Pripremio: ZORAN BUKUR
POSTANI I SAM BAŠTOVAN
UVOD Za izdava izdavača: ča:
Zoran Bukur Vrednik izdanja:
A l e k s a n d a r Mi ti ć Naslovna strana i crteži:
Bojana Bukur Kompjuterska obrađa teksta:
"GRAFOS INTERNACIONAL", Pančevo
Dosta je godina proteklo od dana dana kada se ostvarila moja velika želja želja da posedu posedujem jem sopstven sopstvenu u baštu baštu.. Kao Kao da je to bilo bilo juče, juče, sećam sećam se onog onog sunča sunčanog nog dana dana,, kada kada smo smo premer premerav avali ali našu našu parce parcelu. lu. Gornji deo zemljišta odmah je namenjen za buduću biološku baštu. Tamo gde su iz travnjaka izvirivali sveži krtičnjaci, ja sam zamišlj zamišljao ao sebe sebe kako sejem sejem,, sadim sadim i ubirem ubirem plodo plodove ve svoga svoga rada. rada. Za lepog vremena sunce je obasjavalo padinu od jutra do večeri, a sa obližnjeg polja čula se ševina pesma. pesma. Srećan što posedujem tako lepo parče zemlje, odmah sam se prihva prihvatio tio planir planiran anja ja naše naše bašte. bašte. Preda Preda mnom mnom se nataz natazilo ilo ostvarenje malog raja u kome će moja porodica provoditi svoje slobod slobodno no vreme vreme u miru miru i u kontak kontaktu tu sa prirodom prirodom.. Uz to ću se dobrim delom snabdevati sopstvenim proizvodima. Na velikom komadu papira crtao crt ao sam planove, određivao delove bašte za povrće, za bobičasto voće, za voćnjak, za začinske biljke, za cveće i cvetno žbunje, za senicu i sunčanu sunčanu terasu. Tražio sam, sam, birao birao i zapisiv zapisivao ao imena imena najpogo najpogodn dnijih ijih sorti sorti jabu jabuka ka,, krušak krušaka, a, trešanja i ostalog voća, ribizli, ranih i kasnih malina, malina, baštenskih jagoda jagoda,, začins začinshh hh biljaka biljaka i čajeva čajeva,, ruža ruža i ostali ostalih h trajni trajnih h biljak biljaka a koje volim. Kada sam sam planiranje planiranje bašte priveo kraju, upisao sam se na tečaj biološkog baštovanstva. Pre toga sam se više godina bavio baštovanstvom, baštovanstvom, ali sam se na tečaju upoznao sa drugaćijim, za mene potpuno novim načinima obrađivanja bašte. Ubrzo sam uvideo da je biološko baštovanstvo u današnje vreme postalo neminovnost, da predstavlja veću odgovornost pojedi pojedinca nca za sopstv sopstvenu enu ishran ishranu u i zdravl zdravlje, je, odgov odgovorn ornost ost za očuvanje prirode kako u užem, tako i u širem smislu. To je ohrada bašte u saglasnosti sa prirodom, na prirodan način i uz prirodna pomaga pomagala, la, bez upotrebe upotrebe industrij industrijsM sMh h hemijs hemijskih kih sredsta sredstava. va. Mnoge ekološke probleme kao što su zagađenje vazduha, voda, zemljiš zemljišta, ta, uništa uništavan vanje je prirod prirodnih nih lepota lepota,, ne može može da rešava rešava pojedi pojedina nac. c. Biološ Biološko ko povrta povrtarstv rstvo, o, među međutim tim,, za mnoge mnoge od nas moje moje
3
da predstavlja predstavlj a prvi korak ka boljem bolj em odnosu prema prirodi, kao i doprinos njenoj njenoj zaštiti. zaštiti. Čak i u maloj bašti moiemo u znatnoj meri da poboljšamo poboljšamo kvaiitet življenja. U nastojanju da zastitimo okolinu moramo biti jedinstveni jedinstv eni u gleda gledanju nju,, mišljen mišljenju ju i delova delovanju nju.. Dok obrađujemo baštu, obično ne razmišijamo o tome da li sara sarađu đujem jemo o sa prirod prirodom om ili radimo radimo protiv protiv nje. nje. Među Međutim tim,, u posled posledjim jim decen decenija ijama ma mnoge mnoge bašte bašte su posatal posatalee prava prava bojišta bojišta:: u rukama baštovana našla su se mnogobrojna hemijska oružja za uništavanje uništavanje života u zemlji i iznad nje, da ne govorimo o tome t ome u kolikoj meri baštovani nanose štetu i sebi. Izvesno je da je sarad saradnja nja sa prirodo prirodom m korisnij korisnija a i jeftinij jeftinija a od delova delovanja nja protiv protiv nje. Ovo mi je bila i ostala misao vodilja u svim baštenskim poslo poslovim vima. a. Uložio Uložio sam sam dosta dosta vreme vremena na i truda truda da se travnj travnjak ak pretvo pretvori ri u pravu pravu biološ biološku ku baštu baštu.. Za nako nakolik liko o godin godina a moj moj raj raj je posta postao o lepši lepši i bolji bolji nego nego što sam sam zamišlj zamišljao ao.. Bašta Bašta me je boga bogato to nagradila za uloženu Ijubav, rad i vreme, za z a svu brigu koju sam joj posve posvetio. tio. Naučila me je da zapažam mnoge tajne prirode, čuda za koja bih inače ostao slep. Ulivala mi je poverenje i učila me strpljenju. Postajao sam sve više svestan činjenice da priroda iivi svojim životo životom, m, te da ne moiemo moiemo i ne smemo smemo interv interveni enisa sati ti vezan vezanih ih očiju. očiju. Naprotiv: Naprotiv: iivot u prirodi prirodi treba pazljivo posmatrati, posmatrati, osluškivati, sa priro prirodo dom m treba treba sarađ sarađiva ivati, ti, sa Ijuba Ijubavlj vlju u joj služiti služiti i poma pomaga gati ti u njenom tihom, čudesnom stvaranju. Bio-baštovanstvo iziskuje veliko poznavanje poznavanje i razumevanje razumevanje prirodnih prirodnih zakonitosti; to je predu preduslo slovv za praviln pravilno o postup postupan anje je priliko prilikom m svih svih bašten baštensM sMh h rado radova va.. Naša bio-bašta dostize i premasuje postavljene ciljeve na zadovo zadovoljs ljstvo tvo čitave čitave porod porodice ice koja koja učestv učestvuje uje u njeno njenom m stvar stvaran anju. ju. Snabdeva nas biološki prvoMasnim, svakodnevno svežim sveži m povrćem, jagod jagodiča ičastim stim i ostal ostalim im voćem voćem,, začins začinskim kim biljem biljem kroz kroz čitavu čitavu godinu godinu,, pa i preko zime. Tera Tera nas nas na zdrav zdravo o kretan kretanje je na čistom čistom vazduhu i na taj način doprinosi našem zdravlju. Postala je oaza mira i odmora u senci zelenila ili na suncu, kao i škola za posma posmatra tranje nje prirod prirode. e. Pruža Pruža nam nam prijat prijatne ne doživl doživljaj jajee sa biljka biljkama ma i 4
životinj životinjam ama. a. Rado Radost, st, unutr unutraš ašnje nje zado zadovol voljstv jstvo o i sreća sreća uz lepote lepote bašte - to je bogata nagrada za trud čitave naše porodice. Odluka da prikupljena saznanja i svoje dugogodišnje iskustvo prenes prenesem em svima svima onima onima koje intere interesu suje je biološki način način obra obradiv divan anja ja bašte, za z a mene nije bila teška. Na ovaj način zelim da ubedim sve koji iele da vode brigu o zdravlju u najširem smislu reči, da se odluče za biološM način obrade bašte. Želim Želim da vam vam ovaj ovaj priru priručn čnik ik bude bude od pomoći pomoći i koris koristi ti u vašem vašem budućem bio-baštovanstvu. Namenjen je svima onima koji su, bez obzira na obrazovanje i starost, spremni da obrađuju baštu u korist prirode i zdravlja. Ovu knjigu napisao sam kao Ijubitelj bio-baštovanstva i radovaće me ako mi budete upućivali i vaša iskustva i saznanja. Autor Autor
5
OBRADA PLODNOG ZEMLJIŠTA NEKADA I DANAS Naši preci bili su većinom zemljoradnici koji su vekovima obrađivali plodnu zemlju i živeli od njenih plodova. Nakon žetava ostavljali su zemlju da se odmara godinu ili dve. Za to vreme obrađivali su drugo, odmomo zemljište. Za ishranu tadašnjeg stanovništva bilo je dovoljno obradive zemlje. Kasnije su seljaci svoje njive đubrili životinjskim, organskim đubrivom. Domaćim životinja'ma su prostirali slamu, lišće i paprat, a stajsko đubre su dovozili na gomile. Mikroorganizmi i mnoštvo kišnih glista razgrađuju ove organske materije, pretvarajući ih u hranu za biljke. Na taj način "odležalo đubrivo" seljaci ponegde i sada odvoze na njive, razbacuju ga po livadama, pašnjacima i posipaju oko voć aka . I oku ćni ca pon eka d dob ije dob ru mer u. Na taj nač in nađubrene biljke dobro uspevaju i daju dobar rod zdrave hrane, kako za čoveka tako i za domaće životinje. Svake godine plodnom zemljištu vraćaju se iskorištene materije u obliku organskih otpadaka biljaka, Ijudi i životinja. Ovakvo kruženje materije se ponavlja i podstiče plodnost i rastresitost obnovljenog humusnog sloja. Sa sve većim porastom industrijalizacije, sa porastom gradova i industrijskih centara, potreba za velikim količinama hrane je u proteklim decenijama naglo porasla. Broj poljoprivrednog stanovništva je jako opao. Na mnogim poljoprivrednim površinama podignuti su industrijski pogoni i stambene zgrade, vel ike pov rši ne zemi jiš ta su pre kri ven e asf alt ira nim saobraćajnicama. Na umanjenoj površini plodnih polja manje ljudi treba da proizvede mnogo veće količine hrane nego što je nekada proizvodilo mnogo brojnije seljaštvo. Snabdevanje sve brojnijeg nepoljoprivrednog stanovništva rešava hemijska industrija proizvodnjom veštačkih dubriva, a u
6
tome joj pomaže savremena tehnika sa modernim poljoprivrednim mašinama. Danas se na velikim povrsmama seju vrlo racionalne (u odnosu na način obrade zemljišta) monokulture. Nažalost, na monokulturama se biljne bolesti šire velikom brzinom, a i za insekte monokulture predstavljaju savršen teren. Kako bi sprečila veiike štete zbog bolesti i insekata, hemijska industrija proizvodi sve više otrova: herbicida, pesticida, fungicida i slično. Više puta u toku godine, uz pomoć modemih poljoprivrednih mašina i aviona, obavlja se posipanje i prskanje vel iki h ze le nih pov rši na. Pod raz ume va se da , uz sv e ovo , otro vni prah i kapljice ne uništavaju samo odredene štetočine, već i mnogobrojne korisne insekte, osetljive kišne gliste i dnige organizme koji se nalaze u zemlji. Pored onoga što je poželjno i planirano, a to su dovoljne količine poljoprivrednih proizvoda, sve se očiglednije ispoljavaju i negativne posledice saradnje hemije i poljoprivrede. Obradivoj zemlji nedostaje humus i ona se sve više iscrpljuje. U hrani se jav lja ned ost ata k ne op ho dn ih min era lni h mate rij a, a upo red o i ostaci štetnih hemijsk ih materija. U porastu je zagađenje vod a fosfatnim đubrivima sa veštački đubrenih poljoprivrednih površina. Zbog sve veće proizvodnje "sve boljih" hemijskih proizvoda raste i potrošnja energije. Na nekada plodnim padinama erozija otvara rane na zemljištu. Modema poljoprivreda uništava pčele i mnoge druge životinjske vrste (npr. ptice, leptire i brojne korisne insekte) koje u monokulturama nemaju uslova za opstanak. Život u zemlji izumire, a ukoiiko nekoj' životinjskpj vrsti pođe za rukom da poveća otpomost na hemijske otrove, hemičari se potrude da proizvedu i podstaknu upotrebu jačih i većih količina svojih pronalazaka, što dovodi do novih pomora. U Francuskoj su pre niz godina uz pomoć mikrotalasa uništene ne samo štetočine i korov, već garantovano sve što je živelo u zemlji do dubine od 10 metara. "Napredak" moderne agronomije za sobom ostavlja sve već i po mor . Poje dini pol jop riv red ni str učnj aci i pri rod nja ci kao i 7
aktivni zaštitnici čovekove okoline javno postavljaju pitanje, koliko dugojoš možemo na ovaj način koristiti obradivo zemljište. Odnos prema obradivom zemljištu odražavao se u svim vr eme ni ma i na ba što van stv o. Ka o što su nek ad a seo ske baš te i polja đubreni stajskim đubrivom, tako se danas veštačka dubriva i hemijski otrovi posipaju po baštama. U želji za modernim, kvazinaprednim baštovanstvom, delom zbog olakšanog rada, u poslednjim decenijama mnoge bašte su promenile svoj spoljašnji izgled. Postale su reprezentativne, moderne i stereotipne - onakve kakve su prikazivali američki filmovi, savremene arhitekte i stručnjaci za povrtarstvo u knjigama i časopisima. Sočan zeleni engleski travnjak postao je srce bašte, kom e se bez Žaljenja Žaljenja namenjuj e najlepše i najsunč anije mes to. Pri tome niko i ne pomišlja da pravim engleskim travnjacima odgovaraju samo velike površine, kao što su parkovi u Engleskoj, njena vlažna klima, a uz to i sto godina svakonedeljne kosidbe. Naše bašte su suviše male za takve zelene površine. Sterilno, neplodno ukrasno drveće i žbunje modernih bašti služi jedino kao ukras kućama. Takvo često bahato zelenilo, zaista ne traži mnogo truda, a ne donosi ni radost, ni korist.
biti brz o i zn at no izm enj en, uz uva žav anj e bi olo ški h za kon ito sti zemljišta - putem biološkog baštovanstva. Poslednjih godina je poraslo interesovanje za biološko bašto van stv o u mn og im zem lj ama . Sv ak e god ine broj bi o-b aš tov ana je u porastu. Vodeće mesto u Evropi pripada Svajcarskoj, gde je i bio loš ka pol jop riv red a sv e cenj enij a. Sv e već i bro j pr oi zv od ač a na povećanim poljoprivrednim površinama sledi preporuku vlade da se hrana proizvodi na što prirodniji način. Ovaj pokret ne predstavlja nostalgičan povratak starom načinu obrade zemljišta, već neminovnost u borbi za poboljšanje ishrane stanovništva i očuvanje humusnog zemljišta i zdrave okoline. On uvažava najnovija istraživanja i nalaze biologa, kao i praktična iskustva poslednjih decenija.
Bašte su oduvek bile čovekovo delo. Danas su više nego ikada odraz čovekovog odnosa prema prirodi i okolini. Nema opravdanja za uništavanje korova u bašti pomoću herbicida, kako bi travnjak bio bes pre kora n. Zar nije pri mer eni ja i lepš a pri rod na cv et na livada? Zar nisu lepša i korisnija cvatuća ili plodovima okićena stabla jabuk e, kruške, trešnje, šljive ili ili žbunovi l eske i zove, n ego moderno zelenilo? Neka u našoj bašti rastu stabla koja potiču iz našeg podneblja! Zar su našim baštama zaista potrebna hemijska sredstva, namenjena velikim poljoprivrednim površinama. Kroz svoj rad, mi bio -ba štov ani , uveri li sm o se da nis u pot reb na. Na ma su gla vni cilj zaštita prirode i zdravi i sadržajno visoko-kvalitetni proizvodi. Obradivo zemljište zaslužuje bolji tretman, a u okućnici on može 8
9
BIOLOŠKO ZEMLJIŠTE Humusni sloj zemlje koji se u prirodi stvara sporo, milenijumima, predstavlja najrazličitije organske materije u raspadnutom stanju. Humus ne može da se definiše ni u hemijskom, ni u fizičkom smislu, jer predstavlja komplikovanu smesu biljnog, životinjskog i ljudskog porekla. Humus je veoma različit od slučaja do slučaja. Njegovi sastojci su raznoliki, pošto nastaje od mnogobrojnih i najrazličitijih elemeta. Humus nije konačna materija - on je promenljiv, pun života i akcije. Dinamičnost humusa u zemijištu održava se, pa čak i povećava, na taj način što se neprekidno dodaju što raznolikije organske materije. Na taj način bio-baštovan kopira delovanje prirode u šumskoj sredini. On obnavlja, oživljava i povećava humusni sloj baš ten sk e zeml je, vraća jući jo j i doda juć i pre ko pov rši ne zem lje organske materije, pre svega bogati kompost. Svaki sloj zemlje koji čini biološ ko zemljišt e, obavlja odre deni zadatak: Gornji sloj je zaštitni pokrivač od organskih odpadaka (lišće, pokošena trava, grubi kompost itd.). Ovaj sloj u bio-bašti predstavlja ishranu i zaštitu za organizme koji žive u zemlji, štiteći ih od ekstremnih vremenskih uslova. Na taj način imitiramo prirodu, tj. šumu, u kojoj je zemljište uvek pokriveno i zaštićeno. Ispod ovog tankog sloja razlažu se sve organske materije: lišće, stabljike, kuhinjski otpaci, neraspadnuti delovi komposta, pa čak i karton, drveni i rožnati otpaci. Ovaj posao obavljaju milijarde mikroskopskih bakterija, gljiva i algi koje žive u zemlji. U tome im, naravno, pomažu i veći stanovnici iz zemlje: stonoge, crvi, kišne gliste itd., koji žive na dubini do oko 5 cm. Za njihov opstanak i rad (na razlaganju), svim ovim organizmima su potrebni vaz duh , top lot a i vlag a. Ak o je zem lja nabi jen e ili isuš ena, ako nema dovoljno hrane i organskih otpadaka, 10
vel iki broj ovi h org ani zam a ug in e. Ist i uč in ak iza zva le bi i hemijske materije kojima se posipa ili prska zemljište. Iz ovih razloga bio-baštovan nikada neće koristiti nikakvo hemijsko đubrivo. Sloj koji se razlaže, prelazi u humusni sloj, koji se prostire oko 20 do 30 cm u dubinu. Njegova debljina nije ujednačena na svim mestima. U njemu se grana korenje bilja koje je u bliskoj vezi sa živim bićima oko sebe. Razložene materije iz gornjeg sloja, drugačiji "stanovnici" pretvaraju u hranu koju crpe biljno korenje i šalje je u stabla i druge delove biljaka. Razne bakterije, amebe, gljive, alge, kišne gliste itd. koje žive u humusnom sloju, hrane se uginulim organizmima iz gomjeg sloja. Pojedine bakterije prikupljaju azot u mehurićima oko korenja, dok druge sadrže kalijum i fosfornu kiselinu, što sve predstavlja biljnu hranu. Kišna glista u humusnom sloju je od velikog značaja. Kopajući dugačke rovove kroz razne slojeve zemlje, ona otvara dovode za vazduh i 11
vod u. Nje ne izl uče vin e - čis ti hu mu s, od li čne su je r sad rže sv e materije, potrebne za razvoj biljaka. Gomji deo ovog humusnog sloja čine veće grudvice koje jaka kiša može da razbije i na taj način omogućava stvaranje tvrde kore na površini. Mraz i Žega takođe dovode do stvaranja površinske kore koja uništava život. U nižim slojevima, međutim, humus je trajno zaštićen, ima bolju strukturu i zato je stabilniji. U njemu se gomilaju rezerve azota i drugih, za biljke neophodnih hranljivih materija. Plodnost zemlje od koje zavisi naša ishrana, a time i naš život, u suštini zavisi od mikrokosmosa, od milijardi sićušnih bića koja žive u zemlji. Tamo gde su ilovača, pesak, kamenje - sa dubinom opada broj živih bića. Biljke koje svojim dugim korenjem dosežu te dubine, iz njih Сф и pojedine važne mineralne materije. Na dubini od dva i po metra, međutim, nalaze se jedino kamene mase. Humusno, plodno i biološki bogato zemljište u bašti možemo da obezbedimo samo pravilnim odnosom i vrednim radom. Ukoliko smo i do sada uz pomoć komposta obezbeđivali stalno obnavljanje humusnog sloja, biće nam potrebno malo truda, razmišljanja i vremena za stvaranje idealnih uslova za proizvodnju hrane na biološki način. Ukoliko smo do sada koristili pretežno veštačka đubriva i druga hemijska sredstva, zemljište je pre mrtvo, nego živo. Biće nam potrebno više napora za prelazak na biološki način obrade bašte. Što se duže zemlja nalazila pod uticajem hemijskih sredstava, to će više vre mena biti potre bno da se u nju pon ovo nasel e živa bića . Ona se, srećom, vrlo brzo razmnožavaju. Naseljavanje kišnih gli sta je pouzdan znak za poboljšanje kvaliteta zemljišta. Veliki broj kišnih glista ukazuje na odlične uslove za život ostalih, manjih Živih organizama koji obezbeđuju proizvodnju humusa. Potrebno je, dakie, neprekidno dodavati organske otpatke. Isečene otpatke treba rasuti po baštenskoj zemlji, kako bismo nahranili i zaštitili naše proizvođače humusa. 12
ZDRAVE BILJKE BIL JKE - ZDRAVA HRANA Biološka obrada bašte predstavlja kultivisanje, negu, prihranjivanje i zaštitu biljaka bez upotrebe hemijskih sredstava, tj. be z neg ati vni h po sl ed ic a po pr ir odn u rav not ežu , po ži va bi ća koj a žive u zemlji i na njenoj površini, kao i po biljke, a samim tim i po našu ishranu. Onaj ko se opredeli za biološki način obrade bašte, saznaće da je baš ten ska ze mlj a pu na živ ota . Svaj cars ki na uč ni k dr Aio jz Stek li (Alois Stockli) zapisao je u svome delu "Zivot u poljskoj zemlji": "Dok seljak korača poljem, svakim korakom njegova noga staje na zoo*botanički vrt u kome se nalaze milijarde bića." Mikroskopski organizmi, a i veća, vidljiva živa bića, hrane se i stvaraju humus. Jedino je ovo mnoštvo organizama u stanju da svojim izlučevinama stvori humus. Rastresita humusna zemlja, bo ga ta mat eri ja ma ne op ho dn im za živ ot, pre dsa tav lja osn ovn i preduslov za proizvodnju kvalitetnih proizvoda. Bez humusa bi olo šk o pov rta rst vo nij e mog uć e. U svom "Poljoprivrednom testamentu" prof. Albert Hauard (Albert Howard) je napisao: "Veštačka đubriva koriste se svuda. Aii hemijska sredstva nisu zamena za humus, jer mikroorganizmi u zemlji predstavljaju važnu kariku u ishrani biljaka." O dalekosežnim posledicama današnjeg odnosa prema plodnoj zemlji isti isti naučni k kaže : "Prskalic a preuz ima na sebe zaštitu biljaka, biljaka, vakc ina zaštitu životinja - i stanovništvo, snabdeveno hranom proizvedenom na tako nepošten način, mora zatim da izdržava skup sistem zdravstvene službe, specijaliste, apotekare, bolnice i lečilišta." Otkako je nemački hemičar Justus fon Libih (Justus von Liebig) otkrio i uveo veštačka đubriva, uveren da se biljke bez vod en ih ras tvo ra ovi h mat eri ja ne mo gu raz vij ati na zadovoljavajući način, ovaj način đubrenja širio se neograničeno.
13
Istini za volju, biljke ove rastopljene veštačke materije upijaju vrl o brz o. To je za njih ipa k vešt ačk a, sin tet ičk a, a ne nji hov a prirodna hrana. Nažalost, biljke ne mogu same da potraže odgovarajuću hranu, već uzimaju ono što im se pruža. Veštačko đubriv o poveća va njihovu potreb u za vodom, poveća va osmozu, povećava pritisak tečnosti iz korena ka gomjim delovima. Celije se, stoga, preterano pune vodom. Prinosi hemijski gajenih biljaka su tada veliki, ali su one vodenaste, bez izrazitog ukusa, a zbog je dn ost ra ne ish ran e sad rže man je vit ami na i min era la neg o bilj ke koje se h rane na prirodan naĆin. Hemijsko đubrenje i koncentrisane soli izazivaju u zemlji vel ike pt ome ne . Pre sve ga uniš tava ju bro jne bakt erij e, pa i on e vrs te koje su bit ne za stva ranje zal iha az ota u meh uri ći ma na korenju. Bez mikroorganizama prestaje proizvodnja humusa, zemlja gubi svoju prvobitnu strukturu i rastresitost, te postaje tvrda i nabijena. Mnogi biolozi smatraju veštački đubrenu zemlju tmtvom materijom koja biijkama praža jedino oslonac za pridržavanje, dok im hrana stiže iz hemijske fabrike. Ana liz e pov rća , voć a, žita , ml ek a i mes a p oka zuj u da hra ni koj a se proizvodi na veštački dubrenim poljima nedsotaju životno va žn e min er al ne mate rij e, ili ih im a u ned ovo lj nim kol ič ina ma. Poznato je da su čoveku za očuvanje zdravlja neophodni razni vit ami ni, ali se manj e zn a o to me da je u hra ni po tr eb no pri sus tvo bar nez nat nih kol iči na niz a min era nih mater ija. A ak o ih ne ma u zemlji, ne može ih biti ni u hrani, gajenoj na takvoj zemlji. Am er ič ki lek ar dr Ča rls No rt en (Ch arl es No rth en ) ust ano vio je da veliki broj Ijudi oboieva zbog nedostatka mineralnih materija u svakodnevnoj ishrani. Eksperimenti na životinjama su pokazali da nedostatak kalcijuma, gvožđa, magnezijuma itd., dovodi do raznih bol est i. Dr Nortena su očigledni naiazi obuzeli do te mere, da je napustio lekarski poziv i niz godina se bavio samo izučavanjem i unapređi vanjem plodnosti zemljišta. U vezi toga, on je zapisao:
14
"U osiromašenom zemljištu nema ravnoteže minerala, pa stoga ne možemo sa uspehom lečiti ljude od bolesti koje su posledica nedostatka mineralnih materija." Dr Norten naglašava nužnost obnavljanja plodne zemlje vra ća nj em utr oše nih min era ln ih mat eri ja je r mn og e od njih čovekov organizam može da iskoristi jedino kada se nalaze u prirodnom sastavu i odredjenom međusobnom odnosu. Stoga tablete ne mogu biti toliko efikasne kao potpuni, zdravi i sveži proizvodi, kakvi mogu da se odgaje na mineralima bogatom humusnom zemljištu. Mnogi od nas došli smo do saznanja da je bio -ba šta od ve će g zna čaj a za naš e zdr avl je, ne go što sm o zamišljali prilikom njenog planiranja. Svajcarski lekar i stručnjak za ishranu dr Birher-Bener (BircherBenner) koji je na svojoj klinici u Cirihu izlečio veći broj bo le sn ika pr e sve ga uz po mo ć pre sne , bi olo ški pr oi zv ed en e hra ne, konstatuje: "Otkrića o medusobnoj vezi ishrane i bolesti koja su se nadovezivala jedna na druga dovela su do saznanja o našim stravičnim greškama u ishrani. Poznata su otkrića iz svih kulturnoistorijskih razdoblja o pogrešnoj ishrani i njenim posledicama kako u nižim, tako i u višim socijalnim slojevima društva. Ipak, u prošlosti nije bilo naroda koji bi u svak om pogl edu živeo uz tako svestrano pogrešnu ishranu, kao što to čini većina današnjih civilizovanih naroda." Mnogo je lakše voditi brigu za očuvanje zdravlja uz hranu proizvedenu na zdrav način, uz širok izbor svežih bio-proizvoda, nego lečiti bolesti koje su često posledica jednolične, Ioše pripremljene hrane, oskudne u vitaminima i mineralima. Odgovornost za sopstveno zdravlje i zdravlje porodice u prvom redu je na nama samima. Stoga je sopstven a proizvodnja zdrave hrane značajnija od materijalne vrednosti proizvoda. Iz ovog saznanja proističe naročit i brižan odnos bio-baštovana prema zemlji i sopstvenim proizvodima. 15
Za bio-baštu ćemo izabrati najosunčaniji deo zemljišta, јег su sunčevi zraci veoma značajni za rast, razvoj i sazrevanje kultura. Biljke za izgradnju ćelija prikupljaju direktnu sunčevu svetlosnu energiju. Naš organizam pri ma ovu vrednu energiju pute m uzimanja sveže, presne hrane - voća i povrća. Takva vrsta hrane, obogaćena sunčevom energijom, veoma je značajna za očuvanje zdravlja Ona veoma pozitivno utiče na metabolizam, podiže telesnu i duhovnu snagu, daje vitalnost. Sto duže biljka raste na suncu, to više sunčeve energije sadrži. Treba, dakle, imati u vidu, da proizvodi sunčane bio-bašte imaju najveći značaj za naše zdravlje. Treba ih jesti presne. Visoka temperatura prilikom kuvanja, dinstanja i pasterizovanja uništava akumuiiranu sunčevu energiju u biljnim ćelijama, kao i mnoge vi tam ine . Sva kod nev ne sal ate , pr ipr eml jen e od lis nat og, korenastog povrća i plodova, uzgajanih na ekološki način, najbolje su sredstvo za postizanje otpornosti organizma na bolesti. Ono što iz bašte donosimo na trpezu, ima najveću lekovitu vrednost. Naše dobro zdravlje dolazi iz bio-bašte, ne iz apoteke.
16
KARAKTERISTIKE BIO-BAŠTOVANSTVA Bio-baštovanstvo uvažava prirodne zakonitosti i potrebe plodne zemlje i organizama koji u njoj žive. O potrebama biljaka vodi računa na taj način što im obezbeduje što bolju humusnu, rastresitu i viažnu zemlju. Dosadašnje konvencionalne metode baštovanstva i obrade zemlje na koje smo navikli, ne odgovaraju ekološkim metodama i stoga su neprihvatljive. Već sama reč "obrada" zvuči kao neka vr st a nasi lja , gru ba ob ra da teš kim , ošt rim al at ka ma koj e uništ avaj u život u zemlji. Nekadašnji moto prema kome čovek treba da ukroti prirodu i podredi je sebi, pokazao se kao opasno i neodgovomo posezanje u prirodnu ravnotežu, koje na kraju ima pogubne posledice i za samog čoveka. Bio-baštovan se upravlja prema prirodi, ugleda se na nju i sa njom saraduje. Ovde se ne radi samo o izmenjinim metodama baštovanstva, već i o drugačijem etičkom odnosu prema prirodi. Posmatrajmo kako priroda sama brine o obnavljanju humusa. Na šumskom tlu leže suve, raspadajuće grane i grančice, šišarke i lišće sa drveća Ako razgrnemo ovaj sloj biljnih otpadaka, ispod njega ćemo naći rastresitu, sipku zemlju prijatnog mirisa. Ona sadrži najbolje materije koje predstavljaju hranu za drveće koje raste. Ovaj plodni humus je proizvod bezbroj mikroorganizama, crva, buba i drugih stanovnika zemlje koji neprestano vare, tj.prerađuju šums ke otpadke. Sumsko tlo je uvek pokri veno, pa je na taj način zaštićeno i kiše ne mogu da ga sabiju u tvrdu кош, a vet ar i vrućine ne mogu da ga isuše. I bez čovekovog prevrtanja zemlje i đubrenja, u šumi se humusni sloj stalno nečujno i nevidljivo obnavlja. Spos oban je da stvara hranu i za visoko drveće. Ovo prirodno obnavljanje zemlje u šumi protiče, naravno, sporo ali bez prestanka.
17
Vre me je važ an čin ila c za pro izv odn ju hra ne u baš ti. Ov de se, naravno, ugledamo na prirodu u njenom radu u šumi, ali joj pri tome olakšavamo posao na razne načine. Raspadanje materije u humus pospešujemo na razne načine. Zemlju u bio-bašti najbolje oplemenjujemo na taj način što snabdevamo hranom organizme koji u njoj žive. Površinu zemlje, njenu rastresitost i poroznost čuvamo i štitimo od vremenskih uticaja pomoću stainog pokrivača. Zemlja u bio-bašti je stalno pokrivena biljkama - kompostiranim ili usitnjenim delovima bilj aka. Bil jni m otp ac ima hr an im o ma le or ga ni zme u zeml ji, a istovremeno pospešujemo njihovo razmnožavanje i funkciju u razlaganju materija. Time ubrzavamo nastajanje biljne hrane plodnog humusa. Baštenska zemlja ne sme da se prekopava i ne sme da se prevrće! Međ u baštovanima još uve k vlada mišljenje da u jesen zemlju treba prekopati, a preko zime ostaviti golu da izmrzne. Ovo pravilo ne važi za bio-baštu, jer je takav postupak potpuno neprirodan, neadekvatan i štetan. Saznanje da i nakon berbe zemlju treba pokriti, pobrinuti se za ishranu i zaštitu njenih vidljivih i nevidljivih stanovnika, nalaže stalnu brigu. Ni na kratko vreme, ni leti ni zimi, zemljište ne treba ostavljati golo. Pošto smo iskopali, iščupali ili posekli plodove, zemlju treba pokriti isečenim zelenim lišćem šargarepe, krompira, cvekle, boranije, graška itd. Tamo gde ima puževa, zelene delove ili sveže pokošenu travu za pokrivanje leja treba prvo osušiti. Slobodne leje ili pojedine redove u njima, pre zime treba posuti grubim kompostom. Ni jedna ieja obrađene zemlje ne sme pre zime ostati nepokrivena i nezaštićena. U proleće i u leto, posejane leje ne smemo izložitim suncu, kiši i vetru. U jesen ih ne treba grabuljati, niti na njima spaljivati biljni otpad. Taj način čiscenja bašte zauvek treba zaboraviti, jer za živi svet gola zemlja predstavlja glad i pomor. 18
Gola zemlja u prirodi predstavlja nenormalnu pojavu. Na gomili humusne zemlje ubrzo će se pojaviti samonikle biljke i zelenilo će za kratko vreme prekriti zemlju. Kada počinjemo da se ugledamo na prirodu, neprirodno gola, pograbuljana, prekopana i prevrnuta zemlja počinje da nam smeta i njeno stanje nam izgleda vredno žaljenja. Svesni smo toga da je rastresitost smrznute, pa zatim otopljene zemlje, samo prividna i prolazna. Možda će neko primetiti da se pomoću čišcenja bašte, spaljivanja otpadaka, prekopavanja zemlje i prepuštanje smrzavanju, sprečava trajanje i širenje bolesti i biljnih štetočina. Mi bio-baštovani smatramo da se takvim postupkom uništava neuporedivo više korisnih saradnika u baštenskoj zemlji i time se obustavlja prerada materija u humus. Kišna glista se hrani i obolelim listovima biljaka, a izlučuje nafiniji humus. Iz bio-bašte stalno uklanjamo bolesne biljke i biljne štetočine, kojih u bio-bašti i inače zbog metoda rada ima daleko manje nego u konvencionalnoj bašti. Karakteristično za bio-baštu je i to da u jesen na njenim lejama ostaje mnogo povrća za korišćenje u toku zime i u rano proleće: npr. zimski praziluk, zimski kelj i prokelj, matovilac, zimski spanać, crveni radič i još ponešto u predelima sa blagom zimom. Tamo gde su kulture skinute, zemlju provetravamo i činimo je rastresitom pomoću vila, zabadajući ih bez prevrtanja i mešanja slojeva. Prekopavanje i prevrtanje zemlje predstavlja štetnu intervenciju u prirodni poredak pojedinih slojeva zemlje jer u svakom od njih žive određene vrste organizama. U bio-bašti nema rnonokultura. Monokultura je ista vrsta biljke, zasejana u velikom broju. Monokulture su leje samo salate, samo kupusa, samo cmog luka, pasulja itd. U istoj leji treba gajiti različite vrste biljaka, takozvane mešovite kulture. I u tome treba da se ugledamo na prirodu koja ne poznaje monokulture. 19
Razlozi za gajenje mešovitih kultura jesu: 1. Iste biljke na većoj površini, u gomili, rastući jedna uz dragu, su mnogo više iziožene biijnim bolestima i štetočinama, nego kada rastu između drugih vrsta biljaka. 2. Pravo m kombinacijom različitih vrsta povrća na istoj leji, prostor je boije iskorišćen iskorišćen , ap rin os je veći. 3. Zemlja se ne iscrpljuje iscrpljuje jedno stran o; sva ka vrsta biljaka crpi iz zemlje samo one materije koje su joj potrebne. Ovo uzimamo u obzir i prilikom redosleda setve i sadnje različitog povrća. 4. Izlučevine pojedinih biljaka prijaju nekim drugim biljkama. Takva kombinacija dobro utiče na razvoj obeju vrsta biljaka. Neke biljke se ne pod nos e međ uso bno . Npr . per šun loše usp eva uz zelenu salatu. Celer i crveni kupus koji se gaje u vidu monokultura, bolje uspevaju kada su izmešani. Celer istovremeno svojim miris om odbija leptire kupusare (koji pola žu jaja, a njihove gusenice uništavaju kupus). Sargarepa povoljno utiče na rast svih biljaka u susedstvu. Crni luk i praziluk svojim izlučevinama teraju iz njene okoline šargarepinu mušicu. 5. Osim toga, mešovite kulture su i boljeg ukusa. Zato možemo namenski saditi i neke začinske biljke: hren uz krompir (krompir je boijeg uku sa) , a kamil icu uz p arada jz. Detalji o mešanju kultura dati su u posebnom poglavlju. , Istrošene materije nadoknađ uju se pre svega pom oću komposta. Za nas je proizvodnja komposta veoma značajna. Pri tome se upravljamo prema najnovijim saznanjima: kompost je utoliko kvalitetniji, ukoliko se materije u njemu brže razlažu. Naš je cilj, dakle, ubrzavanje razlaganja i šarolikost sastojaka komposta. U tu svrhu slažu se što različitije organske materije, a razlaganje se ubrzava preduzimanjem posebnih mera. Nakon skupljanja veceg dela povrća u jesen, zemlja se oplemenjuje zelenim đubrenjem. Leje, ili pojedin slobodni redovi na njima, u septembru se zaseju semenjem slačice, grahorice, jed nogo diš nje dete line ili meša vine za zel eno đubr enje . Korenj e 20
ovih biljaka čini zemlju rastresitom do zime, a biljke skupljaju rezervni azot koji se na korenju skuplja u vidu mehurića. Ovo azotno đubrivo pogoduje prolećnoj setvi. Smrznuto zelenilo u kasnu jesen pokriva i štiti zemljište, ujedno predstavlja hranu za žive organizme u zemlji, te na taj način oplemenjuje humusni sloj zemlje. Na mestima gde je zemlja ostaia tvrda, pre setve je treba izbosti vilama. Za dodatno poboljšanje plodnosti zemlje koja još uvek ne sadrži dovoljno humusa, upotrebićemo isključivo organska nikada veštačka đubriva ili hemijske dodatke. Stajsko đubrivo nećemo koristiti u bio-bašti zbog loših iskustava. Njegov miris privlači neke štetočine koje napadaju povrće. Osim toga, ono zbog modernog načina uzgoja stoke više nije besprekorno. Ako raspolažemo stajskim đubrivom koje garantovano ne sadrži štetne materije, insekticide, antibiotike, tragove hormonskih preparata, upotrebićemo ga, ukoliko je dobro sagorelo. U jesen ga treba posipati po baštenskim lejama. Ostala đubriva životinjkskog porekl a siažu se na kompost, naizmeni čno sa bašte nskim i kuhinjskim otpacima. Poslednjih godina su, za poboljšanje mineralnog sastava zemljišta u biološkom baštovanstvu, na velikoj ceni i morske alge koje se takođe kompostiraju. Na leje se mogu u manjim količinama posipati pepeo od drveta i strugotina. Kameno brašno bio- baš tovan i kori ste za doda vanje magn ezi juma , gvož đa, kalcijuma i drugih potrebnih mineralnih materija. Posipanje leja kamenim brašnom je korisno sredstvo protiv nepoželjnih insekata i truleži. Pored organskih materija, u bio-bašti se koriste i tečna đubriva od lekovitog bilja i sredstva za prskanje protiv biljnih bolesti i nekih štetočina. Preparate možemo napraviti od ubranih lekovitih, mineralima bogatih trava: koprive, kamfrija (comfrey Symphytum peregrinum - biijka iz roda borača), gaveza, preslice i drugih. 21
Svaka u početku problematična zemlja, koja je možda i previše tvrda, glinovita, nepropusna, vremenom postaje rastresitija, humusna i plodna. Zato nikada ne treba očajavati i pomišljati da ne vred i tru da započi njati sa gajenjem bašt e na lošoj zemlji . U takvom siučaju je naročito preporučljivo zeleno đubrenje, kako je napred opisano. Efekat će u proleće biti upravo iznenađujući: zemlja ispod raspadnutih biijaka postaje preko zime rastresita, puna života, spremna za setvu. Ovo su glavne karakteristike i metode biološkog baštovanstva. Upoređujujući ih sa konvencionalnim načinom obrade bašte koji se i danas koristi, zakljućićemo da iziskuju obazriviju obradu zemlje, veći osećaj odgovornosti za očuvanje dobrog plodnog zemljišta, kao i razumevanje zavisnosti između organi zama koji žive u zemlji, humusa i kvaliteta proizvoda. Ukratko, u bašto vans tvu je pot reb no viš e posma tranj a, ugle danj a na prir odu, razmišljanja, čitanja odgovarajuće Uterature, planiranja baštenskih poslo poslova va (npr. mešanja kultura prilikom setve ili sadnje), i beleže nja. S druge strane, bio-baštovanstvo će nam, pored ostalih koristi koje donosi, olakšati rad. Od sada ćemo biti pošteđeni najtežeg posla - prekopavanja zemlje. Umesto telesnog , imaćem o više umnog napora. Na kraju još jedna napomena: bio-bastovanstvo je jeftinije od bašt ovan stva koje koris ti hemiju.
22
PLANIRANJE
BAŠTE
Na zelenoj livadi ili u neuređenoj okolini nove stambene zgrade malo ko može da zamisli baštu koja je pravilno izdeljena, biološki plod na i uz to lepa. Zadatak je težak, je r nije svejedno kak o ćemo ga obaviti, imajući u vidu da ćemo u bašti provesti dosta vremena uz rad i odmor. Uređenje lepe i korisne bašte je odgovoran i stvaralački posao. Za lepotu i harmoniju, međutim, nije značajna veličina bašte. I male bašte mogu biti izuzetno lepo uređene, sa individualnom atmosferom i bogatim izborom korisnih biljaka. Najbolje je, da se planiranja bašte prihvatimo sami i na vreme. Ovaj posao traži dosta vremena i razmišljanja, ali nećemo zažaliti ni vremena ni truda da bismo izbegii velike greške, razočarenja i kasnije troškove za izmen e i spravke. Baštu ćemo i brže i lakše urediti uz pripreme i jasne ciljeve. Slučajne, neplanske sadnje i uređenja bašta dovode do nezadovoljstva i lošeg iskorišćenja bašt ens kog pros tor a. Zemljište predvideno za baštu, treba prvo izmeriti, a zatim njegove dimenzije preneti na poveći tabak papira. Treba doneti odluku o koncepciji bašte, odrediti sve njene funkcije i s tim u vezi izvršiti podelu. Poro dična bašta treba da sadrži: - biološki povrtnjak sa mestom za kompost odgovarajuće vel iči ne - mali voćnjak - osunčanu terasu ili travnjak za sunčanje i igru - senicu ili pergolu za korišćenje u vrućim periodima - po mogućtsvu baštensku kućicu za alatke i smeštaj stolica i ležaljki preko zime. Pojedine delove bašte treba optički razdvojiti uz pomoć omiijenog cvemog ili korisnog žbunja: Živicom od ribizle i leske, žbunovim a ruža, ruža, trajnim i jednogodišnjim cvećem.
23
Bašta treba da bude prijatan, sa ljubavlju stvoren i primamljiv prostor za odmor i rekreaciju. Cveće u bašti igra važnu ulogu, jer svojim mirisom i skladnim bojama utiče na naša pozitivna osećanja. U šarolikoj bašti nalaze sebi hranu pčele, bumbari, leptiri i drugi korisni insekti i ptice. U izboru prostora za biološko gajenje povrća i začinskih biljaka opredel ićemo se za najsunčaniji deo. Što više sunca dobiju ove bil jke, to će u nji hov im pr in os ima bit i viš e su nč eve ener gij e, vi tam ina , pri rod nih šeće ra i aro mat ič nih mate rija . U blizini saobraćajnica nije moguća proizvodnja zdravog povrća. Količine olova u vazduhu i u zemlji mogu biti tako znaćajne da proizvodi sa takvih površina mogu biti više štetni nego koris ni. Došl o se do saznanja da je za proizvodnju d obrog povrća potrebno rastojanje od oko 50 metara od saobraćajnice. Uređenje m dovoljno visokog zemljanog nasipa i sađenje m visoke, guste i zimzelene žive ograde, posle nekoliko godina je moguće za proizvodnju hrane koristiti i prostor koji je bliže saobraćajnici. Рге konzumiranja ili kuvanja takvo povrće, bilje ili plodove treba temeljito oprati. Baštenskom bilju je za dobar rast i napredovanje potreban zaklon od vetrova. Zato treba što pre zasaditi redove žive ograde, koja je naročito značajna za istočnu i severnu stranu bašte. Gusto žbunje bolje ublažava i razbija snagu vetrova, nego zatvorene be ton sk e ogr ade ili zid ovi iza koji h se stvar aju ja ke vrt lož ne vaz du šne struj e. Za Živu ogr adu oda bir u se bilj ke koj e po ti ču iz tih krajeva. U obzir dolaze bukva, ligustura, gusto zasađene i orezane smrče, a u južnim predelima čempres i ruzmarin. Zivicu treba svake godine oblikovati oblikovati orezivanjem, a pri tome treba voditi rač una da bude gusta i u donjem delu. O njenoj visin i treba da se dogovorimo sa susedima. Visoke biljke mogu da zasene suviše vel iku pov rši nu u mal oj baš ti. Ist ina je da na m živ a og ra da oduzima nešto plodne zemlje, a njeno korenje сфе hranljive materije. Međutim, treba imati u vidu da u tako zaštićenoj bašti 24
sve biljke uspevaju znatno bolje. Povećani prinosi sigurno nadoknađuju gubitak zemljišta. "Bašta, u kojoj se ne možeš sakriti, nije prava bašta", kažu Englezi koji su zbog vetrova postali dobri majstori u sađenju i orezivanju živica, pomoću kojih može da se stvori dobar zaklon i prijatan, skriveni kutak u kome nam, dok se odmaramo, neće smetati tuđi pogledi, naročito u letnjem periodu, kada se bašta pretvara u naš stalni boravak. Ovakva ograda je i najekonomičnija. Dok je živa ograda još niskog rasta, uz nju se može zasejati red vi so kog pas ulj a (bor anij e), sl atk og kuk uru za ili sun cok ret a. Baštu koja se nalazi blizu šume, treba zaštititi od zečeva i srna pomoću mrežaste ili drvene ograde, visine 120 do 150 cm. Pošto smo odredili mesto za povrtnjak i izmerili ga, ucrtaćemo ga u plan bašte. Na papiru ćemo ga podeliti na leje koje se po mogućstvu pružaju u pravcu istok-zapad. Dužina leja zavisiće kako od veličine bašte, tako i od broja članova u porodic i. Najpogodnija je širina od 120 cm. Za staze između leja treba nam 30 cm. Ove staze možemo pokriti betonskim pločama, opekom, ili, što je znatno jeftinije, debelim slojem drvenih otpadaka iverja, koje možemo nabaviti u obližnjoj pilani. Ak o je baš ta star ija i mala , nije neo ph od no da se gajenj e bi opovrća ograniči na odredeni deo, tj. na glavni povrtnjak. Bio ba što van i u ma li m baš tam a sad e po vr će i ok o voć aka . Uz po mo ć komposta istovremeno hranimo i povrće i voćku, te naj taj način oboje dobro uspevaju. Preporučujemo beli luk koji svojim mirisom tera miševe dalje od korena. Oko mladih voćaka dobro uspevaju i salata, radič i kupus. Na sunčanoj padini mogu se uspešno gajiti špargle, paradajz, krompir, crni i beli luk, bosiljak sve ono što traži dosta sunca za sazrevanje. Treba napraviti kaskadne leje (u vidu terasa) koje ćemo, kao i prolaze između njih, od klizanja zemljišta zaštititi sa strane starim daskama, betonskim ivičnjacima ili kamenjem. Uz topli kućni zid takođe možemo da napravimo usku leju za paradajz ili začinske trave. Na takvim 25
toplim povrsinama prinosi mogu biti veći nego na ravnim, otvorenim lejama. Pošto je za krompir potrebno srazmerno mnogo prostora, vlasni ci mali h bašt a izbegavaju da ga seju, mada se i mali pros tor može intezivno iskoristiti za mali rod ranog krompira vrhunskog kvaliteta. Od starih dasaka ili sličnog materijala napravićemo okvire veličine približno 60 х 60 х 35 cm. Ove okvire polažemo na zemlju i punimo ih zemljom kojoj smo dodali trećinu sitnog peska i trećinu komposta. U svaki okvir sadimo po četiri krompira. Kada zeleni deo biljke poraste do 40 cm visine, na okvir oko biljaka postavljamo sledeći okvir koji punimo istom mešavinom zemlje. I treći put možemo na isti način dići leju u visinu. Biljka dalje raste u visinu i u gornjem sloju takođe pravi krtole, a prinos je srazmerno veliki na minimalnom prostoru. Na sličan način može da se poveća baštenska površina za gajenje biljaka kojima treba više toplote, uz pomoć posuda od gline, drvet a ili lima. Važno je obezbediti otvore na dnu za odvod suvišne vode. U starim, istrošenim gumama, složenim jedna na drugu, biljke takođe dobro uspevaju i rađaju. Tamna obloga oko zemlje i korena dobro se zagreva na suncu, a u kompostom
26
opiemenjenoj zemlji mikroorganizmi brzo proizvode dobar humus. Sa ustajalom vodom obezbeđujemo stalnu vlažnost zemlje. Za ranu berbu prvih prolećnih sorata salate i za uzgoj sadnica, potrebn a nam je pokrivena topla leja. Preko leta može mo u njoj, uz podignuto okno, gajiti krastavce i dinje. Na osunčanom mestu povrtnjaka u tu svrhu ćemo iskopati 45 cm duboko i prema potrebama veliko dno leje, koje ćemo obložiti drvenim okvirom odgovarajuće veličine. U proleće, na nekoliko dana pre setve, obezbe dićemo, ukoliko je to moguće, nešto svežeg konjskog izmeta, ili bar nekoliko vreća Hšća. Na dno jame sipaćemo mešavinu đubreta, lišća i zemlje. Ovaj sloj navlažimo mlakom vcodom i dobro ispritiskamo; sledi sloj komposta, a zatim rastresita zemlja - sve zajedno 15cm visoko. Ovaj sadržaj odmah treba pokriti drvenim okvirom preko koga smo razapeli providnu plastičnu foliju. U hladnijim predelima bolja je dvostruka plastična folija. Nakon nekoliko sunčanih dana, kada se u donjem sloju tople leje razvila toplota, možemo da posejemo prvu salatu i rotkvice. U aprilu i maju u toploj leji proizvodimo sopstvene sadnice kupusa, bl itv e, let nje sal ate , kri sta lk e, cv ek le , pr azi lu ka , an is a itd. Topla leja mora stalno da se kontrolise, kako hladnoća ili jako sunce ne bi uništili osetljive biljke. Za sunčanih dana leju otkrivamo, da bi biljke ojačale i prilagodile se spoljašnjim uslovima. Uvek ih zalivamo ustajalom vodom. O svim potrebama treba voditi računa još priliko m planiranja povrtnjak a, jer je kasnije uvek teš ko naći odgovarajući prost or.
27
GODIŠNJE PLANIRANJE Zima je najpogodnija za detaljno planiranje setve i sadnje. I početnici i iskusni bio-povrtari moraju pripremiti pianove, jer je be z bei eža ka teš ko zap amt iti vre me, mes to i red osl ed sv ih se tav a i sadnji, naročito kod mešovitih kultura koje koje se smenjuju na par meseci. Prvo treba napraviti spisak povrća, začinskog i čajnog bilja. Viš e mes ta ost avl jam o za ono što poj edi ni čl an ovi po ro di ce najviŠe vole, a treba voditi računa i o klimatsktm uslovima. Dobro je pre sve ga obe zbe dit i dov olj no sve žih sal ata tok om Čitave godine. Pri izboru semenja, prednost treba dati otpornijim i proveremm sortama. Važi pravilo: što je veći izbor lisnatog, korenastog povrća i plodova, što je veći broj ostalog bilja, to će naša ishrana biti raznovrsnija i zdravija. U biološkom gajenju povrća biljke delimo na tzv. glavne kulture, čiji je period vegetacije duži i međukulture koje se seju i sade pre glavnih kultura ili između njih. Na taj naČin je prostor na iejama racionalnije iskorišćen. U glavne kulture spadaju: tikvice i bundeve, crni koren, niska boranija i tačkara, grašak, niski i visoki, jagode, mrkva, krompir, krastavac, blitva, paradajz, praziluk, cvekla, repa, anis, Špargle, celer, kupus, kelj, kelj pupčar, crveni kupus, karfiol. U južnim i primorskim oblastima u glavne kulture spadaju i plavi patiidžan, paprika i dinja. U međukulture spadaju: razne vrste zelene salate, crni i beli luk, hren, keleraba, kres, radič, sve vrste rotkvi, arpadžik. spanać. Biljke koje uspevaju u toplijim krajevima, kao što su: paradajz, krastavac, tikvice, bundeva, boranija, celer, kukuruz, sejaćemo i saditi u najsunčanijm delovima povrtnjaka. U poglavlju o mešovitim kulturama saznaćemo koje se vrste povrća i ostalog bilja mogu najuspešnije kombinovati. Glavne 28
kulture se sade u vrstama koje su na međusobnom rastojanju od 30 do 50 cm, a prostor izmedu njih koristi se za međukulture (saiate, rotkvice, spanać, itd.), koje dospevaju ranije i za njih je potrebno manje prostora. Kada međukulture sazru i poberu se, glavne kulture (npr. kupus) su dovoljno razvijene da se mogu širiti svojim lišćem na prostor koji su ranije zauzimale medukulture. Pre početka baštenskih radova, zemlju treba oplemeniti kompostom i eventualno sa dodatnim organskim đubrivom ili tečnim biljnim preparatima koje dodajemo najmanje tri do četiri nedelje pre prolećne setve. Kompost i đubriva uvek treba izmešati sa gornjim, površinskim slojem zemlje. Tu žive organizmi koji organske otpatke razlažu u humus samo u površinskom sloju od nekoliko santimetara. Ono što bismo zakopali dublje u zemlju, ne bi imalo nikakvog značaja za biljke. One mogu da iskoriste samo materije koje su preradili mikroorganizmi iz zemlje.
29
KOMPOST Priroda ne odbacuje ništa, ne rasipa ništa. Opalo lišće, suve trave, biljna stabla, cveće, granje, stabla drveća, korenje, životinjski otpaci, i mrtvi organizmi - sve se to u prirodi polako pretvara u humus. U njemu klija semenje, rastu nove biijke, koje su hrana životinjam i čoveku. Po isteku određenog vremena one odumiru i razlažu se u humus, kao i mnoge generacije pre njih. Kruženje materije se ponavlja otkako na našoj planeti rastu biljke. Sve organske materije koje odumiru na zemlji, pretvaraju se u humus . Ništa nije izgubljeno. Kakve samo probleme sebi stvaramo nekorišćenjem prorodnih materija! Skupom tehnologijom, energijom i radom, prerađujemo prirodne sirovine u predmete za svakodnevnu upotrebu koje nakon kratke upotrebe bacamo u otpad. Odbacujemo bezvredni krš od plastike i lima. Kuda sve to? Odvozimo ga u prirodu koja se na taj način pretvara u dubrište - ogledalo našeg "napretka" i kulture. Priroda, međutim, ume da razlaže samo organske materije. Metalni i plastični otpad ne ume da pretvori u humus, kao ni hemijske materije - proizvode industrije koji truju i uništavaju. Svako od nas morao bi da oseća odgovornost za očuvanje zdrave sredine. Ova odgovornost počinje već kod kupovine. Pokušajmo da zamislimo kada, gde i kako će taj predmet završiti. Prednost kod kupovine treba da imaju svakodnevni predmeti od prirodnih materijala, koji se nakon upotrebe vraćaju kao organski otpad u zemlju i pretvaraju se u humus. Na taj način bismo i mi i naši potomc i u budućno sti imali manje probl ema z bog zagađenja i zatrovanosti okoline. Krajnje je vreme da se zaštita prirode počinje shvatati kompleksno, u svim oblastima života. Ko se opredeljuje za bio-baštovanstvo, opredeljuje se za saradnju sa prirodom, za njeno obnavljanje i zaštitu. Etika istinskog zaštitnika prirode ne pokiapa se sa načinom razmišljanja savremenog, kratkovidog potrošača koji sebično razmišlja samo o 30
sopstvenim problemtma, a ne zanimaju ga problemi zagađenja prirode. Bio-baŠtovan sarađuje sa prirodom na taj način što od organskih otpadaka proizvodi kompost kojim stalno oplemenjuje humusni sioj obradive zemlje - osnov za proizvodnju zdrave hrane. Najvažniji deo bio-bašte je prostor za kompost. To je domaća fabrika najboljeg đubriva. Kroz čitavu godinu je snabdevamo sirovinama iz bašte, iz kuhinje i drugih izvora. Komunalna preduzeća sve teže uklanjaju, odvoze, odlažu i spaljuju ogromne količine otpadaka. Bilo bi daleko korisnije i racionalnije, kada bismo organske otpatke kompostirali. Kompostiranje je i najekonomičniji način uklanjanja otpadaka te vrst e. Sistematsko sortiranje otpadaka Često ukazuje na činjenicu da največi deo otpadaka spada u kompost. Proizvodnjom komposta mogli bismo takođe da izbegnemo velike izdatke za veŠtaČka đubriva. Ako uzmemo u obzir i materijalnu vrednost proizvedenog povrća i kvalitet takvih proizvoda, onda ne treba da sumnjamo u značajne prednosti kompostiranja. U poslednje vreme se već na mnogim mestima prikupljaju za dalju preradu (recikiažu) stara hartija, staklo, staro gvožđe, aluminijum, tekstil itd. Treba početi i sa prikupljanjem organskih materija koje se raspadaju! U kući sa više stanara dogovorićemo se sa susedima o mestu - obično na rabu bašte - gde će se u buduće odlagati odgovarajući otpaci. Na taj način ćemo proizvesti vi§e komposta, pošto znamo iz iskustva, da ga nikada nema dovoljno. Susedi će biti spremni da odlažu organske otpatke, ukoliko im objasnimo prednosti kompostiranja u odnosu na odvoženje i uništavanje korisnih materija. U znak zahvalnosti na njihovoj saradnji, koja ujedno predtsvalja zaštitu okoline, poklonićemo im buket cveć a ili korp icu biol oški kval itet nog povr ća. Pitamo se gde završavaju ostaci i otpaci povrća i voća iz malih i veiik ih sam opos lug a, gde završav aju vel ike kol iči ne kafe nog 31
taloga, kuhinjskih otpadaka iz restorana društvene ishrane i bifea, restorana i hotela. Grupe bio-baštovana bi u mnogim takvim objektima mogle organizovati preuzimanje otpadaka za kompostiranje. U Svajcarskoj koju ubraj amo u bogat e zemije, poz nat je siučaj trgovca, osnivača prvih samousiužnih radnji, koji još pre četrdeset godina nije mogao da se pomiri sa odvoženjem i uništavanjem neprodatog povrća i voća. Zaposlio je majstora za proizvodnju komposta, čija je briga biJo odvoženje i praviino kompostiranje organskih otpadaka iz radnji. radnji. Seljaci su proizvedeni, sazreii kompost odvozili na polja. Na taj način su zemlji vraćali deo utrošenih materija, poboljšali kvalitet i trajnost povrća, a smanjili potrošnju đubriva. ŠTA SPADA U KOMPOST Mnogo više različitih materija, nego što možemo zamisliti. Za kompost su pogodni:
• svi baštenski i kuhinjski otpaci - ostaci jela, pokvarena jela, ijuske od jaja, ostaci čaja, kafeni talog itd.; • baštenski korov - između debelih slojeva novinske hartije da ne bi ozeleneo; • pokošena trava - u tankom sloju, inače služi za pokrivanje zemlje; • busenje trave - između kuhinjskih otpadaka, izvmuto naopačke; • iseč ene gran čic e - trajnih biljaka, Živice, žbunja, za drena žu i kao međusiojevi; • uvelo cveće, precvetale saksijske biljke - daju odličan humus; • sve začinsko i lekovito bilje - osim pelena, isečeno, daje dobar mineratni sastav; • llšće - samo u tanjim slojevima, inače služi za pokrivanje zemlje; 32
• treset - preporučuje se samo u malim količinama; • slama, paprat, steJja - mineralima bogate materije, razvijaju toplotu; • kućna prašina, smeće, prasina iz usisivača - sve je upotrebljivo; • hartija, karton - štampana hartija takode, komadi kartona, kao primese; • pepeo od drva - korisno kalijumovo đubrivo, protiv štetočina; • kokošije perje - sadrži fosfor, mešamo ga sa ostaiim materijama; • vuneni, pamučni otpaci - korisni pre svega za donji sloj tople leje; • brašno od krvi, koStano braSno - sipamo izmedju slojeva komposta; • rožano brašno - mešamo je sa zrelim kompostom prilikom sadnje; • piljevina, strugotina - u manjim količinama, izmešana sa zemljom; • čađ - odlično đubrivo, zagreva tlo, povećava plodnost; • morske alge - sadrže mineralne materije, mešamo sa ostaiim otpacima; • kokošiji, zečiji izmet - sipamo u slojevima između ostalih otpadaka. Već e kol iči ne pil jev ine , lišć a, vu ne ni h i pa muč ni h otp ada ka možemo iskoristiti za pokrivanje zemije (između malina). Sveže pokošenu travu ostavljamo da se osuši, a zatim je u tankim slojevima sipamo izmedu redova povrća. Sto je sastav komposta raznolikiji, to će biljke biti bolje snabdevene svim potrebnim materijama. Raznoiike materije isključuju jednostrano i prekomemo dubrenje. U kompost ne ide: materijal koji priroda ne može sama razložiti: plastika, staklo, 33
metalni predm eti, porcelan, boje, lakovi, mašinsko ulje, hemijske materije svih vrsta. Bolesne biljke i stabia kupusa ne treba kompostirati, kako se ne bi prenosile bolesti (kupusna kila) humusa. Kišne gliste izbegavaju pelen, te ga iz tog razloga ne stavljamo u kompost. Kora iimuna i pomorandže je prskana, bakt erij e iz kom pos ta ne mo gu je kor ist iti , pa se on a ne raz laž e. Ponekad se ne razlaže nt cveće iz cvećara, jer je "za štiće no" da bi sporije venulo.
20 cm debeo sloj izmešanih otpadaka, koji ćemo po mogućstvu posuti koštanim brašnom, brašnom od krvi, ili životinjskim izmetom. Narezane koprive (bogate azotom) i razno drugo bilje, pre svega lišće kamfrija ili gaveza, značajno doprinose mineralnom i hranljivom sastavu komposta.
PRIPREMA KOMPOSTA Prilikom izbora mesta za kompost treba imati u vidu, koliko daleko treba nositi otpatke. Dobar je položaj u zavetrini, delimično zasenjen drvećem i žbunjem, a delimično na suncu. Toplota je pctrebna za razlaganje materija. Mesto treba da bude dovoljno vel iko za obavl janj e potre bnžh rad ova . Drvena oplata treba da se sastoji od dva, a u većim baštama od tri odvojena dela (sanduka). Možemo je izraditi sami, od starihdasaka. Noseće stubove pobijamo ili samo osianjamo na zemlju, kako bi kišne gliste imale slobodan prolaz. Na stubove zakucavamo, a delom samo oslanjamo, daske jednake dužine, koje ćemo lako sklanjati prilikom prebacivanja materijala iz jednog dela u drugi. Za dovod vazduha između dasaka, na oba kraja svake slobodne daske treba роргеко nakucati daščice koje su po 2 cm duže od širine daske. Svaki od delova oplate treba da ima i svoj poklopac, kako otpaci za vreme kiša ne bi biii suviše vlažni, a za vr eme letnje žeg e suviše suvi . U tu svrh u, na drven i okvi r tre ba razapeti mrežu i plastičnu foliju. Prv!i deo oplate služi kao sabimik za različite vrste otpadaka. Biljna stabla i grančice sečemo na dužinu od 5 cm da bi se brže razložili, papir ćemo izgužvati, a karton iscepati u komade. Kada se nakupi dovoljno materijala, treba ga dobro izmešati. U drugi deo, stavićemo na dno za drenažu i dovod vazduha isečene grančice i čvrsta biljna stabla. Preko njih ćemo složiti oko 34
Na redu je tanak sioj (nekolik o ašova) baštenske zemlje. Iščupani korov jakog korenja, koji dugo zadržava svežinu, bez bojazni može da se kompostira. Ako ga stavimo izmedu dva deblja sloja kartona ili novinske hartije, on će se raspasti. Na sloj zemlje ponovo sipamo 20 cm mešanih otpadaka, te ovaj redosled ponavljamo dok ne utroš imo sav materijal. materijal. Gomilu kompos ta ne treba priti skati, jer je mikr oor gan iz mima za život pot reb an vaz duh. Sabi jen komp ost je podi ožan tmljenj u, pret vara se u lepljivu, tešku mas u koja ima neprijatan miris miris i nije upotrebljiva. 35
Kompost treba da bude viažan, pa ga po potrebi zalivamo i prskamo razređenom biljnom gnojnicom od potopljenog gaveza i kopriva, čime poboljšavamo njegov sastav. Ako nemamo ovakvu bilj nu gno jni cu, mož e pos luž iti i ugre jan a kiš nic a, a nik ako hl adn a vod a. Na kraju, gomilu komposta pokrivamo poklopcem, ostavljajući ispod njega nešto prostora za cirkulaciju vazduha. Po toplom vremenu, za nekoliko dana, u sredini gomile započinje proces razlaganja. Delovanje bakterija izaziva u središlu porast temperature na oko 50 do 60°C. Zatim se kompost lagano hladi, a bakterije koje su učestvovale u prvoj fazi razlaganja odumiru. U dalji proces stupaju drugi organizmi, koji učestvuju u varen ju org ans kih mat eri ja i hra ne se mrt vi m bak ter ija ma. Najznačajniji "radnici" su kompostne kišne gliste koje se na toploti i uz obilje hrane brzo razmnožavaju, stvarajući odličan humus. Što je već i broj kiš nih gli sta u kom po stu , to će njeg ov sas tav biti bolj i. Gomila komposta će se ubrzo priiično smanjiti. Ukoiiko imamo preostalih otpadaka, dodaćemo ih, naizmenično sa zemljom, na gomilu koju ćemo ponovo pokriti. Baštovani su nekada kompost razbacivali. Bio-baštovani to ne čine, jer od toplote vazduha zavisi brzina razlaganja materija. Sto je već a brz ina , to će kom po st bit i bolj i. Leti se on mož e kori stit i ve ć nak on dv a mes eca , dok ina če pr oc es razl agan ja traje najv iše pet meseci. Kvalitet komposta se vremenom smanjuje. Kompost je spreman za upotrebu, kada u njemu nema više kišnih glista, a miriše na šumsku zemlju. Tada ga treba izvaditi iz oplate i preneti na leje. Odmah treba započeti sa stvaranjem nove gomile. Kompost moramo preko zime zaštiti od hladnoće. Pokrivamo ga slamom, lišćem, ili sličnim organskim materijalom. Preko toga stavljamo poklopac koji ne skidamo dok je taperatura vazduh ispod +10°C. Otkrivanjem se rashlađuje, a time se prekida rad mikroorganizama kojima je toplota neophodna. 36
BILJNIPOSPEŠIVAČ Biljni pospešivač je preparat koji se dodaje kompostiranim otpacim a, kako bi se ubrzao proces razlaganja. razlaganja. Engleskinja Mej E. Brus (Мау E. Bruce) je u cilju brže proizvodnje komposta ispitala i objavila recept za domaću proizvodnju ovog preparata za bio-baštovane. Za pripremu biljnog pospešivača su potrebni: kamilica, maslačak, hajdučka trava, valerijan, kopriva, hrastova kora, pčelinji med i mlečni šećer. Đilje treba brati pre podne u svojoj bašti ili u prirodi, a zatim ga osušiti u hladu. Ako je vreme loše, treba ga osušiti u pećnici, ali na temperaturi ispod 35°C. Osušeno bilje izmrviti i prosejati kroz cediljku za salatu, ostatak baciti na kompost. Zatim ga odvojeno po vrstama staviti u staklene posude, dobro zatvoriti i obeležiti nalepnicama. Hrastovu koru nastrugati i prosejati. Pčelinji med pomešati sa mlečnim šećerom, kupljenim u apoteci. Na ravnu kašičicu mlečnog šećera uzeti kap meda. Dobro izmešano zatvoriti u staklenu posudu. Sastav: Uzeti po 1 kafenu kašičicu od svakog bilja i hrastove kore, kao i 1 kašičicu mešavine mlečnog sećera i meda. Sve sastojke dobro izmešati i - sredstvo je spremno. Čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi. Način upotrebe: U staklenu bocu sipati pola litre kišnice i toliko pospešivača, koliko staje na metalni novčić od 1 dinar. Začepiti, dobro promućkati i ostaviti da stoji 24 sata. Tek tada može da se unese u kompost. Na rastojanju od 30 do 60 cm štapom napraviti duboke rupe u kompostu i u svaku sipati po 6 kašika pospešivača, a zatim otvore zatvoriti usitnjenom suvom zemljom. Ove "injekcije" pospešivača izazivaju brže i ravnomernije razlaganje otpadaka. Treba voditi računa o stalnoj vlažnosti komposta, zato ga po potrebi treba prskati mlakom vodom, a zatim gapokriti. 37
Ukoliko nemamo potrebne sastojke za pospešivač, močemo se poslužiti šećerom: u kofu mlake vode sipamo 100 gr šećera, promešamo i ovom vodom prskamo kompostirane otpatke. Na ovaj način takođe ubrzavamo razlaganje. Po svoj prilici i kišne gliste vole da se zaslade. KORIŠĆENJE KOMPOSTA Kompost je najboije sredstvo za đubrenje koje u saradnji sa prirodom možemo proizvesti sami, bez troškova. Njegov kvalitet je uto iik o bolji uko lik o su sasto jci bili raznov rsnij i. Nije neophodno da se u njemu nađe i životinjski izmet. Zreo kompost prosejavamo kroz retko sito. Veće, neraspadnute komade vraćamo na kompost, na kome će do sledeće upotrebe nestati i oni. Prosejani kompost koristimo u bašti za poboljšanje kvaliteta zemlje prilikom setve ili sadnje novih kultura. Uz pomoć komposta biljke postaju zdravije, otporne na bolesti i insekte. Dokazano je da oni napadaju samo loše uhranjene biljke. Kao ni dmga đubriva, ni kompost nikada ne zakopavamo dublje u zernJju, već ga posipamo i mešamo sa gomjim slojem zemlje u kome se odvija proces raspadanja. Ukokiko imamo dovoljno komposta, ne treba nam nikakvo drugo đubrivo, pa ni životinjsko. Kompost ne može biti štetan za biljke , kao što to mog u biti ost ala đubr iva , ako ih kor ist imo u prevelikim količinama ili koncentracijama. Proizvodi, odgajeni na dobroj, kompostom snabdevenoj zemlji, boljeg su sadržaja i ukusa nego oni koji su gajeni na bilo kojoj drugačije tretiranoj zemiji.
38
BAŠTENSKE ALATKE Važan pri nci p koj eg se dosl edno prid ržav amo u bio- bašt i jes te: Nikada više nećemo ašovom prevrtati baštensku zemlju! Koristimo alatke kojima ćemo nanositi što manje povreda životinjama u zemlji. Naročito prilikom prevertanja zemlje pomoču ašova, širokim sečivom možemo uništiti pre svega veiiki bro j kiš nih glis ta, koje su u bio-baš ti naro čit o na cen i. Gaji mo ih namenski i brinemo za njihovu ishranu. Za rastresanje i provetravanje zemlje koristimo jake vile sa četiri pljosnata zuba. Inače se mogu koristiti i za vađenje cmog i belo g luka, šarg arepe itd. Ručna drljača (vile sa zakrivljenim zubima, rahljača) služi za ravnanje i drljanje leja posle dubinskog rastresanja zemlje pomoću vila . Dvostrana motika ima sa jedne strane dva zuba za usitnjavanje veći h grudv i zemlj e, a p ljo sna tim trou gaon im del om povl ačen jem duž leja pravimo žljebove u koje bacamo seme. Sekač služi za površinsko podsecanje korova između redova povrća. Ako ima puno korova, najbolje je kada to činimo jednom nedeljno, jer time spreč avamo korov da stvara seme, a sasečen pokriva zemlju. Pored ovih alatki potreban je t ašov za rad sa kompostom i zemljom, gvozdene baštenske grabulje za formiranje leja, mala primčna lopatica za presađivanje sadnica, drvena sadiljka za sađenje, kanta sa prskalicom za polivanje i đubrenje tečnim đubrivima, a u većoj bašti i kolica. Rastresanje zemlje u baštenskim lejama obavlja se na sledeći naĆin: Stojeći na stazi, ne stajući na leju, zabadamo vile vertikaino u zemlju, povlačimo držalje ka sebi, pa guramo od sebe, a zatim ih ispravljamo i vadimo iz zemlje. Ne podižemo, ne prevrćemo, niti mešamo medusobno gornje i donje slojeve zemlje! Opisani 39
postupak ponavljamo do кгаја reda. Zatim na rasfojanju od oko 8
počinjemo da rastresamo sledeći red, dok uzduž ne obradimo polovinu leje. Premeštamo se na suprotnu stranu leje, odakle na istin način obrađujemo drugu polovinu. Ako bis mo zemlju prevrta li ašov om, zakop ali bis mo u dubi nu gomji sloj, u kome su na delu mikroorganizmi koji vrše razlaganje, a koji u dubini ne mogu da opstanu. Kao što znamo, donji sloj humusne zemlje nastanjuju organizmi koji pripremaju hranu za korenje i nisu sposobni da žive na površini, gde bismo ih izbacili ašovom Prekopavanje zemlje je, dakle, u potpunosti suprotno prirodnim cm
40
zakonima i predstavlja pravu katastrofu i pogibiju za stanovnike ovih slojeva zemlje. Sa njima gubimo bezbroj proizvođača humusa koji su od presudnog značaja za rastresitost i plodnost zemlje. Proces obnavijanja života i vreme za koje se organizmi ponovo aktiviraju, u prekop anoj zemlji traje dugo, što se odražava na sporiji i slabiji rast zasejanih kuitura. Nakon jesenjeg rastresanja zemlje vilama, posipamo je takozvan im zele nim đubr ivom - biljkama koje koje korenjem mekšaju zemlju i pokrivaju je stabiima i lišćem, ili je posipamo grubim nesazrelim kompostom, drugim jesenjim otpacima, lišćem itd. U proleće zemlju samo površinski rastresamo pomoću ručne drljače, izgrabuljamo je i zasejemo u redovima. Ako je zemljište prvih godina tvrdo i teško čak i u proleće, ponovo ga rastresamo vilama i dodajemo kompost. Prilikom rastresanja, grabuljanja, sejanja ili sađenja, uvek treba imati na umu da zemlja ne sme ostati gola, nezaštićena od žege, vet ra, hl ad noć e ili kiša . Za zaš tit u mo gu pos luž iti de li mi čn o osušena pokošena trava, lišce, sitno isečeni biljni otpaci, sečena slama, za nuždu i treset. Posipamo ih po lejama u tankom sloju. Najbolji za tu svrhu su isečene koprive, lišce gaveza ili kamfrija i gmbi kompost, koji obogaćuju zemlju svojim mineralnim i hranljivim sastojcima. Na pokrivenoj zemlji raste manje korova, što znači manje rada, je r nije viš e po tre bn o sva kon ede lj no pod sec anj e. Pov rš in a zem lj e je rast resi ta, a isp od pok riv ač a se pos le pl jus kov a ne stv ara su va kora, pa smo na taj način pošteđeni i od rastresanja. Zbog stalne vla žno sti koju zad rža va po kri ve no tio , po tr eb no je i man je zalivanja. Pažljiva, promišljena i brižljiva prirodna obrada zemlje bio ba št ova nu šted i mn og o teš kog fiz ičko g rad a: pre kop ava nje povrtnjaka, više okopavanja i plevljenja povrća, kao i prenošenje mnogi h kanti vode do udaljenih leja, a pri tom se postiže bolja humusna stmktura ž pl odnost zemlje. 41
ZNAČAJ KIŠNIH GLISTA Kada u baštenskoj zemlji ima mnogo kišnih glista, tada možemo zaključiti da je stanje zemlje prilično prirodno, da sadrži organske materije i da se u njoj odvija proces obnavljanja humusa. Tamo gde se nalazi kišna glista, ima i drugih manjih organizama koji pripremaju hranu biljkama. Stoga bio-baštovani bio-baštovani kišne gliste smatraju veoma značajnim stanovnikom baštenske zemlje. Hrane ih, štite i spasavaju od baštenskih alatki kada uplašeno beže na sve strane. Cak ih i gaje, ako ih u poČetku nema dovoljno u baštenskoj zemlji. Uništavanjem od strane teških građevinskih i poljoprivrednih mašina, veštačkih dubriva, otrovnih heraijskih sredstava, oštrog ašova i motike bezobzirnog ili neupućenog čoveka, izgubljen je vel iki broj ov ih kor is nih sar adni ka, najbo ljih pro izv oda ča hu mu sa . Biolozi su kišne gliste i njihovo delovanje razmotrili izbliza. Izbrojali su 133 kišne gliste po kvadratnom metra livade. Ustanovili su da za godinu dana one prerade 8,12 kg organskih materija. Na jednom hektaru livade ima kišnih glista za težinu je dn e krav e. U biol ošk oj baš ten sko j zemlj i treb a da se na đe ok o 200 kišnih glista po kvadratnom metru. Njihove iziučevine za godinu dana teže su od njih 70 puta. Izlučevine kišnih glista (gomilice koje ostavljaju ostavljaju za sobom na lejama u bašti ili na taravnjaku), sadrže pet do sedam puta više azota, sedam puta više fosforne kiseline, tri do jedanaest puta više kalijuma, dvostrako više kalcijuma i šest puta više magnezijuma nego obična zemlja u kojoj one žive. Ove materije su idealna hrana za biološki gajeno povrće, jer predstavijaju čisti, najkvaJitetniji humus. Takođe je dokazano da ovo prirodno đubrivo Štiti biljke, te one postaju otpomije na biljne bolesti. U SR Nemačkoj kišne gliste se gaje namenski, u cilju proizvodnje njihovih izlučevina koje se plasiraju na tržište kao prirodno dubrivo.
42
Kišne gliste svojim dugim rovovima omogućuju provetravanje i vlaženje zemlj e za vreme kiša. Biljnom korenju je veom a olakšan rad u zemlji u kojoj ima dovoljno kišnih gJista, jer se u rastresitoj zemlji dobro razvija, uz dovoljno hrane, vazduha i vlage. Kišne giiste su dvopolne žtvottnje. One poiažu jaja ispod površine zemlje. Zbog nedostatka vazduha prilikom jakih kiša, one izlaze na površinu - otud potiče i njihovo ime. Deca se većinom gade kišnih giista - verov atno krivicom odraslih. Bilo bi poželjno da se deci objasni značajna i korisna uioga kišne gliste u bašti. Meko telo kišne gliste je nezaštićeno i veoma osetljivo. Sunčevi zraci ga mogu na površini veoma brzo isušiti; već i sama svetiost štetna je za kišnu giistu. Ona je stvorena za život u vlažnoj zemiji. Zato prilikom radova u bašti vodimo računa o tome da što brže zaštitimo kišne gliste rastresitom zemljom ili lišćem biljaka. Pogrešno je uverenje da se od jedne kišne gliste mogu napraviti dve, ukoliko se ona preseče na polovine koje se nezavisno uvijaju. Takav način "razmnožavanja" je ubijanje, pošto životinja ima je dn u gia vu, be z koj e ne mo že da ops tan e. Sa mo kad a izg ubi iii povredi zadnji, manji deo tela, kišna glista je sposobna da preživi i da nadoknadi izgubljeni deo. Postoji mnogo vrsta kišnih glista. Za nas su značajne dve vrste: Kom pos tn a kiš na giista (lat. (lat. Eisenia foetida) je crvenkaste boj e, 6 do 8 cm dug a, dak le kr aća i man ja od on e koj a živi u zemlji. Potrebni su joj vlaga, toplota i organske materije koje su u stanju raspadanja. U takvim uslovima brzo se razmnožava. U gomili nesazrelog komposta ima ih mnogo na malo prostora. Kada obave grubu preradu otpadaka, smanjuje se njihov broj, je r se sele na susednu gomilu, gde se nalaze sveži, neprerađeni otpaci. Ako kompostne kišne gliste prenesemo zajedno sa kompostom na baš te nsk u zem lj u, on e će ug inu ti, je r im usl ovi na ta kv om me st u ne odgovaraju. Zemaljska iii poljska kišna glista (Lumbricus terresteris) duža je od ko mp os tn e, zn at no deblja , plj osn ata i sm eđ ka st e boje . 43
Izbegava trule otpatke, ali nastavlja sa preradom onoga što je ostalo iza kompostnih kišnih glista, kao i ostaie biljne otpatke: lišće, stabljike, korenje odsečenog povrća koje je ostalo u zemlji. Ona kopa duge, cevaste rovove u dubinu, odakle iznosi na površinu i u gornje slojeve zemlje razne mineralne materije. Kroz njeno dugačko telo koje predstavlja probavnu cev, prolazi biljna hrana, zrnca peska i delići gline. U toku procesa varenja znatno se povećava broj bakterija u njenom telu, što poboljšava kvalitet njenih izlučevina u odnosu na baštensku zemlju. Nakon nekoliko godina biološkog načina gajenja povrća zapažamo da se u manjoj bašti u kojoj ima pun o kišni h glis ta, proi zvod i više zdr avog , lep og povrća, nego ranije na znatno većoj površini povrtnjaka. Na mestima gde su zemlju utabale teške građevinske mašine, u početku smo gotovo uzalud tražili kišne gliste. Tek su se vre men om ja ko namn oži le, uko lik o smo im pruž ali pri rod ne uslove i pod uslovom da ih nismo uništavali prilikom obavljanja baštenskrh radova. Po isteku nekoliko godina mnogi baštovani smanjuju broj leja sa povrćem, pošto zemlja koja je gusto naseljena kišnim glistama, rađa sve boije, njihovoj porodici nije potrebna tolika količina povrća. Tada može da zasadi više krompira, redove bobičastog voća (maline, crvenu i cmu ribizlu) i sadnice voća. Na taj način povećava količinu proizvoda i proširuje asortiman. KAKO POVEĆ ATI BROJ KIŠNIH GLISTA Poslednjih godina u mnogim zemljama menja se odnos prema obradivom zemljištu. Saznanje da dobar gazda na plodnoj zemlji bolje sara đuje sa pri rod om, pok aza lo se sa nas tan kom prv ih farmi za gajenje kiŠnih glista u SAD. Sada ima takvih farmi i u Evropi u SR Nemačkoj, Svajcarskoj i Italiji. Farme putem pošte isporučuju po više hiljada kišnih glista koje se mogu naseliti u bašt i. Na ba vka kišnih gli sta ima smis la sa mo uko lik o im pr už amo sve uslove za njihov život, tj. ukoliko se bavimo biološkim 44
baš tova nst vom. Sva nastoj anja , pa i troš kovi , bil i bi uza lud ni ukoiiko bismo u bašti i dalje dubriii i prskali hemijskim sredstvima, čime bismo ih pouzdano ubijali. Ukoliko je zemlja dobro snabdevena kompostom, a tlo je pokriveno organskim otpacima, kišne giiste se same dovoljno brzo razmnožavaju. Briga za hranu i zaštitu ovih životinja naročito je značajna pred zimu. Američki bioiozi su ustanoviii da u pokrivenoj zemlji opstaje neuporedivo veći broj kišnih glista nego u nepokrivenoj. Na trećini hektara zemlje ispod lanenog pokrivača u proleće je nađeno 995.000 kišnih giista. Na jednakoj površini koja je preko zime bila zaštićena pokriv ačem od stajskog đubriva i sla me, izbrojano je, među tim, 1,610.000 kišnih glista. U bio-bašti u proleće sa zadovoljstvom konstatujemo da je zemlja koja se ргеко zime nalazila ispod pokrivača od biljnih otpadaka sva u rupama, u preseku slična morskom sunderu, sva sipkava. To je vidljivi rezultat neprekidnog delovanja kišnih glista i drugih živih bića koji su u toku zime gotovo u potpunosti uklonili otpatke. Bio-baštovanu početniku preporučujemo da sam gaji kišne giiste. Spomenute farme gaje posebnu vrstu, poznatu pod imenom Tenesi vigler (Tennessv whiggier) koja se brzo razmnožava. Lako je gajiti kišne glis te za sops tvene potr ebe u svojoj bašti . Za malu farmu kišnih glista potrebno je malo vremena, prostorija sa ujednačenom temperaturom, gde ne može doći do smrzavanja (npr. podmm), nešto materijala koji nam je sigurno pri mci i ne iziskuje nikakve izdatke, i naravno, kišne gliste. Priprema: Na dno drvenog sanduka stavljamo slamu ili lišce, a mogu poslužiti i komadi kartona. Preko toga sipamo sloj kompostne mešavine koja se sastoji od baštenskih i kuhinjskih otpadaka sa kafenim talogom, ostataka cmog hleba, cmog luka, otpadaka od praziiuka, kora i ostataka od jabuka. Kišne gliste naročito vole aromatične materije. Preko ovog sloja sipamo manju količinu baštenske zemlje, a zatim ponovo otpatke. Na kraju 45
poprskamo sadržaj sanduka mlakom, blago zašećerenom kišnicom. U sanduk stavijnmo nekoliko velikih kišnih glista iz bašte i pokriva mo ga džakom koji propušta vazduh. Kišne gliste se na ovakvoj farmi u ideainim uslovima preko zime osećaju dobro i jako se namnože. U proleće ih, po toplom vr eme nu, pre sel jav amo u baš ten sku zem lju . Tu su ml ad e živ oti nje i mnogobrojna sitna jajašca. Odmah ih treba pokriti, zaštititi od sunca da se ne isuše i ne uginu. Starije životinje po svoj prilici nerado menjaju mesto, pa ih možemo hraniti i dalje razmnožavati u sanduku. Ovu farmu treba u toku zime više puta kontrolisati i po potrebi dodavati vlažnu hranu koja treba da bude raznovrsna. Ovaj način gajenja je jednostavan i jeftin, pogodan za svakoga ko želi da što brže oživi zemlju u svojoj bašti pomoću ove "sitne stoke" koja besplatno ore, provetrava i đubri leje u bašti koje iz godine u godinu bivaju sve plodnije, pa time zaslužuje našu pažnju, stalnu brigu i zaštitu. Caris Darvin (Charles Darvvin) je u vezi kišnih glista zapisao: "Plug je jednan od najstarijih, najznačajnijih čovekovih pronalazaka. Mnogo pre njega zemlja je bila i još uvek je stalno preorana kišnim glistama. Možemo sumnjati da ima više životinja koje su kroz istoriju odigrale tako značajnu ulogu kao ova bića na tako niskom nivou razvoja."
46
GAJENJE BAŠTE BEZ OTROVA Svaki baštovan, kako profesionalni tako i onaj koji se u slobodno vreme bavi gajenjem povrća, bobičastog i ostalog voća, kako na konvencionalan tako i na biološki način, pogođen je i manje-više neraspoiožen ako otkrije da su plodovi njegovog rada pogođeni bolešću ili načeti od strane životinja. Prva pomisao današnjeg profesionalnog baštovana jeste obično konstatacija da je svoje biljke nije dovoljno preventivno zaštitio insekticidima i pesticidima. Propušteno pokušava nadoknaditi odmah, temeljito i višesruko, pa pribegava prskanju oštećenih bilj aka u raz mac ima od po nek ol iko dan a. Ot rov na teč nos t pri tome kapije sa lišća i stabala na zemlju, a ostatak spere prva kiša. Na etiketi obično stoji zapisano da na taj način prskano povrće ili voće sadrži za Ijude štetne, otrovne materije, te se stoga za ishranu mogu koristiti tek nakon određenog broja dana. Iskustva uvek iznova pokazuju da ima mnogo proizvođača hrane koji se toga ne pridržavaju, pa sazrele plodove beru ranije nego što je to dozvoljeno. Proizvode prodaju na početku sezone, kada je cena još vis oka . Na taj na či n izb egav aju mat eri jan u štet u i za ra đu ju viš e nego što bi mogli kasnije. Neupućeni potrošači kupuju naizgled lepo povrće i vo će, ali na taj način konzumiraju hran u koja je prskana više puta i u njoj se nalazi veća ili manja količina otrova. Pre nekoliko godina je štampa objavila priču o dvojici dečaka koji su se na putu iz škole popeli na trešnju i počeli da jedu zrele, crvene plodove. Naišao je seljak, vlasnik voćke, koji je pozvao dečake. Brži dečak je pobegao, a drugog je seljak uhvatio i odvezao ga u bolnicu, gde su lekari konstatovali teško trovanje sredst vom za prskanje trešanja. trešanja. Kasnije je dove den i d ečak koji je pobegao sa istim znacima trovanja. Nakon nekoliko dana bo ln ič kog lečen ja, deč aci su spa sen i. Ova kva ak ut na i ja ka trovanja su srećom retka. Međutim, i konzumiranje manjih
47
količina insekticida i pesticida u hrani, vremenom je sigurno štetno po zdravlje. Ne samo profesionalni proizvođači povrća i i voća, već i mnogi ljudi koji imaju baSte za sopstvene potrebe i hrane se sopstvenim proizvodima, suviše brzo posežu za hemijom koja nudi veliki izbor sredstava za uništavanje svih vrsta bolesti i štetočina. Oni su ubeđeni da se bez ovih sredstava ne može. Svaka, i najmanja šteta primećena na biljkama, uključuje alarm, izaziva nesrazmerno strahovanje i služi kao izgovor za primenu raznih otrova, koji prelaze u svakodnevnu upotrebu. Cak i ako se pri tome javi griža savesti, rezultat je isti: trovanje hrane i zemlje, uništenje bezbroj korisnih živih bića iznad zemlje i u zemlji. Prskanje koje se u privatnim i društvenim voćnjacima već rutinski ponavlja do četranaest puta za samo godinu dana, bezobzirno u odnosu na prirodu, predstavlja dokaz da postoje smetnje u odgovornosti prema okolini. Dokazano je da čovek ovakvom hranom, u krajnoj liniji, polako truje samog sebe. Brojna prsklanja i sve jača sredstva gube efikasnost, te je otpornost "štetočina" iz godine u godinu sve veća. Biolozi tvrde da se otpornost nekih biljnih bolesti i insekata u protekiim decenijama povečala za više od dve stotine puta, pa protiv njih ne pomažu više ni najnoviji, jači otrovi. Prilikom uništavanja crvenog pauka konstatovano je da nije uništen on, već jedna vrsta pršžce koja se ranije hraniia crvenim paucima. Zar onda iznenađuje činjenica da postajemo sve kritičniji i oprezniji potrošači? Naizgled besprekorne, zdrave i lepe voćke čine nam se sumnjivim - podsećaju nas na Snežanu. Po nama, najzdravija i najčistija hrana je ona koju smo proizveli u sopstvenoj bašti, bez ikakvih hemijskih preparata. Ne možemo, naravno, očekivati da će naša biološka bašta biti pošteđena od svih bol est i i nevol ja. Ipa k, iz isk ust va zn am o da ih ima zna tno man je nego u konvencionalnim baštama. Metode bio-baštovanstva su mnogo miroljubivije, a i uspešnije od hemijskog rata. Prvo treba 48
potražiti uzroke negativnih pojava. Pokazalo se da biljke u zemlji koja ne sadrži dovoljno humusa nemaju prirodnu otpornost, te da loše prihranjivane biljke čak privlače razne bolesti, lisne vaši, puževe itd. " v Eksperimenti sa biljkama iste sorte, zasejanim u redovima, potvrdili su ovu činjenicu. One bilke koje su rasie na humusnoj, kompostom đubrenoj zemlji, razlikovale su se već na prvi pogled po snažnom, zdravom izgledu. Nisu ih oštetile ni životinje, ni bol est i. Na sup rot tom e, su se dn e bilj ke koje su za sej ane u loše 49
obrađenu i humusom siromašnu zemlju, biie su slabe, neotporne, na njima se pojavilo mnoštvo lisnih vašiju. Biološko zbrinjavanje zemljišta, pri čemu podrazumevamo kompostiranje, pokrivanje gole zemlje, zeleno dubrenje, gajenje mešovitih kultura i neotrvona sredstva - prtedstavlja najboljbolju prirodnu zaštitu biljaka, zemlje, životinja, pa i čoveka. U početku, za vreme prelaska sa hemijskog na biološko obrađivanje bašte, ne bi sm o sme li od ma h kad a se poj ave pr ve št eto či ne, da po se že mo za ranijim sredstvima, pošto smo se opredelili za sprečavanje štete bez nan oše nja štet e. Poč etn u paž nju treb a pos vet iti pobo ljš anju kvaliteta zemlje, tj. proizvodnji komposta. Boljim posmatranjem, zaštitom korisnih životinja u bašti, korišćenjem pojedinih biljaka kao sredstava za prskanje, koristeći iskustvo bio-baštovana u svom praktičnom radu, svaki baštovan danas može prestati sa upotrebom svih hemijskih sredstava u proizvodnji hrane.
KORISNE ŽIVOTIN.IE Ne možemo ni zamisliti koliko različitih bića živi u našoj baŠti. Naravno, u početku, kada bašta tek nastaje i biljke su još male, njih nema mnogo. Sa godinama raste šarolikost i raznovrsnosl života u bio-bašti, naročito ako u njoj pored povrća rastu i žbunje i drveće u kojima životinje mogu da se kriju, naseljavaju i gnezde. Medu korisne baštenske životinje ubrajamo i ptice. Gusenicama se hrane naročito senice, a nalaze ih na kupusu, mžama i drugim bil jka ma. Muž jak i žen ka svo jim ml ad unc ima u tok u leta don esu do 30 kg gusenica, a pored njih i veliki broj dmgih nepoželjnih gostiju iz bašte. I čvorci su takode aktivni u uklanjanju gusenica, crva i insekata, narodito u vreme hranjenja mladunaca. Zato ćemo im na drveće učvrstiti kućice za gneždenje čije okrugle otvore treba okrenuti prema jugozaopadu. Ubrzo će se u bašti pojaviti i češljugar, crvenorepka i zeba, svi koji se brinu da se broj nepoženljnih insekata isuviše ne poveća. Iskustvo govori da korisne ptice koje smo preko zime hranili u kućicama u bašti i leti tamo rado traže hranu. Zato ćemo im u leto zasaditi suncokret, a u vre li m da ni ma im osta vlj ati sve žu vod u u pl it ki m po su da ma , kak o ne bi kijucale bobice ribizle, što poneke od njih samo zbog žeđi često čine. Ovakva mala šteta ne može da se poredi sa korisnim poslom koji one obavljaju u bašti. Inače možemo razapinjanjem mreža zaštititi bobočasto voće od mnogobrojnih kljunova. Jež, žabe i krastave žabe u bašti uništavaju puževe, crve i insekte. U bašt i u kojoj je naprav ljena pri rodn a bara , tzv. bio top , sa bars kim, vod eni m rastinjem i žaba ma, broj puž eva s e ub rzo smanjuje . Korisni insekti u bašti (kao što je bubamara) svakodnevno uništavaju na stotine biljnih vaši. Kada bismo u proleće prskali prve lisne vaši insekticidom, uništili bismo istovremeno i korisne buba-mare, cvetne muve, zlatooke liske, ose potajnice i uholaže. Svi se oni hrane takozvanim štetočinama. Uništenjem prve generacije korisnih
50
51
insekata sprečili bismo njihovo razmnožavanje, pa bi se zbog toga preko leta previše namnožile lisne vaši. Sopstvena zapažanja nam uvek nanovo potvrđuju da se u prirodi reguliše mnogo toga bez naše nasilne intervencije, pa se tako preko leta zajedno sa brojem Iisnih vaši povećava i broj onih koji se njima hrane.
Uholaže takođe ubrajamo u korisne baštenske saradnike. Preko dana vole da se kriju u tami, a noću izlaze u lov na hranu, a to su bil jne vaš i. Klj ešt ima bra ne svoj e ml ad e od već ih živ otin ja, a pr ič a o tome da ulaze u čovečije uvo i da ga mogu povrediti, spada u baj ke. Jed ina šte ta koju mog u nan eti je st e to što po ne ka d izg riz u cvetove ruža, što nije razlog za njihovo proterivanje iz bio-bašte. Ponegde im baštovani o žbunje i voćke vešaju saksije, okrenute naopačke i ispunjene strugotinom, kao sklonište. U njima ove životinjice prespavaju dan, a noću uništavaju Iisne vaši na žbunju i voć ka ma . Na putu kroz baštu srećemo i mnoge vrste paukova, uz mreže ili na zemlji. Oni čiste rnnoge nepoželjne insekte (kao što su muve, komarci, moljci, gusenice), pa ih ne uništavamo. Mnogi neomiljeni insekti kao neophodna hrana za veće, korisne insekte i ptice, predstavljaju korisnu kariku u prirodnom lancu. Potreban i opravdan je opstanak svih karika. Zar uopšte postoje nepotrebne životinje? Jedino čovek uzima sebi pravo odlučivanja o tome šta je korisno, a šta štetno. Bio-baštovan će u krajnjoj nuždi umeti da spreči veću štetu opreznim postupanjem i prirodnim sredstvima.
Bube koje žive u zemlji i obično su tamne boje, kao i njihove larve, hrane se lutkama, larvama, gusenicama, pa i puževima. Manje bube traže grinje i lisne vaši. 52
53
KOROV U baštama i poijima u korov ubrajamo sve biljke koje čovek nije zasejao ili posadio u svoju korist. On se na manjim površinama se čupa ili podseca motikom, dok se na velikim površinama uništava pomoću herbicida; izmedu ostalog i na engleskim travnjacima. U bioioškoj bašti i korov ima svoj značaj, vrednost i sopstvenu funkciju. Pažljivo oko posmatrača može na osnovu vrsta korova pogoditi i zaključiti mnogo toga, a osim toga se može i korisno upotrebiti. Maslačak smatramo korovom, aii je veoma lekovit. ZahvaJjujući dugačkom korenu, on je pun mineralnih materija, sadrži neke od vitamina, u proleće čisti krv, povoljno deluje na bol es nik e koji boiu ju od šeć ern e bol est i. Sto ga ga poš tuj emo , ne čupamo ga, već samo odsecamo, naročito u proleće kao prvu zdravu salatu iz svoje bašte. I male bele radice (krasuljak), koje rastu u travi, spadaju u lekovito bilje, kao i muška i ženska bokvica, kiselica, poljska preslica, kamiiica, kopriva, hajdučka trava i mnoge druge Ovo bilje nije korisno samo za naše zdravlje, već i za poboljšanje kvaliteta zemlje. Dobro je za pokrivanje zemlje kao i za kompost; uvek je korisno za poboijšanje mineralnog sastava tla, a preko proizvedene hrane posredno doprinosi našem zdravlju. Pored lekovitosti i dobrog mineralnog sastava, neke od ovih vrs ta bilj aka imaju i dru gu ul ogu u baš ti. Nji hov o pri sus tvo gov ori o stanju zemije i njenim potrebama. Ljutić sa svojim jak im korenjem je znak da je zemlja nabijena, tvrda. Jednako značenje imaju obe vrste bokvice. Tamo gde rastu kiselica, poljska preslica, hajdučka trava, u zemlji ima malo humusnih materija. To je znak da treba baštensku zemlju obogatiti kompostom, kako bi postala rastresita i humusna.
54
Koprive, kamilica i čičak, nasuprot tome, ukazuju na piodnu zemlju. Primećujemo da se na neobrađenoj baštenskoj ili poljskoj zemlji brzo pojavljuju razne vrste takozvanih korova, dok je potpuno ne pokriju, a time i zaštite. Svojim korenjem čine zemlju rastresitom, a neki od njih u zemlji prikupljaju rezerve azota. Ako dođe do promene uslova u zemljištu, neke od njih nestaju same, a umesto njih se pojavijuju nove biljke kojima novi uslovi više pogoduju. Svaka bašta, dakle, ima svoje vrste korova. Za bio-baštovana korov ne predstavlja teret. Naprotiv, namemo će gajiti u bašti neke vrste samoniklih prijatelja: koprive, gavez, kamiiicu, preslicu (rastavić, konjski rep), hajdučku travu. Koristiće ih za pripremu biljnih tečnih dubriva i sredstava za prskanje, za pokrivanje zemlje i kompostiranje. Gde je zemlja stalno pokrivena, tamo ima manje korova. Ako s vr em en a na vr em e ove bil jke po ds ec am o, treb a ih ost avi ti da lež e na zemlji kao zaštita i hrana za organizme koji u njoj Žive.
55
PRIRODNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU
BiLJA Kako su naši preci štitiii svoje kulture od štetočina, dok današnja hemijska sredstva nisu postojala? Stare knjige iz obiasti baš tov ans tva izn ena đuj uće ma lo gov ore o bil jni m bol es tim a i štetočinama. Izgleda da ih je nekada bilo znatno manje nego što iii ima danas. Priroda je mno ge sfvari sfvari regulisala sama, jer je tad a još uvek u velikoj meri postojala prirodna ravnoteža. Po potrebi se posezalo za prirodnim sredstvima domaće prižvodnje. Pojedina takva sredstva bio-baštovani ponovo prizvode sami. Poznato nam je da je preduslov za otpornost biljaka zemlja koja je sna bd eve na ko mp os to m, ras tre sit a o d rad a mno gi h or ga ni za ma i kišnih glista, nađubrena, pokrivena i vlažna. U bio-bašti izbegavamo kuitivisanje i razvoj baštenskih biljaka koje zbog specifičnih. prohteva i osetljivosti ne odgovaraju našoj klimi i okolini. Bolje je da se još prilikom izbora semena i sadnica opredelimo za one biljne sorte kojima odgovaraju naši lokalni uslovi. Za biološko tlo značajno je pojedino cveće iz bašta naših baka. Kadifica (Tageta) i neven (Calendula officinale) su stalno cvetali u nekadašnjim seoskim baštama. I danas se mogu naći kako u ponekoj bašti cvetaju preko celog leta, u jarkim žutim, narandžastim i smeđe-crvenim bojama. Vrlo je verovatno da su nekada ljudi sa njima imali dobro iskustvo. Danas znamo Čime su ove baštenske biljke zaslužile da im čovek ostane veran. Nisu ih sadili i presađivali samo radi ukrasa. Holandski naučnici su otkrili da korenje kadifice luči materije koje su topljive u vodi, takozvane fintocide (phvntocide). One su otrovne za parazitske vrste gljiva koje žive u zemlji, za male crve, parazite koji uništavaju uništavaju koren koren krompira, paradajza i ruža. Ta mo gde raste kadifica, larve crvića će uginuti. Interesantno je da se 56
hemijsko sredstvo za prskanje protiv crvića sasfoji od sličnih materija kakve nalazimo u korenju kadiftce. Neven je takođe vrlo stara i još uvek poznata baštenska i lekovita biljka, sasfojak lekovitih masti za kožu i čajeva. On deluje lekovito i na zemlju. (Narodni nazivi za ovo cveće su vrlo različiti. U okolini Ljubljane nazvano je imenom koje ne možemo da napišemo. Nezasluženo je potcenjen, pošto je toliko skroman da se sam zapati svake godine.) Kadifica i neven su nezaobilazni u savremenoj bio-bašti za očuvanjezdravog zemljišta i sprečavanje razvoja parazita. Treba ih saditi na mestima gde smo ranije kod biljaka primetili rascepljeno korenje. U proleće obično sejemo kadiftcu u sandučić ili posudu, a u hladnijim krajevima ih tek posle 15. maja presađujemo direktno između povrća ili na ivice leja. Žute se slažu sa ružama, a ujedno čiste zemljište oko njih. Mlade samonikle biljčice nevena možemo u proleće samo presaditi na mesto gde nam se čini da je zemlja loša, nezdrava. Puževi su poslednjih godina postali velika napast, jer nema više dovoljno prirodnih neprijatelja (kao što je jež, slepo kuče, žaba i guŠter). guŠter). Ako je baSta baSta dovoljno velika, treba napraviti biotop u kome će živeti žabe. I jedna vrsta indijske patke koja može slobodno da se kreće u ograđenom povrtnjaku, može da uništi mnogo puževa kojima se hrani. Puževe treba skupljati ujutro i uveče i tako sakupljene baciti u lonac vrele vode. Ohlađeni uvarak ve om a sn až no odb ija puž eve , za to nji me pr sk am o ugr ož ene ml ad e bil jke kra sta vac a, tikv ica, sun cok ret a, kadi fica , dal ija (ge org ina ), salate itd. Uginule životinje bacamo na kompost. Na ugrožena mesta stavljamo stare daske, kako bismo ujutro sa njih pokupili puževe. Caše od jogurta zakopavamo do ivice u zemlju i u njih sipamo malo piva, koje puževi vole. Nakon dva dana puževe iz čaša bacamo na kompost i postupak ponavljamo. Ove klopke treba zaštititi od kiše krovom, napravijenim od dve daščice. 57
Puževe možemo oterati i na taj način što ćemo na kritičnim mestima sejati ili saditi biJjke koje su njima neprijatne. To su: slačica, crni i beli luk, dragoljub, žalfija (kadulja), i tirnijan. Redovi slačice dobrodošli su u proleće između mladog povrća. Ve ću sl ači cu treb a sa mo po ds ec at i i ostav ljat i na zeml ji. Lisne vaši proteraćemo sa biljaka, ako uz njih sadimo lavandu, čubar iii dragoljub. Ispod stabala voća treba saditi dragoljub: lisne vaSi rad ije bor ave na nje mu, з time je lišce drveća pošteđeno od ove napasti. Sa ruža uklanjamo mnogobrojne vaši, ako ih je dn os ta vn o sp ere mo ml az om iz vo do vod ne cev i, ujut ro, ka ko bi se biljke brzo osušile. Tamo gde oko ruža raste iavanda, ima manje lisnih vaši. Pasuij (boraniju) štitimo od vaši setvom čubra. Ukoliko lisnih vašiju ima nrnogo, pomaže sredstvo za prskanje od kopriva koje pomaže kod svih biljaka i svih vrsta vaši. Ukoliko jedno prskanje nije dovoljno, kroz nekoliko dana treba prskanti ponovo.
Mravi često donose lisne vaši na biijke, naročito na mže i na voć ke , gd e se hra ne sl atk im sek ret om svoj ih "kr avi ca mu za ra ". Tamo gde nam u bašti smetaju, treba saditi lavandu, pitomu nanu iii sejati matovilac (poljsku salatu).
58
Pasuljev žižak pojavljuje se na pasulju pred kraj vegetacije. Izbegavamo ga ranom sadnjom pasulja, koju u hladnijim predelima izvodimo u plastenicima. Ukoliko se prilikom kontrole nadu žišci, treba ih pokupiti i unuštiti. Graškov smotavac je leptirić smeđe boje koji na mahune graška polaže jaja, iz kojih se razviju crvići koji napadaju zma. Pošto leptir leti između maja i juna, možemo ga izbeći ranom sadnjom graška. Sadnice paradajza u blizini graška takođe predstavijaju zaštitu. Rovce uništavaju korisne ptice, pre svega čvorci. Treba im u baš ti pos tav iti ku ći ce za gne žđe nje , ka ko bi se od oma ći li . Ro vc e možemo uništiti bez hemijskog otrova, pomoću jestivog ulja, pomešanog sa vodom, koje sipamo u njihove hodnike ispod površine zemlje. U junu se iz 200 do 300 rovčevih jaja izleže podmladak. Naćićemo ga, ako pratimo hodnik. Na gnezdo treba nakapijati uije, a zatim naliti vode. Rovce koji noću izlaze iz zemlje, na sumnjivim mestima hvatamo u prazne saksije, do ivice zakopane u zemlju. Uprkos eventualnoj većoj šteti od rovaca, poslavljanje otrova predstavljalo bi neodgovoran postupak, jer bi sm o tim e uni šti li p ti ce koj e s e h ra ne ovi m šte toč ina ma. Miševe iz bašte protemje i uništava mačka. Za zaštitu korenja voć aka , oko njeg a tre ba za kop ati izd rob lj eno sta kl o. Pra zn e staklene boce, do grlića zakopane u zemlju, na vetm proizvode zavijajući zvuk i time takođe proteruju miševe. Preporučuje se sadnja belog luka, koji miševi ne podnose, kao i vrsta mlečike (euphorbia lathvris). U mišije mpice možemo da zabodemo grančice čempresa, orahovo lišće, i beli luk - miševi izbegavaju ove biljke, pa se povlače. Krtica je vrlo korisna životinja; u zemlji uništava rovce, razne iarve i crve (nažalost i kišne gliste). U povrtnjaku predstavlja napast, zato je teramo da se sama povlači. Brujanje vetrenjača na vet ru, zv učn o se pre nsi kro z hod nik e. Krt ica ne mo že du go da
59
podnosi ovu buku, pa će se sama iseliti. Isti efekat imaju prazne staklene boce, koje prizvode zavijajući zvuk. Krompirovu zlaticu i njene larve skidamo sa lišća biljaka, kao što smo to činili u posleratnim godinama. Redove krompira možemo da zaštitimo sađenjem nakoiiko korenova rena. Miris rena odbija ove insekte, a u njegovoj njegovoj blizini postiže se bolji ukus krompira. Mrkvinu muvu suzbijaju redovi cmog i belog luka, praziluka i žaifije, zasadeni uz mrkvu. Oštećenu mrkvu treba odmah ukloniti sa leje, a naredne godine treba na tom mestu saditi cmi i beli luk i praziiuk. Muvu praziluka suzbijamo sejanjem mrkve iii celera pored praziluka. Muvom zahvaćeno lišće praziiuka odsecamo i uništavamo. Biljke možemo da sačuvamo i zaštitimo, ako ih prskamo vodom, zagrejanom na 50°C, ili sredstvom za prskanje od Iišća rabarbare (revena). Buv ač je buba koja u proleće nagriza lišće rotkvice, b ele rotkve i kupusa. Suzbijamo ga primenom mešovitih kultura, sadnjom salate i spanaća. Navalu buvača sprečavamo stalnom brigom da zemlja bude rastresita, stalno pokrivena i vlažna. Efikasno je više puta ponovljeno prskanje preparatom od pelena, kao i posipanje duvanskog praha. Leptir kupusar (belac krststašica) polaže veliki broj jaja na bil jke krst aši ce (p ovr će iz rod a kup usa ), u če mu ga mo že mo sprečiti razapinjanjem guste mreže i pokrivanjem biljaka lišćem paprati. Kada se lišce osuši, treba ga kompostirati, a kupus pokriti svežim lišćem. U suzbijanju leptira kupusara dobre zelutate daju i mešovite kulture sa paradajzom, celerom, Žalfijom, mirođijom, timijanom, ruzmarinom i pito mom nanom. Zaštita može da se sprovodi i pomoću sredstva za prskanje od pelena. Stalna kontrola, skupljanje jaja i gusenica, nalazi se u nadležnosti senica, koje smo preko zime hranili u biizini leja sa povrćem.
60
Plesan na biljkama efikasno suzbija beli luk, koji, kao i iuk vl as ac (a ll ium sc ho en op ra su m) , sad rži pr ir od ni fung icid . Bel i luk, zasejan oko voćaka, između jagoda i mža, sprečava pojavu plesni. Kada smo već kod toga: da li znate da mže lepše cvetaju i mirišu kada oko njih raste beli luk? U bio-bašti je to izvodljivo, a takav iuk možemo bez problema koristiti za jelo. Rđu na ribizlama sprečavamo, ukoliko kao susednu kultum koristimo pelen. Efikasno je i sredstvo za prskanje od pelina. U bašti je stalna kontrola i blagovremeno otkrivanje eventualne štete, moguća, pa stoga i najbolja metod a. Posao koji nisu uradile životinje, obavićemo sami na taj način, što ćemo ručno pokupiti štetočine. Pri tome treba da budemo dovoljno tolerantni i širokogrudi. Ako lišće naše mrkve jedu, npr. lepe, zelenonarandžaste, nekoliko santimetara dugačke gusenice, šteta zaista nije vredna spomena, a iz lutke ove gusenice razviće se prelepi leptir lastin repak, koji očarava svojom lepotom. Za bića takve prirodne lepote, biološka bašta treba da bude miroljubiva oaza u kojoj se ona mogu na mira razvijati, razmnožavati i hraniti. Sa one strane granica naše prirodne bašte, insekticidi tamane mnoge leptire, a na monokulturama oni ne naiaze odgovarajuću hranu.
61
BILJNA SREDSTVA ZA PRSKANJE I ĐUBRENJE Bio-baštovanstvo mnogima predstavlja pravi spas od košmara surrmji zbog upotrebe hemijskih sredstava. Mnoge konvencionalne bašt e sve više lič e na bojišta, gde vla da rat no stanj e i gde se, mo gi o bi se reći , top ovi ma p uca na v rap ce. Upr kos oseć anju nepr ijat nosti , koje prati ove aktivnosti, rat se produžava zbog velikog straha da će se štetočine inače jako namnožiti i na naše oči pojesti sve što smo mukom proizveli. Gajenje bašte bez upotrebe otrova je potpuno izvodljivo. Ispravnost ove metode potvrđuju pozitivna iskustva onih baš tova na koji se već dugi niz god ina sa entu zij azm om bave tim e, sa uspehom proveravajući različite prirodne metode i sredstva. Kada potpuno obustavimo nabavku bilo kakvih hemijskih sredstava, time povećavamo kvalitet svog zemljišta i proizvoda, a istovreme no zadovoljavamo svoju savest. Sreds tva za zaštitu ugroženih baštenskih biijaka možemo napraviti i sami, od bilja. Mnoga od njih možemo gajiti sami, pa su ona usto i gotovo besplatna. Neka od bilja koja se koriste u tu svrhu, sami ćemo sejati i saditi u bašti. Ukoliko za njih u bašti nema dovoijno mesta, a ona rastu van bašte, po potrebi ćemo otići da ih naberemo. Za sprečavanje i suzbijanje biljnih bolesti, kao i za uništavanje biljnih vaši, kori sti mo sve že biljk e. Uko lik o na m one nisu pr i ruci , možemo koristiti i osušene. Za sopstvenu proizvodnju sredstava za prskanje i đubrenje koristimo sledeće biljke: koprive, rastavić (preslica, konjorep), kamfri (Symphytum peregrinum), gavez (Symphitum officinale), pelen, kaloper (Tanacetum vulgare), rabarbaru (reven) i razno drugo bilje: odoljen (macinu travu, valerijanu - Valeriana officinalis), crni i beli luk, lišće paradajza, kamiiicu, hajdučku travu (hajdučicu, kunicu). Koprive, gavez, rastavić i kaloper naći ćemo u prirodi - na 62
iivadama i u polju - i možemo ih, zajedno sa korenom, presaditi u baštu , uz ivicu povr tnja ka, gde će i ostati. Gavez i kamfri traže via žnu zemlj u. Kamfri se pos led nji h god ina ve oma proš iri o međ u baš tov ani ma, je r j e sve str ano upot rebl jiva lekov ita bilj ka. Njeg ovi veii ki iis tovi , izgnj ečeni sta kie nom boc om, kor ist e se kao iekov iti oblozi, a inače se od njega pravt tinktura i lekovita mast Siičan, manjih listova, je gavez, koji u Sloveniji raste na vlažnim iivadama, pod drugim nazivom "kostni celivec" (u prevodu: iscelitelj kostiju). Korenje obeju biljaka raste u dubinu od jednog metra, pa su bogate mineralima. Koprive rastu na dobrom humusnom zemljištu. I kopriva spada u lekovito bilje, koje pored mineralnih materija sadrži i azot. Preslicu treba saditi u zemlju sa više peska. Ima lekovita svojstva (čaj) i korisna je u bio-bašti. SREDST VO ZA PRSK ANJE OD KOPRJVA Koristi se kao sredstvo za uništavanje mnogobrojnih lisnih vašij u. Is tov rem eno ja ča bilj ke, pov eć ava nji hovu otpo rnos t i predstavlja đubrivo. Uputstvo za pripremu: 1 kg svežih, isečenih kopriva potopiti u 10 litara vode i ostaviti 24 sata - nikako duže, je r je tada sreds tvo nije dovoljno efikasno. Ukoliko nemamo svežih, na jednaku količinu vode uzimamo 200 300 gr suvih kopriva. Nakon 24 sata procediti tečnost i njome sa svih strana dobro isprskati biljke. Za prskanje možemo koristiti raspršivač ili prskalicu za voćke. Postupak možemo ponoviti posle nekoliko dana. Biljne ostatke kompostiramo. TEČNO ĐUBRIVO OD KOPRIVA Naročito je preporučljivo za lisnato povrće jer sadrži azot, pored niza mineralnih materija. materija. Uputstvo za pripremu; Koprive potopiti kao za sredstvo za prskanje. Ostaviti da stoji, dok ne prestane da se peni. Za to vreme, 63
svakoga dana po mogućnosti promešati drvenim štapom. Nakon nekoliko dana gnojnica od kopriva jako zaudara, pa je zato preporučljivo da je držimo dalje od stambenih prostorija, a posudu u kojoj stoji, treba delimično pokriti. Kada đubrivo prestane da se peni, treba ga procediti i razrediti sa 10 puta većom količinom vode. Ovim preparatom zalivamo okolinu biljaka. Lett, u vreme intenzivnog razvoja i vegetacije, možemo ovim đubrivom zaiivati biljke jednom nedeljno. Isečenim koprivama, ako ih ikako možemo nabrati, u bio-bašti pokrivamo zemljište između redova povrća, što veoma popogoduje delovanju organizama, kao i mineralnom sastavu zemljišta i povrća. Treba, međutim, voditi računa da koprive ne bacaju seme, kako zajedno sa tečnim dubrivom ili svežim biljkama ne bismo između povrća zasejali mlade koprive. TEČNO DUBRIVO OD LISTOVA KAMFRIJA ILI GAVEZA Kamfri sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, kao i B-vitamine. Od njegovih listova i stabljika možemo da napravimo odlično dubrivo koje jača biljke i obogaćuje ih mineralima. Uputstvo za pripremu: đubrivo od kamfrija, odnosno gaveza, pravi se na isti način kao i tečno dubrivo od kopriva. Nakon nekoliko dana, kada prestane da se peni, tečnost je smeđe boje, i ja kog miri sa koji pod seć a na gove du gnojn icu (sad rži i bel anč evi ne). Kori sti mo ga s am o u raz bla ženo m obli ku: na 1 lita r dubriva dodajemo 10 litara vode. Ovim dubrivom možemo leti je dn om nedel jno zaiiv ati svo pov rće . Sa odra sle biljke mo že mo da posečemo listove i stabla do pet puta godišnje. Ako pom eša mo j edn ake del ove gnojn ice od kopr iva i kamfr ija i tome dodamo deset puta veću količinu vode, dobićemo eftkasno i univerzalno đubrivo. Biljne Biljne ostatke uvek bacamo u kompost. Nasečene listove i stabla kamfrija i gaveza takođe koristimo za pokrivanje zemljišta izmedu povrća. Iz iskustva znamo da bio64
baš tova ni na ovaj nač in pr oiz vod e vel ike kol iči ne zdr avo g i ukusnog pasulja. Ak o na obli žnjo j livad i ima dovol jno gave za, ne mož e da nam ponestane materijala za kompostiranje. Njegove listove i stabla treba izmešati sa ostalim kompostnim otpacima, što značajno popravlja kvaiitet komposta. SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PELENA Koristimo ga za suzbijanje brojnih lisnih vašiju, rđe koja se javl ja na rib izl ama, grin ja na kup ina ma, gus enic a i mra va koji prenose lisne vaši na biljke. Uputstvo za pripremu: 300 gr svežih pelinovih listova i cvet ova (ili 30 gr osušeni h ) potop iti u 10 litara vode na 2 do 3 dana. Procediti i nerazblaženim prskati biljke. Pelin ne treba kompostirati jer ga kompostne kišne gliste izbegavaju. SREDSTVO ZA PRSKANJE OD RASTAVIĆA Ova biljka sadži veću količinu kremenove kiseline. Koristi se protiv biljnih bolesti kao što su plesni, rđa, protiv brojnih vrsta grinja i crvenog pauka (voćke). Uputstvo za pripremu: 1 kg svežeg rastavića (ili 150 gr osušenog) potopi ti u 10 litara vod e i osta viti da stoji 12 sat i. Sutr ada n skuv ati ras tav ić sa manj im delom vode. Pustiti da vri na laganoj vatri 30 minuta, a zatim pokriveno ostaviti da se polako ohladi. Dodati preostali deo vode, u kojoj je rastavić bio potopljen. Na 1 litar ovog čaja dodati 5 litara vode. Procediti i upotrebiti. Sredstvom za prskanje od rastavića biljke treba tretirati po lepom, sunčanom vremenu. Izvanredno je mešano sredstvo od rastavića i kopriva. Ukoliko prvo prskanje ne daje zadovoljavajuće rezultate, prskanje treba bez bojazni ponoviti, jer može biti samo od koristi. 65
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KALOPERA (Tanacetum vulgare) Delotvoran je protiv štetočina na jagodama, protiv grinja na kupinama, žiška malina, lisnog smotavca, rđe i plesni. Uputstvo za pripremu: SOOgr svežih listova, stabljika i cvetova kalopera (ili 30 gr osušenih), potopiti u 10 iitara vode. Možemo i kuvati kao rastavić. Za zimsko prskanje voćaka, čaj ne treba razblaživati. Zimi njime prskamo biljke, a Ieti samo zemljište oko njih. Nakon cvetanja bil jak a i u je se n treb a prs kat i ča jem ko me sm o dod ali jo š 2 del a vod e. Pažnja: Ova tečnost je otrovna za ljude!
SRE DST VO ZA PRS KAN JE OD LIŠĆA PARAD AJZA Koristi se za prskanje krstašica protiv Ieptira kupusara. Delotvorno je kako protiv leptira, tako i protiv gusenica. Uputstvo za pripremu: 2 Šake izgnječenog lišća od paradajza i otkinutih bočnih izbojaka potopiti u 2 litra vode i ostaviti da stoji 3 sata. ČAJ OD CVETA ODOLJENA Deluje kao odlično dubrivo kod plodastog povrća, baštenskih ja go da i cve ća , a ist ovr eme no pre dst avl ja efi kasn o sre dst vo pro tiv štetnih insekata i biljne plesni. Jača zdravlje biljaka. Stabljika i listovi odoljena su odličan dodatak kompostu. Koristi se kod pripreme bilnog pobudivača. SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LIŠĆA RABARBARE Deluje protiv prazilukovog moljca - štetočine koja uništava iišće praziluka. Uputstvo za pripremu: 1 kg svežih listova rabarbare preliti sa 6 litara vrele vode. 66
Ostaviti da stoji 24 sata. Procediti i zaliti biljke. SREDSTVO ZA PRSKANJE OD CRNOG I BELOG LUKA Ovo đubrivo koristi se prilikom pojave grinja i plesni (npr. na bil jka ma pa rad ajz a), ka o i kod poj av e rd e na liš ču kr omp ir a. Od kuvanih ljuski crnog luka priprema se i sredstvo za prskanje protiv insekata. Uputstvo Uputstvo za priprem u: 500 gr isečenog crnog i belog luka naliti sa 10 litara vode. Kada tečnost prestane da se peni, d oliva mo 10 puta veću količinu vode. Za suzbijanje plesni, ovom tečnošću treba prskati zemlju na lejama sa povrćem, kao i zemljište oko voćaka. BUBRIVO OD RAZLIČITOG BILJA Pred zimu sečemo svo biije, uz dodatak kopriva i lukovine (bez odoljena) - podstiče deiovanje mikroorganizama u zemljištu, povećava otpornost biljaka i ujedno predstavlja dobro đubrivo. Uputstvo Uputstvo za pripre mu: Sve neiskorišćeno začinsko i čajno bilje iseći, staviti u veliki sud i naliti vodom. Pred kraj zime ovim nerazređenim (razrede nim, ukoliko je količina bilja velika) đubr ivom zaliti prazne leje na kojima ćemo gajiti plodasto povrće: paradajz, tikvice, krastavce, pasulj ili boraniju, grašak, (paprike i plavi paradajz tamo gde je dovoljno toplo), jagode, voće i ruže. Vel iki bro j ovi h bil jak a ter a nep ože lj ne ins ekt e, cr ve i gus eni ce svojim mirisom i materijama koje luči njihovo korenje u zemlji. Zato preporučujemo setvu i sadnju ovog bilja izmedu povrća, pored ribizii, jagoda, voća. U tabelama o mešovitim kulturama data su očigledna objašnjenja o tome, koje se bilje može koristiti kao susedna kultura. Priroda krije još mnogo tajni. Treba ih otkrivati. Eksperimentisanjem i pažljivim posmatranj em svako je u mogućn osti da i sam 67
ponešto otkrije i sazna, a zatim svoja saznanja primeni praktičan rad u svojoj biološkoj bašti.
PRIPREMA LEJA, SETVE I SADNJE Као i za svaki dmgi dobar posao, tako se i za uspešan rad u ba št i tre ba pr e sve ga do br o pr ip re mit i, tj. nap rav iti pl an . Pre početka radova treba sastaviti listu povrća i drugih kultura koje ćemo gajiti. Treba isplanirati i leje na kojima ćemo sejati ili saditi pojedine vrste. Leje ćemo u svojoj beležnici označiti brojevima, radi orijentacije, da bismo u narednoj sezoni znali gde je i šta prethodno zasađeno. Sve su to sitnice koje za povrtarstvo sa mešovitim kulturama nisu bez značaja. U proieće, baštensko zemljište treba da bude dovoijno osušeno i zagrejano za pripremu leja izaprve setve. Iako nestrpljivo čekamo da posie posie duge zime konačno počn emo sa čeprkanjem po mirišljavoj prolećnoj zemlji, ne treba da prena glim o. Ne treba počinjati sa radom dok je zemljište još vlažno, a zemlja se lepi na obuću i alatke. Veoma važno je pravilo: ne gaziti po mokrim ba št ens ki m Ieja ma, je r se tim e uni šta va ras tre sit ost i po roz nos t zemljišta. Početnik koji od Iivade namerava da stvori povrtnjak, treba prvo da ukioni busenje trave sa odredene površine. Umesto isecanja pomoću ašova, koje je, kao što znamo, veoma mukotrpan posao, a poguban po živi svet koji naseljava zemljište, mi predlažemo lakši i boiji metod. Debelim slojem kartona iii novinske hartije (nepropusna plastična folija nije pogodna) pokrivamo predvidenu površinu livade na određeno vreme - zavisno od vremenskih prilika. Trava i ostalo rastinje u mraku odumim i pretvaraju se u humusni sloj. Razlaganju zelene površine u velikoj meri doprinose kišne gliste, koje u tami prerađuju zemlju i Čine je rastresitom. Isecanjem bus enj a aš ov om, uni šta va se ve li ki bro j kiš nih gli sta , do k ih naš im postupkom zapošljavamo, hranimo i dozvoljavamo im da se razmnožavaju. Vi la ma sa šir oki m zu bi ma tre ba pos ti ći do bm ras tre sit ost i
68
69
provetravanje, bez mešanja slojeva. Po površini treba rasturiti sioj komposta, koji se smo površinski meša sa zemijom. Veće grudve zemlje treba razbiti pomoću mčne drijače i grabuija. Prilikom pripreme leja za setvu treba imati na umu da sitnije seme traži finiju strukturu zemlje, a krupnije grublju. Ukoliko je zemljište još uvek lošeg kvaliteta, kompostu za setvu dodajemo koštano brašno, rožinu ili pepeo od drva. Ukoliko raspolažemo stajnjakom, on treba da bude dobro sagoreo, a nikako svež. Važno je takođe da znamo da li seljak za tovljenje koristi hormonske preparate i antibiotike, a u proizvodnji stočne hrane (kukuruza) insekticide, herbicide i pesticide. Treba imati na umu da se ostaci ovih materija, koje se inače hemijskim analizama pokatkad nađu u mleku i mesu, mogu naći i u izmetu životinja, dakle i u stajnjaku. Bio-baštovani ne koriste stajnjak i iz drugih razloga. On očito svojim mirisom privlači u baštu nepožeijne goste. Mrkva iz naših baš ta, đu br en ih kom po st om, po tp un o j e zd ra va i be z ošt eće nja , a tamo gde se koristi stajnjak, gotovo svi plodovi su izbušeni (crvi mrkvine muve). Naročito u periodu prelaska na biološki način gajenja bašte, treba imati na umu da se u zemljištu, posle dužeg perioda upoterbe hemijskih srestava, nalazi mali broj organizama koji biljkama pripremaju hranu iz kompostai dmgih prirodnih đubriva. Zato se priprema ove hrane u početku odvija sporo. Ne smemo biti nestrpljivt. Tešimo se očekivanjem da će dogodine, a zatim svake naredne godine biti sve više, sve kvalitetnijih proizvoda. Prirodi, dakle, treba dati vremena koje joj je za njen rad potrebno, a mi ćemo istrajati na primeni prirodnih metoda poboljšanja kvaliteta zemljišta. Kompostom, zelenim đubrenjem i tečnim preparatima od Iekovitog bilja ubrzavamo razmnožavanje "radnika" u zemljištu. Na iejama, na kojima smo u jesen zemlju pomoću viia načinili rastresitom, a zatim pokrili biljnim pokrivačem, ostali su samo 70
grubi ostaci, koje u marm iii aprilu treba pograbuljati i skloniti na stranu. Sipka vo zemljište ieje spre mno je za setvu. U slučaju kada je zem lj išt e u prv oj ili dm go j go di ni jo š tvr do , tre ba ga po no vo obraditi vilama i račnom drljačom a gornjem sioju dodati kompost. Pogodan je i nezreo, pošto zagrevazemljište. Obrađenu leju treba odmah •zasejati, a zatim po njoj rasturiti rsstresiti sloj usitnjenih otpadaka (koje smo ranije skioniii na stranu: usitnjenu slamu, treset, pilje vinu - sve što na ms e u proleće nade pri ruci) . Na taj nači n štitjmo -površinu zemijišta od udra proleć nih kiša, kako je nebi sahile, od sunca i vetra, ka ko je nebi isušfli. Time smo istov-remeao snabdefi hranom korisne organizme (da mogu nasta viti sa irazlaganjem) i zaštitili ih od ekst remnih preiećnih vremenskih uslova. KAK O SEJE ISAĐl MO-BAŠTOVAN Setva je u modemo vreme izgubila deo prvobitnog značenja. Naši dedovi su bili u potpunosti zavisni od svojih prinosa, pa je setva za njih značila mnogo više. Nekada je to bio svečani čin. Nama, koji to u svojim baštama još uvek obavljamo svojim rakama, prva proiećna setva još *rve *rvekk znači nešto pos ebno . Seme znači nadu. U sitnim zrnima koja brižljivo sipamo Ш poažemo u mirisnu, rastresku zemJju, naiazi se bezbroj klica, keje će u vlažnoji, zagr ejan oj zemlji o&vet i, prok lij ati. I z« ji h će se razvi ti tako različite biijke kao što su salata, debeia mrkva, mirisno, šareno cveće; razviće se čak 30 ili 40 debelih crvenih plodova paradajza - iz jedne jedine sićušne semenčice! "Kakva setva - takva žetva", kaže naša narodna posiovica. Da bi seme klijalo ravnomemo, a i zbog mešanja kultura u redovima, na svakoj ieji širine 120 cm treba napraviti 5 ili 6 uzdužnih redova Preporučl jivo je počet ak leje obeležiti tabl icom sa imenom kuiture koju sejemo. Na istoj ieji ćemo sejati Ш saditi različite vrste povrća na način, na koji će one imati povoljan međusobni uticaj u pogledu razvoja i zaštite, a biraćemo ih i s obzirom na dužinu vegetacije. 71
Uz razapeti kanap povućićemo dršku grabulja, da bismo u zemlji napravili brazdicu dubine 1-2 cm. Uz kanap možemo povući i šiljati deo male motike, te tako napravjti kanal u koji sipamo prosejan, zreo kompost. Red zalivamo vodom iz kante za zalivanje, pri čemu pazimo da ne kvasimo okolinu brazde. Sejemo na mokru liniju - ne pregusto, jer će svo seme prokiijati. Naopačke okrenutim grabuljama (zubima na gore) seme blago utiskujemo u navlaženu zemlju, a zatim ceo red pospemo suvom, rastresitom zemljom. Važi pravilo: dva puta deblji sloj zemlje od debljine semena. Ovaj način može da izgleda komplikovan, ali ga vredi primeniti: seme zasejano na ovaj način brzo klija, jer odozdo dobija dovoljno vlage za klijanje, a odozgo vrlo rastresitu, suvu zemlju za nicanje. Seme je posejano na istu dubinu, ravnomerno gusto, klija istovremeno, a ptice ga kljucaju manje nego kada ga sejemo omaške, pri čemu pojedina zma ostaju na površini. Za ovaj nač'm potrebno }e i manje semena.
U pogledu povoljnih kombinacija povrtarskih kultura pridrž avamo se plana setve koji smo napravili na osnovu podata ka iz tabele mešovitih kultura, ali i prema potrebama svoje porodice. Ak o je mo gu će , pr il iko m set ve (ka o i kod dru gih ba šte nsk ih poslova), uvažavamo uputstva i datume povoljnih dana za bio baš tu iz ast rol ošk og kal enda ra (obja vljuj e ih ča sop is "Zd rav lj e") . Prve setve će se obaviti ranije, a povrće će brže stići, ako se poslužimo tunelom od plastične folije. Preko lučno savijenih gvozdenih šipki, sa obe strane leje pobodenih u zemlju, razapinje se providna plastična folija, koja se sa obe strane i na krajevima zakači štipaljkama. Pažnja! U sunčanim periodima u ovom tunelu može postati veoma toplo, pa ga u takvim uslovima treba na krajevima otvarati radi provetravanja. Ak o ova kvu obl ogu ra za pn emo pre ko leje na nek ol ik o da na pr e setve, možemo biti sigurni da će zemlja biti suva i topla. Moći ćemo ranije da uberemo prvu salatu za čupanje - berivku 72
(slovenački naziv za salatu koja se "prebire" kada stiže za rasad, dok je još sasvim mala i gusto posejana), rotkvice i spanać. Na taj način biijke štitimo od hladnih vetrova i eventualne siane, dok su jo š oset lji ve. Kasn ije , kad a pr ođ e op as nos t od sl an e i po st an e toplije, uklanjamo plastiku, kako bi biljke nastavile da se razvijaju u normalnim uslovima, na svežem vazduhu. Važi pravilo da biljke, sadnice, ne treba maziti, jer na taj način postaju preosetljive, izdužene, i suviše slabe za život van tunela. Mlade useve po potrebi zalijemo, poprskamo ustajalom vodom, a zatim ostavljamo preko dana da se osuše. Sadimo takođe u redovima: salatu, zeljaste biljke, praziluk, crni luk itd. Malo m lopaticom u zemlji se naprave jam ice odg ovarajuće dubine. Iskopanoj zemlji dodajemo malu količinu sitnog, zrelog komposta i time zatrpamo jamicu. Dok to radimo, sadnicu držimo je dn om ru ko m pri sre din i. Pr st im a pr it is nem o ze mlj u uz kor en, a zatim ustajalom vodom zalijemo okolinu sadnice. Na koju dubinu treba saditi? Sve vrste salata, krastavac, kelerabu i celer sadimo plitko, tj. tek toliko da se pokrije koren bil jke . Par ada jz, pra zi luk , ku pu s i nje mu sr odn e bil jke tre ba sad iti duboko u zemlju, toliko da zemlja doseže do prvih listova biljaka. Sadnju obavljamo pred veče, da bi biljke mogle da se povrate. Po sunčanom vremenu, a naročito za vraćih letnjih dana, biljke posle rasađivanja obično lako uvenu, a neke se čak osuše, ako su bi le sl ab e iii ne dov oij no za li ve ne. Sa dni ce će mo za it it it i od ja ko g sunca, a u proleće od mogućeg naglog pada temperature vazduha, ako ih poklopimo saksijama odgovarajuće veličine. Biijka može da bu de pok riv ena sak sij om tri do če tir i da na be z riz ika . Sak sij a se zagreva na suncu, ali topli vazduh može da izlazi kroz rupicu na vrh u. Kad a pr ed več e sk in em o sak sij e, pr im et ić em o da su bil jke ostale potpuno sveže. Po potrebi ih zalivamo i tako će uskoro nastaviti da rastu neometano.
73
ZALIVANJE POVRĆA Za zalivanje povrća u bašti, ako je to ikako moguće, treba obezbedili kišnicu sa kućnog krova. Iz cevi na zidu kuće koja odvodi kišnicu iz krovnog oluka, limar može da nam izvede mali oluk kojim će voda oticati u poseban sud. Kišnica je najbolja voda za zalivanje baštenskih, sobnih i balkonskih biljaka. U gradovima je kvalitet vode sa krovova već problematičniji, naročito u blizini industrije, jačeg saobraćaja i odžaka. Tamo gde postoji mogućnost da se dode do podzemne vode, treba iskopati bunar i zaštititi ga betonskim ili jakim drvenim poklopcem. Nabavićemo i ručnu pumpu od livenog gvožđa, onakvu, kakva se koristila u vreme dok još nije bilo vodovoda. Taj trošak će se isplatiti, pošto će voda koju ćemo trošiti biti besplatna. Kišnica i podzemna voda imaju prednst u odnosu na vodu iz vod ovo dne cev i, јег je ova i z higijenskih razloga često hlorisana. Za zaiivanje biljaka svakako je preporučljiva voda koja je odstajala u velikoj bačvi, čabru iii koritu, zagrejana toplim vazduhom. Đobra vbda za zativanje mora da odstoji. * Biološkoj bašti je potrebno manje vode za zalivanje, pošto njeno pokriveno humusno zemljište zadržava vlagu, što biljkama pogoduje viŠe nego ostale dve krajnosti - suša i natapanje. Ukoi iko je vazduh zbo g dužeg izostajanja padav ina suv, treba imati na umu različite potrebe biljaka. One zavise od vrste biljaka, faze njihovog razvoja, kao i klime zemlje njihovog porekla. Pasulju je, pored pored sunčanog položaja, potrebna stalna vlaga u zemljištu. Isto važi za paradajz, karastavce i tikvice. Znača jna je i strukmr a zemljišta. Biljke na peskovit oj zemlji traže više vode od biljaka koje rastu na glinovitoj i humusnoj zemlji. Kada u vazduhu ima puno vlage, potrebno je manje zalivanja.
74
Dakle, za pravilno zalivanje ne postoji jedinstveno, opštevažeće praviio. Svako mora sam u svojoj bašti otkriti tajnu, koliko je vode potrebno njegovim lejama. Važ i star i baš tova nsk i sav et: radi ti na tome da zem lji šte bud e rastresito, bolje je nego zalivati. On proizlazi iz saznanja da se kroz kapilarni sistem u zemljtštu voda diže na površinu, gde se pod uticajem toplote i vetra isparava. Cineći zemljište rastresitim, ujedno postižemo viažnost površine baštenske zemlje, a istovremeno prekidamo kanalčiće kroz koje se gubi vlaga iz zemljišta. Iz toga proizlazi da na taj način sprečavamo gubitak vla ge iz donjeg , vla žnog , hum usn og sloja , u kom e se nala zi korenje biljaka. Ako vodimo računa da zemljiŠte između povrća, tspod drveća, ribizli i mali na bude uvek pokri veno, onda se ni leti gornji siojevi neče isušiti.
Ne preporučuje se svakodnevno zalivanje. Čestim površinskim zalivanjem voda ovlaži samo tanak gornji sloj zemlje. Posledica toga je da biijke razviju prvenstveno površinsko korenje (jer ne moraju da traže vlagu u dubljem sloju). Ako kasnije zbog godišnjeg odmaora ili drugog razioga obustavimo svakodnevno zalivanje, suša najjače pogađa ovako razmažene biijke. Bolje je zalivanje na nekoliko dana, ali tada temeljito, kako bi i donji slojevi uz korenje dobili dovoljno vlage. I još nešto o zaiivanju: Biljkama koje su do nas došle iz toplijih predela, kao što su paradajz, pasulj, krastavac, tikvice, celer itd., kao i brojnim vrs ta ma lek ovit ih i za čin ski h bilj aka, po go do va će da nji hov o korenje stalno dobija dovoljno vlage. Ne treba ih prskati po stablu i iišću, jer na takvo zalivanje loše reaguju. Na vlažnom lišću se lako pojavljuju rđa i plesan. Zalivamo samo zemlju iznad korena. Nasuprot tome, salatama i radiču odgovara prskanje po lišću. Salata brže zavija lepe glavice, ako je po letnjem suncu osvežavamo hladnim prskanjem. Leti ne treba zalivati ujutro, dok na biljkama još ima rose koja ih osvežava bolje od bilo kakve vode. Zalivamo uveče, kako bi se bilj ke pr eko noć i pov rat il e, usi sal e vod u i na dok nad ii e na žez i izgubljenu tečnost. U proleće i u jesen dajemo prednost jutarnjem zalivanju da bi se biljke brzo osušile. Useve zalivamo ustajalom vodom, u tankim mlazevima, kako zemlja oko njih ne bi bila nabijena, tvrda i pokoričasta. Bio-baštu nikada ne zalivamo hladnom vodom iz vodovodne cevi, jer to ne koristi bifjkama - naprotiv, ono im škodt. Prskalice su pogodne samo za velike parcele i polja gde se po više sati dnevno prskaju pojedine kulture koje to dobro podnose. Raspršene kapljice vode se u tom slučaju zagrevaju pri prolasku kroz topli vaz duh .
76
UTICAJ MESECA I PLANETA Mnogobrojne stare narodne izreke i iskustva o uticaju Mesečevih mena na rast i uspešno gajenje kultura u zemljoradnji, prenosiii su se u vidu usm enih predanj a sa kole na na kol eno. Zemij oradn ici su ih primenjivali vekovima. Po svoj prilici su sa njima imali dobro iskustvo. Oni su se naročito u brdovitim predelima i oblastima održali do današnjih dana. Možemo ih naći u starim seoskim hronikama, u kojima uz datume nalazimo dvanaest planeta i Mesečeve mene. Njima su se ljudi upravljali prilikom setve, sadnje okopavanja i skupljanja različitih kuitura. Evo nekih prastarih predanja koja se odnose na biljke u bašti: Sve biljke koje se pokrivaju zemljom kako ne bi dobile zelenu boju (krom pir, mrkv a), seju se iii sad e za vre me zadn je Mes ečev e četvrti. Grašak treba sejati za vreme zadnje četvrti Meseca (da bi bio pun i zdrav). Pasulj freba saditi za vreme mladog Meseca. Krompir ne treba saditi za vreme prve četvrti Meseca (sva će snaga otići u zeljasti deo biljke). Treba ga saditi za vreme zadnje četvrtine (kako bi terao u zemlju). Ako kup us sadi š za mla dog Mese ca, imać eš g a dovol jno z a čeljad i za svinje. Jabuke se sade za vreme prve četvrti Meseca. Za vreme prve četvrti Meseca treba saditi žive ograde i žbunje. Vin ova loz a se orezuje za v reme prve četvr ti. Ruže koje cvetaju u kasnu jesen, traže orezivanje u aprilu, za vre me pu nog M esec a. Pupolj ke tr eba ot kinuti ili odse ći u ma ju, tak ođe za vreme punog Meseca. Mode mo vreme je većmom odbaciio ova stara praviia, praviia, i proglasilo ili praznoverjem. Poslednjih godina, međutim, naročito među pobomicima biološkoe zemljoradnje i baštovanstva, ovo predanje se opravdano širi. Poznati su kalendari setve i sadnje koji se upravljaju 77
prema Mesečevim menama i položaju pianeta. Pronađeno je povoljno vre me s etve i sadnje raznih vrsta biljaka , za oreziv anje drveć a i vino ve loze, za pčelarske radove, za žetvu, berbu voća, sakupljanje baštenskih i poljskih plodova itd. Poslednjih godina su precizno ustanovljeni kosmički uticaji na rast i plodnost nekih biljaka. Niz godina su proučavane iste kulture, a među njima i krompir, za koji se ispitivao prinos u zavisnosti od setve u različitim Mesečevim menama i različitim konsteiacijama Meseca i ostaiih planeta. Rezultati su pokazali da je količina proizvedenog krompira koji je zasejan u vreme povoijne konstelacije, za 33% veća od one koja se može postići sejanjem u nepovoljno vreme. Mesec na putu oko Zemlje za 27,3 dana prolazi kroz dvanaest astroloških znakova zodijaka. Prema mišljenju posmatrača, kosmički uticaji na Zemlju i biljke za to vreme su veoma različiti. Na biljke sa puno lišca pozitivno utiču astrološki znaci Raka, Ribe i Skorpije. Na boiji razvoj plodova povoljno utiču Ovan, Lav i Strelac. Znac Znaci i Bika, Device i Јатса utiču pozitivno na razvoj biljnog korenja. Kada se Mesec nađe u znaku Device, Vodolije i Blizanaca, vreme je za setvu i sadnju biljaka koje gajimo zbog njihovog cveća. IstraživaČi ovih uticaja na Zemlju i biljke su uvereni da se ne radi o praznoverju. Kao što ne može da bude praznoverje ni činjenica da su plima i oseka uzrok Mesečevog uticaja na more. Na osnovu rezultata posmatranja, ustanovljeno je da su na uticaj Meseca prijemčivije biljke koje uspevaju na biološki obrađivanom zemljištu. Ako plodno zemljište u površinskom sloju pre setve dovedemo u rastresito stanje, smatra se da je ono tada prijemčivije za kosmičke uticaje. Za uspevanje biijaka u bio-bašti, pored Mesečevih mena i uticaja planeta, značajan je i položaj Meseca na nebeskom svodu. Ako Često posmatramo Mesečev put, onda znamo da se on nalazi nekada višlje, a nekada niže na nebeskom svodu. To znači da on na nebu prelazi veći ili manju put, pa prilikom određivanja povoljnih i nepovoljnih dana za poslove u bio-bašti treba uzimati u obzir i ovaj faktor. 78
U biološkoj zemljoradnji je takode preciznije posmatran uticaj vre men ski h priiik a. Dani koji su b ili na osn ovu kale ndara povotjniji za setvu iii sadnju biljaka koje radaju plodove, obično su bili topliji od ostalih. Povoljni dani za setvu lisnatih kultura bili su jako kišoviti, a dani za sadnju korenastih biijaka su naginjali hiadnom vremeuu i slanama. Kada je vreme bilo pogodno za servu i sadnju cvetajućih bilja ka, dani su bili pre tež no s unča ni i ve dri. Iz gomjeg proizlazi, da se kuiture prema vremenskim prilikama dele na četiri gmpe: lisnate, korenaste, plodonosne i cvetne. U lisnato povrće ubrajamo sve vrste salata, spanać, poljsku salatu (matovilac), sve vrste kupusu srodnih biljaka, pa i keleraba i karfiol, praziluk i sve začinsko i čajno bilje. U korenasto povrće spadaju mrkva, celer, rotkvica, beia i cma rotkva, cmi koren ili zmijina trava (Scorzonera hispanica) cvekla, repa, cmi iuk, beli luk i krompir. U povrće koje rađa plodove ubrajamo grašak, pasulj, soju, tikvice, krastavac, paradajz, papriku, plavi patlidžan, kao i sve vrste bobičastog i ostalog voća. Vre me koje j e povol jno za setv u i sadnju poje dini h biljaka , tak ođe je p ovol jno i za sve drug e radov e o ko tih biljaka. Kro mpi r ć emo saditi u vreme koje je povoljno za korenaste biljke. Kasnije ćemo ga, u danima koji su povoljni za korenasto povrće i okopavati, zagrtati i iskopati. Takav krompir će se bolje održati preko zime. Salatu cemo sejati i rasađivati u vreme koje je predviđeno za lisnato povrće, takođe ćemo je i čupati i stavljati u podr um u danima koji su povoljni za tu vrstu biljaka. Za one koji se bave branjem iekovitog bilja, biće zanimljivo saznanje do kojeg se došlo analizom sastava ovih trava: u vreme kada je Mes ec u prvoj četvr ti, bilo je više lekov itih mater ija u njiho vim gomjim delovima - u iistovima i cvetovima, a za vreme zadnje četvrti u korenju. Ovaj nalaz može posiužiti kao koristan savet skupljačima lekovitog bilja koje raste kako u bio-bašti, tako i van nje.
79
PREDNOSTI MEŠOVITIH KULTURA Nekada su seljaci ostavljali polja da se odmore, jer su iz iskustva znali da biljke iscrpljuju zemljište. Nakon žetve sejali su detelinu iucerku, koja je predstavljala zeleno đubrivo za snabdevanje azotom, a iscrpljene materije su nadoknađivali i stajnjakom. Zbog intenzivnog korišćenja prostora u baštama ne možemo sebi priuštiti takav postupak. Već dugo se koristi takozvani plodored koji u tradicionalnoj zemljoradnji koriste i seljaci. U pogledu prohteva, baštovani dele povrće u tri grupe. U prvoj grupi se nalaze biljke kojima treba najviše materija, kojima je potrebno nađubreno zemljište (zeljaste biljke, krompir, krastavac, tikvice, bundeva, celer, praziluk, paradajz, rabarbara). Za njih već s jeseni treba đubriti zemlju. U drugu grupu spadaju biljke sa manjim prohtevima (mrkva, cvekla, rotkvice cmi i beli luk, salata, spanać, keleraba), njima je dovoljan dodatak komposta. U treću grupu baštovani ubrajaju povrće koje ima najmanje prohteve (grašak, pasulj), a njegovo korenje obogaćuje zemljište azotom. Ove tri grupe biljaka se smenjuju u plodoredu. Prve godine se u nadubreno zemljište seju i sade biljke najvećih prohteva, naredne godine na njihovo mesto dolaze biljke iz druge grupe, a u trećoj godini grašak i pasulj. Pojedino povrće stiže, zavisno od svojih prohteva, svake godine na na drugu Ieju. Ieju. U bio-bašti se više upravljamo prema prirodi kao našem pravom uzoru. U šumi i na livadi možemo videti najrazličitije bilj ke koj e rast u je dn a por ed dr uge , ne menj aju ći svoj e mes to, koje ipak nije slučajno izabrano, jer je priroda stroga u svom izboru. Opstaju samo one biljke koje se međusobno podnose i dopunjuju, a sve druge nestaju. Time nastaje svojevrsna harmonična interesna zajednica u koju su, pored biljaka, uključene i životinje kojima ove 80
bii jke ob ezb ed uj u hra nu i ži vot ni pro sto r. Svaka biljka crpi iz zemlje one materije koje su joj potrebne. Ono što joj nije potrebno, ostavlja u zemljištu, a to će koristiti susedna biljk a sa druga čiji m potr ebam a. Na taj nač in razl ičite biljke dobr o uspevaju kao susedi. One uzimaju ono što im je potrebno. Dugogodišnje iskustvo bio-bašfovana govori da postoje vrste povrća koje su međusobno simpatične i druge koje se kao susedi loše podnose, pa zato i ioše uspevaju. Postoji i treća vrsta kojoj odgovara svako mesto i simpatična je svakom susedu. Precizni posmatrači su konstatovali određene znake simpatija i antipatija čak i kod biijnog korenja. Korenje nekih medusobno simpatičnih biljaka doslovno se medusobno prepliće, dok se drugo očigledno povlači od susednog. Radije se skupi na malom prostoru, da bi izbeglo nepoželjnu susednu biljku. Odnosi između bil jak a sli čni su od nos ima me du iju dima . Bio-baštovan prilikom setve i sadnje uzima u obzir pozitivan uticaj pojedinih biljaka na rast svojih suseda. On zna da ima povrća sa kratkim korenjem, a da drugo svojim dugim korenjem poseže za hranom iz dubijih slojeva. Lučenje jednih pozitivno utiče na razvoj drugih. Ve ć sm o sp ome nul i da su mon ok ul tu re ja ko po dl ož ne bil jni m bo les tim a i šte tni m ins ekt ima , št o baš tov ane i sel jak e če st o nav odi na hemijsko uništavanje. Međutim, sprečavanje je bolje od uništavanja. Zato bio-baštovan ne seje istu biljku na čitavoj površini leje. Mešanjem biljaka na istoj leji izbegava bolesti, insekte i naravno - otrove. Ono što se dobro pokazalo na manjim površinama, u porodičnim bio-baštama, može se, svakako, preneti i u proizvodnju povrća na poijima. U Svajcarskoj se već decenijama postižu dobri rezultati mešovitim povrtarskim kulturama na velikim površinama. Ovaj sistem proizvodnje biološkog, vrio kvalitetnog povrća (sa dugim redovima mrkve, koji se smenjuju redovima cmog luka, kupusa, celera itd.), preporučuje se i onima koji proizvode povrće
81
za prodaju. Ovaj sistem predstavlja nepobitan dokaz da biološkom proizvodnjom, sa kompostom, bez veštačkih đubriva, insekticida i pesticida, možemo prizvesti zdravije i jeftinije jeftinije povrće. Prednosti gajenja mešovitih kultura na zajedničkim lejama: 1. bolje iskorišćenje p lodno g zemljišta, uz više proizvoda; 2. bolji rast, razvoj, aroma i ukus biljaka kao posledica pozitivnog uticaja izabranih susednih biljaka; 3. manja izloženost bolestima i životinjama koje povrću nanose štetu; 4. manje jedno strano iscrpljivanje zemljišta; 5. bolja zasena površine od međukultura. Ove prednosti govore u prilog odustajanja od monokultura. Potrebno je, doduše, izvesno vreme za pronalaženje, kombinovanje i zapisivanje povoljnih, odnosno nepovoljnih kombinacija biljaka i godišnje planiranje povrtarskih leja. Sva dobra i loša iskustva treba zapisivati u beležnicu, kako bismo ih valjano koristili u narednoj godini. Kao primer navešću zapise iz sopstvene beležnice, koji se odnose samo na jednu leju: 5. leja: 1. red: - april: crni luk + rotkvice - avgust: matovilac (Valleriana locusta) 2. red: - april: mrkva - avgust: endivija 3. red: - april: rana salata (sadnice) - maj: cvekla 4. red: - april: cmi luk + rotkvice - avgust: matoviiac 5. red: - mart: sejana salata (berivka) + rotkvice - maj: cvekla Napomena: Sve kulture su odlično napredovale. Crni luk veo ma krup an, zdr av. Cve kla i mrkv a tak ođe . Rotk vic a dovo ljn o za svakodnevnu upotrebu. 4 vrste salate: rana, berivka, endivija, matovilac - od proleća do zime, odnosno do narednog proleća. Ukupno na leji 7 kultura. Uz takozvane glavne kulture koje iziskuju više vremena za 82
dozrevanje (mrkva, crni luk, cvekla), gaje se vrste povrća koje brže rastu i dospevaju (rotkvice, berivka, zelena saiata). U istim redovima uspešno smenjujemo odgovarajuće vrste povrća u toku godine, ili tek naredne godine.
Povrće koje prethodl karfiol crni luk pasulj zelena salata grašak mrkva krompir bli tva paradajz praziluk rotkvica cvekla spanać kupus i srodno povrće
ođjjovaraiuće povrće koje sledi celer krastavac, tikvice zimski radič praziluk kelj pupčar, karfiol kupus, spanać, praziluk, grašak slatkrkukuruz keleraba ne menja mesto - isto rotkvica, mrkva salata, pasulj, slatki anis karfiol pasulj, mrkva, rotkvica crni luk, spanać
Nije prepoporučljivo da se korenasto povrće smenjuje u istom redu. Cveklu ne treba saditi posle spanaća, a niske sorte pasulja ne tamo, gde se ranije nalazila blitva, praziluk, celer ili cvekla. Radi se o izboru pogodnih kultura. Mesto između biljaka sa dužim vegetacionim periodom (kupus i srodne biljke, paradajz, praziluk, cvekla, crni luk, arpadžik, bli tva, cele r, pas ulj ), treb a uvek iskori stiti za set vu bilja ka sa kraćim vegetacionim periodom (berivka, setva zelene saiate, rotkvice, spanać, baštenski kres). 83
Tabela pogodnih i nepogodnih susednih vrsta povrća
Biljka
pogoduje kulturama
be ri vk a (salata za čupanje)
kupus i sl., rotkvica, beJa rotkva, rabarbara, paradajz, niski pasulj, špargla, crni koren, cvekla, slatki anis, mirođija, čubar, miioduh (pogodan za setvu рге
nepogodn e kulture
Biljka
be ii lu k
crni koren pasulj (niski)
pasulj (visoki)
paparika
84
vi sok i pas ul j, cm i Juk
zelena salata
perš peršvn vn
grašak
paradajz, radič, rotkvice, bela i cma rotkva, grašak, pasulj, repa, cmi koren, kupus, rabarbara, špargla, mirođija, miloduh satata, rotkvice, beia i crna rotkva, keieraba, siatki anis, špargia (pre kelja pupčara)
-
tikvice, krastavac, paradajz, mrkva (protiv mrkvine muve), ja go de (pr oti v pl es ni ), cve kl a, mirođija, kamiiica ja go de (pr oti v pt es ni ), ruž a i br esk va (pr ot iv bol est i i vaš iju) , vo ćk e (pr ot iv mi še va i pt es ni) salata, praziluk
kupus i sl, praziluk, grašak, pasulj grašak, pasulj
ja go de
-
mrkva
rotkvice, repa, ceter, krompir, krastavac, blitva, paradajz, salata, cvekla, spargla, rabarbara, miloduh salata, cvekla, bela i cma rotkva, spanać, tikvice, krastavac, celer, kelj pupčar, repa, dragoJjub, miloduh salata, spanać, blitva, rotkvice
cmi luk, bei i lu k, praziluk
ren
keleraba
krompir cmi tuk, bel i luk , ртагИ ик
pasutj
nepogodn e kulture
cetera)
tikvice, bu nd ev e crni luk
pogoduje kulturama
krastavac malin e bl it va
krompir (za bolji ukus i protiv štetočina), voćke (protiv boiesti) be li luk , cm i luk , pr azi lu k (pr oti v plesni), salata (mamac za štetočine) grašak, niski pasulj, salata, spanać, paradajz, paradajz, celer, cvekla povoljno utiče na sva susedna povrća, štiti rotkvice, belu i crnu rotkvu od štetočina, luk od Jukove muve, praziiuk od moljca praziluka ren (za boJji ukus i protiv krompirove zlatice), niski pasulj, kelj pupčar, kim i ljuta nana (za bolji ukus), koja se sadi pre slatkog anisa) cmi luk, niski pasulj, slatki anis salata, niski pasulj niski pasulj
peršun
crni luk, be li luk , praziluk, krompir, pasulj
-
-
paradajz, grašak
rotkva -
85
Biljka
pogoduje kulturama
paradajz
salata, praziluk (protiv moljca praziluka), kupus i sl. (protiv leptira kupusara), keleraba, celer, kamilica i bosiljak (radi bol jeg uku sa )
praziluk
rabarbara radič L
be la i crna rotkva cvekla rotkvica repa vo ćk e slatki anis
86
salata, paradajz, keleraba, šargarepa (mrkvina muva), jag oda (pr oti v pl esn i), cel er salata, grašak, spanać , niski pasulj paradajz, visoki pasulj, mrkva, zeiena salata, slatki anis, miloduh salata, grašak, spanać, pasulj, mrkva, paradajz cmi luk, berivka, niski pasulj, mirodija, borač saiata, spanać, baštenski kres, grašak, pasulj, mrkva, peršun salata, spanać, pnsulj, midrođija bel i luk, ren, dra gol jub (pr otiv bol est i i šte toč ina ) salata, krastavac (bolji ukus) posle ranog graška, krompira
nepogodn e kulture krompir, grašak crveni kupus, slatki anis crni luk, grašak, pasulj
peršun
krastavac
spanać
-
Biljka arpadžik
špargla spanać
celer
kupus i srodno povrće
pogoduje kulturama mrkva, motovilac, cvekla, ja go da , kam il ica , mir od ija
keleraba, niski pasulj, grašak, salata (samo prve dve godine) kupus i sl., visoki pasulj, rotkvica, bela i crna rotkva, repa (kao prethodni usev za rabarbaru i celer) kupus i sl. (predohrana od leptira kupusara), salata, spanać, praziluk, paradajz, pasuij paradajz, celer (kao zaštita od leptira kupusara), krompir, grašak, pasulj
nepogodn e kuiture kupus i sl., pasulj grašak, praziluk
cvekla
ne uspeva kao monokultura cmi luk, grašak sa crvenim kupusom, crveni kupus kao monokultura
paradajz, niski pasulj, kim, pelin, miloduh
87
VISOKA VISOKA LEJA Ideja o vrlo plodnim visokim Jejama ostvarena je i proverena sa uspehom, u velikom broju bioloških bašta. Eksperimentatori su bili prijatno iznenadeni obiljem zdravog i lepog povrća, kao i njegovom ranom proizvodnjom. Razmenom iskustava, inferesovanje za ovaj metod proizvodnje kvalifetnih bioloških proizvoda stalno raste. Visoke leje se preporučuju svima koji žele na malom prostoru da proizvedu više povrća nego do sada, a naročito u toku prelaska na biološko povrtarstvo.
zemljište se već vekovima eksploatiše na ovaj način. Proizvodnjom kuitura na uzdužnim brdašcima, sa manje rada i truda, postižu se veći prinosi. Kvalitet zemlje se poboljšava pomoću organskih otpadaka, donošenjem biljnog otpada, izmeta malih životinja i kuhinjskih otpadaka. Savremena Kina bez upotrebe hemijskih pomagala i otrova proizvodi na humusnom zemljištu dovoljno hrane za brojno stanovništvo. Veštačka dubriva su za Kineze luksuz, pošto je za njihovu proizvodnju potrebna vel ika kol iči na energ ije. Kin esk i selja k iti baš tov an bio bi ver ova tno zapa njen ras ipn išt vom vel ikog broja naših zemljoradnika, koji pored stajskog đubriva ili komposta, svoje zemljište zasipaju vrećama veštačkog đubriva. U poređ enju sa kineskim lejama, visok im oko 15 cm, leje bio baš tov ana su višlj e. Mno gob roj ni eks per imen ti su pok az al i da se na taj nači n posti že još bolji rast i veći, zdravi prinos i. PODIZANJE VISOKE LEJE
Najpovoljnije vreme za podizanje visoke leje je kasna jesen. Tada ima na raspolaganju dovoljno potrebnog materijala. S proleća se takva leja na suncu brz o zagreje i spremna je za rane setve i sadnje. Iskustva sa kvalitetnim i obilnim prinosima na visokim lejama, iz svoje domovine preneli su u svet Kinezi. Na jugu Kine plodno 88
Pre svega, treba odrediti mesto. Ono treba da bude sunč ano i po mogućnosti u pravcu sever-jug. Položaj istok-zapad je manje podesan zbog prevelike vmćine sa južne strane, a zasene na suprotn oj strani. Visok a leja može biti široka do 150 cm i ne treba da bude višija od 120 cm. Dužina nije ograničena. Pre nego što otpočnemo sa radom, treba pripremiti materijal. Krupne baštenske otpatke, kao što su grane i grančice drveća i žbunja, debela stabla suncokreta i slično, usitnjavamo na manje komade. Treba takođe pripremiti dovoljno mešanog lišca i nešto malo treseta, ukoliko je to moguće. Ako visoku leju podižemo na travnatom mestu, tada odvajamo gomji sloj zemlje sa travom, pri čemu komade busenja slažemo na gomilu sa strane. Ukoliko vis oku leju pod iž emo na mes tu dosa daš nje leje, tre ba uki onit i 25cm humusne zemlje, koju ćemo složiti na gomilu i pokriti je plastičnom ponjavom. U jesen će nas prilikom rada kiša često terati iz bašte, zato valja 89
i radni prostor pokriti plastičnom folijom. Na taj način ćemo po povoljnijem vremenu moći da nastavimo sa radom, bez nerviranja zbog barica i blata. Radi dovoženja materijala, na zemlju oko ieje polažemo daske, kako u toku rada ne bismo previše utabali zemlju. Kao donji sloj, na sredinu iskopane površine slažemo najkrupnije baštenske otpatke, tj. odrvenele delove biljaka. Ovaj drenažni sloj treba da bude gust i visok oko 50 cm. Na njega slažemo isečeno busenje - travom na dole, ili, u nedostatku bus enja , sioj od 15 cm iz meš ano g baš ten sko g otp ada na koj i sipamo malo zemlje. Površinu treba poravnati ašovom, oblikujući leju u vidu gomile. Sledi sioj mešanog lišća koje treba da bude vl až no. Pre ko njega si pa mo 5 cm zem lj e i aš ovo m nab ije mo sa svih strana. Zatim sledi sloj od 5 cm grubog komposta, sa što više kišnih glista, a preko toga tanji sloj treseta. Leju na kraju prekrijemo 15 cm debelim pokrivačem od baštenske zemlje, pomešane sa dobrim kompostom. Ako nemamo dovoljno komposta, dodaćemo treset i biJo kakvo organsko đubrivo (rožinu, koštano brašno). Treset nije đubrivo, u njemu nema nikakve hrane za biljke, ali on dobro čuva vlagu i njegova rastresita struktura pomaže razvoj korenja. Aš ov om daj emo kon ač ni obl ik vis oko j leji. Do pr ol eć a će se delimično slegnuti i na kraju će imati visinu od oko 75 cm. Ako se zemlja sa strane i na krajevima obrušava na stazu, obložićemo je okvirom od starih dasaka. Pošto je drvo dobar izolator, time povećavamo temperaturu u leji. Ako raspolažemo kamenjem ili starom opekom, možemo ograditi stalnu visoku leju, na kojoj će dobro uspevati sve kulture. Drvene poluoblice koje možemo za male pare naći na pilani, mogu dobro poslužiti kao ram za visoku leju. Na krajujepotreban i materijal kojimćemo konačno pokriti visoku leju, kako bismo je zaštitili i ubrzali razvoj živih bića u njoj, pre svega kišnih glista. Za to će poslužiti baštenski otpaci, lišće, slama ili stare vreće . Ne prop usni plas tični materijal ne od govara toj name ni. 90
POZITIVNA ISKUSTVA Na osnovu iskustva bio-baštovana, povećanjem površine obradivog zemljišta leje i zagrevanjem iz centra (gde se odrveneli bilj ni otp ac i raz laž u u hu mu s) , pos tiž u se bolji i otp orni ji pr ino si nego na niskim lejama. Ne iznenađuje nas što mnogi baštovani ubrzo podižu dodatne visoke Ieje, kako bi povećali prinose na maiim bastenskim prostorima. Za središnji deo umesto baštenskih otpadaka koriste drveni otpad sa piljevinom, a umesto lišća pokošenu suvu travu ili siamu. Svi ovi materijali se raspadaju i pri tome u unutrašnjosti leje razvijaju odgovarajuću toplotu. Na visokim iejama takođe se seju i sade mešovite kulture. Kao primer, k oliko različitih vrsta povrća je moguć e u jed noj god ini proizvesti na ieji u obliku gomile, dugačke 5 metara, samo uz pomoć prirodnih pomagaia, pokazuju beleške jednog od uspešnih bio -ba što van a: proizvedeno 100 glavica salate, 25 glavica zimskog radiča, 25 keieraba, dosta peršuna, 250 velikih mrkvi, 20 belih rotkvi, 120 rotkvica. Na 8 stabala sazrelo je oko 100 kg paradajza. Pored toga, s jeseni još 28 glavica salate, 10 glavica keija, 10 glavica kupusa, 30 keleraba, 20 crnih rotkvi, 15 debelih strukova prazil uka i 15 vel iki h endi vija . Imajući na umu tržišnu cenu tolikog povrća, računica pokazuje da je njegov uloženi trud bogato nagrađen. Osim komposta, na lejama nije nije koristio nikakvo đubri vo (sam o sadnic ama paradajza paradajza je pr il ik om sadn je do da o u zem lju neš to rož ine i pe pel a od drv eta ). Pored dobrog rasta, za povrće koje uspeva na visokoj leji, karakterističan je i bolji kvalitet. Mrkva, keleraba i celer su sočni, ukusni i pored svoje veličine nisu šupijikavi. Isto važi i za rotkvice. Biljke imaju najbolje uslove za razvoj u rastresitoj i zagrejanoj zemlji visoke leje. Najveća koiičina toplote u visokoj ieji se razvije u toku prve godine. Ona se razlaganjem materije smanjuje, ali se povećava sloj 91
humusa. U petoj ili šestoj godini ovaj sloj je visok 30 cm. Naravno, prilikom sadnje, svake godine treba biljkama uz korenje dodavati kompost, kako se prinosi ne bi smanjiii. S proleća možemo započeti proizvodnju mešovitih kultura na vis oko j leji. U re dov ima ova ln og obl ika seje se prv a sal ata, iz me du su rotkvice, red spanaća, sadnice kelerabe i karfiola, zelene salate. Na vrhu leje polovinom maja sadimo paradajz, a između strukova bosi ljak i kra sta vce . Sva ko upr ažn jen o me st o od ma h pop unj a va mo . I nis ki pas ulj , zim ski ku pu s i keij pu pč ar dob ro usp eva ju na vis oko j leji. Prilikom sadnje treba imati na umu da nas visoke biljke mogu ometati u zalivanju i berbi manjeg povrća. Stoga biljke visokog rasta sadimo u gornji deo leje, a one nižeg rasta sa strane i pri dnu. Prednosti visoke leje u odnosu na normalnu: • Toplije zemijište na kosini, grejano iz sredine, omogućava raniju prolećnu setvu i sadnju. • Povećanje obradive površine, veći prinos povrća, naročito prvih godina prelaska na biološki način povrtarstva. • Brža proizvodnja humusa u leji, mrvičasta zemlja i stoga boij i, brži razv oj kore nja i bilja ka. • Prvoklasni biološki proizvodi. • Olakšan rad, jer je potrebno manje saginjanje. Kod ovog načina gajenja bašte, zemijište na visokoj ieji se brže suši. Za vrelih letnjih dana moramo češce da zalivamo. Pojedini baš tov ani poi až u crn u pla sti čnu foliju, ali sv ak ako tre ba st ain o vod iti ra čun a o pok riv anju zeml jiš ta, kao što to či ni mo i na dr ug im lejama. Ukoliko nema vode u blizini, najbolje su leje, oivičene poluoblicama ili starim daskama, iza kojih zemlja zadržava vla žno st . Za zalivanje visokih ieja važi isto što važi za sve povrće: najbolja je biago zagrejana kišnica, a najviše treba zalivati zemlju oko biljaka; ređe ali obilnije.
92
ZAČINSKO I LEKOVI TO BILJE V BAŠTI Kakva bi to bašta biia bez začinskih i Iekovitih biljaka? U kuhinji su neophodne kao začini i čajevi, a u bašti kao sredstva za prskanje i đubrenje. Peršun, vlasac, i možda još poneku začinsku bilj ku mo že mo nać i go to vo u sva koj baš ti. Ali to je ug la vn om sav izbor, iako je veći na poznatih biljaka najrazličitijih prijatnih mirisa bil a p oz nat a ve ć p re viš e vek ova .
Došlo je vreme da ih useiimo u baštu i uvedemo u svakodnevnu upotrebu. I za ove biljke važi izreka: Stvari možemo zavoleti tek kada ih upoznamo. A kada ih budemo zavoleli, kuhinju nećemo vi še mo ći da zam is li mo bez ovi h aro mat ič nih , sve žih , osu še nih ili 93
zamrznutih začina. Čajevi od bilja koje smo sami odgajili, mirišu mnogo lepše nego kupovni. Bar za neke od ovih prastarih baštenskih biljaka naćiće se mesto u na.šoj bašti. Ove biljke su u većini slučajeva veoma skromnih prohteva, a biće najboljeg kvaliteta, ako im budemo odredili sunčano mesto. Možemo ih zasaditi uz baštensku stazu, pored kućnog zida, ili izmedu povrća... Pojedine medu njima ve oma pov ol jn o uti ču na od re de ne vrs te pov rća , či neć i ga ukusnijim, ili terajući dosadne insekte, miševe, suzbijajući biljne bol est i. Sto ga su nek e od tih bii jak a u bio loš koj bašt t nez aob il az ne. Pre više godina odlučio sam da zasadim posebnu baštu za začinske i lekovite biljke. Izmedu povrća nije biio dovoljno mesta za sve. Na osnovu zapisa o starinskim baštama, napravio sam plan i spisak biljaka. Kod izbora sam vodio računa o začinskim bil jka ma za kuhi nju, osv eža vaj uć im i le kov iti m za čaj eve i on im a koje koristimo u bio-bašti. Moja bašta je dobila mesto na tada najsimčanijem travnjaku. S proleća sam u malim gmpama zasadio 26 različitih vrsta bilja. One viš eg ras ta do bi ie su svoj e me st o u po za di ni, a man je nap red , na suncu. Između njih su zasađene grupe kadifice i nevena. Ve ći na bil ja je sk rom nih pr oh tev a i ne traži nik ak vo du bre nj e. Kompost je dodat peršunu, miloduhu, bosiljku, matičnjaku, pitomoj nani... Viasac je dobio dodatak od crne čadi, koja mu najviše prija. Biijke sam po uzom na starinske bašte obeležio tablicama sa domaćim i botaničkim - latinskim imenima. Biljke su na suncu razvile najbolje aromatične i iekovite materije, a cveće je privlačilo mnogobrojne pčele, bumbare i šarene leptire. Deca iz komšiluka, koja su volela da trče stazama između biljaka, zainteresovano su naglas sricala, čitaia i učila imena bilja. Bilo im je dozvoljeno da kidaju njihovo lišće. Naročito su volela da prstima gnječe mirisno lišće pitome nane, estragona, maričnjaka, miioduha, bosiljka, ruzmarina itd. Udisala su jake mirise i naglas ih uporedivala medu sobom. Za sunčanih 94
dana volela su da mi pomažu u branju kamilice, koju sam, samoniklu medu povrćem, presadio na posebnu leju u biljnoj bašti. Biijke su moj mali trud nagradii e bezbrojnim mirisni m cvetovima. Lekovitog čaja bilo je dovoljno za čitavu godinu. Odrasli posetioci mogli su da dobiju mnogo mladih biljaka za svoje bašte. Napravili smo mnogo mirišljavih biljnih buketa, uredno svezanih trakom, koje su prijatelji koji nemaju baštu mogli da okače u svojoj kuhinji i sa interesovanjem i zadovoljstvom ih koriste kao začine i čajeve. Na putu kroz našu baštu, posetiocima se često neočekivano otvarao pogled na ovaj šareni lekoviti vrt, gde je bilje bujno cvctalo u belim, žutim, plavim i crvenim nijansama boja i najrazličitijim oblicima. Otkrio sam da je interesovanje za taj deo bi olo šk e ba št e naj već e. Na to m mes tu sm o raz menj iva li isk ust va i savete i sklapali nova prijateijstva sa nepoznatim biljem. Mišljenje, kako našoj hrani dodajemo razno bilje samo zbog ukrasa , podst icanja apetita i boljeg ukusa jeia , veoma je rašireno, aii vrlo manjkavo. Bilje pored aromatičnih, sadrži i neke mineralne maferije, vi ta mi ne, od re de ne lek ovi te sas tojk e, koji već u ma li m kol ič ina ma povoljno utiču na pojedine organe. Bilje treba pre upotrebe na brzinu oprati pod tekućom vodom, a zatim ga sitno iseckati i upotrebiti što svežije. Cele grančice stavljamo u čašu sa vodom, kako bi ostale sveže do sledećeg dana, a suve ostavljamo u hladnjaku za upoterebu u nekoliko narednih dana. Najvažnije začinsko i čajno bilje: Bosiljak (Ocimum basilicum) je nepogrešivi pratilac brojnih je la . Cen ili su ga ve ć sta ri Grc i i Pli nij e, ne sa mo zb og nad asv e prijatnog mirisa i ukusa, već i kao lekovitu biljku koja pomaže kod glavobolje i jača živce. Jednogodišnja biijka, seje se u aprilu. Borač, poreČ, boražina, lisičina (Borago officinalis) - njegovo mlado lišće, naseckano na salatu, čisti krv i osvežava. 95
Jednogodišnja biljka plavih cvetova, sama se zaseje narednih godina (visine 60 do 100 cm). Crni luk (allium cepa) sadrži dosta vitamina C, pomaže u oču vanj u zdr avlj a, kod pre hl ada , gla vobo lja , gro zni ca, br on hi al ni h problema, deluje protiv aretrioskleroze. Povoljno deluje kod dija bete sa, po ma že bol es nic ima od re ume artri tisa . Sv ež e ise čen i iuk koristimo od mah, jer je inače štetan. Sadi s e u martu (mešovit e kulture). Beli iu k (Allium sativum) pored l ekovitih i materija za jača nje, sadrži i prirodne antibiotike. Povoijno utiče na varenje, deluje diuretički, protiv upala, štetnih bakterija, virusa, giista, ubrzava izbacivanje sluzi kod gripa i prehlada, deluje protiv skleroze. U krajevima gde Ijudi redovno uzimaju beli luk, očito ima više zdravih i dugovečnijih ljudi. Jak miris belog luka može da se ubaži grickanjem grančica svežeg peršuna. Sadi se s jeseni . Vl as ac (Al liu m sc ho en omp ra su m) poz iti vno del uje na krv oto k, sadrži sumpor (kao i beli luk) i gvožde. Sitno seckane stabljike via sca dod aje mo sup ama , čo rba ma , kro mpi ru, sa la tam a, ml ad om siru. Višegodišnja biljka, seje se u proleće. Ren, hren (Armoracia rusticana) ima sadržaj C-vitamina kao retko koja biljka, a sadrži prirodne antibiotike. Povoljno deluje na disajne organe, naričito na bronhije, na dijabetes, kod starijih osoba jač a krvotok i snižava visok krvni pritisak. Oblozi od rena pomažu kod reumatičnih bolova. Redovno uzimanje struganog rena u rano proleće (na salati) čisti krv i sprečava prolećni umor. U proleće se sadi bočno korenje, inače je višegodišnja višegodišnja biljka. An is , an as on , sl at ki ko p a r (Pi mpi nel la an isu m), mi ro đi ja , kopar (Anethum graveolens), kim (Carum carvi) ublažavaju upale, sprečavaju nadimanje želuca i creva. Dojiljama se preporučuje uzimanje sveže mirođije ili čaja od semena mirođije za pojačano i duže lučenje mleka. Jednogodišnja biljka, seje se u proleće. Narednih godina se zaseje sam. Lovor, lovorika (Laurus nobilis) - njegovo lišće poboljšava 96
var enj e, na roč ito mah una rki i mes a. Žb un ić ili dr vc e mo že mo gajiti u saksiji, kako bi mogao da prezimi u svetloj j hladnoj prostoriji. Višegodišnja biljka. Miloduh, selen, Ijupčac (Levisticum officinale) u čorbama i sosovima izaziva apetit, deluje diuretiĆki, sprečava nadimanje želuca i creva, deluje lekovito na organe za varenje i piuća. Viš ego diš nja bilj ka (1-2 m) , raz mno žav a se de ob om kor ena ili semenom. Majoran (Majorana hortensis) u hrani jača nerve, poboljšava rad creva i deluje diuretički. Jednogodišnja biijka, seje se u apriiu u saksije, a iznosi se sredinom maja (20-40 cm). Estragon (Artemisia dracunculus) sadži mineralne materije i čisti bubrege. Višegodišnja biljka, razmnožava se reznicama u peskovitoj zemlji (60-90 cm). Pelen (Artemisia absinthium) koristi se za čaj protiv smetnji u var enju , za je tm , bub re ge , pro tiv re ume , art rit isa i gli sta , za poboljšanje apetita posle bolesti. Kao začin, u minimalnim količinama poboljšava ukus pojedinih jela. Višegodišnja biljka. (visina 60-80 cm). Peršun (Petroselium hortense) sadži vitamin B1 2 koji je značajan za proizvodnju crvenih krvnih zmaca. Dobar je za bub reg e. Kor is tim o ga pre sve ga u sv ež em stan ju, se ck an og i posutog preko gotovih jela. Seje se u rano proleće ili u jesen u zemljište sa kompostom (visina 30 cm). Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je dobar, svestrano upotrebljiv začin, koji između ostalog deluje na srčane nerve i na nizak krvni pritisak. Poseduje antiseptička svojstva. Višegodišnja bilj ka, razm noža vanj 'e rez nic ama . Pre ko zi me u saks iji u hl ad noj , svetloj prostoriji (visina 30-80 cm). Čubar (Satureja hortensis) sprečava nadimanje želuca t creva i kao začin prijatnog mirisa, nezaobilazan kod kuvanja pasulja i jela od mesa, a ujedno pomaže varenje. Kao začin iii dodatak čaju preporučuje se osobama sa niskim krvnim pritiskom. Višegodišnja 97
bil jka , ra zm no ža va se se mn om ili re zn ic ama u pe sk ov it oj po dl oz i (visina 25 cm). Timijan, pitoma majčina dušfca (Thimus vuigaris) pored prijatnog ukusa i mirisa poseduje i dezinfekciona svojstva. U vidu čaja pomaže kod promuklosti, čisti disajne organe i krv. Viš ego di šnj a bil jka, ra zm nož av a se del jen jem ili re zn ic am a u peskovitoj zemlji (visina 25 cm). Celer (Apium graveolens) - i lisnata i korenasta vrsta sprečava nagomilavanje vode u organizmu, stvaranje bubrežnog kamena, pomaže osobama koje boluju od reume i artritisa. Gaji se kao je dn og od iš nj e po vr će - ko ri sn a u bio -ba šti (i zm eš an a sa ku pu so m i sl.). Žalfija, kadulja (Salvia officinalis) je od davnina cenjena moie đa umre čovek u iekovita biljka, pa čak važi izreka: Kako moie Čijoj bašti raste ialfija? Kao i timijan i ruzmarin, žalfija poseduje antiseptička svojstva, deluje kao dezinfekciono sredstvo kod upaia u ustimz i grlu, olakšava kašalj, ieči grip u početnom stadijumu, sprečava noćno znojenje. Kao začin za jela od mesa oiakšava var enj e. Os uše nu žalf iju, izd rob ije nu u pr ah , mo že mo ču va ti za zimu. Pošto бај osvežava, ne treba ga piti uveče, vec* ujutro. Viš ego diš nja bil jka pl av ih cv et ov a, ra zm no ža va se re zn ic am a, ra ste na suvom zemljištu. (visina 60-80 cm) Pored začinskog bilja koje ima i odredena lekovita svojstva, u baš ti mo že mo gaji ti i ča jn o le kov it o bil je: Glog (Crataegus oxyacantha) je žbun, pogodan i za živu ogradu. Njegovi beii cvetovi i crveni plodovi su lekoviti (protiv vi so ko g kr vn og pri tis ka, za ja ča nj e sr ca kod sta rij ih os ob a, pro tiv problema sa krvotokom). Mlade biljke možemo naći po ivicama šume. Kamllica (Matricaria chamomilla) je jednogodišnja biijka. Njen lekoviti cvet suši se za pripremu čaja protiv različitih upala i grčeva u crevima. Zova, bazga (Sambucus nigra) treba da se nađe u svakoj bio98
ba šti . Ov aj žb un tre ba po sa di ti na ivi cu ba šte (z bo g se nk e) . Nj en cvet koristimo za čaj ilt simp koji pomažu kod prehlada i br on hi ja ln ih pr ob le ma . Bo bi ce zo ve ta ko de sa dr že le kov it e materije i minerale - čaj, simp, pekmez. Va ie ri ja na , od ol je n, ma c i na tr a va (V al er ia na off ici nal is) - od korena se proizvodi tinktura (valerijan-kapi), a osušena biljka koristi se za pripremanje čaja protiv nervoze, nesanice, za umirenje. Bio-baštovani koriste gornji deo biljke za proizvodnju pobudivača za kompost. a potopijene se koriste za pripremu tečnog dubriva koje pogodno za cveće i jagode. Višegodišnja bil jka , ra zm no ža va se se men je m ili de ob om kor en a (8 0- 10 0 cm ). Kamfri (Symphytum peregrinum) koristimo u kućnoj apoteci za pripremu tinkture i lekovite masti (povrede, nagnječenja, reuma). Sveže listove, izgnječene staklenom bocom, koristimo u vi du ob io ga pr ot iv bo lo va u zg lo bo vi ma , u kr st im a, ko d po vr ed a kostiju. U bio-bašti je veoma cenjeno tečno dubrivo od listova i stabala komnfrej, a služi i za pokrivanje zemljišta (mineralne materije, jačanje biljaka). Višegodišnja biljka, razmnožava se deobom korena, potrebno joj je staino mesto (80-100 cm). Matič njak , čelina trava, l imu nka (Melissa officina officinalis) lis) je čajna biljka koja deluje umimjuće i protiv nesanice. Od nje se može praviti simp. Višegodišnja biljka, razmnožava se semenom ili deobom korena (60-80 cm). Zla tni m ati čnj ak (Monarda didyma ) je čajna biljka. biljka. Beru i suše se samo crvene cvetne latice od kojih se priprema čaj koji smiruje i pomaže dobar san (mešavina sa matičnjakom, glogom). Vi še god iš nja bil jka koj a tra ži d ob m, ko mp os tn u ze ml ju , razmnožava se deobom korena (60-80 cm). Rast avić , presl ica, konjo rep (Eqiserum arvense) - lekoviti lekoviti čaj protiv bolesti mokraćne bešike, bubrega, deluje diuretički. Bio ba št ov an i je ko ri st e ka o sr ed st vo za pr sk anj e pr ot iv bi lj ni h bol es ti, kao i za poboljšanje mineralnog sastava. Višegodišnja biljka kojoj odgovara peskovito zemljište. Korenje nalazimo u prirodi. 99
Kopriva, žara (Urtica dioica) koristi se za pripremu lekovitog баја koji čisti krv i deluje diuretički. Mlado proietno lišće,
pripremljeno kao spanać iii iseckano i posuto preko salate, preporučuje se protiv malokrvnosti. Koprive u bio-bašti koristimo za izradu dobrog tečnog đubriva i sredstva za prskanje protiv bii jni h vašij u. Viš ego diš nja bil jka , raz mn oža va se se me no m ili korenjem koje nalazimo u prirodi (50-70 cm). Pitoma nana (Mentha piperita) - njeni sveži ili osušeni listovi su odlični za osvežavajući, ietnji hladan čaj koji ima dezinfekciona svojstva, deluje protiv upaia i grčeva organa za varenje. Viš ego diš nja bii jka, traž i vla žnu , ko mp os tn u zem iju . Ra zm no ža va se deobom korena. Šip ak, ši pur ak, divlja ruž a (Rosa canina) je žbun koji koji inače raste u prirodi, ali ga možemo zasaditi na rubu bašte. Njegovi crveni plodovi su u jesen bogati vit amin om C. Caj od usitnjenih i osušenih plodova leči bubrege, deluje kao diuretik. Od svežih plodova možemo da pravimo pekmez. Trajna biijka (2 m). Lavanda, lavandula (Lavandula officinalis) - njeno plavo cveće koristi se za čaj koji smiruje i deluje protiv giavobolje. Kupka od cvetova ima isto dejstvo. Osušeni cvetovi iavande stavlju se u piatnene kesice jer su prijatnog mirisa i teraju moljce. U bio-bašti lavanda štiti ruže od lisnih vašiju i rasteruje mrave. SVAKOD NEVNA UPOTREBA BILJ A Ve ći nu bilja be re mo pr e cve tan ja, u pr ep od ne vn im sat im a, pošto se rosa na njima osušila. Tada biljke sadrže najveću količinu aromatičnih i lekovitih materija. Cvetove kamilice i ziatnog matičnjaka beremo po suncu. Za pripremu zelene salate pogodne su mnoge vrste seckanog bii ja: bosi ljak , mi rođ ija , vi asa c, liš ce mi ad e ko pr iv e, bo ra č, estragon, zeleno lišce i strukovi beiog luka, crni luk, arpadžik. Za salate od mrkve, paradajza, krastavca, pasulja i krompira možemo koristiti: bosiijak, čubar, mirodiju, timijan, borač, kim, 100
majoran, vlasac, peršun, miloduh, beli luk, crni luk, celer, ruzmarin, žalfiju, strugani ren. Za supe, čorbe i sosove, kuvana jela od povrća, mahunar ke, krompir i testenine, pogodni su: peršun, bosiljak, vlasac, mirođija, estragon, timijan, majoran, celer, beli luk, crni luk, žalfija, lovor, kim. Za pečenja se koriste: crni luk, beli luk, ruzmarin, timijan, bos il jak , ču ba r, pe rš un , mi ro di ja , ki m, mi lo du h, ma jo ra n, žalftja , celer. Za ukusan sos od paradajza koristi se: bosiljak, lovor, ruzmarin, čubar, beli luk. Za kiseljenje krastavaca, boranije, za kiseljenje kupusa: mirođija, (cvet ili seme), čubar, estragon, kim, majoran, ren, beli luk, arpadžik. Dobro mirišljavo sirće sprema se na sledeći načtn: U bocu stavljamo grančice ruzmarina, estragona, bosiljka, mirodije i lovorov list. Bocu zatim nalijemo kvalitetnim ja bu ko vi m si rć et om , za tv or im o je za pu ša če m i os ta vi mo da stoji na suncu 14 dana. S vremena na vreme sadržaj dobro promućkamo. Ovakvo sirće daje prijatan ukus saiatama i obezbeđuje mineralne materije u vreme, kada nema svežeg bilja. Začine sušimo na toplom, provetrenom i senovi tom mestu. Zatim ih treba dobro izmrviti, grubo prosejati kroz cediljku i staviti u zatvorene staklene posude. Na kraju obeležiti etiketama sa nazivima bilja i datumom. Cajno bilje treba sušiti isečeno u čvrstim manjim vezicama, okačeno na suvom, toptom i senovitom mestu. Dobro osušeno trljamo rukama kroz cediljku za salatu. Čuvamo u dobro zatvorenim teglicama, na tamnom i suvom mestu. Bilje koristimo do sledeće sezone branja. Eventualne ostatke iz prethodne godine ne bacamo, već ih kompostiramo.
101
BERBA
I ČUVANJE PROJZVODA IZ BAŠTE
Prema onim stvarima kojima posvećujemo mnogo vremena, misli, Ijubavi i rada, ima ćemo i pos eban odnos . Taka v je slučaj i sa dobro i lepo uredenom baštom i plodovima koje smo u njoj sejali, sadili, i brižno pratili njihov razvoj. Svojim sazrevanjem oni nam vra ća ju ul ož en i tru d. Ak o ih po go de let nja suš a ili gra d, ili preob ilne jesen je kiše, a nedovo ljno sunca, l etina će biti nešto slabija, ali će nas utoliko više obradovati. Ne poznajem ni jednog bi o-b aš tov ana koji se ne po no si pl od ov im a sv og a rad a i koji nij e zadovoljan njihovim ukusom i sadržtnom. Za kvalitet povrća, bobičastog i ostalog voća, između ostalog, va žn o je i od gov ar aj uć e vre me be rb e i usk la di šte nj a. Pr er an o sakupljeni proizvodi nisu dovoljno ukusni, a sadrže i nešto manju količinu vitamina, mineralnih materija i šećera. Samo nekoliko sunčanih dana mogu da poprave ovaj sadržaj. Prilikom sakupljanja treba voditi računa da se proizvodi ne oštete, a ako se to dogodi, oštećene proizvode treba potrošiti pre ostalih. Glavice saiate treba odseći kada dostignu normalnu veličinu. Isto važi za boraniju i grašak. Jagode se beru kada mogu lako da se odvoje od peteljke. Kod maJina, crvene i crne ribizJe pravi trenutak ber be je pr es ud an za do br u ar omu i sad rža j šeć era . Cr nu rib izl u treba brati kada se peteljke Iako odvajaju od grana. Isto važi i za vo će , os im zi ms ki h sor ti koj e do zre vaj u na po li ca ma u po dr um u. Zreli kra stavci su jo š zeleni , ali glatk i. Kromp ir se vadi, kada stabla stabla i lišće počinju da se suše. Beli I uk je sazreo, ka da njegov o lišće izb ledi i požuti, a cmi kada mu lišće polegne. Paradajz treba brati kada plodovi pocrvene, ali još nisu omekšali. Radič, matovilac i sve vrste povrća koje obnavljaju lišće, ne treba seći do korena, već iznad polovine. Đoraniji, grašku, paradajzu i ostalim biljkama koje cvetaju i rađaju istovremeno, prinosi se mogu povećati berbom na svakih nekoliko dana. 102
Doba dana i povoljni dani za berbu odredenih vrsta proizvoda, tak ode su važni za kvalitet i trajnost proiz voda. Salat a je najboljeg kvaliteta ako je odsečena ujutro, a u toku leta dok je još prekrivena rosom. Začinsko i čajno bilje, jagode, pasulj (boraniju), paradajz i krastavce treba obrati po suvom vremenu, najbolje pre podne, ili tek pred veče. Najkvalitetniji za zdravu ishranu su sveži proizvodi koje donosimo iz bašte i odmah th koristimo. Za korišcenje u toku zime, sopstvene proizvode nastojimo da sačuvamo na način koji je najmanje štetan za njihov kvalitet, ukus i aromu. Za čuvanje protzvoda iz bašte koristi se pet načina: 1. Ono što može da ostane na lejama (bez opasnosti u pogtedu kiimatskih uslova), donosiće se iz bašte po potrebi. 2. Dmgu mogućnost predstavlja unošenje proizvoda (pre mrazeva) u podrum, u za to odredenu toplu leju ili u takozvani klimatski sanduk u bašti. 3. Proizvodi se mogu čuvati i u smrznutom stanju u zamrzivaču. 4. Proizvode možemo pasterizovati i staviti u tegle. 5. Proizvodi se mogu osušiti. Kođ povrća koje se od jeseni ostavlja na tejama, treba voditi računa o lokalnim kimatskim uslovima, naročito o najnižim temperaturama. Kod nas, u nekim krajevima mogu da se ostave na otvorenom: zimska sorta kelja, kelj pupčar, praziluk, celer, pa čak i mrkva, zimski i crveni radič. Zaštitićemo ih nasipanjem zemlje i, ukoliko je potrebno, lišća, a sve to pokriti plastičnom folijom. Povrće zaštićeno na ovaj način može da izdrži nekoliko stepeni ispod nule sve do upotrebe, kada po povoljnom vremenu vadimo koiiĆine, potrebne za nekoliko dana. Matovilac ne mora da se pokriva. Dosta toga stavlja se pre zime u podrum. Najbolja zimska temperatura podruma za očuvanje kvaliteta proizvod a je od + 1 0 do +4°C, a potrebna vlažnost od 75 do 90 %. Iz tih razloga najbolji je 103
pod od naboja. Ako je vazduh suv, zimnicu treba pokriti plastičnim pokrivačem, kako bi se što manje sušila. Krompir zadržava svoj kvalitet dok ne počne da klija. Zato klijanje rreba sprečavati što duže. Svake nedelje treba ga rukama dobro promešati. Promenom položaja krtola, kiijanje krompira koji se okreće prema svetlu se zadržava. Korenasto povrće: mrkva, cvekla, repa, cma rotkva... ostaće sveže, ako se zakopa u vlažan pesak. Povrće se pre toga ne sme oprati, kako ne bi došlo do tmljenja. Ukoliko nema podmma, treba se odlučiti za manje praktičan način čuvanja na otvorenom. U zemlju u bašti treba ukopati takoz vani kli matski sandu k od eterni ta £11 stiropor a. Sa gomje strane treba napraviti proreze za vazduh. Povrće treba razvrstati u manje кофе ili sandučiće kojt se zatim slažu u veći klimatski sanduk. Voće treba odvojiti u poseban sanduk, jer ono kvari ukus povrća. Sanduk treba pokriti izoiacionim materijalom (stiroporom ili sličnim) i poklopcem (oknom) od plastike kao zaštitom od
vl ag e i mi še va . Topla leja u bašti pogodna je za čuvanje proizvoda, ukoliko se sa unutrašnje strane dobro izoluje od hladnoće. Treba sprečiti miševe da dođu do hrane kao i da je kvase kiša i sneg. Povće i voće u spremištu treba povremeno kontrolisati. Nagnjile plodove treba uklanjati, kako se bolest ne bi širila. Duboko zamrzavanje graška, boranije, karfiola, malina i ribizli boi je je od pas te riz ova nja , je r se na taj na či n sač uv a viš e hr anl jiv ih materija nego u postupku sa visokom temperaturom dužeg trajanja. Ukoiiko je to moguće, zamrzavanje treba da se izvodi bez dodatnog šećera (jagode, maline, ribizle, šljive, kajsije itd.). Zamrzava se i pojedino bilje koje tim postupkom zadržava bolji miris od suŠenog (npr. bosiljak, peršun, vlasac). Zamrznuto bilje treba izdrobiti, iseckati i dodati gotovim jelim a. Svež, sasv im zreo paradajz možemo zamrznuti ceo. U plastične kesice stavijamo onoliko, koliko je potrebno za jedno kuvanje. Zaleđene plodove 104
treba samo delimično otopiti, iseći na manje komade i dinstati kao sos, sa odgovarajućim začinskim biljem. Va žn o je da na ke sic ama bu de na zn ač en da tu m zam rza van ja, kako bi sadržaj bio utrošen na vreme. Prilikom otapanja treba vo dit i ra ču na o up ut st vi ma za po je din e vrs te po vr ća . Sve što je moguć e, treba ostaviti za upotr ebu u sveže m stanju. Treba izbegavati kuvanje i pasterizovanje, jer konzumiranjem raznovrsnih presnih salata doprinosimo svom zdravlju u večoj meri nego kuvanim povrćem. Ak o mo že da se pr oiz ve de dov oij an br oj gia vi ca ku pus a, u je se n tre ba da se kis eli . Iz me đu slo jev a st is nu to g i uso lje nog kupusa treba posuti različito začinsko i iekovito bilje, kao što su kim i bobice kleke. Kiseo kupus, рге svega presan, u toku zime predstavlja naroČito zdravu hranu zbog vitamina i minerala koje sadrži. Pojedini proizvodi mogu se osušiti za ishranu preko zime (npr. zrelo zrnevlje pasulja, graška i semenke bundeve). Cmi i beli luk, kada im se u jesen lišće potpuno osuši, pletu se u vence koji se mogu vešati u suvom podrumu ili na tavanu. Treba osušiti i dovoljno začinskog i drugog bilja za kuhinju.
105
GLAVNI RADOVI TOKOM GODINE JANUAR Sastavljamo listu povrća i bilja koje ćemo gajiti. Vodeći računa raspoioživom mestu i potrebama pravimo plan setve i sadnje na pojedinim lejama. Pri tome razlikujemo glavne, one za popunjavanje, rane, kasne i mešovite kulture povrća i bilja. Sastavljamo listu semenja, biramo otpome sorte, pravimo širok izbor raziičitih vrsta povrća. U ogradi za kompost staino sakupljamo kuhinjske otpatke, drvni pepeo, karton, hrtiju itd. Kontrolišemo zimnicu, ukianjamo natmle plodove. Kontrolišemo baštenske alatke, popravljamo, nabavijamo ono što je potrebno. Bez prekida hranimo ptice u baštenskim kućicama, kako bi se navikle na hranjenje. Proučavamo uputstva iz oblasti biološkog baštovanstva, metode 1 iskustva, a od druge godine i sopstvene beleške. 0
FEBRUAR Ukoliko nastupi suvo i toplo vreme, pripremićemo toplu leju. Pokri ćemo je i nekoliko sunčanih da na ostaviti da se zagreva za prvu setvu. Seju se: baštenski kres, rana zelena salata, rotkvice, spanać. U hladnijim predelima zelenu salatu treba sejati u sandućiće na prozorima, a zatim rasad prorediti, presaditi u čaše od jogurta na kojima smo prethodno pomoću upaijene sveće na dnu izbušili mpice. Po povoljnom vremenu, u dobro zemljište u bašti sejemo peršun (dug period klijanja), sadimo beli luk oko ruža, oko voćaka, između jagoda. Leje povrtnjaka na kojima će se gajiti paradajz, krastavci, tikvice, boranija, jagode, kao i okolinu voćaka, treba zaliti biljnim 106
preparatom, s jeseni pripremljenim od posečenog preostalog bilja sa dodatkom lukovine (bez valerijane), koji povoljno utiče na zdrav rast i otpomost biijaka, snabdevajući ih mineralima. Mesto gde ćemo saditi grašak i boraniju (pasulj) treba posuti drvenim pepeiom. Protiv svih vrsta plesni u bašti koristi se preparat od belog iii cmog luka (posebno poglavlje o zaštiti bii jak a). Treba pripremiti rezervoar za skupljanje kišnice, iii kupiti mčnu pumpu za vodu, ukoliko se voda nalazi na manjoj dubini. U toplijim predelima vilama treba obraditi suvo zemljište, kako bi po st ai o ras tre sit o. Ko mp os t treb a ras tur iti i izm ešt i sa mo sa gomjim slojem zemlje, gde će nastaviti da se razlaže. Možemo saditi lesku (najmanje dve sadnice, zbog oprašivanja) i šipak (Rosa canina). MART Po mogućnosti nabavljamo prirodna đubriva, kao što su koštano brašno, rožano i krvno brašno. Ako je vazduh topao, treba prosejati zreli kompost. Najmanje tri nedelje pre setve treba gornjem sloju na Iejama dodati kompost i po potrebi ih posuti organsk im dubrivo m. Ako je zemlja još tvrda, tr eba je pažljivo obraditi vilama, poravnati i napraviti leje. Primeri meSovitih kultura za prvu setvu: 1. ieja: cmi luk, između njega rotkvice - sejana salata, mrkva sejana salata - cmi luk sa rotkvicama. 2. leja: zelena salata - spanać - rani kupus(rasad) - spanać zelena salata (setva). 3. leja: grašak u 3 reda, izmedu 2 reda rotkvica - uz ivice leje sadnice kelerabice i salate (mešano). 4. leja: crni luk - spanać - mrkva - spanać - cmi luk - mrkva. 5. leja: baštenski kres - cmi iuk - kelerabe (sadnice), iztneđu sejana salata - cmi luk - baštenski kres. 107
6. leja: arpadžik sejana salata sa rotkvicama - mrkva - sejana saJara sa rotkvicama - arpadžik. Setva peršuna (ne uspeva pored salate). Sadnja belog luka: oko voćaka, izmeđ u jag oda i ruža. Povrće se brže razvija u tuneJima od piastične folije. Po toplom sunčanom vremenu treba ih provetravati. Početkom meseca u čaše od jogurta sejemo paradajz - u kompostnu zemlju sa dodatkom drvenog pepela. Pogoduje mu 18°C (prozorska polica). Isto važi za bosiljak koji se seje u saksije. Zemlja treba da ima stalnu viagu - voda da bude miaka. U topiu leju seju se: blitva, praziluk, celer, zelena salata, kupus, kelj, kelj pupčar, cvekla, jednogodišnje cveće (kadifica, zevalice itd.). Iznikie biljke treba ubrzo prorediti. Delimo i presađujemo korenje trajnog bilja: matičnjaka, pitome nane, estragona, kamfrija (ili gaveza), kopriva. Krompir iznosimo u plitkim sandučićima da proklija na svetlu.
Zavisno od spoljne temperature, u sandučiće i saksije sejemo osedjivije vrste povrća: krastavce, bundeve, kukuruz šećerac, keJj pupčar, papriku, piavi patlidžan, dinje (gde klimatski uslovi dozvoljavaju), suncokret i jednogodišnje cveće. Paradajz presađu je mo u ve će sak sije , a po top lij em vr em en u sta vl jam o u pJa sti čn i tunel da očvrsne. Sve mlade biljke zalivamo mlakom vodom, ali nikako po lišću. Ukoliko ne raspolažemo toplom lejom, setvu obavljamo u tunelu ispod folije: kupus, kelj, keij pupčar, blitvu, jagode mesečarke, cveklu, celer, praziluk. Sadimo karfiol. NapoJju sejemo i sadimo: radič, slatki anis, mrkvu, cmi luk, sitan luk, niski i visoki grašak, zelenu salatu, spanać i rotkvice za stalnu potrošnju, ranu boraniju. Sadi se rani krompir, jagode, sadnice crvene i cme ribizle, ogrozda, kao i mže i višegodišnje cveće kao što su margarete, 108
kokotić i baštenska hajdučica. Sade se i lukovice gladiola i krtole georgina. Treba iskoristiti svako slobodno mesto. Mlade biijke možemo mnelima od plastike zaštititi od slane. Treba voditi računa da zemljište bude stalno pokriveno i vlažno. Iznikle mlade biljke posle setve ubrzo treba razrediti, kako bi mogle da se neometano razvijaju. Korov između redova treba redovno podsecati i ostavljati na zemlji da se osuši.
MAJ Tamo gde je u prvoj polovini maja još prohladno, osetljive mlade biljke treba štititi (naročito preko noći) plastičnom folijom, koju po toplijem vremenu treba skidati, kako bi biljke očvrsle i ojačale. Preterano čuvanje nije preporučljivo jer sadnice postaju preosetljive. SveŽe presađene biljke možemo na nekoliko dana zaštititi od hladnoće, prejakog sunca ili vetra na taj način što ćemo ih poklopifi saksijama. Zemlja oko sadnica treba da bude opiemenjena kompostom, rastresita, pokrivena. Zelenoj salati prija hladan tuš u podne, po suncu - na taj način brže zavija glavice. Dok traje hladno vreme, ispod plastike, a kasnije napolje, sejemo: karfiol, kupus, crveni kupus, kelj, kelj pupčar (za zimsku be rb u) , bor ani ju, ja go de me se ča rk e, i sv ak e dv e ne de lje ma lo salate-kristalke. Posie 15. maja iz topie leje treba preneti mlade sadnice, kao i paradajz i papriku iz sandučića. Krastavce, tikvice i dinje (po dve do tri biljke) treba posejati u kompostnu zemlju. Sade se krompir, pasulj, kukuruz šećerac. U posebnoj bašti ili izme du povrć a seje se jedn ogodi šnje bilje: majoran, kim, anis, mirođija, borač (tabela mešovitih kultura). Posle sejane salate za čupanje i rotkvica seju se (npr. kod mrkve) redovi cvekle i belgijski radič, poznat pod imenom vitlof. Slede kelerabe, bele rotkve i grašak. Ра&пја, pulevi! Pojava ovih i dmgih nepoželjnih gostiju u bašti
109
podseća na preduzimanje potrebnih mera, opisanih u poglavlju o prirodnim sredstvima za zaštitu biljaka. Stalna briga oko pripremanja komposta i potrebnih tečnih bilj nih du bri va i sreds tava za prs kanj e treb a da se pro duž i i u narednim mesecima.
JUNI Pravo je vreme za presađivanje sadnica kasnog kupusa, kelja, keija pupčara, praziluka, celera, blitve, i karfiola na njihovo staino stanište, sa kojeg smo već sakupili rane vrste salate, spanać, rotkvicu itd. Kao međukulturu stalno sadimo salatu da bismo je stalno imaii na jelovniku. Umesto veštačkih đubriva, sada - u fazi naglog rasta, koristimo tečna đubriva sopstvene proizvodnje. Na prvom mestu treba da se nalazi đubrivo od potopijenog lišća kamfrija (ili gaveza), čiji je način pripremanja opisan u poglavlju o biljnim dubrivima. Lisnatim biljkama odgovara tečno đubrivo (azotno) od kopriva. Korišćenje jednom nedeijno je dovoljno. Povrću iz porodice kupusa kao i biitvi, celeru i praziiuku, potreban je dodatak komposta. Stalno treba održavati vlagu i pokrivati zemlju. Treba misiiti na naredno rano proleće: sejemo mrkvu, crnu rotkvu, zimski radič, crveni radič, i kasnu endiviju za potrošnju tokom zime. Belgijski radič ili vitlof (majsku setvu) proredujemo da bi se jače razvilo lišće i jako korenje (zasađen u sudove i sklonjen u tamnu prostonju preko zime će zaviti čvrste, duguljaste glavice). Po potrebi sejemo - po ivicama leja - i veoma zdravu cveklu koju treba samo prorediti, jer bi presadivanje u to doba godine daio jako male glavice. Paradajzu treba stalno kidati bočne grane, kako bi hrana odlazila samo u plodove. Glavno stablo vezujemo uz drveni kolac da bi izdržao težinu plodova. Krastavcima i tikvicama zakidamo vrh pos le pet og lista, čim e p osti žem o grananj e. Kro mpi r za sip amo . Ranije opisanim prirodnim sredstvima i dalje sprečavamo 110
nanošenje štete redovima povrča. Jaja i gusenice skidamo neprekidno sa kupusnog lišća. Od raznih lisnih vaši štite jaka sapunica od domaćeg sapuna (rastvor od 2%), duvanski prah, kameno brašno (za posipanje). JULI
Seju se još: zelena salata, kristalka, radič za zimsku potrošnju, endivija, slatki anis, crna rotkva. Kada stabla ranog krompira počinju da se suše, krompir treba vaditi iz zemlje i praviti mesto za dalje setve i sadnje (npr. endivije, radiča). Za stalno pokrivanje zemlje sada već ima dovoljno lišća od kamfrija ili gaveza. Ono se seče i zatim razastire po goloj zemlji. Na isti način upotrebljene koprive dobro utiču na vegetaciju povrča, zadržavaju vlagu i štite život u zemlji. Pokošena trava, podsečen korov, takođe se koriste za pokrivanje zemlje. A V G U S T Sve ono što ne trošimo u svežem stanju odmah, pripremamo i spremamo za zimu. U slobodne redove sejemo matovilac, spanać, zimsku endiviju, rotkvice. Sadimo jagode, uz dodatak komposta, kako bi već naredne godine dale dobar rod. Došlo je i vreme za presadivanje endivije, gde takođe možemo dodati kompost. U sušnom periodu treba obilno zaliti zemljište oko biljaka. I dalje beremo bilje (zlatni matičnjak, kamilicu, bosiljak, pitomu nanu itd.) i sušimo ga za zimsku upotrebu, vezanog u vez ice , oka ćen og u hla du. Luk se vad i i suši u s enc i. Ukoliko se pojavi boiest ili štetočine, treba primeniti prirodna sredstva. Vre me je pov olj no za raz množ ava nje ruža po mo ću rez nic a: grančice koje su već pomalo odrvenele, 20-30 cm dugačke, odsecamo ispod donjih listova, kao i vrh. Donja dva lista treba pažljivo ukloniti. Zabadamo ih u rastresitu, vlažnu zemlju i pokrivamo velikim staklenim teglama da bi i vazduh ostao vlažan. 111
Reznice će verovatno ožiliti do narednog proleća, ukoliko uspemo da obezbedimo stalnu vlažnost. Tada vadimo mlade biljke i sadimo ih na stalno mesto gde će predstavljati pravi ukras. Maline posle berbe sečemo pri korenu. Ostavljamo najjače mlade grane, 5-8 po metm. SEPTEMBAR Endivijinu rozetu vezujemo po suvom vremenu u glavice, kako bi u sre din i osta la soč na. Vez uj emo onp li ko bilj aka , kol iko nameravamo da potrošimo za nedelju dana. Sejemo zimsku salatu, spanać, rotkvice i matovilac. Siatki anis proređujemo. Prvih dana u mesecu možemo zasaditi i leju jagoda. Zemlji dodamo kompost, okolinu biljaka dobro zalijemo i pokrijemo pokošenom travom ili piljevinom, kako bi zemljište zadržalo vlagu. Redovima starih jagoda takođe dodajemo kompost. Prinosi su u trećoj godini mali, zato stare biljke treba ukloniti. Sadimo maline - vrlo zdravo voće koje će rađati 15 godina svakog jula. Njima pripada mesto na mbu povrtnjaka, gde leti ne baca ju sen ku. Zemlji dod aje mo gmb i kom pos t i pe peo . Sa di mo 5 ja ki h sad nica - štap ova po du žn om metr u. Vez uje mo ih na 3 žic e, razapete između kolja. Za pokrivanje zemljišta najbolji su vuneni otpaci i piljevina. Stalna vlažnost je veoma važna za jagod e koje su poreklom šumske biijke. Sadimo rabarbam (u dobm zemlju sa kompostom). Na mestima gde je berba obavijena, sejemo bilje za zeleno đubrivo (slačicu, jednogodišnje sorte deteline). Ono će zemljiŠte načiniti rastresitim, pokriti ga i do proleća popraviti kvalitet. Da bismo sprečili pucanje glavica kupusa, pre jakih kiša zasecamo stabla do polovine. Time sprečavamo naglu navalu sokova u glavice, koje na taj način ostaju zdrave za čuvanje preko zime. Niska boranija rađa ponovo, ako je posie berbe orežemo i zalijemo. Nju, kao ni grašak, ne čupamo, već je porežemo iznad 112
zemlje. Svojim mehurićima u kojima čuva azot, korenje po bolj šava kval itet zeml je. OKTOBAR Svu našu pažnju treba posvetiti čuvanju proizvoda (posebno poglavlje). Salate pokrivamo plastičnim tunelom, jer za toplih dana mnoge biljke produžavaju vegetaciju. Stabia paradajza po hladnom i kišovitom vremenu odsecamo pri korenu i biljke sa zelenim plodovima okačimo da vise u toploj prostoriji, vrhovima na dole. Na toploti, čak i u tamnoj prostoriji, plodovi sazrevaju za dnevnu potrošnju. Peršun i vlasac za dnevnu potrošnju sadimo u sudove. Kasnu mrkvu, celer i cveklu ostavljamo u zemlji do mrazeva. Krajem meseca vadimo radič, vitlof, sečemo zelene delove do srednjih mladih listova, a korenje sklanjamo u hladnu prostoriju. Zimi ih sadimo u kante sa vlažnim sitnim peskom, koje prenosimo u tamnu topliju prostoriju. Za dve do tri nedelje razviće se duguljaste, žućkaste glavice. U suviše toplim prostorijama (iznad 18°C) listovi se otvaraju i javljaju se lisne vaši. Sadimo žive ograde, voćke, mže, delimo i rasađujemo višegodišnje biljke (cveće i razno bilje). Sadimo zovu, glog, lesku. NOVEMBAR Pre mrazeva sklanjamo u svetlu, negrejanu prostoriju, u kojoj temperatura ne pada ispod nule, mzmarin, lovor, rozetlu. Ostalo trajno bilje (timijan, miloduh, matičnjak, pitomu nanu, pelen, vla sac ) ost avl jam o u baš ti. Seč emo gra nči ce za pr epa rat od bilj a ili ih kompostiramo (osim pelena). Zbunju ribizle i maline, kao i voćkama dodajemo kompost, a vl asc u ča đ. Viš egod išn je bilj ke od se ca mo, usi tnj ene komp ost ira mo, a korenje pokrivamo grubim kompostom kao zaštitom od hladnoće. Mrkvu, cveklu i celer treba povaditi i pažljivo im odseći lišce. 113
Reznicama (grančicama dugim 20 cm) možemo rasaditi ribizlu, zovu, lesku i cvetno žbunje. Zabadamo ih u mešavinu peska i rastresite zemlje u zvetrini. Za prolećnu cvatnju sadimo lukovice narcisa i lala. Pravimo visoku leju (posebno poglavlje). DECEMBAR Pre mrazeva zemlju treba zaštititi usitnjenim biljnim otpacima. Ruže mogu da se zaštite od mrazeva poimoću stajnjaka, zemlje i komposta, najmanje 5 cm iznad mesta kalemljenja. Od zimskog sunca treba ih zaštititi jelovim granjem. Kompost treba pre mrazeva dobro pokriti, kako bi proces razlaganja mogao da se nastavlja. Baš tenske alat ke treba očistiti, istrljati ih krpom i mašinskim uljem. Pre toga, naravno, vilama treba obraditi zemlju na mestima gde je još tvrda, a zatim je pokriti baš tens kim otpa cima . Ako u bašti nema dovo ljno kišn ih glis ta, mož emo napr avit i malu farmu o kakvoj je ranije bilo reči, a namnožene kišne giiste u proleće iznosimo na baštensku zemlju. Po potrebi ćemo urediti baštenske staze, terasu, senicu učinićemo sve da bašta naredne godine postane još privlačnija za što duži zdravi boravak u zelenii u.
114
ODGOVORI I SAVETI NA PITANJA IZ PRAKSE PITANJE: U našoj bašti povrće ne uspeva bez đubrenja. Otkako nismo u mogućnosti da nabavimo stajsko đubrivo, posipamo je ve št ač ki m. Da li je is tin a da se kv al it et ze mlj iš ta i pr in os i mogu popraviti samo uz pbmoć prirodnih sredstava? ODGOVOR: Svakako. Jedini je usiov da budete, kako fizički tako i psihički, spremni da promenite svoje dosadašnje radne navike, kao i odnos prema zemlji, biijkama i životinjama u bašti. Sigurno vam je više staio do sadržaja, do unutrašnjeg kvaliteta, nego do vanredno krupnih proizvoda, veštački proizvedenih, mada Iepih po izgledu, ali sadržajno siromašnih i vodenastih. Ispošcenost, zamorenost zemlje primećujemo naročito tamo gde se godinu za godinom na isto mesto seje i sadi povrće kome treba dosta hranljivih materija. Na primer: zeljaste biljke svih vrst a, pra zil uk, cele r, krom pir , kras tavc i, tikve itd. Zeml jišt e postaje jednostrano i hronično ispošćeno, pošto stalno gubi iste materije. To se naročito zapaža kod monokuitura. Upravo iz tih razloga mnogi savremeni baŠtovani i seljaci kupuju i troše veiike koiičine veštačkih đubriva. Na taj način, doduše, postižu velike prinose na isim površinama, ali su proizvodi vodenasti, siromašni u vitaminima, mineralima i aromatičnim materijama, da ne spominjemo štetne posledice po zemljište. Veš tač ko đub riv o nije rešen je, poš to ono ne pred sta vija potpunu hranu. Mnoge materije biljke mogu dobiti samo iz organskog humusa. U bio-bašti se stalno obnavljaju dodavanjem komposta raznolikog sastava. Ukoliko se još ne bavite proizvodnjom komposta, učinite to sada. Iznenadujuće je, koliko se materijala nakupi i putem kompostne gomile vrati u baštensku 115
zemlju. Ako stalno nadoknađujemo utrošenu energiju, ne može doći do pomanjkanja - biologično, zar ne? Problem đubrenja smanjuje se i primenom plodoreda različitih vrs ta pov rća . Na mes tu gde su pr eth odn e god in e gaj ene bil jne vrs te sa najvećim prohtevima , sada treba sejati i saditi skromnije (grašak, pasulj, soja). U više redova na leji treba gajiti različite vrs te po vr ća koje se me đu so bn o dopu njuj u (vi di pog lav lje o mešovitim kuiturama). Između njih treba sejati neven i kadificu čije korenje luči materiju koja uništava nematode - parazite koji Žtve u zemiji. Istovremeno, ove biljke svojim mirisom podstiču na aktivnost korisne organizme i popravljaju kvaiitet humusa. Stoga ih s jeseni ne treba čupati iz zemlje, već ih treba samo odrezati iznad korena. Pored ispravnog načina rastresanja zemljišta, pokrivanja gole zemlje, preporučujem i mineralima bogate biljne preparate od gaveza i kopriva. Za ispošćeno zemljište naročito je pogodan ргеparat od preslice iz poglavlja o biljnim preparatima za prskanje i
dubrenje. Preslica, naime, sadrži silicijum koji jača otpornost bil jak a ti me što ja ča nji hov o tki vo. Za pr ime nu u ove sv rh e preslicu treba brati tek u augustu, pošto se u biljci tada nalazi najviše kremene kiseline i silicijuma. Pošto ne raspolažemo uvek svežom biljkom, treba je osušiti u hladu i spremiti do upotrebe. Prskanje preparatom od presiice sprečava i uništava više štetnih pojava u zemljištu i na biljkama. To su npr. razne plesni, monilija, itd. na voćkama. Zemljište može da se prska u više navrata od sredine febmara do maja, od sredine jula do sredine avgusta, u oktobru i novembru. Biljke će ojačati a plesan nestati ako se listovi u više navrata, po suvom i sunčanom vremenu isprskaju sa svih strana. Iskustvo sa biološkim metodama i sredstvima je pokazalo da se be z pr im en e sta jsk og i ve šta čk og đu br iv a u baš ti mo že pro iz ves ti zdravo povrće, koje mirne savesti možete da ponudite svojoj porodici. Svesni smo toga da smo nehotice sve više izloženi
116
lošeg vazduha, loše pijaće vode i buk e sav rem ene teh nik e. Neć emo doda tno loše uti cat i na svoje zdravlje postupcima i sredstvima koje možemo da izbegnemo. Tamo gde je to moguće, treba napustiti Ш bar ograničiti upotrebu hemijskih sredstava! Ovaj princip treba da važi naročito u baš tov anst vu. PITANJE: Hteo bih da travnjak u svojoj bašti pretvorim u biopovrtnjak. Kako da postignem da tvrda zemlja što pre postane rastresita, ali bez prevrtanja zemlje asovom? Želim da ubrzo postignem dobre prinose. ODGOVOR: Ver ova tno va m je poz nat o da pre kop ava nje m ašov om, prevrtanjem i meŠanjem slojeva zemlje, veoma brutalno remetimo rad i red mnogobrojnih organizama u zemlji, uništavajući ih u ogromnom broju. Oni se nakon toga veoma sporo regenerišu i obnavlaju prirodno stanje, što se ogleda u sporijem i slabijem rastu kultura koje se u proleće seju u sveže prekopanu zemlju. Zato tom poslu treba pristupiti sa što više obzira. Biće najbolje, ako travnjak pokrijete slojevima kartona ili hartije koje ćete pritisnuti kamenjem ili daskama. U mraku i vlazi vlada ju idea lne pril ike za kišn e gli ste koje će travn jak prer adit i u humusni sloj. Za to je pogodan letnji period, pred odlazak na godišnji odmor, kada vam papirni pokrivač neće smetati. Početkom septembra dobro obradite zemiju rastresanjem vilama Gomji sloj izmešajte sa onoliko komposta, koliko možete da ga proizvedete. Zemljište tada odmali zasejte zelenim dubrivom. Pod tim nazivom podrazumevamo biljke koje svojim gusto isprepletenim korenjem čine zemlju rastresitom, a svojim nadzemnim delom do zime proizvedu obilje zelenila. U toku zime se smrzavaju i pretvaraju u hranu koju koriste kišne gliste i dmgi organizmi koji žive u zemlji. Do proleca se sve to pretvara u humus. Tada možete, ukoliko je to potrebno, ponovo obraditi
хш&тгмот uticaju okoline putem
117
zemiju vilama, bez mešanja slojeva Formirajte ieje i zasadit e krompir kao prvu kulturu. Đobro uspevaju i grašak, pasulj (boranija) i crni luk. Zašto krompir doiazi prvi na red? Zato što njegov nadzemni deo treba zagrtati, kako bi rod bio bolji. Time zemiju više puta rastresamo i podsecamo korov. Sunce boije zagreva gomilice nego ravnu površinu, što krompim veoma pogoduje, a istovremeno topiota ubrzava delovanje i razmnoža vanj e org an iz am a u zem lji , što po ds ti če brž e s tva ran je hu mus a. Za takozvano zeieno đubrenje pogodne su jednogodišnje biljke: slačica, grahorica, divlji bob, jednogodišnje deteline itd. U nekim semenarama se već prodaju dobre mešavine semenja ovih biljaka. Gotovo sve ove biljke uz svoje korenje zadržavaju bakterije koje iz va zd uha izdvaj aju azot i tai ože ga u nar oč iti m me hu ri ći ma . Na taj način dobija se gotovo đubrivo za povrće koje ćete u proleće sejati ili saditi na dotadašnjem travnjaku. PITANJE: Koji materljal je najbolji ш pokrlvanje zemlje oko voćaka? Nemam na raspolaganju dovoljnu koiičinu komposta kojom bi h po re d po vr tn ja ka mo ga o da sn a bd ev am i oov eć i vo ćn ja k. ODGOVOR: U poslednje vreme pokazaio se veoma uspešnim pokrivanje zemlje u voćnjacima korom četinara. Usitnjena kora posipa se u sloju debljine od 5 do 10 cm, u traci širine 1 m oko voćaka. Viš ego diš nja por eđ enj a su po tv rd il a da je ras t vo ća ka bolji , a prinosi veći nego kod upotrebe herbicida protiv korova, puštanja trave i korova da rastu ili pokrivanja zemljišta oko voćaka cmom plastičnom folijom. Mlevena kora četinara sada se uveliko kompostira i kao humus dodaje zemlji prilikom sadnje voćaka. Time se povećava udeo humusa, a stručnjaci smatraju da upravo to doprinosi boljem rastu. Organizmi iz zemlje lagano razlažu kom drveća i tek nakon dužeg perioda treba ponovo dodati sloj debljine nekoliko santimetara. Uz ovaj postupak korenje je stalno dobro snabdeveno
118
hranljivim materijama. Prednost se sastoji i u zaštiti gomjih slojeva zemljišta u kojima se grana korenje drveća: u takvom zemljištu oni su boije zaštićeni od posledica suše za vreme letnjih žega. U nedostatku vode, drveće i njegovi plodovi oslabe, smanjuje se njihova otpomost prema bolestima i štetočinama. Pored toga, sloj usitnjene kore sprečava spiranje - eroziju gole zemlje prilikom jakih kiša, naročito na terasama i padinama, a osiobađa nas i od brige oko brzog gubitka vlage iz zemlje. Ukoliko je zemljište u pogledu pH faktora kiselo, rano s proleća treba sipati drvni pepeo koji smanjuje kiselost i ujedno predstavlja kalijumovo đubrivo. Najbolje đubrivo čine izlučevine brojnih kišnih glista koje se brzo razmnožavaju u humusnom zemljištu. Za prskanje voćaka ne treba koristiti hemijske otrove koji usput uništavaju koristan život u zemlji, već samo prirodna sredsatva. U svaki voćnjak spada i veći broj kućica za gnežđenje ptica. Dok su voćke još male, kućice treba učvrstiti na drvene letve koje se koriste kao oslonac za voćke. Što veće mogućnosti i Sto vise životnog prostora dajemo korisnim pticama, to će manje štetočina bi ti u voć nja ku. Pr ek o zi me pt ic e tre ba hra nit i ovs en im pahuljicama, semenom suncokreta itd. U bašti treba napraviti malu ba ric u, ka ko bi i leti i zi mi za nji h bil o dov olj no vo de . PITANJE: Posedujemo veliki povrtnjak. Ne proizvodimo dovoljno komposta, iako kompostiramo sve odgovarajuće otpatke. Zato koristimo đubrivo sa kokošije farme. Znam da sadrži dosta azota, a nedovoljno ostallh materija. Preporučena organska đubriva kao što su koštano brašno, krvno brašno i rožano b ra šn o, ne mo gu da na ba vi m. Ka k o da po bo lj ša m s t ru kt ur u zemljiŠta? ODGOVOR: Životinjsko dubrivo sa kokošijih, svinjskih i goveđih farmi ne treba upotrebljavati za proizvodnju zdrave hrane u bio-bašti. Dodajemo ga zemlji oko biljaka koje ne koristimo za ishranu, npr.
119
jed nog odi šnj im i više godi šnje im cvet nim i ukr asn im bilj kama, ukrasnom žbunju itd. Savremena mesna industrija na farmama ne bavi se više gajenjem domaćih životinja kao Sto to čine seijaci koji ih hrane kukuruzom, krompirom, žitom i drugim poljoprivrednim proizvodima. Zivotinjskoj hrani se sada iz fabričkih vreća dodaju razni hemijski dodaci za brži rast, kao i sredstva protiv boiesti: hormoni, antibiotici, kortizoni itd. Čestice tih materija mogu se kasnije naći i u mesu zaklanih životinja i njihovim izlučevinama koje farme prodaju kao đubrivo. Prilikom analiza, u takvom đubrivu su nadeni čak i insekticidi, npr. DDT koji se koristi u stajama i u proizvodnji stočne hrane. Postoje i drugi razlozi zbog kojih u našoj bio-bašti ne želimo da koristimo đubriva takvog porekla. Međutim, ništa nemamo protiv korišćenja đubriva koje nam stiže od seljaka koji hrani stoku na prirodan način, bez hormona i antibiotika. Svakako ćemo koristiti i đubre koje sami proizvodimo gajenjem zečeva, kokoši i ovaca. Životinjski izmet kompostiramo sa dodatkom zemlje između ostalih otpadaka iz kuhinje i bašte. Ne treba ga rasturati direktno na leje, pošto je suviše jak, a svojim mirisom privlači štetočine. Ukoliko imamo veću količinu dobro sagorelog stajskog đubreta, u jesen ga možemo pomešati samo sa gornjim slojem zemlje. Kišne gliste će ga preko zime preraditi i ja ko se raz množi ti na njem u. S pro leć a treb a sa mo da pogra bulja mo suve ostatke, rastresemo zemlju na lejama, zasejemo ih i zasadimo. Golu zemlju na kraju pospemo usimjenim materijaiom. Neshvatljivo je zašto kod nas ne mogu da se nabave organska đubriva kao što su koštano, krvno i rožano brašno. U mnogim zemljama mogu da se nabave i stalno se koriste, iako su srazmerno skupa. Kuda odiaze otpaci iz klanica? Ove prirodne materije bi mogle. dobro da se isk oriste za povećanje piodnos ti zemljišta. Pre više vekova, pametan seljak je svome nasledniku zapisao mudre savete za uspešno vođenje domaćinstva. Izmedu
120
ostalog, on ga je posavetovao da ovčije kosti uvek zakopa na pašnjaku, kako mu nikada ne bi ponestalo stočne hrane. Ni u prirodi se ništa ne odbacuje, sve se prerađuje i materije su stalno u opticaju. Strukturu zemljišta jako poboljšava takozvano zeleno đubrenje, o kome je ovde već bilo reči. U poglavlju o glistama spomenuto je prvoklasno đubrivo koje ove, u ekološkom smislu najkorisnije životinje, proizvode od otpadaka. U senovitom kutku bašte možemo od starih dasaka napraviti veću ili manju farmu kišnih glista kojima nije potrebno oišta osim stalne zalihe otpadaka • to je sve. Pošto se brzo razmnožavaju, možemo ih u velikom broju preseliti na leje sa povrćem. Sto više kišnih glista ima u zemlji, to je u njoj više humusa. Treba napustiti lošu naviku koju možemo da zapazimo kod obavljanja baštenskih i poljskih radova naroČito u jesen, a to je čupanje iz zemlje, zajedno sa korenom, salate, boranije, paradajza, jed nogo diš nje g cveć a itd. Taka v pos tup ak je logi čan i opra vda n samo kod korenastih i gomoljastih biljaka, (mrkva, cvekla, гера, krompir), ali ne i kod ostalth. Cupanjem biljaka zajedno sa korenjem narušavaju se idealni Životni uslovi i oduzima se hrana
mnogim organizmima. Mnogi od njih žive u simbiozi sa biljnim korenjem. To znači da se hrane izlučevinama iz korenja, a obrnuto - korenje koristi izlučevine organizama. U zemlji se nalazi sveobuhvatan splet kilometara mikroskopski tankog ili vidljivog korenja, čije razlaganje predstavlja hranu za kišne gliste i mikroorganizme. Sve što se ne iskoristi u kuhinji ili u baSti, ubuduće ćemo ostavljati na zemlji ili u njoj. Praziluk ili celer nećemo čupati, već samo iseći neposredno iznad korena. Isto važi za sve vrste salate, radič, matovilac, a posebno mahunaste biljke: soju, grašak, i pasulj (boraniju). Njihovo korenje je puno mehurića azota koji đubre zemljište. Biljke u jesen treba iseći iznad korena, plodove obrati, a usitnjena stabla i lišće rasturiti po zemljištu na kome su izrasli. Na
121 121
taj način odmah vraćamo materije koje su biijke oduzele zemljištu. Humusna struktura zemljišta na taj naćin postnje sve bolja. PITANJE: Ak o voć ke ne pr sk am o vlš e pu ta , u ba št i se poj avl juj u mnogobrojne boiesti i štetočine. Kako sprečitl ovu pojavu uz pomoć prirodnih metoda i sredstava? ODGOVOR: Pre svega pokušajte da obezbedite dobre uslove za zdravu vege taci ju u voćnj aku. To su pl od no zemlj ište sa što viš e hum usa , poiožaj sa puno sunca, kiimatskim uslovima prilagođene, proverene sorte voćaka i nega zemljišta kao što je opisana u odgovom o pokrivanju zemljišta u voćnjaku. Loša sorta je npr. jabuka "zlatni delišes". Odgajena je u Kalifomiji, u tamošnjim toplim klimatskim uslovima, pre svega zbog velikog prinosa i kmpnih plodova. Vitaminski, aromatski i mineralni sadržaj ovih jabuka kod nas je najlošiji. Biio bi dobro kada bi baštovani u rasadnicima konačno počeli da vode računa o lošim iskustvima sa pojedinim jako osetljivim novim sortama, koje iziskuju stalno prskanje hemijskim preparatima. Mnogi Ijudi bi radije gajili otporne, zdrave i ukusne domaće sorte voća kojih, međutim, nema u rasadnicima. Oni koji za to imaju mogućnosti, uzimaju dobre kaleme. Izborom boljih sorti voća, mogii bismo u mnogim slučajevima da izbegnemo stalno prskanje, te na taj način i trovanje biljaka i plodova, kao i zemljišta ispod njiii. Prskanje u bio-bašti se izvodi pomoću preparata od prirodnih materija, pri čemu smo svesni da hemija pomaže samo prividno. Cinjenica je da je ona štetna i da nas kažnjava na dugom štapu. Za zimsko prskanje protiv smotavca, cvetojeda, grinja i piesni koristi se sredstvo za prskanje od kaiopera (Tanacetum vulgare), kao što je ranije opisano. Ova biljka je visoka do 1 m i kod nas raste uz puteve. Cvetovi su joj žuti, sitni, nalik na malu dugmad. Preparatom od preslice (rastavića) možemo prskati više puta
122
tokom godine. Sprečava plesan, rđu, uništava crvenog pauka i neke druge štetočine. Protiv lisnih vašiju u voćnjaku takođe se koristi sredstvo od kopriva Protiv minilije na plodovima koristi se ten koji se sadi pored voćaka. Najveći saveznici u zastiti zdravog voća su brojni korisni insekti i ptice. Umesto da ih tmjemo, bilo bi bolje da ih podržavamo. PITANJE: U svojoj bašti gajim povrće bez hemijskih pomagala, all u današnje vreme već stiže u zemljište I biljke sve više štetnlh materija iz indusrrlje, dimnjaka i od saobraćaja. Da 11 je u tim okolnostima uopšte moguća proizvodnja potpuno zdrave hrane? ODGOVOR: Zabrinutost koju izaziva sve jače zagađivanje zemljišta je osnovana. Hemijski tragovi industrijalizaacije nađeni su čak i u snegu najviših planinskih vrhova, gde bismo očekivali potpuno čist vazduh. Vetrovi nose nečistoću preko svih granica i ni jedno parče zemlje nije pošteđeno. Količine štetnih materija koje u industrijskim obiastima padaju iz vazduha na obradivo zemljište već dece nija ma, na mno gi m mes tim a su pre maš ile kri tič nu štetn u granicu. Tamo gde je stanovništvo postalo svesno da udiše loš vaz duh , hemi jsk e labor atorij e bi u zeml jišt u otkr ile ala rman tne detalje. Pre više godina u SR Nemačkoj inspektori su prilikom kontrole mleka i poljoprivrednih proizvoda insitirali i na kontroli poloprivrednog zemljišta. Na analiziranim uzorcima u laboratoriji je izme rena des eto st mko uveć ana kol iči na kad mij uma, pre kom ema koli-čina olova, bakra, arsena, žive, kao i neke vezane otrovne materije od spaljenih plastičnih otpadaka. Vlasti su bile prinuđene da seljacima zaplene sve proizvode i stoku, kao i da zabrane proizvodnju hrane na zatrovanim površinama. Zemljište se ne može očistiti. Ako bi tamo ikada želeli da ponovo proizvode zdrave proizvode, mleko i meso, morali bi skinuti sa površine
123
zemljišta gornjih 40 cm zemlje i zameniti je zemljom koju bi prevezli sa drugog mesta. Slična istraživanja su i na drugim mestima u Evropi dovela do saznanja da su poljoprivredni proizvodi sa takvih zemljišta upotrebljivi jedino za proizvodnju alkohola. Poznato je da se istraživanja te vrste na mnogim mestima gde nema odgovarajućih iaboratorija uopšte ne sprovode, a ni industriji nije stalo da se otkrivaju negativna saznanja. Na žalost, biolozi i hemičari konstatuju da se danas zemljište zagaduje svugde, negde brže, negde sporije. Kadmijuma ima sve viš e u zemlj ištu, hrani i u naSim bubr ezi ma. Ov u štetu je mog uće sprečavati jedino preduzimanjem mera na izvoru, tj. u industriji koja koristi kadmijum. Pojedine zemlje već primenjuju zakone kojima je zabranjena upotreba kadmijuma u proizvodnji upotrebnih predmeta. Vrši se stalna kontrola materija koje bi bez propisanih filtera i uređaja za prečišćavanje dovodile do sve većeg zagađenja okoline. Automobilska industrija je, ako ni zbog čega drugog, onda zbog umiranja suma, suočena sa činjenicom da mora proizvoditi vozita koja ne zagađuju okolinu, kao što to čine današnja. Onaj ko danas želi da proizvodi koliko god je to moguće zdravu hranu, mogućnost za to treba da potraži na selu, daieko od metatskih i hemijskih industrijskih pogona. PITANJE: Kako možemo sopstvenim merama, uz uvažavanje najnovljih saznanja iz biologlje, prolzvodlti što je moguće zdraviju hranu? ODGOVOR: Hemijskim analizama zemljišta zemljišta je dokazano da humus na zemlja koja sadrži mnogo živih organizama, vezuje opasne teške metale kao Što su kadmijum, olovo, živa. Laboratorijski eksperimenti su potvrdili: u biljkama koje su gajene na zemlji bogatoj humusom, nadeno je najmanje ovih materija. Sto se manje humusa nalazilo u zemljištu, to je više kadmijuma nade no u bitjkama. K ada je njegov 124
sadržaj već postao Stetan Stetan za Ijude, biljkama očito nlje ikodio. Tek vel ike kol iči ne kad mij uma u zeml jišt u dov ode do гшошц razvoju bilj aka, zb og izu mir anja Živih organizama u zemljištu. Iz toga proizlazi da biološke metode i sredstva pomoču kojih se pove poveća ćava va broj broj iivlh iivlh orga organiz nizam ama a u zemljištu ljištu,
do
sprečavanja
prelaska
većih
koliČina
istov istovre renu nutno tno dovo dovode de
otrovnlh
materlja
u
proi proizvo zvode de..
Takođe važi princip: Treba sprečavati preveliku kiselost zemljišta. Po pravilu pH tieba da bude između 6,5 i 7. Takvo zemljiSte nazivamo neutralnim. Gde god je to moguće, treba vršiti analizu zemljiSta, ili nabaviti traku pomoću koje možemo sami odrediti kiselost. Ukoliko je vrednost pH ispod 6,5, dodajemo kalcijum u vidu gašenog kreča, drvni pepeo ili brašno od morskih algi. Što je
zemlja zemlja kiselij kiselija. a. to slabije slabije vezuje vezuje spome spomenut nutee teške teške metal metale, e, i utolik utoliko o više oni prelaze prelaze u biljke. Kisele kiše koje dans padaju iznad čitave
Evrope, Stetne su ne samo za šume, već i za bašte i polja na kojima povećavaju kiselost. Dodavanjem kreča možemo da reguliiemo ovu pojavu. Gomilanje štetnih nitrata u zemljištu i hrani takode izaziva zabrinutost. Farme na kojima se gaje perad, prasad i goveda, predaju velike količine đubriva za intenzivnu proizvodnju povrća i poljoprivrednih proizvoda. Jako dubrenje svake godine i inače je problematično, ne samo zbog hemijskih materija koje sadrže izmeti. Velika količina azota koju sadrži ovakavo iivotinjsko đubrivo povećava kol ičinu nitrata nitra ta u proizvodima. Ova činjenica je potvrdena рге svega kod spanaća, salate i svih vrsta rotkvi, koje su gajene na zemtjištu sa prevelikim količinama dubriva. Trovanja male dece spanaćom sa mnogo nitrata upozoravaju na činjenicu, da su za čoveka velike količine životinjskog đubriva u gajenju biljaka pre štetne, nego korisne. Mnogo nitrata sadrže i zimska zelena salata salata i zimski zimski spanać spanać koji se gaje u toplim toplim lejama lejama u vreme vreme kada kada ima manje sunca. Stoga je zdravije zimi troSiti hranu iz zimnice
125
(mrkvu, cveklu, kiseli kupus) i zimske sorte radiča. Radič skuplja snagu u jakom korenju, a na odgovarajućoj temperaturi tera lišće. Kako crveni radič, vitlof i zimski radič, tako i matovilac i povrće iz roda kupusa ne sadrže previše nitrata. Za proizvodnju zdrave hrane najbolje je zemljište sa dodatkom komposta. Trka za većim prinosima sa preteranim prirodnim iii veš tač kim đub ren jem , koja se po nek ad raz buk ti me đu sus edi ma, ve oma je bes misl ena i štet na. Ist insk i pob ed nik je onaj ko poš ten o radi na boljem kvalitetu i istovremeno brine o svom zdravlju. Mnogi stručnjaci stručnjaci . se danas bave istraživanjem obradivog zemljišta, koje je već na mnogim mestima zbog količine otrovnih materija u kritičnom stanju. Konstatuje se da je situacija iz godine u godinu sve lošija. Bez velikog preokreta u odnosu prema prirodnim elementima od kojih nam zavisi život, tj. prema vaz duh u, vod i i zeml ji, stan je se neć e pop rav iti . Ova j pre okr et u načinu razmišljanja i delovanju moraće da se dogodi kako kod pojedinaca, tako i u svetskoj zajednici. Odlučnim merama treba sprečavati zagađenja u pojedinim zemljama i na međuna-rodnom planu. PITANJE: U biološkotn baštovanstvu preporučuje se stalno pokrivanje zemljišta biljnim otpacima. Gde se u proieće može naći dovoljno materijala za tu svrhu? ODGOVOR: Mnogi ljudi na početku bavijenja biološkim baštovanstvom ne umeju da se snađu, pa tako zemijište ostaje golo do prve kosidbe trave. U proleće, dok još nema dovoljno svežeg zeieniia, pomažu ostaci iz prethodne godine. U jesen u tu svrhu skupljamo i seckamo sve biije koje nisrno upotrebili za čajeve: stabla i listove matičnjaka, kamiiice, hajdučke trave, gaveza, preslice, kopriva, jed nog od išn je g cveć a, više godi šnji h bilj aka itd. Sv e zaj edn o dob ro osušimo na suncu, a zatim stavljamo u vreće od jute ili platna. U
126
proleće, kada su posejane leje još gole i bez zaštite od sunca, više neće biti problema sa traženjem materijala. Ak o niš ta dr ugo ne ma mo na ras pol aga nju , u pr oi eć e mog u poslužiti i raspadnuta kora četinara i suva isečena paprat iz obližnje šume. PITANJE: Kako u bio-bašti suzbiti plesan koja se vec* nekoliko godina pojavljuje na salati i crnom i belom luku? ODGOVOR: Plesni su Česta pojava u senovitim baštama. Možemo ih sprečiti izborom sunčanog položaja za leje sa povrćem i rastresanjem zemljišta. Za gajenje crnog i belog luka ne treba koristiti sveže dubrivo, a stajsko dubrivo treba pre upotrebe kompostirati zajedno sa ostalim baštenskim otpacima. Zemljište i biljke treba prskati za zaštitu od plesni tečnim sredstvom za prskanje od preslice. Ukoliko je zemljište suviše kiselo, posipa se drvnim pepelom koji sadrži kalcijum. PITANJE: U bašti su se pojavile voluharice. Uništile su korenje voćaka i veliki broj Iukovica Iala, gladiola itd. Kako da se rešim ovih štetočina? ODGOVOR: Pošto se zaista radi o velikoj šteti, ovde ću opisati kako se neki strpljivi baštovan pomoću jedne jedine klopke oslobodio više od stotinu voluharica koje su iz susednog voćnjaka dolazile u njegovu baš tu. Pomoglo mu je saznanje da voluharica ne voli ni promaju ni svetlost. Napravio je otvor u vohiharicinom ovalnom rovu ispod površine zemlje, seo i čekao. Ako se voluharica nalazila u blizini, počela je da zasipa otvor u narednih pet minuta. Baštovan je ponovo otvorio rov i stavljao klopku koliko god je bilo moguće daleko. Pre nego što je stigla da ponovo zatrpa otvor, voluharica se hvatala u klopku.
127
Za lov na voluharicu čovek je izabrao sunčan dan, jer svetlost u rovu privlači životinju. životinju. Pre ponov nog postavljanja čovek je oprao klopku, a zatim stavio plasticne rukavice, kako mirisom ne bi poplašio životinje. PITANJE: Posedujem malo seosko domaćinstvo na kome bih želeo da proizvodim hranu bez veštačkog đubriva. Kako da obrađujem njjive da bih mogao proizvesti dovoljno i za prodaju? ODGOVOR: Sve je veći broj seljaka i agronoma koji dolaze do saznanja - a to je naročito ohrabrujuće - da hemija nanosi zemljištu sve više štete i da je hrana proizvedena od veštački dubrenih biljaka lošijeg ukusa i sadrža ja. Po znat o mi je da je seljak iz mo g sused stva samo uz pomoć prirodnih dubriva i bez insekticida na posebnoj njivi gajio krompir i povrće za svoje potrebe. Za prodaju, medutim, bili su mu važni samo količina i spoljašnji izgled proizvoda. Otkako su kupci krittčniji u pogledu kvaliteta, sve vise raste bro j se os ki h bi o- do ma ći ns ta va u sv im za pa dn im ze mi ja ma. Otmeniji restorani, profesionalni kuvari u hotelima i kupci na pijacama traže biološki proizvedeno povrce i voće, pre svega zbog neuporedivo boijeg ukusa. Takvi proizvodi su, naravno, znatno skuplji, ali je potražnja često veća od ponude. Pri obradi zemljišta seijaci uvažavaju iskustva iz praktičnog rada na sličnim domaćinstvima. Takva vrsta škoiovanja traje dve godine. Saradnja Saradnja sa biolozi ma i agrotehničarima seljacima omogućava velike uspehe. Uz manje troškove, na plodnijem zemljištu proizvode bolju hranu, i to ne manje nego što su ranije proizvodili uz pomoć skupih hemijskih preparata. Pošto traktor ne proizvodi đubre, oni gaje stoku, aii samo onoliko koliko mogu da othrane hranom koju sami mogu proizvesti. Stajskim đubrivom obnavljaju istrošene materije u zemljištu. Prilikom poljskih radova oni koriste lake mašine, traktore i 128
priključke koji ne prevrću zemlju, kao što je to činio plug. Među radnim pomagalima naiazi se i alatka koja liči na tanjiraču, ali je uža od nje, a umesto sečiva ima dugačke zube, slićne vilama. Ovakva alatka za rastresanje zemlje, opterećena i vučena kroz zemlju, samo duboko i dobro rastresa, bez prevrtanja siojeva. Korov koji pri tome iščupa, ostaje na površini, pokriva je i razlaže se. Višekratnim rastresanjem zemlje izmedu redova zasejanih kultura, zemljište postaje toliko rastresito da se u zemlju može gurnuti ruka do lakta. Na takvoj zemlji seljak proizvede više, sa manjim utroškom đubriva nego ostali. Posle sakupljanja proizvoda, posečeno bilje ostaje na mestu gde je iz ras lo . Pr az ne nji ve zas eju se me ša vi na ma ze le no g du br iv a koj e obezbeduje azot, štiti zemljište od mrazeva i hrani kišne gliste. Primenom plodoreda i mešovitih kultura koje medusobno podstiču rast, seljak sprečava širenje biljnih bolesti i štetočina. Na zdrav način dubrene biljke su otpomije. Prednost imaju stare sorte. Seljaci koji njive obrađuju na sličan način kao bio-baštovani svoje bašte, udmžuju se u posebne organizacije. Stmčnjaci, naučnici i redovna izdanja informativnih stmč nih listova priskaču im u pomoć kao savctodavci. Moralnu podršku pmžaju i ekolozi i organizacije za zaštitu prirode. Njihovi proizvodi su sve cenjeniji i nemaju problema sa plasmanom. Većina seljaka ima svoje stalne potrošače koji sami dolaze po povrće, krompir, žito ili voće, kako ovi proizvodi pristižu. Pojedini proizvodači snabdevaju posebne prodavnice koje su se specijalizovale samo za prodaju hrane, proizvedene na prirodan način. Seljacima se, naravno, više isplati prodaja na pijacama.
129
SADRŽAJ: UVOD OBRADA PLODNOG ZEMLJIŠTA NEKA DA I DANAS BIOLOŠKO ZEMLJI ŠTE ZDRAVE BILJK E - ZDRAVA ZDRAVA HRANA KARAKTERISTIK E BIO-BAŠTOVANST BIO-BAŠTOVANSTVA VA PLANIRANJE BAŠTE GODIŠNJE PLANIRANJE KOMPOST BAŠTE NSKE ALATKE ZNAČAJ KIŠNIH GLISTA GAJENJE BAŠTE BEZ OTROVA KORISNE ŽIVOTINJE KOROV PRIR ODNA SREDSTVA ZA ZAŠTI TU BILJA BILJNA SREDSTVA ZA PRSKA NJE I ĐUBR ENJ E PRI PRE MA LEJA, SETVE I SADNJ E ZALIVANJE POVRĆ A UTICAJ MESE CA I PLANETA PREDNOS TI MEŠOVITI H KULTURA VIS OK A LE JA ZAČINSK O I LEKOVITO BILJE U BAŠTI BERBA I ČUVANJE ČUVANJE PROIZVODA IZBA ŠTE GLAVNI GLAVNI RADOVI TOKO M GODIN E ODGOVO RI I SAVETI SAVETI NA PITANJA IZP RAK SE
130
3 6 10 13 17 23 28 30 39 42 47 51 54 56 62 69 74 77 80 88 93 102 106 115
CIP - К а т а л о г и з а ц и ј а у п у б л и к а ц и ј и Народна библиотека Србије, Београд
635.1 / .8:631 .147 БУКУ Р,
Зоран Postani i sam
baštovan / prip remio Zoran Buk ur ; [crteži Bojan a Buk ur] . Bukur Book 2004 (Pan čev o : Graf osi nte rna cio nal ) . - 130 str. ilustr. ; 20 cm Tiraž ISBN
500. 86-85267-00-5
a) П о в р т а р с т в о COBI SS.S R-ID 1 15577356
