Dominantni motivi u Hamletu
(ubistvo oca, duh, ludilo, osveta, ljubav, prijateljstvo) ,,Hamlet" je jedno od najpoznatijih dela Vilijama Šekspira. Pouka ovog traginog dela jeste da pojedinac, ma koliko uporan bio, ne mo!e da iskoreni zlo u svetu, pa ak ni u svojoj okolini, a da pritom i sam ne nastrada. elo je utemeljeno na #est glavnih, dominantnih dominantnih motiva. $otivi se dopunjuju, ine priu u kojoj svaki nastavlja tano na mestu gde se prethodni zavr#ava. Prvi motiv je onaj koji poinje priu, onaj zbog kojeg je sve poelo i zbog kojeg je pria uop#te vredna prianja. %adi se o ubistvu Hamletovog oca, kralja. &mrt oca dovodi Hamleta u oajanje, povlaenje u sebe i navodi ga da ispoljava drski i cinini deo sebe kojim se obra'a svima sa kojima se sre'e. Hamlet je takoe kivan na svoju majku, kraljicu, koja se nepuna dva meseca posle kraljeve smrti udala za njegovog brata, laudija. $ladi princ anske smatra da to nije u redu, da bi njegova majka trebala du!e biti u !alosti, a ne zaboraviti njegovog plemenitog oca posle svega dva meseca. rugi dominantni motiv koji se javlja, i koji nastavlja priu, onaj koji nas uvodi u tajnu i otkriva skrivenu istinu o kraljevoj smrti jeste pojavljivanje duha. duha. &tra!ari su se no'ima !alili da se pred njima pojavljuje privienje kralja, i Hamlet je po!eleo to da ispita. uh se pojavljuje ponovo i otkriva istinu o kraljevoj smrti * on je ubijen. +bijen od sopstvenog brata, koji je za cilj imao da o!eni Hamletovu majku i postane novi kralj anske. uh je u ovoj tragediji jedini paranormalni paranormalni motiv, motiv, iji je cilj cilj da navede Hamleta Hamleta na delo, delo, jer Hamlet planira, ali se sve na tim planovima i zavr#ava. uh zahteva osvetu, i to je ono #to Hamleta pokre'e i navodi da stvari preuzme u svoje ruke. re'i motiv je ludilo u koje koje Hamlet zapada zapada po susretu susretu sa duhom. duhom. Postaje Postaje odsutniji, zami#ljeniji i sve vreme izgleda kao prazna #koljka, mislima negde daleko, bave'i se daleko va!nijim pitanjima od onih kojima se zanimaju svi oko njega. -n je neodluan. Postavlja pitanje "iti ili ne biti", koje je najpoznatiji Šekspirov citat, ali i najpoznatiji citat svetske dramske knj!evnosti, koji koriste ak i ljudi koji nikad nisu proitali dramu. -ni ga koriste u smislu "&ad il/ nikad", dok za Hamleta on ima drugaije znaenje. %azoaran u !ivot i sve oko sebe, Hamlet postavlja to pitanje, koje ima znaenje ubiti ili ne ubiti0 izvr#iti ili ne izvr#iti samoubistvo0 !iveti ili umreti0 -zbiljno razmatra injenicu o samoubistvu, ali na kraju ipak odluuje da 'e se osvetiti, i ispuniti zahtev oevog duha. 1etvrti motiv je osveta, osveta koju koju duh zahteva, za kojom i sam Hamlet !udi zbog nepravde nanesene njegovom kraljevstvu, ocu, i njemu samom. -n nalazi prilike za izvr#enje osvete, ali je odla!e. 2ajbanalniji primer je kada je zatekao laudija samog u prostoriji, u sred molitve. $ogao mu je tada pri'i i okonati sve, ali nije, jer je smatrao da 'e, ako ga ubije u
sred svetog ina, laudije biti po#teen venih muka koje bi do!iveo u paklu, a koje, po Hamletu i te kako zaslu!uje. Propu#ta tu priliku u nadi da 'e nova da se nae uskoro. Peti motiv je ljubav. 3jubav -4elije prema Hamletu, koja kod njega, opet, izostaje. -4elija !eli da ga promeni i usre'i, ali on joj to ne dozvoljava. Potpuno se posve'uje osveti i ka!njavanju strica. Pod ovaj motiv mo!e da se stavi i Hamletov odnos prema ocu. Voleo je oca, i zato mu je toliko stalo da izvr#i pravdu nad njegovim ubicom, i pomogne oevom duhu na putu do venog mira. alje, ljubav koju 3aert ose'a prema sestri, -4eliji, i svom ocu, Poloniju, zbog kojeg je bio spreman da umre, samo da bi ih osvetio. 3jubav je mo'an motiv, mo!da i uticajniji od duha, koji je lak#e i sna!nije naveo likove da delaju. Poslednji od #est najsna!nijih motiva, prijateljstvo, ono #to je pomoglo Hamletu u te#kim trenucima, njegov jedini iskren prijatelj Horacije. Horacije, njegov prijatelj i pratilac, pomogao mu je da izbegne smrt koja bi ga ekala u 5ngleskoj, da se vrati i spremi za dvoboj, on ga je na neki nain vodio sudbini. -n ga je odr!ao, i spreio da se ne raspadne, pomogao mu da shvati i sazna stvari i na kraju, ispunio poslednju Hamletovu !elju * obavestio svet o istini, ra#irio pravu priu o dogaajima na anskom dvoru, o izdaji laudija, ubistvu kralja, i trudu mladog kraljevi'a da sam postigne pravdu i osvetu, onda kada su se svi okrenuli protiv njega. 6o# jedan primer prijateljstva, ne kompletiranog, ali zapoetog * izmeu Hamleta i 7ortinbrasa, kojeg je Hamlet izuzetno po#tovao jer je, kao i on, !udeo da osveti oca, i zato inio ono #to ostali nisu mogli razumeti, pa su ga zato osuivali. Hamletov tragian zavr#etak pokazuje da pojedinac zaista ne mo!e mnogo da promeni stvari, i da je pre ili kasnije osuen da padne, s obzirom na to da je krenuo na ne#to tako veliko i nepobedivo, kao #to je zlo, korupcija i izdaja, ali preko Horacija i 7ortinbrasa istina i pravda ipak pobeuju, tako da Hamletova !rtva nije bila uzaludna.
