Etnomuzikologija Etnomuzikologija Folklor – pojam i nastanak Naziv „folklor“ je nastao nastao od engleske reci „folclore“. „folclore“. Ovaj termin se pojavio pojavio sredinom XIX veka (184 (184 god.! i oznacavao je narodn" m"drost# znanje# o$icaje i vestin". %remenom folklor postaje izraz koji oznacava narodn" " metnost# knjizevnost# igr"# m"zik"# gl"m" i vajarstvo. &olklor pro"cava na"ka 'tnom"zikologija. "zicki folklor predstavlja narodno stvaralastvo# stvaralastvo# a na"ka koja ga pro"cava naziva se "zikologija. ) &olklorna &olklorna m"zika m"zika je je proizvod proizvod m"zick m"zickee tradicije tradicije i prenos prenosila ila se "smenim "smenim p"tem p"tem sa genera generacije cije na na generacij" generacij".. ) "zicki "zicki folklor folklor se se zasniva zasniva na tradici tradicional onalnim nim tekovin tekovinama ama koje koje s" prenosene prenosene sa sa kolena kolena na koleno koleno sve do do danas# danas# i na novijim o$licima koji s" zasnovani na starim o$licima koji s" " stvari prilagodjeni novijim potre$ama. potre$ama. ) "zi "zick ck" " trad tradic icij ij" " pro pro"c "cav avaj aj" " na" na"ke ke** Oranologija + pro"cava m"zicke instr"mente, • 'tnokoreologija 'tnokoreologija + pro"cava narodne igre, • elografija + zapisivanje narodni- melodija, • inetografija + zapisivanje pokreta " orskim igrama. •
Pojam narodna pesma Narodna pesma podraz"meva podraz"meva nepoznatog stvaraoca# a kod kod nas " narodnom stvaralastv" stvaralastv" m"zika i tekst s" jedna celina. edj"tim postoje i precizniji nazivi* ) /opevk /opevkaa + pesma pesma za pevanj pevanjee + tekst tekst sa napevo napevom, m, ) /esm /esmaa + teks tekstt koj kojii moz mozee da da se se pev peva, a, ) Napev# Napev# arija arija + glas glas (melod (melodija! ija! kojim se peva peva jedan odredjeni odredjeni tekst. tekst. Narodn" pesm" stvara stvara pojedinac. 0a 0a pesma ima ima oslonac " tradiciji# z$og cega cega se $rzo pri-vata od zajednice zajednice i# i dalje ce $iti prenosena sa generacije na generacij" ("smeno!. Istrazivanje nasi- 'tnom"zikologa 'tnom"zikologa pokaz"je da " nasem narod" i ma mnogo vise tekstova nego melodija. ako se narod selio# prelazenjem iz sredine " sredin" tekst je sa svojom melodijom dozivljavao promene. ez"ltat toga s" varijante. 0ako imamo* ) 0eksto kstovi vi raz razli lici citi ti## melo melodi dija ja ist ista, a, ) 0eksto kstovi vi isti isti melo melodi dija ja raz razli lici cita ta,, ) 2poj 3 razlici razlicite te popevk popevkee ili ili pesme# pesme# tako da jedna jedna dr"goj dr"goj posta postaje je refren. refren.
Opsta klasifikacija narodnih pesama Narodne pesme se dele na* O$redne i o$ o$icajne, /osl /oslen enic icke ke i pes pesm me pri pri rad" rad",, eligiozne pe pesme sme, j"$avne pe pesme. 5r"gaciji nacin podele pesama za merilo "zima kalendar# tj. godisnja do$a# tako da se prema ovome sve narodne pesme dele na* ) Kalendarske pesme # koje o$"-vataj"* /esme zimskog cikl"sa + 0o s" Koledarske igre Koledarske igre i pesme. Izvode se oko 6ozica# pevala i- je gr"pa momaka koja • je isla od k"ce do k"ce# k"ce# pevaj"ci prikladne# odgovaraj"ce odgovaraj"ce pesme i " svakoj pesmi dodavali s" izraz izraz „koledo“# po kom s" ove pesme i do$ile naziv. /ored koledarski- postoje i Vucarske pesme# Vucarske pesme# koje s" se pevale za vreme -ajki na v"kove. /rolecni cikl"s + /esme ovog cikl"sa s" razlicite tematike i to s"* • o /esme pri $er$i cveca, /esme na ranil", o opacke pesme, o azaricke pesme# koje s" naj$rojnije i pevaj" se na azarev" s"$ot" + %r$ic", o 5j"rdjevdanske pesme + One se pevaj" na 5j"rdjevdan, o ) ) ) )
7eremije + /evaj" se na 7eremijin dan + l"pa se " serpe da $i se oterale zmije i taj dan se ne valja cesljati. etnji cikl"s pesama + Njem" pripadaj"* • /celarske pesme + /evaj" se kad se roje pcele, o raljicke pesme + O$redne i o$icajne pesme koje je crkva progonila, o 5odolske pesme + 5evojke id" od k"ce do k"ce i pevaj" pesme za dozivanje kise posle s"snog perioda# a posle o kisnog perioda pevaj" pesme za od$ijanje kise. rstonoske pesme + /evaj" se " celom svet" kada se nosi krst + npr. za slav" grada, o etelacke pesme zavrsavaj" letnji cikl"s pesama. Ove pesme s" nekad $ile o$redne. o 7esenji cikl"s pesama* • 6eracke pesme se pevaj" kad se $ere voce# grozdje... o 2edelacke pesme se pevaj" na prelima i to s" "glavnom lj"$avne pesme. o ) Nekalendarske pesme + pevaj" se tokom cele kalendarske godine tokom tri vazna momenta " zivot"# koji se stalno z$ivaj"# a to s"* rodjenje zenid$a i smrt. 9 tim prilikama postoje odredjene pesme pri odgovaraj"cim o$redima i to s"* 2triz$arske pesme + odredjenog dana poziva se k"m koji je krstio dete da detet" "z odredjeni rit"al i pesme o odstrize + odsece pramen kose# a zatim m" stavlja kap" na glav" i po verovanj" ga tako $rani od zli- sila. ravajske pesme + Na dan kad se dete rodi# kod porodilje dolaze zene iz s"sedstva i na poklon donose kravaje + o -le$cice# kolacice koji s" premazani secerom ili medom. 2vad$ene pesme + /esme koje se pevaj" " o$a doma kako se svad$a pri$lizava + pre svad$e# za vreme o prosevine# pri spremanj". 2vatovske pesme + se pevaj" na p"t" ka nevestinom dom"# na "vek ist" svad$en" melodij" i izvode i"glavnom zene i devojke. Ove pesme s" o$redne i o$icajne. 0"z$alice + sti-ovi ili slo$odne improvizacije. One se pevaj" kada se za pokojnikom t"zi i kada ga rod$ina zali. o 9spavanke + se pevaj" pri "spavljivanj" dece. Ima i- veoma malo# jer je majke $ilo sramota da pevaj" pred o strancima. 2lavske pesme + /evaj" se gr"pno po selima na tzv. slavski glas. 0o s" pesme " cast slave# domacina# gostij" + o "z cas" i zdravic". 2vi- ovi- vrsta pesama s" o$redne i o$icajne i ponekad se "z nji- igra. elodije imaj" slican karakter# opseg i • pokret im je mali# "jednacen ritam# la$ilna intonacija. o
irske pesme + prava# cista lirika Nekada s" i lirske pesme $ile o$redne i o$icajne# ali vremenom g"$e svoj stat"s# i danas s" to najcesce# lj"$avne pesme razliciti- napava* ) Igre sa pevanjem + saljivog ili lj"$avnog karaktera# izvode se " kolima " vid" dijaloga, 5ecje igre sa pevanjem imaj" saljiv karakter, • ) :o$anske pesme + opis"j" prirodne lepote seoskog naselja i seosk" idil", ) /ecal$arske pesme + Nji- pevaj" o$icno $esk"cnici. Nastale s" " pasivnim o$lastima + sla$o naseljenim krajevima# kao posledica t"ge za ods"tnim dragim oso$ama, ) 6alade + mog" $iti epske# " kojima se opis"j" istorijski dogadjaji, i lirske + lj"$avne, ) 6ozicne pesme, ) /ocasnice + zdravice, ) /oslenicke pesme + " vezi sa radom, ) eligiozno)mitoloske pesme + pesme o vilama# zmajevima# azdajama# 2"nc"# esec"# vezdama (zvezda 5anica!.
Pentatonika /entatonika je rasprostranjena po svim drzavama. 0o je lestvica od ; razliciti- tonova koji se niz" postepeno ili na skok. /ostoje 3 vrste pentatonske lestvice* ) 5isemitonska lestvica + Ona ima 3 pol"stepena " niz" od pet tonova + izmedj" 1. i 3. st"pnja# zatim skok# pa opet pol"stepen izmedj" 4. i ;. st"pnja. asprostranjena je " 7apan". /rimer* < =s : 5 's. ) =n-emitonska lestvica + nema pol"stepena + vodjic" i disonance. asprostranjena je " ini# Istocnoj =ziji# adjarskoj# 2kotskoj itd. /rimer* ' < = > 5.
Orijentalne lestvive Nastale s" iz orijentalnog tetra-orda koji je isti kao kod -armonskog mola i mold"ra. Na ovaj nacin nastaje niz tonova koji " svom sastav"# mora imati jedn" ili dve / 3. Ove lestvice vode poreklo sa $liskog istoka i iz Indije + gde lestvic" dele na 33 ? stepena# koji se nazivaj" str"ti. od nas# na 6alkan# ova melodika# koja istice interval / 3# dospela je sa najezdom 0"raka. 9potre$" ovi- lestvica danas mozemo naci na 7"g" 2r$ije# " 2andzak" i na osov". /ostoji vise vrsta ovi- lestvica# a jedna od nji- je i ciganska lestvica. /rimer* : 5 's &is < =s > :.
Izvodjacka praksa u vokalnoj muzici Narodne pesme mog" $iti* ) 7ednoglasne# koje peva solista ili gr"pa m"skaraca ili zena# a mog" o$e gr"pe da pevaj"# pa cak i " oktavi. /evanje " oktavama i antifono pevanje (pevanje " vid" dijaloga izmedj" soliste i gr"pe ili dve gr"pe + danas ovaj tip pevanja mozemo naci " 2andzak"!# s" faze prelaska iz jednoglasja " viseglasje, ) %iseglasne# koje sadrze dve ili vise deonica koje pevaj" 3 ili vise solista ili 3 ili vise gr"pa. Ovo# viseglasno# pevanje mozemo naci " selima i gradovima# a po stil" se dele na @ gr"pe* /esme starije seoske tradicije + /ose$ni nazivi za ovo pevanje potic" iz naroda i to s"* pevanje na glas# pevanje • iz glasa i pevanje iz vika. od nas postoje pose$ni nazivi i za vrste pesama i to s"* Otezalice# astezalice# 0rkalice + $rze pesme i
Osmoglasnik 0o je "ticaj folklorni- elemenata na d"-ovn" m"zik". /ri pokrstavanj" 7. 2lovena srpska plemena " IX vek" pri-vataj" vizantijske crkvene napeve. :rkveno pevanje vodi poreklo od* Istocni- -riscana +
Narodni instrumenti i njihova podela "zicka tradicija " 2r$iji je poznata od davnina. /renosila se "smenim p"tem sa generacije na generacij". egenda kaze da s" 2tari 2loveni pri doseljavanj" na 6alkan imali zicane (gitare! i d"vacke (svirale! instr"mente. od nas postoji vokalna# vokalno)instr"mentalna i instr"mentalna m"zika. 0ako se sa razvojem instr"mentalne m"zike javljaj" i m"zicki instr"menti. Narodni m"zicki instr"menti# pre svega# s" oni koje co$ani izradj"j" za se$e. asnije i- izradj"j" zanatlije i " fa$rikama# tako da i mamo savremene instr"mente koji se koriste na slavljima. 'kspanzija ove m"zike je krajem XIX i pocetkom XX veka. 7avlja se veca potre$a za proizvodnjom m"zicki- instr"menata. edj"tim posle I svetskog rata post"pno prestaje proizvodnja ovi- instr"menata z$og "ticaja televizije i radio aparata. 7edino je ostala tradicija proizvodnje ovi- instr"menata " za$acenim krajevima + 7"g 2r$ije# Istocna 2r$ija# okolina 9zica. edj"tim " novije vreme ponovo se javlja potre$a za narodnim m"zickim instr"mentima. Oc"vanj" narodne m"zike doprinose sa$ori narodne m"zike# kao sto je /rva tr"$a 5ragaceva " <"ci. atim se javlja i prva podela instr"menata i prema ovoj podeli instr"menti se dele na* instr"mente pod pojmom m"zicki + svi instr"menti koji proizvode ton, i instr"mente pod pojmom narodni + svi instr"menti koje narod koristi.
edj"tim najvise se koristi danasnja podela instr"menata " 4 gr"pe koj" s" "stanovili Nemacki m"zikolozi "rt 2aks i 'ri- &on >orgostel.
Aerofoni – duvacki instrumenti 5"vacki instr"menti s" najstariji i najmnogo$rojniji instr"menti na svet". 5elimo i- na* jednostavne + cigra# stap# $ic# list, i tr"$e + od drveta i od kore drveta + rikalo# $orija. ) Dudurajka + Izradj"j" je co$ani od drveta k"k"ta. Otvorena je sa o$e strane# gornji deo je pol"kr"zan# a donji je ravan. Ona je onomatopejskog porekla + sl"zi za oponasanje zv"kova iz prirode# a sviranje se zove d"d"kanje. 5"d"rajka moze da proizvede samo dva netemperovana tona. 2vira se "koso i na njoj se sviraj" signalne melodije na sedeljkama. O$icno sviraj" dve d"d"rajke i sviraj" i- dve zene. od nas d"d"rajk" mozemo naci samo na >omolj", ) Supeljka + 5"gacka je od 3; do 4; cm# izradj"je se od simsira ili $ivolji- rogova i otvorena je# kao i d"d"rajka# sa o$e strane. Ima B r"pica i pri sviranj" se drzi "koso. Ona je solisticki# co$anski instr"ment na kom se izvode narodne pesme i igre, ) Kaval + Nalazimo ga na 6alkan"# d"zine je od BA do 8A cm i otvoren je sa o$e strane. /ravi se od drveta* jasena# javora# lipe# pa cak i od metala. 2a prednje strane ima B# a sa zadnje ; r"pica i svira se "koso. Na kaval se sviraj" setne pastirske melodije# solo i kamerno# pa cak i epske pesme i neke igre. od nas ga nalazimo " eskovackom kraj"# na osov"# zatim " 2. =frici# =ziji# na 6orne", ) Frula + vodi poreklo iz =zije# a " "potre$i je sv"da na 6alkan". 5"zine je od @Acm + kada se pred"vavanjem moze dostici o$im i do 3 oktave + do 4;cm + kada se pred"vavanjem moze dostici o$im i do @ oktave. od nas postoje razliciti nazivi za ovaj instr"ment* c"rlik# fr"la# sviraljka# d"d"k + " akediniji. Ima r"pica i pisak na vr-"# a pravi se od drveta* sljive# $agrema# jasena# d"da# masline# cak i od plastike. Ona je solisticki# prvenstveno pastirski instr"ment. 9ci se od ranog detinjstva# na njoj se sviraj" narodna kola i -ore# a koristi se na prelima i poselima. oze se svirati na 3 fr"le " paralelnim tercama. 2astavni s" deo narodnog orkestra# a "mece sviranja fr"le se "smeno prenosi sa generacije na generacij", ) Dvojnice + negde se zove i dvojkinja. Izradj"je se od drveta* javora# jasena# kr"ske iz jednog komada drveta $ez veziva. 5"zine je od @A do A cm. Ima koso zasecen "snik i B r"pica na o$e cevi " razlicitim kom$inacijama (4 + @# + 1...!. Na dvojnicama pastiri i "samljeni p"tnici izvode pesme# igre i d"ge setne melodije da $i prekratili dosadne setnje kroz pasivne krajeve, ) Okarina + Naziv potice od italijanske reci „oca“ sto znaci g"ska# a demin"tiv je „ocarina“ + g"scica. Izradj"je se od pecene gline# zemlje + ilovace# moze i od drveta# plastike# porcelana# pa i od metala. Najcesce je prave grncari i sami izvodjaci. 2matra se da potice iz Italije# a kod nas je prave lj"di " 2"madiji + /omoravlj". Ona ima la$ijalan# prorezan pisak# i nejcesce sa gornje strane ima # a sa donje @ r"pice. Na njoj se sviraj" pesme i kola# najcesce se koristi solisticki# ali moze i " d"et" + naj$olje sa -armonikom, ) Pisak ili pistaljka + 5ecja igracka koja se pravi od kore zovinog drveta# ima jedan ton# a neke imaj" i r"pice za pre$iranje tonova, ) Karabe svirale! " 5"zine s" 3; cm. 2astoje se iz dva dela trske ili zove# mada se mog" praviti i od javora i simsira. 9 o$e cevi "takn"t je po jedan pisak i svaka cev ima po r"pica. ara$e s" solisticki instr"ment, ) #ajde " Naziv je arapskog porekla. 2astoje se od* mesine# koja se pravi od jarece ili jagnjece koze + rezervoar vazd"-a, d"valjke# cevi sa r"picama i $ord"nske cevi koja sl"zi za lezeci ton + one se prave od drveta. 2olisticki s" instr"ment# mog" da i- prate daire i $"$anj. oriste i- 2koti# adjari# 6"gari# 2r$i + 7)I 2r$ija# akedonci# 2panci ) skoro cela 'vropa, ) $urle " vode poreklo iz =ra$ije i Indije. /rave se od simsira + iz jednog komada drveta# d"ge s" oko A cm i kon"snog s" o$lika + cilindar koji se pri kraj" siri " „sesir“. Imaj" pisak od trske iz jezera koji se "tice " glavn" cev. "rle se sviraj" -orizontalno# a na njima se izvode orijentalne melodije sa isticanjem intervala / 3. Najcesce sviraj" dve z"rle i tapan + veliki $"$anj. od nas se mog" naci na 7"g" 2r$ije,
%rube ) &og " /ravi se od $ivoljeg roga# kome se odseca "zi deo i t" se stavlja pisak. Ovo je "glavnom signalni instr"ment + jedan od najstariji- + sl"zi za medj"so$no dozivanje co$ana, ) 'orija " se pravi od kore mladog $rezinog drveta koje se "vija " fisek# i moze imati pisak ali i ne mora. /rave i- co$ani i sl"ze za dozivanje# jer nemaj" r"pice za pre$iranje tonova, ) &ikalo ili 'usen " 5"zine je od 11; do 3; ili @AA cm. /ravi se od kore divlje lipe ili vr$e* kora se "mota " fisek# oko kore se o$mota zica i onda se sve to premaze sokovima drveta. on"snog je o$lika (siri se ka vr-"! moze da proizvede @ tona (osnovni ton# terc" ili kvint" i oktav"! i z$og svoje velicine svira se oslonjen na zemlj". ikalo je
sezonski instr"ment i svira se "oci 5j"rdjevdana ili na praznik stocara. 9 "potre$i je kod nas na Istok" zemlje# sirom 'vrope* " adjarskoj# 2lovackoj# 2vedskoj# pa cak i van 'vrope.
Idiofoni instrumenti 0o s" jednostavni instr"menti izradjeni od razliciti- materijala. Neki imaj" prakticn" primen" (klepalo# zvona# cegrtaljke...!, neki od nji- s" sastavni deo o$icaja (klepalo i cegrtaljke!# a neki se koriste kao decje igracke (g"slice!. od ovi- instr"menata zv"k se do$ija na razlicite nacine* Neposrednim "daranjem, • /osrednim "daranjem, • /revlacenjem preko neki- zica, • 0reskanjem. • Nalazimo i- " svim krajevima nase zemlja# a naziv s" do$ili od reci* idios + sam i fon + zv"k. 0o s"* ) Klepalo + je pravo"gaonog o$lika i pravi se od drveta + daska de$ljine @ + ; cm. 9 jednom "gl" ima r"p" kroz koj" se provlaci zica ili konopac# pomoc" koji- se klepalo moze okaciti o gran" ili lj"dski k"k. Ono je onomatopejskog porekla. /o njem" se "dara drvenim cekicem i zv"k je veoma jak. Ima prakticn" "log" " crkvi " pasivnim krajevima# "mesto zvona. oristi se od %elikog petka do 9skrsa. 2vira se "daranjem cekicem " pravc" krsta. oristi se i " vinogradima# za plasenje stetocina i za dozivanje radnika " polj". Nalazimo ga i " vinogradarskim krajevima gde zivi pravoslavno stanovnistvo, ) (egrtaljka + je takodje onomatopejskog porekla. /ravi se od drveta leske ili $"kve. 2astoji se od* rama koji se sastoji od cetiri dascice, preko njega je "cvrscena leskova dascica koja zakac"je za z"pce "zd"zno naz"$ljenog valjka# koji se prod"zava " drsk". v"k se do$ija okretanjem cegrtaljke oko drske i valjka koji predstavljaj" os" + osovin". 9potre$ljava se " jesen# za vreme $ranja grozdja# na 6ozic i koristi se jos i za plasenje ptica, ) $vono + Izliveno je od $ronze ili od $akra# " o$lik" case i ima metalno klatno koje "dara " zidove zvona i tako proizvodi zv"k. vono je signalni instr"ment# nosi se okaceno o pojas ili se kaca o vrat ovna, ) Drombulje + prave se od metala " o$lik" potkovice s"zene na jednom kraj". roz sredin" je prov"cena metalna sipka# koja se zavrsava " o$lik" slova „s“. /ridrzava se r"kom# okida se deo " o$lik" slova „s“# a otvaranjem odnosno zatvarenjem "sta na sirem del" „potkovice“ do$ija se visi odnosno nizi ton. Na njima se izvode razne pesme.
Membranofoni instrumenti Nazvani s" po materijal" od koga se izradj"j" + mem$rana C koDa. 0o s" jedni od najstariji- instr"menata# i danas s" " "potre$i kod zaostali- plemena. 7avljaj" se " vise o$lika. /rave se od drveta# kr"znog s" kost"ra i sa jedne# ili sa o$e strane imaj" koz" (jarec"# ili jagnjec"...!. v"k se do$ija "daranjem prstima ili stapicem. Najcesce id" "z d"vacki instr"ment# ali mog" i "z zicani. asprostranjena im je "potre$a po celom svet". 0o s"* ) 'ubanj + javlja se pod razlicitim nazivima " zavisnosti od velicine i namene. anji $"$anj se zove dobos# " makedoniji goc# a " Istocnoj 2r$iji tapan. 2astoji se od kore drvete de$ljine ; mm. (najcesce ora-ove!# savijene " valjak i moze $iti razliciti- precnika. 2 o$e strane ima koz" (teleca# magareca# ovcja# kozja!# koja je pricvrscena pomoc" metalnialki i kanapa koji se nalaze po ivicama valjka. Instr"ment se o$esi o rame i po njem" se "dara čukanom i prčkom. /retezno prati limene d"vacke instr"mente i imamo ga " folklornim ansa$lima kod -riscana i m"slimana, ) Daire + naziv nalazimo kod nas i " 0"rskoj. Imaj" drveni o$r"c# na kome je sa jedne strane razapeta jareca koza. Na o$r"c" se nalaze poprecni prorezi " kojima stoje metalni tanjirici# koji pri "dar" o telo zveckaj". 5aire se sviraj" "daranjem o donji deo sake ili o $ok. Najcesce i- "potre$ljavaj" zene. 5aire se koriste " folklornim ansam$lima, ) Darabuka + se pravi od pecene gline. 9 o$lik" je pe-ara# sa gornje strane je razapeta koza i drzi se pod paz"-om ili oslonjena na $"tine. Najcesce se koristi kao pratnja zicanim instr"mentima# ali moze $iti i solisticki instr"ment, ) (upa " 'eges + takodje se pravi od pecene gline. 5no se sece# a sa gornje strane se razapne jareca koza. 9 o$lik" je c"pa# saksije ili lonca. Na sredini kozice pro$"sena je r"pica kroz koj" se provlaci traka. 6eges se o$esi o rame ili se veze oko pojasa. /rsti se navlaze sircetom ili vinom i prevlaci se preko sta$ljike + trake. /ri dn" trake do$ija se d"$lji ton# a pri vt-" visi. Ima opseg jedne oktave. oristi se " %ojvodini# a " ostalim drzavama kao solisticki instr"ment (="strija# &ranc"ska# Italija...!.
Kordofoni – zicani instrumenti Imaj" drvene rezonatore# razliciti- o$lika i velicina, d"zi# ili kraci vrat, glav" sa civijamama, i razlicit $roj zica. og" $iti trzacki i g"dacki. Nalazimo i- " 'gipt"# kod
