Glodalica

SADRŽAJ 1. UVOD............................... UVOD...................................................... .............................................. .............................................. .............................................. ...........................2 ....2 2. ISTORIJS ISTORIJSKI KI RAZVO RAZVOJJ GLODAL GLODALICA…… ICA…………………… ……………………………… …………………………. …………...3 ..3 3. GLODAN GLODANJE… JE………… ……………… ………... ...……… ……………… ……………… ……………… ……………… ……………… ……………… …………7 …7 3.1 VRSTE GLODANJA…………..……………………………………………………8 4. PARAMET PARAMETRI RI OBRADE… OBRADE………………… ……………………..… ……..………………. ……………..………… .…………..... ......…….. .……..10 10 4.1 SILE PRI GLODANJU……………………...……………………………………..13 4.2 GLODALO……………………………………………………………...…………..1 GLODALO……………………………………………………………...…………..144 4.3 VRSTE GLODALA…………………………………………………………….…..1 . PREDNOST PREDNOSTII CNC GLODALICA GLODALICA…………… …………………………… ……………………………… ……………………….1 ……….1!! .1 NEDOSTACI NEDOSTACI CNC GLODALICA………………..…………………….….. GLODALICA………………..…………………….…..……20 ……20 ". PODELA PODELA GLODALICA GLODALICA……………… …………………………… …………………………… ……………………………… ………………….20 ….20 ".1 VERTIKALNE VERTIKALNE GLODALICE…………………………………………………….2 GLODALICE…………………………………………………….211 ".2 #ORIZONTALNE #ORIZONTALNE GLODALICE………………………………………………... GLODALICE………………………………………………...22 22 ".3 VI$EVRETENE GLODALICE…………………………………………………...23 ".4 UNIVERZALNE GLODALICE…………………………………………………..24 ". KOPIRNE GLODALICE………………………………………………………….2 7. PRORA%UN PRORA%UN EKSPLOA EKSPLOAT TACIONI ACIONI# # TRO$KOV TRO$KOVA A……………………………. ……………………………...…2" ..…2" 8. ODRŽA ODRŽAVANJE…………………… NJE…………………………………… ……………………………… ………………………….. …………..…….…3 …….…322 8.1 SISTEM ZA #LA&ENJE I PODMAZIVANJE PODMAZIVANJE ALAT ALATA I OBRATKA...........3" 8.2 INDIVIDUALNI SISTEMI ZA #LA&ENJE #LA&ENJE I PODMAZIVA PODMAZIVANJE..................37 NJE..................37 !. ZAKLJU%AK............................. ZAKLJU%AK.................................................... .............................................. .............................................. ....................................3! .............3! 10. LITERATURA. LITERATURA........................ .............................................. .............................................. .............................................. .......................................40 ................40

1. UVOD Glodalice su mašine alatke na kojima se vrši obrada materijala rezanjem, skidanjem strugotine postupkom glodanjem. Kod glodalica glavno kretanje je obrtno kretanje i vrši ga glavno vreteno sa alatom, a pomoćno pravolinijsko kretanje vrši materijal, odnosno radni predmet. Radni predmet je pločastog (kutijastog) oblika i iksiran je na radnom stolu glodalice. !obro poznavanje principa mašinske obrade sa svim njenim uticajnim aktorima predstavlja danas va"an preduslov ne samo za postizanje kvalitetni# i vrlo slo"eni# proizvoda, već pru"a ujedno i osnovu za dalje usavršavanje principa projektovanja takvi# mašina alatki koje će po

$ovan Radić

%dre&ivanje eksploatacioni# troškova vertikalne glodalice

svojoj koncepciji u potpunosti odgovarati za#tevanoj savremenoj optimizaciji proizvodnje i procesa obrade. obrade. 'ašinska obrada obu#vata dve osnovne grupe obradu rezanjem i obradu bez rezanja. ri obradi rezanjem, potreban oblik radnog predmeta dobija se skidanjem suvišnog materijala pretvaranjem istog u strugotinu, a pri obradi bez rezanja sa me&usobnim pomeranjem delića materijala (plastičnom (plastičnom deormacijom) deormacijom) ili odva odvajanje janjem m jednog jednog dela materijala materijala od drugog drugog (odsecan (odsecanjem, jem, probijanjem i sl.) radnom radnom predmetu daje tra"eni tra"eni oblik. *avremena industrija, naročito njeni pojedini delovi, ne mo"e se zamisliti bez primene numerički upravljani# mašina i rezni# alata potrebnog oblika i visokog kvaliteta materijala od koga su izra&eni.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ GLODALICA rvi uspesi u razvoju glodalica su se odigravali u malim radionicama koje nisu ostavile puno pisani# tragova. tragova. +ato je teško pratiti razvoj razvoj ovi# alatni# mašina mašina od samog početka. početka. $asno je, me&utim, da se glodalice, kao posebna klasa mašina, prvi put javljaju izme&u -. i --. godine. /entar razvoja ovi# prvi# glodalica su dva vojna arsenala 0 radionice američke vojske vojske *prini *prinild ld (*prin (*pringi gield eld)) i 1arpe 1arpers rs 2eri 2eri (1arpe (1arpers rs 2err3) 2err3) zajed zajedno no sa nek nekoli oliko ko drugi# drugi# privatni# radionica koje koje su delile kvaliikovanu kvaliikovanu radnu snagu snagu sa njima. 040

$ovan Radić


svojoj koncepciji u potpunosti odgovarati za#tevanoj savremenoj optimizaciji proizvodnje i procesa obrade. obrade. 'ašinska obrada obu#vata dve osnovne grupe obradu rezanjem i obradu bez rezanja. ri obradi rezanjem, potreban oblik radnog predmeta dobija se skidanjem suvišnog materijala pretvaranjem istog u strugotinu, a pri obradi bez rezanja sa me&usobnim pomeranjem delića materijala (plastičnom (plastičnom deormacijom) deormacijom) ili odva odvajanje janjem m jednog jednog dela materijala materijala od drugog drugog (odsecan (odsecanjem, jem, probijanjem i sl.) radnom radnom predmetu daje tra"eni tra"eni oblik. *avremena industrija, naročito njeni pojedini delovi, ne mo"e se zamisliti bez primene numerički upravljani# mašina i rezni# alata potrebnog oblika i visokog kvaliteta materijala od koga su izra&eni.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ GLODALICA rvi uspesi u razvoju glodalica su se odigravali u malim radionicama koje nisu ostavile puno pisani# tragova. tragova. +ato je teško pratiti razvoj razvoj ovi# alatni# mašina mašina od samog početka. početka. $asno je, me&utim, da se glodalice, kao posebna klasa mašina, prvi put javljaju izme&u -. i --. godine. /entar razvoja ovi# prvi# glodalica su dva vojna arsenala 0 radionice američke vojske vojske *prini *prinild ld (*prin (*pringi gield eld)) i 1arpe 1arpers rs 2eri 2eri (1arpe (1arpers rs 2err3) 2err3) zajed zajedno no sa nek nekoli oliko ko drugi# drugi# privatni# radionica koje koje su delile kvaliikovanu kvaliikovanu radnu snagu snagu sa njima. 040

$ovan Radić


.

1

Slika 1. Glodalica izmedju 1814. i 1818.

o nekim autorima, glodalica koja se vezuje za Roberta !"onsona (Robert $o#nson) i *ajmona 5orta (*imeon 5ort#) u stvari je prva napravljena napravljena --. godine. godine.

2

Slika 2. Prva napravljena glodalica 1818. god.

!"ejms 5ešmit ($ames 5am3t#) je pravio vrlo napredne glodalice, za to vreme, izme&u -46. i -7. godine. 5a slici 807 je prikazana glodalica opremljena alatom koji je mogao da obra&uje šest površina.

1 Slika 1. Glodalica izmedju 1814.i 181.8 - https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining% 2 Slika 2. Prva napravljena glodalica 1818. god. - https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining%

070

$ovan Radić


Slika &. Glodalica koja o'ra(uje ) povr*ina

3

Glodalice pravljene u radionicama Ga3 9 *ilver -7:0ti# prve su imale mogućnost vertikalnog pomeranja alata. ; periodu -: < -=:. najuspešniji u proizvodnji glodalica bio je >inkoln 'iler (>incoln 'iller).

4

Slika 4. +inkoln "iler

-=. godine !"oze ?raun ($osep# ?ro@n) je konstruisao Auniverzalnu Auniverzalnu glodalicuB. Cada Cada je prvi put rešen problem pomeranja po sve tri ose i izrada zavojnica sprezanjem podeonog aparata i radnog stola. Cermin Cermin AuniverzalnaB je korišćen zato što je ovaj model glodalice mogao da izvodi mnogo više različiti# operacija nego bilo koji pret#odni.

3 Slika &. Glodalica koja o'radjuje ) povr*ina- https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining% 4 Slika 4. +inkoln "iler- https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining%

00

$ovan Radić


Slika ,. oze/ 0raun  univerzalna glodalica

5

; periodu izme&u -D:. godine i rvog svetskog rata ?raun i Earp (*#arpe) i /incinnati 'illing 'ac#ine /ompan3 su dominirali tr"ištem. 'e&utim, pored nji# stotine manji# radionica su se bavile konstruisanjem i izradom glodalica. $edan od značajni# uticaja na razvoj različiti# dizajna glodalica bio je i razvoj alata 0 glodala koji se dešavao u tom periodu. a ipak, dominirao je još uvek jedan isti tip glodalice, sa masivnom bazom, #orizontalnim vretenom i konzolom za pri#vatanje vretena.

6

Slika ). 183 glodalica

5 Slika ,. oze/ 0raun  univerzalna glodalica- https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining% 6 Slika ). 183. glodalica- https:en.!ikipedia.org!iki"illing#$machining%

0F0

$ovan Radić


; periodu izme&u rvog i !rugog svetskog rata naročito se razvijala kontrola mašina koja je uspostavljala osnove za kasniji razvoj numeričkog upravljanja. 'ašine su postale precizne do nivoa :.::B (4.F mikrona). ; tom period se razvija i pristup koordinatnog pozicioniranja i kopirnog glodanja. !o kraja trideseti# nastaju veoma napredne glodalice, kao na primer *insinati 1idro0Cel (/incinnat3 13dro0Cel).

Slika . Sinsinati idro-5el

7

67=. Rudol ?anov (Rudolp# ?anno@) je pronašao veliko poboljšanje u dizajniranju glodalica. 5jegova kompanija je započela proizvodnju vertikalni# glodalica 67-. godine. Co su poznate ?rid"port glodalice (?ridgeport milling mac#ine). Ce su mašine postale toliko popularne da su i# mnogi proizvo&ači kopirali ili proizvodili različite varijante. rocenjuje se da je do 6-:0ti# oko četvrt milliona ovi# glodalica prodato. %ne se (i nji#ovi klonovi) i danas proizvode.

Slika 8. 0ridport glodalice

8

7 Slika . Sinsinati idro-5el- #ttps[email protected]@iki'illingH(mac#ining) 8 Slika 8. 0ridport glodalice- #ttps[email protected]@iki'illingH(mac#ining)

0=0

$ovan Radić


3. GLODANJE Glodanje je postupak obrade skidanja strugotine koji se obavlja sastavljenim alatima, tj. alatima s više jednaki# oštrica0 glodalima. *ve oštrice glodala nisu istovremeno u za#vatu, već samo nji#ov manji deo. Glodanje je slo"enija operacija od većine drugi# (npr. tokarenje, brušenjeI), ne samo zbog većeg broja oštrica nego i zbog promenjivog preseka strugotine za vreme dok jedan zub izvodi obradu. Glodanje je najrasprostranjeniji način obrade metala i njime se na razne načine mogu tačno obraditi ravne i oble površine, zubni i vijčani proili i navoji. %vim postupkom obrade posti"e se visoka proizvodnost mašinske obrade i široka iskoristivost u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Kao osnovnu karakteristiku tog procesa mo"emo istaknuti da zubi glodala dolaze u dodir sa predmetom jedan za drugim, a opterećenje svakog zuba za vreme rada jako se menja od trenutka početka rezanja do trenutka izlaska zuba iz materijala. 8zvodi se na alatnim mašinama glodalicama pri čemu glavno gibanje koje uvek izvodi alat, a smicanje i dostavno gibanje u pravilu izvodi radni sto. Kod noviji# strojeva dostavno gibanje često izvodi alat, koji ponekad izvršava čak i smicanje. %vom obradom posti"u klase #rapavosti od 5F do 54, odnosno srednje aritmetičko odstupanje proila Ra od :, do F:Jm .

Slika 6. 7'rada glodanjem

9

9 Slika 6. 7'rada glodanjem- https://www.google.rs/search? q=GLOD!"#$%&w=1366$%&h=643$so'rce=l()s$t%)=&sch$sa=*$+e,=-ah#w&'q4)54 q0!h&we,D1&gt%)=&sch$q=o%&)(oglo,a(e$&)grc=r;<;p>O6) 3

0D0

$ovan Radić


3.1 V'()* +,-// P'*/ *, +,-/,/ -5 -6'/*- -*'/95* +,-// -:*- -*,5)5 /; O65- +,-/* 'aterijal se obra&uje obodom glodala. Koristi se kod obrade ravni# i zakrivljeni# ploča. rlo malo zuba je istovremeno u za#vatu, obično jedan ili dva što uzrokuje veća naprezanja i vibracije i samim tim i nekvalitetniju površinu. ostoji nekoliko vrsta obimnog glodanja plošno, istosmerno, suprotnosmerno, kru"no, spoljašnje, unutarnje. %bimno glodanje imamo kada skidanje strugotine obavljamo obodom valjčasti# i pločasti# glodala. Caj postupak delimo u istosmerno i suprotnosmerno glodanje. ri istosmernom glodanju obodna brzina glodanja i brzina posmaka imaju isti smer. ri ovakvom glodanju oštrica odma# za#vata najveći presek strugotine što uzrokuje naglu promenu naprezanja nije baš povoljno za trajnost alata. ri suprotnosmernom glodanju glodalo se okreće u takvom smeru da je njegova obodna brzina suprotna brzini posmaka predmeta. +ubci glodala postepeno za#vataju sve veći presek strugotine da bi na izlazu presek bio najveći. 5ije preporučljivo, jer zubi pre dolaska u za#vat klize po obra&enoj površini pa ostavljaju tragove, ali je povoljno pri obradi tvr&i# metala zbog naprezanja. %bimno kru"no glodanje u svojim varijantama spoljašnjeg, unutrašnjeg i obimnog glodanja je noviji oblik te radnje, a ti se postupci zbog posebne prednosti u stanovitim slučajevima sve više primenjuju. Kod obodnog kru"nog glodanja skidanje čestica obavlja se obodom glodala koje izvodi glavno gibanje, dok je posmak kru"ni.

Slika 13. 7'imno glodanje

1-

1- Slika 10. Obimno glodanje- http://masinskanis.com/dokumenti/gina-dimitrov-maturskirad.pdf

0-0

$ovan Radić


%*-- +,-/* 'aterijal se obra&uje se sa čeonom stranom glodala. Com vrstom glodanja mogu se obra&ivati ravne površine, zakrivljene površine, konusi itd. pa je zato vrlo često upotrebljiva u proizvodnji. Kod ove vrste, glodanje više zubaca istovremeno obra&uju pa je manji presek strugotine, manja je sila rezanja i manje vibracije. rema proizvedenom kvalitetu obra&ene površine grubo, ino, završno. Kvalitet površine zavisi od posmaka. a je tako grubo glodanje posmaka od :: do F:: mmmin, dok je kod inog od : do F: mmmin. Kod završnog je posmak još i manji.

Slika 11. eono glodanje

11

11 Slika 11. eono glodanje- http:masinskanis.comdokumentigina-dimitrov-maturski-rad.pd/

060

$ovan Radić


4. PARAMETRI OBRADE %dre&enim parametrima rada realizuje se postupak obrade koji treba primeniti pri izradi "eljeni# mašinski# delova. Ce vrednosti se moraju za svaki individualni slučaj što tačnije odrediti jer neposredno utiču na ekonomičnost obrade. 8zme&u pojedini# veličina postoji unkcionalna zavisnost iz čega proizlaze pojedinačne vrednosti, zavisno od postavljeni# ograničenja. +bog toga ekonomičnost obrade ne mo"e rasti jednostavnim povećavanjem vrednosti ti# parametara. %snovne karakteristične veličine koje odre&uju parametre obrade odvajanjem čestica, pa tako i glodanja, su L dubina rezanja, ap L posmak,  L brzina rezanja, vc Creba spomenuti, ništa manje va"ne i još tri veličine koje se koriste ne samo pri obradi glodanjem, već kod bilo koje obrade odvajanjem čestica, a to su L širina odvojene čestice b 0 razmak izme&u obra&ene i obra&ivane površine koja se meri po površini obrade L debljina odvojene čestice # 0 razmak izme&u dva uzastopna polo"aja površine obrade za jedan obrtaj ili za jedan prolaz obratka ili alata. L presek odvojene čestice 0 površina koju ograničava kontura pret#odne dve unkcije. Cako&e postoje i odre&ena ograničenja pri biranju odgovarajući# parametara, a u većini slučajeva koriste se sledeća L snaga i broj okretaja mašine L krutost sklopa L materijal obratka L kvaliteta reznog dela alata L za#tevan kvalitet obrade

D65/ '*
$ovan Radić


'inimalni broj prolaza odre&uje snaga alatne mašine, kvaliteta obra&ene površine prema jednačini

P-(/ = 0 je veličina puta glavne oštrice alata u pravcu posmičnog gibanja za . osmična brzina v MmmminN . 4.osmak po jednom okretaju glodala  MmmokrN 7. osmak po zubu glodala z MmmzubN %ptimalna brzina posmaka je ona koja maksimizira količinu odrezanog materijala, a da pri tom ne nastane lom alata ili zaustavljanje radnog vretena. remala brzina posmaka osim što je neekonomična, mo"e dovesti i do loma alata. *vaka oštrica alata vrši rezanje materijala, ali i otvrdnjuje površinu. !ebljina tog otvrdnutog sloja mo"e iznositi od nekoliko Jm do nekoliko stotinki mm. Oko je posmak alata premalen, oštrica će rezati kroz otvrdnuti sloj i alat će se br"e tupiti. reveliki posmak mo"e zaustaviti okretanje vretena ili slomiti alat. osmak se mo"e odrediti s obzirom na otpornost zuba alata, tačnost obrade i kvalitetu površine raznim empirijskim izrazima. *a obzirom na #rapavost površine kao merodavnim kriterijumom za završnu obradu, posmak  na jedan obrtaj dat je izrazom

gdje je Rt < teorijska #rapavost MJmN, ! < prečnik glodala MmmN

0  0

$ovan Radić


B'<5/ '*
gde je ! < prečnik glodala MmmN n < broj obrtaja MokrminN vc < brzina rezanja MmminN 5a temelju studija i analize pojedini# postupaka glodanja, u pogledu postignutog učinka, potrebnog radnog vremena, trošenja alata i drugi# uticajni# veličina, odre&uje se brzina rezanja prema proširenom izrazu za koju će produktivnost alata biti najbolja

gde su / v, m, P, 3, z, n < konstante i eksponenti zavisno o materijalu ! < prečnik glodala MmmN C < vek trajanja glodala MminN a < dubina rezanja MmmN z < posmak po zubu MmmzubN b < širina glodanja MmmN z < broj zuba K < korekcijski aktor koji uzima u obzir vrstu materijala alata, tvrdoću alata, sredstva za podmazivanje i #la&enje, postupak glodanja i dr.

0 4 0

$ovan Radić


4.1 SILE PRI GLODANJU Kod glodanja svaki zub u pojedinom trenutku skida strugotinu druge debljine pa se tako menjaju i sile koje deluju na zub. +bog toga se pojavljuje neravnomernost rada koja je posledica promena pojedini# aza kod odvajanja strugotine, ali je i posledica periodički# ulazaka i izlazaka zuba u i iz materijala. Kod specijalni# glodanja pojavljuje se sila 2 na zubu glodala koja se mo"e rastaviti u • •

2a < sila u smeru osi glodala 2# < glavnu silu rezanja u smeru brzine rezanja.

Caj zub deluje i na obradak silom 2Q koja je iste veličine kao i sila 2, ali je suprotnog smera. *ila 2Q se rastavlja u dve komponente < jednu u smeru suprotnom brzine posmaka 2Qs i jednu vertikalno na obradak 2Qv. *ila 2Qs se suprotstavlja posmaku i opterećuje posmični prigon, dok sila 2Qv menja svoj polo"aj zavisno od polo"aja zuba, promena glodala i dubine glodanja. Oko radni predmet nije dobro pričvršćen za radni sto sila 2Qv će radni predmet podići sa stola. Kod #orizontalnog glodanja pojavljuje se sila 2 na zubu glodala koja se mo"e rastaviti u  • •

2a < sila u smeru glodala 2# < glavnu silu rezanja u smeru brzine rezanja (suprotnog smera nego kod suprotnog glodanja)

*ila 2Qi komponente 2Qs i 2Qv pojavljuju se na radnom predmetu. *ila 2Qs podvlači posmični prenosnik i mo"e dovesti do loma glodala.

Slika 12: Sile pri glodanju

12

12 Slika12: Sile pri glodanju- http:masinskanis.comdokumentigina-dimitrov-maturski-rad.pd/

0 7 0

$ovan Radić


4.2 GLODALO Olati za obradu glodanjem 0 glodala su u obliku valjaka ili drugi# okrugli# ploča, na čijem se obodu nalaze pravilno raspore&eni zubi, a kod kojeg svaki zub u osnovi predstavlja tokarski no". Glodalo ima deinisanu geometriju reznog dela, sa više glavni# rezni# oštrica koje se nalaze na zubima glodala i mogu biti smeštene ili na obodnoj i čeonoj ploči glodala. %snovni elementi glodala su 0Radni deo (poseduje zube na kojima se nalaze rezne oštrice) 0*tezni deo (predvi&en za stezanje glodala) 0rat (spojni deo radnog i steznog dela) omoću radnog dela obavlja se proces odvajanja čestica, dok vrat i stezni deo slu"e za pri#vat radnog dela i pričvršćenje glodala na mašinu < glodalicu, te prenošenje sila sa radnog dela dalje na konstrukciju mašine.

Slika 1&. Glodalo

13

Glodalo je potrebno jako dobro učvrsiti na mašinu, jer se pri obradi pojavljuju vrlo velike sile. +bog toga se glodalo u mašine ste"e pomoću konusa koji je ili izveden odma# na glodalu ili se cilindričnu dršku alata ste"e u cilingrični trn. Co je jednostavan i siguran način da se glodalo upregne u mašinu. Cakvim stezanjem smanjuju se vibracije i smanjuje, ako ne i izuzima, mogućnost ekscentričnog stezanja glodala .

13 Slika 1&. Glodalo- http:masinskanis.comdokumentigina-dimitrov-maturski-rad.pd/

0  0

$ovan Radić


4.3 VRSTE GLODALA odela glodala se mo"e izvršiti na više načina

P- />5 5<'/* '/<,5 (*; L glodala sa glodanim zubima L glodala sa podstruganim 0 podbrušenim zubima L glodala sa umetnutim zubima.

P'*/ -6,5 +,-/,/ (* -+ (?'()/)5  )'5 +'*; +,-/,/ (/ '@- 0 vretenasta glodala 0 glodala za "lebove

+,-/,/ (/ -)?-'- 0 valjkasta 0 koturasta 0 testerasta 0 čeona valjkasta 0 ugaona 0 proilna i dr.

G,-/,/ - 6'<-'*<-+ >*,5/ aljkasta glodala sa glodanim zubima se izra&uju od brzoreznog čelika.

P'5*/; obradu ravni# površina. $5'5/ im je veća od spoljašnjeg prečnika, a mogu biti sa pravim, kosim i zavojnim zubima (zavojni zubi obezbe&uju povoljnije uslove rada). Z65 se izra&uju glodanjem na telu valjkastog oblika od brzoreznog čelika, a centralni otvor u telu slu"i za postavljanje glodala na glavno vreteno glodalice ili nosač u obliku trna .

0 F 0

$ovan Radić


Slika 14.9aljkasto glodalo za navoje

14

5amena 8zrada "ljebova, kanala i obradu ravni# površina. 8zra&uju se iscela sa drškom, koja mo"e biti cilindrična, konična sa uškom i sa navojem u otvoru drške. 5a obimu i čelu reznog dela nalaze se rezne ivice (zubi), a sam rezni deo je izra&en od brzoreznog čelika.

Slika 1,. 9retenasta glodala sa valjkastom dr*kom

15

14 Slika 14. 9aljkasto glodalo za navoje- http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8, glodanje.pd/

15 Slika 1,. 9retenasta glodala sa valjkastom dr*kom-

http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8,-glodanje.pd/

0 = 0

$ovan Radić


%*-- ?/,/()- +,-/,Lizra&eno iscela od brzoreznog čelika Lima zube po čelu i omotaču i Lprimenjuje se za obradu ravni# površina, zidova "ljebova i slično. %sim čeono valjkasti# glodala iz jednog komada (iscela) od brzoreznog čelika, ova glodala se izra&uju i sa umetnutim no"evima od brzoreznog čelika.

Slika 1). eono valjkasta glodala

16

Slika 1. Pro/ilna glodala

17

16 Slika 1). eono valjkasta glodala- http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8, glodanje.pd/

17 S+ika 1. Pro/ilna glodala- http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8,-

glodanje.pd/

0 D 0

$ovan Radić


U+/-/ +,-/,/ se primenjuju kod izrade alata (glodala sa glodanim zubima) i kod glodanja "ljebova odgovarajućeg oblika. 'ogu biti jednostrana i dvostrana, a mogu se ubrojiti i u proilna.

Slika 18. ;gaona glodala

18

Karakteristika )*()*'/()5 +,-/,/ jeste da je širina samog glodala mnogo manja od prečnika godala. 5jima se mogu izra&ivati razni "ljebovi, ukopavati kanali i dr.

Slika 16. 5esterasta glodala

19

18 Slika 18. ;gaona glodala- http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8,-

glodanje.pd/

0 - 0

$ovan Radić


. PREDNOSTI CNC GLODALICA SU; •

•

•

•

•

•

•

rilagodljivost ('ašina mo"e da izra&uje veću ili manju seriju proizvoda ili samo jedan proizvod, a nakon toga se jednostavno učita drugi program i izra&uje se drugi proizvod.) 'ogućnost izrade vrlo slo"enog oblika (8zrada trodimenzionalni# slo"eni# oblika na klasičnim mašinama je skupa, a ponekad i nemoguća. ;potreba /5/ mašine omogućuje izradu, a time i konstruisanje i takvi# slo"eni# oblika i proizvoda koje pre nije bilo ekonomično proizvoditi.) Cačnost i ponovljivost (omoću /5/ mašine moguće je proizvesti veliku količinu (::,  ::: ili više) potpuno jednaki# proizvoda odjednom ili povremeno. Razlike koje mogu nastati medu proizvodima obično su zanemarive, a nastaju zbog trošenja alata i delova mašine. 5a klasičnim mašinama to nije moguće. !eo proizvoda čak neće zadovoljiti ni potrebni kvalitet.) *manjenje ili potpuno uklanjanje troškova skladištenja (!a bi zadr"ali svoju unkciju, mašine je potrebno redovno odr"avati. 5akon odre&enog vremena pojedine delove je potrebno zameniti. Ce delove mora osigurati proizvo&ač mašine. Oko delove izra&uje na klasičnim mašinama, proizvo&ač i# mora proizvesti i uskladištiti kako bi i# nakon pet ili više godina dostavio kupcu. !r"anje rezervni# delova na skladištu čini trošak. 5eki od ti# delova se nikad i ne isporučuje kupcu, jer se dizajn mašine u me&uvremenu promeni pa delovi postanu zastareli. Korištenjem /5/ mašina potrebno je sačuvati, tj. uskladištiti samo programe, a delovi se u kratkom roku izrade po narud"bini kupca. ri tome je trošak znatno manji od skladištenja gotovi# rezervni# delova.) *manjenje pripremno0završni# vremena i troškova izrade (ri upotrebi klasični# mašina često su potrebne specijalni alati za pozicioniranje predmeta te šabloni za vo&enje alata po konturi. 8zrada alata je trošak, a vreme do početka proizvodnje proizvoda produ"uje se za vreme izrade alata. +a /5/ mašine to nije potrebno, jer se alat vodi mikroprocesorom po bilo kojoj slo"enoj putanji.) 'ali za#tevi za veštinama operatera (%perateri /5/ mašina treba da znaju da postave predmet u mašinu, da postave, izmere i zamene odgovarajuće alate te da koriste odgovarajući /5/ program. Co su kud i kamo manji za#tevi za veštine i znanja nego što treba da i# ima operater na klasičnim mašinama koji treba da zna izvršavanje pojedinačni# operacija obrade.) $ednostavniji alati (5a /5/ mašinama alati su standardizovani te obično nema potrebe za upotrebom specijalni# alata.)

19 S+ika 16. 5estarasta glodala- http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8,-

glodanje.pd/

0 6 0

$ovan Radić •

•


*tvaranje uslova za tačnu realizaciju planova proizvodnje i povećanje produktivnosti (rimenom /5/ mašina za izradu veći# serija moguće je vrlo precizno planiranje proizvodnje, rezultat su puno manji gubitci proizvodnog vremena, a time i veća produktivnost izrade.) *manjenje vremena potrebnog za kontrolu tačnosti.

.1 NEDOSTACI CNC GLODALICA SU; •

•

•

•

eliko investiciono ulaganje (očetna ulaganja su znatno veća nego za klasične mašine. Co podrazumeva dobru iskorištenost kapaciteta mašine kako bi se ona isplatila u razumnom roku.) otreba programiranja /5/ mašine (rogrameri su visoko obrazovani pojedinci koji moraju da imatju specijalistička znanja iz više oblasti. Cakvi# pojedinaca nema mnogo pa su vrlo dobro plaćeni.) isoki troškovi odr"avanja (/5/ mašine su vrlo slo"ene. 'ašina se mora redovno odr"avatii kako bi zadr"ala svoje prednosti, a posebno tačnost. +a odr"avanje su potrebna znanja iz elektronike i mašinstva.) 5eisplativost izrade jednostavni# predmeta (redmete jednostavne geometrije u pojedinačnoj proizvodnji ili malim serijama često je jetinije i br"e izraditi na klasičnoj mašini u tra"enomj kvalitetu. +a nji# nije potrebno pisati program, testirati ga i tek onda izra&ivati proizvod.)

". PODELA GLODALICA Glodalice mogu imati različita konstruktivna rešenja 8 mogu se na osnovu konstruktivni# rešenja podeliti na • • • • • • •

ertikalne glodalice 1orizontalne glodalice ;niverzalne alatne glodalice Kopirne glodalice iševretene glodalice !ugo#odne glodalice *pecijalne glodaice

0 4: 0

$ovan Radić


".1 VERTIKALNE GLODALICE ertikalna glodalica ima vertikalno postavljeno glavno vreteno u nepomičnom nosaču. !a bi se proširila oblast primene, neke vertikalne glodalice se izra&uju sa mogućnošću zaokretanja glavnog vretena pod nekim uglom. Glavno obrtno kretanje ostvaruje alat, zajedno sa glavnim vretenom, do pomoćno kretanje ostvaruje obradak, zajedno sa radnim stolom. 5amenjena je za obradu predmeta pločastog oblika, za obradu ravni#, čeoni# površina, zavojni# i kru"ni# "ljebova, zupčasti# poluga, verikalni# rupa i otvora i sl.

0 4 0

$ovan Radić

%dre&ivanje eksploatacioni# troškova vertikalne glodalice Slika 23. 9ertikalna glodalica

2-

".2 #ORIZONTALNE GLODALICE 1orizontalna glodalica ima #orizontalno postavljeno glavno vreteno. Glavno obrtno kretanje ostvaruje alat zajedno sa glavnim vretenom, dok pomoćno kretanje izvodi obradak zajedno sa stolom. Koriste se za obradu ravni# površina, površina specijalni# oblika, izradu zupčanika pojedinačnim rezanjem, izradu dugo#odni# zavojnica i sl.

2- Slika 23. 9ertikalna glodalica- https:!!!.google.rssearch<

=>G+7?@ABC'i!>1&))C'ih>)4&Csource>lnmsCt'm>ischCsa>DCved>3ah;EB!iu=4m,4=/@?h;F0i!Ee d;1"#?;H0ig0It'm>ischC=>vertikalneJglodaliceCimgrc>2KBj@n6&kG;L"M&?

0 44 0

$ovan Radić

%dre&ivanje eksploatacioni# troškova vertikalne glodalice Slika 21. orizonalna glodalica

21

".3 VI$EVRETENE GLODALICE iševretene glodalice imaju veći broj radni# jedinica od koji# svaka ima svoje glavno vreteno i svoj pogon. Radne jedinice mogu da budu sa vertikalnim ili #orizontalnim glavnim vretenima. %vakav raspored glavni# vretena omogućuje obradu više površina na obratku. Glavno kretanje je obrtno kretanje glavnog vretena sa alatom. omoćno pravolinijsko kretanje izvodi radni predmet postavljen na radnom stolu glodalice. Koriste se za obradu veći# kutijasti# delova.

21 Slika 21. orizontalna glodalica - https:!!!.google.rssearch<

=>G+7?@ABC'i!>1&))C'ih>)4&Csource>lnmsCt'm>ischCsa>DCved>3ah;EB!iu=4m,4=/@?h;F0i!Ee d;1"#?;H0ig0It'm>ischC=>horizontalneJglodaliceCimgrc>jddKmN?)8FDF"M&?

0 47 0

$ovan Radić

%dre&ivanje eksploatacioni# troškova vertikalne glodalice Slika 22. 9i*evretena glodalica

22

".4 UNIVERZALNA ALATNA GLODALICA

;niverzalne glodalice odlikuje mogućnost obrtanja radnog stola. Kod univerzalne alatne glodalice radni sto mo"e da se obrće i u #orizontalnoj i u vertikalnoj ravni. *em toga je i vertikalni nosač alata odnosno nosač glavnog vretena obrtan. ;klanjanjem nosača vertikalnog glavnog vretena i postavljanjem #orizontalnog glavnog vretena mo"e se dobiti #orizontalna glodalica. ostavljanjem nosača glavnog vretena za bučenje dobija se vertikalna bušilica, a postavljanjem ure&aja za rendisanje dobija se vertikalna rendisaljka. Koriste se za izradu rezni# alata, alata za kovanje, presovanje i sl.

22 Slika 22. 9i*evretena glodalica - http:pictu'.clu'imageNSnF

0 4 0

$ovan Radić


Slika 2&. ;niverzalna alatna glodalica

23

". KOPIRNE GLODALICE Kopirne glodalice su predvi&ene za izradu (kopiranje) krivolinijski# kontura i proilisani# slo"eni# površina. oseduju dva paralelna vretena, od koji# je jedno glavno sa glodalom, a drugo se koristi za smeštaj kopirnog šiljka. Kopirni ure&aj radi na #idrauličnom ili električnom principu i obezbe&uje prenos kretanja od kopirnog šiljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i kopirni šiljak.

23 Slika 2&. ;niverzalna alatna glodalica-

http:zoranpericsplit.!ee'l.comuploads124612461)1623&6&8,-glodanje.pd/

0 4F 0

$ovan Radić


Slika 24. Eopirna glodalica

24

7. PRORA%UN EKSPLOATACIONI# TRO$KOVA VERTIKALNE GLODALICE 2aktori koji utiču na eksploatacione trškove su mnogobrojni. otrebno je što detaljnije analizirati sve značajne uticajne aktore prilikom izbora opreme. *truktura troškova Croškovi opreme Croškovi amortizacije Croškovi odr"avanja Croškovi alata Croškovi energije Croškovi pogonske energije Croškovi maziva i ostali troškovi •

• • •

•

• •

24 Slika 24. Eopirna glodalica- https:!!!.google.rssearch<

'i!>1&))C'ih>)4&Ct'm>ischCsa>1C=>;@H9BLN?+@?J?+?5@?JG+7?+HO?Co=>;@H9BLN?+@?J?+?5 @?JG+7?+HO?Cgs#l>img.&...444246.4488)2.1&.4486&.28.21.3.2.2.3.24.2&83.3j12j&.1,.3....3...1c.1.)4.img..1 1.13.138&...3j3i&3j3i24.Hs/e=2OlBCdpr>1Ccad>c'vC'vch>uCsei>O9@g9)P7"o7)sc)p7g0?It'm>isch C=>kopirnaJglodalicaCimgrc>A61B6+z!6rO)"M&?

0 4= 0

$ovan Radić • • •


Croškovi strani# usluga Croškovi kamata i osiguranja Croškovi radne snage Croškovi lični# do#odaka Croškovi lični# do#odaka re"ije Croškovi i obaveze iz lični# do#odaka Croškovi zajedničke potrošnje • • • •

2ormula za izračunavanje Te =Ta +¿+ Tal + Te + Tm + Tsu + Tko + Tp + Trs

Gde su 5e 0 troškovi eksploatacije 5a 0 troškovi amortizacije 5o 0 troškovi odr"avanja 5al-troškovi alata 5e-troškovi pogonske energije 5m- troškovi maziva 5su- troškovi strani# usluga 5ko- troškovi kamata i osiguranja 5p- troškovi prostora 5rs- troškovi radne snage 5o > 5io J 5t J 5dt J 5o'

Gde su 5io - troškovi investicionog odr"avanja 5t - troškovi tekućeg odr"avanja 5dt - troškovi delova koji se troše 5o' - troškovi obrazovanja 5rs>5ldJ5ldrJ5oldJ5zp

Gde su 5ld- troškovi lični# do#odaka proizvodni# radnika 5ldr- troškovi lični# do#odaka re"ije 5old 0 troškovi i obaveze iz lični# do#odaka 5zp-Croškovi zajedniške potrošnje !akle, Te =Ta + Tio+ Tt + Tdt +Tob + Tal + Te + Tm + Tsu + Tko + Tp +Tld +Tldr +Told + Tzp

0 4D 0

$ovan Radić


+avisno od vremenskog perioda za koji se posmatraju (godina, mesec, dan, čas) dobijaju se eksploatacioni troškovi mašine u odgovarajućim jedinicama. odaci vertikalne glodalice G'/ model G''0:F za koje se izračunavaju eksploatacioni troškovi su              

*naga elektromotora 7K*  4.4kS 5abavna cena 5nc 4 F:: ::: din ?roj radni# dana godišnje  4F: ?roj radni# smena  Tkonomski vek trajanja @g> : godina P 4F: dana P - sati  4: ::: # Koeicijent uslova rada p :. /ena kS# Oe > 4.F din ?roj godina za koje treba vratiti kredit  gF 8znos kamatne stope za uzeti kredit  k U Kamatna stopa osiguranja k os4U /ena radnog sata proizvodnog radnika /rs 4F: din Kalkulativna stopa izdvajanja za potrebe re"ije Ks :. Kalkulativna stopa za izdvajanje iz do#otka Ks 4  :.D Kalkulativna stopa izdvajanja za zajedničku potrošnju Ks 7 :.

0 4- 0

$ovan Radić


T'-@-?5 /-')5
(din#)

Gde je Ca (din#)0 troškovi amortizacije 5nc (din) < nabavna cena mašine 9t (#) < ekonomski vek trajanja mašine Vt = ¿ × Ng

Gde je Gt (#)0 broj radni# časova u toku godine @g (god)0 predvi&eni broj godina za koji se mašina amortizuje Primer:

9t  4:::: # 5a  4F:::::4:::: 4F din#

T'-@-?5 -':/?// Tkonomija proizvodnje za#teva da se mašine što intenzivnije koriste, da se nalaze u radnom stanju. rekidi u radu nastali usled kvarova i oštećenja prouzrokuju pojavu naknadni# troškova kod zamene i popravke ali i zbog zastoja u procesu proizvodnje usled popravki. *istem odr"avanja ima ulogu da obezbedi pouzdanost unkcionisanja mašina i celog proizvodnog sistema. Croškovi odr"avanja se izračunavaju prema ¿=Tio + Tt + Tdt + Tob

Gde su 5io0 troškovi investicionog odr"avanja 0 46 0

$ovan Radić


5t 0 troškovi tekućeg odr"avanja 5dt 0 troškovi delova koji se troše 5o'0 troškovi obuke odr"avalaca Croškovi investicionog odr"avanja kreću se u rasponu FU04U godišnje od nabavne cene mašine. Tio =( 0.05 −0.12 ) Tnc (dingod) Tio =( 0.05 −0.12 ) Tnc / ¿

(din#)

5io > 3.3)  2,333332333 > , dinh

Croškovi tekućeg odr"avanja se izračunavaju prema Tt =Tnc × p / Vt (din#) Gde je  Cnc0 5abavna cena mašine P 0 koeicijent koji zavisi od vrste opreme i uslova u kojima ta oprema radi. +a uslove rada vertikalne glodalice mo"e se uzeti p>3.4 9t 0 prosečan ekonomski vek trajanja mašine 5t>$2,33333  3.4% 23333 > ,3 dinh

Croškovi delova koji se troše se računaju prema Tdt =(0.06 −0.15 ) ×Tnc %vi troškovi obu#vataju zamenu i odr"avanje delova koji su izlo"eni #abanju i lomu (le"ajevi, zupčanici) kao i odrčavanje pneumatike i #idraulike. Croškovi delova koji se troše se kreću =U0FU godišnje od nabavne cene mašine. Kada se podeli sa ukupnim projektovanim brojem radni# sati u toku godine dobijaju se troškovi delova koji se troše izra"eni u din#. 5dt > $3.38  2,33333%2333> , dinh

Croškovi obuke odr"avalaca se izračunavaju prema Tob =( 0.004− 0.015) × (Tio+ Tt + Tdt ) 5a osnovu podataka iz preduzeća mo"e se uzeti da se za obuku troši :.U 0 .FU ukupni# planirani# sredstava za odr"avanje Cob  :.: P (DF V F: V DF) 4 din# Co DF V F: V DF V 4  4:4 din#

T'-@-?5 /,/)/ 0 7: 0

$ovan Radić


8skustvo i analiza poka3uje da pribli"no trećina nabavne cene alatnie mašine otpada tokom njenog radnog veka na troškove alata. Croškovi alata se mogu predstaviti kao. 5al>$3.&-3.&,% 5nc Oko se podeli sa ukupnim eksploatacionim brojem sati dobija se trošak alata u din# Cal (:.7F P 4F:::::)4:::: 7.DF din#

T'-@-?5 **'+5* Croškovi energije se sastoje iz troškova pogonske energije , troškova maziva i ostali# troškova. Croškovi pogonske energije se izračunavaju prema 5e>$P  k e P te  Oe%  $Qak P W p)

Gde su 5e  troškovi pogonske energije elektromotora (din#) P (kS) < instalisana snaga elektromotora k e0 aktor korišćenja snage u odnosu na instalisanu snagu. 8znosi :.=0:.6 t e (#)0 časovi rada elektromotora Oe (din#) cena jednog kS električne energije Qem 0 stepen iskorišćenja elektromotora. Kreće se od :.DF0:.67 Qi < stepen iskorištenja instalacije 5e> $2.24  3.,  2.,%  $3.8  3.6,% > ,., dinh

T'-@-?5 /<5?/ Croškovi maziva se izračunavaju prema 5m :. P 5e

%ni obično predstavljau :F od vrednosti utrošene pogonske energije. 5m>3.1  ,., > 3.,, dinh

T'-@-?5 ()'/5 (,+/ Croškovi dopreme mašine, troškovi monta"e i puštanja u rad su kalkulisani u navnoj ceni mašine T'-@-?5 //)/ 5 -(5+'// Croškovi kamata i osiguranja se računaju kao 5ko>5k J 5os

0 7 0

$ovan Radić


Gde je 5k (din#)0 troškovi kamata na ulo"ena sredstva za nabavku mašine 5os (din#)0 troškovi kamatata osiguranja opreme

Croškovi kamata se računaju kao 5k>Osr  k

Gde je Osr (din)0 srednja vrednost osnovnog sredstva (mašine) Osr> 9E $gJ1%2g

ri čemu je  9E (din) 0 veličina kredita utrošenog u nabavku mašine (Cnc ako je mašina kupljena sredstvima kredita u vrednosti nabave cene mašine) g- broj godina za koji kredit treba vratiti. Primer:

Osr>2,33333  $,J1%13 > 1,33333 din 5k>1,33333  3.34> )3 333 dingod 5k > )33332333 > &3 dinh

Croškovi osiguranja se računaju prema 5os>5nc  k os

Gde je k os < kamatna stopa osiguranja Primer :

5os> 2,33333  3R32 > ,3 333 din-god 5os> ,3 3332333 > 2, dinh

T'-@-?5 '/* (/+* Računaju se prema 5rs> 5ld J 5ldr J 5old J 5zp

Gde su 5rs (dinmes)0 troškovi radne snage

0 74 0

$ovan Radić


5ld (dinmes) < troškovi lični# do#odaka po jednom proizvodnom radniku za jedan mesec ili ukupan broj radnika 5ldr (dinmes) < troškovi lični# do#odaka re"ije 5old (dinmes) < troškovi obaveza iz lični# do#odaka radnika 5zp (dinmes) < troškovi zajedničke potrošnje

Croškovi lični# do#odaka proizvodni# radnika 5ld> Ors  P

Gde je 5ld (din#) < troškovi lični# do#odaka po jednom proizvodnom radniku za jedan sat P < aktor koji uzima u obzir prebačaj radne norme radnika zaposlenog u ptoizvodnji (4:U) 5ld> 2,3  1.2 > &33 dinh

Croškovi lični# do#odaka re"ije 5ldr > Es1  5ld

ri čemu je Ks < kalkulativna stopa izdvajanja za potrebe re"ije 5ldr > 3.4  &33 > 123dinh Croškovi obaveza iz lični# do#odaka radnika 5old> Es2  $5ld J 5ldr%

Gde je Es2 < kalkulativna stopa za izdvajanje iz do#otka 5old > 3.  $ &33 J 123 %> 264 dinh

Croškovi zajedničke potrošnje 5zp > Es&  $5ld J 5ldr% 5zp> 3.4  $&33 J 123%> 1)8 dinh

Crs  7:: V 4: V 46 V =-  --4 din # Te =Ta +¿+ Tal + Te + Tm + Tsu + Tko + Tp + Trs

Te = 125 + 202 + 43,75 + 6,05 + 55 + 882 = 1313.8 din/h

0 77 0

$ovan Radić


8. ODRŽAVANJE %dr"avanje te#nički# sistema se deiniše kao proces sprovo&enja mera koje obezbe&uju ispravno unkcionisanje sistema uz konkurentne perormanse i minimalno trajanje prekida zbog otkaza i aktivnosti odr"avanja. Co je najopštiji izraz kriterijumske unkcije (unkcije cilja) procesa odr"avanja. *tanje te#ničkog sistema se tokom eksploatacije menja i to je slučajni 0 sto#astički proces koji se opisuje verovatnoćom da će sistem tokom odre&enog vremena rada biti u ispravnom stanju (Xu raduX za razliku od stanja Xu otkazuX 0 aktičkom i Xu uslovnom otkazuX). Oktivnosti odr"avanja i upravljanja odr"avanja su neminovne jer je propadanje sistema tokom rada prirodna pojava kao posledica porasta entropije sistema. ostoji više klasiikacija metodologija odr"avanja a danas se smatra najpotpunijom ona koja odr"avanje deli na • •

%dr"avanje prema pouzdanosti i Cotalno produktivno odr"avanje.

; prvom slučaju cilj je maksimalna pouzdanost (npr. u vazdu#o0plovstvu), a u drugom slučaju maksimalna ekonomska eikasnost gde operateri procenjuju stanje sistema i preduzimaju akcije odr"avanja Xkada je dovoljno jasnoX da će do otkaza doći (japanska ilozoija koja je primenjiva npr. u serijskoj proizvodnji). Cradicionalne metodologije odr"avanja su • • •

korektivno, preventivno i kombinovano odr"avanje.

; drugom i trećem slučaju naročito je značajno odr"avanje prema stanju, uz primenu metoda te#ničke dijagnostike. lanske strategije odr"avanja se mogu primeniti i kod odr"avanja prema stanju praćenjem promena parametara stanja i nivoa pouzdanosti. raćenje parametara stanja se mo"e vršiti kontinuelno ili periodično, a za svaki parametar stanja utvrditi njegova predotkazna vrednost i na taj način postići preventivno odr"avanje koje zadovoljava većinu praktični# situacija i vrsta te#nički# sistema. ;pravljanje odr"avanjem, me&utim, je mnogo širi proces. %n uključuje aktivnosti • • • • • •

prognoziranje i predvi&anje, planiranje, izvršavanje i koordinisanje akcija odr"avanja, kontrolu rokova i kvaliteta izvršavanja akcija odr"avanja, kontrola ostvareni# izlazni# perormansi sistema i kontrolu troškova odr"avanja kako tekućeg tako i investicionog odr"avanja (koje se inansira iz amortizacije dok se tekuće odr"avanje inansira kao i proizvodnja). 0 7 0

$ovan Radić


laniranje odr"avanja je i ovde ključna unkcija upravljanja odr"avanjem. lan odr"avanja mora biti usaglašen sa planom proizvodnje. lan odr"avanja sadr"i pored akcija odr"avanja plan rezervni# delova, plan kadrova i drugi# resursa dok se aktivnosti preventivnog odr"avanja razra&uju kao poseban program preventivnog odr"avanja.

Cipična lista dokumenata potrebna za proceduru odr"avanja • • • • • • • • • • • • • •

+apisnik o prijemu mašineopreme Kontrolna knjiga za odr"avanje mašineopreme >ista rezervni# delova lan i program obuke za odr"avanje mašinaopreme lan osnovnog odr"avanja mašinaopreme >ista osnovnog odr"avanja mašineopreme Karton podmazivanja mašineopreme Karton o redovnim i vanrednim pregledima mašineopreme Karton o remontu mašina Cermin plan odr"avanja mašineopreme rijava otkazaneispravnosti mašineopreme Karton otkazaneispravnosti mašineopreme lan remonta mašineopreme 8zveštaj o zastojima u proizvodnji

K-)'-,/ 5+ R! se izra&uje na bazi sugestivne liste rezervni# delova dobijene od strane proizvo&ača mašine. ; toku "ivotnog veka mašine proračunavaju se normativi rezervni# delova mašine na bazi evidentirani# otkazaneispravnosti . P,/ -(-?-+ -':/?// /@5*. lan osnovnog odr"avanja sadr"i širu mašine, period podmazivanja, mesto podmazivanja, količinu uljamaziva, proveru pritegnutosti spojeva i zamenu prečistača. lan osnovnog odr"avanja donosi se na osnovu uputstava proizvo&ača. K/')- - '*-?5 5 ?/'*5 '*+,*5/ /@5*. Radi preventivnog delovanja sprovodi se periodično vizuelno pregledanje mašina. +a svaku mašinu odre&uje se period redovni# pregleda. 0 7F 0

$ovan Radić


; ovaj dokument se unosi datum, vrsta i rezultat pregleda, vrsta intervencije i potpis lica koje je vršilo pregled.

K/')- - '*-) /@5/. %vaj deo Kontrolne knjige odr"avanja se otvara pri remontu mašina i u njega se unosi početak i kraj remonta, vrsta popravke, izvršilac radova, naziv dela koji je zamenjen . K/')- -)/
• • •

reventivno odr"avanje mašinaopreme predstavlja unapred planirani skup aktivnosti čiji je osnovni cilj da se preduprede otkazineispravnosti mašineopreme i time produ"i njen remontni ciklus. ostupci preventivnog odr"avanja su osnovno odr"avanje mašinaopreme, redovni i vanredni pregledi mašinaopreme, preventivne zamene elemenatasklopova mašineopreme.

O(-?- -':/?/* /@5*-'** %snovno odr"avanje mašinaopreme obu#vata podmazivanje, dolivanje tečnosti i maziva, provera momenata pritezanja i zamena prečistača za mazivo. %snovno odr"avanje mašina vrše zadu"eni radnici koji odr"avanju mašine, prema lanu osnovnog odr"avnja. Radnik, po završenom postupku, unosi podatke o izvršenom odr"avanju u L5() -(-?-+ -':/?// /@5*-'** i K/')- -/<5?// /@5* koja se obavezno nalazi uz mašinu.

R*-?5 5 ?/'*5 '*+,*5 /@5/-'** Redovni pregled mašina vrši se na osnovu T*'5 ,// -':/?// /@5*-'** . anredni pregledi se vrše u slučajevima kada se sumnja u ispravnost rada neke mašine, odnosno kada se dešavaju česti otkazi ili neka druga maniestacija koja ukazuje da mašina ne daje kvalitet obrade predvi&en od strane proizvo&ača. 5alazi se upisuju u K/')- - '*-?5 5 ?/'*5 '*+,*5/ /@5/ koji je sastavni deo Kontrolne knjige odr"avanja mašine.

P'*?*)5?*
K-'*)5?- -':/?/* /@5*-'**

0 7= 0

$ovan Radić


; slučaju otkaza, neispravnog rada mašine ili pojave degradacije kvaliteta proizvoda (povećani škart) popunjava se P'5/?/ -)/
o završenoj operaciji korektivnog odr"avanja u K/')- -)/
R*-) /@5*-'** lanovi remonta mašine usaglašavaju se sa sa proizvodnim planovima. lanovi remonta mašinaopreme se usvajaju kao deo godišnjeg proizvodno0inansijskog plana. lanovi remonta mašineopreme sadr"e spisak mašina za remont, termin plan remonta mašine, postupke rasklapanja i sklapanja mašine, spisak potrebnog alata, spisak elemenatasklopova za zamenu, spisak elemenatasklopova za obnavljanjepopravku, potrebne kadrove za odr"avanje, prijemna ispitivanja mašine posle remonta. odaci o remontu se unose u Kontrolnu knjigu odr"avanja (deo K/')-/ - '*-) /@5* ).

P*'5-5>- 5
8.1 SISTEM ZA #LA&ENJE I PODMAZIVANJE ALATA I OBRATKA COOLANT SSTEM U ZONI REZANJA roizvodne operacije koje se izvode obradom metala rezanjem razlikuju se me&usobno po primenjenoj vrsti obrade, po vrsti i me#aničkim osobinama materijala predmeta obrade, po vrsti i geometriji alata i po uslovima pod kojim se rezanje izvodi roces rezanja se izvodi uvek prodiranjem reznog klina alata u materijal predmeta obrade. %d uslova pod kojim se ovaj proces odvija zavise pritisci i temperature na kontaktnim površinama. ;loga sredstva za #la&enje i podmazivanje je da uspori razvoj tribološki# procesa na kontaktnim površinama, putem odvo&enja toplote iz zone rezanja i preko smanjenja trenja na kontaktnim površinama. ;loga sredstva za #la&enje je da odvede metalne opiljke sa mesta obrade u postojeći sistem za #la&enje mašine alatke. Kako se količina razvijene toplote, veličina kontaktni# površina i pritisci na kontaktnim površinama razlikuju u proizvodnim operacijama, to je prouzrokovalo razvoj više vrsta sredstava za #la&enje i podmazivanje.

0 7D 0

$ovan Radić


rema 8nternacionalnom *tandardu 8*% =D7D, sredstva za #la&enje kod obrade metala oznake ' dele se u dve grupe 0 vodorastvorni luidi, oznake 'OP i 0 nerastvorni u vodi luidi, oznake '1P. odorastvorni luidi, koriste se po pravilu, u proizvodnim operacijama kod koji# su brzine rezanja velike, a pritisci na kontaktnim površinama relativno mali. ; proizvodnim operacijama u kojima se javljaju visoki pritisci na kontaktnim površinama, izme&u alata i materijala predmeta obrade, u uslovima u kojima se razvija manja količina toplote, koriste se čista, odnosno nerastvoriva u vodi ulja. ; proizvodnim operacijama u kojima se vrši obrada metala glodanjem, koriste se alati od brzoreznog čelika uz obaveznu primenu sredstva za #la&enje i podmazivanje. Olati su višesečni rezni elementi. ; toku procesa rezanja ulaze i izlaze iz materijala, tako da su i toplotno i me#anički izlo"eni opterećenjima. Geometrija obrade mo"e biti takva da je prilaz sredstva za #la&enje i podmazivanjenzoni rezanja veoma ote"an. ; praksi postoje dva tipa sistema za #la&enje kod mašina alatki individualni i centralni sistemi, koji mogu biti parcijalni i potpuni. 8ndividualni sistemi su rezervoari sa pripadajućom opremom, koji predstavljaju deo mašine alatke. ; toku eksploatacije rezervoari se pune metalnim opiljcima, uljima za podmazivanje mašina i drugim kontaminatima. Cokom rada na sredstvima za #la&enje dolazi do promena usled povećani# temperatura, kontaminata, poremećene koncentracije i protoka. %vo dalje sve izaziva kvarenje sredstva za #la&enje, pojavu korozije na radnim predmetima i uopšte pad tribološki# svojstava *180a. ;sled svega navedenog, veoma je va"na povećana briga odr"avanja i monitoringa sistema za#la&enje mašina alatki.

8.2 INDIVIDUALNI SISTEMI ZA #LA&ENJE I PODMAZIVANJE %sim dobrog izbora odre&ene vrste sredstva za #la&enje i podmazivanje (*18) za pojedinu obradu, od velike va"nosti je i adekvatno nanošenje na mesto kontakta alata i obratka, odnosno zonu rezanja. ostoje četiri metode aplikacije *180a u mašinskoj obradi i to ) rskanje < predstavlja najčešće korišćenu metodu aplikacije *180a. Cipični protok za ovu metodu je izme&u : lmin za alate sa jednom reznom oštricom (struganje) pa do 44F lmin za alate sa više rezni# oštrica (glodanje). Kod neki# postupaka obrade odvajanjem čestica kao što su bušenje i glodanje korištenje pritisaka unutar sistema *180a od D:: do  ::: ka, slu"i za eikasno odvo&enje odvojeni# čestica iz zone rezanja. 4) 'agla < omogućava dovo&enje *180a do nepristupačni# područja na kojima se odvija obrada i bolju vidljivost obratka za vreme rezanja. Tikasnost metode najveća je pri korištenju *180a na bazi vode (emulzije, sintetici, polusintetici) uz pritisak vazdu#a od D: do =:: ka. 5edostatak metode mo"e je manja eikasnost #la&enja u odnosu na metodu prskanjem, te potreba za adekvatnom ventilacijom 0 7- 0

$ovan Radić


unutar mašine zbog prevencije preterane izlo"enosti operatera pri udisanju čestica *180a prisutni# u vazdu#u. 7)*istemi visokog pritiska < zbog visoke eikasnosti pri odvo&enju toplote iz zone rezanja posebno su korišteni pri visokobrzinskoj obradi odvajanjem čestica. !ovo&enje *180a ovom metodom često se odvija uz pomoć posebni# mlaznica kroz koje struji *18 pod pritiskom od F.F do 7F 'a. %vako visoki pritisci unutar sistema omogućavaju dodatno svojstvo *180a kao lomitelja strugotine (sprečavanje stvaranja trakastog oblika strugotine). a"no je pravilno i kontinuirano iltriranje *180a kako bi se sprečilo prisustvo sitni# čestica metala unutar sredstva (veličina čestica ne sme preći 4: Ym) koje bi moglo pri visokim pritiscima da ošteti samu površinu radnog predmeta. ) rovo&enje kroz glavno vretenodr"ačalat < omogućava dovod *180a direktno u zonu rezanja što povećava eikasnost glavni# unkcija *180a, pogotovo pri postupcima bušenja. Kao nedostatak metode mogu se izdvojiti veliki troškovi ulaganja pri nabavci samog sistema kao i visoki troškovi nabavke posebni# varijanti alata sa mogućnošću provo&enja *180a kroz pri#vatni i rezni deo.

Slika 2,. Hndividualni sistemi za hla(enje i podmazivanje

25

*lika 4F. prikazuje tipičan individualni sistem koji se sastoji od pumpe, cevovoda sa ventilima i priključnim elementima, iltera, rezervoara, merača pritiska i leksibilni# creva sa mlaznicama.

25 Slika 2,. Hndividualni sistemi za hla(enje i podmazivanje-

http:!!!.cnccook'ook.comOO"illFloodOoolant.html

0 76 0

$ovan Radić


!. ZAKLJU%AK

%d 67-. godine kada je Rudol ?anov (Rudolp# ?anno@) pronašao veliko poboljšanje u dizajniranju glodalica započevši proizvodnju vertikalni# glodalica (?ridgeport milling mac#ine), do danas, glodalice su postale nezamenjive u mašinogradnji zbog svoje velike prilagodljivosti i mogućnosti izvo&enja veoma slo"eni# operacija i obrade velikog broja različiti# oblika obradaka. !odatno, razvoj upravljački# sistema, nastanak 5/ i /5/ glodalica kao i razvoj automatski# izmenjivača alata koji je glodalice pretvorio u mašinske centre značajno je unapredio nji#ovu produktivnost i primenu. Razvoj rezni# alata, posebno uvodjenje glodački# glava sa pločicama od tvrdog metala, značajno je unapredio re"ime obrade čineći glodalice eikasnijim i ekonomičnijim alatnim mašinama. Glodalice su speciične i po tome što je za nji# razvijen širok dijapazon pribora i steznog alata (podeoni aparati, kru"ni stolovi, kardani za sprezanje uzdu"nog posmaka, razne vrste mašinski# stega uključujući zakretne, univerzalne i #idraulične isl.) *ve ovo je učinilo ovu vrstu mašina jednom od glavni# reerenci u katalogu svake mašinske radionice.

0 : 0

Glodalica

Recommend Documents