Adobe in Design Cs2

S

P

E

C

I

J

A

L

N

I

D

O

D

A

T

A

K

#124 jul-avgust 2006

Adobe Adobe InDe InDesign sign CS2 DTP vodič vodič

B o j jaa n S t o j jaa n o v i ć

DODATAK PC SPECIJALNI DODATAK

R

azvojni zvojni put progra programa ma InDesign omeđen je sa pet važnih važnih događaja. događaja. Kada Kada se 1999. godi godine ne po ja vila vila prva verzi verzi ja, ja, dobi dobilili smo talen talento to vanog no vajli vajli ju, ju, ko ji ko ji je imao dobru dobru tehni tehniku, ku, ali je mnogo mnogo grešio grešio i bio su vi su više še spor za ozbilj ozbiljnu nu DTP utakmi utakmicu. cu. Nedu Nedugo go posle posle toga, toga, verzi verzi ja ja 1.5 zaslu zaslužižila je mesto mesto na klupi klupi za rezer rezer vne vne igrače. igrače. Nasta Nasta vimo vimo li fudbal fudbalskim skim rečnikom, rečnikom, doći ćemo do InDesign-a 2 ko ji je ak tiv tiv ni ni igrač igrač i da je golo golo ve, ali sumnjičavi sum njičavi trene treneri ri mu ne pruža pruža ju do volj do voljno no prili prilika. ka. InDesign standardni dni prvoti prvotimac mac pored pored ko jeg je neprine priCS je standar kosno kosno veni veni as QuarkXPress delo delo vao umorno umor no i neubedlji ubedlji vo. vo. Konačno, Ko načno, InDesign CS2 posta posta je vođa svake svake DTP ekipe ekipe ko ja računa na pobe pobedu. du. ProceProcene go vore vore da je InDesign tokom tokom sedam godi godina na svog posto posto janja janja preuzeo preuzeo pribli približno žno 50% tržišta tržišta od QuarkXPress-a. Onog trenut Adobe svoj trenutka ka kada kada je Adobe DTP program program sta vio u isti isti paket paket sa progra programi mima ma dobio snažno snažno Photoshop i Illustrator, InDesign je dobio ubrzanje brzanje i tržišni tržišni uspeh uspeh ni je je izostao. izostao. Kratak Kratak opis kaže kaže da je InDesign alat za obli oblikoko vanje vanje grafički grafički inten intenziv ziv nih nih publi publika kaci ci ja ja u ko je spa spadada ju časopi časopisi, si, kata katalo lozi zi i brošu brošure. re. Zahva Zahvalju lju jući izvanrezvanre-

dnoj tipo tipogra grafi fi ji, ji, InDesign je idelan idelan program program za prelom knjiga knjiga i to ne samo samo „lepe „lepe književ književ nosti“ nosti“ – Inopremljen ljen sa do volj do voljno no snažnih snažnih opDesign CS2 je oprem ci ja ja za tehničke tehničke publi publika kaci ci je je ili za duge du ge doku dokumenmente u ko ji ko jima ma ima fusno fusnota, ta, unakrsnih unakrsnih refe referen renci ci i usidrenih drenih obje objeka kata. ta. Osnov Osnov na na funkci funkcional onalnost nost InDelako može može proši proširi riti ti pomoću pomoću skripto skripto va nasign-a se lako pisa pisanih nih u Visual Basic-u ili JavaScript -a, ko ji su i JavaScript -a, odlično oruđe za automa automati tiza zaci ci ju ju mnogih mnogih tipičnih tipičnih zada zadata taka ka ko ji se jav lja lja ju u prelo prelomu mu tek sta sta i priprepripremi za štampu. štampu. U ovom speci spe ci jalnom jalnom dodat dodatku ku pos vetićemo vetićemo pažnju pažnju ne samo samo elemen elementar tarnim nim opci opci ja jama InDesign-a, već i njego njego voj prila prilago godlji dlji vosti vosti i spremnos spremnosti ti da odgo odgo vori vori na slože složene ne zahte zahte ve ko je nameće nameće sav reme remeni ni DTP kao spoj zana zanata, ta, tehni tehnike ke i umetnos umetnosti. ti. trenutno tno najmoćni najmoćni ji ji Adobe Adobe InDesign CS2 je trenu DTP program program ko ji u svakom svakom dome domenu nu pruža pruža visok kvali kvalitet, tet, preci precizne zne i pou pouzdane zdane opci opci je je i uti utisak sak da je dobro dobro osmi osmišljen. šljen. Nado Nadogra gradnja dnja sa pretho prethodne dne verzi verzi je je doneće do neće vam produk produk tiv tiv ni ni ji ji rad, jer ćete na svakom svakom kora koraku ku naila nailazi ziti ti na reše rešenja nja ko ja ubrza ubrza va ju prelom prelom strani stranica. ca.

Radno Radno okru okruženje ženje

P

rvi susret susret kori korisni snika ka sa svakim svakim prograprogra- ma maci ci je je i kontro kontrole le ko je su nam vital vitalne ne tokom tokom oblioblimom je radno radno okru okruže ženje nje – ukoli ukoliko ko je ko vanja vanja tek sta sta biće uvek prisu prisutne tne na ekra ekranu, nu, uz ono pregle pregledno dno i intu intuitiv itiv no, no, pomoći pomoći će nam da radiradi- mi mini nimal malno no zauzeće zauzeće prosto prostora. ra. mo efika efikasno, sno, jer pažnju pažnju može možemo mo da usmeusmerimo rimo na sadržaj sadržaj ko ji ko ji obli obliku ku jemo, jemo, ne razmirazmišlja jući mnogo mnogo kako kako po jedi jedine ne koman komande de funkci funkcioni onišu. šu. Funkci Funkcional onalnost nost InDesign-a zasno vana vana je na pale paleta tama ma i alatka alatkama. ma. Pale Palete te su važan važan deo moder modernih nih progra programa ma jer grupišu pišu srodne srodne opci opci je, je, a ko korisnik risnik može može otvo otvoririti neku neku pale paletu tu i koris koristi titi ti je samo samo kada kada mu je zais zaista ta potre potrebna. bna. Neke Neke pale palete te su, ipak, potrebni trebni je je od drugih drugih i one su uglav uglav nom nom aktiv ne ne u svakom svakom trenut trenutku. ku. InDesign CS2 u vrhu ekra ekrana na prika prikazu zu je pale paletu tu Control ko ja obje o bjedi dinja nja va funkci fun kci je je tri posto posto jeće pa p aleTransform, Character i Paragraph) . Reč te (Transform je o pale pa leti ti osetlji osetlji voj voj na kontekst kontekst čiji se sadržaj menja menja u za vi za visnos snosti ti od toga toga da li radiradi- Adobe InDesign InDesign CS2 ima pregledno pregledno i efikasno mo sa objek objek tima tima ili sa tek stom. stom. One inforinfor- korisničko okruženje

2

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

Ado Ad o be InDe In Design sign CS2 – DTP vodi vo dič č

Pale Paleta ta Control se u trenut trenutku ku kada kada klikne kliknemo mo zahte zahte va ju drugačiju drugačiju orga organi niza zaci ci ju, ju, pa oni ko ji ko ji prelama ju razno raznoro rodne dne doku dokumen mente te gube gube vreme vreme prilaprilaunutar unutar okvi okvira ra za tekst automat automatski ski preba prebacu cu je u re- lama žim Character , a klikom klikom na taster taster sa le ve le ve strane strane gođava jući radni radni prostor. prostor. Problem Problem je još uočlji vi vi ji ji ukoliko ko više više ljudi ljudi koris koristi ti jedan jedan računar. InDesign ak ti ti viraćemo viraćemo režim režim Paragraph. Osim opci op ci ja ja ko je ko je ukoli omogućava snima snimanje nje okru okruže ženja, nja, čime se u jese nala nalaze ze u isto istoime imenim nim pale paleta tama, ma, na pale paleti ti Con- CS2 omogućava zada jemo jemo stilo stilo ve znako znako va i pa- dnom pote potezu zu bira bira skup svih para parame meta tara ra i ukla uklanjanjatrol moći ćemo da zada susa susa izbo i zborom rom iz meni meni ja. ja. Dakle, Da kle, na neki neki način su ju uska uska grla u DTP produk produk ci ci ji. ji. Ukoli Ukoliko ko desnim desnim tasinte integri grisa sane ne i pale palete te Paragraph Styles i Character terom terom miša miša klikne kliknemo mo na bilo bilo ko ji deo doku dokumen menta, ta, upotpunju nju je sliku sliku o ekono ekonomičnos mičnosti ti ova- po ja viće se kontek kontek stni stni meni meni sa opci opci jama jama veza vezanim nim Styles, što upotpu kvog koncep koncepta. ta. Pale Paletu tu Control može možemo mo da „usidri„usidri- za izabra izabrani ni objekat. bjekat. Ako u InDesign-u prime primeti tite te alatku ko ja posto posto ji i u nekom nekom drugom drugom Adobe promo“ za dno ili vrh ekra e krana na (podra (podrazu zume me vani vani polo položaj žaj alatku je vrh), a može možemo mo i da je slobo slo bodno dno pome pomera ramo mo po gramu, gramu, može možete te biti biti sigur sigurni ni da ta alatka alatka funkci funkcionioniisti način. ekranu. kranu. Pristup Pristup standar standardnim dnim pale paleta tama ma je takođe takođe še na isti po jednos jednostav tav ljen, ljen, jer su uz desnu de snu ivicu ivicu ekra ekrana na priPrečice sa tasta tastatu ture re su veoma veoma značajne značajne iskuiskuleplje lepljeni ni nji njiho ho vi jezičci. jezičci. Ako klikne kliknemo mo na jezičak, jezičak, snim kori korisni snici cima, ma, pošto pošto se pone ponekad kad drama dramatično tično pale paleta ta će se po ja po ja viti; viti; sledećim sledećim klikom klikom vratićemo vratićemo je odraža draža va ju na brzinu brzi nu rada rada i produk produk tiv tiv nost. nost. U Inu kompak kompak tan tan oblik. oblik. Svaku Svaku paletu letu i dalje dalje može možemo mo Design-u su prečice u potpu potpunos nosti ti prila prilago godlji dlji ve, ve, a program se ispo isporučuje ručuje sa dve ugrađene ugrađene kolek kolek ci ci je. je. da pre vučemo pre vučemo na proi proizvoljan zvoljan polo položaj žaj na ekra ekranu, nu, a program sadržaj sadržaj verti vertikal kalne ne trake trake sa jezičci jezičcima ma može možemo mo pro- Osnov ni ni set odgo odgo vara vara uobičajenim uobičajenim prečicama prečicama iz izvoljno zvoljno da formi formira ramo. mo. programa. ma. Za one ko ji su na vi Adobe Adobe progra kli na QuarkXPress , na raspo raspola laga ganju nju Steci Stecište šte infor informa maci ci ja ja o objek objek tima tima na strani stranici ci je pale paleta ta Info. Njena Njena ulosu i prečice ko je ko je odgo odgo vara vara ju ovom ga je višes višestru truka, ka, jer pruža pruža mnoge mnoge korikoriprogra programu, mu, za analo ana logne gne opci opci je je u InMoguće je, narav narav no, no, i da Design-u. Moguće sne poda podake. ke. Ako, na primer, primer, izabe izabere rete te raster rastersku sku sliku, sliku, u pale paleti ti In fo saznaćete saznaćete napra napra vite vite sopstve sopstvenu nu kolek kolek ci ci ju, ju, dodedodenjenu njenu rezo rezolu luci ci ju, ju, kolor kolorni ni model model i graPaleta Info pruža lju jući goto goto vo svakoj svakoj opci opci ji ji progra programa ma fički format. format. Kada Kada je ak ti ti van van kursor kur sor odgo odgo vara vara juću koman komandu du sa tasta tastature. ture. informacije o u okvi okviru ru za tekst, pale paleta ta In fo prika prikazuzuizabranom objektu Iako koman komande de Undo i Redo u me je broj slov slov nih nih znako znako va, reči, redo redo va i ni ju ju Edit delu delu ju sasvim sasvim uobičajeno, uobičajeno, rapasu pasusa sa u nizu nizu po veza vezanih nih okvi okvira ra za tekst. Ukoli Ukoliko ko di se o jednoj je dnoj od naj važni važni jih jih pogo pogodnos dnosti ti InDese nakon nakon bro ja nala nalazi zi znak plus za kim sledi sle di još je- sign-a. Mogućnost Mogućnost da se na neki ne ki način „krećemo“ „krećemo“ dan broj, to je poka pokaza zatelj telj da je deo tek sta sta „ispao“ „ispao“ po hrono hronolo logi gi ji ji našeg našeg rada rada u doku dokumen mentu, tu, da se vratimo neko nekoliliko ko kora koraka ka unazad unazad i ispra ispra vimo vimo grešku grešku iz okvira. kvira. Osim vizu vizuel elnog nog indi indika kato tora ra (crvenog (crvenog kva- timo drata drata sa znakom znakom plus) ko ji ko ji se nala nalazi zi uz okvir okvir sa tako ju smo smo načinili, načinili, kori korisni snici cima ma da je slobo slobodu du ek spespekvim tek stom, stom, sada sada imamo imamo i doda dodatnu tnu infor informa maci ci ju ju rimen rimenti tisa sanja nja i sigur sigurnost, nost, što je često često izosta izosta jalo jalo u ko ja će nam pomoći pomoći da ispra ispra vimo vimo grešku. grešku. klasičnim klasičnim DTP progra pro grami mima. ma. Kada Kada go vori vorimo mo o Pale Paletu tu In fo koris koristićemo tićemo i u kombi kombina naci ci ji ji sa osnov nim nim opci opci jama jama bitno bitno je da nagla naglasi simo mo da su Macintosh potpu verzi je je InDesign-a za Windows i Macintosh potpualatkom alatkom Measure omo gućava mere merenje nje verzi Measure ko ja nam omogućava udalje udaljenos nosti ti između između dve tačke na strani stranici. ci. Pale Paleta ta In- no kompa kompati tibil bilne, ne, da sve opci op ci je je funkcioni kcionišu šu na is fo prika prikazu zu je udalje udaljenost nost u izabra izabranim nim mernim mernim jedijedi- ti način i da se fajlo fajlo vi mogu mogu razme razmenji nji vati. vati. Više Višeplatplatnica nicama ma za tekući tekući doku dokument, ment, zatim zatim apso apsolu lutno tno horihori- formska formska kompa kompati tibil bilnost nost je od presu presudnog dnog značaja zontal zontalno no i verti vertikal kalno no rasto rasto janje janje i rela relativ tiv no no u odnoodno- u DTP okru okruže ženji njima ma u ko ji ko jima ma se koris koriste te i PC i Masu na x i y osu, kao i ukupno ukupno rasto rasto janje janje i ugao. računari. cintosh računari. Kad god izabe izabere remo mo opci opci ju ju Edit in Story Edprikazaće zaće se okru okruže ženje nje ko je podseća pod seća na proKompo Komponen nente te InDe InDesign-a sign-a itor , prika Pode Podeša ša vanje vanje radnog radnog okru okruže ženja nja pone ponekad kad odu- gram za obra obradu du tek sta. sta. Svi po ve po veza zani ni okvi okviri ri za tekst zima zima mnogo mnogo vreme vremena. na. Različite Različite vrste publi publika kaci ci ja ja po jav lju lju ju se u jednom je dnom nefor neforma mati tira ranom nom bloku, bloku, a j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

3


na le voj le voj strani strani su imena ime na stilo stilo va. Ova O vakvo kvo preglepregledno okru okruže ženje nje olak ša ša va unoše unošenje nje isprav isprav ki ki i dodedodelji vanje vanje stilo stilo va. Font ko jim se tekst ispi ispisu su je u Story Editor -u -u može možemo mo da prome promeni nimo, mo, baš kao i veličinu slo va, a da to nema nema nika nikakvog kvog utica utica ja na prelomlje lomljeni ni tekst na strani stranici. ci. Zbog toga toga je Story Edizvanredno dno komfo komforan ran u fazi fazi korek korek ture ture tek sta. sta. tor izvanre Veoma je pogo pogodno dno to što na ekranu kranu može možemo mo u istom trenut trenutku ku da imamo imamo i Story Editor i Layout , što znači da može možemo mo da prati pratimo mo kako kako se unese unesene ne isprav isprav ke ke održa održa va ju na izgled izgled prelom prelomlje ljene ne strani stranice. ce. Za one ko ji vole vole ukus klasi klasike, ke, Story Editor se može pode podesi siti ti tako tako da prika prikazu zu je svetla svetla slo va na tamnoj poza pozadi dini. ni. Ne treba treba pose posebno bno nagla naglaša ša vati vati koli koliko ko kretanje nje po višes višestu tubačnom bačnom Story Editor ubrza va kreta tek stu, stu, jer tokom tokom isprav isprav ljanja ljanja tek sta sta od kori korisni snika ka sakri sakri va va struk turu turu prelo preloma. ma.

Lini Lini je je za porav poravnanje nanje Svaki Svaki isku iskusan san dizaj dizajner ner dobro dobro pozna pozna je i uspeuspešno koris koristi ti ne vidlji vidlji vu vu mrežu mrežu ko ja služi služi za poravporavna vanje vanje redo redo va sa tek stom, stom, stuba stubaca ca i drugih drugih grafičkih obje objeka kata. ta. Kada Kada posma posmatra tramo mo višes višestu tubačnu bačnu strani stranicu cu podsve podsvesno sno traži tražimo mo kohe koheren rentnu tnu struk turu turu koja olak ša ša va čitanje čitanje i prima primanje nje infor informa maci ci ja. ja. Grid i margi margine ne ima ju važnu važnu ulogu ulogu ali je, da napra napra vimo vimo poređenje poređenje sa fudbal fudbalskim skim sudi sudi jom, jom, najbo najbolje lje ako ostanu tanu nepri neprimećeni mećeni odno odnosno sno ako su u funkci funkci ji ji ostatostatka strani stranice, ce, a ne njen na juočlji na juočljivi ji ji deo. U Adobe ti pa li Adobe InDesign-u ćemo uočiti tri tipa ni ja ja za porav porav nanje: nanje: document grid, baseline grid i mreža ko ja se proruler guides. Document grid je mreža teže teže preko preko čita vog doku dokumen menta ta i radne radne pov ršine ršine pruža pruža jući jednos je dnosta ta van način za brzo urav na na vanje vanje objeka bjekata. ta. Tekst se postav postav lja lja po base -u ko ji baseli line ne grid -u najčešće odgo odgo vara vara prore proredu du (leading) osnov nog nog stila. Svaka Svaka lini lini ja ja ovog grid -a -a je osnov osnov na na lini lini ja ja za redo ve sa tek stom. stom. Vođice (ruler guides) su veoma veoma značajne značajne za efika efikasan san rad, a u InDesign-u može možete te raspo raspore redi diti ti onoli onoliko ko hori horizon zontal talnih nih i verti vertikal kalnih nih vođica koliko liko vam je potre potrebno. bno. Vođice po mnogo mnogo čemu podsećaju na standar standardne dne objek objek te te na strani stranici ci – može možete te odjednom djednom izabra izabrati ti neko nekoliliko ko vođica, na njih primepri meniti niti koman komande de copy i paste na vati vati ih kao objekobjek paste, urav na te ili ih čak raspo ras pore redi diti ti po različitim različitim slo je vima. vima. U di jalo jalogu gu Ruler Guides kome kome pristupa tupamo mo u meni meni ju ju

4

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

zada jemo jemo prag prika prikaza za (u procen procenti tima) ma) isLayout zada pod koga koga se vođice ne vide. vide. Slično važi važi i za ostaostale tipo tipo va lini li ni ja ja porav porav nanja, nanja, a smisao smisao ove opci op ci je je je mini minimi mizi zira ranje nje vizu vizuel elne ne inter interfe feren renci ci je je ko ju lini lini je je mogu mogu da unesu unesu kada kada posma posmatra tramo mo strani stranicu cu u celicelini. U drugim drugim DTP progra programi mima ma bismo bismo mora moralili da isključimo isključimo prikaz prikaz lini lini ja, ja, a InDesign će to automatautomatski uradi uraditi. ti. Upotre Upotrebna bna vrednost vrednost pale palete te Layers i koncep koncepta ta slo je va je va pozna poznata ta je svakom svakom kori korisni sniku ku Illustrator -a -a i oproba bani ni meha mehani nizam zam Adobe je Photoshop-a. Ovaj opro ugradio gradio i u InDesign, čime se otva otvara ra čitav spek tar tar no vih mogućnos mogućnosti ti na polju polju DTP-a. InDesign poseposedu je identičnu identičnu Layers pale paletu tu i u njemu njemu se slo je slo je vi koris koriste te na isti isti način kao i u srodnim srodnim Adobe progra Adobe programima, mi ma, a jedi jedina na razli razlika ka je u tome tome što se defi defini nisa sani ni slo je vi je vi odnose dnose na sve strani stranice ce višes višestra traničnog ničnog dokudokumenta. menta. Ozna Oznaka ka ak tiv tiv nog nog slo ja je pero pero sa desne desne strane njego njego vog imena imena u pale paleti. ti. Ikone Ikone sa le ve le ve strane strane poka pokazu zu ju da li je sloj vidljiv vidljiv (oko ko je ko je se po jav po jav lju lju je i nesta nesta je kada kada klikne kliknemo mo na njega) njega) i da li se objekobjekti na njemu njemu mogu mogu menja menjati ti (ako je sloj „zaključan“, „zaključan“, po jav lju lju je se precrta precrtana na olov ka). ka). Radi Radi lak še še ori jenta jentaci ci je je na strani stranici, ci, slo je vi je vima ma se pridru pridružu žu ju bo je – kada kada izabe izabere remo mo bilo bilo ko ji objeobjekat, selek selek cione cione ručice će popri poprimi miti ti bo ju ko ja odgoodgo vara vara slo ju na kome kome se obje objekat kat nala nalazi. zi. Prili Prilikom kom doda vanja vanja no vog slo ja, njemu njemu se automat automatski ski dode dodeljulju je druga druga bo ja, ko ju po potre potrebi bi lako lako menja menjamo. mo.

Okviri kviri za tekst i slike Goto Goto vo svaki sva ki obje o bjekat kat u InDesign-u može može da predstav predstav lja lja okvir okvir za tekst ili slike. sli ke. Dok je u drugim DTP progra pro grami mima ma uobičajeno uobičajeno da najpre najpre nacrtamo crtamo okvir okvir a potom potom uveze uvezemo mo tekst ili sliku, sliku, Indrugačiji pristup, pristup, pošto pošto automat automatski ski kreDesign ima drugačiji ira okvir okvir prili prilikom kom uvoza. uvoza. Tekst može možemo mo da učitamo i u grafički grafički okvir okvir i obrnu obrnuto, to, što pruža pruža veli veliku ku slobo slobodu du u svako svakodnev dnev nom nom radu radu jer je kori ko risnik snik oslooslobođen potre potrebe be da razmi razmišlja šlja o tipu tipu okvi okvira ra i menja menja alatke alatke kako kako bi nacrtao nacrtao odgo odgo vara vara jući frejm. InDesign nam pruža pruža mogućnost mogućnost da ugne ugnezdizdimo jedan jedan okvir okvir u drugi, drugi, do proi proizvoljne zvoljne dubi dubine. ne. Okviri, kviri, dakle, dakle, mogu mogu da sadrže sadrže druge druge okvi o kvire re ko je može možemo mo neza neza visno visno selek selek to to vati, vati, roti rotira rati ti i skali skalira rati, ti, što predstav predstav lja lja efika efikasan san metod metod za kombi kombino no vanje vanje tek sta sta i grafi grafike ke i kreira kreiranje nje komplek komplek snih snih obje objeka kata ta


sa ko jima jima se lako lako mani manipu puliliše. še. Pošto Pošto svaki svaki nacrtanacrtani obje objekat kat može može da bude bude okvir, okvir, za njiho njiho vo kreirakreiranje može možemo mo da upotre upotrebi bimo mo alatke alatke za crtanje crtanje elipse, mnogo mnogouugla ili pra vo pra vouga ugaoni onika. ka. Alatkom Alatkom za unos tek sta sta se takođe takođe može može nacrta nacrtati ti pra vouga vougaoni oni okvir. Kada Kada prime primenom nom opci opci je je Create Outlines pretvori tvorimo mo tekst u kri ve ve lini lini je, je, dobi dobi jeni jeni obje objekat kat postaposta je okvir okvir u ko ji ko ji može možemo mo učitati učitati tekst, sliku sliku ili drugi drugi okvir. Kao doda dodatak tak prome promeni ni obli oblikk okvi okvira ra pomoću pomoću alatki alatki pen i direct o kviri rima ma može možemo mo da direct sele selecti ction on, okvi menja menjamo mo i atri atribu bute te kao što su popu popuna na i oivičenje. Transfor Transforma maci ci je je ko je prime primenju nju jemo jemo na okvi okvire re mogu da se odra odraža ža va ju i na njihov njihov sadržaj, sadržaj, ali njega može možemo mo i neza neza visno visno menja menjati. ti. Tek stual stualni ni okvi okviri ri se vizu vizuel elno no razli razliku ku ju od grafičkih – prepo prepoznaćete znaćete ih po „in“ i „out“ porto por to vima vima (u termi termino nolo logi gi ji ji Adobe služe za kontro kontrolu lu to Adobe-a) ko ji slu ka tek sta sta i njego njego vo nado nado vezi vezi vanje vanje kroz više vi še okvi okvira. ra. Ako tekst ne može može da stane stane u nacrta nacrtani ni okvir, okvir, izlaizlazni port će poka pokazi zi vati vati znak plus. Da bi se tekst proširio širio na sledeći sledeći okvir, okvir, klikni kliknite te na izla izlazni zni port. Kursor će prome promeni niti ti oblik oblik i sada sada je do voljno voljno da kliknekliknete na sledeći sledeći okvir okvir ili da ga nacrta na crtate. te. Ukoli Ukoliko ko kliknete knete na grafički grafički okvir, okvir, on će se automat automatski ski prilaprilagodi goditi. ti. Čitav proces proces je veoma veoma jednosta dnosta van, intu intuitiiti van i brz pošto pošto ne mora morate te nepre nepreki kidno dno da menja menjate te alatke. alatke. Za kreta kretanje nje po okvi okviri rima ma ko ji se nado nado vezu vezu ju posto posto je i prečice sa tasta tastatu ture re (prečice uključuju uključuju i skok na prvi ili posle po slednji dnji okvir okvir u nizu). nizu). Ako u meni meni ju ju View izabe izabere remo mo opci opci ju ju Show Text Threads dobićemo dobićemo grafički grafički prikaz prikaz toka toka tek sta sta po okvi okviri rima, ma, pošto pošto će se po ja viti viti lini lini ja ja ko ja po vezu vezu je ulazne ulazne i izlazne zlazne porto porto ve. možemo mo pode podesi siti ti tako tako da odra odražažaInDesign može va naše naše potre potrebe be i na vike. vike. Kada Kada je program program pokrepokrenut ali ni jedan jedan doku dokument ment ni je je otvoren, tvoren, prome promene ne u prefe preferen renca cama ma će kasni kasni je je važi važiti ti u svim no vim no vim dokumen kumenti tima. ma. Ako, na primer, primer, često često radi radimo mo sa nestandar tandardnim dnim forma formati tima ma strani stranica ca ili koris koristi timo mo sopstveni stveni skup bo ja, izme izmena na podra podrazu zume me vanog vanog stanja stanja na ni vou vou apli aplika kaci ci je je poma pomaže že nam da brže započnezapočnemo sa obli obliko ko vanjem vanjem doku dokumen menta. ta. Da bismo bismo se vratili tili na inici inici jalna jalna pode podeša ša vanja vanja InDesign-a CS2 do voljno voljno je da prili pri likom kom starto starto vanja vanja progra programa ma držimo priti pritisnu snute te taste tastere re Ctrl+Alt+Shift. Global Globalni ni pristup pristup strani stranica cama ma se u InDesign-u odvi ja ja posred posredstvom stvom pale palete te Pages. Ova pale paleta ta je ne-

ka vrsta koman komandnog dnog centra centra za sve opera ope raci ci je je ko je ko je se odnose dnose na rad sa strani stranica cama. ma. Na ovom mestu mestu može možete te da ih briše brišete te i doda doda jete, jete, kreira kreirate te i zada zada jete matične matične strane, strane, defi defini niše šete te taba tabake, ke, menja menjate te redoredosled strani stranica ca itd. Svaka Svaka grupa grupa od dve naspram naspramne ne strani stranice ce ima sopstve sopstvenu nu radnu radnu pov ršinu. ršinu. Iako je radna pov ršina ršina zasno zasno vana vana na dimen dimenzi zi jama jama strani stranica, ca, ona ne ogra ograničava ničava dizaj dizajne nera ra ni u kom pogle po gledu. du.

Kreta Kretanje nje po doku dokumentu mentu Po strani stranica cama ma se može možete te kreta kretati ti na neko nekoliliko ko načina. Dvostru Dvostruki ki klik na ikonu ikonu strani stranice ce u palepaleti Pages će prika prikaza zati ti tu strani stranicu. cu. U donjem donjem le vom le vom uglu pale palete te su taste tasteri ri za na vi na viga gaci ci ju, ju, a prika prikazan zan je i broj tekuće tekuće strani stranice ce u sopstve sopstvenom nom meni meni ju. ju. DirekDirektan unos bro ja, bro ja, kao i klik na pome pomenu nute te taste tastere re takođe omogućava omogućava ju kreta kretanje nje po doku dokumen mentu. tu. PalePaleta Navigator pruža pruža umanje umanjeni ni prikaz prikaz doku dokumen menta ta i na taj način olak ša ša va ori jenta jentaci ci ju, ju, pogo pogoto to vo kada kada smo uvećali prikaz prikaz dela dela strani stranice. ce. U reži režimu mu View paleti ti Navigator uočićete crveni crveni Active Active Spread na pale pra vouga vougaonik onik ko ji označava označava vidlji vidlji vi vi deo strani stranice ce u prozo prozoru ru doku dokumen menta. ta. Do voljno voljno je da pov lačimo lačimo taj pra vouga vougaonik onik i tako tako odre odredi dimo mo deo strani stranice ce ko ji će biti biti foku fokusi siran. ran. Na taj način, radeći radeći na fragmen fragmentu tu strani stranice ce imamo imamo i dobar dobar osećaj za njenu njenu celi celinu. nu. Režim View All Spreads omogućava omogućava nam da prela prelazizimo sa strani stranice ce na strani stranicu. cu. Opci Opci je je za zumi zumira ranje nje su veoma veoma boga bogate. te. Pored Pored standar standardnih dnih koman komandi di sa tasta tastatu ture re (Ctrl+Alt++ i Ctrl+Alt+–) i klizača klizača na pale paleti ti Navigator , može možemo mo izabra izabrati ti jednu jednu od 17 unapred unapred defi defini nisa sanih nih vrednosvrednosti iz meni meni ja ja u donjem donjem le vom uglu uglu prozo prozora ra InDeželimo mo da dobi dobi jemo jemo „fokus“ „fokus“ na izasign-a, a ako želi brani brani obje objekat kat priti pritisnućemo snućemo Ctrl+Alt+=. U donjem donjem le vom le vom uglu uglu prozo prozora ra doku dokumen menta ta uvek se prikazuprikazu je tekući tekući proce procenat nat uvećanja u procen pro centi tima. ma. UnošeUnošenjem vrednos vrednosti ti u ovo polje polje prome promenićemo nićemo prikaz, prikaz, na sličan način kao u Photoshop-u ili Illustrator -u, -u, a tu su i standar standardne dne opci opci je je za pode podeša ša vanje vanje prika prikaza za (Fit Spread in Window, Fit Page in Window, Actuti vira viramo mo u meal Size i Entire Pasteboard) ko je ak ti ni ju ju View. Povrh svega, svega, može možemo mo da otvo otvori rimo mo pro-

izvoljan zvoljan broj prozo prozora ra sa različitim različitim prika prikazi zima ma dokudokumenta menta i zatim zatim ih raspo raspore redi dimo mo po želji. želji. Ove pogopogodnosti dnosti pose posebno bno dola dolaze ze do izra izraža ža ja na veli velikim kim monito nitori rima, ma, jer nam omogućava omogućava ju da dote doteru ru jemo jemo fi j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

5


ne deta detalje lje i ujedno ujedno posma posmatra tramo mo kako kako se ta promepromena odra odraža ža va na izgled izgled čita ve strani stranice. ce. Neke Neke od osnov osnov nih nih opci opci ja ja i alatki alatki nepo neposresredno utiču na produk pro duk tiv tiv nost. nost. U one ko je ko je ćete odmah prime primeti titi ti spada spada dvostru dvostruki ki klik na tek stualstualni okvir ko jim se odmah ak ti ti vira vira alatka alatka Type, a kursor kursor postav postav lja lja na mesto mesto gde ste kliknu kliknuli. li. Jasna Jasna je ušte ušteda da u vreme vremenu nu u odno odnosu su na izbor izbor alatke alatke na pale paleti ti i postav postav ljanje ljanje kurso kursora ra u tekst, ali ćete pra vi pra vi značaj uočiti tek kada kada shvati shvatite te koli koliko ko puta puta se ova prosta prosta opera operaci ci ja ja ponav po nav lja lja čak i u radu radu sa ne tako tako

dugim doku dugim dokumen menti tima. ma. Ukoli Ukoliko ko priti pritisne snemo mo Alt i dva puta puta klikne kliknemo mo na okvir okvir za tekst, po ja po ja viće se di jalog jalog Text Frame Options. Dimen Dimenzi zi je je okvi o kvira ra za tekst može možemo mo da menja menjamo, mo, a da tekst osta ostane ne izabran – do voljno voljno je da priti pritisne snemo mo taster taster Ctrl. Iako tipo tipogra grafski fski puri puritan tanci ci smatra smatra ju da tekst ne bi trebalo balo defor deformi misa sati ti po hori horizon zonta talili ili verti ver tika kali, li, već izabra izabrati ti odgo odgo vara vara jući font, skali ska lira ranje nje je pone ponekad kad nei neizbežno. zbežno. InDesign CS2 omogućava omogućava inte interak rak tivtivno skali skalira ranje nje sadrža sadrža ja tek stual stualnog nog ovira, ovira, ako držimo taster taster Ctrl.

Rad sa tek stom stom

A

ko u nečemu InDesign ima prvora prvorazre zredni dni se može može učiniti da je u pita pitanju nju tri vi vi jalan jalan zada zadatak, tak, značaj, onda onda je to rede redefi fini nisa sanje nje normi normi niz fak tora tora ga čine veoma veoma komplek komplek snim snim poslom. poslom. moder moderne ne digi digital talne ne tipo tipogra grafi fi je. je. U kombi kombina naci ci ji ji sa Reči mogu mogu da budu budu različite različite duži dužine, ne, a veličina veličina slofonto vima vima InDesign predstav predstav lja lja naj- va određuje određuje ko ja ko ja količina količina tek sta sta može može da se smesti smesti OpenType Pro fonto snažni snažni ju ju platfor platformu mu za prelom prelom i obli obliko ko vanje vanje tek sta sta u red. Rasto Rasto janje janje između između reči u redo re do vima, vima, slo va u u čita vom digi digital talnom nom rečima i redo redo va u pasu pasusisiuni verzu verzumu. mu. Kada Kada je ma određuje određuje boju, odnoodnoreč o tipo tipogra grafi fi ji, ji, naj va vasno gusti gustinu nu tek sta. sta. (U žni ja ja kompo komponen nenta ta svaovom kontek kontek stu stu reč bo ja bo ja kog alata alata za prelom prelom jesse ne odno odnosi si na štamparštamparte modul modul za slaga sla ganje nje sku bo ju ko jom ko jom je tekst tek sta sta (com posi odštam odštampan). pan). Jedan Jedan od positi tion on enprinci principa pa tipo tipogra grafi fi je, je, poPrimenom nom složeslože gine gine). Prime nih pra vila, vila, modul modul za goto goto vo za veli velike ke količine količine slaga slaganje nje određuje određuje kolikolitek sta, sta, jeste jeste da bo ja bo ja bude bude Izbor modula za slaganje teksta rav nomer nomerna, na, odno odnosno sno ko se tek sta sta može može posta viti viti na zada zadatu tu širi širinu nu stupca stupca i na kom mestu mestu tre- da razma razmaci ci budu budu rav nomer nomerno no raspo raspoređeni. ređeni. ba prelo prelomi miti ti red, što predstav predstav lja lja srž tipo tipogra grafi fi je. je. TraOba modu modula la za slaga slaganje nje tek sta sta u Adobe Adobe Indici dicional onalni ni pristup pristup u DTP progra programi mima ma podra podrazu zumeme- Design-u koris koriste te pra vila vila na osno osno vu ko jih određuju određuju vao je da kori korisnik snik ima veoma veoma malo malo kontro kontrole le nad opti optimal malna na mesta mesta za prelom prelom redo redo va. Ukoli Ukoliko ko red modu modulom lom za slaga slaganje nje tek sta. sta. Adobe uspeo da ra- treba treba prelo prelomi miti ti između reči, situ situaci aci ja ja je jasna. jasna. Adobe je uspeo zvi je je sopstve sopstveni ni modul modul za slaga slaganje nje tek sta sta ko ji analianali- Češće se u praksi deša deša va da je dono donoše šenje nje odlu odluke ke zira zira čitav pasus pasus pre nego nego što prelo prelomi mi po jedi jedinačne načne skopčano sa traže tra ženjem njem najbo najboljeg ljeg izbo izbora ra iz skupa skupa redo redo ve. Time Time se posti postiže že najbo najbolji lji mogući mogući komprokompro- od neko nekoliliko ko neza nezado do volja volja va jućih vari vari janti. janti. Korek Korek cicimis u bro ju bro ju hife hifena naci ci ja ja i beli belina na između između reči. NapreNapre- jom razma razmaka ka između između reči i slo va, slo va, skali skalira ranjem njem (sudni model model slaga slaganja nja tek sta sta u InDesign -u nazi nazi va va se ža vanjem vanjem i proši proširi ri vanjem) vanjem) slov nih nih obli oblika ka i primeprimemože uzabra uzabrati ti i nom pra vila vila za rastav rastav ljanje ljanje reči na slogo slogo ve, kompokompo Adobe Adobe Paragrap Paragraph h Composer , ali se može klasični klasični način – Adobe Single-line Single-line Composer . zicij zicijski ski modu modulili InDesign-a vrednu vrednu ju sve moguće moguće Ukoli Ukoliko ko poku pokuša šamo mo da veoma veoma po jednos jednostavtav- prelo prelome me i na kra ju bira bira ju onaj ko ji najbo najbolje lje odgoodgoljeno ljeno opiše opišemo mo proces proces slaga slaganja nja tek sta, sta, može možemo mo da vara vara zada zadatim tim para parame metri trima. ma. kaže kažemo mo da je to verti ver tikal kalno no i hori horizon zontal talno no rasporasponajslični ji ji onome onome što Single-line Single-line Composer je najslični ređivanje ređivanje reči po stupci stupcima ma na strani stranici. ci. Iako vam smo rani rani je je mogli mogli da vidi vidimo mo u većini DTP prograprogra-

6

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


ma. Prili Prilikom kom dono donoše šenja nja odlu odluke ke o prela prelama manju, nju, ovaj modul modul razma razmatra tra po jedi jedinačne načne redo redo ve, što je naj najbrži način za slaga slaganje nje tek sta. sta. Pri tome tome uzima uzima u obzir obzir tri gene general ralna na pra vila. vila. Prvo pra vilo vilo je da vanje vanje prednosprednosti korek korek ci ci ji ji razma razmaka ka između između reči u odno odnosu su na hifehifenaci naci ju. ju. Dakle, Dakle, do pode podele le reči će doći samo samo ako se po većavanjem većavanjem ili smanji smanji vanjem vanjem razma razmaka ka između reči u dozvolje zvoljenim nim grani granica cama ma (ko je kori korisnik snik može pode podesi siti) ti) ni je je moguće moguće posle poslednju dnju reč smesti smestiti ti u tekući tekući red ili je preba pre baci citi ti u sledeći. sledeći. Sledeće Sledeće pra vi pra vilo lo ukazu ukazu je na to da pode podela la reči ima priori prioritet tet nad promenom menom razma razmaka ka između i zmeđu slo va. Razmak Ra zmak između između slo va će se prome promeni niti ti jedi jedino no u slučaju da se reč ne može može pra vilno vilno rasta rasta viti viti na slogo slogo ve. Naj Najzad, ako do korek korek ci ci je je razma razmaka ka između između reči ili slo va slo va neizos neizostavtavno mora mora da dođe, onda onda je bolje bolje da se razmak razmak smanji nego nego da se po veća. Pra vila vila ko ja smo opisa opisalili su plod više više ve vekov kov nog nog iskus iskustva tva majsto majstora ra tipo tipogra grafi fi je je i njiho njiho vo pošto pošto vanje vanje garan garantu tu je vizu vi zuel elno no usklađen usklađen i čist prelom prelom tek sta. sta. Kako Kako opisa opisani ni meha mehani nizam zam izgle izgleda da u prak si? si? Ako se posle poslednja dnja reč u redu redu ne ukla uklapa pa u širi širinu nu stupca stupca InDesign najpre najpre poku pokuša ša va da smanji smanji razmak između između reči kako kako bi napra napra vio mesta mesta za „problema blematičnu“ tičnu“ reč. Ukoli Ukoliko ko ovaj poku pokušaj šaj ne urodi urodi plodom, plodom, razmak razmak između između reči se po većava, ali je moguće moguće da to ne do ve do vede de do preba prebaci ci vanja vanja reči u naredni redni red. U toj situ situaci aci ji ji se razma razmatra tra pode podela la reči. U slučaju neus neuspe peha ha InDesign će poku pokuša šati ti da istovistovreme remeno no smanji smanji razmak razmak između između reči i između između slo va u tekućem tekućem redu redu ili, kao posle po slednju dnju mogućnost, mogućnost, da po veća razmak. ra zmak. Kada Kada je pronađeno pronađeno prihva prihvatljitlji vo mesto mes to za prelom, prelom, InDesign prela prelazi zi na slaga slaganje nje sledećeg sledećeg reda. reda. Pošto Pošto Single-line Composer razma razmatra tra samo samo po jedi jedinačne načne redo redo ve tek sta, sta, ni je je u sta stanju nju da opti optimimizu je prelom prelom u čita vom čita vom pasu pasusu. su. Sasvim Sasvim je uobičajena situ situaci aci ja ja da se u pasu pasusu su po ja ve loše loše prelom prelomlje ljeni ni redo redo vi, iako je osta ostatak tak pasu pasusa sa bespre besprekor korno no prelomprelomljen. Ovi proble problemi mi se mogu mogu ručno otklo ot kloni niti, ti, ali to zahte zahte va dosta dosta vreme vremena na i truda. truda. Upra Upra vo na ovom mestu mestu uočavamo uočavamo potre potrebu bu za sav ršeni ršeni jim jim modumo dulom za slaga slaganje nje tek sta. sta.

Paragraph Composer, kojim je složen pasus na levoj strani, demonstrira tipografsku snagu InDesign-a CS2

press tehno tehnolo logi gi je) je) je prime primetio tio da ručni slagači slagači tek-

sta posti postižu žu vizuelno bolje bolje rezul rezulta tate te nego nego računari. računari. Iz nekih nekih volše volšebnih bnih razlo razloga ga višes višestu tubačni bačni tekst ko ji je ručno prelom prelomljen ljen posti postizao zao je idealan idealan raspo raspored red razma razmaka ka između reči uz pošto pošto vanje vanje svih pra vila vila hife hifena naci ci je, je, dok je računar rač unar na po je po jedi dinim nim mesti mestima ma ubaci ubaci vao vao veli velike ke prazni praznine ne ko je su oduda odudara rale le od ostatka tatka pasu pasusa. sa. Računar, narav narav no, no, ni je je grešio grešio već je izvrša i zvrša vao algo algori ritam tam ko ji ni do dana današnjih šnjih dana dana ni je je uspeo uspeo da dosti dostigne gne efika efikasnost snost čoveka. čoveka. Da li je slaga slaganje nje teksta zais zaista ta toli toliko ko složen složen proces? proces? Donald Knuth se takođe ba vio ovim pro problemom blemom i došao došao do zaključka zaključka da dokle dokle god računar prelo pre lomi mi jednu jednu lini lini ju ju najbonajbolje što može može u skladu skladu sa svim zada zadatim tim para parame meririma ko ji uključuju uključuju hife hifena naci ci ju ju kao i razmak razmak između slo va i reči, i zatim zatim pređe na sledeću sledeću i tako tako nastanasta vi do d o kra ja kra ja pasu pa susa, sa, dobi jeni jeni rezul rezultat tat ni je je opti op timamalan. Ukoli Ukoliko ko međutim program program prela prelama ma jući red gleda gleda neko nekoliliko ko redo redo va unazad unazad i unapred, unapred, na osnoosno vu zada za datih tih krite kriteri ri juma juma dode dodelju lju je „ocene“ „oce ne“ kvali kvaliteteta prelo preloma ma i pra vi sta st ablo odlu odluka, ka, dobiće dobiće se efikaefikasnost rav na na onoj ko ju ko ju posti postiže že čovek. Na ovoj ide ji se zasni zasni va va Paragraph Composer InDesign-a ko ji je trenu trenutno tno unika unikatni tni prime primerak rak tehno tehnolo logi gi je je za slaganje ganje tek sta. sta. Speci Speci jali jalitet tet InDesign-a je nepri neprime metna tna hori horizonzontalna talna defor deforma maci ci ja ja slov nih nih liko liko va kao doda dodatna tna moKompo Kompozi zici ci ja ja teksta gućnost za dobi dobi janje janje opti optimal malnog nog prelo preloma. ma. PromiPromiPre više više od dvade dvadeset set godi godina, na, John šljenom upotre upotrebom bom ove opci opci je je zais zaista ta može možemo mo sma John Seybold šljenom (osni (osni vač vač čuvene čuvene publi publika kaci ci je je ko ja anali analizi zira ra pre- njiti njiti broj redo redo va ko ji se ne mogu mogu prelo prelomi miti ti u skla j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

7


du sa zada zadatim tim para parame metri trima, ma, ali grani granice ce treba treba posta viti viti veoma veoma usko, usko, na primer primer između između 98 i 102% ili još bolje bolje 99 i 101%. Intu Intuitiv itiv ni ni joj joj upotre upotrebi bi Para-a dopri doprino nosi si jednos jednosta ta van klizač klizač ko graph Composer -a jim priori prioritet tet da jemo jemo razma razmaku ku između reči ili podepodeli reči na kra ju kra ju re redo va. Za vi višestu šestubačni bačni prelom prelom preporučlji poručlji vo vo je da ovaj ovaj klizač klizač pome pomeri rimo mo ule vo, odnosno da dozvo dozvolilimo mo po većan broj pode podelje ljenih nih reči, ali da redu reduku ku jemo jemo nepri nepri jatne jatne beli beline. ne. Pronala nalaže ženje nje svih mogućih mogućih vari vari janti janti prelopreloma redo redo va, njiho njiho va proce procena na i dode dodelji lji vanje vanje „nega„negativ nih nih poena“ poena“ su osno osno va za rad više vi šelilinij nijskog skog slagača tek sta. sta. Ovaj modul modul takođe takođe koris koristi ti skup sopstvenih stvenih pra vila vila za vredno vredno vanje vanje prelo preloma. ma. Naj veći veći priori prioritet tet da je se rav nomer nomernoj noj distri distribu buci ci ji ji reči i slo va, a proce procena na se vrši na osno osno vu odstu odstupa panja nja od idealnog alnog raspo raspore reda. da. Pode Podela la reči se izbe izbega ga va dok god je to moguće, moguće, tako tako da se hife hifena naci ci ja ja treti tretira ra kao teži teži „prekršaj“ „prekršaj“ nego nego korek korek ci ci ja ja razma razmaka. ka. Dobri Dobri prelo prelomi mi se, narav narav no, no, više više vrednu vrednu ju nego ne go loši, loši, ali InDesign još više više podcrta podcrta va vrednost vrednost dobrog dobrog prelo preloma ma tako tako što nega negativ tiv ne ne poene poene kvadri kvadrira. ra. Na osno o sno vu zada zadatih tih para parame meta tara ra InDesign će kreira kreirati ti stablo stablo proce procena na za moguće moguće prelo prelome me redo redo va u pasu pasusu su i na osno osno vu dode dodelje ljenih nih poena poena će se pratipratiti one grane grane ko je garan garantu tu ju najbo najbolji lji prelom. prelom. Da bismo pode podeša ša vanjem vanjem opci opci ja ja Paragraph Composer -a -a dobi dobilili rezul rezulta tate te ko je želi že limo, mo, važno važno je da detalj detaljnini je proučimo proučimo način dode do delji lji vanja vanja kazne kaznenih nih poena. poena. Paragraph Composer uvek poku pokuša ša va da lini lini ju ju prelomi lomi najbo najbolje lje što može, može, u skladu skladu sa postav postav ljenim ljenim zahte zahte vima. vima. Iako na prvi pogled po gled može može da izgle izgleda da da zada zada vanje vanje uskog uskog opse opsega ga između i zmeđu mini minimal malnih nih i mak simal simalnih nih vrednos vrednosti ti za razmak razmak između između slo va i reči po većava kazne kaznene ne poene poene zbog odstu odstupa panja, nja, realno alno stanje stanje je sasvim sasvim supro suprotno. tno. Pošto Pošto se kazne kazneni ni poeni poeni kvadri kvadrira ra ju pre nego nego što se odre o dredi di najbo najbolji lji prelom prelom za tekući tekući red, smanji smanji vanje vanje opse opsega ga od najmanjeg manjeg do naj većeg većeg razma razmaka ka zapra zapra vo smanju smanju je relativ lativ nu nu razli razliku ku između između prihva prihvatlji tlji vog vog i nepri neprihva hvatljitlji vog pre preloma. loma. Prema Prema tome, tome, ako prome promeni nite te osnov osnov ne ne vrednos vrednosti ti pobri pobrini nite te se da osta osta vite vite do voljno voljno „prostora“ tora“ za nesme nesmetan tan rad modu modula la za slaga slaganje nje tek sta. sta. Posto Posto janje janje dva modu modula la za slaga slaganje nje tek sta sta svakako kako do vodi vodi do nedo nedoumi umice ce – ko ji je od njih najprikla prikladni dni ji ji za naše naše potre potrebe? be? Kao gene general ralno no pra vilo može može se uzeti uzeti da Paragraph pruža najParagraph Composer Compose r pruža

8

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

bolji bolji odnos odnos između između kvali kvalite teta ta i perfor performan mansi. si. Iako se njego njego vim ak ti ti vira viranjem njem može može dogo dogodi diti ti da InDesign posta postane ne nešto nešto spori spori ji, ji, produk produk tiv tiv nost nost neće biti biti ugrože grožena na pošto pošto ćemo ušte uštede deti ti vreme vreme ko je bismo bismo inače utro utroši šilili za ručnu opti optimi miza zaci ci ju ju prelo preloma. ma. Kada je u pita pitanju nju veća količina količina tek sta, sta, više višelilinij nijski ski modul će naći idealan ide alan balans balans između između razma razmaka ka i podepodele reči tako ta ko da ćemo dobi dobiti ti tekst ko ji je rav nomernomerni je je raspo raspoređen. ređen. U nekim nekim slučaje vi slučaje vima ma klasičan klasičan modul modul za slaganje ganje tek sta sta može može da bude bude prikla prikladni dni je je reše rešenje nje jer je njegov njegov rad, sa stano stano višta višta kori korisni snika, ka, predvi predvidlji dlji vi vi ji. Pretpos Pretposta ta vimo vimo da treba treba kori korigo go vati vati red pri kra ju pasu pa susa sa i da je ak ti ti van van više višelilinij nijski ski modul. modul. Ovaj modul modul će odmah odmah započeti započeti rekom rekompo pozi zici ci ju ju pasu pa susa sa anali analizi zira ra jući pretho prethodnih dnih neko nekoliliko ko redo redo va tako ta ko da je sasvim sasvim moguće moguće da se prelom prelom neočeki vano vano promeni, meni, iako smo samo samo žele želelili da unese unesemo mo samo samo manju isprav isprav ku. ku. Dakle, Dakle, ako želi želimo mo potpu potpunu nu kontro kontrolu lu nad prela prelama manjem njem redo redo va, treba da izaberemo izaberemo Sin gle-line Composer .

Porav Poravna nanje nje pasusa pasusa Tokom preloma preloma tek sta sta slo va se grupi grupišu šu u reči, reči u redo re do ve, redo redo vi u pasu pasuse, se, pasu pasusi si u stupce... Pasus Pasus je veoma ve oma važna važna funkci funkcional onalna na celi celina na ko ja utiče na izgled i zgled prelom prelomlje ljene ne strani stranice. ce. Izbor Izbor porav nanja nanja pasu pasusa sa je jedna jedna od prvih odlu odluka ka ko ju donosi nosimo mo prili prilikom kom dizaj dizajni nira ranja nja doku dokumen menta. ta. Obostrano trano porav porav nat nat tekst, u kome kome su svi redo redo vi jednajednake duži dužine, ne, delu delu je formal formalni ni je je ali je u njemu njemu teže teže postići postići rav nomer nomernu nu bo ju. Nazu Nazublje bljeni ni tekst se lakše prela prelama, ma, ali su redo redo vi ne jedna jednake ke duži dužine ne u principu cipu nepri neprihva hvatlji tlji vi vi za stupce stupce u no vina vinama ma i časopičasopisima sima izuzev izuzev u nekim nekim speci speci jalnim jalnim i retkim retkim situ situaci aci ja jama. InDesign ima čak sedam sedam opci opci ja ja za porav porav nanje nanje pasu pasusa, sa, od toga toga četiri četiri za obostra obostrano no urav nate nate pasupasuse. Vari Vari jaci jaci je je kod obostra obostranog nog urav nanje nanje se, naravnaravno, odno odnose se na posle poslednji dnji red ko ji ko ji može može da bude bude le vo, desno, desno, u centru centru ili razvučen razvučen po širi širini ni stupca. stupca. Ako iz meni meni ja ja pale palete te Paragraph (ko ju ćemo usko uskoro ro detalj detaljno no predsta predsta viti) viti) izabe izabere remo mo opci opci ju ju Justification, po ja viće se odgo odgo vara vara jući di jalog jalog u kome kome pode podeša ša vamo vamo razmak razmak između između reči i slo va slo va i hori horizonzontalno talno skali skalira ranje nje slov nih nih obli oblika. ka. Opci Opci jama jama Word kontroliliše šemo mo dozvo dozvolje ljeno no Spacing i Letter Spacing kontro odstu odstupa panje nje modu modula la za slaga slaganje nje tek sta sta od razmarazma-


ka ko ji su defi defini nisa sani ni u upotre upotreblje bljenom nom fontu. fontu. Pored kori korigo go vanja vanja razma razmaka, ka, posto posto ji još jedan jedan način za kompen kompenza zaci ci je je prili prilikom kom porav porav na na vanja vanja pasu pasusa. sa. U pita pitanju nju je sasvim suptil suptilno no suža suža vanje vanje ili proši pro širiri vanje vanje karak karak tera tera ko jim uprav uprav ljamo ljamo pomoću pomoću opci opci je je Glyph Scaling . Za svaku svaku od pome pomenu nutih tih opci opci ja ja može možemo mo da unese unesemo mo mini minimal malnu, nu, mak simal simalnu nu i poželj poželjnu nu (opti(optimalnu) malnu) vrednost. vrednost. Za razmak razmak između između reči opti optimalmalna vrednost vrednost je 100% (u de fault stanju) što znači fault stanju) da će InDesign poku pokuša šati ti da koris koristi ti stvarnu stvarnu širi širinu nu space ko ji je prisu karak karak tera tera space prisutan tan u fontu. fontu. Vrednos Vrednosti ti dozvolje ljeni ni najmini minimum mum i maximum označava ju dozvo manji manji i naj veći veći razmak ra zmak između između reči, izra izražen žen kao proce procenat nat osnov osnov ne ne širi širine ne karak karak tera tera space space. Osnov no no i naj važni važni je je pra vilo vilo jeste jeste da razmak razmak između reči kod obostra obostrano no urav natog natog tek sta sta treba treba da bude bude što je moguće moguće manji manji a da se pri tom reči jasno jasno razdva razdva ja ju. Jedna Jedna od standar standardnih dnih mera mera ko ja se u tipo tipogra grafi fi ji ji koris koristi ti je em (označava (označava se i sa M) ili em kvadrat. kvadrat. U pita pitanju nju je rela relativ tiv na na mera mera ko ja odgo odgo vara vara veličina veličina slo va u tačkama. tačkama. Kod fonta fonta veličine 12 pt, em iznosi znosi 12 pt (tj. strani stranica ca em kvadrakvadrata je 12 pt). Ukoli Ukoliko ko bilo bilo ko ji Type 1 font učitamo učitamo u font editor editor videćemo videćemo da širi širina na razma razmaka ka (space) iznosi znosi oko 250 jedi je dini nica. ca. Uzima Uzima jući u obzir obzir da je granu granular larnost nost Type 1 fonto fonto va 1000 UPM (units per em) znači da je standar standardna dna širi širina na običnog razmarazmaka – M/4. Kod obostra obostrano no urav natog natog tek sta, sta, kakav kakav je najčešći u goto goto vo svim pu publi blika kaci ci jama, jama, neop neophohodno je po većavanje većavanje ili smanji smanji vanje vanje širi širine ne razmarazmaka u odno odnosu su na standar standardnu dnu vrednost. vrednost. Za optički optički usklađen usklađen prelom, prelom, mini minimal malna širi širina na razma razmaka ka je M/5 a mak simal simalna na širi širina na M/3. Da pre ve pre vede demo mo sada ove vrednos vrednosti ti u oblik oblik ko ji ko ji je razum razumljiv ljiv DTP programi gramima. ma. Ukoli Ukoliko ko uzme u zmemo mo da M/4 (standar (stan dardni dni razmak) razmak) izno iznosi si 100%, uz malo malo računa utvrdićemo utvrdićemo da je M/5 (mini (minimal malni ni razmak) razmak) 80%, dok je M/3 (mak simal simalni ni razmak) razmak) 133%. startu dobro dobro pode podeše šene ne Adobe InDesign InDesign ima u startu opci opci je je veza ve zane ne za kontro kontrolu lu razma razmaka. ka. U po je po jedi dinim nim fonto fonto vima vima ko ji delu delu ju suže suženo no moguće moguće je i doda do datno tno smanji smanjiti ti razma razmake ke između između reči tako tako da budu budu u konstela stelaci ci ji ji M/6-M/5-M/4. Uko Ukoliko liko je dizaj di zajner ner takvog takvog fonta fonta već pode podesio sio širi širinu nu razma razmaka, ka, nećete mora morati ti da menja menjate te para parame metre. tre. Ako vam se učini da bi ra-

zmaci zmaci mogli mogli da budu budu i manji, manji, pro veri verite te pomoću pomoću font edito editora ra ili uvidom uvidom u AFM fajl (kod Type 1 fonto va) širi širinu nu karak karak tera tera space Treba imati imati u vidu vidu da space. Treba je granu gra nular larnost nost TrueType fonto fonto va 2048 UPM i da je kod njih standar standardna dna širi širina na razma razmaka ka 512. Kada Kada je u pita pitanju nju razmak razmak između između slo va, smisao opci opci ja ja mini drugačiji, pominimum mum i maximum je drugačiji, što slov ni ni oblici blici ima ju različite različite širi širine. ne. U ovom slučaju zada zada jemo jemo dozvo dozvoljen ljen proce procenat nat prome promene, ne, recimo cimo između -15% i +15%. Na osno osno vu uobičajenih tipo tipogra grafskih fskih pra vila, vila, modu modulili za slaga slaganje nje tek sta sta će kori korigo go vati vati razmak razmak između između slo va samo samo ako se prome promenom nom razma razmaka ka između između reči ne može može postići postići zado zado volja volja va jući prelom prelom reda. reda. Sa prome promenom nom para parame meta tara ra za razmak razmak između između slo va i reči treba treba biti biti veoma veoma opre oprezan. zan. Ukoli Ukoliko ko zadamo damo pre više više restrik restrik tiv tiv ne ne uslo ve, razli ra zlike ke između pona ponaša šanja nja dva modu modula la će posta postati ti očigle očigledni dni je. je. Moguće je da Single-line Composer u takvim takvim okolnosokolnostima tima posti postiže že i nešto nešto bolje bolje rezul rezulta tate te ali će Parara ni je je detalj detaljno no objaobja graph Composer Composer , kao što smo rani snili, sni li, opti optimalni malni je je radi raditi ti ako je opseg opseg defi defini nisan san opci jama jama mini voljno komo komotan. tan. minimum mum i maximum do voljno Prome Promena na razma razmaka ka između između reči u okvi okviru ru prihvatlji hvatlji vih vih grani granica ca spada spada u opro oproba bana na i sigur sigurna na tipogra pografska fska reše rešenja. nja. Mišlje Mišljenja nja su oprečna oprečna kada kada treba menja menjati ti razmak razmak između između slo va, pošto pošto su ove korek ci ci je je mnogo mno go uočlji vi vi je, je, pogo po goto to vo ako modul modul za slaga slaganje nje tek sta sta ni je je uspeo uspeo da posti postigne gne opti optima malan lan prelom, prelom, pa je došlo došlo do ozbilj ozbiljni ni jeg jeg naru naruša ša vanja vanja zadatih datih para parame meta tara. ra. Zbog toga toga su sve tri vrednos vre dnosti ti za Character Spacing u podra po drazu zume me vanom vanom stanju stanju postav postav ljene ljene na 0%. Alter Alterna nativ tiv no no reše rešenje nje je Glyph neka vrsta kontek kontek stnog stnog suža suža vanja vanja ili prošiprošiScaling , neka ri vanja vanja slov nih nih liko liko va. Ukoli Ukoliko ko posle poslednja dnja reč u redu ne dose doseže že kraj reda reda ili je treba tre ba deli deliti, ti, com posi posititimože da blago blago razvuče razvuče ili sabi sabi je je čita č ita vu on en gine gine može reč, posma posmatra tranu nu kao uobičajeni uobičajeni vek torski torski obje objekat. kat. Ako kao mini minimal malnu nu vrednost vrednost za skali skalira ranje nje postaposta vimo vimo 98%, a kao mak simal simalnu nu 102%, program pro gram će imati imati do voljno voljno mane mane varskog varskog prosto prostora ra da pra vi za oko ne vi ne vidi dilji lji ve, ve, suptil suptilne ne kompen kompenza zaci ci je je širi širine ne slo va ko je omogućava omogućava ju bolji bolji prelom prelom pasu pasusa. sa.

Pode Podela la reči na slogove slogove Kada Kada smanji smanji vanje vanje i po većavanje većavanje razma razmaka ka između reči ne može može da pomo pomogne gne da posle poslednja dnja j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

9


reč dosti dostigne gne desnu desnu ivicu ivicu stupca, stupca, preos preosta ta je pode po dela la tu a zadrža zadržalili crticu, crticu, upotre upotrebićemo bićemo speci speci jalni jalni znak reči na slogo slogo ve. Ovaj postu pos tupak pak odvi odvi ja ja se u skladu skladu non-breaking hyphen. Ručno umeta umetanje nje ozna oznaka ka za sa pra vili vilima ma za delje deljenje nje reči i rečnici rečni cima ma izuze izuzeta taka ka pode podelu lu reči posti postiže žemo mo znakom znakom discretionary hyko ji su ugrađeni ugrađeni u goto goto vo sve progra programe me za obra obradu du phen, ali ćemo taj posao po sao prepus prepusti titi ti pome pomenu nutim tim programi mima. ma. Pone Ponekad kad će nam biti biti potre potrebno bno da i prelom prelom tek sta. sta. Inter Interna na podrška podrška za hife hifena naci ci ju ju tek- progra sta na srpskom jezi jeziku ku još uvek ni je je uobičajena uobičajena op- sprečimo pode podelu lu reči, pa je kori korisno sno da utvrdi utvrdimo mo ci ja ja mnogih mnogih pozna poznatih tih i popu popular larnih nih program programskih skih pogo pogodan dan metod metod kojim to pos p osti tiže žemo. mo. pake paketa. ta. InDesign CS2 ima ugrađenu ugrađenu pode podelu lu reči Pode Podelu lu reči najčešće izbe izbega ga vamo vamo u ličnim za hrvatski hrvatski jezik, jezik, ko ja ko ja prilično prilično dobro dobro funkci funkcioni oniše še i imeni imenima ma i u posle poslednjim dnjim rečima na strani stranici. ci. U za srpski lati latinični nični tekst. Ipak, za nas je od ključne prvom slučaju radi radi se o este esteti tici, ci, a u drugom drugom postoposto važnos važnosti ti mogućnost mogućnost da ozna oznake ke za hife hifena naci ci ju ju ume- ji i funkci funkcional onalni ni aspekt, aspekt, jer je za oči čitaoca čita oca napornaportnemo tnemo u tekst i tako tako nano da nasta nasta vak preki prekinunute reči traži traži na sledećoj sledećoj značimo progra programu mu gde strani stranici ci ili, još gore, gore, da može može da pode podelili reči, što omogućava omogućava i prelom pre lom bude bude prinuđen prinuđen da okreokrećiriličnost ćiriličnost tek sta. sta. ne list. Ek stremni stremni priNajpri Najprikla kladni dni je je remer ko ji sam video video u šenje šenje za tek sto sto ve na jednom jednom trotom trotomnom nom desrpskom jezi jeziku ku jeslu domaćeg domaćeg autora autora je InDesign CS2 nema ugrađenu hifenaciju za te ek sterna sterna hife hifena naci ci ja ja pode podelje ljena na reč na kra ju dato datote teka ka u Microsoft drugog drugog toma toma i njen nas Microsoft srpski jezik, pa treba koristiti eksterni hifenator. -u pomoću pomoću prota vak u sledećoj sledećoj knjizi. knjizi. Word -u I za njega treba podesiti osnovne parametre parametre grama grama RAS ko ji ubacuubacuU savreme remenim nim DTP je ozna oznake ke za hife hifena naci ci ju ju gde god neka neka reč može može da progra programi mima ma još uvek ne posto pos to ji opci opci ja ja ko ja bi bude bude pode podelje ljena. na. Dobi Dobi jamo, jamo, dakle, dakle, tekst sa mak sisi- ukloni klonila la pode podelu lu reči ko ji ko jima ma se zav rša rša va strani stranica, ca, malnim malnim bro jem mo m ogućih pode podela la reči, što je pris- pa ćete to mora morati ti ručno da uradi ura dite. te. Do voljno voljno je takve reči ubaci ubacite te znak discretup ko ji je dozvo dozvoljen ljen samo samo u no vinskoj vinskoj tipo tipogra grafi fi ji. ji. da na sam početak takve Za prelom prelom knjiga knjiga potre potrebno bno je više više kontro kontrole le i u toj tionary hyphen čime presta presta je delo delo vanje vanje svih ostaostaoblasti blasti InDesign ima značajnu značajnu prednost prednost nad svo- lih umetnu umetnutih tih ozna oznaka ka za hife hifena naci ci ju ju u toj reči. jim konkurentom konkurentom QuarkXPress -om. Naime, Naime, posKada Kada je hife hifena naci ci ja ja uključena uključena može možemo mo podepodeto je opci opci je je ko je određuju ko ji je mini minimal malni ni broj siti siti i doda dodatne tne para parame metre tre ko ji utiču na pode podelu lu reči slo va u reči posle po sle ko jeg može može da usle usledi di podela dela i na slogo slogo ve. Moguće Moguće je, na primer, primer, obele obeleži žiti ti deo koli koliko ko se najma naj manje nje slo va može može prene preneti ti u sledeći sledeći tek sta sta kao što je Web adresa dresa i izabra izabrati ti opci opci ju ju No red. Uglav Uglav nom nom se u oba slučaja uzima uzi ma vrednost vrednost Break čime ćemo sprečiti njenu nje nu pode podelu lu na kraju reda. Može Možemo mo takođe takođe ogra ograničiti ničiti broj uzasto uzastopnih pnih od tri slo va, što onemo onemogućava gućava da kratki, kratki, dvoslovdvoslov- reda. ni počeci ili zav ršeci ršeci reči osta ostanu nu na kra ju reda re da ili pode podela la reči i tako tako smanji smanjiti ti efekat efekat „merde „merde vi vina“ na“ kose prene prenesu su na početak nare narednog dnog reda. reda. U prograprogra- ji naru naruša ša va izgled izgled pasu pasusa. sa. Sasvim Sasvim je jasno jasno da u remu QuarkXPress ovi para parame metri tri nema nema ju priori pri oritet tet alnim alnim uslo uslo vima, vima, pogo pogoto to vo ako je je stubac stubac uzan, monad umetnu umetnutom tom hife hifena naci ci jom, jom, što ih ih čini neupo neupotretre- dul za slaga slaganje nje tek sta sta ne može može ispu ispuni niti ti sve uslo uslo ve blji vim, vim, dok InDesign dozvo dozvolja lja va preci preciznu znu kontrokontro- ko ji se pred njega nje ga postav postav lja lja ju, ali će se InDesign lu tek sta sta sa ek sternim sternim pode podela lama ma reči. uvek potru potrudi diti ti da pruži pruži opti optima malan lan prelom. prelom. Ako niPrili Prilikom kom pode podele le reči, na kraj reda reda se postavpostav- smo zado zado voljni voljni dobi dobi jenim jenim rezul rezulta tati tima, ma, jednos jednostavtavlja speci speci jalni jalni znak iz tekućeg te kućeg fonta fonta – crtica crtica (hy- no ćemo prome promeni niti ti para parame metre. tre. deša va ako se reč pode po delili na mestu mestu phen). Šta se deša gde se već nala nalazi zi crtica? crtica? Tipičan Tipičan primer primer su vreFusnote Fusnote menski menski inter inter va valili ili sinta sintagme gme kao što je „manje-vi„manje-viElemen Elementar tarne ne česti čestice ce funkci funkcional onalnos nosti ti svakog svakog še“. Da bismo bismo sprečili da se reč pode po delili na tom mes- DTP progra programa ma jesu jesu okvi o kviri ri u ko je smešta smeštamo mo for-

10

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


matira mati rani ni tekst. Ako program program može može da zada zada odgoodgo vara vara jući font i ve veličinu slo va, da kontro kontroliliše še razmarazmake između slo va, reči i redo redo va i da prela prelama ma reči na kra ju redo redo va, on onda takav takav program program teoret teoretski ski može da ostva ostvari ri bilo bilo ko ju zami zamisao sao grafičkog grafičkog dizaj dizajnenera. Čak i elemen ele mentar tarna na automa automati tika ka je izvan izvanre redan dan napre napredak dak u odno odnosu su na neka nekada dašnje šnje ručno slaga slaganje nje tek sta, sta, ali je digi digital talno no doba doba name nametnu tnulo lo no ve standarde. darde. Na primer, primer, fusno fusnotu tu može možemo mo uvek napra napra viti viti tako tako što ćemo njen tekst smesti smes titi ti u zase zaseban ban okvir okvir ko ji ćemo posta posta viti viti na dno strane, strane, nacrta nacrtati ti lini lini ju ju iznad fusno fusnote te i upisa upisati ti odgo odgo vara vara jući broj, broj, zvezdi zvezdicu cu ili neki neki znak pored pored reči u glav nom nom tek stu stu ko ja se se pozi pozi va va na fusno fusnotu, tu, kao i pored pored same same fusno fusnote. te. Ovaj postu postupak pak bi se mogao mogao nazva nazvati ti simu simulaci laci ja ja fusno fu snote, te, jer vo vodimo dimo računa samo samo o krajnjem krajnjem rezul rezulta tatu tu – kada tekst bude bude odštam odštampan, pan, čitaocu čitaocu svaka svakako ko ni je je bitno na ko ji ko ji je način on obli obliko ko van. Međutim, iako dizaj dizajner ner na ekra ekranu nu i čitalac čitalac na papi papiru ru vide vide fusnofusnote, za DTP program program ko ji ne podrža podrža va ovaj vid forformati ma tira ranja nja tek sta sta to su samo samo okvi o kviri ri nepo nepo veza vezani ni sa ostat ostatkom kom tek sta. sta. Ne posto posto ji logička lo gička veza veza između i zmeđu fusno fusnote te i refe referen rence ce na fusno fusnotu tu i ako dođe do obimni jih jih prome promena na doku dokumen menta, ta, svi okvi okviri ri sa fusno fusnotatama moraće moraće ručno da se premes premeste te na no ve pozi pozici ci je. je.

ko bismo bismo odmah odmah mogli mogli da unese unesemo mo tekst fusnofusnote. Central Centralno no mesto mesto za uprav uprav ljanje ljanje fusno fusnota tama ma je di jalog jalog Footnote Options (Type / Document Footkartice. ce. Na karti kartici ci Numnote Options) sa svo je dve karti fusnote te bibering and Formatting biramo da li će fusno ti obele obeleže žene ne rednim rednim bro je vi je vima ma ili nekim nekim drugim drugim znako znako vima vima i da li će nume numera raci ci ja ja počinjati počinjati ispočetispočetka na svakoj svakoj no voj strani, strani, paru paru naspram naspramnih nih strana ili odeljku. odeljku. Sledi Sledi forma formati tira ranje nje refe referen rence ce za fusnotu snotu u tek stu. stu. Ona obično ima oblik oblik ek sponensponenta (superscript), ali može možemo mo da pretho prethodno dno defi defininišemo šemo stil karak karak tera tera po želji želji i da ga ov de de dode dodelilimo. mo. Slično je i za sam tekst fusno fusnote te – izabraćemo izabraćemo stil ko ji smo defi defini nisa salili i pode podesi siti ti razmak razmak između između oznaoznake fusno fusnote te i tek sta sta (to je obično tabu tabula lator). tor). Što se tiče forma formati tira ranja nja ozna oznake ke pre samog samog teksta fusnofusnote, njega njega ugrađuje ugrađujemo mo u stil fusno fusnote te pomoću pomoću tehnitehnike ugnežđenih ugnežđenih stilo stilo va. Do volj Do voljno no je da zada zadamo mo da se sve do prvog tabu tabula lato tora ra prime primenju nju je pose posebno bno naprav ljen ljen stil karak karak tera tera za ozna oznaku ku fusno fusnote. te. Na karti kartici ci Layout nala nalaze ze se doda do datne tne opci opci je je za obliko bliko vanje vanje fusno fusnota. ta. Na primer, primer, razmak razmak između između glav nog nog tek sta sta i prve fusno fusnote te na strani, strani, kao i razmak između između fusno fusnota. ta. Ov de de pode podeša ša vamo vamo duži dužinu nu i deblji debljinu nu lini lini je je ko ja ko ja se nala nalazi zi iznad iznad prve fusno fusnote, te, a omogućava omogućavamo mo i prosti prostira ranje nje fusno fusnota ta na više više strana. strana. Čak i kada kada je ova opci opci ja ja uključena, u ključena, može možemo mo da sprečimo da se tekst neke neke fusno fusnote te deli deli na više više strana strana ili da preci precizno zno odre odredidimo kako kako će se fusno fusnota ta pode podeliliti. To posti postiže žemo mo uobičajenim uobičajenim opci opci jama jama All Lines Together, ogether, Keep With Next X Lines i In-

Podrška za fusnote proširuje delotvornost InDesign-a CS2

Podrška Podrška za fusno fusnote te oslo oslobađa bađa vas ovih proble problema, ma, a u InDesign CS2 je ugrađena ugrađena takva takva mogućnost. mogućnost. opci je je za veoma veoma preci preciznu znu InDesign CS2 ima opci kontro kontrolu lu fusno fusnota. ta. Za početak, treba treba na onom mestu u tek stu stu gde želi želimo mo da bude bude fusno fusnota ta izabra izabrati ti opci opci ju ju Insert Footnote iz meni meni ja ja Type ili iz kontekkontekstnog meni meni ja. ja. Ta Tako ćemo dobi dobiti ti refe referen rencu cu fusnofusnote, a u dnu tekućeg tekućeg stupca stupca će se automat automatski ski napranapra viti viti oblast o blast za fusno fusnotu, tu, sa ak tiv tiv nim nim kurso kursorom ka-

sert Column Break. InDesign besprekor korno no učita va doCS2 bespre

kument kument sa fusno fusnota tama ma ko ji je priprem pripremljen ljen u Word -u. -u. Ukoli Ukoliko ko pretho prethodno dno napra vimo vimo odgo odgo vara vara juće stilo stilo ve, tekst će biti biti kvali kvalitetetno prelom prelomljen ljen i, što je naj važni važni je, je, trud ko ji je uložen prili prilikom kom unoše unošenja nja fusno fusnota ta u Word -u -u neće biti uzalu uzaludan. dan. Iako InDesign CS2 u radu radu sa fusno fusnotatama još uvek ni je je bolji bolji od FrameMaker -a, -a, kori korisni snici ci su dobi dobilili dobro dobro osmi osmišlje šljene ne i logične logične opci opci je je ko je da ju odlične odlične rezul rezulta tate te i po većava ju upotre upotrebnu bnu vredvrednost InDesign-a. j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

11


Stilo Stilovi vi grafi grafike ke i teksta

P

pasusa sa kako kako biste biste prime primeni nilili stil karak karak tera tera (na ristup ristup opci opci jama jama za rad sa tek stom stom je ve- deo pasu oma jednos jednosta ta van – goto goto vo sve opera operaci ci je je primer, primer, za inici inici jal), jal), u InDesign-u CS2 deo defi defini nicicimogu mogu se oba viti viti posred posredstvom stvom pale paleta ta Character i je stila stila pasu pasusa sa može može da bude bude stil slov nih nih znako znako va. ukoliko ko ih nema nema na ekra ekranu, nu, ak- Premda Premda ova funkci funkcional onalnost nost ni je je zame za mena na za autoParagraph ko je se, ukoli matske liste liste za nabra nabra janje, janje, u prak si si je može možete te koti vira vira ju sa Ctrl+T. Ctrl+T. Izbor I zbor fonta fonta u pale paleti ti Character matske ukazu ukazu je na važnu važnu osobi osobinu nu svih no vijih Adobe pro- risti ristiti ti za posti postiza zanje nje sličnih efeka efekata. ta. grama: grama: fami familili ja ja tipo tipogra grafskih fskih pisa pisama ma može može da ima U stil pasu pasusa sa može može se ugne ugnezdi zditi ti više više stilo stilo va znako va ko ji se prime primenju nju ju na različite različite delo delo ve paproi proizvoljan zvoljan broj člano člano va, a ne samo samo četiri četiri (nor mal, mal, znako uobičajeno u os- susa. susa. Postu Postupak pak je veoma veoma jednos jednosta ta van – prili prilikom kom italic, italic, bold, bold italic italic) kao što je uobičajeno talim talim Windows progra programi mima ma ko ji koris koriste te sistemsistem- defi defini nisa sanja nja stila stila izabraćemo izabraćemo odeljak odeljak Drop Caps & sku podršku podršku za rad sa fonto fonto vima. vima. Minion Minion Pro, je- Nested Style. Ov de de preci precizno zno zada zada jemo jemo domen domen važevažedna od najkom najkomple pletni tni jih jih nja stila stila znako znako va. On fami familili ja ja fonto fonto va, sadrži sadrži može može da se prosti prostire re čak 48 člano člano va: dva stist ina zadat zadat broj reči, la (regular i italic) u tri rečenica, rečenica, slo va, ci c ifateži težine ne (regular, bold, ra ili do po ja po ja ve nekog speci speci jalnog jalnog znaširine ne semibold) , dve širi ka. Pažlji Pažlji vim vim pode podešaša(regular i condensed) i četiri četiri optičke optičke veličine veličine vanjem vanjem uslo uslo va možemožemo da posti postigne gnemo mo (regular, subhead, caption i display). za vidnu vidnu automa automati tiku ku Opci Opci je je ko je podepodei brojne brojne efek te. te. ša vamo vamo u pale paleta tama ma ChaU pale paleti ti CharPaleta Character daje pristup tipografskim opcijama možemo mo da acter može racter i Paragraph ima ju lokal lo kalno no dejstvo dejstvo i odno o dnose se se samo samo na izabra izabrani ni kontro kontroliliše šemo mo i prored, prored, kerning kerning i treking, vertiver tikalnu i hori horizon zontal talnu nu defor deforma maci ci ju, ju, pome pomera ranje nje batekst. Najbrži Najbrži i na jefi jefika kasni sni ji ji način za konzis konzisten tentno tno kalnu lini je je i isko iskoša ša vanje vanje slo va. Paragraph pale paleta ta zaforma formati tira ranje nje tek sta sta jesu jesu stilo stilo vi karak ka rak tera tera i pasu pasusa sa zne lini ko je defi defini niše šemo mo u odgo odgo vara vara jućim di jalo jalozi zima. ma. Sti- duže dužena na je za urav na na vanje vanje pasu pasusa sa (ukupno (ukupno sedam sedam različitih mogućnos mogućnosti ti uključujući uključujući full justify), uvlo vi pasu pasusa sa kombi kombinu nu ju sve atri atribu bute te ko ji se odno odnose se različitih na slov ne ne znako znako ve i pasu pasuse se tako tako da njiho njiho vom pri- lačenje pasu pasusa sa ili prvog reda, re da, porav porav nanje nanje po grimenom menom može možemo mo brzo forma formati tira rati ti veli veliku ku količinu količinu du, inici inici jale jale i razmak razmak pre i posle po sle pasu pasusa. sa. Podrža Podržani ni tek sta. sta. Pomoću Pomoću stilo stilo va karak karak tera tera može možemo mo da nezaneza- su i tako takozva zvani ni viseći viseći na vodni vodnici, ci, odno odnosno sno optička optička visno visno obli obliku ku jemo jemo manje manje tek stual stualne ne objek objek te te ko je že- margi margina. na. Spisak Spisak speci speci jalnih jalnih znako znako va, ko ji se s e molimo limo da vizu vizuel elno no ista istakne knemo mo ili da im prome promeni nimo mo gu ukuca ukucati ti kada kada negde negde u tek stu stu klikne kliknemo mo na depra vila vila forma formati tira ranja. nja. sni taster taster miša, miša, zais zaista ta je impo impozan zantan tan – može možemo mo biramo mo između između čak šest raznih raznih tipo tipo va razma razmaka ka Između stilo stilo va se takođe takođe mogu mogu uspos usposta ta viti viti da bira posle njega njega space ko ji sve što je posle hi jerar jerarhi hi ja ja i nasleđiva nasleđivanje. nje. Ako prome promeni nimo mo atri atribut but uključujući i flush space „gura“ do desne desne ivice ivice stupca. stupca. rodi roditelj teljskog skog stila, stila, on će se automat automatski ski odra odrazi ziti ti i na „gura“ „potom „potomke“ ke“ tog stila. stila. Stilo Stilo vima vima može možemo mo da dodedodeVećina speci speci jalnih jalnih znako znako va je ne vi ne vidlji dlji va va i lju jemo jemo prečice sa tasta tastatu ture re tako tako da je njiho njiho vo za- oni se nikad nikad neće po ja po ja viti viti na odštam odštampa panoj noj stranistranida vanje vanje još brže, a moguće moguće je uvozi uvoziti ti i stilo stilo ve pri- ci. Na ekra ekranu nu ih može možemo mo vide videti ti ako uključimo uključimo op ju Show Invi razmaci, ci, tabu tabula lato tori, ri, oznaoznapremlje premljene ne u drugim drugim doku dokumen menti tima. ma. Slože Složeno no for- ci ju Invisi sibles bles. Svi razma mati matira ranje nje tek sta sta ubrza ubrza va ju ulančani stilo stilo vi. UmesUmes- ke za pode podelu lu reči i kraj pasu pasusa, sa, dobi dobi ja ja ju svoj preto da najpre najpre zada zadate te stil pasu pasusa, sa, a potom označite o značite pozna poznatljiv tljiv simbol simbol ko ji nam go vori vori o njiho njiho vom pri-

12

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


sustvu sustvu u tek stu. stu. Speci Speci jalni jalni znako znako vi se mogu mogu reguregu- žemo žemo da ga odstra odstrani nimo mo tako tako što držimo držimo taster taster Alt pono vo prime primeni nimo mo stil. Ako to želi želimo mo da učinilarno larno pretra pretraži ži vati vati i zame zamenji nji vati vati u tek stu stu ako koriskoris- i pono samo za deo tek sta sta ko ji je lokal lokalno no forma formati tiran, ran, timo timo njiho njiho ve meta-o meta-ozna znake ke ko je su prika prikaza zane ne u mo samo Moguće su i prilično slože složene ne pretra pretrage ge ko- onda onda ćemo prime primeni niti ti bilo bilo ko ji stil karak karak tera tera i pohelp-u. Moguće je obuhva obuhvata ta ju, na pri primer, mer, prona pronala lažeženje i zame zamenu nu svih jedno jednoslov slov nih nih reči posle posle ko jih sledi sledi razmak, razmak, istim istim tim rečima ko je prati nelo ne lomi mi vi vi razmak. ra zmak. Ukoli Ukoliko ko taj primer primer ugra ugradi dimo mo u makro tekst proce proceso sora ra kao što je Minapra vili vili smo dobar dobar crosoft Word , napra potez potez za pobolj poboljša šanje tipo tipogra grafi fi je je u publi publika kaci ci ji ji ko ju ćemo kasni kasni je je prelaprelamati ma ti u Adobe InDesign -u. donosi si neko nekoliliko ko InDesign CS2 dono važnih važnih izme izmena na u radu radu sa stilo stilo vima vima pasu pasusa sa i karak karak tera. tera. U pretho prethodnim dnim verzi verzi jama, jama, fabrički fabrički ugrađeni, ugrađeni, podrapodra Važan deo stilova stilova pasusa su su zume zume vani vani stilo stilo vi bili bili su No Paraulančani stilovi koji se podešavaju u paleti Paragraph graph Style i No Character Style . Međutim, kori korisnik snik ni je je mogao mogao da pode podeša ša va njiho njiho vo forma for mati tira ranje, nje, jer Posto ji i prome promena na veza vezana na za opci opci ju ju je njiho njiho va stvarna stvarna prime primena na bila bila da se raski raskinu nu veze veze tom stil None. Posto izabra izabranog nog pasu pasusa sa sa nekim nekim posto posto jećim, stvarnim stvarnim Based On, ko jom se jedan jedan stil zasni zasni va va na drugom dru gom stilu i između između njih pra vi pra vi veza veza rodi roditelj-de telj-dete. te. UkoliUkolistilom stilom u doku dokumen mentu. tu. Tu je mogla mogla da nastu nastupi pi jedna jedna stilu nepri nepri jatna jatna situ situaci aci ja. ja. Ukoli Ukoliko ko bismo, bismo, na primer, primer, na- ko imamo imamo stil A ko ji ko ji je zasno za sno van na stilu sti lu B, a popra vili vili stil karak karak tera tera i prime primeni nilili ga na neki neki deo tek- tom ga zasnu zasnu jemo jemo na stilu stilu C, onda onda će sva forma formatitista, pa posle po sle odlučili odlučili da se vrati vratimo mo na osnov osnov no no ranja ranja stila stila A ko ja su bila bila ista ista kao i u stilu sti lu B, sada sada biforma formati tira ranje nje pasu pasusa, sa, bilo bilo je moguće moguće samo samo da ceo ti usklađena usklađena sa stilom stilom C, a sve izme izmene ne (overrides) pasus pasus „rese „resetu tu jemo“ jemo“ na podra podrazu zume me va vano no stanje. stanje. To biće očuvane. očuvane. Možda Možda sve ovo na prvi pogled po gled izgleizglese moglo moglo izbeći izbeći tako tako što bismo bismo odmah odmah na početki početki da malo malo kompli kompliko ko vano, vano, ali ćete u prak si si prime primetitidozvolja lja va da prili prilikom kom izgradnje zgradnje publi publika kaci ci je je napra napra vili vili stil karak karak tera, tera, recireci- ti da vam InDesign CS2 dozvo mo Normal , ko ji ko ji bi imao zada za dato to forma formati tira ranje, nje, ali izmene zmene ili prav ljenja ljenja no vih stilo stilo va imate imate preci preciznu znu kontrolu lu nad onim forma for mati tira ranji njima ma ko je želi že lite te da u InDesign-u CS2 stil karak karak tera tera ni je je deo defi defini nici ci je je kontro stila stila pasu pasusa sa (posre (posredno dno se stilo sti lo vi karak ka rak tera tera mogu mogu očuvate. očuvate. Za laku laku prime primenu nu stilo stilo va u slože složenim nim dokudokumentima ma dobro dobro će poslu posluži žiti ti opci opci ja ja Quick Apply – koris koristiti titi kao ulančani stilo sti lo vi u okviru kviru stila stila pasupasu- menti sa), pa bi lako lako mogli mogli da iskrnu iskrnu proble problemi. mi. klikne kliknete te na taster taster na pale paleti ti Control i po ja po ja vi se spiU InDesign-u CS2 na raspola raspolaga ganju nju su dva no- sak svih stilo sti lo va u doku dokumen mentu, tu, kao i polje po lje u ko je va osnov o snov na na stila – Basic Paragraph, kao osnov osnov ni ni unese unesete te prvih neko nekoliliko ko slo va nazi nazi va va stila. stila. To je efikasan i brz metod metod ko ji ukla uklanja nja potre potrebu bu da skroluskrolustil pasu pasusa sa i None, kao osnov osnov ni ni stil karak karak tera. tera. Ra- kasan zlike zlike u odno odnosu su na InDesign CS2 su u tome tome što se jemo jemo spisak spisak na pale paleti ti Paragraph ili Character u doponaša ša kao i svaki svaki drugi drugi stil (je- kumen kumenti tima ma sa mnogo mnogo stilo stilo va. Basic Paragraph pona dino dino ne može možemo mo da ga izbri izbriše šemo) mo) čije para parame metre tre može možemo mo da zada zada jemo jemo i menja menjamo. mo. Karak Karak ter ter stil Uvoz stilo stilova va iz Word-a sta, na ko ji je prime primenjen njen drugi drugi stil, Kada Kada u InDesign CS2 uvozi uvozite te tekst iz MicroNone će deo tek sta, -a, na scenu scenu stupa stupa bate bateri ri ja ja no vih opciop ci vrati vratiti ti na podra podrazu zume me vano vano forma formati tira ranje. nje. Ukoli Ukoliko ko soft Word -a, je na tekst prime primenje njeno no lokal lokalno no forma formati tira ranje, nje, mo- ja ko ja ko ja uspos us postav tav lja lja odličnu odličnu sara saradnju dnju između između ova j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

13


kliknemo mo na InDesign-ov stil i da sa spiska spiska izabeizabedva progra programa. ma. Prili Prilikom kom uvože uvoženja nja tek sta, sta, treba treba u klikne di jalo jalogu gu Place uključiti Show Import Options i po- remo remo neki neki drugi. drugi. Na primer, primer, ukoli ukoliko ko je Word -ov -ov mapi piran ran u InDesign-ov stil New Para ja viće se no vi di jalog. jalog. Ov de de može možemo mo da kontrokontro- stil Normal ma liše lišemo mo šta će se deša de ša vati vati sa stilo sti lo vima vima i lokal lokalnim nim graph Style, to znači da će prili pri likom kom uvoza uvoza biti naforma formati tira ranjem njem iz Word -a. -a. Opci Opci jom jom Remove Styles pra vljen nov stil stil Normal sa defi defini nici ci jom jom iz Word -a. -a. promeni niti ti tako tako što klikne kliknemo mo na stav ku ku klanjamo mo To ćemo prome and Formatting from Text and Tables uklanja sva forma formati tira ranja nja i uvozi uvozimo mo „sirov“ „sirov“ tekst. Ako že- New Paragraph Style – po ja viće se meni meni sa svim InDesign-ovom dolimo limo da uklo ukloni nimo mo Word -ove -ove stilo stilo ve, ali da zadržizadrži- posto posto jećim stilo stilo vima vima u Adobe InDesign mo osnovno forma formati tira ranje nje (italic, bold , podvlačenje, podvlačenje, indek indek si, si, ek sponen sponenti ti itd.) onda ćemo uključiti uključiti opci opci ju ju Preserve Local Uvezene ne tabe tabele le mogu mogu se preOverrides. Uveze tvori tvoriti ti u nefor neforma mati tira rane ne InDesign-ove tabele bele ili u tekst razdvo ra zdvo jen tabu tabula lato tori rima. ma. Iako je to do skoro skoro bilo bilo zlatno zlatno pra vilo, zada zada vanje vanje stilo stilo va u Word -u -u ne treba treba izbega zbega vati. vati. Napro Naprotiv, tiv, treba treba sara saradni dnike ke uputiti titi na to da prime primenju nju ju stilo stilo ve i tako tako razdvo je zdvo je formu formu od sadrža sadrža ja. Kako Kako će ti stilo vi biti biti defi defini nisa sani ni i kakva kakva će biti biti njiho njiho va imena, imena, sasvim sasvim je nebi nebitno. tno. Važno Važno je samo samo to da oni u tek stu stu budu budu konzis konzisten tentno tno primenje menjeni ni i da iste kompo kom ponen nente te publi publika kacici je budu budu uvek označene označene istim istim stilom. stilom. Kada takav takav tekst učita vamo vamo u InDesign , na Stilovi iz Microsoft Word-a se, prema definisanim pravilima, raspo raspola laga ganju nju su nam dve tehni tehnike. ke. Stanmogu mapirati u stilove InDesign-a dardna dardna je da stilo sti lo ve učita vamo vamo zajedno sa njiho njiho vim defi defini nici ci jama, jama, a da u slučaju kon- kumen kumentu, tu, pa može mo žemo, mo, na primer, pri mer, da izabe izabere remo mo flik ta ta (stil sa istim istim imenom imenom posto posto ji u InDesign-u) Body ili neki neki drugi drugi stil. Sve funkci funkcioni oniše še potpu potpuno no izabe izabere remo mo da li će se koris koristi titi ti Word -ova -ova ili InDe- predvi predvidlji dlji vo vo i kori korisnik snik nika nikada da ni je je u dile di lemi mi šta će defini nici ci ja. ja. Ovakav Ovakav metod metod je bio uobičajen na kra ju dobi dobiti. ti. sign-ova defi u pretho prethodnoj dnoj verzi verzi ji ji InDesign-a, ali je njego nje go va maKao važan važan doda dodatak tak automat automatskom skom forma formati tirarana u tome tome što je najbo najbolje lje rezul rezulta tate te da vao ako je še- nju poslu poslužiće žiće no va opci op ci ja ja Apply Pošto Apply Next Style . Pošto ma imeno imeno vanja vanja stilo stilo va u Word -u -u i InDesign-u bi- je svakom svakom stili stili pasu pasusa sa moguće moguće dode dodeliliti ti para parame metar tar sadrži ime sledećeg sledećeg pasu pasusa, sa, do voljla ista. ista. Pošto Pošto takvu takvu situ situaci aci ju ju ne može možemo mo uvek da Next Style ko ji sadrži očeku jemo, jemo, a prilično prilično je zame zametan tan posao posao nakna naknadno dno no je da izabe izabere remo mo niz uzasto uzastopnih pnih pasu pasusa sa i, ukoliukoliprola prolazi ziti ti kroz InDesign-ov doku dokument ment i ručno me- ko svi ima ju defi defini nisan san para parame metar tar Next Style Next Style, monjati njati stilo stilo ve ili u Word -ovom -ovom doku dokume menu nu menja menjati ti žemo žemo da jednim jednim pote potezom zom forma formati tira ramo mo goto goto vo ceimena imena stilo stilo va, InDesign CS2 dono donosi si pra vo eleganelegan- loku lokupan pan tekst u doku dokumen mentu. tu. Sve što treba treba da uratno reše rešenje nje – tabe tabelu lu mapi mapira ranja nja stilo stilo va. dimo dimo jeste jeste da desnim desnim taste tasterom rom miša miša klikne kliknemo mo na Da bismo bismo mapi mapira ralili stilo stilo ve, treba treba da ukuk- spisak spisak stilo stilo va u pale paleti ti Paragraph i da iz kontekkonteključimo opci opci ju ju Preserve Styles and Formatting from stnog meni meni ja ja izabe izabere remo mo opci opci ju ju poput poput Apply Apply Nadopci ju ju Customize Style Import i naslov then Next Style i čitav niz pasu Text and Tables i opci pasusa sa biće formaformapotom potom da klikne kliknemo mo na Style Mapping . Po ja viće se tiran, tiran, pa ćemo dobi dobiti ti redo redosled sled poput poput Nadnaslov, jednos jednosta ta van di jalog jalog u kome kome se na le voj le voj strani strani nalanala- Naslov, Podnaslov, BodyNeuvučen, Body , a gde god stu po jav lju lju je stil Međuna posle njega njega Međunaslov slov posle zi spisak spisak Word -ovih, -ovih, a na desnoj desnoj spisak spisak odgo odgo vara vara- se u tek stu jućih InDesign-ovih stilo stilo va, pri čemu može možemo mo da će automat automatski ski biti biti prime primenjen njen stil BodyNeuvučen

14

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


(na veo sam primer primer ko ji je grafički prilično sličan većini štampanih publikacija). Ne treba tre ba naglaša vati vati koli koliko ko ovaj sistem sistem rada rada štedi štedi vreme vreme prelaprelamačima i grafičkim grafičkim dizaj dizajne neri rima. ma.

Stilo Stilovi vi obje objekata kata

sve no ve objek te te ko je nacrta nacrtamo. mo. Sličan efekat efekat se mogao mogao postići postići u InDesign-u CS, ali sada sada može možemo mo da u svakom svakom trenut trenutku ku neki neki drugi drugi stil progla proglasi simo mo za podra podrazu zume me va vani. ni. Nasta Nasta vak priče o opci opci jama jama za uprav uprav ljanje ljanje objek tima tima u InDesign-u CS2 vezan vezan je za usidre usidrene ne objek te. te. Reč je o grafičkim grafičkim ili tek stual stualnim nim objek objek titima čija je loka lokaci ci ja ja rela relativ tiv na na u odno odnosu su na neku neku drugu kompo komponen nentu tu publi publika kaci ci je. je. InDesign CS je imao opciju ko ja se zo ve Inli pomoću ko je Inline ne Graphic Graphic pomoću smo tehni tehnikom kom copy and paste mogli mogli da sliku sliku umetnemo tnemo u tekst i da ona bude bude uvek na tom istom istom mestu, to jest da se pona ponaša ša kao da je deo tek sta. sta. OgraOgraničenje umetnu umetnute te grafi grafike ke je u tome tome što je ona morala rala da bude bude unutar unutar okvi okvira ra za tekst. Međutim, grafički dizajn dizajn podra podrazu zume me va i korišćenje korišćenje margi margina na na ko je se postav postav lja lja ju sli slike, ke, kratki kratki delo delo vi tek tek sta sta itd. Ovi objek ti ti ne mogu mogu da budu budu umetnu umetnuti ti u glav ni ni okvir okvir

Dođosmo Dođosmo i do stilo stilo va obje o bjeka kata ta čije ćete prisustvo sustvo prepo prepozna znati ti po no voj no voj pale paleti ti Object Styles. U njiho njiho voj osno o sno vi se nala nalazi zi jednos jednostav tav na na zami zamisao sao – sime simetri tri ja ja tek stual stualnih nih i grafičkih grafičkih obje objeka kata. ta. Ako već može možemo mo da forma formati tira ranje nje tek sta sta defi defini niše šemo mo stilom, stilom, zašto zašto da tu sjajnu sjaj nu pogo pogodnost dnost ne proši proširi rimo mo na grafigrafiku. Za početak, InDesign CS2 nudi nudi neko nekoliliko ko predepredefini finisa sanih nih stilo stilo va obje o bjeka kata ta – Basic Graphics Frame za grafičke grafičke primi primiti ti ve ve (pra vouga vougaoni onici, ci, elipse, elipse, linilini je...), Basic Text Frame za okvi okvire re sa tek stom stom i None za okvi o kvire re sa slika slikama. ma. Može Možemo mo da napra napra vimo vimo no ve stilo stilo ve obje objeka kata, ta, a spisak spisak opci opci ja ja za forma formati tira ranje nje prilično prilično je veli veliki. ki. Na primer, primer, ako želi želimo mo da slike slike učita vamo vamo u okvir okvir sa senkom, senkom, napra vićemo no vi grafički grafički okvir, okvir, i u kate kategogori ji ji Drop Shadow and Feather zadaćemo zadaćemo para parame metre tre senke. senke. Potom Potom će svi okvi okviri ri sa slikom slikom na ko je je pri prime menjen njen no vi stil imati senku. senku. U opci opci je je spadaju spadaju i deblji debljina na i bo ja lini lini je je i popu popune ne okvi okvira, ra, efek ti ti pro vidnos vidnosti, zao zaobljeni bljeni uglo uglo vi okvi okvira... ra... Slede Slede suptil suptilni ni je je opci opci je, je, na primer primer mogućnost mogućnost da zada zadamo mo stil pasu pasusa sa ko ji će biti biti dode dodeljen ljen tek stual stualnom nom okvi okviru, ru, što je još jedna jedna sitna sitna ušte ušteda da vreme vremena. na. Prime Primetitimo da smo i do sada sada mogli mogli da napra napra vimo sve kompo komponen nente te prelo preloma, ma, da ih smestimo timo u bibli bibliote oteku ku ili na radnu ra dnu pov ršinu ršinu master master strane strane i da ih po potre po trebi bi koris koristitimo. Međutim, prime pri mena na stilo stilo va obje o bjeka kata ta Stilovi objekata su moćno oružje za oblikovanje strana, omogućava omogućava da ih u trenut tre nutku ku automat automatski ski ali ne važe za tabele izmeni zmenimo mo i da se te prome promene ne odraze draze na sve objek objek te te ko jima jima je zadat zadat stil. Ovo je kvali kva lita tativ tiv ni ni sa tek stom, stom, pa ni je je mogla mogla da se uspos usposta ta vi veza veza sa njiho vim polo položa ža jem. Uko Ukoliliko ko bi se tekst prome promenio, nio, skok ko ji se odmah odra odraža ža va na produk produk tiv tiv nost. nost. njiho Narav Narav no, no, i ov de de važi važi da sve opci opci je je veza vezane ne za pro- slika slika sa strane strane osta ostala la bi na istoj istoj pozi pozici ci ji, ji, umesto umesto da duk tiv tiv nost nost ima ju smisla smi sla samo samo ako ih kori ko risni snici ci i bude bude pome pomere rena na za jedno jedno sa tek stom. stom. Ovaj nedos nedostataprime primenju nju ju. Ko radi ra di po starom, starom, neće imati imati koriskoris- tak reša reša va podrška podrška za usidre usidrene ne objek objek te. te. ti od većine no vih opci opci ja ja u InDesign-u CS2. Još jedan važan važan detalj: detalj: InDesign CS2 omogućava omogućava nam Sidra Sidra i lengeri lengeri Usidre Usi dreni ni objek objek ti ti se lako lako pra ve: bilo bilo gde u tekda zada zadamo mo podra podrazu zume me vane vane stilo stilo ve za tek stual stualne ne i grafičke grafičke okvi okvire. re. Ti stilo stilo vi će biti biti prime primenje njeni ni na stu izabe izabere remo mo opci opci ju ju Object / Anchored Object / j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

15


po tom pode podesi simo mo para parame metre. tre. Može Možemo mo da Insert i potom izabe izabere remo mo tip objek objek ta ta (tekst, grafi grafika), ka), njegov njegov stil i pozi po zici ci ju ju u odnosu dnosu na mesto mesto u tek stu za ko je ko je je objekat bjekat usidren. usidren. Najza Najzanim nimlji lji vi vi ji ji deo je pode po deša ša vanje pozi pozici ci je. je. To To može mo že da bude bude slobo slobodno dno zada zada vanje x i y ofse ofseta ta u odno odnosu su na okvir okvir sa tek stom, stom, ivicu stupca stupca ili ivicu ivicu strane. strane. Može Možemo mo da prome promeni nimo mo i refe referen rentnu tnu tačku u odno odnosu su na ko ju se ovaj ofset ofset računa. Pose Posebno bno je kori korisno sno to što može možemo mo da koristi ristimo mo različite različite refe referen rentne tne tačke za parne par ne i za neparne parne strane. strane. Šta to prak tično tično znači? Ukoli Ukoliko ko je slika slika usidre usidrena na za tekst na parnoj parnoj strani strani i na nala lazi zi se le vo le vo od tek sta, sta, ukoli ukoliko ko tokom tokom korek korek ci ci ja, ja, doda do da vanja ili brisa brisanja nja tekst pređe na nepar ne parnu nu stranu, stranu, slika može može automat automatski ski da se posta pos ta vi desno de sno od teksta, tako tako da uvek bude bude u margi margini. ni. Dakle, Dakle, usidreusidreni objek o bjek ti ti se goto goto vo sami sa mi od sebe sebe postav postav lja lja ju na pra vi način.

Na obje objekat kat ko ji smo usidri usidrilili može možemo mo u svakom trenut trenutku ku da prime primeni nimo mo i neke neke druge druge opciopci je, a po želji želji sidro sidro može možemo mo i da „podi „podigne gnemo“, mo“, pri čemu obje objekat kat oslo oslobađamo bađamo svih veza veza sa ostat ostatkom kom tek sta. sta. Ako želi želimo mo da odmah odmah izbri izbriše šemo mo usidre usidreni ni objekat, bjekat, naj jednos jednostav tav ni ni je je je da izbri i zbriše šemo mo njego njego vu oznaku znaku u tek stu. stu. U celoj celoj priči oko usidre usidrenih nih objeobjekata kata najznačij najznačijni ni je je je to što InDesign CS2 poste postepepeno pre va pre vazi zila lazi zi formu formulu lu „maka „makaze ze i lepak“ lepak“ ko ja je u osvit osvit DTP-a done donela la sla vu i moć QuarkXPress -u. Postav Postav ljanjem ljanjem nepo nepo veza vezanih nih okvi okvira ra na stranu stranu zaiszaista može možemo mo da ostva ostvari rimo mo svaku svaku zami zamisao, sao, ali upostav ljanjem ljanjem dubljih dubljih logičkih logičkih veza veza između i zmeđu obje objekakata na strani strani da jemo jemo pogon pogonsku sku snagu snagu automa automati tici. ci. Mnogi Mnogi tipo tipo vi publi publika kaci ci ja ja mogu mogu da se prelo pre lome me nekoli koliko ko puta puta brže samo samo ako se koris koriste te no ve InDeopci je je za za stilo stilo ve obje objeka kata, ta, fusno fusnote te i usidreusidresign-ove opci ne objek objek te. te.

Tipo Ti pogra grafija fija

T

ipogra pografski fski poten potenci ci jali jali InDesign-a ne mogu se potpu potpuno no isko iskoris risti titi ti bez OpenType fonto fonto va. OpenType format format su za jednički jednički pro jekto vale vale firme firme Adobe i Microsoft time nai naizgled Microsoft i time „obje „objedi dini nile“ le“ posto posto jeće TrueType i Type 1 fonto fonto ve. odlučio da svaki svaki TrueType font kome kome Microsoft Microsoft je odlučio je prido pridoda data ta tabe tabela la DSIG (digi (digital talni ni potpis potpis ko ji garantu rantu je autentičnost autentičnost fonta) fonta) u Windows-u 2000 i XP bude bude prepo prepoznat znat kao OpenType font. OpenType fonto fonto vi ko ji su zasno zasno vani vani na Type 1 kontu kontura rama ma koriste riste standar standardnu dnu „školjku“ „školjku“ OpenType forma formata, ta, ali se mate matema matički tički opisi opisi slov nih nih liko liko va i hinto hinto vi nalanalaze u pose posebnoj, bnoj, CFF tabe tabeli. li. U pita pitanju nju je kompakkompaktan, binar binarni ni zapis zapis ko ji je j e kompa kompati tibi bilan lan sa Type 1 forma formatom, tom, tako tako da se svaki svaki Type 1 font može može kon verto verto vati vati u CFF (Compact Font Format) i obrnu obrnuto. to. Na ovaj način je ostva os tvare rena na znatna znatna ušte ušteda da u prostoprostoru, pošto pošto je PFB format for mat Type 1 fonto fonto va zapra zapra vo enkripto kripto vani vani ASCII. ASCII. Ek stenzi stenzi ja ja ovakvih ovakvih OpenType fonto fonto va je OTF, OTF, dok su OpenType fonto fonto vi sa kontura rama ma zadrža zadržalili ek stenzi stenzi ju ju TTF. TTF. TrueType kontu Čak i prosta prosta kon verzi verzi ja ja u OpenType format format dono donosi si mnoge mnoge prednos prednosti ti Type 1 fonto fonto vima, vima, ali takav takav potez potez ne bi bio u skladu skladu sa reno renome meom om firme Adobe ko ja je odav no no posta postala la reper reper u svetu svetu

16

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

pripre pripreme me za štampu štampu i digi digital talne ne tipo tipogra grafi fi je. je. Za Z a jedan deo svo je kolek kolek ci ci je je OpenType fonto fonto va Adobe je odabrao odabrao naziv naziv OpenType Pro ko ji treba treba da asociasocira na njiho njiho vu name namenu, nu, odno odnosno sno upotre upotrebu bu u profeprofesional sionalnim nim okru okruže ženji njima. ma. Svi OpenType Pro fonto fonto vi sadrže sadrže proši prošire reni ni skup karak karak tera tera ko ji obuhva obuhvata ta nekoli koliko ko kodnih kodnih strana, strana, pri čemu je CE kodna ko dna strana sa našom našom lati latini nicom com oba vezna, vezna, a mnogi mnogi fonto fonto vi sadrže sadrže i ćirili ćirilicu, cu, kao i grčko pismo. pismo. Više Više je jezička zička podrška podrška je jedna jedna od veli velikih kih prednosti dnosti OTF fonto fonto va, ima jući u vidu vidu da su Adobe fonto vi uglav nom nom bili bili ogra o graničeni ničeni na WesType 1 fonto karak tera. tera. Pored Pored toga toga što se OpenType tern skup karak fonto fonto vima vima opisi opisi slov nih nih liko liko va i metri metrika ka (kerning (kerning paro paro vi i širi širina na slo va) nala nalaze ze u jednom jednom fajlu, fajlu, veoma veoma je važno važno i to što identična iden tična dato datote teka ka sa fontom fontom funkcioni kcioniše še u Windows i Mac OS okruže kruženju, nju, tako tako da je problem problem razme razmene ne fonto fonto va između između ove dve platforme forme konačno konačno postao postao stvar prošlos prošlosti. ti. Za svaki svaki od fonto va, sa Adobe-ovog sajta sajta može može OpenType Pro fonto se preuze preuzeti ti opšir opširna na doku dokumen menta taci ci ja ja u PDF formaformatu. Tu je najpre najpre komple kompletan tan skup karak karak tera, tera, veoma veoma pregle pregledno dno i efek tno tno prezen prezentovan, tovan, ali i Speci Specimen men brošura ra u ko joj ćete naći mnoštvo mnoštvo zanim zanimljiljiBook – brošu vih poda podata taka ka o tome tome kako kako je font nastao, nastao, najčešće


iz pera pera dizaj dizajne nera, ra, kao i uzorke uzor ke fonta fonta u raznim raznim varivari janta jantama ma veličine veličine slo va i prore proreda. da. Pošto Pošto smo sa stilo stilo vima vima i teži težina nama ma slov nih nih liko va već fami familili jarni, jarni, za trenu trenutak tak ćemo se upoznaupoznati sa optičkim optičkim vari vari jaci jaci jama. jama. U dav na na vreme vremena, na, dok su se slo va izli izli vala vala u olo vu, ono što danas danas zo vemo vemo fontom fontom bilo bilo je pismo pismo u određenoj određenoj veličini. veličini. Starim Starim tipo tipogra grafi fima ma i kali kaligra grafi fima ma bio je poznat poznat efekat efekat nelinelinear nearnog nog skali skalira ranja, nja, tako tako da su se slo va slo va veličine veličine 8 pt razli razliko ko vala vala od slo va veličine veličine 12 pt u proporci proporci ja jama hori horizon zontal talnih nih i verti vertikal kalnih nih lini lini ja, ja, deblji debljini ni seriserifa i drugim drugim po jedi jedinos nosti tima. ma. Cilj je bio da se na velive likim slo vima vima vide vide fini fini deta detalji, lji, dok se kod sitnih si tnih slo va teži težilo lo očuvanju očuvanju defi defini nici ci je, je, a suptil suptilni ni ji ji deta detalji lji su namer namerno no izostav izostav ljani. ljani. Na taj način su dobi dobi jane jane kolek ci ci je je slov nih nih obli oblika ka ko je su opti optimi mizo zo vane vane za raznov rsne rsne uslo uslo ve štam š tampe, pe, pri čemu je ak cenat cenat bio na čitlji čitlji vosti. vosti. Kada Kada su se po ja po ja vile vile prve foto foto slog maši ma šine, ne, mogućnost mogućnost da se proi proizvoljna zvoljna veličina veličina slo va dobido bi ja skali skalira ranjem njem jedin jedinstve stvenog nog maste mastera ra delo delo vala vala je veoma veoma primam primamlji lji vo vo tako ta ko da su optičke optičke vari vari jaci jaci je je napra naprasno sno nesta nestale le – ustu ustupi pile le su mesto mesto bržem i jednostav dnostav ni ni jem jem radu. radu. U svo jim svo jim Multiple Multiple Master Master fonto vima, vima, Adobe je obno vio zabo zaborav rav ljenu ljenu tehni tehniku ku uvođenjem optičke optičke ose. U OpenType Pro fonto fonto vima je očita težnja težnja za vrhunskom vrhunskom tipo tipogra grafi fi jom jom tako da će mnogi mnogi seri serifni Pro fonto fonto vi sadrža sadržati ti i nekonekoliko liko optičkih optičkih veličina. veličina. U Warnock Pro fami familili ji, ji, capfonto ve koris koristićemo tićemo za slo va veličine veličine 6-8 pt, tion tion fonto a to su najčešće potpi potpisi si za slike, slike, fusno fusnote te i veoma veoma sitan sitan tekst, text (regular) za veličine veličine 9-13 pt, što predstav predstav lja lja osnov osnov ni ni tekst časopi časopisa sa ili knjige, knjige, subka že, prikla prikladan dan za head (14-24 pt) je, kao što ime kaže, podna podnaslo slo ve, međunaslo međuna slo ve i krupni krupni ji ji tekst, dok je pogodan dan za naslo naslo ve, reklam reklamne ne display (25-72pt+) pogo panoe, panoe, plaka plakate te itd. Upotre Upotreba ba manjih manjih optičkih optičkih veličina garan garantu tu je čitlji čitlji vost vost sitnog sitnog tek sta sta dok display display fonto fonto vi omogućava omogućava ju da rafi rafini nira ranost nost slov nih nih oblioblika dođe do punog punog izra izraža ža ja. Upoznaj Upoznajmo mo se sada sada i sa drugim drugim pogo pogodnos dnosti tima ma OpenType fonto va. OpenType Pro fonto

Liga Ligature ture Klikom Klikom na trou trouglasti glasti taster taster u gornjem gornjem desnom uglu uglu pale palete te Character prika prikazu zu je se s e meni me ni sa neko nekoliliko ko unika unikatnih tnih opci opci ja ja ko je premi premi jeru jeru doživ doživ ljalja va ju u progra programu mu InDesign. Ukoli Ukoliko ko je ak ti ti vira virana na

opci opci ja ja Ligatures, InDesign će po jedi jedine ne paro paro ve slo va automat automatski ski zame zamenji nji vati vati sa pose posebnim bnim slov nim nim oblikom, blikom, pri čemu seman semanti tika ka tek sta sta neće biti biti ugrougrožena. žena. Liga Ligatu ture re su nasleđe nasleđe klasične klasične tipo tipogra grafi fi je je i namenje menjene ne su usklađiva usklađivanju nju izgle izgleda da slo va ko ja, ko ja, kada ka da se nađu jedno jedno pored pored drugog, drugog, naru naruša ša vaju vizu vizuel elni ni sklad reči. Najpo Najpozna znati ti ja ja liga ligatu tura ra je „fi“ – luk na slo vu f se u mnogim mno gim fonto fonto vima vima prekla preklapa pa sa tačkom na slo vu i. U ovoj situ situaci aci ji ji prome promena na kernin kerninga ga ne poma pomaže, že, a reše rešenje nje pronađeno pronađeno tokom tokom veko veko va razvorazvo ja tipo tipogra grafi fi je je sasto sasto ji se u dizaj dizajni nira ranju nju pose posebnog bnog slov nog nog obli oblika ka ko ji inte integri griše še luk slo va slo va f i tačku slo va i. Ovaj slov ni ni oblik o blik je liga ligatu tura ra „fi“, a srodna sro dna ligatu gatura ra je „fl“. U našem na šem jezi jeziku ku jav lja lja ju se u rečima „finoća“ „finoća“,, „fi „ fizi zika“, ka“, „kifla“... „kifla“... Engles Engleski ki jezik jezik sadrži sadrži i ligatu gature re ff, ffi, ffl. Iako su „f“ liga ligatu ture re kao slov ni ni obli oblici ci prisu prisutni tni goto goto vo u svim fonto fonto vima, vima, njiho njiho va upotre upotreba ba na PC računari računarima ma je do po ja po ja ve InDesign-a bila bila moguća moguća samo samo uz pose posebnu, bnu, expert verzi verzi ju ju fonta. fonta. Na Macinračunarima ma moguć moguć je pristup pristup samo samo „fi“ i „fl“ tosh računari liga ligatu tura rama ma u standar standardnim dnim fonto fonto vima. vima. Razlog Razlog je u tome tome što liga ligatu ture re nisu nisu sastav sastav ni ni deo osmo osmobi bitnih tnih kodnih strana. strana. Iako slov ni ni obli oblici ci posto posto je u fontu, fontu, nisu vidlji vidlji vi vi opera operativ tiv nom nom siste sistemu mu i apli aplika kaci ci ji ji i na taj način su nedos nedostu tupni pni kori korisni sniku. ku. Prime Primena na Unicode standar standarda da samo samo done donekle kle reša reša va problem problem – Word radi u Windows XP okru okruže ženju nju može može da 2003 ko ji radi pristu pristupi pi svakom svakom karak karak teru teru u fontu fontu posred posredstvom stvom mehani nizma zma iz pomoćnog pomoćnog progra programa ma copy & paste meha mo gu uneCharacter Map. Na taj način se ručno mogu ti i liga ligatu ture, re, ali je tekst sada sa da drugačije drugačije kodi kodiran ran od origi origina nala la pošto pošto su po je po jedi dini ni paro paro vi karak karak tera tera zamezame Adobe InDesign InDesign pri tom njeni njeni jednim jednim karak karak terom. terom. Adobe uvodi uvodi veoma veoma elegan elegantan tan meha mehani nizam zam automat automatskih skih liga ligatu tura ra ko ji omogućava omogućava da na ekra ekranu nu bude bude prikaprikazan dote doteran ran slov ni ni oblik, oblik, a da kodi kodira ranje nje tek sta sta ostane nepro neprome menje njeno. no. podrža va napre na predne dne osobi osobine ne OpenInDesign podrža fonto va u ko jima jima može može da bude bude defi defini nisan san Type fonto proi proizvoljan zvoljan broj liga ligatu tura. ra. Tako Tako se u nekim nekim fonto fonto vima mogu mogu ja viti viti i liga ligatu ture re „fj“, „Th“ i mnoge mnoge druge. druge. Isprav Isprav ljanje ljanje tek sta sta u kome kome posto posto je liga li gatu ture re ne razliku zliku je se od rada ra da na običnom tek stu, stu, pošto pošto će se kurzor kurzor pozi pozici cioni onira rati ti u sredi sredini ni liga ligatu ture, re, kao da se radi radi o neza neza visnim visnim slov nim nim obli oblici cima. ma. Ako nam u određenom delu delu tek sta sta liga ligatu ture re nisu nisu potre potrebne, bne, obe j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

17


ležićemo ležićemo taj segment segment i ukinu ukinuti ti potvrdu potvrdu opci opci je je Lignormalnim nim okolnos okolnosti tima ma ova opci opci ja ja će biatures. U normal ti potvrđena jer nema nema razlo razloga ga da se odre odrekne knemo mo napredne predne tipo tipogra grafi fi je. je.

Ker ning ning

pri čemu nula nula označava označava da nema nema korek korek ci ci je je razmarazmaka između i zmeđu slo va. Može Možemo mo i da izabe izabere remo mo jednu jednu od ponuđenih ponuđenih „okru „okruglih“ glih“ vrednos vrednosti ti iz meni meni ja. ja. Razmak Ra zmak između između slo va u čita voj reči ili izabranom branom delu delu tek sta sta nazi nazi va va se Spacing . Neka Nekada da se po većavanje većavanje razma razmaka ka između slo va – tako takozva zvano no špaci špacioni onira ranje nje – koris koristi tilo lo za nagla naglaša ša vanje vanje ili isti isticacanje. U eri digi di gital talnih nih fonto fonto va za tu svrhu je mnogo mnogo pogo pogodni dni je je upotre upotrebi biti ti kurziv kurziv na na ili polu polucrna crna slo va. Ono što će nam svako svako zatre zatreba bati ti jeste jeste smanji smanji vanje vanje razma razmaka ka između između krupni krupni jih jih slo va, kakva kakva su u naslonaslo vima vima tek sto sto va ili u oglasi glasima. ma. Razlog Razlog ovog sabi sabi ja janja nala nalazi zi se u priro pri rodi di ljudske ljudske percep percepci ci je: je: sa porasporastom veličine veličine slo va standar standardni dni razmak razmak između između njih doživ doživ lja lja vamo vamo jače nego nego kod sitni sitni jih jih slo va. JednosJednostav ni ni je je rečeno, rečeno, kod veoma veoma krupnih krupnih slo va smanji smanji va vanje spacin -a dopri doprino nosi si čitlji čitlji vosti. vosti. Razmak Razmak između između spacin g -a slo va nipo nipošto što ne treba treba menja menjati ti u osnov osnov nom nom tek stu, stu, jer to menja menja „bo ju“ tek sta, sta, odnoodnosno si vu vu pov ršinu ršinu ko ju stvara stvara ju slo va u prelom prelomlje ljenim nim redo redo vima. vima. Izuze Izuzetak tak je tekst ispi ispisan san verza verzalom lom (veli (velikim kim slo vima) vima) ko ji treba treba blago blago prore proredi diti, ti, odno odnosno sno upotre upotrebi biti ti pozipoziti van van Spacing .

Pored Pored standar standardnih dnih pode podeša ša vanja vanja veličine veličine slo va i prore proreda, da, u pale paleti ti Character kontro kontroliliše šemo mo kerning (razmak (razmak između između po jedi jedinih nih paro paro va slo va) i (razmak između između slo va u izabra izabranom nom delu delu Spacing (razmak tek sta). sta). Kerning Kerning je vrsta optičke optičke kompen kompenza zaci ci je je ko ja određene o dređene paro paro ve slo va slo va primiče pri miče ili udalja udalja va kako bi se posti postigao gao vizu vizuel elni ni sklad. Najpo Najpozna znati ti ji ji kerning par je AV – ukoli ukoliko ko se razmak razmak između između ovih slo va u, na primer, primer, rečima AVALA AVALA ili TRAVA TRAVA dodatno datno ne kompen kompenzu zu je, izgle i zgledaće daće kao da su slo va slo va pre više više razma razmaknu knuta, ta, što oteža oteža va njiho njiho vo stapa stapanje nje u vizu vizuel elnu nu celi celinu nu – reč. Na raspo raspola laga ganju nju su nam tri mogućnos mogućnosti ti za kontro kontrolu lu kerninkerninga: Metrics, Optical i ručno unošeunošenje vrednos vrednosti. ti. Kada Kada je ak tiv tiv na na opci ja ja Metrics, što je podra po drazu zume me va vano no stanje, stanje, InDesign pristu pristupa pa kerning kerning informa formaci ci jama jama u fontu, fontu, tako tako da će se upotre upotrebi biti ti oni kerning ker ning paro paro vi ko je je predvi predvideo deo dizaj dizajner ner fonta. fonta. OpciOpci ja Optical je primer primer automa automati tike ke InSmanje Smanjena na Kada je izabe izabere remo, mo, proDesign-a. Kada velilika ve ka slova Sa stano stano višta višta klasične klasične tipotipogram će proračuna proračunati ti opti optimal malni ni razmak između između slo va, čime ćemo dografi grafije upotre upotreba ba veli velikih kih slo va u biti biti odlične odlične rezul rezulta tate te čak i prili prilikom kom osnov nom nom tek stu stu je nepo nepoželj željna na poupotre upotrebe be onih fonto fonto va ko ji uopšte uopšte ja va. Ve Velika lika slo va skreću pažnju pažnju i nema nema ju defi defini nisa sane ne kerning kerning paro paro ve. odskaču odskaču od ostat ostatka ka tek sta sta tako tako da Optički kerning kerning treba treba koriskorisInDesign CS2 ima moćne njiho njiho va nekri nekritička tička prime primena na ometa ometa titi titi pažlji pažlji vo. vo. Sasvim Sa svim je moguće moguće da čitanje čitanje i negi negira ra transpa transparen rentnu tnu uloopcije za kerning u koje ćemo prime primenom nom ove opci op ci je je kod gu tipo tipogra grafi fi je je kao sred s redstva stva za kospada i automatsko muni munika kaci ci ju ju između i zmeđu autora autora i čitapodešavanje razmaka nekih nekih fonto fonto va dobi do biti ti bolje bolje rezul rezultatate od ugrađenog ugrađenog kernin kerninga, ga, ali se oca. Veli Velika ka slo va se, međutim, između slova kod vrhunskih vrhunskih fonto fonto va, kakav kakav je popov reme remeno no mora mora ju upotre upotrebi biti ti za menu menuti ti Minion treba odreći propi propisa sanog nog skraćenice, skraćenice, lična imena imena ili prezi prezime mena, na, uvodne uvodne reči Minion Pro, ne treba kernin kerninga. ga. Ukoli Ukoliko ko nismo nismo zado zado voljni voljni razma razmakom kom u pasu pasusu... su... Da bi se po jav ni ni oblik oblik veli velikih kih slo va usizmeđu po jedi jedinih nih slo va, reci recimo mo u naslo naslo vu tek sta, sta, kladio kladio sa malim malim slo vima vima upotre upotreblja blja va ju se smanjesmanjekapital talna na slo va (engles (engleski ki termin termin je small caps). dozvolja lja va da pozi pozici cioni onira ramo mo kur- na kapi InDesign nam dozvo bliku odgo odgo vara vara ju veli velikim kim slo vima vima zor između između tih slo va, očita očitamo mo tekuću tekuću vrednost vrednost ker- Ova slo va po obliku ninga nin ga ko ja može može da bude bude ceo broj između i zmeđu -1000 (verza (verzalu), lu), a po veličini veličini malim malim slo vima vima (kuren (kurentu). tu). i +10000 i prome promeni nimo mo je. U prak si si se koris koriste te daledale- Smanje Smanjena na kapi kapital talna na slo va nisu ni su dobi dobi jena jena prostim prostim smanji vanjem vanjem veli velikih kih slo va, što nude nude odgo odgovaravarako manje manje vrednos vrednosti, ti, najčešće između između -200 i +200, smanji

Усијање Усијање Ус ијање Avo voga gadro Avoga Avo gadro OTAVA OTAVA

18

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


juće opci op ci je je u većini DTP progra programa. ma. Takve Takve varivari jante jante small caps slo va su prime pri metno tno tanje tanje od ostatostatka tek sta sta što kompro kompromi mitu tu je čitav postu postupak, pak, jer nema razlo razloga ga da koris koristi timo mo slov ne ne obli oblike ke ko ji takođe takođe bespo bespotre trebno bno oduda odudara ra ju od osnov osnov nog nog tek sta. sta. Pra va speci jalno jalno dizaj dizajni nira rani ni karak karak teri teri small caps slo va su speci kod ko jih je deblji debljina na stubo stubo va i seri serifa, fa, kao i veličina veličina čita vih slo va, proračuna proračunata ta tako tako da bude bude usklađena usklađena sa malim malim slo vima. vima. Upotre Upotreba ba smanje smanjenih nih kapi kapital talnih nih slo va je jedan jedan od doka dokaza za tipo tipogra grafske fske rafi rafini nira ranos nosti ti ko ja obezbeđuje obezbeđuje vrhunsku vrhunsku čitlji čitlji vost vost tek sta. sta. Da bi se izabra izabrani ni tekst pretvo pretvorio rio u small caps slo va neop neopho hodno dno je da, pored pored prome promene ne opci opci je je budu otku otkuca cana na kuren kurentom. tom. Ovo Small Caps, slo va budu je na prvi pogled po gled nelo nelogično, gično, jer je small caps neka neka vrsta zame zamene ne za veli velika ka slo va. Obja Objašnje šnjenje nje ove po ja ve leži u struk turi turi expert fonto fonto va ko ji ko ji su do po ja ve OpenType Pro fami familili ja ja predstav predstav ljali ljali jedi jedino no rešenje šenje za upotre upotrebu bu štampa štampanih nih slo va. Ve Velika lika slo va u fonto vima vima zauzi zauzima ma ju svo svo je uobičaje uobičajene ne pozipoziexpert fonto ci je, je, dok se small caps oblici blici nala nalaze ze na pozi pozici ci ji ji malih slo va. Prema Prema tome, tome, ukoli ukoliko ko želi želimo mo da skraćenicu DTP ispi ispiše šemo mo smanje smanjenim nim kapi kapital talnim nim slo vima, vima, najpre najpre treba treba da je pretvo pretvori rimo mo u dtp i da onda on da primeni menimo mo opci opci ju ju Small Caps. mestu kori korisni sniku ku nudi nudi veInDesign na ovom mestu oma delo delotvornu tvornu opci opci ju: ju: ukoli ukoliko ko obele obeleži žimo mo deo tek sta sta i priti pritisne snemo mo desni desni taster taster miša miša po ja viće se se meni meni ko ji po p ored osta ostalog log sadrži sadrži i skup opci op ci ja ja pod nazi nazi vom vom Change Case. Na ovom spisku spisku nala nalazi zi se neko nekoliliko ko opci opci ja ja ko je transfor transformi mišu šu tekst na rela relaci ci ji ji kurent-ver kurent-verzal, zal, a za nas je u ovom trenut trenutku ku inte intereresantna santna opci opci ja ja lower case velika lika slo va pretvopretvocase ko ja će ve riti riti u mala, mala, baš kao što nam je i potre potrebno. bno.

Stilistički Stilistički skupovi u OpenType fontovima pružaju dobro rešenje za srpski kurziv u InDesign-u CS2

ispod ispod bazne bazne lini lini je, je, dok su neke neke cifre cifre visi visine ne veli velikih kih slo va. Ukoli Ukoliko ko odgo odgo vara vara jući slov ni ni obli oblici ci posto posto je u fontu fontu InDesign će im automat automatski ski pristu pristupi piti ti upotreupotrebom opci opci je je Old Style. Svi OpenType Pro fonto fonto vi sadrže i standar standardne dne i old style bro je ve, a zada zadatak tak dizajne zajnera ra i tipo tipogra grafa fa je da proce pro ceni ni ko ji od dva tipa tipa odgo odgo vara vara prelo prelomu mu date date publi publika kaci ci je. je. Onim slov nim nim znako znako vima vima ko ji se ne mogu mogu uneti uneti tasta tastatu turom rom pristu pristupa pamo mo pomoću pomoću pale palete te Inti vira viramo mo je opci opci jom jom meni meni ja ja sert Character (ak ti Type). Prika Prikazaće zaće se komple kompletan tan sadržaj sadržaj fonta, fonta, a klikom na po jedi jedine ne karak karak tere tere dobi dobi jamo jamo i estet estetske ske vari jaci jaci je. je. Karak Karak teris teristična tična slo va srpskog ćiriličnog ćiriličnog kurzi kurzi va va nala nalaze ze su u okvi okviru ru estet estetskih skih vari vari jaci jaci ja ja standardnih dardnih ćiriličnih ćiriličnih slo va, a na ovom mestu mestu su karak teri teri grupi grupisa sani ni i siste sistema mati tizo zo vani. vani. Ozna Oznake ke valuvaluta su, na primer, primer, grupi grupisa sane, ne, a slično važi važi i za varivari jante bro je va. Pored Pored standar standardnih dnih i old style bro jeStandar Standar dni dni i rene renesan sansni sni bro jevi jante Na pretho prethodno dno razma razmatra tranje nje se nado nado vezu vezu ju i re- va, OpenType fonto fonto vi za sva s vaki ki od ova dva tipa tipa sanesan nesansni sni (old style) bro je vi. je vi. U svom standar standardnom dnom drže karak karak tere tere propor proporci cional onalnih nih širi širina na ko je upotreupotreobliku bliku bro je vi su usklađeni usklađeni sa veli velikim kim slo vima vima u blja vamo vamo u osnov osnov nom nom tek stu stu i nepro nepropor porci cional onalne ne fontu. fontu. U tabe tabela lama ma nam je potre potreban ban upra upra vo takav ta kav karak karak tere tere name namenje njene ne upotre upotrebi bi u tabe tabela lama, ma, kada kada je na vanje vanje bro je bro je va od presu presudne dne važnos važnosti. ti. izgled bro je bro je va, va, pri čemu je uobičaje uobičajeno no da sve cifre cifre urav na ima ju istu is tu širi širinu. nu. Publi Publika kaci ci je je ko jima jima je u prvom planu planu tipo tipogra grafi fi ja ja zahte zahte va ju drugačiji drugačiji izgled izgled bro jebro jeOptičke Optičke kompen kompenza zacije cije va, ta t ako da se oni vizu vi zuel elno no inte integri grišu šu u tekst. Za InDesign sadrži sadrži i opci opci je je za hori horizon zontal talnu nu i verko risti ti se i termin termin non-lining jer tikal tikalnu nu defor deforma maci ci ju ju tek sta sta ko je takođe takođe treba treba promipromiold style bro je ve koris su cifre cifre ne je ne jedna dnake ke visi visine: ne: neke neke od njih su viso visoke ke šljeno šljeno upotre upotreblja blja vati. vati. Ovim opci opci jama jama nećete od fonkao mala mala slo va u fontu, fontu, po jedi jedine ne cifre cifre se spušta spušta ju ta normal normalne ne širi širine ne napra napra viti viti konden kondenzo zo vani vani ili pro j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

19


šire šireni ni font. Unoše Unošenjem njem odgo odgo vara vara jućih vrednos vrednosti ti u procen procenti tima ma zais zaista ta se posti postiže že odgo odgo vara vara juća transfortransformaci maci ja, ja, ali tre treba imati imati na umu da samo samo font ko ji je pro jek to to van tako tako da bude bude sužen sužen ili proši proširen ren može može da zado zado volji volji tipo tipogra grafske fske norme. norme. U protiv protiv nom, nom, svako defor deformi misa sanje nje preko preko određenog određenog praga praga proi proizvodi zvodi nepri neprihva hvatlji tlji ve ve rezul rezulta tate. te. Problem Problem je u tome tome što će se, na primer, primer, hori horizon zontal talno no suže suženje nje slo va na 50% prvobi prvobitne tne širi širine ne odrazi draziti ti samo samo na verti vertikal kalne ne elemente mente (kao što su stubo stu bo vi). Svi hori horizon zontal talni ni elemenelementi i dalje dalje će imati imati istu istu visi visinu. nu. Karak Karak teris terističan tičan primer primer može može da bude bude slo vo T čija poprečna poprečna kompo komponen nenta ta suža suža vanjem vanjem zadrža zadrža va svo ju visi visinu. nu. Na taj način se reme remete te propor proporci ci je je slov nih nih liko liko va, a krajnji krajnji efekat se ogle ogleda da u lošoj lošoj čitlji čitlji vosti vosti i neube neubedlji dlji vom vom izgle izgledu du tek sta. sta. Ako nam je pone ponekad kad potre potrebna bna blaga blaga defordeformaci maci ja ja slo va, mogu mogu se tole toleri risa sati ti vrednos vrednosti ti od 5% ili eventu eventual alno no 10%. Za hori horizon zontal talno no suža suža vanje vanje u odgoodgo vara vara juće polje polje tabe tabele le Character unosi unosimo mo vrednos vrednosti ti manje manje od 100%, a za proši pro šire renje nje unećemo vrednosvrednosti veće od o d 100%. Tako Tako bi suže suženju nju tek sta sta od 5% odgoodgo vara varala la vrednost vrednost od 95% probi probitne tne širi širine. ne. Podra Podrazu zumeme vane vane vrednos vrednosti ti u oba polja polja za hori horizon zontal talnu nu ili vertivertikalnu kalnu defor deforma maci ci ju ju slo va izno iznose se 100%, što znači da slo va ima ju svoj svoj origi original nalni ni oblik. oblik. Korek Korek ci ci ja ja polo položa ža ja slo va slo va u odnosu dnosu na baznu baznu lini lini ju ju je uobičaje uobičajena na opci opci ja ja u DTP progra programi mima. ma. In-

omogućava zada zada vanje vanje preci precizne zne vrednos vrednosti ti Design omogućava u tipo tipogra grafskim fskim tačkama, tačkama, pri čemu pozi pozitiv ni ni bro je vi odgo odgo vara vara ju podi podiza zanju, nju, dok se nega ne gativ tiv ni ni bro je vi odnose dnose na spušta spuštanje nje slo va. Atrak Atrak tiv tiv ni ni ja ja je opci opci ja ja iskoša koša vanja vanja slo va za određeni određeni ugao, ko ju ko ju ćemo koriskoristiti titi za gene generi risa sanje nje elek tronskog tronskog kurzi kurzi va, va, u slučaju da font ko ji ko ji koris koristi timo mo ne sadrži sadrži italic vari jantu. jantu. italic vari italic font, uvek je bolje Ukoli Ukoliko ko posto posto ji italic bolje opre oprede deliliti ti se za pra vi kurziv. kurziv. U protiv protiv nom, nom, isko iskoša ša vanje vanje u smeru kazalj kazaljke ke na satu satu dobićemo dobićemo ako u odgo odgo vara vara juće polje polje unese unesemo mo nega negativ tiv nu nu vrednost vrednost ugla ugla u stepe stepeninima. Vrednos Vrednosti ti od -10 do -12 stepe ste peni ni su uobičajene uobičaje ne za većinu fonto fonto va. Optičko Optičko urav nanje nanje margi margine ne i „viseća“ „viseća“ interinterpunkci punkci ja ja spada spada ju u prefi prefinje njene ne tipo tipogra grafske fske opci opci je je ko je doda dodatno tno prila prilagođava gođava ju izgled i zgled prelom prelomlje ljenog nog stupca. stupca. Ukoli Ukoliko ko red počinje ili se zav rša rša va nekim ne kim od inte intepun punkcij kcijskih skih znako znako va kao što su na vo na vodni dnici, ci, tačka, zarez, zarez, hife hifena naci ci ja ja itd., imaćemo imaćemo utisak utisak da ivice nisu nisu porav porav nate nate sa ostat ostatkom kom pasu pasusa. sa. U pita pitanju nju je, narav na rav no, no, optička optička varka varka ali je pone ponekad kad zada zadatak tak tipo tipogra grafi fi je je da da namer namernim nim odstu odstupa panjem njem od mate matemamatički korek korek tnog tnog prelo preloma ma posti postigne gne vizu vizuel elnu nu usaglausaglašenost. šenost. Vrednost Vrednost za ko ju će ć e prvi ili posle poslednji dnji karak ter ter biti biti pome pomeren ren za visi visi od veličine veličine slo va slo va u fontu i pode podeša ša vamo vamo je u polju polju Optical Margin Alignpalete te Story . ment pale

Izgradnja zgradnja doku dokume menata nata

P

očetak rada rada na no vom doku dokumen mentu tu njem sva četiri četiri ofseta. fseta. Opci Opci jom jom Slug takođe takođe kontroliše šemo mo zonu zonu van dimen dimenzi zi ja ja strani stranice ce i unutar unutar skopčan je sa unoše uno šenjem njem veli velikog kog bro ja troli papira, ra, na ko ju postav postav ljamo ljamo sistem sistemske ske infor informa macicipara parame meta tara, ra, a InDesign CS2 omogućava omogućava da ih ime- papi nu jemo, jemo, sačuvamo sačuvamo i razme razmenju nju jemo jemo sa kole kolega gama ma je o doku dokumen mentu tu ko ji štampa štampamo. mo. I ova kompo komponennenko ji rade ra de na istim istim ili sličnim pro jek tima. tima. U okviokvi- ta će biti biti uklo u klonje njena na tokom tokom obre obrezi zi vanja vanja tek sta, sta, ali ru za di jalog jalog New Document Preset , pored pored osnovosnov- će biti biti kori korisna sna štampa štampari rima. ma. Pored Pored toga, toga, u elek trontronnih opci opci ja ja za zada zada vanje vanje dimen dimenzi zi ja ja strane, strane, bro ja skoj arhi arhi vi vi ostaće ostaće zabe zabele leže ženi ni poda podaci ci ko ji mogu mogu da stuba stubaca ca i veličine veličine margi margina, na, prime primetićemo tićemo i odeljak budu budu značajni značajni kada kada u budućnos budućnosti ti radi radimo mo re vi re vizi zi ju ju pojmom Bleed prodra prodrazu zume me va- pu publi blika kaci ci je. je. Kori Korisni snici cima ma QuarkXPress-a može može se Bleed and Slug . Pod pojmom učiniti da je zona zona Slug samo samo nepo nepotre trebno bno komplikomplimo prelom prelom u margo margo i koris koristi timo mo ga kada kada želi želimo mo da učiniti se neki neki obje o bjekat, kat, najčešće foto fotogra grafi fi ja ja ili crtež, pro- ko vanje, vanje, jer se u ovom progra programu mu za sličnu namenamemože isko iskoris risti titi ti i radna radna pov ršina. ršina. Međutim, u teže teže do same same ivice ivice strane. strane. U prak si si se to posti pos tiže že nu može tako tako što obje objekat kat prela prelazi zi fizičke fizičke dimen dimenzi zi je je strane, strane, InDesign -u svaka svaka strani stranica ca ili skup naspram naspramnih nih straa želje željeni ni efekat efekat se dobi dobi ja ja nakon na kon obre obrezi zi vanja vanja papipapi- nica nica ima sopstve sopstvenu nu radnu radnu pov ršinu, ršinu, pa se obje objekat kat ra u štampa štampari ri ji. ji. U InDesign-u CS2 može možemo mo precipreci- ko ji je pome pomeren ren „u stranu“ stranu“ neće po jav lji lji vati vati u čitadokumen mentu. tu. zno da pode podesi simo mo zonu zonu prelo preloma ma u margo, margo, zada zada va- vom doku

20

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


Ključna kari karika ka orga organi niza zaci ci je je doku do kumen menta ta jesu jesu matične matične strane strane ili master master strane strane i njiho njiho va hi jerar jerarhihi ja. Ukoli Ukoliko ko pažlji pažlji vi vi je je pregle pregleda date te bilo bilo ko ji časo čas opis, videćete videćete da se neki neki elemen elementi, ti, kao što su pagi pa gina nacici ja ili datum, datum, ponav ponav lja lja ju na skoro skoro svim strani stranica cama. ma. Takođe, bloko bloko vi rubri rubrika ka ima ju sličan prelom prelom sa elementi mentima ma (zaglav (zaglav lje) lje) ko ji se ponav ponav lja lja ju. Pone Ponekad, kad, ova hi jerar jerarhi hi ja ja ide još dublje. dublje. InDesign dozvo dozvolja lja va da jednu jednu matičnu matičnu stranu stranu prime primeni nite te na drugu drugu matičnu stranu stranu uspos uspostav tav lja lja jući „ro „ rodi ditelj teljsku“ sku“ rela relaci ci ju ju između njih. Sve prome promene ne na osnov osnov noj noj matičnoj matičnoj strani strani se odra odraža ža va ju i na onoj matičnoj matičnoj strani strani ko ja je iz nje nasta nastala. la. Ukoli Ukoliko ko u no voj matičnoj matičnoj strani napra napra vite vite doda dodatnu tnu izme izmenu nu nekog nekog elemen elementa, ta, prekida kidate te vezu vezu tako tako da na taj način defi defini niše šete te specispecifičnosti fičnosti prelo preloma ma te rubri rubrike ke ili dela dela publi publika kaci ci je. je. Prome Promena na polo položa ža ja ili bo je, bo je, kao i izme i zmena na samo jednog jednog atri atribu buta ta ne preki prekida da ju vezu ve zu sa osta ostalim lim atribu tributi tima. ma. Pretpos Pretposta ta vimo vimo da smo na osnov o snov noj noj matičnoj matičnoj strani strani imali imali napi napisa sanu nu reč Izveštaj ko ja je pos p ostav tav ljena ljena hori horizon zontal talno. no. U početnom početnom trenuttrenutku će matična matična strana strana i strana strana doku dokumen menta ta (ili izveizvedene dene matične matične strane) strane) izgle izgleda dati ti identično. Ukoli Ukoliko ko sada sada Izveštaj posta posta vimo vimo verti vertikal kalno, no, preki prekinu nulili smo vezu vezu sa atri atribu butom tom polo položa ža ja. Nada Nadalje lje se sve promepromene polo položa ža ja tog objek objek ta ta na osnov osnov noj noj matičnoj matičnoj strani ne odra odraža ža va ju na doku dokument. ment. Međutim, ukoliukoliko na matičnoj matičnoj strani strani prome promeni nimo mo bo ju objek o bjek ta, ta, ona će se prome promeni niti ti i u doku do kumen mentu, tu, pošto veza ve za ovog atri atribu buta ta ni je je preki prekinu nuta. ta. Radi Radi se o veoma veoma elegantnom gantnom reše rešenju nju veli velike ke snage snage ko je se ideal idealno no uklauklapa u prak tične tične poslo poslo ve pripre pripreme me časopi časopisa sa i brošubrošura. Moguće Moguće je napra napra viti viti i proi proizvoljan zvoljan broj lana lanaca ca matičnih matičnih strana strana ko je su potom potomci ci početne početne matične matične strane, strane, što je ideal idealno no za publi publika kaci ci je je ko je se pre vode na više više jezi jezika. ka. Na taj način se veoma veoma lako lako održa va identičan identičan prelom prelom u svim verzi ver zi jama jama doku dokumen menta. ta. Čak i ako je svaki svaki tekst u časopi časopisu su pose poseban ban dokudokument, komple kompletna tna struk tura tura matičnih matičnih strana strana može može se nala nalazi ziti ti u samo samo jednoj, jednoj, početnoj početnoj dato datote teci ci ko ja se veoma veoma lako lako može može održa održa vati. vati. Prili Prilikom kom kopi kopira ranja nja strana strana iz jednog jednog u drugi drugi doku dokument, ment, automat automatski ski kopira piramo mo i njiho njiho ve pridru pridruže žene ne matične matične strane. strane.

Linkovi Linkovi Ukoli Ukoliko ko za štampu štampu pripre priprema mate te grafički grafički intenintenziv nu nu publi publika kaci ci ju ju svaka svakako ko ćete u InDesign uvozi uvoziti ti

veli veliku ku količinu količinu viso visoko kore rezo zolu lucij cijskih skih raster rasterskih skih slika. Sasvim Sasvim je moguće moguće da je tekst u doku dokumen mentu tu takođe priprem pripremljen ljen na više više mesta mesta i da ste ga učita vali vali iz raznih raznih dato datote teka. ka. Pale Paleta ta Link, preuze preuzeta ta iz Il-a, će vam pruži pružiti ti potpu potpunu nu kontro kontrolu lu nad lustrator -a, ek sternim sternim fajlo fajlo vima. vima. Ova pale paleta ta prika prikazu zu je spisak spisak svih uveze uvezenih nih obje objeka kata ta za jedno jedno sa bro jem stranistra nice na ko joj se nala na laze ze i ikonom ikonom ko ja ukazu ukazu je na to da li je link još uvek ak ti ti van van ili dotična dotična dato datote teka ka više ni je je na svom mestu. mestu. U za visnos visnosti ti od pode podeše šenih nih prefe preferen renci, ci, prikaz prikaz u pale paleti ti je zasno zasno van na imenu imenu fajla, fajla, bro ju strani stranice ce ili statusu tusu objek objek ta. ta. Kopi Kopi je je grafičkih i tek stual stualnih nih dato datote teka ka ko je su ma manje nje od 64 KB, InDesign će ugra ugradi diti ti u doku dokument. ment. Veći fajlo fajlo vi se, po pra vilu, vilu, refe referen renci cira ra ju ali može možete te i njih po želji umetnu umetnuti ti u doku dokument. ment. Na dnu pale palete te se nala nalaze ze ikone ikone ko jima jima pokrećemo standar standardne dne opera operaci ci je je veza vezane ne za linko linko ve o brađujemo mo objekat bjekat (relinking, updating itd.) ili obrađuje na ko ji link ukazu uka zu je u matičnoj matičnoj apli aplika kaci ci ji ji (na primer TIFF sliku sliku u Photoshop-u). Posto Posto ji neko ne koliliko ko načina da dobi dobi jemo jemo infor informa maci ci je je o linko linko vima. vima. Možemo žemo da selek selek tu tu jemo jemo link i da klikne kli knemo mo na ikonu Go To Link kako kako bismo bismo trenu trenutno tno „skočili“ na odgo odgo vara vara jući objekat bjekat u doku dokumen mentu. tu. Druga Druga mogućnost je da izabe izabere remo mo opci opci ju ju Link Information iz meni meni ja ja pale palete te Link. U prozo prozoru ru ko ji će se po ja po ja viti videćemo videćemo ime i duži du žinu nu fajla, fajla, status status linka, linka, kolorkolorni prostor prostor i druge druge kori korisne sne infor informa maci ci je. je. Tokom rada rada može može se dogo dogodi diti ti da prime primeti tite te detalj detalj na nekoj nekoj slici slici ko ji biste biste žele želelili da prome promeni nite. te. Ako klikne kliknete te na ikonu ikonu Edit Original pokre pokrenuće nuće se aplika aplikaci ci ja ja u ko joj ko joj je ta slika sli ka nasta nastala la (ukoli (ukoliko ko je taj program program insta instaliliran ran na vašem vašem računaru), računaru), tako tako da može možete te da uradi uradite te potre potrebne bne korek korek ci ci je, je, snimi snimite te datote toteku ku i vrati vratite te se u InDesign ko ji će automat automatski ski prika prikaza zati ti izme izmenje njenu nu sliku. sliku. Sledeći Sledeći tipičan tipičan scena scenario rio je da izme izmeni nite te nekonekoliko liko fajlo fajlo va u matičnim matičnim progra programi mima ma i da potom potom startu startu jete jete Adobe Dobićete upozo upozore renje nje da Adobe InDesign InDesign. Dobićete linko linko vi nedos nedosta ta ju ili da su zasta zastare reli. li. U tom slučaju ćete kliknu kliknuti ti na ikonu ikonu Update Link ili Relink i linko vi će ć e biti biti osve o sveže ženi. ni. Ako pože poželilite te da neku neku sliku, sliku, na ko joj više više neće biti biti izme i zmena, na, fizički fizički umetne umetnete te u InDesign-ov doku dokument ment izabraćete izabraćete opci opci ju ju Embed – link će biti biti uklo uklonjen, njen, a kopi kopi ja ja slike slike posta posta je sastavsastavni deo doku dokumen menta. ta. j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

21


Dugi Dugi doku dokumenti menti InDesign ima neko nekoliliko ko opci opci ja ja ko je olak ša ša va ju

meni menimo mo pagi pagina naci ci ju ju u svim nare narednim dnim poglav poglav ljima. ljima. opci ju ju Automatic InDesign ima opci Automatic Pagination Pagination ko ja uspešno pešno izla izlazi zi na kraj sa dina di namičkom mičkom prome promenom nom numeri merisa sanja nja strana strana u knjiga knjigama. ma.

prelom prelom knjiga, knjiga, tehničke tehničke doku dokumen menta taci ci je, je, kata katalo loga ga i drugih drugih izda izdanja nja ko ja svrsta vamo vamo u duge duge doku dokumenmente. U tom poslu poslu central centralni ni značaj ima pale paleta ta Book pomoću pomoću ko je može možemo mo da napra napra vimo vimo spisak spisak po veSadržaj Sadržaj i indeks indeks zanih zanih doku dokume mena nata, ta, nakon nakon čega će ih InDesign treStandar Standardna dna pogo pogodnost dnost napre naprednih dnih prograprogratira tirati ti kao jedin jedinstve stvenu nu publi publika kaci ci ju ju ili knjigu. DokuDoku- ma za obra obradu du tek sta sta i prelom prelom strani stranica ca jeste jeste automatsko gene generi risa sanje nje sadrža sadrža ja (TOC). Da bi ova opopmenti menti unutar unutar knjige knjige koris koriste te iste iste stilo stilo ve za tekst i matsko ja isprav isprav no no funkci funkcioni onisa sala, la, neop neopho hodna dna je dosledoslebo je, što obezbeđuje obe zbeđuje dosle doslednost dnost u dizaj dizajnu nu stranistrani- ci ja ca. Obje Objedi dinje njene ne strani stranice ce može možemo mo da pagi pagini nira ramo, mo, dna upotre upotreba ba stilo stilo va pasu pasusa sa u doku dokumen mentu. tu. Ukoštampa štampamo mo ili izve izveze zemo mo u PDF, a u doda dodatne tne opci opci je je liko liko je to obezbeđeno, obezbeđeno, prime primenićemo nićemo opci opci ju ju Layspada spada kreira kreiranje nje sadrža sadrža ja i indek in dek sa. sa. Podrška Podrška za hi- out / Table of Contents kako kako bismo bismo izabra izabralili one stiperlin perlinko ko ve značaj značajna na je za produk produk cicilo ve ko je želi želimo mo da uključimo uključimo u sa ju elek tronskih tronskih izda izdanja, nja, jer čitaocičitaocidržaj. Dobi Dobi jeni jeni sadržaj sadržaj je veoma ve oma lama olak ša ša va kreta kretanje nje kroz HTML ko forma formati tira rati, ti, jer može možemo mo da upoi PDF doku dokumen mente. te. trebi trebimo mo stilo stilo ve ko ji već posto posto je u Formi Formira ranje nje no ve knjige knjige zadoku dokumen mentu, tu, a može možemo mo i da kreirakreirapočinjemo počinjemo opci opci jom jom File / New / mo speci speci jalne jalne TOC stilo stilo ve karak karak teteotvara ra pale paleta. ta. DokuDokura i pasu pasusa. sa. Book čime se otva ment knjige knjige se, zapra zapra vo, vo, sasto sas to ji od Prikažimo to na primeru. Morefe referen renci ci na ek sterne sterne doku dokumen mente te i žemo žemo da pode po desi simo mo način na ko ji ko ji od odgo odgo vara vara jućih pode podeša ša vanja. vanja. Pose prika prikazu zu ju poglav poglav lja lja i odeljci odeljci (sešto origi original nalni ni doku dokumen menti ti osta osta ju nekvenci kvenci jalno jalno ili alfa alfabet betski), ski), da za neke segmen segmente te ukine ukinemo mo prika prikazi zi vanje vanje za visni, visni, oni se mogu mogu uključiva uključivati ti i u druge druge knjige, knjige, a mogu mogu se menja menjati ti ili bro je va strana strana itd. Ukoli Ukoliko ko gene generirikori korigo go vati vati zase zasebno. bno. U svakom svakom trešemo šemo sadržaj sadržaj za PDF doku dokumen mente, te, nutku nutku može možemo mo da radi radimo mo sa više više Paleta Book služi za njego njego ve kompo komponen nente te posta posta ju hiperhiperknjiga knjiga i svaka svaka od njih će imati imati sopgrupisanje dokumenata linko linko vi i omogućava omogućava ju čitaocu čita ocu da stveni stveni odeljak odeljak na pale paleti ti Book. Da bi jednim jednim pote potezom zom dođe do sadrža sadrža ja u zajedničkom projektu se očuvala očuvala konzis konzisten tentnost, tnost, knjiga knjiga ko ji mu je potre potreban. ban. obuhva obuhvata ta i doku dokument ment ko ji sadrži sa drži stilo stilo ve, i oni se Dobar Dobar indeks indeks je takođe takođe od nepro neproce cenji nji vog vog prime primenju nju ju na sve strani stranice, ce, ali se i svakom svakom dokudoku- značaja, pogo pogoto to vo u priručni priručnici cima, ma, uputstvi uputstvima, ma, tementu mentu može može dode dodeliliti ti pose posebna bna dato datote teka ka sa stilo stilo vi- hničkoj doku dokumen menta taci ci ji ji i sličnim sličnim publi publika kaci ci jama jama ko„linear arno“. no“. InDesign CS2 sadrži sadrži opciopcima, tako tako što klikne kliknemo mo na Style Source. Kada Kada učita- je se ne čita ju „line vamo vamo no ve stilo stilo ve, koman komandom dom Synchronize Op- ju ko jom ko jom se lako lako dola dolazi zi do upotre upotreblji blji vih vih indek in dek sa, sa, biramo mo ko ji para pa rame metri tri stilo stilo va će biti biti primeprime- ali je neop neopho hodno dno da ručno zada zadamo mo pojmo pojmo ve koje tions bira njeni njeni na izabra izabrani ni doku dokument ment ili na sve doku dokumen mente. te. želi želimo mo da indek indek sira siramo. mo. Indek Indek se se mogu mogu da sadrže sadrže Na primer, primer, može možemo mo da prime primeni nimo mo samo samo stilo stilo ve do četiri četiri ni voa voa ulančanih infor in forma maci ci ja, ja, a može možemo mo pasu pasusa sa ili uzorke uzorke bo ja. i da kreira kreiramo mo indek indek se se ko ji sve pojmo pojmo ve unutar unutar jePrelom Prelom duge duge publi publika kaci ci je je ko ja se sasto sas to ji iz vidne teme teme ispi ispisu su ju u jednom jednom pasu pasusu. su. Kada Kada InDeše poglav poglav lja lja uvek je predstav pred stav ljao ljao ozbi ozbiljan ljan napor napor za sign zav rši rši gene generi risa sanje nje indek indek sa sa (što može može da buDTP progra programe. me. Tradi Tradici cional onalni ni pristup pristup je da svako svako de vremen vremenski ski zahte zahte van posao), posao), moraćemo moraćemo da prepoglav poglav lje lje bude bude u zase zasebnoj bnoj dato datote teci, ci, ali se onda onda jav- gleda gledamo mo rezul rezultat tat i odba odbaci cimo mo sve su vi su višne šne stav ke. ke. lja i problem problem sa sinhro sinhroni niza zaci ci jom jom tih doku dokume mena nata. ta. Oznake znake za indek indek se se na strani stranica cama ma doku dokumen menta ta moTipičan Tipičan primer primer je pagi pagina naci ci ja ja – pro prome mena na bro ja stra- žemo žemo da pregle pre gleda damo mo ak ti ti vira viranjem njem opci opci je je Type / na u jednom jednom poglav poglav lju lju je zahte zahte vala vala da ručno pro- Show Hidden Characters , a taster taster Go To Marker

22

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6


na pale paleti ti Index omogućava omogućava nam da se pozi pozici cini niraramo na onaj deo doku dokumen menta ta na ko ji stav ka ka u indekindeksu ukazu ukazu je.

Transpa Transparen rencije cije U ranim ranim dani danima ma računarske računarske pripre pripreme me za štampu, štampu, vek torska torska i raster ras terska ska grafi grafika ka bile bile su dva potpu potpuno no odvo jena jena sveta sveta – foto fotogra grafi fi je je i crteži crteži obrađivani brađivani su u različitim različitim progra programi mima, ma, a alati alati za prelom prelom strani stranica ca bili bili su mesto mesto gde su se ta dva grafička koncep koncepta ta obje o bjedi dinji nji vala. vala. U samim samim DTP programi gramima ma ni je je bilo bilo moguće moguće kreira kreirati ti bilo bilo ko ji složesloženi ji ji efekat efekat niti niti su uveze uvezene ne slike slike i objek objek ti ti mogli mogli naknadno kna dno da se dote doteru ru ju. Kasni Kasni je je verzi verzi je je su done donele le rudi rudimen mentar tarne ne opci opci je je za rad sa s a grafičkim grafičkim objek objek titima, ali su neki neki efek ti ti osta ostalili nedos nedosti tižni. žni. Zami Zamisli slimo mo situ situaci aci ju ju u ko joj pre preko ko stupca stupca sa tek stom stom postav postav ljaljamo pro vidnu vidnu raster rastersku sku sliku sliku sa senkom. senkom. U Photo vidnost odav no no standar standardna dna opci opci ja, ja, shop-u je pro vidnost ali poda podatak tak o pro vidnos vidnosti ti ni je je bilo bilo moguće moguće izvesizvesti u DTP program. program. U čemu je zapra zapra vo problem problem sa pro vidnim vidnim objek tima? tima? Kada Kada su foto fotogra grafi fi je je u pita pitanju nju može možemo mo da defi defini niše šemo mo razne razne slože složene ne efek te te sa pro vidnim vidnim slo je vi je vima ma sve dok to radi radimo mo u Photoshop-u. Konačni rezul rezultat tat će biti biti izve izvezen zen kao kompak kompak tna tna rasterska terska slika slika i to je otpri otprililike ke sve što u tom pogle pogledu du može možemo mo da uradi uradimo. mo. Takva Takva slika, slika, međutim, ni je je u bilo bilo kom smislu smislu pro vidna vidna prili prilikom kom inte interak rak ci ci je je sa drugim drugim elemen elementi tima ma na strani stranici ci ko ju pre prelama lamamo mo u DTP apli aplika kaci ci ji. ji. Progra Programi mi za rad sa vek torskom torskom grafikom fikom nam takođe takođe omogućava omogućava ju zada zada vanje vanje pro vidnosti dnosti obje objeka kata ta i sve to nai naizgled funkci funkcioni oniše še glatko, a kori korisnik snik dobi dobi ja ja očeki oč eki vane vane rezul rezulta tate. te. Kamen Kamen spoti spotica canja nja je to što program pro gramski ski jezik jezik PostScript ko ji uprav lja lja izla izlaznim znim uređajima uređajima ne pozna pozna je pro vidne vidne objek te. te. Napros Naprosto to ne posto posto ji takva takva PostScript komanda man da ko jom bi se defi defini nisa salo lo da neki neki obje objekat kat ima para parame metar tar pro vidnos vidnosti, ti, tako tako da se svi efek ti ti ko je smo pome pomenu nulili mora mora ju na neki neki način simu simulilira rati. ti. Simu Simulilira ranje nje pro vidnos vidnosti ti zasni zasni va va se na tome to me da se presek presek dva objek objek ta ta PostScript štampaču štampaču šalje kao zase zaseban ban obje objekat. kat. Pri tome tome treba treba odrediti način na ko ji će se defi defini nisa sati ti prekla preklapa panje nje rasterrasterskih i vek torskih torskih obje objeka kata. ta. Kada Kada se pro vidna vidna slo va deli delimično mično prekla preklapa pa ju raster rastersku sku sliku sliku onda onda je jedan jedan njihov njihov deo vek torski torski a drugi drugi raster rasterski ski objeobje-

kat, što je doda dodatno tno kompli kompliku ku je čita vu čita vu stvar st var.. Adospecifi fika kaci ci jom jom PDF 1.4 forma formata ta udario udario temetemebe je speci lje sistem sistemskom skom reše rešenju nju pro vidnih vidnih obje objeka kata, ta, jer je izmenio zmenio grafički grafički model model i dodao dodao koman komande de ko jima jima se može može zada zadati ti transpa transparen renci ci ja. ja. Pored Pored toga, toga, razvi razvi je jena je i proce procedu dura ra po imenu imenu Flat tening tening ko ja omogućava štampa štampanje nje strani stranica ca sa pro vi pro vidnim dnim objek objek titima na posto posto jećim PostScript uređajima. uređaji ma. te melju lju Adobe Adobe InDesign InDesign CS2 izgrađen je na teme PDF 1.6 grafičkog grafičkog mode modela, la, što mu obezbeđuje obezbeđuje celo vitu vitu podršku podršku za transpa transparen rentne tne objek objek te. te. Može Možemo mo da uveze uvezemo mo sliku sliku u PSD forma formatu tu ko ja je priprempripremljena ljena u Photoshop-u sa potpu potpuno no očuvanom očuvanom strukturom turom pro vi pro vidnos dnosti. ti. InDesign ima i sopstve sopstveni ni skup opci opci ja ja za rad sa pro vidnim vidnim objek objek tima. tima. Pale Paleta ta Transparency sparency omogućava omogućava nam da menja menjamo mo para parame metar tar vrednost 100% označava označava neproneproOpacity Opacity , pri čemu vrednost vidne vidne objek objek te. te. Na raspo raspola laga ganju nju nam je neko nekoliliko ko tipo va pro vi pro vidnos dnosti, ti, među ko jima jima su Normal, Mul voljno tiply, Screen, Overlay, Darken, Lighten ... Do voljno je, dakle, da kle, da izabe izabere remo mo obje o bjekat kat i da mu defi defini nišešemo pro vidnost, vidnost, a sve osta ostalo lo će automat automatski ski odra odradiditi InDesign. Pro vidnost vidnost je „nedes „nedestruk truk tiv tiv na“ na“ opciopci ja, jer u svakom svakom trenut trenutku ku može možemo mo prome promeni niti ti vrednost Opacity vratiti ti se na prvobi prvobitno tno stanje. stanje. Opacity i vrati Obrati bratimo mo pažnju pažnju na opci op ci je je Drop Shadow i jima se u InDesign-u nepo neposre sredno dno upravupravFeather ko jima lja osnov osnov nim nim efek tima tima senke senke i zamućenja. zamućenja. Do skoro su takve takve mogućnos mogućnosti ti bile bile rezer rezer vi visa sane ne samo samo za ka sni je je ih je dobio do bio i Illustrator , dok je Photoshop, kasni program ko ji na svom re repertopertoInDesign prvi DTP program aru ima razne razne vari vari jaci jaci je je efek ta ta pro vidnos vidnosti. ti. Veoma Veoma je važna važna potpu potpuna na sime simetri tri ja ja u korišćenju korišćenju pome pomenunutih opci opci ja ja jer se mogu mogu bez izuzet izuzetka ka prime primeni niti ti na sve objek objek te te u InDesign-u, pri čemu ti objek o bjek ti ti ne menja menja ju svo ja svo ja dota dotada dašnja šnja svojstva. svojstva. Ukoli Ukoliko ko smo delu delu tek sta sta na strani stranici ci doda dodalili senku, senku, to će i dalje dalje biti biti tekst ko ji je potpu potpuno no izmen izmenljiv. ljiv.

Tabele Tabele U veli velikom kom bro ju publi publika kaci ci ja ja iz različitih različitih oblasoblasti tabe tabele le ima ju značajnu značajnu ulogu ulogu kao sredstvo sredstvo za efi Microsoft je u svokasno kasno prezen prezentova tovanje nje poda podata taka. ka. Microsoft jim Office pake paketi tima ma odav no no poka pokazao zao koli koliko ko tabe tabele le mogu mogu da budu budu jednos jednostav tav ne ne i intu intuitiv itiv ne ne za upotreupotrebu, ali se ta prednost prednost ni je je mogla mogla isko iskoris risti titi ti u DTP progra programi mima. ma. Priro Prirodan dan tok stvari stvari je da siro siro vi po j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

23


daci daci mogu mogu da se grafički grafički ople opleme mene, ne, a da pri tome tome ne mora mora ju da se pono pono vo unose unose unutar unutar alata alata za prelom strani stranica. ca. InDesign pored pored ugrađenih ugrađenih alatki alatki i opci ja ja za obli obliko ko vanje vanje tabe tabela la omogućava omogućava i uvoz iz programa grama Word i Excel . To je upra upra vo ono što su korikorisnici sni ci i očeki vali vali i što dopri doprino nosi si produk produk tiv tiv nosti. nosti. Tabele bele se, dakle, ne mora mora ju formi for mira rati ti u InDesign -u, jer za to posto posto je prikla prikladni dni je je apli aplika kaci ci je, je, ali će im Indodati ti želje željeni ni dizajn dizajn i rafi rafini nira ranost. nost. Design doda Opci Opci je je za za rad sa tabe tabela lama ma su uobičajene uobičajene i pruža ju potpu potpunu nu kontro kontrolu lu nad svim njihovim kompokomponenta nentama. ma. Svaku Svaku ćeli ju ju može možemo mo zase zasebno bno da formaformatira tiramo, mo, menja menja jući joj bo ju, oivičenje i obliku bliku jući sadržaj. sadržaj. Tekst unutar unutar ćeli ja ja može možemo mo proi proizvoljno zvoljno da pozi pozici cioni onira ramo, mo, roti rotira ramo mo ili ga okrećemo okrećemo kao u ogleda gledalu. lu. Ćeli je je može možemo mo da spa jamo, da im zadazada jemo jemo zase zasebnu bnu bo ju ili preliv, preliv, a njihov njihov sadržaj sadržaj može da bude bude tekst ili slika. slika. Dimen Dimenzi zi je je tabe tabele le i njenih njenih ćeli ja ja može možemo mo da menja menjamo mo inte interak rak tiv tiv no no ili zadazada-

vanjem vanjem nume numeričkih ričkih para parame meta tara. ra. Tabe Tabele le se prostiprostiru kroz proi proizvoljan zvoljan broj okvi okvira ra za tekst, što je korikorisna pogo pogodnost dnost za automat automatsko sko kreira kreiranje nje tabe tabela la ko je zauzi zauzima ma ju više više strani stranica. ca. Neke Neke anali analize ze poka pokazu zu ju da samo samo ta jedna jedna opci opci ja ja može može da obezbe obezbedi di značajno prisus prisustvo tvo InDesign-a u grafičkim grafičkim studi studi jima jima ko ji pripre priprema ma ju grafički grafički inten intenziv ziv ne ne publi publika kaci ci je je sa mnošt vom vom tabe tabela. la. Tabele bele ko je se prote protežu žu na više vi še strani stranica ca najčešće zahte zahte va ju ponav ponav ljanje ljanje zaglav zaglav lja lja na svakoj strani stranici ci – u protiv protiv nom nom čitalac čitalac gubi gubi predsta predsta vu o smislu smislu poda podata taka ka ko je posma posmatra. tra. InDesign CS2 automat automatski ski ponav ponav lja lja zaglav zaglav lje lje tabe tabela la ko je se proteprotežu na više više strani stranica, ca, a uz to se inte inteliligen gentno tno pona ponaša ša u radu ra du sa tabe tabela lama ma kod ko jih se koris koriste te nai naizmenične bo je za parne par ne i nepar neparne ne redo redo ve ili kolo kolone. ne. Ukoli Ukoliko ko izba izbaci cimo mo neki neki red ili kolo kolonu, nu, InDesign će prila prilago godi diti ti bo je u ostat os tatku ku tabe tabele le tako tako da se zadrži zadrži prvobi prvobitni tni dizajn. dizajn.

Štampa Štampanje nje i izvoz izvoz u PDF

D

obri DTP progra programi mi prepo prepozna zna ju se po kvali kvalite tetnim tnim opci opci jama jama za obli obliko ko vanje vanje strani stranica. ca. Vrhunskim Vrhunskim DTP progra programi mima ma pone ponekad kad nedos nedosta ta je neka atrak tiv tiv na na pogo pogodnost dnost ko jom se diči konku konkuren renci ci ja, ja, ali sve što mogu mogu da prika prikažu žu na ekranu kranu u stanju stanju su i da odštam od štampa pa ju. Za početak, razmo razmotri trimo mo ovaj pri vidni vidni para paradoks doks – posto posto je li zaista ista strani stranice ce ko je se ne mogu mogu štampa štampati? ti? Kada Kada se u pripre pripremi mi za štampu štampu dođe do zav ršnog ršnog kora koraka, ka, osvetlja svetlja vanja vanja filmo filmo va za kolor kolorne ne sepa separa raci ci je, je, važno važno je samo samo to sa ko jim će uspe uspehom hom apli aplika kaci ci ja ja pre vesti vesti svoj inter interni ni opis strani stranice ce u koman komande de program programskog skog jezi jezika ka PostScript . Ako smo u doku dokumen mentu tu koris koristi tilili RGB bo je, pro vidne vidne objek objek te, te, TrueType fonto fonto ve i slične fak tore tore „nesta „nestabil bilnos nosti“ ti“,, la l ako se može može dogo dogodiditi da krajnji krajnji rezul rezulta tati ti budu budu neupo neupotre treblji blji vi. vi. Elitna Elitna klasa klasa progra programa ma za prelom prelom strani stranica ca snaći će se i u na ve na vede denim nim situ situaci aci jama, jama, jer svoj grafički model model može može brzo da prila prilago godi di grafičkom grafičkom modelu delu PostScript -a. -a. Na ovom polju polju Adobe progra programi mi ima ju očigle očiglednu dnu prednost prednost pošto pošto je u njih ugrađen u građen origi original nalni ni softver softverski Adobe PostScript Ista tePostScript RIP. Ista hnolo hnologi gi ja ja ko ja iscrta iscrta va tekst i grafi grafiku ku na ekra ekranu nu nala nalazi zi se u laser laserskim skim štampačima štampačima i osve osvetlji tlji vačima, vačima,

24

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

pa kori korisnik snik može može da se oslo osloni ni na vernost vernost ekranekranskog prika prikaza. za. Adobe posedu du je gra Adobe InDesign CS2 pose fički model model ko ji je opisan opisan u speci specifi fika kaci ci ji ji forma formata ta PDF 1.6 i prvi put upotre upotrebljen bljen u Acrobat -u 7. Ra Acrobat -u di se o mode modelu lu pro jek to to vanom vanom za PostScript 3 PostScript 3, ko ji je obogaćenom obo gaćenom podrškom podrškom za slo je slo je ve ve i pro vidne vidne objek te, te, kao i tehno tehnolo logi gi jom jom ko ja omo omogućava gućava njihonjiho vo štampa štampanje nje na PostScript izlaznim zlaznim uređajima uređajima ko ji ne podrža podrža va ju transpa transparen renci ci je. je. Sve do po ja ve Adobe InDesign programi mi InDesign-a progra za prelom prelom nisu nisu bili bili u stanju stanju da inte integri grišu šu sve vitalvitalne kompo komponen nente te i premos premoste te jaz između između nekom nekompapatibil tibilnos nosti ti raznov raznov rsnih rsnih grafičkih grafičkih forma formata ta i rastuće rastuće potre potrebe be za obje objedi dinja nja vanjem vanjem u okvi okviru ru PDF formaformata. InDesign ima zada zadatak tak da zau zauzme potpu potpuno no nov kurs i afirmi afirmiše še se kao stub domi dominan nantne tne DTP arhiarhitek ture ture budućnos budućnosti ti ko ja inte integri griše še prak tično tično čitav spek tar tar Adobe tehno tehnolo logi gi ja, ja, uključujući PostScript prirodnu dnu harmo harmoni ni ju ju sa propro3, PDF, Press Ready uz priro grami gramima ma Photoshop i Illustrator , ali i osta ostalim lim člano vima vima poro porodi dice. ce. Dana Današnja šnja DTP okru okruže ženja nja su dale daleko ko od standardi dardizo zo vanih vanih iako se, u sušti suštini, ni, koris koriste te slični postupci tupci i meto metodi di rada. rada. U za visnos visnosti ti od orga organi niza zaci ci je je


i sara saradnje dnje sa firma fir mama ma za osve osvetlja tlja vanje vanje filmo filmo va i štampa štampari ri jama, jama, put doku dokumen menta ta od trenut trenutka ka kada kada su njegov njegov dizajn dizajn i prelom prelom zav ršeni ršeni pa do ulaska ulas ka u štampu štampu može može da bude bude veoma veoma nepre nepredvi dvidljiv. dljiv. KolorKolorne korek korek ci ci je je se mogu mogu oba viti viti pre, za vreme vreme ili posle prelo preloma, ma, a taj posao posao može može uradi uraditi ti likov likov no-grano-grafički urednik urednik ili se čita va opera operaci ci ja ja može može prepus prepustititi prepress agenci agenci ji. ji. Slično važi važi i za pro ve pro veru ru dokudokumenta, menta, trap ping ili monta montažu žu strani stranica, ca, pošto pošto se svaki od ovih neop ne opho hodnih dnih kora koraka ka može može hrono hronolo loški ški pome pomera rati ti u zav ršnoj ršnoj fazi fazi pripre pripreme me za štampu. štampu. Kada Kada u progra programu mu InDesign zada zadamo mo komankomandu za štampa štampanje, nje, najčešće se opis strani stranice ce u svom PostSript štampaču. izvornom zvornom obli obliku ku dostav dostav lja lja PostSript štampaču. Da bismo bismo uspešno pešno sarađiva sarađivalili sa studi studi jima jima za osve osvetljatlja vanje vanje filmo filmo va mo m oramo ramo da proučimo tri scena scenari ri ja ja ko ja se u prak si si koris koriste. te. To je, najpre, naj pre, pripre priprema ma PDF doku dokume mena nata ta kao digi digital talnih nih maste mastera, ra, zatim zatim štampa štampanje nje u PostScript dato datote teku ku i na kra ju prikuprikupljanje pljanje izvor izvornih nih doku dokume mena nata ta sa fonto fonto vima vima i slikaslikama u viso visokoj koj rezo rezolu luci ci ji. ji. Sva tri meto metoda da ima ju svo je prednos prednosti ti i mane mane ko je treba treba dobro dobro upozna upoznati, ti, ima jući u vidu vidu da je InDesign još uvek rela relativ tiv no no svež proi proizvod grafičke grafičke indus industri tri je. je.

PDF u jednom jednom potezu potezu

Ne zvuči li neobično neobično da su CMYK sepa separa racici je krajnji kraj nji proi proizvod u pripre pripremi mi za štampu, štampu, a korikorisniku sniku ko ji se odluči za PDF izlaz izlaz nisu nisu na rasporas polaga laganju nju opci opci je je ko jima jima bi kontro kontrolilisao sao vital vitalne ne atriatribute bute štampe? štampe? Najno Najno vi ja ja DTP dok trina trina pra vi razliku zliku između između grafičkih grafičkih dizaj dizajne nera ra i prepress operaoperatera, tera, prepu prepušta šta jući sav posao po sao oko osve osvetlja tlja vanja vanja filmo va poto potonjoj njoj grupa grupaci ci ji. ji. Od dizaj dizajne nera ra se očeku je pošto pošto vanje vanje određenih određenih pra vila, vila, kao što je upotreupotreba CMYK bo ja, isprav isprav nih nih fonto fonto va i raster rasterskih skih slika u do voljnoj voljnoj rezo rezolu luci ci ji. ji. Dizaj Dizajner ner sve vreme vreme radi radi u kompo kompozi zitnom tnom okru okruže ženju, nju, ne razmi razmišlja šlja jući o razdva janju janju proce procesnih snih bo ja, obrnu obrnutoj toj štampi, štampi, ori jen jentaci taci ji ji medi medi ja ja u osvetlji svetlji vaču, vaču, draj veri verima ma i sličnim tehničkim aspek aspek tima. tima. Na drugoj drugoj strani, strani, opera operater ter će na osno osno vu dobi jenih jenih PDF dato datote teka ka pomoću pomoću Acrobat -a 7 podepode Acrobat -a siti siti sve para parame metre tre ko ji su bi tni za konkre konkretni tni izlaizlazni uređaj. Časopis Časopis „PC“ je obja obja vio seri seri ju ju tek sto sto va ko ji opisu opisu ju upotre upotrebu bu PDF forma formata ta u pripre pripremi mi za štampu. štampu. Potra Potraži žite te ih na www.pcpress.co.yu ili u nekoj od naših naših digi digital talnih nih arhi arhi va va na kom kompakt pakt disko disko vima. Čak i ako se dogo do godi di da je „prela „prelamač“ mač“ dosta dosta vio PDF doku dokument ment ko ji sadrži sadrži RGB slike, slike, opera operater ter može da upotre upotrebi bi alat ko ji će takav takav propust propust ispra ispra viti viti i spro vesti vesti kon verzi verzi ju ju u CMYK. Da bi se ovakvi ovakvi zahvati hvati sveli sveli na najma najmanju nju moguću moguću meru, meru, InDesign sadrži modul modul Preflight , name namenjen njen ranom ranom otkri otkri vanju vanju greša grešaka ka u pripre pripremi mi za štampu. štampu.

Ukoli Ukoliko ko prepres studio prihva prihvata ta PDF datodato prepresss studio teke, teke, vaš zada zadatak tak je sasvim sasvim jednos jednosta ta van. Ak ti ti viraj virajte opci opci ju ju File / Export , kao format format izabe izaberi rite te Ado jalogu gu ko ji će se po ja viti viti izabe izaberi rite te be PDF i u di jalo Prove Provera ra pred štampanje štampanje ugrađeni stil Press. Ovi jednos jednostav tav ni ni kora koraci ci do voljIzborom zborom opci opci je je File / Preflight InDesign će ni su za kreira kre iranje nje uni verzal verzalnog nog PDF fajla fajla ko ji se može može upotre upotrebi biti ti za probe probe na laser laserskim skim ili inkjet pro veri veriti ti fonto fonto ve, slike, slike, linko linko ve, pode podeša ša vanje vanje štamštampačima štampačima u bo ji, ali i za dobi dobi janje janje kolor kolornih nih se- pača i bo je, bo je, a kori korisnik snik će dobi dobiti ti detalj detaljni ni izve i zveštaj. štaj. para paraci ci ja ja na osve osvetlji tlji vačima. vačima. Izbor Izbor skupa skupa para parame metata- Posto Posto je speci speci jali jalizo zo vani vani progra programi mi ko ji mnogo mnogo dera pod nazi nazi vom vom Press je prepo preporučljiv, ručljiv, ali ih možemože- taljni taljni je je testi testira ra ju do dokument kument (najčešće (najčešće u PDF formafor mate izme izmeni niti ti u skladu skladu sa sopstve sopstvenim nim potre potreba bama. ma. U tu), ali je ono na šta ukazu uka zu je InDesign sasvim sasvim do voljno da bi se uočili i otklo ot kloni nilili tipični tipični proble problemi. mi. neko nekoliliko ko pregle pregledno dno slože složenih nih kate katego gori ri ja ja pode podeša ša va- voljno nja uzalud uzalud ćete traži tražiti ti bilo bilo šta veza vezano no za rezo rezolu lucici- Na primer, primer, može možete te pro veri veriti ti kolor kolorni ni prostor prostor gra ju izlaznog zlaznog uređaja, lini lini jatu jaturu ru raste rastera, ra, uglo uglo ve štamštam- fičkih obje objeka kata, ta, utvrdi utvrditi ti ko je se spot bo je koris koriste te u panja panja proce procesnih snih bo ja... InDesign gene generi riše še platforplatfor- doku dokumen mentu, tu, da li je negde negde upotre upotrebljen bljen efekat efekat pro vidnosti, ti, da li su dostu dostupni pni svi potre potrebni bni fonto fonto vi i ekmski neza neza visne visne PDF dato datote teke ke ko je ne sadrže sadrže ni je je- vidnos dan para parame metar tar speci specifičan fičan za izla izlazni zni uređaj. Za ovaj sterne sterne dato datote teke ke sa tek sto sto vima vima i slika slikama. ma. Kada Kada se otproces proces ni je je neop ne opho hodan dan Acrobat p ošto je klone klone greške greške ko je je prime primetio tio Preflight , rezul rezulta tati ti na Acrobat Distiller , po samosta talan lan u radu radu sa EPS, PDF i Post- filmu filmu će u najma najmanju nju ruku ruku biti biti korek korek tni. tni. InDesign samos Script forma GraphPripre Priprema ma za štampu štampu je po veza vezana na sa raznovrraznovrformati tima ma i koris koristi ti sopstve sopstveni ni Adobe Graphics Manager (AGM). snim greška greškama, ma, ko je se nika nikada da ne mogu mogu sasvim sasvim ot j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

25


ažuri ažurira rati ti linko linko ve, što takođe takođe može može da bude bude dugodugotra jan pro proces, podlo podložan žan greška greškama. ma. Upoznaj Upoznajmo, mo, zato, opci opci ju ju Package.

Pako Pakova vanje nje doku dokume menata nata

Opcija Preflight obezbeđuje osnovnu proveru tehničke ispravnosti dokumenta pred štampanje

kloni kloniti, ti, jer za vise vise od ljudskog ljudskog fak tora. tora. Slože Složenost nost publi publika kaci ci je je ko ja sadrži sadrži veli veliku ku količinu količinu tek sta sta i unakrsnih refe referen renci, ci, slike slike sa potpi potpisi sima, ma, tabe tabele, le, fusnofusnote – po većava vero vero vatnoću vatnoću po jav lji lji vanja vanja greša grešaka ka i utiče na njiho njiho voj broj. Koli Ko liko ko god da je temelj te meljna na redak redak cijska cijska obra obrada, da, lek tura, tura, korek korek tura tura i nakna naknadna dna pro vera, vera, uvek će se neki neki propus propusti ti prime primeti titi ti u posleposlednoj fazi fazi pripre pripreme me za štampu, štampu, nepo neposre sredno dno pred osvetlja svetlja vanje vanje filmo filmo va ili na samim samim filmo filmo vima vima sa separa paraci ci jama jama bo ja. PDF format format pruža pruža mogućnost mogućnost da se ispra ispra ve sitni sitni je je slov ne ne greške, greške, po većaju ili smanje smanje objek ti, ti, zame zamene ne slike, slike, ali ništa ništa više više od toga. toga. OzbiljOzbiljni je je refor reforma mati tira ranje nje strani stranice ce ni je je moguće moguće i sa tim treba treba računati računati ako se odlučimo o dlučimo da mate materi ri jal jal za CMYK sepa separa raci ci je je šalje šaljemo mo u PDF obli obliku. ku. Mnoge Mnoge prepress agenci agenci je, je, pogo pogoto to vo na ZapaZapadu, zahte zahte va ju od svo jih kli jena jenata ta da im dosta dosta ve takozva kozvane ne „otvo „otvore rene“ ne“ fajlo fajlo ve, odno o dnosno sno doku dokumen mente te izvornih zvornih apli aplika kaci ci ja. ja. Na prvi pogled, po gled, nema nema ničeg lak šeg šeg od toga toga da se elek tronskom tronskom poštom poštom pošapošalju .indd dato datote teke ke ili da se se snime snime na CD. Već na drugi drugi pogled pogled jasno jasno je da doku dokument ment DTP apliaplikaci kaci je je ne sadrži sadrži slike slike ni fonto fonto ve, već samo samo refe referenrence na ek sterne sterne dato datote teke. ke. Čak i ako se upusti upus timo mo u zame zametan tan posao posao eviden evidenti tira ranja nja i kopi kopira ranja nja svih upotreblje trebljenih nih fonto fonto va, crte c rteža ža i foto fotogra grafi fi ja, ja, pos p osto to ji još jedan jedan važan važan detalj detalj na ko ji mora moramo mo da obra obrati timo mo pažnju. pažnju. Radi Radi se o fizičkim fizičkim pozi pozici ci jima jima spoljnih spoljnih datote toteka ka – one mogu mogu da se nala nalaze ze u raznim raznim folde folderirima, na različitim različitim parti partici ci jama jama ili disko disko vima. vima. Kada Kada to mnoštvo mnoštvo fajlo fajlo va prene prenese semo mo na drugi drugi računar i otvo o tvori rimo mo doku dokument ment u InDesign-u, potre potrebno bno je

26

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

Isku Iskusni sni kori korisni snici ci progra programa ma QuarkXPress dobro pozna pozna ju opci op ci ju ju Collect for Output . Na sličan način u InDesign-u funkci funkcioni oniše še i koman komanda da PackKada je pokre pokrene nemo, mo, InDesign traži traži da odaage. Kada bere beremo mo folder folder u ko ji će „spako „spako vati“ vati“ sve rele rele vantne dato datote teke ke ko je čine publi publika kaci ci ju. ju. Pored Pored osnovosnovne .indd dato datote teke, ke, osta ostalili fajlo fajlo vi će biti biti smešte smešteni ni u poddi poddirek rek tori tori jume jume Fonts i Links. U prvom se nalanalaze upotre upotreblje bljeni ni fonto fonto vi, ali samo samo oni ko ji koris ko riste te standar standardne dne kodne kodne strane strane za zapa zapadno dnoev ev ropske ropske jezike. zike. U prak si, si, biće kopi kopira rani ni svi TrueType i Openfonto vi, ali će biti biti izostav izostav ljeni ljeni na naši ši ćirilični ćirilični i Type fonto lati latinični nični Type 1 fonto fonto vi. Ovo može možemo mo shvati shvatiti ti kao slučajni slučajni ili namer namerni ni propust propust Adobe Adobe-a, ali je to i potvrda da je OpenType priro prirodni dni format format fonto fonto va ko je treba treba koris koristi titi ti uz InDesign . Naj Naj važni važni ja ja osobi osobina na opci opci je je Preflight je automatska matska korek korek ci ci ja ja linko linko va ka spoljnim spoljnim dato datote teka kama ma ko je će biti biti kopi kopira rane ne u direk direk tori tori jum jum Links. Kada Kada osnov ni ni folder folder prene prenese semo mo na drugi drugi računar i otvootvorimo rimo doku dokument ment u InDesign-u, svi linko linko vi će biti biti isprav ni ni a nedos nedosta ta juće fonto fonto ve može možemo mo po potre potrebi bi da in insta stalilira ramo. mo. Prvi korak korak nakon nakon ak ti ti vira viranja nja opci je je Package je ispu ispunja nja vanje vanje formu formula lara ra ko ji sadrži sadrži podat podatke o tome tome kako kako doku dokument ment treba treba pripre pripremi miti ti za štampu, štampu, kao i podat po datke ke ko ji su bitni bitni za komukomunika nikaci ci ju ju između i zmeđu dizaj dizajne nera ra i studi studi ja ja za z a osve o svetlja tlja vanje filmo filmo va. Nakon Nakon toga, toga, po jav po jav lju lju je se di jalog jalog Package zada jemo jemo odre o dredi dišni šni folder folder i konPublication gde zada troli troliše šemo mo kopi kopira ranje nje fonto fonto va i slika. slika. Podra Podrazume zume vane opci opci je, je, ko je uključuju uključuju Copy Fonts, Copy Linked dobro Graphics i Update Graphic Links In Package, dobro su izabra izabrane ne i nema nema pre vi pre više še smisla smisla menjati ih. Dodatna datna opci opci je, je, ko je nisu nisu u startu startu ak ti ti vira virane ne obuhvaobuhvata ju Use Document Hyphenation Exceptions Only, Include Fonts and Links From Hidden Layers i bi tna ukoli ukoliko ko smo View Report . Prva od njih je bitna u doku do kumen mentu tu koris koristi tilili sopstve sopstvenu nu bazu bazu izuze izuzeta taka ka za pode podelu lu reči. Ako takav takav doku dokument ment otvo otvori rimo mo na platfor platformi mi na ko joj ko joj posto posto ji neka drugačija drugačija baza, baza, forma formati tira ranje nje tek sta sta bi moglo moglo da bude bude prome promenjenje-


no. Zbog toga toga je predviđena predviđena mogućnost mogućnost da Adokoristi ti isključivo isključivo one izuzet izuzetke ke ko ji su be InDesign koris ugrađeni u doku dokument. ment.

Upravlja pravljanje nje PostScript PostScript opci opci jama jama

bi jate jate i odgo odgo vara vara juću PPD da d atote toteku ku iz ko je InDesign crpi potre potrebne bne infor informa maci ci je je o pose posebnim bnim osobiosobinama nama i opci opci jama jama dotičnog dotičnog uređaja. Bitno Bitno je samo samo to da sve što je veza ve zano no za štampu štampu pode podeša ša vate vate isključivo iz Print modu modula la InDesign-a. Ovaj komankomandi štab za štampače štampače je veoma veoma razgra razgranat nat i došao došao je trenu trenutak tak da ga detalj detaljno no proučimo.

Poslednji Poslednji scena scenario rio ko ji razma razmatra tramo mo stav lja lja vas u ulogu prepress operate tera ra ko ji je dobio dobio In prepress opera dokument ment i želi želi da napra napra vi PostScript Design-ov doku Modul Modul za štampanje štampanje fajlo fajlo ve sa sepa separa raci ci jama jama bo ja. Narav Narav no, no, taj posao posao Modul Modul za štampa štampanje nje pode podeljen ljen je u neko nekoliliko ko ne obavljaju ek skluziv skluziv no no samo agenci agenci je je za priprepripre- odelja odeljaka, ka, a nakon nakon pokre pokreta tanja nja koman komande de Print , pred nama se najpre najpre po jav lju lju je odeljak odeljak General . Ov de de mu štampe štampe – sve dok PDF ne posta pos tane ne apso apsolu lutni tni nama standard standard i dalje dalje će se mnoge mnoge agenci agenci je je ko je sa ba ve ba ve se nala nalaze ze osnov ne ne opci opci je je ko je obuhva obuhvata ta ju izbor osvetlja svetlja vanjem vanjem filmo filmo va očeki vati vati od svo jih svo jih muštemušte- izlaznog zlaznog uređaja i opse op sega ga strani stranica ca ko je želi že limo mo da ri ja ja da im done donesu su PostScript dato datote teke. ke. Premda Premda je odštam odštampa pamo. mo. Prime Primeti timo mo da je polje polje PPD neak neak tivtivu teme temelje lje InDesign-a dubo duboko ko usađen upra upra vo Post- no, a naziv naziv PPD dato datote teke ke zasiv zasiv ljen ljen kadgod kadgod iz menimeniizabere remo mo PostScript štampač. štampač. InDesign program nema nema nika nikakvih kvih ja Printer izabe Script , što znači da ovaj program proble problema ma u gene generi risa sanju nju CMYK sepa separa raci ci ja, ja, oko okosni- u tom slučaju automat automatski ski bira bira odgo odgo vara vara juću PPD datote teku ku i na to ne može možemo mo da utičemo. Ukoli Ukoliko ko ca pripre pripreme me PostScript dato datote teka ka sasto sasto ji se u mašinmašin- dato ski za visnim visnim pode podeša ša vanji vanjima. ma. želi želimo mo da štampa štampamo mo u PostScript dato datote teku, ku, kao Pođimo od toga toga da Windows XP sadrži bogaboga- štampač štampač izabraćemo izabraćemo PostScript File i u tom slučaju Windows XP sadrži tu kolek kolek ci ci ju ju PostScript draj vera vera za raznov raznovrsne izla- meni meni PPD posta posta je ak ti ti van. van. Prili Prilikom kom štampa štampanja nja u zne uređaje. U sušti suštini ni se radi radi o jedin jedinstve stvenom nom draj- fajl, dakle, dakle, izla izlazni zni uređaj bira bira se na osno o sno vu PPD veru veru ko ji su za jednički jednički razvi razvilili Microsoft Microsoft i Adobe i dato datote teke. ke. Ako nam treba treba mašin mašinski ski neza neza visni visni Postkao PPD izabraćemo izabraćemo Device Indepenskupu skupu PPD (PostScript Printer Description) dato datotete- Script izlaz, kao ka. Ov de de se nala nalaze ze opisi opisi izla izlaznih znih uređaja, podržapo drža- dent . Najzad, Najzad, ako koris koristi timo mo štampač štampač u ko ji ko ji ni je je ne rezo rezolu luci ci je, je, lini lini jatu jature re i uglo uglo vi raste rastera, ra, kao i spe- ugrađen PostScript inter interpre preter, ter, meni meni PPD je neakne ak van i ne sadrži sadrži nika nikakve kve infor informa maci ci je. je. cifične cifične mašin mašinske ske koman komande de u pseudo pseudo PostScript je- ti van ziku ziku ko jima jima se uprav uprav lja lja resur resursi sima ma maši mašine. ne. Na primer, speci specifi fika kaci ci ja ja PostScript -a -a ne obuhva obuhvata ta komankomandu za izbor izbor kase kasete te iz ko je laser laserski ski štampač štampač treba treba da „po vuče“ papir papir,, ali PPD dato datote teka ka za konkre konkretan tan model model štampača štampača sadrži sadrži koman komandnu dnu sekven sekvencu cu ko ju tre t reba ba posla poslati ti štampaču štampaču da bi se odre odredi dila la kasekaseta. Mnogi Mnogi izla izlazni zni uređaji ima ju ima ju nestan nestandar dardne dne mogućnosti gućnosti ko je ne mogu mogu da budu budu obuhvaćene obuhvaćene „čistim“ program programskim skim jezi jezikom kom kakav kakav je PostScript . Zbog toga toga je reše rešenje nje nađeno u razdva razdva janju janju draj vera vera na dve kompo komponen nente te – glav ni ni modul modul je namenamenjen pre vođenju pre vođenju opi opisa strani stranice ce iz grafičkog grafičkog modemodela apli aplika kaci ci je je u nared naredbe be PostScript -a, -a, a mašin mašinski ski za visne visne instruk instruk ci ci je je smeštene smeštene su u PPD dato datote teku. ku. koristi ti PostScript draj vere vere prilipriliInDesign ne koris kom gene generi risa sanja nja opisa opisa strani stranice ce i igno ignori riše še para paramemetre ko je smo zada zadalili u kontrol kontrolnom nom pane panelu lu opera operativtiv- Modul za štampanje upravlja standardnim nog siste sistema. ma. To ne znači da ne treba tre ba da insta instalilira rate te PostScript opcijama za visokorezolucijske draj vere vere za ciljni ciljni izla izlazni zni uređaj, jer na taj način do- izlazne uređaje j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

27


podrža va isključivo isključivo PostScript LeInDesign podrža i zlazne zne uređaje. Program Program neće vel 2 i PostScript 3 izla dozvo dozvoliliti ti da izabe izabere remo mo draj ver ver ili PPD dato datote teku ku za Level svetlji vač vač i na to treba treba obra obrati titi ti pažnju. pažnju. Level 1 osvetlji Odeljak Odeljak Setup obuhva obuhvata ta opci opci je je ko ji ko jima ma pode podeša ša vamo format format papi papira ra ili filma, fil ma, njego njego vu ori jenta jentaci ci ju, ju, eventu eventual alno no propor proporci cional onalno no ili nepror neprorci cional onalno no skalira liranje nje strani stranice ce itd. Da bi se efika efi kasno sno upotre upotrebio bio medij, uglav uglav nom nom se bira bira podu podužna žna štampa. štampa. Za format format može možemo mo izabra izabrati ti Custom, upisa upisati ti širi širinu nu filma, filma, a u polju po lju Height osta osta viti viti Auto odeljku Marks Auto. U odeljku Marks & ti vira viramo mo štampa štampanje nje ozna oznaka ka za opse opseca canje, nje, Bleed ak ti pase pasera, ra, „si vog vog klina“. klina“. Na ovom mestu mestu pode podeša ša vamo vamo i štampa štampanje nje obje objeka kata ta ko ji zala zalaze ze u margi marginu nu stranistranica. Ukoli Ukoliko ko su sve četiri četiri vrednos vrednosti ti za Bleed postavpostavljene ljene na 0, InDesign štampa štampa samo samo izabra izabrani ni format format strani stranice ce – automat automatski ski se odba odbacu cu ju delo de lo vi obje o bjekakata ko ji se prote protežu žu van tog forma for mata. ta. Pone Ponekad kad je, međutim, značajno značajno da odštam odštampa pamo mo i delo delo ve marmargine, gine, kako kako bi nakon nakon obre obrezi zi vanja vanja publi publika kaci ci je je isko iskorisristili tili pun format format papi papira. ra. U tom slučaju, pode podesićemo sićemo želje željene ne vrednos vrednosti ti za Bleed . Odeljak Odeljak Output je „srce“ modu modula la za štampaštampanje, jer tu pode po deša ša vamo vamo ključne para parame metre tre za PostMožemo mo da izabe izabere remo mo kompo kompozi zitnu tnu Script izlaz. Može štampu, štampu, kao i CMYK sepa se para raci ci je, je, a jedna je dna od opciopci je je In-RIP Se para parati tions ons za PostScript RIP-ove ko ji sami sami izdva izdva ja ju proce procesne sne bo je. Naš izbor izbor u meni meni ju ju biti Separations . Obrnu Obrnutu tu štamColor će najčešće biti pu pode podeša ša vamo vamo u meni meni ju ju Flip (ni je je pre vi pre više še bitno bitno da li ćete izabra izabrati ti Horizontal ili Vertical). Rezo Re zoluluci ju ju štampe štampe i lini lini jatu jaturu ru raste rastera ra bira biramo mo iz meni meni ja ja Screening ko ji sadrži sadrži sve funkci funkcional onalne ne kombi kombina nacici je za naš izla i zlazni zni uređaj. U prak si si se često često događa događa da para parame metri tri raste rastera ra ko je kori korisnik snik pode podesi si budu budu elimini mi nisa sani ni u RIP-u osve osvetlji tlji vača. vača.

Fonto Fontovi vi i slike Skup opci opci ja ja ko je ko je se nala nalaze ze u odeljku odelj ku Graphdnosi se na način ugrađiva u građivanja nja slika slika i fontofontoics odnosi va u PostScript dato datote teku. ku. Ukoli Ukoliko ko ste slike slike valjavaljano pripre pripremi mili, li, vodeći vodeći računa o njiho njiho voj rezo rezoluciluci ji, iz meni meni ja ja Images / Send Data izabe izaberi rite te All . Da biste biste izbe izbegli gli dobi dobi janje janje gigan gigantskih tskih PostScript fajlofajlo va ko ji sadrže sadrže slike slike u nepo nepotre trebno bno veli velikoj koj rezo rezoluciluci ji, može možete te i da izabe izabere rete te i Optimized Subsampling, pri čemu će InDesign automat automatski ski smanji smanjiti ti rezo rezolu lucici-

28

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

ju po jedi jedinih nih slika. slika. Najbo Najbolje lje je da omogućite omogućite prenoprenošenje šenje komple kompletnih tnih fonto fonto va, jer se na taj način ot vara mogućnost mo gućnost da isprav isprav ku ku sitni sitni jih jih slov nih nih grešaka šaka obavite nepo neposre sredno dno pred osve osvetlja tlja vanje vanje filmofilmo va, ukoli ukoliko ko se takve takve greške greške uoče. Preos Preosta tale le opci opci je je utiču na izbor izbor ni voa voa PostScript jezi jezika ka (što ima smisla samo samo na PostScript 3 štampačima), kao i slanja slanja PostScript 3 štampačima), poda podata taka ka u ASCII ASCII ili binar binarnom nom obli obliku. ku. Sve je manji broj izla izlaznih znih uređaja ko ji ko ji ne mogu mogu da prihva prihvate te binar binarne ne PostScript dato datote teke, ke, a njiho njiho va prednost prednost je u tome tome što su kompak kompak tni tni je. je. Uprav ljanje ljanje bo jom bo jom pode podeša ša vate vate u odeljku odeljku CoNeopho hodno dno je da pre toga toga ak titilor Management . Neop vira virate te ovaj podsis podsistem tem izbo izborom rom opci opci je je File / ColRadi di se o rela re lativ tiv no no slože složenoj noj tehno tehnololoor Settings. Ra gi ji ji ko ja treba treba da dopri doprine nese se konzis konzisten tentnom tnom prikaprikazu i štampa štampanju nju bo ja na raznim raznim ulaznim ulaznim i izla izlaznim znim uređajima. uređajima. Ni je je oba vezno vezno da uprav uprav ljanje ljanje bo jom koris koristi tite te u vašem okruže kruženju. nju. U tom slučaju odgoodgo vara vara jući odeljak odeljak modu modula la Print osta osta je neak neak ti ti van. van. Pomeni menimo, mo, na samom samom kra ju, stilo sti lo ve štam š tampa panja nja kao značajnu značajnu pogo pogodnost dnost InDesign -a. Kada Kada jednom jednom prođete kroz proces pro ces pode podešavšavanja para parame meta tara ra za gene generi risa sanje nje PostScript dato datoteteke, može možete te ih snimi snimiti ti kao stil i kasni kasni je je im pristupristupitu pitu u jednom je dnom pote potezu. zu. To važi va ži i za pode po deša ša vanja vanja prili prilikom kom izvo izvoza za u PDF, a upotre upotreba ba ovog koncepkoncepta ubrza ubrza va rad.

Pregled Pregled sepa separa racija cija Vrhunske Vrhunske opci opci je je za štampa štampanje nje i izra izradu du kolorkolornih sepa separa raci ci ja ja su od samog samog početka početka obele obeležje žje InDesign-a. Zahva Zahvalju lju jući inter internom nom PostScript RIP-u, što je pogo pogodnost dnost ko ju je Adobe rezer rezer vi visao sao za sopstvene stvene aplika plikaci ci je, je, InDesign se bespre besprekor korno no sporazu razume me va va sa PostScript Level 2 i PostScript 3 izlaznim uređajima. uređajima. InDesign CS2 sadrži sadrži opci opci ju ju ko ja ko ja u dome domenu nu prepress predstav lja lja pra vi dragulj dragulj – prepress-a predstav mogućnost mogućnost pregle pregleda da sepa separa raci ci ja. ja. Najpre Najpre mora morate te da ak ti ti vira virate te pale paletu tu Separations Preview (Window / višestrutruOutput Preview / Separations) ko ja ima višes ku funkci funkci ju. ju. Kada Kada iz meni meni ja ja View izabe izabere rete te Sepaekranu nu su vidlji vidlji ve ve sve ko kolorne lorne sepa separa racicirations, na ekra je, pa nećete prime primeti titi ti nika nikakvu kvu prome promenu nu u odno odnosu su na uobičajeni uobičajeni režim režim prika prikaza. za. Međutim, ukoli ukoliko ko pomera merate te kursor kursor iznad iznad neke neke slike slike moći ćete da očita vate vate procen procente te CMYK bo ja. bo ja.


Pale Paleta ta Separations Preview funkci funkcioni oniše še slično kao pale paleta ta Channels u Photoshop-u, što znači da može možete te da uključite uključite ili isključite isključite prikaz prikaz po jedi jedinih nih sepa separa raci ci ja. ja. Za Z animlji nimlji va va je mogućnost mogućnost da pomoću pomoću opci opci je je Window / Arrange / New Windows napranapra vite vite četiri četiri prika prikaza za doku dokumen menta ta u četiri četiri prozo prozora ra ko ja ćete auto automat matski ski raspo raspore redi diti ti opci opci jom jom Tile i da zatim u svakom svakom prozo prozoru ru prika prikaže žete te po jednu jednu sepaseparaci raci ju. ju. Na pale pa leti ti ćete pronaći pronaći opci opci ju ju Show Single Plates in Black ko jom kontro kontroliliše šete te da li će se po jepo jedinačne dinačne sepa separa raci ci je je po ja po ja viti viti u sopstve sopstvenoj noj bo ji, kao kada kada su odštam odštampa pane ne na papi papiru, ru, ili će biti biti u ni jansa jansama crne, kao na filmu. filmu. Nema Nema sumnje sumnje da je mogućnost mogućnost pregle pregleda da separa paraci ci ja ja od nepro neproce cenji nji vog vog značaja za pro veru veru dokume kumena nata ta pred štampu, štampu, jer pruža pruža brz i potpun potpun uvid u ubuša ubuša vanje vanje i preštam preštampa pa vanje vanje bo ja, prekla preklapapanje obo jenih jenih obje objeka kata ta i druge druge važne važne deta detalje. lje. Adobe ukazu ukazu je da je ekran ekranska ska pro vera vera sepa separa raci ci ja ja korikorisni ja ja od štampa štampanja nja proba proba na lase laseru, ru, a proži prožima ma juća tehnolo logi gi ja ja čini da pri prikaz kaz bude bude vero verodosdosPostScript tehno to jan i da odgo od go vara vara onome onome što će se po ja po ja viti viti kada kada osvetli svetlimo mo film.

Štampa Štampanje nje provi providnih dnih obje objekata kata Srodna Srodna pale paleta ta je Flattener Preview ko jom pro vera vera vamo vamo efek te te pro vidnos vidnosti. ti. Na ovom mestu mestu podsetićemo setićemo da program programski ski jezik jezik PostScript (sve do posle poslednje dnje re vizi vizi je) je) ne pozna pozna je pro vidne vidne objek objek te. te. Ukratko, kratko, ne posto posto ji nared na redba ba ko jom bi se zada zada va-

la pro vidnost, vidnost, već se taj efekat efe kat mora mora simu simulilira rati. ti. Počev od speci specifi fika kaci ci je je PDF 1.4 ko ja je ugrađena u Acrobat vidni objek objek ti ti su sastav sastav ni ni deo PDF Acrobat 55, pro vidni Adobe je, takođe, forma formata. ta. Adobe takođe, u InDesign ugradio gradio opci je je za za pro pro vidnost vidnost i omogućio omogućio uvoz pro vi pro vidnih dnih objeobjekata kata iz Photoshop -a ili Illustrator -a, -a, pa se postavpostavlja pita pitanje nje štampe štampe takvih takvih obje objeka kata ta na posto posto jećim uređajima. Adobe razradio dio složen složen mePostScript uređajima. Adobe je razra hani hanizam zam simu simula laci ci je je ko ji je nazvan nazvan TransparenPostupak pak se sasto sasto ji u tome tome da se rascy Flattener . Postu parčavanjem parčavanjem vek torskih torskih i raster rasterskih skih obje objeka kata ta postigne tigne efekat efekat pro vidnos vidnosti, ti, a da se izla izlaznom znom uređaju šalju šalju opisi opisi standar standardnih dnih nepro nepro vidnih vidnih obje objeka kata. ta. Simu Simula laci ci ja ja pro vidnos vidnosti ti je zasno zasno vana vana na kompromi promisi sima ma u vezi vezi sa brzinom brzinom i preci preciznošću. znošću. Naj je jednostav dnostav ni ni je je je prime primeni niti ti raste rasteri riza zaci ci ju, ju, a naj najkopli koplikoko vani vani je je izdvo izdvo ji jiti ti delo delo ve obje objeka kata ta ko ji mogu mogu da ostaostanu u vek torskom torskom obli obliku. ku. Najčešće se koris koristi ti kombikombino van metod, metod, a za pro veru veru njego njego vog kva kvalilite teta ta upotrebićemo trebićemo pome pomenu nutu tu pale paletu tu Flattener Preview. Pomoću njenih njenih opci opci ja ja može možemo mo da ista istakne knemo mo sva područja ko ja će biti biti raste rasteri rizo zo vana vana ili da inte interak rak tivtivno pro vera vera vamo vamo stilo stilo ve pro pro vidnos vidnosti ti ko je smo prethodno hodno defi defini nisa salili u di jalo jalogu gu Transparency Flattener Presets. Doku Dokument ment ko ji sadrži sadrži pro vi pro vidne dne objek objek te te se može može bez ikakve ikakve simu simula laci ci je je odštam odštampa pati ti na najno vi jim jim PostScript 3 uređajima uređaji ma u ko je je ugrađen RIP 3015 ili no vi no vi ji. ji. Prili Prilikom kom izvo izvoza za doku dokumen menta ta u PDF 1.4 ili PDF 1.5 forma for matu, tu, pro vidnost vidnost je takođe takođe očuvana očuvana u izvor izvornom nom obli obliku. ku.

DTP skriptovi skriptovi

U

mnogim mnogim progra programi mima ma nedos nedosta ta je nam poneka neka opci opci ja, ja, pa se najčešće do vi do vi jamo jamo tako tako što njenu njenu funkci funkcional onalnost nost poku pokuša ša vamo vamo da proizvede zvedemo mo posto posto jećim opci opci jama, jama, sa manje manje ili više više uspe uspeha. ha. Šta se, međutim, de ša va ako ne posto pos to ji čitav koncept koncept ili meto metodo dolo logi gi ja ja rada? rada? Potru Potrudi dite te se da zami zamisli slite te Microsoft makroa i videćete videćete Microsoft Word Word bez makroa da bi njego njego ve mogućnos mogućnosti ti bile bile značajno značajno smanjene. smanjene. Pošto Pošto nam je VBA koncept koncept blizak, blizak, pretho prethodni dni zaključak se logično logično nameče. nameče. Ranijih godi go dina na malo malo ko se žalio žalio na nedos nedosta tatak tak jednos jednostav tav nog nog progra programermerskog inter interfej fejsa sa ili automa automati tike ke ko ju kori korisnik snik može može proi proizvoljno zvoljno da defi defini niše še u progra programu mu QuarkXPress

za Windows. Namer Namerno no pomi pominje njemo mo opera operativ tiv ni ni sistem, jer XPress kruženju nju odav no no po XPress u Macintosh Macintosh okruže drža va standar standardni dni AppleScript jezik. AppleScript jezik. Sve do po ja ve progra programa ma InDesign tehnički tehnički uredni urednici ci ko ji koris koriste te Windows platfor platforme me nisu nisu ni imali imali predsta predsta vu o tome tome za šta bi mogli mogli da se upotrebe trebe makroi makroi ili skripto skripto vi u DTP apli a plika kaci ci ji, ji, pa je red da prvo obra obrati timo mo pažnju pažnju na razli razliku ku između i zmeđu ova dva pojma. pojma. Makro Makro bi se mogao mogao opisa opisati ti kao zamena mena za niz koman komandi di izabra izabranih nih iz kori korisničkog sničkog interfej terfejsa, sa, posred posredstvom stvom tasta tastatu ture re i miša. miša. Ako, na primer, želi želimo mo da odštam odštampa pamo mo doku dokument ment i izve izvezezemo ga u PDF, potre potrebno bno je da ak ti ti vira viramo mo neko nekoliliko ko j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

29


koman komandi di i izabe izabere remo mo određene. određene. Makro Makro nam omogućava da postu postupak pak oba vimo vimo u jednom jednom pote potezu, zu, tako što će automat automatski ski prime primeni niti ti iste iste one koman komande de ko je bismo bismo inače ručno zada zadali. li. Skripto Skriptovi se ne oslanja slanja ju na kori korisnički snički interinterfejs, brže se izvrša izvrša va ju i njiho njiho vi mogućnos mogućnosti ti su mnogo mnogo veće. Za razli razliku ku od makroa makroa skripto skripto vi mogu da obra obrade de infor informa maci ci ju ju ko ju dobi dobi ju ju od kori korisnisnika ili iz doku dokumen menta ta i na osno osno vu rezul rezulta tata ta predupreduzmu neku neku ak ci ci ju. ju. Za pisa pisanje nje skripto skripto va neop neopho hodan dan je i neki neki program programski ski jezik jezik ko ji za vi za visi si od konkrekon kretnog opera operativ tiv nog nog siste sistema. ma. Iako se i makro ma kro može može dobi dobiti ti progra programi mira ranjem, njem, to ni je je i oba vezan vezan pristup. pristup. Na primer, primer, Word omogućava omogućava da kori korisni snici ci napra napra ve makro, makro, a da pritom ne budu budu svesni svesni da se u poza pozadidini nala nalazi zi neka nekakav kav program programski ski kod. Razmo Ra zmotri trimo mo sada sada jedan jedan poznat poznat problem problem iz DTP prak se, se, ko ji se relat relativ iv no no lako lako reša reša va uz malo malo progra programi mira ranja. nja. U mnoštvu mnoštvu speci speci jalnih jalnih znako znako va ko ji su uobičajeni uobičajeni u progra programi mima ma za prelom prelom publi publikakaci ja, ja, posto posto je i oni ko ji se dina dinamički mički ažuri ažurira ra ju. NajNajpozna poznati ti ja ja je oznaka znaka za broj tekuće te kuće strani stranice. ce. Bilo Bilo gde da se nađe ovaj znak, uvek će odra odraža ža vati vati redni redni broj strani stranice ce na ko joj se nala nalazi. zi. Naža Nažalost, lost, na nekakve kakve slože složeni ni je je promen promenlji lji ve ve najčešće ne može možemo mo računati, računati, iako se one redov redov no no jav lja lja ju u svim knjigama gama sa slože složeni ni jom jom struk turom. turom. Neka Neka je to knjiga knjiga ko ja ima dvade dvadeset set poglav poglav lja lja u ko joj ko joj svako svako poglavpoglavlje ima sopstve sopstveni ni naslov naslov i sadrže sadrže odeljke odeljke sa naslonaslo vima vima drugog drugog ni voa. voa. Uobičajeno Uobičajeno je da se u zaglav za glav lju lju parnih parnih stranistranica nala nalazi zi naslov naslov tekućeg tekućeg poglav poglav lja, lja, a u zaglav zaglav lju lju neparnih parnih strani stranica ca tekući tekući naslov naslov drugog drugog ni voa. voa. Ako je, na pri primer, mer, naslov naslov drugog drugog poglav poglav lja lja „Mode „Modelili bo ja“ i ono počinje na 41. strani strani i zav rša rša va se na 70, očeku jemo jemo da u zaglav zaglav lju lju svih parnih par nih strana strana piše piše nešto nešto poput poput „Poglav „Poglav lje lje 2: Mode Mo delili bo ja“. ja“. Ukoli Ukoliko ko smo na 53. strani strani započeli započeli sa odeljkom odeljkom „CMYK“, onda onda će na toj strani stra ni u zaglav zaglav lju lju pisa pisati ti „CMYK“. To će se pono pono viti viti na 55, 57, i 59. strani strani sve dok, recimo, cimo, na 60. strani stra ni ne započne započnemo mo odeljak odeljak „Spot bo je“ čiji će naslov naslov sta jati jati u vrhu 61. strane. stra ne. Kako Kako da ovo posti postigne gnemo mo u prak si? si? Naslov Naslov poglav poglav lja lja na parnim par nim strana stranama ma možemožemo da reši rešimo mo razmer razmerno no lako. lako. Do voljno voljno je da ga upiše upišemo mo na odgo odgo vara vara juću matičnu matičnu stranu stranu i po javlji vaće vaće se na očeki vanom vanom mestu mestu u doku dokumen mentu. tu. Do-

30

PC

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

duše, duše, moraćemo moraćemo da pono pono vimo vimo tu opera operaci ci ju ju na matičnoj strani strani svakog svakog poglav poglav lja, lja, ali to ne zahte zahte va prepre više više vreme vremena, na, a postu postupak pak kopi kopira ranja nja i umeta umetanja nja dela tek sta sta ni je je podlo podložan žan greška greškama. ma. Mnogo Mnogo veći problem predstav predstav lja lja ju nepar neparne ne strane, strane, jer najpre najpre moramo ramo da zav ršimo ršimo prelom prelom čita vog poglav poglav lja, lja, a potom da pronađemo pronađemo sve naslo naslo ve odelja ode ljaka ka i uneseunesemo ih u ogo va ogo vara ra jući okvir okvir zaglav zaglav lja lja na svakoj svakoj neparnoj parnoj strani. strani. To može može da potra potra je, a svako svako naknanaknadno refor reforma mati tira ranje nje poglav poglav lja lja oba vezu vezu je nas da pro veri verimo mo i kori korigu gu jemo jemo zaglav zaglav lja, lja, što se može može pretvopretvoriti riti u noćnu moru. moru.

Visu Visual al Basic Basic i JavaS JavaScript cript za Adobe InDe InDesign sign koristi ti dva standar standardna dna jezi jezika ka za InDesign koris skripto skripto ve u Windows okruže kruženju nju – Visual Basic i Dozvolje ljene ne su razne razne vari vari jante jante Visual JavaScript JavaScript . Dozvo posto ji prak tično tično na svakom svakom Basic-a – VBScript posto računaru računaru na kome kome je insta instaliliran ran Windows (potra(potražite žite wscript.exe ili preu preuzmite zmite bespla besplatni tni Windows Scripting Host sa msdn.microsoft.com/scripting) i može može se upotre upotrebi biti ti samo samo za jednos jednostav tav ne ne skriptoskripto ve, zbog teškog teškog prona pronala laže ženja nja greša grešaka ka u kodu. kodu. VBA (Visual Basic for Application) je ugrađen u Office paket paket i takođe takođe se može može isko iskoris risti titi ti za pisa pisanje nje skripto va u InDesign-u. Treba Treba imati imati u vidu vidu da su primepri meri i uputstvo uputstvo za skripto skripto ve ko je dobi dobi jate jate u elek trontronskom obli obliku ku zasno zasno vani vani na Visual Basic-u i da se VB i VBA uneko unekoliliko ko razli razliku ku ju (isto (is to važi važi i za VBbis te mnoge mnoge prime primere re mora moralili da preScript ) i da biste prav ljate ljate da bi prora proradi dili. li. Što se tiče JavaScript -a, InDesign podrža podrža va JavaScript -a, implemen menta taci ci ju ju pod nazi na zi vom vom Extend Adobe-ovu imple interpre preter ter zado zado volja volja va standard standard ECMA ECMA Script , čiji inter 262, što znači da su podrža po držane ne sve mogućnos mogućnosti ti jezika zika JavaScript jezika ka za skripto skripto ve donodono JavaScript 1.5. Dva jezi se i dile dilemu mu – ko ji od njih odabra odabrati? ti? Ukoli Ukoliko ko je vaše progra programer mersko sko iskus iskustvo tvo veza vezano no za Visual Basic, nema nema razlo razloga ga da ga ne isko is koris risti tite te za pisa pisanje nje skripto va za InDesign. JavaScript , međutim, dono donosi si jednu veli veliku ku prednost prednost – skripto skripto vi napi napisa sani ni ovim jezikom zikom će bez ikakvih ikakvih izme izmena na radi raditi ti i na Windows i na Macintosh verzi ji ji InDesign-a CS2. Macintosh verzi Kada Kada se opre opremi mite te alati alatima ma i doku dokumen menta taci ci jom jom i elemen elementar tarnim nim znanjem znanjem o Visual Basic-u ili JavaScript -u, -u, može možete te da napi napiše šete te svoj prvi skript, ali


je prak tični tični je je da najpre najpre proučite prime primere re ko je ste raćemo ga na osno osno vu njego njego vog polo po loža ža ja u toj hi jerarhi hi ji. ji. Ako napi napiše šemo mo nešto nešto poput poput Documents. dobi dobilili uz InDesign. Prilo Prilože ženi ni skripto skripto vi ni u kom jerar slučaju nisu nisu besko beskori risne sne ilustra ilustraci ci je je progra programer merskih skih Item(1).Spreads.Item(1).T napraItem(1).Spreads.Item(1).TextFrames.I extFrames.Item(1) tem(1) ,napra vili smo refe referen rencu cu na obje objekat. kat. Primer Primer na slici je, tatehni tehnika, ka, već upotre upotreblji blji vi vi alati alati ko je može možete te inte integrigri- vili lako razu razume meti: ti: sati sati u InDesign. Prime Primeri ri obuhva obuhvata ta ju skripto skripto ve ko ji kođe, lako sorti sortira ra ju izabra izabrane ne pasu pasuse se po abece abecednom dnom redu, redu, crtaListing 1 predstavlja komple kom pletan tan skript ko ji ko ji će ju vođice oko objek tata, tata, sadrža sadrža je svih svih okvi okvira ra sa tek- napra napra viti viti no vi doku dokument ment i na prvoj strani stranici ci doda dodati ti stom izvo izvoze ze u RTF dato datote teku, ku, izdva izdva ja ju pasu pasuse se ko- okvir sa tek stual stualnim nim sadrža sadrža jem. InDesign Scripting ji su označeni Listing 1 određenim stilom itd. Izvor Izvorni ni Dim myInDe myInDesign sign As InDe In Design.Ap sign.Appli plica cation tion kodovihskriptoskriptoSet myInDe myInDesign sign = Create Cre ateOObject("InDe bject("InDesign.Ap sign.Appli plica cati tion.CS2") on.CS2") va je dobra dobra prilipriliSet myDocu myDocument ment = myInDe myInDesign.Do sign.Docu cuments.Add ments.Add ka da „oseti „osetite“ te“ Set myTextFrame myTextFra me = myDocu myDo cument.Spre ment.Spreads.Item(1).TextFra ads.Item(1).TextFrames.Add mes.Add šta se pomoću pomoću myTextFrame.Ge myTextFrame.Geome ometri tricBo cBounds unds = Array("0 Ar ray("0 mm", "0 mm", "100 mm", "100 mm") njih zais zaista ta momyTextFrame.TextCon myTextFrame.TextContents tents = "Hello "Hel lo World!" že uradi uraditi. ti. Od kori korissnika nika računara računara ko ji se ba ve grafičkim gra fičkim dizaj dizajnom nom i Guide sadrži sadrži spisak spisak svih obje objeka kata, ta, njiho njiho vih svoj svojstastaprelo prelomom mom publi publika kaci ci ja ja ne može može se očeki vati vati da bu- va i meto metoda da ko je može mo žete te prime primeni niti. ti. Prednost Prednost kodu ek sperti sperti za progra programi mira ranje, nje, pa se Adobe potpune ne verzi verzi je je Visual Basic-a je u tome tome Adobe oslo- rišćenja potpu nio na lakoću lakoću i intu intuitiv itiv nost nost Visual Basic -a i Ja- što za svaki svaki skript može možete te razvi razviti ti i kori korisnički snički interinterimate prili priliku ku da napra napra vite vite mini-amini-a-a. Objek Objek tno tno ori jenti jentisa sano no progra programi mira ranje nje fejs. To znači da imate vaScript -a. se dobro dobro ukla uklapa pa u predsta predsta vu o doku dokumen mentu tu InDe- plika plikaci ci ju ju ko ja reša reša va neki neki od proble problema ma na ko je nakolek ci ci ji ji obje objeka kata ta ko ji pripa pripada da ju klasaklasa- ilazi ilazite te u svom radu, radu, automa automati tizu zu je izvrša vanje vanje nisign-a kao kolek ma, ima ju svojstva svojstva i njima njima uprav ljamo ljamo pomoću pomoću za koman komandi di ko je često čes to ponav ponav ljate ljate ili doda doda je no vu no vu meto metoda. da. Objek Objek ti ti su poređani poređani po nekoj nekoj hi jerar jerarhi hi ji ji – funkci funkci ju. ju. Ako želi že lite te naj jednos jednostav tav ni ni ji ji način da zaokviri kviri za tekst nala nalaze ze se na strani stranica cama, ma, strani stranice ce su počnete počnete sa istraži traži vanjem vanjem skripto skripto va, do voljno voljno je da deo doku dokumen menta, ta, a doku dokument ment pripa pripada da InDesign -u. nacrta nacrtate te običan koman komandni dni taster; taster; klikom klikom na njega njega Da bismo bismo uputi uputilili neku neku koman komandu du objek objek tu, tu, adre adresisi- kori korisnik snik ak ti ti vira vira skript.

j u l - a v g u s t 2 0 0 6

PC

31

Adobe in Design Cs2

Recommend Documents