VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA SREMSKA MITROVICA
DIPLOMSKI RAD OBLAST: Metodika razvoja govora TEMA: Upotreba basne u podsticanju razvoja govora i kroz korelaciju sa metodikom upoznavanja okoline
MENTOR dr Slađana Milenković
STUDENT Aleksandar Urošević
Decembar 2009.godine
Diplomski rad
Sadržaj: Uvod.................... ........................................... .............................................. .............................................. ............................................................. ...................................... 3 1. Istorijski osvrt na postanak basni i priča o životinjama kao forme koja je veoma bliska basni........ ................ ................ ................ ................ ................. ................. ................ ................ ................ ................ ................ .............. .......... ........ ........ ........6 1.1. Književni pristup životinjskom svetu........ ................ ................ ................ ................ ................ ................ ............. .......... .........10 1.2. Karakteristike i vrste basne (alegorija, izbor likova i pouka, humor, realija i kompozicijaa basne)....... kompozicij ................ ................. ................ ................ ................ ................ ................ ................ ................ ................. ............... .......... ........ .... 16 2. Uticaj basne na ličnost čitaoca – slušaoca, i vaspitno – obrazovna vrednost basne kod dece predškolsk predškolskog og uzrasta....... ................ ................. ................ ................ ................ ................ ................ .............. ........... ......... ........ ........23 2.1. Vaspitni-obrazovni značaj basne i uloga obrade ove književne vrste u podsticanjuu razvoja govora kod dece predškolskog uzrasta ....... podsticanj ............... ................. .............. ......... .... 25 3. Tumačenje doživaljaja basne sa decom predškolsk predškolskog og uzrasta........ ................ ............. ......... ........ ........ .... 30 Zaključak..................... ............................................ .............................................. .............................................. ................................................... ............................ 38
2
Diplomski rad
Sadržaj: Uvod.................... ........................................... .............................................. .............................................. ............................................................. ...................................... 3 1. Istorijski osvrt na postanak basni i priča o životinjama kao forme koja je veoma bliska basni........ ................ ................ ................ ................ ................. ................. ................ ................ ................ ................ ................ .............. .......... ........ ........ ........6 1.1. Književni pristup životinjskom svetu........ ................ ................ ................ ................ ................ ................ ............. .......... .........10 1.2. Karakteristike i vrste basne (alegorija, izbor likova i pouka, humor, realija i kompozicijaa basne)....... kompozicij ................ ................. ................ ................ ................ ................ ................ ................ ................ ................. ............... .......... ........ .... 16 2. Uticaj basne na ličnost čitaoca – slušaoca, i vaspitno – obrazovna vrednost basne kod dece predškolsk predškolskog og uzrasta....... ................ ................. ................ ................ ................ ................ ................ .............. ........... ......... ........ ........23 2.1. Vaspitni-obrazovni značaj basne i uloga obrade ove književne vrste u podsticanjuu razvoja govora kod dece predškolskog uzrasta ....... podsticanj ............... ................. .............. ......... .... 25 3. Tumačenje doživaljaja basne sa decom predškolsk predškolskog og uzrasta........ ................ ............. ......... ........ ........ .... 30 Zaključak..................... ............................................ .............................................. .............................................. ................................................... ............................ 38
2
Diplomski rad
Uvod
“Basna je prvi izrastak izrastak i porod človeč eskoga ostroumija, ostroumija, i njom su su se služili služili veliki veliki ljudi ljudi za uč initi svakom č uvstvitelne
visoke i opštepola zne nauke”
D.Obradović
Basna je oduvek bila nešto što je i kod odraslih izazivalo određenu dozu divljenja. Sličan je slučaj i sa decom, posebno malom. Basna priv privla lači či njih njihov ovu u pažn pažnju ju,, ona ona name nameće će svoj svoju u stru strukt ktur uru u njih njihov ovom om iskustvu koje se uz pomoć nje proširuje, ona čini da deca osete one niti niti koje koje pove povezu zuju ju uzro uzroke ke sa posl posled edic icam ama a navo navode deći ći ih da uoče uoče poruke, povežu ih sa svojim doživljajem sličnih stvari iz realnog života. Tema ovog rada je upotreba basne u podsticanju razvoja govora i kroz korelaciju sa metodikom upoznavanja okoline. Upravo je gore navedeno koliko basna može da podstakne i odraslog čitaoca da doži doživi vi njen njenu u pouk pouku u pove povezj zjuć ućii je sa svoj svojim im ličn ličnim im isku iskust stvi vima ma.. Pose Po seba banj nje e sluč slučaj aj kod kod male male dece dece.. Na prvo prvom m me mest stu, u, basn basna a kao kao književna vrsta jeste bogata rečima koje su za decu decu nove. Učenjem novih reči povećava se fond reči koje deca koriste u svom rečniku što je jedan od zadataka metodike razvoja govora. Sa druge strane, animirajući njihovu pažnju upotrebom interesantnih sredstava koja će pratiti interpretaciju basne, dovešćemo do toga da deca, budno prateći tok radnje, pamte i dijaloge, što će im kasnije biti od koristi za izvođe izvođenje nje drama dramatiz tizaci acije je basne. basne. Izvode Izvodeći ći dramat dramatiza izacij ciju u basne, basne, deca deca aktivn aktivno o rade rade na pravil pravilnom nom izogov izogovor oru u reči, reči, korišć korišćenj enju u punih punih rečenica itd. 3
Diplomski rad
Basne sne se mogu, ogu, i če čest sto o je u praks aksi tako ako, dovod ovodit itii u vezu vezu sa metodikom upoznavanja okoline, što ćemo kroz ovaj rad i pokazati. Cilj i zadaci su ukazati na sve mogućnosti mogućnosti koje basna basna kao književna književna vrsta pruža u izvođenju korelacije ove dve metodike. Širok spektar liko likova va,, živo životi tinj nja a zapr zaprav avo, o, pruž pruža a neog neogra rani niče čene ne mogu mogućn ćnos osti ti za upoznavanje dece sa karakteristikama staništa, izgledom, načinom života, ishrane datih životinja. Takođe , njihovi postupci su veoma jasno povezani sa postucima ljudi, što omogućava da se isti povežu sa iskustvima dece o socijanim odnosima, pa se prilikom obrade svake basne obavezno akcenat stavlja i na taj deco. Ovim radom ukazaćemo na značaj basne za razvoj govora dece predškolskog izrasta, kao i mogućnosti njenog korišćenja u korelaciji sa metodikom upoznavanja okoline. Basne i priče o životinjama često su prisutne u nastavnom radu sa decom , ističući pri tome njihovu značajnost za srpsku književnost. Bez Bez folk folklo lorn rnog og upor uporiš išta ta,, možd možda, a, nika nikad d ne bi nast nastal ala a neka neka od pozn poznat atih ih dela dela knji knjiže ževn vnos osti ti za decu decu,, a insp inspir iris isan ana a prir prirod odom om i životinjama. Basna i priča o životinjama objedinjuju estetske i etičke vred vredno nost stii knji knjiže ževn vnos osti ti,, otkr otkriv ivaj ajuć ućii pri pri tome tome sm smis isao ao i lepo lepotu tu umetnosti. Deci omogućavaju upoznavanje sa istorijom, društvenim deša dešava vanj njim ima, a,
opšt opštel elju juds dsko kom m
etik etikom om,,
este es teti tiko kom m
i
vasp vaspit itni nim m
vrednostima određenog vremenskog perioda. Na taj način podstiču ih na razmišljan razmišljanje je i traženje traženje sličnih primera kojima će oni potkrepiti potkrepiti svoja moralna rasuđivanja. Basna privlačai decu predškolskog uzrasta iz razloga što se zasniva na animističkom pogledu na svet i što personifikuje pojave žive i nežive prirode. Takođe, deca ovog uzrasta vole da dođu do pouke kroz neko iskustvo koje se nudi u fabuli, povezujući ga sa svojim ličnim iskustvom, što je još jedan od faktora koji ih privlači.
4
Diplomski rad
Struktura ovog rada ogleda se u sledećem: 1. Istorijski osvrt na postanak basni i priča o životinjama kao
forme koja je veoma bliska basni, 2. Književni pristup životinjskom svetu, 3. Karakteristike basne (alegorija, izbor likova i pouka, humor,
realija, kompozicija basne), 4. Uticaj basne na ličnost čitaoca – slušaoca, i vaspitno –
obrazovna vrednost basne kod dece predškolskog uzrasta, kao i njihov značaj.
5
Diplomski rad
1. Istorijski osvrt na postanak basni i priča o životinjama kao forme koja je veoma bliska basni Životinjski svet predstavlja jedno od najvećih izvorišta tema i inspiracija u književnosti. On je oduvek bio neraskidivo vezan sa ljudskim svetom. Čovek je morao da se bori za taj svet i protiv njega; morao je da lovi životinje, da ih pripitomljava i da se brani od njih. Iako tako blizak i sudbinski vezan za čoveka, životinjski svet mu je u mnogo čemu ostao dalek i nepoznat. Brz napredak nauke koja ga je proučavala, istovremeno je pojačavao njegovu misteriju i čuđenje. Ni danas životinjski svet nije prestao da bude izvor fantastične inspiracije. Istina, u tom domenu literatura je napravila napor da nalazi nove mogućnosti i nove forme književnog izraza. Pri tom, ona, naravno, nije odbacila stara iskustva i modele. Dela čija tematika obuhvata životinjski svet prilično su raznolika i složena. To su tekstovi koje isključivo čitaju deca, zatim dela namenjena i starim i mladim čitaocima, i na kraju ostvarenja koja su pristupačna samo odraslima. Životinje u njima se dvojako prikazuju: stvarno i antropomorfno. Za nas je bitan drugi prikaz u kojem pisac životinje predstavlja kao simbole ljudskih tipova i moralnih karaktera. Postoji više književnih vrsta sa antropomorfnim pristupom životinjskom svetu. One su se pretežno razvile iz folklorne književnosti, a najvažnije među njima su basna i priče o životinjama. Poreklo basne i priče o životinjama može se naći u dalekoj prošlosti, zbog čega ni književna istorija još nije sa sigurnošću utvrdila da li joj 6
Diplomski rad
je pradomovina Grčka, Indija, Egipat ili neka druga zemlja, a isto tako nije ni približno odredila vreme njihovog rađanja. Trenutak kada kao tvorevine prelaze iz domena mitskog mišljenja u područje logičkog i umetničkog i dolaze do izražaja kao alegorijska priča nemogućno je utvrditi. Takođe, još uvek, pouzdano nije određena njihova pripadnost usmenoj ili pismenoj umetnosti. Ta raspravljanja ostala su u okviru teorije nastajanja, prenošenja i prihvatanja folklornog dela, kao i komuniciranja i prožimanja sa pisanom realnošću. Nauka nije precizno utvrdila starost i poreklo basne i priče o životinjama. Pojava basne vezuje se za prve “basnolike” priče nađene na egipatskim papirusima, a i za pojavu i razvitak prastarih pesama i igara u kojima su naturalistički reprodukovani pokreti i glasovi životinja. Najstariji zapis basne sačuvan je u Heziodovom delu “Poslovi i dani” iz IX – VIII vek pre n. e. (O sokolaru i slavuju). U istorijatu razvitka basne susreću se dva glavna toka: istočnjački i grčki. Ima mišljenja da se drugi tip razvio iz prvog. Naravno, evropska basna, u savremenom značenju tog pojma, razvila se iz grčke, ali i orijentalna basna je različitim putevima vršila uticaj na evropsku književnost. U VII v. pre. n. e. basne se spominju u delu grčkog pesnika Arhiloga i delima atinskog zakonodavca Solona. Smatra se da se u to doba šire pretežno usmenim putem. Sredinom VI veka pre n.e. (oko 550.godine) pojavljuje se čuveni pričalac indijskih i grčkih basni frigijski rob Ezop. Ezopove basne dobijaju značajno mesto u Platonovoj Republici. Danas 426 basni nosi njegovo autorsko ime. Aristotel ih smešta u oblast filozofije i retorike. Sokrat versifikuje neke od njih, unose ih u svoja dela Aristofan, Sofokle, Ksenofon i drugi. Međutim, danas se može pouzdano tvrditi da su mnoge basne nastale mnogo pre Ezopa.
7
Diplomski rad
U II veku n. e. grčki pesnik Babijus piše basne u stihovima. Oslobođeni rimski rob makedonskog porekla (I v. n. e.) Fedar prerađuje Ezopove basne, daje satiru svog vremena i prevodeći ih u latinske stihove naglašava poučni elemenat, što znatno kasnije čini i Avianus (oko 440. g.n.e.). Pisane su latinskim jezikom a nose naslov Fabulae Aesopiae.U njima životinje predstavljaju različite ljudske karaktere: lisica – lukavost, lav – tiranija, žaba – hvalisavost, i sl. Ezopove basne širile su se i u helenističko doba, a i kasnije, na sve strane sveta. Mnoge su prodrle među običan narod i postale narodnom svojinom. Razvitak basne potpomagala je i crkva koristeći ih u besedama. U XVII veku u vreme La Fontena, pretvarajući se u pravu poeziju, basna dolazi do punog razvoja, često dobija i šaljivo satiričnu notu. U XVIII veku Lesing daje i teoriju basne, koju i sam primenjuje, a Krilov pravi veoma uspele stihove na osnovu poznatih motiva. Istočnjačke basne korišćene su u didaktičke svrhe u budizmu još pre V veka naše ere. Neke pričaju o Budinom rođenju, životu i pogledima na svet. Najpoznatija zbirka istočnjačkih basni nalazi se u zbirci od pet knjiga. Originalna verzija prevedena je u VI veku sa sanskritskog na srednjopersijski jezik, a sa njega u VIII veku na arapski. Arapskoj preradi pod nazivom “Kaila i Dimna”, tvorac je Bidpai, koji je obavijen legendom poput Ezopa. Zbirka je prevedena na razne jezike, u XI veku na grčki, a preko grčkog dospela je u slovenskom prevodu do nas (XII – XIII v. ) pod grčkim naslovom Stefanit i Ihnilat. Jevrejski prevod bio je put dolaska arapske prerade Pančatantre u zapadnu Evropu. Basne su kod nas često korišćene u zbornicima propovedi. Kao i kod većine evropskih naroda basna i priča o životinjama je ostala skrivena među drugim pripovetkama. Pominjane su kao asocijacije, upotrebljavane ili beležene kao ilustracije u delima sasvim
drukčije
vrste.
Dolaze
do
izražaja
tek
u
vreme
prosvetiteljstva. Prirodan nastavak primitivne, izvorne basne bila bi 8
Diplomski rad
dela koja opažaju i opisuju prirodnu pojavu ili slučaj iz života čijim se ponavljanjem čoveku prenosi izvesno iskustvo, nameće izvođenje zaključaka koji se, pre svega, može shvatiti i u prenesenom smislu, a zatim uopštiti. Do izražaja dolazi životni slučaj koji treba uopštiti da bi pouka koja se iz njega može izvući bila primenljiva na složene svakodnevne odnose. Dalji razvitak basne i priče o životinjama prikazuje ih kao probno sredstvo u vidu sheme koja se primenjuje za saznavanje ili razjašnjavanje životnih odnosa. Slučaj iz spoljašnje prirode nije samo reprodukcija, već se obrađuje i kao neka vrsta svesne shematizacije kojom će se opet u slučaju potrebe, protumačiti postojeći životni odnosi. Završnom uopštenom poentom sa optimističkim prizvukom daje se pogled u napred, koji će korisno poslužiti u budućem sticanju životnih okolnosti. Treba napomenuti da se danas retko stvaraju nove basne. One kao da su završile svoj vek, dosta su zapostavljene. Na granici usmenog i pisanog stvaralaštva, filozofije i umetnosti, od teoretičara, stvaralaca i od interpretatora, u svoje vreme često su proglašavane izvorom i dušom celog pesništva, da bi danas, ponekad, još zaiskrile samo u pesmama satiričnog sadržaja ili u usmenoj komunikaciji.
9
Diplomski rad
1.1. Književni pristup životinjskom svetu Sa književnim delima u kojima su glavni junaci životinje čovek se sreće još u antičkom periodu. Prva zbirka tekstova čiji su glavni junaci bili životinje, a tematika vezana za pravila ponašanja i vladanja bilo je Panča tantra. To je indijsko književno delo na sanskritu, nastalo oko 300. n. e., jedno od najčuvenijih i najčitanijih spisa. Autor je hteo da na lak i zanimljiv način pouči svoje čitaoce. Iz V veka pre nove ere potiče spev Rat žaba i miševa, a opise životinja srećemo i u helenskom priručniku Fiziologu, značajnom za srednjovekovnu literaturu. U srpskoj srednjovekovnoj književnosti ovo je delo poznato pod naslovom Slovo o vešteh hodeštih i leteštih. U legendama o stvaranju sveta korišćenjem životinja kao likova postiže se visok stepen stilizacije i didaktične funkcije uspostavljenih analogija, a u hrišćanskoj mitologiji životinjskim svetom, najčešće se predstavlja zlo. Tokom razvojnih etapa civilizacije uloga životinja se menjala, a i pisci su isprobavali postupke i ideje u slikanju životinjskog sveta. Životinje se, sve više, upotrebljavaju kao predstavnici ljudskih karaktera ili društvenih pojava.
10
Diplomski rad
Sa razvojem kulture, nauke i tehnologije menjalo se čovekovo interesovanje i pogled na svet. Međutim, interesovanje za životinje i njihovo predstavljanje kroz razne književne oblike, a pogotovo kroz basnu i priču o životinjama, traje. Zato se ovaj literarni žanr odlikuje i bogatom istorijom. Priče o životinjama pokazuju ne samo rano interesovanje čovekovo za jedan deo životinjskog sveta, nego i neku njegovu naivnu ljubav prema životinjama koje je najčešće sretao. Zapažao je njihove karakteristične osobine, ali ih je posmatrao iz svojih ljudskih vidika, uočavajući one osobine životinja koje su istovremeno osobine pojedinih ljudi. U krajnjoj liniji ove životinje postupaju onako kako bi postupali i ljudi kada bi se našli u sličnim situacijama; sve one govore čovečijim jezikom, ali čine svet za sebe, izdvojen, poseban. Čovek kao čovek retko je upleten u život tog posebnog sveta. Teme i motivi u pričama o životinjama, kao uostalom i drugim vrstama
narodnih
pripovedaka,
imaju
široku
internacionalnu
rasprostranjenost. U znatnoj većini naših priča o životinjama govori se o domaćim (petao, pas, mačka, ovan, vo) i vrlo poznatim divljim životinjama (vuk, lisica, medved ). Ako se izuzme zamisao da životinje govore, a često se i ponašaju kao ljudi, fantastičnih predstava i čudesnih situacija u pričama o životinjama nema; nema ni zamišljenih bića. Po tome se bitno razlikuju od bajki. Osobine date pojedinim životinjama i dobar deo situacija u kojima se životinje nalaze zasnovani su u osnovi na realnim čovekovim zapažanjima, mada su ta zapažanja data u uopštenom vidu i u hiperbolisanim oblicima. Svojevrsni realizam ovih priča pojačan je humorom, ponekad ironijom, kojima su mnoge od njih prožete. Situacije su tada duhovito osmišljene, što unosi živost u pripovedanje i čini priče zanimljivim. Postupkom nadovezivanja epizoda uspostavlja se lanac zanimljivih i često duhovitih dogodovština. Može se dogoditi da se glavni akteri 11
Diplomski rad
imenuju već u inicijalnoj formuli (medved, svinja, i lisica; zec, vuk i lisica) ali se još češće veći broj junaka postepeno uvodi u radnju. U oba slučaja narativni sklop sastoji se od segmenata čiji niz je potencijalno beskonačan. Iz epizode u epizodu životinje se prikazuju u različitim situacijama i međusobnim odnosima, do završnice u kojoj dolazi do obrta. Iz priča o životinjama, naročito iz onih koje su se sačuvale u starijoj formi, ne treba po svaku cenu tražiti neki alegorični smisao, iako su životinjski odnosi posmatrani iz ljudskih vidika. Po tome se priče, zabeležene prema usmenom predanju, razlikuju od njihovih varijanata koje su rano dobile književnu obradu. Potrebno je istaći da se priče o životinjama nisu bitnije menjale, a za one što su u novije vreme zabeležene u oblastima patrijarhalne kulture moglo bi se reći da su ostaci prošlosti: jednolike su i jednostavne po formi, a krug obrađenih tema je uzak. Jedino se sitne pojedinosti, koje su u usmenim tvorevinama i inače izložene promenama, često osvežavaju novim, bližim pričanjima. Jedan deo ovih priča, naročito onih iz krugova o putovanju životinja, zadržao je delimično ili u celini vrlo staru shemu kompozicije koja se naziva verižnom1. Jedna životinja pođe na putovanje, pa joj se usput po nekom redu pridruže i druge; u drugoj polovini priče jedna po jedna od udruženih životinja nestaje, da na kraju opet ostane jedna, obično najjača ili najizdržljivija. Utvrđena shema ponašanja životinja u pričama često je delimično poremećena, ali su u mnogim tragovi sasvim jasni. Skoro potpunu je imamo u priči Hajduci. Shema je u priči Hajduci, a i u drugim pričama ovoga tipa, ostvarena oskudnim pojedinostima. U prvom delu po pravilu pojavljuju se jednoliki kratki dijalozi koji se doslovno ponavljaju pri svakom susretu, a drugi deo sadrži objašnjenje i ima nešto naracije. Takva je i priča Pošla koka na pazar, u kojoj ima više stihova nego proze. Tragova verižne kompozicije ima i u pričama koje ne pripadaju krugu o putovanju 12
Diplomski rad
životinja. Čim se malo odstupi od ove kompozicije pričanje postaje življe. Jedan deo priča o životinjama ima običan pripovedni oblik. Ni u ovima epizode nisu razrađene kao u bajci ili noveli, i pri tome je upotrebljeno manje pojedinosti iz svakidašnjeg života naših naroda nego u drugim pričama. U pričama o putovanju životinja postoje dva tipa. U pričama prvog tipa životinje (petao, patka, mačka, pas, magarac, vo i dr.) se udružuju, putuju zajedno da bi na kraju uništavale jedna drugu. Tog tipa je priča Hajduci. U pričama drugog tipa, kojih je znatno više zabeleženo i raznolikijih, udružene životinje ostaju da prenoće u jednoj pećini ili kući i tu se porazmeštaju prema svojim navikama. Drugi krug priča o životinjama je onaj u kojima je glavni lik mačak . Ima ih više i one su i raznolikije. O lisici, takođe, ima čitav krug priča. Posebnu grupu čine priče tipa Lisica se osvetila vuku u kojima se priča kako je vuk prevario lisičino mladunče te ga pustio u kuću i vuk ga pojeo, pa se lisica osvetila. Naročito se često i na različite načine pripoveda o lukavstvu lisice. Sledeći krug priča o životinjama kao tematiku obrađuje ženidbu životinja. Izvestan broj priča o životinjama ne ide ni u jedan od navedenih krugova. Takav je slučaj, na primer sa pričom Jarac živoderac. Poseban tip kompozicije priče o životinjama postiže se dinamičnim smenjivanjem scena. Nakon prikazivanja razloga zbog kojih se glavni junak našao izvan svog prirodnog okruženja, ubrzano mu se priključuju novi. U novonastalim okolnostima svaka od životinja ispoljava svoju dominantnu osobinu kroz kratke odgovore na govor protivnika. Dinamično nizanje likova i zanimljivost radnje priče o životinjama utiču na potiskivanje višeznačnosti. Iako životinje ne gube svoja tipska svojstva, ona nisu postavljena na alegorijsku ravan. Umesto 13
Diplomski rad
da se izloženi događaj značenjski uporedi sa odnosima među ljudima i čovekovim manama, ovde se društveni odnosi projektuju na životinjski svet (životinje oru, seju, žanju, kumuju…). Iskazi junaka predstavljaju ljude kao dominantnije, kao onu stranu koja određuje sudbinu domaćih i divljih životinja. U pričama o životinjama tipska crta junaka nije podignuta do apstrakcije, ali učestvuje u psihološkom opisivanju likova u predstavljenim događajima. Završni iskaz predstavljen je u vidu monološkog potvrđene
predstavljanja preokretanjem
neuspeha, pobede
u
lične
poraz.
samospoznaje Istovremeno
se
preobražava i glavni junak, koji na kraju niza događaja, izrasta u sopstvenog dvojnika. S obzirom na neočekivanost obrta, niz nesporazuma ili iznenadno razrešavanje prividne bezizlazne situacije, dinamika radnje priče o životinjama prožeta je humorom. Najčešće je iskorišćena komika situacije, dok dijalozi mogu biti prožeti i ironijom. Kao bajku i basnu, tako i priču o životinjama učenik rado prihvata, jer u njima nalazi zanimljivu fabulu, neobične junake i dramatične scene. Među prihvaćene priče o životinjama u našoj književnosti ističu se: Jarac Živo derac, Medved i lisica, Kurjak i koza itd. Basna je kratka poučna priča sa životinjama kao junacima. Smeštena je u realni svet i samo donekle podseća na bajku. Bajka i basna
su
dva
objašnjavaju.
komplementarna
Borbeni
oblika
odnosi zamenjuju
koji
se
međusobno
se nadmetanjem
u
dovitljivosti i snalaženju. Smatra se da je basna uz bajku i priču o životinjama nastala raspadom životinjskog epa. To joj je i omogućilo tipičnu epsku formu sa odgovarajućim sižejnim kompozicionim i poetsko-simboličnim obeležjima. Basna je alegorično simboličnosatirična priča o životinjama koje personificirano govore o čoveku. Čovek je glavni podtekst u basni, a životinje su akteri koji asociraju na njegove ljudske, etičke i socijalne norme. 14
Diplomski rad
Po kompozicionom sklopu, basna je kratka priča sačinjena iz dva dela: prvi je osnovna fabula, a drugi poruka koja se upućuje čitaocu. Pisana uglavnom za odraslog čitaoca, a ne za decu, u basnama se moralni čin shvata kao njen osnovni smisao. Doduše, u ponekim basnama je ideja priče uglavnom simbolična, a alegorija je korišćena da bi čitalac sam izvukao naravoučenije. U recepcijskom smislu basna je veoma prihvatljiva priča za čitaoca zbog prisustva slikovite scene uvek ispričane jasnim i jezgrovitim ezopovskim jezikom. Do sada su poznate dve teorije o basni: Lesingova i Potebnjova. Oba autora tumače basnu kao najelementarniji slučaj i na shvatanju basne zasnivaju objašnjavanje celokupne književnosti. Lesing smatra da ako opšti moralni stav primenimo na pojedinačni slučaj i ispričamo taj slučaj kao stvaran, to jest kao primer ili poređenje, uz to tako da ta priča služi za očigledno saznanje opšteg stava, onda će to delo biti basna.2 Basna prema takvom shvatanju predstavlja samo najočigledniji vid ilustracije opšte ideje. Basna je brz odgovor na pitanje, podesna shema za svakodnevne odnose, sredstvo za saznavanje ili razjašnjavanje bilo kakvih zamršenih životnih, političkih ili drugih odnosa. Potebnja u basni vidi ključ za odgonetanje celokupne poezije i smatra da se svako delo sastoji od delova koji odgovaraju basni. Basna je književna vrsta na granici poezije i kao takva izuzetno je pogodna za psihološku analizu. Zanimljivo je istaći da i teorijska estetika posmatra basnu sa istog stanovišta i rado upoređuje basnu sa umetnošću reklame. Teoretičare i filozofe prate kritičari i široko javno mnjenje, koje basnu ocenjuje veoma nisko, kao delo nepunopravno u poeziji. Istorija i psihologija insistiraju na strogom razlikovanju pesničke i prozne basne. Potebnja i Lesing, takođe, ističu da je basna po svom nastanku dvojaka, odnosno da su se njen pesnički i prozni deo često borili jedan protiv drugog i da je u 15
Diplomski rad
istorijskom razvitku pobeđivao čas jedan, čas drugi. Tako je na vizantijskom tlu basna sasvim izgubila svoj umetnički karakter i pretvorila se u moralno – poučno delo, a na latinskom iz nje je ponikla pesnička, stihovna, basna. Međutim, neophodno je istaći da prozna i pesnička basna nastavljaju da postoje kao dve različite književne vrste. U prozne basne ubrajaju se Lesingove, Ezopove, Tolstojeve, a u pesničke La Fontenove, Krilovljeve i basne pristalica njihove škole. Osnovna psihološka postavka je da za basnu ne važe psihološki zakoni umetnosti koje nalazimo u romanu, u pesmi ili u drami. Da bi u potpunosti proučili i razumeli basnu neophodno je krenuti od njenog prvog gradivnog sastojka, a to je alegorija.
1.2. Karakteristike i vrste basne (alegorija, izbor likova i pouka, humor, realija i kompozicija basne) Basne možemo podeliti u dve kategorije, a to su narodna i umetnička. Narodne basne nemaju tačan datum nastanka, ali se sa sigurnošću može trvditi da su starije od umetničkih. Narodne basne potiču iz naroda i prenose sa kolena na koleno, sa generacije na generaciju. One praktično nemaju svog autora, ali su tokom istorije zabeležene u knjigama. Basna predstavlja viši stupanj prikazivanja 16
Diplomski rad
životinja u narodnoj i umetničkoj literaturi i sasvim je različita od prikazivanja životinja u bajkama i mitovima. Poznate narodne bajke su: Vo i miš, Konj i magarac i brojne druge. Umetničke basne korene vuku iz doba Ezopa, koji se smatra njihovim tvorcem. Pored njega tu je i Fedar, o kome je već bilo reči, sa poznatom zbirkom: Ezopovske basne Avgustovskog oslobođenja Fedra. Takođe, treba spomenuti i Krilova sa poznatim basnama: Majmun i naočari, i Šumica i oganj; La Fontena, koji je nakon studiranja bogoslovije, prava i neuspele činovničke karijere našao svoje pravo zanimanje u pozivu slobodnog književnika. Objavio je dvanaest knjiga basni, među kojima su najpoznatije: Cvrčak i mrav, Žaba i vo. Ni Tolstoja ne smemo zaboraviti, koji je pisao za sve ljude bez obzira na uzrast i obrazovanje. U srpskoj knjievnosti najpoznatiji basnopisac bio je Dositej Obradović, koji je imao naročitu sklonost prema Ezopu. Može se reći da je Dositej Obradović bio govorljiviji i praktičniji u poukama od Ezopa. Njegove basne zvuče realnije. Uvek je basnama dodavao naravoučenije, veličajući dobro i prijateljstvo, a kudeći oholost i laž. Svrha basne prema Dositeju Obradoviću jeste da bude isključivo moralna i poučna, kako bi se preko nje sticala volja za čitanjem. Pored Dositeja, možemo spomenuti i Voju Carića, Milorada Mitrovića, i Vladimira Bulatovića kao književnike sa naših prostora koji su se bavili pisanjem basni. Treba reći da je sam pojam alegorije pretrpeo u evropskoj teoriji bitnu izmenu. Alegoriju Kvintilijan definiše kao obrt koji jedno izražava rečima, a drugo smislom. Lesing, koji u basni ne vidi samo opšte pravilo, tvrdi da pojedinačan slučaj ne može da liči na opšte pravilo i da obična basna ne može biti alegorija. Po njemu, basna postaje alegorija ukoliko je primenimo na neki slučaj i kada u svakoj radnji i svakom junaku počnemo da podrazumevamo drugu radnju i drugo lice. Alegorija, po njemu, nije prvobitno svojstvo basne, nego 17
Diplomski rad
njeno naknadno svojstvo koje ona stiče tek njenom primenom na stvarnost. „Na koji način živi basna”? – je često postavljano pitanje. To se objašnjava time što ona stalno nalazi novu i novu primenu. Međutim, ovo objašnjenje važi samo za nepesničku basnu. Pesnička basna ne živi dugo (npr. Krilovljeve basne), ona je podređena uobičajenim zakonima svakog umetničkog dela. Nastane period kada basna postaje nerazumljiva zahvaljujući tome što predstava koja se u njoj sadrži izlazi iz opšte upotrebe i sama treba da se objašnjava. Krilovljeve basne izumrle su, u jednom periodu, zato što nije bilo više novih primena za prošle teme, ali su opet, u novije vreme, postale interesantne i aktuelne. Besmrtnost basne postiže se usvajanjem istine da priča objašnjava basnu, a ne basna stvaran događaj. Pored alegorije bitan elemenat koji treba imati u vidu kada je reč o basni je izbor likova. Basna je razvila svoju vrstu likova: životinje koje igraju uloge ljudi. Tumače se postupkom tipiziranja. Lik se uprošćava i svodi na dve tri bitne crte, npr. oholost, glupost, tvrdoglavost, uobraženje, itd. Crte u tipiziranju uzimaju se u dvojnom značenju. Naime, basna nastaje iz metafore razvijene u alegoriju ili iz poređenja razvijenog u parabolu. Jednom se životinjska priča u celosti prenosi na ponašanje ljudi. Drugi put je konkretno značenje samo povod za slobodno razvijanje ideja, tj. pouke basne. Na pitanje zašto se basna bavi životinjama i kakav je smisao sadržan u tome, proučavaoci su davali potpuno različite odgovore. Sa psihološkog aspekta zver bi u basni mogla da nas iznenadi jednom – dvaput, ali kada postane stalna pojava nema mesta iznenađenju. Upotreba životinja u basni može se analizirati sa dva aspekta: prvi je u tome što životinje raspolažu najvećom stalnošću svog karaktera. Dovoljno je imenovati neku životinju pa da smesta zamislimo pojam ili silu koju ona označava. Drugi, ne manje važan, 18
Diplomski rad
aspekt je mogućnost isključivanja emocionalnog delovanja basne na čitaoca. Upotrebom životinja basnopisac izbegava izazivanje, saosećanje ili strasti. Dakle, životinje su potrebne zato da bi pomutile emocije. Odnosno, kada bi likovi u basni privlačili našu pažnju i izazivali naše emocije onoliko koliko to čine u romanu, pripoveci ili epskom spevu, basna bi prestala da postiže svoj cilj, prestala bi da bude ono što je, to jest brz odgovor na postavljeno pitanje. Međutim, neophodno je istaći da ovakva tumačenja ne možemo u potpunosti primeniti kod pesničke basne. Ako bi pažljivo analizirali neku od La Fontenovih ili Krilovljevih basni uvek bi mogli da otkrijemo nimalo ravnodušan piščev i čitaočev stav prema junacima, a sami junaci neprestano izazivaju snažnu afektivnu obojenost našeg stava prema njima, pa se može reći da je jedan od najvažnijih razloga koji su podstakli pesnike da u basni prikazuju životinje i neživi svet, mogućnost da se izoluje i zgusne jedno afektivno svojstvo u takvom junaku. Drugi razlog upotrebe životinja u basni je adekvatnost figura koje smesta obezbeđuju odvojenost od stvarnosti, bezuslovno potrebnu i neophodnu za estetski utisak. Skoro od samog početka pesnička i prozna basna zahtevale su različite psihičke postupke za svoju obradu što je posledica motiva upotrebe životinja. U proznoj basni motivisanost je bila određena karakterom životinje, dok pesničkoj dominira emocionalna pobuda kao motiv. Pored životinja motivi pesničke basne su neživi predmeti, pretežno oruđe i pokućstvo, na primer: bačve, brijači, sekira, topovi, zmaj i sl. S druge strane tu su i ljudi određenog zanimanja (seljak, filozof, razbojnik, trgovac i sl.). Životinje nisu čest motiv u pesničkoj basni zato što poseduju karakter koji je unapred poznat čitaocu, za razliku od predmeta koji su u pesničkoj basni nosioci radnje, ali se njihova određenost ne sastoji u crtama njihovog karaktera, već u obeležju njihovog delovanja. 19
Diplomski rad
Pored alegorije, životinja i predmeta bitan elemenat basne je pouka. Pouka predstavlja središte basne, a često se naziva moralom, naravoučenijem ili lekcijom, i ne mora se podudarati sa idejom priče. Da se uoči nužno je uzdizanje s konkretnog plana (svet životinja i bilja) na apstraktni (svet ljudi). Pouka se ponavlja: sadrži se u događaju, ponekad, ističe poslovicom. U ponašanju je njeno usiljavanje, utiskivanje u svest čitaoca ili slušaoca. Od prve basne do današnjih dana važi mišljenje da je pouka neodvojiva i najvažnija strana basne. Nju su upoređivali sa dušom basne, a samu priču sa njenim telom. Basna koja u sebi sadrži jednu radnju ima jednu pouku, međutim postoje basne koje sadrže više od jedne radnje, više od jednog motiva, takve neizostavno raspolažu sa nekoliko pouka, zaključaka, i sadrže logičku manu. Postoji mišljenje da je pouka vezana samo za proznu basnu. Međutim, postoji niz primera koji to opovrgavaju. Pouka za pesnike u basni ponekad sasvim nedostaje, često postoji formulisana ili data u pojedinim rečima, ili u primeru iz života, ili najčešće, u opštem tonu priče ili u autorovim intonacijama. Često pouka biva prenesena na početak basne ili se rastvara i asimiluje u priči. Primer takvih basni su dela La Fontena i Krilova. Vrlo se lako može pokazati da priča kod ovih pisaca teče toliko nezavisno od pouke da se često shvati basna u suprotnosti predviđene pouke. Pouka često igra i ulogu šaljivog uvoda, intermedije ili završetka. Pritom treba podrazumevati pripovedačev ton kada on ne izlaže u svoje ime, nego u ime nekog izmišljenog lica, prelamajući sve slučajeve i događaje kroz izvestan uslovan ton ili stil.
Poslednji gradivni sastojak basne je zahtev da se priča predstavlja kao pojedinačni slučaj, a ne kao opšta priča. Basnopisac kaže: jedan čovek, a ne „neki ljudi”, „svi ljudi”. Ovaj zahtev uslovnjen je svojstvima našeg logičkog mišljenja, time što nas svako naše
20
Diplomski rad
uopštavanje vodi pojedinostima koje se u njemu sadrže. Pojedinačni slučaj u basni prikazan je kao stvaran, poseban slučaj. Kao važan i gotovo osnovni elemenat života i umetnosti humor nije kategorija od juče. On je vekovima pratio čovekov život pa je iz realnog i imaginarnog – prešao u umetnost. Onog trenutka kada je pračovek morao da zaplače – on se potom i nasmejao. I tada je stvarana kompletna psiho-emocionalna sinteza ljudskog bića koja se kasnije transponovala u umetničku dimenziju. Pitanje humora, pitanje kako je humor ukomponovan u basne i priče o životinjama i u situacije koje čine život – vrhunsko je pitanje pri kategorizaciji basnopisaca. Humor je neizostavni elemenat basne i priče o životinjama. On piscu omogućava da pojednostavi zamke, i često je uključen u alegoričan obračun sa ljudskim manama i ćudima. Naročito u završnici basne otvaraju se prostori za ironično i sarkastično komentarisanje događaja. Smehom se u basnama može prigušiti njena poučna dimenzija. Umesto da uputi na etičke sfere, priča tada dobija obrise podrugačica, rugalica, u kojima se ismeva glupo kazivanje ili neka radnja.
Sukobljavajući se sa humorom, alegorično-didaktička
komponenta se razblažuje. Činjenica da glavni junaci basni i priča o životinjama iz niza situacija nisu u stanju da izvedu potreban zaključak doprinosi neizbežnoj prisutnosti humora u njima. Glavni junaci su često u smešnim situacijama zahvaljujući njihovim zgodama i nezgodama, koje se uvek povezuju sa karakterizacijom junaka. Elementi humora podstiču priču o životinjama i basnu, unose neizvesnost i rasplamsavaju konflikte. Ponekad humor ruši granice realnog kao okove koji sputavaju fantaziju. Na taj način nastaje svet snova. U njemu se sve može i sme. Dozvoljene su najneo-
21
Diplomski rad
bičnije kombinacije. Njega naseljavaju neobični likovi i stvari. To je neka nova sredina u kojoj važe druga pravila i zakoni, jer je uspostavljena nova stvarnost. Prodor realija u svet junaka priče proces je kojem podleže celokupno usmeno stvaralaštvo. U basnama i pričama o životinjama preklapaju se prirodne i društvene realije sa etičkim komponentama, a prožimanje društvenih realija sa moralom i sistemom vrednosti određene sredine. Unutar etičkih principa zajednice formiraju se i nižu simbolične slike o nagradi/kazni koje stižu pravednike i grešnike i nakon smrti. U
basni
i
priči
o
životinjama
možemo
uočiti
postojanje
pojednostavljene realističke motivacije koja se najčešće ispoljava u blagom socijalno – psihološkom nijansiranju likova. Realije– to su stvari koje imaju značaja za praktični život, stvarnosti, stvarna znanja, stvarne nauke,Da bi nekog ili nešto ismejao u basni ili priči o životinjama
basnopisac uspostavlja
specifičan odnos
između
fantastike i realija u kojima su životinje ili predmeti glavni junaci. Istovremeno, realije ukazuju i na sredinu u kojoj se takve priče stvaraju. Primenom humorističke distance naglašava se društvena realija u pričama čiji su junaci fantastična bića, a koja služe da bi se odnosi u društvu saopštili tehnikom svojstvenom predanjima. Kompozicija basne je jednostavna, najčešće sastavljena od jedne situacije (sukoba), raspleta i pouke. Radnja je u etapama, koje se nadovezuju po uzročno – posledičnom principu. U strukturi basne mogu se uočiti elementi drame (ekspozicija, zaplet i rasplet) dati u vidu monologa ili dijaloga. Priče o životinjama su bliske basnama po akterima, ali ne i po karakteru, sadržaju i formi.U njima je priča realističnija i nemaju pouke. Za razliku od njih za basnu nije karakteristično realno uočavanje životinjskih osobina, nego njihovo primenjivanje na 22
Diplomski rad
ljudske odnose. Prenosni smisao basne domininantniji
je od
konkretne slike u kojoj je dat. Za razliku od priče o životinjama, koja po pravilu sadrži niz epizoda i čija kompozicija može biti i složenija, basna je po pravilu kratka. Dosta često je sva iz dijaloga i celo izlaganje vodi ka jednoj istini i jednom cilju: što sažetijom pričom o životinjama izneti jednu istinu o ljudima.
2. Uticaj basne na ličnost čitaoca – slušaoca, i vaspitno – obrazovna vrednost basne kod dece predškolskog uzrasta Odnos čovek – priroda nije u nauci sasvim razjašnjen i u tom smislu ima mnogo dilema. Ima mišljenja da situacija čoveka i situacija životinje
imaju
sličnosti.
Zajedničko
im
je
često
osećanje
nesigurnosti, straha i potrebe da budu zaštićeni. Slične su im i reakcije: način kako izražavaju zadovoljstvo, ljutnju, potrebu za igrom i sl. U tom paralelnom svetu koji se čoveku čini često logičnijim, boljim i slobodnijim, rasterećeni od nekih normi i ograničenja, mogućnost za postizanje sreće i pravde ljudskom rodu izgleda neuporedivo veća. Pišući knjige sa različitom tematikom pisci su rano shvatili da je životinjski svet nepresušno tematsko izvorište, isprobavali su raznovrsne postupke i ideje u njegovom slikanju. Razvojem animalističke literature, posebno basnama i pričama o životinjama koriste ih kao zamena ljudskih karaktera i ljudskih društvenih pojava, kao glasnogovornike ideja i sl. Basnama od samog njihovog postanka služili su se govornici, političari, pesnici, filozofi i pedagozi. Rano su ušle u škole i 23
Diplomski rad
predškolske ustanove zbog životnog iskustva nataloženog u njima i zdravog morala koji nude. Već se u antičko i helenističko doba obrazovanje govornika nije moglo zamisliti bez basni. Basne poučavaju čitaoca–učenika-dete pokazujući šta mu se može dogoditi oko ne bude radio onako kako treba. One su prenosioci životnih istina, prirodnih zakonitosti i saznanja. Čitajući ih ili slušajući njihovu interpretaciju, dešavanjima,
dete
se
upoznaje
opšteljudskom
etikom,
sa
istorijom, estetikom
društvenim i
vaspitnim
vrednostima određenog vremenskog perioda. Na taj način ono je podstaknut na razmišljanje i traženje sličnih primera kojima će potkrepiti svoja moralna rasuđivanja. Basne i priče o životinjama omogućavaju detetu da kroz fabulu i naravoučenije poveže svoja iskustva sa tipičnim situacijama, doživljajima i problemima iz života, preko analize likova i njihove etičke procene da shvati da se nalazi u okruženju koje je daleko od idealnog, iz koga ga svakodnevno vrebaju i izazivaju nova iskušenja nudeći mu mogućnost provere karaktera, ne samo njega, nego i nekog iz njegovog bližeg i daljeg okruženja.
24
Diplomski rad
2.1. Vaspitni-obrazovni značaj basne i uloga obrade ove književne vrste u podsticanju razvoja govora kod dece predškolskog uzrasta
Zbog svoje specifičnosti basna pruža detetu najpotpuniju sliku sveta i života. Može se reći da ne postoji oblast života koja nije na neki način ušla u tematiku basni. Više od bilo koje druge književne vrste basne utiču na formiranje moralnih stavova kod dece,a kao i celokupne njihove ličnosti. Analizom basne deca upoznaju mnogo lakše značajne prirodne i fruštvene pojave. Ljudi i životinje su akteri u basnama i nosioci radnje. Sadržajem i etičkom analizom basne svestrano i celovito se utiče na vaspitanje i rayvijanje psiholoških funkcija deteta. Da bi mogao da sa deco obradi basnu, vaspitač mora da bude dobro upoznat sa njenim sadržajem. Potrebno je da uloži maksimalne napore u interpretaciju teksta, uz što više očiglednih sredstava, kako bi na taj način decu podstakao da isprate književni tekst, kao i da uz budnu pažnju prate radnju, i učestvuju u tumačenju basne. Na 25
Diplomski rad
ovaj način, vaspitač će uspešno podstaći decu da priću usvoje i pouku koju ona nosi pretvore u motive njihovih postupaka. Basna je tesno povezana sa životnom praksom, i svaka njena pouka je istinita. Značaj vaspitala ogleda se u njegovoj umešnosti da basnu tako interpetira i obradi sa decom, da njihov doživljaj pouke bude nešto što će ona kasnije iskoristiti u realnim životnim situacijama. Basna kritikuje ljudske mane, ismevajući na fin i suptilan način ljudsku glupost, laž, oholost, gordost, dok, sa druge strane, hvali iskrenost i poštenje. Sadržaj basni direktno utiče na razvoj govora, jer se mnoge od njih, u završnom delu usmerenih aktivnosti mogu dramatizovati, čime se budi i ljubav dece prema pisanoj reči, a ujedno i vežba i proširuje njihov fond reči, izgovor, dikcija itd. Detetu treba pružiti mogućnost da razvija govor. Svako se dete razlićito izražava, u zavisnoti od toga na kom je stepenu psihičkog i intelektualnog razvoja, iz kakve socijalne sredine potiče i kakav je odnos prema njemu u porodičnoj atmosferi. Proces sticanja i razvijanja govora je dug i naporan proces. Zbog toga treba decu što češće i što više podsticati da pričaju, a takođe, kao jako značajan faktor ističe se i govorenje pred poznatom gupom vršnjaka, što se upravo postiže dramatizacijom tekstova koji su obrađeni. Veoma važno za razvoj govora svakog deteta jeste stepen opšte kulture samog vaspitača koji radi na podsticanju govora datog deteta. Da bi mogli da daju pravilne odgovore na neočekivana dečija pitanja, oni moraju da prate savremene trendove, da čitaju umetničku literaturu i rade na sebi. Samo na tak način mogu biti dovoljno interesantni deci, dajući im dobar primer kako se treba koristiti jezikom i govorom. Pravilnim izborom sadržaja iz literature 26
Diplomski rad
koji će se sa decom predškolskog uzrasta obraditi, direktno se može uticati na razvoj govora same dece. Vaspitač mora jako da vodi računa o izboru basne, vremenu i mestu njenog izvođenja. Veoma je važno da deca ne budu samo pasivni posmatrači i slušaoci govorne interpretacije basne, već da ih vaspitač dovoljno zainteresuje doživljajno saznajnom motivacijom, izborom sredstava i svojim nastupom, kako bi ona bila aktivno učesnici u obradi datog teksta. Samo na taj način će njihov doživljaj teksta biti funkcionalan. Pogledajmo na primeru kako se podstiče razvoj govora korišćenjem basne:
Primer govorne radionice za upoznavanje dece sa književnošću
Vo i miš Cilj: – upoznati decu sa basnom, književnim žanrom u kome se preko životinja kao najčešćim likovima govori o socijalnoj stvarnosti, – pokušaj razvijanja kod dece određenih moralnih vrednosti : svako ima neke vrednosti koje treba uvažavati, najmoćniji nisu uvek u pravu I sl; – negovati radost kreiranja Uvod 27
Diplomski rad
Prvi krug- Koju životinju najviše volite i zašto? Drugi krug - Kazite ime jedne male jedne velike životinje. U ovom delu vaspitač može de se uključuje tako što će namerno unositi malu " pometnju" , ako na primer kaže da je pčela mala vaspitač može da kaže : "Jeste, pčela je mala u odnosu na pticu, a da li je mala u odnosu na mrava?". Ovo može da bude podsticaj da deca vrše razmenu i ubeđuju jedni druge u ispravnost odgovora. Razgovor o malim i velikim životinjama može da bude pogodna prilika za početak čitanja basne Vo i miš. " Sad ćemo čitati jednu priču o dve životinje, jedna je mala a druga velika. Da čujete šta se desilo sa njma". Vaspitač izražajno čita basnu jednom ili više puta u celini ili u delovima. Vo i miš u prvom delu priče. Kako se miš obraća volu? Koje reči koristi u razgovoru sa volom? Šta miš misli o volu? Kako se vo obraća mišu? Šta misli o mišu? Koje reči koristi kad se obraća mišu? Vo I miš u drugom delu priče. Kako u drugom delu priče razgovaraju vo i miš? Ko se sada promenio? Ko se pokajao? Završni deo Izmišljamo lepa imena za miša. Izmišljamo Iepa imena i za vola. Pravimo lanac lepih imena životinja koje volimo.
28
Diplomski rad
Kada deca u određenom stepenu upoznaju sadržaj basne može se izvršiti dramatizacija teksta: deca nosioci uloga, lutke u pozorištu senki. ٭٭٭ Basna je književna vrsta koja, više nego ostale vrste, pruža mogućnost za korišćenje širokog dijapazona metoda rada, kao i korelaciju sa svim drugim vaspitno-obrazvonim oblastima. Korelacija se posebno lako sprovodi sa metodikom upoznavanja okoline. Upoznavanje okoline je oblast koja, zbog svog bogatog sadržaja u programu vaspitno-obrazovnog rada, daje fantastične mogućnosti za upotrebu basne, kako u psihološkoj pripremi dece, tako i u glavnom ili završnom delu aktivnosti. Sadržaji koji se u okviru ove oblasti obradjuju su veoma širokog spektra, obuhvatajuci društvene, afektivne, ekološke, otkrivačke, perceptivne, zdravstveno-higijenske i praktične aktivnosti. Samim tim, mogućnosti upotrebe basni u okviru ove vaspitno-obrazovne oblasti su jako velike, jer je sama oblast izuzetno bogata temama koje se planirano sprovode u radu. Posmatra li se broj tema i motiva koji figuriraju u basnama, uočljivo je da je to jedno plodno tlo na kome se roje asocijacije, ideje, motivi i metafore. Basna je književna vrsta u kojoj se pojavljuje mnoštvo poruka i pogleda, namera i upozorenje. A svaka od tih tema je jedna od oblasti koje se obradjuju kroz aktivnosti upoznavanja okoline.
29
Diplomski rad
3. Tumačenje doživaljaja basne sa decom predškolskog uzrasta Basna je takva književna vrsta čija su strukturna obeležja: - to je alegorijska priča - sa životinjama kao najčešćim likovima - sastoji se iz fabule i pouke, naravoučenija - to je kratka, jednoepizodična ili dvoepizodična priča - ima dramska obeležja, kompoziciju, dijaloge
30
Diplomski rad
Basna privlači predškolsku decu zbog toga što se zasniva na animističkom pogledu na svet i što u persinifikovanom obliku prikazuje pojave žive i nežive prirode. Životni likovi i scene, jednostavna i kratka fabula, komičan ton – sve su to takođe takva obeležja basne koja je čine izuzetno zanimljivim štivom za male slušaoce. Basna je bliska poslovici po svome saopštenju i poenti. Najčešći su takvi primeri basni u kojima se do naravoučenija dolazi preko pouke koja je data u obliku ispričanog primera. Predškolska deca basnu shvataju kao priču o životinjama. Deca su ipak u stanju da životno iskustvo koje se nudi kroz fabulu i naravoučenije basne povežu sa svojim iskustvom i izvesnim tipičnim situacijama, doživljajima i problemima iz svoga života. U interpretaciji basne kao polazište uzimaće se sledeći elementi: likovi, fabula i pouka. Najpre se analiziraju likovi i fabula a zatim se u zavisnosti od dečijeg socijalnog i emocionalnog iskustva izvodi pouka. Karakteristike likova u basni deca otkrivaju pomoću njihovih postupaka i govora. Ona takođe rasuđuju o moralnoj dimenziji likova i pokušavaju da u tom smislu vrednuju njihovo ponašanje. Preko analize likova i njihove etičke procene, deca će uspeti da shvate pa čak i izdvoje pouku basne.
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA SREMSKA MITROVICA
31
Diplomski rad
PISANA PRIPREMA ZA AKTIVNOST IZ METODIKE RAZVOJA GOVORA
TEMA: Obrada basne: «Zec i kornjača»
MENTOR dr Slađana Milenković
STUDENT Aleksandar Urošević
Decembar 2009.godine
Predškolska ustanova «Boško Buha» - «Suncokret» Grupa: najstarija Broj dece u grupi: 25 Tema aktivnosti: Obrada basne:
SLOBODNA AKTIVNOST
Vaspitno-obrazvoni zadaci: podsticanje razvijanja saradničkih
32
Diplomski rad
odnosa među decom, podsticanje buđenja interesovanja za predstojeću usmerenu aktivnost, podsticanje pozitivnih socijalnih odnosa među decom i pozitivne radne atmosfere.
TOK SLOBODNE AKTIVNOSTI Cilj slobodne aktivnosti je podizanje interesovanja dece za predstojeću usmerenu aktivnost. Kako bismo ih motivisali za rad, koristimo prethodno pripremljene puzle od kartona na
Metod rada a d o t e m a n l a b r e V
Oblik rada i n p u r G
Didaktič ka sredstva a l z u P
kojima se kriju likovi zeca i kornjače. Deca sklapaju puzlu, nakon čega vodimo sa njima kratak razgovor o osobinama ovih životinja.
USMERENA AKTIVNOST
Obrazovni zadaci: Upoznavanje dece sa književnom vrstom basne i njenim osnovnim karakteristikama Materijalni zadaci: Obrada basne «Zec i kornjača» u formi priče po slikama Funkcionalni zadaci: Bogaćenje fonda reči dece, podsticanje pažljivog slušanja teksta i razvijanje sposobnosti istog Vaspitni zadaci: podsticanje razvoja dečije maštovitosti, logičkog mipljenja i rasuđivanja, podsticanje pravilnog izgovora reči Aktivnosti dece: slušanje, aktivno učestvovanje u tumačenju doživljaja basne, donošenje zaključaka, učestvovanje u dramatizaciji teksta TOK USMERENE AKTIVNOSTI
1. Pripremna (preoperativna
Metod
Oblik
Didaktič 33
Diplomski rad
faza) Doživaljajno-saznajna motivacija Vaspitač poziva decu da sednu u polukrug. Kada se deca umire, vaspitač započinje razgovor sa njima koristeći ginjol lutku. Lutka postavlja sledeća pitanja deci:
ka rada
rada i
sredstva
n l a t n o r F
e j i c a r t s u l i , a k t u l l o j n i G
Metod
Oblik
Didaktič
rada
rada
ka
a d o t e m a n l a b r e V
Jeste li se nekada našli u situaciji da možete nešto dobiti ili ostvariti samo svojom mudrošću, jer ste možda isuviše mali da to ostvarite na neki drugi način? Opišite mi svoja iskustva... Kako ste se osećali kada dođete do cilja iako se od vas nije očekivalo da ćete u tome uspeti. Opišite mi ta osećanja... Šta mislite, ima li životinja koje se moraju na ovakav način snalaziti da bi došle do hrane, ili skrovišta? Nabrojte ih! (pokazujem deci sliku mrava, tražeći da objasne u čemu se ogleda njegova mudrost). Radna (operativna) faza
sredstva
34
Diplomski rad
U ovoj fazi najavljujemo književni tekst deci, i uz korišćenje ilustracija svakog dela basne, interpretiramo ga. Zec i kornjača Jednog dana zec sretne kornjaču i stade joj se rugati zbog sporog i nesretnog hoda. Kornjača se nasmeje i reče: «Možemo se utrkivati kad god zaželiš!» «Odlično» odgovori zec, «Počnimo odmah». Kornjača istog časa krene polako i
a d o t e m a n v i t a r t s n o m e d i a n l a b r e V
k i l b o i n l a t n o r F
e j i c a r t s u l I e n s a b u j n d a r e t a r p e j o k a k i l s a j i r e S
sigurno, ne osvrćući se. Zec se, naprotiv, našaliti pa odluči da malo zadrema. Bio je uvrene kako sa lakoćom može prestići protivnika i kako ima vremena na pretek. Kornjača je mučno napredovala a zec je zaspao. Kad se probudio i potrčao do cilja uspeo je samo videti da ga je kornjača pobedila. Nakon govorne interpretacije basne, obraćam se deci prvim pitanjem koje ima za cilj da deca izraze neposredni doživljaj. Da li je moguće da je kornjača pobedila zeca? Nakon ovog prvog pitanja, nastavljamo da tumačimo doživljaj ove basne kroz razgovor sa decom. 35
Diplomski rad
Da li vas je postupak zeca podsetio na neko vaše iskustvo? Ispričajte... Šta mislite, koje su osobine zeca? A kornjače? Da li te osobine možemo da pripišemo i ljudima? U kojim situacijama? Šta mislite, kako je kornjača došla do pobede? Koja je osnovna
k i l b o i n l a t n o r F
e j i c a r t s u l I
Metod
Oblik
Didaktič
rada
rada
ka
a d o t e m a n v i t a r t s n o m e d i a n l a b r e V
karakteristika koja nju krasi? Da li vam se to dopada? Šta ste zaključili iz ove basne, šta nam to pisac poručuje? Kako
e n s a b u j n d a r e t a r p e j o k a k i l s a j i r e S
ćemo ovo što smo saznali primeniti u nekim životnim situacijama? Završna (verifikativna) faza
U završnoj fazi uradićemo dramatizaciju teksta. Obzirom da je basna kratka, i ima samo dva lika, ponovićemo više puta kako bi što više dece moglo da se oproba. U parove ćemo stavljati onu decu koja su naprednija i aktivnija, sa onom decom koja su malo povučenija i zatvorenija, kako bismo upravo njih podstakli da se izražavaju i opuste. Deca će moći da se podsete toka basne gledanjem u seriju slika koju je vaspitač koristio tokoom govorne interpretacije. Proverićemo da li su
a d o t e m a n l a b r e V
a m i v o r a p u d a R
sredstva i t a r p a j o k a k i l i s a n s j i a r b e s i u e e j č n a d j a n r r o k k t o i a c e y i m i t s o K
36
Diplomski rad
deca zapamtila tok, ponuditi im da se slobodno posluže slikama, dati im kostime zeca i kornjače i izvoditi dramatizaciju basne.
Tokom izvođenja ove usmerene aktivnosti, vaspitač je u uvodnom delu, odnosno tokom doživljajno saznajne motivacije imao za cilj da decu podstakne da razmišljaju o predstojećoj temi, tražeći od njih kroz mnoštvo pitanja da iznesu svoja iskustva koja se odnose na temu koja će se u samoj basni, kasnije, obraditi. Na taj način budio je saznajnu radoznalost dece, njihovo interesovanje za dalji tok aktivnosti, a takođe i radio na verbalnom izražavanju dece, bogaćenju fonda reči, jačanju sistema satavaljanja rečenica koje se ne sastoje svega od dve reči. U glavnom delu aktivnosti, kroz govornu interpretaciju basne, i samo tumačenje doživljaja, vaspitač intenzivno, uz upotrebu sredstava
za
rad,
podstiče
decu
da
iznose
svoj
doživljaj
interpretirane basne, da uoče likove, temu, opišu karakteristike likova, uporede ih sa ljudima, kao i samu priču koju deca treba da uporede sa realnim životnim situacijama, kako bi njihov doživljaj iste bio intenzivniji. U završnom delu, nakon obrade teksta, vaspitač je sa decom pripremio
dramatizaciju
basne,
pomažući
im
da
nauče
i
interpretiraju tekst, naravno, ne napamet, već fleksibilno, kako je to moguće sa decom, i pomažući im da prate radnju. vaspitač je za decu pripremio i kostime, što je njima bilo jako zanimljivo, i dodatno ih motivisalo da učestvuju u dramatizaciji i svi je probaju. Možemo reći da je aktivnost uspešno izvedena, jer se kroz razgovor sa decom uočilo da su shvatili poruku koju ona nosi, a to je da za pobedu nije neophodno biti jači, već samo mudriji.
37
Diplomski rad
Zaključak Vaspitno obrazovni rad sa decom predškolskog uzrasta pruža neograničene mogućnosti da se kreativnost vaspitača i njegava ljubav prema ovom pozivu iskažu kroz aktivnosti koje sa decom sprovodi u radu. Tema ovog rada bila je basna, i njen značaj za razvoj govora, kao značaj korelacije sa metodikom upoznavanja okoline. Cilj i zadaci bili su ukazaivanje na mogućnosti korišćenja basne u radu sa decom predškolskog uzrasta, a posebno u oblasti razvoja govora. Takođe, ovim radom smo ukazali na mogućnosti korišćenja basne u korelaciji sa metodikom upoznavanja okoline. Obrada basni je oblast metodike razvoja govora koja je kroz aktivnosti iz ove oblasti gotovo svakodnevno u upotrebi. Kreativan i požrtvovan vaspitač će uvek naći prostora da upotrebi basnu u svom radu, ne osvrćući se na to kojom se metodikom u datom trenutku bavi. Basna je kratka, i za decu zabavna priča koja može da se poveže izvođenjem korelacije sa matematikom, upoznavanjem okoline, likovnim vaspitanjem itd, u uvodnom, glavnom ili završnom delu aktivnosti. Basnu vaspitač može ispričati deci kao odgovor na neku aktuelnu temu koja ih u datom trenutku zanima, ili događaj. Ona će uvek biti zgodan i poučan doprinos bogaćenju dečijeg iskustva i podsticaj za razvoj govora, što smo u ovom radu i prikazali. Ovaj rad je imao za cilj da usmeri buduće vaspitače na nebrojene mogućnosti upotrebe ove književne vrste u vaspitno obrzaovnom radu. Deca basnu lako i sa ljubavlju usvajaju, a 38
Diplomski rad
posebno onda kada je dramatizuju, pa svaki vaspitač treba da iskoristi što je moguće češće ovu činjenicu, kako bi negovao ljubav prema pisanoj reči kod njih, i ujedno radio na razvoju govora i bogaćenju dečijeg rečnika.
Literatura:
•
Vigotski Lav (1975): Analiza basne, Beograd.
•
Vukasović Vuletić Vid (1920): Basne i pričice u starini.
•
Vuković Novo (1996): Veliki basnopisci, Podgorica.
•
Đurić Vojislav (1954): Postanak i razvoj narodne književnosti, Beograd: Znanje.
•
Esop (1961): Basne, Beograd: Narodna knjiga.
•
Kamenov E.i Dotlić Lj. (1996) : Književnost u dečjem vrtiću, Novi Sad.
•
Milenković, S., ( 2006): Metodika razvoja govora, Voša pkola za obrazovanje vaspitača, Sremska Mitrovica.
•
Marjanović Voja (2000): Književnost za decu i mlade, Beograd.
•
Obradović Dositej (1963): Basne, Beograd: Prosveta.
•
Samardžija Snežana (2002): Narodne basne i priče o životinjama, Beograd.
•
Crnković Milan (1980): Dječija književnost, Zagreb: Školska knjiga.
•
Književna istorija, VIII 30 1975, Beograd.
39
