Ово је превод (радна верзија) четвртог одељка седамнаесте главе књиге: Г.В. Носовски, А.Т. Фоменко, Библијска Русија (I део), Факториjал, Москва, 1998. Фрагменти из књиге Немијине су узети из Даничићевог превода Старог завета. Текст из Острошке библије (најстарије штампане словенске Библије) у оригиналу је дат старословенским писмом, које нисам могао да репродукујем, па сам те фрагменте прескакао или сам их дао у сопственој савременој транслитерацији. (Преводилац) 4. Књига Немијина. Друго "обнављање" - зидање Јерусалима двадесете године Арта-Ксеркса 1. Зидање московског Кремља око 1567. године. У библијском канону иза прве књиге Јездрине следи књига Немијина. Немија каже да се обратио цару Арта-Ксерксу, молећи за дозволу да посети разрушени Јерусалим и за царска писма - пропуснице за "кнезове преко ријеке". Арта-Ксеркс даје потребна писма. Немија полази на пут, долази на место спаљеног Јерусалима и разгледа развалине утврђења. Затим у град долази бригада зидара и почиње грандиозно зидање. Дижу се зидови, капије, куле. После неког времена у обновљени Јерусалим долазе исељеници из Вавилона. Организује се велико празновање и почиње живот у граду. Приметимо нешто што ће нам касније бити од користи. Канонски синодални превод, говорећи о градњи Јерусалима, употребљава реч "оправљати" уместо речи "зидати". Tако Острошка библија, например, стално употребљава (Немија 3 и даље) речи "создаша" и "с'зидаша", тј. зидају. Уствари, у Немијиној књизи се прича о зидању. Мала замена - "оправљали" уместо "зидали" - била је потребна каснијим редакторима Библије да би ствар представили тако као да је Јерусалим зидан на месту раније престонице, а не на новом месту. Као што смо већ говорили, за време Ивана IV Грозног, у време опричнине, тек је започето зидање московског кремља. Али романовски историчари су тај догађај померили у време ранијег Ивана III (XV век), кад је уствари грађен нови камени кремљ у Великом Новгороду, тј. Јарослављу. Градња московског кремља, померена у XV век, била је у рукама жидовствујућих: "Руковођење градњом прешло је у руке јеретика-латина" [237, стр. 105]. Погледајмо шта овде Р.Г. Скриников говори о познатој јереси жидовствујућих. Дакле, у време опричнине у Москви се одвија велика изградња под надзором Јудеја ("жидовствујућих"). А сви ти догађаји се дешавају убрзо после вавилонског ропства насталог после пораза Јерусалима (Казана?) од стране цара Навуходоносора = Ивана IV Грозног. Појављује се следећа природна претпоставка. Говорећи о другој обнови Јерусалима, Библија (у књизи Немијиној) стварно прича о великој изградњи на територији Москве. Која управо тада и постаје руска престоница, уместо Великог Новгорода = Јарославља. Изградњу Москве, нове престонице Русије = Орде, казански = хазарски јудеји могли су да представе као "обнову" њиховог ранијег Јерусалима. Јер су, изгледа, у време опричнине баш они придобили власт на руском двору. И градили су нову престоницу, уместо старе, као свој "Јерусалим". Наравно, Москва је у то време већ постојала као насеље отприлике од 1380. године (после Куликовске битке), али каменог кремља тамо још нема. То још није престоница. Историја Москве као престонице по свој прилици почиње тек од друге половине XV века. Важна примедба. Наша даља идентификовања ће се ослањати на упоређивању канонског синодалног превода Библије и старијег текста 1
Острошке библије (из 1581. године), која се често изражава много јасније. То омогућава да се разумеју нека (на први поглед врло нејасна) места синодалног превода. Али суштина није у томе који смо превод користили. Ствари које ћемо сада разматрати, толико су јасне и тако их је много, да је било који превод Библије добар. 2. Шест градских капија "обнављаног" Јерусалима и шест старих капија Кремља. Према књизи Немијиној на градским зидинама Јерусалима направљено је шест утврђених врата. Њихова градња описана је у Библији једном те истом формулацијом: "сазидаше та и та врата и ставише им крила". Таквих описа има тачно шест. То су (1) Овчија врата (Немија 3:1) (2) Рибља врата (Немија 3:3) (3) Стара врата (Немија 3:6) (4) Гнојна врата (Немија 3:14) (5) Долинска врата (Немија 3:13) (6) Изворска врата (Немија 3:15) Осим ових, у књизи Немијиној поменуто је још неколико врата. Ипак, сва су она поменута као неки орјентири и о њиховом зидању није речено ни речи. А нарочито ни за једна од њих није употребљена горе наведена формулација. По свој прилици то су обична врата и улази различитих зграда и грађевина, а не утврђена врата (капије). За разлику од обичних, утврђена врата су сложена инжењеријска творевина, па се зато о њиховој градњи посебно говори. Описујући свих шест набројаних утврђених врата, Библија поименце наводи ко их је градио. Обратимо се сад историји градских врата московског кремља. Старих градских врата је такође било шест. Познати историчар из XIX века, зналац старе Москве, Иван Кузмич Кондратјев (1870-1904) писао је: "Раније их [кремаљских врата] је било шест" [111, стр. 44]. На многим старим цртежима и плановима Кремља од краја XVI до XVIII века истакнуто је тачно шест врата. Видети например "Албум старих цртежа Кремља" у књизи познатог историчара И.Е. Забелина "Историја Москве" [81]. Савремене реконструкције развоја Кремља такође тврде да је крајем XV века на кремаљским зидинама било тачно шест врата [96, стр. 38] Та врата су се звала (бар од XVII века) овако: 1. Константино-Јеленинска врата, "зазидана за време цара Михаила Фјодоровича" [111, стр. 47]. Она су и данас зазидана. Њихов траг се види на зиду Константино-Јеленинске Куле. Звала су се такође и Тимофејевска врата [81, стр. 602] или доња врата (стр. 601). Ми ћемо их, због једноставности, у даљем звати Тимофејевска врата. 2. Спаска врата. Звала су се и Фроловска [111, стр. 49] и Мисницка [81, стр. 418] врата. 3. Никољска врата [111, стр. 44] 4. Троицка врата. Звала су се и Курјатна или Куретна врата [111, стр. 45], а такође Ризоположенска, Знаменска, Богојављенска, Неглињинска врата [82, стр. 416, 418]. 5. Боровицка врата [111, стр. 44]. Звала су се и Претечевска врата (стр. 47). 6. Тајнинска врата [111. стр. 44]. Данас су зазидана, али њихови трагови се виде на Тајнинској кули Кремља. Сва та кремаљска врата су приказана на цртежу 17.3. Дакле, на Кремљу је онолико старих врата колико их - по књизи Немијиној има на зидинама јерусалимског града. Из тога још увек не можемо ништа да закључимо, тим пре што су данашња имена кремаљских врата сасвим разликују 2
од оних у Библији. Ипак, ти московски називи појавили су се тек у XVII веку, за време првих Романових. Тек за владавине Михаила Фјодоровича и Алексеја Михаиловича Романова појавила су се савремена милозвучна имена наведених кремаљских врата. Што и није за чуђење, ако је Кремљ зидан на самом крају XVI века. Докје трајало зидање вероватно су врата звали просто: Каљава (тамо где је било блатњаво), Рибља (тамо где је продавана риба), Стадна или Овчија (тамо где је држано стадо) итд. То су била, да тако кажемо, "радна имена". Касније, кад је градња завршена, обављени завршни радови, куполе позлаћене, таква непристојна имена - као например Каљава или Гнојна постала су незамислива. И природно, за врата су смишљена званична, лепа и милозвучна имена. Која она и данас носе. Алексеј Михаилович је 1658. године чак донео посебни указ у коме је "заповедио да се сва кремаљска и белоградска врата (тј. врата московског Белог Града - Аутор) преименују" [81, стр. 418]. И зато је врло занимљиво погледати старе карте у описе Москве. Рецимо, из XVII века. И видети шта је у старој Москви било поред ових или оних врата. И шта ћемо наћи? 3. Стадна (Овчија) градска врата Јерусалима. Спаска врата Кремља. Почећемо од Овчијих (Стадних) врата јерусалимског града. Овчија врата су у Библији наведена као прва (Немија 3:1). За главна врата Кремља сматрају се Спаска врата. У Острошкој библији Овчија врата Јерусалима названа су Стаднима. То име баш одговара управо Спаским вратима Кремља. Забелин каже: "Раније су се Спаска врата звала Фроловска1, по свој прилици по имену цркве ... Таквих цркава посвећених светом Фролу у старој Москви је било три, и све су се налазиле на местима где су боравиле животиње, тј. коњи или рогата стока... Као што је познато, свеци Фрол и Лавр се и до данас поштују као заштитници стада коња, а такође и рогате стоке. Зато су њихова имена добијали храмови који су се налазили близу места где су окупљане животиње" [81, стр. 200-201]. Дакле, по мишљењу најистакнутијег познаваоца историје Москве, И.Е. Забелина, Старо име Спаских врата - Фроловска - потиче од тога што су близу њих окупљане животиње. Па, дакле, и овце. И ето вам Стадних или Овчијих врата, која су у Библији наведена као једна од јерусалимских врата. На неким старим плановима Кремља, трговачке радње насупрот Спаских врата (поред храма Василија Блаженог) означене су као "дућани у којима се продају коже (крзно) разног звериња" [81, стр. 23]. Треба претпоставити да су се ту првенствено продавали руски овчији кожуси, коже итд. Који су и до данас добро познати. Осим тога, обала реке Москве, насупрот Кремља на том месту се и данас зове Овчиниковска обала (види цртеж 17.7). Зато није случајно што су Спаска врата у Библији названа Овчија. 4. Јерусалимска врата у Јерусалиму. Спаска врата у Кремљу. У књизи Немијиној два пута су поменута Јерусалимска врата (Немија 7:3 и 13:19) Али, Спаска врата Кремља су се такоде звала и Јерусалимска врата [81, стр. 199]. "Странци који су били у Москви звали су та врата Јерусалимска, зато што је кроз њих пролазила патријаршијска поворка на магарцима к московском Јерусалиму, како су они звали славни и прекрасни храм Василија Блаженог (! Аутор)" [81, стр. 199]. Вероватно су зато Спаска врата сматрана за главна врата Кремља. Звала су се и Велика врата и сматрана су светима (стр. 198-200). Зато набрајање 1
У једном летопису – Супрасељском – она су се звала Фрололаврска, стр. 120 – И.Е. Забелин
3
кремаљских врата обично почиње баш од Спаских. То је у складу и с тиме да Библија јерусалимска врата набраја почев од Стадних (или Овчијих), која ми идентификујемо управо као Спаска врата. Види слику 17.7. 5. Рибља градска врата Јерусалима. Тимофејевска врата Кремља. После Овчијих или Стадних (тј. Спаских) врата, Библија говори и Рибљим вратима (Немија 3:3). То су, изгледа, Тимофејевска врата, која се налазе одмах поред Спаских. Зашто су у Библији она названа Рибља? Показује се да тај назив савршено одговара управо Тимофејевским вратима. И управо су се она, највероватније, првобитно звала тако. Ствар је у томе што су се право испред њих у старој Москви налазиле продавнице рибе или рибља пијаца. Рецимо у опису старог плана Кремља (слика 17.4) наведено је да се насупрот Константино-Јеленинске куле, на којој су била Тимофејевска врата, налази рибља пијаца. Продавнице рибе су биле близу храма Василија Блаженог. Зато је потпуно природно што се кремаљска кула с вратима, насупрот тих продавница звала Рибља. Као што каже Библија. Па и данас се насупрот Тимофејевске куле - скоро одмах иза Црвеног трга - налази Рибља улица. Дакле, видимо да се библијски назив Рибља врата за данашња Тимофејевска, потпуно потврђује старим картама Москве. По мишљењу неких истраживача, некад су Тимофејевска врата, која се налазе поред Спаских, могла бити сматрана за главна врата Кремља [111, стр. 47]. Данас су она зазидана, али се добро виде, рецимо на плану из XVII века (слика 17.5). 6. Јерусалимска градска Стара врата. Никољска или Староникољска врата Кремља. Следећа врата јерусалимског града које Библија наводи су Стара. Идући дуж зидина Кремља од Спаских врата по Црвеном тргу, за неколико минута ћемо доћи до следећих кремаљских врата, која се данас зову Никољска. Је ли њихово име у историји Москве повезано с именом "Стара"? Јесте, повезано је. Забелин каже: "Николајевска или Никољска кремаљска врата... прозвана се по манастирској цркви Николе Старог" [81, стр. 202]. Дакле, њихиво пуно име би морало бити Староникољска врата. Дакле, Библија потпуно тачно тим вратима приписује назив Стара. 7. Гнојна (Каљава) јерусалимска градска врата. Троицка врата Кремља. Следећа јерусалимска градска врата која се помињу у Библији су Гнојна (Каљава) врата. Идући дуж зидова Кремља од Никољских врата, прошавши данашњи Александров парк, за неколико минута ћемо доћи до следећих кремаљских врата - данашњих Троицких. Је ли с њима повезан назив "каљава"? Јесте, и то врло јасно. И.К. Кондратјев каже да је к Троицкој кули "водио Троицки мост, јер је с те стране поред Кремља протицала мутна и прљава Неглинска, чије су обале биле врло неуређене и увек покривене прљавштином... Године 1820. је заповеђено да се на том месту направи парк... Блатњаве обале Неглинске нестале су под предивним парком" [111, стр. 45]. Ипак, пре парка "овде су из околних насеља довлачили смеће и свакојаку нечистоћу" [244, 1. изд, стр. 23]. Дакле, Библија савршено правилно та врата назива Каљава или Гнојна. 8. Долинска врата јерусалимског града. Боровицка врата Кремља. Библија као следећа јерусалимска градска врата наводи Долинска. Идући дуж зидина Кремља тим истим Александровим парком, опет ћемо за неколико 4
минута доћи до следећих кремаљских врата, данашњих Боровицких. Је ли с њима повезано име "Долинска"? Јесте, повезано је. И то јасно и сасвим недвосмислено. *стоп* Забелин о Боровицким вратима пише: "По свој прилици у почетку она нису отварала пут директно на гору, него на Долину Кремља, како се то данас види по затрпаној капији у Боровицкој кули, која је и у новије време водила к том истом Подолу (! - Аутор)" [81, стр. 86]. При томе "Подол Кремља је старо име за ниски обални део кремаљске локације" (стр. 600). Дакле, Библија савршено тачно та врата назива Долинска, тј. врата долине. 9. Јерусалимска градска Изворска врата. Тајнинска врата Кремља. Као следећа и последња градска јерусалимска врата Библија наводи Изворска врата (Немија 3:15). Идући дуж зидина Кремља од Боровицких врата, излазимо на реку Москву и, идући дуж ње, за неколико минута долазимо до следећих и последњих кремаљских врата, данашњих Тајнинских. Је ли с њима повезано име "Изворска"? Да, наравно. И опет директно. Тајнинска врата су једина која се налазе на оном делу зидина који је истурен према реци Москви. Према томе, од њих и само од њих је водио најкраћи пут до реке. Уствари, кула тих врата је "имала истурену кулу с подземним прилазом и излазом директно до саме реке. Ун.утар куле је био направљен скривени (тајни) бунар по коме је кула и добила име. Истурена кула је с главном била повезана лучним ходником" [199, стр. 26]; види слике 17.4-17.6 и 17.12. Зато су их с пуним правом могли звати "Изворска врата". И неке друге куле Кремља су имале тајне бунаре, али на главни извор воде реку Москву - воде само Тајнинска врата. И Библија их савршено правилно зове "Изворска врата". Дакле, круг је затворен. Обишли смо око целог Кремља, а по Библији - око целог Јерусалима. И идентификовали свих његових шест градских врата (види слике 17.7 и 17.8). 10. Растојање између јерусалимских Долинских и Каљавих врата. Димензије Овчијих врата. У вези с Долинским (тј. Боровицким) вратима, Библија наводи додатне и врло занимљиве податке. Које је могуће проверити на плану Кремља: " ...Врата долинска оправља Анук са становницима Занојским; они их саградише у метнуше крила и браве и пријеворнице, и тисућу лаката зида до гнојнијех врата" (Немија 3:13) (Даје се и упоредни текст из Острошке библије.) То јест, од Долинских до Каљавих врата има хиљаду лаката зида. Додајмо да је то једино растојање које даје савремена Библија кад говори о градњи Јерусалима (Немија 3). Зато је изузетно занимљиво проверити да ли оно стварно одговара растојању измеду Троицке и Боровицке куле Кремља. То растојање на Кремљу је око 380 метара. Одредили смо га на основу првог геодезијског плана Москве из 1739. године [194]. На том плану растојање између Троицке и Боровицке куле је 180 хвати, што је око 380 метара. Подсетимо да је од XVII века руски хват износио 2,133 м. [20, том 37, стр. 595]. Тај руски хват се звао и орловски или царски (исто). 5
Библија пак растојање даје у лактима. "Лакат је стара мера за дужину... Дужина лакта се колебала између 370 мм (у старој Сирији) до 555 мм ("царски лакат" у Вавилону)" [20, том 25, стр. 369]. Како то стално истиче Библија, догађаји се дешавају на територији Сирије, и зато је природно претпоставити да је за мерење коришћен управо сиријски лакат. То јест, како то данас схватамо, староруски. Хиљаду таквих лаката износи 370 метара. Добили смо исту дужину зида као на Кремљу. Разлику од 10 метара не треба сматрати битном, јер је она унутар граница тачности наших разматрања. Самим тим, библијски аутор с великом тачношћу наводи растојање између двају врата Кремља. Приметимо да је лакат као мера коришћен и у Русији. Сматра се да је руски лакат од XI века износио 455-457 мм. Но, као што то сад видимо, још у XVI веку је коришћен старосиријски, тј. напросто староруски (370 мм). Не следи ли одатле даје величина руског лакта од 455-457 мм била установљена тек у XV веку, у време познате метричке реформе? Онда кад је дефинитивно била установљена и дужина аршина [20, том 3, стр. 227] и хвата, тј. за време првих Романових. Још једна димензија јерусалимске тврђаве наведена је у Острошкој библији. У савременом канону тога нема. То је величина Овчијих врата. И сазидаше врата стадна. Осветише их... (Немија 3:1) (упоредо је дат текст Острошке библије) Овде је речено да величина (вероватно висина) Стадних врата износи сто лаката, што, кад преведемо на савремене мере, износи 37 метара. Јерусалимску Стадну кулу смо идентификовали као Спаску. Данашња Спаска кула је много дограђивана. Њен вишеспратни врх је направљен тек у XV веку и после тога је неколико пута реконструисан [199, стр. 35-36]. "Куле и зидови Кремља које су градили Италијани, обликом су се разликовали од данашњих... Зато није тако просто замислити облик Кремља из времена Ивана III (а уствараи Ивана IV, јер, како данас разабиремо, Кремљ је саграђен сто година касније - Аутор)... Куле нису имале пирамидалне камене врхове и биле су покривене дрвеним крововима" [96, стр. 59] Још једном нагласимо да је првобитни кров куле био дрвени [199, стр. 35]. Например, на слици 17.9 Спаска кулајош нема свој савремени завршетак. Висина пак саме куле, тј. каменог (опекног) стуба Спаске куле, лако се одређује према суседним кулама - Томофејевском, Сенатском, Алармном (види цртеж 17.3). Висина торња Спаске куле једнака је њиховој висини заједно с кровом. А те висине су наведене у приручнику. Тимофејевска кулаје висока 36,8 метара, Алармна - 38 метара, а Сенатска - 34,3 метра. [199, стр. 32]. Зато је висина саме Спаске куле, без каснијег кровног завршетка, 36-38 метара. А сто сиријских лаката износи 37 метара. што одговара висини (по Библији) Стадне куле. Дакле, видимо још једну добру подударност библијских података и димензија Кремља: библијских 37 и московских 36-38 метара. 11. Градске куле "обновљеног" Јерусалима. Куле Крернља. Осим врата (кула с вратима) на градским зидовима Јерусалима биле су саграђене и безвратне куле. Књига Немијина помиње следеће. 1. Библија наводи две куле - Меа и Хананела - између Овчијих и Рибљих врата (у Острошкој библији уместо прве се наводи "столп од сто лаката", а друга је "столп Анамоила", Немија 3:1). Но, Овчија и Рибља врата су Спаска и 6
Тимофејевска врата Кремља. Колико између њих има кула? Тачно две: Алармна и Царска, (в. слику 17.3). При томе се Царском кулом зове надградња зида. За разлику од других кула она не излази из равни зида. Царском је названа зато што је, по предању, Иван IV Грозни с ње посматрао Црвени трг. Године 1680. кулаје реконструисана [199, стр. 33-34]. Испада да је јерусалимска кула Меа - кремаљска Алармна кула. А јерусалимска кула Хананела је Царска кремаљска кула. И сад неочекивано сазнајемо да библијски назив Хананела (хннал) значи исто што и царска. Па, Хананела највероватније значи Ханска, тј. царска (кула). У вези с другом кулом не можемо да нађемо такву јасну подударност. Костур библијског назива Меа (хмах) је само слово М, које је у старим текстовима, нарочито у латинским, лако прелазило у Н. 2. Између Старих врата и следећег пара врата описаних у једном стиху, Библија наводи једну кулу - Пећну (Немија 3:11). Поменути пар врата су Долинска и Гнојна (Немија 3:13). У Кремљу су то Боровицка и Троицка врата. На потезу кремаљског зида између Никољских и Боровицких врата су четири куле без врата. Куле с вратима смо већ разматрали. Од четири куле без врата три су мале, аједнаје врло велика (види цртеж 17.3). Затоје природно очекивати да ако Библија овде помене само једну кулу, онда ће то бити највећа. То јест угаона Оружна (Пасја) кула, која је најмоћнија угаона кула Кремља. Она се звала и угаона Арсенална [111, стр. 48]. Данас кажу Угловаја, а раније Угољнаја. Она је и Пасја кула [199, стр. 43]. У Библији је она названа Пећна. шта то у вези с пећју има у угаоној кремаљској кули? На први поглед - ништа. Али погледајмо мало пажљивије. И ставимо се у улогу редактора или преводиоца који је већ заборавио (или не зна) руски језик. Он се савесно удубљује у стари текст и види назив угољнаја. Али значење те речи зависи од акцента! Акценат на другом слогу даје значење угаона, од речи угао. А с акцентом на првом слогу значење је угаљна, од речи угаљ. А угаљ има везе с пећју. Зато се реч угаљна може превести и као пећна. Библија не помиње више ниједну кулу без врата. Погледајмо слику 17.3 да видимо које је то куле без врата Библија удостојила помињања. И видимо да су те две куле без врата постављене насупрот храма Василија Блаженог. Ту су се одвијали најзначајнији догађаји на Црвеном тргу. Једна од поменутих кула је Царска, где се налазио сам цар. А од свих осталих безвратних кула Библија помиње само ону која се упадљиво истиче својом моћу и сасвим је упоредива по величини с вратним кулама - Угаљну Арсеналну (Пасју) кулу. И заиста, ниједна од осталих безвратних кула се не истиче ничим посебним. 12. Змајев извор насупрот Долинских врата у Јерусалиму. Речица ђаволица насупрот Боровицких врата Кремља. Библија каже да је пророк Немија, крећући за Јерусалим, "изашао ноћу на врата од долине и на извор змајевски" (Немија 2:13) Нашу пажњу сад привлачи, на први поглед загонетни, извор змајевски. Према књизи Немијиној, он је насупрот Долинских, тј. Боровицких врата. Има ли у Москви насупрот Боровицких врата извора змајевског? Показује се да има, иако је он данас, као и већина других московских речица и потока, скривен у подземним цевима. Али све до XIX века он је туда текао и Московљанима стварао многе непријатности. Подсетимо се да је реч змај (дракон) у руском језику још у XIX веку значила ђаво. То, рецимо, каже Даљев речник [68, том I, стубац 1217]. Погледајмо сад план старе Москве (слика 17.10). На њему је приказана реконструкција наводно врло старог Кремља. И 7
поред тога на њему су већ и Боровицка врата. Пут који води од тих врата пролази преко ђаволова (чертор'е). Неколико стотина метара од Боровицких врата пут пресеца поток или речицу ђаволица (черторyј) [96, стр. 32]. На том месту пре су постојала ђаволска врата Белог Града. Указом Алексеја Михаиловича од 1658. године, она су преименована у Пречистенска [81, стр. 418]. Речица ђаволица је приказана и на другом плану Москве (слика 17.11) [96, стр. 87]. Овде се лепо виде давоља врата Белог Града, која се налазе на пресеку пута и речице ђаволице или ђаволске. На том месту је "била невелика зараван.....Сад се ту налази улаз у метро-станицу Кропотинска" [230, стр. 72]. И до данас на том месту, близу станице Кропотинска постоји ђавоља улица [259, стр. 365]. Но, назив черторyк је просто чертарyк, тј, ђавољи извор, Змајевски извор. И налази се тачно на путу који води до Боровицких врата. Као што је и речено у Библији. Види слику 17.7. Кад је, онда, била написана библијска књига Немијина, ако она с таквом скрупулозном тачношћу до данас чува чак и ситне детаље географије Кремља и његове околине? Све указује на то да та књига није написана пре краја XVI века. То и није било тако давно. Зато и не чуди то што су многи ситни географски детаљи описани у књизи Немијиној очувани и могу се наћи у старим и у савременим водичима кроз Москву. 13. Царски врт и град Давидов унутар јерусалимских зидина. Обални царски парк и царски дворац у Кремљу. Поред Изворских врата градских зидина Јерусалима Библија помиње царски врт, бању силоамску (Салех) и "град Давидов". Библија каже да исти мајстор који је градио Изворска врата, такође гради "и зид код бање силоамске од врта царева до басамака који слазе из града Давидова" (Немија 3:15) (Наведен је и упоредни цитат из Острошке библије) То јест, све те грађевине су негде у близини Изворских врата. Приметимо да Острошка библија не помиње царски врт, али зато помиње царски трем на који се спуштају степенице од града Давидова, тј. од царског дворца. Погледајмо карту Кремља. Близу Тајнинских врата, тј. библијских Изворских вратаје онај део Кремља где је и данас Високи брег. На њему је био царски дворац. Данас је тамо Велики кремаљски дворац, саграђен средином XIX века [199, стр.120; 250, стр. 38-39]. Данашњи остаци старог царског дворца су Теремни дворац, Златна царицина палата и Грановита палата. У њих се може ући директно из Великог кремаљског дворца [199, стр. 125]. Грановита палата је једна од најстаријих грађевина Кремља. То је део старог царског дворца који је излазио на Саборни трг. У давна времена она је имала "излаз на Саборни трг преко главног улаза и степеница, које нису сачуване" (стр. 128). Дакле, у потпуној сагласности с наводима Библије овде у Кремљу видимо саборни или Царски трг, познати главни улаз и степенице, које излазе из "Светих тремова" Царског дворца (Грановите палате). Узгред, зидови Светих тремова су осликани библијским сценама, иако сама Грановита палата није храм, него "грађанска зграда" (стр. 128-129). Вероватно је зато Библија и назвала кремаљски дворац "градом Давидовим". Добро је познато да су с главног улаза, с царских степеница оглашавани царски укази. "Тај улаз има историјски значај. На његовим степеницама стајали су наши владари кад је народ долазио да их види и поклони им се... Одавде је полазила поворка у којој су нашу владари ишли у Успенски храм на свети обред крунисања" [111, 8
стр. 121]. Зато није чудно што Библија баш одавде почиње опис унутрашњости московског (јерусалимског) Кремља. Обратимо сад пажњу на библијску бању силоамску и на царски врт, који су уз јерусалимски зид код Изворских (Тајнинских) врата. 0 томе говори канонски синодални превод, али Острошка библија никакву бању и никакав врт на том месту не помиње. Јавља се помисао да у време аутора Острошке библије, издате 1581. године, никакве бање силоамске и никаквог врта просто није било на том месту у Кремљу. А касније су се они појавили и каснији редактори су их савесно унели у Библију. Покушаћемо да то разјаснимо. Погледајмо слику 17.5. Иза кремаљског зида који спаја Троицку и Водоводну кулу види се високи брег (види и слику 17.12), такозвани взруб. На њој је приказана, означена словом а, "зграда новог дворца" (Нова Аулае струцтура). На том месту је била палата цара Ивана, затим камене палате цара Бориса, затим величанствене палате Самозванца и Марине [81, стр. 596-597]. Треба претпоставити да су баш на том месту првобитно били царски трг и главни улаз. Уосталом, то је сасвим близу Грановите палате. "Касније је уместо палата овде засађен такозвани обалски врт, о коме се директни подаци појављују тек од краја XVII столећа. Може се претпоставити - пише Забелин - да је садење врта било започето још за време цара Михаила од оног тренутка кад је 1633. године у дворац доведена вода с реке Москве" [81, стр. 598]. Сматра се да је првобитно "на крову Годуновског Резервног дворца био засађен врт, који је назван Горња обала. Године 1633. до њега је спроведена вода из Водоводне куле. У периоду од 1633. до 1635. године у згради поред горњег обалног врта, али ниже од њега, уређен је доњи обални врт... Обалске вртове су звали Црвени(?? - прев.). У сваком од њих је било по пет оранжерија, у којима су успевале биљке из других поднебља и јужно воће. Горњи врт је био украшен "водометима" (фонтанама) и језерцима с рибама. У једном од тих језераца... мали Петар I се играо бродовима играчкама" [250, стр. 41-42]. Види слике 17.14 и 17.13, где се у левом углу лепо види горњи обални врт на крову дворца. Наравно Библија није могла да не помене такав очаравајући грађевински подухват као што је царски врт на крову дворца у коме на хладним московским ширинама расту биљке јужних региона. То и јесте Царски врт поменут у Библији (Немија 3:15). У том врту се налазила и бања силоамска, тј. бања келијска - резервоар воде у згради, "у келији". И уопште, у дворцу је био саграђен водовод. Треба претпоставити да је у то време водовод у згради (тј. у собама) био реткост и необичност. А библијски Силоам је келијни, келија (енглески: целл, латински: селлариа - соба, сала [70, стр. 914]). Назив који сасвим одговара суштини ствари. Али, шта се онда добија? Ако су све те запањујуће грађевине, о којима говори канонски синодалм текст Библије - врт на крову дворца, оранжерије, водовод, језерца у дворцу -саграђени тек 1633. године, а раније је ту била зараван (о којој говори Острошка библија), онда следи да је данашњи канонски текст књиге Немијине узео у обзир оно што је саграђено 1633. године! То јест, редигован је после 1633. године. Опет смо редакторе из XVII века ухватили на делу (први пут смо их ухватили на примеру с Разином). А Острошка библија је, како се види, заиста старија, написана је још у XVI веку. 14. Семирамидини вртови у Вавилону. Сматра се да је Вавилон царском престоницом учинила асирска царица Семирамида [248, стр. 88]. Она је у Вавилону саградила камену тврђаву [149, I. 66, об.]. А такође, по неким подацима, познате висеће вртове, једно од седам светских чуда [155, том 2, 9
стр. 426]. Пошто је библијска Асирија уствари Русија-Орда, онда је овде највероватније реч о градњи каменог Кремља у Москви у време опричнине (Јестира = Семирамида?) и о уређењу вртова на крову царског дворца у Кремљу, што је запањивало савременике у првој половини XVII века. Кремаљски вртови нису уређени одмах, али ни Семирамидине вртове већина извора не везује за саму Семирамиду, него за њеног потомка Навуходоносора II [155, том 2, стр. 426]. "Навуходоносор... дражајшиј ветроград (тј. врт - Аутор) иждивением безмерним и дели удивитељними сооружив" [149, I. 79 об.]. 15. "Зид дућана кожарскихх" унутар јерусалимске тврдаве. Крзнарска палата господарева Трезорног двора. Још је рано да напустимо царски дом и царски врт, на које указује Библија. Поновимо да то место (Немија 3:15) у Острошкој библији изгледа овако: (текст на старословенском). А у Кремљу смо сад у рејону царског дворца, Архангељског храма. То је део Кремља који гледа на реку Москву, поред дела зида између Тајнинских врата и угаоне Водоводне куле. Да ли је ту било објеката који су имали везе с кожарским пословима? И зашто их Острошка библија помиње, а канонски синодални превод не? У Забелиновој књизи налазимо: "Поред самог Архангељског храма, с његове обалске стране, било је нарочито здање..., у коме је ниже код Архангељског храма била Крзнарска палата, која се наслањала на здање Господарева Трезорног дворца и чинила је његов занатлијски део у коме се производила крзнена роба. Крајем XVII века здање управе је веома пропало и палате (међу њима и Крзнарска - Аутор) су се делимично обурдале, боравак у њима је постао опасан, па су зато 14. марта 1670. године, господаревим указом сва заседања и други послови пренети из кремаљског здања на друга места у Кинеском и Белом Граду" [81, стр. 255]. Ево, нашли смо у Кремљу, и то баш тамо где каже Острошка библија, крзнарске, тј. кожарске, палате. Па зашто Острошка библија говори о Крзнарској палати у Кремљу (речима "стену купли кожаних"), а канонски синодални превод о томе ћути? Није ли то зато што је Крзнарска палата ту била само до 1670. године, а канонски синодални превод потиче од словенског превода из каснијег времена? Крзнарска палата је испражњена 1670. године. Дакле, синодални канонски превод, који је узео у обзир ту промену и избацио застареле називе "стен куплиј кожаних" био је редигован после 1670. године. И то је савим могуће. Подсетимо се даје "Московска првоштампана Библија 1663. године била прештампана с Острошке библије уз врло мале поправке, углавном правописне" [98, стр. 602]. Ипак, како даље каже Карташев, "патњарх Никон није био задовољан тим издањем. И после њега је донета московска саборна одлука 'преводити изнова сву Библију, Стари и Нови завет, с грчких књига саме седамдесеторице'... Али до новог издања није дошло. За време Петра Великог задатак је проширен и продубљен и завршен је тек у такозваној Јелизаветинској библији, која се, с незнатним исправкама, користи и данас у синодалним издањима" (исто). Дакле, Карташев нам је изгледа све објаснио. Видећемо још неколико лепих случајева, кад је синодални превод узео у обзир промене у градњи Кремља, које су се десиле у XVII веку, и то у другој половини века! Али то значи да су Ијуди који су редиговали (а тобоже "поново преводили") Библију, још крајем XVII века сасвим јасно схватали о чему се, уствари, у њој говори. 16. Гробнице Давидове унутар јерусалимских зидина. Царске гробнице у Архангељском храму Крернља. Идући даље по књизи Немијиној, наилазимо на следеће: (овде је тачнија Острошка Библија): 10
До гробница Давидових и до ископаног језера и дома храбрих (Немија 3:16) (упоредни текст из Острошке библије) Само што смо били у царским вртовима Кремља поред угаоне Водоводне куле. Сад нас Библија опет води унутар Кремља дуж његовог дугачког зида који гледа на реку Москву. После "висећих" царских вртова и грађевина дворца, долазимо до познатог Архангељског храма, види слике 17.3 и 17.5. Тај храм је стара гробница руских царева [199, стр. 82]. Велики његов део заузимају гробнице, види слику 17.15. Видимо да Библија не заборавља да помене тај значајни храм. Острошка библија је и овде тачнија од канонског синодалног превода. Она говори баш о вертепу гроба Давидова, тј. баш о здању у коме се налази гробница или гробнице. Није искључено да је у XVI веку тамо стварно била само једна гробница "гроб Давидов". Нису ли многе "древне" гробнице, наводно из XIV-XV века, (рецимо гробница Ивана Калите) уствари тек из времена Романових, кад су они почели да Москву приказују као "врло, врло стару" престоницу? 17. "Дом храбрих" и рибарица унутар јерусалимских зидина. Двор Хобро, Оружни двор и Тимофејевска (Рибља) кула у Кремљу. Следећи библијски опис, настављамо дуж зида унутар јерусалимске тврђаве. После гробница Давидових књига Немијина одмах прелази на "Дом храбрих" и на "рибарицу, великим делом сазидану" (види горе). Вратимо се у Кремљ. Идући у истом смеру дуж његовог зида, после Архангељског храма долазимо до Тимофејевских, тј. Рибљих - по Библији - врата на Константино-Јеленмској кули Кремља. Насупрот тих врата, унутар Кремља се налазио, судећи по плану из времена цара Бориса Годунова, "двор Хобро или Оружни двор" (Цхобро дуор, Армаментариум, означен бројем 6 на цртежу 17.5) [81, стр. 27], [199, уметак после стр. 64], [234, стр. 22]. Ето вам и библијски дом храбрих или дом силних. Библија опет демонстрира изванредно познавање територије Кремља из времена од XVI до XVII века. А у Острошкој библији на том месту поменута "рибарица" је, наравно, већ нам добро позната кула с Тимофејевским - Рибљим вратима. Узалуд су аутори канонског превода Библије овде исправили "рибарицу" (врата) у "ископано језерце". Изгледа да су они простодушно (или не?) закључили да где је риба ту је и језеро. А можда су већ били заборавили о чему је реч. Дакле, шта је навела а шта је пропустила Библија, идући од угла до угла унутар Кремља дуж зида поред реке Москве? Показује се да је Библија навела све главне објекте. А пропустила је следећа здања (види слику 17.5): управа, двор Мстиславског и двор Сицког. То јест, другоразредне зграде, које немају везе с личношћу цара ни с моћним здањима трврђаве. Крећемо даље дуж зидајерусалимске тврђаве, с Библијом и водичем по Кремљу у рукама. "Оружница на углу" јерусалимске тврдаве. Арсенал на углу Кремља у угаоној кули. Следећи навод у Библији о јерусалимским грађевинама изгледа овако: ...према мјесту на коме се иде к ризници (у руском тексту: оружници) на углу (Немија 3:19) противу в'схода креплеишаго угла (упоредни текст из Острошке Библије) Све је тачно. Идући даље дуж кремаљских зидина, убрзо долазимо до Никољске, а затим до огромне Угаоне куле. "То је најмоћнија угаона кула Кремља, која улази дубоко у земљу" [199, стр. 43]. Сматра се да је Пасја 11
(Арсенална или Угаона - Аутор) кула... по конструкцији и архитектури најзначајнија грађевина, која је и до данас очувана" [96, стр. 58-59]. Управо овде, на углу Кремља је био кремаљски Оружни дворац [81, стр. 336]. По свој прилици он је библијска "оружница на углу". И ту опет наилазимо на рад редактора из XVII века: у Острошкој библији уместо "оружница на углу" стоји: "противу всхода крепљејшаго угла". Где је ту "оружница"? 0 њој нема ни речи. Зато се потпуно тачно говори о "најтврђем углу", тј. о најјачој угаоној кули Кремља.2 Која је збиља на том месту. У чему је ствар? Погледајмо план Кремља с краја XVI - почетка XVII века. (слика 17.5) и видећемо да никакве "оружнице" тујош нема. Уместо ње ту је пре био дворац Григорија Васиљевича Годунова [81, стр. 27]. Кад је на том углу саграђена "оружница" - није сасвим јасно. Она је тамо поуздано била 1701. године, већ за време Петра I, кад је после кремаљског пожара Петар заповедио да се овде сагради камена оружара [81, стр. 336]. Може бити да је ту и раније била некаква "оружница", али се она појавила не пре средине XVII века, као што то апсолутно јасно показују стари планови Кремља. Зато Острошка библија крајем XVI века још ништа није знала о "оружници" поред угаоне куле. А редактори из XVII века су, наравно, знали за њу и унели су је у текст. Према томе, опет и опет видимо да је канонска верзија књиге Немијине редигована средином XVII вака. И то са знањем ствари. По свој прилици - у Москви. Иначе би било тешко објаснити тако брзо и правовремено редиговање библијског аутора на уснову текућих президивања у Кремљу. 19. "Кућа великог свештеника" унутар јерусалимске тврдаве. Успенски храм у Кремљу. После "оружнице на углу" или "креплеишаго угла" библијски аутор долази до "куће поглавара свештеничкога": ...од угла до врата од куће Елијасива поглавара свештеничкога... од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове (Немија 3:20-21) даје се и упоредни текст из Острошке библије. Идући кроз Кремљ у том смеру, тј. обилазећи га изнутра насупрот казаљке на сату, оштро скрећемо лево од угаоне куле и, пролазећи поред различитих безначајних здања (дворци бојара Клешњина, Г.В. Годунова, Бељског и Б. Годунова), долазимо до Патријарховог двора и Успенског храма. Видимо да бојарским дворцима Библија не поклања пажњу, али на Патријарховом двору и Успенском храму библијски аутор се зауставља и помиње их два пута узастопце. Двор московског патријарха или Успенски храм Библија сасвим доследно назива "кућом поглавара свештеничкога". А можда под тим именом Библија обједињује оба здања. Та, они су сасвим један уз други. И овде Библија међу градитељима помиње и свештенике: А за њим оправљаше свештеници који живљаху у равници (у руском тексту: свештеници из околине) (Немија, 3:22) Даје се и упоредни Острошки текст Занимљиво је да Острошка библија (за разлику од канонског синодалног превода) савесно прецизира који то свештеници ту раде. И ми неочекивано сазнајемо да су на зидању јерусалимског храма ("куће поглавара свештеничкога") радили пољски свештеници ("мужи од пољского лордана"). Тај податак је апсолутно незамислив у скалигеровској историји. И није чудо што су библијски редактори из XVII века одмах избацили помињање Пољака, 2
У Јелизаветинској Библији то место изгледа овако: "столпа восхода касајуштагосја оуглу"; Овде се директно помиње баш кружна кула (столп). Подсетимо се да је Пасја кула кружна.
12
заменивши их "свештеницима из околине" али наша реконструкција лепо објашњава ту чињеницу. 20. Царски дом и поред њега "високи столп" унутар јерусалимске тврђаве. Царски дворац у звоник Ивана Великог у Кремљу. Према Библији, идући даље долазимо до савитка и до угла (Немија 3:24) даже до уклоненија и даже до угла (Острошка библија) У синодалном преводу уместо "уклоненија" стоји реч "поворот" (у српском: савитак), што опет мало замагљује смисао текста. Ствар је у томе да смо у Кремљу начинили круг и вратили се на место с кога смо кренули. Тачније до царског дворца и Саборног трга. Који су на високом брегу. Идући даље ми заиста долазимо до великог нагиба наниже к реци Москви. Који је у Острошкој библији потпуно доследно назван косином (уклонењијем). Сем тога, мо смо на западном углу Кремља, недалеко од Боровицких врата (Долинских врата, која воде на Подол). Овде Библија наводи следеће грађевине: ...према свитку и према кули која се издиже из горњега дома царева код тријема тамничкога... до према вратима воденијем на исток и кули високој (Немија 3:25-26) Наводи се и упоредни Острошки текст. Тако смо направили круг и вратили се ветрограду, тј. врту код водених врата. То јест, између Тајнинских врата источника и Водоводне куле. Ту се у Крмљу стварно налази царски дворац. А насупрот њему, сасвим близу, на Саборном тргу (а такође на Ивановској) стоји познати звоник Ивана Великог, највиша грађевина старе Москве. Ту грађевину су звали и "Иванов столп" [111, стр. 111-112]. Он је у Острошкој библији савршено тачно назван "стубом који се високо узвисио". На слици 17:16 приказан је изглед звоника Ивана Великог у XVI веку. У првобитној форми он је заиста изгледао као огромни стуб (висине 81 м) [96, стр. 60]. Као стуб он изгледа чак и данас (види фотографију 17.17), упркос томе што су касније уз њега саграђене различите зграде. У водичу кроз Кремљ читамо: "Звоник Ивана Великог је троспратно стуболико здање... Стуб звоника је озидан опеком, а основа и темељ од великих фино тесаних белих камених блокова. По неким претпоставкама, темељ улази дубоко у земље, наводно све до нивоа дна реке Москве" [199, стр. 84] А "тамничким тријемом" Библија је изгледа назвала Саборни трг који је тачно насупрот Тајнинске куле. Име Тајнинска је могло да указује на тајни, потајни или тамнички извор. У вези с тим местом у канонском синодалном преводу, треба опет поновити да су редактори из XVII века настојали да прикрију и замагле потпуно јасни првобитни текст. Судите и сами. Ево како су оно "превели" тај фрагмент: "... и према кули која се издиже из горњега дома царева код тријема тамничкога" (Немија 3:25). Уместо "столпу (стубу) који се високо издиже" написали су "кули која се издиже из горњег дома". Добијен је недовољно јасан текст. Мада, могуће је да ту и није било лоше намере, него редактори напросто нису схватили о чему је реч. Као следеће, приметимо упадљив детаљ који има директне везе с хронологијом. Као што смо већ говорили у књизи "Империја", у средњем веку су при записивању датума понекад испуштали цифру хиљада, што је, природно, могло да доведе - и доводило је - до тога да каснији хронолози 13
датуме вештачки учине старијима. Колико је био раширен обичај да се не пишу цифре хиљада, показује следећа чињеница. ак и у натпису под самом куполом звоника Ивана Великог, тј. на највишој тачки старе Москве, датум завршетка изградње - 7108. година од Адама (1600. година н.е.) - наведен је без прве цифре (7 хиљада). Наведена је напросто 108. година: (старословенски текст) (слика 17.18) тј. "год правленија их 108". Ако су чак и на таквим свечаним натписима испуштане цифре у датумима, шта тек рећи о другим писаним изворима. Вратимо се причи библијског аутора о градњи јерусалимаске тврђаве. Зауставили смо се крај "великог стуба", тј, крај звоника Ивана Великог. Даље Библија (информативнији је опет текст Острошке библије) даје следећи податак (Немија 3:27) "...толико према великој кули високој до зида Офилскога" "...от страни столпа великаго и високаго до стени цркви" Реч је о простору Саборног трга Кремља насупрот звоника Ивана Великог од Благовештенског храма до Успенског храма. И потпуно тачно је у Библији Успенски храм, као главни државни храм назван црквом. То помињање цркве је једино у књизи Немијиној. А у синодалном преводу уместо речи "црква" пише "Офил". У вези с тим додајмо да у канонском синодалном преводу Библије, речи "црква" и изведеница из ње у канонским књигама Старог завета уопште нема, изузев код пророка Захарије: "бацих их у црквено спремиште" (Захарија 11:13) (у српском преводу "бацих их у дом Господњи" - прев.). Реч "црква" се више нигде у Старом завету не појављује". То се види из комплетног алфабетског списка свих речи употребљених у канонским књигама Библије [201], такозваној "библијској симфонији". То необично чишћење Старог завета од речи "црква", вероватно су извели редактори из XVII-XVIII века. Ствар је у томе да у руском језику реч "црква" означава искључиво хришћанску цркву. Јудејски храмови се зову синагоге, а муслимански џамије. Не цркве. Та чистка је била део акције уништавања трагова хришћанства у Старом завету. Биле су избачне и скоро све речи "Христос", "епископ", а можда и друге, које сујасно указивале на хришћанство. Подробније о томе види у [НХ2, стр. 356, 363]. То се објашњава хронолошком грешком, којаје резултирала тиме да је Стари завет гурнут у далеку прошлост наводно у прехришћанско време. Ипак, "хришћански трагови" су очувани, например у старозаветном псалтиру штампаном у Москви почетком XVII века [НХ2, стр. 356]. И, као што смо управо видели, у Острошкој библији. 21. Коњска врата унутар јерусалирнске тврђаве. Господареве коњушнице у боровицком углу Кремља. Завршивши са Саборним тргом Кремља, Библија даље прелази на локалитет "од врата коњских" (Немија 3:28). И заиста, угао Кремља, иза Саборног трга и царског дворца, уз Боровицка врата - тамо где је данас Оружна палата - раније је био зидом одвојен од царског дворца. У том углу су били Господареве коњушнице. Забелин пише: "Свој нови дворац... велики кнез... одвојио је зидом с вратима од боровицког угла, где су биле саграђене коњушнице. [81, стр. 594]. Та врата су водила из царског дворца у коњушнице (стр. 600). На слици 17.5 она се добро виде. У то време ту још није било куле. Врата су напросто направљена у зиду. Фијакерска црвена кула (слика 17.19) појавила се ту у XVII веку. На цртежу 17.13 она је означена цифром 8. 14
Боровицки угао Кремља се налази на Боровицком брегу. Зато је Острошка библија овде савршено правилно подвукла да су коњска врата на врло високом месту (или поред њега): "в'вишнаја же к вратом коневим" И стварно, господареве коњушнице су се у старом Кремљу налазиле на највишем, Боровицком брегу, данас у знатној мери поравнатом. Забелин пише: "Улазећи на Боровицка врата, ступамо на место првобитног градића Москве. То место је до данас сасвим променило свој првобитни изглед. Спочеткаје то била високо бреговито брдо, која се према ушћу реке Неглине спуштало оштром падином, уз коју се чак и почетком XIX века од Боровицких врата било тешко успети, не само на коњу, него и пешке. Мање стрм приступ иде лево од врата линијом данашње Оружне палате, где су раније биле господареве коњушнице. Стрмо брдо добило је данашњу прилично благу падину у време градње Новог императорског дворца 1847. године" [81, стр. 590]. Сматра се да је ту, на врху брда првобитно био двор митрополита (стр. 591). Вероватно зато Библија савршено правилно примећује следеће: Од врата коњских оправљаше свештеници сваки према својој кући. (даје се и упоредни текст Острошке Библије). 22. Потпуни обилазак дуж јерусалимских зидина. Потпуни обилазак кремаљских зидина. Описавши грађевине у боровицком углу библијски аутор је, као што видимо, начинио цео круг унутар Кремља (назвавши га Јерусалимом). На слици 17.20 приказали смо пут којом смо прошли придржавајући се свих упутстава из књиге Немијине. Нисмо испустили ниједну локацију. Цео преостали текст треће главе књиге Немијине чине имена градитељајерусалимске тврђаве. Треба приметити да смо добили (што се могло и очекивати) затворену путању. Вратили смо се на полазну тачку (види слику 17.21). То је и нормално у тачном и довољно потпуном описивању грађевине. Занимљиво је да је смер обиласка и овде, као и при описивању градње јерусалимских градских кула и врата, исти - супротно казаљки на сату. Библијски извор јр два пута обиграо један исти пут. Први пут при описивању градње градских врата, зидина и кула Јерусалима. Драги пут - при опису грађевина унутар јерусалимске тврђаве. При томе су у Библији поименце описане све основне грађевине унутар Кремља. Поименце нису набројани само дворови бојара и друге мање важне грађевине. Оне су просто назване деловима. Или - у Острошкој Библији "стогнима", тј. такође деловима. 23. Судна врата Јерусалима. Судска управа Кремља код Троицких врата. На крају треће главе књиге Немијине библијски аутор се враћа и још једном, али сасвим укратко, пролази истим путем у обрнутом смеру. При томе Библија поново помиње Троицка врата, Угаону (Пасју) кулу, и Спаску кулу. Ево тог текста (Немија 3:31-32) "до куће нетинејске и трговачке, према вратима мифкадским до узбрдице на углу. А између узбрдице на углу и Овчијих врата..." (даје се и текст Острошке Библије). Да се схвати каква су то загонетна врата мифкадска помажу Острошка библија и Библијска енциклопедија. У Енциклопедији налазимо: "(Га)Мифкад... - једна од јерусалимских врата, другачије звана судна [Б14, стр. 134]. А Острошка библија мифкадска врата директно зове "врата судна". Но, у Кремљу су стварно постоијала судна врата. То су Троицка врата. Она су такође "гнојна", 15
или "каљава" (по Библији). Забелин каже да се поред самих Троицких врата налазила судска управа двора (?) [81, стр. 600]. У XVII веку она је била лево од Троицких врата, унутар Кремља (стр. 420). 24. Нови неочекивани начин датирања старих библија. Из онога што смо научили о библијском зидању Јерусалима после вавилонског ропства, неочекивано се добија добар начин, који у многим случајевима омогућава да сазнамо да ли је ова или она Библија била дефинитивно редигована пре XVII века или тек средином XVII века. Ево у чему се састоји тај начин. Ако је у Библији књига Немијина, онда треба погледати следеће: 1. Помиње ли се бања Силомска, тј. "келијска бања", тојест, водовод саграђен око 1630. године у царском дворцу Кремља. И царски врт (" Семирамидини вртови"), који се у Кремљу појавио отприлике у то време (Немија 3:15) 2. Помиње II се "оружара на углу" (Немија 3:19) - Арсенал у углу Кремља, код Пасје (угаоне) куле, који се тамо појавио тек средином XVII века? 3. Је ли испуштено помињање "зида дућана кожарских" (Немија 3:15) који је то име у Кремљу изгубио тек после пресељења с тог места, 1670. године, господареве Крзнарске палате? Ако су испуњена сва три услова, или бар прва два, може се тврдити да је посматрана Библија била дефинитивно редигована не пре средине XVII века. Тај начин датирања може се применити на библије написане на различитим језицима: енглеском, француском, јеврејском, немачком итд. Применимо ту методу например на немачку Библију [БIО], за коју се данас сматра да потиче од Лутеровог немачког превода (XVI век). Горе смо је проверавали по помињању Разина, тј. по догађајима из XVII века. И заиста смо у њој нашли тај фрагмент. А сад је отворимо на књизи Немијиној (3:15). читамо: "Теицх дер Wассерлеитунг беи дем Гартен дес Конигс". што у преводу значи: "Језерце водовода у царском врту" (или "код царског врта"). Пажљиви немачки библијски редактор из XVII века (сад то можемо рећи сасвим директно) који је савесно следио све техничке новине које су се појавиле у јерусалимској тврђави у Москви, савршено тачно је овде употребио реч водовод. То је наравно, било знатно после Лутера. Уосталом, у горе набројаним трима "траговима из XVII века", у неким старим библијама треба додати и четврти - помињање Разина (3 Цареви 11:23-25). Било би врло занимљиво применити описану методу и на друге западноевропске библије. Па и на оне за које се данас сматра да су врло старе. Например, на француске библије наводно из XIII века. крај, страна 594. превео Драган Благојевић последње исправке 5. јули 1999.
16
