Beogradska berza

ALFA UNIVERZITE FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO SEMINARSKI RAD

POSLOVANJE BEOGRADSKE BERZE

Mentor: Prof. dr

Student: Br. Indeksa:

Beograd, januar, 2013.

SADRŽAJ uvod........................................................................................3 1 POJAM I ZNAČAJ BERZE...........................................................4 2 Nastanak berze......................................................................4 3 ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE.................................................6 4 BEOGRADSKA BERZA DANAS...................................................7 5 Elementi i učesnici na Beogradskoj Beogradskoj berzi................. berzi........................... ..............10 ....10 6 Poslovanje berze..................................................................11 6.1 Indeksi Beogradske Beogradske berze.................................................... berze............................................................ ........17 17

ZAKLJUČAK.............................................................................20 Literatura...............................................................................21

2

UVOD Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na  berzanskom tržištu,odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza. Vanberzansko je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojimase trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organozator  vanberzanskog tržišta. Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim  pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

3

1 POJAM I ZNAČAJ BERZE Berza je privredna organizacija koja se osniva kao akcionarsko društvo za pružanje usluga u prometu roba, hartija od vrednosti i novca. Termin berza počinjeod latinske reči  bursa što znači kasa. Berze su stare ustanove trgovačkog prava, koje su se pojavile još u XV veku. Smatra se da je prva berza osnovana u Anversu 1460 godine, a zatim u Londonu 1570 godine. U našoj zemlji prva berza je osnovana u Beogradu 1886 godine. Berza je prostorija, tržište gde se sastaju privrednici-trgovci i druga lica u određeno vreme da bi pod određenim uslovima zaključili neki kupoprodajni ugovor iz oblasti predmeta  poslovanja berze. Na berzi se trguje ziralnim novcem, menicama, čekovima, akcijama i drugim hartijama od vrednosti. Berze se razlikuju od drugih oblika tržišta, po tome što se na  berzi, po pravilu, ne nalazi fizički prisutna roba sa kojom se trguje, već se ugovor o prodaji zaključuje bez njenog prisustva. Kupljena roba putem berzanskih poslova ne predaje se iz ruku u ruke u neturalnom obliku, već se kupcu prodaju dokumenti preko kojih on stiče svojinska i druga odgovarajuća prava o toj robi. Berze ima veliki privredni i pravni značaj. To je zato što su berze organizovana tržišta na kojima se jednostavnije i uz mnogo manje troškova i rizika dolazi do potrbnih informacija o tržišnom materijalu koji se želi  prodati i kupiti. Na berzi se sastaju privrednici iz udaljenih krajeva, a promet robe i drugog tržišnog materijala vrši se bez velikih troškova. Na njima se trguje robama i drugim tržišnim materijalom u velikim količinama , za koje se na berzi obrazuje cena. Te se cene odražavaju na iste robe i formiraju se za svaki dan trgovanja, pa se sastavljaju kursne liste, koje pokazuju kretanje cena za svaki dan posebno.

2 NASTANAK BERZE Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncentracijom se dobija zadovoljavajući iznos za finansiranje kao i potrebe da se uložena sredstva povrate u svakom trenutku.1[6] U zavisnosti od toga u kom pravcu se kreće opšti nivo cena, finansijsko tržište se može klasifikovati kao rastuće ili opadajuće. U anglosaksonskoj terminologiji, a što je prihvaćeno svuda u svetu, rastući trend se naziva i bull market (tržište bikova, aludirajući na snagu, agresivnost i vitalnost), dok se opadajući trend naziva bear market (tržište medveda, sa aluzijom na odbrambeni stav,  povlačenje). Do promene stanja (trenda) na finansijskom tržištu dolazi usled promena u makroekonomskoj konjunkturi, mera ekonomske politike koju sprovodi vlada, i promena stava očekivanja i raspoloženja investitora. Tokom rastućeg trenda, ekonomija zemlje se razvija, proizvodnja raste. 2[7] Razvoj berzi i trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog tržišta. Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki. Smatra se da reč berza potiče od latinske reči bursa što 1 2

Tekst je preuzet iz knjige : „Uvod u berzansko poslovanje“ – Beogradska berza Dr Slobodan Slović: „Teorija investiranja“, Beograd, 2005., str. 137

4

znači kesa. Pa ipak, upotreba reči  „berza“  u modernom dobu se nepostredno vezuje za ime  jedne patricijske porodice u Brižu (Brugge) u Belgiji. U ovom gradu porodica Van de Beurse (ili Burse) je od 13. veka živela u kući na glavnom gradskom trgu, koja je na svojoj fasadi imala za ukrasd grb u čijem polju su se nalazile tri torbice za novac. U 13. i 14. veku trgovci iz drugih gradova i zemalja, naročito italijanski, koristili su ovu kuću kao svratište, hotel („hostel“) za sebe, i kao spremište za svoju robu. Kasnije su venecijanski trgovci uredili u ovoj kući svoje trajno boravište, dok su se trgovci iz Đenove i Firence nastanili u neposrednom susedstvu. Na placu koji se nalazio između ovih kuća italijanski trgovci su obavljali svoje poslove, posebno poslove naplate i diskontovanja menica. Briž je u to vreme bio prosperitetan grad u punom cvatu, važna trgovačka luka i sedište trgovaca iz mnogih zemalja i gradova. Vremenom su drugi gradovi  počeli preuzimati primat središta trgovine u ovom delu sveta, pa je 1460. godine briška „burs“-a bila preseljena najpre u Antverpen a zatim u Amsterdam, koji je bio glavni centar  trgovine začinima onog doba. Preseljenjem berze u Amsterdam započinje i berzanska trgovina akcijama, pa se to vreme može smatrati i začetkom efikasnih berzi. Naime, u to vreme je trgovina sa Indijom  pretežno bila u rukama Portugala, koji je tada bio vodeća pomorska sila sveta. Kako trgovci iz ostalih zemalja nisu imali pristup lisabonskom tržištu začina, to su ekonomski ojačani holandski trgovci našli način za samostalan trgovački prodor u Indiju i druge zemlje Dalekog istoka. Pošto trgovci nisu mogli pojedinačno istupiti u tim udaljenim zemljama, jer je za opremanje konvoja naoružanih brodova trebalo mnogo noca, kako i oslonac na neku državnu vlast, to su holandski trgovci na podstrek princa von Nassau-a 1595. godine osnovali pravo akcionarsko društvo pod nazivom „Opšta holandska ujedinjenja kompanija“. Akcije ove kompanije su u proseku donosile po 20% dividendi godišnje, a u nekoj godini i svih 70%. Ove akcije su se uskoro počele prodavati po kafanama, na ulicama ali i  preko komisionara na berzi, čime je po prvi put u istoriji započet berzanski promet hartija od vrednosti. U trgovini ovim akcijama su se ubrzo počela stvarati arbitražna pravila koja su unosila red i olakšavala promet. Mnoge uzanse, kao i mnogi izrazi i pojmovi iz berzanskog  poslovanja nastali na amsterdamskoj berziu to doba, koriste se na berzama hartija od vrednosti (tzv. efektnim berzama) i danas. Međutim, današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci  Njujorške berze vezuju se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji  predstavlja osnivački akt najveće svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801, osnovana je još jedna velika berza – Londonska. Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde (preteče akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci „potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak. Pravila koja su nastala iz običajnog trgovinskog prava, naslonjena i na pravila kojih su se pridržavali antički trgovci, a pre svega rimski, unose u organizovano trgovanje dva  principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze –  poverenje i sigurnost . 5

Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog načina trgovanja, nešto bez čega je ono nezamislivo. Dok su se svi elementi berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu koju mi poznajemo, prošlo je dosta vremena, a priča o berzi, kao načinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje, mnogo je starija. Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadašnje konture: zgradu, pravila  poslovanja, organe upravljanja, arbitražu itd. Država se (1929-1933) umešala u ono što je do tada bilo autonomno berzansko pravo nastojeći da poveća sigurnost poslovanja a da pri tom ne ugrozi osetljivi berzanski mehanizam. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do snažnog razvoja berzi finansijskih derivata (fjučersa i opcija). Prve berze se javljaju sredinom XVI veka i to u Londonu »Royal Exchage«, osnovana 1566. godine, današnja »Stock Exchage«, i u Parizu »Bourse de valeurs« osnovane 1563. godine. Po drugom mišljenju prva berza je osnovana u Anversu (Antwerpen) 1460. godine. Kasnije su osnovane berze u Lionu (Lyon) 1564, Tuluzu (Toulous) 1549, Hamburgu 1558, Parizu 1563, Londonu 1570 itd. Na ovim berzama trgovalo se hartijama od vrednosti i novcem. U našim krajevima prva berza na kojoj se trgovalo robama i novčanim efektima osnovana je 1886. godine u Beogradu, zatim u Zagrebu 1920. godine, Ljubljani 1924. godine. Posle Drugog svetskog rata 1959. godine u Jugoslaviji je osnovana kao jedina opšte robna  beza pod nazivom »Produktna berza« u Novom Sadu. Nju je osnovalo narodno veće republike Srbije. U Jugoslaviji pored ove (robne) berze postojale su još dve, i to: Beogradska berza ad. Beograd kao finansijska i robna berza (mešovita) osnovana 1989. godine u Beogradu, i Montenegro berza ad. Podgorica kao finansijska berza osnovana 1993. godine u Podgorici. 3[8]

3 ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka. Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni značaj. To  je bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Realizacija ideje malo je potrajala, pa je Narodna skupština tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je počela sa radom. Beogradska berza je pokušala da najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza da bi se cene poljoprivrednjih proizvoda formirale na domaćem tržistu. Pošto je berzansko trgovanje postajalo sve uspešnije i obimnije, izvršeno je razdvajanje poslova: odeljenje za robu je ostalo u kafani «Bosna» na obali Save, kao Produktna berza, dok je odeljenje za valute i efekte (Valutna berza) prešlo u prostorije hotela «Srpska Kruna», u Knez Mihailovoj ulici. Tu je Berza radila sve do početka Prvog svetskog rata, do 1914. godine. Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i druge berze na teritoriji nove države. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti  pojedinih delova zemlje uslovile su neujednačenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi koje su nastale u ovom razdoblju. 3

Dr Sonja Bunčić: „Berzansko poslovanje“, Poslovni biro, Novi Sad, 2008., str. 31

6

Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme veći nego zajedno na svim drugim  berzama u tadašnjoj državi. Tadašnja Beogradska berza postigla je veliki ugled i svrstrala se među vodeće evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno usavršavanje organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je počeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajućeg zdanja Beogradske berze. Konačno, tokom 1934. Beogradska berza  je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej. Odmah po izbijanju II svetskog rata u našoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugašena 1953. odlukom Vlade Srbije. Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata transformisana u federativnu državu sa socijalističkim društvenim i privrednim sistemom. Finansijsko tržište kapitalističkog tipa  proglašeno je nepoželjnom tvorevinom, a posebno sekundatno tržište hartija od vrednosti, koje se u potpunosti pojednostavljuje. Zadatak banaka i drugih finansijskih institucija bio je da samo distribuiraju fianansijske izvore i usmeravaju ostvarenu akumulaciju u skladu sa državnim planovima društvenog i privrednog razvoja.4 Krajem osamdesetih godina prethodnog veka započeta je korenita društvena i  privredna reforma. Ubrzani razvoj finansijskih tržišta omogućen je usvajanjem velikog broja sistemskih zakona u ovoj oblasti. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije i Udruženja  banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za pripremu osnivanja Tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti u Beogradu. Što se tiče tržišta kapitala, odnosno berzi dugoročnih hartija od vrednosti, u oktobru 1989, godine su održani Osnivački odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine održana Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza. Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu su se kao osnivači našle banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva, Savezna država i Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo uglavnom kratkoročnim hartijama od vrednosti, tačnije kratkoročnim pozajmicama novca, kratkoročnim dužničkim instrumentima preduzeća i, povremeno, državnim obveznicama nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu 2000. god. održano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko trgovanje započinje tek  2001. godine kada počinje trgovanje akcijama izprocesa privatizacije

4 BEOGRADSKA BERZA DANAS Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu se najveći deo ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i unapređenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tržištu. Beogradska berza je registrovana za obavljanje trgovine žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim HoV, zlatom i drugim plemenitim metalima, HoV koje glase na stranu valutu, kapitalom, akcijama i drugim dugoročnim HoV i finansijskim derivatima. Većinom ovih predmeta trgovanja do sada se nije trgovalo, pri čemu se u zadnjih nekoliko godina trguje isključivo akcijama i državnim obveznicama.

4

G. Anđelić, Osnove finansijskog menadžmenta, Futura, Petrovaradin, 2007., str.96

7

S promenom opšte klime u društvu i početkom privrednih reformi i nakon usvajanja Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala, 1989. godine održana je Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitala, osnovanog od strane 32 najveće banke sa teritorije nekadašnje Jugoslavije. Tokom 1992. godine Jugoslovensko tržište kapitala menja ime u Beogradsku berzu. Na Beogradskoj berzi se tokom 90-ih godina uglavnom trgovalo kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti preduzeća, državnim obveznicama i sl. Iako  je 1991. godine obavljeno prvo trgovanje akcijama (preduzeća Sintelon i Auto kuće Kikinda), značajniji pomak u trgovanju na Berzi ostvaren je tek 2000. godine, kada su u sekundarno trgovanje uključene akcije iz prethodnih postupaka privatizacije, a trgovanje se još intenzivnije nastavlja od 2001. godine. U toku 1996. godine na Beogradskoj berzi trgovano je i robno-komercijalnim zapisima Direkcije za robne rezerve sa podlogom u pšenici, kukuruzu, šećeru i ulju, a prve opštinske obveznice trgovane su na Berzi tokom 2000. godine, kada su u  promet uključeni i blagajnički zapisi NBJ. Uvođenje obveznica Republike Srbije 2001. godine, za pokriće duga države po osnovu stare devizne štednje, dalo je još veći zamah razvoju domaćeg tržišta kapitala. Od reosnivanja, poslovanje Beogradske berze nije  prekidano, čak ni u vreme NATO agresije 1999. godine. Tokom 2003. i 2004. godine urađena su značajna unapređenja na polju razvoja BELEX sistema za trgovanje, uvodeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i intenzivirana je međunarodna saradnja sa drugim razvijenim berzama i berzama u okruženju. Prvi indeks Beogradske berze BELEXfm objavljen je krajem 2004. godine, a do danas se nastavlja sa razvojem drugih berzanskih pokazatelja. U toku 2005. godine akcenat je stavljen na unapređenje procesa informisanja i izveštavanja sa Berze, a u rad su pušteni i prvi informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu. U toku 2006. godine otpočeo je i proces edukacije najšire javnosti, kao i unapređenje saradnje sa izdavaocima hartija od vrednosti, što je u aprilu 2007. godine dovelo i do prvog listiranja akcija. Počev od 2008. godine Beogradska berza učestvuje u organizaciji Roadshow konferencija za domaća preduzeća, a akcije srpskih kompanija uključene su u sve veći broj indeksa međunarodnih agencija koji pokrivaju regionalno tržište kapitala. U prvoj polovini 2008. godine u rad je pušten BELEXFIX informacioni sistem, zasnovan na FIX protokolu, a krajem iste godine jedan od članova Beogradske berze postao je  prvi market mejker na domaćem tržištu kapitala. Početkom 2010. godine unapređenje trgovačkog sistema realizovano je kroz BELEX FIX API modul, kojim se članovima Berze omogućava korišćenje sopstvenih aplikacija za trgovanje, a time i veća likvidnost i kvalitet tržišta. Sredinom 2010. godine u trgovanje na Beogradskoj berzi uključene su i prve akcije  javnih preduzeća Srbije, čime je domaće tržište kapitala stiglo u centar pažnje najšire javnosti. Dalja unapređenja u oblasti odnosa sa investitorima i transparentnosti poslovanja domaćih kompanija realizovana su krajem 2010. godine, kroz dodelu prve nagrade za najbolji IR   jednoj od listiranih kompanija u okviru Međunarodne konferencije Berze, kao i održavanjem Dana listiranih kompanija, u okviru kojih se predstavnici listiranih kompanija susreću sa domaćim i stranim investitorima, počev od 2011. godine.5 Danas na Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzeća iz  procesa privatizacije i obim prometa svake godine beleži veliki procenat rasta 5

http://www.belex.rs/o_berzi/istorijat

8

Sve do 2004. godine članovi berze su dolazili u zgradu Berze, u ulici Omladinskih  brigada na Novom Beogradu, registrovali se i izdavali naloge za trgovanje. U martu te godine uvodi se sistem za daljinsko trgovanje, koje omogućava brokersko dilerskim društvima da iz svojih kancelarija, putem internet veze, unose svoje naloge i obavljaju berzansko trgovanje. Ovim potezom intezivira se promet na tržištu, a kao direktna posledica jeste i uvođenje prvog indeksa BELEXfm, koji prati akcije kojima se trguje na slobodnom berzanskom tržištu. Godinu dana kasnije objavljen je i indeks BELEX15 za akcije preduzeća koje se nalaze na metodu kontinuiranog trgovanja.  Naime, Beogradska berza ima nekoliko segmenata i podela tržišta. Postoje dva aspekta  po kom se vrši segmentiranje, pa je tako prva podela prema načinu trgovanja. Prvi segment po ovom kriterijumu jeste segment tržišta na kom se trguje metodom preovlađujuće cene. Na njemu se nalaze akcije preko 1700 srpskih preduzeća, međutim po obimu prometa većina njih  je zanemarljiva. Drugi segment tržišta odnosi se na kontinuirano trgovanje, na kom se nalazi 43 najkvalitetnija preduzeća čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi. Članovi Beogradske berze su berzanski posrednici, brokeri i dileri, čija se sedišta nalaze u svim većim gradovima Srbije.  Na Beogradskoj berzi za trgovanje akcijama predviđeni su metodi preovlađujuće cene, kontinuiranog trgovanja i metod minimalne cene, rezervisan za akcije iz portfelja Akcijskog fonda. Trgovanja akcijama su svakodnevna, a trgovanje se obavlja po strogim pravilima, u okviru elektronskog sistema za trgovanje BELEX. Kontinuirano trgovanje predstavlja cilj svake berze i opšte je prihvaćen metod trgovanja svim hartijama od vrednosti. Ovim se akcijama može trgovati tokom celog radnog vremena berze i to po više ostvarenih cena. Pored ove podele na kontinuirano i MPC tržište, gde je za kriterijum uzet način trgovanja datom hartijom, postoji i druga podela tržišta, prema kvalitetu kotiranog preduzeća. Tako su načinjena tri segmenta – A listing, B listing i vanberzansko tržište. Za sada su kriterijume kotiranja na A listingu ispunila tek tri srpska  preduzeća, dok se ni jedno ne nalazi na B listingu. Sva ostala preduzeća koja se kotiraju na Beogradskoj berzi i čijim se akcijama trguje, nalaze se na tzv. vanberzanskom tržištu. Tek  kada preduzeće ispuni stroge uslove propisane od strane Berze, ono se može naći na nekom od ova dva listinga. Trgovanje obveznicama Republike Srbije, koje je država emitovala na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje, otpočelo je u septembru 2002. godine. Njima se i dalje trguje, u okviru A listinga, a poslednja godina u kojoj ove obveznice dospevaju jeste 2016. godina. U tek započetoj godini, Beogradsku berzu očekuje niz događaja koji će je značajno unaprediti i ojačati. Očekuje se uvođenje novog sistema trgovanja, uz primenu međunarodnog FIX protokola, koji će omogućiti standardizovanu i automatsku elektronsku komunicikaciju informacionih sistema. Stupio je na snagu Zakon o besplatnoj podeli akcija, prema kojem će se na Beogradskoj berzi kotirati akcije najvećih srpskih javnih preduzeća, što će u mnogome  produbiti tržište i omogućiti investitorima ulaganja u visokokvalitetne akcije. I pored ovih pozitvinih tendencija, ostaju brojni probelmi koji su rezultat neodgovornosti i nezainteresovanosti menadžmenta kotiranih kompanija da redovono javnosti dostavljaju izveštaje, rezultate, planove poslovanja i slične odluke. Bez osnovne

9

transparentnosti i otvorenog poslovanja, nema ni fundamentalnih principa berzanskog  poslovanja – poverenja i sigurnosti. Pravilima Beogradske berze utvrđeni su poslovi koje obavlja Mešovita berza, Beogradska berza a.d. Beograd, uslovi i način obavljanja ovih poslova, kao i druga pitanja u vezi sa radom Berze. Saglasnost na Pravila Beogradske berze dali su organi nadležni za izdavanje dozvole za rad berzi.

5 ELEMENTI I UČESNICI NA BEOGRADSKOJ BERZI Tri elementa definicije berze Mesto Predmet  Način Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim  proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim.  Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo  poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati. Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima. Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona  postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja. U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže. Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je svoje osnovne kumulativne elemente: trgovina bez uzorka – na reč,  poverenje i njegova zastita, odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike. • • •

Berzanski posrednici na finansijskom tržištu se pojavljuju kao specijalizovani učesnici radi obavljanja posredničkih poslova između ostalih učesnika na finansijskom tržištu. Oni se mogu baviti sljedećim poslovima: - investiranja, 10

-

 portfolio menadžmenta, finansijskog konsaltinga, čuvanja HOV,  pozajmljivanja novca i HOV.

Prema vrsti berzanskog posredovanja, razlikujemo tri vrste berzanskih posrednika: 1) brokeri, 2) dileri, 3) makleri ili senzali. Brokeri posluju po principu agenata, pri čemu kupuju i prodaju HOV u ime i za račun klijenata ili kao komisionari pri čemu nastupaju u svoje ime a za račun klijenata. Oni  posreduju na berzi između kupaca i prodavaca i za svoje usluge naplaćuju proviziju. Pored  poslova posredovanja brokeri obavljaju poslove kupovine i prodaje HOV, poslove trgovanja sa nekretninama i poslove osiguranja. Polazeći od poslova koje obavljaju za svoje klijente, brokeri se mogu pojaviti kao: a) brokeri berze,  b) brokeri članovi berze, i c) nezavisni brokeri. Dileri kupuju HOV u svoje ime i za svoj račun (principali), te ih prodaju klijentima ostvarujući razliku u cijeni između vrijednosti prodatih i vrijednosti kupljenih HOV. Za njih  je karakteristično da snose rizik za nastali gubitak u kupoprodajnoj transakciji. Oni mogu nastupiti u posredovanju i kao brokeri, pri čemu su dužni isto navesti na kupoprodajnom nalogu. Pored HOV, oni mogu da kupuju i robu i usluge radi prodaje krajnjim potrošačima. Makleri ili senzali su najviše poznati u Njemačkoj i nastupaju kao posrednici u svoje ime i za svoj račun ili u tuđe ime i za tuđi račun. Mogu nastupiti i na berzi ili u posredovanju kao dileri.

6 POSLOVANJE BERZE Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama  berza sa svojim službama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija.  Neposredni trgovci i dalje predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom  brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za kojim pultom. Ovo dovodi do brže i  jednostavnije realizacije poslova. Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna u kom vremenu se trguje kojim materijalom (Madjarska berza). Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu  berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet  berzanski posrednici, ali bez prava učešća na zvaničnim berzanskim sastancima i

11

zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržista sa ovlašćenim igračima na  berzanskom parketu. Treci, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste. Na kome ovlašćeni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu i preko sistema  berzanskog poslovanja kanališu u odredjenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca nalaze se  preradjivači, krajnji potrošači i primarni proizvodjači kojima berza donosi slične pogodnosti u  poslovanju.6 Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze. Prva faza se realizuje van berze, u odnosima investitora i berzanskog posrednika-člana berze. Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem računa hartija od vrednosti i računa novčanih sredstava budućeg investitora kod  berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog instrumenta. Druga faza predstavlja realizaciju naloga, odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili OTC tržištu i utvrđivanje cene finansijskih instrumenta. Treća faza ponovo prenosi ciklus van berze u obračunsku instituciju (klirinška institucija), gde se obavlja obračun. Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom budućih investitora i berzanskog posrednika, fizičkom razmenom papira za novac. Savremena trgovina  pretpostavlja da investitor koristi račun hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju berzanskom posredniku da kupi ili proda određeni finansijski instrument, i ova instrukcila se naziva nalog  (Order). Koji će nalog dati, zavisi od investitora, odnosno od njegove investicione strategije. Registracija hartija od vrednosti i dobijanje dozvole za prodaju odnosno kotacija istih na berzi i u okviru zvaničnog berzanskog tržišta je postupak koji je definisan u okviru svake  berze. Drugim rečima, formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na  berzi, polazeći od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lažnih informacija koje može plasirati emitent činom emisije hartije od vrednosti. Dozvola za prodaju efekata na zvaničnom berzanskom tržištu izdaje se na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao posrednikom.  Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa se uvođenju efekata na berzu, što podrazumeva: utvrđivanje berzanskog kursa, realizaciju kupoprodajnih naloga po zvaničnom berzanskom kursu, objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata. • • •

Potrebno je razlikovati berzanski kurs kod prve prodaje efekata (emisioni berzanski kurs), koji se utvrđuje na osnovu procene ponude i tražnje, od berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje koji se formira na osnovu efektivne ponude i tražnje na berzi.

6

Krasulja, Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str.116

12

Takođe postoji distinkcija između berzanskog kursa jednog efekta i njegove tržišne vrednosti, koja može biti jednaka kursu, ispod ili iznad kursa. Berzanski kurs predstavlja odnos ponude i tražnje za konkretnim efektom na tačno utvrđenoj bazi i to tačno u određeno vreme, a njegova tržišna vrednost je ustvari cena po kojoj se efekat kupuje i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine. Utvrđivanje berzanskog kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, berzu, konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i običaje. Osnov za utvrđivanje kursa su  berzanske knjige u kojima se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju prijavljeni od strane ovlašćenih berzanskih učesnika. Na bazi ovakve evidencije odgovorno lice na  berzanskom pultu utvrđuje kotacioni kurs.  Nakon utvrđivanja berzanskog kursa, odnosno kotacije određenog efekta, odgovorno lice na berzi je obavezno da ovako utvrđen kurs učini javnim. Objavljivanje berzanskog kursa se vrši u berzanskim biltenima, novinama ili dostavljanjem berzanskog izveštaja na određeno mesto koje je dostupno javnosti. U današnjim, savremenim uslovima poslovanja, sve kotacije sa jedne berze se elektronski  prenose u zajednički kompjuterski centar iz koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim učesnicima – članovima tog centra. Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije  prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su  podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim. Pod berzanskim poslovanjem podrazumeva se:     

registracija tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; trgovina tržišnim materijalom, izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi i  javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

 Na finansijskoj berzi može se trgovati: žiralnim novcem, menicama, čekovima, devizama, kratkorčnim hartijama od vrednosti, kao i zlatom i drugim plemenitim metalima;  hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu;  dugoročnim hartijama od vrednosti, i  finansijskim derivatima. 

 Na robnoj berzi može se trgovati:  robom i  finansijskim derivatima. 13

 

Trgovina na berzi može se obavljati:  promptno i na termin.

Promptnom trgovinom se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana. Terminskom trgovinom se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza u roku dužem od pet dana.Berzanskim aktima uređuju se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta. Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se obaveštava javnost o: 1. obimu ponude i tražnje na berzi; 2. obimu zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala; 3. početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog tržišnog materijala; 4. kotacijama na berzi; 5. tržišnom materijalu kojim se trguje na berzi, i 6. drugim podacima koji su značajni za rad berze 7 Promptni poslovi obavljaju se odmah po zaključivanju kupoprodajnog ugovora ili najkasnije u roku od 2 – 5 radnih dana. Pošto se obavljaju u izuzetno kratkom roku ne sadrže rizik za učesnike u poslu. U ovim poslovima je obaveza kupca da prodavcu, u naprijed navedenom roku, uplati novčani iznos na koji glasi zaključeni berzanski posao, a obaveza je prodavca da u istom roku dostavi berzanske efekte na depo-konto kupca. Postupak obavljanja ovih poslova sastoji se u sledećem: investitor koji želi da kupi neke HOV saznaje prodajnu cijenu od svog lokalnog brokera i ako mu ta cijena odgovara daje mu nalog za kupovinu. Lokalni broker obavještava brokera na podijumu, a ovaj broker  specijalistu o kupovnoj cijeni HOV koju nudi kupac. Sa druge strane, vlasnik HOV kontaktira lokalnog brokera i daje mu informaciju o  prodajnoj cijeni koju lokalni broker prenosi brokeru na podijumu, a ovaj brokeru specijalisti. Broker specijalista upoređuje naloge i ako se oni poklapaju upućuje brokera prodavca i  brokera kupca da zaključe kupoprodajnu transakciju. Ako to nije slučaj, broker kupca i broker   prodavca obavještavaju svoje lokalne brokere o odstupanju kupovne i prodajne cijene HOV, a ovi stupaju u kontakt sa kupcem, odnosno prodavcem i čekaju novi nalog. Berzanski posrednik putem posebnog elektronskog uređaja ispisuje na specijalnoj kartici naziv, serijski broj i postignutu cenu HOV, zatim te podatke ubacuje u optički čitač koji posebnim kompjuterskim sistemom zapisuje podatke u svoju memoriju i distribuira ih svim korisnicima usluga ovog sistema. Investitor pored kupljenih HOV mora da plati i proviziju lokalnom brokeru koji zadržava jedan dio, a ostatak uplaćuje učesnicima u transakciji (brokerima). Kod terminskih (fjučers) berzanskih poslova obaveze kupca i prodavca se ne izvršavaju odmah po zaključenom poslu već se izvršavaju u nekom dužem vremenskom  periodu, pri čemu je rok izmirenja obaveza unapred određen. Vremenski rok najčešće iznosi 7

Krasulja, Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str.128

14

15 – 30 dana po zaključivanju posla između kupca i prodavca berzanskih efekata. U tom roku cena može da poraste ili padne tako da se u ove poslove obično uključuju berzanski špekulanti. Ako se obaveze izvršavaju na tačno određeni dan radi se o bezuslovnom terminskom  berzanskom poslu. Ako se obaveze izvršavaju u okviru dogovorenog vremenskog roka, radi se o uslovnom berzanskom poslu. Kod bezuslovnog se ne mogu, a kod uslovnog posla se mogu menjati ugovorene obaveze partnera. Učesnici u terminskom berzanskom poslu su: 1) besisti, i 2) hosisti. Strategija trgovanja besista je pad cijena HOV, a hosista rast cijena HOV. Besisti nemaju u posedu HOV, već vrše njihovu prodaju na termin, s ciljem da te HOV pre isteka roka dospeća kupe po nižoj ceni u odnosu na prodajnu. Dakle, kod njih je  prodajna cena veća od nabavne i upravo po tom osnovu oni ostvaruju zaradu (pozitivnu razliku u ceni). Hosisti kupuju HOV na termin (ili dan unutar termina), s namjerom da iste prodaju po višoj ceni nego što je bila cena utvrđena kupoprodajnim ugovorom. Njihova strategija trgovanja zasniva se na višim prodajnim u odnosu na kupovne cene HOV, i po tom osnovu oni ostvaruju dobitak. Terminski berzanski poslovi se ostvaruju na specijalnim berzama. Ako se oni realizuju na efektnim berzama (koje su karakteristične za promptne poslove), kupoprodaja HOV se organizuje u posebnim prostorijama i na posebnim berzanskim sastancima. Uspešnost rada  besista i hosista zavisi od informacija sa kojima raspolažu. Između promptnih i terminskih poslova postoje sličnosti i razlike. Sličnosti su: 1) i jedni i drugi se odvijaju na finansijskim berzama, 2) predmet transakcija su HOV koje se kotiraju na listingu finansijske berze, 3) svrha obavljanja transakcija je ostvarivanje pozitivne razlike u ceni (profita). Razlike između promptnih i terminskih poslova su: 1) ostvarivanje visine profita i izloženost transakcija riziku, 2) terminski poslovi se zaključuju na termin, kod njih je rizik veći nego kod  promptnih poslova, 3) promptni poslovi se zaključuju odmah ili najkasnije za 2 – 5 radnih dana pa je kod njih rizik manji.

15

 Izvor: Godišnji izveštaj o poslovanju Beogradske berze

16

6.1

Indeksi Beogradske berze Tokom 2011. Godine kretanje oba indeksa Beogradske berze je bilo precizno  podeljeno na dva gotovo identična perioda, ali suprotnih predznaka. Tokom prve polovine godine jasno je identifikovan period rasta, pri čemu je uzlazni trend kretanja cena pratio i ukupan rast trgovačkih aktivnosti i prometa. U periodu do 31.5, kada su oba indeksa dostigla svoje maksimalne vrednosti i to: BELEX15 na nivou od 828,79, a BELEXline 1495,83 indeksna poena, prinosi indeksa su iznosili 27,16% odnosno 16,62% respektivno.  Nakon dostizanja ovih maksimuma, usledio je konstantan pad koji je potrajao do kraja kalendarske godine pri čemu su najniže vrednosti i zabležene tokom decembra meseca. BELEX15 je svoju najnižu vrednost zabeležio tokom trgovanja 15.12. kada se spustio na 484,03 poena, dok je opšti indeks BELEXline svoj minimum zabeležio dan ranije kada je upisana vrednost od 963,00 poena. U odnosu na 2010. godinu, kada su zabeležene minimalne oscilacije indeksa, tokom prošle godine raspon cena je bio izuzetno visok i iznosio je preko 40% za BELEX15, odnosno 36% za BELEXline. Posmatrano po kvartalima, prvi kvartal je jedini bio sa pozitivnim predznakom i tada  je zebeležen rast BELEX15 od 16,43%, a BELEXline od 11,1%.8

 Izvor: Godišnji izveštaj o poslovanju Beogradske berze

8

Godišnji izveštaj o poslovanju Beogradske berze

17

 Izvor: Godišnji izveštaj o poslovanju Beogradske berze

Iako je tokom drugog kvartalazabeležen maksimum obaindeksa, ipak je drugi kvartal završen u minusu i to BELEX15-1,44%, a BELEXline -2,63%. Tokom trećeg kvartala zabeležene su relativno najlošije performanse, i ovaj kvartal je jedan od, istorijski posmatrano, najsnažnijih padova oba indeksa pri čemu je indeks najlikvidnijih akcija izgubio 26,11%, a opšti indeks čak 22% svoje vrednosti. Usporavanje tržišnih aktivnosti u poslednjem kvartalu je dovelo i do usporavanja pada oba indeksa koji su zabeležili identičnu negativnu vrednost od 9,71%. Sumirajući prethodnu godinu BELEX15 je izgubio 23,43% dok je BELEXline izgubio 23,82% svoje vrednosti. Oba indeksa su i dalje pokrivala dominantan deo trgovanja koji se odvijao na Beogradskoj berzi pri čemu je važno uzeti u obzir da su Naftna industrija Srbije i Aerodrom Nikola Tesla uključeni u indeksnu korpu tek nakon isteka prvog kvartala, kada je i zabeležen najveći obim trgovanja na predmetnim hartijama. Takođe, uključenjem akcija Jedinstvo a.d. Sevojno u indeksnu korpu BELEX15 tokom septembarske revizije indeksa,  prvi put je učešće bankarskog sektora svedeno na ispod 50% ukupnog učešća prema kapitalizaciji indeksa BELEX15.

18

 Izvor: Godišnji izveštaj o poslovanju Beogradske berze

19

ZAKLJUČAK  Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti finansiranja pomoću hartija od vrednosti, potrebno je stvoriti institucionalni okvir. A to se odnosi na postojanje kontinuelnog tržišta hartija od vrednosti kako bi se obezbedila likvidnost hartija od vrednosti. Organizovano tržište kapitala doprinosi da se ograničena dugoročna finansijska sredstva alociraju na najbolje raspoložive investicione alternative. Takođe, funkcija berze je i da utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Organizovano tržište kapitala pruža mogućnost velikim i progresivnim preduzećima da direktno animiraju štednju pojedinaca, drugih  preduzeća i i finansijskih institucija za svrhe finansiranja njihovih kapitalnih ulaganja. Ovaj seminarski rad ima cilj da informiše o samim mehanizmima delovanja  berzanskog poslovanja, da predstavi berzansko poslovanje i njegove elemente, načine i organizaciju berzanskog poslovanja. Isto tako i da informiše o organima berze i licima koja se  pojavljuju u trgovini akcijama kao hartijama od vrednosti. Smatram da sam ovim radom uspeka da približim ovaj domen finansijskog  poslovanja, i da svima koji nisu upoznati, posebno kolegama, koji nisu upoznati prezentujem  podatke i prikazem im taj proces poslovanja na berzama, kao i bitne elemente koje bi trebali znati i koji bi mogli koristiti u svome daljem školovanju kao baza za nadogradnju svojih znanja, koja bi im takođe koristila i u delovanju u praksi kao budućih menadzera, lidera...

20

LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5.

B. Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta, DH, Beograd, 1997 G. Anđelić, Osnove finansijskog menadžmenta, Futura, Petrovaradin, 2007 Krasulja, Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005 R. Radoman, M. Šljivančanin, Finansijski menadžment, CID, Beograd, 2008 V. Dugalić, Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001

21