva po 3 deka, isijota i setvala po 1 ½ deka, karanfilića, oraščića i oraščikova cveta od svakog po1 ½ deka, korena bele perunike 3 deka, izmirne 1 ½ deka, mastiksa i tamjana  po 1 ½ deka, tamjana belog 3 deka, korena koprive 1 ½ deka, iĎirota i korena zmijačkova po 1 ½ deka, cveta levendlova, cveta zovina i ţuta šeboja, ruzmarina i po jedan put izmeĎu prstiju. Cveće iseći na sitno, a druge stvari istucaj u avanu, i sve smeštaj i čini kao što je pod brojem 8 rečeno. Broj 10. Vanredno pripravljeni sumpor za svako vino.

Uzmi čista sumpora 1 kilu, semena onajzova 13 deka, korena bele perunike 7 deka, oraščikova cveta, krupna bibera od svakog po 3 deka, bela tamjana, mastiksa, rajskih zrnadi, od svakog po 5 deka. Sumpor spremi tako, kao što je pod brojem 2 rečeno, a stvari istucaj u avanu, pomešaj sve zajedno, metni na dasku i  provučene kroz rastopljeni sumpor komadiće platna pospi sa obe strane.

18 Broj 11. Mirisavi pripravljeni sumpor.

Uzmi korijonova pripravljena semena, rimskog kima, semena on ajzova i moračeva od svakog po 2 put izmeĎu prstiju, suva zovina cveta 4 puti, korena bele perunike 25 deka, bibera 25 deka, cveta levendina i epikanardova, ruzmarina i ţalfina i od svakog po 5 deka, storaksa i verzina po 7 deka, gume ladanove 9 deka, mastiksa, bela tamjana po 13 deka, bela kima 3 deka, rajskih zrnadi 5 deka, karanfilića, slatke korice, oraščića od svakog po 3 deka, sumpora koliko god treba, i postupi kao pod brojem 10. Ne moraš uzeti baš toliko, kao što je ovde rečeno, nego moţeš polutinu od toga ili četvrtinu i osminu. Ovo neka ti sluţi za merilo, a ti uzmi, koliko misliš da će biti dosta. Broj 12.

Najvanrednije pripravljeni sumpor, koji nije nikome škodljiv. Uzmi lepa ţuta sumpora, koliko trebaš, metni ga na tihu vatru da se rastopi, onda ga uspi u mirišljavu vodu, ruţičnu, ţalfinu, ruzmarinovu, onajzovu, ili u drugu ma kakvu staloţenu vodu, ili ako nemaš takve vode, moţnjš i u mirisavo vino usuti i kad se ohladi, metni sumpor da se osuši i opet rastopi i u rečenu vodu sipaj i ovako tr i ili četiri puta čini i tako će biti sumpor od svoga hrĎava mirisa očišćen. Posle uzmi začina kakvih hoćeš, onajza, korijona, morača, mirisnog cveća i tamjana belog sa izmirnom i pripravi komadiće  platna, kao što je napred rečeno. Ovako pripravljeni sumpor, ne dopušta vinu da se pokvari, a onima koji ga  piju, nije nikako škodljiv. Broj 13.

Još inače da pripraviš sumpora. Uzmi onajza i morača po jednu šaku, istuci u avanu i metni u lonac da se skuva u vodi, i kad voda sav miris izvuče, ostavi da se ohladi i posle procedi kroz sito u drugi sud, u tu vodu sipaj rastopljeni sumpor, onda uzmi istučena i prosejana korena bele perunike i toliko u prah istučena bela tamjana, pomešaj sve zajedno, i tada uzmi tanko isečena leskova iverja, s pedi i po dugačka, i sa dva prsta široka, pa kad sumpor poslednji put rastopljen bude, provlači ovo iverje komad po komad i posipaj onim prahom peruničinim i tamjanom, osuši i drţi u kutiji do upotrebe. Broj 14.

Još drukčije da pripraviš sumpor. Uzmi onajzova i pripravljena korijonova semena od svakog po 25 deka, cveća karanfilova 6 puta izmeĎu  prstiju, šavranjike, ţavoronkova cveta po 2 put, crvene ruţe 4 puta, ţuta šeboja cveta 2 put, slatke korice 3 deka, karanfilića i oraščića 1 ½ deka; začine istući, a cveće sitno iseci, sve zajedno smešaj i po dasci pospi Broj 15.

Opet na drugi način lepo pripravljeni sumpor. Uzmi slatke korice, karanfilića, rajskih zrnadi, oraščića, korijona, onajza, morača, kima, korena bele  perunike, dugačka bibera po 3 deka, cveta karanfilova, korena omanova, storaksa, ruzmarina i ruzmarinova cveta, lavendlova cveta, ţalfije, ţavoronkova cveta po 3 deka, velzina 2 deka, bela tamjana i mastiksa po 2 deka, crvena sandala 7 deka, sitno isečena iverja od smrekovine 5 deka. Sve ove stvari istuci i pomešaj i posle s njima posipaj obe strane provučene komadiće platna kroz rastopljeni sumpor.

19 Broj 16.

Još drukčije da pripraviš sumpor. Uzmi sumpora ½ kile, korena bele perunike, bibera krupna, slatke korice, k aranfilića i kima, onajza i morača, korena zubovka i galgante, korena blaţenka, rajskih zrnadi, bela tamjana, mastiksa, isijota, oraščića, kamfora, oraščikova cveta, setvala, od svega po 3 deka. To sve istuci u prah, a sumpor rastopi, sipaj u sirće ili rakiju sedam puti, komadiće radi provlačenja kroz sumpor, načini od hartije i svaki provučeni komadić pospi s obe strane tim začinom i sitnim šećerom. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi slatke korice, karanfilića, rajskih zrnadi, oraščića, oraščikova cveta, dugačka bibera, onajzova i moračova semena po 1 ½ deka, galganta, setvala, iĎirota, korena zubovka po 4 deka, korena bele perunike 3 deka, nišadora, bela tamjana, mastiksa –  po nešto. Sve ove stvari, svaku za sebe istuci u prah i u kakvoj velikoj činiji pomeša j zajedno. Onda uzmi 1 kilu sumpora istuci i rastopi na tihoj ugljenoj vatri, no meĎutim mešaj sa čistim drvetom, da se lepo rastopi, posle toga uzmi velzina 13 deka, istuci sitno i metni u čist lonac, uspi 3 deci vinska špiritusa, izmešaj i voštanom svećom zapali, i kad 2 ili 3 put bukne onaj špiritus, onda odmah poklopi, i ugasiće se, i tad uspi unutra onaj rastopljeni sumpor i provlači odmah komadiće platna; ali treba da imaš pomoćnika, koji će komadiće sa  pomenutim začinom s obe strane posipati i na dasku metati; komadiće treba 3 ili 4 puta provlačiti kroz sumpor i svaki put onim prahom sipati. Broj 18.

Pripravljeni sumpor za vino, koje treba da se pretoči. Uzmi sumpora, koliko hoćeš, i trećinu od toga vrbova pepela, rastopi najpre sumpor i metni u n j pepeo, pa izmešaj dobro, a posle provlači komadićeplatna i svaki komadić pospi sa obe strane zovinim u prah istučenim cvetom. Broj 19. Pripravljeni sumpor za slaba vina.

Uzmi galganta, setvala, oraščića po 4 deka, karanfila, tamjana, iĎirota, dugačka bibera, po nešto mastiksa, rajskih zrnadi, slatke korice po nešto, onajza, korijonova korena, bele perunike po nešto i sumpora koliko je  potrebno. S ovim postupi kao i pod brojem 18. Broj 20.

Pripravljeni sumpor za sva povreĎena vina, a kad se u jesen upotrebi onda vino biva slatko. Uzmi oraščića, izmirne, galganta, karanfilića, dugačka bibera po 1 deka, tamjana i kamfora po1 ½ deka,  bela tamjana 4 deka, omana 3 deka, galganta 5 deka, su mpora 1 kilu. Sumpor istuci i metni u kalajisan lonac ili šerpenju, na ţeravicu da se rastopi, ali mešaj s drvetom, da ne bi zagoreo, onda uspi u drugi lonac ţestoke rakije i uspi unutra rastopljeni sumpor tako, da ogrezne u rakiji,  posle ga opet izvadi iz rakije, osuši, istuci u prah, pa metni opet da se rastopi, ali neprestano mešaj, i kad se lepo i bistro rastopi, metni u njega sve navedene u prah istučene začine i smešaj dobro i onda provlači komadiće platna.

20 Broj 21.

Još drukčije da pripraviš sumpor, koji ne da vinu da plesnivi. Rastopi sumpor u zemljanoj kalajisanoj šerpenji, na ţeravici, i kad se rastopi, uspi u hladno sirće ili rakiju i to radi nekoliko puta, kako je već napred rečeno, onda uzmi korena perunike bele, bela tamjana podjednako i oboje istuci u sitan prah; pa onda odseci od korena gospina bilja tri tanka komadića s jednog i po pedlja dugačka, provuci kroz rastopljeni sumpor i posipaj s obe strane sa pomenutim prahom. Broj 22.

Kako da upotrebiš pripravljeni sumpor. Uzmi gvozdenu ţicu, zadeni na jedan kraj ţice jedan komadić osumporisanog platna, i taj kraj savi dobro da ne bi spao sumpor, zapali voštanom svećom i spusti niţe od polovine u bure, a oko ţice vranjevu jamu krpom zapuši, da ne bi dim napolje izlazio, i kad sumpor izgori, onda ţicu izvadi i odma vranjem bur e dobro zatvori i ostavi da stoji tako do sutra dan, pa onda sipaj vino. Broj 23.

Da zakadiš bure bez sumpora. Uzmi na jedno bure dva ili tri oraščića, izbodi ih viljuškom, metni ih u jednu čašu i uspi vinska sirćeta ili obične, ali jake komovice, i ostavi da dva dana postoji, onda zadeni po jedan na ţicu, zapali, spusti u bure i kad jedan izgori, spusti drugi, ali meĎu tim zapušavaj jamu, da dimnapolje ne izlazi, a najposle udari vranj dobro i drugi dan sipaj vino. Ovako zakaĎeno bure zdravije je od sviju ostalih, drţi vinu boju i dobrotu do  poslednje kapi. Broj 24.

Još inače.

Uzmi jednu ili dve šake ( po veličini bureta ) soli, metni u gvozdenu tavicu na vatru i kad pomodri, baci u  bure, i uspi unutra vinska špiritusa ili obične jake rakije, po litru ili više, po veličini bureta, umoči u rakiju komadić čista platna, zapali i baci u bure, od čega će se ona rakija u buretu odmah upaliti, i osobitim dimom zadimiti, koji koristi buretu i vinu, i čini oboje postojanim.

21

GLAVA VII.

Kad i kako trebaš vino kušati ( probati ) . Broj 1.

O godišnjem krećanju i promeni vina. Kad u proleće čokot krene, kad loza cvati i kad groţĎe počne ruditi i u vreme letnjeg i zimnjeg obrta sunca, tj. 10. juna i 10. dekembra, vino u buretu kreće se i vri; i zato u to doba ni kako u vino da se nedira, nego naprotiv vranj i čep zalepiti blatom ili testom, da ne bi vazduh u vino dopreo, pa i vrata i prozore na  podrumu zatvoriti treba; a takoĎe vino ne stoji na miru ni za vremena toplih vetrova, mnogo kiše, grmljavine i sevanja. Koja se vina u ta vremena prve godine u dobroti odrţe se, ta će za dugo postojana biti. Broj 2.

U koje vreme da se vino kuša. Kad juţni vetar duva, vino ne miruje i tad se moţe najlakše poznati, ima li što u vinu nevaljaloga. A kad istočni vetar duva, vino je najslabije i po tom je najlakše poznati, kakva je u njemu slabost. Kad severni vetar  pri čistom i vedrom nebu duva prijatan i sveţ, onda je i vino u boji i ukusu lepo i prijatno, te je to vreme najbolje za kušanje, kupovanje i prodavanje vina. Broj 3.

Šta se ište od dobra vina. 1) Lep miris 2) prijatan ukus, 3) boju ili cvet, da je beo ili crven i da je čist svetao, i da se to treba čista i tanka staklena čaša, 4) bistroća da nije mutno, 5) krepost koja se moţe i po ukusu i po mirisu poznati, 6) starost. Vino od jedne ili najviše od dve godine staro najzdravije je i sa svim dobro za piće, a starije, ne inače, nego kao medicinu, radi leka treba upotrebiti. Novo vino, koje je skoro prevrilo, brţe opija, nego li staro, često uzroči izlišnu stolicu i nastup ili trzanje u utrobi. Sirah govori u gl.9.st.15. « Novo vino i nov drug, kad ostare prijatni budu.» Najposle 7) da su stara vina dobra, treba da je groţĎe iz koga je vino ceĎeno, bilo savršeno zrelo, jer ako nije, onda vino bude kiselo, oštro i oporo, koje utrobu zatvara, te čovek ne moţe da se čisti. Osim ako ga bude s vodom blaţio. Mi ovde govorimo o prirodnim vinima, koja se dobijaju sa čokota, a ne o onim vinima, što se prave na ovaj ili onaj način, a nemaju nikakve gotovo reći sveze sa prirodnim, i koje za to nazivamo veštačkim vinima Broj 4.

O kušanju ( koštanju ) vina. 1) Ono je vino najbolje, koje se iz sredine bureta izvadi. Kad hoćeš dakle da koštaš vino, isperi najpre dobro usta i pojedi tri ili četiri zalogaja hleba u vodi umočena, i onda ćeš lako poznati kakvoću vina, jer kad čovek na štesrce ili naručavši se vino košta, onda ukus vina ne moţe poznati, a posle jedenja oraja, sira, ili druga slana i začinjena i paprena jela, imaju i k isela vina lep ukus. 2) Kad se vino u čašu iz visine sipa, pa se pena naglo pravi i brzo nestaje, onda je vino izredno; ako li pena dugo stoji, to nije postojano vino. 3) Kad vino tako u čašu sipamo, pa ono iskre izbaci i šušti, onda je dobro, ako li se oteţe,nije postojano. 4) Ogledajući vino uzimaj po malo u usta i zadrţavaj ga na jeziku, jer samo tako moţeš poznati ukus vinu.

22 Broj 5.

Još inače kušati kakvoću vina. Uzmi šuplju trsku, zapuši ozgo palcem i metni donji kraj u bure kroz vino do dna u kiselicu, pa onda izvadi napolje i omiriši na donjem kraju izvaĎenu kiselicu i ako lepo miriše, to je znak, da ćevino ostati dobro, ako li rĎavo miriĎe, pokvariće se. 2) TakoĎe je moguće kakvoću vina poznati, kad metnemo u nj čisto belo jaje, pa 24 sahata postoji, i ako  jaje belo ostane, to će i vino biti dobro, ako li jaje izgubi svoju beloću, onda vino kvareţi podleţe, ili 3) Izvadi iz sred bureta vina i metni ga u mali lončić na tihoj vatri da uzavri, i kakav ukus bude imalo kad se ohladi, tkav će ukus imati i kad u buretu ostari. Broj 6.

Da doznaš imali vode u vinu. Uzmi čistu trsku, ili oljušteni gladak prut, namaţi ga zejtinom, pa onda zejtin otri i zamoči u vino i izvadivši obesi, pa ako se vodene kaplje na prutu ili na trsci pojave, to je znak, da ima vode u vinu. Ili: zagrej zejtina u tavici da bude vreo, i uspi malo vina u njega, i ako je vode u vinu, to će odmah prštati, ako nema vode, ne će. Ili: metni u vino jaje, ili krušku ili zrnad smrekovu ( fenje ) i ako plivaju po vrhu, onda u tom vinu nema vode, ako padnu na dno, onda ima vode u vinu.

GLAVA VIII.

Šta treba raditi preko cele godine oko vina. Vredan domaćin treba da svoja vina pametno drţi, kako bi u svojoj dobroti i snazi svagda ostala, jer sa vinima drukčije let, a drukčije zimi postupati treba. Pri pretakanju naročito treba paziti, da se snaţna vina leti, a slaba zimi pretaču, No mi ćemo ovde radnju oko vina za svaki mesec odrediti, šta kojeg meseca sa opreznošću oko vina raditi treba, po što se sa opreznošću i trudom moţe mnogo dobiti, a sa zanemarenjem mnogo izgubiti, i tako:

Januara.

U mesecima januaru i februaru, dokle traje zima i mrazevi, treba da su vrata podrumska asurom zastrta, a  prozori sa Ďubretom zapušeni, jer je vinu, kako velika vrućina, tako i zima škodljiva. Kad ideš u podrum, zbog  pomrčine ponesi sobom sveću, i ako je moguće uvek voštanu, ali svagda vrata podrumska za sobom zatvaraj, uglja zapaljena u podrum ne unosi, niti gasi sveće u podrumu, jer ugljeni dim i zadaj od sveće veoma šk ode vinu. Februara.

Ovog meseca vreme da se vina pri poslednjoj četvrti meseca, kad je vedro i čisto nebo pretaču, da ne bi vino promenilo ukus i boju.

23 Marta.

U ovom se mesecu mogu vina, ne samo slaba, nego i snaţnija i to posle punog meseca pretakati; metni u  burad po jedan komad smrekova drveta, od čega će vina dobiti lepu boju, i ne će tako lako da se tegle. Aprila.

Oko polovine ovog meseca treba sva vina pregledati, i krepka od slabih sa brojevima zabeleţiti; poslednja za upotrebu, a prva za dalje drţanje ili za prodavanje drţati; i kad loza počne cvatiti, treba paziti na vina i redovno ih dolivati. Maj.

Ovog meseca, kao i sledećih juna i jula kad su najveće vrućine, treba veoma na vino paziti, čistiti i dolivati; koja vina do sad boju ne promenuše, ta će ostati postojana. Juna.

U junu ijulu treba se starati, da se hladovina u podrumu odrţi i za to vrata podrumska zatvorena drţati, a  prozore sa zelenom sveţom travom začepiti, koju treba preko dan hladnom vodom škropiti. One prozore, koji su ponoći okrenuti, moţeš kad i kad preko noć i otvoriti, a rano u jutro opet travom zapušiti. Jula.

Ovog meseca treba pšenična klasja načupati, osušiti, u kitice povezati, i na čistom mestu obesiti i radi slatkoga vina drţati. Treba vrata i prozore na podrumu zatvorena drţati i čuvati ih od grmljavine i sevanja, jer  je to vinska bolest. Avgusta.

U početku ovog meseca treba čuvare ( pudare ) u vinograde poslati, vinska burad, a osobito kace,  popravljati, oslabele obruče, dana i duge menjati, burad vodom nasuti da zabreknu, pa onda isprati, vodu ocediti a zatim pokriti, da se do berbe isuše. Septembra.

U početku ovog meseca treba podrume očistiti, stari pesak izneti, a novim suvim posuti; birvad koja su istrula izmenuti, čabrove, čabrenike, kade i kese za ceĎenje vina opraviti, i sve u pripravnosti drţati; kola za voţenje kljuka sa buradima urediti. Burad u koja će se ceĎeni most sipati, treba ispariti, isprati, pripravljenim sumporom, ili čim koji hoće, zakaditi i zatvoreno drţati do berbe. Oktobra.

Berba ne biva svuda u isto vreme; po nekim krajevima počinje u oktobru; ali ovaj mesec i jeste najbolji za  branje, jer onda groţĎe bude savršeno zrelo; po nekim krajevima, gde sunce u avgustu i septembru ţešće grije, tamo počinju brati od polovine septembra.

24 Novembra.

Ovog meseca treba posle punog meseca ceĎeno vino u druga čista burad sa droţdinom ili kiselicom  pretočiti. Dekembra.

Pošto ovog meseca zima nastaje i studen s dana na dan veća biva, to treba prozore podrumska Ďubretom zapušiti. Posle punog meseca mogu se slaba vina pretakati.

GLAVA IX.

O branju vinograda i šta tome pristoji. Broj 1. O tačnom vremenu berbe.

 Napred je rečeno, kako branje vinograda ne biva svuda u isto vreme, jer po nekim stranama ranije jesenja hladnoća nastaje, tamo berba ranije biva, a gde docnije zastudi, tamo docnije berba biva. S toga se dogaĎa po nekad, da i po onim stranama, gde studen docnije nastaje, bude taka studen i hladnoća i rano, ili mloge kiše, te  berba u oktobru počinje se. Pri svem tom, onaj koji vinograde ima, treba da pazi na zrelinu groţĎa, bilo to u septembru ili u oktobru, t.j. kad je groţĎe slatko, zrna skoro da pucaju, i kad ih zgnječiš, a prsti ti se lepe, i kad se zrna počnu manjiti i zbrčkavati, tad je pravo vreme za berbu, jer samo iz taka groţĎa biva čestito, delikatno i postojano vino; ako se nezrelo bere, onda vina bivaju nepostojana, prevrtljiva i nezdrava. Primedba.

MeĎu groţĎem ima i tako, koje nije zrelo, od prepeke; pa posle kad udari kiša, poplesnivi groţĎe. Zato zeleno i plesnivo groţĎe treba na stranu metati, pa nikako ga ne mešati u čabar sa zrelim groţĎem, jer će inače od takva groţĎa vino propasti, uskisnuti ili prevrnuti se. Broj 2. O ceĎenju bela vina.

Za ceĎenje treba izabrati čisto, zrelo i koje nije plesnivo groţĎe, i tako u čabru ili u kadi, muljalom dobro izmuljati; treba imati jednu veću kadu i jednu manju. Veliku kadutreba metnuti na birvad povisoko, a dole ispod nje spreda iskopati jamu i podmetnuti onu manju kadu u jamu ispod velike. Velika kada treba da je  probušena na dnu nad manjom kadom, kako bi mogao proceĎeni sok ili most u manju proticati. Pri ovome  poslu treba najmanje 2 čoveka, jedan, koji će kesu gaziti, a drugi, koji će u kesu sipati iz druge kade, ili iz  bureta izmuljano groţĎe i opet crpsti isceĎeni i u manju uliveni most, i čistim kalajisanim kotlom, ili drvenom kantom sipati u pripravljeno bure. Drugo bure treba da je blizu namešteno, pa u njega sipati iz kese onu kominu, iz koje je most isc eĎen. Čovek, koji kesu gazi, treba pre svega noge dobro da opere, i tako i onom drugom čoveku treba da su čiste ruke.

25 Broj 3. O ceĎenju crna vina.

Iste take stvari trebaju i za ceĎenje crna vina, kao i za belo, osim što tre ba namestiti u veliku kadu do  polovine jedno izbušeno dano, toliko okruglo, koliko je okrugla kada po sredini, ili u mesto dana utvrditi na drvenim stupčićima gvozdenu čestu rešetku, pa izmuljani kljuk sipati odozgo i koliko mosta kroz rešetku u veliku, i iz velike u malu kadu proteče, toliko crpsti i sipati u pripravljeno bure, a ostatak na rešetci sipati u crni kljuk. Neki cede crno vino kao i belo, na kesu gazeći nogama; ali ovo vino ne moţe biti take krasote i osobenosti, kao prvo, koje se tako propušta, a ne da se silom tera. Ovako vino nazivaju kod nas šiler, za to što dobija srednju boju, a to je meĎu belim i crnim. Primedba 1.

Ovakim načinom moţe se i belo vino cediti, t.j. propuštati most kroz rešetku, i propušteno crpsti i sipati u  bure, a ostata k sipati u kesu i gaziti, i ovo gaţenjem ili presom isceĎeno sipati u drugo bure za domaću  potrebu. Primedba 2.

Ako bi kogod hteo da ima savršeno dobra šilera i bela vina, treba da cedi u vinogradu odmah, kako se groţĎe obere i izmulja; burad, koja se takim friškim mostom nalivaju, treba odmah nositi kući i u podru m ili  pivnice smestiti na birvad, ali da svako bure s pedlja bude prazno, da ne bi pri vrenju ništa napoljeizlazilo, pa se moţe onda ovlaš i zavranjiti, da ne bi sila vinska izlazila. Primedba 3.

Oni ljudi, koji cede i sipaju most, da se čuvaju, da ne jedu pri tom poslu luka, ili nešto drugo što udara, ili to u podrum unositi; a na ovo treba paziti i onda, kad se mlada vina iz kaca u burad otaču. Primedba 4.

Kad pomenutim načinom isceĎena nova vina počnu vriti, onda treba drugog ili trećeg dana svako bure doliti onakim vinom ili čistim mostom, kakvo je u buretu, ali ne u jedanput, nego svaki dan po nešto, dokle ne  padne kiselica na dno bureta, koje se poznaje po tome, što vino vrijući ne podiţe se više k jami vranjevoj, nego samo u sebi vri, a što duţe vri to sve snaţnije biva. Primedba 5.

A da bi čistije i jače to vino bilo, moţe se posle 10 ili 12 dana pretočiti u druga čista burad, i tako će na dnu ostati gusta kiselica, a tanka t.j. vedrija ( koja je svagda korisnija za vino, nego ona gusta ) u vinu, i učiniće da će i u drugom buretu nekoliko vriti, a posle će na dno padati, i vino drţati u snazi i postojanstvu. Zaostavšu gustu kiselicu treba iz prvog bureta izručiti u kominu, od čega će posle izredna rakija biti.

26 Primedba 6.

Treba burad sa mladim vinima zavranjena drţati, da ne bi vetrila, to jest, da ne bi snaga iz njih napolje izlazila; a kad jaki vetrovi duvaju i kad su mutni i kišoviti dani, treba prozore i vrata podrumska zatvarati. Primedba 7.

Kako ceĎena , tako i ona iz kaca pretočena vina krepčija su i snaţnija kad kiselici leţe ( ali ne na onoj gustoj ); no po nekim krajevima bela vina retko mogu na svojoj kiselici za godinu dana nevredima ostati, za to taka vina u martu mesecu pretaču, a kiselicu njihovu upotrbljavaju za pecivo rakije. Broj 4. O kljuku.

U mnogim krajevima a osobito u Nemačkoj, presuju ili istiskuju vino iz groţĎa presom, i ovo vino nazivaju mostom, t. j. novo slatko vino, koje posle u buradima vri nekoliko vremena; a u nas smuljano u čabru groţĎe, sipaju u vinogradu u burad na kolima nameštenu, i tako smuljano dovoze kući i sipaju u kace, koje su različne veličine od 60 do 120 i do 140 akova, i tako onaj kljuk za 15 ili 20 dana vri u kaci; most sam iz groţĎa cedi se i ide dole, a komina se izdiţe na vrh, koju meĎu tin češće nogama gazu, da bi gušća bila, i groţĎe gnječe, da izda sok iz sebe, a kad prestane vriti, i vino ispod komine izbistri se, tada probuše kacu, niţe doljnih obruča, udare veliku slavinu, pod koju metnu kadu, i puštaju vino iz kace u kadu, a iz kade sipaju u  burad. A kominu, koja se na vrhu vina u kaci sama podigne, i pri otakanju vina dole spušta, upotrebljavaju za  pecivo rakije, koju komovicom nazivamo, i koja sa svim krasna i izredna moţe biti, pošto komina, kad se ne  presuje, biva sočnija, od čega bolju korist gazda ima, nego i od samog vina, koje bi se moglo iz one komine  presom iscediti; i tako izrednu lepu komovicu rakiju prodaju kod nas po drage novce. Primedba 1.

RĎavo rade oni, koji kacu prepune kljukom sa jedne stope i više na vršak, jer pri vrenju prelazi kiselica kacu i prosipa se po zemlji, a treba znati, da u ovoj gornjoj kiselici, što se na vrh popne ima najbolja vina. Za to je bolje u toliko praznu sa vrha kacu ostaviti, kako bi kiselica ostajala u komini, , jer vinovi sok koji se u kiselici nalazi, pada na dno, a kiselica natapa kominu i daje lepšu rakiju. Primedba 2.

Treba na to paziti da se vina iz kace otaču posle uštapa –  punog meseca, pri vedru i čistu nebu. Primedba 3. U Bugarskoj upotrebljavaju mesto kaca ambare, nalik ţitnim ambarovima; take ambare prave oni na četiri ugla od rastovih debelih dasaka, koje tako jako jednu u drugu ureţu i jednu s drugom spoje, da ni kapljica vina ne moţe proteći. Take ambare metnu na visoke, ili dobre drvene ili zidane birvade, u dobro udešenim i  pokrivenim stajama; burad su različite veličine, od 100, 200 a i po 300 akova, a ne treba ih više godina  popravljati. Kace naprotiv trebaju svake godin e po nešto troška.

27 Broj 5. O nosenju mosta na daleko.

Most na koli daleko nositi veoma je opasno, jer truckanjem, tamo i amo pokretanjem, mnoţi se u njemu toplota i isparenja tako, da od toga počne odmah vriti i odušku traţiti, i ako je ne naĎe, izbiće s velikom silom vranj, a ne retko i samo dno od bureta, osobito ako je dobar most, koji u toplim krajevima raĎa, i koji je savršeno na čokotu uzreo i osušio se, taj još silnije vri u buretu, i prirodnom toplotom s velikom silom izbaca iz sebe droţdinu i ako ne istera više sebe, izbaca pod sebe na dno, jer ne moţe u sebi ništa nečista da trpi,i ovo čini s takom velikom silom, da buretu dana izbije i provali, ili sa svim izlomi. Ovo naročito biva onda, ako se na kolima nosi, jer se tada sjedini unutarnje i spolnje kretanje, jedno se drugome protivi, i most postane mnogo silniji, nego kad sam u tišini vri. Još je opasnije takav most nositi u starome buretu, kao što i spasitelj govori : da niko ne uliva vina nova u mešine stare, jer će raspući i vino će se svo rasuti, a mehovi propasti, nego vino novo u mešine nove nalivati treba i tako će se oboje sačuvati. ( Luka 5. 75, Mat. 9. 17. ) Ako je dakle nuţno frišak most na kolima daleko nositi, onda ga treba usuti u novo bure, zavranjiti dobro, i na vranju  probušiti jamu, u koju treba zadenuti trsku s pedlja dugačku, da most oduška ima, a pri tom osobito na to  paziti valja, da bure ne bude sa svim do vranja puno, no s pedlja prazno. Broj 6. Staro pokvareno, ili iznemoglo vino da

o berbi popraviš.

Ko ima u podrumu stara pokvarena vina, koje se tegli, ili cikne, ili ma na što da zaudara, ili je snagu izgubilo i popravit se ne moţe, treba da ga drţi do berbe i onda ga uspe u isceĎenu frišku kominu, i da dva ili tri dana tako postoji, pa onda ga iscedi u pripravljeno bure, i tako će mu vino biti dobro, ali se neće moći dugo drţati. Ili : Istoči pola pokvarena vina u drugo prazno bure i oba dospi friškim mostom, pa kad prevri, biće opet vrlo dobro vino. Broj 7. Kad crni ili beli

isceĎeni most ne će u buretu da vri.

Uzmi dve ili tri šake ( po veličini bureta ) zemlje iz onog vinograda, iz kog je to mlado vino, i baci u bure, i počeće odmah vriti. Ili : Iseci tri do četiri kisele jabuke na komadiće, naniţi ih na konac i spusti u bure, no priveţi ozdo kamičak, koji će do dna privući dolnji kraj konca, tako da jabuke u sredi vina budu; i kad te jabuke ukus izgube, onda ih izvadi i druge opet metni, i ovako čini dokle ne prevri. Ili : Metni u kesu istučenog koprivinog korena i vinskog streša i spusti u bure. Broj 8. Da ne bi most pri vrenju na vranjevu jamu izlazio.

Metni na vranjevu jamu trave poljačke, gospine metvice i vranilovke. Ili : Namaţi vranjevu jamu iznutra sirom ili kravljom balegom, ili baci u bure jedan komadić sira, i tako će most ne odozgo, nego unutra vriti, jer će sir suvišnu ţestinu mosta unutra zadrţati i umereno vrenje nač initi.

28 Broj 9.

Novo vino ili most bistrim, lepim i prijatna ukusa na brzu ruku načiniti . Uzmi na svaki akov po 50 deka meda, izmešaj ga sa nešto mosta u kakvu čistu sudu, metni ga na vatru da vri, a penu skidaj, posle uspi u bure i most će biti za kratko vreme lep i bistar. Ili : Uspi u jedan akov mosta jednu čašu vinska sirćeta, i biće za tri dana bistar. Ili : Na jednu desetačku mosta uzmi dobru šaku soli, metni u čistu tavicu, stavi je na vatru mešaj dobro, i tako vrelo izruči u bure, od čega će početi vriti, nali bure puno, da se presipa i za 12 dana biće bistro. Ili : Istuci komonjikina semena i metni u most, ono će ga očistiti i lepim učiniti, jer tera kiselicu na dno, i daje vinu dobar i prijatan ukus. Ili : Metni u bure bukova iverja, i nali most na njega, i tako za vda ili tri dana očistiće se Ili : Sagori u pepeo čokot s lozom iz onog vinograda, iz kog je most, pa dve ili tri šake toga pepela baci u  bure, ili metni u kesu i spusti u bure. Broj 10.

Da najbrţe dobiješ čista mosta za piće. Uspi mosta u kositarni sud i metni ga u vrelu vodu, da stoji za vreme dok očitaš dva očenaša, pa ga onda izvadi iz vode, da se ohladi, i tad će droţdina ili mutljag sav pasti na dno, a most će biti lep i bistar.

GLAVA X.

O veštačkim vinima koja se od mosta i inače prave. Broj 1. Da ti most ostane sladak.

Uzmi na dvojku mosta 1 ½ deka bela tamjana, i 1 deka mastiksa, istuci oboje na krupno, namesti dvojku na dve stolice, okreni vranj ili jamu dole, metni goreća ugljevlja u kakav sud, zadeni levak limov ozdo u dvojku, baci onaj istučeni tamjan i mastiks na ugljevlje, i odmah podmetni pod levak, tako kako će dim kroz levak u dvojku ući i kad izgori, izvadi levak brzo, i odmah jamu zapuši krpom, i onda skini dvojku sa stolica,  pa nalij most u nju, i kad počne vriti, uspi unutra 5 decilitara kravljeg mleka, koje je u veče pomuţeno, a  preko noći stajalo, a kajmak tog jutra skinut; ţalfije i lipova cveta, oboje istučeno, po jednu šaku metni u kesicu i spusti u bure, no priveţi ozdo za kesicu kamičak ili komadić olova, koji će pretegnuti kesu do sredine  bureta. A gornji kraj kese veţi kanapom, a na kraj kanapa ozgo sveţi komadić ivera ili pruta, koji će stajati  preko jame vranjeve, i ne će dati da kesica padne sa svim na dno bureta. Ovako svuda treba postupati, kad se kesice u burad spuštaju.

29 Broj 2. Da most mnogo ne vri, a ad sladak bude.

Uzmi smrekovih, friških zrnadi, ili semena černobiljeva, melja i cvatelih klasova pšeničnih ili od raţi, iseci sve sitno, a seme i zrnad istuci, obesi u kesicu svako posebice u bure mosta; Ove stvari zadrţe most od vrenja; ako li pak počne vreti, obesi u njega zelena rena, ili istučena od cvekle semena, tako će ostati most  postojan, koji krepi ţeludac i glavu. Vranj nakvašen kravljim mlekom, zadrţi takoĎe most od vrenja. Broj 3.

Još drukčije da načiniš od mosta slatko vino. Uspi u kakav kalajsani kotao friška mosta, metni da se kuva na vatri, dok treći deo ne uvri, no meĎu timskidaj penu, s velikom rešetkastom kašikom; zatim kad se ohladi uspi u dvojku, dospi friškim mostom i uspi odmah 3 decilitra dobre komovice, i tako će to vino biti preko cele godine slatko i krepko. Broj 4.

Da načiniš slatko vino sa slačicom. Uzmi u prah istučene i prosejane slačice, baci u most u bure, i mešaj drvetom po sahata, i vino će ostati slatko. Broj 5.

Još inače sa slačicom slatko vino da načiniš. Uzmi na  jedan akov 5 deka bele u prah istučene i prosejane slačice, a pomešaj sa 1 dekom u prah istučena i prosejana kositarna markazita, metni oboje u drveni sud, uspi toliko mosta, da mešajući bude kao gusta čorba; a meĎu tim uspi u bure do polovine friška mosta, i onda uspi to iz drvena suda, i promešaj dobro drvetom, a za tim dospi bure sa friškim mostom toliko, da sa dve litre prazno bude, a praznu nali friškom vodom, u koju ćeš metnuti šaku soli, pa onda dobro zatvori bure, a drugi dan otvori i biće u nekolik o prazno, koje ćeš dosuti opet friškom vodom, pa opet zatvori, ili samo pokri. Posle 14 dana pretoči u drugo, lepim  pripravljenim sumporom zakaĎeno bure. Pred Boţić uzmi na 10 akova takva slačičinog vina, 6 decilitara u  prah istučene slačice, metni u kesicu i obesi u bure. Aprila, maja i juna meseca izvadi tu kesicu, iscedi je dobro u jedan sud, a isceĎeno sipaj u bure, a kesicu metni opet u bure, i opet va di i cedi, i tako čini dva ili tri  puta, i najposle opet kesicu ostavi u buretu. Ovim se postupkom sačuva vino od vrenja u to doba. Ako uspeš dva akova takva vina u 10 akova rĎava ili koje cikne, onda će sve biti izredno za piće.

30 Broj 6.

Još drukčije da načiniš od slačice vino. Uzmi novo, dobro naobručano bure, ispari ga vrelom vodom, u kojoj si smreke kuvao, zatvori vranjem dobro, i ostavi tako, da se pari 24 sata, posle prospi tu vodu i hladnom vodom isperi; kad se bure osuši, zakadi ga pripravljenim sumporom ( na dvojku jedno i po parče sumpora ), a kad izgori uspi odmah isceĎena mosta do polovine bureta, a za tim odmah uspi istučene i s mostom pomešane slačice ( na dvojku 25 deka ) i posle odmah dospi bure mostom, i onda metni vranj i zalepi blatom ili testom, ili rastopljenom smolom, i ostavi da 14 dana mirno postoji. Posle probuši burgijicom i vidi da li se izbistrilo, ako nije, neka još stoji, ako li je  bistro, onda ga pretoči u drugo čisto zasumporisano ( s po parčeta ) bure dok bistro teče; zatim obmotaj vranj čistom krpom, zatvori dobro, i ostavi do upotre be. Za pretakanje bure mora biti od takva ista vina; ako ga koji nema, onda ga pretoči iz bureta u kadu, a bure isperi, i onda iz kade u njega sipaj. Broj 7. Da ti ostane most sladak.

Uzmi slatkih jabuka, oljušti, iseci ih na komadiće, a šapurinu i seme baci, naniţi ih i obesi u most i posle dva ili tri dana izvadi, pa onda obesi opet druge friške komadiće, i tako čini 3 ili 4 puta, i most će sladak ostati. Broj 8.

Da načiniš od mosta slatko vino, tako zvano n e m a k ( nemo vino ) .  Namesti u podrumu na birvad bure zakaĎeno pripravljenim sumporom, metni u njega veliki drveni levak, oblepi s polja tulejku ( trupku ) levka blatom ( ilovačkim ), ili drugom kojom belom zemljom, da ne bi vazduh ni unutra ni napolje izlazio, a u levku zapuši tulajku, dugačkim drvenim zapušačem, kojega duţina treba da je duţa od duţine levka, kako bi vazduh sa dimom sumpornim ostao u buretu.Onda naslaţi lepo u levak runke metle gusto, više od polovine, i za to treba da je levak najmanje od akova. Posle toga uzmi u jedan čist sud toliko mosta, koliko u levak u jedan put usuti moţeš i livaj u levak preko runke,pa onda ne vadi, no malo  podigni zapušač iz tulajke levkove, da most polagano moţe prolaziti kroz tulajku i u bure teći, i kad most sav iz levka u bure uĎe, odmah zapuši opet tulajku; i ovako čini dotle, dok bure ne napuniš, i tad izvadi levak, i odmah udari dobro vranj, i zalepi debelo zemljom, pa ostavi da 14 dana prestoji; onda uzmi drugo bure, zakadi ga dobro začinjenim sumporom, namesti u njega opet tako levak, ali s friškom runkom, pretoči iz  prvog bureta vino u ovo drugo, i posle dva meseca opet pretoči. Ovo će vino biti do druge berbe slatko, čisto i  bistro, kao najbolje vino. Broj 9.

Još drukčije da načiniš od mosta nemo vino . Uzmi bure u kom je jedan ili dva puta bilo vino, ispari ga vrelom vodom, kao što smo u 5. glavi kazali; pa onda naspi puno vode da stoji 2 ili 3 dana, prospi vodu, a bure nek se osuši, i onog dana, kad hoćeš u njega most da nalivaš, saţeţi u njega lep pripravljeni sumpor, i kad izgori, uspi odmah 3 ili 4 kante friška, toga dana isceĎena mosta, zatvori dobro, pa premeći bure s ruke na ruku, kao kad se bure isparava; onda saţeţei unutra  pripravljeni sumpor, i uspi tri ili četiri kante mosta i zatvorivši ga, tumbaj bure kao i prvi put i sve ovako čini, dok se god bude moglo tumbati, pa onda dospi mostom i zatvori vranjem dobro i blatom oblepi; posle osam dana pretoči u drugo bure, ali kao i prvi put, t.j. s pripravljenim sumporom i tumbanjem. Posle 4 nedelje  pretoči u drugo bure, i posle 2 meseca oprt o drugo bure, i tako ćeš za celo imati dobro i postojano i sa svim slatko vino.

31 Broj 10.

Još drukčije da načiniš nemo vino od mosta.  Na 8 il 10 dana pred berbu zakadi bure lepim pripravljenim sumporom, zatvori ga, da se dim rasprostrani i ostane u njemu; posle tri dana saţeţi opet unutra sumpor, a tako isto i onog dana, kad most u bure hućeš da sipaš, i odmah nalivaj sladak, frišak most; ali tulajku levka spolja obloţi dobro krpom, a tako i unutra zapušavaj kad livati prestaneš, da ne bi sumporov dim izlazio na polje; i kad bude puno bure, dobro ga zavranji i podebelo zalepi, da ne bi nimalo vazduha unutra ulazilo, jer će inače most vriti i izbiće dana. Trgovci, koji vinom trguju, drţe ovako vino od godine do godine, da bi mogli njime popravljati druga stara vina. Broj 11.

Još inače da načiniš nemo vino  od mosta. Spremi sa pripravljenim sumporom bure, naspi friškim mostom, zatvori dobro, ostavi da dve noći i jedan dan prestoji, i za to će vreme pasti droţdina na dno; onda preto či u drugo, sa sumporom pripravljeno bure, i ostavi opet tako da prestoji, i opet pretoči u zasumporisano bure i zatvori ga dobro, ostavi u podrumu da stoji 2 meseca, i posle ga moţeš točiti, i tako će ti to vino biti slatko, kako za piće, tako i za popravljanje rĎavih vina. Pomenuta vina zovu se nemima za to, što čoveka, koji njih nemilice pije, nemim učine, to jest, da ne moţe ni progovoriti. Broj 12.

Da odrţiš vino ili most slatkim preko cele godine . Uzmi čista i zrela groţĎa,metni ga na sunce da postoji 3 dana, a četvrtoga dana uspi u oraniju, ( kazan ) friška mosta, koji je, ne kroz kesu, nego sam iz izmuljana groţĎa kroz rešetku prošao i kuvaj ga na vatri, dokle treći deo ne uvri i kad hladno bude, onda ono groţĎe izmuljaj i iscedi kroz kesu, i uspi u bure, i na to uspi onaj most kuvani, zatvori dobro i ostavi 6 nedelja i onda pretoči u drugo bure, i obesi unutra na jedan akov vina 13 deka sitno isečena i istučena korena bele perunike, i tim načinom biće to vino delikatno, slatko, postojano i zdravo za piće. Broj 13.

Još drugo sredstvo da se odrţi slatko vino. Uspi friška, kroz rešetku propuštena mosta u dvojku ili u akov, zatvori dobro, zaroni ga u vodu i ostavi 6 il 7 nedelja da prestoji, pa onda izvadi i metni u podrum; onda će biti bistro i slatko za uvek. Tako malo bure moţe se spustiti, gde nema duboke vode, u bunar na lancu.

32 Broj 14.

Još inače da načiniš slatko vino od mosta. Onog dana kad se groţĎe bere, saţeţi začinjena sumpora u buretu, ali bure zapuši krpom, da dim ne bi išao napolje, zatim sipaj most kroz levak i tulajku spolja obloţi krpom, kao što smo napred rekli, ( vidi gl. X.  br. 8. ) i kad bure bude puno, zatvori ga vranjem dobro i zalepi podebelo zemljom. Dvanaestog dana probuši  burgijom dno i otoči malo u čašu tog vina, razvidi bistrinu, pa ako se još nije izbistrilo, onda zatvori rupicu dobro, i ostavi još nekoliko dana da postoji, dok se neizbistri; za timuzmi drugo bure, zakadi ga kao i prvo sa začinjenim sumporom, i pretoči u njega ovo vino; i tada uzmi: korena bele perunike, galganta, slatke korice, onajza, od svakog po ¼ deka i šećera 2 deka. Sve zasebno istuci, smešaj, metni u kesicu, priveţi ozdo kamičak, ili komadić olova, i obesi u bure, da na sredi kesica bude, i neka tako 14 dana visi i vino će biti sasvim izredno.Ali se mora i ovo pre boţića i u početku marta meseca u zasumporisano bure pretočiti. Kad ovaka vina jedan akov uspeš u osam akova drugog vina, onda će i ovo slaĎe i skuplje za prodaju biti. Broj 15.

Još drukčije da načiniš slatko vino. Onog dana , kad se groţĎe za most bude bralo spremi na jednu desetačku mosta 3 litre friška mleka i 25 deka običnog brašna. Uspi nešto mleka u čist lonac i sipaj pomalo toga brašna, mešajući neprestano, dok sve  brašno ne uspeš, i mešaj dok ne bude kao popara, posle uspi i zaostavše, mleko mešajući. Onda to uspi u jedan čabar i naspi friška mosta, pa mešaj dobro s drvetom, da se sve lepo smeša i tada uspi sve u bure, i odmah nalij friška mosta toliko, da s jedne litre prazno bude, a prazninu doli čistom vodom; posle jednog sata udari slavinu u bure i istoči jednu litru mosta, a ozgor dospi vodom; ovako čini toga dana tri ili četiri puta, i time će se izbistriti most. drugog dana spremi sa začinjenim sumporom bure, ali pazi, da dim na polje ne izaĎe; no ovo bure treba da je nešto manje od prvoga, pa pretoči u njega bistro vino, a droţdina neka ostane u buretu, koju ćeš posle u kominu baciti i peći rakiju; ono drugo bure u koliko bude prazno, dopuni drugim bistrim vinom; pri tom uzmi: Korena bele perunike, galganta, slatke korice, opaščića, onajza, od svačega po 1 deka, šećera 2; sve istučeno obesi u kesici u bure do sredine i ostavi 14 dana da prestoji unutra, pa onda izvadi. Ovo vino treba  pred boţić i u početku marta meseca pretočiti u drugo malo bure. Treba znati, da mleko i brašno vino izbistre, i zajedno s droţdinom na dno padnu, a u vinu ni malo ne ostaje kada. Kad jedan akov takva vina u 20 akova druga vina uspeš, učinićeš ovom mnogo bolju cenu. Broj 16.

Da očistiš most od droţdine i da sladak ostane. Uspi friška na rešetku proceĎena mosta u poveće bure, ostavi nek stoji da gusta droţdina na dno sedne, onda udari slavinu s pedlja visoko od dna. Namesti veliki levak u drugo pripravljeno bure, metni levak do  polovine i više čiste runke metle, i tako preko toga pretoči onaj most u ovo drugo bure. Takim načinom biće most bistar i bez svake droţdine, koja bi vinu škoditi ili kiselim ga mogla učiniti. Ovo vino treba drţati u hladnom podrumu, i onda će biti slatko i snaţno.

33 Broj 17. Da se most brzo izbistri.

Uspi mosta do pola bureta, ili malo više, a ostalo metni u velikom kotlu na vatru; metni unutra suve bešike od morune ( Hausenblase ) , pa neka se kuva, dok se sve ţilice ne raskuvaju, radi čega ih moraš na sitno iseći, pa onda uspi tako vrelo u bure u most, zatvori dobro, ali da ne bude do vrha napunjeno. Broj 18.

Da načiniš saharno (

 ) vino od mosta.

Podaj načiniti jedno bure od pet četvrtina akova, duge da budu debele, a dana duboko i podebelo u duge urezana; svako dno, ako ne moţe biti od jednoga to najviše od dva komada; da bude naobručano sa jakim obručima sa obe strane od krajeva do vranja, ali na samim krajevima i i do vranja s obe stranepo jedan dober debeo gvozden obruč, dakle 4 takova gvozdena obruča. Tako isto načini još jedno akovče, oboje zapri i ispari kao što je u glavi 5 rečeno, i kad bude ono prvo bure suvo, uzmi začinjena i pripravljenog sumpora 2 deka i saţeţi u buretu tako, kao što smo u 6 glavi pod br. 22. kazali ovim ili onim načinom; posle napuni to bure sa čistim mostom, koji je toga časa kroz rešetku propušten, no tulajku levka s polja obavi krpom, a unutra zapuši do nalivanja i kad počneš nalivati, otpuši i nalivaj neprestano, da ne bi sumporni dim iz bureta izlazio, i kad se  bure napuni, izvadi levak brzo, i odmah vranjem s krpom čistom uvijenim najjače zavranji; posle namesti bure na takvo mesto, da više vranja greda kakva bude, onda uzmi podebelo jako drvo, poloţi jedan kraj pravo na vranj, a drugi kraj podbi pod gredu, i doterajpolagano tako, kako bi to drvo na vranj i pod gredom pravo, ali čvrsto stojalo. Tako ćeš i na dance metnuti poširoku dasku, pa podbiti podebelim drvetom o kakav stupac ili zid. Ako s preda bureta ne budeš imao zgode, da tako uradiš, onda moraš ukopati dva stupca , t.j. jedan s  preda a drugi iza bureta, pa ozgo gvozdenom šinom učvrstiti, ili pajvanom, pa onda izmeĎu tih stupaca i danadi uglaviti podebelo drvo; i kad si takim načinom utvrdio ostavi 12 nedelja da stoji. Onda zakadi ono drugo akovče s 1 dekom pripravljenog sumpora; posle probuši povisoko prvo bure, i udari slavinu, pa ako ne  bi vino htelo teći kroz slavinu, probuši ozgo kod vranja malom burgijicom, pa pretoči vino u akovče na levak t.j. obavivši levak s polja, ne prestano livajući da ne bi dim sumporov napolje izlazio, a posle jednog meseca moţeš u butelje ili frtuljčad rastočiti, i u jednom sanduku u suv pesak u podrumu zaroniti i mesto šećera upotrebljavati. Broj 19.

Da načiniš delikatan kapljičak (

) od mosta.

Za pravljenje kapljička treba imati dve drvene koze, jedan iz dve široke daske dobrosastavljen i spojen oluk, i jednu toliko široku i dugačku lotru, koliko je širok i dugačak oluk. U kakvoj čistoj sobi namesti one koze, jednu od druge toliko daleko, kako bih se na njih mogao oluk namestiti, i po bokovima sa oba kraja klinovima učvrstiti, da ne bi oluk mogao ni na jednu stranu prekrenuti se. Lotr treba da ima 12 prečaga, meĎu kojima na pobočna drveta treba jake drvene klinove udariti, i tako ovu lotru na vrh oluka metnuti i utvrditi, da se ne bi mogla pomaknuti. Koze s olukom treba da su s jedne strane više, a s druge niţe, i pod onu niţu stranu  podmetnuti kadu, u koju vino iz oluka treba da teče. Načini od debela, sa svim česta platna kese, sa jednog kraja zaoštrljasto zatvorena, a s drugog kraja široko otvorene, i na ovoj širokoj strani načini dobre petlje, da se kese mogu zapeti za one klinove na lotri. Ove kese treba da budu tako velike, da 9 ili više litara mosta stane u  jednu. Broj kesa treba da je toliki, koliko klinova na lotri imaš i koliko je toga više u toliko će se brţe i više nacediti vina. Samo obešne i napunjene na lotri kese ne smeju jedna drugu dodirivati, nego da svaka leţi na strani oluka. Osim toga namesti u istoj sobi jedno bure, i na njega kadu, ko ja treba da je probušena na sredini na nekoliko mesta; meti u istu kadu ili čiste runke metle ili tišljerskih strugotina, a na to bure treba više donjih obručeva s boka prema vranju udariti slavinu sve to tako u pripravnosti drţi.

34 U vinogradu toga dana, kad se kući nosi brano, ali zrelo i plesnivo izmiljano groţĎe i kroz rešetku  propušteno, treba imati na koli jedno sa obe strane zadniveno bure, koje treba da ima s jedne strane na danu slavinu, i ovu sa slavinom stranu metnuti ostrag, ra di lakšeg kod kuće istakanja, a bure da bude toliko veliko, koliko ono u sobi; i tako u bure nalivati onaj propušteni most, i nositi kući, gde ga treba istakati u čiste sudove i livati u onu kadu na buretu što je u sobi.Gusta droţdina ostaće u kadi na runci, a most sa tankom droţdinom  prolaziće kroz runku u izbušenu kadu u niţe pod njom bure, iz koga po tom na doljnu slavinu most toči u kante i sipaj u kese po redu, a iz njih cediće se i kapati u oluk, a iz oluka teći će u podmetnutu kadu na niţem kraju. Neki sipaju prenesivi iz vinograda most prosto u ono u sobi bure, i čekaju dok droţdina gusta na vrh izaĎe, koju skidaju i opet čekaju i skidaju, i tako čine po tri i četiri puta, i ako je vreme hladno, onda sobu malo zagreju, da bi droţdina brţe iz mosta izlazila, pa onda livaju most u kese, kao što smo već spomenuli. I kad se taj prvi most iz kese iscedi, tada te kese s lotara skini i operi ih dobro čistom hladnom vodom, i metni da se osuše, a druge čiste suve kese obesi, i opet mostom naspi da se cede; posle opet te kese skini, operi, osuši i ostavi ih, a prve suve upotrebi, i tako dotle čini, dok mosta bude, ili koliko je koji takva vina rad imati. Takov kapljičak vadi čistim sudom iz kade, nalivaj u burad, koja su cvetnim pripravljenim sumporom ne mnogo zakaĎena, pa onda obesi u kesici u svako bure po malo u prah istučena galganta, slatke korice, onajzova semena, još ako koji hoće kakvih začina, i te kesice da stoje 14 dana, a posle ih izvadi. Koji hoće ovo vino da drţiza godinu dve ili više dana, treba da ga u februaru mesecu rastoči u frtaljčad ili u butelje, nalije s prsta visoko čistim zejtinom i dobro zatvori, a posle zaroni u pesak u hladan podrum, drukčije u svojoj delikatnosti pregodiniti ne moţe, nego na ţalost gazdinu mora uskisnuti; cena je ovom vinu vrlo velika. U Karlovcima prave takvo vino i nazivaju ga kapljičavi pelenak ( Tropfen-Wermutwein ), i to zato, što metnu u burad pored drugih začina još po jednu kesicu gorska sitno isečena pelena, koje se pri piću toga vina teško raspoznati daje, te po tom badava i meću pelen i tako ga nazivaju. Ima više načina kako se pravi ovo vino, ali su najobičnijisa olucima, lotrama i buradima. No koji je rad za svoju domaću potrebu takva vina imati, moţe bez lotara načiniti, t.j.: uzmi takvu kadu, u kojoj se cedi belo ili crno vino, kako smo u glavi 9.  pod br. 2. kazali, samo treba da bude kada povisoka. Udri klinove ili eksere po njoj uzgo naokolo, i po njima obesi kese, a pod tu kadu podmetni manju, kako je tamo rečeno; u ostalom tako čini, kako smo gore pri olucima govorili. Broj 20.

Čemu slatka vina koriste? Sa napred opisanim slatkim vinima mogu se sva rĎava, kisela i neugodna vina dobrim i blagoukusnim učiniti, i to: u poslednjoj četvrti meseca februara, pretoči takvo rĎavo vino u drugo spremljeno bure i uspi na  jedan akov takvog vina 6 ili 8 litara slatka vina, i onda će biti dobro za piće i za prodaju. Ali pri tom i ovo treba znati, da se samo u toliko vina sa slatkim popraviti mogu, da bi se skoro istočila ili prodala po krčmama. Ako li ga koji hoće za celu godinu da drţi, onda ga treba nekoliko puta preko godine u dobro pripravljeno  bure pretakati.

35 Broj 21.

Da načiniš od mosta jako vino. Kad most u buretu prevri, a pri tom još šušti, onda uspi u njega friška mosta i nešto istučena vinska streša, i počeće opet vriti, i kad prestane vriti, a šušti, to opet treba sipati friška mosta i streša, i ovako čini čet iri puta, no pazi da ne bi napolje kipelo, i vino će biti snaţno, a pri tom slatko i postojano. Broj 22.

Još drukčije da načiniš snaţno vino od mosta. Onog dana kad će se most cediti, uzmi suvo bure, uspi u njega jednu ili dve litre rakije, po veličini bureta, zatvori bure i tumbaj tamo i ovamo; onda uzmi: korena ţučanice i karanfiljića po ½ deka, slatke korice 1 deka, semena onajzovig i ţuta šećera po 3 deka. Sve u avanu istuci i baci u isto bure, i metni još šaku  bogorodičine trave, pa onda uspi most unutra, po toliko, da s vrha sa šake bude prazno bure, i pokri vranjevu  jamu kamenom, i tako da stoji mesec dana, i onda bistrim vinom, koje ja sa svim prevrilo, dospi i zatvori dobro vranjem; i takvo vino će biti čisto, bistro, ukusno i krepko, niti će se ikad pokvariti. Broj 23.

Još inače da načiniš snaţno vino od mosta . Kad most neprestano droţdicu iz sebe izbaca, tada uspi u njega ţestoke komovice, po veličini bureta, litru ili dve, ili manje, i vino će biti u svoje vreme krepko, i moţeš ga drţati dokle hoćeš. Broj 24.

Još drukčije da načiniš snaţno vino. Uzmi jedan deka tamjana i toliko izmirne, istuci u prah, metni u kesicu i obesi u most kad počne vriti, i vino će biti dobro i krepko. Broj 25.

Da načiniš od mosta snaţno vino. Kad most počne vriti, baci unutra sitnih strugotina od smrekovine, ili obesi meljeva cveta u kesici do sredine bureta; ili nauta, izmirne, semena černobiljeva, spikandarda, ili suvihrascvetanih pšenični klasova, što koji od ovih stvari hoće, jer sve su dobre, i kad vino prevri, tada izvadi te stvari na polje, i vino će ostati pri svojoj boji i snazi sve do kaplje.

36 Broj 26.

Još inače od mosta da napraviš snaţno vino. Uzmi korena galganta 12 deka, karanfinjića, rajskih zrnadi, oraščikova cveta, isijota, slatke korice po 7 deka, breskvinih i višnjevih jezgra podosta; sve istučeno i smešano metni u veliko staklo, uspi najlepša vinska špirta s jedne šake više ovi stvari, zatvori dobro, i 10 ili 12 dana drţi na suncu, da se izgrize, a tad uspi toga špirta po nešto u svako bure, ali onda kad most prestane vriti, tek samo šušti, i vino će biti sasvim krepko i osobita ukusa. Broj 27.

Da načiniš snaţno vino od mosta. Uspi u bure toliko mosta, da s jednog pedlja ozgo prazno bude, zatim uzmi jednu šuplju dugačku trsku, metni u bure, zadeni u trsku ozgo malen levčić i kroz njega u trsku uspi polagano jednu litru ili dve, po veličini bureta, vinska špirta, ili ţestoke komovice i tako će taj most ozdo a ne ozgo vriti, i ostaće vino slatko, i od one rakije dobiće mnogo bolju, veću snagu, nego li druga vina. Broj 28.

Još drukčije da snaţno vino načiniš. IzmeĎu gospojine velike i male naberi melja, osuši na promajnom mestu, naseci smrekovine, oljušti koru lepo, iseci drvo na tanke ljuske i metni da se osuši kao i melj. O berbi kad uspeš most u zakaĎeno  pripravljenim sumporom bure i počne vriti, onda metni na jednu desetačku mosta 25 deka melja u kesu,  priveţi ozdo kamičak i obesi u bure do sredine, a dodaj 25 deka sitno isečena ili strugotina od smrekovine, metni u drugu kesu, i obesi takoĎe u bure do sredine, za tim uzmi dve litre slatka mleka, kajmak skini, uspi u mleko nešto ţestoke rakije ili vinska špirta, izmešaj dobro, i onda uspi u bure; kad počne vriti, i kad prevri i sasvim utiša se, tad izvadi one kese, i u februaru mesecu pretoči vino u drugo sa pola parčeta pripravljena sumpora zakaĎeno bure i ovo će vino ostati za 4-5 i do 6 godina dobro i neće se prevrnuti. Broj 29.

Da krepko i postojano načiniš vino od mosta. Kad uspeš na jedno bure dobra mosta 3 deci dobra vinska špirta, to će biti posle izredno, krepko i  postojano vino. A još će lepše i bolje biti, ako se u onom špiritu najpre rezlični začini ugrizu. Broj 30.

Da napraviš vino, da bude mnogo snaţnije nego što bi inače po sebi bilo . Uzmi korena blaţenka 3 deka, slatke korice, galganta po ¾ deka, bela isijota, rajskih zrnadi oraščića, oraščikovog cveta po ½ deka. Sve ove stvari iseci i obesi u petačku mosta, da zajedno prevri, i vino će biti vrlo snaţno i dobro, koje je starima, slabomoćnim ljudima, i onima koji su zimljive prirode od velike hasne no mlaĎim i vatrenim škodljivo.

37 Broj 31.

Slabo staro vino sa mostom da ga popraviš. Istoči iz jedne desetačke dva akova takva slaba vina u jednu trujku, i uspi u desetačku jedan akov friška slatka mosta, od koga će sve vino uzavreti, i kad u nekoliko prestane, to opet uspi pola akova takva mosta, i opet će vriti, i kad prestane, a ti uspi mosta toliko, da s jedne šake prazno bure ostane; a ovako čini i s onim vinom u trojci, gde ćeš najpre usuti tri četvrti mosta, a kad prestane vriti, uspi i ono ostalo. Ovo vino biće sasvim izredno, i osobito krepko. Broj 32.

Dobro vino s jeseni da načiniš. Uzmi ledena šećera ½ kile, korena od kapljička, oraščikova cveta po 5 deka, pa sve istuci i amešano metni u dugačku kesu, obesi u bure u most, kad prevri, zatvori bure dobro, i neka tako stoji 24 dana, a posle moţeš kesu izvaditi, i vino će biti izredno i krasno; ta mera vaţi za 10 akova. Broj 33.

Slabo vino da snaţnim načiniš. Kad je neke jeseni slabo vino ili kad na kojoj zemlji raĎa slabo vino, a slab je izgled za prodavanje, to onda uzmi na 20 akova takva vina: galganta 1 kilu, korena bele perunike i blaţenkova korena po 25 deka, suva isopa 2 šake, majorana i zovina cveta po1 šaku; korenje istuci, a trave sitno iseci, sve smešaj i u kesice  podjednako metni, i obesi u most u jedno ili u više buradi, i uspi još jednu litru najlepša vinska špirita, i pusti da prevri, pa ćeš imati izredno i snaţno vino, da će se mnogi čuditi i diviti. Broj 34.

Da vino načiniš koje brzo opija . Uzmi semena od rute raspričaste 2 deka, istuci u prah, i 13 deka istučena šećera, metni svako Zasebno u kesice, i obesi u vino, pak će biti sasvim snaţno. Broj 35.

Od nova vina da načiniš staro. Koji hoće od nova vina da načini staro, neka uzme gorka badema i trave smiljkite po 3 deka, gospina bilja 11 deka i toliko lavendlova cveta; sve te stvari istuci i smeštaj, metni u kesicu i obesi u vino. Broj 36.

Osobito dobro vino o berbi da načiniš. Uzmi na jedno bure od 5 akova čista i najzrelija groţĎa 1 ½ akova, krupna i sitna groţĎa 2 kile, šećera 2 kile. Sve to metni u bure, i nali lepim friškim mostom, da sve skupa prevri, i vino će biti tako prijatno napitka, o kojem se dovoljno načuditi ne moţeš.

38 Broj 37.

Da načiniš od mosta vino koje liči talijanskome. Uzmi slatke korice 13 deka, oraščikova cveta 1 deka, oraščića 3 deka, karanfilića i rajskih zrnadi po 2 deka, setvala 3 deka, kubebah 1 deka, dugačka bibera 2 grama, korena blaţenka 7 de Broj 39.

Još inače da načiniš talijansko vino . ka, ţuta šećera 50 deka. Sve to sitno iseći i istuci i smešaj pa metni u dugačku kesu od retka platna, priveţi ozdo čist kamičak, pa obesi u bure u most, da zajedno prevri i kad se izbistri, moţeš ga piti, koje je zdravo a po ukusu odgovara najboljem talijanskom vinu. Broj 38. Od mosta da načiniš vino kao talijansko.

Uzmi čista, zrela groţĎa ( koliko hoćeš ), razastri ga po slami, da stoji dotle, dok ne svene i ne bude kao suvo groţĎe, dodaj podosta sitna kupovna groţĎa, pa ih metni u vrelu vodu da nabubru, pa onda metni oboje u  bure, i nali dobrim mostom, a ostavi da tako stoji do marta meseca dobro zatvoreno i tad pretoči u drugo bure, ili u boce, koje treba u pesku drţati. Broj 39.

Još inače da načiniš talijansko vino . Metni u akovče lepa sitna kupovna groţĎa 4 kile i 50 deka ţuta šećera istučena, nali na to stara crna vina više od pola, a ostalo doli crnim friškim mostom, i ovo će vino biti talijansko. Broj 40.

Još drukčije da načiniš talijansko vino. Uzmi novo bure, ispari ga i isperi kao što smo u 5. glavi kazali, a kad se osuši, uzmi vinska špirita po ili litru, po veličini bureta, uspi u bure i saţeţi kao što smo u istoj glavi pod brojem 11 kazali, za tim nali bure friškim mostom, no sa jednog pedlja da prazno bude, i tad uspi unutra na 2 akova 3 deci vinska špirita kr oz trsku polako, da ne bi u most ušao, no po vrhu mosta da ostane, koje će uskoriti njegovo vrenje, od čega će  biti to vino sasvim krepko, dobro i slatko.

39 Broj 41.

Još inače da načiniš vino nalik talijanskome. Uzmi najzrelija groţĎa, metni na sunce ili furunu da se provene i po tom koliko moţeš pootkidaj zrnadi sa  peteljaka, odadni bure s jedne strane, i metni jedan tavan takva groţĎa, i po njemu jedan tavan iverja ili strugotina od leskova drveta, i po ovome opet tavan groţĎa, i opet iverja, i tako dalje do polovine bureta; a  posle zadni, naspi najlepša mosta, i obesi po nešto istučene slatke korice, rajskih zrnadi, oraščikova cveta, i ostavi tako da prevri, a u proleće moţeš pretočiti u boce i u pesku drţati. Ove je vino vrlo delikatno. Broj 42.

Još inače da načiniš vino nalik talijanskome. Uzmi slatke korice 7 deka, karanfilića, rajskih zrnadi i oraščića po 3 deka, semenja korijona 1 ½ deka, galganta 7 deka, kubebah i dugačka bibera po 3 deka, gospina bilja i korena bele perunike po 3 deka,  breskvinih jezgara 15 deka, višnjevih jezgara 11 deka. Svako zasebno u avanu pokrupno istučeno i skupa smešano, metni u jedno veliko staklo, nali dobra vinska špirita, zatvori staklo dobro, metni ga na sunce da 8 ili 14 dana stoji, a posle iscedi taj špirit kroz čisto sukno u drugo staklo i dobro zapuši, a u prvo staklo na one stvari uspi opet špirita i ostavi da stoji na suncu 14 dana,  pa opet procedi kroz sukno i pomešaj s prvim. Kad dakle hoćeš da koje novo vino snaţnim i krepkim načiniš, a ti uspi u njega rečena špirita koliko hoćeš, i to će onda biti izredno vino, koje se moţe sravniti sa talijanskim. Broj 43.

Da načiniš izredno vino, kojim ćeš popravljati slaba vina . Uzmi krupna groţĎa 4 kile, sitna 3, šećera 7; metni sve to u dobro oprano akovče, uspi na to 35 litara stara dobra vina i 1 litar najljuća vinska sirćeta, promešaj sve to u akovčetu sa štapom i metni na toplo mesto da  prevri, i onda ćeš imati blagorodno vino, sa kojim rĎavo i kiselo vino popraviti i lepim učiniti moţeš, da se svako diviti mora. Broj 44.

Da načiniš blago i ukusno vino. Uzmi, na jednu desetačku, bela isijota i dugačka bibera po 3 deka, oraščića, karanfilića i iĎirota po 1 ½ deka, iseci najpre sve sitno, pa onda istuci u avanu i metni u čistu kesicu, sveţi kanapom dobro, metni je u kakvu veliku čašu, uspi dobra vinska špirita toliko, da kesa ogrezne, poveţi čašu ozgo dobro, da ne bi snaga iznutra izlazila, i ostavi tako da tri dana i tri noći prestoji, pa onda sveţi dugačak kanap na kesicu s kamičkom  privezanim i obesi u bure, da sa šake više dna visi, pa onda zatvori bure dobro, i posle 4 dana izvadi kesicu i stisni je rukom nad jamom bureta, da sav sok iz onih začina u bure iscedi. I tad se moţe to vino okusiti, pa ako nema dovoljno mirisa, onda opet obesi kesicu da stoji u vinu nekoliko dana; ako li je dobro, onda metni kesicu opet u špirit, pa je posle obesi u drugo bure.

40 Broj 45.

Da načiniš malvasiju. Uzmi rajskih zrnadi i kubeba po 1 ½ deka, rajska drveta, galganta, setvala, oraščića, oraščikova cveta po 1 deka, slatke korice i karanfilića po 1 ½ deka, ledena šećera 7 deka, istuci sve ovo i pomešaj, metni u jednu veliku čašu, i naspi vinska špirita, zatvori dobro, i ostavi da prestoji dva dana, a onda iste stvari izvadi, metni ih u dugačku kesicu, priveţi ozdo komadić kositra, pa obesi u bure do sredine vina, a posle 5 ili 6 dana izvadi napolje kesu, i takim načinom imaćeš vino, koje po ukusu pravoj malvasiji ne ustupa. Broj 46.

Da načiniš još drukčije malvasiju. Uzmi galganta, karanfilića, rajskih zrnadi, slatke korice i isijota, od svačega po nešto, po veličini bureta, istuci na krupno i metni u vinski špirit, , da se za 24 sata sve izgrize, posle metni te stvari u kesu, obesi u bure do polovine vuna i posle tri dana izvadi, i to će vino biti tako snaţno, kao prava malvasija. Broj 47.

Da načiniš muškatno vino. Uzmi cvetala bosiljka i zovina cveća, pripravljena korijonova semena, metni sve u kesu i obesi u bure do sredine, i ostavi tako da prestoji 10 dana, a posle izvadi. Broj 48.

Još inače da načiniš muškatno vino . Uzmi zovina cveta, ne sa svim rascvetana, metni u dugačku kesu, obesi u bure u frišak most i pusti da vri; ali svaki dan vadi kesu napolje i gnječi dobro, da most iz nje curi u bure, i opet spuštaj unutra; ovako čini dokle god most vri. Posle izvadi kesu, i vino će imati ukus prava muškatna vina. Broj 49.

Još drukčije da načiniš muškatno vino od crnog mosta. Uzmi suva zovina cveta 50 deka, bosiljka 11 deka, skerletkova cveta 7 deka, onajza 11 deka, gospina bilja 7 deka i crvene ruţe 2 šake. Smešaj sve zajedno, metni u jednu ili u dve kese; stavi na vatru u jednom velikom kotlu, ili u kalajisanoj oraniji jedan akov friška crna mosta, da se prokuva, sa kog ćeš penu skidati, i ostaviti tako da vri dok tri dela ne uvri, pa onda skini s vatre i ostavi da se prohladi, a posle uspi u dvojku i dospi sa friškim crnim mostom, obesi do polovine dvojke u kesici predrečene trave, seme i korenje, i dodaj 1 ½ deka slatke korice, i po toliko oraščića i oraščikova cveta, sve na sitno istučeno; ove stvari da stoje u dvojci dok se most sa svim ne izbistri, i tada izvadi, a vino u svoje vreme prezoči u drugo bure.

41 Broj 50.

Još drukčije da načiniš crno muškatno vino . Uzmi 1 kilu zovina cveta, 50 deka bosiljka, oraščića i oraščikova cveta po 9 deka, korijonova semena 20 deka; bosiljak iseci na sitno i pomešaj sa zovinim cvetom, a ostale stvari istuci u avanu nakrupno; načini kese kako bi mogle kroz vranjevu jamu u bure ući, pa onda naspi četvorku crnim mostom, zovino cveće sa  bosiljkom metni u osobite kese, a začine smešane zajedno metni u jednu kesu i sve to obesi u most, da prevri;  bure treba vranjem dobro zatvoriti, a samo na vranju provrtiti burgijicom rupicu; i kad sasvim prevri i izbistri se, onda one kese izvadi, i vino u poslednjoj četvrti meseca februara u malu burad pretoči. Broj 51.

Da načiniš muškatno vino od stara vina. Uzmi gospina bilja i onajza po 1 deka, oraščića 1 deka, iĎirota ½ deka, sve istučeno i pomešano metni u kesu i obesi u vino, da 14 dana prestoji. Broj 52.

Da načiniš rensko vino. Uzmi gospina bilja 1 ½ deka, onajza, oraščikova cveta, rajskih zrnadi, slatke korice i karanfilića po 1 deka, a šećera 4 deka, istuci sve pokrupno i pomešano metni u kesu i obesi u vino. Broj 53.

Da načiniš frankonsko vino. Uzmi slatke korice 18 deka, rajskih zrnadi 5 deka, oraščikova cveta 3 deka, korijona 1 ½ deka, ţutog šećera 50 deka, strugotine od jelenjeg roga 25 deka. Sve istučeno i pomešano metni u kese, priveţi ozdo komadić kositara i obesi u vino u desetačku do  polovine bureta, i tako za 10 dana imaćeš snaţno, dobro i zdravo vino. Broj 54.

Da načiniš veltrinsko vino. Uzmi slatke korice, isijota, rajski zrnadi, karanfilića, oraščikova cveta, galga nta po 3 deka, sve istučeno i  pomešano metni u staklo, uspi na to prepečene rakije s četiri prsta visoko, a staklo zapuši dobro, i ostavi da tri ili četiri dana na toplu mestu stoji, i tada procedi rakiju u drugo staklo i zatvori dobro. Kad od ove rakije uspeš 20 – 25 deka u jedan akov mosta, onda ćeš imati vino, koje se po ukusu ne razlikuje mnogo od veltrinskoga.

42 Broj 55.

Drukčije da načiniš veltrinsko vino.  Na jednu dvojku vina, uzmi karanfilića 2 deka, setvala 3 deka, bela isijota, rajskih zrnadi, oraščikova cveta i oraščića po 3 deka, dugačka bibera i galganta po 1 ½ deka. Sve ovo istučeno i pomešano metni u kesu, a uspi u kalajisan kazan 4 akova mosta, metni na vatru, da se prokuva, i kad posle pene počne vriti, baci onu kesu unutra; a kad do polak uvri i ohladi se, izvadi kesu, iscedi, izvadi iz nje one stvari i još pola toliko pribavi novih, istuci, i smašane metni u kesu, priveţi ozdo kamičak; vareno vino uspi u dvojku i obesi unutra tu kesu do polovine bureta, i tako ćeš imati osobito i delikatno vino, a ţelucu sa svim prijatno. Broj 56.

Da načiniš raminsko vino.  Naberi za vreme berbe najlepšeg groţĎa, metni u zagrejanu peć da se svene, odadni čisto akovče, naslaţi toga groţĎa do polak; zadni opet akovče, i naspi u njega kuvana slatka vina i obesi unutra u kesici istučene slatke korice, oraščikova cveta i gospina bilja, od svačeg po malo; zatvori bure dobro i ostavi ga da stoji 14 dana, a posle ga moţeš načeti i piti, pa koliko popiješ opet ukuvanim vinom dolivaj. Broj 57.

Da načiniš ausbruh. Uzmi lepih sočnih smokava ( koliko hoćeš ), i zrnadi ( pucadi ) od najslaĎega groţĎa, smašaj oboje u  jedan veliki čabar ili dva, uspi na to friška nekuvana mosta i toliko kuvana, da bude gusto kao testo, pokri čabar i ostavi da stoji tri dana i tri noći, no meĎu tim često mešaj s kakvim drvetom. Onda metni u pres i iscedi sok; meĎu tim isperi burence varenim mostom, a proceĎeno vino uspi u isto burence. Broj 58.

Da načiniš gustosinjsko vino. Uzmi 4 lepa ţuta limuna i 6 pomorandţa, oljušti tanku ţutu koru, osuši ovu meĎu dve artije i metni u kesicu; onda uzmi suva matičnjaka i skerletki, podjednako, koliko sa 5 prstiju moţeš uzeti, iseci na sitno i  pomešano metni u drugu kesicu.  Naspi u akov friška mosta i obe kesice obesi unutra, da sve zajedno prevri i meseca novembra pretoči to vino u drugo bure. Broj 59.

Još drukčije da načiniš gustosinjsko vino. U vreme berbe naberi najlepša slatka bela groţĎa pootkidaj zrna i metni ih na sunce da se prevenu; na  jedan akov treba  jedna četvrtina groţĎa. Ovo prosušeno groţĎe metni u akov, pa onda kao što je rečeno pod  br. 58 trave i ljuske od limuna i pomorandţa bez kesice, uspi na to 8 litara friška slatka mosta, bela, a ostalo nalij starim belim vinom.

43 Broj 60.

Da načiniš mozeljsko vino. Uzmi novo akovče, ispari ga i isperi vrelom vodom, u kojoj ćeš kuvati trave skerletak i zovino cveće; isparavajući ostavi vodu u buretu da stoji dokle se ne ohladi, a tako i ispirajući; onda metni u isto bure 25 deka zovina cveća, koje se nije sasvim rascvetalo i 9 deka skerletka, pa naspi na to friška mosta. U novembru mesecu pretoči u drugo bure, koje ćeš istom takom vodom isprati kao i prvo bure. Broj 61.

Da načiniš slamsko vino.  Naseci pšeničnih klasova kad se rascvetaju, poveţi ih u kitice i obesi da se u hladovini na promaji osuše; u vreme berbe metni u jednu desetačku jedan merov od tih suvih klasova, a na njih uspi jedan čabar smuljana groţĎa, a ostalo dospi friškim mostom i ostavi da prevri; to će biti izredno lepo i sasvim providno vino. Broj 62.

Da načiniš rimsko vino . Uzmi gospina bilja, slatke korice po 1 ½ deka, onajza 1 deka, oraščikova cveta ½ deka, šećera 5 deka. Istuci smešano metni u kesicu i obesi u most. Broj 63.

Da načiniš špansko vino. Uzmi na jednu dvojku 15 kila krupna kupovna groţĎa, metni u dvojku, koju ćeš najpre varenim mostom isprati, uspi na ono groţĎe 7 litara ţestoke komovice, 2 kile istučena vinske streša, a ostalo dospi čistom vodom, ostavi, 14 dana na suncu da se izgrize, a  posle pretoči u drugo bure. Broj 64.

Da načiniš još drukčije špansko vino. Uzmi šećera 4 kile, krupna kupovna groţĎa 2 kile, povadi iz groţĎa zrna, i tako sitno isečeno kuvaj sa istučenim šećerom dokle sa svim kao gusti madţun ne bude, i dok je još toplo procedi sok, a na ostatak uspi lepa vina toliko, kolika je polovina soka, i metni da se zgreje, pa onda ispresuj, ili inače, da vinski sok izaĎe, koji ćeš smešati s prvim sokom, i posle uspi u burence i ostavi da celu godinu dana stoji, a posle rastoči u  boce i zatvori dobro, pa ih drţi u pesku. Ako bi ko hteo, da ovo vino miriše, neka uzme na svaku litru toga vina po jedan gram tinkture od slatke korice i 17 kapljica tinkture od karanfilića, pa neka uspe u burence.

44 Broj 65.

Da načiniš još drukčije špansko vino. Uspi u veliku oraniju 1 akov i po vode, i metni unutra 2 kile krupna kupovna, isečena groţĎa, metni na vatru da se groţĎe raskuva, i kad voda bude slatka kao šerbet, skini s vatre da se ohladi, procedi vodu k roz čistu kesu i uspi u vinsko bure, pa onda metni unutra 2 kile vinska čista istučena streša, i uspi na to četvrti deo najlepša vina, i zatvori dobro, a posle osam dana moţeš ga načeti i piti. Broj 66.

Još drukčije da načiniš špansko vino. Uzmi kupovna krupna groţĎa 4 kile, sitna groţĎa 3 ½ kile, istučena šećera 4 kile, metni sve to u akovče, uspi na to dobra stara vina i litru najljuća vinska sirćeta, izmešaj sa štapom dobro, pa ga metni na toplu mestu da prevri i posle 6 nedelja pretoči u drugo bure. Broj 67.

Još drukčije da načiniš delikatno špansko vino . Uzmi čisto burence od po akova, a u isto metni 9 kila kupovna sitna groţĎa, uspi na to 4 litre vrele vode, u kojoj ćeš rastopiti 3 kile najlepša meda, a dospi dobrim starim vinom, s dva prsta niţe vranjeve jame, i tad metni u toplu sobu, koju treba u podjednakoj toploti drţati, i za 10 ili 15 dana počeće vriti, koje se moţe videtim kroz vranjevu jamu, kad se bešikice na površini ukaţu; pusti da 24 sata vri, onda pretoči to vino u drugo bure od akova, koje treba da bude namešteno u podrumu; a na ono u polovačetu groţĎe, uspi opet 4 litre vrele vode, sa 3 kile meda zaslaĎene, i dospi starim vinom, kao i prvo, i posle 24 sata pretoči mopet u rečeno u podrumu akovče, u koje tad uspi 3 deci esencije, koja je u glavi 25, broj 30. naznačena, i ostavi nezavranjeno, no samo ma čimgod pokriveno, da 5 ili 6 nedelja prestoji. Ovo će vino biti bistro, svetlo i za  piće sa svim delikatno. Broj 68.

Još inače da načiniš špansko vino. Uzmi kupovna krupna groţĎa, koliko hoćeš da vina imaš, metni u čist čabar, uspi na to čiste vruće vode dvaput toliko i ostavi pokriveno da prestoji, dokle groţĎe ne nabubri, pa onda uzmi čisto rašljasto drvo i muljaj sve dotle, dok se groţĎe sasvim ne izmulja, i kad sav sok izaĎe, onda opet uspi vruće vode, i sok će biti  bistriji a ljuske ili komina pašće na dno. Pa onda ocedi taj sok u drugi čist čabar, a iz njega u bure, i uspi unutra ( na jedan akov toga soka ) 6 deci ljutog sirčeta i odmah će jako vriti; radi toga treba da bude bure s vrha sa šake prazno i nezavranjeno, no samo pokriveno, i kad prestane vriti, pretoči u drugo bure i uspi unutra esencije od slatke korice, ili karanfilića ili od ambre i bizma.

45 Broj 69.

Da načiniš tokajsko vino. Uzmi kupovna krupna groţĎa 3 ½ kile, a sitna 3 kile u prah istučena šećera, sve to smešaj zajedno i baci u čistu rakijom zakaĎenu dvijku, i uspi na to dobra stara vina 75 litara, promešaj sa štapom i ostavi da tri meseca prestoji, pa onda pretoči u frtaljčad ili boce i drţi ih u pesku. Broj 70.

Da načiniš populsko vino. Radi takog vina treba uzeti stara najlepša vina 2 litre, španskog vina 1 litru ( ako se španska prava vina ne moţe nabaviti, moţe se upotrebiti pravljeno špansko vino ), šećera 1 ½ kilu, čiste vode 3 litre, slatke korice u komadima 1 ½ deka, karanfilića 12 komadića, korena bele perunike 1 deka, bizma istočna 8 grama, ambre grizije 4 grama. Sa ovimstvarima ovako postupi: Vodu metni u kalajisani kotao na vatru, a z vodu metni istučen šećer i slatke korice neistučene, no sa koncem vezanu, da ne bi sa penom napolje iznesena bila, jer se moţe i docnije upotrebiti, zatim karanfilić i peruničin koren, oboje u vodi; meĎu tim načini penu od 4-5 belanaca i uspi u vrijuću vodu, no čuvaj da ne preki pi iz kotla napolje, i ostavi da po sata s penom vri, no penu neprestano skidaj s rešetkom. Onda skini s vatre i ostavi da se ohladi, a meĎutim ona dva vina smešavši skupa u dve velike flaše, i u svaku flašu pusti podjednako one šećerne vode kroz jedno čisto platno, zatvori flaše dobro, i metni u hladan podrim, a posle nekoliko sati filtriraj ( procedi kroz artiju za to udesnu ) u kakav sud; one flaše isperi čisto i uspi proceĎeno vino opet u njih; meĎutim ambru i bizam stuci sa finim šećerom u avanu, ili čistommramornom kamenu ( kakav moleri upotrebljavaju ), metni taj prašak podjednako u dve čiste kesice od tanka platna i spusti na končiću u svaku flašu po jednu, zatvori dobro i ostavi da 24 sata prestoji, pa onda izvadi kesice i ti ćeš imati sa svim dobro  i valjano vino. Broj 71.

Da načiniš grčko vino. Uzmi na jednu desetačku lepa vina, bela isijota, galganta i setvala po 12 deka, rajskih zrnadi, slatke korice, karanfilića i oraščikova cveta po 5 deka. Sve istučeno i smešano metni u kesicu i obesi u bure s privezanim kamičkom, da do polovine bureta doĎe kesica i neka tako stoji 8 dana, a posle se moţe piti. Ovo vino bude ukusa prava grčka vina. Broj 72.

Da načiniš grčko vino, takozvano nektar. Uzmi friška i slatka, kroz rešetku proceĎena mosta 20 litara i 4 litre lepa čista meda; uspi oboje u jedan veliki kalajisan kotao, i stavi na vatru da se prokuva, i kad se zagreje, onda mešaj s jednim čistim drvetom, kako bi se med sjedinio s mostom. Kad se počne peniti, skidaj penu neprestano, a kad pene nestane, ostavi da se iskuva, dokle u pola uvri, i onda skini s vatre, uspi u čist čabar, pokri dobro, i ostavi u podrumu da dvaput 24 sata prestoji, za koje će vreme sva droţdina na dno pasti. Posle toga namesti na drugi čabar dve ili tri zaoštriljaste kese, i kroz njih propuštaj onaj kuvani s medom most; i to treba ponavljati dok se sa svim ne izbistri, pa onda u burence uspi, a posle 6 ili 8 nedelja rastoči u boce i u pesku drţi.

46 Broj 73.

Da načiniš grčko vino, tako zvano mulz ili muzeles. Uzmi lepa stara vina crna dva dela i jedan deo meda, uspi oboje u kotao, i kad mlako bude, mešaj da se med sjedini s vinom, posle toga skidaj penu neprestano, pa posle ostavi da se prokuva, dok treći deo ne uvri, a moţe i više; a posle čini onako isto, kao što je kod nektara kazano. Ovo će vino biti sa svim slatko i koristi veoma zdravlju. Broj 74.

Da načiniš grčko vino, tako zvano ipokras. Uzmi lepa vina 2 litre, slatke korice 3 deka, isijota 1 ½ deka, karanfilića 8 komadi, 1 oraščić, korena bele perunike 1 ½ deka, dugačka bibera, oraščikova cveta, rajskih zrnadi od svačega po malo, po volji , i šećera 13 deka. Metni sve zajedno, da na tihoj vatri malo provri, posle propusti nekoliko puti kroz zaoštrnjastu od sukna kesu, pa ćeš dobiti izvanredno bistro vino. Broj 75.

Još drukčije da načiniš ipokras. Uzmi lepa bela vina 4 litre, slatke korice 3 deka, i malo u prah istučena isijota, 50 deka istučena šećera; sve ove stvari smešaj u vino i ostavi 7 ili 8 dana u jednom čistom dobro zatvorenom sudu da se nakvasi, pa onda 7 ili 8 puta proceĎuj kroz suknenu zaoštrnjastu kesu, a zatim uspi u boce, dobro zatvori i drţi u podrumu. Broj 76.

Na drugi način da načiniš ipokras. Uzmi slatke korice 5 deka, korena bele perunike 1 ½ deka, rajskih zrna di i isijota po ¼ deka, šećera 75 deka, sve u prah istučeno; istuci 5 ili 6 slatkih badema i pomešaj sve u 6 litara bela vina, i postupaj onako kao što je kod 75. broja rečeno. Broj 77.

Da načiniš vanredni ipokras. Uzmi slatke korice 3 deka, bela isijota 1 ½ deka, šećera 13 deka i galganta 1 deka, sve ovo u prah istuci i metni u bocu, uspi na to malo vina i ostavi preko noći da stoji zatvoreno, a sutradan uspi na to litru crna vina, i  posle 4 dana procedi kroz zaoštrljastu vunenu ili od sukna kesu.

47 Broj 78.

Na drugi način da načiniš ipokras. Uzmi slatke korice 7 deka, isijota 3 deka, rajskih zrnadi 1 deka, galganta, karanfilića, oraščića i kubeba, od svačeg po ½ deka, sve ove stvari istuci i smešaj zajedno, pa onda od ove mirišljave smeše uzmi 1 ½ deka i metni u 13 deci vina, dodaj 14 deka istučena šećera, i posle dva dana procedi kroz zaoštrljastu suknenu kesu. Ovo je vino veoma prijatno, i piju ga u jutru na tašte radi ukrepe ţeluca i za zgrevanje bubrega. Broj 79.

Da načiniš još drukčije ipokras. Uzmi bela šećera 6 kila, isijota 25 deka, rajskih zrnadi 10 deka, lepa stara šilera 10 litara, metni sve u kalajisanom kotlu na vatru, da se prokuva, a sa belancetom jajetovim izbistri. Broj 80.

Još drukčije da načiniš ipokras. Uzmi ţuta šećera 4 kile, kuvana meda 1 kilu, isijota 7 deka, slatke korice 12 deka, crna vina 2 litre, bela vina 6 litara. Kuvaj ovo sve zajedno, pa onda procedi nekoliko puta kroz zaoštrljastu kesu od sukna. Broj 81.

Ili ovako da načiniš ip okras. Uzmi kanarijskog šećera 1 ½ kile, najlepše slatke korice 5 deka, dugačka bibera ½ deka, karanfilića ¼ deka, badema 30 deka, oraščika, oraščikova cveta, rajskih zrnadi od svačega po malo i tanko sljuštene korice od 2 limuna. Sve te stvari iseci nasitno, istuci i smešane metni u 10 ili 14 litara dobra vina u kakav sud, i metni da 24 sata u hladnom podrumu prestoji, a svaka 2 sata mešaj, pa onda 3 ili 4 puta procedi kroz zaoštrljastu vunenu ili suknenu kesu, a posle uspi u boce.Ovako se pravi ipokras po velikim dvorovima. Broj 82.

Da načiniš grčko vino, tako zvano klaret. Klaret se pravi od meda i mirišljavih stvari, i za to uzmi najlepša stara šilera ( koliko hoćeš ) 12 ili 14 litara, uspi to vino u čist kalajisani kotao, metni unutra toliko čista meda, izmešaj dobro, da se med s vinom sjedini, a penu skidaj i kad nestane pene i počne vriti, baci unutra 7 deka slatke korice, 3 deka oraščića, oboje u avanu istučeno, i tako neka se kuva još malo; posle skini s vatre kotao i ostavi da se ohladi, za tim procedi kroz suknenu kesu i uspi u burence, pokri vranjevu jamu dobro i za 14 dana imaćeš divan klaret.

48 Broj 83.

Da načiniš još drukčije klaret. Uzmi slatke korice 6 deka, galganta i isijota po 3 deka, karanfilića ½ deka, rajskih zrnadi, dugačka bibera  po ¼ deka, meda 4 kile, lepa vina 6 litara. Sve te stvari istuci u prah, a med metni u vino, razbi malo da se sjedini s njime, pa onda metni unutra rečeno u prah istučene mirišljave stvari i izmešaj dobro, i ostavi da 4 sata pokrivene prestoje, no svak oga sata  po 2 i po 3 puta mešaj, pa onda nekoliko puta propusti kroz zaoštrljastu kesu. Broj 84.

Još drukčije da načiniš klaret. Uzmi slatke korice po kile, isijota, galganta, rajskih zrnadi, karanfilića, kubebah, o raščića, dugačka bibera  po 1 ½ deka, šafrana 4 grama, lepa stara šilera 12 litara, čista lepa meda 2 ½ kile. Mirišljave stvara istuci u prah i metni sve zajedno u jednu veliku zao štrljastu kesu, a med razbi i sjedini s vinom, pa onda kroz tu kesu toliko puta i dotle propuštaj, dok vino i med svu silu iz onih stvari u sebe primi i  bistro bude, posle uspi to vino u burence da dva dana prestoji i tako ćeš imati dobar klaret. Primedba. Ko voli, moţe umesto meda uzeti bela šećera i to: Broj 85.

Braunšvigski klaret. Uzmi bela ledena šećera 7 kila, bela isijota 50 deka, rajskih zrnadi 20 deka, slatke korice 50 deka i lepa  bela vina 14 litara. Mirišljave stvari istuci u prah, a i šećer istuci u prah, ali za sebe, metni ga da se kuva, kao šećerni madţun, o kojem ćemo docnije govoriti, i izbistrivši ga s belancadima pomešaj sa vinom, gde ćeš i onaj mirišljavi prah usuti, pa onda ostavi da preko noć prestoji, a posle propusti nekoliko puta kroz kesu, i tako će biti to vino izredni i slavni nemački klaret. Broj 86.

Da načiniš drukčije nemački kla ret. Uzmi bela šećera 6 kila, isijota 50 deka, rajskih zrnadi 11 deka, bela stara vina 18 litara. Šećer istuci,  pomešaj s vinom i stavi na vatru da se prokuva, skidaj penu, i kad počne vriti, baci unutra isijot i carska zrna, istučeno, i kad se u nekoliko prokuva, skini s vatre, i izbistri belancetom i procedi, pa uspi u boce. Broj 87.

Još drukčije da načiniš nemački klaret. Uzmi ţuta šećera 5 kila, meda 1 kilu, vina 12 litara, isijota 4 deka, slatke korice 7 deka, šafrana 1 gram. S ovim stvarima učini kako je napred pod brojem 86. rečeno, to jest šećer istuci, pomešaj s medom, metni u vino i kuvaj i.t.d.

49 Broj 88.

Još nadrugi način da načiniš nemački klaret. Uzmi slatke korice 7 deka, bela isijota, rajskih zrnadi i karan filića, od svačeg po 1 ½ deka, oraščića ¼ deka, bela šećera 1 kilu, vina bela 6 litara, i načini klaret kao i predrečevi. Broj 89.

Da načiniš štrasburški klaret. Uzmi slatke korice 2 deka, isijota ½ deka, karanfilića ½ deka, rajskih zrnadi i oraščikova cveta po 3 deka, šećera 1 kilu, 2 ½ litre vina. Sve stvari kao i šećer istuci sitno i metni u vino, i ostavi preko noć da prestoji, pa onda procedi nekoliko puta kroz vunenu kesu. Broj 90.

Da načiniš austrijski klaret. Uzmi slatke korice 1 ½ deka, rajskih zrnadi ¼ deka, dva oraščića, oraščikova cveta ½ deka, bela vina ili šilera 1 litru i 3 deci, šećera 45 deka. Sve ove stvari i šećer istuci i smešane u vino metni da prestoje preko noć, pa onda nekoliko puti procedi kroz vunenu kesu. Broj 91.

Drugi način austrijska klareta. Uzmi slatke korice 3 deka , bela isijota 1/3 deka, oraščića ¼ deka, karanfilića ¼ deka, rajskih zrnadi 2 grama, pripravljena korijona, oraščikova cveta, dugačka bibera i galganta po 4grama, bela šećera 50 deka, stara dobra vina 3 ½ litre, i načini klaret po prednavedenu načinu. Broj 92.

Da načiniš klaret od vode. Uzmi 30 zrnadi ječma, karanfilića 10 komadi, oraščića i oraščikova cveta po ¼ deka, slatke korice 7 deka, šećera 12 deka, vode čiste 1 litru i 3 deci. Stvari sve istuci i m etni u vodu, i metni na tihu vatru da nešto provri, pa onda kroz čistu krpu procedi. Broj 93.

Da načiniš još drukčije klaret od vode. Uzmi slatke korice ¼ deka, cveta ljubičice 2 grama, karanfilića 1 grama, šećera 18 deka, kuvane čiste vode 2 kile.Metni sve ovo zajedno da se 3 sahata grize, a posle procedi.

50 Broj 94.

Da načiniš sasvim delikatni šiler. Uzmi bure ( koliko hoćeš ), n.pr. jednu četvorku, uspi u nju jedno 6 decilitara ţestoke komovice, i onda zakadi oraščićem, kao što smo u glavi 6. pod brojem 23. kazali, zatvori, provaljaj bure, da se rakija i oraščićev dim sjedini, i da se raziĎe po svim dugama i danima. MeĎu tim metni u kalajisan kazan dva akova friška crna mosta, da se kuva dotle, dok jedan akov ne uvri, a ostatak kuvani uspi u čist čabar, i kad bude hladno, namesti veliki drven levak u bure, nameći u levak leskovih ili smrekovih strugotina ili metle runke, i tako kroz to sipaj taj kuvani most, i dospi drugim friškim na rešetku propuštenim mostom, no s jedne šake prazno da ostane; za tim uzmi: slatke korice 1 ½ deka, oraščića 3 deka, oraščikova cveta 1 ½ deka, karanfilića 1 deka, galganta 1 ½ deka. Sve ove stvari istucaj u avanu, metni u kesicu, priveţi ozdo kamičak ili olov i obesi u bure i tako ostavi da vri, pa onda zatvori vranjem dobro; a u poslednjoj četvrti meseca februara pretoči u drugo oraščićem zakaĎeno bure. Broj 95.

Da načiniš drukčije delikatni šiler. Uzmi na jednu desetačku slatke korice 5 deka, karanfilića 1 ½ deka, oraščića 5 deka, oraščikova cveta 1 ½ deka, rajskih zrnadi, setvala, galganta, bela isijota, od svačeg po 1 ½ deka. Sve ove stvari istuci, svaku  posebice u avanu i metni u kesice; onda naspi desetačku, koja je oraščićem dobro zakaĎena, kroz strugotine ili kroz runku, kao što smo napred rekli, friškim slatkim mostom i obesi unutra one kesice, a onda uspi jednu litru ţestoke komovice, i tako ostavi da prevri, a posle dospi drugim šilerom ili belim vinom i zatvori dobro. U  proleće izvadi kesice, iscedi ih dobro, a isceĎeno uspi u bure i dolivši ostavi da stoji do druge berbe, i onda uspi u kalajisani kazan 4 akova friška mosta, pola bela , a pola crna i neka se kuva, dok do pola ne uvri; a  posle odaspi u dva čabra da se prohladi, ali kad penu skineš i počne vriti, metni unutra u kesu istučene smreke 3 decil.i 4 decil.onajzova semena, meĎu tim pripravi dve šestačke zakaĎene belim tamjanom i izmirnom, kao što smo u glavi 6. pod brojem 25. kazali. Uspi u svaku šestačku po jedan čabar kuvana mosta i na to uspi iz  predrečene desetačke ono staro mirišljavo vino, ili šiler u jednu i u drugu šestačku, i koliko bude prazno dospi  belim vinom, i ostavi tako da prestoji 2 meseca, dobro zatvoreno, pa onda moţeš pretočiti u dvojke, ili u akovčad za piće ili kako već ti hoćeš. Korist.

Kad se ovo vino umereno upotrebljava, krepi sve ţivotne sile; vetrove u telu rasteriva, varanje potpomaţe, krepi vid, blaţi krv, zgreva i krepi ţeludac i mozak; daje silu svima udovima telesnim, a razganja melanholiju; ali ljudi, koji imaju jaku krv, treba da se čuvaju ovog vina, naprotiv slabim i starim ljudima ovo vino veoma koristi.

51 Broj 96.

Još drukčije da načiniš šiler. Zakadi petačku sa oraščićima, uspi 1 litru ţestoke komovice, zatvori, provaljaj bure, za tim uspi kroz strugotine ili kroz runku friška bela mosta 3 akova i 2 crna, a dodaj: slatke korice 3 deka, oraščića 5 deka, galganta 1 ½ deka, karanfilića 1 deka i semena onajzova 3 decil. Istuci sve u avanu, metni u kesice i spusti u bure i ostavi da vri, posle dospi bure i ostavi da stoji do  proleća, pa onda u poslednjoj četvrti februara pretoči u drugo bure, ili u akovčad. Broj 97.

Još drukčije da načiniš delikatan šiler. Uzmi slatke korice 1 ½ deka, oraščića 3 deka, oraščikova cveta i galganta 1 deka. Istuci sve u prah, metni u staklo i naspi na to prepečene komovice 3 decilit., metni na toplu mestu nekoliko dana da se izgrize; u vreme berbe uspi u kazan dva akova slatka crvena mosta, da se kuva i da do pola uvri; meĎu tim uspi onu začinjenu rakiju u dvojku i provaljaj, za tim kad bude onaj kuvani most hladan, uspi u dvojku i dospi ostalo  belim friškim mostom, i posle dva meseca moţeš pretočiti u drugo, tamjanom i izmirnom zakaĎeno bure, i zatvoreno drţi do proleća, i tada rastoči u manju burad. Broj 98.

Da načiniš sa svim osobiti delikatni šiler. Uzmi u kazan 4 akova friška, na rešetku propuštena mosta, metni da se kuva, dokle do pola ne uvri, i tad izaspi u dva akova da se prohladi, dvojku zakadi solju i ţestokom komovicom, kao što smo u glavi 6 pod  br.24 kazali, i uspi unutra onaj kuvani most kroz runku, a dodaj slatke korice 1 ½ deka, oraščića 3 deka, oraščikova cveta 1 deka i smreke 3 decilit. Istuci sve, metni u kesu i obesi u dvojku i tako ostavi do proleća i tad izvadi kese, a vino pretoči u frtaljčad. Ko voli moţe umesto šilera uzeti bela vina; ali se mora na to paziti, da se što manje začina uzme,  jer kad ga se manje uzme, vino ništa ne gubi, ako više, moţe da se pokvari.

GLAVA XI. O pretakanju vina i

šta oko toga treba raditi.

 Nekad su ljudi tako strogi bili i pazili oko vina i čuvali ga, da su se upravljali po samim planetama i zvezdama; oni u izvesna vremena niti su hteli vina piti niti načinjati, a osobito kad se sunce ili mesec raĎao,  jer su dgţali, da se tada i vina kreću; sada pak niko na to ne pazi, nego načinje bure u svako doba, kad mu je  potreba. Ali ipak treba paziti, kad hoćeš vina iz bureta da izvadiš, da ne daš koliko je moguće da vazduh u bure uĎe; za to treba da je bure svagda puno t.j. treba ga svake nedelje dolivati i čistim vranjem dobro zatvarati.

52

Da bi imali lepo, čisto, bistro i suptilno vino, treba ga odmah čim most prevri i vriti prestane pretočiti u drugo bure; jer će samo takim načinom gusta kiselica, od koje se leti vino kvari, ostati u prvom buretu, a u  pretočenom vinu u drugom buretu ostaće vedra kiselica koja će na dno pasti, i koja vino mnogo bolje u snazi odrţava, i daje mu lepše i čistije lice. Stari naši pazili su još i na doba pretakanja, jer oni nisu u drugo vreme vino pretakali, osim kad je mesec  pod zemljom i severni t.j. ponoćni vetar duvao i kad cveta loza i ruţa.  Neki su još pri pretakanju delili iz jednog bureta vino, t.j. , ono gornje pod vranjem, i niţe na kiselice i srednje. Svako vino, što je vranju bliţe zbog vazduha izvetri i ukus i snagu gubi, a niţe na kiselici podloţno je različinom kvarenju, od čega se i sve u buretu vino zarazi i pokvari i na taj način uskisnuti, ili prevrnuti se ili usmrditi moţe, a srednje vino ima najlepši ukus i snaţnije je i najpostojanije. Ali sad se ne radi tako, niti je nuţda, da se to čini, osobito kad su dobri i duboki podrumi, pa ako bude koja berba nedozrela, ili plesniva, a  pri tom i podrum slab, to u leto svakojako se treba bojati kvarenja, za t o tako vino treba u zimu pretočiti, i to u  poslednjoj četvrti dekembra meseca. Sa dva uzroka se vino pretače; prvo, što se nekad dogaĎa, da ili groţĎe nije sazrelo, pa ga bude mnogo  plesnivog, od čega kiselica leti hrĎav miris dobije i uzroči da se vino kvari; drugo, vina koja su preko mere krepka i kaštra pretakanjem mekša i prijatnija budu. Da bi se vino što pre izbistrilo, najbolje je vreme za pretakanje u januaru, februaru i do polovine marta; pa onda u oktobru, novembru i dekembru. Za pretakanje vina treba čisto vreme, kad je nebo vedro.Slaba vina treba pretakati u zimu, a snaţna u  proleće. Vina ne treba pretakati kad je mesec nov i raste, ili kad je pun, nego tri ili četiri dana posle uštapa –  punog meseca – i poslednje četvrti. Koja se vina otaču, - k ad mesec raste i kad su vetrovi istočni i juţni lako uskisnu, ili se inače pokvare i s toga ih valja otočiti pri zapadnom vetru i kad mesec opada –  ka ide na manjak- i to kad je čisto vedro nebo i uvek u podrumu, a ne na polju.

GLAVA XII. Kako treba vina drţati, da dugo dobra ostanu. Broj 1.

Ako si rad da ti vino bude postojano, drţi podrum i burad, kao što smo u glavi 5. pod brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9. kazali, i onda vina bolja čuvanja ne trebaju; a ona vina , koja su od nezrela ili plesniva groţĎa, nije umesno do sredine leta drţati, osobito u plitkim podrumima, i za to ih treba do leta iz ruku dati, pa makar i po niţu cenu, ali ako ni to nije moguće, on Broj 2. Da vino u ukusu i boji dobro i postojano bude.

Kad pretočiš vino novo u kace ili burad, a ti u svako bure obesi u kesicu po jednu ili dve šake ( po veličini  bureta, manje ili više ), semena stolisnikova; a kad cediš belo vino ili šiler, baci to seme u bure u most, da sve zajedno prevri. Ovako dejstvo ima i cveće od špargle, koje vinu još i lepši ukus daje.

53 Broj 3.

Drukčije. Kad proceĎeno vino počne vriti, baci unutra jednu činiju smrekovih zrnadi, ili obesi ih u kesici, ili dve šake melja, ili komoljikina semena, ili spikanarda, ili suva ţitna cv eta, a kad prestane vriti, izvadi kesicu na  polje. Broj 4.

Još drukčije. U ono bure, u koje ćeš novo vino da pretočiš iz kace, uspi ţestoke komovice, na svaki akov ½ decil. a u ceĎeno belo ili crno vino uspi rakiju kad počne most da vri; rakija ne daje vinu, da se prevrne. Broj 5. Da vino ne promene boju ni dobrotu.

U vreme pretakanja vina uzmi na jednu osmačku 25 deka komoljikina korena, iseci, metni u nov lonac, naspi na to 2 ½ litre lepa vina, prestavi k vatri, da se poklopljeno prokuva, dok ½ litre ne uvri, onda uspi 6 decil. ţestoke komovice, poklopi dobro i ostavi da još malo vri, a posle kad se ohladi, procedi kroz čistu krpu i proceĎeno uspi u bure, pa onda sipaj unutra vino, koje će biti za dve godine snaţno i postojano. Broj 6.

Drukčije. Uspi u jedan čist lonac 3 decil. ţestoke komovice, metni unutra prebrane pšenice, dve ili tri šake, zatvori dobro i ostavi da tri dana prestoji, da zrna nabujaju u rakiji, pa onda metni pšenicu zajedno sa rakijom unutra, zatvori dobro i ostavi da 14 dana pr estoji, posle ga moţeš za piće upotrebiti ili prodati. Broj 7.

Još drukčije. Uzmi ruţe i hmelja po jednu šaku i 13 deka meda; med metni u šerpenju ili u lonac, da se ugreje, baci unutra 1 ½ deka istučena isijota, pa onda ruţu i hmelj, pa izmešaj dobro; metni sve to u kesu, i obesi u bure do  polovine. Broj 8.

Još inače. Uzmi korena blaţenkova 10 deka ( ili više po veličini bureta ) i 1 ½ deka karanfilića, oboje u prah istuci, metni u 3 decil. ţestoke rakije u lončić da se izgrize, za tim ocedi rakiju, onaj talog metni u kesicu i obesi u  bure, pa onda uspi i onu rakiju.

54 Broj 9.

Da vino odrţiš u snazi.  Nema bolja sredstva da odrţiš vino u snazi, nego kad uspeš u bure 1½ deka sumporna olaja, ili sumporna špirita, jer će time vino i lepo lice dobiti. Broj 10.

Drugi način.  Na jednu desetačku uzmi slatke korice, dugačka bibera, karanfilića, rajskih zrnadi, oraščikova cveta, onajza, od svačeg po 3 deka, šećera 12 deka, korena gencijanova 3 deka, korena blaţenkova 7 deka. Istuci svako zasebno u avanu i izmešano metni u kesu, i sa podvezanim kamičkom spusti u bure do polovine; za timuspi unutra vino i zatvori dobro vranjem, i posle dve nedelje moţeš ga početi upotrebljavati, ili samo izvadi kesu na polje; ako hoćeš to vino da drţiš godinu dve dana, onda neka kesa stoji unutra po godine, onda će to vino ostati snaţno i ne će se pokvariti. Broj 11.

Još drukčije. Bure, u koje hoćeš vino da pretočiš, isperi slanom vodom, kao što je napred kazano, ostavi ga da se osuši,  pa onda uzmi ( na jednu desetačku ) 1 ½ deka bela tamjana, zakadi bure odozdo, kao što je rečeno, zatvori ga i ostavi da jedan sat tako prestoji, posle uzmo 1 kilu korena smrekova, iseci na sitno i baci u bure, a u kesicu metni 1 ½ deka karanfilića istučena, i spusti u bure do polovine, pa onda sipaj vino unutra, i onda će vino biti dobro i postojano. Broj 12.

Da sačuvaš vino od kvarenja.  Načini vranj od brestova drveta tako dugačak, da s 4 prsta više dna dotegne, i s ovim vranjem drţi bure zatvoreno, i vino se neće pokvariti. Broj 13.

Još drukčije. Uzmi sitno isečena korena od smreke i cveta lozna ili cveta hmeljeva i obesi u vino. Ove stvari ne samo da drţe vino u dobroti, nego ga i popravljaju, ako se počelo kvariti. Broj 14.

Jošsa svim drukčije. Uzmi ruzmarinova lišća i baci u bure u vino ili u kesici obesi; ovo čuva vino od svaka vreda, a pri tom daje vinu lep i prijatan ukus.

55 Broj 15.

Da sačuvaš vino od kvarenja, koje trebaš duţe vreme da trošiš. Uzmi friška iz zemlje rena, iseci kao prst dugačke komadiće, nadeni ih na debeo konac, komad po komad naretko, podveţi ozdo kamičak, i spusti u bure tako nisko, da s jedna šake samo više dna bude, pa onda dobro zatvori vranjem, i kad ushteš vino piti i načeti, i kad slavinu udariš u bure, ne otvaraj vranja, nego probuši  balom burgijom ozgo ili na vranju ili blizu vranja jedu dugu, i ovu probušenu rupicu drţi svagda malim čepićem zatvorenu, a kad hoćeš vino da točiš na slavinu, izvadi taj čepić, i natočivši vina, opet čepom zatvori rupicu, i tim načinom vino će biti do poslednje kaplje dobro. Broj 16.

Još drukčije. Izvadi iz bureta toliko vina, da sa obe strane dana s vrha prazno bude, i tad uspi unutra 25 deka ili više ( po veličini bureta ) čista zejtina, pa zatvori vranjem dobro; a kad hoćeš da ga točiš, probuši rupicu kod vranja, i  postupaj kao što smo gore rekli, a zejtin će ostati na vinu. S toga će vino biti sačuvano od vazduha, ostaće bez svake promene u ukusu i licu, sveţe i do kraja dobro. A kad se bure isprazni, tada ga odadni i zejtin iz njega izaspi, ili pamukom sa kiselice pokupi i iscedi, pa ga moţeš opet u drugo bure upotrebiti. Svako otočeno vino moţe se ovako pod zejtinom kroz nekoliko godina nevredim ostati. Broj 17.

Još drukčije. Izvadi 7 ili 10 litara v ina iz bureta i odmah zatim, dok nije vazduh ušao u bure, uţeţi u njemu pripravljeni sumpor, i zatvori brzo vranjem, da dim sumporni ostane nad vinom, pod kojim će vino ostati takoĎer sveţe i dobro; a kad hoćeš na slavinu da ga točiš, probuši rupicu, radi kao što smo pod brojem 15 rekli; točeći ne vadi vranj sa svim, nego ga samo malo razlabavi. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi rakije i pepela, načini od toga testo, a od testa vranj i metni u vranjevu jamu; za tim drugim takvim testom zalepi taj vranj, da ne uĎe vazduh, i tako će vino ostati do poslednje kapi sveţe i dobro. Broj 19.

Kad vino počne menjati boju. Uzmi toliko po po litara mleka ( samo skorašnja ) i toliko 1 ½ deka štirke, koliko akova bude imalo bure, razmuti štirak u mleku, izvadi iz bureta toliko vina, koliko mleka, i uspi ovo smešano s mlekom u bure, i mešaj s dugačkim štapom, da se mleko s vinom dobro pomeša, pa onda dobro zavranji, i ostavi da osam dana tako prestoji.

56 Broj 20.

Još drukčije. Istučeni slatki bademi, ili brašno od bela graba, ili pepeo od rastovine, u kesici obešeno u bure, čuva vunu lepo lice i dobrotu. Broj 21.

Još drukčije. Uzmi na osmačku 1 kilu istučene štirke i od tog vina 3 ili 4 litre, razbi i razmuti u to, uspi u bure, pa  promešaj dobro štapom. Broj 22.

Da vino ne izgubi ukus i boju kad ga počneš točiti . Metni u dugačku kesu prosejana pepela od vrbovine, i obesi u bure od vrha do dna, i to onda, kad ga  počneš točiti, i onda se vino neće promenuti do god ga bude trajalo. Broj 23.

Da sačuvaš oceĎeno vino od kvareţa. Kad u berbi isceĎeni most počne u buretu vriti, uspi unutra u vino na svaki akov po 2 decil. ţestoke komovice, i tako će vino biti sačuvano od svaka kvara. Broj 24.

Kad ti se vino počne kvariti ili kisnutu ili inače što . Uzmi šaku istučena bibera, pa baci u bure u vino, pa onda štapom promešaj i zatvori. Broj 25.

Još drukčije. Uzmi dve šake semena od papraca, metni u kesicu i obesi u bure do polovine, i vino će ostati stalno u svojoj snazi i dobroti. Broj 26.

Još drukčije.  Nasoljena slanina ne dopušta vinu uskisnuti, kad nekoliko komadića take slanine obesiš u vino do  polovine bureta.

57 Broj 27.

Da sačuvaš vino od kiseline. Uzmi 1 kilu slatkih badema, načini od njih mleko, metni unutra 13 deka u prah istučena ţuta šećera, metni na vatru da provri, da bi se šećer rastopio, za tim uspi u vino, promešaj sa štapom, zatvori dobro bure, i ostavi da osam dana prestoji. Broj 28.

Još drukčije. Uzmi dobra čista zejtina, ugrej ga na vatri u šerpenji, iseci jednu gdunju ili jabuku, metni u zejtin i kad  bude malo provrilo, izvadi gdunju ili jabuku na polje, pa onda uspi u vino, i onda se neće ni uplesniviti ni uskisnuti. Broj 29.

Još drukčije. Lišće orahovo u vinu obešeno, kad za jedan sahat unutri postoji i posle se opet izvadi, ne da vinu da uskisne. Broj 30.

Još drukčije. Uzmi mlada rastova drveća, oljušti lepo koru, spali to drvo da bude ţeravica, i baci to goreće u bure u vino. Broj 31.

Još drukčije da vino ne uskisne. Uzmi jezgara od breskovih koštica ili bademovih, mhogo ili malo, po veličini bureta, istucaj u avanu, metni u kesicu i obesi u bure. Broj 32.

Još drukčije. Uzmi strugotine od rajska drveta i smrekovine, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta.

58 Broj 33.

Drukčije okušano sredstvo kad već vino počne kisiti.  Načini od lepa čista voska kesu tako veliku i dugačku, da moţe kroz vranjevu jamu do dna bureta dotegnuti, nali kesu do vrha lepim medom, načini od voska zaklo pac i zatvori odozgo kesu, spusti u bure do dna, ali na vrhu kese priveţi parče tanka kanapa, koji ćeš van bureta ostaviti, da ne bi kesa sa svim u bure  pala, nego da je moţeš u svoje vreme polagano izvaditi, i ostavi da prestoji u buretu podugo, od čega, ne samo što ne moţe vino uskisnuti, nego ako je pre toga bilo kao sirće, mora se povratiti i dobro biti; ostalo o lečenju kiselih vina vidi u 14. glavi, što je tamo navedeno. Broj 34.

Da popraviš bolesno vino. Uzmi slatke korice, ledena bela šećera, strugotina od jelenova roga, od svačeg po 12 deka, metni istučeno i smešano u kesicu, i obesi u osmačku vina. Broj 35.

Da popraviš hrĎavo vino.  Na jednu osmačku taka vina, uzmi mleka, šećera i strugotina od roga jelenova po 12 deka, mleko uspi u vino, i promešaj štapom, a šećer i strugotine roţne, metni svako za sebe u kesice i spusti u bure. Broj 36. Kad vino izgubi snagu.

Uzmi na jednu osmačku taka vina: isijota 5 deka, gospina bilja 1 ½ deka. Istuci oboje u sitan prah, izvadi iz toga bureta 4 litre vina, i smešaj taj prah s tim vinom, uspi sve u bure i promešaj dobro štapom. Broj 37.

Još drukčije kad vino izgubi snagu . Uzmi 25 deka sreša, više ili manje, po veličini bureta, metni u nov lonac, ili tiganj na vatru, da se ugreje dobro, - i tako vrelo sipaj u bure u vino, a meĎu tim mešaj drvetom ili štapom. Broj 38.

Još drukčije pokvarenu vinu da pomogneš. Uzmi jednu dobro pečenu ciglju, istuci je u prah, prosej kroz sito; uzmi 12 ţumanaca, razbi dobro, smešaj s njima 3 šake pšenična brašna, pa onda uspi to u vino, a i onaj prah od ciglje, pa promešaj dobro štapom.

59 Broj 39.

Još drukčije. Iseci smrekova drveta na tanke komadiće s pedlja dugačke, osuši i sveţi u tri kitice; obesi jednu kiticu u  bure da prestoji dan i noć, posle drugu tako isto dan i noć, a tako i treću, i tako ćeš vinu povratiti opet svoju snagu i dobrotu. Broj 40.

Još inače. Uzmi korenja od trave saţinice, iseci sitno, metni u retku, dugačku kesu i obesi do dna bureta. Broj 41.

Još drukčije. Uzmi gorkih badema i korena zubovka; bademe metni u toplu vodu, oljušti i istuci na krupno, a zubovak iseci na sitno, metni oboje u kesicu i obesi u vino do polovine bureta. Broj 42.

Još drukčije. Uzmi ruţe i rute podjednako, u pola toliko zrnadi jalovih šišaraka, istuci, metni sve u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, pa ostavi da stoji 7 dana; moţeš dodati i komonjike i pšenice, i tako ćeš vinu svoju  prvašnju snagu opet povratiti, i biće bistro, lepo i snaţno za piće. Broj 43.

Još inače. Uzmi o raščića i bela isijota po jedan deka, 15 listova ţalfije i toliko smrekovih zrnadi, isto tako i lorberovih zrna, metni sve u kesicu u vino do polovine bureta, a posle 5 dana izvadi kesicu, a uspi u vino  jednu ili dve litre rakije, po veličini bureta, pa izmešaj štapom. Broj 44.

Da pomogneš vinu, koje se počelo kvariti. Kad primetiš, da vino hoće da se kvari, onda metni u kesicu bela tamjana i izmirne i obesi je u vino do  polovine bureta, i tako ćeš ga sačuvati od kvareţa Broj 45.

Još drukčije. Uzmi semena od tikve, istuci, metni u kesicu, obesi u vino do polovine bureta i vino će se povratiti i  prijatan ukus opet dobiti.

60 Broj 46. Da ti slabo vino bude jako.

Uzmi blaţenkova i smrekova korena po 50 deka, karanfilića 1 deka, iseci na sitno, metni u kesicu, obesi u vino do polovine bureta i vino će biti snaţno. Broj 47.

Da grmljavina vinu ne škodi. Metni na svaki vranj po jedan komad gvoţĎa, ili lima ( pleha ) i pospi ozgo solju, ili sitnim šljunkom. Broj 48.

Da popraviš vino koje je bez ukusa. Uzmi blaţenkova i buldiranova korena, iseci i istuci, metni u kesicu, i spusti do polovine bureta u vino, pa će dobiti prijatan ukus, koje krepi zdravlje. Broj 49.

Još drukčije. Uzmi šaku ţalfije i toliko hmelja i komad galganta, iseci sve na sitno, metni u kesicu i spusti u vino do  polovine bureta, da tri ili četiri dana prestoji, pa će vino dobiti prijatan ukus. Broj 50.

Da ti vino posle premeštanja ili valjanja brzo stane. Uzmi sitna iz vode bela šljunka, metni ih da tri dana u hladnoj vodi stoje, tada ih spusti u vino, i vino će  brzo stati. Broj 44.

Da popraviš vino crno ili crveno kad izgubi boju .  Naberi zrelih boboca od zove, ili apte ili karmazanca; uzmi frtaljče ili kakvu kačicu, metni od tih bobica ( ali same bobice bez peteljaka ) jedan tavan i pospi malo solju, za tim drugi tavan bobica, pa opet posoli, i tako do vrha onoga suda, kojeg ćeš zaklopljena ostaviti u podrum, ili na drugo kakvo hladno mesto.Kad crno vino izgubi svoju boju, onda uzmi od tih bobica i metni ih u vino toliko, koliko će dovoljno biti za bojadisanje. Ima koji meću cele grozdove zovine, ili aptine, ili karmazančeve s kljukom vinovim u kacu, da zajedno  prevri, od čega naravno vino sa svim crveno postane, ali se to vino na toplu vremenu prevrće, plesnivi, a i usmrdi; ali kad se onako uradi, kao što smo malo pre rekli, ne moţe to da se desi, jer so ne dopušta. Broj 52.

Još drukčije.  Načupaj cveća od turčinka na onom mestu, gde sunce ne dopire, i u vreme potreme satri u prah i metni u vino.

61 Broj 53.

Da od crna vina načiniš belo. Ovo se moţe činiti samo iz radoznalosti, a ne radi potrebe; neki meću soli u crno vino, i za kratko vreme  postane belo; drugi smešaju pepela od bele vinove loze sa surutkom, i ovu smesu smešaju sa crnim vinom i ostave tako 40 dana da prestoji i vino postane belo. Broj 54.

Da od bela vina načiniš crno.  Na onaj isti način moţe se belo vino crnim ili crvenim načiniti, s kojim se crvenkasto vino popravlja ( vidi  broj 51 ). Isto tako isceĎenim sokom od karamazančevih zrnadi moţe se izredna boja belome vinu kao i rakiji dati. Broj 55.

Drugi način kako ćeš belome vinu vanredu rubinsku boju dati. Uzmi velikih cvekala, koje su zagasito crvene, metni ih da se u novom loncu skuvaju i to u vodi; o ljušt i im gornju koru, pa ih onda iseci na tanke koturiće, a ove metni u čist sud, nali belim vinom, zaklopi i ostavi, dok vino svo crvenilo ne izvuče; pa onda ocedi to vino i uspi u bure, pa bure nekoliko puta provaljaj i vidi da li je dovoljno crveno, a ako nije , a ti opet učini s friškom cveklom kao i prvi put, dok vinu u buretu ne daš onaku  boju, kakvu ti ţeliš. Onda istuci nešto ( po veličini bureta ) slatke korice, oraščikovog cveta i šafrana, metni u kesicu, pa obesi u isto vino do sredine bureta, i osta vi dok vino ne izvuče iz svega toga snagu, pa onda izvadi i metni unutra na jedan akov toga vina 50 deka ţuta istučena šećera i ostavi tri dana i tri noći da prestoji, a posle moţeš piti, kao svako piće, koje leti ţar i ţeĎ gasi. Broj 56. Da ti se vino ne promene.

Uzmi smrekova drveta i korenja, oljušti na tanke iveriće ili listiće, sveţi u kitice i obesi s podvezanim kamičkom u bure nova vina, i pusti ga tako da mesec dana prestoji. I tako vino ne će se promenuti, nego će ostati postojano. Broj 57. Još drukčije.

Uzmi čokot iz mlada vinograda u kojem je to vino rodilo, kojeg si rad sačuvati od kvareţa, iseci na tanko iverje, pa poveţi i metni u vino do sredine bureta, i zavranji dobro, pak ostavi da dva meseca prestoji, i vino će biti postojano. Broj 58.

Drugi način. Metni u kesicu šaku ruzmarina, dve šake isopa i 30 deka na krupno istučena galganta i 10 deka iverja smrekovih, obesi u vino do polovine bureta, i vino će biti postojano do poslednje kaplje.

62

GLAVA XIII. O mutnim vinima. Broj 1. Da izbistriš mutno vino.

Uzmi šaku sreša, saţeţi ga na vatri, da pobeli kao brašno, istuci u avanu, metni u kesicu od tanka platna,  pa spusti u bure s pedlja snisko, i vino ća se izbistriti. Broj 2.

Još inače. Uzmi nešto tutkala, saţeţi ga na vatri, istuci u prah, prosej kroz sito; izvadi iz bureta nešto mutna vina,  pomešaj onaj prah s njime i uspi u bure, promešaj drvetom dobro, ili provaljaj bure, i ostavi da stoji ali dobro zavranjeno; tutkalo će privući sav mutljag i Ďubre na dno, i tako će vino biti bistro i lepo. Broj 3.

Još drukčije. Uzmi jednu šaku zdravo suvih peteljaka od groţĎa, koje su se godinu dana sušile, ali samo one, koje su čiste i koje ne smeju nikako biti plesnive i spusti u bure, i vino će se za tri dana izbistriti. Broj 4.

Da pomogneš mutnu vinu i koje se počelo kvariti. Uzmi na svaki akov taka vina po litru mleka, koje se malo ustojalo, sipaj u bure po litru mleka, a svaki put mešaj u buretu vino, i tako postupaj dok sve mleko ne uspeš. Kroz tako mešanje mleko će se bolje s vinom  pomešati i privući će sav mutljag i nečistoću na dno; posle pretoči vino u drugo bure i dobro ga zavranji. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi 50 deka bele stipse, istuci u prah i baci u bure u vino, promešaj dobro, dospi bure i zav ranji, ostavi da tri ili 4 dana prestoji, i vino će se sa svim lepo izbistriti. Broj 7.

Da pomogneš mutnu i bezukusnu vinu . Uzmi koštica mušmulovih i nešto kore od ista drveta, istuci na sitno sve, baci u bure i dobro promešaj, i vino će biti bistro i u kusno.

63 Broj 8.

Još drukčije. Uzmi nešto fina šafrana, ½ deka kuvana meda i šaku lepa prosejana pšenična brašna, pa sve to izmešaj,  baci u bure, promešaj i zavranji dobro, pa ostavi da prestoji tri dana, i vino će biti sasvim bistro. Broj 9.

Da izbistriš mutno belo vino. Uzmi na svaki akov taka vina po 3 decil. mleka i 3 deka stipse u prah istučena, koju ćeš pomešati s mlekom, pa onda promešaj vino u buretu i uspi unutra mleko sa stipsom, i opet promešaj dobro i zatvori i ostavi do drugog dana, onda probuši bure snisko i videćeš da sa stipsom i mlekom izlazi motljag iz vina, a vino će biti bistro i čisto. Broj 10.

Vanredno sredstvo da izbistriš mutno vino. Uzmi na svaki akov taka vina po 8 do 9 jaja, dodaj u prah istučena i prosejana stakla i toliko mramora, i 10 deka lepe bele istučene stipse, sve ove stvari smešaj u činiji, da se lepo izmešaju, radi čega uspi i malo vode, pa onda uspi sve u bure, koje treba da ja sa šake prazno; promešaj dobro drvetom, zavranji, ostavi d a neki dan prestoji, i videćeš, da je sav mutljag sa rečenim stvarima na dno pao, a vino će biti čisto i bistro. Broj 11.

Još drukčije.  Naberi višanja s drveta, pretoči mutno vino u drugo bure, baci unutra višnje, i vino će početi vriti, i posle vrenja biće lepo, bistro i svetlo, a posle ga opet pretoči u drugo čisto bure. Broj 12.

Da popraviš uzmućeno vino. Uzmi na osmačku ili desetačku taka vina 50 deka bele u preh istučene i prosejane stipse, i 28 belanaca, koja ćeš razbiti najbolje sa šakom solju, pa onda procedi kroz krpu, uspi u to nešto mutna vina i izmešaj, metni u bure, koje treba s pedlja prazno da bude, promešaj drvetom, i posle osam dana biće ti vino čisto i  bistro. Broj 13.

Da popraviš mutno i hrĎave boje vino . Uzmi na jednu osmačku taka vina 50 deka badema, oljušti ih, istuci u avanu, uspi na to vode i procedi kroz krpu, i to će onda biti kao mleko; onda uzmi 50 deka sreša, istuci u avanu i prosej kroz sito, promešaj vino u buretu do dna i uspi unutra sreš i mleko i opet promešaj dobro, zavranji, pa ostavi da tako prestoji.

64 Broj 14.

Još drukčije. Uzmi čista rečna peska, operi ga lepo i ostavi da se osuši, pa ga onda prosej; na jedan akov taka vina uzmi  peska 7 decil. Uzmi 24 belanaca na jednu osmačku, razbi dobro, uspi u jedan veliki lonac ili još bolje u čist šavolj, i pesak saspi unutra, i na to nekoliko litara vina, izmešaj sve i uspi u bure, promešaj drvetom, zavranji,  pa ostavi da četiri dana prestoji. Posle toga uzmi bela isijota, slatke korice, karanfilića, od svačega po 1 ½ deka, istuci na krupno, metni u komovicu da se izgrize, i tad rakiju uspi u bure u vino, a stvari metni u kesicu i spusti u bure da prestoji dokle vino snagu iz tog ne izvuče, pa onda sve to izvadi, i vino će biti krepko i snaţno. Broj 15.

Da izbistriš mutno i debelo vino .  Na jednu osmačku taka vina uzmi 50 deka šećera, i toliko stipse, istuci oboje u prah, uspi na to nešto mutna vina, pa smešano uspi u bure, promešaj dobro drvetom, zavranji i ostavi da 14 dana prestoji, a posle ga  pretoči u drugo čisto bure. Broj 16.

Još drukčije. Uzmi na jednu osmačku taka vina 25 deka prebrane pšenice, i tuci dok gornja ljuska ne spadne, onda čistom vodom operi, ocedi lepo i uspi na istučenu pšenicu 7 decil. mleka, i smešano uspi u bure, promešaj dobro, dospi bure i zavranji ga, ostavi da 15 dana prestoji, i vino će biti bistro i krepko. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi brašna od slačice, izmešaj dobro u kakvom sudu sa pokvarenim vinom, uspi u bure, i promešaj sa leskovim drvetom do dna, pa o nda ostavi da 12 dana dobro zavranjen prestoji, pak ćeš videti, da će se izbistriti. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi na jednu osmačku taka vina 50 deka sreša i toliko soli, saţeţi sve to na vatri, istuci na sitno, uspi u  bure i promešaj dobro; ali to vino moraš odmah pretočiti u drugo bure. Broj 19.

Još drukčije. Uzmi čiste pšenice 2 šake na jedan akov, metni u čist lonac da se prokuva, i kad se zrna raspucaju, operi ih vodom hladnom, metni u kesicu i spusti u vino do polovine bureta, zavranji i ostavi tako da tri nedelje  prestoji, i vino će biti bistro i krepko.

65 Broj 20.

Još drukčije. Prosej pepela vrbova, metni u jednu ili dve kesice i obesi u bure, ili baci pepeo u vino, pa promešaj sa štapom dobro, ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji. U oskudici toga pepela moţeš upotrebiti i od loze. Primedba. Koje je vino dobro za piće, ali je mutno, treba ga pretakati kroz metlu runku u drugo čisto  bure, i zavranjeno na miru ostavljati da mesec dana prestoji, i vino vino će se vrlo lepo izbistriti.

GLAVA XIV. O nakiselim i uskislim vinima. Broj 1. Da ti kiselo vino dobije prvu svoju dobrotu.

Uzmi na jednu osmačku uskisla vina 1 kilu korena od zečijeg trna i 50 deka korena od gospina bilja, iseci na sitno, osuši na promaji, pa u vreme potrebe metni u tri kesice i obesi prvu kesicu do kiselice, drugu do sredine bureta, a treću sa šake niţe vranja, za tim udari vranj dobro i zalepi s vrha, ostavi tako da 6 dana  prestoji; posle probuši na dnu burgijicom, i natočivši u čašu istog vina, vidi da li je kiseline nestalo, a ako nije, ostavi da postoji dok sa svim ne stane, onda izvadi kesice iz vina i ono će biti sa svim dobro. Broj 2.

Još drukčije. Uzmi sitne proje, metni u lonac da se kuva, dok ne bude mekana; iscedi vodu i metni proju da se osuši, pa  je onda metni u kesicu i obesi u vino. Broj 3.

Još drukčije.  Nakvasi sunĎer u skorašnjoj vodi, vod i, metni ga na jamu vranjevu, i on o n će izvući svu kiselinu k iselinu na polje; skini  posle po sata taj sunĎer, iscedi iz njega mokrotu, pa ga pokvasi opet u friškoj vodi i metni na jamu vranjevu, i tako čini neprestano, dok do k sve kiseline ne nestane. Broj 4.

Još drukčije. Uzmi na jednu osmačku vina 1 kilu onajza, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta, ostavi dotle da  prestoji, dok sve kiseline nestane, pa onda onajz izvadi, ali vino moraš češće ogledati.

66 Broj 5.

Još drukčije. Uzmi jedan podebeo vrbov prut, dugačak koliko do polovine bureta, izbuši na tom prutukoliko se više moţe rupa, samo ne redom, nego sad s jedne strane sad porebarke, i tako od vrha do kraja, pa onda uzmi lepa meda i istučena šećera podjednako, i tako smešano napuni one rupe i obavo čistom tankom krpom, priveţi ozdo na prut kamičak i obesi pravo prut do sredine bureta, zavranji dobro i ostavi da četiri dana prestoji, i vino će se oprostiti o prostiti kiseline. kiseline. Broj 6.

Još drukčije. Čim izvadiš iz peći pečen raţen ili ječmen hleb, ti ga metni na vranjevu jamu, i kad tako nekoliko puta učiniš, kiseline će nestati. nestat i. Broj 7. Kad vino na kiselo zaudara.

Uzmi 1 kilu čiste pšenice i nova voska, iseci vosak na sitno, pomešaj sa pšenicom, metni u kesice, obesi u vino do polovine bureta, i kiseline će nestati, a vino će biti vrlo prijatno. Broj 8.

Još drukčije. Uzmi nakisela vina 3 litre i 5 decil. meda, metni za jedno da se prokuva, kao što se šerbet kuva, posle metni unutra saţeţena tutkala, ili nešto u prah istučene ciglje, uspi u bure i promešaj dobro nekoliko puta sa drvetom. Broj 9.

Još drukčije. Uspi u tako vino nešto ceĎa od sapuna i promešaj dobro i kiseline će nestati Broj 10.

Kad je vino kiselo ili hoće ad uskisne. Uzmi na jedan akov taka vina 1 ½ deka semena od ţira bukovog, istuci i metni u kesicu, obesi u vino do  polovine bureta i ostavi da tri dana i tri noći prestoji, prestoji, pa onda izvadi, a vino promešaj i tako će vino dobiti opet svoj ukus. Broj 11.

Još drukčije. Uzmi hmelja i smrekovih istučenih zrnadi, metni u kesicu i obesi u vino, i vino će za tri nedelje sa svim dobro biti.

67 Broj 12.

Još na drugi način. Uzmi papraca trave s korenom, koja je u aprilu mesecu nabrana i u hladovini osušena, iseci na sitno, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta; a u drugoj kesi obesi hmelja, pa tako oboje ostavi da nekoliko dana  prestoji, i kiseline će nestati. Broj 13.

Još drukčije. Uzmi omanova korena, iseci ga na komadiće, dodaj nekoliko listova ţalfije, oboje naniţi na konac, i  privezavši ozdo kamičak, obesi u vino, i ostavi da 6 ili 8 dana prestoji. prestoji. Broj 14.

Još drukčije. Uzmi korena od kapljačka trave ( Polipodium quercinum , Engelsuss ) ,koja pod rastovinom raste, operi je dobro, iseci, metni u retku kesicu i obesi u vino do polovine bureta; ovaj koren ima jaku silu, da ne samo što sačuva vino od kiseline, nego ga još vanrednim čini; moţeš s korenom ko renom i lišće metnuti. Broj 15.

Još drukčije. Metni u jednu kesicu semena od bela luka, a u drugu d rugu kesicu lišća sa peteljkama od vinove loze, i obesi u vino do sredine bureta. Broj 16.

Kad je vino kiselo kao sirće. Uzmi na jednu osmačku taka t aka vina kilu korena gospina bilja, iseci ga i na konac naniţi, ili metni u kesicu od retka platna, priveţi kamičak ozdo, o zdo, i obesi u vino do polovine bureta, pa ostavi tako da prestoji osam dana, i kiseline će nestati. nestat i. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi na osmačku ili desetačku taka vina 1 ½ kile korena gospina bilja, iseci iseci sitno, sitno, osuši u hladovini, za tim istuci u avanu u prah, prosej kroz sito, izvadi nekoliko litara vina i ovaj prah smešaj s njime, pa onda uspi u bure i promešaj dobro drvetom i vino će se sa svim povratiti. Broj 18.

Još drukčije.  Nakopaj u maju mesecu pelenova korena, osuši ga u hladovini, iseci na sitno, metni u retku kesicu, obesi u vino, i kiseline će nestati.

68 Broj 19.

Još drukčije. Uzmi soli i sreša, manje ili više ( po veličini bureta ), po mešaj u tiganju i prţi na vatri, dok ne pomodri a sreš pobeli, tada uspi u bure i kiseline će nestati. Broj 20.

Da popraviš vino koje udara na sirće. Uzmi na jednu osmačku ili desetačku taka vina kilu čista voska, iseci na sitno i metni u novu šerpenju na ţeravici, da se rastopi i drţi donde, dok se ne počne dimiti; meĎu tim izvadi od tog vina jednu litru, pa onda uspi vruć vosak u bure; posle uzmi 3 deka lorberovih zrnadi i toliko onajza, 1 ¾ deka galganta, istuci sve i dodaj 5 deka sitno isečene ţalfije, i sve to zajedno s onom litrom vina smešaj, metni u retku kesicu i obesi u vino do sredine bureta. Ako je vino sa svim pokvareno, onda ga devetoga dana pretoči u drugo bure i obesi još 1 deka gavezova korena i toliko galganta, 1 ½ deka slatke korice i 3 deka šećera, sve istučeno, i vino će biti sa svim dobro. Broj 21.

Još drukčije da kiselu vinu pomogneš. Uzmi prebrane pšenice na osmačku taka vina jednu litru, metni u vodu da se prokuva, dok se zrna ne  poraspadaju, iscedi vodu i ostavi da se prohladi, onda metni u dve retke kesice, priveţi na svaku po komadić olova ili kositra, i spusti u vino, zavranji dobro i ostavi da 14 dana prestoji. Broj 22.

Još drukčije. Uzmi jednu ili dve šake sitno isečena iverja od smrekovine ( fenje ) i dometi dve šake semena od bela luka, metni u retku kesicu, pa obesi u vino do polovine bureta. Broj 23.

Ako od mosta slatko načinjeno vino počne kisiti. Uzmi kilu krupna groţĎa, metni u nešto vina da prestoji, dokle zrna ne nabubre, pa onda baci u bure i zavranji dobro. Broj 24.

Još drukčije. Pretoči tako vino u drugo bure ovako: metni veliki drveni levak u to bure, a tulajku (odušku) obloţi krpom, pa u levak unutra uspi sa šake čista iz tekuće reke peska i tako pretači to vino kroz pesak u bure, i vino će izgubiti kiselinu.

69 Broj 25.

Još drukčije. Ako vino pred berbu počne kisiti, ili nisi siguran da će se i na dalje odrţati, a ti u vreme berbe skuvaj dva čabra friška mosta, tako da jedan akov kuvana vina bude; meĎu tim ono staro iznemoglo vino zasladi, pretoči u drugo bure, koje samo za jedan akov treba da bude veće, pa onda uspi na to ono kuvano, i biće sasvim slatko i delikatno; a moţeš obesiti u kesicu posle nekoliko dana nešto istučene slatke korice i oraščikova cveta, a i semena onajzova. Broj 26.

Da pomogneš uskisnutu vinu.  Načini s pedlja i po dugačko drvo okruglo i lepo uglaĎeno, debelo toliko, kako moţe na vranjevu jamu lako ući, t.j. da je s po nokta uţe od jame; to drvo namaţi bademovim zejtinom, a meĎu tim rastopi u šerpen ji voska i kad bude hladan, a pri tom mekan, tad ga oblepi oko onog drveta od gore do dole, a na jednom kraju zalepi sasvim, da bude kao kakva dugačka kutija –  vutrola - ; pa onda izvuci drvo na polje, a to voštanu kutiju metni na hladno mesto. Ovakvih kutija načini tri ili četiri, po dubljini bureta, kako će jedna kutija nad drugom, visiti od dna do vrha bureta, za tim naspi svaku kutiju čistim lepim medom, i na svaku načini od istog voska poklopac i zatvori lepo, priveţi na svaku ozgo po parče tanka kanapa, i tako spusti u vino jednu do dna bureta, drugu više nje malo, kao što smo napred već rekli, a vrhovi od kanapa da budu na  polju utvrĎeni, da ne bi ni jedna kutija mogla u bure pasti, i tako ostavi da stoji neko vreme, od čega će vino izgubiti kiselinu i postaće slatko i dobro.

GLAVA XV. O teglivim vinima. Broj 1. Da popraviš vino koje se tegli.

Izvadi iz bureta toga vina 10 litara, promešaj vino u buretu što se bolje moţe s drvetom, i uzmi 50 deka sreša, isijota 3 deka, 1 ½ deka slatke korice i jednu šaku soli, istuci sve u prah, pomešaj s onim izvaĎenim vinom i uspi u bure, ali bure treba da je bar s pedlja prazno, promešaj opet što bolje, dospi puno i zavranji, ostavi da tri noći prestoji i vino će biti sa svim dobro. Broj 2. Da pomogneš vinu koje se počelo tegliti.

Uzmi dve šake negašena kreča, izvadi od toga vina dve ili tri litre, metni kreč u vino, usijaj četiri šljunka tolike veličine, kako mogu u bure ući, zagasi ih u onom krečnom vinu, i opet usijaj; krečevinu uspi u bur e,  promešaj dobro s drvetom, pa onda baci i šljunke usijane i zavranji bure, i vino će se popraviti.

70 Broj 3.

Još drukčije. Uzmi trave isopa sa suvim cvećem, istrti, pomešaj sa litrom bela vina, uspi u bure i promešaj dobro, ili sveţi isop u kitice i obesi u bure s podvezanim kamičkom do polovine, i vino će se popraviti. Broj 4.

Još drukčije da pomogneš teglivu vinu. Pretoči vino u čisto bure, uzmi 50 deka sreša i 10 deka isijota, istuci oboje u prah, izvadi pokvarena vina 2 litre u jedan čist lonac, metni onaj prah u to vino i izmešaj dobro i uspi u bure, pa promešaj drvetom, zavranji dobro i ostavi da tri dana i tri noći prestoji, i vino će biti dobro. Broj 5. Da sačuvaš vino od teglenja.

Kad primetiš, da vino u kojem buretu počne boju menjati, da se gusti i tegli, onda uzmi drvo, koje je rascepljeno na četvoro ozdo, pa promešaj njime nekoliko puta vino do dna, ali pri hladnu vremenu, i tako će se i začetak kvareţi utamaniti, i kad tako prestoji 14 dana zavranjeno, biće vino čisto i postojano. Broj 6.

Još drukčije da tegleću vinu pomogneš.  Na jednu osmačku takva vina uzmi litru graška, metni da se u vodi prokuva, pa kad počnu zrna ljusku zbacati i odmeknu, ocedi dobro vodu i baci ih dok su još vruća u bure. MeĎu tim uzmi 1 ½ kile sreša, saţeţi ga u šerpenji da pobeli, istuci u prah, isto tako i soli jednu šaku uprţi, pa oboje zagrej na vatri, pak tako vrelo  baci u bure, i mešaj drvetom dugo; onda uzmi šaku zimzelena, metni u kesicu i obesi u bure. Isto tako obesi u  bure i jedan komad drveta od kaline s aršina dugačko, i vino će biti vrlo dobro. Broj 7.

Još drukčije. Uzmi litru prebrane pšenice, metni u nov lonac, da se prokuva u vodi, i to ceo dan, pa onda ocedi vodu i uspi pšenicu u drugi sud a na nju uspi hladnu vodu, i kad pšenica sa svim hladna bude, metni u avan ( ako nije moguće sve u jedan ma, a ono u više puta), istuci koliko je moguće sitnije tako mokru, i cedi pretisnuvši zdravo kroz krpu u drugi kakav sud, uspi na tu istisnutu belinu opet hladnu vodu i ostavi taj dan da stoji, i u veče procedi opet kroz krpu i ostavi proceĎenu belu gustinu da se prosuši i onda uzmi od te prosušene  pšenične gustine 50 deka i toliko badema, koje ćeš u vreloj vodi opariti pa oljuštiti, i istući u avanu, pa  pomešati sa pomenutom pšenicom; izvadi iz bureta 4 litre vina, i sve skupa smešaj da bude kao mleko, u koje ćeš metuti 5 decil. pepela od lozovine, pa onda promešaj vino u buretu, i uspi unutra tu smesu, zavranji dobro, i za osam dana biće vino čisto i lepo.

71 Broj 8.

Još drukčije da pomogneš mutnu i tegleću vinu. Uzmi šaku ili više ( po veličini bureta ) pepela od vinove loze, metni u kesicu i obesi u vino do sredine  bureta, i vino će na skroz biti čisto. Broj 9.

Još drukčije. Izvadi iz bureta 10 litara pokvarena vina, a ono u buretu ostalo razbi s drvetom dobro i uzmi 50 deka sreša i 25 deka kore od papraca suva, istuci oboje u najsitniji prah, prosej kroz sito, uzmi od izvaĎena vina 2 litre, smešaj u taj prah i uspi u bure, pa opet promešaj svo vino s drvetom i dospi izvaĎenim vinom, pa zavranjeno ostavi da prestoji tri dana i toliko noći, i vino će biti dobro. Broj 10.

Još drukčije. Uzmi 50 deka bele stipse i toliko saţeţena soli, istuci oboje u prah, uspi u bure, promešaj dobro s drvetom, dopuni bure i dobro zavranji, i vino će za jedan dan biti lepo. Broj 11.

Još drukčije. Uzmi na osmačku taka vina jedan lonac pepela od čokoća ili loze, i toliko pepela od rastove kore, prosej kroz sito oboje, a dodaj 3 decil. u prah istučena sreša, i vina koliko bude potrebno, smešaj sve skupa, u tri maha sipaj u bure, i uza svaki put mešaj drvetom vino u buretu, dok se ne počne peniti ne jami vranjevoj, i ovu penu hvataj i sipaj u bure, i vino će biti dobro. Broj 12.

Još drukčije. Uzmi na šestačku ili petačku taka vina 12 deka karanfilića i 20 deka bibera, istuci oboje na krupno, kuvaj u vinu i kad do pola uvri, tad uspi to vino tako vrelo kroz čistu krpu u bure u vino, a karanfilić i biber metni u kesicu i obesi unutra do sredine bureta, i tada zat vori dobro i ostavi da četiri dana prestoji, i vino će se izbistriti. Broj 13.

Još drukčije. Pretoči tako pokvareno vino u drugo bure, no u levak metni strugotina ili iverja, da preko toga vino u bure teče. Na jednu osmačku taka vina uzmi 50 deka istučena sreša, litru ţestoke komovice i litru toga pokvarena vina, smešaj sve skupa i uspi u bure, promešaj dobro s drvetom, zavranji dobro i tako tri dana da prestoji.

72 Broj 14.

Još drukčije. Uzmi u prah istučena sreša, pepela od loze i soli, od svačega po šaku; izvadi iz bureta 10 litara vina i od ovoga uzmi 2 do 3 litre, metni u sreš, pepeo i so, izmešaj, pa onda uspi sve u bure, promešaj dobro s drvetom i ostavi da prestoji zavranjeno dok ne sedne, i vino će biti dobro. Broj 15.

Još drukčije da pomogneš teglivu i pokvarenu vinu. Pretoči vino preko trave runke u drugo bure, koje je zakaĎeno dobrim propravljenim sumporom, a na osmačku taka vina uzmi 2 kile istučena u prah sreša, i uspi na to dve litre dobra vina, a 4 litre pok varena, izmešaj sve dobro, uspi u bure, mešaj s rascepljenim drvetom, dok se ne zapenuši, pa onda zavranji, ostavi da nekoliko dana prestoji, i vino će dobiti opet svoju dobrotu i snagu. Broj 16.

Još drukčije. Uzmi zebrice trave, po veličini bureta, manje ili više, obesi na kanapu u vino do sredine bureta, i vino će se za šest dana povratiti. Broj 17.

Još drukčije. Uzvadi iz bureta pokvarena vina nekoliko litara u kakav nov lonac, poklopi i pristavi k vatri da vri, ali često skidaj penu, i kad nestane pene, nadnesi nad njim razgorelo drvo, da se vino upali, i kad ga plamen obuzme, duhni ili polopi i plamena će nestati. No meĎu tim, dok ti to radiš, neka kogod drugi sa kakvim rascepljenim drvetom vino u buretu do dna razbija, i tako odmah vino iz lonca, kako ga ugasiš uspi u bure, ali zajedno sa komovicom 1 ili 2 litre ( po veličini bureta ); zatvori vranjem dobro i ostavi da 14 dana prestoji, i vino će biti dobro. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi litru pokvarena vina i litru soli, svari oboje u loncu, op eni, a za tim uspi dok je vrelo u bure, i mešaj unutra s drvetom, dok se ne pokaţe, kao da će da vri; onda obesi do polovine bureta komad olova, i vino će  biti lepo. Broj 19.

Još drukčije. Uzmi bele zemlje, osuši je na suncu, istuci u prah, izvadi nešto pokvarena vina, mešaj s njime istučenu zemlju, uspi u bure i mešaj s drvetom, i vino će se za 8 dana popraviti.

73 Broj 20.

Da popraviš debelo, mutno i teglivo vino. Uzmi na jednu osmačku taka vina 50 dekag. sreša i toliko belančevine da sreš gusto zamesiti moţeš; sreš istuci u prah, pa zamesi sa razbijenim belancima lepčiće –  metni ih da se ispeku dobro, onda ih istuci u prah; sad izvadi onog vina 10 litara, smešaj s njime taj prah i ostavi da dva sata prestoji, dok se sav pr ah ne rastopi, za tim uspi svo vino u bure, promešaj dobro, zavranji i ostavi, i vino će se izbistriti i lepo biti. Broj 21.

Još drukčije.  Naberi trnjina, ali onda kad počnu plavetniti, istuci ih u avanu, baci u vino, promešaj dobro drvetom i zavranji, i vino će se za 8 dana popraviti. Trnjine moţeš osušiti na suncu ili u toploj peći i ostaviti ih do upotrebe. Broj 22.

Još drukčije. Uveţi čistu krpu za drvo i promešaj vino u buretu do dna, a meĎu tim uzvari ista vina u loncu, metni nešto komovice unutra, i uspi tako vrelo u bure, i vino će biti dobro. Broj 23.

Još drukčije. Uzmi dve ili tri šake pepela od jasenova drveta, metni u kesu i obesi u vino do sredine bureta, i 1 deka olaja od sreša, kojeg ćeš dobiti u apoteci ( Weinstein  – Öhl ). Broj 24.

Još drukčije. Uzmi gavezova korena, i srednju koru od lipovine, iseci oboje na sitno, osuši u peći posle hleba, metni u kesicu, zagrej je u gvozdenoj tavici dobro na vatri, i tako vrelu obesi u vino do polovine bureta, zavranji i ostavi da dan i noć prestoji, i vino će biti dobro. Broj 25.

Još drukčije. Uzmi povelik nov lonac, uspi u njega ( na osmačku taka vina ) dve litre ţestoke komovice, a dospi istim vinom; metni unutra na krupno istučena karanfilića 1 ½ deka i šaku sitne soli, pristavi k vatri da vri, samo čuvaj od plamena, za to ćeš bolje uraditi ako lonac poklopiš, meĎu tim promešaj vino u buretu, i uspi odmah unutra i zavranji dobro.

74 Broj 26.

Još drukčije. Maja meseca oguli koru sa mlada bora, do samog drveta, oljušti i baci gornju rapavu koru; iseci sa aršina dugačke komadiće, a široke kako se uzmoţe u bure na vranjevu jamu pustiti, osuši ih u peći posle hleba, ili na ţestoku suncu. Kad opaziš, da vino hoće da se tegli, uzmi 20 –  30 komadi, ugrej ih kraj vatre , i tako vruće spusti na kanapu u bure, zavranji dobro i ostavi da osam dana prestoje. Te kore treba maja mesec naguliti, jer su onda sočne, i osušene drţi ih preko cele godine. Po što se u svim krajevima ne nalazi borovine, moţe se lako nabaviti iz Kranjs ke ili Štajarske. Broj 27.

Još drukčije. Osuši srednju borovu koru, istuci, smešaj sa isečenim karanfilićem, metni u kesicu i obesi u bure, i kroz 5 dana, svaki dan po jedan put vadi kesicu i cedi u bure, i opet spuštaj unutra, i tako će biti vino opet dobro i ukusno. Broj 28.

Da popraviš mutno i teglivo vino. Uzmi 50 deka badema, oljušti, istuci, načini od njih mleko, metni to mleko u nov lonac, pristavi k vatri da se dobro zagreje, samo da ne vri, i tako ga uspi u bure, promešaj dobro u buretu, metni na jamu vranjevu, tog časa iz peći izvaĎen hlepčić vruć, samo odseci donju koru, i tako tu stranu metni na jamu neka postoji dva dana. Broj 29.

Još drukčije. Uzmi zelena peršunova lišća tri ili četiri šake i 1 decil. peršunova semena, pripravi prazno, čisto bure, i  baci u njega lišće, pa onda pretoči u njega ono vino, koje se tegli, pa metni seme u kesicu, i obesi unutra do sredine bureta i zavranjeno ostavi da prestoji nekoliko dana, i vino će biti sa svim čisto i ukusno. Broj 30.

Još drukčije. Uzmi ( na jedan akov taka vina ) 1 deka korena od bedrinca, skuvaj u vinu i uspi u bure, promešaj dobro, onda uzmi na akov 6 decil. kravlja mleka, pretači mleko iz lonca u lonac, dok se ne zapenuši, i s penom uspi u  bure i opet promešaj, i zavranjeno ostavi da prestoji 6 dana, i vino će biti čisto i dobro.

75 Broj 31.

Još drukčije. Izvadi iz osmačke taka vina 4 litre, uspi u čist nov lonac, metni unutra tri šake korena od koprive, poklopi lonac, pristavi k vatri i kad se počne peniti, otklopi i skidaj penu, i kad poprilično uvri, ocedi vino i uspi u  bure onako vruće, i promešaj, pak zavranji. Posle osam dana vidi, da li se vino izbistrilo, pa ako nije, a ti onda uzmi 25 deka stipse, istuci u avanu, metni taj prah u nov lončić i stavi na ugljenu ţeravicu, i stipsa će biti kao voda, pa ostavi tako još na vatri, i biće bela kao kreda, za tim uzmi bele galice i učini, kao i sa stipsom, pa onda oboje istučeno baci u bure i mešaj dobro s drvetom, kako bi se obe stvari s vinom dobro s jedinile, i tako  posle nekoliko dana imaćeš vino opet čisto i dobro. Broj 32.

Još drukčije. Uzmi najlepša pšenična brašna, friška mleka i belančevine, od svačeg po više ili manje ( po veličini bureta ), razbi belancad, smešaj s mlekom, sjedini dobro, uspi unutra brašna, pa razbijaj dotle, dok se ne počne peniti, za tim uspi u bure i jako mešaj, zavranji dobro i ostavi na miru, i biće za čet iri dana čisto i dobro, a petog dana  pretoči u drugo čisto bure, zavranji dobro, pa ostavi da četrnaest dana miruje.

GLAVA XVI. O plesnivim vinima. Broj 1.

Kad je vino plesnivo, kako da mu pomogneš. Uzmi šaku ili dve ( po veličini bureta ) soli, metni u tavicu na vatri, da se zagreje, i tako vruću uspi u vino u bure, zatvori dobro, i posle osam dana pretoči vino u drugo, čisto bure, i ne će biti više plesni. Broj 2.

Još drukčije.  Na osmačku taka plesniva vina uzmi 3 kile nastrugana kositra, metni u kesicu, obesi u vino, zatvori dobro, i posle osam dana pretoči u drugo bure, a kositar onaj isperi čistom vodom i ostavi za dalju upotrebu, i vino će se očistiti sa svim od plesni.

76 Broj 3.

Još drukčije. Uzmi različka, sveţi s kanapom i u bure pusti. Ova će trava privućina se svu plesan, onda je izvadi i operi u čistoj vodi, i opet metni u bure i radi tako dotle, dok sva plesan ne bude izvaĎena. Broj 4.

Još drukčije. Uzmi rastove zelene kore, iseci na komadiće i metni u bure, pa onda zatvori; kore će privući plesan na dno, pa onda pretoči vino u drugo bure. Broj 5.

Još drukči je. Uzmi brašna od grahora, smešaj s vinom i posle nekoliko dana, kad brašno padne na dno, gde će i plesan  biti, pretoči vino u drugo bure, i vino će biti sa svim lepo i čisto. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi malo ili mnogo po veličini bureta suručice trave te osuši, iseci na sitno i baci u vino. Broj 7.

Još drukčije. Uspi u vino 1 ili 2 litre ( po veličini bureta ) vode, koju si iz trave poljačke iscedio. Ova voda goni plesan na dno. Broj 8.

Još drukčije. Pretoči vino u drugo pripravljeno, začinjenim sumporom zakaĎeno bure, i obesi unutra u kesicu 36 sitno isečenih lorberovih listova, i toliko istučenih zrnadi. Broj 9.

Još drukčije. Uzmi šaku ţalfije i toliko melja, metni u kesicu, i obesi u vino do polovine bureta, i za 6 dana popraviće se, a posle izvadi kesicu, a vino moţeš u drugo čisto bure pretočiti.

77 Broj 10.

Još drukčije. Pretoči vino u čisto bure, razbijaj ga dok do k se ne počne peniti, pa onda obesi u vino u retkoj ret koj kesici na sitno isečene suve ţalfije i rute lisnate s meljom. Broj 11.

Još drukčije. Uzmi blaţenkova korena i setvala podjednako, iseci i metni u kesicu, obesi o besi u vino do sredine bureta i za osam dana vino će dobiti do biti lep miris, miris, pa onda o nda izvadi kesicu. Broj 12.

Još drukčije. Metni u kesicu sadova spikanarda, obesi u vino, i za šest dana dobiće vino lep miris i boju bo ju i biće dobro. Broj 13.

Još drukčije. Saţeţi na vatri dva tri komadića mlade rastovine, i metni u vino. Broj 14.

Još drukčije. Uzmi jednu osmačku ili desetačku taka plesniva vina, 50 deka suve ţalfije i 50 deka odabranih smrekovih zrnadi, ţalfiju iseci na sitno, a zrna istuci, pa onda o nda uspi smešano u jednu ili dve kesice, i metni u čist lonac; uspi na to ţestoke komovice ko movice 1 litru i dobro zatvori, pa ostavi 24 sahata da se izgrize; posle uspi rakiju, a kesice obesi u vino do sredine bureta i zavranjeno ostavi da 14 dana prestoji, i vino će vanredno biti. Broj 15.

Još drukčije. Uzmi 1 decil. lorberovih zrnadi, istuci i skuvaj ih s vinom; pa onda uspi sve u bure, promešaj s drvetom dobro, zavranji, i posle nekoliko dana vino će biti dobro. Broj 16.

Još drukčije. Uzmi smoljaste čamovine i smrekova sitno isečena iverja, poveţi lepo u kitice i sa podvezanim kamičkom kamičko m obesi u vino do sredine bureta, ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji i vi no će biti dobro.

78 Broj 17.

Još drukčije. Pretoči vino u drugo bure, pa onda istuci na krupno slatke korice, oraščika i oraščikova cveta od svačega  po 1 ½ deka, a dodaj i 5 deka istučenih smrekovih zrnadi, smešaj sve zajedno, metni u dve kesice od čista tanka platna, obesi ih u vino do polovine bureta, zavranji dobro, ostavi da tri nedelje prestoji, pa onda izvadi kesice, i vino će biti prekrasno. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi oprana korena od peršuna, povadi srce, poveţi korenje u kitice i s podvezanim šljuncima obesi u vino do dna bureta. Broj 19.

Još drukčije. Uzmi 6 ili više, po veličini bureta, korica od jehovine, sljušti gornju koru, kore osuši, izbuši i obesi u vino, i kore će privući privući na sebe plesanj; drţi te kore u vinu po tri sata, pa onda vadi, peri u vodi, i opet obesi u vino, i tako radi dok sve plesni nestane. Broj 20.

Još drukčije. Uzmi koprive, obesi u vino, i ova će privući svu plesan na sebe, koju ćeš posle dva sahata izvaditi, izvaditi, oprati oprat i i opet obesiti u vino. Ovo čini dok sve plesni ne nestane; onda pretoči vino u drugo, čisto bure, satri u prah suve koprive, načini od nje testo s vodom, osuši u peći ili na suncu, i baci u vino i dobro zavranji, ostavi da osam dana prestoji, i kad se digne plesan iz vina sa koprivom, pretoči ga u drugo čisto bure; metni u gvozdenu tavu dve šake ili više ( po veličini bureta ) sili, usijaj je na vatri i tako vrelu baci u bure, zavranji zavran ji dobro dobr o i ostavi da osam dana prestoji, i vino će biti sasvim lepo i čisto. Broj 21.

Još drukčije. Uzmi lišća od leskovine, šipkovine, jasenovine i breskovine, od svačega po šaku, pa zasebno poveţi u kitice i na vrh vina obesi u bure i zavranji dobro, i plesni će nestati.

79 Broj 22.

Da skupiš plesan sa vina. Uzmi parče čista sunĎera, operi ga čis č istom tom vodom vodo m i iscedi; onda dospi bure koje je plesnivo tako, tako , da bude  puno sa svim, da plesan pod same gornje duge i na jamu od vranja doĎe; za tim metni sunĎer ozgo i ostavi da  prestoji jedan dan. SunĎer će privući svu onu vlagu u sebe; uveće uzmi sunĎer i dobro ga u čistoj vodi dva i tri red isperi i oceĎena metni ga opet o pet na jamu vranjevu, a izjutra opet isperi i ostavi na jamu, i sve dotle čini, dok  plesni nestane; zatim uzmi po šaku vrhova od crnobilja i runke, iseci sitno, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta i zavranji dobro, ostavi o stavi da prestoji 14 dana, i vino će biti dobro do bro i ukusno, pa ga onda o nda pretoči u drugo bure. Broj 23.

Kad počne vino na plesan da zaudara. Uzmi slatkih jabuka toliko, koliko je akova buretu, iseci svaku jabuku na četiri kriške, oljušti, a šapuriku sa zrnevljem izbaci, naniţi kriške na jedan konac i sa podvezanim kamičkom obesi u vino do dna bureta, zavranji bure dobro i ostavi da prestoji presto ji šest dana, i plesni će sa svim nestati.

GLAVA XVII. O smrdljivim vinima.

Broj 1.

Da popraviš vino, koje hrĎavo zaudara i smrdi. Uzmi dve šake prebrane pšenice, metni u lonac i uspi na to 1 ¼ litru ljute komovice, pristavi k vatri neka se prokuva, ali pričuvaj, da je plamen ne dotakne, zato lonac moraš dobro poklopiti i kuvati dok se ta rakija do  pola ne ukuva; meĎu tim izvadi toliko zaudarajućeg vina iz bureta da bude sa akova prazno; sad onu vrelu rakiju sa ţitom uspi u bure i zavranji koliko je moguće bolje, i vino će se tako jako uskomešati, kao da hoće  bure da se raspadne, zato treba da je dobrim obručima okovano, a kad se utiša, dospi bure sa onim odvaĎenim vinom. Broj 2.

Još drukčije. Uzmi kore od limuna i pomorandţe, po šaku, slatke korice i karanfilića po 3 deka, istuci na krupno, metni u kesicu i obesi u vino v ino do polovine bureta, zatvori dobro i ostavi da tako četiri nedelje prestoji, i vino će biti kao što treba.

80 Broj 3.

Još drukčije. Uzmi 10 deka karanfilića, istuci u avanu nakrupno, metni u kesicu, a ovu u čist lonac i uspi na to ţestoke komovice prepečene 6 decil. zatvori dobro i ostavi gdegod na toplu mestu da se izgrize, za tim pretoči vino u drugo čisto bure i uspi rakiju unutra; i kesicu obesi do sredine bureta da prestoji šest dana, i vino će biti dobro. Broj 4.

Još drukčije. Uzmi 3 decil. semena od luka praza, metni u kesicu, obesi u vino do polovine bureta, i vino će biti dobro. Broj 5.

Kad vino zaudara, da ga načiniš da miriše. Uzmi nekiliko gnjilih oskoruša, iseci ih na četvoro, metni u retku krpu i spusti u vino do sredine bureta, i ostavi da tako prestoji četiri nedelje, ali svake nedelje dolivaj do gore i vino će dobiti lep miris. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi dve šake ţalfije i toliko hmelja i nešto nakrupno istučena korena galganta, metni sve u kesu, i obesi u vino, i vino će se izlečiti i lep miris dobiti. Broj 7.

Još drukčije. Uzmi jedan hlebac onog časa koji se iz peći izvadi, razlomi ga na dvoje, metni jedan deo na jamu vranjevu, a drugi deo ostavi u peći da vreo bude, i kad se prvi deo hleba ohladi, skini ga, uzmi onaj drugi vruć i metni na jamu, i hlebac će izvući svu smrad. Broj 8.

Još drukčije. Uzmi vrelu zemičku čim se iz peći izvadi, razdrobi je, metni u kesicu i spusti u vino do sredine bureta; ako ovako budeš činio šest ili više puta, uverićeš se, da će neprijatnog mirisa iz vina nestati. Broj 9.

Još drukčije. Uzmi četiri šake bosiljka i 7 deka blaţenkova korena, 3 deka semena od korijona, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta.

81 Broj 10.

Još drukčije. Uzmi 3 decil. smrekovih zrnadi, istuci u avanu, ostavi dva dana u dobrom vinu da se izgrizu za tim metni u kesicu, obesi u bure do sredine, pa onda uspi vino u bure. Broj 11.

Još drukčije. Prestavi na vatru u šistom loncu dobra vina, da se vari, metni unutra sitno isečene bešike od morune, na akov po deka, i kad se raskuva u vinu, onda procedi vino kroz krpu i uspi to vino tako vruće u bure, promešaj i zatvori dobro. Broj 12.

Još drukčije. Uzmi dve ili tri dgunje, iseci ih na komadiće, naniţi ih na tanak kanap i s podvezanim kamičkom obesi u vino do dna bureta. Broj 13.

Još drukčije. Uzmi 25 deka bibera i 12 deka isijota, istuci u avanu, metni u lonac i uspi na to litru vina i litru friška kravl ja mleka, izmešaj dobro i uspi u vino. Primedba. Za popravljanje hrĎavih vina mogu se i ona sredstva upotrebiti, koja smo u glavi 15. o teglivom vinu kazali; a kad se vino ne moţe nikako da izleči, onda ga treba prosuti, a bure iznutra sastrugati, oţeći i zadnivši ga isprati, kao što smo u glavi V. pod brojem 10. 11. i 12. kazali.

GLAVA XVIII.

O prvrnutim i tome sličnim vinima. Broj 1.

Da pomogneš prevrnutu vino. Uzmi na akov taka vina, 7 decil. mleka i 2 deka istučene štirke, oboje smešaj i uspi u bure, promešaj s dugačkim drvetom, zavranji i ostavi da 8 dana prestoji.

82 Broj 2.

Još drukčije. Uzmi na osmačku taka vina, litru mleka, 12 deka šećera i toliko strugotina od jelenjeg roga; šećer istuci i  pomešaj s mlekom, uspi u bure i promešaj s drvetom, a strugotine metni u kesicu i obesi u vino do sredine  bureta, i vino će biti dobro i snaţno. Broj 3.

Još drukčije. Uzmi koprive s korenom i 7 deci istučene slačice; koprivu s korenom operi, veţi i spusti do dna bur eta  pravo, a brašno od slačice metni u kesicu i obesi do polovine bureta. Broj 4.

Još drukčije. Uzmi na osmačku taka vina kilu štirke i 5 litara mleka, razmuti štirak s vodom, vodu ocedi, pa onda uspi u  brašno 2 ½ litre mleka, smešaj jedno s drugim, pa sad uzmi 7 deka u prah istučene sreši, metni u čist suv sud, uspi na to jednu čašu rakije, izmešaj i zapali, i kad dva ili tri puta bukne, uspi unutra 9 litara pokvarena vina,  promešaj, pa uspi u bure i promešaj dobro s drvetom. Pa onda na one 2 ½ litre mleka dodaj litru rakije i litru čiste vode, promešaj, uspi u bure, pa sve dobro izmešaj. Posle sahata probuši bure s burgijom na dnu, i ispusti litru vina, a toliko uspi čiste vode; i posle sahata opet tako isto ispusti; ovako čini 3 ili 4 puta, pa onda zavranji dobro i ostavi da osam dana prestoji i tad uzmi čisto bure, zakadi ga pripravljenim sumporom i vino pretoči u to bure i biće čisto i lepo. Broj 5.

Još drukčije. Uzmi 6 litara mleka i 1 litru prosejana brašna od graška, smešaj zajedno i uspi u vino. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi zelena sočna crnobilja i istuci u avanu, iscedi soka 3 decil., uspi u vino i promešajs s drvetom, pa onda obesi unutra iste trave i vino će biti dobro. Broj 7. Kad se vino prevrne i bezukusno bude.

Uzmi trave blaţena čkalja, sveţi i obesi u vino, pa onda 9 deka blaţenkova korena, iseci na sitno, metni u kesicu i obesi u vino do sredine bureta, i vino će biti dobro i ukusno.

83 Broj 8.

Još drukčije. Uzmi na osmačku taka vina belančevine od 24 jajeta i 5 decil. mleka, smešaj dobro jedno s drugim, i gledaj da se belance dobro razbije, onda uspi u bure u vino i promešaj s drvetom i biće dobro. Broj 9.

Još drukčije. Uzmi 25 deka bele krede, istuci u prah, pomešaj sa 5 litara mleka i toliko vode i uspi odmah u bure i mešaj s drvetom po sahata, zavranji, i ostavi da prestoji. Ali je još bolje, kad jedan polako sipa, a drugi jako u buretu vino meša. Broj 10.

Još drukčije. Uzmi 50 deka stipse, belančevine od 30 jaja i 50 deka sreši. Stipsu i sreš istuci u sitni prašak, a  belančevinu razbi koliko je moguće u penu, metni sve zajedno u čist povnjći šafolj, uspi na to 6 litara  pokvarena vina i litru čiste vode, mešaj drvetom da se sve lepo sjedini, pa onda uspi u bure, promešaj dobro s drvetom i ostavi da 14 dana mirno prestoji, i vino će biti čisto i lepo. Broj 11.

Još drukčije. Uzmi litru kravlja mleka i litru brašna, belančevine od 12 jaja i jednu dobru šaku soli; od belančevine načini penu – sve to smešaj i uspi u bure, i posle 4 dana vino će biti lepo i čisto Broj 12.

Još drukčije. Ako prevrnuto vino ne smrdi, uzmi čisto bure, zakadi ga pripravljenim začinjenim sumporom i pretoči u njega preko runke vino, onda uzmi na osmačku taka vina, 2 kile u prah istučene sreši, 4 litre pokvarena vina i 1 litru lepa vina, smešaj sve zajedno, uspi u bure, pa s rascepljenim drvetom dobro promešaj, da se zapenuši,  pa onda zavranji, ostavi da 14 dana prestoji, i vino će opet dobiti svoju dobrotu i snagu. Broj 13.

Još drukčije. Pretoči vino preko runke u čisto zakaĎeno bure; uzmi dovoljno šljunaka ( kaminčaka ), koji mogu ući u rupu od bureta; operi ih i metni u gvozdeni tiganj sa dve šake soli, i kad se dobro usijaju, a ti ih tako vrele metni u bure, zavranji dobro i ostavi tri nedelje na miru, i tako će vino svoj preĎašnji ukus i dobrotu dobiti.

84 Broj 14.

Još drukčije. Izvadi taka vina iz bureta dva akova i uspi u drugo zakaĎeno bure, posle uzmi 4 litre mleka i toliko graškove čorbe, te metni u kalajisani sud na vatru i kad počne vriti, smešaj unutra 7 deka istučena selenova semena i tako vrelo uspi u to bure i promešaj i dospi sa ostavšim vinom u prvom buretu, zatim mešaj, zavranji dobro, ostavi da 14 dana prestoji i tad ga opet pretoči u drugo bure. Broj 15. Na drugi način da prevrnutu vinu pomogneš.

Uzmi na osmačku taka vina, kilu olova, iseci, metni u tiganj da se rastopi, kad olovo pocrni tada ga uspi u  bure, zavranji dobro, i valjaj bure svaki dan; a posle osmog dana otvori i dospi friškom bunarskom vodom i vino će biti čisto. Kad vino istočiš,moţeš olovo uzeti i za drugi put ga upotrebiti. Primedba. Kad se vino ne de nikako popraviti, napravi od njega sirće.

GLAVA XIX. O sudovnim i sumporastim vinima. Broj 1. Kad vino na bure zaudara.

Uzmi nek oliko dgunja, pa ih iseci na kriške, naniţi ih na uvošten konac i obesi u bure; dgunje će sav nevaljali miris u sebe uvući. Tako isto svojstvo imaju i gnjile mušmule kad se 10 –  12 komadi obese u vino i 1 mesec dana u njemu prestoje. Broj 2.

Još drukčije. Pretoči vino u drugo zakaĎeno bure i metni kesicu dve šake ţalfije i toliko hmelja, obesi u vino, i za tri dana izgubiće sudovni miris.

85 Broj 3.

Još drukčije. Uzmi galganta i karanfilića po 1 ½ deka, istuci i metni u kesicu a ovu metni u nov lonac, uspi toga sudovna vina i pristavi k vatri da se kuva, peni, pa onda tako vruće uspi u bure, a kesice obesi do sredine  bureta, i vino će dobiti lep ukus. Primedba. Ova se vina mogu onim istim načinom lečiti, kao što je rečeno kod smrdljivih vina. Broj 4. Kad vino na sumpor zaudara.

Uzmi slatke korice i oraščića po 1 ½ deka, istuci nakrupno, metni u kesicu i obesi u vino do sredine  bureta, zavranji dobro i ostavi da tri nedelje prestoji. Broj 5.

Još drukčije. Uzmi nov ne kalajisan lonac, metni ga na vatru nek se dobro usija, pa ga onda ustima okrenutog metni na  jamu od bureta i izvući će sav sumpor. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi vruć hlebac iz peći, prelomi ga na dvoje, metni jednu polovinu opet u peć, a drugu na jamu vranjevu, a kad se ova polovina ohladi, metni je u peć, a na njeno mesto metni onu drugu. Ako je bure veliko, onda više puta tako čini, i hlebac će ne samo sumpor, nego i ostalu nečistoću iz vina izvući.

GLAVA XX.

O kvarenju, popravljanju i o čuvanju da se vino ne pokvari. Broj 1.

Da popraviš slabo i herĎavo vino. Uzmi 12 deka karanfilića ili više ( po veličini bureta ), istucaj nakrupno, metni u čistu belu kesicu, zatim u komovicu da dva dana prestoji, poslem uspi tu rakiju u vino, a kesicu obesi do polovine bureta, zavranji i ostavi da 8 dana prestoji, izvadi kesu i vino će biti dobro

86 Broj 2.

Još drukčije. Uzmi 3 deka semena od raspričaste rute, i 25 deka šećera, istuci oboje, svako za sebe metni u kesice, i obesi u vino do polovine bureta i vino će biti dobro. Broj 3.

Još drukčije. Uzmi samlevene slačice i istučena semena od rute, ili od repe, od svačega po 12 deka, metni u kesicu i obesi u vino da 5 ili 7 dana prestoji. Broj 4.

Još drukčije. Uzmi na šestačku slaba vina gencijanovo korena, ledena šećera, slatke korice, oraščikova cveta, od svačega po jedan i po deka; karanfilića, rajskih zrnadi po 1 deka. Istuci sve na krupno, metni u čist lonac, uspi na to 3 litre od tog vina, i pristavi k vatri poklopljeno da se po sahata kuva, i kad bude hladno, metni od lima levak u bure i prostri po njemu čistu krpu i procedi to kuvano vino u bure, zavranji dobro i ostavi da četiri nedelje mirno prestoji. Broj 5.

Još drukčije. Uzmi 50 deka na krupno istučena galganta, dve šake isopa i šaku majorana, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, i uspi unutra litru komovice, zavranji dobro i ostavi da mesec dana presto ji, i vino će biti vanredno i postojano. Broj 6.

Još drukčije da slabo vino krepkim načiniš. Uzmi na šestačku taka vina, slatke korice, rajskih zrnadi, karanfilića, oraščića, ţuta šećera i strugotine od  jelenjeg roga po 1 ½ deka, istuci sve nakrupno, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, zavranji dobro, ostavi da 14 dana prestoji i tada izvadi kesicu. Ove stvari moţeš osušiti i drugi put upotrebiti. Broj 7.

Još drukčije. Uzmi na šestačku slaba vina blaţenkova i smrekova korenja po 50 deka, karanfilića 1 ½ deka; koren iseci na sitno, a karanfiliće istuci, metni u dve dugačke kesice, o besi u vino i zavranji dobro bure, i ostavi nek mesec dana prestoji.

87 Broj 8.

Još drukčije. Uzmi bela tamjana, crvena izmirne i rajskih zrnadi po 1 ½ deka, istuci na krupno, metni u kesicu i obesi u vino do polovine bureta, i vino će biti ukusno. Primedba. Sva ova navedena sredstva mogu se upotrebiti i u ona vina koja se iz kace u burad pretaču ali u ona vina koja su gaţena ili presovana, treba svakako metati, jer će biti mnogo jače nego inače. Broj 9.

Da daš belu ili crnu ceĎenu vinu lep miris i ukus.  Naberi u vrema cveta od špargle, osuši ga u hladovini, i u vreme ceĎenja mosta uzmi na dvojku četiri dobre šake toga cveta, metni u kesicu i obesi do sredine bureta s podvezanim kamičkom ili olovom, i tako sipaj most unutra, i ostavi nek tako zajedno prevri, i vino će dobiti dobar ukus. Broj 10.

Još drukčije. Uzmi za ceĎeno vino trave runke sa cvetom ili zrnadima ( ali zrnad se moraju u svoje vreme nabrati, osušiti i od prašine čuvati ), poveţi u kitice, koje mogu kroz vranjevu jamu proći i s podvezanim olovom obesi u most, ostavi dok ovaj ne prevri. Posle 2 meseca pretoči u drugo bure, koje si isprao vodom u kojoj si  prokuvao travu runku, i vino će biti osobito dobro i lepa ukusa. Broj 11.

Da daš lep ukus belom vinu. Uzmi rascvetanih i na promaji osušenih ječmovih klasova, poveţi ih u male kitice, i s podvezanim kamičkom obesi u bure u most i ostavi da prevri; i posle dva meseca pretoči to vino u drugo bure i vino će biti ukusno i korisno po zdravlje. Ako ove klasove met neš u šiler, biće kao staro i stransko vino. Broj 12.

Da pomogneš zagušenu vinu. Kad ceĎeno vino neće da vri, no jednako ćuti, a ti bure uzdigni malo sa birvadi, metni u tiganj raspaljena uglja, podmetni tiganj pod bure, a drugi sa rebra i s jedne is dr uge strane, da se bure zagreje, pa onda mešaj vino s drvetom po buretu, i vino će prevriti i dobro biti. Broj 13.

kad vino šušti kao da vri. Uzmi trave matičnjaka, metni u retku dugašku kesicu kao što je bure i obesi u bure, i vino će se smiriti.

88 Broj 14.

Još drukčije. Uzmi litru ili više ( po veličini bureta ) vode izvaĎene iz trave cinkrota ili matičnjaka, uspi u bure, i vino ne će šuštati. Broj 15.

Još drukčije. Rascepi u duţinu dva ili tri korena gospina bilja i s podvezanim komadima olova spusti do polovine  bureta. Broj 16.

Još drukčije. Rastopi na akov taka vina 50 deka olova i uspi ga onako rastopljenog u vino, a docnije moţeš olovo opet upotrebiti. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi četvrt fišeka baruta, baci u vino, i vino će se smiriti.

GLAVA XXI. O raznim travnim vinima. Broj 1. Uputstvo o travnim vinima i njihovoj upotrbii kad treba korenje i trave kupiti i brati.

U dosadanjim glavama dovoljno je rečeno, kako treba sa dobrim i veštačkim vinima raditi, a sad ćemo reći, kako treba od raznih trava i njihovih mirišljavih korenja i raznih rodova vina praviti, koja sluţe zdravlju i  protive se raznim bolestima, i kao što rekosmo ova vina ne sluţe veselju nego za poboljšanje raznih unutrašnjih i spoljašnjih bolesti; zato bi dobro bilo, da svaki, koji god ima poveći vinograd, da makar koliko toliko takva vina napravi, kako bi mogao sebi i svojim priljateljima u nuţdi dati. Trave od kojih se vino pravi, treba brati kad su u cvetu, izjutra, dok je rosa na nj ima i u hladovini sušiti, pa u kutije metati, ili u hartiju zaviti i čuvati od prašine. Korenje treba kopati u proleće, kad se njegovi listići ukaţu iz zemlje, oprati ih vodom, sitne pobočne ţilice odseći a i korenje na sitne komadiće iseći, u hartiju dobr o zaviti i na vrhu hartije gore napisati u kojoj artiji kakav koren stoji –  a tako isto i na zavijutku trava.

89 Broj 2. O gorkim vinima.

 Narodi, koji imaju vinograde, prave gorka vina, t.j. gorkim travama i korenjem i drugim zdravlju sluţećim  biljem, i raznim proizvodima i začinima ( pod imenom Wermuth  –  Wein ), a naši kaţu bermet, ( pelenaš )  pelenovo vino, i ovo je bolje i ukusnije od drugih. Nekoliko takih načina ovde ćemo navesti ostavljajući svakome na volju, da kako ko hoće, onako neka pravi. Pelen za to pravljenje treba brati u svoje doba i osušiti, a brati ga valja onda, kad mu cvetovi poţute, a to biva u juniju i septembru mesecu. Neki, da bi veliku gorčinu  pelenovu ublaţili, provuku ovu travu kroz vruću vodu, pa ga onda osuše. Broj 3.

Da načiniš pelenaš ( pelenovo vino ) s groţĎem. Odadni s jedne strane akov ( ili kolike veličine bure hoćeš t.j. koliko za zimu potrebuješ, po što ovako načinjeni bermeti retko mogu maj mesec dočekati, van ako od njega ništa ne piješ, a drţiš dobro zavranjeno i svake nedelje dolivaš ), metni tavan groţĎa bela ili crna, kakava hoćeš, a po njemu tavan pelena, pa onda opet groţĎa, i t.d. sve do vrha, a sa šake da bude prazno bure, sad zadni i naspi mostom ili starim vinom. GroţĎe treba da bude zrelo i da nije plesnivo Neki, koji mostom nalivaju, naspu često i slačice, i to nije pogreška; jer slačica zadrţava most od vrenja, ali je mnogo bolje naliti starim vinom; zavranji bure dobro, osobito kod vranja, ali vranj probuši burgijicom debelom s malog prsta, i tako posle 12 dana moţeš slavinu metnuti i načeti. Broj 4.

Još drukčije da načiniš pelenjak s groţĎem.  Naberi zrela crna groţĎa, - plesniva ili pokvarena zrna pokidaj i baci, poveţi grozdove koncima svaki za sebe i obesi na čisto mesto da mesec dana visi da svene; pa onda odadni akovče, metni jedan red taka groţĎa na komade isecana visoko sa šake, a po njemu pelena sa cvetićima, pa krupno isečene trave mala stozlatnika,  pa onda opet groţĎa , kao i prvi put i t.d. sve do vrha, a sa šake da bude prazno; zadni bure i naspi lepim starim vinom, dobro zavranji, a probuši dole odušku, koju treba sa jednostrukom krpom pokriti i ostaviti da 12 dana prestoji. Ovu odušku treba posle čepom zatvoriti, a kad hoćeš vino da piješ, udari slavinu. Ako ko hoće, moţe ovaj bermet do uskrsa drţati, ali od tog vina ne treba vaditi, nego sva ke nedelje na onu odušku kroz levak vinom dolivati. Primedba. Od oba gore rečena bermeta koliko za dan izvadiš, toliko u veče uspi lepa vina, a posle kad 15-20 litara bude izvaĎeno i doliveno iz akovčeta, treba dolivati po pola, t.j. ako za dan izvadiš dve litre, u veče dospi jednu, jer inače i trava i groţĎe gube svoju snagu. Broj 5.

Da načiniš još delikatniji pelenjak.  Naberi groţĎa, pokidaj čista i zrela zrna sa peteljke; uzmi negašena kreča dve šake, metni u jedan poveliki šavolj i uspi vode, mešaj da se kreč rastopi; onda procedi tu vodu kroz dvostruku krpu u kotao, metni unutra dve šake prosejana pepela, stavi na vatru nek vri, kao god kad se ceĎ pravi, i kad bude dovoljno taj ceĎ uvaren, skini s vatre i procedi kroz trostruku krpu, ili kroz sukno u šavolj; pa sad uspi u kotao, metni na vatru da vri.MeĎu tim trba imati

90

dve kotarice dobra, lepa groţĎa ( za po akova ), pa kad voda stane vriti, treba to groţĎe vodom preliti i obesiti kotarice, da se dobro iscede, a posle groţĎe razastri po dasci pa onda ga metni u toplu peć da se smeţura; meĎu tim iseci na sitno pelena, malo stozlatnika i blaţenkova čkalja. Sad uzmi čisto akovče, odadni s jedne strane, pospi ozdo strugotina od smrekova drveta, a po njima metni zrnad od groţĎa četvrt akova, pa po ovima  pospi od gore rečeni trava 12 šaka, i jednu šaku pomorandţa i limuna, pa onda opet metni zrna i to do vranja i  pospi smrekovim strugotinama, uspi u njega 13 litara kuvana mosta, i jednu vinsku čašu gorke esencije ( vidi glavu XXV. pod br. 32. ) a ostalo dospi sa starim, lepim vinom, zavranji dobro, probuši odušku blizu vranja i  pokri krpom. Osam dana neka stoji, a posle udari čep i ostavi neka prestoji 6 nedelja; ako hoćeš da ga drţiš do uskrsa, a ti dolivaj onako, kao što smo napred kazali i bermet će biti veoma dobar. Broj 6.

Pelenjak bez groţĎa. Iseci na tanko i kratko stabla od šipkovine, operi dobro i osuši, a u vreme berbe odadni akov, metni tavan iverja šipkova, a po iverju tavan pelena, pa onda iverje i t.d. do polovine akovčeta, zadni, i uspi na to friška  bela ili crna mosta ( kakav hoćeš ), metni na vranjevu jamu dvostruku krpu, i ostavi tako nek 6 dana prestoji i tada moţeš upotrebljavati i svakog večera dolivati, kao što smo u primedbi pod brojem 4. rekli. Broj 7.

Još drukčije da načiniš pelenjak bez groţĎa.  Naseci iverja od leskovine, metni ih preko noć u vodu, a sutra dan osuši; zatim metni iverje u akovče s četiri prsta visoko, naspi slatkim friškim mostom, i metni u kesicu dve šake čista isečena pelena i jednu šaku mala stozlatnika, obesi s podvezanim kamičkom u akovče s četiri prsta visoko, i ostavi nek vri, a ostalo učini kao što smo pod brojem 6. rekli. Broj 8.

Još drukčije. Metni u dvojku pelena s pedlja visoko, baci unutra dve  –tri činije lepih zrnadi groţĎa, naspi s friškim mostom i zavranji dobro, pa probuši kod vranja odušku, pokri s krpom, i ostavi tako da prestoji 14 dana, a  posle 14 dana odušku začepi i ostavi, ako hoćeš, do proleća da stoji, i u martu mesecu pretoči u drugo akovče i moţeš ga od vremena na vreme upotrebljavati. Broj 9.

Još drukčije. Metni u velikom kalajisanom kotlu friška mosta da se kuva, a kad trećina uvri, onda sveţi dobar snopić  pelena kanapom, baci u vrijući most, da u njemu četvrt sahata vri, skini s vatre, ostavi da se preko noć ohladi, a ujutro procedi kroz suknenu kesicu, metni u akovče iverja, i jednu čašu gorke esencije ( vidi glavu XXV.  pod br. 38. ), dospi s friškim mostom sa šake niţe vranja, pokri s krpom, zatvori i drţi do upotrebe.

91 Korist

Od ovih pelenjaka dobro je po čašu dve pred ručak da popiješ, jer oni pokupe sav hrĎavi sluz i potpomaţu varenje. Broj 10.

Da načiniš gorko vino od trava a bez groţĎa. Uzmi pelena 4, mala stozlatnika 2, rutave metvice 1, blaţennj čkalja 2 šake, slatke korice ½ deka, karanfilića 15 zrnadi, galganta 3 deka. Iseci sve na sitno i metni u kesice, naspi akovče s najlepšim starim vinom, a one kesice s podvezanim kamičkom obesi unutra i dobro zavranji, pa ostavi da stoji, do god vino od tih trava ne dobije silu kakvu ti hoćeš, pa onda kesice izvadi i toči; ako kesice u vinu ostaviš, a ti koliko za dan  popiješ, toliko u veče dospi, kao što smo napred rekli. Broj 11.

Još drukčije da načiniš gorko vino s travama. Metni u akovče s pedlja visoko oprana i osušena smrekova iverja, a na to pelena, jatrenke zvezdate, stozlatnika maloga, listova i korenja od podroţnika, od svačega po 3 šake, nali friškim mostom – a dalje čini, kao što smo kod pelenjaka ( bermeta ) rekli. Korist

Ovo vino kad se s merom upotrebljava, otvara zapone crne dţigerice i slezine, otvara volju k jelu, krepi ţeludac i sve unutrašnje sastave.

Broj 12.

Da načiniš izredno gorko vino od trava i začina. Uzmi pelena i blaţena čkalja po 4 šake, kašička, mala stozlatnika, ţalfije, ruzmarina i jelenka po 2 šake, korena iĎirota, omana, bele perunike po 3 deka, gospina bilja i zelenice dubove po 1 ½ deka, kore od narandţa i limuna po 3 dek a, smrekovih zrnadi 12 deka, oraščikova cveta 4 grama i toliko slatke korice, semena onajzova i slatka korena po 2 grama. Trave, korenje i mirišljave stvari iseci na sitno i pomešaj sve zajedno; odadni dvojku, metni jedan tavan šipkovih iverja, a po njemu 2 šake te smese, pa onda opet iveraja, pa opet 2 šake smese i tako redom dok travne smese traje; zadni bure, uspi u njega akov kuvana ( treći deo uvrila ) mosta, pa onda dospi bure lepim starim vinom, zavranji dobro, ali kod vranja načini odušku, pokri krpom, ostavi da 14 dana prestoji, pa onda metni čep, i posle 6 nedelja moţeš načeti i po malo dolivati, kao što je napred rečeno.

92 Broj 13.

Još drukčije da načiniš tako vino. Uzmi na dvojku trave: pelena, majorana i matičnjaka po 4 šake, blaţena čkalja, ruzmarina, ţalfije, lavendle po 2 šake, rute raspličaste i bela tatrljana po 3 šake; korenja: omana i bele perunike po 6 deka, lavorovih zrnadi 12 deka, smrekovih zrnadi 3 decil. Sve ove stvari metni u dvojku, uspi na to 1 akov vrela ili mlaka mosta, zavranji dobro i ostavi da 24 sahata prestoji, pa onda dospi friškim mostom, pa pusti da prevri, kao što je i kod drugih pelenjaka ( bermeta ) rečeno, pa kad se lepo izbistri, a ti onda uzmi još ove mirišljave stvari: setvala, iĎirota, isijota, oraščikova cveta, karanfilića i slatke korice, od svačega po 1 ½ deka, galganta 3 deka, šafrana po grama, korena od bedrinca i angelike po 3 deka. Iseci sve na sitno, pomešaj, metni u uzanu dugačku kesu, pa s podvezanim kamičkom obesi u bure, ovo dobro zavranji, probuši odušku, pa je krpom  pokri i ostavi da 12 dana prestoji, pa onda moţeš kesu izvaditi, t.j. ako je vino svu snagu iz pomenutih začina  pokupilo, Korist.

Ovo gorko vino kad se pije jutrom i večerom na štesrce po jednu čašu, čuva čoveka od hrĎava vazduha i magluštine, krepi stomak i dţigericu, krv i inače je vrlo zdravo piće. Ali ljudi, koji su ţestoke naravi, ne trba da ga piju.

Broj 14.

Da načiniš gorko vino, koje je korisno zdravlju. Saši 4 podugačke kese, metni u dve sitno isečena pelena, u jednu mala stozlatnika, a u drugu istučenih smrekovih zrnadi 2 decil., slatke korice 1 ½ deka, onajza ½ deka, na krupno istučeno. Podveţi na svaku kesu šljunak, ili komadić olova, spusti u akovče, naspi starim lepim vinom, dobro zavr anji, i ostavi da 14 dana  prestoji, a posle upotrebljuj.

Broj 15.

Da načiniš gorko vino za trpezu. Uzmi trave: pelena 4 šake, blaţena čkalja i bela tatrljana po 2 šake, ruzmarina , ţalfije, čestoslavke i crvene ruţe po šaku; korenja: ţutice i omana 3 deka, kore od limuna i pomoranadţa po 3 deka, karanfilića i slatke korice po ½ deka, oraščikova cveta 3 grama. Sve ovo iseci i istuci ne krupno, pa metni u kesice i obesi u akovče, nali slatkim friškim mostom i ostavi nek prevri, a posle šest nedelja moţeš upotrebljavati.

93 Broj 16.

Još drukčije da načiniš gorko delikatno vino. Uzmi 6 šaka pelena, blaţena čkalja i mala stozlatnika 4 šake, čestoslavke i ţalfije, ruzmarina i metvice rutave po 2 šake; korenja: bele perunike, omana, zelene dubove, iĎirota i blaţenka, od svačega po 12 deka, gospina bilja 6 deka, slatke korice 3 deka, karanfilića ½ deka, oraščikova cveta 4 grama, kore od  pomoranadţa i limuna po 3 deka, ţuta šećera 50 deka. Sve ove stvari iseci i istuci na krupno, metni u kesice i obesi u bure, nali lepim starim belim vinom, i dobro zavranji, ostavi da 14 dana prestoji, pa onda pi, pa koliko za dan popiješ, toliko u veče dospi s drugim vinom, i sve dotle tako čini, dok vino ne počne gubiti miris od začina, onda prestani sa dolivanjem, nego ga samo toči. Broj 17.

Da načiniš gorko vino koje se obično po velikim dvorovima pije. Uzmi 6 šaka pelena ( pre nego što počne da cveta ), osuši, blaţena čkalja 8 šaka, čestoslavke, saţinice i  bela tatrljana po 5 šaka, mala stozlatnika 2 šake, ruzmarina 1 šaku, korena od ţutenice 6 deka, kore od limuna 6 deka. Sve ovo metni u akovče, pa onda 10 šaka jasenovih iverja, zatim neli s friškim mostom, ostavi da prevri, i radi kao što si pri drugim bermetima činio. Broj 18.

Još drukčije da načiniš dobro gorko vino. Uzmi pelena 12, blaţena čkalja 8, stozlatnika mala 6 šaka, ţalfije, ruzmarina, jelenka i čestoslavke po 3 šake; korenja: omana i bele perunike, gospina bilja, zelene dubove i blaţenka po 15 deka, kore pomoranadţa i limuna po 7 deka, slatke korice 3 deka, karanfilića i oraščikova cveta i rajskih zrnadi po 3 deka, ţuta šećera 1 kilu. Sve isečeno i istučeno na krupno, smešaj, metni u kesice i s podvezanim kamičkom obesi u dvojku, naspi  belim vinom i ostavi zavranjeno da 14 dana prestoji, pa onda moţeš piti i redovno dolivati. Broj 19.

Da načiniš gorko vino. Uzmi gorska sitna pelena 50 deka, trave i korena vladislavke 9 deka, korena podroţnika poljska 12 deka,  jelenka 9 deka, blaţena čkalja 5 deka, korena od karanfilića, sadovog, podbela, noreča po 3 deka, blaţenka, steţnika, lastavičnjaka, jasenka po 1 ½ deka, kore od pomoranadţa i limuna po 3 deka, semena od limuna, cveća od volezika i karanfila sadovog 1 ½ deka.Sve ove stvari treba sitno iseći i smešati, a za tim metnuti u dvojku 1 tavan jasenova iverja, pa onda posipati onu travnu smesu, kao što je pod 12. brojem rečeno i onda zadni bure, naspi friškim, lepim mostom i radi kao što smo pod brojem 16. rekli. Upotreba

Izjutra treba malo hleba sa puterom jesti, pa onda čašu ovog vina popiti i posle na rad ići, i pred ručak i u veče dobro je piti ovog vina; samo od juna do septembra, kad su velike vrućine, treba ga mešati s vodom.

94 Broj 20.

Da načiniš gorko vino. Uzmi na jednu četvorku trave: pelena gorska, blaţena čkalja, mala stozlatnika po 10 šaka, matičnjaka, ruzmarina, isijota, majorana, jasenka, rute raspričaste i vratiča po 3 šake, cveta: lipova i zovina, po 2 šake, korena setvala 5 deka, omana i bele perunike po 6 deka, gospina bilja 9 deka, zelenice dubove 16 deka, angelike, kraljevca, repuva, gencijana i bedrinca po 20 deka, kore od limuna 16 deka, krupna i sitna groţĎa po 50 deka, i iverja jasenova 50 deka. Kore sve iseci na sitno, baci u četvorku, uzmi na to litru protivotrovne esencije, pa onda naspi starim najlepšim belim vinom i dobro zavranji, ostavi da postoji, dok vino silu iz korenja ne primi, i tad moţeš  jutrom na štesrce i pred ručak i večerom po jednu čašu piti. Broj 21.

Da načiniš gorko vino, koje krepi i crnu dţigericu. Uzmi trave: pelena 2 šake, blaţena čkalja, zlatna trplistnika, mala stozlatnika, jelenka, slezinice, ţeljezenke i podroţnika poljska po šaku; korenja: blaţenka, zelene dubove i omana po 3 deka. Iseci sve na sitno, metni u kesice, obesi do pola ako včeta, naspi belim starim vinom i dobro zavranji, ostavi da 14 dana prestoji, a posle moţeš upotrebljavati i dolivati, kao što smo za ostala gorka vina kazali. Broj 22. O unutarnjoj koristi gorkih vina.

Kad se umereno pelenjak ili bermet pije, krepi zdravlje, a naročito ne dopušta da se stomak razboli; toli mu nadimanje, koje od nazeba dolazi, oţivljava ga, otvara mu volju k jelu i potpomaţe varenje. Pelenjak ne da čoveku da proliva i razlaganja u stomaku suvišnu vlagu i dalak, ništi ţuticu i bolove kukova, goni mokraću, čuva čoveka od kaplje i padavice, krepi uruĎe govora i vida; pelenjak čisti i rasteruje sve škodljive i nepotrebne gasove u telu. Veoma će dobro činiti kujundţije ako ga piju, a naročito oni, koji mnogo sa ţivom rade. Kad se ko najede dinja, lubenica ili inače kakva vodena voća, dobro će uraditi, ako po nešto pelenjaka  popiju, jer ih onda nigda ne će uhvatiti groznica. Ako se deci kome da mora ići, gde je bolesnik koji leţi od vrućice ili druge kakve zaraţljive bolesti, a on, pre nego što će tamo poći, neka popije čašu pelenjaka, pa onda moţe biti siguran, da bolest ne će preći na njega. Ko pije umereno gorka vina, tome ne će nikad ruke drhtati, oprostiće se tuţe, hrĎavih sanova i t.d. Broj 23.

Još o koristi bermeta. Kad se glava s pelenovim vinom mije, gubi se hrĎava mokrota i gine perut i neke bele kraste, krepi nemoćne oslabele udove; s bermetom dobro je počešće ispirati grlo i usta, jer pomaţe otečenu jeziku, uklanja smrad i hrĎav zadaj usta, leči šugu i kraste ( koje od oštre i slane mokrote dolaze ), kad se bermetom peru.

95 Broj 24.

Da načiniš belo vino od tatrljana.  Naberi bela tatrljana, pre nego što počne cvetati, osuši ga na promaji, i u vreme berbe baci od toga 9 kila u akovče, naspi friškim mostom i ostavi nek vri, a posle šest nedelja pretoči u drugo bure i drţi za upotrebu. Broj 25.

Da načiniš korisno vino od poljska podroţnika. Uzmi suva na dugačko isečena podroţnikova korena 50 deka, kupovna isečena groţĎa 1 ½ kilu, saţinice deset šaka, metni sve u akov s nekoliko iverja jasenovih, naspi friškim belim mostom, zavranji dobro, a  probuši odušku, kao što je kod bermeta rečeno. Broj 26.

Da načiniš vino od angelike. Uzmi, u vreme berbe, suva sitno isečena, malo istučena, ili izgnječena angeličina korena 50 deka, metni u kesicu, baci u polovače nekoliko leskovih iverja, naspi friška mosta pa sad obesi unutra onu kesicu, i ostavi tako nek vri, a posle pet meseci istoči to vino u čist čabar, a ono polovče odadni, i iverje s kesicom izbaci, o peri lepo, opet zadni i uspi unutra ono vino, zatvori dobro i drţi do upotrebe. Broj 27.

Još drukčije. Uzmi suva, sitno isečena angeličina korena 50 deka, metni u frišak most ( mosta trebeţa 13 litara ) nek se kuva, dok treći deo ne uvri, ostavi tako preko noć nek prestoji pokriveno, a ujutro procedi kroz sukno, uspi u akovče, i dospi drugim friškim mostom, zavranji, probuši odušku i t.d. kao što je i kod drugih travnih vina rečeno. Broj 28.

Da načiniš dokusdoflinsko vino. Uzmi čitavu, to jest i koren i lišće dokusdoflije, malo, ili koliko hoćeš, osuši na promaji, iseci na sitno, odadni burence, kako hoćeš, metni jedan tavan sitna leskova iverja, a po njemu rečenu travu i opet iverj i tako reĎaj do tri četvrti burenceta, za tim zadni i naspi friškim mostom i ostavi neka prevri, a posle 5 meseci  pretoči, kao što je napred rečeno (vidi br. 26.) Broj 29.

Da načiniš vino od saţinice. Ovo vino se pravi kao i predrečeno dokusdoflinsko.

96 Broj 30.

Još drukčije da načiniš vino od saţinice. Uzmi suve saţinice 18 deka, rabarbare 8 deka, gorkih badema 5 deka, crvene ruţe 3 deka, semena onajza 1 ½ deka, peršunova i korena kopitnjakova i crvenca po 1 deka. Trave i korenje sitno iseći, bademe istuci, i sve smešavši učini kao što je pod brojem 33. rečeno i naspi friškim mostom da prevri. Broj 31.

Još drukčije. Uzmi suve saţinice 50 deka, spikanarda i jelenka po 12 deka, iseci sve i smešaj s jasenovim iverjem, učini kao što je pod brojem 30. rečeno. Korist.

Ovo vino koristi pri zaporu slezine, kad te protiskuje u levom boku i pri otečenoj slezini ili dalku. Broj 32.

Da načiniš od apte vino. Uzmi zrelih aptinih zrnadi, mnogo ili malo, koliko vina hoćeš i kuvaj ih u friškom mostu, dok treći deo ne uvri, i ostavi preko no ć da se ohladi; a ujutro procedi kroz sukno i smešaj s belim friškim mostom, uspi u  burence nek prevri, i posle razbi nekoliko belancadi s malo soli, pa uspi unutra, od čega će se vino izbistriti, i  posle dva meseca moţeš ga točiti. Broj 33.

Da načiniš vino od očanice. Uzmi trave očanice koliko hoćeš, trave slatka kopra, pola toliko, semena od kopre 3 decil. odadni bure, metni jedan tavan očanice i po njoj slatka kopra pa onda pospi semenom, za tim metni tavan očanice i po njoj kopra i pospi semenom, i t ako do polovine bureta; za tim zadni bure, naspi friškim belim mostom i ostavi nek  prevri, kao što je i pri drugim travnim vinima rečeno. Broj 34.

Još drukčije. Uzmi trave očanice, manj ili više, koliko hoćeš, iseci na sitno, metni u kesice i s podvezanim kamičkom obesi u bure, naspi friškim belim mostom, pa pusti da prevri. Broj 35.

Još drukčije. Uzmi očanice i betonike podjednako, cveta zovina polovinu od toga, semena onajzova i slatka kopra po 1 decil. metni sve u burence i naspi slatkim belim mostom, pa pusti da prevri.

97 Korist.

Kad se ovo vino pije preko cele godine, oštri vid očiju.Govori se , da su neki ljudi, koji su se pomagali naočarima, pa su pili godinu dana ovo vino, dobili prvobitni vid. Ako bi kome ovo vino bilo jako, moţe ga s vodom razblaţiti; na protiv oni, koji pate od zapalenja očiju, ne treba da ga piju. Primedba. Ovo se vino moţe načiniti kao i bermet pod brojem 4. t.j. jedan tavan groţĎa, a po njima tavan očanice, pa onda posuti semenom slatka kopra, i tako do polovine bureta, za tim zadniti bure, naliti slatkim,  belim mostom, pustiti da prevri a posle 5 meseci pretočiti u drugo bure. Broj 36.

Da načiniš vino od betonike.  Naberi betonike maja meseca, osuši je na promaji, a u vreme berbe načini s njom vino, kao što smo kod očanice kazali – kojim načinom hoćeš. Broj 37.

Još drukčije. Uzmi kilu betonike, baci u dvojku, naspi friškim mostom i pusti nek prevri, pa onda pretoči u drugo bure, a posle osam dana opet pretoči, i ovako pretači sedam puta, svagda posle 8 dana. Broj 38.

Da načiniš vino od crnobilja. Vino ovo pravi se kao i očaničino pod brojem 30., a moţe se načiniti i kao pelenovo pod brojem 3. Broj 39.

Još drukčije. Uzmi crnobilja 12 deka, kokornjakova cveta i semena onajzova po 6 deka , iverja od šipkovine 2 šake; travu i iverje iseci na sitno, smešaj sve i metni u četvrt akova, naspi slatkim mostom i ostavi nek prevri, i  posle tri meseca pretoči u drugo burence i drţi za upotrebu. Broj 40.

Još drukčije. Uzmi trave crnobilja 12 deka, materičnjaka 5 deka, metvice gorske, inĎijska spikanarda, ruzmarina, ţalfije i poljačka po 1 ½ deka, cveta: porečova, volezikova, kokornjakova, matičnjakova po 1 ½ deka, oraščića ½ deka; korenja: materičnjakova 4 deka, kačunkova, perunike ţute po 1 ½ deka; semena ptičnjakova 2 grama, slatke korice i onajza 5 deka, kanele i galganta po 1 deka; sve ovo na krupno iseci, i s leskovim iverjem metni u polovače, i naspi slatkim mostom i pusti da prevri.

98 Broj 41.

Da načiniš vino od bosiljka. Uzmi suva bosiljka, koliko hoćeš, iseci sitno, metni u kesicu, obesi u burence, i naspi slatkim mostom, pa  pusti da prevri. Moţeš ga praviti kao i bermet pod brojem 3. ili 4. Broj 42.

Da načiniš vino od ruzmarina. Uzmi ruzmarina 6 šaka, metni u kesicu, pa s podvezanim kamičkom obesi u polovače, naspi slatkim mostom i pusti da prevri. Broj 43.

Još drukčije. Uzmi ruzmarina s lišćem 50 deka, cveta ruzmarinova, ţalfije i porečova po 2 šake; smešaj sve i metni u kesice i učini kako je i gore rečeno. Primedba.  Kad kome na brzo bude trebalo ovaka vina, neka metne ruzmarina i jelenka u vino, pa neka  prestoji preko noć, pa ga onda moţe upotrebiti. Broj 44.

Da načiniš vino od lavendla. Uzmi lavendla sa cvetom, iseci na sitno, metni u kesicu i s  podvezanim kamičkom obesi u burence, a ovo nali mostomili starim vinom. Broj 45.

Da načiniš vino od majorana. Vino se ovo pravi, kao i predrečeno od lavendla, ili drugo koje travno vino. Broj 46.

Vino od matičnjaka. Uzmi trave matičnjaka sa cvetom 1 kilu, metni u 20 litara friška bela mosta, nek se kuva na vatri, i kad se ohladi, procedi kroz suknenu kesu, pa onda uspi u burence. Broj 47.

Da načiniš vino od isopa. Uzmi podosta isopa, i u vreme berbe odadni burence, koliko hoćeš, metni jedan tavan odabrana, na komade isečena groţĎa, i po groţĎu pospi isopa, po ovome opet groţĎe i t.d. ali da sa šake prazno bude; zadni burencei naspi friškim belim mostom, zavranji dobro, a odušku probuši i pokri krpom, kao što smo kod  bermeta govorili.

99 Broj 48.

Da načiniš vino od dobričavice. Uzmi suve dobričavice, koliko hoćeš, baci u burence, a naspi friškim, belim mostom, pusti da prevri, i učini kao i kod drugih travnih vina što je rečeno. Broj 49.

Da načiniš vino od ruţe.  Naberi ruţa kad najlepše cvetaju, pokidaj cvetne listove, prostri po platnu da se suše na toplu mestu, zatim metni u kutije ili u velika staklad, nek stoji zatvoreno do berbe, i tada naspi burence slatkim friškim mostom, a ruţu metni u kesicu, obesi u bure s podvezanim kamičkom, zavranji dobro, a odušku probuši, i kad prevri dobro, tada dospi s lepim vinom i drţi za upotrebu, i ako hoćeš, moţeš i 1 ½ deka istučene slatke korice u kesicu metnuti. Broj 50.

Još drukčije.  Naberi polurascvetane ruţe, očupaj cvetne listove, iseci na sitno i malo u avanu istuci, metni u retku kesicu i s podvezanim kamičkom obesi u bure, naspi starim lepim vinom i ostavi 14 dana zavranjeno da  prestoji. Broj 51.

Da načiniš vino od divlje ruţe.  Naberi divljih mirisavih ruţa, kad se rascvetaju, i pokidaj cvetno lišće, jedno dve marame, osuši i drţi do  berbe u kutiji ili staklu. U vreme berbe uspi friška, na rešetku proceĎena, mosta u akovče i kad prevri, izvadi iz akovčeta nešto mosta i baci u akovče ruţu, zavranji, a odušku probuši i ostavi da vri, a kad prevri, dospi  puno s drugim prevrelim mostom, i drţi do leta za upotrebu. Broj 52.

Još drukčije.  Nabranu i osušenu divlju ruţu metni odmah u čisto akovče, zavranji dobro i ostavi do berbe da stoji, tada uspi friška na rešetku proceĎena mosta, pusti da s ruţom zajedno prevri, a posle dospi, kao i kod broja 51. Primedba. Za crno vino uzmi crvene, a za belo, bele ruţe; ali ako hoćeš da ti vino bude crvenkasto, metni crvenu ruţu u belo, a belu ruţu u crveno vino; crvene ruţe su bolje nego bele. Korist

Ova vina hlade i krepe sve unutarnje sastave, tišaju ţestinu i odganjaju svaku vatruštinu.

 

100 Broj 53.

Da načiniš vino od karanfilića.  Načupaj cveta od mirisna crvena karanfila, osuši ga, u vreme berbe odadni burence i metni jedan tavan  jasenova iverja, a po njemu karanfila i t.d. kao što smo i pri drugim travnim vinima rekli, i naspi friškim mostom, pa pusti da prevri. Korist

Vino karanfilovo krepi mozak, snaţi ljude koji su od duge bolesti iznemogli, zagreva zaladneli ţeludac i matericu, kad se jutrom ne štesrce po jedna čašica pije. Broj 54.

Da načiniš vino od vranilovke. Kad počne da cveta trava vranilovka, naberi je i osuši, a u vreme berbe metni sa groţĎem, kao bermet pod  brojem 3. ili kao vino od karanfila pod brojem 53. Korist.

Ovo vino dobro je za stare ljude, koji pate od mokraće, koja im na grudi i belu dţigericu pada, od čega oni neprestano kašlju i guše se. Broj 55.

Da načiniš vino od ţalfije. U vreme berbe odadni bure, koliko hoćeš, metni tavan jasenova iverja, a po njemu red ţalfije, a po ovom opet jasenovo iverje i t.d. dok ne bude sa šake prazno, sada zadni bure i naspi friškim mostom pusti da prevri i posle pijući moţeš dolivati, kao što smo kod i kod bermeta kazali. Broj 56.

Još drukčije. Izaberi najlepša bela groţĎa, ispresecaj na komade, metni u odadniveno akovče s pedlja visoko, zatim metni na groţĎe ţalfiju, a na nju opet groţĎe i tako do vrha, a sa šake ostavi prazno, zadni akovče i naspi lepim starim vinom, zavranji dobro, a odušku probuši, koju ćeš pokriti krpom i ostavi da 14 dana prestoji, a zatim ga moţeš upotrebljavati, i što za dan popiješ, uveče dospi drugim vinom; ako hoćeš da ti ono vino bude crvenkasto, moţeš crna groţĎa metnuti, ili ako si belo groţĎe metnuo, nali ga crnim vinom. Broj 57.

Još drukčije. Metni u akovče ţalfije, koliko hoćeš, naspi friškim mostom i ostavi da prevri, kao što je i kod drugih travnih vina rečeno.

 

101 Broj 58.

Još drukčije.  Načupaj ţalfije pre nego što se rascveta, osuši, istuci u prah, metni u kesicu, a u vreme berbe naspi akovče slatkim mostom, i kad pena izaĎe, obesi tada kesicu u bure, zavranji i ostavi da 6 nedelja prestoji. Broj 59.

Još drukčije. Metni 20 litara friška i na rešetku proceĎena mosta u k alajisani kotao, nek se kuva, dok polovina ne uvri, i kad hladno bude, uspi u akovče, i dospi drugim friškim mostom, meĎu tim metni isečene ţalfije u ke sicu i s  podvezanim kamičkom obesi u bure. Broj 60.

Da načiniš vino od zove. Zovino t.j. od zovina cveta vino, pravi se kao i ruţino, ili ţalfijino, a ko hoće moţe dodati 2 deka slatke korice i obesiti u kesicu. Broj 61.

Da načiniš vino od omana.  Nakopaj omanova korena u mesecu aprilu, operi lepo vodom, otkini pobočne ţilice, rascepi svaki koren i izbaci iz njega srce, iseci i metni nek se osuši, metni u kutiju i čuvaj do berbe; a srce iseci na sitno, osuši, pa ga protiv komaraca upotrebiti moţeš. U vreme berbe uzmi friška proceĎena mosta dva akova, i metni u oraniju nek se kuva, skidaj penu, kad pene nestane i počne most vriti, baci unutra 50 deka omana, nek se kuva dok pola ne uvri, zatim uspi u čist čabar i dobro pokri, i ostavi da dva dana prestoji, a posle pretoči u akovče  bistro vino, da muljag na dnu čabra ostane, zavranji akovče, ali ovo mora biti sa šake prazno, koje ćeš posle 12 dana doliti starim belim vinom. Broj 62.

Da načiniš omanovo vino s travama. Uzmi korena omanova 25 deka, korena bele perunike 12 deka; trave: saţinice, mravka, persenice, crne  bukvice, jelenka i blaţena čkalja po 3 šake, podbela, mala stozlatnika, čestoslavke i pelena po 2 šake, tamariškove kore 3 deka. Tamariškovu koru i sve trave iseci na sitno, smešaj i metni u kesice od retka platna, obesi u akovče, i uspi friška oceĎena bela mosta tri dela, zavranji dobro i ostavi tako da 4 dana na toplu mestu ( a ne u podrumu ) prestoji; meĎu tim korenje omanovo i peruničino isečeno metni u 16 litara slatka bela mosta, da se kuva, dok treći deo ne uvri i kad ladno bude, uspi u isto akovče, zavranji dobro, i ostavi dva meseca dana da stoji, a posle ga moţeš upotrebljavati.

 

102 Broj 63.

Da načiniš još drukčije omanovo vino što gove zdravlju. Uzmi korena omanova 18 deka, korena gospina bilja 12 deka, smokava 50 deka, semena onajzova 12 deka. Korenje omanovo i gospino bilje metni za sebe u kesice; metni jedan čabar mosta bela u veliki kotao ili oraniju na vatru i kad posle pene počne most vriti, metni u njega obe kesice, ali priveţi kamičke, da ne bi po vrhu mosta plivale, i neka se tako kuva jedan sahat, za tim metni isečene na sitno smokve u jednu kesu, a u drugu seme onajzovo, obe metni u most i ostavi dok treći deo ne uvri, i tad uspi u čist čabar sve, s kesama zajedno, pokri, ostavi da se ohladi, i za tim uspi u burence i drţi za upotrebu.

GLAVA XXII. Vino od raznih plodova. Broj 1.

Da načiniš onajzovo vino. Uzmi čista odabrana semena onajzova 27 deka, istuci u prah, prosej kroz sito i metni u kesicu, obesi s  podvezanim kamičkom u polovače, naspi friškim slatkim mostom; no pre toga baci u bure nekoliko jasenovih ili leskovih iverja, i pusti da prevri, i posle dva ili tri meseca pretoči, kao što je i pri drugim travnim vinima rečeno. Broj 2.

Još drukčije onajzovo vino. Uzmi semena onajzova 9 deka, slatka kopra 3 deka, slatke korice 6 deka, poljska kima 3 deka, rajskih zrnadi, kubeba, inĎijskog spikanarda, galganta, bibera dugačka i bibera obična po 1 ½ deka; trave poljačke i tamjanke po 3 deka, meda 1 kilu, šećera fina 50 deka. Sve ove stvari istuci na sitno, pa pomešaj s medom i istučenim šećerom, baci u akovče nekoliko iveraja smrekovih, i uspi unutra onu smesu, pa naspi friškim mostom, pusti nek prevri i posle dva ili tri meseca pretoči. Broj 3.

Još drukčije. Uzmi 50 deka semena onajza, veţi u retku krpu, naspi u veliki kalajisan kotao friška mosta, metni ga na vatru nek se kuva, i kad pene nestane, metni unutra onu s onajzom vezanu krpu i pusti da se kuva, dok treći deo ne uvri, a kad se ohladi uspi u burence i radi kao što je i pri drugim kuvanim vinima govoreno.

 

103 Broj 4.

Da načiniš vino od slatka kopra. Uzmi semena slatka kopra 27 deka i učini sasvim tako, kao što smo pod br.1. za onajzovo vino kazali. Broj 5.

Još drukčije. Uzmi korena i semena od slatka kopra po 12 deka, korena gospina bilja 9 deka , crvena ruţe i semena onajzova po 5 deka, kanele i mastiksa po 2 deka, kore slatke, korena kopitnjakova, korena od podroţnika, trave saţinice i pelena po 5 deka. Sve ove stvari istuci i metni u kesicu, baci u akovče jasenovih iverja 4 šake; za tim uzmi kesicu s  podvezanim kamičkom, obesi unutra i nali friškim mostom. Posle 5 meseci pretoči to vino, kao što smo u glavi XXI. pod brojem 23. kazali, a kesicu i iverje izvadi na polje. Broj 6.

Da načiniš od peršuna vino. Uzmi u vreme berbe friška mosta u polovače metni u kesicu zrela peršunova semena 27 deka i obesi u most s podvezanim kamičkom. Broj 7.

Da načiniš vino od smreke. Uzmi na jedan akov smrekovih odabranih zrelih zrnadi 50 deka, istuci u avanu i metni ih u kesicu, naspi akovče friškim mostom, i kad gusta pena izaĎe, onda obesi s podvezanim kamičkom onu kesicu unutra, zatvori, pa ostavi da 14 dana prestoji. Broj 8.

Da načoniš vino od kupovna groţĎa. Uzmi 3 kile krupna, lepa groţĎa ( kupovna ), pootkidaj peteljke –  pridodaj tome istučene slatke korice 1 ½ deka, metni oboje u 20 litara friška mosta nek se kuva 2 sahata, onda uspi u akovče, i doli drugim friškim mostom, i ostavi da prevri, pa kad se izbistri moţeš ga piti. Broj 9.

Da načiniš vino od drenjina. Uzmi 2 ½ kile zrelih drenjina, baci u polovače, kuda ćeš usuti litru čelikove vode, a drugo dospi crnim vinom i ostavi da 15 dana prestoji. Tada pretoči u drugo burence i upotrebljuj protiv srdobolje i lake i izlišne stolice.

 

104 Broj 10.

Da načiniš vino od trnjina.  Naberi zrelih čistih trnjina, istuci ( po nekoliko u avan uzimajući ) na krupno s košticama, i metni u  burence, naspi lepim belim vinom, no malo niţe vranja da prazno bude; obesi nešto u kesicu na krupnu istučene slatke korice i karanfilića i ostavi 14 dana dok ne prevri i tada nali puno. Broj 11.

Još drukčije. Istuci kao što smo gore rekli, trnjine, načini od njih male loptice, osuši u peći, pa onda baci u burence, nali  belim vinom, koje će od tog lepo crvenilo i miris dobiti. Broj 12.

Još drukčije da napraviš dobro vino od trnjina. Istuci trnjine, kao što smo već kazali, uzmi k tome koštica višnjovih i od bresaka, koje takoĎe istući,  pomešaj s trnjinama, načini loptice, metni na dasku i osuši u peći. Uzmi od ovih osušenih loptica 1 kilu, fina istučena šećera 1 kilu, slatke korice 1 ½ deka i karanfilića ½ deka, oboje krupno istuci i u kesicu metni. Baci u  polovače 4 šake oprana vrućom vodom i osušena iverja od šipkovine, i na to rečene loptice i šećer, pa onda nali lepim vinom, i onu kesicu s po dvezanim kamičkom obesi unutra. Broj 13.

Još drukčije. Istuci, napravi loptice i osuši u peći trnjine, kao što smo već rekli; za tim uzmi dvaput toliko pucadi crnog groţĎa, metni i njih na dasku ili na tepsiju pa u toploj peći nek postoje; meĎu tim uzmi jedan oraščić, oljušti gornju ljusku, natakni na ţicu, pripali ga voštanom svećom i spusti u polovače da izgori, ali pokri vranjevu rupu, da ne bi dim na polje izlazio; baci unutra one loptice i groţĎe smešano i naspi friškim mostom, zavranji dobro, a odušku probuši u koju ćeš zadenuti probušenu trsku da radi vrenja vazduh ne dobije, i kad prevri, tad  probuši na dnu rupu i ispusti jednu litru toga vina, koje opet uspi ozgo u burence, i ovako čini 14 dana svaki dan po tri puta, pa onda dobro zavranji i ost avi do aprila meseca, dok trnjine ne počnu cvetati i tad počni piti. Broj 14.

Da načiniš vino od čivutskih trešanja.  Naberi u svoje vreme čivutskih trešanja, metni u kesicu i s podvezanim kamičkom obesi u burence, naspi friškim mostom da prevri, a posle 14 dana izvadi kesicu.

 

105 Broj 15.

Da načiniš vino od crnih kupinovih jagoda. Uzmi zrelih čistih krupnih jagoda 7 litara i litru čista lepa meda, pomešaj u jednom kalajisanom kotlu ili oraniji, uspi na to 40 litara vina, metni na vatru nek vri, openi dobro, i kad nestane pene, ostavi da vri još ½ sahata, i tada skini s vatre, ostavi da se ohladi, za tim procedi kroz čistu krpu, i opet uspi u kotao, metni nek vri i penu skidaj, a kad se ohladi uspi u burence. Broj 16. Da načiniš vino od dgunja.

Uzmi podosta dgunja, oljušti i iseci na male kriške, a seme izbaci, izmeri da bude 6 kila takovih komadića; metni u akovče i naspi slatkim mostom da prevri, i posle 30 dana pretoči vino u drugo bure, dospi i obesi unutra malo začina kakvog hoćeš. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi dgunja, koliko hoćeš, izbriši ih lepo krpom, iseci na 4 komada, izbaci seme s ljuštikama. Odadni  burence, koliko hoćeš, metni ozdo jedan tavan isečenih dgunja i po njima leskovog iverja, i opet dgunje i po njima iverje i tako do polovine burenceta, ali najpre svaki tavan poprskaj rakijom, zadni bure i nali starim, lepim vinom, zavranji dobro i ostavi da 10 dana tako prestoji. Broj 18.

Još drukčije. Uspi u oraniju jedan čabar friška mosta, metni na vatru da se kuva, a penu skidaj; meĎu tim uzmi 50 ili 60 čistih zrelih dgunja, raseci svaku na četiri kriške, izvadi seme na po lje, pa kad pene nestane, baci unutra sve dgunje, da se kuvaju, dok mekane ne budu, i tada izvadi vatru ispod oranie, i ostavi da se most ohladi, iz kojeg  posle izvadi sve dgunje, meći po nekoliko u drven kakav sud, zgnječi s drvetom, pa onda metni u krpu, iscedi tiskom sok u kuvani most, i kad sve dgunje tako izgnječiš i sok iz njih u most iscediš, tada podmetni vatru pod oraniju, da dva ili tri puta baci ključ, a posle skini s vatre i ostavi nek se ohladi, a tako hladno saspi u kalajisani zemljani sud, i dobro zatvori, drţi u podrumu, a to moţe celu godinu stojati. i kad hoćeš za piće vino da načiniš, a ti uspi u jedan četvrt akova 12 litara čiste vode, 3 litre onog dgunjivog mosta, a ostalo dospi običnim vinom. Lakše je napraviti tako piće u vreme berbe: Uspi u akovče 6 litara čiste vode, 9 litara friška mosta, i 6 litara onog dgunjinog mosta, ostavi nek prevri i za tim dobro zavranji, drţi do maja i tad pretoči i upotrebljuj.

 

106 Broj 19.

Da načiniš delikatno vino od dgunja. Istri čiste, zrele dgunje na trenicu do sredine, a seme i šapuriku baci, metni u krpu i tiskom iscedi sok, kojeg treba da bude litra, uspi u čist kalajisani lonac, istuci 25 deka fina šećera, baci u lonac i pristavi k vatri, da se kuva; kad se ohladi saspi u butelje, pa onda uspi malo čista zejtina; posle zatvori voskom i drţi u pesku u podrumu. Kad hoćeš da piješ ovo piće, onda pamukom skini zejtin, izli tri čaše soka u bocu od 1 ½ litre i naspi unutra lepa vina, koje će od tog soka lep ukus dobiti, a na ostavše u butelji uspi opet malo zejtina. Korist.

Dgunjino vino je dobro za ţeludac, jer ga krepi i u nekoliko steţe; a dobro je i protiv srdobolje i bistre stolice. Broj 20.

Da načiniš vino od višanja. Uzmi čistih zrelih višanja bez peteljaka, povadi koštice, pa baška u avanu istuci, a meso njihovo za sebe,  pa onda oboje smešaj zajedno; za tim izvadi iz onog bureta koje misliš višnjevim napraviti 2 ili 4 litre, pa od dobra platna načinjenu kesu s jednog kraja široku, a s drugog usku, spusti u ovo bure, dole široki kraj, a uski zadrţi gore; i one istučene višnje uturaj s drvenom kašikom u onu kesu, i kad sve unutra bude, kesu sveţi ozgo i spusti sve do sredine bureta nek visi, a ono izvaĎeno vino uspi opet u bure, i obesi u kesici 3 deka slatke korice, 1 ½ deka karanfilića i toliko oraščićeva cveta, sve na krupno istučeno; zavranji bure, a odušku  probuši, u koju ćeš zadenuti trsku radi vazduha i posle 14 dana biće dobro za piće. Broj 21.

Još drukčije.  Nacedi od višanja soka 6 litara, a dodaj litru čista meda, rastopi med na vatri u šerpenji, pa smešaj s višnjevim sokom, uspi u polovače i dospi lepim starim vinom, obesi unutra kesicu sa malo istučene slatke korice, karanfilića i galganta, i posle osam dana moţeš piti. Broj 22.

Još drukčije. Uzmi zrelih višanja, koliko hoćeš, metni ih na dasku u toplu peć da prestoje, da se smeţuraju, istuci ih u drvenom avanu zajedno s košticama, pomešaj unutra istučene slatke korice, oraščikova cveta i rajskih zrnadi, od svačega po nešto, načini od toga loptice kao jaje, metni ih na dasku, pa onda u peć da se osuše, a posle metni ih u kutije i drţi na suvu mestu. U vreme berbe raskomadaj one loptice, baci u bure, naspi friškim mostom, ostavi da prevri i tako drţi zavranjeno do proleća, a tada moţeš pretočiti i upotrebljavati, Ali tako vino moţeš u svako doba načiniti, kad umesto mosta uspeš stara vina.

 

107 Broj 23. Još drukčije.

Uzmi 5 litara višnjeva soka, metni u njega slatke korice 3 deka, karanfilića 1 deka, oraščića i rajskih zrnadi po ¼ deka, sve istučeno u prah, pokri da prestoji 2 sata, a posle uspi u čist lonac, pristavi poklopljeno k vatri, da baci ključ i izmaknuvši ostavi da opet 1 sahat stoji, tada procedi kroz krpu i uspi kilu istučena šećera,  pristavi opet k vatri da malo uzavri, a posle uspi u drugi lonac da se hladi, i tada uspi u stakla i drţi u podrumu dobro zatvoreno. S ovim sokom svagda moţeš višnjevo vino načiniti, kad po jednu vinsku čašu od njega uspeš u litru obična vina. Broj 24.

Još drukčije. Istuci višnje zajedno s košticama, smešaj unutra nekoliko začina, baci u akovče i naspi starim vinom, ostavi da prevri i izbisri se, i ako hoćeš, da je slatko, moţeš pomešati malo i šećernog vina ili madţuna. Broj 25.

Najlakši način da načiniš višnjevo vino.  Naberi podosta zrelih i čistih višanja bez peteljaka, odadni akovče, ili koliko hoćeš, metni tavan oprana o osušena jasenova iverja, a po njemu tavan višanja, pa opet iverje, pa višnje i tako do vrha bureta, ali sa šake da  bude prazno, pa sad zadni bure, naspi vinom i ostavi da 14 dana prestoji i dobićeš piće, koje veoma toli ţeĎ. –  Ove višnje moţeš naliti sa najlošijim vinom, pa makar ono i tako bilo, koje se ne moţe piti, jer će ga višnje sasvim doterati. – Ovo piće moţeš po malo dolivati, kao što je kod bermeta rečeno, i to sve dotle, dokle god kiseline traje. Broj 26.

Još drukčije. Metni u kotao jednu maramu višanja, zrelih, čistih, uspi unutra, i nek se kuva dok višnje sa svim ne omeknu; skini s vatre i kad se ohladi, uzmi drvenu varjaču i promešaj višnje, da koštice poispadaju, za tim  procedi kroz platno u čist lonac, a ako je veoma gusto, razbistri vinom, pa onda uzmi dve ili tri šake onih koštica, istuci u avanu u prah, i baci u onaj proceĎeni sok, istuci kilu šećera pa smešaj sa sokom, uspi u čisto  burence i dospi običnim vinom, pa ostavi da 14 dana prestoji. Broj 27.

Još drukčije. Istuci višnje, iscedi sok, metni unutra istučena šećera, da sok podosta sladak bude, uspi u kalajisan lonac, zatvori dobro i drţi u podrumu. Kad hoćeš višnjevo vino da piješ, uspi od tog soka 2 čaše u bocu od litre, na to obična vina, zatvori bocu i promućkaj nekoliko puta, da se sok s vinom dobro sjedini.

 

108 Korist

Višnjevo vino veoma gasi ţeĎ kad se pije u letnje ţarke dane. Najbolje Na jbolje ćeš uraditi, ako u višnjeva vina nikakva začina ne budeš metao, ma da su gdegod i spomenuti. Broj 28.

Da načiniš vino od suvih višanja. Uzmi suvih višanja, od o d prilike šetvrtinu šetvrtinu akova, operi o peri ih lepo i metni ih da se osuše, za tim metni u akovče, naspi friškim mostom i ostavi da prevri. Ovo vino otvara apetit apet it k jelu i zaustavlja stolicu. Broj 29.

Da načiniš vino od višanja koje rashlaĎuje. Uzmi 6 kila višanja, metni ih u vodu, da se kuvaju, dok sva voda ne uvri, a usućeš toliko to liko vode, da je četiri  prsta nad višnjama bude; izgnječi ih drvenom kašikom, uspi unutra 8 litara litara vode, izmešaj dobro varjačom, kao kod broja 26.; proceĎeno metni u kotao, a unutra kilu istučena šećera, ostavi da se kuva dok se ne zgusne, da  jaje na vrh plivati moţe; meĎu tim istuci kilu šećera, šećera, metni u 2 litre mlake vode da se rastopi, pa uspi u kotao i ostavi da se kuva dok se prilično ne zgusne. Skini s vatre i ostavi da droţdina na dno padne, pa onda ocedi  polagano u drugi sud; meĎu tim istuci u prah 12 deka višnjevih koštica i pomešaj unutra, zatvori dobro, i ostavi da 4 nedelje u podrumu po drumu prestoji, i dobićeš dobro piće za rashlaĎenje. Broj 30.

Da načiniš delikatno vino od groţĎa. Izaberi najlepša čista i slatka groţĎa, iseci na komade, ko made, odadni akovče, metni tavan iverja leskovih, po iverju red groţĎa i opet tako, t ako, dok ne bude sa šake do vrha prazno, posle zadni bure i nali starim lepim vinom, i ostavi da 14 dana prestoji; posle moţeš piti i dolivati. No ako metneš crno groţĎe, naspi belim vinom, ako  belo, crnim vinom i dobiće vrlo lepu šilerastu boju. boju. Broj 31.

Da načiniš vino od krušaka.  Naberi čistih zdravih i sočnih krušaka, krušaka, koje ko je nisu nisu crvljive ni plesnive, iseci ih na komade, istuci, metni u tanke kese, i iscedi iz sok tiskom, uspi u čisto bure, pokri vranjevu vranjevu jamu malenim loncem i ostavi da vri, ali  briši krpom po često burence. Kad vidiš da se prečisti i počne čist čist sok da šušti, a ti uspi unutra nešto drugog takvog soka, koji ti se pri ruci naĎe i dok ono burence šušti, dotle dolivaj do livaj,, a kad prestane, onda doli i zavranji.

 

109 Broj 32.

Još drukčije da načiniš od krušaka vino.  Nacedi soka kruškina 12 litara ( vidi br 31.) uspi u čist kalajisan kotao, metni na vatru da se kuva i skidaj  penu, a kad pola uvri, skini s vatre i ostavi da se ohladi, a za tim uspi u polovače, i dospi drugim friškim friškim  proceĎenim sokom, na sa šake niţe vranja da bude prazno, i čini dalje kao što je napred rečeno. Primedba.1. Ko ima mnogo krušaka moţe nacediti i kroz kro z kese propustiti čitavakov soka, metnuti u oraniju da se kuva, dok do k pola ne uvri, i hladno usuti u suti u polovače, i činiti što je već rečeno; reče no; a moţeš obesiti u kesici istučene slatke korice ½ deka. Primedba.2. Da bi kruškova vina ( a moţeš tako isto i jabuke upotrebiti ) snaţnija bila, uspi u kominu, ko minu, koja je posle ceĎenja ostala, nešto vode, da uskisne u kazanu; ispeci od nje dobre rakije, pa od ove ili druge koje dobre rakije, uspi litru u polovače po lovače da zajedno prevri, zajedno prevri, od čega će vino biti preko cele godine postojano i španskom slično. Primedba.3. Ova se vina mogu meseca januara pretočiti u butele, naliti s vrha čistim zejtinom i u pesku u  podrumu dobro zatvoreno drţati, kao što je pod br. 19. rečeno. Broj 33.

Da načiniš vino od šećera. Uzmi fina kandijska šećera 2 kile k ile i najlepša stara vina 6 litara, istuci šećer na sitno, pomešaj s vinom, stavi na ugljenoj vatri, da se kuva k uva u čistom kalajisanom sudu, penu od šećera s rešetkom često skidaj, i posle pene nek se kuva, dok do k se prilično ne zgusne, kao madţun, onda skini s vatre, a kad se ohladi uspi u široka stakla, ili u zemljani kalajisani lonac i zatvori dobro. Ko hoće moţe mesto šećera med upotrebiti. Korist.

Ovim vinom moţeš višnjevo i drugo vino zaslaĎivati, kad u litru druga vina uspeš ovoga o voga po 1 decil. Od velike je koristi onima, koji su od prirode slabi i koji se sa duge bolesti počnu sušiti. Ovo vino popravnja po pravnja krv i krepi telo. Upotreba.

Ko hoće ovo vino da upotrebljava, taj ga ne sme čisto piti, nego ga mora mešati s vodom, na pr. uzmi 1 decil. ovog vina i dva decil. obične vode i pi na štesrce pred veče; a moţeš po kad i kad po komadić hlebe u nj umočiti i pojesti. Broj 34.

Da načiniš vodeno vino. Uzmi zrela čista crna groţĎa, razastri ga po dasci, metni u peć posle hleba, za tim pokidaj zrna s peteljklj; odadni bure, koliko hoćeš, metni ozdo red leskova iverja, a po njemu zrna sa šake visoko, a po groţĎu opet iverje i tako do vrha, a sa šake prazno ostavi; posle zadni bure i nali čistom ali vrelom vodom, i ostavi da  prevri, kako je i kod drugih travnih vina rečeno; a da ti vino bude bolje, metni unutra izmeĎu groţĎa i iverja  po šaku zovina cveta, bosiljka i stolisnika; a u polovini februara pretoči u drugo bure, i vino vino će biti veoma zdravo i dobro za piće.

 

110

GLAVA XXIII.

O raznim veštačkim vodama. Pošto ima mnogo ljudi a naročito ţene, koje vino ne piju, no ţeĎ samo vodom gase, te piju li izredne vode, za to ćemo ovde kazati, kako se te vode prave. Broj 1. Da načiniš vodu od slatke korice.

Uzmi na litru vode 4 deka d eka slatke korice i 8 deka šećera; koricu ko ricu istuci na sitno. Vodu uspi u kalajisan lonac,  pristavi k vatri, i kad dobro uzavri, baci unutra slatku koricu koricu i šećer istučen, i neka 2 ili 3 puta ključ baci; posle metni unutra treći deo od jednog limuna kore, pa neka se nešto prokuva, izmakni od vatre, poklopi dobro lonac i ostavi da se ohladi, a posle procedi kroz čistu i gustu krpu, krpu , i uspi u staklo. Broj 2.

Da načiniš drugu vodu toj nalik. Uzmi slatke korice 3 deka, oraščikova cveta 1 deka, korena zeleničina 1 ½ deka i kiseljaka sadovog 1 šaku; metni sve, istučeno, u jedan lonac i uspi litru i 3 decil. vode, poklopi i metni na vatru da se kuva, dok s dva prsta ne uvri, izmakni, ostavi da se ohladi, pa posle p rocedi kroz često platno i uspi u staklo. st aklo. Broj 3.

Da načiniš od korijona vodu. Pristavi k vatri u loncu 2 litre vode, i kad nekoliko puta ključ ključ baci, izmakni od vatre, baci odmah unutra istučena korijona i 9 deka istučena šećera, poklopi dobro i ostavi da se hladi, a posle procedi kroz često platno i uspi u staklo. Broj 4.

Da načiniš vodu od krušaka. Pristavi k vatri dve litre vode, uzmi 10 krušaka, koje najlepše miriše, oljušti tanko i raseci ih na 4 kriške, i kad voda vri, baci unutra da zajedno vri, dokle dok le voda sav miris od krušaka u sebe ne primi, onda izmakni i metni odmah unutra 15 deka istučena šećera da se rastopi, a kad se ohladi, procedi, pa uspi u staklo. stak lo.

 

111 Broj 5.

Da načiniš delikatnu vodu od jagoda. Uzmi na dve litre vode 50 deka lepih jagoda, izgnječi ih u istoj vodi, metni unutra 50 deka sitno istučena šećera, iscedi sok 1 limuna, mešaj dobro da se sa šećerom rastopi i da se sve dobro s vodom sjedini, pokri i ostavi da jedan sat prestoji, pa onda procedi kroz često platno u staklo. Broj 6.

Da načiniš vodu od ribizala. Uzmi 2 litre vode i 50 deka ribizala, izgnječi ih i smešaj s vodom, u koju ćeš rastopiti 12 deka u prah istučena šećera i proceĎuj toliko puta, dok voda ne bude sasvim bistra, pa onda uspi u staklo. Broj 7.

Da načiniš vodu od crvenih jagoda. Ova voda se pravi kao i od ribizala, a šećera ćeš metnuti 15 deka. Broj 8.

Da načiniš vodu od badema i oraja. Uzmi jezgara, od čega hoćeš i koliko hoćeš, istuci u avanu, uspi vode i gnječi dobro s vodom, procedi i zasladi šećerom, kako hoćeš i koliko hoćeš. Broj 9.

Da načiniš vodu od kajsija i bresaka. Uzmi 6-7 lepih bresaka ili kajsija, po veličini njihovij manje ili više, injušti tanko i iseci na komade, metni u litru vode, pristavi u čist lonac k vatri da uzavri, da voda ukus i miris uvuče u sebe, izmakni od vatre i metni unutra 16-20 deka istučena šećera, da se rastopi, a posle procedi nekoliko puta, dok voda ne bude bistra, pa onda uspi u staklo. Broj 10.

Da načiniš orzat. Uzmi 3 deka od dinjina semena, i 4 gorka ili slatka, kako hoćeš, oljuštena badema, istici zajedno u avanu, metni unutra 9 deka istučena šećera, izruči sve u litru vode, a na to nešto pomorandţina soka, izmešaj sve dobro i procedi kroz čistu krpu u staklo.

 

112 Broj 11.

Da načiniš vodu od pomorandţe. Uzmi 4 pomorandţe, oljušti koru uzduţ, pa onda oljušti onu tanku ţutu koţicu, a meso iseci na sitno, izmešaj oboje sa 12 deka istučena šećera i ostavi da se šećer rastopi, pa onda sve metni u litar vode i ostavi da nekoliko dana prestoji, pa onda procedi kroz čestu i čistu krpu. Ovaku vodu moţeš i od limuna načiniti. Broj 12.

Da načiniš vodu od limuna. Pristavi k vatri u čistom loncu 2 litre vode da vri, metni unutra 50 deka istučena ţuta šećera, da se rastopi, onda oljušti sa 4 limuna tanko koru i baci u vrelu šećernu vodu, izmakni lonac od vatre, poklopi dobro i ostavi  preko noć u podrumu da prestoji, sutra dan iscedi dobro iz oljuštenih limunova sok u istu vodu, a posle  procedi 2 put kroz čistu krpu i uspi u staklo. Broj 13.

Da načiniš vodu od bizama. Uzmi 6 grama istučena bizama, istuci u sitan prah, dodaj grumičak u prah istučena bela ledena šećera, a u staklo uspi dve litre vode, metni unutra šećer i bizam, zatvori dobro i drţi za upotrebu. Broj 14.

Da načiniš tako zvani sorbet. Uzmi litru vode, iscedi u nju sok od 4 limuna, uspi jednu čašu predrečene bizamove vode, procedi kroz čistu krpu, pa uspi u staklo. Broj 15.

Još drukčije. Uzmi od 3 jajeta belančevinu, od dva limuna sok, kilu istučena šećera, litru čiste vode i 15 grama istučena  bizama, pristavi vodu k vatri, od belanševine načini penu, pa uspi u vodu kako belance tako i limunov sok i šećer i bizam, ostavi da se kuva, dospi 2 litre vode, pa posle procedi kroz čisto platno u staklo. Broj 16.

Da načiniš vodu od višanja. Uzmi 50 deka lepih čistih višanja bez peteljaka, povadi koštice, istuci u avanu, pomešaj s višnjama, izgnječi, uspi 3 litre vode, izmešaj dobro, saspi u zaoštrljastu kesu, procedi, a zasladi, kako hoćeš, šećerom ili kakvim madţunom.

 

113 Broj 17.

Da načiniš vanrednu limunadu. Uzmi dva limuna, oljušti koru do mesa, iseci na sitno, metni u 3 deci vina, i tako s vinom zajedno iscedi dobro sok, uspi unutra 3 deci vode, i, ako hoćeš, malo šećera, pa procedi kroz krpu. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi 4 limuna, oljušti im koru, iseci ih na sitno i metni u litru vode, ostavi da dva sahata pokriveno stoji,  posle iscedi sok iz limuna u istu vodu i ostavi opet da po sata pokriveno stoji, pa onda procedi kroz krpu 8 ili više puta, dok sa svim ne bude bistro, zasladi šećerom i opet procedi dva puta kroz krpu i pomešaj malo  bizamove vode, pa uspi u staklo. Broj 19.

Da načiniš limunovu vodu sličnu vinu. Uzmi tako oljuštenih kora od 6 limunova,pristavi k vatri u čistu loncu 2 litre vode, metni unutra 15 deka istučena šećera, a kad počne vriti metni koru, izmakni od vatre, poklopi dobro, i ostavi da preko noć u  podrumu prestoji; ako hoćeš da kisi, moţeš usuti unutra nekoliko kapljica veoma dobra sirćeta. Broj 20.

Da načiniš vodu od cveća. Uzmi mirisava cveća, kakva hoćeš, dve šake, pristavi litru vode k vatri da uzavri, izmakni od vatre, baci unutra cveće, pokri dobro i ostavi da 3 sata prestoji; procedi vodu kroz kuhinjsko sito, metni k vatri da uzavri, i kad izmakneš metni opet friška cveća, i tako čini nekoliko puta, pa onda procedi vodu i uspi u nju nekoliko  bizamove vode ili nacedi soka od dva limuna i zasladi šećerom. Broj 21.

Da načiniš vodu od greša. Uzmi 50 deka čista, lepa greša, samu zrnad, istuci polako u avanu, da seme ostane čitavo, metni u 2 litre vode, gnječi čistim rukama, procedi kroz krpu u čist sud stiskavajući dobro, metni u to istučena šećera 15 deka, a kad se šećer rastopi, procedi kroz gusto platno nekoliko puta, da čisto i bistro bude. Broj 22.

Da načiniš vanrednu vodu. Uspi 1 litru vode u jedan lonac, pristavi k vatri da vri, izmakni od vatre, i kad hladno bude, pusti unutra 3 grama onajzove esencije i ½ deka vinska špiritusa, i ukuvana šećera 3 decil. ili kako ko slatko hoće, manje ili više.

 

114 Broj 23.

Da načiniš vodeni ipokras. Uzmi od 6 limunova koru, meso od 1 pomorandţe i dva limuna, 50 deka šećera istučena, slatke korice 3 grama, karanfilića 3 komada, dva lista oraščikova cveta, korijona koliko sa dva prsta uzmeš, bela istučena  bibera, slatkih badema 12 deka, vode litru i vina bela 6 decil. Bademe oljušti, vodu i vino uspi zajedno u jedan čist lonac i baci unutra sve ove stvari, ostavi dobro pokriveno da se 24 sahata izgrize i kad i kad promešaj, pa onda procedi kroz zaoštrljastu kesu i uspi u staklo. Broj 24.

Da načiniš kiselu vodu za ţeĎ. Uzmi 5 limunova, oljušti ih, raseci na četvoro, metni sve u 1 ½ litre vode i 12 deka istučena šećera,  pristavi k vatri da četvrt sahata vri, pokri i metni u podrum, pa moţeš piti kad hoćeš. Broj 25.

Da načiniš zdravu vodu. Uzmi 5 kila zrelih čistih zrnadi groţĎa, operi vodom i osuši, a dodaj venecijanska sreša 50 deka, operi ga lepo i osuši, i 50 deka smrekovih zrnadi, opari ih vrelom vodom, pa vodu ocedi. Metni sve to u čisto akovče, i naspi friškom vodom, a sa šake niţe vranja da bude prazno, metni kod tople peći da 8 dana prestoji, da uzavri, i tada svakog dana dolivaj mlakom vodom, i kad prevri, dospi vodom puno i zavranji, metni u podrum, i posle 8 dana moĎeš piti, ali nemoj dolivati. Broj 26.

Da načiniš vinsku vodu. Uzmi kupovna krupna groţĎa 3 ½ kile, istučene bele slačice 5 deka, od divlje ţalfije lišća 6 deka. GroţĎe iseci na sitno, metni sve u retke kesice – obesi u polovače, naspi čistom vodom, metni kod tople peći, a leti na sunce i ostavi da 8 dana prestoji, onda izvadi kesice, a vodu pretoči u drugo burence, kesice ocedi u kakav sud, a isceĎeno uspi u isto burence i metni u podrum, uzmi 6 kašika kiselice od vina, uspi u burence i ostavi da prevri, pa posle pretoči kao novo vino. Broj 27.

Da načiniš smrekovu vodu. Uzmi bure, koliko hoćeš, zapari vrelom smrekovom vodom, pa onda metni čistih friških smrekovih zrnadi do polovine bureta, pa onda uspi vode s pedlja niţe od vranja, zatvori dobro i drţi na polju 8 dana, i svaki dan  po nekoliko puta protumbavaj, a posle otvori i s friškom vodom dospi puno, metni u podrum i moţeš ga posle 8 dana piti.

 

115 Broj 28.

Još drukčije. Zapari akovče vodom u kojoj si kuvao smrekova zrnad, pa onda uzmi 5 kila zrelih čistih zrnadi i istuci oboje u avanu i baci u akovče, uspi čiste vode i metni na sunce da vri, a za tim unesi u podrum pa ćeš imati vrlo lepu smrekovu vodu za piće, a ova će još bolja biti, ako obesiš u nju kesicu i metneš 2 deka slatke korice i 1 deka oraščića i nešto omana, a sve sitno isečeno i izgnječeno, i upotrebljavaj.

GLAVA XXIV.

O raznim sokovima kojima ćeš moći razna rashlaĎujuća pića praviti. Broj 1.

Šećerna voda kojom moţeš zasladiti razna pića. UZmi fina istučena šećera 1 ½ kile, 3 litre vode, belančevine od 5 jaja; od belančevine načini penu, i meĎu tim ćeš sve malo po malo dolivati vode, dok svu vodu ne uspeš, pomešaj šećer sa tom vodom u šerpenji, metni na vatru da se kuva, penu, koja na vrh bude izlazila, skidaj, i kad i kad uspi unutra po čašu druge s belancima zapenjene vode, i peni rešetkom, a kad pene nestane, pusti da nešto provri, skini s vatre, procedi kroz često sito, ili retko platno, uspi u staklo, zatvori i drţi za upotrebu; sa ovom šećernom vodom moţeš svako piće zasladiti. Broj 2.

Da načiniš sirup od šećera ili madţun s kojim ćeš moći ne samo rakiju nego i svako drugo piće zasladiti.

Uzmi fina istučena šećera 2 ½ kile, čiste vode 6 litara, belančevine od 5 jaja; razbi belance s onom vodom i načini penu, kao što je kod šećerne vode rečeno, uspi unutra šećer, metni na vatru da se kuva, skidaj penu neprestano, i pusti da se kuva dok ne bude kao madţun; s ovim šećernim madţunom moţeš svako vino, rakiju ili drugo piće zasladiti. Broj 3.

Da načiniš sok ili madţun od crvenih jagoda. Uzmi crvenih zrelih jagoda, koliko hoćeš, očisti ih lepo, metni u dubok zemljani sud, izgnječi kašikom, ostavi da preko noć stoji; iscedi tiskom sok kroz krpu a ovaj opet kroz dvostruku k rpu. Na svaka 3 decil. ovaka soka uzmi po 25 deka istučena šećera, koji ćeš ukuvati, kao što smo pod brojem 2. rekli; pa onda skini s vatre, metni u njega jagodin sok, smešaj dobro, a onda uspi u staklo i dobro zatvori.

 

116 Broj 4.

Još drukčije. Zgnječi jagode u loncu kašikom, metni u podrum da stoje 3 ili 4 dana, onda procedi kroz krpu sok, ostavi ga da prenoći u podrumu, pa ga onda procedi kroz dvostruku krpu, a posle pristavi k vatri da se kuva, metni unutra na litru soka 50 deka istučena šećera, da se s njime prokuva. Primedba. Pri kuvanju šećera treba paţljivo penu skidati, jer se time med ili šećer čisti. Broj 5.

Da načiniš madţun od crvene ruţe. Uzmi 1 kilu ruţe, pootkidaj cvetne listove, istuci ih u mramornom avanu i iscedi sok, a ostatak metni u kalajisan sud, i uspi na to litru vrele vode i neka postoji dok voda ne pocrveni, ako to ne bude, a ti metni unutra toliko istučene ruţe, da voda crvena bude, pa onda procedi kroz krpu. MeĎu tim skuvaj 50 deka šećerna madţuna, kao što je pod brojem 2. kazato, i u mesto vode upotrebi crvenu od ruţe proceĎenu vodu, i kad se taj madţun počne zgušćavati, uspi unutra onaj prvi isceĎeni sok, i ostavi da se kuva, dok ne bude gusto kao madţun. Broj 6.

Da načiniš madţun od bele ruţe. Uzmi od friških belih ruţa listiće, istuci, iscedi sok i kad ga bude 12 deka, uspi na isceĎeno cveće 3 decil. vrele vode, ostavi preko noć da stoji pokriveno, tada opet cedi iz njih sok i pomešaj s prvim, zatim uspi u šerpenju da se kuva; pomešaj unutra istučena šećera 50 deka, i nek se kuva dok ne bude gusto kao madţun. Broj 7.

Da načiniš madţun od višanja. Uzmi zrelih čistih višanja, istuci s košticama i iscedi sok, kao što smo i pri višnjevim vinima govorili, uspi isti taj sok u šerpenju da se dva sata kuva; na dve litre soka uzmi kilu istučena šećera, 1 ½ deka istučene slatke korice i karanfilića 1 ½ deka, smešaj sve u onaj sok, ostavi malo da se šećer rastopi, i promešaj da se sa sokom sjedini, a zatim uzmi s vatre, i hladno uspi u staklo, zatvori i drţi do upotrebe. Ako uspeš ovog madţuna u vodu, onda ćeš dobiti vanredno piće za rashlaĎenje. Broj 8.

Da načiniš nekuvan madţun od ribizala. Uzmi zrelih lepih ribizala, izgnječi ih dobro i metni u krpu, istisni iz njih sok u staklo, ostavi da dva dana u podrumu prestoji, zatim procedi ga kroz krpu, i ostavi da opet dva dana postoji, i opet procedi, i ovako čini dok sok ne bude bistar. Na 3 decil. taka soka uzmi 50 deka u prak istučena šećera ( prosejana ), metni u sok i mešaj, dok se šećer ne rastopi, tada ostavi dva dana da stoji, i ako bude mutno, opet procedi, pa onda uspi u staklo i dobro zatvori.

 

117 Broj 9.

Da načiniš madţun od kuvanih ribizala. Iscedi sok iz ribizala, kao što je već rečeno, uspi u šerpenju, pomešaj unutra istučena šećera, koliko hoćeš, i ostavi da se kuva dok ne bude kao madţun. Broj 10.

Da načiniš madţun od greša. Uzmi čista, zelena groţĎa ili greša, istuci i iscedi sok, i u 3 decil. taka soka, pomešaj kilu istučena šećera, metni nad vatru da se k uva, i kad se počne zgušćavati, metni unutra tanke s limuna oljuštene šute korice, pa nek malo provri, onda skini s vatre, ostavi da se ohladi, a posle uspi u staklo. Ovaj sok ili madţun koristi pri svakoj vatruštini, jer gasi šeĎ, a rashlaĎuje kad se s vodom pomeša i pije. Broj 11.

Da načiniš madţun od limunova. Uzmi 50 ili više lepih limunova, sljušti gornju tanku šutu koricu, iseci na sitno, metni u široko staklo, zatvori i ostavi u podrum. Oljuštene limune iseci na komade, iscedi iz njih sok i ostavi ga da u čistom sudu  pokriveno stoji dva dana, a kad se staloţi polako ocedi sok, procedi ga nekoliko puta kroz često sito ili krpu,  pa onda uspi na one ţute koričice u staklu, zatvori, ostavi da 3 dana prestoji na toplu mestu, pa opet procedi kroz krpu. Na 3 decil. taka soka, uzmi 50 deka istučena fina šećera, smešaj sve u šerpenji, metni na ţeravicu i kad se zagreje, mešaj s drvenom kašikom, dok se šećer ne rastopi, skini s vatre, ali da ni malo ne vri, procedi opet, i imaćeš vanredni rashlaĎujući sok. Broj 12.

Da načiniš madţun od dgunja. Uzmi zrelih lepih dgunja, istri ih na trenici, iscedi iz njih sok ( za 5 decil. madţuna treba nacediti 4 litre soka ), uspi u šerpenju i smešaj unutra istučena šećera na 5 decil. 50 deka, pa metni da se kuva, dok ne bude gusto kao madţun. Broj 13.

Da načiniš madţun od dudova.  Naberi čistih zrelih dudova, metni ih u čist lonac, izgnječi ih s kašikom, pa procedi kroz krpu sok, i uspi u šerpenju, metni da se kuva, dok se ne zgusne. Neki meću i šećera, ali to nije nuţno, jer su dudovi dosta slatki. Broj 14.

Da načiniš sok od krušaka. Uzmi zrelih sočnih krušaka, iseci ih na komade, istuci i iscedi sok iz njih, metni u šerpenju da se kuva, skidaj penu, pa kad bude gusto kao med, skini s vatre.

 

118 Broj 16.

Da načiniš madţun od oraja. Uzmi zelenih orahovih ljusaka, istuci u avanu, i iscedi sok iz njih. U 3 decil. takva soka metni 50 deka istučena šećera, i metni na vatru, da se kuva. Primedba. Od sviju ovih do sada spomenutih madţuna, moţe se praviti rastvorena ili rashlaĎujuća voda za piće, kad nešto tog soka u čašu uspemo, pa s vodom pomešamo i promućkamo. Broj 17.

Da načiniš julep od ruţa.  Nakidaj cveta od ruţe, istuci u avanu, metni u kalajisani sud da dva dana prestoji, onda uzimaj po nešto u avan mramorni i tucajući sipaj po malo ruţične vide, metni istučeno u krpu, iscedi stiskom sok, i tako čini dok svu istučenu ruţu ne iscediš. Onda uspi u staklo, i ostavi zatvoreno da stoji, da talog na dno padne, onda ocedi u šerpenju, i na 3 decil. taka soka uzmi 40 deka istučena šećera i metni da se kuva, dok ne bude kao madţun; a kad skineš s vatre, moţeš 3-4 kaplje vitriolgajsta unutra kanuti, i odmah promešati, i biće veoma prijatno piće, kad nešto s vodom promešaš. Broj 18.

Još drukčije. Uzmi ruţične vode litru, šećerne vode ( pod brojem 1. ) 9 decil., i smešano kuvaj da bude gusto kao madţun. Broj 19.

Da načiniš julep od šećerna vina. Uzmi šećerna vina 20 deka, uspi u litru vode, pa presipavaj iz suda u sud, da se oboje lepo sjedini, pa će  biti vanredo piće. Broj 20.

Da načiniš slični julep. Uzmi šećerna vina 2 decil., ruţične vode 2 decil., čiste vode litru, smešaj kao kod br. 10., i biće piće, koje gasi ţeĎ, a osobito u groznici. Broj 21.

Da načiniš julep od raznih sokova. Uzmi dudova soka 18 deka, jagodina soka i šećerove vode po 40 deka i šećerna vina 9 deka. Uspi sve u šerpenju, metni da se na tihoj ţeravici prokuva, dok ne bude gusto kao madţun.

 

119

GLAVA XXV.

O raznim veštačkim rakijama. Broj 1.

Mi nemamo nuţde davati uputstva kako treba peći rakiju od komine, šljiva i drugih plodova, i u vreme  potrebe po drugi i treći put prepicati, jer je to onima, koji se time bave i koji imaju svoj kazan veoma poznata stvar.Naša je namera da naučimo, kako ćeš moći dati rakiji bolju snagu, miris i ukus, t.j. dodajući neke stvari,  pa da bude, špiritus, esencija, rozolija i.t.d. Pecivo rakije, koja se za veštačke rakije čini, apotekari i lekari vele destilovanje, a ovu reč upotrebljuju oni i pri vaĎenju vode iz cveća i drugog bilja, korenja i semenja. Rektifikovana rakija je ona, koja se na vatri destiliše, jer tu suština rakije ispari se a voda sva ostane u kazanu; i ovo biva u dvostrukom i trostrukom prepicanju rakije, koja se tada naziva špiritus. Esencija se zova ona rakija, koja prepicanjem metnutih u nju trava, korenja i semenja svojstvo i silu iz njih u sebe uvuče, i ova se pravi dvojako: jedna s takvim travama i korenjem prepiče se na novo; a druga se ne  prepiče, nego se drţi nekoliko dana na toplu mestu. Rozolija se pravi istim načinom, kao i esencija, samo što se ova zaslaĎuje šećerom, i daje joj se lice: crveno, ţuto, zeleno kako ko hoće. Broj 2.

Da vidiš da li je dobar špiritus. Ma da se moţe praviti špiritus i od rakije pečene od od šljiva ili od drugih plodova, ali špiritus, koji se od vinske komine pravi, ili od samog jakog vina, mnogo je bolji i ovako probati moţeš: 1). Metni malo suha  baruta u srebrnu kašiku, uspi na to špiritusa, pa onda zapali, pa ako sav izgori, da ni malo mokrote ne ostane, onda je špiritus dobar, 2). Uspi špiritusa u čašicu, kani u njega jednu kaplju čista zejtina, i ako ova kaplja odmah na dno padne, makar i mešao, onda je taj špiritus vrlo dobar, i svaka se esencija s njim moţe praviti. Broj 3. Filtrovanje.

Svaku rakiju, u koju mećeš neke stvari, treba procediti, da bude veoma bistra i ovo se zove filtrovanje, koje se ovako čini: Uzmi komad česta platna, ili fina konofosa, prostri po njemu tanku hartiju, fluspapira, preši za  platno,a po hartiji opet drugi tanak komad platna i načini zaošiljastu kesu, sličnu levku; kad se kroz ovaku kesu rakija ili što drugo cedi, onda se to zove filtrovati. No osim ove s hartijom kese, treba još dve imati, to  jest, jednu od dvostruka konofosa bez hartije, a drugu od vunena sukna. Ove obadve se zovu ipokrasovim rukavom. Rakiju, koju ćeš filtrovati, propusti najpre kroz sukno, pa onda kroz dvostruki konofos, a najposle kroz hartiju. Vino treba propuštati najpre kroz sukno, pa onda kroz konofos. Obe ove poslednje kese treba  posle ceĎenja prevrnuti, vodom dobro isprati i osušiti, a onu s hartijom oprati mokrim sunĎerom i osušiti.

 

120 Broj 4.

Da načiniš esenciju od ambre kojom ćeš moći zasladiti svako piće. Uzmi ambre grize ½ deka, bizma istočna 11 grama, špiritusa ruţična 6 deka, špiritusa vinska i tartara ziratog 12 deka.Metni sve zajedno u staklo, zatvori dobro i obesi u zimu blizu peći, a u leto na sunce, dok špiritus dobije zlatnu boju, a tada filtruj, to jest procedi kroz onaj napred opisani od hartije levak, uspi u staklo, zatvori dobro i čuvaj. Kad se od ove dragocene esencije nekoliko kapljica pomeša sa nekoliko kapljica esencije od slatke korice i karanfilića, i posle u lepo crno, sa šećernim madţunom zaslaĎeno vino uspe, biće veoma prijatno piće, a naročito onima, kojima malakšava muška snaga. Broj 5.

Da načiniš špiritus od slatke korice. Uzmi 16 litara komovice u kazančić, baci unutra 18 deka na krupno istučene slatke korice, i šaku sitne soli, poklopi i ostavi nekoliko dana da se grize, za tim destiluj na tihoj vatri. Broj 6.

Da načiniš špiritus od karanfilića.  Na 16 litara jake komovice uzmi 15-18 deka na krupno istučena karanfilića i šaku soli, ostavi da se u kazanu grize, pa onda destiluj. Broj 7.

Da načiniš špiritus od iĎirota.  Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka na sitno isečena iĎirota, i šaku soli, ostavi da se 24 sata u  poklopljenom kazanu grize, pa onda destiluj. Broj 8.

Da načiniš špiritus od omana.  Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka na sitno isečena omana, 12 deka korena sitno isečena od perunike i šaku soli, i radi kao pod broj 7. Broj 9.

Da načiniš špiritus od angelike. Uzmi na 16 litara rakije 40 deka na sitno isečena korena angelikina i šaku soli, i radi kao pod br. 7. Broj 10.

Da načiniš špiritus od ruzmarina.  Na 16 litara rakije uzmi 50 deka ruzmarina na sitno isečena i šaku soli, i radi kao kod br.7.

 

121 Broj 11.

Da načiniš špiritus od raznog bilja. Tako isti pravi se špiritus od metvice, ţalfije, lavendla, matičnjaka i drugog mirisavog bilja. Broj 12.

Da načiniš špiritus od ruţe.  Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka suve ruţe, t.j. cvetnih listova, dodaj 25 deka rodiskog na sitno izljuštena drveta i šaku soli, ostavi u kazan da se izgrize, pa onda destiluj. Broj 13. Da načiniš špiritus od kima.

 Na 16 litara rakije uzmi 1 kilu i 50 deka kima i šaku soli, ostavi u kazan da se izgrize, pa onda destiluj. Broj 14.

Da načiniš špiritus od slatka kopra.  Na 16 litara rakije uzmi kilu semena od slatka kopra i šaku soli, ostavi da se izgrize, a posle destiluj. Broj 15.

Da načiniš špiritus od smreke. Uzmi na 16 litara rakije 2 kile čistih zrelih istučenih smrekovih zrnadi i šaku soli, ostalo kao kod br. 7. Broj 16.

Da načiniš špiritus od onajza.  Na 16 litara rakije uzmi 1 k ilu i 50 deka istučena onajzova semena i šaku soli, ostavi preko noć da se izgrize, pa posle destiluj. Broj 17.

Da načiniš esenciju od slatke korice. Uzmi slatke korice na krupno istučene 15-18 deka, pomešaj sa 4 litre rektifikovana vinska špiritusa, ostavi 2-3 dana na toplu mestu da se izgrize, pa onda na tihoj vatri destiluj do 2 litre i 5 decil. , uspi u staklo i dobro zatvori.

 

122 Broj 18.

Da načiniš esenciju od smreke. Uzmi 50 deka čistih zrelih smrekovih zrnadi, izgnječi ih i metni u 5 litara vinska špiritusa, ostavi 3-4 danada se grize, pa onda destiluj. Broj 19.

Da načiniš esenciju od karanfilića. Uzmi 25 deka na krupno istučena karanfilića, uspi na njega 5 ½ litara vinska špiritusa i šini kao pod br, 17. Broj 20.

Da načiniš vanrednu smrekovu rakiju. Uzmi friških zrelih smrekovih zrnadi 5 deka, isijota 3 deka, soli po šake, komovice 3 litre a čiste vode 3 decil. Smreku i isijot istuci, metni u kazančić, baci so unutra, a na to rakiju, poklopi i ostavi 24 sata da se grize, pa onda uspi unutra vodu i tako destiluj do dve litre. Broj 21.

Da načiniš još drukčiju vanrednu rakiju. Uzmi istučena onajzova semena 3 deka, iĎirota 12 deka, bela isijota 9 deka, angelike 6 deka, gospina bilja 9 deka, korice slatke 3 deka, kore od pomorandţe i limuna po 6 deka, sve sitno u avanu zgnječi, i rajskih zrnadi do 3 deka. Metni sve u kazančić, uspi na to 1 akov dobre komovice i ostavi da se 8 dana grize, pa onda destiluj. Broj 22.

Još drukčije. Uzmi istučena onajzova semena 50 deka, uspi na to 7 litara rakije, ostavi 4 dana da se grize, pa onda destiluj; posle uzmi kore od pomorandţe 2 deka, istučena oraščića 3 deka, istučena karanfilića 1 deka i 50 deka istučena šećera. Smešaj sve to u destilovanu rakiju i ostavi 6 dana da se grize, pa onda filtruj. Broj 23.

Još drukčije. Uzmi tanko sljuštene kore od pomorandţe 1 ½ deka, hrapave metvice 1 šaku, cveća od romanjike 2 šake i cveća od zove 8 deka, onajza, morače i kima po 8 grama, slatke korice 2 deka, oraščića i 1 deka. Iseci i istuci sve ove stvari i smešaj u dobro staro vino ili u komovicu ( 6 litara ), ostavi nekoliko dana da se grize, pa onda destiluj.

 

123 Broj 24.

Da načiniš krasnu rakiju. Uzmi ţestoke komovice 8 litara, destiluj i prepicavaj više puta. Na litru takva rektifikovana špiritusa uzmi 2 kile lepa kupovna krupna groţĎa, raseci svako na dvoje, a seme izbaci, a tu rakiju ili špiritus uspi u veliko staklo i zatvori dobro, da ne vetri.GroţĎe metni u kalajisani lonac od 4 litr, uspi u nj čiste vode i pristavi k vatri da vri, dok ne bude voda crvena kao vino; onda ocedi kroz čistu belu krpu litru i 4 decil. u drugi čist sud i dobro zatvori, a onaj prvi lonac dospi opet vodom, i kad uvri treći deo, procedi kroz krpu, a groţĎe stisni u krpi što jače moţeš, da sva snaga u vodu izaĎe, onda opet uspi vodu u isti lonac, koga ćeš staviti u kotao u kom ćeš destilovati vodu i pusti da se kuva do gustine madţuna. Posle na 2 litre predrečene rektifikovane rakije, uzmi slatke korice 8 deka, oraščića, galganta i karanfilića po 1 ½ deka. Istuci sve u prah i prosej kroz sito, metni u staklo u kojem je ona rektifikovana rakija, zatvori dobro, zalepi testom, koje ćeš načiniti od  brašna i belančevine; metni kotao u vodu da stoji na vatri 24 sahata, ali da voda ne vri u kotlu, nego da  jednaku toplotu ima, posle ostavi oboje da se hladi, i procedi rakiju kroz dvostru ki konofosku kesu u drugo veliko staklo. Na dve litre take mirisave rakije uzmi od one prve iz groţĎa oceĎene vode litru, i toliko od onog madţuna, smešaj s onom rakijom, zatvori dobro, i metni da tri dana na toploj peći stoji i gustina će na dno  pasti, a rakija bistra biti. Broj 25.

Da načiniš mirišljavu esenciju radi popravljanja vina. Uzmi slatke korice 6 deka, rajskih zrnadi 9 deka, karanfilića 3 deka, bela isijota i galganta po 1 deka. Istuci sitno, metni u staklo, uspi na to rektifikovane rakije, zatvori dobro, ostavi na toplu mestu 8 dana da stoji, a posle procedi, i dobro zatvoreno drţi do upotrebe. Broj 26.

Da načiniš još drukčiju esenciju. Uzmi slatke korice 9 deka, rajskih zrnadi 5 deka, oraščikova cveta, karanfilića, korena bele perunike, isijota po 1 ½ deka. Metni sve istučeno u staklo sa širokim grlom, uspi vinska špiritusa, zatvori dobro i ostavi na toplu mestu 8 dana da se grize, zatim procedi i drţi do upotrebe. Broj 27.

Da načiniš mirišljavu esenciju od koje moţeš vanredni ipokras napraviti. Uzmi slatke korice 6 deka, isijota, karanfilića, rajskih zrnadi i dugačka bibera po 3 deka, oraščikova cveta 1 deka, ambre grize 3 grama, bizama istočna 2 grama. Istuci sve, smešaj zajedno i metni u staklo, uspi na to rektifikovana vinska špiritusa, s četiri prsta više svega, zatvori staklo, ostavi 8 dana da na toplu mestu prestoji, a meĎu tim po kad i kad mućkaj. Rastopi u litru crna vina 25 deka sitna prosejana šećera, a na to ćeš usuti 20 ili više kapljica ove esencuje, pa onda metni u staklo i više puta promućkaj, pa ćeš imati vanredni ipokras.

 

124 Broj 28.

Da načiniš esenciju protiv nastupa i slaba ţeluca. Uzmi slatke korice 5 deka, korijona i onajza po 7 deka, rajskih zrnadi i oraščića po 3 deka, setvala, oraščikova cveta i korena jasenova po 1 deka. Istuci sve, metni u staklo i naspi vinskim špiritusom, ostavi na toplu mestu da se grize 14 dana, pa onda filtruj kroz konofos. Od ove se esencije pije jutrom i večerom po mala rakijska čašica. Broj 29.

Da načiniš sličnu toj esenciji. Uzmi tanke narandţine kore 12 deka, kima, korijona i onajza po 7 deka, slatke korice 5 deka, oraščića i rajskih zrnadi po 3 deka, karanfilića, oraščikova cveta, setvala, iĎirota i korena jasenka po 1 deka. Iseci i istuci sve, metni u staklo, uspi 1 litru i 5 decil. vinska špiritusa, zatvori, ostavi na toplu mestu da se 14 dana grize, ali svaki dan mućkaj po nekoliko puta, pa onda procedi. Broj 30.

Da načiniš gorku esenciju. Uzmi trave pelena 15 deka, blaţena čkalja, stozlatnika mala, trilisnika grozničkog po 9 deka, korena iĎirota, gencijana, setvala po 3 deka, oraščića i slatka korice po 1 deka, kore od pomorandţe 12 deka. Iseci sve na sitno, metni u široko staklo, uspi 4 litr vinska špiritusa, ostavi na toplu mestu da se 8 dana grize, a posle iscedi dobro, pa drţi u zatvorenu staklu. Broj 31.

Još drukčije. Uzmi pelena 4 šake, mala stozlatnika, jelenka i ţalfije 2 šake, cveta peročeva i volezikova po dva prsta, a oraščikova 2 grama, korena iĎirota i omana po 1 ½ deka, kore od pomorandţe i limuna po 2 deka, korijona 1 deka i slatke korice 4 grama. Bilje i korenje iseci na sitno, a začine istuci na krupno, metni sve u staklo, uspi 1 litru i 5 decil. vinska špiritusa, zatvori dobro, ostavi na toplu mestu, da se nekoliko dana grize, pa onda  procedi i drţi za upotrebu. Broj 32.

Da načiniš još drukčije esenciju. Uzmi pelena, mala stozlatnika, blagoslovena čkalja po 4 šake, mravka, dimnjače, tatrljana i vratiča po 3 šake pa učini kao i s preĎašnjim pod br. 31.

 

125 Broj 33.

Da načiniš još drukčije gorku esenciju. Uzmi slatke korice 4 šake, blagoslovena čkalja, mala stozlatnika, rapave metvice po 2 šake, isopa, rute raspričaste i ţalfije po šaku; korena omanova, gencijana po 3 deka, semena slatka kopra i onajza po 1 ½ deka, kore od pomorandţe i limuna po 3 deka, smrekovih zrnadi šaku i čini kao pod brojem 31. Primedba: Ako ţeliš da ove esencije izgube sav miris i ukus i ţestinu rakijinu, a ti sve mirišljave stvari iz nje izvadi, pa druge take iste ponovo i na taj način opet u tu rakiju metni, i esencija će izgubiti sve rakijsko; ali kad stvari budeš iz nje vadio, a ti ih dobro izgnječi i sve u rakiju filtrovano uspi. Kad ovako načiniš esenciju, onda moţeš načiniti u svako doba godine bermet, t.j. uzmi ove esencije 1 ili 1 ½ decil., a 9 decil. stara, dobra crna vina, izmešaj, pa ćeš imati veoma lepa bermeta ( pelenaša ). Ove su esencije vrlo dobre za stomak, ali samo onda, kad se po 20-30 kapljica na štesrce piju, a osobito starim ljudima čine one dobre usluge. Broj 34.

Da načiniš izvrsnu rozoliju. Uzmi slatke korice 3 deka, karanfilića 2 deka, rajskih zrnadi 2 deka, oraščikova cveta 5 deka, limunove kore 3 deka. Sve ovo na sitno isečeno i istučeno smešaj, metni u staklo i uspi na to 2 ½ litre ţestoke komovice, zatvori staklo dobri i metnina toplu mestu, da nekoliko dana prestoji, da rakija iz stvari svu snagu izvuče, pa onda: uzmi 1 kilu i 50 deka sitno istučena šećera, rastopi u litri ruţične vode i metni u šerpenju na vatru da se kuva. Uzmi zrnadi karmazančevih 20 deka, izgnječi ih u kalajisanom sudu, uspi na to srešova olaja ( u apoteci ) ½ deka, izmešaj dobro, metni u veliko staklo, a na to uspi vinska špiritusa, zatvori dobro, pa ostavi na toplu mestu da 4 dana prestoji, i to će onda izgledati crveno kao rubin boja, i onda ćeš procediti kroz  platno u drugo staklo; ili: uzmi ambre grize 6 grama, bizama 4 grama, istuci oboje s ledenim šećerom na sitno, metni u sud, uspi na to ruţična špiritusa 8 decil. i metni na toplu mestu da nekoliko dana prestoji. Još drzkčije: Uzmi madţuna od limuna i pomorandţe po 6 deka, smešaj oba s pretpomenutim madţunom, uspi na to onu esenciju karmazančevu, tinkturu, kao i ambrovu esenciju, sve to u jednom velikom staklu smešano i dobro izmućkano ostavi da dva dana na toplu mestu da stoji, za tim filtruj u rozolijska stakla, i imaćeš rozolije, od koje nije moguće bolju načiniti. Broj 35.

Da načiniš jaku rozoliju. Uzmi čista onajzova semena i od slatka kopra semena i korena gospina bilja po kilu i 50 deka, metni sve zajedno u kazan, uspi na to ţestoke komovice 10 litara i poklopi dobro, ostavi da 24 sata da se grize, onda destiluj na tihoj vatri; i kad se polovina ukuva  biće špiritus, koga ćeš usuti u veliko staklo, ili u kakav kalajisan sud, u koji ćeš najpre metnuti slatke korice 9 deka, oraščića 1 deka, karanfilića 3 deka, isijota 1 ½ deka, dugačka bibera 1 deka, korena bele perunike 1 ½ deka, setvala ½ deka, galganta, rajskih zrnadi i iĎirota  po 1 deka, fina šafrana 1 gram. Sve sitno istuci. Poveţi dobro ozgo sud sa svinjskom bešikom, metni na toplu mestu, a zimi na peć, nek stoji 4 dana da se grize, onda uzmi kupovna krupna groţĎa, očisti, operi vodom, metni u vruću vodu da nabubri, istuci u avanu i metni ga u špiritus; ostavi dva meseca da tako stoji, a posle uzmi drugi sud ili kalajisan lonac, poveţi ozgor dvostruku, malo u sud ugnutu krpu, sipaj kroz nju onaj špiritus, a ostatak drţi u sudu, metni u sud strugotina crvena sandala 3 ili 4 deka kako ko hoće da mu bude crvenkasto ili zagasito crveno, zatvori sud bešikom i ostavi dva dana da stoji; pa onda filtruj i sipaj u staklad, zatvori i drţi do upotrebe. Ako hoćeš da je slaĎe, a ti metni kilu na krupno istučena šećera, da se rastopi u sudu, pa tada filtruj i u bočice razlivaj. Na onaj ostatak groţĎa u prvom sudu, uspi komovice dobre, zatvori dobro i ostavi da nekoliko dana na toplu mestu prestoji, pa ćeš dobiti dobru esenciju, koju moţeš sa šećerom ili madţunom sladiti i upotrebljavati.

 

126 Broj 36.

Da načiniš dragocenu rozoliju. Uzmi ambre grize 2 grama, bizama 12 grama, konfekciona alkermeza 3 deka i ledena šećera 18 deka. Ambru i bizam istri na mramornom kamenu, a pri trenju sipaj po malo rektifikov ana ruţična špiritusa, a neprestano trljaj, dok ne bude kao lepko testo; onda metni u šolju, pomešaj konfekcioni alkermez, pa kad si dobro izmešao, metni u veliko staklo, operi šolju s ruţičnim špiritusom, pa i to uspi u staklo.MeĎu tim uspi u čistu šerpenju litru vode, pa metni u nju istučena ledena šećera, pusti da se kuva, dok ne bude gusto kao madţun, pa kad se ohladi uspi u ono staklo, gde ćeš sad usuti 6 litara ljute komovice ili šljivovice, zatvori dobro staklo s bešikom, pa mućkaj da bi se sve lepo smešalo ( za to staklo ne sme biti sa svim puno), pa sad ostavi na toplu mestu da nekoliko dana prestoji. Onda filtruj, razaspi u staklad, zatvori dobro, pa drţi do upotrebe. Ova je rozolija veoma dobra za bonu slezinu. Broj 37.

Da načiniš bingehajmsku rozoliju. Uzmi dobre šljivovice 6 litara, bela šećera 2 kile, ruţična Ďulsa 6 decil., istučena korijona 30 deka, slatke korice 7 deka, ambre grize 6 grama, bizma 8 grama. Ruţinu vodu uspi u šerpenju, metni u nju istučena šećera da se rastopi, pa je metni na vatru da se kuva, dok ne bude gusto, kao madţun, a ambru i bizam istrljaj sa nešto šećera i metni u kesicu; slatku koricu istuci i zajedno s korijonom metni u kesicu. Rakiju uspi u kakav kalajisan sud, obesi u nj obe kesice, a madţun šećerni još dok je vreo uspi na to, zatvori dobro sud, filtruj, a dodaj malo karmazančeve tinkture, kako bi rozolija dobila crvenu boju, ili kakvu ti hoćeš. Broj 38.

Da načiniš virtemberšku rozoliju. Uzmi slatke korice 7 deka, karanfilića, rajskih zrnadi, galganta, oraščik ova cveta i kubeba po 6 grama, strugotina od rodiskog drveta 5 grama, ţuta sandala ( drveta ) 2 grama, crvena sandala ( drveta ) 1 ½ deka i oraščića 8 grama. Istuci sve na krupno, metni u veliko staklo ili u kakav kalajisan sud, uspi na to 1 litru i 5 decil. vinska špiritusa, sveţi u kesicu 10 grama bizma, metni unutra, zatvori dobro i ostavi 24 sahata da se grize, pa onda opet uspi 2 litre ţestoke rakije, zatvori dobro i ostavi da 8 dana na toplu mestu prestoji, pa onda filtruj i zasladi šećernim madţunom po tvojoj volji.

 

127 Broj 39.

Da načiniš populsku rozoliju. Uzmi vode 3 litre, vinska špiritusa 1 litru, šećerne vode 3 decil., esencije onajzove 9 deka, esencije slatke korice 9 deka, bizma ½ grama, ambre 1 gram. Bizam i ambru satri u prah, metni u vinski špiritus da se 24 sahata grize; onda uspi vodu u lonac, pristavi k vatri, kad nešto provri, uspi u kakav povelik lonac i kad bude mlaka, uspi unutra vinski špiritus s bizmom i ambrom, a tako i šećernu vodu i obe esencije, zatvori dobro i ostavi da 24 sahata prestoji, pa onda filtruj. Broj 40.

Da načiniš vanrednu rozoliju. Uzmi onajzova rakije 4 litre, ruţična Ďulsa litru, ţuta šećera kilu, korijona 50 deka, dugačka bibera 1 ½ deka, slatke korice 5 deka, karanfilića 15 zrnadi, bizma 10 grama, ambre 5 grama. Istuci sve na krupno, a  bizam i ambru istuci u prah, pa sve metni u 6 decil. vinska špiritusa, i ostavi 8 dana da se grize na toplu mestu; šećer istuci, metni u ruţičnu vodu nad vatrom da se rastopi, rakiju onajzovu uspi u jedan čist kalajisan sud, i kad ruţična šećerna voda bude vrila, uspi je odmah u rakiju, a tako i onaj špiritus i one rečene trave i začine, zatvori, ostavi 24 sahata da stoji, a da bude crveno, metni malo karmezančeve tinkture, pa filtruj. Broj 41.

Da načiniš francusku rozoliju. Uzmi vinska špiritusa 5 litara, slatke korice 6 deka, karanfilića 3 deka, fina šećera 1 kilu i 50 deka, čiste vode litru, ambre 4 grama i bizama 2 grama. Vinski špiritus uspi u sud, slatku koricu i karanfilić istuci i metni u špiritus i pusti 24 sahata da se grize. MeĎu tim ambru i bizam istuci s malo ledena šećera, metni u stakaoce, uspi na to 1 deka ruţična špiritusa, i ostavi 24 sahata da stoji, pa onda pomešaj s vinskim špiritusom, istuci 1 deka karmazovih zrnadi, nakaplji na njih srešova olaja 15 kapljica, metni u staklo i uspi malo rektifikovana špiritusa i ostavi takoĎe 24 sahata da stoji, i postaće vanredna crvena tinktura, od koje toliko u predrečeni vinski špiritus uspi, da dobar izgled i boju dobije. Šećer ćeš istući i metnuti u vodu da se rastopi nad vatrom, a vodu šećernu uspi u špiritus, promešaj, sve ostavi 6 sahata da stoji, pa onda filtruj. Broj 42.

Da načiniš od ruţe rozoliju. Uzmi provenute mirisave ruţe 50 deka, slatke korice 5 deka, rajskih zrnadi 1 ½ deka, isijota 1 deka i semena onajzova 1 ½ deka. Začine istuci, pomešaj s ruţom, metni u stakleni kazančić, uspi 3 litre ţestoke komovice, zatvori, ostavi nekoliko dana da se grize, pa onda destiluj. MeĎu tim rastopi u šerpenji nad vatrom 75 deka šećera u 3 decil. ruţična Ďulsa, i s ovom šećernom vodom zasladi destilovan špiritus, pa onda filtruj.

 

128 Broj 43.

Još drukčije. Uzmi slatke korice 6 deka, karanfilića, galganta, isijota i setvala 3 deka, oraščića 1 ½ deka, oraščikova cveta 2 deka, crvene ruţe i ruzmarina po 1 šaku, rajskih zrnadi, kubeba i korena bele perunike po 1 deka, kore od limuna o pomorandţe po 1 ½ deka. Sve na sitno iseci, pa metni u kalajisan sud, istuci 2 kile šećera i uspi na to 10 litara ţestok e komovice, zatvori dobro, ostavi da 14 dana na toplu mestu da se grize, a za tim filtruj i razli u bočice. Broj 44.

Da načiniš zelenu rozoliju. Uzmi slatke korice 5 deka, isijota 3 deka, iĎirota 1 ½ deka, galganta, karanfilića, oraščića i istog cveta po ½ deka i korena bele perunike toliko. Istuci sve, metni u kazančić, uspi na to 20 litara ţestoke rakije, ostavi 24 sahata da se grize, pa onda destiluj i u destilovanu rakiju metni isečene rute, hrapave metvice i matičnjaka i ostavi zatvoreno da stoji, dok rakija ne pozeleni, pa onda filtruj i zasladi šećernom vodom, ili madţunom, kako ti je volja. Broj 45.

Da načiniš zlatnu rozoliju. Uzmi slatke korice 7 deka, rajskih zrnadi, oraščića, oraščikova cveta, karanfilića i isijota po 5 deka, ruzmarinova cveta 7 deka, matičnjaka, ţalfije po 4 šake, onajza i moračeva semena po 1 ½ deka i ţuta sandala 5 deka. Sve iseci, istuci i sve zajedno metni u kazančić, uspi vinska špiritusa, zatvori i ostavi da se nekoliko dana grize, pa onda destiluj, a dodaj ţutu boju, zasladi po volji, iseci 12 zlatnih listova i metni unutra, pa onda rastoči u staklad. Broj 46.

Još drukčije. Uzmi slatke korice 25 deka, kupovna groţĎa 50 deka, korena gospina bilja 25 deka, rajskih zrnadi 5 grama, korena bele perunike i oraščikova cveta po 3 deka. Sve iseci, istuci i metni sve zajedno u veliki stakleni ili kakav drugi sud, uspi 15 litara ţestoke onajzove rakije, dodaj 2 grama šafrana, zatvori dobro i ostavi da se 12 dana grize, pa onda filtruj i zasladi po volji. Broj 47.

Da načiniš belu rozoliju. Uzmi slatke korice 10 deka, karanfilića, isijota, rajskih zrnadi, iĎirota po 3 deka, semena onajza, morače i galganta po 1 ½ deka, korena bele perunike i korena od gospina bilja po 10 deka. Iseci, istuci na sitno, metni u kazančić, uspi 4 litre vinska špiritusa, ostavi nekoliko dana da se grize, za tim destiluj, rastopi u destilovano kilu fina bela šećera, pa onda filtruj i metni unutra sitno isečenih 6 zlatnih listova, pa razli u bočice.

 

129 Broj 48.

Da daš rakijama izgled, boju. Crvenu rakiju načiniti moţeš sa crvenim sandalovim drvetom, sa zrnima od karmazina i košenilama i sa cvećem bogorodičine trave. Ţutu rakiju sa šafranom, sa korenom kurkume ( ţutnjaka ) i jabukova drveta. Plavu rakiju sa cvećem od različka i drvetom nefritikom. Zelenu sa travama matičnjakom, slaticom, hrapavom metvicom, rutom raspričastom, bedrenicom i t.d. Broj 49.

Kakvu vodu da upotrebiš u kojoj ćeš kuvati šećer. Za kuvanje šećerne vode ili madţuna moţeš u mesto vode uzeti Ďulsa od perunike, čestoslavke, podbela, crne bokvice ili od drugog bilja, na pr. ruţe, a umesto obična šećera moţeš upotrebiti ledeni. Primedba:  Najlakši način da načiniš onajzovu ( ili drugo koje mirišljavo piće ) esenciju: Istuci onajz u avanu, metni u staklo, uspi na to ţestoke komovice, zatvori dobro pa metni zimi na peć, a leti na sunce 8 dana da se grize, pa će biti vanredna onajzova rakija, zatim je filtruj; to isto vaţi i za svako drugo bilje.

GLAVA XXVI.

O mednom piću ili šerbetu. Broj 1.

Medeno piće pravi se od meda i vode, kuvanjem; ovo je piće poznato u nas pod imenom šerbet  . U staro doba kad se nisu tako u veliko vinogradi radili, upotrebljavali su ponajviše ovo piće. Jelinski pesnici spominju neko bogovsko piće, kojeg uznosiše i nektarom  zvahu. Ovaj nektar, bez sumnje, pravili su oni od meda i vode, kao naš šerbet. U Rusiji, Poljskoj, Švedskoj i Norveškoj i Danskoj i po drugim zemljama, gde vino ne rodi u tolikoj meri, kao u nas, upotrebljavaju šerbet, koji je zaista po zdravlje koristan, a prema tome i bolji, nego kojekakva sumporasta i krečna pića. Ovo je piće vrlo dobro za sumorne, stare i slaba sastava ljude. Istočnjaci veoma vešto i dobar šerbet prave, a naročito Turci i Persijanci. Broj 2.

Kako se pravi šerbet. Šerbeta ima jaka i slaba, a pravi se na različne načine; to zavisi od meda, jer i med nije ni svuda ni uvek  jednak. U Litvaniji se najbolji šerbet pravi od meda lipovca, pa se tako i šerbet zove: lipovac. Neki pri kuvanju šerbeta uzimaju na jedan deo meda 8, a neki 6 delova vode. Smešaj oboje u velikom kalajisanom kotlu ili kazanu, metni da se kuva na vatri, i gledaj da ne bude dima, jer će posle da udara na dim, penu s rešetkom skidaj, jer pena je Ďubre, koje se u medu nalazi. Kad si sahat kuvao, metni jedno jaje unutra, pa ako ne potone, nego pliva, onda je kuvano, a ako potone, onda treba još kuvati; nije zgoreg ako se šerbet malo duţe kuva. Beli je med mnogo bolji za šerbet nego ţuti.

 

130 Broj 3.

Prost način pravljenja šerbeta. Uz pi u jedan veliki kalajisan kotao jedan deo lepa friška meda i osam delova bistre bunarske ili rečne vode, izmešaj, da se med smeša s vodom, pa onda metni na vatru da se kuva, veţi u krpu nešto melja i metni unutra, skidaj penu neprestano i kad jaje po vrhu pliva, onda gasi vatru i ostavi da se hladi, uspi unutra nešto vinske kiselice, ili pivarskog kvasca, od čega šerbet kao vinski most počne vriti, pa za to moraš na um uzeti, da ne natočiš puno bure, nego da je s pedlja prazno i ostavi na suncu ili kod tople peći 6 nedelja da stoji, ili dok ne provri; dok vri ne zavranjuj, nego pokri krpom, a posle kad prevri, zavranji i metni u podrum. Broj 4.

Da načiniš jak šerbet. Uzmi najlepša meda 20 kila i čiste vode 80 litara, uspi oboje kalajisan kazan, izmešaj da se med spoji s vodom, i metni da se kuva, a unutra metni nešto melja, kao što je kod br. 3. rečeno, skidaj penu i kad do  polovine ili nešto više uvri, ugasi vatru i ostavi da se hladi, pa kad bude mlako, uspi u vinsko bure, pa radi  boljeg vrenja uspi unutra 3 decil. kvasca i dve šake zovina cveta, pa onda uzmi slatke korice 3 deka, karanfilića 1 deka, isijota, rajskih zrnadi i dugačka bibera po 1 deka. Istuci sve na krupno, metni u kesicu i s  podvezanim kamičkom, obesi u bure, koje ćeš metnuti ili u toplu sobu ili na sunce da stoji 6 nedelja nezavranjeno, nego krpom pokriveno i kad prevri, zavranji dobro, metni u podrum i ostavi tako da tri meseca  prestoji, onda izvadi kesicu i upotebljuj. Broj 5.

Još drukčije. Uzmi meda 2 litre, 11 litara vode, smešaj u kotlu i metni da se kuva, a kad treći deo uvri, ugasi vatru, a u kotao metni: slatke korice, isijota, karanfilića i oraščića, istučeno sve na krupno, po 3 deka, poklopi, ostavi da se hladi, za tim procedi kroz dvostruku krpu ili kesu u burence, ostavi na toplu mestu da prevri, a posle upotrebljuj. Broj 6.

Još drukčije. Uzmi 2 litre meda i 8 litara vode, smešaj o metni da se kuva, skidaj penu, posle metni unutra nešto melja, i kad do pola uvri, skini s vatre i ostavi da se hladi, meĎu tim metni u jed nu duboku šerpenju 3 decil. meda, stavi na vatru da vri, mešaj neprestano, dok sa svim ne porumeni, i tada uzimaj po nešto onog kuvanog šerbeta i sipaj u ovaj med, mešaj dobro, i tako čini dok šerpenju ne napuniš, i tada uspi iz šerpenje u kuvani šerbet i  promešaj dobro. Onda procedi tri put kroz dvostruku suknenu kesu, uspi u burence, obesi unutra u kesicu nešto melja, začina i ostavi tako na toplu mestu da prevri, i biće vanredan šerbet.

 

131 Broj 7.

Da načiniš šerbet sličan vinu. Uzmi meda, koliko hoćeš, i osam puta toliko čiste vode, smešaj oboje u oraniju, metni da se kuva, dok trći deo ne uvri, probaj jajetom ( v. br. 2 ), pa onda ugasi vatru, da se šerbet ohladi; meĎu tim namesti dubok drveni levak na bure, u kojem je do skora lepo vino bilo, prostri po levku često platno i kad šerbet mlak bude, sipaj kroz platno u bure, obesi unutra u kesicu nešto slačice, zatim metni bure na ţarko sunce ili u toploj sobi da vri, a kad prestane vriti, onda izvadi onu kesicu, a bure metni u podrum; posle uspi unutra na jedan akov toga šerbeta litru od melja soka, od čega će šerbet opet početi vriti, i za to treba dok tako vri pomalo drugim šerbetom dolivati, a kad prestane, tada zavranji, a posle tri meseca moţeš upotrebljavati. Broj 8.

Da načiniš od meda tinkturu, kojom ćeš moći u svako dobanajlepši šerbet načiniti. Uspi u kazan čiste bunrske ili rečne vode 90 litara, pa kad se voda ugreje, uspi u nju bela meda 16 litara, i mešaj da se med dobro spoji, zatim pojačaj vatru, da voda s medom jednako vri, a penu neprestano skidaj i sve tako čini, dok treći deo ne uvri, ili dok jaje na vrhu ne pliva i tada ugasi vatru i ostavi da se hladi, namesti levak u dvojku, u kojoj je do skora bilo najlepše vino i kad sav šerbet na taj levak, a kroz čestu krpu procediš, obesi unutra u kesicu slačice, a uspi 5 decil. soka od melja, 3 decil. dobra vinska kvasca, i šerbet će odmah  početi u dvojci vriti, kao na vatri; drţi dvojku na toplu mestu 6 nedelja ili dok ne prevri, no meĎu tim počesto drugim šerbetom dolivaj, i kad prevri, izvadi kesicu sa slačicom, a dvo jku zavranji dobro; ovaj će šerbet za 23 meseca biti jači od svakog vina. Kad dokle hoćeš šerbeta da imaš, a ti skuvaj vodu i med, pa uspi u bure, i na 20 litara toga šerbeta uspi unutra 2 litre od ove medene tinkture, da zajedno na toplu mestu prevri, i imaćeš za kratko vreme veoma dobra šerbeta. Primedba: Kad hoćeš ovoj tinkturi još više sile i snage da daš, a ti uspi u dvojku 5 decil. soka od melja, 3 decil. dobra pivska kvasca i 9 deka srešove tinkture, pa će vriti kao na vatri. Od ovoga je dosta, ako na 20 litara šerbeta, metneš 2 litre ove esencije ( tinkture ). Ko voli, moţe metnuti i nešto začina. Broj 9.

Da izbistriš šerbet.  Namesti jednu duboku kadu na visoku birvad; ova kada tr eba ozdo da ima čep, ispod koje ćeš podmetnuti drugu manju kadu, kao što smo u glavi 9. pod br. 2 kazali. Po vrhu kade razapni utegnuto čisto platno, i ovo sipaj kuvani šerbet, da u kadu proĎe, pa onda iz ove izvadi čep i puštaj u podmetnutu kadu, iz ove o pet sipaj kroz platno, dok se šerbet ne izbistri. Ako ti se platno zaguši, pa ne uzmoţe propuštati šerbet, a ti ga operi. Broj 10.

Još drukčije. Udari klipove okolo na vrh kade, povešaj kese od sukna pa sipaj šerbet u kese, da u kadu prolazi, kao što smo u glavi 10. pod br. 19 na svršetku kazali. Ovakih kesa toliko i take veličine napravi, da se moţe sav kuvani šerbet u njih usuti na jedan put i tako ostavi, da se cedi, i kad sav šerbet proĎe, tada uzmi kese i izaspi sav mutljag napolje, operi ih lepo i osuši, pa opet ih obesi na klinove i propušteni u velikoj kadi šerbet ispusti kroz donji čep u podmetnutu kadu, pa onda opet uspi u kese da se cedi. Ovako čini 3 puta, a 4-ti put obesi druge, od konofosa kese o kroz njih propusti, a posle toga uspi izbist reni šerbet u bure.

132 Broj 11.

Da načiniš ruski šerbet. Uspi u kazan na priliku 120 litara čiste bunarske vode, podloţi vatru i kad se voda zagreje, uspi unutra 20 litara najlepša meda, mešaj s drvetom, da se med sjedini s vodom, posle pojačaj vatru neka se kuva, skidaj  penu dok se god peni. Vatru loţi podjednako, dok treći deo ne uvri. Kad počne voda medena da se kuva, metni u jedan poveliki kotao 50 deka melja, uspi toliko vode, da sav melj i njoj ogrezne i metni da se na drugoj vatri kuva, dok sva voda uvri, i tada izvadi medene vode iz kazana i uspi na melj opet toliko, koliko je  bilo vode, i ostavi da vri. Tada uzmi kotao s vatre i izaspi sve iz njega. I spod kazana vatru ugasi i kazan neka tako pokriven stoji; kad bude mlako, uzmi 6-8 komadi bela hleba, namaţi svaki komad s pivarskim kvascem, tako kao što se puterom hleb maţe, metni namazane komade u kazan, i pokri, i tako će šerbet početi vriti, i kad se počne stišavati, tada propusti nekoliko puta kroz sukneni levak, kao što je napred rečeno, uspi u trojku, zavranji dobro, i metni na hladnu mestu 8 dana da prestoji, pa tada pretoči šerbet u polovačad i na svako  polovače uzmi: slatke korice 3 deka, karanfilića 1 deka, rajskih zrnadi 3 deka i korena bele perunike 3 deka. Istuci sve na krupno, metni u kesicu, i s podvezanim kamičkom obesi u šerbet, da nekoliko dana prestoji, da bi  primio u sebe mirisni ukus, pa onda izvadi kesice. Broj 12.

Da načiniš majski šerbet. Maja meseca metni pod streju ili pod oluke jedan ili dva šavolja, da se napune kišnicom i kad dovoljno  bude, uspi u veliki kotao 6 litara lepa meda, i 6 litara te kišnice, stavi na vatru da se kuva, a meĎu tim uspi u drugi kotao iz šafolja kišnice od prilike 18 litara, metni takoĎe na vatru da se vari. Kad se u prvom kotlu voda i med zagreju, promešaj da se dobro sjedini i tako u kuvanju skidaj penu, i kad se prestane peniti, tada uspi unutra iz onog drugog kotla tople vode 6 litara, pusti da vri, a penu skidaj; kad openiš uspi 6 litara vode iz kotla i peni, pa posle opet 6 od iste iz drugog kotla vode i ostavi da se kuva, a kad se ohladi, procedi kroz sukneno platno, kao što je napred rečeno, pa onda uspi u bure i ostavi na toplu mestu da stoji 40 dana, ali ne zavranjeno nego samo s krpom pokriveno, da prevri kao vinski most, a posle ga zavranji i u podrum metni. A ako hoćeš ovaj šerbet dugo da drţiš, onda uzmi posle 3 meseca čisto bure, saţeţi u njemu 3 decil. ţestoke komovice, kao što smo u glavi 6. pod br. 24 kazali, i tada pretoči unutra šerbet i zavranji dobro i takim načinom moţe mnogo godina stojati i što god duţe stoji, tim će bolji biti. Broj 13.

Da načiniš dobar šerbet na brzu ruku. Uspi u kotao čiste vode 3 litre, baci unutra 1 istučen oraščić i 1 deka sitno isečene slatke korice, metni da se kuva i posle jedne četvrti sata uspi unutra 3 decil. meda, ostavi da vri i skidaj penu, pa nek se kuva dokle hoćeš, ili dok treći deo ne uvri i tada skini s vatre, procedi kroz suknen levak, a posle kroz platno i biće veoma dobar šebet za piće.

 

133

GLAVA XXVII.

O sirćetu. Broj 1.

Da od hrĎava sirćeta načiniš dobro. Uspi u čisto akovče litru dobre komovice, zatvori akovče, metni na sunce, da dva dana prestoji, ali ga po koji put na dan protumbaj, zatim uspi unutra 2 litre najlju ća sirćeta, pa ga opet ostavi da koji dan prestoji, ali ga moraš više puta na dan tumbati; onda uspi u kotao 20 litara rĎava sirćeta, metni na vatru da se kuva, skidaj  penu i kad treći deo ili 5 litara uvri, skini s vatre, uspi tako vruće u akovče, metni na vranjevu rupu kamičak i ostavi 3 dana da prestoji; posle uzmi opet 20 litara rĎava sirćeta, uspi u kotao i čini kao i s prvim, i kad uspeš u akov, tada istuci na sitno ili izgnječi u avanu 6 deka korena zubovka, metni u kesicu od tanka, retka platna, i s podvezanim kamičkom obesi unutra do sredine bureta, a bure metni na toplu mestu da neko vreme prestoji ne zavranjeno, no kamičkom pokriveno. Čim se mušice počnu kupiti oko vranja, to je znak, da je dobro. Broj 2.

Da načiniš sirće od kišnice. Uspi u čisto suvo akovče 10 litara najljuća sirćeta, i čini kao što smo pod br. 1 kazali; meĎutim uspi u kotao ( koliko hoćeš ) vode kišnice dva dela i jedan deo vinske kiselice, smešaj oboje da se sjedine i tako metni na vatru nek se prokuva, a posle ostavi da se i zbistri, bistrinu ocedi i sipaj u akovče, a uvek mešaj sa štapom, kao što je na više mesta rečeno. Broj 3.

Da načiniš sirće od greša. Iscedi sok od greša, koliko hoćeš, procedi kroz platno, pomešaj unutra malo vinska sirćeta, i kad tri dana  prestoji, ocedi bistrinu s mutljaga i tako čini više puta, pa ćeš dobiti valjano sirće. Broj 4.

Da načiniš sirće od pola pokvarena vina. Kad je vino sa svim pokvareno, pa nikakve snage nema, onda ni za sirće ne valja. Ako je u srednju ruku  pokvareno i grkne, ili ima rĎav ukus, da se piti ne moţe, pravi se od njega sirće ovako: Uzmi dva ravne veličine bureta, odadni i metni u svako treći deo friške vinske komine odmah čim se vino iz kace otoči, pokri danom i ostavi tako da 4-5 dana na suncu prestoji, da se unutra komina ugreje i zapali, i tada uspi od onog  pokvarenog vina u jedno bure tako, da vina s pedlja vrh komine bude, pokri opet, i ostavi tako da 3 dana  prestoji; za tim udari dole slavinu, i pretoči to vino u ono drugo s kominom bure, i ostavi i to da toliko vremena prestoji, a posle pretoči opet i prvo, i opet posle tri dana pretoči u drugo, a počesto prelivaj iz jednog u drugo, dok sirće ne dobije svoju bistrinu.

 

134 Broj 5.

Još drukčije. Uspi pokvarena vina u veliki kotao, ili u kazan, metni da se kuva i skidaj penu, baci unutra nešto soli i istučena bibera, i kad treći deo uvri, ostavi da se hladi, i čini dalje kao što je gore rečeno. Broj 6.

Da načiniš sirće od piva. Uzmi piva, koliko hoćeš, svari ga na vatri, pa kad mlako bude uspi u bure, metni unutra nešto kvasca i isprţena sočiva, ili pšenice 1 šaku, kore brezove 1 šaku, vruća kisela hleba 1 komad, izmirne 1 deka i istučena  bibera 1 ½ deka, i tako će za kratko vreme biti od piva vanredno sirće. Broj 7.

Još drukčije da napraviš vinsko sirće. Uzmi jedno staro ali čisto burence od po akova, a ako uzmeš novo, moraš ga nekoliko puta ispariti, kao što smo napred o vinima rekli; metni u kotao dve litre najljuća sirćeta da uzavri, i tako vrelo uspi u suvo  burence, zavranji dobro i mućkaj, dok se sirće ne ohladi, i tada otvori i prospi sirće na polje, a bure metni na toplu mestu, i tada uspi unutra 2 litre ţestoka vinska sirćeta, i posle 8 dana uspi unutra 1 litru lepa vina i ostavi da 8 dana prestoji, pa opet uspi litru vina i ovako čini, dok do pola bude, i tada dosipaj po toliko vina svaki četvrti dan, dok se bure ne napuni i biće lepo sirće. Broj 8.

Da načiniš veoma jako sirće. Izvadi iz bureta četvrti ili peti deo sirćeta u kotao, metni na vatru da se kuva, i kad treći deo uvri, uspi opet u bure, i ostavi na suncu da 8 dana prestoji i biće ljuće i prijatnije sirće. Broj 9.

Da načiniš jako sirće od mosta. Uzmi nešto friške one komine od bela vina ili šilera, koja se na kese gaţenjem cedi, razastri je po asuri na dasku, da se suši, meĎu tim izgnječi nekoliko grozdova greša, uspi u što hoćeš mosta, baci unutra ovu suvu kominu, uspi izgnječeni greš i za 7 dana biće vrlo dobro sirće. Broj 10.

Da načiniš sirće od komine. Metni jedan čabar isceĎene komine, uspi vode u nju, ostavi je da nekoliko dana na suncu stoji i biće dobro sirće.

 

135 Broj 11.

Da načiniš još drukčije vinsko sirće. Uzmi vinska sreša 35 deka, istuci u prah, smešaj sa ţestokim sirćetom, ostavi sreš da se osuši, za tim ga opet istuc i u prah, a dodaj 25 deka u prah istučena korena zubovka, obična bibera 18 deka i dugačka bibera 12 deka, oboje u prah istučeno, bobova brašna 1 deka, sredinu iz jedne povelike zemičke, metni da dva dana u ţestoku sirćetu stoji i osuši tvrdo u toploj peći, posle je istuci u prah i smešaj sve zajedno u dubokoj velikoj čaši, iscedi sok iz jednoga limuna i ¼ dekasoljana kisela špiritusa ( iz apoteke ) i tada promešaj sve; posle uzmi dobra i veoma kisela kvasca, raskvasi ga ţestokim sirćetom i pomešaj sa onim prahovima u činiji, i tako uspi sve u sirćetovo bure. Za tim uzvari u kotlu obična ( kakva hoćeš ) vina, i tako vrelo uspi u ono bure, zavranji dobro i ostavi 24 sata da stoji, a posle uzvari opet vina, i uspi unutra i ne zavranjuj, no pokri kamičkom ili daščicom. Ostavi bure neka celo leto na suncu stoji, i biće ţestoko sirće. Broj 12.

Još drukčije. Svari dobra krepka vina, skidaj penu, pa onda uspi u čabar, pokri dobro s čaršavom ili ćebetom, da ne bi vazduh unutra ušao, ostavi tako 14 dana pokriveno da stoji, pa onda gledaj i primetićeš na vinu koţicu, i ako ova koţica ne tone dnu, to pokri opet, i vidi drugi dan hoće li koţica kad otkriješ na dno tonuti, i kad smotriš da tone, onda s jednim rašljastim drvetom teraj istu koţicu do sama dna, pa onda opet nali kuvanim vinom, ali ovo vino treba da je mlako, pa opet pokri, i ostavi da nekoliko dana prestoji, promešaj i uspi u bure, i biće dobro i postojano sirće. Broj 13.

Stvari kojima se ubrzava i krepi kiselina sirćeta. 1. Neki poprţe nešto sočiva, istuku u prah, smešaju s kvascem, načine loptice i metnu u sirće, koje neće na  brzo da uskisne. 2. Drugi sipaju pivarska kvasca unutra, a u kesice metnu istučena bibera. 3. Ili: uzmu malo brezova kore, prţena leba, i malo izmirne i bace u kuvano vino. 4. Ili: uspu u kotao 5 litara vode, 1 ½ deka meda i litru vina, metni da se vari i uspi u bure. 5. Uspi vina u kotao, metni unutra kitu trave majčine dušice, ili podroţnika sa cvećem, metni da se kuva i uspi u bure. 6. Ili: poprţi nešto ječma u tiganju na ugljeno j vatri, dok ne porumeni i baci ga tako vrela u bure. 7. Suv ren a u prah istučen kad se baci u sirće, onda ono brzo uskisne. 8. Neki veţu u kitice travu slamnjaču i vešaju s podvezanim kamičkom u bure, od čega za nekoliko dana  bude dobro sirće. Broj 14.

Da načiniš još na drugi način sirće. Uspi u suvo polovače 3 litre ţestoka bela sirćeta, zavranji dobro, premeći ga tamo i amo neko liko puta, namesti u leto na polju, skuvaj lepa bela vina 16 litara, uspi unutra i pokri kamičkom i tako ga ostavi kroz celo leto, ali svaka meseca kuvanim vinom dolivaj.

 

136 Broj 15.

Pravilo o drţanju i čuvanju sirćeta. 1. Vino za sirće treba da se kuva posle puna meseca, i to kad je vedro i čisto nebo ( neki ovo čine utornikom a neki petkom ). 2. Najzgodnije je vreme za pravljenje sirćeta noć. 3. Bure sa sirćetom drţi leti na polju, ali pokriveno, da kiša ne bi u nj padala, a zimi, ako je maleno, za  peć, ako je veliko u podrumu. 4. Bure ne treba kretati s mesta, jer što mirnije leţi, tim je bolje sirće. 5. Ne treba ga zavranjivati nego ga ostaviti, da moţe vazduh unutra ulaziti. 6. U kositarnom sudu nikako ne treba sirće drţati, jer se kvari. 7. Svagda dolivaj sirće petkom i to varenim vinom onoliko, koliko se od petka do petka potroši. Broj 16. Da načiniš sirće na brzu ruku.

Uzmi čista brašna od raţi i umesi sa ţestokim sirćetom jedan lepčić, metni ga u peć na dasci da se tvrdo ispeče, razdrobi i istuci u prah, kojeg ćeš opet sa sirćetom zamesiti u loptice, ispeci i istuci uprah, pa opet zamesi, ispeci i u prah pretvori. Kad poslednji put zamesiš, baci u dvojku vina i odmah će početi kisnuti. Broj 17.

Još drukčije. Uzmi komad hleba s korom, metni u ţestoko sirće da 24 sata prestoji, pa onda izvadi i osuši. Ovaj hleb moţeš i na put nositi, i gde sirćeta ne budeš mogao dobiti, a ti metni toga hleba malo u vino ili u vodu, i  postaće odmah dobro sirće. Broj 18.

Da načiniš još drukčije vinsko za put sirće. Uzmi u prh istučena sreša, koliko hoćeš, metni u ţestoko sirće, da se 10 dana kiseli, pa onda ocedi sirće, a sreš metni da se tvrdo osuši, posle istuci opet u prah i metni u friško sirće opet, da se toliko dana kiseli, pa opet osuši i satri u prah, od koga ćeš metnuti malo u čašu vina i postaće odmah dobro sirće. Broj 19.

Još drukčije. Uzmi sreša i stelje od ţestoka vinska sirćeta; tu stelju uspi na zemljani tanjir, metni na toplu peć da se osuši, pa onda istuci oboje u prah, metni u šolju i uspi najbolja sirćeta toliko, da prah mokar bude, i ostavi tako u šolji da se osuši, za tim satri u prah i opet uspi u sirće, i ovako čini nekoliko puta, i najposle istuci u najsitniji prah. Ovoga praha metni nešto u čašu, u kojoj pola vina a pola vode treba da bude, promešaj dobro i  postaće odmah dobro sirće. A moţeš: mesto obična sreša uzeti iz apoteke vitrioliratog sreša i sirće će još lepše  biti.

 

137

REGISTAR bilja, korenja i drugih mirišljavih stvari Po što su u ovoj knjizi imena bilja i mnogih začina srpski navedena, to da ne bi bilo kakve zabune, sastavljen je ovde registar sviju naziva ne samo na srpskom, nego i na latinskom jeziku, jer latinske nazive svi apotekari dobro znaju. Aloj epatika Alojsko drvo Ambra Angelika Apta Bedrinac

Biber dugački Bizam istočni Biserka

Blaţenak  Bogorodičina trava Boţur Bokvica petolista Bosiljak Bukvica crna Buldirjan Velzin Veprovac Verkuta zlatna

Vesnjačak  Vladislavka Volezik

Vrapčije seme Vranilovka

Vratič

Gavez Galgant Gvarjak drvo Gencijan Gorkoslad Gortanka

Gorušica Gospino bilje Gospini vlasi Grozničnica Grudnjanka Debela tikva

Dobričavica Dimnjača ĐurĎic Ţavornak  Ţalfija Kohinela

- Aloe hepatica - Lignum aloes - Ambra grisea - Angelilica - Ebulus - Pimpinella - Piper longum - Moschus orientalis - Lithospermum - Caryophillata - Hypericum - Poeonia - Plantago quinquenervia - Basilicum - Betonica - vidi odoljen - Marcasit - Carlina, cardopacia - Alchimilla - Paralysis - Gentiana cruciata - Buglossum - vidi biserka - Origanum - Tanacetum - Consolida major - Garlanga - Guajacum - Gentiana - Dulcamora - Prunella - vidi slačica - Liquiricium ( koren ) - Capil, veneris, adianthum - Scutellaria - Pulmonaria gallica - Bryonia - Hedera terrestris - Fumaria - Lilium convalium - Consolida regalis - Salvia - Coccinella

- Ţeljezenka - Ţutnjak  - Zelenica dobovska - Zemljanica jagoda - Zečiji trn - Zimzelen plavetni - Zlatna verkuta - Zlatnica - Zlatni trilisnik - Zmijak - Zmijak indijski - Zova - Zubovak - IĎirot - Imela - Isijot - Isop - Jar.-kopriva - Jasenak - Jatrenka zvezdata - Jatrenka kamenita - Jelenak - Kamenka bela - Kamfor - Kanela - Kapljačak  - Karanfilić - Karmazanac - Kačunak  - Kašičak  - Kim - Kim poljski - Kiseljak - Kozja ruta - Kokornjak - Kokcinela - Kolotrk - Komida ladanova - Komonjika - Kopar slatki - Kopitnjak - Korijon seme - Rajsko drvo

- Verbena - Curcuma -  Polipodium quercinum -  Fragaria - Ononis -  Vinca pervinka

- Alchimilla - Virga aurea -  Hepatica nobilis - Scorzonera -  Serpentaria virginiana - Sambucus - Pyretrum - Calamus aromatikus - Viscum, viscus - Zinziber - Hyssopus -  Urtica urens minor - Dictamuns, fraxinella -  Hepatica stellata -  Lichen terrestris - Lingua cervina -  Saxifraga alba - Camphora - Canella - Polypodium - Cariophyllus -  Phitolaca - Satyrium, satyrion - Coclearia - Cyminum - Carvi - Acetosa - Galega - Chamomilla -  Coccinella - Eryngium -  Gummi ladani - vidi crnobilj -  Foeniculum - Asarum -  Coriandrum - Lignum aloes

  Kraljevac Krasuljak mali

Krestušak  Krovošnica Kubebi Kupina jagoda Kurmuma Lavendl Lavrentijeva trava

Lastavičnjak  Lorber

Ljubičica Majkina dušica Majoran

Maslačik  Mastiks

Materičnjak  Matičnjak  Madunica Metvica gorska Metvica sitna Metvica hrapava

Mišji trn Moljačak  Morač Moh dubovi Mravak Neven Nefritik drvo Odolen Oman Onajz seme

Oraščić Oraščikov cvet Očanica Papričnjak  Pelen

Penušica Penjazak Persenica Perunika bela

Perunika ţuta Podbel Podlesnik

Podroţnik  Poljačak  Poreč Praprutac Protivomorak

Ptičnjak 

Rabarbara

Različak 

Rajska zrna

- Ostrutium - Bellis sylvestris minor - Polygala - Sanguisorba - Cubebae - Rubus - Curmuma - Lavendula - Consolida media - Vincetoxicum - Laurus - Viola martia - Serpillum - Majorana - Taraxum - Mastishe - Matricaria - Melissa - Pulmonaria maculosa - Calamentha montana - Calamentha - Mentha crispa - Ruscus, bruscus - Stoechas citrina - vidi kopar slatki - Pulmonaris arborea - Chamaedrya - Calendula - Lignum nephriticum - Valeriana - Enula, helanium - Anisum - Nux moshata - Macis - Euphrasia - Hidropiper - Absinthium - Chamaepitys - Numularia - Scaobiosa - Iris florentina - Iris florentina - Tussilago, farfara - Sanicula diapensia - Cichoreum - Pulegium - Borrago - Filix - Contrayerva - Daucus - Rhabarbarum - Cyanus - Cardamomum

- Reven - vidi rabarbara - Repuv - Petafites -  Lignum rhodi - Rodijsko drvo - Romanjika -  Chamaemelum romanum - Ruzmarin - Rosmarinus - Rosopas - Chelidonium majus - Rosa - Ruţa - Ruta raspričasta - Ruta - Ruta kozja - Galega - Saţinica - Agrimonia - Salmijak (nišador) - Sal amoniacum - Sandal drvo crveno -  Santalum rubrum - Sandal drvo ţuto - Santalum citrinum - Sasafras - Sassafras - Selen - Levisticum - Senetovo lišće - Folia senae - Satureja - Serţenjak  - Setval - Zedoaria - Skerletak - Horminum sclarea - Slatka korica - Cinnamomum - Foeniculum - Slatki kopar - Slačica - Sinapi - Sleznica - Ceterach - Slez - Althea - Lotus urbana - Smiljkita - Smreka - Juniperus - Spikanard indijski -  Spica india - Spikanard sadovi -  Spica nostra - Steţnik  - Tormentilla - Stipsa gorska - Alumen montanum - Stolisnik mali -  Centaurium minus - Stozlatnik -  Millefolium - Storaks - Styrax - Suručica - Filipendula - Suteka plod drveta sutekovine -  Berberis - Tamariskova kora -  Cortex tamarisci - Tamnjanika - Thymus - Tatrljan beli - Marrubium album - Tornizol - Torna solis - Tragant - Tragacantha - Trešnjačkivutska - Alkekengi - Trilisnik groznični - Trifolium fibrinum -  Hepatica nobilis - Trilisnik znatni - Turčinak  - Papaver erraticum - Cvekla - Beta rubra - Crvenac - Rubia tinctorum - Artemisia - Crnobilj - Česnjačak  - Scodium - Čubar - Saturea durior - Čestoslavica - Veronica - Čkalj blaţeni - Carduus benedictus - Šeboj ţuti - Cheyri - Šeboj crveni - Leucojum

138

139

DOPUNjENI REGISTAR bilja, korenja i drugih mirišljavih stvari Latinski, tj. apotekarski nazivi upotrebljeni u gore navedenom registru n isu od praktične upotrbe, pošto su zastareli. Koristeći se apotekarskim nazivima, uporeĎujući sa starim srpskim nazivima, konsultujući se iz više izvora do stupnih na Internetu, sastavio sam sledeći registar sa upotrebljivim srpskim nazivim, kao i sa zvanič nim botaničkim latinskim nazivima biljaka. Registar sam dopunio sa još nekim lekovitim biljkama koje se upotrbljavaju u kombinaciji sa vinima i rakijama. 1.) Mirišljave stvari ( sredstva ): Ambra

Bizam istočni Velzin Mastiks

Salmijak ( Nišador ) Stipsa gorska Tornizol Kokcinela

- sredstvo iz kitovog ţeluca koje se izbacuje sa fekalijama, i nalazi se na morskoj obali. - mošusno ulje od mošusnog jelena ( parfem ) - sulfid gvoţĎa - Pistacia lentiscus - smola drveta pistacije - Ammonia - sol amonijaka, azotno jedinjenje - Aluminium potassium sulfat - K Al ( SO4)2 Stipsa - Coccinella - porodica bubamara !! - Ambergris

2.) Biljke: Aloj epatika Alojsko drvo Angelika Apta Bedrinac

Biber dugački Biserka

Blaţenak  Bogorodičina trava Boţur Bokvica petolista Bosiljak Bukvica crna Veprovac Verkuta zlatna

Vesnjačak 

Vladislavka Volezik Vranilovka

Vratič

Gavez Galgant Gvarjak drvo Gencijan Gorkoslad Gortanka

- Aloe vera (Aloe vulgaris) - Aquilaria agallocha - Angelica archangelica - Sambucus ebulus - Pimpinella major - Piper longum - Lithospermum purpureo-coerulea - Eugenia caryophillata (Syzygium aromaticum) - Hypericum perforatum - Paeonia officinalis - Plantago lanceolata - Ocimum basilicum - Betonica officinalis ( Stachys officinalis ) - Carlina acaulis ( Carlina vulgaris ) - Alchemilla vulgaris - Gentiana cruciata - Anchusa officinalis - Origanum vulgare - Tanacetum vulgare - Symphytum officinale - Garlanga - Guaiacum officinale - Gentiana lutea - Solanum dulcamara - Prunella vulgaris

- Aloja - Alojsko drvo ( Aloeswood) - AnĎelika, AnĎelski koren - Apta, Burjan, Abdovina - Bedrenika velika - Biber dugački - Rumenak - Blaţenak  - Kantarion, Gospino zelje - Boţur  - Bokvica uskolisna - Bosiljak - Bukvica - Kraljevac,Pupava,Vilino sito - Virak - Nepoznato ! - Prostrel, Sirištara,Mala lincura - Volezik - Origano,Vranilova trava,Mravinac - Vratić, Povratić - Gavez, Volovski jezik - Garlang – Tajlandska začinska biljka - Gvarjak –  Tropsko-američka biljka - Ţuta lincura, Sirištara - Paskvica, Razvodnik - Gortanka

Gospino bilje Gospini vlasi

Grozničnica

Grudnjanka Debela tikva

Dobričavica Dimnjača ĐurĎic Ţavornak  Ţalfija Ţeljezenka Ţutnjak  Zelenica dobovska Zemljanica jagoda

Zečiji trn

Zimzelen plavetni Zlatnica Zlatni trilisnik Zmijak Zmijak indijski Zova Zubovak

IĎirot

Imela Isijot Isop Jar.-kopriva Jasenak Jatrenka zvezdata Jatrenka kamenita Jelenak Kamenka bela Kamfor Kanela

Kapljačak  Karanfilić

Karmazanac

Kačunak  Kašičak  Kim Kim poljski Kiseljak Kozja ruta Kokornjak Kolotrk Komida ladanova Kopar slatki Kopitnjak Korijon seme Kraljevac Krasuljak mali

Krestušak  Krovošnica Kubebi

- Glycyrrhiza glabra - Adiantum capillus  – veneris - Scutellaria - Pulmonaria officinalis - Bryonia alba - Glechoma hederacea - Fumaria officinalis - Convallaria majalis - Consolida regalis - Salvia officinalis - Verbena officinalis - Curcuma longa - Polypodium vulgare - Fragaria vesca - Ononis spinosa - Vinca minor - Salidago virgaurea - Hepatica nobilis ( Anemone hepatica ) - Scorzonera purpurea - Aristolochia serpentaria - Sambucus nigra - Anacyclus pyretrum - Acorus calamus - Viscum album - Zingiber officinale - Hyssopus officinalis - Urtica urens - Dictamnus albus - Hepatica nobilis - Lichen terrestris Mill. (Thrombium epigaeum) - Danaea lingua - cervina - Saxifraga rotundifolia - Cinnamomum camphora - Canella winterana - Polypodium vulgare - Syzygium aromaticum (Eugenia caryophyllata) - Phitolacca - Orchis morio (Dactylohiza sambucina) - Cochlearia officinalis - Cuminum cyminum - Carum carvi - Rumex acetosa - Galega officinalis - Matricaria chamomilla - Eryngium maritimum - Foeniculum vulgare - Asarum europaeum - Coriandrum sativum - Peucedonum ostruthium - Bellis perensis - Polygala vulgaris - Sanguisorba officinalis - Piper cubeba

- Sladić, Slatko drvca - Venerina vlas - Grozničnica - Plućnjak, Medunika - Debelotikva - Dobričica - Dimnjača - ĐurĎevak, ĐurĎica - Ţavornjak  - Ţalfija - Verbena divlja - Kurkuma - Oslad, Slatka paprat - Jagoda - Gladiš, Zečiji trn - Zimzelen plavičasti - Čelebi grana, Zlatica - Sasa prava - Zmijak - Zmijak indijski - Zova, Bazga - Španska kamilica, Konjska kamilica - IĎirot - Imela bela - Đumbir  - Isop - Ţara, Ţeţa, Kopriva - Jasenak - Jetrenka, Krstasti kopitnjak, Sasa - Vrsta gljiva ! - Jelenak - Donjolep - Drvo kamfora, koristi se ulje,list itd. - Latinska kana - Slatka paprat - Karanfilić - Karmazanac - Kaćunak, Salep - Kašikara - Kim vrtni - Kim divlji - Kiseljak veliki - Piskavica, Ţdraljevina - Kamilica, Titrica - Kolotrk - Nepoznato ! - Komorač, Divlja miroĎija - Tamnjanče, Leskovnjača, Kopitnjak  - Korijander, Paprić - Kraljevac - Bela rada, Belka, Krasuljak - Krestušac - Jarčija trava - Biber iz zapadne afrike

Kupina jagoda Kurmuma Lavendl Lavrentijeva trava

Lastavičnjak  Lorber

Ljubičica Majkina dušica Majoran

Maslačik  Materičnjak  Matičnjak  Madunica Metvica gorska Metvica sitna Metvica hrapava

Mišji trn Moljačak 

Moh dubovi Mravak Neven Nefritik drvo Odolen Oman Onajz seme

Oraščić Oraščikov cvet Očanica Papričnjak  Pelen

Penušica Penjazak Persenica Perunika bela

Perunika ţuta Podbel Podlesnik

Podroţnik  Poljačak  Poreč Praprutac Protivomorak

Ptičnjak 

Rabarbara

Različak 

Rajska zrna Rajsko drvo Repuv Rodijsko drvo Romanjika Ruzmarin Rosopas

Ruţa Ruta raspričasta

- Rubus fruticosus - Curmuma zedoaria (Curmuma gedoria) - Lavandula angustifolia - Consolida regalis - Vincetoxicum nigrum (Cynanchum louiseae) - Laurus nobilis - Viola odorata - Thymus serpyllum - Origanum majorana - Taraxacum officinale - Tripleurospermum inorodum - Melissa officinalis - Pulmonaria officinalis - Calamintha alpina (Calamintha grandiflora) - Calamintha nepeta -  Mentha x  piperita « crispa » - Ruscus aculeantus - Stoechas citrina (Helichrysum arenarium) - Lavatera arborea - Veronica chamaedrys - Calendula officinalis - Eysenhardtia polystachya - Valeriana officinalis - Inula helenium - Pimpinella anisum - Myristica fragans - Myristica fragans - Euphrasia officinalis (Euphrasia rastkoviana) - Polygonum hydropiperoides - Artemisia absinthium - Ajuga chamaepitys - Lysimochia nummularia - Scabiosa atropurpurea - Iris germanica - Iris pseudacorus - Tussilago farfara - Sanicula europaea - Cichorium intybus - Mentha pulegium - Borago officinalis - Aspidium filix mas - Dorstenia contrajerva - Daucus carota - Rheum rhabarbarum - Centaurea cyanus - Elettaria cardamomum - Aquilaria sinensis - Petasites hybridus - Matricaria chamomilla - Rosmarinus officinalis - Chelidonium majus - Rosa canina - Ruta graveolens

- Kupina - Kurkuma (Ţutnjak) - Lavanda, Despik - Mali čovek  - Lastavičnjak  - Lovorov list - Ljubičica - Majčina dušica - Majoran pitomi - Maslačak  - Mali bratić, Rada - Limun trava, Pčelinjak, Matičnjak  - Plućnjak, Medunika - Metvica - Metvica sitna - Metvica kudrava - Veprina, Kostrika - Smilje, Moljačak  - Crni slez - Podubica -  Neven, Ţutelj - Meksičko fluorescentno dvrvce - Odoljen - Oman - Anis, Slatki kopar - Muskatni oraščić - Cvet muskatnog oraščića - Vidac, Vidova trava - Papričnjak  - Pelin, Pelin vrtni - Penušica - Penjazak - Persenica - Bela perunika - Barska perunika, Ţuta perunika - Podbel, Repuh, Kozja brada - Milogled - Cikorija, Vodopija, Gologuza - Metvica, Barska nana, Drobna metvica - Borač, Boreč, Boraţina - Paprat obična - Protivomorak - Divlja šargarepa - Rabarbara - Različak  - Kardamon - Agarwood, Rajsko drvo - Lopuh, Repuh - Nepoznato ! - Romanika, Jarmen, Kamomila - Ruzmarin - Rusa, Rosopas - Ruţa - Sedef, Ruta