_____________________________________________ Prvo bi trebalo doduvati exspanzionu bocu na odgovarajuci pritisak koji je otprilike 1,2-2,5 atmosvere.Ukoliko ti to ne uspe proveri ezspanzioni sud da li drzi vazdu, ako nije ni to promeni tlacnu sklopku. !aboravio sam da ti kazem kad pumpas ex-sud zadvori ulaznu vodu i otvori neku slavinu i doteraj radni pritisak posle sve pusti u normalan rad. "o#e pumpa za auto gume, a provera suda je najpre vizuelno da nema negde korozije $to bi ukazivalo na mogu%nost pojave rupe. !atim proveriti spojeve. &entil je na ekspanzionoj posudi. -'()*+) +*+ *+/ -00)) *+ ' 00)/3(4+*) /6 07(*8 -'(*) 07(* -09:) 0); -(*() <(7+ -+*) +*+ -69:) 0); ________________________________________________________ =ko ti nesto znaci imam >sever>ov idropak
[email protected] i godina ali sam zadovoljan.uglavnom ga koristim leti kada je slab pritisak u gradskom vodovodu.to je limuzinica iz proslog veka kada je proizvod kupljen u ducanu imao svoju cenu ali i
[email protected] iz ove branse ali mogu ti reci da 4spram postavljene slike8 je princip rada isti. Cada je vrisnuo prvi put pozvao sam kolegu elekricara koji je konstatovao da je do sklopke pa ju je i zamenio. nismo nasli original ali postoji kamara kojekakvi pa je stavljena zamena i evo Gercera i dalje.kada se ponovo pojavio problem 4isti simptomi8ponovo ga pozovem a on kostatuje da je sklopka ok i prebaci mi loptu. znaci sklopku nisam menjao sam, ali balon 4membranu8jesam. burence u sredini 4po varu8 sa unutrasnj strane ima jednu pregradu koja ga Gizicki deli na dva dela.pregrada ima otvore na sebi.voda koja ulazi u idropak u stvari ulazi u gumeni balon a pregrada bureta ne dozvoljava da udje vise vode u balon od propisanog.posto je tecnost nestisljiva,da bi dobio pritisak vode na scenu stupa vazdu koji upumpas sa druge strane burenceta.vazdu sa druge strane pregrade vsi pritisak na
balon u kojem je voda te je izguruje ka slavini kada je otvoris.kad padne pritisak sklopka odradi svoje i ceo ciklus se ponavlja.moze ti se desiti da burence ima neku rupicu pa da tu istice vazdu koji upumpas.tada idropak isto poludi sa istim simptomima.za ovu moju igracku sam balonce nasao u Eigrovoj prodavnici a dali se moze naci i za ovu tvoju ne znam. inace zamena je jednostavnaHrasraGi sraGove na buretu gde voda ulazi i kada odvojis ulivnu cev sa bureta videces balon.nemoj da se plasis nece izletet nikakvi Gederi.zavuci ruku u otvor u buretu i izvuci balon.nakon toga ces vec moci da znas bar neke mere balona pa da znas sta da vijas.i vlkaniziranje je solucija.mada prvo proveri vazdu za koji rekose ljudi pre mene.pocni odatle. ____________________________________________________________
Iedan od Jesti delova ku%ni vodovodni istalacija je idropak. AajJe$%e se sre%e kao pumpa koja izvlaJi vodu iz bunara, i predaje je ku%noj instalaciji pa je upotreba svi vodovodni instalacija jednaka po komGoru kao da je ku%a prikljuJena na gradsku vodovodnu mre#u. Aa idropaku postoje dve glavne cevi. Iedna je za ulaz vode u idropak, a iz druge izlazi ka ku%noj instalaciji. "oja prva gre$ka 4iz neznanja8 je bila ta da nisam kupio i montirao nepovratni ventil na ulazni vod. D $ta se de$ava K Lidropak nabije pritisak u svojoj komori, i onda poJne da predaje vodu, ali ne samo na izlaznu cev, ve% je i vra%a na ulaznu M Eako se ukupna zapremina vode potro$i znatno br#e. Aa ovoj slici se vidi moj idropak sa ve% montiranim mesinganim nepovratnim ventilom, na ulaznoj grani. za monta#u je bio potreban >dupli nipl> NO cola.
Lidropak je najJe$%e sme$tan u neku vla#nu sredinu. Ia sam moj postavio u posebna $at, napravljen upravo za tu namenu. U poJetku nisam mnogo mario zbog vlage, ali sam posle svatio da idropaku, ako je pravljen da radi u vla#nim sredinama, ipak najvi$e prija da je na suvom. !ato sam kasnije
idroizolovao zidove i dno $ate, a bogami i zaditovao poklopac, da koliko-toliko ne proki$njava. &laga je drastiJno smanjena, ali i dalje je ima. Prvi kvar koji se desio je da je idroGor naprosto prestao da radi. Dz iskustva znam da su takvi kvarovi najJe$%e trivijalni,. Eako je i bilo. Aa idropaku postoji posebna sklopka koja ukljuJuje rad pumpe kad pritisak vode u rezervoaru opadne i iskljuJuje kad pritisak bude na #eljenom nivou. Qd silne vlage u $ati, oav sklopka je jednostavno zarRala. Se$enje je biloH - otvoriti za$titnu kapu sklopke - rukom malo razdrmati kontakte - spejem T V dobro isprskati kontakte, D - sve je proradilo M
rugi kvar je zapravo bio malkice ozbiljniji. "aniGestovao se tako $to je idroGor imao cikluse ukljuJenoiskljuJeno u ukupnom trajanju od jedne sekunde M Aaravno, normalni rad idropaka podrazumeva cikluse od oko 15-tak sekundu rada, i onda, ako je otvorena jedna slavina 4na primer8 oko minut 4ili malo manje8 vremene je iskljuJen. Qvde mi je dobro$la pomo% Goruma. Fvo $ta se radi. Aa zadnjem delu rezervoara idropaka stoji ventil, isti kao na automobilskoj gumi. Qn slu#i da mo#e da se reguli$e pritisak u onom delu rezervoara u kome stoji vazdu. Ier, zapravo, vazdu je taj koji se prvo sabija, i zatim on potiskuje vodu iz idropaka. Pritiskom na iglicu tog ventila treba proveriti da li
izlazi voda. =ko izlazi to znaJi da je pukla guma u rezervoaru idropaka, koja je zadu#ena da >dr#i vodu>. Pucanjem te gume, voda se izlila u onaj deo rezervoara u kome treba da je vazdu. Eako, po$to nema vazdua, kad pumpa radi, pritisak vode se podigne trenutno, ali i trenutno opadne, pa ciklus rada motora bude manji od sekunde. Aa slici koju prila#em je idropak kome je guma izvaRena, pa samim tim i ventil.
!amena gume je jednostavna operacija. Potrebno je skinuti prednji deo, koji je uJvr$en sa W $raGova i osloboditi gumu iz le#i$ta. Aakon toga, treba osloboditi i ventil, odvijanjem $raGa koji ga dr#i za telo idropaka. Qnda cela guma mo#e da se izvadi. Dznenadi%ete se koliko je tu kamenca i kojekavog taloga. 4?liJno kao kad se otvori bojler M8 Pre montiranja nove gume, povr$ine na koje treba da nalegne guma treba dobro oJistiti, jer u protivnom guma ne%e da dituje. Sezultat neditovanja je da %e vazdu da se >izduva> a time %e guma da se ra$iri preko celog rezervoara, i ako tako dugo ostane - neminovno je da pukne. Ia sam takoRe 4zlu ne trebalo8 na spojne povr$ine gume i tela idropaka dodao silikon. Eime sam postigao da zaptivenost bude potpuna. Propisno sam zategao $raGove poklopca - i sve je bilo QC.
Gumene membrane Gumene membrane za hidrofrska postrojenja. Prema DIN 4807 standardu, napravjenja od butia ii !ume. Gumene membrane "rne boje za te#nost temperature do $00%&. Ne koristi se samo za !rejne sisteme ne!o se koristi za hidroforske sisteme i pija"u vodu. Dostupne su tako'e i u (PD) !umi sertifi"iranoj za upotrebu u prehrambenoj industriji. Dostupne zapremine * kapa"iteti+ 8, -4, /, /0, $00, $/0, -00, 00, /00. Danas prakti#no u svim nasejenim mestima postoje ure'aji za snabdevanje vodom pod pritiskom, ovim se jo uvek ne osi!urava da je pritisak mre1e koji stoji na raspoa!anju dovojan. Naro#ito kod podru#ja !ra'enja na ve2im visinama ii kod visokih z!rada je potrebno predvideti ure'aje za podizanje pritiska. 3 zavarenoj konstruk"iji suda pod pritiskom u!ra'ena je feksibina !umena membrana kao sud za prihvat vode. Dimenzije ove membrane su tako izabrane da pri eventuanom !ubitku pritiska !asa koji se normano naazi u ostaom deu posude, ova mo1e ispuniti "eu posudu. Na ovaj na#in se izbe!avaju tete used preveiko! istezanja membrane. )onta1ni otvori predvi'eni na posudi omo!u2avaju u su#aju potrebe zamenu bez probema. Danas prakti#no postoje kod svih naseja ure'aji za snabdevanje vodom pod pritiskom, ovim se jo uvek ne osi!urava da je pritisak mre1e koji stoji na raspoa!anju dovojan. Naro#ito kod podru#ja !ra'enja na ve2im visinama ii kod visokih z!rada je potrebno predvideti ure'aje za podizanje pritiska.
3 zavarenoj konstruk"iji suda pod pritiskom u!ra'ena je feksibina !umena membrana kao sud za prihvat vode. Dimenzije ove membrane su tako izabrane da pri eventuanom !ubitku pritiska !asa koji se normano naazi u ostao deu posude, ova mo1e ispuniti "eu posudu. Na ovaj na#in se izbe!avaju tete used preveiko! istezanja membrane. )onta1ni otvori predvi'eni na posudi omo!u2avaju u su#aju potrebe zamenu bez probema.
ŠIFRA
POSUDA
A
B
C
D
MEM5-8N
CIMM, ELBI, AQUASYSTEM
65
46
155
105
MEM8-12N
CIMM, ELBI, AQUASYSTEM, VAREM
65
46
200
115
MEM14-18N
CIMM, ELBI, AQUASYSTEM
65
46
270
125
MEM24N-80 !"#!$ CIMM, ELBI, 80%%& AQUASYSTEM
110
80
260
200
MEM25N-'0 !"#!$ (ILMET, VAREM '0%%&
120
'0
260
200
MEM)5-50N
CIMM, ELBI, AQUASYSTEM
110
80
)40
200
MEM50-80N
CIMM, ELBI, AQUASYSTEM
110
80
500
220
MEM60-80N
(ILMET, VAREM
125
100
660
2)5
MEM100N-100
(ILMET, VAREM
125
100
770
2)5
5I6 d.o.o. Novosadski put -, -$-0 5eternik 6e+ 98$ -$ 4*$0*$0 98$ -$ 8-0*4$ 8$ -$ 8-0*8$
Gumena membrana 24 l 80 mm TIGAR
*6ip+ membrana za hidroforske bo"e *:apa"itet+ -4 . *;tvor+ 80 mm *)aterija+ Prirodni kau#uk 3!ra'uje se u bo"e 3NI6(< koje su se koristie u proizvodnji =(5(> hidropaka.
*ANE+O .!#./ NOVI SAD Prodaja, distribucija i maloprodaja Bulevar Oslobođenja br.7 !pre"o puta #uto$"e pijace% &el. '()*+7*'*
Hidrofor – servisiranje Jul 2011 Napisao: ZenMan Stari hidrofor koji se nije palio nekih 3-4 godine. Moje iskusto sa hidrofori!a " 0. #li $ho% hard &an it 'e( )to 'i rekli *ngle+i. ,'ino je najea prepreka ona !entalna. /akle
Slika 1: ako to radi ro na internet. Na foru!u elitese&urit.org sa! na)ao oo o'ja)njenje kako to radi. ro i+nena5enje je 'ilo a+duh 6 oda i gu!a i+!e5u njih. Znai to se de)aa u ono! &reno! lon&u7 8ako5e sa! na)ao i *ngleski preod a to je $'ilge pu!p$ pa sa! na 9ou8u'e !ogao pogledati jo) pounih l!oa. rin&ip rada: ,o )to na sli&i ;gre)ko!< pi)e ko!presor je ustari odena pu!pa tj elektro!otor na ije! kraju je toak sa lopati&a!a koje tjeraju odu. =oda se pu!pa u gu!eni 'alon koji se nala+i u ekspan+ionoj posudi tj &reno! lon&u. Sa druge strane 'alon je a+duh pod pritisko! koji e kasnije po!oi da se oda istisne u slainu. Za)to !ora u 'alon +a)to pu!pa ne >pii$ direktno odu i! odrne!o slainu Noi siste!i i!aju sklopke koje se +akae na pu!pu i rade uprao to tj ne!a i)e &renih lona&a. Monta?a je ak i jednostanija. #@A na internetu sa! na)ao da radni ijek pu!pe !nogo +aisi od 'roja koliko se puta ona ukljuilaBiskljuila. * tu ekspan+iona posuda igra ulogu jer ne pali pu!p +a saku sitni&u tj i!a re+eru ode u gu!i da serisira !ale potro)nje. ,na do5e ne)to kao gr'a kod ka!ile. ako 'i elektro!otor neprekidno pu!pao odu dok se ne eksplodira !ora !u se uspostaiti neka kontrola. Za to slu?i hidrostatska sklopka. 8o je ustari jedan prekida na pritisak. ad >p$ poraste do gornje grani&e on iskljui struju a kada padne do donje on je ukljui.
Slika 2: Castaljanje Dinjeni&e da je hidrofor 'io u suo! ka i da je radno kolo pu!pe &ijelo rije!e 'ilo puno ode su se o'je ispostaile kao korisne proti koro+ije. Znai spolj suo a unutra !okro je klju da koro+ija ne rasturi se !etalno pred so'o!. /o'ro je )to sa! !ogao da ga donese u radioni&u jer 'i odrtanje onih glo!a+nih i +apeklih !ati&a u skueno! prostoru 'ilo itekako !ukotrpno.
Slika 3: *kspan+iona posuda Eila je puna ode koja nije i+la+ila an. ada sa! odrnuo &rni ep na njeno! rhu na)ao sa! entil kao na 'i&iklu. Znai a+duh !o?e da se puniBpra+ni oni! pi)tolje! +a gu!e ;ako ne!ate 6 po5ite do naj'li?e 'en+inske pu!pe<. ritisak je 'io 0F 'ara a onda sa! ga napu!pao na 3 'ara i oda jo) nije i+la+ila. =ratio sa! na 0F +a saki sluaj odrnuo onih G )arafa i !alo ku&nuo poklopa& ekie! i onda je s!rdljia oda ;3-4 godine stara< prsnula na se strane i !orao sa! da isti! i projetraa! radioni&u sledeih sat re!ena. asnije sa! sa+nao da se pritisak a+duha fa'riki pode)aa na 1F 'ar7 *le!enti posude se ide na sli&i 3. Za)to oda nije i+la+ila o !ojoj logi&i ra+log je da se gu!a ustari pro'u)ila oda je pro)la sa druge strane !e!'rane i po!je)ala se sa a+duho!. ritisak ode i a+duha sa one strane !e!'rane je pritisnuo gu!u na i+la+ i do'rano ga +a'rtio. Moje pu!panje na 3 'ara je sa!o pojaalo 'rtljenje i narano oda nije !ogla napolje na n nain e prskajui !io!irise suda po radioni&i kada sa! ekie! odalio poklopa&. ra ideja !i je 'ila da kupi! nou gu!u ali je ra+lika u &ijeni &ijele posude i sa!o gu!e 'ila !ala pa sa! kupio nou posudu u ko!pletu. ,d oe stare 'i !ogao ro)tilj da se naprai.
Slika 4: u!pa ,dje sa! poodrtao )arafe i+adio radno kolo i rotor i+ statora i pripre!ao se +a !ehaniku. #@A ispostalo se da rotor ne okree jer je radno kolo pu!pe dohatio ka!ena&. Sreo! ga nije 'ilo prei)e jer je kolo pu!palo ki)ni&u koja je !eka oda. Natopio sa! se to H/ sprejo! ostaio da odle?i i jednostan je proradilo. @agano se okretalo ruko! )to u poeku nikako nije !oglo. Sreo! jer i nisa! 'a) i!ao ideju kako da ra+doji! poklopa& radnog kola. 8eoretski pored i)enja od ka!e&a i r5e tre'a projeriti i ra+raditi kugline le?ajee i projeriti se!ering a to je ustari gu!eni prsten koji ra+daja radno kolo pu!pe od elektrinog dijela tj dr?i odu podalje od struje. Nada! se da je !oj do'ar jer nisa! ni dopro do njega. Stator i rotor sa! jednostano u)arao na+ad udahnuo du'oko i ukljuio u struju nakon tolikih godina. Motor je poeo da prede a ja sa! se rrrrlo do'ro osjeao. Si +adooljni. Slika F: onona !onta?a &ijele skala!erije I +adnje! redu stoje s lijea na desno: pu!pa +a odu i noa ekspan+iona posuda. I prednje! redu ;sjede<: hidrostatska sklopka spojni&a +a instala&iju i+ kue ;i!a plastini +ar)etak da !o?e da se ari< redu&ir +a ou spojni&u sa 1 &ola na K &ola ;ina< neporatni entil ko!plikoani dio koji !u do5e kao raskrsni&a putea i ne!a! poj!a kako se +oe i krajnje desno $dupli nipl( tj dostruki naoj koji do5e kao posrednik i+!e5u ra+liitih ele!enata. Sasi! ispred le?i !ano!etar.
Slika G: =a?no je i da 'rti =odoinstaklateri su !i rekli da oni koriste kuinu natopljenu laneni! ulje! ;rnaj+o!<. ako sa! i!ao i kuinu i rnaj+ eto ra+loga de se preskoi ;!oderna< teLonska traka. Mo?da neki drugi put. @aneno ulje se +gusne i ulijep nakon dan da a kauina ga do'ro upija pa se tako stara jedna !asna 'arijera koja sprjeaa odu. uinu sa! !otao u s!ejru naoja od dna ka rhu7 /o'ro je !alo i nare&kati naoj kako 'i kuina 'olje $uhatila(. =rho! klije)ta npr pre5e!o preko naoja na par !ijesta. Slika : /upli nipl
Slika : Neporatni entil ,dje tre'a pa+iti da strjeli&u okrenete od pu!pe pre!a kupatilu.
Slika O ,pet dupli nipl pa onda ko!plikoani dio koji ne+na! kako se +oe. Narano se sa kuino!.
Slika 10: Mano!etar i sklopka A narano 6 kuina
Slika 11 I+ po!o redu&ira konano i dio na koji se kai ;ari< kuna instala&ija.
Slika 12: Sklopka 6 part AA Sklopku sa! !orao da poe?e! sa pu!po! i napojni! ka'lo! kako 'i P radila +a )ta je plaena. Struja dola+i pro u sklopku pa onda i+ nje ide u pu!pu. Sklopka je i!ala natpise $line( $rotor( tj !jesto +a prikljuak napojnog ka'la i !jesto +a prikljuak pu!pe. lae ?i&e su nula 'raon ?i&e su fa+a a ?uto-+elene su +e!lja. Me5uti! najinteresantnije su 'ile oe dije opruge. =elika je i!ala natpis >p$ a !ala >Qp$. 8o praktiki +nai da +artanje! ili odrtanje! oih !ati&a na nihoi! rhoi!a !o?e!o da na)teluje!o !aR pritisak do kojeg e hidrofor da pu!pa prije nego ga sklopk iskljui ;>p$< odnosno donji pritisak kad e pu!pa ponoo da se uljkui a to je >p 6 Qp$. ,'ino je >p$ u interalu od 2F do 4 'ara ;ja sa! na)teloao na 3< a pu!pa se ponoo pali kada pritisak padne na 2 'ara. Slika 13: onana !onta?a Noi &reni lona& sa! +arnuo ruko! koliko je god !oglo ;narano kuina<. Anstala&ija i+ kue se jednostano +aar na onaj dodatak sa plastiko! ;+elene &ijei< a oda i+ 'istjerne se preko onog donjeg entila u)ara u pu!pu ;&rna &ije<. Na sli&i se neidi do'ro ali stuja je spojena preko utika-utini&a spoja a n direktno npr. kle!a!a. ,o je korisno jer ukoliko priliko! pu)tanja u rad ne)t krene naopako oako se !o?e 'r+o iskljuiti. u)tanje u rad: u!pa i!a !ali )araf na sa!o! i+lasku i+ radnog kola ;idi se na sli&i G u lijeo! donje! uglu<. ,aj )araf slu?i +a o+raaanje tj po)to se u siste!u priliko! skidnjaBstaljanja pojai a+duh koji s!eta usisu pu!pe u+ po!o oog )arafa se taj a+duh ispu)ta an. /akle odrne!o uljui!o pu!pu a+duh )i)ti i kad pone oda da i+la+i +arne!o. ,staje jo) da se u+ po!o !ano!etra projeri da li pu!pa ukljuuje i iskljuuje na +adati! pritis&i!a i to je to. #ko ne)to nije u redu struja se !o?e 'r+o iskljuit a da je !ano!etar ispraan u+i!a!o kao podra+u!jeano ili ga ipak prije !onta?e !alo
projeri!o na ko!presoru )to je !nogo pa!etnije ;+a saki sluaj<.
