Почеци српске поезије за децу (предзмајевски период и Змајеви савременици)
По д
предзм предзмаје ајевск вским им
период периодом ом
у
српс рпској
књиж њижевности
за
децу
подразумевамо почетке српске поезије за децу, дела из 18. и 19. века која су својим стилскотема стилскотематски тским м осо!еностим осо!еностимаа од"оварала од"оварала дечјем дечјем узрасту узрасту (текстови (текстови у којима којима се тематизују детињство и младост# затим описне, родо$у!иве или рели"иозне песме). %еч је, је, пре пре све" све"а, а, о дели делима ма о!ја о!јав$ в$ен еним им пре пре Змај Змајев еви& и& песа песама ма по'т по'то о се ова ован н овано ованови ви Змај Змај (18**+1 (18**+19-) 9-) сматра сматра оснива оснивачем чем српске српске књижевн књижевност ости и за децу. децу. е/у е/ути тим, м, по'т по'то о је реч о сраз сразме мерн рно о малом малом !рој !роју у ори" ори"ин иналн ални& и& књиж књижев евни ни& & текстова1, онда ову етапу српске књижевности за децу тре!а посматрати не'то 'ире па се у њу о!ично ук$учују и дела дру"е половине 19. века, дакле она која су настај настајала ала упоредо упоредо са Змајев Змајевим им тексто текстовим вимаа (или, (или, нај'ир нај'ирее "ледан "ледано, о, зак$уч зак$учно но са "одином "одином ње"ове ње"ове смрти). смрти). 0е и летими летимичан чан увид у песме песме ово" ово" период периодаа показу показује је њи&ову ме/усо!ну сродност у мотивском и ормалном смислу2 ове песме о!ично садрже саветодавни тон (поетски "лас представ$а одре/ен3 пона'ањ4, односно неку карактерну осо!ину и вредносно "а процењује. 5 ту свр&у неретко се користи але"ори але"орија) ја).. 5 песмам песмамаа се често често приказ приказује ује свет свет детињс детињства тва22 дете дете у породи породичн чном ом окружењу или у и"ри са животињама, на начин који често среемо и у Змајевим песмам песмама# а# ова чињен чињеница ица показу показује је како како Змајев Змајеваа поезиј поезијаа израста израста из специ специич ично" но" с&ват с&ватањ ањаа књиж књижев евно ност сти и за децу децу у 19. веку веку и чини чини њен њен саст саставн авни и део. део. Поез Поезиј ијаа Змајев Змајеви& и& прет&о прет&одни дника ка и савреме савремени ника ка има сто"а сто"а књижев књижевнои ноисто сториј ријски ски значај значај и представ$а дра"оцено сведочанство о ду&у епо&е у којој се ра/а свест о потре!и за књижевно'у књижевно'у намењеној намењеној најмла/има најмла/има.. Постојање Постојање књижевни& књижевни& дела прила"о/ен прила"о/ени& и& мла/ем узрасту ве у 18. веку тако/е сведочи о двоиповековном континуитету српске српске књижев књижевнос ности ти за децу. децу. 6а дру"е дру"е стране стране,, најве највеи и !рој !рој ови& ови& песама песама није није 1
Појам ори"инално" књижевно" текста за децу у овом периоду није исти као дана'њи. 7аиме, прва књижевна дела за децу су прераде или препеви постојеи& текстова који су на'им ауторима !или доступни
1
надживео своју епо&у, за разлику од Змајеви& песама које су читане кроз "енерације са несмањеним интензитетом и једнако живе ме/у дана'њом децом. стетска мера Змајеви& песама разло" је 'то ово" песника сматрамо заснивачем националне књижевности за децу, али она !и се те'ко мо"ла замислити !ез песника који су му прет&одили и часописа који су промовисали дела за најмла/у пу!лику. а !исмо разумели почетке поезије за децу у српској књижевности, тре!а укратко о!јаснити из какви& по!уда она почиње да с е развија и који књижевници (и педа"ози) су значајни за њено заснивање и развој. :ечја песма !ила је потре!на и развоју поезије, и одре/еној врсти песника, и деци, и одраслим читаоцима, а и педа"о"ији;.< =ао 'то је познато, карактеристична просветите$ска потре!а за о!разовањем и поучавањем те развој 'колства у 18. веку постају пресудни за осамоста$ивање књижевности за децу у вропи. :>д 0ека Просвеености интересовање за децу непрестано се појачава, па се, у вези с тим, и дечја књижевност све !ујније развијала;.* Прва дела настајала су прерадом дела :за одрасле; (поједностав$ивањем, скраивањем, односно прила"о/авањем дечјем узрасту) па у српску књижевност доспевају прево/ењем и адаптацијом дела светске књижевности. ?даптирање дела с почетка се вр'и за потре!е 'колске лектире, а издају се први листови и часописи намењени пре све"а наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1@A@. излази Дечји магазин Bанари Cепренс де Dомон, познате по !ајци :Cепотица и звер;, који се тридесет "одина касније појав$ује и пред српском децом). 6матра се да је лектира деце просветите$ства подразумевала прила"о/ене верзијеEодломке романа из просветите$ства и ранији& епо&а ( Емил Bан Bака %усоа, Дон Кихот и"уела де 6ервантеса, Робинсон Крусо анијела еоа, Гуливерова путовања Fонатана 6вита и др.), као и !асне зопа, Cа Gонтена и дру"и& аутора, по"одне з!о" своје але"оријске, поучне димензије. 7е тре!а за!оравити и на !ајке које и у прет&одним епо&ама, изме/у остало", служе као лектира за младе2 класицистичке !ајке Приче моје мајке гуске (1H9@) Iарла Пероа писане су за васпитање и за!аву аристократске омладине# почетком 18. века у Gранцуској су радо читани преводи одломака Хиљаду и једне нои, док се !ајке и < *
. анојли, !аивна песма" стр. -*. #сто" стр. 9.
<
приче из з!орника Jованија Gранциска 6трапароле ( Пријатне нои, 1H. век) Jан!атисте Dазилеа ( Прича о причама или забава за де$у" назван Пентамерон, 1@. век) преводе и приповедају 'иром вропе. =рајем 18. века нека од ови& дела преводе се на српски језик + читају и&, пре све"а, деца 6р!а у ?устроу"арској. Iколски надзорник ?врам разови (1@AH+ 18
"њановиа, :који су посветили пажњу модернизацији основни& 'кола и кори'ењу књижевни& текстова у васпитавању деце;) преводи и издаје Поучителни магазин за де$у K+KL (1@8@+18) којим започиње 'тампање дечји& књи"а код нас. MNко/е, на самом крају века !удимски учите$ 7иколај Cазареви преводи верзију романа %о!инзон =русо ( %ивот и чрезвичајна прикљученија славнога &нглеза Робинсона Крусе от 'орка 1@99 (, а тре!а поменути и превод дела немачко" писца Gранца Iтарка )ао ота$ и неваљао син или родитељи учите ва*у де$у познавати које је 1@89. издао мануел анкови. >д књижевника у епо&и просветите$ства издвајају се За&арије >релин (1@<@+1@8A) и оситеј >!радови (1@*9+1811)-. Познат по свом свестраном деловању налик на ранцуске енциклопедисте (песник, !акрописац, писац уO!еника из природни& наука, покретач часописа ужни& 6ловена) >релин је, и сам учите$, писао о учите$ском позиву (текст :=раткое да простое о седми таинства& учите$скоје настав$еније; издат у Dечу 1@H), а ње"ова Калигра+ија (1@@H) садржи и сти&ове уз опис слова. Песму :елодија к пролеу;, о!јав$ену 1@HA. у лецима, &имну природи у којој читав свет радосним клицањем поздрав$а -
оситеј >!радови свакако представ$а најзначајније" аутора просветите$ства. :>н је, у начелу, иницирао поетику књиге, указујуи на примат просвеивањаP, сакрално о!разовање и ду&овну културу;. Bелеи да поучи српску :јуност; својом романсираном ауто!ио"раијом %ивот и прикљученија 1@8*, оситеј у пред"овору јасно истиче да је намењује младим читаоцима# он верује, као прави просветите$, да је ду'а младо" човека налик на :меки восак; (варијација просветите$ске метаоре о ду'и детета као неисписаном листу &артије), те се вреди :о!ликовати; док је човек млад. Представ$ање сопствено" животно" пута, детињства, одласка у манастир и изласка из Qопова у свет како !и стекао 'то ви'е знања, има васпитну намену2 оситеј на сопственом примеру показује сна"у младалачки& илузија (же$а да постане светите$), али и значај до!ро" учите$а (мудри и"уман у њему види паметно" дечака же$но" знања и подстиче "а да се окрене 'коловању). Bе$а за поучавањем тако/е је вид$ива и у ода!иру жанра !асне чија структура подразумева поуку. Просветите$ски ду& у преради зопови& !асни ( ,асне 1@88) најви'е је уоч$ив у о!имним наравоученијима у којима се !ави етичким питањима и конкретним животним саветима.
*
златно пролее, у!рајамо у сами почетак српске поезије за децу. >вај о!имни дитирам! мно'твом појединости представ$а !иа из сви& животни& сера (лорални свет, ауну, $уде и звезде) како се радују пролеу2 :едним словом2 све животно,E сказује се !ит радосно.; Песнички "лас често користи ономатопеје (:P патка рано па па квичетE и пачие по"ледаEкукут тако ку ку вичетE свима радост !ез с$едаEP "уска "ачет, "у'чад водитE "усак смје&и га га носит.EP;) и истиче животну радост коју свако !ие показује на свој начин (:елен в "ора& поскакујеE сова &итро воз$етује;, :зец у "ори пои"раваE славуј дично поцркаваP; и сл.), а септиме завр'ава реренским ускликом :> златоје пролееR;. S поред о!имности песме, неке њене одлике карактеристичне су за поезију за децу2 дитирам!ски тон, примена ономатопеја у певању о животињском свету итд. 6то"а се :целином сво"а израза и с&ватања; >релин :о!раа свету детињства; те својим осо!еностима песма припада дечјој књижевности. Tо нам доказује и чињеница да ју је пола века касније (1818) и&ајло 0ладисав$еви прерадио (додав'и јој неколико своји& сти&ова) и 'тампао :о!ое" пола серпској дечици на невину за!аву и уте&у;. =њижевноисторијски значај :елодије к пролеу; је велики2 :ова поема помера почетак српске поезије за децу
ду!око у 18. век, у европско време појаве и
поступне артикулације; књижевности за децу.A 5 почетке српско" песни'тва за децу у!рајамо песме Cуке илованова (1@89+18<8), писара, учите$а и по!ратима 0ука =араOиа, настале 181. као поклон деци за ново"оди'ње и мајске празнике2 :7а књижицу за ново$етњи дар; и :ојој дјеци на мајалес;. Песма Cуке илованова настала је из :же$е да се не'то конкретно учини и сазда по мери и потре!ама мали'ана. Uу!ав према њима и потре!а да им се приу'ти радост илованова је привела помисли да деци напи'е књижицу песама;.H Песма настала као дар детету читаоцу представ$а преломни тренутак у српском песни'тву јер се јасно намењује младом узрасту, а чињеница да се унутар песме проми'$ају дечја природа и, са дру"е стране, природа песме за децу овој песми даје про"рамски и метапоетски тон. Песмом илованова је, по речима >"њановиа, !ачено златно зрн$е на тле поезије за децу.
A H
. екни, &нтологија српске књи-евности за де$у" стр. 1*. #сто" стр. 9.
-
Питајуи се кроз сти&ове који !и поклон !ио најприкладнији за дете (:јечици младојE и"рат се радојE рад сам да знадемE какву да дадемE лутчицу;), поетски "лас сведочи како изузетно до!ро познаје дечју пси&оло"ију2 он зна да је дечја природа нераздвојива од и"ре и зарад и"ре све :радо прима;, 'то му омо"уује да деини'е какву врсту песме жели да створи. 7аво/ење мо"уи& поклона (лутчица, птичица, ри!ица, цвјеа китица) у деминутивима и !рзи ритам песме на"ла'авају концепт песме као дара у којој ве и само !ирање поклона представ$а врсту и"ре са читаоцем јер "а мотиви'е и води кроз песму. 7аоко кроз ода!ирање најподесније" поклона песник указује и на природу песника2 он, наиме, није птичар (ловац), ри!ар ни вртлар, ве песник те не може о!ез!едити никакав дру"и поклон сем сво" песничко" умеа. 6амим тим, прави поклон за децу је песма коју је читалац ве отворио. 0е'то водеи читаоца кроз песничке слике које подстичу има"инацију, песник на самом крају открива смисао и свр&у своје песничке и"ре, али и разја'њава сопствено песничко начело2 песма за дете тре!а да !уде малена" лјепа и *арена. >вим сти&овима песник указује на поетичка начела која је ве применио2 невелики о!им песме који кореспондира са пажњом мла/е" детета (:дјечице младе;) ('то се може односити и на !рзи ритам и крае строе), лепоту орме ("раичко истицање к$учни& појмова у засе!ним полусти&овима), заним$ивост мотива, или, пак, динамично смењивање песнички& слика. Sстицање овакви& поетички& начела лако нас може подсетити на поетику савремено" песника у'ана %адовиа по коме се песма за децу о!раа :иск$учиво дечјој свести и искуству;@, те мора да !уде :разум$ива, ло"ична, конкретна и прецизна;, :лепо о!ликована;, кратка и ду&овита8 (не за!оравимо како се, по сопственом признању, и . %адови о!раа мла/ем, пред'колском узрасту читалаца). Поетичка !лискост зачетника и оца модерне поезије за децу сведочи колико су о!а песника посвеена истом поетичком концепту, али и о континуитету песни'тва које траје ви'е од два века.
@
. %адови, ,а* сва*та, стр. <1. :=ад се "овори о детету или за дете, мене пре све"а занима оно дете код ко"а су најви'е, најјасније изражене специичности детета. Tо су мала деца, пред*колска де$а. (...) >ни не виде разлику изме/у и"ре и живота;# у'ан %адови, :Портрет у'ана %адовиа;, Детињство" "од. LK, !р. *, јесен 198, стр. 1A@. 8 . %адови, ,а* сва*та, стр. -18.
A
Про"рамску песму Cуке илованова можемо јо' у једном смислу повезати са песни'твом у'ана %адовиа. =олико је концепт песме.поклона животворан сведочи нам песма :Плави зец; која се, су'тински, заснива на истом песничком за&теву2 ловац (алтере"о песника) приповеда деци о чудесном !иу + поклону који је за њи& спремио. Dрзи ритам, динамичност и "раичке измене сти&ова одликују и ову песму. Vудесни зец ко"а је ловац уловио потиче из поетске стварности која се свесно позива на има"инативни свет !ајке# он, сто"а, не може дои у директнији контакт са дечјом све'у но 'то "а је остварио поетским отелов$ењем2 као сим!ол песме, плави зец, својеврсни поклон песника, истиче ма'ту и и"ру као начела песме за децу. 7еочекиване везе које искрсавају изме/у илованова и %адовиа показују како усредсре/ивање песника на дечју природу представ$а к$уч дечје песме, !ез о!зира на епо&у из које она потиче, чиме песничка прониц$ивост илованова јо' ви'е до!ија на значају. >сим песнички& почетака, прва половина 19. века препознат$ива је по учесталијем о!јав$ивању књи"а за децу. 5 овом периоду немачка књижевност најви'е утиче на на'е писце (најви'е се преводе =ампе, 0ајс, 6алцман)2 ован Попови преводи =ампеово" /ладог Робинсона (18@), ован ило'еви 6алцманову књи"у Драго$ено благо или прави начин васпитања де$е (18*A), илован 0идакови преводи драмску и"ру ,лагородни отрок (18*H) и сл. 7арочито су популарни из!ори прича и песама и, уоп'те, поучни& текстова за децу (ојсеј S"њатови издаје ,иблиотеку образовања дечјег у приповедкама" баснама" позори*ним играма ради продубљивања добродетељи и отвраања од порока... 18*-, имитрије >!радови )латна зрна за младе и старе обоег пола 18-H. итд.).9 5 том по"леду издваја се Tимотије Sли (1@9A+18A1), приповедач и песник који настав$а идеје . >!радовиа. Sако су Sлиева дела заснована на преводима са немачко" (као, на пример, прича :укат; из 18*), з!ирке Пријатељ српске младе-и из 18-, 18-*. и 18-A. представ$ају ком!инацију :превода и ори"инални& сочињенија;2 немачки& поучни& прича, народни& приповедака и ори"инални& 9
Прве књи"е за децу 'тампане у Dео"раду су, тако/е, преводи (имитрије Попови 18-*. издаје 0асове одмора" на ползу и увесељеније прибављени младости србској из разни њеме$ки ауктора, преводе се 0ича 1омина колиба Q. Dичер 6тоу, 18A*+18A-. и Гро+ /онте Кристо ?. име 18AA).
H
Sлиеви& текстова. 7амера ови& књи"а је су'тински просветите$ска (:на ползу и увеселеније;) иако се појав$ују у време зрело" романтизма. Sлиева књи"а издваја се по о!раању читаоцу у пред"оворима (она, наиме, има пред"овор упуен одраслом :Vитате$у; и :ладом Vитате$у;). Поздрав$ајуи :6ер!ску младеж;, аутор јој се о!раа упад$иво укра'еним стилом и позива младо" читаоца да му :пружи руку; и верно "а следи1. %омантичарска поезија представ$ала је инте"рални део поезије, или, тачније, лектире за децу. Sако свесно не намењују песме младима, романтичари често певају о мотивима који су карактеристични за дечје песме2 о детињству, 'колским данима, природи. (Tако је, на пример, поема 2ачки растанак Dранка %адичевиа (18<-+18A*), посвеена данима младости и 'коловања, 'колским дру"овима и сл. па се у извесном смислу може доживети и као поезија за 'колски узраст). %итамскоинтонационо устројство и језик једноставан за разумевање олак'авају младим читаоцима при&ватање романтичарски& песама. Песме, ме/утим, задржавају своје :дупло дно;# њи&ово право значење мла/и читаоци мо"у само интуитивно да наслуте, али у потпуности "а мо"у разумети тек са зрелијим узрастом. ве песме Dранка %адичевиа, које се о!ично узимају као песме за децу (јер су, изме/у остало", њи&ови јунаци деца), пружају прави пример за то. Песнички трипти& :%ане; "радацијски слика !олно суочавање појединца са смру у различитим животним до!има2 дечак успева да пре!оли смрт птице, млади те'ко превазилази смрт дра"е, али родите$ не може да преживи смрт сина. Песма у целини не може представ$ати дечју лектиру, али се први део трипти&а, именован као :ете и тица;, користи у те свр&е. 6лика детињства у овој песми карактеристична је и за песме . овановиа Змаја (те из ово"а тако/е можемо видети ду& епо&е из које" израста Змајева поезија).11 7аиме, дете је приказано у 1
:Здрава ми и срена !уди $у!езна 6ер!ска младежиR а те из све" срца поздрав$ам. > оди к мени и пружи ми руку твоју да те кроз једну красну по$ану, пуну разно"а мирисаво"а цвеа и веселим плодовима оптереено" дрвеа проведем. S ако ти за мном по/е', и верно ме !уде' следила, и у ду'у твоју уливати !уде' оно 'то у ти ја казивати, то !ла"о те!и, ти е' !ити срена, и у тој по$ани са!ирае' плодове ни"да покварити не мо"уP;# . Sдризови, . екни, Књи-евност за де$у у 'угославији" стр. A
@
породичном окружењу, во$ено и за'тиено2 мајка се !ави куним послом (преде) и чува сина, а дечачи се и"ра птицом у своме крилу. Dез!рижан и заи"ран, асциниран из"ледом птице и лепотом њено" перја, дечак се о!раа мајци (:Wледај крило, мајко мила,E "ле 'арени репRE =ако "а је ра'ирилаRE >, како је лепR;). Sдилична породична сцена "ру!о се прекида изненадним до"а/ајем (мачка изненада у"ра!и птицу и у!ије је пред дететовим очима) који упуује на ду!ински слој песме. >вим преокретом песник жели да наслика прву спознају о тамној страни живота која, представ$ена кроз сим!оличко о!личје мачке "ра!$ивице, вре!а иза !ез!рижности детињства. >ва прва напуклина, :рана; у инантилној свести представ$а тренутак сазревања, прву :лекцију; о неумитности живота. 6урова стварност на коју се не може утицати истакнута је и дечаковим запома"ањем2 дечак позива мајку у помо да спаси птицу (:ао, мамо, удави је,E однесе ми тицу, јаоRE 7е дај, мамо, да поије,E не дај, мамоP ао, јаоR;), али је мајка затечена и немона да реа"ује. 7естанак си"урности коју пружа мајчино окри$е, спознаја да је среа ствар тренутка, а човек немоан да се за'тити од животни& удеса и у томе му ни нај!лижи не мо"у помои, делује на"ло, застра'ујуе и у појединца уса/ује неси"урност, тра"ику и осеање немои. Песма :%и!арчета сан; (названа и :Xиц;) тако/е пева о суочавању наивне свести са стварно'у и разочарењу које се из ово" суочавања нужно јав$а, али кроз !лажу ситуацију кроз однос јаве и сна. Почетна ситуација у којој се налази ри!арче је, слично као и у песми :ете и тица;, идилична те почетак песме има тон дитирам!а2 :?лY се не!о осмеYива,E алY се река плавиP;. 5живајуи у свету око се!е, ле'кареи у чамцу, ри!арче за!орав$а на "лад (:оро !иY те, ри!о, јестиE и да није "ладиEP;) и препу'та се сањарењу о !о"атом улову. Tренутак када је у сну на до&ват остварења своје же$е (час када се печеном ри!ом примиче устима) јесте и тренутак отрежњења, !у/ења, спознаје да је стварност !итно дру"ачија од :пусто" сна;. Прва суочавања наивне свести са тамном страном животне стварности опевана у песмама D. %адичевиа представ$ају, тако/е, прве примере теорије наивне песме у дру"ој половини <. века.1< :Птице на прозору;, :о'ао вра!ац да нам не'то каже;, :оја и "уска; итд. 1< упло дно наивне песме која се о!раа мла/ем, али и зрелом читаоцу с&ватање је које заступају илован анојли у !аивној песми и у'ан %адови. По анојлиу :оз!и$ан и
8
Jачким сањаријама !ави се и социјална песма :Jачки јади; илана =ујунOиа
?!ердара
(18-<+189*),
српско"
министра
просвете
(188H+8@).
6ирома'ном /аку се :каткад чини; да је не!о :"рдна совра мермерова; по којој се котр$ају звезде, метаорички ви/ене као :паре и дукати;, те вра"оласто приже$кује !ожји "нев који е по!о$'ати ње"ову материјалну ситуацију (да :!о"а; растера црне &але које се отимају око дуката, "урне но"ом сто и проспе дукате на зем$у). отив неза'тиено" детета, али у дру"ачијем поетском к$учу чини основу песме :6ироче; Jуре ак'иа (18*<+18@8)# дечји јади исказани су, као и у дру"им песмама ово" песника, кроз поетски дијало" са природом и :"ором чарном;. >на, за разлику од $уди, саосеа са суд!ином детета. %омантичарске песме са израженим националним и родо$у!ивим осеањем чине саставни део поезије за децу 19. века. Песма рањено" сокола о сло!оди (:Uу!ичица KL;) и поздрав песника :!ојном !рату;, &ра!ром украјинском козаку (:Поздрав;) !лиске су по снажном родо$у!ивом осеању песама ите Поповиа :> 0идову дну; и :6рпство;. >!раајуи се са!$и димискији пови'еним реторским тоном у песми која, кроз евоцирање =осовско" !оја, пева о тада актуелним односима 6р!а и а/ара песнички "лас велича &ра!рост српски& војника (:челик срце; у "рудима :твр/е не"о !ајонетиR;) који се супротстав$ају турским :чордама; (:ало нас је, алY смо $удиR;). отив !ор!е &ајдука против Tурчина користе и D. %адичеви у песми :?јдук; и U. 7енадови у :уначком од"овору; кнеза анила >мер па'и (:Потурице >мер па'о +E и'ек ти је од"оворR;). Путописац, песник и, изме/у остало", министар просвете, Uу!омир 7енадови (18
9
типичном просветите$ском тону 7енадови препевава познате !асне и о!раајуи се мла/ој пу!лици упозорава на животне истине2 :лада децоR Vујте приповетку једнуE > маломе ми'у, али и за вас вредну.E Sз те приповетке видите на светуE какви се случајеви у животу плету; (:Cав и ми';). е/утим, ње"ове песме садрже и родо$у!иве мотиве карактеристичне за епо&у романтизма2 песма :рве &ле!а; наоко је карактеристична епска песма (о !оју Xрно"ораца са Tурцима на орачи), али њено среди'те односи се на !ри"у старо", искусно" ратника о унуку који, же$ан доказивања, полази у !ој (:6тарац слепи, јунак прави,E 'то у !оју живот провYо,E учи младо" сво" унука;). Претпоставив'и да млади нее послу'ати ње"ове савете како да се сачува у !ор!и, слепи старац се служи лукавством и заклиње унука иуна да му сакупи и донесе мрвице &ле!а са !ојно" по$а за које је сањао да е му вратити виде. %ањеном иуну ова наоко нео!ична дедина же$а спа'ава живот јер му о!ез!е/ује &рану када у "ори лежи сла! и непокретан. Tон и мотиви неки& 7енадовиеви& песама тако/е на"ове'тавају мотиве познати& песама српске поезије за децу. 7а пример, &умористичкоиронична песма :Iетња једно" стено"раа по ва'ару; (која се својом о!имно'у и разноврсно'у слика !лижи поеми) дочарава атмосеру ва'ара !ројним дета$има, портретима продаваца, просјака, "услара који редом позивају намерника да окуси, про!а или купи њи&ову ро!у, век пре риево" 4а*ара у 1ополи. е/утим, део песме у коме тр"овац директним о!раањем у!е/ује купца да купи ве по&а!ани капут, 'а$иво представ$ајуи :мане; и тро'ност капута као ње"ове врлине, неодо$иво подсеа на Xи"аниново о!раање :"осподару старом; из Змајеве песме :Xи"анин &вали сво"а коња;. Dлискост песничко" поступка постаје очи"ледна из следее" одломка2 :во капут до!ар, јевтин,E од те ро!е !о$у 'то е'ZE За лето је он начињен,E и зими "а носит може'.E 5право је скројен за те,E о!уци "а, а 'то не !иZE 5 пола "а цене дајем,E ником дру"ом само те!и.E %укави су, вели', кратки,E а ве нема мане дру"е#E рукави су, !рајко, до!ри,E но су твоје руке ду"е;. 7а развој књижевности за децу од пресудно" је утицаја заснивање и развој 'колства у дру"ој половини 19. века. :6ве масовније 'коловање и оп'ти напредак истакли су децу као дру'твену чињеницу о којој се оз!и$но почело разми'$ати,
1
па се одраслима учинило да и&, и у књижевности, ва$а нечим посе!ним понудити;.1*
Gормирање
о!авезно"
'колско"
система
(:5строение
јавно"
учили'но" наставлениа; из 18--. предви/а ормирање 'кола за дечаке, :5строение девојачки& учили'та; две "одине касније омо"уава ормирање 'кола за девојчице, док се ме'овите 'коле отварају 18@<. "одине. >!авезно 'коловање уводи 188<. министар просвете, 6тојан 7овакови1-) подстиче 'колске управите$е и педа"о"е на !ри"у о лектири по"одној за о!разовање деце, а из то" разло"а почиње на"ли развој књижевности за децу. >со!е заслужне за развој и "ранање књижевности за децу су, дакле, у овом периоду, пренствено педа"ози и 'колски управите$и. Dио"раски подаци песника заступ$ени& у овој антоло"ији показују како су "отово сви аутори у једном периоду сво" живота о!ав$али неку просветну ункцију (учите$а, проесора, 'колско" надзорника, писца уO!еника или министра просвете). Tо само потвр/ује чињеницу да су се, !авеи се 'колством и интересима деце, аутори окретали књижевности за децу, !ило да су преводили стране текстове, писали уO!енике, или састав$али антоло"ијеEз!орнике као врсту дечје лектире, а то је, коначно, водило и ка самосталном стварању песама, односно прозно" 'тива за децу. 5 овом по"леду истичу се Jор/е 7ато'еви и 6теван 0. Попови.
1*
. анојли, !аивна песма, стр. -*. 6тојан 7овакови (18-<+191A) !ио је проесор "имназије, !и!лиотекар и кустос музеја, затим министар просвете, књижевни историчар, аутор уO!еника, али је имао и значајну политичку каријеру као посланик у Xари"раду, Паризу и Петро"раду. >!јав$ивао је народне умотворине, писао студије о народној књижевности, !авио се науком о језику. [е"ов значај за изучавање српско" језика и књижевности у 'колама је велики по'то је аутор уO!еника који покривају и "раматику и књижевност# о!јав$ивао је читанке (5рпска читанка за ни-е гимназије и реалке, књ. 1, Dео"рад, 18@, 18@8. и књи"а <. 189A), "раматике (5интакса 18H9+@-, Гласови и 6бли$и 18@9, 6снове 188) и #сторију српске књи-евности 7преглед уга8ан за *колску употребу(, Dео"рад, 18H@. Подаци из2 . =олакови, !ародна књи-евност у књизи за народ. 1-
11
Iколски надзорник Jор/е 7ато'еви (18<1+188@)1A као писац, аутор уO!еника, уредник часописа и педа"о" ви'еструко је заслужан за развој српске књижевности за децу. 7ато'евиев савременик, 6теван 0. Попови, о ње"овој улози у развоју књижевности за децу каже2 :Прави творац српске новије дечје књижевности + јесте неумрли и велики српски педа"о" др Jор/е 7ато'евиP >н је извео и Vикаову Змаја и мене на то по$е на'е књижевности, по!удио и оду'евио нас је да пи'емо за српску децу, а утро пута том на'ем раду + препоро/ајем српске напредне 'коле;.1H 7ато'еви издаје прера/ене морално рели"иозне приче ,исерје и драго камење на укра*ење детиње ду*е и ср$а 18H# покрее 3колски лист 18A8. који је, уз просветне прило"е наставницима, садржао и књижевне прило"е за децу, а затим, 18HA. и :одатак; 3колском листу" намењен ученицима мла/е" 'колско" узраста. 7ато'еви је, тако/е, заслужан 'то је Змај почео да се !ави поезијом за децу по'то је на ње"ов подстицај Змај написао и о!јавио песме прво у 3колском листу, а затим и у Пријатељу српске младе-и, листу за децу (6ом!ор 19HH, уредници J. 7ато'еви и 7икола 0укиеви). 5оп'те "ледано, дру"у половину 19. века карактери'е веи !рој часописа намењени& деци 'колско" узраста ( Дечји пријатељ покренут је у Земуну 18@A, Радован у 7овом 6аду 18@H, Голуб у 6ом!ору 18@9, Змајев !евен 188, затим 5рпче у Dео"раду 1881, 2аче у 7и'у 1888, /ала 5рбадија
у Dео"раду 1889,
Књи-и$а за /аке средњи& 'кола у 7и'у 189*, 5поменак у Панчеву 189*, 9аста у Dео"раду 189-, 3коли$а у Пожаревцу 189A, Подмладак у Dео"раду 189@). Cистови и часописи имали су велику уло"у у развоју српске књижевности за децу# по'то су у њима сара/ивали "отово сви значајни књижевници то"а до!а, претплатници
1A
Jор/е 7ато'еви је по проесији !ио лекар, као и Змај. Dио је, ме/утим, посвеен просвети и народним 'колама. Dио је проесор и директор новосадске "имназије, а од 18A@. надзорник сви& српски& 'кола у ?устрији. ?утор је ви'е 'колски& књи"а (!уквари за основне 'коле у 6р!ији и Xрној Wори 18@, 18@1, 18@A, читанке за дру"и, треи и четврти разред основни& 'кола =нежевине 6р!ије 18@@+188A), покретач прво" педа"о'ко" листа и дечји& новина. Заслужан је, тако/е, за отварање српски& учите$ски& 'кола у Пакрацу и Wорњем =арловцу и ви'е женске 'коле у 6ом!ору, Панчеву и 7овом 6аду. Подаци из2 . =олакови, #сто: 1H 6. 0. Попови, 6 себи: Поводом педесетогоди*њи$е )мајевог рада, Dранково коло, 1899, стр. @A*# према2 . =нежеви, 5теван 4: Попови у српској култури, стр. 1-.
1<
часописа су до!ијали увид у све оно 'то је у том тренутку чинило књижевно 'тиво за децу. S дру"и Змајеви савременици су својим педа"о'ким радом и издањима (ори"инални текстови, прераде и антоло"ијски из!ори) допринели развоју српске књижевности за децу. 5чите$ и сакуп$ач славонски& народни& песама, Jор/е %ајкови (18
прози" са по"лав$ем :Iкола и живот;). Vлана Преоднице и 5једињене омладине српске, управите$а Tекелијанума и српске 'коле у Dудиму, покретача и уредника Радована" 6тевана 0. Поповиа (Vика 6теву) (18-A+1918) Jор/е 7ато'еви је тако/е приволео писању за децу. >вај педа"о", 'колски управите$ и издавач желео је :да продужи рад разовиев, 7ато'евиев, 0укиевиев и дру"и& књижевника око српске дечије књижевности;1@. Преводеи и прера/ујуи ма/арске !укваре и читанке за српске 'коле, Попови у њи& ук$учује народну књижевност и поезију српски& песника чиме подстиче развој ори"иналне поезије за децу2 :а сам прекинуо са старом навадом на'и& 'колски& писаца2 да преводим редом све, па и оне дидактичке песме из ори"инала. а сам у те читанке унео на'е народне пословице, народне песме, а из новије српске уметничке појезије све оне песме које су мо"ле да у/у у читанку;.18 5редник педа"о'ки& листова 5рпска народна *кола и 9иста за народне учитеље, Попови је значајан и по првим антоло"ијама српске поезије и прозе за децу ( 4ена$ песама" 5лике и прилике" Дечији свет" ,о-ини дар" 5рпски декламатор" /але гусле итд.). Поповиеве !ројне књи"е за децу ком!инују дела усмене и уметничке књижевности, ори"инална дела и преводе. [и&ов значај је велики по'то нуде пресек књижевне лектире за децу у дру"ој половини 19. века. >сим то"а, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци ово" периода2 =оста ?!ердар, Uу!омир 7енадови, ован Wрчи иленко, Dранко 1@
6теван 0. Попови, 6 себи" Поводом педесетогоди*њи$е )мајевог рада" Dранково коло, 1899, стр. @A1, према2 . =нежеви, 5теван 4: Попови у српској култури, стр. 19. 18 илан 6ави, 5теван 4: Попови" 7ови 6ад2 единство, -E19<<, 9A, 1<# према2 #сто, стр. <9.
1*
%адичеви, ита Попови, Пера еспотови и дру"и. S мада се у младости Попови дивио ве аирмисаном песнику Змају19, својим антоло"ијама он доприноси популаризацији Змаја као дечје" песника. 7аиме, неке од познати& Змајеви& песама по први пут се 'тампају у овим антоло"ијама (:атерина маза;, :али ова;, :Wусле; и др.) (на пример, у 4ен$у песама налази се чак деветнаест Змајеви& песама), а насловна страна прво" !роја Радована садржи Змајев :Поздрав деци;. 5 своје антоло"ије Попови је често ук$учивао и сопствене приче и песме. =ао писац, Попови је пре све"а дидактичан и жели да подучи децу. >н, чак, често и ствара песму полазеи од народне пословице2 он "ради песничке слике као асоцијације на народну мудрост и завр'ава песму неком врстом поуке коју чини варирана, често римована пословица, као, на пример, у песми :%ано рани;2 :=о урани зором раноE сретан му је данак сванYо; :=о урани у"ра!иеE сваким даном по две срее;... Песник критикује лењу децу користеи се елементима !асне (:Cењо дете нек се стидиE када вредна мрава види;# :рав;), а але"орија је вид$ива и у :=овачу;. ?лудирајуи на изреку да је свако ковач своје срее, песнички "лас !одри ковача (односно читаоца) да ужива у раду (:7е пла'и се труда, муке,E нек са чела цури зној,E !о"ато е наплатитиE увек честит посYо твојR;). ?ле"оријски план песме завр'ава се дословним саветима2 :5 младости ко се мучиE у старости уживаE о!ар ковач ковом својим Eсе!и среу сакиваR;. Vак и када песма исказује животну радост, као 'то се у песми :0олим; на!рајањем исказује $у!ав према природи, на начин који умно"оме подсеа на Змајев дитирам! :?ла је леп;, песник не за!орав$а педа"о'ку намену. За разлику од Змајеве песме, у којој ведри тон проистиче из снажни& пријате$ски& осеања (:а "а слу'амE и мој дру";), Поповиева песма се завр'ава немотивисано поучно, истицањем важности мудри& раз"овора. >п'те "ледано, ведра и саветодавна поезија 6тевана 0. Поповиа проистиче из целокупне просветне делатности аутора и разумевања уло"е књижевности за децу у 19. веку. Sако !ез вее уметничке вредности, она престав$а
19
ована овановиа Змаја Попови је, као карловачки /ак, упознао као аирмисано" песника. Змај је, тако/е, !ио управите$ Tекелијанума у који Попови долази као питомац, а њи& двојица почињу сарадњу у Преодници почетком Hи& "одина 19. века.
1-
илустрацију карактеристични& мотива и начина певања епо&е, али не умањује значај који је у развоју књижевности за децу имао њен аутор. 5 овом периоду значајније се развија и ори"инална књижевост за децу (и да$е су, наравно, присутни преводи и прераде, 'то можемо зак$учити и из познати& Змајеви& песамао!рада2 :Cењи Wа'а;, :Пура оца; и др.). З!ирка песама проте ована 6ундечиа !из драго$енијег бисера или духовне и моралне песме за де$у, издата 18AH. у Задру, прва је з!ирка поезије за децу. >!раајуи се :малој српској дечици; у пред"овору з!ирке, аутор на"ла'ава етички смисао своје поезије (да песме :ду'у нај$еп'им врлинама украсе;). З!ирка је поде$ена на два мотивска дела, :Пјесме ду&овне; (рели"иозни мотиви) и :Пјесме моралне; (у којима доминирају етички и родо$у!иви мотиви). Песма :7а дан св. 6аве ср!ско"; представ$а својеврсну најаву песме :6вети 6ава; 0ојислава Sлиа, по'то ода!ира исти моменат из живота светите$а, одлазак %астка 7емањиа у манастир. Претечу Змајеве поезије за децу може представ$ати и поезија за најмла/е ована 6у!отиа (181@+188H), заснована на елементима народне лирике, која пева о $у!ави родите$а према деци (:Песме за малу дечицу; садрже 'ест песама, циклус :0идосава; деветнаест). Посвеен преминулој кери, циклус :0идосава; почива на насле/у народни& лирски& песама, али на известан начин кореспондира са 2улиима и 2улиима увео$има. отив златно" сна који засмејава малу 0иду (:0ида и златан сан;) засниван је на анимизму народни& успаванки. ра"оценост детета у патријар&алној култури се у успаванкама изражава сликама раско'не колевке, дарова или &а$ина које детету дарују, односно сакивају митска !иа (кујунOије, односно виле). S 6у!отиева успаванка :=олевка; преузима митску сим!олику из народне књижевности. ајка у песми моли кујунOије и танкопре$е да сакују колевку од зрака јутарње" сунца и опреду 0иди пелене од зрака младо" месеца јер своје чедо дожив$ава као :чедо не!а; (:па ми сада тре!аE за то чедо не!аE колевка од сунцаE повој од месеца;). ајчина мол!а да се колевка и повој сачине од први& зрака који с јутра и вечери о!асјају не!еса (јутарње сунце и млади месец) тре!а да на"ласи тананост и нежност митско" предива, али и њи&ову ма"ијску сна"у (светлост на прелазу из дана у но и о!рнуто) која тре!а да за'тити девојчицу.
1A
Tре!а споменути приповедача и сарадника !евена, ована аксимовиа (Dраца ову) (18H-+19AA), који издаје з!ирке приповедака ( ,о-ине приче 188A, !евенче и 0ели$а 1888, )латиборска вила 1891) и Петра (Перу) еспотовиа (18-@+191@), песника (з!ирка !евен 18HA) и аутора први& српски& романа за децу )анат је златан (18@1) и Две ла-не злати$е (189<).< Песници ово" периода често певају о природи и у том по"леду су !лиске песме еспотовиа, све'теника и песника 7иканора Wрујиа (181+188@) (:ајска песма;) и ована Wрчиа иленка (18-H+18@A) (:Tице у "ори;, :Пролетње јутро;, :Cасте;, :Uу!ичице;, :>!лаци; и др.). S еспотови и Wруји позивају младо" читаоца у природу јер, кад до/е пролее, :не можемо мировати; (како се каже у Wрујиевој :ајској песми;). S рано преминули :ру'ко"орски славуј;, песник ован Wрчи иленко, у својим песмама је о!ра/ивао мотиве по којима се у!раја у песнике за децу. Sако о!јав$иване у антоло"ијама 6. 0. Поповиа, песме ово" песника су тек деценијама после ње"ове смрти (19<*), заслу"ом илана Iевиа, са!ране у з!ирку поезије за децу Добре књиге на*ој де$и:
5 ње"овој лирици
животни оптимизам преплие се са мелан&олијом и слутњом смрти (у песми :Планинска слика; она је изражена појавом :црне змије; у планинском пејзажу). Sако оне мо"у имати васпитни карактер, 'то нам, на пример, казује реренски сти& :5 зем$и је златоR; у :Tежаковој песми у пролее;, али, са дру"е стране, разумевање немирне дечје природе у потпуности кореспондира са савременом теоријом и"ре (:7еста'ни дечаци;, :Dеспослен пастир;, :S њен син је /ак; и сл.). Песма :7еста'ни дечаци; посвеена је карактеристичној дечјој живости, потре!и за и"ром, осеају :да је со!а тесна; и да се мора трчати у природу (:Cаку и"ру <
S поред на"ла'ене морализаторске тенденције (романи критикују пороке, а величају мар$ивост) ликови деце сме'тени су у актуелни простор (славонска варо'ица ?устроу"арске), а приповедач је усредсре/ен на пси&оло"ију детета. Tема романа )анат је златан (18@1) прати суд!ину три дечака, ра"и'е, Uу!и'е и 6тани'е. ечаци који стреме изнад или испод сопствене :мере; пропадају (ра"и'а неуспе'но студира права и после очеве смрти упропа'ује имање, а Uу!и'а се дружи са пропалицама), док тежеи ка малом, 6тани'а долази до успе&а сопственом мар$иво'у, племенито'у (помаже !рау и сестре) и златним рукама (зидарским занатом). 5 дру"ом роману, који се тако/е оди"рава у варо'ици, кроз и'ин порок критикује се сре!ро$у!$е. ?утор верује да претерана 'тед$ивост криви дечју личност, 'то показује на и'ином примеру. Постепено јачање страсти мења свест дечака2 он се повлачи из дружења са децом, крије новац, среан је само кад "а окрее у рукама и почиње да "а крије, те испа'та з!о" очеве казне.
1H
удесили Eнеста'ни дечаци,E уска им је со!а њинаE и уски сокаци +E на !ре", на !ре";). 6лика света за дечаке располуена је на природу (свет сло!оде) и 'колу, односно свет дужности. Засиени 'колском дисциплином и о!авезама (:одавно им додијалоE у 'колскоме сте"у;) дечаци !еже :на !ре";, у сло!оду. [и&ова велика енер"ија и потре!а за и"ром спутана 'колским :сте"ом; не може се исказати чак ни у куи, у затвореном простору# тек у природи они се :за&уктавају;, :ускличу поносито; и :срце им се снажи;. ечја потре!а за и"ром и сло!одом, опевана у Wрчиевој песми !ез васпитне :сенке;, као да призива савремене :Dе"унце од куе; U. %'умовиа, који !еже :само да се склоне; :у неку сло!оду; и сведочи о актуелности песама за децу . Wрчиа иленка.
\
Почеци српске књижевности за децу сведоче о поступном издвајању и развоју књижевности за децу у националним оквирима. 5 својим зачецима књижевност за децу неодвојива је од просветите$ски& идеја књижевника, педа"о"а и 'колски& управите$а који су заслужни за њен настанак и развој. Sзрасла из превода ?врама разовиа у 18. веку, најав$ена у песмама За&арија >релина и, затим, Cуке илованова почетком 19. века, књижевност за децу у дру"ој половини века задо!ија 'иру књижевну пу!лику кроз часописе за децу, антоло"ијске из!оре различити& прире/ивача и писаца и прве ори"иналне песничке з!ирке. Поезија српски& просветите$а и романтичара (овде, пре све"а, мислимо на ауторе који наменски пи'у или преводе текстове за децу) показује, пре све"а, потре!у писаца да децу васпитају и подуче моралним вредностима, а тек онда на !ри"у о естетској мери песме или мотивацији младо" читаоца. Sако је однос естетско" и васпитно" кроз развојне етапе српске поезије за децу осциловао и увек представ$ао по$е несу"ласица, очи"ледно је да и песници на самим почецима мо"у да разумеју дечју природу, умеју да по"оде дечија интересовања и мотиви'у читаоца. ру"и песници, користеи слике детињства или суд!ину детета, приказују тамне стране животне стварности. 5 сваком случају, почетке развоја књижевности за децу нужно је познавати по'то нам освет$авају услове у којима ствара ован ованови Змај.
1@
7е за!оравимо, и ње"ова поезија за децу настаје на подстицај 'колски& педа"о"а и неретко представ$а препев или прераду песама из разни& доступни& извора. Поучна димензија Змајеве поезије, често критикована из перспективе савремене поезије за децу, проистиче, дакле, из уло"е књижевности за децу у 19. веку, али својом естетском вредно'у сопствену епо&у ви'еструко надилази.
Зорана >пачи
Cитература2 0укови, 7ово (199H)2 <вод у књи-евност за дје$у и омладину" 5нирекс, Под"орица. <. анојли, илован (<-)2 !аивна песма" Завод за уO!енике и наставна средства, Dео"рад. *. Sдризови, урис, екни, ра"о$у! (1989)2 Књи-евност за дје$у у 'угославији" 6арајево. -. екни, ра"о$у! (199A)2 &нтологија српске књи-евности за де$у" = Поезија" ак, Dео"рад. A. екни, ра"о$у! (199-)2 5рпска књи-евност за де$у K+KKK, Dео"рад. H. =нежеви, ара (<H)2 )бирке за де$у 5тевана 4: Поповиа, Педа"о'ки акултет, 6ом!ор. @. =нежеви, ара (<H)2 5теван 4: Попови у српској култури" Педа"о'ки акултет, 6ом!ор. 8. =олакови, едиса (<8)2 !ародна књи-евност у књизи за народ 76бли$и народне књи-евности у читанкама за српске основне и средње *коле од >?@@: до >A>B: године(, Змајеве дечје и"ре, 7ови 6ад. 9. арјанови, 0оја (<)2 Књи-евност за де$у и младе, књ. 1, Dео"рад. 1. аркови, 6ло!одан B. (19@1)2 )аписи о књи-евности за де$у, Dео"рад. 11. 7енадови, Uу!омир (19H<)2 #забрана дела, 7ародна књи"а, Dео"рад. 1<. >"њанови, ра"утин (199@)2 Дечје доба, :Пријате$и деце;, Dео"рад. 1*. Павлови, иодра" (199-)2 &нтологија српског песни*тва" 6=З, Dео"рад. 1-. Попови, иодра" (19@A)2 Романтизам, књ. 1, <, 7олит, Dео"рад. 1A. %адови, у'ан (198)2 :Портрет у'ана %адовиа;, Детињство" "од. LK, !р. *. 1H. %адови, у'ан (<H)2 ,а* сва*та, Завод за уO!енике и наставна средства, Dео"рад. 1.
18
