boranija

Zbornik naucnih radom. 6 (2000) 159 -169

UDK.635.652:631.145/147 Strucni rad

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BORANIJE ZA INDUSTRIJSKU PRERADU I SVEZU POTROSNJU M. Zdravkovic, D. Corokalo,

t. Miladinovic i R. Dordevic: *

Izvod: Oplemenjivanje i agrotehnika zrnenih mahunarki je znacajan segment rada u Centru za povrtarstvo u Smed. Palanei. Cilj oplemenjivanja boranijaje stvaranje novih sorti pogodnih za sve nacine potrosnje i preradu. Poseban akeenat oplemenjivanja je otpornost na vaznije bolesti boranije: bakterioze, viruse i antraknozu. U skladu sa oplemenjivanjem je i sagledavanje uslova gajenja i agrotehnike za pojedine sorte, koje sarno u zdravim uslovima pruzaju svoj maksimum, sto je veoma bitno obzirom da je boranija nisko akumulativna gajena biljna vrsta. Kljucne reci: uslovi uspevanja, agrotehnika, sortiment

Uvod Mahuna boranije predstavlja upotrebljivi deo u ljudskoj ishrani, a sadrzi 2,5% proteina, 2-3% secera i 0,4-1,5% skroba. Bogataje u mineralnim materijama. Ima malu energetsku vrednost (20-24 cal u 100g). Moze se koristiti za pripremanje obroka odmah po berbi ali je veci znacaj sto se rnoze cuvati do upotrebe: paterizacijom, blansiranjem ili zamrzavanjem. Za preradivacku industriju se gaji na oko 7-10.000 ha u nasoj zemlji. Ovoj povrsini treba dodati i one na okucnicama i bastama za koje ne postoje pisani podaci. Bioloski i edafski uslovi gajenja Boranija najbolje uspeva na plodnim, umereno vlaznim i strukturnim zemljistima - tipa cernozema, alivijalnih - recnih zemljista, neutralne reakcije, ravna iIi blagog nagiba. Ne treba je gajiti na zemljistima sa pH ispod 5,5 koja ne odgovaraju za gajenje boranija. Moze se gajiti i na zemljistu losijeg boniteta i mehanickog

* Dr Milan Zdravkovic, mr Dragoljub Corokalo, mr Zivomir Miladinovic, mr Radisa Dordevic, Institut za istrazivanja u poljoprivredi "Srbija" - Centar za povrtarstvo Smederevska Palanka. 159

Zbornik naucnih radova. 6 (2000) 159 - 169

sastava ali se u takvim uslovima ostvaruje nizi prinos, uz veca materijalna ulaganja, koja se odnose pre svega na popravku hemijske reakeije zemljista, strukture ili plodnosti. Za ranu proizvodnju treba odabrati laksa peskovitija zernljista koja se lakse zagrevaju.

Agrotehnika Obradi zemljista odabranog za gajenje boranije, treba pristupiti u jesen prethodne godine, oranjem na punu dubinu, a najmanje za 30 em, jer je koren boranije veoma razgranat i vee posle 2 - 3 nedelje nakon nieanja dostize dubinu od 75 em i sirinu do 1,4 m (Edelstajn 1950). Pre osnovne obrade zemljista rasturiti dobro zgoreo stajnjak u kolicinama od 10- 15 t/ha, samo ako se proizvodnja odvija na ekstremno siromasnim zemljistima tipa peskusa. Na plodnim i umereno plodnim zemljistirna dodaje se dec Ch - 2/3) fosfomih i kalijumovih dubriva. Nakon oranja ostaviti otvorene brazde, posebno ako se proizvodnja obavlja u uslovima suvog ratarenja. Osnovnu obradu zemljista sa vecim nagibom ili zemljista podlozna plavljenju, obaviti sto je ranije moguce u prolece, ali nakon prestanka opasnosti od erozije oranicnog sloja. U rano prolece, prve nedelje poljskih radova, zatvoriti brazde u eilju sprecavanja gubitaka zemljisne vlage evaporaeijom. Obzirom da boranija za nieanje i kasniji razvoj zahteva dosta visoke temperature, pocetkom aprila meseea pristupiti predsetvenoj pripremi u kojoj se dodaje ostatak fosfomih i kalijumovih dubriva ideo azotnih. U eilju smanjenja gazenja pvrsinskog sloja, istovremeno zemljiste tretirati Zupilanom (1 - 2 l/ha). Zemljiste odmah frezirati, ili nekim drugim prikljucnim uredajem, uneti dubriva i herbieid u sloj od 10 em. U zavisnosti od plodnosti zemljista, od preduseva i dubrenja preduseva, ukupna kolicina osnovnog dubriva se krece od 30 - 40 kg azota (u aktivnim materijama) po hektaru, fosfora 60 - 80 kg/ha i kalijuma oko 100 kg/ha. Moze se sva predvidena kolicina dubriva dodati i u predsetvenoj pripremi, kada se mora voditi racuna da seme ne do de u dodir sa granulama dubriva koje ga mogu ostetiti. Ukoliko se dubrivo unosi istovremeno sa setvom, depozitorom se ulaze u redove na 5 - 8 em pored semena. U usevu boranije koristite se i drugi herbieidi Pivot 100 - E (0,7 l/ha) inkorporaeijom pre setve, Stomp + Prometrin (5+2 l/ha) posle setve a pre nieanja useva i posle nicanja useva, a kao korektivni herbieidi: Bazagran (1,5- 2,5 l/ha) i Fsilade super (2 - 4 l/ha). Inkorporaeija Zupilana se mora obaviti 10 - 15 dana pre setve, jer se u suprotnom moze izazvati ostecenje kliee. Setvi treba pristupiti kada se zemljiste zagreje na 1DoC i kada se ta temperatura ustali. Vremenski obuhvata termin od 10-og aprila, pa u skladu sa eiljem 160

Zbornik naucnih radova. 6 r20(0) 159 - 169

organizatora proizvodnje i mogucnoscu plasmana - prerade mahuna, do 1O-og maja. Setva boranije se moze produziti i do polovine juna meseca, ali uz rizik drasticnog smanjenja prinosa, jer se podudaraju period evetanja i fonniranja mahuna, sa periodom visokih temperatura i niske vazdusne vlage, koja je veoma bitna za oprasivanje cvetova i obrazovanje mahuna. U uslovima visokih temperatura i niske vazdusne vlage javlja se abortivnost evetova, te se od 3 - 5 cvetova u grozdu formira jedna iii nijedna mahuna (Miladinovic i Corokalo 1976). Setvu obaviti masinama, osim u bastama.jer se na taj nacin postize ujednacen i pravilan sklop svih biljaka i ravnomerno nicanje, sto je od izuzetne vaznosti u postizanju ujednacenog stasavanja, visokih prinosa a i II cilju mehanizovane berbe useva. Najccsce se seje II redove 50 - 65 em i 5 - 6 em u redu, cime se postize broj biljaka od 350 - 400.000 po hektaru. Na velikim zemljisnim kompleksima moze se sejati i u trake na rastojanja 50 - 60 + 20 - 25 x 5 - 6 em. U ovakvoj setvi problem predstavlja meduredna obrada usled neusaglasenosti radnih zahvata primenjenih oruda za rad. Dubina serve je 3 -5 em. Na malim povrsinama: okucnicama, bastama i oko vikendica zadovoljavajuci vegetaeioni prostor se ostvaruje setvom u kucice. Uobicajeno rastojanje je 60 - 70 x 20 - 40 em, sa 4 - 6 semenki u kucici. Kvalitetno obavljena setva predstavlja jedan od osnova za uspesnu proizvodnju i zato joj se mora pokloniti duzna paznja. Sejalice treba podesiti u skladu sa poljoprivrednom vrednoscu semena. Seme odabranih sorti mora ispunjavati zakonom propisane norme: klijavost 70% i cistocu 97°/r. Takode bi trebalo voditi racuna i 0 krupnoci, odnosno apsolutnoj masi semena. Krupnije seme lakse klija, ima vise rezervne hrane, sto moze biti presudno ako se pogorsaju uslovi nicanja, pre svega toplotni uslovi ali i uslovi smanjene ili, jos gore, povecane vlaznosti, Za proizvodnju na vecim povrsinama, namenjenim mehanizovanoj zetvi, od velike vaznosti je jednovremeno nicanje, na koje osim semena mogu uticati i losa predsetvena priprema zemljista i neujednaceni uslovi vlaznosti. Da bi se postigao duzi period preradc i upotrebe mahuna boranije, najcesce se organizuje setva odabrane sorte - kultivara u pravilnim razmacima od po 10 dana iIi se seju sorte razlicite duzine vegetacije. Ukoliko se seju sorte razlicite duzine vegetacije setva se obavlja u kracem vremenskom periodu. Etapno pristizanje II tehnolosku zrelost ornogucava i racionalniju upotrebu mehanizacije, pre svega kombajna za berbu mahuna. Produzenje tehnoloske upotrebe boranije moze se ostvariti i setvom na razlicitim nadmorskim visinama. Zavisno od poljoprivredne vrednosti, masa semena potrebna za ] hektar iznosi od 80 - 120 kg. Po zavrsenoj setvi treba obaviti tretiranje vee naznacenim herbicidim Valjanje zemljista je fakultativna mera koju je potrebno primeniti u uslov: susnog proleca i suvog ratarenja. Setvom u zernljiste koje je dobro pripremljeno i zagrejano do 20°C, ~ nice za 6 - 10 dana.

Zbornik naucuih radom. 6 (20{)()) /59 - J69

Mere nege U periodu od 10-20 dana nakon nicanja potrebno je obaviti jedno prihranjivanje i odmah zatim plitko okopavanje. Prihranjivanje obaviti sa 100 - 150 kg KAN-a/ha. Prihranjuju se mlade biljke boranije koje jos nemaju razvijen korenov sisem, da bi biljku snabdevao neophodno potrebnim azotom za izgradnju biljnih tkiva i organa. Usled male zapremine korena nisu se razvile ni kvrzicne bakterije, kojima se zrnene mahunarke, u koje spada i boranija, snabdevaju azotom direktno iz atmosfere. Okopavanjem se azotna dubriva, inace veoma isparljiva, unose u zemljiste, unistava pokorica nastala od padavina iii kao posJedica valjanja i pojacanih rosa u tom periodu. Okopavanjem se sprecava i evaporacija presecanjem ascedentnih tokova vlage i unistavaju korovske biljke. Osim okopavanja korovske biljke se mogu unistiti i plevljenjem - skup i zametan posao, i herbicidima. Herbicidi se ne preporucuju na malim povrsinama, uglavnom zbog velikog broja biljnih vrsta na malom prostoru i eventualnog reziduainog dejstva na naredne useve. Prvo okopavanje je neophodno obaviti rucno jer su, kao sto je napomenuto, biljke nedovoljno ukorenjene te se lako ostecuju. Pored prvog moze se, po potrebi, obaviti jos 1 - 2 okopavanja u razmaku od po desetak dana. Kasnija okopavanja se mogu obaviti, meduredno, motokultivatorima iIi traktorskim kultivatorima, a rucno u redu, cime se povecava ucinak i smanjuju troskovi proizvodnje. Sa okopavanjima prestati kada biljke pocinju da cvetaju. Navodnjavanje je agrotehnicka mera kojom se smanjuje rizik od suse i znacajno povecava prinos. Navodnjavanje se obavlja po potrebi u 3 - 6 navrata sa oko 30 I vode po rrr' . UkoJiko je moguce, koristiti zagrejanu vodu iz vodotokova. Ako se koristi hladna voda, navodnjavati boraniju nocu ili rano ujutru. Bolja varijanta je navodnjavanje natapanjem od orosavanja, uglavnom zbog prenosenja patogena sa zarazenih biljaka na zdrave (antraknoza, bakterioze). Intenzivirati navodnjavanje u periodu nicanja, cvetanja i nalivanja mahuna, a kod semenske proizvodnje i u fazi nalivanja zrna. Ako postoji potreba primeniti mere zastite od biljnih patogena i insekata. Najcesce bolesti su antraknoza (Colletrotrichum lindemuthianum), bakterioze "'lthomonas campestris pv. phaseoJi, Pseudomonas syringae pv. phaseolicola), . :Iine vasi. U slucaju napada nekog od parazita konsultovati strucnjake 'e obezbeduje proizvodac sirovine iii nadlezni agrozavod. r

1'"

ti od sortimenta, boranija stize u tehnolosku zrelost 40 dana od 0- 15 dana od precvetavanja. Tehnoloska zrelost, tj. momenat dreduje iskustvom i predstavlja momenat kada mahuna dostigne kteristicnu za sortu, ali dok su jos mahune krte, socne, mesnate njegove normalne velicine, odnosno zma psenice.

.>'--.-Jii:~>-"""'--------~"""---"""-----

Zbornik uaucnih radovu, fi (2000) 159 - 169

Berba boranije se obavlja u I - 3 a moze i vise navrata, Jednokratna masinska berba se primenjuje kod niskih sorti, kada je 70 - 80% mahuna 11 tehnoloskoj zrelosti, 5 - ]0% su malo prezrle a 10 - 15% mahuna nije dostiglo tehnolosku zrelosti. Veoma je bitno odrediti pravi momenat berbe, jer se u slucaju ranije berbe ostvaruje znatno nizi prinos od ocekivanog, a kod zakasnele kvalitet se drasticno pogorsava. Kod visefazne berbe se ostvaruje 2 - 4 eventualno 5 berbi. Treba je brati prosecno jednom sedmicno, sto znaci da se moze brati oko mesee dana. Iz ovih razloga se organizuje sukcesivna setva ili setva sorti razlicite duzine vegetacije. Odmah po berbi obaviti navodnjavanje. Jedan radnik moze dnevno ubrati 60 - 70 kg mahuna. Berbom se utrosi do 80% Ijudskog rada u proizvodnji boranije. U zavisnosti od primenjene agrotehnike i odabranog sortimenta postizu se prinosi od 12 - 15 t/ha. Neophodno je ubrane mahune zastititi od vel ike insplacije i sto brze dopremiti do fabrike za preradu, jer se u suprotnom znacajno pogorsava kvalitet.

Postrna proizvodnja Obzirom na duzinu vegetacionog perioda, boranija se sa uspehom moze gaj.iti i kao postrni (naknadni, drugi) usev. NajceSce su predusev neke od kultura kratkog vegetacionog perioda koje rano napustaju obradivu povrsinu - spanac, salata, mladi luk, mladi krompir, rani kupus od povrtarskih, i uljana repica ili strnine (najcesce jecam) od ratarskih kultura. Predsetvenoj pripremi zemljista, u kojoj je najvaznija mera oranje, pristupiti sto je moguce pre, odnosno neposredno posle zetve prethodnog useva. Pre oranja rasturiti mineralna dubriva u skladu sa potrebama boranije ali 1plodnos.ti zemljista i dubrenja predkulture, od koje ostaje odredena kolicina neiskoriscenih hranljivih materija. Neke orijentaeione kolicine mineralnih dubriva iznose 30 kg azotnih i 50 - 60 kg/ha fosfomih kalijumovih dubriva. Zahvaljujuci simbiozi sa kvrzicnim bakterijama i mogucnostima koriscenja azota iz vazduha, boranija ne zahteva vece nonne dubrenja. Oranje treba obaviti na dubinu od 20 - 30 em .. Predsetvenu obradu obaviti sto je ranije moguce, jer je pocetak meseca avgusta krajnji moguci rok setve i svako zakasnjenje je povezano sa smanjenom mogucnoscu uspeha u proizvodnji. Setvena rastojanjasu istovetna rastojanjima u prolecoj setvi i iznose zavisnood meduredneobrade 30 -AOc1l1 (kod rucne), do 50 -70 x 5 -7 em (kod mehanizovane), iIi ukucice sa 5--7 semenki. Po hektaru se utrosi od 100 - 150 kg semena, nesto vise n~go za prolecnu proizvodnju. Postrma proizyodnja zahteva valjanje neposredno po obavljenoj setvi, cime se ostvaruje bolji kontakt zemljista i semena, sto u krajnjoj meri dovodi do brzeg i ujednacenijeg klijanja i nicanja. Postma proizvodnja se nemoze ostvariti bez navodnjavanja,jer bez dovojnih kolicina vode nema nicanja, porasta i razvica biljaka, sto na kraju izaziva znacajno 163

Zboruik naui'nih radova, 6 (2000) 159 - 169

smanjenje prinosa. Vazdusna vlaga u postrnoj proizvodnji je neophodna jer u uslovima nedovoljne vazdusne vlage, polen ne klija na zigu tucka, ne dolazi do oplobenja i ne obrazuju se mahune. U posebnim slucajevima moze doci do opadanja vee zametnutih mahuna. Ostale mere nege su identicne sa merama koje se primenjuju u ranoj prolecnoj proizvodnji.

Gajenje visokih boranija Iako postoji slicnost izrnedu niskih i visokih boranija u pogledu agrotehnickih uslova, postoje izvesne razlike, 0 kojima se mora voditi racuna. Za gajenje u vrtovima i bastama veoma su pogodne visoke sorte boranije iz vise razloga. Dugo evetaju, daju lepe, nezne mahune i zauzimaju manji prostor. Posebno su trazene i imaju uslove u rejonima sa svezijom i vlaznijom klimom brdsko-planinskih krajeva. Dubrenje, obrada i predsetvena priprema su kao kod niskih sorti. Setva je prolecna ali je u kucice, rastojanja 80 - 100 x 40 - 60 em. Moguca su i druga rastojanja, 80 x 80 em do 100 x 100 em. Posejati 5 - 6 semenki, a posle nieanja ostaviti 3 - 4 biljke. U suvise vlazno zemljiste, kucice izdignuti iznad ravni terena. U praksi se najcesce dogada da se prvo obezbedi oslonac u vidu pritki pa se obavi setva. Visoke boranije se mogu posejati i u redove. Rastojanje je 80 - 100 x 15 25 em sa po jednom semenkom. U proizvodnji na vecim povrsinama istovremeno se seje i kukuruz koji sluzi kao oslonac. Kao oslonae boraniji se moze koristiti i suncokret kojeg treba posejati 1()- 15 dana ranija. Kod setve u redove kao oslonac se koriste i spaliri ad stubova, zice i kanapa ali su najcesce pritke duzine 2,5 - 3 m. Na njima se ostavlja kora i cvorovi od skresanih granicica.jer gruba povrsina pritke olaksava penjanje biljaka. Pritke se pobodu na dubinu 40 - 50 ern. Uobicajeno je da se vrhovi 4 susedne pritke (iz dva reda) povezu i tako dobije stabilna pirarnida. Spalir se pravi od stubova pobodenih na 3 - 4 m, koji strce od 2 - 2,5 m. Na vrhu se zategne jaca zica - gornja vodilja, a pri dnu na najvise 20 - 30 em donja vodilja. Izmedu ove dye vodilje zaveze se rafija iii kanap, cime se plete "mreza". Rastojanje izmedu okaca u "mrezi" je istovetno rastojanju izmedu semena (15 - 25 em), sto upucuje na to da svaka biljka ima svoj oslonac - kanap. U ravnicarskorn podrucju plodonosenje visokih sorata traje oko 60 dana, au krajevima sa svezijom i vlaznijom klimom i do 90 dana. Prinos je znatno veci nego kod niskih sorata, od oko 25 - 40.{)OO kg/ha.

Sortiment Sortiment boranije je veoma raznovrstan i sarolik, kako po duzini vegetacije, tako i po obliku mahune, boji mahune, visini biljke, nameni (sveza potrosnja, prerada), vid prerade itd. U ospisu koji sledi dacemo opise za jedan broj najpriutnijih sorata na nasem podneblju. 164

DOMACE SORTE BORANIJE NAZIV SORTE

VEGETACIJA I RODNOST

KARAKTERISTICNE OSOBINE BILJKE

I

PLODA

NAPOMENA

Palanacka ran a

Izrazito rana sorta. Sastava za Srednje bujnog porasta, VISll1e 35 48-50 dana. Ostvaruje prinos em. List zelene boje, srednje krupan. Tolerantna prema antraknozi i 13-16 t/ha mahuna. bakteriozna. Seme bubrezno belo, apsolutne mase 300g.

Mahune zute, krte, nezne, ovalno-okrugle, duge 13 em. Formira mahuna na prosecnoj visini iznad 18 em.

Julija

Rana sorta. Sastava za 52 dana. Biljka uspravna, cvrsta, bujnog Rodna sorta i daje prinost porasta, visine preko 40 em. List 12-15t/ha. krupan, zelene boje. Cvet dosta krupan, bele boje. Tolerantna prema bakteriozama i virozama. Seme bele boje, izduzeno ovalno, apsolutne mase 300 g.

Mahuna prava, zuta, bez Pogodna za sve vidove konaca, krta, nezna, duga potrosnje i prerade. 13-15 em. Formiraju se visine iznad 18-20 em, okruglo ovalnog preseka. Pogodna za mehanizovanu berbu.

Srednje kasna sorta. Sastava za Biljka zbunasta, cvrsta, uspravna, 56 dana. Rodna sorta i daje dobra obrasla liscem, visine 43 em. prinos 12-15 t/ha. List je svetlo zelene boje, naboran, sa izrazenom nervaturorn. Cvet ljubicaste boje, krupan. Seme izduzeno, elipticno u osnovi, bledo ljubicaste boje sa pUl-purno kestenjastim pegama i crtama. Apsolutne mase 360 g

Mahune su blago povijene, Pogodna za potrosnju u pljosnate, krte, nezne, socne, svezem stanju i za 'lute boje sa ljubicastim preradu putern dubokog prugarna. Prosecne duzine zamrzavanj a. 14,5 em. Formiraju se visini iznad 14-18 em.

Srednje rana sorta. Sastava za Biljka cucava, bujnog izgleda, 56 dana. Rodna sorta i daje uspravna, cvrsta. visine 45 em. List prinos 13-15 t/ha. je tamno zelene boje, srednje krupan, Cvetovi beli i krupni. Tolerantna prema antraknozi i bakteriozama. Sarno srednje krupno izduzeno elipticno u osnovi ljubicasto sa braon sararna, apsolutne mase 320 gr.

Mahune su prave do malo povijene, ovalno okrugle, krte, nezne, scene, 'lute boje sa ljubicastim prugama, duge preko 15 em.

Sumadinka

Pogodna za sve vidove potrosnje.

~

';;;.:~" ~

~~

::;-

~

.~

c-

N ~ ~

2

.... OJ)

"C

~ 'C

Darina

0\ 'Jl

Podesna za domacu potrosnju i za sve vidove industrijske prerade, a pogotovo za zamrzavanje.

0"1 0"1

Panonka

Srednje rana sorta. Stasava za 53 dana. lzrazito rodna sorta, daje 14-18 t/ha mahuna.

Biljka cucava, bujnog izgleda, cvrsra, uspravna, prosecne vi sine 45 cm. List je tamno zelene boje, srednje krupan. Cvetovi beli i krupni. Tolerantna prema antraknozi i virozama. Seme belo, srednje krupno, apsolutne mase 350 g.

Mahune prave, okrugle, krte, nezne, scene, tamno zelene boje. Sorta idealna za mehanizovanu berbu, jer se mahune formiraju na visini preko 20 cm.

Pogodna za svezu potrosnju, kao i za sve vidove prerade. Spada medu najbolje do sada priznate sorte.

ODOMACENE SORTE BORANlJE

~

s:::

Toporop

Biljka uspravna, bujnog izgleda, c,:,rst?" prosecne visine 35~5 cm. ~ISI Je. krupal~ bl~vdo zelen~ boje, cv~1 mtenzivno ljubicaste boje srednje krupni. Seme krupno, braon boje sa belim sarama

Mahune zelene ovalno okruglog preseka, krte, nezne, duge 13-15 cm. Starenjem brzo . d t k . F . oz.rne I . ~s .a. se cnve. orrrura"l: na VISIllI iznad 18 cm.

Pogodna za industrijsku preradu, a posebno za dehidratisanje.

Biljka srednje bujna, cvrsta, prosecne visine 40 cm. List je krupan, tamno zelene b~je. Cvet .krupan, bel~ boje. Seme valjkasro prljavo bele boje.

Mahune prave, zelene ovalno okrugle, krte, duge 11-12 ern, sabrane u 3-4 gornje grancice i bez konaca.

Pogodnn za sve vidove potrosnje i prerade. Posebno pogodna za postrnu setvu,

Kasna sorta. Sastava za 56-60 dana. rodnost I 2-15 I/h a mahuna.

Biljka cucava, bujnog porasta, razgranata visoko zbunasto o izzleda .. 0 k 0 '50 cm. L'lS I k e ze e Iene' vlsme rupan, boje. Cvet neobicno krupan, bele boje. Seme bubrezastog oblika i bele boje

Mahune tamno zelene boje, ovalno okruglog preseka, duge ~ ~.., 13-1.4. e.m: Formiraju se v~soko na biljci tJ. preko 20 em iznad zemlje.

Pozodna za sve vidove e prerade, za _ . . a pogotovo ~ sus~nJe 1 duboko zamrzavanje.

Supernor

Srednje kasna sorta. Stasava za 56 dana. Rodnosl 12-15 t/ha mahuna,

Biljka snaznog kompaktnog izgleda, uspravnog porasla, prosecne visine 35-40 em. List tarnno zelene boje. Cv.et beo, dosta krupan. Seme bele boje, apsolutne 300 g. Otporna k . mase . na antra .nozu 1 viroze.

Mahune tamno zelene boje, prave, okrugle, bez konaca, duge oko 10 em, Formiraju se visini preko 15-18 em, pogod I' b b ena za me iaruzovanu er u.

Pogodna za sve vidove potrosnje i prerade.

Eeho

Rana sorta. Stasava za 53 dana. Radnost 13-15 t/ha mahuna.

Biljka zbunastog izgleda, kompaktno uspravna, prosecne visine 36-40 em.

Mahune svetlo zute boje, ovalno-okrugle, nezne, scene,

Pogodna za sve vidove prerade, a pogotovo za

Procesor

Harvesler

Srednje rana sorta. Stasava za 53 dana. Rodnost 12-14 t/ha mahuna.

Srednje kasna sorta, Stasava za 56 dana. Rodnost 11-12 t/ha mahuna.

;;:

I~ I::::

I ~< ~

I~

IS~

0-

~ ~ ~

-

2

I~

I~

List srednje krupan, zelene boje. Cvet beo dosta krupan. Serne bele boje, srednje krupno. Otporna na antraknozu i virozc. Bergold

Srednje ran a sorta, Stasava za Biljka cUCava, uspravna, visine oko 53 dana. Rodnost 13-15 t/ha 45 em. List zelene boje. Cvet beo, mahuna, srednje krupan. Seme bele boje, srednje krupno. Tolerantna na bakterioze, antraknozu i viruse.

krte i bez konaca duge 13-14 susenje i em. Fonniraju sc visoko na zamrzavanje. biljei tj. preko 20 em iznad zemlje.

duboko

Mahune bledo zute boje, Pogodna za industrijsku okrugle, prave, nezne, duge preradu, a posebno za 11-13 em. Fonniraju se visini duboko zarnrzavanje. preko 18 em. Podesna je za postrnu setvu. N

~

~

~

?;:

VISOKE SORTE BORANIJE

§ ~~ ::::~

Spargla

Kasna sorta.

Visoka i puzava. Seme zagasito Mahune zute, pljosnate, srednje braon boje, srednje krupno. duge, prave, krte, nezne, bez konaca, Tehnoloska zrelost traje vise ad meses dana.

---:..---- ----+1- - - - - - - - 1 1

Jerusalemska

Cipro

Blue Lake 0-

-J

Kasna sorta. Stasava za oko 100 dana.

Visoka biljka, naraste preko 3 m, Mahune vostano zure boje, Mora se cesro brati jer kompaktno uspravna, prosecne visine duge, pljosnate, siroke, krte, brzo prelaze fazu oko 36-40 em. List srednje krupan, nezne i bez konaea. tehnoloske zrelosti i zelene boje. Seme je bubrezasto do postaju grublje. sfericno, olovno sive do smede boje.

I

Veoma kasna.

Naraste preko 2 m. Seme je krupno, Mahune zelene sa svetloruzica-I Gaji se radi mladih okruglo, obojeno sivkastozuto. stirn prugama, srednje duge, mahuna i zrna, koje se pljosnate, mesnate, bez konaea. upotrebljavaju kao rujav pasulj.

Kasna sorta.

Visine preko 2 m. Seme je bUbre-1 Mahune srednje duge, ovalno-I Najranija od svih visozasto, srednje krupno, bele boje. pljosnate, tamnozelene boje, kih so rata. krte, nezne, bez konaea.

9;S ~

N

~ ~

-

.2 ' J)

'C

.... o,

\C

Zbornik naucnih radova, () (2000) /59 - 169

Zakljucak Boranija je, pored paradajza, graska i paprike, najcesce gajena povrtarska biljka za industrijsku preradu. Pored idustrijske prerade veoma mnogo se gaji i za upotrebu u svezem stanju, uglavnom niske ali sve cesce i visoke sorte. Za uspeh II proizvodnji treba odabrati kvalitetno zemljiste, pravovremeno nadubriti i obraditi, primeniti sve agrotehnicke mere i mere nege. Prednost kratke vegetacije je da sc moze uspesno organizovati i postma sproizvodnja boranije. Pored nabrojanih mera znacajno je odabrati i sortiment II skladu sa postavljenim ciljern.

Literatura 1. Edelstajn, V.I. (1959): Povrtarstvo, Narodna knjiga, pp 429. 2. Kolektiv autora (1997): Gajenje povrca, Beograd, Institut za istrazivanja u poljoprivredi "Srbija", pp 486. 3. Miladinovic, Z., Corokalo, D. (1976): Uticaj agroekoloskih faktora na varijabilnost komponenata prinosa pasulja. Savremena poljoprivreda, XXIV, 5-6, 65-69. 4. Splittstoesser, W. E. (1984): Vegetable growing hadbook, AVI publishing company, Westport, USA, pp 325.

168

Zbornik nau/'nih. radova, 6 (20()() 159 - 169

UDC: 635.652: 631.145/147 Expert paper

TECHNILOGY OF FRENCH BEANS PRODUCTION FOR INDUSTRIAL PROCESSING AND FRESH CONSUMPTION M. Zdravkovic, D. Corokalo, t. Miladinovic, R. Dordcvic * Summary Cultivation and agricultural technology of grainy leguminous plants is significant segment of work in the Center for Vegetable production in Smederevska Palanka. Besides selection of new varieties convenient for all ways of consumption and processing, the adequate agricultural technology to the new created selections enable to offer its maximum in showing of genetic potential. Besides of the production of raw material for industrial procesing, French benas is grown and for fresh consumption, mainly low but more often and high varieties. For the success in the production it should select qualitative soil. timely fertilize and culture, apply all agricultural technology measures and measures of rearing. Advantage of short vegetation of French beans is that it can organize and succesfully second crop (after, cereal warvesting) but only in conditions of irrigation. Besides mentioned measures it is important to select and assortment in accordance with setted aim.

* Milan Zdravkovic, Ph, D., Dragoljub Corokalo, M. Sc., Zivomir Miladinovic, M. Sc., Radisa Dordevic, M. Sc .. Institute for Research in Agriculture "Srbija", Center for vehetuble production, Smederevska Palanka, Yugoslavia. 169