Univerzitet u Novom Sadu Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Subotica
SEMINARSKI RAD
Mentor: doc. dr Dragana Francišković
Kandidat: Kulčar Šarolta br. indeksa: T-19/2009
Subotica, 2009
Glagolski vid i glagolski rod
-2-
Sadržaj: Uvod......................................................................................................4-5 strana Glagolski vid.........................................................................................5-7 strana Glagolski rod………………………………………………………………..8-9 strana Zaključak…………………………………………………………………….10 strana Literatura…………………………………………………………………….11 strana
-3-
Uvod: Galgoli se razlikuju od drugih reči pre svega značenjem i službom u rečenici. Glagoli su nesamostalne promenljive reči koje označavaju radnje, stanja ili zbivanja. Menjaju se po licima, imaju jedninu i množinu. Glagoli vrše službu predikata u rečenici. Međutim, samo lični glagolski oblik može imati ovu funkciju. Svaki lični glagolski oblik jeste predikat u rečenici. Glagoli označavaju s ličnim i prisvojnim zamenicama kategoriju lica i broja (tri lica jednine i tri množine). Čisto glagolske kategorije su način, vreme, stanja i vid. U svakodnevnom govoru mi koristimo glagole u različitim oblicima, korišćenje zavisi od njihove funkcije. Glagoli su nesamostalne reči, kojima se nekome ili nečemu za određeno vreme pripisuje neka radnja ili stanje. Radnja pisati čitati raditi
Stanje spavati misliti venuti
Zbivanje sevati grmeti svanuti
Glagolski oblici: 1. Nelični – infinitivni 2. Lični – finitni 3. Glagolski načini Glagoli sadrže u samim oblicima koga se tiče dotična radnja ili stanje. Oblici koji razlikuju lice i broj nazivaju se lični ili finitni oblici, a oni koji glasi jednako za svih šest lica nazivaju se nelični ili infinitivni oblici. Jednina 1. Ja čitam 2. Ti čitaš 3. On/ona čita
Množina 1. Mi čitamo 2. Vi čitate 3. Oni čitaju
Glagolski oblici u rečenicama:
-4-
Gramatička kategorija - ( pripadaju samo glagolskim rečima) 1. Glagolskog vida 2. Glagolskog roda 3. Glagolskog vremena 4. Potvrdnosti / Odričnosti (pomoćni glagoli) Od kategorije – ( povezuje glagole sa imenskim rečima) 1. Gramatičkog broja 2. Gramatičkog roda
Glagolski vid i glagolski rod Glagolski vid: Glagoli u srpskom jeziku imaju jednu značajnu karakteristiku – glagolski vid. Glagolski vid je (klasifikaciona) oznaka razlike u trajanju radnje , stanja ili zbivanja koje glagoli kao lekseme (reči) označavaju . Srpski glagoli, sa gledišta sagledavanja trajanja radnje, uglavnom se dele na tri velike grupe: 1. na imperfektivne (nesvršene) glagole 2. na perfektivne (svršene) glagole 3. na dvovidske glagole
Imperfektivni (nesvršeni) glagoli: Glagoli iskazuju radnju u toku, koja traje izvesno vreme u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, bez ograničenja npr. čitati, javljati se, imati, pisati, jesti, spavati, čitati, plivati, gledati.
Ovi glagoli dele se na dve grupe:
-5-
1. Trajni glagoli: označavaju duže ili kraće neprekidno vršenje radnje ili stanje npr. šetati, jesti, imati, spavati, čitati, pisati, plivati, skakati, gledati. 2. Učestali glagoli: koji označavaju radnje, koja se više puta ponavljaju, radnja koje se vrše neograničeno u celini, ali sa prekidima i ponovim nastavljanjem npr. kuckati, javljati se, pribojaviti se, skakutati, obletati, pretrčavati, preplivavati.
Perfektivni (svršeni) glagoli: Označavaju radnje, stanja ili zbivanja koja se sagledavaju kao njihov jedan svršen trenutak. Iskazuju završenu radnju npr. doći, popiti, iskoristiti, potražiti. Svi oni označavaju završni trenutak radnje, stanja ili zbivanja koje označavaju leksema (reči) , ali pošto svršeni trenutak može biti različit, glagoli perfektivnog (svršenog) vida se mogu razvrstati na više podvidova. Podela je sledeća: 1. Trenutno – svršeni glagoli: koji označavaju radnju koja traje sasvim kratko, praktično se cela radnja izvrši u jednom trenutku npr. sesti, pasti, kucnuti, trepnuti, lupiti, reći, pogledati, skočiti. 2. Početno - svršeni glagoli: koji označavaju svršeni početak glagolske radnje npr. zapevati, potražiti, zaplakati, progovoriti, zaigrati, zalajati, poći, potrčati. 3. Završno – svršeni glagoli: označavaju završetak neke radnje npr. popiti, pročitati, doći, izgoreti, iskoristiti, završiti, nahraniti, napisati, doleteti, dotrčati. Po samoj svojoj prirodi, svršeni glagoli ne može se upotrebiti u sadašnjem vremenu u nezavisnoj rečenici, jer radnja koji iskazujemo prezentom jeste radnja u toku, pa zahteva nesvršeni glagol.
Primeri:
-6-
Nesvršeni glagoli jesti čitati sedeti pisati skakati plivati
Svršeni glagoli pojesti pročitati sesti napisati skočiti doplivati
Dvovidski glagoli: Izvestan mali broj glagola ima osobine vida. Dvovidski glagoli imaju dva značenja. Oni su glagoli koji imaju samo jedan oblik, a u zavisnosti od konteksta su svršeni ili nesvršeni. Glagoli koji imaju istu glagolsku osnovu a njeno vidsko značenje sagledava se samo u kontekstu npr. čuti – čujem, videti – vidim, ručati – ručam, večerati – večeram, telefonirati – telefoniram.
Primeri Videti = uočiti i gledati Čuti = saznati sluhom i primati preko čula sluha Ručati = završiti ručak i obavljati ručak Primeri upotrebe s jednim i drugim značenjem: Čim ručam, vratiću se ponovo. (svršei vid) Zatekli smo ih da ručaju. (nesvršeni vid)
Glagolski rod
-7-
Glagolski rod je razlikovanje glagola prema tome da li zahtevaju (i podrazumevaju) upotrebu pravog objekta (najčešće oblika akuzativa bez predloga) kao obaveznu dopunu (koja se ili izriče, ili samo podrazumeva) ili ne zahtevaju. Prema tome glagoli su : 1. Prelazni (tranzitivni) glagoli 2. Neprelazni (intranzitivni) glagoli 3. Povratni (refleksivni) glagoli U sistemu glagolskih oblika ovo razlikovanje kao rezultat daje postojanje ili nepostojanje pasivnih oblika, pa svaki prelazni glagol u svojoj konjugaciji ima, uz oblika aktiva, i oblike pasiva odgovarajućih vremena i načina, dok neprelazni i povratni glagoli (osim pravih povratnih glagola i recipročnih glagola) oblika za pasiv nemaju.
Prelazni (tranzitivni) glagoli: Oni su glagoli koji podrazumevaju prisustvo objekta u obliku akuzativa bez predloga npr. napisati knjigu, izgraditi kuću, seći drva, umiti lice, baciti loptu, čitati pismo, voleti momka, piti vodu, kupiti mleko, želeti, gledati, naći, uzeti, osloboditi, pisati pismo, raditi domaći zadatak. Svaki prelazni glagol ima glagolski pridev trpni (pasiv), koji je sastavni deo oblika pasiva odgovarajućih vremena.
Neprelazni (intranzitivni) glagoli: Oni su glagoli, koji ne mogu imati direktni objekat npr. staviti, hodati, leteti, cvetati, ostati, rasti, sesti, sedeti, ići, ležati, padati, pasti, blediti, trčati, crveniti, bolovati, stariti, ostariti, stareti, ostareti, spavati. Neprelazni glagoli nemaju glagolski pridev trpni, koji je sastavni deo oblike pasiva odgovarajućih vremena i načina
-8-
Povratni (refleksivni) glagoli: To su glagoli koje u rečničkom obliku uz sebe imaju povratnu zamenicu SE, jednaku u svim licima. Prema njihovoj funkciji (i značenju) se svrstavaju u tri grupe:
1. Pravi povratni glagoli: Oni su glagoli uz koje rečca se ima vrednost akuzativa bez predloga zamenice svakog lica SEBE, SE dakle – objekta a pri tome je on jednak sa subjektom npr. češljati se, umivati se, kupati se, spremiti se, popeti se, napiti se, ispraviti se, oblačiti se, obuvati se. češlja se = češlja sebe 2.
Uzajamno – povratni (recipročni) glagoli:
Oni su glagoli uz koje rečca se ima vrednost akuzativa bez predloga zamenice svakog lica SEBE, SE, dakle objekta, a pri tome se podrazumevaju najmanje dva vršioca radnje koji su jedan drugome i objekti. Kod njih reč SE ne možemo zameniti dužim oblikom SEBE npr. rvati se, potući se, sprijateljiti se, ljubiti se, grliti se, svađati se, rukovati se, grudvati se. 3. Nepravi povratni glagoli: To su glagoli uz koje rečca SE nikako nema vrednost akuzativa bez predloga zamenice svakog lica SEBE, SE, dakle vrednost – pravog objekta, nego ima značenje koji imaju drugi zavisni padeži zamenice svakog lica. Kod njih reč SE ne možemo zameniti dužim oblikom SEBE. npr. crveniti se, nadati se, bojati se, moliti se, dohvatiti se, naljutiti se, čuditi se, dići se, smejati se, šaliti se, obradovati se. Poneki glagoli mogu biti neprelazni ili povratni, bez razlike u značenju npr. šetati = šetati se, brinuti = brinuti se, žuriti = žuriti se.
-9-
Zaključak: Glagoli mi uvek koristimo u svakodnevnom govoru, u svakoj rečenici kao predikat. Glagoli su reči koje označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje. Menjaju se po licima, imaju jedninu i množinu.
Glagoli prema trajanju radnje – vid glagola: Nesvršeni – su oni glagoli čija radnja može dugo, neograničeno da traje:
Trajni – označavaju da radnja traje bez prekida neko vreme ( jesti, plivati, pisati)
Učestali – označavaju nesvršenu radju koja se više puta ponavlja ( kuckati, skakutati)
Svršeni – su oni glagoli čija radnja traje vrlo kratko, gotovo u jednom trenutku:
Trenutno – svršeni – označavaju celovitu radnju ograničenu na jedan trenutak ( sesti, pati, reći)
Početno – svršeni – označavaju svršeni početak glagolske radnje (zapevati, zaplakati)
Završno – svršeni – označavaju završetak neke radnje ( nahraniti, doleteti)
Dvovidski – su oni glagoli koji imaju samo jedan oblik, a u zavisnosti od konteksta su svršeni ili nesvršeni ( doručkovati, telefonirati, čuti, videti)
Glagoli prema predmetu radnje – rod glagola: Prelazni ( tranzitivni) – su oni glagoli koji se dopunjavaju pravim objektom ( čitati knjigu, gledati film) Neprelazni ( intranzitivni) – su oni glagoli uz koje ne može da stoji objekat ( spavati, plakati) Povratni ( refleksivni) – su oni glagoli koji uz sebe imaju reč SE:
Pravi povratni – ako subjekat stvarno vrši radnju na samom sebi. Kod njih je SE povratna zamenica koja može biti zamenjena punim oblikom SEBE ( umivati se = umivati sebe, oblačiti se = oblačiti sebe)
- 10 -
Nepravi povratni – uglavnom označavaju stanja ( smejati se, naljutiti se). Kod njih reč SE ne možemo zameniti dužim oblikom SEBE.
Uzajamno – povratni – označavaju radnju koju dva ili više subjekta vrše ( svađati se, grudvati se, rukovati se). I kod njih reč SE ne možemo zameniti dužim oblikom SEBE.
- 11 -
Literatura: a) Stanojčić, Živojin (2008): Gramatika srpskog jezika, udžbenik za gimnazije i srednje škole, Zavod za udžbenike, Beograd b) Klajn, Ivan (2006): Gramatika srpskog jezika, udžbenik za strance, Zavod za udžbenike, Beograd c) Stevanović, Mihailo (2004): Gramatika srpskog jezika, udžbenike za srednje škole, Predrag & Nenad, Beograd
- 12 -
