312487770-Ontoloski-pejzaz.pdf

BIBLIOTEKA SAVREMENI ESEJ

Urednik Milisav Savi}

MIROQUB JOKOVI]

ONTOLO[KI PEJZA@ POSTMODERNOG ROMANA

Prosveta

Beograd

Urednik Milisav Savi}

MIROQUB JOKOVI]

ONTOLO[KI PEJZA@ POSTMODERNOG ROMANA

Prosveta

Beograd

Modern writers are the moons of literature; they shine with reflected light, with light borrowed from the ancient. (James Boswell, Boswell’s Boswell’s life of Samuel Johnson, Johnson, Oxford University Press, Pres s, New York York 1960, p. 979)

Dakle, ko o~ekuje da se po svetu {etaju |avoli sa rogovima i budale sa praporcima, bi}e uvek wihov plen ili wihova igra~ka. (Artur [openhauer, O sre}i, qubavi, filozofiji i umetnosti, Svetovi, Novi Sad, 1999, str.

56)

Maji, profesoru Mateji}u, profesoru Nedeqkovi}u, svim mojim francuskim i ameri~kim prijateqima koji doprine{e iskrenom ~udu – postojawu ove kwige.

1. UVOD

Postmoderna kwièvnost je bila vnih kontroverzi kwièvne nauke dr XX veka. Teorijska pri~a o postmode vnosti daleko je od toga da bude ispri stog razloga {to se wena iskustva uv ste. Nekima se na pomen ovog pojma di sa na glavi i zato su likovali/likuju k dernoj kwièvnosti svi raspravqaju, zna {ta je to postmoderna kwièvno opet tvrdili da stvar o kojoj se raspra ji jasno ji jasno i da je ona tvorevina nekolic istori~ara kwièvnosti sa ameri~ ziteta. (Kao da su ostali izmi pali sa ih neko nije stvorio iz nu`de i kao da rci nemaju nacionalnost.) Bez obzir slilo o postmodernoj kwièvnosti, a misli sva{ta, bez obzira kakav je na stav prema onome {to se de{avalo/de jezika, jedna stvar je jasna: postmode nost ne postoji/nije postojala u smisl toji renesansna ili romanti~arska ti~ka kwièvnost ; to je, po svemu su

20

Miroqub Jokovi}

alnih crta u svakodnevnom iskustvu. U alegoriju ulazi sve, ali bez me|usobne komunikacije. Sub jekat alegorije ìvi u razvalinama, u zatvorenom prostoru ma{te. Alegorija ìvi i na negacijama, ali na parodijski na~in. Po svemu sude}i, postmoderni roman je posledica modernog romana i karakteri{e ga odustajawe od realizma, napu{tawe reprezentacije, prikazivawe odsutnog, proizvoqnost forme, serijalnost, apstrakcija umesto informacije, alegorija umesto naracije. Reklo bi se ~ak da je postmoderni roman naslednik radikalnog krila modernog romana. U svakom slu~aju, svet postmodernog roman je eklekti~an svet, to je svet koji na nov na~in organizuje ono {to ve} postoji u kwièvnoj tradiciji.

2. KWI@EVNOST POSTMODERNOG ST PARADIGMA U PREVI

Najbrè se izliè ose}awe ra~ewa. Na naratolo{kom kao i matolo{kom planu dràwe sta, ili kako kaè Tomas Pavel gracionista’, ~ini mi se realis jim nego sve forme odvajawa. (Gérard Genette, Fiction et dicti 1991, 93)

1. Ako sa dana{we ta~ke gledi{t gled na istoriju kwièvnosti, onda èvnost ukazuje kao mno{tvo koncepc sistema koji se smewuju, prepli}u i p jednica sistema razli~itih stepena odnosno razli~itih operativnih vre metodolo{kog ili tematskog jedinstv kazano, Kwièvnost predstavqa mn èvnosti. U nekom polemi~kom àr

76

Miroqub Jokovi}

tora i ~itaoca, tekst (kwiga) nije bi}e, ali jeste èqa da to bude. Imaginacija nije istina, ali svakako jeste najboqi put prema wenom otkrivawu i pokazivawu na{eg lica. Borhes-pisac je istovremeno i Borhes-~italac. Wegova originalnost je izme|u ostalog i u tome {to fikciji daje dimenziju teorijskog razmi{qawa, odnosno {to sebi kao autoru namewuje funkciju junaka. Borhes mistifikuje sebe kao pisca, sebe kao ~itaoca i svaki svoj tekst ponaosob. Borhes je istovremeno i Pierre Ménard iz pri~e “Pierre Ménard autor Kihota” i Mir Badur Ali iz pri~e “Pribliàvawe Almotasima”. Eruditski komentari, pozivawe na la`ne i istinite izvore, pribliàvawe i udaqavawe od realnih i izmi{qenih dela, kritikovawe imaginarnih i stvarnih dela, originalni pogledi na kwièvnost – sve to doprinosi stvarawu sasvim osobene kwièvnosti koja bi se mogla imenovati kao kwièvnost drugog stepena ili palimpseisti~ka kwièvnost, a to je kwièvnost koja priznaje da koristi kwièvne tekstove u svoje svrhe, kwièvnost koja negira realisti~ki mimezis, kopirawe stvarnosti. Kod Borhesa literatura nije vi{e kopirawe sveta, ona je nezavisni, “paralelni” svet koji egzistira na sopstvenim zakonitostima.

5. VIDQIVI TRAGO NEVIDQIVIH STV

U mnogim domenima, preter ambicijama je kriti~no, ali to za literaturu. Kwièvnost ì vo od èqe za velikim ciqevim sno, od onoga {to je nemogu}e o ti. Ako èlimo da kwièvnost ispuwava funkciju, potrebno je snici i pisci prihvate poduhva niko drugi ne moè zamisliti. (Italo Calvino, Leçons américai mard, Paris 1989, p. 179)

Globalna odlika kwièvnog pism vina jeste oduzimawe va`nosti , ili, p ~eno, preme{tawe tradicionalnih kw rakteristika kao {to su junak, fabula Svet ovog postmodernog klasika najb opisati kao sistem sistema, kao sist

na{u percepciju sveta, kao sistem koji

Izmestiti odlike kwièvne tr

122

Miroqub Jokovi}

najnih ograni~ewa, {to u krajwem slu~aju rezultira meditacijama.77 Kao {to se moè zakqu~iti, ìvot se odvija u znaku broja 3, izme|u ro|ewa i smrti, po~etka i kraja, rasta i pada. Uostalom i Palomarova duhovna aktivnost je trodimenzionalnog tipa, ona po~iva na konstrukciji, proveri i korekciji modela, na naporu stvarawa iz Ni~ega, na muci ìvqewa i tragediji pretvarawa u Ni{ta. Palomar pokazuje da je Kalvino do posledweg trenutka negovao literaturu negacije (pazite, ne negaciju literature!), literaturu prevazilaèwa i propitivawa. Palomar po~iva na metajeziku, na jeziku percepcije, sumwe i dedukcije, a to je uglavnom esejisti~ka i filozofska aktivnost. O Palomarovom porodi~nom, dru{tvenom i psiholo{kom ìvotu ni{ta se ne zna, a i da se zna verovatno bi to bilo nesaglasno sa literaturom negaci je. Traìti od pisca Kalvinovog ranga, pisca svesnog kompleksnosti jezika i promena koje su se desile unutar ontolo{kog literarnog pejzaà na kraju XX veka, da pi{e na modernisti~ki na~in, a to zna~i u vlasti epistemologije, bilo bi ravno ubijawu proroka. Sa Kalvinom, literarna ontologija slavi.

6. KWI@EVNI ZEMQO EGZIL KAO NAÎN S OSPORAVAWA STVARAWA

Bauk postmoderne kwièvnosti kod nekih kriti~ara kao stilsko usm komplikovano i koje nema veze sa kwi dicijom. Istina, svako eksperimenti cepcijske strane posmatrano, i nije l qivo. Kao {to se ne moè postati stavqawem stopala u tu|e otiske, tak postati ni dobar pisac ako se slede v putevi, {to ne zna~i da ne treba pozn onih koji su ve} jednom pro{li stazam sti. Ne{to sli~no se moè re}i i za n èvnosti: apsolutne novine nema, ali na kao eksperiment uvek nagove{tena tradiciji, pa se s te strane moè re} èvna kritika uvek pripremqena na To {to kwièvni kriti~ari ne vole hovnu avanturu, otvoreni kwièvni

154

Miroqub Jokovi}

sat kako glasom kukavice obznawuje “kukuuu”, ~italac shvata da stvarawe sveta jo{ uvek nije zavr{eno i da je roman ispunio ulogu takvog upozorewa.

7. TEKSTUALNI LAVIR

Francuski pisci èle ta~ ti {ta ~ine: iz tog razloga boq istori~ara literature. Englesk uzvrat, zemqa individualista rija kwièvnosti Engleze ne in je, oni ne èle ~ak ni da je defini ni se da se radije spontano izra` Francuskoj, qudi su inteligent cidni, interesuju se za poredak ~ito veruju u istoriju kwièv Francuska je zemqa kwièvnih m sta, kruòka, polemika (…) En individua koja se malo brine za koje }e zauzeti u istoriji kwi sti (…) To ne zna~i da francusk nemaju imaginacije, ali oni vole {ta ~ine, wih interesuje teor hovog dela (Jorge Luis Borgès, u Osvaldo Converzations avec J. L. Borgès, G Paris, 1986, p. 143 –144)

216

Miroqub Jokovi}

ci jednog drugog pisca i romana iz koga Nabokov uzima moto za Bledu vatru. Re~ je o Xejmsu Bozvelu i wegovom romanu @ivot Semjuela Xonsona . Odnos izme|u Semjuela Xonsona i Xejmsa Bozvela neodoqivo podse}a na odnos izme|u Kinbota i [ejda. U oba slu~aja mla|i je nesigurniji i privla~i ga starija osoba nesumwive kwièvne reputacije, u kojoj se sagledavaju crte besmrtnosti. Ne citira Bozvel tek tako, slu~ajno, Xonsona, ko ji kaè da su moderni pisci sli~ni mesecu – oni se nalaze u orbiti jezika zahvaquju}i lingvisti~koj svetlosti koju pozajmquju od starih pisaca – kao {to ni Nabokov ne uzima slu~ajno jedan odlomak iz Bozvelovog romana za moto, odnosno [ejd jednu [ekspirovu sintagmu za naslov svog pesni~kog dela. Niko sam sebi nije dovoqan, neke stvari se na ovom svetu svima nama de{avaju, neke stvari sli~no ose}amo, samo {to ih na razli~ite na~ine artikuli{emo. Kinbotovi komentari i [ejdova poema jesu dve strane istog odnosa prema tajni stvarawa, odnosno prema tajni ìvqewa. Put ko jim hodimo isto je tako zna~ajan kao i {uma kroz koju prolazimo; strukture koje stvaramo isto su tako zna~ajne kao i strukture na koje se oslawamo, bez obzira da li su lingvisti~ke ili ìvotne; stvarati – zna~i i}i prema budu}nosti pozivaju}i se na iskustva pro{losti, jer pod kapom nebeskom nikada ni{ta ne propada, niti se ikada bilo {ta zaboravqa.

9. KARNEVALSKE STRU

Mo`da je priroda fikcije liku od izve{tavawa za New Y da dozvoli sve, sve forme i aspe {qewa, pona{awa i ose}awa. nema granica, sve je otvoreno. Im skrajne mogu}nosti da upoznate Ali uvek postoje qudi koji {ta ne smete u~initi, kud ne i}i. Svaki put kada pi{ete kwi kaè: ’Niste trebali uraditi ste trebali uraditi ono’. U stoji nekakav komesar koji vam ` }i kakva su pravila. Kad pi{em }awa da ~inim prekora~ewe, mo` stvaram najboqe . (E. L. Doctorow, “A Spirit of ssion”, E. L. Doctorow, Essays and C tions, edited by Richard Trenner, On view Press, Princeton, New Jersey, 19

1. U dana{woj ameri~koj kwiè Lorens Doktorov vaì za pisca koji

242

Miroqub Jokovi}

detiwstva, Morgan, koji kopira nasiqe i destrukciju ameri~ke filmske industrije – svi odreda ìve kao usamqenici, ali su to i wegovi prijateqi po peru i vokaciji. Na tankoj crti koja razdva ja usamqenost od pripadawa masi, svi se bore i skoro svi podleù isku{ewu. Neko je usamqenik po izboru, neko je usamqenik zato {to ga je istorija izbacila tu gde jeste, 171 neko je imaginarni usamqenik i ìvi u unutarwem egzilu, neko je, opet, to zato {to je produkt ameri~kih snova i mitova, a ima i onih koji su oti{li suvi{e daleko u svojoj usamqenosti pa u svetu urbanog ìvota i narcisoidne strategije za uspehom po svaku cenu vi{e ne razlikuju realno od imaginarnog. Svako bi da ìvi u unutra{wosti i sa svojim neurozama, duboko odeqen od sveta, svako bi da konstrui{e vlastiti jezik i sopstvenu imaginarnu teritoriju, gde moè da ìvi po sopstvenoj voqi i radi {ta mu se prohte, ali ono {to imaginacija iziskuje, stvarnost ameri~kog dru{tva ne dopu{ta. @ivoti pesnika pokazuju pravac kome se okrenuo Doktorov: kakvo zna~ewe ima sam ~in pisawa, kakva je topografija lingvisti~kih prostora? Vaqda zato {to su skoro svi naratori wegovog pisma intelektualno nastrojeni, zato {to imaju izuzetno poverewe u pisanu re~, to ga je navelo da u jednom razgovoru izjavi kako emocionalno i tonalno govore}i, topografija svih wegovih kwiga predstavqa wegovu sopstvenu mentalnu mapu 172

10. BUDU]NOST SE R IZ PRO[LOST ILI KARTA NARATIV ONTOLOGIJE

Ako su nas modernisti, nos romantizma, nau~ili da linearn onalnost, samosvest, uzrok i naivna iluzija, providan jezik, n gdota i moralne konvencije sre ne zna~e celovitu pri~u, onda, i tive decenije kojom se zatvara tako|e moèmo re}i da ni wiho nosti ne zna~e celovitu pri~u danost, simultanost, iraciona tiiluzionizam, samorefleksiv dijum kao poruka, politi~ki zam i moralni pluralizam koji àva moralnoj entropiji – to daleko od celovite pri~e.

272

Miroqub Jokovi}

qadu i jednoj no}i . Genije koji predstavqa Barta,

pravi za sebe sedam koncentri~nih narativnih krugova, zato {to je wegova devojka zakqu~ana iza sedam brava: razgovor Daniezedijada sa {ahom Zamanom, pri~a o Daniezedijadu i [eherezadi, pri~a o geniju, pri~a koju genije govori devojci koja je zakqu~ana iza sedam brava, a to su ni{ta drugo nego pri~e iz Hiqadu i jedne no}i, zatim dolaze pri~e koje [eherezada pri~a kraqu, a to su iste pri~e koje Bartov genije pri~a devojci, i na kraju dolazi Zamanova pri~a Deniezedijadu. U svemu ovome glavna je struktura Hiqadu i jedne no}i, koja je potpuno iskori{}ena u vremenskom razvijawu svih slo jeva, a ~italac toga postaje svestan tek na kraju romana. Bart se prikriveno pojavquje u strukturi ovog prvog dela sve dok {ahova okvirna pri~a Hi qadu i jedne no}i ne poveè i ne zavr{i pri~e iz svih prethodnih slojeva, gde se ve} jasno shvata da je genije Bartova maska. U drugom delu Himere, koji nosi naslov “Perseid”, unutar sloja koji predstavqa sam Bart, nalaze se dve pri~e: pri~a koju Perseus pri~a Meduzi, i pri~a koju Perseus govori Kaliksi, ali ko ja je prikazana posebnim jezikom, a to je Perseusovo odslikavawe onoga {to ga mu~i na muralima koje je pre wega osmislila Kaliksa. Izme|u Perseusa i Kalikse, i wihovog dijaloga na muralima, dolazi do ~udnog preplitawa u formi spirala

Ontolo{ki pejza` postmodernog roma

fleksivno osvetqava svoju kwièv itd.). U tre}em delu Himere, “Belerofo opet, unutar jednog kruga pravi pet ko krugova-pri~a, po spiralnom princi fonovo obra}awe Melanipi, Belerof }awe Filonoi i jedna pri~a koja je sa tri dela, u kojoj se nalaze informaci ko je Polieidis napisao Himeru, odn Belerofon upoznao sa Melanipinom u ovim slojevima citira Roberta Gre na~in obja{wava ne samo drugi i ~etv se pribliàva okvirnoj pri~i tre}eg se pojedini junaci izjedna~avaju sa Xo (Polieidis).


11. TAMO GDE SE NAZIRU GRANICE JEZIKA Uvek sam znao da nas velika iznena|ewa ~ekaju tamo gde smo kona~no nau~ili da nas ni{ta ne iznena|uje, a pod tim podrazumevam da se ne ~udimo ru{ewu nekog reda. (H. Kortasar, “O ose}awu za fanta sti~no”, Drugo putovawe, Rad, Beograd, 1996, str. 181) I tako }u na kraju zaspati, ali pret hodno }u sti}i da se upitam da li }emo je dnog dana umeti da pre|emo iz stava, u ko jem jo{ uvek odjekuje pokli~ lovca, u puno}u ada|a, a otuda u zavr{ni alegro koji pevu{im jedva ~ujnim glasom, da li }emo biti kadri da se pomirimo sa svim onim {to je ostalo iza nas. (Hulio Kortasar, Apokalipsa u Solantinameu, Rad, Beograd, 1998, str. 39)

qudi mojoj ma{ti pripisuju ono stvarno doìveo, ili obratno. (Hulio Kortasar, Kraj etape

ograd, 1999. str. 70–98)

Za razliku od Borhesa, ~ije se kwi moè prepoznati po osobenom tipu in fantastike, strategiji intertekstual orijentisana na evropsko kulturno st znije, na englesku kwièvnost, po eru stifikacijama, istraìvawu sveta n gove irealnosti, la`nim pripisiva rintskim projekcijama i tehnikama osobenom sistemu simbola i koncepc nosti kao igre, kwièvno pismo Huli prepoznaje se po drugim osobenostima kada nije u eksplicitnoj diskurzivn loìo obrise svoje poetike – bila mu tvrdwa wegovog prijateqa, isto tako sca Karlosa Fuentesa, da svako quds pravo da tajnu ponese sa sobom u grob, me i svaki kaziva~ pri~a zadràva pr jasni sve tajne svoje proze – ipak se r ko uo~avaju diferencijalne karakter osobenih simbola ovog pisca. Kao prvo, Kortasarovo pismo odlik nim tipom fantastike, koja je ili psi ludi~ke provenijencije. Ako u pismu Borhesa susre}emo izgra|eni svet sim


12. PRO[LOST KAO FIGURA SADA[WOSTI Kwiga se sastoji od znakova koji govore o drugim znakovima, koji pak govo re o stvarima. (Umberto Eko, Ime ruè, Grafi~ki

zavod Hrvatske, Zagreb, 1987, 429) Kwige ne postoje zato da bismo im vjerovali nego da bismo ih podvrgli ispitivawu ( Ibid ., str. 343) Ne pouzdavaj se u obnovu qudskog roda kad o wima govore kurije i dvorovi. ( Ibid ., str. 134) Nema napretka, nema prekretni~kih doba u povijesti znawa, nego u najboqu ruku nespretnog i veli~anstvenog ponavqawa i saìmawa u pregled . ( Ibid ., str. 433)

Imena ruè, Fukoovog klatna i Ost |a{weg postalo je jasno da se romane {ka mapa na izmaku XX veka ne mo`

razmatrati bez wegovog proznog pism dna od glavnih karakteristika postmo ra sposobnost da {iri granice umetn o tome teorijski prosu|uje, {to nije no svojstvo modernog autora ili aut stilskih formacija, onda je Umberto paradigmati~an stvaralac za situaci nalazio umetnik druge polovine XX jaz izme|u kulture konzumenata i kul laca, proizvodi potrebu da se autopo kazima teorijski osmisli sopstveno p U tom smislu Eko nije usamqen, jer s tegijama pribegavaju i Dejvid Lox Alen Rob-Grije, Kristin Bruk-Rouz i Ono {to kod Eka impresionira jeste dora s druge strane modernisti~kog povedawa. Istina, Eko ne koristi po erna literatura u istorijskom smisl ~ku karakteristiku u stvarala{tvu um koliko posledwih decenija XX veka, se ovaj pojam proteè na sva{ta kako hronije tako i u ravni dijahronije, stvari u diskusijama odvijale ne bi kaè on, da se kategorija postmodern ne i do Homera. Za Eka je kategorija p

330

Miroqub Jokovi}

naci mogu emigrirati iz teksta u tekst, to zna~i da su oni zadobili pravo gra|anstva u realnom svetu osloba|aju}i se pri~e koja ih je stvori la”,237 {to je jedan od vidova intertekstualnosti i

poku{aj da se status Kwièvnosti u~vrsti iz ugla druge paradigme. Kao romansijer, Eko nije toliko radikalan kao kad razmi{qa iz ugla semioti~ara, pa radije pribegava ogoqavawu i sumwama u pripoveda~ku strategiju. Da li je Roberto zaista napisao stranice nad kojima se Ekov narator mo`da i suvi{e zaneo, pita}e se znatièqni ~italac. Nije nemogu}e da ih je napisao neko drugi, ko je samo èleo da se pretvara kako pripoveda istinu. [to se Umberta Eka ti~e, on se zbiqa pretvara da pripoveda istinite pri~e, i ~itaocu hrabro razotkriva kako to stvarno radi, a romansijerski u~inak se ne poni{tava, naprotiv, on se uve}ava.

13. METAFORE ZA NADGROBNI @IV

Fiktivna nadgradwa fiktivnog jawe literature da nadvlada svoje {}ewe poznatih kwièvnika kao kwi ka, kori{}ewe tu|ih kwièvnih del vih delova kao osnove nad kojom se di` kwièvna gra|evina, kwi{ki govor junaka, razgradwa poznatih intelektu va XX veka, intertekstualnost, parod tija kao osnovni kwièvni postupci p bli~avawa proznog pisma, istraìva rode umetnosti postupkom fikciona ta i tematizovawem samog ~ina stvar ozno spajawe seksa, politike i istor poezije i proze, pozivawe na najpoz stvaraoce sa po~etka i sredine XX loga da se govori o umetni~kom pi Majkla Tomasa, a pre svega o wegovim kojih Beli hotel predstavqa trajan u leg u romansijerskoj riznici XX veka Kwièvnu karijeru zapo~eo je

358

Miroqub Jokovi}

zapleta i raspleta, gde po~eti, a gde zavr{iti ~itawe. Kao i Kortasar, Pavi} misli da je dvehiqadugodi{we iskustvo jednosmerne romaneskne forme uzdrmano, jer se nalazimo na izmaku jednog na~ina ~itawa. Jedan od junaka iz [kolica, Moreli, koji predstavqa poeti~ko na~elo Kortasarovog romana ne voli romane tipa kineskog svitka, kwigu koja se ~ita od po~etka do kraja kao dobro dete,258 tvrdi da jezik zna~i boravak u jednoj stva rnosti, zna~i ìvot u jednoj stvarnosti, 259 zato

da bi spasao ne{to {to je na izdisaju kaè da ga prethodno treba razoriti, 260 a zatim vaskrsnuti, pa u tu svrhu ne pristaje na upotrebu jezika u wegovom uobi~ajenom kqu~u, sa uobi~ajenim ciqevima, jer }emo umreti a da nismo saznali pravo ime dana. Ne razaraju li Kortasar i Pavi} klasi~nu formu romana da bi vaskrsnuli roman kao ànr, da bi mu udahnuli novi ìvot?

15. EPIFANIJSKI MOM SRPSKE KWI@EVN

U vremenskom luku od tri dece pismo Milisava Savi}a razvijalo se skoro svim zna~ajnijim promenama ko le na poeti~koj mapi srpske kwièvn polovini ovog veka. S druge strane, p prili~no jasno da je kwièvna plovi tora poodavno u dosluhu sa kwièvn promenama koje se de{avaju u savrem kwièvnosti. Naime, Savi} pripada ma koji su znali ili znaju da stvaral nacionalnu stvarala~ku perspekti se de{ava na {irim kwièvnim meri nosno piscima koji znaju stvarala~ka strane prilagoditi senzibilitetu i t joj pripadaju. Antologije pri~a koje napravio borave}i u Americi, Itali ji, re~ito svedo~e o wegovoj stvara losti, o sposobnosti da razli~itim p iskustvima oplemeni sopstveno prozn o tome jo{ re~itije svedo~e neke kwi

382

Miroqub Jokovi}

telektualna aktivnost danas neminovno suo~ena sa propitivawima svojih funkcija i granica, da prave literature nema bez igre sa ne~astivim i pri~e o unutarwem egzilu u svetu jada i ~emera, onda bez dvoumqewa moèmo re}i da Savi} pripada upravo ovakvoj kwièvnosti i da stvara sasvim originalan kwièvni sistem u srpskoj literaturi. Sa kakvom lako}om se u ovom romanu prepli}u dominantni problemi kwièvnosti XX veka, kao {to su tema egzila, samo}e, totalitarizma, odsustva vrednosnih sistema i sloboda, smisla intelektualnog anga`mana; sa kakvom lako}om ovaj pisac koristi iskustva trivijalne i ozbiqne kwièvnosti, literature erotskog, biografskog i krimi-naboja; sa kakvom lako}om se me{aju karte fiktivnog i metatekstualnog! Ukratko – Milisav Savi} je na kwièvnu mapu savremene srpske kwièvnosti, uneo postupak omamquju}e lako}e i jednostavnosti pripovedawa i nesvakida{we semanti~ke aktivnosti; postupak koji kwièvnost i ~ini privilegovanom umetno{}u, ali je istovremeno pokazao i delotvornost formalisti~kog na~ela po kome se snaga kwièvne umetnosti nalazi u specifi~noj organizaciji kwièvnog teksta, odnosno jeziku.

16. LUCIFER PRATI M

Na{e vreme pretpostavqa i Igre, prezir prema sistemima v ovoga sveta. Na prvom mestu negat dividualnosti. Svi smo mi neupor na~ajniji nego {to i u najsmelijim moèmo sawati. Igra je i pre i po povednikovih vremena ista: ta{t waju se samo u~esnici. Sistem v ovog sveta zasnovan je na pukim jama. Sa stanovi{ta op{teg kilo ta nije ni vredniji ni bezvredniji grama ilova~e. (Svetislav Basara , Na ivici

â~ak, 1987, str. 19)

U savremenoj srpskoj kwièvno nije bilo tako polemi~kog, parodi~n ronskog duha kakav je Svetislav Basar ka “gnoseolo{ko – ontolo{ko” pokazu ne literarne paradigme koja je preva usmerena na saznavawe ~ovekovog pol tu, samog sveta, i uspon druge paradigm


17. PORTRET POSTMODERNOG ONTOLO[KOG PEJZA@A Na àlost, pojam postmodern , dobar je za sve. Imam utisak da se on danas pri mewuje na sve {to korisnici vole. Daqe, taj pojam uveliko postaje retroaktivan: o~igledno je prvo bio pripisivan nekolicini pisaca i umetnika u posledwih dvadesetak godina, a onda se postepeno protegao na po~etak veka, a potom jo{ daqe. Ta se naopaka zapu}enost nastav qa: uskoro }e kategorija postmodern biti primenqiva i na Homera. (Umberto Eco, u Linda Hutcheon: A Poetics of Postmodernism , Routledge, New York and London,1988, 42) Oni koji stvarno èle da rade na granicama znawa, moraju pre}i preko granica svojih univerzitetskih departmana.

(Walter Kaufman u Ihab Hassan: The Right Promethean Fire: Imagination, Science and Cul-

moderne paradigme i zagovara stvara vencije. On se na parodi~an na~in o umetnosti pro{losti, a u centar svoj cija stavqa proces sopstvenog stvar cije, odnosno istovremeno osvetqava e stavu i sociolo{ku situaciju. Postm ralac ne ukida istoriju i kontekstu mnogi kriti~ari postmodernizma tv insistira na tome da su fikcionaln ili sociolo{ka realnost diskurzivne Autorefleksivnost jeste karakteris dnog postmodernog rukavca, ali autore nije etiketa postmodernizma kao par tajawu.

Postmoderni ontolo{ki pejza` ski parodi~an i ironi~an pejza` : pa

nija su na~ini da se napravi veza izme ji ne veruje ni u kakve mitove, i ume ~ezne za legitimisawem. To je na~in d diskursu iz wegove unutra{wosti. Pa nas, bez sumwe, najsaobraznija strateg tavqawe dijalo{kih odnosa, razume s ali i za uspostavqawe distance (u po dobu parodija je poprimila sasvim dr to nije aktivnost zasnovana na sme{n wu, ve} kriti~ka delatnost koja stav ka i publiku u centar hermeneuti~ke Ko danas moè biti ozbiqan, a da ni Ono {to je ve} re~eno, moè zaslu`

446

Miroqub Jokovi}

slede}i na~in: izvan jezi~ke igre ne postoje nikakva pravila igre, a ako i postoje, onda ona, u najmawu ruku, nisu dostupna literaturi koja je igra jezika u jeziku. Tvrdwa da je literatura jedna vrsta igre nije novijeg datuma. Sli~na u~ewa postojala su i rani je, samo {to je funkcija ovih tvrdwi bila druga~ijeg tipa. Istorija kwièvnosti jeste konstantno afirmisawe i osu|ivawe umetnosti kao igre. Uostalom, Platonova osuda pesni{tva i po~iva na tome da igra ima jedan ontolo{ki nedostatak, a Aristotelova odbrana je zasnovana na afirmisawu vrednosti tih ontolo{kih nedostataka. Ono po ~emu se savremeni pisci razlikuju od svojih prethodnika jeste slede}e: postmoderno u~ewe o jeziku smatra igru pravom ontologijom jezika i diskursa a to je ono {to su oni prihvatili od lingvisti~kih proroka, savremene nauke i novih filozofa koji su raskinuli sa tradicionalnim filozofskim temeqima. Igra je u savremenom svetu postala ontolo{ka metafora jezika i ma{te. Me|u karakteristi~ne zagovornike igre kao ontologije jezika ubrajaju se: Borhes, Nabokov, Kortazar, Kalvino, Rob-Grije, Soler i mnogi drugi. Me|u ovim piscima, koji vaè kao najistaknutiji zagovornici igre, moèmo razlikovati one koji sami stvaraju pravila igre kroz svoje jezi~ke sisteme, a postoje i oni koji prihvatau pravila igara koja se jezi~kim sistemima name}u.


postmoderni stvaraoci su ube|eni d sti}i daqe od nagove{taja, pa prema t nost, a shodno tome i svaka druga um delatnost koja vi{e pre}utkuje nego Onu poznatu tvrdwu da se umetnost p sastoji u tome da se sa {to mawe re~ vi{e (sabijaj, govorio je Andri}!) stvaraoci su izokrenuli pa tvde da pripovedawa sastoji u pre}utkivawu onome {to nije kazano, a {to se d â

480

Miroqub Jokovi}

324 Wladimir Krysinski, Carrefour de signes, essais sur le ro-

man moderne, Mouton, La Haye, Paris, New York, 1981, str. 55. 325 Postmoderni odgovor moderni sastoji se u priznawu da se pro{lost, po{to ne moè stvarno biti razorena, zato {to destrukcija vodi }utawu (modernisti~ko otkri}e), mora ponovo posetiti: ovog puta ironi~no, a ne nevino (Umberto Eco, Postscript to The Name of the Rose, Brace

Jovanovich, New York and London, 1983,1984, str. 67). 326 Roland Barth, Image, Music, Text , Hill & Wang, New York, 1977, str. 124. 327 Linda Hutcheon, A Poetics of Postmodernism, Rutledge, London–New York, 1988, str. 154. 328 Paul Ricoeur, Hermeneutics and the Human Sciences, Cambridge University Press, Cambridge, 1981, str. 179–80. 329 Richard Kostelanetz, Esthetics Contemporary, Prometheus Books, Buffalo, 1978, str. 375. 330 Ihab Hassan, Paracriticism, University of Illinois Press, Urbana, 1975, str. 44.

Beograd - Paris/Nancy (France) Columbus(USA) - Beograd 1991-2001

19. LITERATURA

A Writer in His Time: A Week with E. L. Doct

Iowa, Visiting Artists, Inc., 1985. Adorno Theodor W., The Jargon of Authen Northwestern University Press, 1973 Alexandrov Vladimir, Nabokov’s Otherworld Jersey, Princeton University Press, 1991. Alter Robert, Partial Magic: The Novel Genre, Berkeley, University of California Press, 1 Alter Robert, The Art of Biblical Narrative, Books, 1981. Altizer Thomas J. J., Deconstruction and The Crossroad, 1980. Altizer Thomas J. J., Total Presence: The Lang the Language of Today, New York, Seabury Press Amery Jean, At the Mind’s Limits, New York, 1986. Approaching Postmodernism, Douwe Fokkem tens eds., Amsterdam and Philadelphia, John Ben Attitudes Toward History, Berkeley, Univers 1984. Ayer A. J., The Central Question of Philosophy guin, 1978. Ayer A. J., Philosophy in the Twentieth Cen Random House, 1982. Ayer A. J., Ludwig Wittgenstein, New York, P Bader Julia, Crystal Land: Artifice in Nabokov’

508

Miroqub Jokovi}

an Literature, Ann Arbor, Michigan, Ardis, 1979. Worton Michael and Still Judith, Intertextuality, New York, Manchester University Press, 1990.

Writing Culture: The Poetics and Politics of Ethnography, eds. James Clifford and George E. Marcus, Berkeley, University of California, 1986. Wyschogrod Edith, Saints and Postmodernism, Chicago and London, University of Chicago Press, 1990. Wyschogrod Edith, Spirit in Aches: Hegel, Heidegger, and Man Made Mass Death, New Haven, Yale University Press, 1985. Zuckert H. Catherine, Postmodern Platos: Nietzsche, Heidegger, Gadamer, Strauss, Derrida, Chicago and London, The University of Chicago Press, 1996 [omlo Ana, Hazari ili obnova vizantijskog romana, BIGZ, SKZ, Beograd, 1991.

SADR@AJ 1. Uvod 2. Kwièvnost postmodernog stawa: paradigma u previrawu 3. Teorijske osnove postmodernog kwièvnog zamka 4. Princ laòva 4.1. Ekumenska koncepcija kwièvnosti 4.2. Estetika fantasti~ke kwièvnosti 4.3. Sistem simbola 4.4. Tekst kao mesto susreta 5. Vidqivi tragovi nevidqivih stvari 5.1. Revan{ {izofrenih (diskontinuiranih) struktura – protiv transparentnosti 5.2. Spre~eno hodo~a{}e 5.3. Erotska dimenzija kulture 6. Kwièvni zemqotres: egzil kao na~in spasa, osporavawa, stvarawa 6.1. Every man is island? 6.2. Bekstvo iz Bo`jih vinograda i spravqawe ~udesnog napitka fikcije 6.3. Nedovr{eno stvarawe sveta ili putovawe u granicama uma

7. Tekstualni lavirinti 8. Smrt je pitawe stila 8.1. Zovite an|ele … 8.2. … na partiju {aha 8.3. Tajna trajnih pigmenata 8.4. Postoji neko ko je znao za

7 21 30 56 58 64 69 75 77 102 111 118 123 124

137 148 155 164 167 172 177

510

Miroqub Jokovi}

grivaste pavijane u ~izmama 8.5. U potrazi za apsolutnom solucijom 8.6.U projekcionoj dvorani bola i o~aja 8.7. Svet kao tekst/tekst kao svet ili different people see different similarities and similar differences 9. Karnevalske strukture 9.1. Nazad u budu}nost 9.2. Narativni kameleon u svetu ogledala 9.3. Yesterday will come tomorrow ili migracija pri~a 10. Budu}nost se ra|a iz pro{losti ili karta narativne ontologije 10.1. Prema smrti metafizike 11. Tamo gde se naziru granice jezika 11.1 Nikad istim putem 12. Pro{lost kao figura sada{wosti 12.1. Snaga krivotvorewa i mo} stvarawa 12.2 Pro{lost kao figura sada{wosti ili ve~nost jo{ uvek nije po~ela 13. Metafore za nadgrobni ìvot 13.1. Je li slatko spavati u {umi? 13.2. Vrhovi {to ih krune svemirske ki{e 14. Strategija intertekstualnosti u proznom pismu Milorada Pavi}a 15. Epifanijski momenti srpske kwièvnosti 15.1. Poligon na kome se praktikuje mo} nevidqivih autoriteta 15.2. Obrisi poetike Milisava Savi}a 15.3. Malo dole, malo gore ili Savi}ev moralni horizont 15.4. Veli~anstvena ispratnica 15.5. Diskurs postmodernog iskustva

Ontolo{ki pejza` postmodernog romana

184 194 202 209

217 225 232 239 243 249 274 287 300 314 322 331 333 339 344 359 360 362 365 370 374

16. Lucifer prati modu 16.1. Vapaji duha za slobodom 16.2. Bekstvo od kauzalnosti 16.3. Moj predak je ni{tavilo 16.4. Svet kao mistifikacija i falsifikat 16.5. Lavirinti autobiografskog i literarnog 16.6. Teritorija nedoumica 16.7. Razarawe simulakruma 17. Portret postmodernog ontolo{kog pejzaà 18. Bele{ke 19. Literatura

511 383 389 393 397 400 407 410 414 426 448 481

312487770-Ontoloski-pejzaz.pdf

Recommend Documents