3. GORIV A I-SAGOREV ANJE
3.1. GORIVO 3.1.1. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVAI[1h-7y
U najopstijem smislu gorivo je materija, koja pri spajanju sa kiseonikom oslobada konacriom brzinom izvesnu kolicinu energije koja se okolini predaje u vidu toplote. Ova hemijska reakcija se zove sagorevanje, a obicno je prac:ma plamenom. Molekuli goriva pre reakcije imaju u sebi izvesnu kolicinu energije (vrsta unutrasnje energije), kojom se atomi oddavaju u odredenom poretku. Posle zavrSene reakcije atomi u novim mole~lima zahtevaju manju kolicinu energije za oddavanje u novom poretku. Razlika ovih kolicina energije je oslobodena toplota. Energija potrebna za odriavanje atoma u odred~nom poretku se naziva hemijska energija goriva. U svakidasnjem smislu gorivom se doduse smatra svaka materlja koja moze da sagoreva, ali se pri tome postavljaju dopunski uslovi. Gorivo u obicnom smislu reci je materija koja postoji u prirodi u velikim kolicinama, jeftina je, sposobna za transport i uskladistenje, pali se na relativno niskoj temp~raturi i sagoreva uz pomoc kiseonika iz vazduha, a gasoviti produkti sagorevanja i cvrsti ostaci su neskodljivi. Prema agregatnom stanju goriva mogu biti cvrsta, tecna Hi gasovita, a prema postanku prirodna ili - vestacka. Prirodna cvrsta goriva su: drvo, treset, ugalj i parafinski skriljci; prirodno tecno gorivo je nafta; prirodno gasovito je zemni gas. Vestacka cvrsta goriva dobijaju se oplemenjivanjem ugljeva (koks, briket); vestacka tecna goriva se dobijaju destilacijom nafte (mazut, dizel ulje, benzin),destilacijom uglja Hi drveta (katran); u vestacka gasovita goriva mogu se ubrojati svetleci gas, generatorski gas, gas koksnih i visokih peci itd. Sastavni delovi goriva su. najcesce ugljenik (C), vodonik (H)~ sunipor (S), azot (N), kiseonik (0), mineralni nesagorljivisastojci Hi pepeo (A) i voda vlaga (W). Ugljenik (C) je glavni korisni sastojak svakog goriva i javlja se u njemu kao vezan sa vodonikom (ugljovodonici CmHn), rede sa sumporom (ugljenik-sulfid CS2) Hi kao slobodan odnosno cist ugljenik C/i:J:'
-
kao slobodanvodonik H2. Donja toplotna moc vodonika je Ha = 119205kJ. Ukoliko se vodonik u gokg rivu pojavljujesjedinjensa kiseonikomu vidu (H2O), predstavlja balast jer je za isparavanjekilograma vode kJ potrebno 2512-. kg Sumpor (S) se u gorivu pojavljuje kao ugljenik-sulfid (CS2),Hisunipor-v',)donik(H2S)i u oba slucaja predstavlja aktivan sumpor, tj. sumpor koji moze da sagoreva. Pored toga, sumpor se pojavljuje j u obliku sulfata u kom slucaju ne moze da sagoreva, te se racuna u pepeo. Ova kolicina sumpora je eesce neznatna prema kolicina aktivnog sumpora. Pri oksidaciji sumpora u sumpor-dioksid (S02), oslobada se 9420~~, a ako oksidiseu sumpor-trioksid(S03) oslo; bada se 13816:. Kako se veci deo sumpora vezuje u sumpor-dioksid, u proracunima se uzima da jedan
:.
kilogram aktivnog sumpora oslobodi 10500 Azot (N) se kod prirodnih goriva pojavljuje u neznatnoj kolicini pa se u elementarnim analizama, najcesce, daje zajedno sa kiseonikom (0 + N). Kod nekih prirodnih gasova njegov udeo je veci, tako da stetno utiee na toplotnu moc gasa, jer je azot neutralan, tj. ne sagoreva. ~seonik (0) sluzi za oksidaE,ju ,.gorivih ~e}nenata C, HiS, ali sl<>bodnikiseonik iz goriva daje sa jedn1Dlaelom vOQonikavodu, talCo (fa se iiaeavodoJ;lika u sagorevan]usmatiJujeza'osmiilUsadrzaja slobodnog , 6
J
J
0'"
( -s-) Pored slobodnog kiseonika u, g~.
kiseonika H
rivu se kiseonik nalazi i kao vezan u vidu vode. Pepeo (A) cine mineralne materije, te zajedno sa vlagom predstavljaju balast u gorivu. Voda (W) (H2O) pojavljuje se u gorivu kao higro i gruba vlaga.' Gruba Hijamska vlaga je ona vlaga sa kojom se gorivo vadi iz rudnika i koja se susenjem na vazduhu znatnim delom moZe ukloniti iz goriva. Toplotna moc Cistog ugljenika je Hd,= 33913 kJ . kg Deo vlage zaostao posle susenja na vazduhu zove se Vodonik (H) takode je koristan sastojak goriva, uko- higro vlaga. I ova se vlaga moze. udaljitiiz goriva liko se pojavljuje u skIopu ugljovodonika CmHn ill vestackim susenjem.
13S
~
3.1.2. CVRSTAGORIVAjIS,;,.101 Glavni predstavnik prirodnih evrstih goriva je ugalj. Nastao je karbonizacijom ranijih vegetacija pod dejstvom visokih pritisaka i temperatura u toku dugog vremenskog razmaka (400 miliona godina). Proces karbonizacije celuloze (C6H 1006) sastoji se u tome sto ona postepeno gubi sastojke (0) i (H) i, ukoHko je taj proces duZi, utoliko je u gorivu manje kiseonika (i vodonika), a vise ugljenika sto se dosta dobro vidi iz tabele 3.1 gde su date priblizne proseene vrednosti pojedinih elemenata raznih evrstih goriva svedene na suvo i eisto gorivo (bez vlage i pepela). Toplotna moc evrstog goriva odreduje se taeno samo pomocu kalorimetra, npr. pomocu kalorimetrijske
Ha=340C+
(3.3) + 105 S-25 W [~~J' U ovim jednaeinama brojne vrednosti za C, H, 0, S i W se uzimaju u procentima po masi za radno stanje goriva. Ove jednacine daju zadovoljavajuce rezultate za antracite i kamene ugljeve. Za goriva koja sadrze mnogo vodonika u obliku ugljovodonika, ovi obrasci ne daju dovoljno tacne rezultate. Za ovakva goriva (mrki ugljevi i lignit) tacnija je formula koja je izvepena od Vondracekove formule
Hg=(373-0,25CO) + 1130(HPROCES KARBONIZACUE [8] Vrsta goriva Drvo Treset Lignit Mrld ugalj Masni kameni ugalj Posni kameni ugalj Antracit
I
C[%]
50 60 63 66 80 85 90
I
Tabela 3.1
[~l
~)+ 105S
gde je Co i vode
-
(3.4)
sadrZaj ugljenika u masi uglja bez pepela
I
0[%] H [%] I 6 44 6 34 5 32 5 29 5 15 10 5 3 2
1200 (H-,- ~) +
Co
lOOC 100-(A+
Donja toplotna obrasca
W)
(3.5)
moc se moze izracunati pomocu
Ha=Hg-25W
[~:l
(3.6)
Donja toplotna moc drveta i drvnih otpadaka se bombe Krokera. Izve<:nakolicina goriva se sagoreva moze izracunati pomocu obrasca u eistom kiseoniku. CeSee se koristi donja toplotna moc koja u stvari predstavlja oslobodenu toplotu (3.7) goriva u slueaju da se u produktima sagorevanja Ha= 19200-217 W [:J. voda nalazi u parnom stanju. Ako se vodena para NajvaZnije vrste uglja su kameni, mrki i lignit. iz produkata sagorevanja kondenzuje u vodu, dobija Osnovne karakteristike u pogledu elementarnog sase takozvana gomja toplotna moc: Hg=Ha+25 (W +9H)[~~l (3.1) Izraz (W +9H) predstavlja ukupnu kolicinu vodene pare u produktima sagorevanja pri eemu je (W) vlaga iz goriva, a (9H) kolicina vodene pare nastale oksidacijom (H) kg vodonika iz goriva, sto se vidi iz stehiometrijskihodnosa. Racunski se gornja i donja toplotna moc mogu odrediti pomocu sledecih obrazaca koji su proistekli iz poznatih VDI obrazaca: Hg=340C+1425(H-
~)+lO5S[~l
(3.2)
stava uocljive su u tabeli 3.1, a 0 ostalim karakteristikama ce biti reci u tacki 3. Kotlovska goriva. . U Jugoslaviji ima relativno malo k<>menoguglja, vise mrkog uglja, a narocito mnogo bgnita, Kameni ugalj se nalazi u Istri (Rasa) i u Srbiji u Timockom i Ibarskom basenu. Glavni rudnici Timockog basena su: Podvis, Vrska Cuka, Dobra Sreca, Rtanj, Srpski Balkan, a u Ibarskom basenu je rudnik Jarando.
Mrkih ugljeva i lignita ima u mnogim krajevima . Jugoslavije. Medu prilozima iz tacke 4. nalazi se karta SFRJ sa naznacenim rudnicima uglja, a isto tako su date i analize pojedinih ugljeva.
3.1.3. TECNA GORIVA [11-14] Prirodno tecno gorivo je nafta ili zemno ulje, ali petroleum, dizel gorivo i mazut. Toplotna moc se ona normalno ne upotrebljava za sagorevanje u tecnih goriva dobijenih preradom nafte kreee se od kotlovskim lozistima vec se podvrgava procesu desti39 000-42 000kJ . lacije radi dobijanja skupocenih goriva i nusprodukg kat&.Teeaa. goriva dobijena iz sirove nafte su be1}Zin, 136
r TEe
NAG
0 R I VA [11] Tabela 3.2
Hemijski
sastav
u %
.~ "'~
..I
Naziv
0' ... ..c
'~~
~ ~
~
:J
H
S
O+N
'"
B..I
0
1
-
c
2
... '" 0 .2:, ~
0
QJ
:i! .t;~ 1J!e.:: .'0 ::I
'8 0, bO ::I '2 :::a ." c'o, o~
s:: 0 ;(j co
.- '" ,---, ~ '"
'2'g
.gs '" '" ,---,co ]~ '" '" '~I~ s::.s ..I
oJ
~S
'"
~
... ::I~
ii5 ~ ... '"
...u «1o ...~ '" 0.0 S~ ~o.
'" ;>
00 .::,-g z;>
..c ~ .QU' tf.j
~B b:: p.,
9
10
11
12
13
3
4
5
6
7
8
>N 0 ;':::p,
L
1
,j
...
::;>." ... t;I g;> Eo-<
I! "1 \:)
1.
Mazut iz Baku
980
87,5
10,7
0,8
1,0
8,0
40614
11
120
600
2.
Mazut iz Sibira
930
&4,0
11,5
0,5
4,0
8,0
40614
11
65
152
3.
Nafta iz Pensilvanije
805
83,6
12,9
3,5
11
15
4.
Nafta iz Kalifornije
962
86,9
11,8
1,3
11
82
5.
Nafta iz Galicije
862
85,3
12,6
2,1
11
15
6.
Nafta iz Rumunije
840
85,3
14,2
0,5
11
15
7.
Nafta iz Nemacke
939
86,0
11,0
3,0
11
102
-0 ~IQJ +
Primedba
0 !;J 0 ..I
14
\0
lI'" '"
Ve~tatka goriva
8.
Katran od kamenog uglja
1100 do 1200
89,3
4,95
5,3
0,34
5
33
34124 do 34961
9,1
65-100
9.
Katran iz koksovih peci
1140 do 1180
89,0
6,1
4,5
0,35
5
do 12
36636
9,2
50-
1150
93,75
6,25
-
40195
10,0
-
-
-
5,2
pri 20°
60
10.
Nat'talin
11.
Katran od mrkog uglja
850 do 910
12.
Solarovo ulje
825 do 830
85,5
12,3
1,38
0,83
41876
10,8
50
13.
Parafinsko ulje
850 do 920
86,0
11,4
1,3
1,3
41137
10,7
120
do 16,5
14.
Kreozotno ulje
940 do 980
80,1
9.7
8,9
1,3
36426
90
9,6
80
topi se na 80°C 12 do 14
Sluzi obicno za dalju destilaciju pn kojoj se dobijaju goriva
,
Sastav mazuta se kreee u granicama C = 80-86%; H ~ 10-13%. Sva tecna goriva predstavljaju smesu ugljovodnika sa opstom hemijskom formulom CmHn. Toplotna moe se odreduje po istom postupku kao i kod cvrstih goriva. Pored prirodnih tecnih goriva (ukoliko se u prirodna tecna goriva mogu ubrojati razliciti produkti destilacije nafte) za sagorevanje u lozistima kotlova do laze u obzir i sporedni produkti suve destilacije
kamenog uglja ili mrkog uglja, tzv. katrani, iako se njihova prerada za dobijanje drugih vainih industrij,kih proizvoda vise isplati. Pregled razliCitih karakteristika tecnih goriva dat je u tabeli 3.2. U nasoj zemlji je broj naftonosnih polja posle oslobodenja znatno poveean u odnosu na predratno stanje, a lokacije nalazista i analize pojedinih teskih tecnih goriva date su u prilogu tacka 4.
3.1.4. GASOVITAGORIVA [15-16] Gasovito gorivo, bilo prirodno bilo vestacko, predstavlja idealno gorivo jer se lako tramportuje do potrosaca gasovodima, ima veliku toplotnu moe, sagoreva gotovo bez ostataka, tj. prakticno potpuno sagoreva sa skoro teorijskim viskom vazduha razvijajuei visoke temperature. Uglavnom, mogu se razlikovati dye vrste prirodnog gasa: prirodni gas koji izvire iz zemlje i gas sa naftonosnih polja. Prvi gas se karakterise velikim procentima metana (CH4) 85-98%, malim procentom teskih ugljovodonika (oko 5%), pa mu je i toplotna moe bliska toplotnoj moei metana, tj. oko 36 000 kJ. Druga vrsta prirodnog gasa, prateei prim3 rodni gas, ima visoku toplotnu moe 55 000 kJ , mali m3 sad.zaj metana i mnogo teskih ugljovodonika. Pored prirodnih gasovitih goriva postoji niz vestackih gasovitih goriva, kao npr. gas iz visokih peei, koksni gas, generatorski gas, vodeni gas, gas od podzemne gazifikacije uglja ili parafinskih skriljaca.
Toplotna moe gasovitih goriva odreduje se kalorimetrom (Junkers) ili racunskim putem, ako je poznat sastav gasa. Pri odredivanju toplotne moei svodenje se vrsi na suvi gas. Izracunavanje toplotne moei moze se sprovesti pomoeu sledeeeg obra~ca HaR::j 108 H2
+ 126 CO + 358 CH4 + 643 CZH6 +
+936C3Hs+
l216C4HlO+ 1460 CSH1Z+
+ 600 CZH4+ 882C3H6+ Il40C4Hs+ + 1403 C6H6
[~l
(3.8)
gde su H2, CO, CH4 itd. procenti po zapremini pojedinih komponenata u mesavini gasa. U nasoj' zemlji ima prilican broj nalazista prirodnog gasa (vidi tacku 4. - karta tecnih i gasovitih goriva i odgovarajuee analize) a pored toga zastupljena je i proizvodnja vestackog gam (vidi tacku 4. karta ostalih goriva i njihove analize).
3.2. OSNOVE TEORlJE SAGOREVANJA [17-20] Proces sagorevanja, kao i svaka druga hemijska reakcija, predstavlja u stvari pregrupi~avanje atoma komponenata koje ucestvuju u reakciji, tako da se u rezultatu reakcije dobiju novi molekuli, ali ukupan broj atoma ostaje nepromenjen. Na osnovu ovoga se moz~ reei da svaka hemijska jednaCina izrazava princip odtiavanja mase u obliku odlzavanja atoma (za razliku od nuklearne reakcije). Da bi se hemijska jednaCina mogla napisati, potrebno je poznavati broj atoma svakog elementa, kako u molekulima komponenata koje ucestvuju u reakciji, tako i u molekulima nastalih produkata sagorevanja. Na procese sagorevanja, bilo da se radi 0 strujnim bilo 0 nestrujnim procesima, mogu se primeniti energetske jednacine potekle od Prvog zakona termodinamike. Kako se u procesima sagorevanja, za razliku od cisto termodinamickih procesa, menja hemijski sastav sistema, potrebno je da budu poznati podaci na osnovu kojih je moguee odrediti promenu unutrasnje energije, odnosno entalpije takvih sistema. Na sl. 3.1 piedjtavljen je nestrujni proces sagorevanja koji pocinje stanjem (Vb T1) na kome se nalazi smisa goriva i vazduha, a zavrsava stanjem produkata sagorevanja (V2, T2). Reaktansi (komponente koje ucestvuju u procesu) su nekim procesom (a-b) dovedeni u stanie (Vn. To), alipri tome proces (a-b)
ne ukljucuje hemijsku reakciju, tj. hemijski sastav reaktansa se u tom slucaju ne menja. Posle dovodenja reaktama na polazno stanje sprovodi se proces sagorevanja (b- c), ali tako da produkti sagorevanja ostanu u stanju (Vo, To). Procesom (c-d), koji, kao i proces (a-b), iskljucuje hemijske promene, produkti sagorevanja se dovode konacno na stanje (V2, T2). I za produkte sagorevanja i za reaktanse moze se pretpostaviti, da su idealni gasovi i da su promene reaktansi
reaktansi
produkti
produkti
Vo.To
m--IIIII
a---b-c-d Sl. 3.1. Prikaz nestrujnog procesa sagorevanja
unutrasnjih energija za vreme procesa (a-b) i (c-d) zavisne sarno od temperature. Onda se za ove promene unutrasnje energije moze napisati: za proces (a-b) URO-URl,
138
(3.9)
a za proces (c~ d) Un-Upo
(3.10)
gde su indeksi 0, 1 i 2 upotrebljeni za oznacavanje odgovarajuceg stanja i odnose se sarno na temperature (To, Tb T2), a indeksi R iP na reaktanse, odnosno produkte sagorevanja. Kako se sam proces sagorevanja (b-c) sprovodi bez promene zapremine, spoljni rad ce biti jednak nuli, ali ce biti potrebno odvesti izvesnu koliCinu toplote da bi produkti sagorevanja doW na temperaturu (To). U ovom slucaju Prvi zakon termodinamike, koji glasi Q-W=
(3.11)
UZ-U1
svodi se na Q=Uc-Ub, gde je Q - toplota, W energija sistema.
(3.12)
rad, a U -
unutrasnja
Na osnovu ovoga ocigledno je doslo do promene unutrasnje energije, bez obzira sto su obe nezavisne (V) i (T) ostale nepromenjene. Objasnjenje za ovo nalazi se u cinjenici 0 kojoj je ranije bilo govora, tj. da se energija kojom se atomi odrZavaju u molekulima promenila pri prelazu molekula reaktansa u molekule produkata sagorevanja. Ova se energija naziva hemijska energija goriva. Oslobodena energija u procesu sagorevanja pri konstantnoj zapremini predata je dakle, okolini u vidu toplote. Dalje se moze pisati da je Uc-Ub= Upo-URo,
(3.13)
pa se ukupna promena unutrasnje energije reaktansa na (T1) i produkata sagorevanja na (T2) moze izraziti jednaCinom (Un-U RI)= (Upz-U po)+
+ (Upo-URo)+ (URo- URt),
(3.14)
Ako se proces sagorevanja sprovodi pri konstantnom pritisku, promena entalpije ce biti, po analogiji sa promenom unutrasnje energije, data izrazom In-IRl odnosno
= (In-I
po)+ LlIo+ (IRo-IRl),
In-Ipo=;
(3.17)
mtCpt (Tz-To)
(3.18)
IRo-IRI =J: R mtCpt(To-Tl)
}
gde je (cpt) srednja specific'la toplota pri konstantnom pritisku komponente (i). Clan (Lllo) zove se entalpija sagorevanja pri (To) ili izobarska toplota sagorevanja pri (To). Energetska jedinacina stacionarnog strujnog sagorevanja svodi se na Q=LlIo=Ipo-IRo, (3.19) pri cemu se proces sagorevanja odvija tako da, i reaktansi i produkti sagorevanja, budu na temperaturi (To), bez vrsenja rada i uz zanemarljivu promenu kineticke energije. Obicno se vrednosti za (LlUo), odnosno (Lllo), pri eksperimentalnom odredivanju daju za referentnu temperaturu (To) od 25 °C i za jedan kilogram, odnosno za 1 mol. Pored gornjeg, obavezno je davanje podataka 0 fazi pojedinih komponenata za koju moze postojati sumnja (npr. ugljovodonici mogu biti u gasovitom ili tecnom stanju). Procesi sagorevanja 0 kojima je dosada bilo reCi, mogu se predstaviti
i graficki na dijagramu
(U-T)
i (I-T), ako se u dijagramu ucrtaju krive promene unutrasnje energije, odnosno entalpije, za reaktanse i produkte sagorevanja. Na dijagramu (a) sa slike (3.2), kriva promene unutrasnje energije produkata sagorevanja ucrtana je proizvoljno stavljajuCi da je U = 0 za T = 0, dok je kriva za reaktanse postavljena iznad nje na rastojanju (LIU0) pri temperaturi (To). U toku proizvoljnog procesa sagorevanja (1- 2), okolini se mogu predavati kako rad, tako i toplota, prema jednacini Prvog zakona (3.11). u&
j ~Lo+...",,;
1
Srednji clan, na desnoj strani jednacine, zove se unutrasnja energija sagorevanja pri (To), ili s obzirom na tok procesa, izobarska toplota sagorevanja pri (To). Ako se ova toplota oznaci sa (LIUo), jednaCina (3.14) dobija oblik Un-URI
= (Un-Upo)
+ LIUo+(URO-URI).
(3.15)
Clanovi (UP2-Upo) i (URO-URI) odgovaraju promenama unutrasnjih energija procesa (a-b), odnosno (c~d), i mogu se izracunati prema izrazima
T Q
b
T
SI. 3.2. Dijagramski prikaz procesa sagorevanja
Takozvani kalorimetrijski proces, na uijagramu predstavljen linijom (1-3), vrsi se pri nepromenljivoj UBO-UBI =J: mtCvt (To-Tl) zapremini i temperaturi (TI = T3), i u ~tyari predR stavlja ranije opisani proces (b.,..c) u komese sva gde je sa (mt) oznacena masa, a sa (cvt) srednja spe- hemijska energijapredaje okolini u vidu toplote,a cificna toplota pri konstantnoj zapremini kompo- rad je jednak nuli. Proces(l-4) jetakozvani proces nente (i). Tzrazi (3.16) vaze ukoliko u toku procesa.. adijabatskog sagorevanja pri konstantnoj zapremini (a~p) i (c~d) nije dosl0 do promene faze neke od uz maksimalno mog~ce povisenje temperature, ali bez komponenata. promene unutrasnje energije. Un-Upo=;
mtCvt(TZ-TO)
}
(3.16)
139
Za cvrsta i tecna goriva obicno se odreduje (LlUo), a za gasovita (LIfo). Ako je jedna od vrednosti poznata, druga se maze izracunati na osnovu veze 10= Uo+ Ro To (np-nR) (3.20) gde su nR i np brojevi molova gasnih reaktansa, odnosno produkata sagorevanja. Odavde sledi da, kada su brojevi molova jednaki, ne postoji razlika izmedu (LIfo) i (LlUo).
Strujne procese jebolje predstavljati na (1- T) dijagramu. Proces (1- Stria dijagramu (b) sa s1. 3.2, predstavlja stacionarni strujni kalorimetrijski proces u kome se sva hemijski oslobodena energija predaje okolini u vidu toplote. Proces (1-6) je proces adijabatskog sagorevanja u struji bez promene entalpije i uz postizanje maksimalno moguceg porasta temperature.
3.2.1. STEHIOMETRIJSKIODNOSI [21-23] Stehiometrijska mesavina komponenata koje uCestvuju u procesu sagorevanja (reaktami) je takva mesavina, u kojoj se nalazi upravo tolika kolicina kiseonika koliko je teorijski potrebno za potpuno sagorevanje svih sagorljivih eIemenata goriva. U p:-ahi, sagorevanje se nikad ne vrsi sa teorijskom koliCinom kiseonika, zbog ogranicenog vremena koje stoji na raspolaganju za sagorevanje. Normalno je kolicina kiseonika uvek veca od teorijski potrebne. Odredivanje stehiometrijskog odnosa vazduha i goriva vrsi se na osnovu hemijskih jednaCina. Kao sto je vec ranije receno, radi postavljanja hemij~ke jednacine potrebno je poznavati brojeve atoma kako u molekulima reaktansa, tako i u molekulima produkata sagorevanja. Sagorevanje ugljenika (C) opisuje se jednaCinom
Ako medu reaktamima ili produktima sagorevanja postoje i takvi, koji se nalaze u cvrstoj ili tecnoj fazi, mogu se njihove zapn:mine zancmariti u cdnow na zapreminu prisutnih gasova. Jednacina (3.23) maze se, dakle, napisati u obliku zapremine , ,0 vol. C + 1 vol. Oz -+ I vol. COz,
C+Oz-+COz, (3.21) odakle se vidi da jedan atom ugljenika vezuje za sebe jedan molekul kiseonika (dva atoma kiseonika), dajuCi jedan molekul ugljen-dioksida. Leva i desna strana jednacine sadrze jednak broj atoma ali u drukCijem rasporedu, a strelica pokazuje pravac odvijanja reakcije. S obzirom da se relativne mase izraiavaju atomskim masamal), ova se jednacina moze transfor~sati u jednacinu masa 12 kg C + 32 kg Oz -+ 44 kg COz' (3.22)
(3.24)
koja pokazuje da je zapremina produkata sagorevanja ugljenika jednaka zapremini reaktansa ukoliko su temperature i pritisci gasa, odnosno reaktama, jednaki. Hemijska jednaCina sagorevanja moze se prema tome interpretirati na tri naCina: U obliku rnase, mol ova i zapremina. Ako nema dovoljno kiseonika za sagorevanje ugljenika u ugIjen-dioksid, dobice se ugljen-monoksid prema jednaCini
1 C+-Oz 2
-+ CO
(3.25)
odnosno 1 12kgC+-32kg02 2 1 1 moIC+-moIOz 2
-+ 28 kg CO, -+ 1 mol CO,
t' , ,0 vol. C + - vol. O2 -+ 1 vol. CO.
Svaka masa u gornjoj jednacini po definiciji je 1 mol materije, pa se jednacina (3.21) moze napisati
(3.26) (3.27) (3.28)
,2
1 mol C + 1 molOz -+ 1 mol COz. (3.23) Ako se gasovi svedu na istu temperaturu i pritimk, onda njihovi molovi zauzimaju jednake zapremine (Avogadrov zakon). Premda ovo vaii sarno za idealne gasove, u osnovi je tacno i za sve gasove i suve pare pri umerenim pritiscima. 1) U proslosti su se upotrebljavale razlicite skale za atomske mase (tezine). Hemijska skala je bila upotrebljavana kada se nije znalo da postoje tri izotopa kiseonika razlicitih masa; ona je bila obrazovana pripisujuci broj 16 "proseenom" atomu kiseonika (za C je bilo 12,00; za N je bilo 14,008 itd.). Ovo se pokazalo nezadovoljavajucim iz fundamentalnih razloga i stoga sto razmere izotopa kiseonika variraju u prirodi. Kada su nuklearne studlje postale znaeajnije, prihvacena je fizicka skala u kojoj je broj 16 pridodat najeeseem izotopu kiseonika, (016). 1961.godine su hemieari i fizieari prihvatill novu skalu zasnovanu na odredenom izotopu ugljenika (CI2) kome je pripisan broj 12 kao atomska masa. Atomska masa stare i nove hemijske (CI2)-skale razlikuje se sarno za oko 0,004%. Za proracune sagor~vanja celi brojevi (C-12, 0-16, N-14) su dovoljno tacni, tako da su ave promene skala atomskih masa bez znaeaja.
Ugljen-monoksid moze da sagori u ugIjen-dioksid prema jednaCini 1 (3.29) CO+-Oz -+ COz 2 odnosno 1 28 kg CO + - 32 kg Oz -+ 44 kg COz' (3.30)
2
1 1 mol CO+-mol 2
°z -+ I mol COz,
(3.31)
- vol. °z -+ 1 vol. CO2,
(3.32)
1
1 vol. CO +
2
Sagorevanje vodonika (H 2)prikazuje sejednacinom 1 Hz +- O2 -+ H2O (3.33) 2 odnosno
140
I
2kgH2+-32kg°2-+ 2
18kgH2O,
(3.34)
\
1 1 mol Hz + - mol Oz -+ 1 mol HzO, 2 1 1 vol. Hz + - vol. Oz -+ 1 vol. HzO (para). 2
(3.35) (3.36)
U proracunima se uzima da sav sumpor iz goriva sagori u (S02), stirn sto se uzima nesto povecana toplotna moe radi kompenzacije dela sump ora koji je sagoreo u (SO3), a nije uracunat. 8agorevanje ugljovodonika opste formule (CmHn) tece po jednacini
Sagorevanje sumpbra (S) prikazuje se jednacinom (3.37)
S+ Oz -+ SOz
CmHn+( m+
odnosno 32 kg S + 32 kg Oz -+ 64 kg SOz'
(3.38)
1 mol 8 + 1 mol Oz -+ 1 mol SOz'
(3.39)
,....,0vol. 8 + 1 vol. Oz -+ 1 vol. SOz'
(3.40)
(12 m
(
1 mol CmHn + m +
odnosno 3
32 kg 8 + - 32 kg Oz -+ 80 kg S03' 2
1 mol 8 + -
3 2
:)
+ 1n) kg CmHn + ( m + 32 kg 9z -+ n -+ m 44 kg COz+ - 18kg HzO, 2
(3.41)
-+ 803
mol O2 -+ 1 mol S03'
3 , ,0 vol. 8 + - vol. Oz -+ 1vol. 803, 2
mCOz+ ~ HzO (3.45)
odnosno
U slucaju da sumpoT oksidise u sumpor-trioksid reakcija teee prema jednacini 3 8+-0z 2
:)Oz-+
:) mol Oz -+
n -+ m mol COz+ - mol HzO, 2
(3.42) (3.43)
1 vol. CmHn+ (m+ :) vol. Oz -+ n -+ m vol. COz+ - vol. HzO(para). 2
(3.44)
(3.46)
(3.4 7)
(3.48)
3.2.2. TOPLOTNA MOC [24-27]
U praksi se skoro iskljucivo u procesima sagorevanja i toplotnim proracunima primenjujepojam toplotne moei, kojom se oznacava toplota oslobodena sagorevanjemjeQ.inicemase goriva. Izobarska, odnosno izohorska, toplota sagorevanja (Lluo, Llio) se upotrebljavaju sarno u izuzetno tacnim eksperimentima i proracunima, i za praksu su bez znacaja. Top10tne moei kojima se zamenjuju ove velicine, definisu se brojem energetskih jedinica oslobodenih pri sagorevanju goriva u kalorimetru. Za sasvim precizna definisanja potrebno je navesti, ne sarno referentna stanja,vee i proceskojim su ova stanja (pocetno i krajnje stanje) povezana. Ovako definisuCitoplotne moei dobile bi se eetiri razne vrednosti:
konstantan pritisak (p = consO, sa vudom u produktima sagorevanja u obliku vode, odnosno Hgp ~ -LI izsvoda;
(3.51 )
- donja toplotna moe (Hap) pri sagorevanju uz konstantan pritisak (p = const.),sa vodomu produktima sagorevanja u obliku pare, odnosno Hap ~ -Llizspara'
(3.52)
Toplotne moCi odredene kalorimetrijskim putem unekoliko odstupaju od vrednosti Llu i Lli, ali su te razlike toliko male da su za prakticne svrhe zanemarljive. Isto tako razlike izmedu (Hp) i (HI!) su neznatne, a ni referentna temperatura nema velikog gornja toplotna moe (Hgv)pri sagorevanju uz uticaja. Jedina primetna razlika nastaje izmedu gornje konstantnu zapreminu (v = const.), sa vodom u proi donje toplotne moei. Stoga se u prakticnom zivotu duktima sagorevanja u obliku vode, odnosno toplotne moci definisu sarno kap gornja ili donja, bez navodenja referentne temperature i procesa po (3.49) kome se vrsi sagorevanje. Hgf)~-LlUzsvoda; Za cvrsta i tecna goriva eksperimentalno se odre- donja toplotna moe (Haf) pri sagorevanjuuz konstantnuzapreminu(v=const.), sa vodomu prOr duje (Hgf)' a za gasovita goriva (Hgp). Ostale velicin~ mogu se dobiti racunskim putem. duktimasagorevanjau parnom stanju,odnosno U tabeli 3.3 date su toplotne moci pojedinih sa(3.50) gorljivih komponenata cvrstih i tecnih goriva, kao i Haf) ~ -LI Uzspara; onih gasova koji najeesee ulaze u sastav gasovitih - gornja toplotna mw (HgtJ)pri sagorevanju UZ goriva.
-
141-
TOPLOTNE MOCI POJEDINIH ELEMENATA I GASOVA [26-27] Tabela 3.3
I I
Naziv
Gustoea (!
Oznaka
Donja
m3
,
I
kg
I
2
3
C
Vodonik
Hz
I
Sumpor
-+ SOz
-
I
33913
I
0,08987
Gornja
119617
,...,2000
-+ S03
kJ
kJ
m3
kg
5
6
-
33913
I
4
I
Ugljenik
moe Ha
kJ
-kg 1
toplotna
toplotna
moe Hg
I
10760
141974
9420
-
9420
13816
-
13816
-kJ I
I
m3 7
12770
-
Ugljen-monoksid
CO
1,250
10132
12644
10132
12644
Metan
CH4
0,717
49949
35797
55601
39858
i
-
Butan
C4HlO
2,668
45594
121627
49488
132010
n
-
Butan
C4H1O
2,703
5720
123552
49572
134019
93575
50409
101823
Propan
C3Hs
2,019
46348
Etan
C2H6
1,356
47436
64351
51598
70422
Acetilen
CzHz
1,171
48651
56940
50367
58992
Benzol
C6H6
3,490
40277
140342
41994
146371
Etilen
C2H4
1,260
47562
59955
50786
64016
Propilen
C3H6
1,915
46055
88216
49279
94370
Butilen
C4Hs
2,500
45469
113839
48692
121878
3.2.3. ZAPREMINAVAZDUHAI PRODUKATASAGOREVANJAf28-30] 3.2.3.1. Vazduh Kiseonik neophodan za sagorevanje, u normalnom slucaju se dobija iz vazduha (sagorevallje u raketnom motoru je izuzetak), koji se sastoji ne sarno od kiseonika, vec i od drugih gasova, tj. predstavlja smesu gasova. Za prakticne potrebe se uzima da je vazduh smesa kiseonika i azota, gde se pod azotom podrazumeva ne sarno azot, vec i svi ostali sastojci vazduha razlieiti od kiseonika. Sastav vazduha, prema tome je:
32 = 2,67 kg kiseonika, tj. s obzirom da se kiseonik 12 uzima iz vazduha
bice potrebno
vazduha.
2,67 ~ 11,5 kg 0,233
Iz jednacina (3.22) i (3.23) zakljucuje se da za sagorevanje
1 kg C treba J.. mol Oz, odnosno 12
22,4 :::::: 1,87 m3 Oz (zapremina 1 mol Oz iznosi 22,4 12
- po zapremini 21% Oz i 79% Nz
-
po masi 23,3% Oz i 76,7% Nz. Uzima se da je molekulska masa vazduha 29, a azota 28. Na osnovu stehiometrijskihjednacina i poznatog sastava vazduha, mogu se odrediti stehiometrijskekoIieine vazduha, bilo po zapremini bilo masi, potrebne za potpuno sagorevanje goriva. Na osnovu jednaeine (3.21) zakljucuje se da je za 1 kgugljenika potrebno
m3 pri DoC i 1,01 bar). Zapremina vazduha za mol , " 1,87 8 938 m3 pomenuto sagorevanJe ce bIt! ~, -. 0,21 kg Na isti nacin se moze izracunati koIicina vazduha kg m3
.
(kg-;
)
potrebna za potpuno sagorevanje svih kg sagorIjivih .sastoiaka goriva.
142
U opstem obliku se moZe napisati kg , 2,67C+7,94 H- 0 + S GLmtn=Omtn=~~ ) ] [ kg ] 0,233 0,233 100[ 8 m3 0 Omtn 1 1 VLmtn=-=-1,87C+5,6 H-+0,7S -. ( ] [ kg] 0,21 0,21 100[ 8)
(
Ako se radi 0 gasovitom gorivu, uobicajeno je da se sastav gasa daje u zapreminskim procentima, pa se i kolicine vazduha daju u m3. U tom slucaju teorijska kolicina vazduha ce biti
(vhmtn= Omtn =~~
0,21 100 [
0,21
A=-
GL
odnosno
A=-.VL
(3.56)
VLmtn
GLmtn
Sve do sada receno 0 vazduhu odnosi se na suvi vazduh. Ako je vazduh vlazan dolazi do povecanja stvarne kolicine za odredenu velicinu, koja uzima u obzir vlamost vazduha, tako da je kolicina vlaZnog m3
-
vazduha u
kg
I
,
vr=f. VL.
;1
t
(3.57)
2 (m+~4 )CmHn-02
(3.58)
f = 1 + rpp, p-rpp, gde je: rp - relativna vlaznost vazduha [%]
p, p
-
parcijalni pritisak vodene pare u zasieenom
stanju pritisak
vazduha.
U tabeli (3.4) date su vrednosti faktora (f) za rp= 0,8 i za razlicite temperature. VREDNOSTI FAKTORA (/) ZA 9'-0,8 [28J
Tabela 3.4
.
I [oq a
f
I
0
J 1,0049
110
I
I 20
1,00981 1;019
I 30
I
1,035
I 40
I
1,063,
143
(3.54)
m3
.
] [ m3]
(3.55)
I
II
3.2.3.2. Produkti sagorevanja PolazeCi od pretpostavke da je u pitanju potpuno sagorevanje (odsustvo lozisnih gubitaka) goriva bez pepela, masa produkata sagorevanja je GRW= 1 +fAGLmtn
[~:].
(3.59)
Ova jednaCinau stvari predstavlja bilans masa, i pokazuje da ukupnu masu produkata sagorevanja formira sama masa goriva pre sagorevanja (u gornjem slucaju 1 kg goriva) i masa vazduha, utrosena za sagorevanje pod navedenim uslovima. Teorijska masa produkata sagorevanja dobija se izjednacine (3.59) zaf=1 i A=l, i glasi GRWt= 1 + GLmtn [~:].
(3.60)
Zamenom vrednosti (GLmtn)iz jednacine (3.53) u =1
jednacinu (3.59), dobice se za f
GRW=I+A[0,115C+O,34(H-~)+0,043S] [~:l Faktor (f) se moze dobiti iz izraza
-
Ako se ne zahteva narocita tacnost proracuni se sprovode bez korekture na vlaznost.
0,5(CO+H2)+1,5H2S+
U praksi se potpuno sagorevanje ne moze obaviti sa teorijskom koliCinom vazduha, jer je, kao sto je vec ranije reeeno, vreme za sagorevanje ograniceno, a pored toga i eestice inertnih materija sprecavaju reakciju izmedu aktivnih molekula goriva i kiseonika. Zato je stvarna kolicina vazduha, koju treba dovesti jedinici mase goriva radi njenog potpunog sagorevanja, veca od teorijske. Odnos stvarne kolicine i teorijske kolicine, naziva se viskom vazduha
(3.53)
(3.61)
Produkti sagorevanja mogu se tretirati kao meSavina suvih i vlaznih produkata sagorevanja, pri eemu se pod vlaZnim delom produkata sagorevanja podrazumeva vodena para, nastala sagorevanjem i isparavanjem vlage iz goriva i vazduha. Kako su produkti sagorevanja u kotIovskom procesu uvek u gasovitom stanju, najeesce se njihova kolicina izraZava u m3 Hi u m3 . Prvi pomenuti nacin kg m3 izraZavanja uobicajen je za cvrsta i tecna goriva, a drugi za gasovita. Nil osnovu ranije datih stehiometrijskih jednacina mogu se odrediti zapremine produkata sagorevilnja, nastalih sagorevanjem pojedinih sagorljivih sastojaka goriva. Tako npr., sagorevanjem 1 kg C nastaje ..!. mol, tj. 22,4 m3 CO2 (vidi jednacine 3.22 i 3.23). 1~ U .. ...
Stvarna zapremina produkata sagorevanja dobija se iz jednacine
Od (C) kg ugljenika nastaje 22,4 C = 1,87 C m3 CO2, 12 PostupajuCi na isti nacin i za ostale sagorljive sastojke, a pri tom vodeci racuna 0 azotu tZ vazduha, moze se napisati opsti izraz za minimalnu zapreminu produkata sagorevanja, nastalih od 1 kg cvrstog ili tecnog goriva, kod kojih su sagorljivi sastojci C, H i S. Ova jednacina glasi
VRw=VRWt+/(A-l)VLmin[::l
Zamenom vrednosti (VLmin) iz jednacine (5.54) u jednaCinu (3.62), dobija se jednacina za (VRWt) pomocu koje se moze neposredno sprovesti racun na osnovu elementarne analize goriva:
1 VRwt=-[1,87C+ 100
0,7S +0,8 N + 79VLmin+ VRWt=-
+ 1,24(9H + W) + (1-1) VLmtn][:].
(3.64)
1 100
[8,92C+3,33S+32,2H+
(3.62)
[:;].
+ 1,24 W + 0,8N-2,630]
Prvi clan predstavlja zapreminu (CO2), drugi zapreminu (S02), treci zapreminu azota iz goriva, za koji se pretpostavlja da je posle procesa sagorevanja pri. 'v m3 . sutan k ao gas sa specif Icnom zapremmom 0 ,8 -,
U ovoj jednaCini zanemaren je uticaj vlage iz vazduha. Kod gasovitih goriva, zapremina produkata sagorevanja izracunava se na osnovu opsteg obrasca
kg a cetvrti clan uzima u obzir azot iz vazduha. Peti clan predstavlja ukupnu zapreminu vodene pare, nastale sagorevanjem vodonika iz goriva i isparava-
(V)RWt
[::]
= (vhst + (V)H20
gde je
(V)RSt=~ [CO2+CO +H2S + ~mCmHn + N2+ 79 (V)Lmin], 100 (V)H20=~
100 [
H2+H2S+ ~.!!...CmHn + W + (1-1) 2
njem eventualne vlage iz goriva, dok je sesti clan zapremina vodene pare unete vlaznim vazduhom. Najcesce se sesti clan zanemaruje, jer je I~ 1 za normalne uslove. Prva cetiri clana jednacine cine zapreminu suvog deIa produkata sagorevanja (VRSt), a druga dva zapreminu vla.znog dela (VH20), tako ~~ VRSt+ VH20= VRwt.
(3.65)
(V)Lmin ]
(3.66)
(3.67)
.
(3.68)
Prvi sabirak jednacine (3.66) predstavlja suvi deo produkata sagorevanja, a drugi vlazni deo (vodenu paru kao produkt sagorevanja, vlagu goriva i iz vazduha). Ako se sagorevanje vrsi sa (A> 1), zapremina produkata sagorevanja bice, saglasno jednacini (3.64)
~
(3.63)
(V)RW=(V)RWt+
1(,1-1)
(vhmin
[ m3] . (3.69)
3.2.4. I-t DUAGRAM[31.-36]
Da bi semogla sracunatirazmena toplote, potrebno Integracijom ovog izraza, ako se za polaznu tacku je poznavanje masa koje uCestvujuu predaji, njihovih uzme t=O °C, dobija se t sp;:cificnihtoplota i njihovihradnih temperatura. Spe(3.71) cificne toplote cvrstih i tecnih materija zavisne su od i = .r cpdt. 0 temperature, a specificne toplote gasova i od pritiska. Raz~ena toplote, ako su u pitanju gasovi, Uvodeci pojam srednje specificne toplote u tempemoze da se vrsi pri stalnom pritisku (p = const.) Hi raturnim granicama od 0 do t, izraz (3.71) moze se stalnoj zapremini (v = const) pa se zato kod gasova
napisati
uvode pojmovi specificnetoplote pri stalnom pritisku (cp) i pri stalnoj zapremini (CII)' U kotIovskom postrojenju dolazi u obzir predaja toplotesa strane produkata sagorevanja,u vecinislucajeva, pri stalnom pritisku. Diferencijalnapromena entalpije, tj. toplotnog sadriaja je
i=cpm I~ t. (3.72) Ako je u pitanju promena temperature od (t I) do (t2) i ako je masa gasa koji ucestvuje u razmeni
di=cpdt.
(3.70)
G[~gJ, predata toplota te biti
'
.
Q =G.[cpm I~ltl-cpm 1~2t2] . (3.73) Ako se izracunava specificna toplota mesavine gasova, sto je slucaj Kod dimnih gasova, bite
cpmt1=(N2)wcpmN2+(C02)wCpmC02+(02)wCpm02+(SO~wCpmS02+(H2O)wcpmH20+'
144
. .
~ [m3°K J
'
(3.74)
Kako se produkti sagorevanja sastoje od vise komponenata, jednacina (3.75) u razvijenom obliku glasi
Pojedini udeli komponenata, u ovoj jednacini, svedeni su na zapreminu suvih produkata sagorevanja, pa prema tome nisu jednaki vrednostima dobivenim analizom gasova. U tabeli (3.5) date su srednje spe<::ificnetoplote pojedinih komponenata produkata sagorevanja za karakteristicne temperature kotlovskog procesa u
~
i
[ kg oK]
ig = Ig-[(N2)w cpmN2 + (C02)wCpmC02
+ (S02)wCpmS02 + (02)wcpm02 +
~
[m3°K]
+ (H2O)wCpmH20 +
, a na slikama (3.3) i (3.4), predstavljene su
I I ,
(3;76) . . .] [:3]-
Kako proizvod (Ig' CpmN2)predstavlja entaIpiju azota, tj. (iN2)' a isto vaZi i za ostale komponente, to se izraz (3.76) moze napisati u obliku
u vidu dijagrama srednje i stvarne specificne toplote za dvoatomne gasove i za troatomne i viseatomne gasove. U oba slucaja nije uzeta u obzir disocijacija gasova na visim temperaturama.l) r'7.:1'.ffi
+
3.0 ,
ro=
~
Ir
:;:7: '--'-"-'
&,.6
l
~
u <
§
;!
9
1.
"0 ....
!5
.... 00(
< Z >U
.0 it: 2,0 U
~ 1.' UJ "VI <
~
~
Z c ~
1.31
~
.1,2!
~
TEMPERATURAt
rq
~
~
c UJ
I
!Ii
,.51
~
0
I I I I I I I I' I I I I I ~ ~ ~ TEMPERATURA
'~
~
2500
XIX)
t [oq
SI. 3.3 Srednje specificne toplote gasova (dvo, tro i viSe atomnih) 1.8
r---=1
1.'
~..,-~
~. ""
~
~
~
3.5
I
..
u
;!
~ 3.0
1.6
9 g "-
~ g
00(
1.5
00(
z -u it: U
it:
U UJ "VI
~
<
~ ~
~
1.'
I 25
.
I
2.0
~ II]
....
VI
1000
1500
2000
2500
300J
0
500
~
~
TEMPERATURA t ~c]
SI. 3.4 Stvarne specificne toplote gasova (dvo, troi
Entalpija 1 m3 produkata sagorevanja kJ . 19
= Cpmg . Ig [ m3] .
ce biti
1000
-
-
1500
...2000
TEMPERATURA t~
vise atomnih)
ig = (N2)wiN2 + (COJw iC02+ (S02)W is02+
(3.75)
t) Disocijacija je pojava delimicnog razlaganja pojedinih komponenata dimnih gasova (narocito vodene pare i ugljendioksida) pri visokim temperaturama (iznad 1500 °q. Posledica ovoga je poveeanje specificne toplote. Uticaj disocijacije obicno se ne uzima u obzir kod kotlovskih lozisnih procesa, osim kad ciklonskih l~Sta (33).
+(OJwio2+(H2O)iH20+"'"
[~3l
(3.77)
Svodenjem, sto je Cesci slucaj, na kolicinu produkata sagorevanja dobivenu od 1 kg goriva, izraz (3.77) postaje I, = IN2 + lco2 + lso2 + 102+ IH20 +
...
[:l
(3.78)
145
:1 II
j
SREDNJE
SPECI FI~NE
I Temperatura t
N2
O2
CO
CO2
cpm
cpm
Cpm
Cpm
- kJ m3°K
°C
I
0 20 .
TOPLOTR
- kJ
kJ
-
kg oK
m3 oK
I
kJ
-
1,2987
1,0392
1,3059
0,9148
1,2987
1,0392
1,3080
0,9161
kJ
-
m3°K
kg oK
I
) .
kJ
kg oK
kJ m3°K
- kJ
-
kgOK
1,2992 1,2996
1,0396
1,5998
0,8148
1,0396
1,6220
0,8261
40
1,2992
1,0392
1,3100
0,9173
1,3000
1,0400
1,6429
80
1,3000
1,3151
0,9211
1,3013
1,0408
1,6827
100
1,3004
1,0400 1,0404
1,3178
0,9232
1,3017
1,0417
1,7003
0,8658
120
1,3008
1,0408
1,3209
0,9249
1,3025
1,0421
1,7178
0,8746
0,8365 I
0,8566
140
1,3013
1,0408
1,3243
0,9274
1,3038
1,0429
1,7350
0,8834
150
1,3017
1,0413
1,3260
0,9286
1,3042
1,0434
1,7438
0,8880
160
1,3021
1,0417
1,3050
1,0438
1,7526
0,8922
1,3025
1,0421
1,3276 1,3293
0,9299
170
0,9311
1,3054
1,0442
1,7614
0,8968
1,7698
0,9010
180
1,3029
1,0425
1,3310
0,9324
1,3059
1,0446
190
1,3034
1,0429
1,3331
0,9337
1,3067
1,0454
1,7786
0,9056
200
1,3038
1,0434
1,3352
0,9353
1,3071
1,0463
1,7873
0,9102
220
1,3050
1,0442
1,3394
0,9378
1,3088
1,0471
1,8016
0,9173
250
1,3071
1,0459
1,3456
0,9424
1,3117
1,0496
1,8259
0,9295
300
1,3109
1,0488
1,3561
0,9500
1,3167
1,0538
1,8627
0,9487
350
1,3155
1,0526
1,3670
0,9571
1,3226
1,0584
1,8962
0,9655
400
1,3205
1,0567
1,3775
0,9651
1,3289
1,0634
1,9297
0,9826
450
1,3264
1,0614
1,3879
0,9722
1,3356
1,0689
1,9544
0,9477
500
1,3322
1,0660
1,3980
0,9793
1,3427
1,0748
1,9887
1,0128
550
1,3385
1,0710
1,4076
0,9860
1,3498
1,0802
2,0151
1,0262
600
1,3452
1,0760
1,4168
0,9927
1,3574
1,0861
2,0411
1,0396
700
1,3586
1,0869
1,4344
1,0048
1,3720
1,0978
2,0884
1,0639
800
1,3716
1,0974
1,4499
1,0157
1,3862
1,1091
2,1311
1,0852
850
1,3783
1,1028
1,4574
1,0207
1,3929
1,1149
2,1503
1,0948
900
1,3846
1,1078
1,4645
1,0258
1,3996
1,1200
2,1692
1,1045
950
1,3909
1,1129
1,4712
1,0304
1,4063
1,1250
2,1863
1,1133
1000
1,3971
1,1179
1,4775
1,0350
1,4126
1,1304
2,2035
1,1225
1050
1,4030
1,1225
1,4834
1,0392
1,4189
1,1355
2,2194
1,1304
1100
1,4089
1,1271
1,4892
1,0434
1,4248
1,1401
2,2349
1,1384
1150
1,4147
1,1317
1,4951
1,0471
1,4306
1,1447
2,2496
1,1455
1200
1,4202
1,1359
1,5005
1,0509
1,4361
1,1493
2,2638
1,1530
1300
1,4306
1,1447
1,5106
1,0580
1,4465
1,1577
2,2898
1,1660
1400
1,4407
1,1526
1,5202
1,0647
1,4566
1,1669
2,3136
1,1782
1600
1,4587
1,1673
1,5378
1,0773
1,4746
1,1798
2,3555
1,1995
1800
1,4746
1,1798
1,5541
1,0886
1,4901
1,1924
2,3915
1,2179
2000
1,4888
1,1911
1,5692
1,0990
1,5039
1,2033
2,4221
1,2334
2200
1,5018
1,2012
1,5830
1,1087
1,5160
1.2129
2,4484
1,2468
2300
1,5072
1,2058
1,5897
1,1137
1,5215
1,2175
2,4602
1,2531
2500
1,5177
1,2142
1,6027
1,1229
1,5320
1,2259
2,4811
1,2636
NAPOMENA: 1) Specificne toplote pepela za temperature vise od 1 200 °C date su sa uraeunatom toplotom topJjenja sljake. 146
fI' I,
I
I } f
Tabela
[
iI
H2O
I
8uv vazduh
802
I
I
Vlazan vazduh I
Pepeo I
I
Temperatura
i )
I
,
II ii
Cpm
Cpm
I m3oK kJ 1,4943 1,4959 1,4976 1,5022 1,5052 1,5081 1,5119 1,5135 1,5152 1,5169 1,5190 1,5206 1,5223 \,,5265 ,5324 1,5424 1,5537 1,5654 1,5776 1,5897 1,6023 1,6148 1,6412 1,6680 1,6818 1,6957 1.7095 1,7229 1,7367 1,7501 1,7635 1,7769 1,8028 1,8280 1,8761 1,9213 1,9628 2,0009 2,0184 2,0528
I
kJ m3°K
-
'.. kgkJoK 1,8594 1,8610 1,8631 1,8690 1,8728 1,8761 1,8811 1.8832 1,8853 1,8874 1,8899 1,8920 1,8937 1,8991 1,9067 1,9192 1,9330 1,9477 1,9628 1,9778 1,9933 2,0092 2,0419 2,0754 2,0926 2,1097 2,1269 2,1436 2,1608 2,1771 2,1939 2,2106 2,2429 2,2743 2,3346 2,3907 2,4422 2,4895 2,5121 2,5544
I
1,7333 1,7501 1,7668 1,7710 1,8129 1,8296 1,8422 1,8506 1,8589 1,8673 1,8715 1,8799 1,8882 1,9008 1,9217 1,9552 1,9887 2,0180 2.0432 2,0683 2,0934 2,1143 2,1520 2,1813 2,1981 2,2148 2,2274 2,2358 2,2483 2,2608 2,2699 2,2776 2,2902 2,3027 2,3279 2,3530 2,3823 2,4158 2,4325 2,4660
kJ
-
kJ
-'-kJ
m3 oK
kg oK
-
I
1,2971 1,2976 1,2979 1,2992 1,3004 1,3013 1,3025 1,3034 1,3038 1,3046 1,3054 1,3063 1,3071 1,3092 1)121 1,3172 1,3230 1,3289 1,3356 1,3427 1,3498 1,3565 1,3708 1,3842 1,3909 1,3976 1,4038 1,4097 1,4156 1,4214 1,4273 1,4327 1,4432 1,4528' 1,4708 1,4867 1,5010 1,5135 1,5194 1,5303
kg oK
1,0036 1,0040 1,0040 1,0053 1,0061 1,0069 1,0078 1,0086 1,0090 1,0094 1,0099 1,0107 1,0115 1,0128 1,0153 1,0191 1,0237
1,3188 1,3197 1,3209 1,3230 1,3243 1,3255 1,3272 1,3281 1,3285 1,3293 1,3301 1,3310 1)318 1,3339 1,3368 1,3423 1,3481 1,3544 1,3611 1,3682 1,3754 1,3829 1,3976 1,4114 1,4181 1,4248 1,4310 1,4373 1,4436 1,4499 1,4558 1,4612 1,4725 1,4830 1,5018 1,5177 1,5328 1,5462 1,5525 1,5638
I,Q283 1,0333 1,0387 1,0442 1,0496 1,0605 1,0710 1,0760 1,0815 1,0861 1,0907 1,0953 1,0999 1,1045 1,1082 1,1166 1,1242 1,1380 1,1501 1,1610 1,1710 1,1757 1,1840
-
kJ
m3°K I
I
0,6071 0,6113 0,6155 0,6238 0,6364 0,6406 0,6448 0,6490 0,6490 0,6531 0,6531 0,6573 0,6615 0,6657 0,6741 0,6866 0,6950 0,7076 0,7159 0,7243 0,7327 0,7369 0,7536 0,7620 0,7704 0,7746 0,7787 0,7829 0,7871 0,7913 0,7955 0,7976 0,7997 0;8039 0,8164 0,8248 0,8332 0,8457 0,8499 0,8625
2) Specificne toplote za vlazan vazduh racunate su sa vlaznoscu od 0,01 kg/kg. ill 147
I
Cpm
kJ
kg oK 1,0220 1,0224 1,0224 1,0241 1,0249 1,0258 1,0266 1,0274 1,0279 1,0283 1,0287 1,0295 1,0304 1,0316 1,0346 1,0383 1,0429 1,0480 1,0530 1,0584 1,0643 1,0697 '1,0810 1,0919 1,0969 1,1024 1,1074 1,1120 1,1170 1,1216 1,1262 1,1304 1,1392 1,1468 1,1614 1,1740 1,1855 1,1958 1,2008 1,2096
Cpm
I
kJ
kg oK
0,8080 0,8164 0,8248 0,8290 0,8332 0,8374 0,8415 0,8415 0,8457 0,8541 0,8625 0,8792 0,8876 0,9002 0,9085 0,9169 0,9252 0,9337 0,9462 0,9588 0,9672 0,9713 0,9797 0,9839 0,9923 0,9965 1,0006 1,0048 1,0467 '1,1304 1,1723 1,2142 1,2560
3.5
I
t
I
°C
0 20 40 80 100 120 140 150 160 170 180 190 200 220 250 300 350 400 450 500 550 600 700 800 850 900 950 1000 1050 1100 1150 1200 1300 1400 1600 1800 2000 2200 2300 2500
..
U poslednjoj jednaeini IN2= iN2' VRw(Nz)w, predstavlja entalpiju azota na~talog sagorevanjem 1 kg goriva. Ovo vaii i za ostale komponente. Za razliku od (i-t) dijagrama, koji za razliCite vrste goriva daje jedinstvenu
vrednost entalpije, (I
-
radi dijagrama, bilo (i-t) bilo (I-t), kao parametar se uzima vazduh. Na slici (3.5) dati su dijagrami za srednje i stvarne specifiene toplote produkata sagorevanja raznih goriva, a na s1. (3.6), [34] dat je (I-t) za sve vrste goriva.
t)
dijagram razlikuje se od goriva do goriva. Pri iz-
3.3. KOTLOVSKA GORIV A [37-40] 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.3.1. 1.2.3.2. .1.3. 1.3.1. 1.3.2. 2. . 2.1. 2.1.1. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 3. 3.1.3.1.1. . 3.1.2. 3.2. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3.
Goriva, koja dolaze u obiir za spaljivanje u kotlovskim lozistima mogu se podeliti na osnovu razlieitih kriterijuma, npr. na osnovu agregatnog stanja, prema postanku, po toplotnoJ moei, po pogodnosti za primenu u odred~nim vrstama lo~ista, .po naeinu dobijanja ili kombinovanjem vise navedenih kriterijuma. Podela goriva po poreklu, naeinu dobijanja i agregatnom stanju
1.
.
1.1. 1.1.1. 1.1.2. 1.1.2.1. 1.1.2.2. 1.1.3. 1.1.3.1. 1.1.3.2. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1:2"1
Cvrsta Prirodna Antracit Kaineni ugalj Posni - malo isparljivih delova Masni - mnogo isparljivih delova Mrki ugalj Sa velikim procentom balasta Sa malim procentom balasta Lignit Treset Drvo Skriljci Cvrsta - vestaeka
Briket Koks Oplemenjeni ugalj Separacijom Vestaekim susenjem Cvrsta
-
otpadna
Drvni otpaci Otpaci industrijskih biljaka Teena goriva Prirodna Nafta VeStacka Derivati nafte ProdUkti suve. destilacije uglja Gasovita goriva Prirodna Zemni gas Gas sa naftonosnih polja Vestacka Gel),eratorski gas Gas koksnih peci
3.3.1. CVRSTAGORIVA Kao sto je ranije reeeno, najedce i najmasovnije kotlovsko gorivo je ugalj. Medutim, pojam ugalj ne d~finise dovoljno precizno materijal koji dolazi u loziste kotla. U tabeli (3.6) dat je sematski pregled raznih osobil"a uglja i pojedinih pojmova.
Ugalj izvaden iz rudnika, bez obzira na izvesne procese sortiranja (drobljenje i suva separacija), zove se sirovi ugalj Hi ugalj sa jamskom vlagom, i sastoji se od gorive sup3tance i balastnih materija. Goriva supstanca se zajednieki naziva cist ugalj, a balastne
STANJA UGLJA [38] Ishodni ugalj
Tabela 3.6
Sirovi ugalj, tj. ugaIj sa jarnskom vlagom Balastne materije
Opsti sastav
Goriva supstanca
-
cist ugalj Mineralne supstance
I
Susenje na vazduhu
Vestacko susenje
Prirodno
Cvrst ugljenik I
Isparljivi
cisti koks
0 Pepec
delovi I
I
I
I Elementarna analiza
Higroskopska vlaga
Osusen ugalj I
Tehnicka
analiza uglja
Ugljenik
'a 0
'a:.
>
:;a
'tj
°
0
..0
Po
'2 <
e
::s rI1
148
I
Gruba vlaga
suv ugalj
I
Voda Pepeo
a
b
1.8
1,8
,.7 ...,' ~'E L.:...=.t
,.7
i
T ..."
~
~'?; L.!.,::J
~ 9 1.6 0-
0~ ;2 >U
0 t
.u
u:: 1.5
!;f u
1.5
M 0-
w
3i
Il)
1,~
1,~
1.3 0
200 ~
600
800
0
1000 1200 1~00 1600
TEMPERATURADIMNIH GASOVA
t, ~G1
200
~
600 ~
1.3 1000 1200 1400 1600
TEMPERATURA DIMNIHGASOVAtg rC]
1,8
c 1,7
i! It J ;1 ~ I
1,7
T ~ ~'E
~
..." ~'E ~1.6
T
~
1.6
~ 9 0~
~
U
1.5
u::
~
LL U W
U W
0Il)
0Il) 1.~
1.3 0
1.1.
200
~OO 600 800 1000 1200 "00
1600
t,
0
TEMPERATURADIMNIHGASOVA EGl
200 ~
1,3 600 800 1000 1200 1400 1600
TEMPERATURADIMNIHGASCNAt,EGJ
SI. 3.5. Srednje i stvarne specificnetoplote produkata sagorevanja a) Mrki ugalj; b) Teeno gorivo; c) Kameni ugalH d) Generatorski gas; e) Gas koksnih peei
149
1
00
-
GAS
TECNO GORIVO
\/1,
.......
,, "-........
.
._A
--
1 00
-.....:::::
""
20
60
1 000
-
l,
8
u
12
.16
-20
100
2'
ft.=.
=I, 1.4
;z-
.
UGAlJ .
.
28xI0332 36
'0
r-.
-
r--- -"XIOJ, k~
1.1,
1.6
.
".
..- --. -12 16 20 2' 28
0
r;1 ...;::,
I0
->
~
:0
~ C N
«> -. «
0 ,0
I,0
'II:!
c « 32xl03en I.0
DONJA TOPLOTNAMoC GOR'~~glHl
1 00
.
200
1 00
4700
(J')
N
..... VI
8
'"
0
500
0
200
7' j
r\
200
£00
600
lm
1c:i:l
~
:I:
2600
14300
~
2L.OO
4100
~ .,
2200
3900
~
2000
3700 w Z
I
J'l
1/
a
E0
I. V
Q
~ 0
1(0)
1200
11.00
TEMPERATURADIMNIH
1600 GASrNA t9 Ec]
81. 3.6 Opsti I-I dijagram
11m
1BOO
500
11600
00
1400
3100
1200 2(0)
i:!
materije se dele na mineralne supstance i grubu vlagu. Grubom vlagom se naziva voda rasporedena po povrSini cestice uglja podlozna isparavanju pod uticajem temperature okoline. Ugalj osusen na vazduhu - prirodno osusen naziva se prirodno suv ugalj. Ugalj susen na ovaj nacin sastoji se od osusenog uglja i preostale higroskopne vlage. Vestacki osusen ugalj, nema u sebi ni grube ni higroskopne vlage. Gorivu supstancu cine cvrsti i isparljivi sagorljivi delovi. Balastne materije se sastoje od mineralne supstance, odnosno od pepela, i ukupne vlage (W = Wh + +Wg), Isparljivi delovi se definisu kao produkti raspadanja organske gorive supstance u obliku gasa ili pare, pri zagrevanju na 875°C, bez prisustva vazduha. Isparljive nesagorljive delove Cini isparena voda iz goriva. Va.zna karakteristika uglja je sadrzaj pepela, koji se odreduje kao ostatak zarenja na 775°C. Pod nazivom tehnicka analiza podrazumevaju se podaci 0 sadrzaju vode, pepela, isparljivih delova i cvrstog ugljenika. Ona slun za dobijanje najvaznijih lozisno-tehnickih podataka. Elementarna analiza, pored sadr.zaja vode i pepela, daje i elementarni sastav komponenata, koje ucestvuju u procesu sagorevanja; Njom je obuhvacen sagorljivi sumpor, dok je vezani sumpor dat u pepelu
-
Sa = S + SA'
(3.79)
Na osnovu elementarne analize ne mogu se donositi tacni zakljueci 0 toplotnoj moci goriva, jer ona ne pokazuje jedinjenja u kojima se javljaju elementi iz goriva. Na primer, :lgljenik po elementarnoj analizi i Cist ugljenik iz tehnicke analize nisu jednaki, jer se ugljenik u obliku jedinjenja nalazi u isparljivim delovima, a moze se nalazi
Ovim procesom, koji predstavlja vestacko susenje u okviru lozista, gorivo se oplemenjuje, ali bez promene donje toplotne moCi, svedene na unetu masu goriva. Medutim, ova je faza korisna, zato sto se gorivo, posle odstranjenja, na prvom mestu grube vlage koja je skoncentrisana po povrsini cestice goriva, a delimicno i higro vlage, lakse pali, a proces sagorevanja na reSetki ima uslova da se stabilizuje. U toku druge faze vrsi se gazifikacija goriva, isparavaju svi isparljivi delovi. Razume se samo po sebi, da i prva faza predstavlja isparavanje, ali samo vode iz goriva, dok je druga faza, s obzirom da se odvija na visim temperaturama, karakterisana isparavanjem tzv. isparljivih
sastojaka
goriva
-
volatila.
Obe ove
faze, u stvari, predstavljaju pripremu cvrstog dela goriva za sledecu fazu. Isparavanjem vlage u prvoj, i isparljivih delova u drugoj fazi, cestice goriva postaju supljikave - sunderaste sa znatno povecanom '
f
'v
v'
AG
m2
k
'
.
d speCl lCnom povrsmom ( GG) [ kg'] oJa Je 0 presudnog znacaja za ubrzanje procesa oksidacije. Ova faza ujedno predstavlja podelu procesa sagorevanja na sagorevanje cvrste i na sagorevanje gasovite materije. Sagorevanje cvrste materije, koksa, vezano je za povrsinu resetke, a sagorevanje isparljivih delova odvija se u lozisnom prostoru. Sam proces sagorevanja cvrste materije obavlja se u trecoj fazi na resetki. Cetvrta faza predstavlja nastavak treee faze i naziva se dogorevanje. Zavisno od vrste goriva i njegovih osobina, duzina pojedinih faza je promenljiva, sto se postize odgovarajuCim konstruktivnim resenjima kako resetke tako i dovoda vazduha. Vreme, koje stoji na raspolaganju pri sagorevanju u sloju, znatno je duZe, oko 103puta, od raspolozivog vremena u slucaju sagorevanja u letu. Usled ovako kratkog vremena za sagorevanje u letu karakteristicno je da su neke faze sagorevanja, 0 kojima je ranije bilo reci, premestene iz lonsta, a druge su znatno skracene. Prva faza, susenje uglja, premestena je u mlin, a skracenje druge i trece faze postize se sprasivanjem uglja, odnosno povecanjem aktivne povrsine sagorevanja goriva. Usled jako usitnjenog goriva, u vecini slucajeva, eetvrta faza i ne postoji. Pri sagorevanju tecnog goriva, prva i cetvrta faza otpadajl,l usled odsustva vlage i pepela, a druga i treca su jos krace nego u slucaju sagorevanja ugljenog praha, jer je stepen usitnjavanja tecnog goriva (rasprasivanje) daleko veCi od mogucnosti sprasivanja cvrstog goriva. Kod gasovitog goriva proces se svodi samo jednu fazu, na fazu sagorevanja. Pocetak procesa sagorevanja nastaje pri temperaturi paljenja goriva. U toku pripreme goriva ono se zagreje do neke temperature kada u dodiru sa plamenom moze da gori, odnosno temperatura paljenja je temperatura, pri kojoj je toplota oslobodena usled odvijanja reakcije, veca od toplote predate okolini.
151
~
U tabeli (3.7) date su temperature paljenja za pojedina goriva.
Elementarna analiza osusenog uglja daje hemijski sastav osusenog goriva (W = 0), odnosno hemijski sastav sveden na suvu masu goriva. Ova analiza se daje jednacinom
TEMPERATURE PALJENJA GORIVA [39] Tabela 3.7
C8+H8+08+
Antraciti i koks kamenog uglja Kameni ugalj Mrki ug11j Lignit i treset Drvo i drveni ugalj Mazut
Temperatura
paljenja
[°C]
W=o.
350-400
CU+Hg +Og +Ng + Sg= 100%.
300-375 180-300 350-400
Etan
530
EtiJen
540
balastne materije = W + A %.
212 315 510 645
335
Svetleci gas
560
Sumpor-vodonik
290
Propan
510
Cvrst ugIjenik Cad
750-800 370-440 700-850
Grafi t
-
-
analiza analiza analiza analiza
C + H + 0 + N + S + A + W = 100 %.
(3.80)
Svi elementi u gornjoj jednaciili predstavljaju procente po masi goriva.
sa teorijskim
viskom vaz-
sagorevanju
sa viskom vazduha
(A> 1);
nepotpunom sagorevanju. U slucaju teorijskog sagorevanja, polazeCi od radnog goriva, u gasovitim produktima sagorevanja ce se pojaviti sledece komponente: ugljen-diokEid (CO2), sumpor-dioksid (S02), vodena para (H2O) i azot (N 2); a u cvrstim ostacima bice cist pepeo. Pri potpunom sagorevanju sa nekim viskom vazduha (A> 1), polazeCi od radnog goriva, u gasovitim produktima sagorevanja ce se pojaviti sledece kompo-
radnog goriva; osusenog goriva; sagorljive mase goriva; organske mase goriva.
Elementarna analiza je hemijska analiza koja obuhvata sve komponente, odnosno elemente, koji formiraju ukupnu masu g<:>riva.Ovo je, u stvari, analiza takozvanog radnog goriva, goriva na pragu kotlovskog 10Zista, i ono ce se u daljem tekstu nazivati gorivom. Qva analiza se moze predstaviti izrazom
potpunom
sagorevanju
teorijsko sagorevanje;
-
U kotlogradnji se najcesce operise sa tehnickom i elementarnom analizom, 0 kojoj je uopsteno bilo reci. Sarna elementarna analiza se susrece u sledecim vidovima: elementarna elementarna elementarna elementarna
potpunom
duha -
.3.3.1.1. Analize cvrstih goriva
-
(3.84)
U elementarnoj analizi sagorljive mase goriva, pojavljuju se komponente 0 i N, koje ne predstavljaju sagorljivo, ali uCestvuju kao prateCi elementi procesa sagorevanja, stirn sto 0 ucestvuje u oksidaciji, te se za toliko manje kiseonika vazduhom uvodi u proces sagorevanja, dok se N pridruzuje balastu iz vazduha u produktima sagorevanja. Prema jednacini (3.84), balastnu materiju goriva Cine vlaga i pepeo, stirn sto vlaga deluje dvojako negativno na donju toplotnu moc goriva - potrebnom toplotom za pretvaranje vode u parno stanje i svojim prisustvom smanjuje udeo ostalih komponenata. Pepeo kao balast smanjuje top]otnu moc goriva jedino smanjenjem udela gorivnih komponenata. Prisutan azot u gorivu moze se zanemariti kao balast, jer je njegov udeo veoma mali. Njegov balastni uticaj odrazava se, isto kao i uticaj azota iz vazduha, sarno na izlazne gubitke kotlovskog postrojenja. Pri sagorevanju u kotlovskom lozistu moze biti reci 0:
630-715
Teski ugljovodonici CmNn (m > 5)
(3.83)
Ovo je u stvari gorivo bez balastnih materija, koje se predstavljaju izrazom
-250
260
U gljen-monoksid
(3.82)
~lementarna analiza sagorljive mase goriva data Je lzrazom
500-550
Ulje za lozenje Katran kamenog uglja Katran mrkog uglja Vodonik Metan
Acetilen
(3.81)
U jednaCini (3.81), ukupna vlaga ne figurise, Cime je ispunjen uslov
Gorivo I
N8+ S8+ N= 100%.
llente: ugljen-diokEid sumpor-trioksid (S03), (CO2), vodena sumpor-dioksid para (H2O), azot(S02), (N2) j i kiseonik (02), a u cvrstim ostacima bice Cist pepeo. Pri nepotpunom sagorevanju, sastav gasovitih produkata sagorevanja moze se podeliti u produkte potpunog sagorevanja i nepotpunog sagorevanja. Gasovite produkte teorijskog sagorevanja cine ugljen-dioksid (CO2), sumpor-dioksid (S02), vodena para (H2O) i azot (N2). Gasovite produkte nepotpunog sago,evanja najCesce cine ugljen~monok,sid (CO), zasi-
152
ceni i neza~iceni ugljovodonici i vodonik (H2). U cvrstom ostatku pojavijuje se pepeo sa nesagorelim gorivom u vidu koksa ili leteceg koksa i sump or. Sump or u prirodnom cvrstom gorivu moze da se javlja u tri vida: - organski sumpor, vezan sa drugim elementima goriva u obliku slozenih jedinjenja; - piritni sumpor koji se javlja u vidu jedinjenja pirita (FeS2); - sulfatni sumpor koji se javlja u gorivu u obliku soli sumporne kiseline (FeS04)' Sulfati predstavljaju jedinjenja sa velikim sadrzajem kiseonika i sumpor iz sulfata ne moze da gori. Sumpor prisutan u gorivu u obliku pirita Hi organski sumpor, sagoreva, obrazujuCi u produktima sagorevanja, pri teorijskom visku vazduha, sumpor-dioksid (S02), a pri visku vazduha (A.> 1) moguca je pojava sumpor-trioksida (SO 3)' Elementarna analiza organske mase goriva predstavlja se jednaCinom CO+Ho+oo+N°=IOO%.
. W .
S
7 6 5 4
Radna Osusena Sagorljiva Organska
N
III
~
0
0
>
III
g ~ ~ ~ g it: ~g ~ < <
H
S
0 C>
~
en
0 Z C
~
~
It:
< z
~ <
It: 0 C>
:.:: < C> It:
<
~
w XI) ::> :g
5
~
j
I
~
U .!!
H
0
C C8 Cu Co
H H' Hu HO
0 0' Ou 0°
I
I
I
1
I ~
I
J
A
~
CVRSTIH
~
C
SI. 3.7 Graficki
ANALIZE
~
if
0
j
C
I
slll/l'1
~
GORIVA
Elementarni sastav u
Masa goriva
I
::
(;)
Elementi u jednacini (3.85) zajednicki su za sva goriva prirodnog porekla, Cime se dokazuje njihovo istovetno organsko poreklo. Uporedni pregled svih analiza goriva dat je u tabeli (3.8), a u tabeli (3.9), dati su faktori konverzije za prelaz od jedne analize na drugu. Na slici (3.7) graficki su date komponente tehnicke analize razlicitih elemenata analiza.
Broj komponen.
T
.....
(3.85)
ELEMENTARNE
~
'.
~ . .: 8 ~ !-It:~
<' ~
N N N8 Nu N°
prikaz analiza goriva
[40]
% po
TabeIa masi goriva
S
I
S S' SU
I
A
I
A A8
W
k Ul111U
W
100 100 100 100
FAKTORI KONVERZIJE ZA ELEMENTARNE ANALIZE [40]
Tabela 3.9
Masa trazenog goriva
Masa zadanog goriva Organska
Sagorljiva
Sagorljiva Osusena Radna
1
I
100-Su 100 1
100
100-Su
100-(S' + N) 100 100-(S + A + W)
100-(SS -AS) 100 100- A'
100 100
Radna
Osusena
I
Organska
1
100-A' 100 100-(A
153
100-(S
+ A + W) 100
100-(A + W) 100 100-W
100
100 + W)
100-W
3.8
100 1
I
-
3.3.1.2. Pepeo i sljaka Pepeo se naziva nesagorljiva neorganska supstanca, koja ostaje pri sagorevanju goriva u kotlovskom 10zistu. Pepeo se pojavljuje, ili u rasutom stanju srednje gustoce 600 kgfm3, ili u vidu stopljenih komada, koji se nazivaju sljaka, gustoce do 800 kgfm3. Najcesca jedi-
Iljenja koja cine pepeo su:silikati, . oksidi metala, mlfidi, karbonati, sulfati i drugo. Analiza pepela data ie uz analize cvrstih goriva u prilogu (vidi tacku 4). Pepeo u uglju je dvojakog porekla: onaj koji cini ;astavni deo goriva i homogeno je rasporeden po masi goriva, i pepeo koji je dospeo u gorivo prilikom .
-
termicko susenje; van kotla ili u okviru kotla [44]. Prva tri procesa treba da ugalj dovedu na potrebni asortiman u zavisnosti od vrste uglja, sistema sagorevanja i tipa lozista, kao i kapaciteta kotla. Pod drobljenjem se podrazumeva prvo grubo smanjivanje komada rovnog uglja, najcesce pomocu drobilica sa eeljustima. Neposredno posle drobljenja vrsi se i resetanje uglja, pri eemu se krupni komadi ponovo drobe. Usitnjavanje je dovodenje na sortimane koji su uslovljeni odredenim sisternima sagorevanja, npr. lancana resetka najeesee zahteva sortimane 5-15 iIi 3-8 mm. Usitnjavanje je drugi stupanj drobljenja, ukoliko se dobavlja rovni ugalj. Sortimani uglja koji do laze u obzir za kotlovska loZista mogu se okarakterisati sledecim nazivima i dimenzijama
-
kocka orah
-
grah pirinac griz
-
prah
30-60mm 15- 30 mm 5 - 15mm 3- 8mm 2- 3mm 0 -15 mm O-tOmm 0 - 5 mm.
Pri utvrdiyanju sortimana vodi se racuna 0 procentu podzrna i nadzrna. Vecina sistema sagorevanja u slojn (resetke), pored sortimana uslovljava i tolerancije sortimana, tj. procenat zrna manjih od donje granice toga sortimana i procenat zrna vecih od gornje granice. Usitnjavanje za pojedine tipove mlinova i vrste ugljeva moZe biti proces koji prethodi sprasivanju, u kome se slueaju koriste drobilice sa radnim elementima slicnim elementima mlinova eekicara, dok drobilice za grublje sortimane (kocka i orah) rade pomocu valjaka (drobilice sa valjcima). Finoca spraSivanja (mlevenja) zavisi od vrste uglja i sistema sagorevanja. Pojedine vrste ugljeva pri spraSivanju daju eestice loptastog oblika (kameni ugljevi) sa relativno malom specificnom povrsinom, pa zahtevaju finije sprasivanje radi skraCivanja vremena za sagorevanje, a drugi ugljevi (lignit) daju eestice plocastog oblika sa veeom specificnom povrsinom te zahtevaju manje fino sprasivanje. Pored ovog momenta koji utiee na finoeu sprasivanja i sadrzaj isparljivih delova u uglju utiee na finoeu sprasivanja i to tako, sto seugljevi sa veeim procentom isparljivih delova mogu sprasivati grublje, zbog toga sto ee specificna povrsina cestica postati znatno veea, posto isparljivi delovi ispare ostavljajuei sunderastu eesticu. ~ Sistem sagorevanja utiee na finoeu spraSivanja na dva nacina: putem.~ecificnog toplotnog optereeenja lozisne zapremine (QVF) i putem sistema odvodenja pepela i sljake (suvi ili tecni rezim). Pomenuto optereeenje defimse zaprerninu loZista te i vreme zadriavanja eestice u lozistu, koje treba da bude du~ od vremena potrebnog za sagorevanje te eestice, odnosno, ukoIiko je vreme zadrzavanja kraee, eestica treba da
154
je finije sprasena u obrnuto. Naravno, na vreme zadr.zavanja i sagorevanja uticu i drugi faktori 0 kojima ce biti kasnije reci (viorenje, relativne brzine, lebdenje, granicno zrno, susenje itd.) [45]. Pri odvodenju pepela i sljake u tecnom stanju, potrebne visoke temperature u 10Zistu, pored ostalog, postiZu se i povecanjem finoce sprasivanja [46]. Kvalitet uglja utice direktno, a sistem sagorevanja indirektno na konstrukciju mlina. Naj~sce primenjivani mlinovi su sa udarnim telima, koji su pogodni za spraSivanje lignita i mrkih ugljeva. Za kamene ugljeve, sa malim procentom vlage, koriste se mlinovi sa kuglama i oprugama. U veCini slucajeva susenje je poslednja faza oplemenjivanja uglja, sto je potpuno shvatljivo, kada se ima u vidu da je susenje, slicno sagorevanju, povrsinska reakcija, tj. da je proces susenja utoliko efikasniji ukoliko je ugalj sitniji. Susenjem se odstranjuje manji ili veci procenat od ukupne vlage uglja. Uglavnom se odstranjuje gruba vlaga koja je skoncentrisana po povrsini. Vlainost uglja u trenutku otpocinjanja procesa sagorevanja zavisi u prvom redu od procenta isparIjivih delova, i to narocito od isparljivih sagorljivih delova. Ukoliko je procenat isparljivih sagorljivih delova manji utoliko vise treba susiti ugalj i obrnuto. Lignit, koji ima veliki procenat isparljivih delova, uopste, moZe da ima znatno vecu vlainost posle susenja no ugalj sa manje isparljivih delova. Susenje se moze vrSiti pomocu zagrejanog vazduha, recirkulisanih dimnihgasova, mesavinom vazduha i dimnih gasova i dimnim gasovima iz posebnog 10Zista. Postoje otvoreni i zatvoreni procesi susenja. Kod otvorenog procesa susenja, produkti susenja (isparena vlaga i suseCi medijumi) se odvode u atmosferu, a kod zatvorenog oni se vracaju u loziste. Otvoreni proces susenja se ne primenjuje kod mlinskog susenja, jer je gubitak praha u produktima susenja veliki. Potrebno je obratiti painju na razlicite produkte sagorevanja u slucaju susenja po otvorenom ili zatvorenom procesu. U prvom slucaju, dobijaju se produkti sagorevanja u kojima je masa vodene pare umanjena za masu isparene vode iz goriva u toku susenja, i to svedeno na nesuseni ugalj. U drugom slucaju produkti sagorevanja u potpunosti odgovaraju nesusenom uglju. Cvrsta masa susenog uglja ne zavisi od sistema susenja, ali se, kao sto je vec reeeno, produkti sagorevanja razlikuju za kolicinu produkata -susenja. Susenje van kotla moze se vrsiti:
-
u slo;!y;
- u Sllsaramabubnjarama - rotacione susare;
-
-
u letu cevne susare. Susenje u okviru kotla je: - u sloju - sahtne susare; - mlinsko. S obzirom na promene nastale procesom susenja, sastav su~nog uglja se razlikuje od sastava prvo-
~
bitne mase za kolicinu isparene vlage i njoj odgovarajuca povecanja ostalih sastojaka. Ako se sa (W 1) oznaci procentualni deo vlage po masi u uglju pre susenja, a sa (W2) procentualni deo vlage u susenom uglju, tada Ce faktor za preracunavanje elementarne analize uglja pre susenja na elementarnu analizu uglja posle susenja biti [47] 100- Wz aT= 100-W'
(3.86)
Prema tome Ce i masa osusenog uglja biti: Gz = G1
100- WI [kg] 100-Wz
a ukupna kolicina odstranjene vlage je W1-Wz W=G1-GZ=G1 [kg]. 100- Wz
(3.87)
(3.88)
3.3.1.4. Transportovanje goriva i njegovo uskiadiStenje [48-49] S obzirom da je ugalj najceSce i najmasovnije kotlovsko gorivo, sledeca izlaganja odnose se na probleme njegovoga transporta i uskladistavanja. Cvrsta goriva, manjeg znacaja za lozenje kotlova, -kao sto su npr. industrijska otpadna goriva (razni drvni otpaci, pogace od maslinovih komina i Ijuski suncokretovog semena itd.) trose se u neposrednoj blizini mesta proizvodnje, tako da 0 njihovom transportu u pravom smislu reci ne moze ni biti govora. Ugalj, medutim, podleze transportu na veca rastojanja i to vodenom, zeleznickom i, u ogranieenom obimu, drumskom transportu. Posto svaki transport poskupljuje cenu proizvedene toplote u kotlu, tezi se smanjenju obima transporta u najvecoj mogucoj meri, odnosno da se potrosac, kotlovsko postrojenje, locira na samom rudniku ili sto blize njemu. Moglo bi se reCi da je rastojanje izmedu rudnika i kotlovskog postrojenja obrnuto srazmerno sadr.zaju balasta, odnosno, upravno srazmerno toplotnoj moCi uglja. U svakom slucaju, prilikom ocenjivanja. rentabilnosti prevoza uglja, treba voditi racuna 0 tome da su cene transporta bazirane na masama i zapreminama robe koja se transportuje, a da je, s druge strane, za kotlovsko postrojenje merodavna cena proizvedene toplote na pragu kotlarnice, i da su pri tome troskovi goriva procentualno najveci. Zakljucak koji se namece posle ovakvog razmisljanja je, da niskovredna goriva treba trositi na samom rudniku (TE na samom rudniku, podzemna gazifikacija), a da se transport kvalitetnijih uglicvJl isplati utoliko vise ukoliko je kotlovsh oO$trojenje manje, a proizvedena toplota se ne koristi za toplifikaciju ili proizvodnju elektricne energije, vec za neki tehnoloski proces u kome je udeo topiote u formiranju cene finalnog produkta srazmerno mali. Transport uopste moze se podeliti na spoljnji i unutrasnji. Spoljnji transport obuhvata dovoz uglja od rudnika do istovarnog mesta, a unutraSnji od istovarnog mesta do praga lozista.
155
I
-
Unutrasnji transport moze da bude direktn.o od istovarnog mesta do p;-aga kotla ili od istovarnog mesta, preko skladista, do praga kotla. U okviru unutrasnjeg transporta postoje dva skladista, od kojih je jedno veceg kapaciteta, na kome ugalj izvesno vreme miruje, a drugo manjeg kapaciteta (kotlarnicki bunkeri za ugalj) u kome je ugalj u neprekidnom kretanju, jer je to ugalj koji se neposredno trosi. Na slici 3.8 sematski je prikazan tok uglja, tj. transport od nalazista do kotla.
3.3.1.5. Izbor sistema sagorevanjaprema raspoloZivom uglju [51]
Sa gledista lozisne tehnike, odnosno sistema sagorevanja, treba razlikovati ugalj »male toplotne moCi« i »niskovredni« ugalj. Mala toplotna moe je apsolutan pojam, dok je niskovrednost uglja relativan pojam i treba ga vezivati za konkretan sistem sagorevanja. Na primer, prasinast otpadak separacije uglja dobrog kvaliteta predstavlja niskovredno gorivo za loziste sa sagorevanjem u sloju, a to isto gorivo je visokovredno za loziste sa ugljenim prahom. Grafitni kameni ugljevi imaju velike toplotne moti, ali su sa gledista lozisne tehnike niskovredni, jer stvaraju niz teskoca u vezi sa paljenjem i sagorevanjem. BUNKERU !(OTLARNICI Zadatak savremenih kotlovskih lozista je da sto efikasnije iskorifte goriva male toplotne moCi i niEkovredna goriva. Dok se kod ranijih konstrukcija kotlovskih lozista gorivo biralo prema lozistu, danas postoji izrazita tendencija da se loziste projektuje prema raspolozivim vrstama goriva. Ranija kotlovska lozista su bila pretezno ogranicena na goriva velike toplotne moCi, a danas je skala kotlovskih goriva znatno prosirena, i to bas u oblasti niskovrednih DOVODVODENIMPUTEM gonva. Za kotlove su interesantna ona goriva Cije su rezerve vece, a koja u kotlovskom lozistu daju bolji stepen iskoriscenja no u nekom drugom transformaDOVODSUVIM PUTEM toru energije. SI. 3.8. Serna transporta uglja Jzbor vrste.goriva danas je u prvom redu ekonom~ U-istovarno postrojenje; W-vaga; T-transportni uredaj; ski problem, a od izabrane vrste goriva zavisi tehnicko Ucpretovarno postrojenje; Wj-vaga; T,-transportni uredaj; oblikovanje postrojenja. Vrsta primenjenog uglja ima D-dodavac sa vagom vise ili manje uocljivog uticaja, ili cak i sasvim odreduje pojedine faze rada kotlovskog postrojenja, odIzbor transportnih sredstava i nacin uskladistanosno oblik, polozaj i funkciju pojedinih njegovih vanja uglja zavisi od osobina uglja, sistema lozenja, delova: naCin dopreme i manipulaciju uglja, oblik kapaciteta i vremenskog angazovanja kotlovskog po- lozisnog prostora kome se prilagodavaju grejne povrstrojenja [50]. sine, toplotnu semu, nacin preCiscavanja izlaznih dimMedu osobinama koje uticu na izbor transportnog nih gasova i samu konstrukciju kotla. sredstva u prvom redu treba voditi racuna 0 sortiLozista po svom obliku treba da budu takva da manu uglja, njegovoj lomljivosti, sklonosti ka oste- u najvecoj meri pruzaju uslove potrebne za sto ispravCivanju pojedinih elemenata transportnih sredstava nije obavljanje procesa sagorevanja. Kod sistema za (gumene trake i s1.), 0 sklonosti ka lepljenju usled. sagorevanje u sloju, odsudan uticaj na oblik lozista povecane vlaznosti i velikog procenta podzrna i ko- ima karakteristika goriva, odnosno uglja (vlaga, penacno 0 sklonosti ka rasl?adanju uglja usled lezanja peo, odnosno balast). Kod sistema sagorevanja praha karakteristika uglja nema u toj meri uticaja; ona je na skladistu. izrazena u manjoj meri; ovde ima vise uticaja tendenUticaj sistema lozenja na izbor tramportnog sred- cija da se oblik lozista prilagodi uslovima sagorestva u najvecem broju slucajeva nije direktan vec je vanja, potrebi sto bolje predaje toplote i aerodinaposredan preko osobina uglja, i to uglavnom preko mickim (strujnim) uslovima. sortimana (sagorevanje u sloju - zahvatni transport; Pri sagorevanju ugljenog praha, kao sto je vec sagorevanje u letu - veCina transportnih sredstava). receno, osnovnije cilj da vreme sagorevanja bude sto krace jer je zaddavanje cestice u lozistu ograniNacin na koji kapacitet kotlovskog postrojenja ceno zapreminom lozista. Vreme sagorevanja obuutice na izb
156
Jedan od najvainijih uslova za brzo sagorevanje je dobro mesanje, a one je utoliko bolje, ukoliko je manji precnik plamena, tj. ukoliko su blize jedna drugoj pojedinacne struje kiseonika i goriva, ili ukoliko je pravilnija makro struktura i mikro struktura mesavine. Pii izboru sistema sagorevanja (sloj, prah, kombinovano lozenje i ciklonsko) odlucujuCi znacaj imaju, pored uglja, kapacitet kotla i pogonski uslovi. Izvesni ugljevi za odredene kotlovske kapacitete i pogonske uslove, najekonomicnije sagorevaju na resetki, koja je ravna, stepenasta ili nagnuta, a drugi u vidu ugljenog praha. GlobJ.lno posmatrano, uticaj uglja na iibor sistema sagorevanja je znacajan, ali mogucnosti izbora su male, tj. sagorevanje u sloju, u letu i kombinovano. , Medutim, osobine uglja uticu mnogo izrazitije na izbor tipa lozista i njegovih elemenata (resetke, gorionik, ekranisanje, odvod sljake i pepela itd.), 0 cemu ce kasnije biti detaljno reCi. U nasoj zemlji od ugljeva ima najvise lignita, i to toliko da se oni mogu smatrati nacionalnim gorivom. Bitna karakteristika nasih lignita je veliki procenat vlage, i to naroCito grube. Ukupna saddina vlage krece se u granicama od 40 do 60%, dok saddina pepela iznosi obicno
10-20
%. Prema
tome, ukupan
balast iznosi 50- 70 %, cemu odgovaraju donje toplotne moti u granicama Ha = 6500-10500
kJ. S obzikg rom da je vecina nasih lignita ovakvog kvaliteta, najaktuelniji problem je njihovo sto racionalnije spaljivanje u kotlovskim lozistima. Naslage mrkog uglja u nasoj zemlji znatno su manje od lignitnih. Medu mrkim ugljevima najvece su rezerve onih sa velikim procentom lako topljivog pepela. Sagorevanje uglja sa lako topljivim pepelom Cini teskoce naroCito pri sagorevanju u sloju; pri sagorevanju u prahu, u vecini slucajeva, najefikasnija je p:-imena tecnog rezima. Pored vlainih lignita i mrkih ugljeva sa velikim procentom lako topljivog pepela, kao gorivo za kotlovska lozista dolazi kod nas u obzir jos i sitan ugalj, posebno otpadak separacije mrkih ugljeva. Otpadak separacije boljih mrkih ugljeva spaljuje se u lozistima sa sagorevanjem u sloju, obicno na puzecoj rdetki, a otpadak losijih i drugi sitan ugalj spaljuju se u vidu ugljenog praha. Treba konstatovati da je sa ekonomske tacke gledista, spaljivanje ovakvih ugljeva, tj. lignita i mrkih ugljeva, u velikom broju slucajeva vezano za smanjenje stepena iskoriscenja kotlovskog postrojenja; da su uredaji za sagorevanje komplikovaniji i skuplji i da zauzimaju vise prostora; da se povecava utrosak parazitne snage i da je za rukovanje ovim postrojenjima potrebno osoblje sa vecim kvalifikacijama, znanjem i savesnoscu, a cesto i ulaganje veceg fizickog napora. / U p;:incipu treba jos napomenuti da je sagorevanje ugljeva sa velikim procentom pepela tefi problem nego spaljivanje vlaznih ugljeva. Pioblem sagorevanja ugljeva sa velikim procentom pepela tdko je resiv u sloju, naroCito ako je u pitanju pepeo sa niskom temperaturom omeksavanja i topljenja. Za ovakav 157
ugalj jedino je i~pravno mgorevanje u letu sa tecnim odvodenjem pepela i sljake, sto u stvari predstavlja specifican vid oplemenjivanja uglja u mmom lozisnom prostoru. U nasoj kotlogradnji se u pogledu lozisne tehnike, s obzirom na osobine vecine domaCih goriva, jasno uocavaju sledece tendencije: a) Sagorevanje u letu za kotlove veceg kapaciteta (Dr = 9-35 ~g) za lignit sa velikim procentom vlage (prostrana i jako ekranisana lozista). Susenje uglja za ova lozista vrsi se recirkulisanim lozisnim gasovirna u sklopu sa mlevenjem u mlinovima (sa udarnim telima). b) Ligniti sa velikim procentom vlage kod manjih jedinica ( Dr <: 9 ksg) sagorevaju u sloju na mehanickim resetkama, u lozistima podeljenim u dye zone toplu i hladnu. Ojm toga, neophodan je i zagrejac vazduha, izuzev kod najmanjih jedinica, a nekad i susenje u sklopu kotla. c) Ugljevi sa velikim procentom lako topljivog pepela kod kotlova manjeg kapaciteta
(
Dr <: 9 kg) s , sagorevaju na rdetkama sa mesanjem goriva u lozistima otvorenijeg tipa i jace ekranisanim nego sto su 10zista pod b).
d) Sitni sortimani (Ha '> 15000 ::) kod manjih jedinica sagorevaju najuspesnije na lancanoj rdetki. 3.3.1.6. Problem prljanja grejnih povrsina sa gasne strane Prljanje grejnih povrsina sa gasne strane najcesce je, kako po kvalitetu tako i po kvantitetu, kod kotlova 10zenih cvrstim gorivom, a narocito ugljem. Izuzetak od ovog su izvesna cvrsta (npr. gradsko smece) i tecna (sulfitna luzina) otpadna goriva, kod kojih je prljanje narocito izrazeno. Zasipanje grejnih povrsina nesagorelim i nesagorljivim letecim cesticama, ili talozenje ovih cestica na grejne povrsine, dovodi do prljanja kotlovskih grejnih povrsina sa strane predajnika toplote. Prljanju su izlozeni i ostali elementi kotla, kao npr. ozid i drugo. Pod pojmom zasipanja grejnih povrsina podrazumeva se hvatanje leteCih cestica na grejne povrsine usled sudara cestica sa grejnom povrsinom. Do talozenja dolazi usled gubitka brzine cestice nastalog pI-I medusobnom sudaru cestica ili u slucaju da je masa cestica velika. . Prljanje grejnih povrsina dolazi najvise do izrazaja kod kotlova sa ugljenim prahom, jer su gasoviti prodJkti sagorevanja zasiceni cvrstim leteCim cesticama. Ukoliko je sprasivanje uglja grublje, ima uslova da prljanje bude intenzivnije. Pri sagorevanju u sloju, narocito ugljeva krupnijih sortimana, koji nisu skloni raspadanju u toku sagorevanja i kod resetki sa umerenim opterecenjem, stepen vezivanja lozista je veliki, 8to znaci dl cvrsti delovi uglja ostaju na rdetki, odnosno padaju u pepeljaru.
Stepen vezivanja lo~i~ta (1]/) je odnos izmedu cvrste materije goriva zaostale u lozistu prema ukupnoj masi goriva unetog u loziste. Prema tome, stepen vezivanja je dobar pokazatelj za ocenu prljanja grejnih povrsina. Radi ilustracije ranije pomenute razlike izmedu prljanja pri lozenju u sloju i sa prahom, navode se prosecni stepeni vezivanja pojedinih sistema sagorevanja.
obicno usled toga ~to se temperature omek~avanja i topljenja pepela daju kao prosecne vrednosti glavne mase pepela, bez podataka 0 odnosnim temperaturama pojedinih frakcija pepela. Sa stano vista lepljenja sljake, ugalj je utoliko nepodesniji ukoliko mu je temperaturski spektar omeksavanja i topljenja siri. Ovakav ugalj dovodi do teskoca u izboru, odnosno konstrukciji lozista. Tipican primer ovakog uglja je kameni ugalj Rasa, kod koga niskotopljive frakcije vec pri temperaturi od oko 750°C izazivaju iniciSTEPENI VEZIVANJA [52] Tabela 3.10 jalno lepljenje i frakcija, Cija je temperatura omeksavanja odnosno topljenja visa. U prilozenim analizama ugljeva date su karakteriIlL Sistem sagorevanja oznaka Klasif. sticne temperature za pepeo (tb t2, t3 i t4)' 1 2 3 I Geometrija grejnih povrsina utice na prljanje preko poretka cevi, njihovih koraka, broja redova cevi u 1. Sagorevanje u sloju cevnom snopu i redosleda razmestaja pojedinih grej1.1. Ravna resetka - nepokretna 0,75-0,85 nih povrsina. Prljanje je intenzivnije za sahovski 1.2. raspored cevi, male korake (St i S2) i za veci broj Resetka bez relativnog kretanja goriva 0,70-0,80 redo va cevi u snopu. U pogledu redosledagrejnih 1.3. Resetka sa relativnim kretanjem povrsina treba uskladiti temperaturne tokove pre0,65-0,75 goriva dajnika, prijemnika toplote i temperature metala 2. Ugljenih prah grejne povrsine, 0 cemu ce biti reci kasnije. 2.1. Suvi reZim Na intenzitet lepljenja sljake imaju uticaja veli2.1.1. Kramerovo loziste 0,15-0,25 cine stanja prijemnika toplote (Pk its) jer one odre2.1.2. 0,25-0.35 Prstenasti plamen duju temperaturu metala grejne povrsine. Ukoliko su 2.1.3. 0,20-0,30 V-plamen ovi parametri viSi, uslovi za omeksavanje pepela su 2.1.4. povoljniji pa ce i prljanje povrsine biti izrazitije. U-plamen 0,30-0,40 2.2. Tecni rezim Rezim rada kotIa moze da ima dvojakog uticaja, zavisno od sistema sagorevanja, odnosno tipa lozista. 2.2.1. Jednokomorno lozgte 0,40-0,60 Ako se radi 0 preopterecenju kotIa za ugljeni prah 2.2.2. Visekomorno loziste 0,60-0,80 sa odvodenjem pepela i sljake u suvom stanju, nastaje 3. Kombinovano sagorevanje usled povisenih temperatura lozista, omeksavanje pe3.1. Pneumo-ubacivac 0,40-0,50 pela i lepljenje. S druge strane, kod tecnog rezima 3.2. 0,50-0,60 Katapultni ubacivac rada pri smanjenju opterecenja usled snizenih tempe4. Ciklonsko loziste ratura lozista dolazi do tzv. zamrzavanja sljake sto 4.1. Vertikalni ciklon 0,75-0,85 povecava njene naslage. 4.2. Horizontalni ciklon 0,85-0,95 Najteza posledica prljanja je otezavanje prolaza toplote usled nastajanja slojeva koji povecavaju toplotni otpor. Ako se ima u vidu da se i sa strane pdjemnika toplote moze takode stvoriti naslaga sa PrIjanje izazivaju leteCi pepeo, leteca sljaka, leteCi koks i cad. slicnim osobinama u pogledu toplotnog otpora, dolazi Leteci pepeo i koks stvaraju najcesce rastresite se do zakljucka u kojoj meri su problemi prljanja naslage koje se lako odstranjuju, dok se leteca sljaka smetnja pravilnom radu kotIa. lepi za povrsine stvarajuCi tvrde slojevite naslage U najopstijem slucaju, kao ~to je receno, prljanje koje u izvesnim slucajevima dostizu blokove od vise moze biti obostrano, odnosno sa gasne (strana pretona i dovode do smetnji u radu kotIa. Naslage cadi dajnika toplote) i sa vodeno-parne strane (strana pdsu mekane, u obliku filma, i ne prelaze debljinu od jemnika toplote). Na slid 3.9d predstavljen je popre2~3 mm. can presek cevi sa obostranim naslagama, isto tako Pored sistema sagorevanja, na stepen prljanja dat je i presek kroz ravan zid koji ce sluziti za analigrejnih povrsina narocito uticu tip lozista i fizicke ticko objasnjenje prolaza toplote. osobine uglja, tj. pepela, a u manjoj meri su od uticaja PolazeCi od opsteg izraza za koeficijent prolaza geometrija grejnih povrsina, stanje prijemnika toplote i rezim rada kotIa: toplote Prva dva clticajna faktora, tip lozista i fizicke osoW K= 1 (3.89) bine pepela, su medusobno zavisne utoliko sto tempe] [ rature lozista treba da budu u skladu sa temperatu2..+ L:i.+2.. m2°K a1 A. a2 rom omeksavanja i topljenja pepela. TeskoCe nastaju ,
I
I
158
tome, u slucaju zaprljane cevi koeficijent prolaza toplote 6e biti
i vodeci racuna 0 slojevima nastalim prljanjem, jednacina (3.89) moze se napisati K
W
I
~+~+~+~+~ al
Al
A
(3.89a)
[ m2°K ]
I
K=
0,02 + 0,20 + 0,02 KOEFICIJENT
~ [ m2oK]
-
koeficijent pre1aza toplote od predajnika na sloj (pepeo, sIjaka, cad) sa gasne strane;
15[ [m]
-
debIjina
~
-
koeficijent provodenja toplote sloj naslage sa gasne strane;
-
debljina metainog zida grejne povrsine
Al
[ m oK ]
15[m]
nasiage
~ [ moK]
-
I
kroz
koeficijent provodenja
topiote
kroz
metaini zid;
Cad (!?= 800 ) - 100°C - 200 °C - 400°C - 600 °C - 800°C Koks na 100°C
0,088 0,101 0,131 0,169 0,215 3-3,5
Sljaka na 20°C
0,186
Kamenac na 300°C
- koeficijent provodenja toplote kroz A2 ~ [ m oK] sloj nasiage sa vodeno-parne strane; a;
~ [ m2oK]
-
koeficijent prelaza toplote od sloja sa vodeno-parne strane na prijemnik topiote.
-
bogat silikatima bogat kalcijumom
0,698-2,326 0,081-0,233 0,151-2,326
gipsom
(3.90)
q=K11t gde je
CJ,
prosecna vrednost koeficijenta K = 50
~ m2°K
kamenca 3-4 mm, bice (~: ), uz prosecnu vrednost W m2 oK Al "-J0,19-, oko 0,2 (toplotni otpor), a mOK W
~
iznosite1>,02 m2°K A2~ 0,2 ~) W ( mOK
q K
~ [
.
)
Prema
~
]
~ [ m2°K ]
11t [OK]
-
specificno opterecenje ~~;
grejne povr.
-
koeficijent prolaza toplote;
-
temperaturska
razlika
izmedu
predaj-
nika i prijemnika topiote.
za slucaj
cistih vodogrejnih cevi; ako se pretpostavi da ce debljina sloja sIjake biti 3-4 em, a debljina naslage
(
bogat
(~:) i cetvrtog (~:) u imeniteIju izraza (3.89a)
su znatne cak vece od clana tako da se vrednost koeficijenata prolaza toplote (K) katastrofaino smanjuje. Uticaj sloja sa gasne strane u normalnom slucaju veCije od uticaja sloja sa vodeno-parne strane, jer je debljina sloja naslaga sa gasne strane veca, a toplotna provodljivost manja. Ilustracije radi daje se
152
-
U vezi sa uticajem zaprljanosti grejnih povrsina na koeficijent prolaza topiote je i uticaj na temperaturu metala zida grejne povrsine. Da bi se ocenila temperatura materijala zida grejne povrsine poci ce se od osnovne jednacine za predaju toplote konvekcijom
Kod cistih grejnih povrsina, za slucaj vodogrejnih cevi, poslednja dva clana u imeniteIju izraza (3.89) malo uticu na vrednost (K), pa je (K= al)' Medutim, u slucaju nastajanja nasiaga vrednost drugog ciana
Vrednost A [m K ]
sa gasne strane;
- debijina sloja sa vodeno-parne strane;
152[m]
PROVODENJA RAZLICITJH NASLAGA [53] Tabela 3.11
Materijal
(cevi); A
m2 oK
A2 a;
gde je: a~
W
-4-.
Pretpostavlja se da je 11t = const., a koeficijenti
prolaza toplote (K) su K
-
KI K2K3 -
cisto stanje obe strane zaprljane gasna strana zaprljana
vodena strana zaprljana.
U tom slucaju moZe se pisati nejednakost
159
K>Kl>Kz>K3'
(3.91)
a.
U opstem slucaju temperature obeju strana pregradnog zida (bez obzira koliko je slojeva u pitanju) mogu se izraziti sledecim jednaCinama [53], [54] 1 1 (3.92) tl=tg-q-=tg-KJtal
1 tz =tk+ q -=tk az
al
+K Jt--
1 az
(3.93)
gde su t 1 [°C] -
temperatura pregrade na strani predajnika toplote; t2 [°C] - temperatura pre grade na strani prijemnika toplote. PolazeCi od pretpostavke, koja se odnosi na metalne zidove male debljine (kotlovske cevi), da je tlS= t2~ tz za obostrano Ciste zidove, vazi na osnovu jednaCine (3.92) ili (3.93) 1 (3.94) tz=tg-KJt-. al
tl= t2=tz
b.
U slucaju zaprljanosti sarno sa vodene strane, slika 3.9b, tempcraturu zida moguce je najlakse odrediti iz jednacine (3.92), tj. polazeCi od Ciste strane 1 (3.95) tZ3=tg-K3 Jt-. al
c.
Ako je zid zaprljan sa gasne strane, sl. 3.9c, bice prema jednaCini (3.93) tzz = tk + Kz LIt
--~-
.
(3.96)
az
d.
Na osnovu jednaCina (3.94), (3.95) i (3.96), uz ranije ucinjenu pretpostavku J t = const., moze se izvesti zakljucak da je
d
tZ3>tzZ>tZ'
d. tg
'"
;::
't
t z ( ;:: 0 ;::
/'l
?5 t2
/
'l
/;:: ;/
'//.
d.
~,~"'\.~
d
d2
METALNIZID CEVI
f:~j~.;::~:~:~:~:j SLOJKAMENCA
~
SLOJ SLJAKE SI. 3.9. Prolaz toplote kroz ciste i zaprljane vodogrejne kotlovske cevi a-obostrano cista cev; b-naslaga sa unutrasnje strane; c-naslaga sa spoljne strane; d-naslaga sa obe strane
(3.97)
Kako tz3 i tz2predstavljaju granicne vrednosti temperatura zida, to ce tzl biti izmedu vrednosti temperatura tz2 i tz3' Izlozeno se odnosi na zaprljanost vodogrejnih cevi. Isto ovo vazi i za dimne, odnosno plamene cevi, stirn sto je kod ovih cevi unutrasnja strana predajnika toplote, a spoljna strana strana pc'ijemnika. Iz gornjeg se vidi, da je po materijal cevi opasnija zaprljanost sa vodene strane, do koje danas u stvari rede dolazi (pouzdana priprema vode), no zaprljanost sa gasne strane do koje cesce dolazi. Kod starijih kotlova cest uzrok eksplozija bilo je slabljenje materijala usled povisene temperature zida izazvane naslagama kamenca. Na osnovu dosada izlozenog 0 uticaju zaprljanosti vidi se, da ma koja zaprljanost ima za posledicu opadanje kapaciteta kotla ukoliko se on ne forsira, tj. menja J t = tg-tk' Ovo se moze, za slucaj predaje toplote konvekciJom, videti iz jednaCine (3.98) Qd=KAdLit [W]
/ 160
ili DldLli=KAdLlt
(3.98 a)
[W]
gde je A'
.
LJl =ls-la
~
K
[m2°K ]
-
.
kJ -
[ kg ]
globalni koeficijent prolaza toplote za konvektivni deo kotlovskog agregata;
-
globalna temperaturska razlika predajnika i prijemnika toplote u okviru konvektivnog dela kotlovskog agregata. Uticaj zaprljanosti na predaju toplote zracenjem vidljiv je iz jednaCine
L11 [OK]
Q =C 0
~ ~~
A 1-2
0
i1i
[( 100)
4
(100) ] [W]
DloLli=CI-2Ao[C:lo)~C~or]
(3.99)
[W]. (3.99a)
U slucaju zaprljanosti sa vodene strane, posmatrajuCi uticaj preko (T2), smanjenje postoji, ali je znatno manje no kada je u pitanju zaprljanost sljakom, jer je tada za (T2) m:::rodavna temp;:ratura ne zida cevi, vec temp~ratura sljake, koja prema jedllacini (3.92) iznosi 1 (3.100) ts = tl = tg-K1 Llt--, al
.
v
.'
pn cemu Je at = al'
U savremenoj kotlogradnji vazan podatak za ocenu kvaliteta kotlovskog postrojenja je i vreme neprekidnog rada kotla. Vaznost ovoga narocito dolazi od izrazaja kod termoelektrana za nosenje osnovnog opterecenja. Na ovo vreme od presudnog je znacaja intenzitet prljanja i mere predvidene za njegovo sprecavanje. U toku ovog vremena neprekidnog rada mora doCi do izvesnog pada stepena korisnosti, ali se tezi da taj pad bude sto manji. Pojedini proizvodaCi kotlova za svoje velike jedinice navode vreme neprekidnog rada i do 6000 casova uz pro menu stepena korisnosti od 88 % na 86 % [55]. Ako je eksploatacija kotla vezana za ceste prekide u radu i promene opterecenja, zaprljane grejne povrsine povecavaju inertnost kotla. To znaCi da se vreme starta, kao i vreme reagovanja pri promenama opterecellja produzava. Zaprljanost kotla se moze konstatovati u toku rada relativllo jednostavnim metodama merenja, vodeCi racuna 0 ranije analiziranim uticajima pojedinih vrsta zaprljallosti. Povisenje temperature izlaznih dimnih gasova, uz lleminovnQ sl!larij~nje fua_citeta, ~gu!an je znal<.da su jJovr~il!e_zaP-.iliane. Da bi se odrec!iLo koja je - strana zal'rljana treba postupitL na s~edeci
nacin:
Slucaj I - zaprljana gasna r-~-~~~/-- stran~ ../"" - Vizuelno posma!Lanj~ gasnih ]
a
Zaprljanost grejnih povrsilla moze u izvesnim slu- Slucaj III - zaprljane obe strane cajevima da dovede do nenorma1nog habanja e1ePad p:itiska sa gasne strane primetan, a temperamenata kot1a. Ukoliko na nekom mestu cevnog snopa tura zida povisena. u dimnom kana1u dode do potpunog zacepljenja proDa bi se stetne posledice zapdjavanja grejnih laza, na drugom, jos slobodnom prolazu, do1azi do povecanja brzine strujanja i ubrzanog habanja. Ima povrsina spreCile, svele na manju meru ili otklonile, slucajeva da je habanje, nastalo usled ovakvog meha- ukoliko je do zap;'ljanosti doslo, preduzimaju se mere koje se mogu podeliti na [56]: nizma pdjanja, dovelo do havarije kotla. - preventivne; Do habanja grejnih povrsina sa gasne strane dolazi - preventivno-zastitne; usled p:isU5tva cvrstih cestica (p;-i potpunom sagore- zastitne; vanju sarno leteCi p~p~o, a p;i nepotpunom i 1eteci - ciscenje. koks) u gasovitim produktima sagorevanja. Intenzitet habanja zavisi od koncentracije cvrstih 1etecih cestica U preventivne mere spada, u prvom redu, dodavau dimnim ga>ovima, od strukture 1etecih cestica (oblik nje OSllovnomuglju drugih vrsta ugljeva cime se paracestice, hrapavost njene povrsine, ostrine koksa i lisu nepoz~ljne osobine osnovnog uglja (povisavanje p:::p;:la),od brzine strujanja cestice i njene mase. t1 i (2); kod sprasenog uglja ovu funkciju efikasnije Pored dosada razmatranih stetnih posledica, prlja- obavljaju dodatna sred;tva, tzv. aditivi (dolomit ili nje moze da dovede do havarija koje su posledica magnezit) [57]. Intenzivnim ekranisanjem dostizu se pwmene strukture materijala cevi nastalih usled agre- temperature u lozistu nize od t1 i 12' sivnog hemijskog dejstva sljake na visokim temperaRecirkulacija gasova u mnogim slucajevima se turama. koristi kao mera protiv prljanja grejllih povrsina Step;:n korisnosti kotla takode zavisi od stanja lepljivom sljakom. Ovo je, na primer, slucaj kod grejnih povrsina, i ukoliko su one prljavije utoliko kotlova sa tecnim reiimom u prelaznim zonama je step;:n korisnosti manji. Ovo se objasnjava time sto (oblast u kojoj sljaka iz tecnog prelazi u cvrsto stanje), je temp~ratura dimnih gasova na kraju kot1ovskog u kojima se pomocu uduvavanja gasova nize tempepostrojenja visa usled otezanih uslova predaje toplote rature stvaraju »hladni sokovi«, koji skracuju vreme (smanjena vrednost koeficijenta prolaza toplote K). stvrdnjavanja tecne sljake. Druga, istina neekonoj 161
miena mera, koja se primenjuje radi snizavanja 10zisnih temperatura samo u krajnjem slueaju, je poveca~e viska vazduha. Medu preventivno-zastitne mere mogu se ubrojati konstruktivna rese~a i termodinamicke mere [58], [59]. Prve treba da kvantitativno i kvalitativno uma~e dejstvo vec postojeceg uzrocnika, i to: izdvaja~em cvrstih letecih cestica iz gasne struje putem centrifugalnog dejstva ili gubitkom brzine; postavlja~em zastitnih cevnih resetki sa prijemnikom toplote nize temperature ispred cevnih zmija sa prijemnikom toplote visih temperatura (npr. cevna zavesa formirana od vodogrejnih cevi postavljena ispred izlaznog pregrejaca pare); povoljnim rasporedom cevi u cevnim snopovima, resetka za hvata~e sljake u prolaznoj zoni [60], itd. Termodinamicke mere se prvenstveno prime~uju kod naknadnih grejnih povrsina radi ~ihove zastite od prljanja korodivnim naslagama u tecnom stanju. Ovim merama se podizu temperature metala ugrozenih povrsina iznad tacke rose~a agresivnih gasova [61]. Zastitne mere se svode na primenu otpornih materijala kotlovskih cevi i na postavlja~e zastite na cevima [62]. Cisce~e kotlovskih grejnih povrsina sa gasne strane sprovodi se u toku rada kotlovskog postroje~a, i to u cesCim vremenskim intervalima, ili periodicno u toku rada kotla ili za vreme obustave rada. Medu prve postupke spadaju: rusenje naslage celicnom sipkom (opasno zbog ostecivanja cevi); - duvaCi cadi koji rade sa parom ili komprimovanim vazduhom; . - kisa kuglica (slobodni pad celicnih kuglica preko grejnih povrsina); - istresa~e grejnih povrsina pomocu mehanickih vibratora;
-
-
samotresuce grejne povrsine kod kojih se ovo postize pulzirajucom strujom gasova; - otapanje sljake sa zidova ozracenih povrsina pomocu pokretnih gorionika. U drugu grupu postupaka spadaju: cisce~e grejnih povrsina pomocu sprasenog kvarca koji se dodaje (1-3 %) ugljenom prahu. Na taj se nacin dimni gasovi obogacuju sprasenim kvarcom, koji eisti naslage sa cevi (efikasan, ali i vrlo opasan nacin ciseenja); - pra~e grejnih povrsina pomocu tople vode sa blagim rastvorom alkalija; - mehanieko eiscenje grejnih povrsina specijalnim alatima (glodaci ili grebaei); - peskiranje grejnih povrSina.
-
Tri posled~e mere sprovode se povremeno pri obustavi rada kotla. Pored navedenog prljanja kotlovskih grejnih povrsina treba voditi racuna i 0 razaranju vatrootpornih materijala za oblaganje lozista. avo razaranje nastaje usled naslaga letece sljake i pepela i to mehanickim i hemijskim putem. Mehanicko razaranje se smanjuje primenom vatrootpornih materijala sa velikom cvrstocom na haba~e. Hemijsko razaranje u slucaju istorodnosti hemijske reaktivnosti pepela iz uglja i materijala obloge lozista (npr. kisela ili bazna reakcija i pepela i materijala obloge). Radi toga je potrebno birati materijal za oblaga~e suprotne reaktivnosti od reaktivnosti "leteceg pepela i sljake. Da bi se smanjilo mehanicko i hemijsko razaranje, treba voditi racuna 0 hlade~u pomenute obloge putern cevnih ekrana, ili hladnim vazduhom. Razaranje ozida lozista putem sloja goriva spreeava se ugrad~om rashladnih greda ili pancirnih ploca na bocnim zidovima u oblasti kontakta sloja goriva sa bocnim zidovima.
/
3.3.2 TECNA GORIVA U najopstijim crtama, 0 poreklu i podeli tecnih goriva je bilo reCi ranije. Teeno gorivo, kao kotlovsko gorivo, moze se koristiti u sledece svrhe: - potpalno (startno) lozenje laka teena goriva; - osnovno loze~e teska tecna goriva; vrsno lozenje -lako tecno gorivo (even. potpalno) ili tesko gorivo; kombinovano lozenje teskim tecnim gorivom i nekim drugim gorivom, u kom slucaju ueesce pojedinih gorivih komponenata moze biti razliCito; - dopunsko loze~e teskim tecnim gorivom u slucaju kada kvalitet osnovnog goriva opadne, kao i u slucaju nedostatka osnovnog goriva Hi radi pokrivanja vrhova opterece~a. I najzad redi slucaj, koji je tehnicki teze izvodljiv, da tecno goviro sluD kao osnovno, kombinovano, dopunsko, startno i vrsno. Na s1. 3.10 prikazana je detaljna klasifikacija teenih goriva [63].
-
-
-
-
-
3.3.2.1.
Podela
Naziv ulja za loze~e je opsti naziv za sva teena goriva, koja se spaljuju u lozistima uopste, a posebno u kotlovskim lozistima. Prema sirovini iz koje se teeno gorivo dobija, ono se moZe podeliti u cetiri grupe: a) Teeno gorivo dobijeno iz nafte b) Terna ulja dobijena iz kamenog uglja c) Terna ulja dobijena iz mrkog uglja d) Ulja dobijena iz uljnih skriljaca. Uslovi koje pojedina teena goriva treba da zadovolje dati su u Istandardima. Teeno gorivo dobijeno iz nafte, po standard~, a na osnovu kvaliteta, odnosno gustoce i viskozitet"a, podeljeno je u pet grupa: - specijalno lako teeno gorivo -EL; lako teeno gorivo L;
-
-
"
-
srednjetesko gorivo- M;
"1
162 -.
SIROVA NAFTA
KAT RAN
KATRAN. ASFAL T
il
SI. 3.10. Klasifikacija
-
tesko tecno gorivo -
-
specijalno tesko gorivo -
izvesnih ugljovodonika (antracen, naftalin). Gustoca
S;
ES.
Sva tecna goriva su mesavine vise hemijskih jedinjenja. U njihovoj strukturi preovladuje ugljenik (C) i vodonik (H). Medu postupcima za dobijanje teenih goriva najpoznatiji su destilacija i kreking postupci. Teena goriva dobijena kreking postupcima imaju nesto vecu gustocu i viskozitet od tecnih goriva dobijenih destilacijom. Gustoca mineralnih tecnih goriva, u zavisnosti od po stupka za dobijanje,
krece se od 850-1000
kg
.
m3 U zavisnosti od razredivaea koji se dodaje teenom gorivu, mogu se poboljsati njegova viskozna svojstva. Terna ulja dobijena iz kamenog uglja su srednja frakcija destilacije tera dobijenog iz kamenog uglja, koji se koksuje, odnosno gazificira. Ako se toj frakciji dodaju lakse frakcije tera dobijenog iz kamenog uglja, dobija se terno ulje kamenog uglja. Viskozitet ternih ulja kamenog uglja zavisi od odnosa po menutih frakcija u mesavini. Nasuprot teenim gorivima mineralnog porekla, terna ulja kamenog uglja nemaju podmazujuca svojstva. Ova okolnost predstavlja negativnu osobinu ovih tecnih goriva sa gledista pumpi za njihov transport, jer je potrebno obezbediti posebno podmazivanje pumpi, dok kod veCine ostalih tecnih goriva, koja imaju podmazujuca svojstva to nije potrebno. Terna ulja dobijena iz kamenog uglja, pri niskim temperaturama, su podlozna izdvajanju ~ ,.,.
I
tecnih goriva
~.
ovih teenih goriva dostize i prelazi vrednost 1000 Terna ulja dobijena iz mrkog uglja predstavljaju ostatak pri »svelovanju« mrkog uglja. Viskozitet ovih ulja zavisi od sadrzaja parafina koji se pri njihovom hladenju delimicno izdvaja. Kao i terno ulje kamenog uglja, i ovo ulje nema podmazujucu sposobnost.
~.
Gustoca, i ovog ulja, prelazi 1000 Teena goriva dobijena iz uljnih skriljaca nemaju znaeaja kao kotlovsko gorivo, jer je njihova proizvodnja neznatna. 3.3.2.2. Fizicke i hemijske osobine Najznaeajnije karakteristike svih teenih goriva su:
-
-
-
163
Boja
Gustoca Taeka paljenja Temperatura samozapaljenja Temperatura gorenja Tacka stinjavanja Destilaciona kriva Elementarna analiza Viskozitet Koksovanje (koksni broj) Toplotna moc Sadrzaj vlage SadrZaj sumpora
-'-
Sadrzaj pepela Sad zaj vanadijuma Sadzaj a5falta Sad zaj cvrstih stranih materija - Sadizaj taloga kod ternih ulja kamenog uglja ili mrkog uglja. Boja se moze utvrditi kod Cistih destilata, koji odgova,aju kvalitetu specijalno lakog tecnog goriva. Boja ne moze da sluzi kao indikator za odredivanje osobina tecnog goriva. Jedino se na osnovu bistrine moze zakljuCiti da Ii u gorivu ima vlage. Gustoca tecnog goriva nema sustinskog uticaja na hemijske reakcije sagorevanja. Medutim, ona utice na transport goriva i njegovo fizicko pripremanje za proces sagorevanja (rasprasivanje). Gustoca kao kriterijum za podelu tecnih goriva nije celishodna, jer njome nije obuhvacen i viskozitet. Ali, uopste receno, tecna goriva mineralnog porekla imaju gustocu ispod, a terna ulja iznad, 1000 kg m3
.
Tacka paljenja tecnog goriva je najniza temperatura na pritisku 1,01 bar, pri kojoj gorivo isparava u tolikoj meri da sa okolnim vazduhom stvara mesavinu koja se moze upaliti pomocu plamena prinetog sa strane. Tacka paljenja je merilo za upotrebljivost tecnog goriva za lozenje i za primenu propisa bebezdnosti. Koriscenje tecnih goriva sa tackom paljenja ispod 55°C treba u najvecoj mogucoj meri izbegavati. Ako je ova temperatura ispod 100°C, primenjuju se posebni propisi 0 bezbednosti u vezi sa transportom i uskladistavanjem goriva. Pfi davanju podataka 0 tacki paljenja navodi se i metoda pomocu koje je odredena. Na primer: PM oznacava da je primenjen po stupak PenskyMartens, O.T. postupak Marcusson, itd. Tacka paljenja dobijena po metodi Marcusson odreduje se u otvorenom sudu i visa je za oko 30°C od tacke paljenja dobijene po metodi Pensky-Martens. U veCini zemalja, postoje propisi 0 rukovanju zapaljivim tecnostima kojima podlezu sva tecna gc.J'iva sa niskom tackom paljenja. Odredivanje tacke paljenja vrsi se prema standardima JUS-u B.H8.047 za tacke paljenja
od
+5
du
+ 65°C,
a za tacke pa-
ljenja iznad + 65°C po JUS B.H8.048. Ukoliko tacka paljenja tecnog goriva iznosi vise od 100°C, manipulacija tim gorivom ne podleze propisima 0 bezbednosti. Prema tome, svako postrojenje za lozenje tecnim gorivom treba da bude tako projektovano i izgradeno da se u njemu moze koristiti govif() sa visokom i nizom tackom paljenja. Temperatura samozapaljenja je najniza temperatura pri kojoj se mesavina pare goriva i vazduha pali sarna bez posredstva plamena. Temperatura gorenja je najniza temperatura pri kojoj na5tale pare tecnog goriva, posta su zapaljene pomocu plamena za potpalu, gore najmanje pet sekundi bez prisustva potpalnog plamena. Temperatura gorenja je visa za 5-20°C od tacke paljenja.
1
Tacka stinjavanja je ona temperatura na kojoj tecno gorivo u staklenom sudu, pri naginjanju suda, ostaje u nepromenjenom polozaju u odnosu na sud u toku pet sekundi. Ukoliko je tacka stinjavanja nekog tecnog goriva niza, utoliko je tecno gorivo pogodnije za transportovanje pumpama. Visa tacka stinjavanja uslovljava njegovo zagrevanje pre i u toku tran'porta i pre ra'prasivanja u gorionikll. Tacka stinjavanja moze se odrediti po DIN 51583 ili JUS B.H8.034. Destilaciona kriva tecnog goriva nema nikakvog znacaja za proces sagorevanja, osim za tecno gorivo kvaliteta EL, i to ako su u pitanju gorionici sa rasprasivanjem pomocu pare. Elementarna analiza je potrebna za odredivanje toplotne moCi, maksimalnog procenta ugljen-dioksida i izradu dijagrama sagorevanja. Viskozitet tecnog goriva meri se na evropskom kontinentu stepenima Englera (OE), u Engleskoj Redwood sekundama (R"), a u Americi Saybolt sekundama (S"). Viskozitet se iz merno-tehnickih razloga daje i u ccntistoksima (cSt), odnosno u SI jedinicama u stok,ima (St). Ova karakteristika materije predstavlja kinemat~ku vi~koznost. Oclredivanje vikoziteta po Engleru vrsi se pomocll standardnog mernog uredaja, tzv. Englcrovog viskozimetra. Uporednajedinica ove merne metode je isticanje 0,0002 m3~ destilovane vode na 20°C. Viskoznost nekog tecnog goriva izrazena stepenima Englera dobija se llporcdivanjem vremena potrebnog za isticanje navedene koliCine tog tecnog goriva, na temperaturi na kojoj se vrsi ispitivanje, sa vremcnom isticanja gore navedene koliCine destilovane vode na 20°C. To isticanje se vrsi sarno pod uticajem Zemljinc teze. Odredivanje viskoziteta vrsi se po JUS B.H8.021; 022; 023. Na viskozitet tecnih goriva velikog llticaja ima temperatura; ukoliko je temperatura visa, viskozitetje manji, a to znaci da je tecno gorivo manje gustine. Pri tome je potrebno obratiti paznju, da npr. pri 20°C ustanovljena razlika viskoziteta dva tecna goriva nece ostati ista pri promeni temperature. Viskozitet je tesno povezan sa tackom stinjavanja, odnosno upravno je srazmeran sa njom. Najvaznija karakteristika za razlikovanje tecnih goriva je viskozitet. avo je ujedno i najvaznija karakteristika koja se dobija analizama. S>otrebna temperatura za tran,port i za rasprasivanje, iskljucivo zavisi od viskoziteta. Laka i srednja teska tecna goriva, po pravilu, imaju mala kolebanja viskoziteta. Teska tecna goriva, nasuprot onome kod lakih, imaju velika odstupanja viskoziteta. Na primer, kod tecnog goriva kvaliteta M, oblast viskoziteta je veoma siroka, od 4-50oE pri temperaturi od 50°C. Isporuka tecnog goriva treba da bude propracena podacima 0 viskozitetu na karakteristicnim temperaturaina. Na s1. 3.11 dat je dijagram viskoziteta u zavisnosti od temperature po Ubbelohdeu, na s1. 3.12 dat je
164
~
8000
~=l
260
=0 F=F:::::j
5000 4000 3000
E
2000 -
.-
==4000,)
1000
c
~
200 E lc "-
§
5
...... 0\ VI
0::: 90 F 80 IUJ lN 0 ~ If) :>
50
4O
-
I-
E
.
,
-
L-'-
=
0'L ME W 4.
'
45
r
'=--=r, 2,OF ,
70
if =
E
fiOE F E I
40,= ;.=) i="
;::
.
"5OI,
-C
18, .
r ,r::r
,.6E' 1.41=-. rI-
lee. '+ O,'<==E = = 0.0'1='===='I 0.09 ====;;;b =-= =-
.07:= , = ODS 0,045= .06 -==-
r 1.5r-
-5
0
5
=;-
=
='-+r--
oo
I
I
I
I
I
I
I
I
I
10
20
30
40
50
60
70
80
90
-
;-;-c ;-= ==F' =
= =
-,-
--
,
-
-
=
-=:=
=-
- --
<-
"=C===ES;;;
35
I
=
;.=c
-
T=
i=F
==
C= r-.= '.===E'===s=F-""
=r-:;
I
I
-
- '"
I
I
I
I
I
I
-
-
-
-
-
-
,
-=
-== -130 140
100 I
R
==E, , =
-- =,-110 -- -..120 ---=
-
I
§ --===--, =c==
-
90
80
50 60 70 TEMPERATURA~cJ I
-== =
=--
-= - =
= rc
=40,. 45
§
'=--
=- -'i:'o
0
=
='
=
=.
-
<'-v-
q;
25 30
E,
--...'"+. =>
"--=
20
=
==-
, * "=----t==
'v 0 "=' I ", ='"""".;;1==
15
-
C"'==§
=>=F ==1=J:;;EIT
--=-
'<-+--, + 6\._v';t=
'--"
--
"+0
-=' -'h-,'= 0"'"" '!:. - + 13' v ==t::='/ '+=E
-= -=,
10
--
-v, '".+t-,
1'-;.;,.
''''::t=="'i'>
T,
-=
'AE'''''NJA'''NJA " "" "'-c",
"'-0,.,--t,<-' '" <'
-
E
-+--
IJ
"<-. , <",",,-= = -= '" 'h+ +-.", v =
----.!=-+-L-c
,,-+---
-0--
=
-
c-p,'.-
0
ear:-
,-
="-
-=-c= == =""=
= 0.5 -=C5"V4O-250-,-
60 50
=,
'.,
i- ccc 'I' r'Z W 3.0E:;; 0.2e 70 - '" 100r r C 90,--2.5 ,-- 5UV' ' '"
-'
=-
=
,
-+-".", t="',.'v++-I =§;=;;=;;:=o===E-,==§§==i=E -'-='- -,-- = = = ;--
-====l=
r L == '" 03. W = 04 '-===L If '" '5UV3.= = O ';---"1'>, 5"VIO-20-
'"
'<5'ill'
m
I
-
= ---,
-
1Oei' ,.O-
300t=-
=== =
II
I
=.
20 c
500=4oo,,"r
='-1--
I
.
2
cr "5
= = -
=
. -I
4==="",,= 3
=
30,,-
1000=-
= 5 F-;;;' 200
UJ
5
C
2000=
~ 100 E
= 1O=1§
L
=
500 I' c 400 ' .Jc.c 300 'F E
'5
'
=
c
r:o
2o:1'f.
;;;;JI
= -
I
I
I
I
I
I
I
I
I
150 I
100 110 120 130 140 150 160 170 180 190 200 210 220 230 '21.0250 260 'Zl0 280 290300 TEMPERATURA EFJ
Sl. 3.11. Dijagram viskoziteta
tecnih goriva po Ubbelohdeu
j-
~ 1000 500
10000 SOoo
f
~~
100 50
1000
SOO
~
10 5 3 2
100 .....
f'..-.
SO 30 20
fFfff
10
0,5 0,4 0,3
5
.....
~
~ ~ ~ >
4
~
r:;:;1 ~Q,2 tW t-
;;;
tw N a U) 1.5> 1.4
0.08 ~
0.05
1.3
0.04
-.....
~
~.......
~ ..........
,.....
0.03
~
~
,.;;;;;:
.......
1.2
'"
:
: 0.D2 -10
r.:-;-r. w
1-2
"""'h...
0,06
3
......
......
--
0.1
-_J"""ooo..
0
10
20
30
40
50
60
70
80
TEMPERATURA [-C]
Sl. 3.12. Dijagram viskoziteta tecnih goriva po DB & W
90
100
1.1
110
120
130
dijagram viskoziteta tecnih goriva po DB &W, a na s1. 3.13. dat je dijagram za preracunavanje razlicitih skala viskoziteta. Koksovanje - pri zagrevanju teskih tecnih goriva (iznad 300°C) pocinju da se izdvajaju laki ugljovodonici, sto znaci da je odnos vodonika prema STOKES 2
3 '56
8 10-2 2
3'
5 6 8 10-1 2
3'
56 8101 2 10'
kod njih koksni broj vrlo mati (0,002-0,005). Nepodobnost gorionika Ea parnim rasprasivanjem za koriscenje tecnih goriva sklonih koksovanju, objasnjava se na taj nacin sto, usled prisustva vodene pare relativno visoke temperature, proees koksovanja poCinje vec u samom gorioniku, tako da cestiee stvorenog koksa zacepljuju mlazniee gorionika. Kod mehanickog rasprasivanja, gde su temperature u raspra-
sivaCimanize nego u parnim, mogu se primeniti i
18
tecna goriva u vecoj meri sklona koksovanju, jer nema
6 ~
opasnosti za stvaranje koksa u gorioniku. Toplotna moc je vazan pokazatelj za odredivanje
2
kvaliteta goriva. Za tecna goriva mineralnog porekla toplotne moCi su priblizno konstantne i krecu se za
t
goriva kvaliteta EL, L, MiS
od 42700-40000
6
,
SadrZajvlage -
pored
smanjenja
toplotne
kJ
~
.
moCi
3 vlaga iz goriva cesto dovodi do pogonskih smetnji. 2 Pri zagrevanju tecnog goriva iznad 100°C vlaga intenoZ zivno isparava i prouzrokuje stvaranje pene; ovo penu~ sanje je poslediea velikih povrsinskih napona tecnog 6 goriva. Prilikom intenzivnog isparavanja vlage iz , tecnog goriva, mehuriCi vodene pare pro laze velikom 3 brzinom kroz gorivo i eepaju delice tecnosti na povr2 sini, izazivajuCi time gejzire i uzburkanost povrsine. 101 Na .ovoj.uzburkanoj povrsi!1i stvara s~ evl!l~lzijatecnog 8 gonva 1 vodene pare, kOJa u stvan ellll pomenutu
,6 13 12
paru.
Saddaj sumpora - kao sto je receno, slobodni sumpor iz goriva pri sagorevanju sa nekim viskom vazduha veCim od teorijskog, uglavnom oksidise u 21 sumpor-dioksid (S02), i pri tome oslobada izvesnu koliCinu toplote; sarno neznatan deo pomenutog sum81.3.13.Dijagram za preracunavanje razlicitih skala viskoziteta pora iz goriva oksidise u sumpor-trioksid (SO 3)' U toku oksidaeije sumpora nastali sumpor-dioksid i sumpor-trioksid sami u parnom stanju ne izazivaju ugljeniku kod tih goriva veCi. Ovaj proees se naziva stetno dejstvo na kotlovsko postrojenje. Medutim, kreking postupak. Izdvojeni laki ugljovodoniei pri ukoliko je temperatura rosenja produkata sagoretom trose vodonik izlaznih produkata sve do Cistog val1,.javisoka, pojavljuje se u naknadnim grejnim ugljenika, a pri tome ostaje koks petroleuma Cije povrsinama kotla problem niskotemperaturne korosvojstvo zavisi od sastava tecnog goriva. Kod para- zije. Utieaj sumpor-trioksida (S03) na visokotemperafinskih goriva stvara se Cist koksni ostatak, a kod turnu koroziju bice pomenut kod vanadijuma [64]. naftenskih nastaje mekani ostatak grafitnog karaktera. Pre sagorevanja, sumpor iz tecnog goriva nema stetnog Sklonost ka koksovanju pokazuje da u tom tecnom uticaja na rezervoare, eevovode, pumpe itd., jer je gorivu ima sastojaka koji ne podlezu destilaeiji. Ova hemijska veza molekula ugljovodonika vrlo stabilna. karakteristika se meri pomocu Conradsonovog postupOpste je misljenje da tecno gorivo koje sadrzi vise ka za dobijanje koksnog broja. Za odredivanje kok- od 3,5 % sumpora treba izbegavati za koriscenje u kotlovskim lozistima. snog broja moze se koristiti i empirijska metoda. Po ovom postupku proba tecnog goriva se SadrZaj pepela - tecna goriva sadrZe jedan odrezagreva do odredene temperature u jednom norden proeenat nesagorljive materije, koji je najcesce miranom sudu. Jedan deo lako isparljivih sastojaka kod kvalitetnih tecnih goriva neznatan. isparava, a ostatak, koji cine tesko isparljivi delovi, Strani sastojei u tecnom gorivu, kao npr. zaprljanost koji ne destilisu, podvrgava se kreking postupku, tako da u posudi ostaje talog u vidu koksa. KoliCina spoljnim utieajima, uglavnom se odstranjujufiltriranjem pomocu mehanickih preCistaca. ovog ostatka izraZena u proeentima po masi u odnosu na eelokupnu kolicinu probe tecnog goriva, pred- Pored stranih sastojaka, koji su u mesavini sa tecnim stavlja rezultat Conradsonove probe i skraceno se gorivom, gorivo sadrZi i materije u vidu hemijskih oznacava CCT (Conradson Carbon-Test). Kod jedinjenja koje se ne mogu odstraniti mehanickim teskih tecnih goriva koksni broj dostize vrednost i do postupeima, a to je u stvari pepeo. U sastav pepela 12 %. Gorioniei sa parnim rasprasivanjem mogu koridolaze i vanadijum i natrijum na Cije razorno dejstvo stiti sarno tecna goriva dobijena destilaeijom, jer je se u poslednje vreme obraca velika paZnja [65].
J
167
SadrZaj vanadijuma - pri sagorevanju tecnog vrsi se najeesce tankerima velike nosivosti, a rede goriva koje sadrZi vanadijum, isti oksidise i pre1azi vagonima cisternama, dok se transport od distribuu vanadijum-pentoksid (V205), Tacka topljenja tora do podrueja potrosaea vrsi, rede tankerima, i to vanadijum-pentoksida krece se oko 650°C. Usled male nosivosti, a eesce vagonima i kamionima -::istermalog povrsinskog napona vanadijum-pentoksida u nama. Prevoz teskog teenog goriva tankerima vezan rastopljenom stanju, on se rasprostire po grejnim je za njegovo zagrevanje u tankovima tereta pomocu povrsinama u vidu tankog sloja i razarujuce de1uje stalnih i protoenih grejaea. Stalni grejaCi su rasp orena kiseonik iz vazduha. Ovako razoreni kiseonik u deni po zidovima tankova, u vidu cevnih zmija (sernascentnom stanju ima veoma agresivno dejstvo na pentine) a protocni se postavljaju na izlaz iz tankova. metalne zidove grejnih povrsina. Pored ovoga, pri- 1 jedni i drugi grejaCi su iskljueivo parni. Stalni sustvo nascentnog kiseonika ubrzava oksidaciju sum- grejaCi se ukljueuju pre dolaska tankera u luku por-dioksida u sumpor-trioksid, koji zajedno sa vana- istovara. Vreme zagrevanja zavisi ne samo od osobina teedijumom na temperaturama iznad 650°C, dovodi nog goriva, vec i od kapaciteta uredaja za zagrevanje, do visokotemperaturne korozije [66]. Sadrzaj asfalta - tesko tecno gorivo sadrZi izve- a normalno se krece od 24 do 48 easova. Protocni stan procenat asfaltnih materija, koje prakticno ne bi grejaei se ukljucuju neposredno pre istovara goriva. trebalo da imaju uticaja na kvalitet procesa sagoreZa transport teenog goriva od distributora do podvanja. Asfalt je, isto kao i tecno gorivo, jedna vrsta rucja potrosaea, u zavisnosti od 10kacije distributora goriva. Naklonost tecnog goriva ka koksovanju pove- i potrosaea i njihovog rastojanja, transport se vrsi cava se sa sadrZajem asfalta. Ovaj uticaj je obuhvacen tankerima malog kapaciteta (veca rastojanja i lokaConradsonovim testom. cija na vodenim putevima), vagonima cisternama (10SadrZaj cvrstih stranih materija - tecno gorivo kacija kontinentalna, veca i srednja rastojanja) i kamionima cisternama za kraca rastojanja. Vagoni cisterne ne sme da sadrZi materije koje nemaju podmazujuca su razlieitih kapaciteta, od 10 do 60 m3. Zagrevanje svojstva, a pored toga i materije vlaknaste strukture. Ukoliko gorivo ipak sadrzi cvrste primese, vazno je goriva pri istovaru iz vagona cisterni, ukoliko nisu znati njihovu krupnocu. Ksilol, kao nepoze1jan sas- snabdeveni zagrejacima, vrsi se pomocu pare (perfotavni deo, nalazi se najcesce u ternim uljima, te zato rirana cev vezana e1astienim crevom za dovod pare, treba obratiti posebnu paznju na ispravnost i Cistocu koja se direktno ubrizgava u tecno gorivo). Ovako elemenata postrojenja za transport tecnog goriva direktno zagrevanje povecava vlaznost goriva, sto dovodi do ranije pomenutih teskoca u eksploataciji. ovoga porekla. Ukoliko vagoni cisterne imaju zagrejaee (protoeni), SadrZaj taloga kod ternih ulja se odreduje pomocu oni su najeesce parni. Kamioni cisterne grade se sa uzorka od 0,001 m3, koji treba zagrevati, uz mesanje, kapacitetom od 10 do 40 m3. U njima se tecljivost sve dok ne nestanu primese koje Cine talog i tada goriva obezbeduje na tri nacina: koriste se izolovane ohladiti probu na propisanu temperaturu. Hladenje cisterne ako su rastojanja kraca, tako da se cisterna treba da traje oko 30 min. 1 u toku hladenja potrebno kod distributora napuni zagrejanim tecnim gorivom, je, povremeno, mesati uzorak goriva. Izdvojeni talog s tim da ono do istovarnog mesta potrosaca ostane treba osusiti i gnjeCiti ga u poroznom sudu. Posle na temperaturi pogodnoj za istovar; drugi slucaj su dva sata taj talog treba izvaditi iz posude i izmeriti ga. kamioni cisterne sa ugradenim zagrejaCima, i to U uslovima za isporuku tecnog goriva obieno se eeSce sa parnim, a rede sa elektricnim, tako da se postavlja zahtev da gorivo nema kristalnog taloga. zagrevanje vrsi na istovarnom mestu potrosaea; i treci slueaj, kada cisterna nema ugradene zagrejaee, zagrevanje se vrsi direktno parom onako kako je 3.3.2.3. Transport i uskladistenje opisano kod vagona cisterni. Zagrevanje teenog goriva ima dvostruki zadat Na podrueju potrosaea, pored pomenutog zagreTeeno gorivo se pre svega zagreva da bi bilo r-ri- vanja pri istovaru, vrsi se i zagrevanje tecnog goriva kladno za transport. Zagrevanjem se smanjuje visko- od istovarne stanice do mesecnih rezervoara putem zitet, odnosno ono postaje teeljivije, te su otpori prateCih grejaea. Zagrevanje se vrsi u mesecnom rezerviskoznog trenja u cevnim vodovima i pumpama voaru pri prebacivanju goriva iz meseenog u dnevni manji. Ovo zagrevanje se krece od 40-80 °C i zavisi rezervoar (ukoliko on postoji) ili u gorionik, kao i pri od kvaliteta teenog goriva. Kod lakih goriva, u veCini prebacivanju od dnevnog rezervoara do gorionika. slueajeva, ova vrsta zagrevanja nije potrebna. Isto Ovo zagrevanje u cevnim vodovima vrsi se tzv. pratako, zagrevanje se vrsi i kao priprema za proces teCim grejaCima, koji mogu biti parni, elektricni ili sagorevanja, odnosno pre rasprasivanja goriva u i jedni i drugi. Zagrevanje u pomenutim rezervoarima rasprasivaeu gorionika. Pri ovom zagrevanju treba vrsi se pomocu stalnih i protoenih grejaca. Stalni dostiCi znatno vise temperature no pri zagrevanju grejaCi su najcesce parni, a protocni mogu biti parni tecnog goriva za transport. U proseku, temperature i e1ektricni. Pored toga, »dogrevanje« se vrsi ispred zagrevanja za rasprasivanje se krecu od 80-120 dc. gorionika, a svrha mu je da se temperatura teenog Prvo zagrevanje teenog goriva vrsi se u okviru goriva povisi na temperaturu potrebnu za rasprasispoljnjeg transporta pri dopremi goriva od proizvo- vanje. Na to, koji ce se izvor toplote koristiti, para ili elektricna energija, utiee, pored kvaliteta tecnog daea do distributora i od distributor a do podrueja goriva, odabrana koncepcija lozenja tecnim gorivom, potrosaea. Transport od proizvodaea do distributora
168
J
TEMPERATURA
sprega i namena kotlova, kao i sam kapacitet kotlova [67-68]. Stalni grejaci postavljaju se po celom dnu rezervoara, dok se protocni grejaCi postavljaju kod izlaznog prikljucka, a prateCi grejaCi neposredno uz cevovod i obavijaju se zajednickom izolacijom. Najekonomicnije sredstvo za zagrevanje je zasicena para od 6-15 bar. Na s1. 3.14 dat je dijagram, koji pokazuje potrebna stanja pare kao nosioca toplote za zagrevanje, u zavisnosti od viskoziteta, vrste tecnog goriva i temperaturske razlike na izlaznoj strani razmenjivaca. Iz ovog dijagrama se vidi da su visi pritisci pare potrebni sarno za teska goriva - ES.
Gustoca
220
20
~
I
w
>'
15 ~ w £I::
W £I:: C) <{ N <{ N W
C) <{ N <{ N W £I::
~180
10 ~
~ ::>
~ <{ V1
~
t-
Ie 160. ~ w t-
£I:: a..
[]
[69] Tabela 3.12
T..mperatura rasprasivanja [°C]
I
990
150
980
125
970
120
960
110
950
95
940
85
930
70
920
60
910
50
900
45
Terna u]ja na temperaturi 50-90°C imaju gustocu
w
~200
RASPRASrVANJA
iznad 1000 kg. Kod njih je vazno tacno odrcditi m3 temperaturu rasprasivanja, ne pribegavajuci izvesnoj rezervi, jer visa temperatura sagorevanja od potrebne, ne sarno da nekorisno povccava potrosnju toplote, vec kod nekih tecnih goriva ovoga porekla moze da dovede do krekovanja. Poslcdica ovoga je izdvajanje ugljenika i njegovo talozenje u cevovodima, na zmi2,9
1'0 120 100
2.8 3 ---I... 20 30 VISKOZITET [El1oo.q]
2,7
'..L
'0
SOO
2,6
SI. 3.14. Parametri pare za zagrevanje teskog tecnog goriva 1 - tesko gorivo "Esso" (S); 2 - tesko gorivo SSSR (M 200); 3 - Madarsko tesko gorivo (F 90/180); 4 - Gudron; LIt - temperaturska razlika na izlaznoj strani zagrejaca
2.5
,.:>::12.,
Pri zagrevanju tecnog goriva na temperaturu rasprasivanja, potrebno je voditi racuna da temperatura zagrejanog tecnog goriva bude bar za 20°C niza od tacke paljenja (mere bezbednosti). Ukoliko isporucilac ne daje viskozitet i odgovarajuce temp~rature isporucenog tecnog goriva, orijentacioni podaci 0 temperaturi zagrevanja mogu se uzeti iz prilozene tabele kod koje je polazna velicina gustoca goriva, a trazena veliCina je potrebna temperatura rasprasivanja. Pri proracunu potrosnje toplote za sva navedena zagrevanja tecnog goriva, potrebno je voditi racuna 0 promenama njegove specificne toplote i provodJjivosti. Te zavisnosti date su na dijagramima's1. 3.15 i sl. 3.16. Iz ovih dijagrama se vidi da na pomenute vrednosti imaju uocljivoguticaja temperatura i gustoca. Isto tako, pri proracunu potrebne koJiCine topJote, treba voditi racuna 0 uticaju prisustva parafina u tecnom gorivu, odnosno 0 tome da je toplota topljenja parafina znatna.
&
.:><.tJ\ .:><.
2.3
~ I-
2,2
~
2,1
0 I-
'U u:: U 2,0 w a.. II)
i ~ .
I
1
I
1 +---+--+-
LL.i I
1,60
'0
80
120
160
200 2/,0
280
TEMPERATURA ~cJ 51. 3.15. Dijagram specificne toplote tecnih goriva
169 (i
~
320
jama zagrejaca (otezani prolaz toplote) i eventualno ranije pomenuto stvaranje koksa. Pogodni viskoziteti za ova goriva kod mehanickih rasprasivaca iznose 2-8°E, a najvise 10oE; pri rasprasivanju parom ili komprimovanim vazduhom 2-5°E, a najvise 8 °E; dok je pri rasprasivanju pod pritiskom potreban viskozitet 2-3 °E, a najvise 5°E [70]. Uskladistenje tecnih goriva, principijelno se vrsi u mesecnim i dnevnim rezervoarima. Kod manjih
postrojenja, radi snizenja investicija, nije redak slucaj da se dnevni rezervoari i ne predvidaju. Ovo je ceSCe ukoliko se potpala vrsi lakim potpalnim gorivom. Zaliha u mesecnim rezervoarima zavisi ad potrebe potrosaca, uslova snabdevanja i od lokalnih propisa. Zeiliha u dnevnom rezervoaru (ukoliko je u .kotlarnici) regulisana je propisima pojedinih zemalja, i najcesce se krece od osmocasovne do cetvorocasovne potrosnje pri 100 % opterecenju kotla [71].
0.2CtI !
!
I
'
0
! !
~
,19"'r
r ~
0
r-....
~....... "r
~> '<. "',
,17
«
Z
"
I' """"1'
!L Im ..., u
it ~
,15 0,
," 0
-
'-
--
:
~ "'
"'-
--
'
""""",".
",
11
~
, -- ~
----"""'"",,---
-""""""" I ---
0
---,
"
I
..........
"
""""",
I
1-
i'...........
I
1
~
" i
!! "
r
1 --",-
''':::
N
"
I
.............
'-
---1----- --- I
,
--.....-
-- r--1---
1--!Coo 1( 't:r\
~
---
I
I'
II
: J """""
1---'-.! --""'r
i-
--!,
~.L.!
-- ---
J
1 ~
i 1
.
rI .
l'-: r---..... I ..........---
---- ............. ---!I --- r-..... ~ I~400 500
~100
..........
T !
,--
.......
~
~
'"
0.0-0
"""!
r
0,'
200
300
TEMPERATURA
Ec]
81. 3.16. Dijagram koeficijenta toplo~ne provodljivosti tecnih goriva
170
j
~
; -..J
~
!
::~
~ 1R
i
~
1---
12
I
- --. -- ----- - -..?!; 1--, -, " 1----" - r--""'I"" --.- --t--' --, -" : cI"""""'" I
.13 ""
0
'-
'-!
'-.
'---
0
i
~
"~!
""'"
~
1
.
r
--""'1'
~ a:::
.
"~" r
"
~
0
I
I
~
,16
i
.
"""""'r I
~Ol -<
I
,
.......
,18~ I""""'",
0
!
I
---
Rezervoari mogu biti horizontalni Hi vertikalni, postavljeni iznad zemlje Hi ukopani. Obicno su veCi rezervoari (mesecni) vertikalnog tipa, postavljeni iznad zemlje ili poluukopani, dok su mesecni rezervoari manjeg kapaciteta horizontalni i ukopani. Dnevni rezervoari smesteni u kotlarnici moraju biti, prema raznim pro pisima, najmanje 2-4 m udaljeni od uredaja za lozenje. Kako sva tecna goriva, u manjoj ili vecoj meri isparavaju pri atmosferskim uslovima, stvorene pare se nagornilavaju u rezervoaru i dolazi do prodiranja tih para kroz otvore i nezaptivena mesta. Te pare, uglav- nom zapaljive, predstavljaju opasnost po okolinu, a kako su obicno vece gustoce od vazduha, taloze se pri dnu. U dodiru sa vrelim predmetima Hi plamenom moze doCi do eksplozije i teskih posledica. Da bi se sprecili ovakvi udesi, pored dobrog poznavanja karakteristika i osobina tecnog goriva, treba se strogo pridrZavati propisanih mera predostroznosti. Ove mere predostroznosti se uglavnom sastoje u sledecem: -
-
-
-
-
-
-
-
u blizini istovarnog mesta, rezervoara i kotla, ne sme biti otvorenog plamena; pri manipulaciji sa rezerVoarima teenog goriva, svi predvideni otvori, sem otvora za provetravanje i prelivnog otvora, moraju biti zatvoreni; elektricni aparati, koji mogu da izazovu varnicenje ne smeju se koristiti u blizini rezervoara za uskladistenje tecnog goriva. Elektromotori i prekidaci moraju biti zatvorenog tipa, a mogu se koristiti sarno svetiljke sa zicanom zastitom i jednim osiguraeem, koji iskljucuje struju' cim se sijalica razbije; zastitna zicana sita u cevima za provetravanje rezervoara za tecno gorivo moraju se odrZavati u ispravnom stanju; curenje tecnog goriva usled nezaptivenosti treba najhitnije otklanjati i ne dozvoljavati da se stvaraju bare goriva. OdrZavanjem cistoce umnogome ce se doprineti da se ovi nedostaci lakse uoee i da se uklone kao moguCi uzrok udesa; pri obustavi rada gorionika i kotla, tecno gorivo se curenjem skuplja u lozistu. Ovako nastale gasove treba obavezno odstraniti provetravanjem 10Zista, i to narocito pre ponovne potpale kotla; da ne bi dolazilo do izbijanja plamena iz lozista na stajaliste lozaca i pri manjim lokalnim eksplozijama, eksploziona vratanca na dimnim kanalima moraju biti u ispravnom stanju, odnosno moraju se otvoriti samo pri jacim eksplozijama; buktinja za potpalu gorionika (rueno paljenje), posle upotrebe mora se ugasiti u cevi za gasenje sa vodom i u njoj ostaviti; ventil na pokazivacima nivoa na rezervoarima, kao i slavine za pokazivanje nivoa i uzimanje uzoraka, otvaraju se samo povremeno i to vrlo kratko vreme, posle eega se zatvaraju; u slucaju potrebe ulaska osoblja u rezervoare za tecna goriva, pare goriva se moraju odstraniti, a za vreme boravka u rezervoarima treba osigu-
rati neprekidan nadzor u smislu bezbed~osti osoblja koje je u rezervoaru. Osoba koja je u rezervoaru mora biti osigurana pojasom pomocu koga se moze izyuci u slucaju da se,onesvesti; ukoliko je postroj~1.1jeza lozenje tecnim gorivom duze vremena bilo van pogona, Hi posle izvrsenih veCih radova na tom postrojenju, pre ponovnog pustanja u pogon, treba celu cevnu mrezu podvrCi probi na hladno. Probu treba izvrsiti Ea radnim pritiskom i pri tome brizljivo otkloniti sve eventualne nezaptivenosti; za gasenje pozara treba imati u pripravnosti odgovarajuCe kolicine peska i uredaje za gasenje (pena i druge hemikalije), jer se plamen tecnih goriva ne moZe gasiti vodom; u svakoj kotlarnici na vidnom i pristupacnom mestu treba da stoje kratki i jasni propisi 0 rukovanju; na stajalistu lozaca treba da se nalazi uputstvo za rad sa gorionikom; - osoblje, pri potpali i pri posmatranju kroz nadzorne otvore (ako ovi nisu opremljeni zastitnim staklom ili vazdusnim osiguraeem), treba da bude obazrivo kako ne bi bilo izlozeno izbijanju plamena; potrebno je voditi racuna 0 tome da u slueaju nastajanja pozara bude obezbedena prirodna i prinudna ventilacija. Prinudna ventilacija se obezbeduje ventilatorom smestenim na bezopasnom mestu van kotlarnice; - cvrsti sagorljivi ostaci ne smeju se zadrZavati u kotlarnici, a ni u prostorijama gde su smestene pumpe za gorivo, rezervoari i zagrejaci tecnog goriva. ZadrZavanje se moze tolerisati jedino ako je u pitanju kombinovano lozenje kod koga je jedna goriva komponenta cvrsto gorivo. Na s1. 3.17 data je naeelna sema snabdevanja tecnim gorivom za lozenje kotlova koja obuhvata i njegovo skladistenje. Na njoj su ucrtani elementi, koji u izvesnim slucajevima ne moraju biti zastupljeni u semi snabdevanja za konkretni slucaj, npr. dnevni rezervoar moze biti izostavljen. Sema predstavlja tok tecnog goriva od mesta istovara iz transportnih sredstava do kotlovskog gorionika. Iz vagona-cisterne (1), odnosno kamiona-cisterne (1a) ili tankera (1b), gorivo se cevovodom pomocu istovarno-pretovarne pumpe (3), preko grubog preCistaca (2) na usisnom vodu pumpe, prebacuje u mesecni rezervoar (4). Pri tome su ventili Vl i V2 zatvoreni, a V3 i V4 otvoreni. Na cevovodu mogu da postoje prateci grejaci. Za prebacivanje goriva iz mesecnog rezervoara (4) u dnevni rezervoar (5). :;~...: sti se ista pumpa (3), s tim sto su ventili Vi: Vz otvoreni, a V3 i Vs zatvoreni. U mesecnom, kao i u dnevnom rezervoaru, ugradeni su stalni (6) i protocni grejaci (7). Grejaci (6) i (7), a i dogrejaCi (8), kao i grejac na istovarnom mestu (9), snabdevaju se parom iz razdelnika (10), a kondenzat se skuplja u rezervoar za kondenzat (11). U kondenzacionom vodu dogrejaca (8) nalazi se regulator temperature (R), koji regulise temperaturu goriva pre njegovog ulaska u
-
171
7
--J
\t
~ tI
V3
I I I ~-~-T-'"
A POTISNI oCEVOVOD MAZUTA
---POVRATNICEVOVOD
MAZUTA
CEVOVOD LAKOG POTPALNOG °GORIVA
PARNI CEVOVOD
°
A
CEVKONDENZATA
r
)
tV
--
I I I
'
~ \~4
~
r I I I I I I
~ I I I I
L
~1
I I II I I I I I I I J
L---J
12
I
I
l...c.,..{:~
I I I
l
t
J
KOTAO 1
KOTA02
. , .~. 1~_...._-----
SI. 3.17. Serna snabdevanja kotlova tecnim gorivorn - .1-vagon-cisterna; la-kamion-cisterna; Ib-tanker; 2-grubi precistac; 3-istovarno-pretovarna purnpa; 4-rnesecni rezervoar; 5-dnevni rezervoar goriva; 6-st:ilni grejac; 7-protocni grejac; 8-dogrejac; 9-zagrejac na istovarnorn rnestu; lO-razdelnik pare; ll-rezervoar za kondenzat; 12-napojna purnpa goriva; 13-grubi precistac; 14-fini precistac; 15-merac protoka goriva; 16-regulator protoka goriva; 17-elektrornagnetni ventil; 18-gorionik; 19-rezervoar za lako potpalno gorivo; 20-prateci grejac. A-armatura (manornetar, termometar); R-regulator temperature goriva; V-ventil
. rasprasivaee.
Ukoliko postoji dnevni rezervoar (5),
gorivo se pumpom (12) potiskuje u dogrejace (8), stirn sto je na usisnom vodu pumpe ugraden grubi precistac (13), a na potisnom fini preCistac (14). Gorivo na putu do gorionika (18) prolazi kroz merac protoka (IS), kroz regulator protoka (16) i elektromagnetni ventil za brzo zatvaranje (17). Visak goriva vraea se iz regulatora protoka (16), preko drugog
meraca protoka, povratnim vodom u dnevni rezervoar. Rezervoar lakog potpalnog goriva (19) vezan je na usisni vod pumpe (12) i sluzi za ispiranje vodova i potpalu kotla. Ovaj nacin potpale danas se cesto izbegava, zbog poveeanja investicija, ali se zato tesko gorivo vise zagreva. Prateei grejaci (20), ukoliko su parni, snabdevaju se parom iz razdelnika (10) (na semi nije ucrtano).
3.3.3. GASOVITAGORIVA [72] Medu fosilnim gorivima u svetu najskromnije su rezerve gasovitih goriva. Kao osnovno kotlovsko gorivo interesantni su prirodni gasovi. Vestacki gasovi, i gasovi koji prate pojedine procese u industriji, rede se koriste u kotlovskim lozistima kao osnovna goriva, a cesee za periodicna lozenja za kombinovano ili dopunsko lozenje. U ovu grupu goriva donekle se mogu ubrojati i utilizacioni gasovi, tj. produkti sagorevanja obavljenog van kotlovskog postrojenja u neke druge svrhe. Oni, medutim, predstavljaju nosioca toplote, koja se ne moze iskoristiti u postrojenju u kome su ovi gasovi nastali, vec im se toplota oduzima u kotIu, koji u tom slucaju ima naziv kotao utilizator ili kratko utilizator. Prema tome, utilizator je kotao bez pravog lozista za transformaciju hemijske energije u toplotnu. .
Dijagrami sagorevanja utilizacionih gasova dati su u prilogu uz dijagrame sagorevanja razlicitih goriva,
zato sto su metodoloski identicni dijagramima sagorevanja stvarnih goriva. Kao sto je ranije reeeno, gas je najidealnije kotlovsko gorivo iz sledeCih razloga: - moguenost stvaranja dobre mesavine goriva i vazduha u makro i mikro pogledu, uz priblizno teorijski visak vazduha sa relativno jednostavnim uredajima za loZenje; - velika brzina sagorevanja, potpuno sagorevanje, odsustvo cvrstih ostataka i gasovitog balasta. Prirodni gas se dobija iz zemlje, sa veCih dubina, odakle izbija pod izvesnim pritiskom. Za transport do potrosaca, bilo da se gas transportuje gasovodima bilo u sudovima, potrebno je komprimovati ga na odredeni pritisak. Od glavne gasne magistrale - gasovoda, u ogranku potrosaca pritisak gasa se sniZava u dva stupnja; na poeetku ogranka i ispred kotIa. Na sl. 3.18 prikazana je detaljna klasifikacija gasovitih goriva [63].
3.3.4. SPECIJALNAGORIVA [73] U specijalna goriva se mogu ubrojati otpadna goriva, kao npr. mulj iz vlazne separacije uglja, razliCiti drvni otpaci (kora, brusevina, piljevina, iver, komadni otpaci, drvni otpaci hemijske prerade drveta - pri proizvodnji tanina i celuloze), otpaci industrijskih biljaka (maslinove pogace i komine, pogace uljarica - suncokret i soja, celulozni otpaci industrijskih biljaka - pozder, sulfitna luzina i bagasa), gradsko smeee [74]. Kao sto se vidi, u pitanju su najrazliCitija goriva, kako u pogledu toplotne moei, saddaja i vrste balasta, tako i sortimana i agregatnog stanja. VeCina ovih goriva bitno se razlikuje i po lozisno-tehnickim uslovima, sto zahteva znatna odstupanja od klasicnih sistema sagorevanja, osnovnih lozisnih elemenata i konstruktivnih resenja kotIa. Ova goriva rede se koriste kao osnovna, jer njihovu koliCinu, kao i vreme dobijanja, ne diktira kotao vee proces industrijske proizvodnje.' Zato je koriseenje ovih goriva periodicno, u vidu kombinovanog ili dopunskog lozenja.
Eksploatacija ovih goriva cesto je praeena nizom teskoea, tako da se u izvesnim slucajevima moze postaviti pitanje rentabiliteta u vezi sa njihovim iskoriseavanjem. Najocigledniji primer u ovom smislu predstavlja pitanje spaljivanja gradskog smeea radi dobijanja toplote, jer je u tom slucaju neophodno dodavanje nekog drugog goriva (najcesce mazuta), a teskoee u vezi sa prljanjem i korozijom grejnih povrsina su neuporedivo veee nego kod kotlova za uobicajena goriva. PrIjanje, korodivno dejstvo i zagadenost gasova pri spaljivanju gradskog smeca predstavljaju probleme takvih razmera da se dovodi u pitanje cak i spaljivanje bez iskoriscavanja toplote [75]. Razvojem industrijske prerade; opada rentabilitet primene mnogih od ovih goriva u kotlovskim postrojenjima. Na primer, ranije je veCina drvnih otpadaka. spaljivana u kotIovskim lozistima, dok se danas oni u velikoj meri preraduju i sluZe kao sirovina za preradu.
173
'\
I I
ZEMNI GAS
.
PRIRODNO
PRATECI GAS I
I I
I
I GASOVITAGORIVA
I
2:AJEMMETANA) KA) POSNI(SA VISOKIM SADR-I JEMDR.UGLJOVODONI MASNIISA VISOKIM SADRZA...
VESTACKO
I
I
I
I VI SOKE
I
TOPLOTNE NISKE MOCI I
MOCI I TOPLOTNE SREDNJE
I
I
-~ J
SUVADESTI LACIJA
KARBURACIJA
PROCESVI SOKEPECI
L SKI GAS
MEANI GAS
I
I
I
GASIFIKACIJA
NAFTNI GAS
KANALlZACIONIGAS
I I
.
KI H PECI
GAS PODZEMNE GASIFI KACIJE
I
KOKSNI GAS
VODENI GAS
GRADSKI
DVOJNII
GAS
I
I
KREKING GAS
PIROLINOV GAS
"TEtNI GAS"
TROJNI GAS
KARBURIRk NIGAS 51. 3.18. Klasifikacija
gasovitih
goriva
I
GASIZ PRE- GAZOLI N POLUKOKSE NAFTE IIZ SINTEZE> NI GAS
I
GENERATOA GASVI50-
.
TOPLOTNE MOCI I
I
ILGASIFI KACIJA
I
3.3.5. MESAVINEGORIVA
)I
Tendencije razvoja kotlovske lozisne tehnike usmerene su ka realizaciji mogucnosti spaljivanja raznih vrsta goriva najrazlicitijih kvaliteta u okviru jedne kotlovske jedinice, nasuprot ranijoj praksi, kada se u kotlovskim lozistima koristio mali broj vrsta kotlovskih goriva, uglavnom kameni ugalj. Opravdanje za danasnje tendencije nalazi se u Cinjenici, da se kvalitetna goriva mogu primeniti kao sirovina u industrijskoj preradi sa mnogo vecim ekonomskiin efektom no sto je proizvodnja toplote u kotlu. Da bi se zadovoljio uslov koriseenja sirokog dijapazona goriva, morala su se naCi nova tehnicka reS"enjaza lozista, novi sistemi sagorevanja kao i novi lozisni elementi. Jedna od posledica pomenutih razvojnih tendencija je mogucnost koriscenja dva iIi vise goriva, u okviru jedne kotlovske jedinice, i to, iIi istovremeno, ili sukcesivno. Povod za ovo je ili ekonomski, iii, ranije pomenut, lozisno-tehnicki momenat (oplemenjivanje uglja preko pepela). Za ovakve kotlove se kaZe da sagorevaju mesavine goriva. Kod mesavine najeesce postoji, tzv. osnovno gorivo, ciji je toplotni udeo dominantan, i dopunsko gorivo. Ako se dopunsko gorivo koristineprekidno, onda je to prava mesavina. Medutim, ostali slucajevi dodavanja nekog drugog goriva uz osnovno takode se smatraju mesavinama. U slucaju povremenog mesanja goriva, mogu se uociti tri karakteristicna slucaja: - dodavanje dopunskog goriva, najcesee boljeg kvaliteta od osnovnog radi savladivanja vrhova opterecenja; - dodavanje dopunskog goriva radi obezoedenja nortnalnog kapaciteta kotla pri opadanju kvaliteta osnovnog goriva ili njegovog manjka; - dodavanje dopunskog goriva, koje u ovom slucaju predstavlja otpadak koga nema u dovoljnim kolicinama za kontinualno lozenje, a ne moze se racionalnije iskoristiti. U slucaju koriscenja veceg broja goriva radi se 0 tzv. kombinovanom lozenju. Kombinovano lozenje moze da se vrsi na principu jednog iIi vise sistema sagorevanja, i to u jednoj zajednickoj, iIi vise odvojenih komora. Pri sagorevanju u sloju, na istoj resetki, mogu se spaljivati dva ili vise goriva u homogenoj mesavini ili u slojevima poredanim po visini. Ako se mesavina primenjuje u syrhu popravljanja osobina pepela, upotrebice se homogena mesavina,
a ako se mesavina sastoji od kamenog uglja i lignita, povoljnije je spaljivanje u slojevima, s tim sto ee donji sloj formini.ti kameni ugalj, a gornji lignit, jer on ima vise isparljivih delova te se proces sagorevanja uglavnomodvija u lozisnom prostoru, a ne na resetki. Jedinstven sistem sagorevanja moZe biti kombinovan sa vecim brojem lozisnih komora, sto je slucaj pri sagorevanju mesavine drvo ugalj. Tada je neophodna posebna resetka i 10Zisna komora za drvo, a posebna za ugalj, jer su uslovi dobrog sagorevanja ove dye komponente sasvim razliciti. Produkti sagorevanja se mesaju u zajednickom prostoru u kome se vrsi predaja toplote. U slucaju sagorevanja u letu, vazi slicno, npr. sagorevanje gasovitog i tecnog goriva najeesce se obavlja u jednoj komori, dok spraseni ugalj i sulfitna luzina, kao otpadno gorivo, sagorevaju u dvema komorama [76]. Kombinovano lozenje sa dva sistema sagorevanja u jednom lozistu, naeelno se moZe koristiti ako se procesi sagorevanja pojedinih komponenata medusobno ne ometaju, npr. u slucaju kombinovanog lozenja krupnijeg sortimana uglja (sagorevanje u sloju) i piljevine (u letu). Dva sistema sagorevanja u odvojenim komorama primenjuju se kada procesi sagorevanja nepovoljno medusobno uticu (npr. u energani Fabrike celuloze i papira Banja Luka, kotlovi sa kombinovanim 10Zenjemkoriste kao osnovno gorivo spraseni ugalj, a kao dopunska mazut, sulfitnu luzinu i komadne drvne otpatke cak i jednovremeno, sagorevajuci prva dva u letu, u zajednickoj komori - osnovno loziste u kome se vrSi predaja toplote - trece u letu, u posebnoj komori i cetvrto u sloju, takode u posebnoj komori). U praksi se mesavine obrazuju ili na osnovu ueesca po masama ili po kolicini toplote. Pri izracunavanju elemenata za dijagrame sagorevanja uobicajeno je svodenje na masu od I kg goriva, cak i ako se radi 0 jednoj gasnoj komponenti. Ukoliko je dat maseni sastav mesavine sa elementarnim analizama komponenata, najlakse se dolazi do potrebnih podataka, ako se pode od elementarne analize mesavine, koja se dobija sabiranjem procentualnog masenog udela pojedinih vrsta goriva. Ako je mdavina definisana toplotnim ueeseem, neophodno je prethodno odrediti masene udele, a dalje se postupak sprovodi po navedenom principu. Toplotno ucesce osnovnog goriva je najvece, a ostala dopunska goriva ucestvuju u manjoj meri, kako po vremenu tako isto i po procentualnom toplotnom uclelu.
-
-
3.3.6. KORISCENJE KOTLOVSKIHGORIVA Kao kotlovsko gorivo, u uslovima nase zemIje, najinteresantnija su goriva fosilnog porekla. SFRJ raspolaZe nalazistima uglja, nafte i zemnog gasa. Narocito su bogata nalazista lignita. Pored izvora nafte u eksploataciji, znatan je broj istraZnih polja. Nalazista gasa su skromnija i ogranieenija od rudnika
uglja i naftonosnih polja. Prema tome, sa ekonomske tacke gledista, prioritetno bi bilo koriscenje uglja, i to pre svega lignita, kao kotlovskog goriva. Koriscenje tecnih goriva za lozenje parnih kotlova, i pored toga sto domaca proizvodnja trenutno sarno delimicno podmiruje potrebe, u odredenim slucajevima
175
je opravdano. Primena gasovitog goriva kod nas je bez znacaja, jer se postojece zalihe ekonomicnije koriste u industrijskoj proizvodnji.
Aktuelni problemi pri koriscenju lignita za kotlovska postrojenja uglavnom su sledeCi: - potreba za skladistima velikih povrsina; - raspadanje u toku skladistenja;
Sa gledista primenljivosti ugljeva u kotlovskim lofistima moze se izvrsiti sledeca podela [77]: ugljevi podesni za sagorevanje u sloju: ugljevi podesni za sagorevanje u letu; neutralni ugljevi u pogledu sistema sagorevanja.
-
-
-
-
Prvoj grupi se postavljaju strogi uslovi u pogledu sortimana (ogranicen procenat podzrna i nadzrna) i njegove postojanosti. Pri sagorevanju u sloju bez relativnog kretanja goriva u odnosu na resetku, maksimalni sadrz:aj balasta (A + W) ne sme da prede vrednost od 35 %, s tim sto je W;,;;;23 %. Ove uslove uglavnom zadovoljava veliki broj mrkih ugljeva i veCina kamenih ugljeva. Pri sagorevanju u sloju na resetkama sa relativnim kretanjem goriva, navedeni uslovi su znatno blazi, te dolaze u obzir i krupniji sortimani sa vecim procentom podzrna i nadzrna, a dozvoljeni procenat" balasta (A + W) je 70 %, s tim da je W;,;;;50 %. Kod nas se na ovakvim resetkama spaljuju uglavnom ligniti. Osobine pepela (temperatura 12 i 13, sklonost ka stvaranju blokova), imaju uticaja na pogodnost uglja za sagorevanje u sloju. Za sagorevanje u sloju bez relativnog kretanja uslovIjene su vise temperature 12i 13' dok kod rdetki sa relativnim kretanjem one mogu biti nize. Za niske
temperature
f2
i
f3
ne dolazi u obzir sagorevanje
u sloju. U drugu grupu spadaju pre svega otpaci separacije lignita, mrkih i kamenih ugljeva i svi prasinasti ugljevi. Ogranicenja u pogledu balasta i osobina pepela su mnogo blaza, narocito u odnosu na sagorevanjeu sloju bez relativnog kretanja. Ugljevi cvrste strukture ne do laze u obzir za sprasivanje, jer je velika potrosnja snage za pogon mlinova, a veliko je i habanje radnih elemenata. Uopste, vecina ugljeva koja nije pogodna za sagorevanje u sloju, pogodna je, ili bar dolazi u obzir, za sagorevanje u letu. Ugljevi sa ekstremno niskim temperaturama f2, 13 i velikim procentom pepela, najuspeSnije se sagorevaju u letu sa odvodenjem sljake u tecnom stanju. U grupu neutralnih ugljeva spadaju lignit, rovni mrki ugljevi, polukoks mrkih ugljeva i lignita i posni ugljevi. Pored osobina ugljeva koje definisu njegovu podobnost za sistem sagorevanja od odlucujuceg znacaja po izbor sistema sagorevanja i tipa lozista je kapacitet kotla i eksploatacioni uslovi. Koriscenje niskovrednih ugljeva, a naroCito lignita, ima u nasim uslovima nesumnjivo najveci znacaj, pre svega stoga sto su njegove zalihe daleko najvece i sto se on tdko moze upotrebiti za industrijsku proizvodnju. Treba podvuci, da cak i spaljivanje lignita u kotlovskom lozistu stvara dosta problema, i da usled toga izgradnja malih jedinica, i tonaroCito ako su udaljene od rudnika, postaje neekonomicna. Zato treba teZiti izgradnji veCih kotlovskih jedinica za spraseni ugalj na samom rudniku.
glomazna,
te i skupa
transportna
sredstva;
problem susenja; glomaznost mlinova; velika sopstvena potrosnja snage; neefikasne grejne povrsine usled nizih temperatura i manjih brzina strujanja gasova.
Pored ovog, ekonomicnost eksploatacije smanjuju velike investicije za kotlovsko postrojenje (doprema goriva, sam kotao, dimni kanali, dimnjak i gradevinski radovi) i smanjeni stepen korisnosti. Snizenje stepena korisnosti posledica je, uglavnom, povecanih gubitaka u izlaznim gasovima (U7), i velikog gubitka usled spoljnjeg hladenja (us); povecanje izlaznog gubitka potice od veceg balasta u gasovitim produktima sagorevanja i, donekle, povecanog viska vazduha, kao i usled visih temperatura izlaznih gasova, koje su preventivna mera radi zastite hladnog kraja kotla, dok je povecanje gubitka usled spoljnjeg hladenja posledica povecanja spoljnih povrsina kotla [78]. Za kotlovska lozista, pored lignita, interesantni su niskovredni mrki ugljevi, kod kojih se problem svodi uglavnom na veliki procenat lakotopljivog pepela, odnosno na intenzivno zasljakivanje grejnih povrSina. Sto se tice kamenih ugljeva, njihove rezerve su relativno male, a glavne karakteristike veCine nasih kamenih ugljeva su veliki procenat sump ora i relativno niske i neujednacene temperature omekSavanja (t2) i topljenja (t3) pepela, tako da oni, sa ekonomske i eksploatacione tacke gledista, nisu interesantni kao kotlovsko gorivo. Primena tecnog goriva ima potpunog op"avdanja na transportnim sredstvima (parni i motorni brodovi, dizel lokomotive i sredstva drumskog saobracaja). Od svih nabrojanih mogucnosti upotrebe tecnog goriva jedino na parnim brodovima se koristi tecno gorivo kao kotlovsko gorivo (super-tankeri, veliki prekookeanski putnicki brodovi i vece ratne jedinice i pomocni brodski kotlovi). Primenu tecnog goriva u stacionarnim kotIovskim postrojenjima ipak treba smatrati izuzetkom, jer je izgradnja takvih objekata manje posledica racionalne upotrebe tih goriva, a vise posledica nekih drugih okolnosti koje se pretpostavljaju ekonomicnosti. U tehnickom pogledll primena tecnih goriva ima nesumnjivih prednosti nad cvrstim gorivom. Medu ovima, pored vec ranije navedenih, najznacajnije su: - mali prostor, a naroCito osno\a. za skladiste, posledica je velike toplotne moCi. \elike gustoce i mogllcnosti vertikalne artikulacije rezervoara za tecno gorivo; - veca mogllcnost mehanizacije i olakSana automatizacija spoljlljeg i unutrasnjeg transporta; manje investicije. mallji potreban prostor za smestaj i rad, jeftinije i jednostavnije Odlza\anje i manja potrosnja snage za transportne uredajc;
176
.'
-
-
T\ =TFo=IFo+273=IL+
-
-
-
-
-
kotla
posledica
su veeeg kapaciteta
i
elasticnosti lozista, manje vodene zapremine kotla i mallJe mase celika, izolacije i ozida kao i sistema sagorevanja; duzi vek trajanja grejnih povrsina, usled odsustva abrazivnog dejstva cvrstim leteeim cesticama i agresivnog dejstva naslaga sa gasne strane; manji i laksi, te i jeftini kotao; na smanjenje gabarita kotla u veeoj meri utice osetno smanjenje zapremine lozista, koje je posledica veeeg toplotnog optereeenja lozisne zapremine; ovome, pored finoee sprasivanja, manjeg broja faza sagorevanja, ide u prilog i veti faktor oblika lozista male zapremine i odsustvo lozisnih \evkova i eventual no resetke, a u manjoj meri smanjenje gabarita konvektivnog dela kotla, koje je posledica mogueih veeih brzina strujanja predajnika toplote - zbijeni cevni snopovi od cevi malog precnika i koraka; pored uticaja na gabarit, visoka toplotna moe goriva, preko teorijske temperature lozista i specificnog opterecenja ozracene grejne povrsine, ima znatnog uticaja na veliCinu ugradene ozracene grejne povrsine. lz navedenih obrazaca se vidi, da je optereeenje ozracene povrsine srazmerno razlici cetvrtih stepena temperatura prema jednacini (3.99), tj. Q =C 0
~ ~~
A
\-2
0
[( 100)
4
( 100) ]
[W]
(Q ) =Qo =C -
4_
~
4
'TJFHd (0\ +a2+a3+A)+
Ao
\2100 [(
100
T2
+ 273 [OK]
odnosno 'TJfo'
T\ = Tf,+-
I
-('pm Gmv Hd
°
(3.103a)
[K]
vidi se da na vrednost vclicine (Tt) imaju uticaj Gml' 1 TL, ---'/1/0' 1. -_. promenJlve , "
('pm
Hd
Toplotna moe nema direktnog uticaja na temperaturu vazduha, ali izbor temperaturc vazduha ipak zavisi od kvaliteta goriva; npr. temperatura zagrevanja vazduha, ako se radi 0 tecnom gorivu, 111 0I.\': da bude znatno visa no za bilo koje cvrsto gorivo, a naroCito pri sagorevanju u sloju (ograniccnjc mled niskih temperatura 13 i (2)' Odnos
'TJF
(
se menja u uskim granicama i veti
('pm ) je za tecna goriva, uglavnom Odnos
(G;:v) je
manji
usled velikog ('TJ/..), za tecna
goriva
no za
cvrsta, uglavnom zato sto kod tecnih goriva nema gasovitog balasta u produktima sagorevanja, a osim toga i visak vazduha ;. jc za tecna goriva manji. Prema tome, vrednost velicine (T1) je znatno veca za tecna goriva nego za cvrsta. Vrednost velicine (T2) za Cistc cevi, ako je u pitanju isparivac, zavisi uglavnom od radnog pritiska kotla, odnosno od (tk), a ako je u pitanju ozraceni pregrejac pare, od temperature pregrejane pare. Prema tome, ako su u pitanju kotlovi nizeg pritiska, ova se vrednost menja u uskim granicama, te se za najgrublje proracunavanje moze usvojiti da je konstanta, tj. [79] 04
(100
) = C = 500.
W m2
(3.103)
GJcpm
T2
) ( )][ ] (3.101) 4= C, sto se moze uz pretpostavku da je 100) ( uCiniti pri grubim proracunima kotlova nizih 00
(3.102)
Iz jednacine (3.102) se vidi da na vrednost (Qoo) najveeeg uticaja ima promena (T1). PolazeCi od toga da je
ili
~
[:2}
Qoo = C\-2 [C~or-c]
[1-0,01
viskom vazduha i manjeg sadrZaja gasovitog balasta u produktima sagorevanja kao i relativno manjeg sadrzaja ugljenika u gorivu; lakSe, brZe i uopste efikasnije regulisanje, naroCito u odnosu na sagorevanje cvrstog goriva u sloju, kod koga je sistem inert an, a uredaji komplikovani te i skuplji; moguenost potpunije automatizacije postrojenja; manji broj osoblja za rukovanje postrojenjem; laksa i brza potpala i obustava rada i elasticniji pogon
-
radnih pritisaka pri cistim cevima,jednacina (3.101) dobija oblik
postojanost goriva u toku skladistenja u pogledu sastava i geometrije; manji rastur i manje narusavanje higijenskih uslova okoline; manje cvrstih ostataka sagorevanja; odsustvo sljake, leteeeg pepela i koksa, smanjuju moguenost prouzrokovanja pozara kod samog postrojenja i u njegovoj okolini i njeno zasipanje; manja koliCina i manja zagusljivost gasovitih ostataka sagorevanja - posledica su rada sa manjim
U slucaju zaprljanosti sa gasne strane, naroCito ako su u pitanju naslage sljake velike debljine, merodavna ee biti temperatura spoljnjeg sloja sljake, koja je znatno visa od temperature ciste cevi. Pri zaprljanosti sa vodene strane dolazi do poznatog
177
povi~enja temperature metala. (Vidi jednacinu 3.100). U oba slucaja povi~ava se temperatura (T2) iz jednacine (3.99), ~to ima za posledicu smanjenje razlika eetvrtih stepena temperature, te i snizenje specificnog toplotnog opterecenja ozracene grejne povrsine (Qoo). Do prljanja grejnih povrsina sa gasne strane u kotIovirna za tecno gorivo dolazi rede, a naslage nikada nisu debljine kao u slucaju rada sa cvrstim gorivom. .Pored uticaja (Tt) i (Tz) na vrednost velicine (Qoo)' od uticaja je i koeficijent Ct-z, cija je vrednost veca z~ tecna goriva no za cvrsta. Treba podvuCi, a to proizlazi iz gore izlozenog, da je opterecenje, a time i iskoriscenje, ozracenih grejnih povrsina kotIa za tecno goviro mnogo vece od kotIa za cvrsta goriva, Ovo je od odlucujuceg znacaja na velicinu grejnih povrsina, te u krajnjoj Iiniji i na tezinu, odnosno cenu kotIa. Polazeci od izraza za koeficijent zracenja kotIa (0') [80] C
O'=--.Sb.
Pored niza navedenih apsolutnih prednosti lozenja kotIova sa tccnim gorivom, postoji i izvestan broj re1ativnih nedostataka pri upotrebi toga goriva. Da
.!L\4_ .!i. 4
A 1-2
skova goriva treba uzeti cenu goriva na pragu kotIa, vodeCi racuna 0 odstranjivanju cvrstih ostat aka sagorevanja, 0 velicini stepena korisnosti kotla i njegovom opadanju u toku neprekidnog rada; - sopstvena potrosnja naroCito je interesantna kod kotIova za sagorevanjc uglja u letu (potrosnja snage za pogon mlinova, duvace cadi itd.); -- troskovi oddavanja sa gledista ucestalosti i obima remonta i zastoja u radu kao posledice intenzivnijeg prIjanja i habanja radnih delova kotIa: broj i kvalifikacija potrebnog osobija za rukovanje; - oddavanje kapaciteta kotIa i parametara proizvedene pare.
0
l( 100)
'YJFB1Hil
0'= l_tF2 tFo
'YJFB1 Hil
(3.105)
vidi se da ee on biti znatno veCi kod kotIova za tecno gorivo, no kod kotIovaza cvrsto gorivo. S druge strane, polazeci od toga da je efikasnost ozraeenih povdina (Qoo)' veca od efikasnosti konvektivnih povrs'ina (QIl), proizlazi da ee, u krajnjoj liniji, kotao koji je u vecoj meri ozraeen imati manje grejne povrsine od kotIa sa manjim (0') (konvektivni kotao kod koga se predaja toplote pretezno vrsi konvekcijom). Pored ovoga, na efikasnost ozraeene povrsine utiee, upravno srazmerno, i faktor oblika Iozista [81]. Prema tome, jako ozraeeni kotao, sa forsiranim konvektivnim povrsinama biee po gabaritu manji~ Iaksi,. te i jeftiniji. Ove uslove kvalitetnog i kvantitetnog iskoriseenja grejnih povrsina u vecoj meri zadovoljava kotao za tecno gorivo negokotao za
cvrsto gorivo.
'.
Kada se vdi ekonomska analiza 10Zenja'kotlova teenim gorivom kao osnovnim gorivom, potrebno je voditi racuna <>sledeeem:
-
-
investicije za kotao, kotlarnicu i uredaje La dopremanje i skladistenje goriva (0 ovom je bilo reci' kod prednosti kotlova za tecno gorivo); niZa cena zgrade kotIarnice, na prvom mestu, je posiedica manjeg gabarita kotIa za tecno gorivo i odsustva glomaznih kotlarni~kih bunkera za ugalj (ovo dblazi narocito do izraiaja kod lignita manje topIotne moci);
.
od tecnih goriva,za Iozenjeparnih kotIov£na prvo'mesto dolazi mazut; pri izracunavanju tro-
178
(100) J
(3.104)
bi se nedostaci bolje uocili kao osnova za uporedivanje uzeto je, na prvom mestu, sagorevanje cvrstog goriva u sloju. a na drugom sagorevanje cvrstog goriva u letu. - Opasnost od pozara i ekspIozija. Cvrsti usijani ostaci sagorevanja u sloju, a u izvesnoj meri i pri sagorevanju u Ietu, najcesce su uzrocnici pozara. Medutim, pri sagorevanju tecnih goriva postoji potencijalna opasnost od ekspIozije' usled kondenzovanja para goriva na spoljnjoj povr~ini opIate kotIa, kao i usled nagomilavanja tecnog goriva i njegovih para u lozistu i dimnim kanalima. Otkianjanje ovih llzrocnika eksplozije svodi se na primenu bezbednog nacina potpale (izbegavanje potpale pomocu buktinja sa otvorenim plamenom; potpaia pomocu zatvorenog plamena butaJi ga~a ili pomocu elektricnog paijenja). Obezbedenje od eksplozija, kojima je uzrok nagomilavanje goriva i njegovih para, svodi se na ugradnju cuvara plamena (npr. foto ce1ija, koja pri gasenju plamena iskljucuje dovod goriva) i na dobru ventilaciju Iozista i dimnih kanala (automatska ventiIacija loZista pre potpale i posle obustave rada kotla) [82]. - Neispravnost procesa sagorevanja. Teena goriva zahtevaju kvalitativno i kvantitativno regulisanje smese, tj. neophodno je precizno regulisanje viska vazduha u relativno uskim granicama. .Posiedica nedovoljnog viska vazduha je pojava crnog dima, koji intenzivno zasipa okolinu, dok suvise ve1iki visak vazduha, u izvesnim slucajevima, dovodi do koksovanja i do Ietecih cvrstih eestica koksa i cadi (posiedica velikih hladenja) u ga~ovitim produktima sagorevanja, a i drugim slucajevima do tzv. »bezdimnog sagorevailja«. sto predstavlja poveeanje izlaznog gubitka (~7)'
Ukoliko je temp;,ratura rasprasivanja goriva niza od potrebne, dolazi do koksovanja i do izduzenog trakastog plamena. Visa temperatura rasprasivanja, u odnosu na potrebnu, izaziva pulziranje plamena, sto moze da dovede do vibracija celog kotla. Smetnje u sagorevanju mogu nastati i usled zaeepljivanja mlaznica, do cega pri sagorevanju sprasenog uglja prakticno ne moze doCi. Zacepljivanje mlaznica najcesce se javlja kod kotlova sa parn:im gorionicima u slucaju da se kao gorivo koriste katranska ulja. - Smetnje u doturu goriva Potreba za preciznom regulacijom tzv. »temperature pumpanja«, kako ne bi doslo do pemisanja goriva u rezervoarima.
Medu prednostima koje se navode za gasovita kotlovska goriva, sledeee se isticu kao najkaraktC?risticnije:
-
-
odsustvo pripreme goriva, kako mehanicke tako i termicke (nema mlinova, dodavaca, susara, zagrejaca itd.); proces sagorevanja je najpriblizniji teorijskom; sto doprinosi da kotao ima visi stepen korisnosti no sa ranije pomenutim gorivima; elasticno loziste u pogledu kapaciteta i promene opterecenja; vecina prednosti navedenih kod tecnog goriva.
3.3.7. VAZDUHZA SAGOREVANJE 3.3.7.1. Oplite Kotlovsko postrojenje, u normalnom slucaju, kiseonik potreban za proces sagorevanja uzima iz vazduha. GovoreCi ranije 0 pojmu goriva istaknuto je da je jedan od uslova da bi se neka materija smatrala gorivom to da se za sagorevanje trosi kiseonik iz vazduha. Sarno u izuzetnim slucajevima, kada se radi 0 specijalnim kotlovskim lozistima, sagorevanje se obavlja u koncentrisanoj atmosferi kiseonika, koja se postize centrifugiranjem vazduha u ciklonima [83]. Princip rada ovakvog lozista je u kombinovanom sagorevanju cvrstog goriva u sloju i letu na bocnim zidovima ciklona u koji se vazduh uvodi brzinom vecom od 100 m pri cemu se, usled centrifugiranja vazduha, kises onik koncentrise po zidovima ciklona, a lakse komponente vazduha, tj. azot, ostaju u jezgru gde ne ometaju sagorevanje. Kotao »Velox« [84], takode predstavlja kotao sa specijalnim lozistem, utoliko sto radi sa srazmerno visokim pritiskom (oko 10 bar) predajnika toplote, Cime se postize intenzifikacija procesa sagorevanja uz znatno smanjenje gasnog trakta. SledeCi slucaj specijalnog kotlovskog lozista predstavlja loziste sa cistim kiseonikom koje nema sire prakticne primene. Ovim postupkom intenzivira seproces sagorevanja i ujedno se smanjuje balast u gasovitim produktima sagorevanja [85]. Kod normalnog kotlovskog lozista za cvrsto gorivo vazduh za sagorevanje je potrebno uvesti u loziste na odredeni naCin, kako bi se proces sagorevanja mogao odvijati sa maksimalnim efektom. Prema toku procesa sagorevanja, odnosno vremenu, a najcesce i mestu, uvedeni vazduh se naziva primarni, odnosno sekundarni. Primarni vazduh je ona koliCina vazduha koja prva dolazi u dodir sa gorivom i predstavlja osnovnu koliCinu vazduha za $agorevanje. U tom smislu primarni vazduh bi se mogao nazvati i glavnim vazduhom. Sekundarni vazduh se dovodi u prostor u kome se nalaze gasoviti sastojci da bi se obezbedilo njihovo potpuno sagorevanje. Ovaj se vazduh moze nazvati i naknadnim
vazduhom. U pogledu kolicina jednog i drugog vazduha moze se reci da za sagorevanje u sloju, bez obzira na tip resetke, primarni vazduh iznosi gIavni deo potrebne kolicine (75-95 %), a sekundarni vazduh predstavlja ostatak. Pri sagorevanju cvrstog goriva u letu bez recirkulacije dimnih gasova, odnos ovih kolicina vazduha je nesto
drugaCiji
(primarni
vazduh
cini 50-
70
%
od ukupne koliCine), jer je uloga primarnog vazduha uglavnom susenje i transport sprasenog goriva do prostora za sagorevanje. Zbog toga se kod ovakvih Iozista primarni vazduh cesto naziva noseCim vazduhorn. Ako je Ioziste sa recirkulacijom, ulogu susenja i transporta (u najvecoj meri) preuzimaju recirkulifani gasovi, tako da je kolicina primarnog vazduha svedena na 30-50 %. Kod lozista za tecna i gasovita goriva postoje takode primarni i sekundarni vazduh, ali dok se kod tecnog goriva jos moze naCi neka analogija sa sprasenim cvrstim gorivom, pa prema tome i sa primarnim i sekundarnim vazduhom, u lozistima 7a gasovita goriva pojmovi primarnog i sekundarnog vazduha prvenstveno su vezani za mestodovodenja. Problem dovodenja i raspodele vazduha najjasnije je izraZen pri sagorevanju cvrstog goriva; jer su tu zastupljene i, slabije ili jace, izrazene sve cetiri faze sagorevanja. Medutim, i kod ovog goriva postoje znatne razlike u dovodenju i raspodeli vazduha uslovljene sistemom sagorevanja, vrstom goriva i tipom lozista. Sagorevanje u sloju moze da se obavlja na resetkama bez relativnog kretanja izmedu goriva i resetke (ravna nepokretna i lancana reSetka) ili sa relativnim kretanjem (stepenasta nepokretna i kose mehanicke resetke). Pri sagorevanju u sloju na ravnoj nepokretnoj resetki pojedine faze sagorevanja donekle su izdvojene sarno po vremenu, pa bi stoga i dovodenje vazduha trebalo tome prilagoditi, tj. menjati kolicine vazduha zavisno od faze sagorevanja koja je u toku. Sprovodenje ovoga predstavlja znatne teSkoce, te se retko primenjuje. Sagorevanje na lancanoj resetki omogucuje odvajanje pojedinih faza sagorevanja ~e .
179
ORIJENTACIONE VREDNOSTI RASPODELA, BRZINA I TOKA VISKA -----.----.-Primarni
~
.. c 0 '1.1 "" ..
.1.U
,-, ;I .
j
J'~'fr~ ~_J
Ioparlj.
sagorlj.
Isparlj.
vazduh
sagorlj.
Brzina
Brzina
TIP
.- ..
L021STA
<;:-'"
malo
I
mnogo
[/~]
I
[%1
::.: 0
mnogo
I
[]
[/I
5
6
--;-
r-:;-I
2
malo
m
~ S
;
Sekundarni
vazduh
[%1
[7]
7
8
I
'--"
. ~~ll2
,.
,.',
L
.
, ;:1 i .
l\"p'~'<~:'~'T::,1
I.
tvrola goriva
1.1.
Sagorevanje u sloju
1.1.1.
Bez relalivnog krelanja goriva Ravna reelka sa runim
1.1.1.1. I
lolenjem
I
n ~
kJ kg
Kameni ugalj Hd."23000-27000
I
Mrki ugalj Hd= 16500-23000
I 95-92
I
kll
93-90
I
I
92-89
I
2-3
I 5-8
I 7-10
7-9
N-II
2-3 93-91
I 3-4 !
2-4
I
I 10-15
I
4-5
4-5
I
I
1.1.1.2. I Ravna reelka sa mehanikim
lolenjem kJ kg
Kameni ugalj H,,=23000-27oo0 Mrki ugalj H,,".16500-23ooo
u. ..,.1. ....,,,....""
kJ kg
1.1.1.4.
I
I
89-84
12.5-3.5
I 9-14
I 11-16
I
I 95-90 I 92-88 I 3-5
I 5-10
I 8-12
I 5-10
I 90-85
I
85-80
I 5-8
I
I
I
I 85-80
I
83-78
I
I 15-20
I 17-22
I 15-25
I
I 95-92 I 2-3
I
I 5-8
I 4-5
I
I 95-80 I
I
I 10-15 I 10-15
91-86
Lanana rdelka sa zonskimdovodomvazduha kg
I
'[ o
12,5-3.5
,'''°,"
Kameni i mrki ugalj ""2:18000 I
8-13
90-85
I
"" WM'O,'°'-
92-87
I
I
kJ ""2:18000kg
H21
I
Lignilno rnrki i mrki ugalj H"2: I5000
I
I
1.1.2.1. '1.1.2.
I
kll
5-8
10-15
15-10
15-25
Sa relalivnimkrelanjem goriva Stopenaslareelka sa nepokrelnim Iapovima kJ LigniIU"2:loooo
-
kg
1.1.2.2.1 Slepenasia re§elkasa guranjemgorivaunapred Lignil i balaslni mrki ugalj ""2:8300
-+-
r---
PRIMARNI
VAZDUH
SEKUNDARNIVAZDUH
kg
+-
TERCIJARNIVAZDUH
=:>
RECIRKULISANI
180
GAS
4-7
VAZDUHA PRI OPTIMALNOJ VREDNOSTI POCETNOG VISKA VAZDUHA Tabe!a 3.13 Tercijarni
vazduh
Klasican Viak
Isparlj.'sagorlj.
vazduha
Brzina
9
Laki
Prirataj
Viak
d;'
ozid
vazduha
I
Prira taj L1;' I
Pri medba
malol mnogo
[%1
ozid
[%1
[7]
ulaz u loZite
11
12
Pregrejac Zagrejac vode pare
kraj lozita
Zagrejac vazduha
ulaz u lozite
kraj loiita
Pregrejac Zagrejac vode pare
Zagrejac vazduha
I
I
10
I
I
13
I
14
I
15
I
16
17
I
18
I
19
I
20
I
21
22
,
1,5-1,7
0,05
0,05
Cilindricni kotao
1,6-1,8
0,05
0,05
Cilindricni k.,tao
1,3-1,4
0,05
0,05
Cilindricni kotao
1,35-1,45
0,05
0,05
Cilindricni kotao
('
1,3-1,4
1,4-1,5
O,05-{),1
kg DIM'S, 1,7 s
0,1
. O,02-{),05 0,02-0,05
0,05 1 Kod klasicnog
1,23-1,2811,28-1,33
I ozida sa limenom oplalOm. il; kod delimitno lakog ozida krajnji smanjuje za 0, I
1,27-1,32 1,34-1,39 O,02-{),05 O,02-{),05
1,4-1,5
1,45-1,55 O,03-{),06 O,03-{),06
1,3-1,4
1,35-1,45 0,03-0,05 0,03-{),05
0,05
J viak
vazduha se
DIM'S, 1,4-
0,05
kg s
Prinudni dovod vazduha
.' I
181
va zd u h
Primarn; .. 0: 0 '0
Isparlj.
Sekundarni Isparlj.
sagorlj.
vazduh
sagorlj.
Brzina
..
TIP
malo
LOtIrA
I
r/.]
mnogo
[7]
[]
malo
mnogo
[%]
r/,]
I
B[:nj
7
I
8
I
2
1.1.3.
Stokeri
1.1.3.1.
Kaskadna re~tka Lignit Hd=6700.:-83oo
I
I
3
~kg
4
I
87-82
5
I
6
I
13-18
5-8
12-18
Martinova rdetka
1.1.3.2. I Lignit i balastni mrki i kameni ugalj kJ
" I I
,
I
Hd=6200.:-15000kg
I
kJ
I
pepela Hd=165QO-21000 kg
I
I
712
I
I
15-20 I 15-20
I 86-83 I
I 14-17 I
15-20
Suvi refim
1.2.1.1.
Bez recirkulacije gasova
1.2.1.1.1.
Plafonski gorionici (U plamen) kJ
I
ugalj
Hd;::I9000
I
1.2.1.1.2.
I
-
kg
1.2.1.1.3.
I 10-15
I
70-60
I 30--40 I
I 15..,...20
Kr~merovo loli~te i ~eoni gorionici (V plamen) kJ Mrki ugalj Hd= 14500.:-16500 . kg
75~5
2-5
20.:-25
10.:-15
10-15
25-30
15-20
Ugaono lolenje (0 plamen) Lignit Hd2:85OO~
...... torir~
PRIMARNI VAZDUH +
12-17
Sagorevanje u letu 11.2. 1.2.I.
Kamen;
"-
I
Kameni i1imrki ugalj sa velikimprocentom I
,"
6-10
Ostali stokeri
1.1.3.3.
12.I.IJ
f
I 88-83 I 85-80 I
SEKUNDARNIVAZDUH
70-60 kg
>-
~
TERCIJARNIVAZDUH RECIRKULISANI
182
GAS
.....-t
Tercijarni
Klasitan
vazduh Viak
Isparlj. sagorlj.
vazduha
Laki
Prirataj
Viak
",1
I
ozid Priralaj
vazduha
I
Brzina
d,1
I
Prime
malol- mnogo
['Yo)
ozid
[7]
r/.)
ulaz u
kraj
loMle
Pregrejat Zagreja
Jozita
z,,rcjat
ulaz u
vazduha
lo!ite
vode
pare
kraj
Pregrejat Zagrejat
lozg,a
vode
pare
db a
Zagrejat vazduha
I
9
I
10
I
11
12
I
13
1,28-1,35 1,33-1,4
I
14
I
15
0,03-0,05 0,03-0,05
I
16
17
I
18
I
19
I
20
I
21
22
)
0,05
0
"
!!Ion
Eq ;:0 -I:! 'Cu 0.-" .2,
.='""
d
] ,25-1,30
1.3-1,350,02-0,05
0,03-0,05
n"
0,05
"-" ;:E '" ",> ::; "''' 'C'.-N '"
0..>4
oJ
1,27-1,321,32-1,37
0,02-0,05 0,03-0,05
0,Q5
1,2-1,25 1,25-1,30 0,02-0,05 0,02-0,05
0,05
J
co" c:';1 "N !!I 0 ::I", -0 -"-" 'C" :.:
0-
IA
.2:g. -" Co'CO 1
I
"-"u E:
"
> .- '" 'C--8 o. ;::
5-10
]0-15
1,25-1,28
1,30-1,33
0,02-0,05
0,02-0,05
5-10
15-20
1,23-1,25
1,27-1,29
0,02-0,05
0,02-0,05
I
0,05
1,23-1,25
1,26-1,28
0,01-0,05
0,02-0,05
0,04-0.05
-"
Delimitno laki ozid i limena oplata I
I
183
:.:e
Primarni
vazduh
Sekundarni
vazduh
121.14.
~ 0 .~ '" ..
-
IsparIj. L02:ISTA
malo
<;:'" .;;; .. ..Nd
~
sagorlj.
IsparIj.
I
Brzina malo
mnogo
I
[7]
1%1
1%1
0
1%[
I
3
2
1.2.1.1.4.
Naspramni
gorionici
kJ -
Sa recirkulacijom Kr~merovo lofgte i Q,oni gorionici (V plamen) Hd 2. 10500
lofenje
4
68--63
1.2.1.2
Ugaono
1"/0]
[7]
I
I
5
6
13-20
32-37
I
7
8
15-25
kg
1.2.1.2.1.
Lignit
j
mnogo
(W pia men)
Mrki ugalj Hd2.15000
1.2.1.2.2.
sagorlj.
Brzina TIP
~kg
65-50
2-5
32-42
12-18
50-20
12-18
40-75
18-25
55-.-25
15-20
45-75
18-25
(0 plamen)
Lignit
Hd=5800-7500
Naspramni
gorionici
~kg
1212.3.
1:2.1.2.3.
(W plamen)
Lignit Hd=7500-105OO~
1.2.2.
Teeni retim
1.2.2.1.
Jednokomorno
kg
sa Q,onim gorionicima
- open pass 1221.
kJ Balastni kameni ugalj Hd2.16500-
1.2.2.2.
18-25
40-60
20-30
60-50
12-18
40-50
18-25
55-45
15-20
45-55
20-28
Jednokomorno sa ugaonim gorionicima Topioni 1evak
":-0,,
60-40
kg
kJ Mrki balastni ugalj Hd= 10500-18000 kg Topioni sto
12.22.
Mrld balastni ugalj sa niskom temperaturom
~kg
topljenja pepe1a Hd=12500-21000
---+0
PRIMARNI
- - - --+
SEKUNDARNI
VAZDUH VAZDUH
- - - - -~ .::;>
TERCIJARNI
184
..
VAZDUH
RECIRKULISANI
GAS
Tercijarni
vazduh
Klasian Vi§ak vazduha
Isparlj. sagorlj. I
[7]
f/.] 10
Vi§ak
"'}.
ozid Prirastaj "'}.
vazduha I
Prime
malo mnogo
I
Laki
Prirutaj
I
Brzina
[%11 9
ozid
I
11
ulaz u lo&te
12
kraj lo&ta
I
13
Pregreja pare
I
Zagreja vode
I
14
15
Zagreja vazduha
I
16
1,20-1,23 1,24-1,27 0,02-0,05 0,02-0,05
0,05
ulaz u lozitte
17
kraj loZista
I
18
Pregreja pare
I
19
Zagreja vode
I
20
I
21
1,20-1,23 1,23-1,26 O.oI-O,05 0,02-0,05 0,04-0,05
3-8
15-20
1,23-1,26 1,28-1,31 0,01-0,05 0.02-0,05
0,05
10-5
20-25
1,21-1,23 1,25-1,27
0-0,05
0,02-0,05
0,05
1,21-1,23 1,23-I,2S
0-0,03
0,02-0,04 0,04-0,05
1,18-1,21 1,22-1,25
0,-0,05
0,02-0,05
0,05
1,18-1,21 1,20-1,23
0-0,03
0,02-0,04 0,04-0,05
1,2a-I,22 1,22-1,24
0-0,03
0,02-0,04 0,04-0,05
1,18-1,20 1,2a-I,22
0-0,03
0,02-0,04 0,04-,,0;05
1,18-1,20 1,21-1,23
0-0,05
0,02-0.05
0,05
db a
Zagreja vazduha 22
Delimino laki ozid i limena oplata
Kod limene opiate krajnji gubitak se smanjuje za 0,05
Membrani zidovi
Radi se sa pritiskom lozisnih gasova >Ibar
I 1,18-1,20 1,21-1,23
,
0-0,05
0,02-0,05 0
0,05
I
185
1,18-1,20 1,20-1,22
0-0,03
0,02-0,04 0,04-0,05
.
Primarni
TIP
Loll~TA
malo I
~
;.: 0
Brzina malo I
[7]
[%]
r/c]
kJ kg
D,vokomorno sa naspramnim !!orionic
1.1.2.5.
Ciklonska
1.2.2.5.1.
Horizontalni
kg
I
I
6
50-40
20-25
50-60
22-30
50-40
22-28
50-60
25-35
15-20
100-150
80-72
90-130
25-35
60-100
70-55
80-120
50-40
25-40
50-60
40-50
2-3
10-15
3-4
7
8
lofi!ta ciklon
-
SAD
kJ ~
Hd?:. 18000
k;
Horizontalni ciklon
-
Evropa
kJ Hd?:. 16500
1.2.2.5.3.
I
5
4
a
kJ Balastni ugalj Hd?:.165OO-
1.2.2.5.2.
[7]
[%]
Dvokomorno sa plafonskim gorionici Balastni ugalj Hd?:.16500-
1.2.2.4.
I
3
2
mnogo
I
I
1.2.2.3.
k;
Vertikalni ciklon kJ H.f?:. 16500 kg
1.2.25.3.
1.3.
Kombinovano sagorevanje
1.3.1.
Mehanicki ubacivac
"- -r "- -r ,.- -r "- ~
Mrki ili kameni ugalj Hd?:.160oo-
1.3.1.1
+
vazduh
Brzjna
mnogo
r/.]
1
-+
Sekundarni Isparlj. sagor1j.
Isparlj. sagorlj.
c 0 'u .. .. -" .>II .. ..,.
~
12252
vazduh
I
..
90-85
Nepokretna re!etka
PRIMARNI VAZDUH
+
TERClJARNI
SEKUNDARNIVAZDUH
:::>
RECIRKULISANI
VAZDUH GAS
Tercijarni
Klasiean
vazduh Vik
Isparlj. sagorlj.
Prirataj
I
Brzina
Laki
ozid
vazduha
Vik
LIA
ozid Pfirataj
vazduha
LIA
I
Primedba
malol mnogo
I (%] 9
5-8
[7]
["/0]
lozite ulaz u
I
lozita kraj
I
loziteu I lozita ulaz kraj
pare vode I Zagrejae vazduha pregrejael Zagrejae
I
pare vode I Zagrejae vazduha pregrejae! Zagrejae
I
I
I
10
1
\I
I
12
1
13
1
14
I
15
1
16
100
I
17
I
18
I
19
1
20
1
21
1,16-1,1811,18-1,201
O-{J,03 10,02-0,0310,02-0,04
1,15-1,1711,17-1,191
0-0,03
22
1
[0,02-0,0310,02-0,04
,..
1,05-1,10
,S
§
c: ;;d';;: "!:.g 0'"
...-
5-10
50
~c: 0.. ,>I... .c °e 8" ~e
1,10-1,15
.8 t! :a .. ~ I
1,13-1,18
1,30-1,35
0,05
0,05
J
Cesto - "ilindrieni kotao -
187
Primaroi .. c: 0
1.3.1.2.
,.,~~&~:i~;;:'-,: f~-:
--:- ~~\
vazduh
Sekuodarni
Isparlj. sagorlj.
.~ "" .. '-;:""., ~ Ii ::.: 0
TIP
Isparlj. sagorlj.
malo I
malo
mnogo
I
[7]
[%J
[%J
1.3.1.2. 1--Pokretna rektka
[%J
mnogo
[7]
r/o] I
I
4
80-75
I
5
6
s--6
2D-25
20-40
7
I
8
Pneumatski ubacivaf kJ
I I
0~j
I
3
2
1327
Brzina
Brzina
LO~I~TA
I
1.3.2.
vazduh
Mrki ugalj Hd;:: 12500
kii
1.3.2.1.
Nepokretna re!etka
35-25 5s-60
20-30 s-s
10-15
20-30
1.3.2.2.
Pokretna rektka
30-20 60-65
2s-35 7-10
10-15
20-30
1.3.3.
Pneumatsko me~~ki
Ne!)okretna reletka
25-20 60
20-30 s-s
15-20
10-15
Pokretoa
2o-tS 70
25-35 7-10
10-15
20-25
':;J
1.33.1
/
utiacivaf
Mrki ugalj HJ=13500-
1.3.31. un
kJ kg
rektka
/l /1.3.3.2'1 2.
.. - - ---+
PRIMARNI
T«no gorivo lld=41000
-
2.1.
Kotlovi gra(feni za t«no
2.1.1.
Sa jednim gorionikom
VAZDUH
SEKUNDARNI
VAZDUH
~
-kJ kg
gorivo
+
TERCUARNI
VAZDUH
RECIRKULISANI
GAS
188
~-
Tercijarni
Klasian
vazdub
Isparlj. SagOrlj.1
Vik
ozid
vazduba I
Brzina
Lak
Prirdtaj
Vik
LI).
0 zi d
vazduha
Prirataj
I
LI)' Primedba
mal°l mnogo I [%) I [%) 9 10 1
I
[7]
lo1ite ulaz u
II
12
I
lo!ita kraj
I
13
1,28-1,3311,33-1,35
pare vode I pregreja1 Zagreja
I
vazduba" Zagrejal!
I
I
16
14
0,05
1,32-1,3711,37-1,42:0,03-0,0501
I
IS
0,05
lo!iteu ulaz
17
I
1
I()!ita kra
18
I
pare vode I Zagre vazduba pregreja1 Zagreja ja I
19
I
20
I
21
1
22
0,05
,04--0,0510,04-0,05
) Gornje vrednosti noseei
1,30-1,3511,35-1,4010,03-0,0510,04--0,0510,04--0,0511,30-1,3511,33-1,38!O,02-O,04IO,03-0,04IO,03-0,041
1,31-1,3611,36-1,41Io,03-0,osI0"04--O,osio,~,os
)
) I Gomje ~ vrednosti vazdub
noseci
1.29-1,3411,34-1.3910,03-0,05:0,04-0,0510,04-0,0511,29-1.3411,33-1.3810.02--0,0410,03-0'0410,03-0.04IJ
1,10-1.1511.13-1.1810,02-0,0410.02--0,04
0,04
189
1,08-1,12
Manji kapacileti
Pr
I
2.1.2.
..
<= 0
]
TIP
..
malo I
r/.)
I 2
..-.-.-.
.-.-.-.-.-.-.
'l~
2.1.2.
Sa viSe gorionika
2.2.
Rekonstruisani kotlovi
3.
Gasovito gorivo
3.1.
Malog kapaciteta
3.2.
Srednjeg kapaciteta
3.3.
Rekonstruisani
4.
Ostala goriva
4.1.
Drvni otpaci
vazduh
I
sagorlj.
Sekunda Isparlj.
rni
I
I I
3
Brzina
malo
mnogo
I
[7]
r/.)
vazdu 11
sagorlj.
Brzina
LOZISTA
.. N
;;a 0
3.1:
marni
Isparlj.
[%)
mnogo
r/.)
[7]
7
8
I
4
I
5
6
I
HI.
! u-====-
kJ
4.1.1.
Komadni
4.1.2.
kJ sloj Kora Hd;; 12000 kg
4.1.3.
Me~ani
4.1.4
Bru~evina, paijevina. iver, let
otpaci
-kg
14700
sloj
kJ
otpaci
Hd ;; 14200
4.1.5.
Hd;;
Me~ani otpaci
Hd;;
13000
-
kg
sloj
~kg
-
sloj, piljevina
-kg
4.2.
Otpaci ndustrijskih biljaka
4.2.1.
Maslinove poga~, suncokret
Hd-16700-188oo
4.2.2.
4-7
15-20
10-15
90-85
3-6
10-15
5-10
85-80
3-6
15-20
8-15
70-60
10-15
30-40
15-20
- let
kJ
Hd;; 14000
4.1.5.
85-80
kJ sloj kg
95-90
5-15
5-10
15-25
85-80
4-7
15-20
10-15
75-65
8-12
25-35
10-15
8S-80
2-3
15-20
5-10
Maslinove poga~. suncokret kJ Hd= 16700-18800 let kg
",/
4.2.3.
I
Pozder, bagasa - sloj
1-
~kg
"6~:( .0+
0+
Hd';;'7500
PRIMARNl
VAZDUH
SEKUNDARNI
VAZDUH
-'-'-
TERCIJARNIVAZDUH =>
RECIRKULISANI
GAS
190
~
Tercijarni
Klasiean
vazduh
Visak vazduha
Isparlj. sagorlj
B
9
Visak
LI A
ozid
vazduha
Prirastaj
.<1.<
I
Prime ulaz u loziste
[7]
[%]
Prirastaj I
malo I mnogo
r/.]
Laki
ozid
kraj lozista
Pregrejae Zagrejac Zagrejac vazduha vode pare
ulaz u loZiste
kraj lozista
Pregrejae Zagrejae vode pare
db a
Zagrejae vazduha
I
I
10
I
11
-
12
I
13
I
14
I
IS
I
16
17
I
18
I
19
I
20
I
21
22
1,05-1,1 1,12-1,17 1,16-1,21 0,03-0,05 0,03-0,05 0,04-0,05
1,10-1,15 1,13-1,18 0,03-0,05 0,03-0,05
0,04 1,03-1,08 1,05-1,10 0,02-0,04 0,02-0,04
0,03
1,10-1,15 1,14-1,19 0,03-0,05 0,03-0,05 0,04-0,05
Kombinovano sa ugljem
1,25-1,35 1,29-1,39 0,03-0,06 0,03-0,06
1,27-1,37 1,32-1,42 0,04-0,07 0,04-0,08
1,28-1,35 1,32-1,39 0,04-0,07 0,04-0,08
1,25-1,30 1,30-1,35 0,04-0,07 0,04-0,08
0,05-0,1
1,2-1,25 1,25-1,30 0,04-0,07
0.04-0,1
0,05-0,1
1,25-1,30 1,30-1,35
0,05-0,1
0,05-0,1
0,05-0,1
1,20-1,25 1,25-1,30
0,05-0,1
0,05-0,1
0,05-0,1
1,25-1,30 1,30--1,35 0,05-0,1
0,05-0,1
191
Kombinovano sa ugljem
sarno po vremenu vec i po mestu, tako da je dovo- za njega vaZi ono sto je reeeno za sagorevanje u denje primarnog vazduha razliCito za pojedine faze. sloju. U slucaju pneumatskog ubacivanja goriva radi KoIiCina vazduha koja se dovodi za prvu faw (su- se 0 sitnijim sortimanima te se proces sagorevanja senje) najmanja je, u drugoj fazi (destilacija) je neSto priblizuje u vecoj meri procesu sagorevanja u letu, veca, a najveca je u trecoj fazi (sagorevanje), da bi a manji deo goriva pada na resetku i sagoreva u se u cetvrtoj fazi (dogorevanje) ponovo smanjila. sloju. U ovom slucaju sekundarni vazduh se dovodi Premal tome, vidi se da je opterecenje reSetke vazdu- ispod resetke, te ovaj sistem predstavlja izuzetak u h'om promenljivo po duzini resetke, ali je konstantno pogledu mesta uvodenja primarnog i sekundarnog vazduha. po vremenu. Ovakav naCin dovodenja primarnog vazduha zove se zonsko dovodenje vazduha, jer se U tabeli 3.13 dat je orijentacioni pregled udela mesto svake faze na resetki naziva zonom faze sago- masa primarnog, sekundarnog i tercijarnog vazduha revanja [86]. Resetke sa relativnim kretanjem goriva kao i njihove brzine strujanje za razne sistema sagosu u pogledu dovodenja primarnog vazduha u pot- revanja, tipove 10ziSta i kolicine isparljivih delova u punosti identicne lancanoj resetki. Treba napome- gonvu. nuti da se u svim slucajevima sagorevanja u sloju Pored toga, na skicama koje su sastavni deo ove primarni vazduh dovodi ispod resetke. Izvesnog tabele naznacena su mesta dovodenja pojedinih vrsta istupanja moze biti jedino kod pojedinih sistema vazduha. kombinovanog sagorevanja [87]. Sto se tice sekundarnog vazduha on se pri sagorevanju u sloju, bez 3.3.7.2. ViSakvazduha obzira na reSetku i vrstu goriva, dovodi u lozisni prostor iznad sloja goriva. Vrsta goriva, odnosno Sagorevanje se u praksi ne moze ostvariti uz teosadriaj isparIjivih sagorIjivih delova, utice na udeo rijski potrebnu koliCinu kiseonika, odnosno vazduha, sekundarnog vazduha u ukupnoj koliCini, jer se pa se usled toga kolicina vazduha koja se dovodi oslobadanje toplote u zavisnosti od goriva pretezno jedinici mase goriva za potpuno sagorevanje povevrsi ili na resetki (kameni ugalj - malo isparljivih cava. Faktor povecanja teorijske koliCine vazduha delova - mali udeo sekundarnog vazduha) ili u naziva se koeficijent viska vazduha i definise se odnolozisnom prostoru (lignit - mnogo isparljivih delova som (3.56) povecani udeo sekundarnog vazduha). l=~=~. U pogledu dovodenja vazduha za sagorevanje GLmin VLmin cvrstog goriva u letu pored primarnog i sekundarnog vazduha postoji tzv. tercijarni vazduh. Lozista za Faktori koji uticu na stvarnu vrednost koeficijenta sagorevanje cvrstog goriva u letu obicno su prostrana viska vazduha (l) su mnogobrojni, ali se mogu grubo sto postavlja sasvim odredene uslove u pogledu dovopodeliti u dye osnovne grupe. Prvu grupu cine glavni denja vazduha. Dovodenje sekundarnog vazduha, ili primarni uticajni faktori, a drugu sporedni ili npr., vrsi se sa vrlo velikim brzinama radi povecanja dometa mlaza vazduha kako bi se jezgru lozista sekundarni faktori. Ovakva podela uticajnih faktora na glavne i sporedne ne znaci da uticaj sporednih (centralni deo lozisnog prostora) obezbedila dovoljna faktora ne moze, u izvesnim slucajevima, biti veCi od kolicina svezeg vazduha. Medutim, kada su dimenuticaja glavnih faktora. zije i konfiguracija lozista takvi da se ovo ne moze Glavne ili primarne uticajne faktore predstavljaju postiCi sekundarnim vazduhom uvodi se tercijarni ili gorivo i sistem sagorevanja sa tipom lozista. jezgreni vazduh. Mesto uvodenja tercijarnog vazduha najcesce je lozisni levak, tako da se brzina struje Uticaj goriva na visak vazduha ispoljava se preko: vazduha uglavnom poklapa sa osom lozista. U lozivrste goriva; stima za ugljeni .prah ili uopste za sprasena cvrsta - sortimana ili finoce mlevenja i faktora oblika goriva, faze sagorevanja su veoma skracene i tesko Cestice; se mogu jasno izdvojiti po vremenu i mestu, tako - procenta isparljivih delova; da se 0 nekom zonskom dovodu vazduha ne moze :;- hrapavosti povrSine cestica; ni govoriti. Uloga vazduha u takvim lozistima na - procenta i osobine pepela; prvom mestu je stvaranje sto homogenije mesavine - osobina sagorljivih materija - teski ili laki ugljogoriva i vazduha, a to se postize organizovanim vijovodonici renjem vazduha, prodiranjem vazduha do jezgra plaa) temperatura paljenja mena itd.
-
-
Kombinovano sagorevanje moze biti sa mehanickim i1i sa pneumatskim ubacivanjem goriva. U prvom slucaju najveci deo goriva su komadi srednjeg sortimana i primarna uloga mehanickog ubacivaca je zasipanje resetke gorivom tako da se proces sagorevanja pribIizno odvija kao i sagorevanje u sloju. Razume se da sitnije cestice goriva ubacene u loziste delimicno sagorevaju u lozisnom prostoru odnosno u letu. Ovaj sistem kombinovanog sagorevanja blizi je sagorevanju usloju i, u pogledu dovodenja vazduha,
b) brzina sagorevanja. .
Vrsta goriva u prvom redu utice preko mogucnosti usitnjavanja, tj. povecanja povrsine goriva u dodiru sa
. . . . AG m2 vazdu h om svedenu na Jedmlcu mase gonva - . GG [ kg ] Ocigledno je npr., da ce ovaj odnos biti najveCi za gasovita, a najmanji za cvrsta goriva. Drugim recima, za gasovito gorivo (l) ce biti najmanje, a za cvrsto najvece, dok ce za tecno lezati blize vrednosti (J.) za gasovita goriva. Kod cvrstih goriva odnos
192
j<
(~:)
povecava se sprasivanjem'pri cemu finoca mlevenja (odnosno sortiman za nesprasene ugljeve) direktno utice na vrednost specificne povrSine goriva. Faktor oblika cestice goriva predstavlja odnos povrm2
i, sine cestice prema njenoj zapremini, tj. AG VG [ m3] ukoliko je on veCi, utoliko je veca povrsina reagovanja i manjic'potrebni visak vazduha. Kameni ugalj prilikom spnlsivanja daje Cestice loptastog oblika glatkih
povrsina
tako
da je
(~:)
relativno
malo.
Suprotno tome, lignit pri sprasivanju daje plocaste cestice vrlo hrapavih povrsina sa velikim odnosom
(:;)
. Iz ovoga se odmah vidi da i hrapavost utice na vrednost viska vazduha preko faktora oblika. Hrapavost je najcesce posledica isparavanja isparljivih delova posle cega zaostaje cvrsta materija sunderaste strukture. Uticaj pepela, kako po koliCini tako i po njegovim osobinama, na vrednost koeficijenta viska vazduha uglavnom se ogleda u tome sto pepeo kao inertna materija sprecava dovodenje vazduha do cestice goriva. N}ska temperatura topljenja pepela stvara povoljne mogucnosti za potpuno blokiranje cestice goriva. Izuzetno, pri sagorevanju sa tecnim odvodom pepela, gde se pepeo organizovano odvaja od cestice goriva, ovaj tecan pepeo cak sluzi i kao katalizator procesa sagorevanja. Ukoliko gorivo sadrZi teske ugljovodonike sa visokom temperaturom paljenja, a to znaCi duZim vremenom paljenja te i sagorevanja, koeficijent viska vazduha ce biti veci. Uticaj sistema sagorevanja i tipa lozista na vrednost koeficijenta viska vazduha u najveeoj meri dolazi do izraZaja kao zasebni uticajni faktor kod neutralnih ugljeva (u pogledu sistema sagorevanja). Tako, na primer, u slucaju da jedan te isti ugalj moze sagorevati u sloju ili u letu visak vazduha ce biti manji za sagorevanje u letu nego u sloju. Ako se radi 0 ugljevima koji nisu neutralni, uticaj sistema sagorevanja i tipa lozista pretezno je tesno povezan sa vrstom goriva i njegovim osobinama. Medu sekundarnim uticajima mogu se nabrojati sledeCi:
- temperatura vazduha na ulazu u loziste;
-
faktori koji uticu na homogenost smeSe, tj. naCin uvodenja vazduha u loziste s obzirom na mesto i brzinu; pritisak u lozistu; stepen recirkulacije gasova; - opterecenje kotIa i broj gorionika u iadu; - tip gorionika. Temperatura zagrejanog vazduha, kao i temperatura gasova u lozistu, ubrzava proces sagorevanja pa je u slucaju visih temperatura vrednost koeficijenta viska vazduha manja.
-
Pritisak vazduha u lozistu utice na smanjenje razlike u zapreminama cestice goriva i vazduha potrebnog za njeno sagorevanje Cime se postize bolje iskoriscavanje vazduha, a to drugim reCima znaCi da je moguc rad sa manjim vrednostima koeficijenta viska vazduha (»Velox«). Recirkulacijom gasova iskoriscava se onaj deo kiseonika u produktima sagorevanja koji nije iskoriscen pri prvom prolazu vazduha kroz loziste. Opterecenje
kotIa
-
ovaj uticaj je naroCito uocljiv
pri sagorevanju u letu, jer su gorionici, sa strujnog gledista, optimalno iskorisceni samo za jedno opterecenje kotIa (nominalno opterecenje). Promena opterecenja kotIa dovodi do promene strujne slike pri cemu se uslovi stvaranja smese pogorsavaju i koeficijent viska vazduha raste. Ovo je narocito izrazeno u lozistima sa jednim gorionikom. Da bi se ova situacija u sto vecoj meri ublazila kotIovi za vrlo promenljiva opterecenja (ratni brodovi), snabdevaju se veCim brojem gorionika od kojih su neki ukljuceni a neki iskljuceni u zavisnosti od opterecenja. Ovim se postize veCi broj relativnih optimuma u pogledu strujnih slika tako da se koeficijent viska vazduha moze odrZavati na manje vise konstantnom minimumu. Konstruktivna resenja gorionika (npr. polozaj gorionika u lozistu; naCin dovodenja goriva i vazduha; relativne
brzine vazduh
-
gorivo;
0blik mlaza itd.),
za istu vrstu goriva, uticu u izvesnoj, manjoj, meri na vrednost koeficijenta viska vazduha. Kada je rec 0 koeficijentu viska vazduha misli se na njegovu pocetnu vrednost. U tabeli 3.14 date su pocetne vrednosti koeficijenta viska vazduha i to tako da je broj uticajnih faktora sveden na minimum; uzeti su u obzir kao uticajni faktori vrsta goriva, sistem sagorevanja i krupnoca cestica. Pitanje promene koeficijenta viska vazduha, odnosno njegovog prirastaja u kotIovskom postrojenju bice tretirano kasnije. Na pro menu koeficijenta uglavnom utice konstrukcija kotIa u smislu zaptivenosti i broja grejnih povdina. Visak vazduha je konstantan kroz ceo kotao, samo u slucaju gde je kotao pod pritiskom sa gasne strane. Podaci u ovoj tabeli odnose se na koeficijente viska vazduha pri optimalnom opterecenju kotIa. 3.3.7.3. Metode za odredivanje koeficijenta viSkavazduha Pracenje rada kotIovskog postrojenja u eksploataciji, ukoliko se to odnosi na proces sagorevanja, najcdce se vrsi putem utvrdivanja koeficijenata viska vazduha. Ako se koeficijent viska vazduha odredi moguce je zakljuCiti u kojoj se meri stvarni proces sagorevanja priblizava teorijskom procesu sagorevanja. Razume se da je teznja u eksploataciji kotIovskog postrojenja bas postizanje ovog teorijskog sagorevanja, odnosno potpunog sagorevanja uz minimalnu koliCinu vazduha jer je svako povecanje kolicine vazduha koja ucestvuje u sagorevanju neizbezno vezano sa povecanjem izlaznog gubitka (U7)' tj. gugubitka toplote usled nepotrebno velike entalpije izlaznih gasova. Poznavajuci vrednost koeficijenta
193
i
I
II
I
I
VREDNOSTI POCETNOG KOEFICUENTA VISKA VAZDUHA
I
Tabela 3.14
Koeficijentviska vazduha I. I
Sistem sagorevanja
Vrsta goriva I
I
I
I
I
I
1 Cvrsto - ugalj
I
2 S.loj - meno lozenje Resetka - bez relativnog kretanja Resetka - sa relativnim kretanjem Ugljeni prah - suvi rezim Teeni rezim - jednokomorno loDste Visekomocno loziste Ciklonsko loziSte Kombinovano loziste Sloj Sagorevaje u letu
Cvrsto - drvni otpaci
- grubosortiman mlivo sitniji finosortianmlivo krupniji 3 4 I 1,6 -1,8 1,35-1,4 1,3 -1,35 1,28-1,30 1,22-1,25 1,1 -1,15 1,28-1,35 1,35-1,45
Na osnovu odredene velicine(B1)i ranije navedenog obrasca (3.106) dobija se
viska vazduha moze se u izvesnoj meri uticati na tok procesa sagorevanja u smislu njegovog poboljsavanja. Za odredivanje koeficijenta viska vazduha stoje na raspolaganju metode koje se mogu podeliti na direktnu i indirektnu metodu. Direktna metoda se sastoji u tome sto se odreduju mase komponenata koje ucestvuju u procesu sagorevaJ1ja, tj. gorivo i vazduh. Na osnovu poznate elementarne analize goriva racunski se odreduje minimalna kolicina vazduha (GLmtn)' Ako je kolicina vazduha izmerena, na primer,pomocu
merena kolicina goriva B 1 r k: ],
jenta viSkavazduhaiznosi
A GI[I-0,01 (GRW-G,)
G, [ksg], -a iz-
vrednostkoefici-
A=~
1,18-1,22 1,05-1,1 1,27-1,32 1,30-1,35 1,03-1,10 1,02-1.08
Teeno gorivo Gasovito gorivo
bIende na potisno~ v'odu ventilatora
1,5 -1,7 1,3 -1,35 1,28-1,33 1,25-1,27
(A+*at)] GLmtn
.
(3.109)
lndirektna metoda se sastoji u odredivanju sastava produkata sagorevanja pri eemu se visak vazduha moze odrediti i ne poznavajuCi sastav goriva. Analiza produkata sagorevanja vrsi se pomocu raznih analizatora gasa. Jedan od analizatora gasa laboratorijskog tipa je Orsat aparat. Princip. rada Orsat aparata sastoji se u apsorpciji CO2, O2 i CO iz uzorka gasa [88]. Odredena kolicina, normalno 100 cm3 gasa, uvlaci se u mernu biretu (s1. 3.19) pomocu bocice za izravnjavanje nivoa
(3.106)
Bl GLmtn Ova metoda je najtacnija, a lako se sprovodi kod kotlova ~anjeg kapaciteta sa tecnim Hi gasovitim gorivom. Merenje vremenske potrosnje cvrstog goriva losijeg kvaliteta kod kotlova veeeg kapaciteta vezano je za niz teskoca i gresaka pa se zato moze meriti, pored vazduha, i masa produkata sagorevanja (cvrsti i gasoviti) i na taj nacin posredno, pomocu materijainog bilans a, odrediti masa goriva
Bl
[ 1-0,01
(A + tat)]=GRW-G,.
(3.107) .::.LLO
Iz izraza (3.107) odreduje se Bl =
GRW-G,
1-0,01 (A+*llj)
kg
[ ]
(3.108)
-;-.
S1. 3.19. Principijelna §ema analizatora gasa 194
Odavde sledi da je
u kojoj se nalazi destilovana voda. Posto se merna
bireta napuni koliCinomod 100em3 gasa, pocinjeproees potiskivanja gasa u bocice sa reagensima. Stanje gasa pri tome je identicno atmosferskom stanju okoline. Posto se eela kolicina gasa potisne prvo u bocice za apsorpeiju °2, kiseonik iz gasa se vezuje sa apsorbentom za °2, a preostala koliCina gasa se vraca u mernu biretu i na osnovu razlike zapremina odreduje se udeo kiseonika u procentima po zapremini. Posle odredivanja °2, preostala kolicina gasa se dovodi u kontakt sa drugim apsorbentom (za CO2), i na osnovu razlike odreduje se proeentualni udeo CO2. Isti postupak je i za co. Ostatak gasa posle obavljene sve tri apsorpcije predstavlja udeo azota u produktima sagorevanja, jer je
°2 +C02+CO+N2=
100%.
°2e;
ab n~20= 100-b
(3.110)
N2d;
N 2- 100 d 100-b'
- 100a
a+ nH20 =
100-b
=
nH20
sto je bas zapreminski procentualni udeo (CO2) u suvim produktima sagorevanja. Slicno, ako je (n~2o) broj molova vodene. pare kondenzovane pri apsorpeiji °2, sledi
~=
100
b-(n~2?+n~20)
II
100-(a+nH20+
(3.111)
n
100-(a+n~2o
+ e+n~20)'
100'd
, b-nH20
.
(3.120)
(3.121)
(3.114)
(3.122)
sto je proeentualni zapreminski udeo (N 2) U SUVlm produktima sagorevanja. NajceSce upotrebljavani reagensi u Orsat aparatu su [89]: za apsorpeiju (02) - rastvor pirogalola C6H3(OH3) ili hiposulfita natrijuma (NaHS03); za apsorpciju (CO2) - vodeni rastvor natrijum hidroksida (NaOH) i1i kalijum hidroksida (KOH); za apsorpciju (CO) amonijacni rastvor bakra hlorida (CuC!) uz dodatak bakarne nee ili opiljaka. U boCieama sa reagensima nalaze se staklene eevciee radi povecanja povrsine dodira izmedu gasa i apsorbenta.
-
Ako n~2o predstavlja broj molova vodene pare kondenzovane u toku apsorpeije, a (a) molove CO2, molski udeo vodene pare u preostaloj smesi iznosi
100-(a+n~2~)-
100-b
Posle zamene (n~20) i (n~20) ovo se svodi na
(3.113)
100'
(3.119)
Drugo smanjenje zapremine ocitano na Orsat aparatu je prema tome
100-b
=~
.
sto predstavlja zapreminski proeenat (02) u suvim produktima sagorevanja. Preostala zapremina, sastavljena od (N2) i vodene pare, je
gde je (p) atmosferski pritisak, sledi da je odnos nH20/n konstantan. Kako (n) opada ukoliko se vise nastavlja apsorpeija komponente, mora opadati i (nH20),sto znaCi da se deo vodene pare kondenzuje. Velicine (a), (b), (e) i (d) se mogu smatrati molovima pojedinih komponenata na 100 molova smese, tako da je u pocetku nH20
. (3.118)
e+nH20)
Posle zamene (n~20) dobija se " be nHO=--2 100-b
(3.112)
n
P
(3.11 7)
100e
S obzirom da je uzorak gasa u dodiru sa vodom pri konstantnoj temperaturi, bice i pareijalni pritisak vodene pare (PH20) na tacki zasicenja konstantan. Iz jednacine PH20
(3.116)
,
e+n~2o=
100e . . ° 2 100-b'
(3.115)
Prvo proeentualno smanjenje zapremine oCitano na Orsat aparatu je
bice sastav suvih produkata sagorevanja CO 2 100 a 100-b'
.
100 = 100-(a+n~20)
Rezultati ovakve analize produkata sagorevanja su proeentualni udeli pojedinih komponenata gasa po zapremini svedeni na suve produkte sagorevanja. Iako je najveci deo vodene p:Jre kondenzovan pri hladenju do temperature okoline uzorak je ipak zasicen vodenom parom na toj temperaturi jer se tokom cele analize nalazi u mernoj bireti iznad vode. Imajuci ovo u vidu, nije na prvi pogled potpuno jasno zasto se analiza gasova po Orsatu svodi na suve produkte sagorevanja. Medutim, ako je zapreminski sastav gasova na temperaturi okoline
CO2a; Hpb;
, b-nH20
b
195
a)
b) ~
an CD ~
Sl. 3.20 Analizator gasa Orsat-Fischer a-sema; b-konstrukcija; I-merna bireta; 2-bocica za izravnavanje nivoa; 3-bocica sa reagensom za CO2; 4-bocica sa reagensom za °2; 5-bocica sa reagensom za CO; 6-spojna, cev; 7-venti!; 8-kompenzacioni baloncici; 9-trokraki venti!; 10-vodenokupatilo (hladnjak); ll-preeistac; 12-vakuum pumpica; 13-kutija.
2
Na s1. 3.20 sematski je prikazana konstrukcija Orsat-Fischerovog analizatora gasova [90]. Analizator js najcesce ugraden u limenu kutiju tako da je pogodan za prenosenje. Na istoj slici je data principijelna sema ovoga analizatora. Pored opisanog elementarnog Orsat aparata postoje i drugi tipovi pomocu kojih se mogu odrediti i (H2), (CH4) i uopste (CmHn). Na osnovu rezultata analiza produkata sagorevanja moguce je donositi zakljucke u vezi sa: - stepenom potpunosti sagorevanja; - zapreminom i sastavom produkata sagorevanja; - viskom vazduha u produktima sagorevanja; - zaptivenoscu dimnih kanala kotlovskog postrojenja; toplotnim gubicima usled hemijske nepotpunosti sagorevanja goriva i usled entalpije izlaznih gasova. Na osnovu vrednosti dobijenih analizom gasa moze se izracunati visak vazduha i to preko materijalnog bilansa azota. Polazeci od pretpostavke da je (CO) sagoreo u (CO2) tj. da je sagorevanje potpuno, kolicina (N2) koja odgovara visku vazduha (,1 N2)
-
dobija se kada se od stvarno izmerene kolicine azota (N 2) oduzme kolicina azota (N u) koja odgovara sagorevanju pri teorijskom visku vazduha (A.= 1). Kako je
= N2 [%]
N2t
(3.123)
A.
bire A
N2 N A.-I 2[% 0]'
L.JN2= N2--=
A.
(3.124)
A.
S druge strane, visak azota (,1 N 2) koji se nalazi u gasovima moZe se izracunati i preko sadrZaja (02), Visak kiseonika iznosi 02-
CO Ger prema ranijoj 2 pretpostavci (CO) treba da sagori u (CO2)), Kolicina azota koja odgovara ovom kiseoniku bire:
N = 79 ,10 = 79 0 -- CO '[%]. 2 21 . 2 21 2 2
(
196
)
(3.124a)
Izjednacavanjemjednacina(3.124)i (3,124a)dobija se:
2tO
.... -.:
20,S
Nz AA 1= ~~(02- C~) [%]
(3.125)
a odavde je 21 Nz
A
-
CO'
(3.126)
21Nz-79 (Oz-T) Ako ugasovima nema (CO) izraz (3.126) dobija oblik: 21
A---(3.126a) - 21-79 Oz' Nz Obrasei (3.126)i (3.126a)predstavljaju tacne obrasee za izracunavanje viska vazduha na osnovu analiza gasa. Priblizni obrasei za izracunavanje viska vazduha na osnovu nepotpune analize gasova zasnivaju se na odredivanju (02) i (CO2), U oba ~lucaja pri izvodenju ovih pribliznih obrazaea polazi se od pretpostavke da je teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja priblizno jednaka teorijskoj zapremini vazduha tv RSt '"" VLmtn). SadrZaj kiseonika iznosi Oz =
21 (A-I) VL~~ [%]. VRSt+ (A.-I) VLmtn
(3.127)
Ako se sprovede gornja pretpostavka i jednacina (3.127) resi po (A) dobija se
.
A~ 21 - 21-0z
(3.128)
8' ... 20,0
0<{ N
~ 19,5 ~ 319,0
I I
0<{ ~
~
18.5
,I
II
'
'I
"
I
I
" " I" ~ 18,00 :, I: 10
I
I
20
I
:I i! , 30
.
I
I
I
, '0
I
I.
I
50
60
70
ISPARLJIVIDELOVIU elSTOMUGLJU ['1.] S1. 3.21 Maksimalni . . od saddaja
saddaj CO2 u dirnnirn gasovima zavisno isparljivih delova u i!istom uglju
Na sl. 3.21 dat je dijagram orijentacionih vrednosti maksimalnog sadrZaja (CO2) za razne vrste <5vrstih goriva u zavisnosti od sadrzaja isparljivih delova svedenih na masu <5istoguglja. Za kontrolu rezultata analiza gasova <5estose koristi tzv. trougao sagorevanja Ostwa]da [92]. Na osnovu podataka 0 sadrzaju (CO2)!) i (02) Uproduktima sagorevanja mogu6e je odrediti sadrZaj (CO) i na osnovu toga doneti zak]jucak 0 ispravnosti sagorevanja. Da bi se konstruisao pomenuti trougao sagorevanja polazi se od jednacine analogne jednacini (3.127) COz=
0,0187C [%]. VRSt+ (A-I) VLmtn
(3.130)
Kako je (A-I) VLmtn= 100 V02 bi6e 21
Odredivanje viska vazduha (A) na osnovu (CO2) vrsi se preko maksimalnog sadrzaja ugljen-dioksida (C02m/lx) i iznosi
COz
0,0187C 100
VRSt+-
A~C02~. - COz
21
Y02
[%] 0 .
(3.131)
(3.129)
Obrazae (3.129) zavisi, za razliku od obrasea (3.128), od vrste goriva te se stoga sve ceSce njegova primena izbegava. U tabeli (3.15) date su orijentacione vrednosti (C02max) za razne vrste goriva. MAKSIMi,\LNI 'SADRZAJ cO2 [91] Tabela 3.15 Vrsta goriva I
Koks Kameni ugalj Mrki ugalj Lignit Katransko ulje UIje za lozenje Gas visokih peci Gas koksnih peci
I
C02m..",%
S druge strane, udeo. (02) u produktima sagorevanja je OZ
V~OO VRSt+-V02 21
[%].
(3.132)
Ako se jednacine (3.131) i (3.132) medusobno po dele i eliminise (VoJ dobija se 100 COz' VRSt+-' C. 0,0187=0,0187C. (3.133) 21 Deljenjem jednacine (3.133) sa (VRSt) i vodeci ra<5una 0 maksirllalnom sadrzaju (CO2), tj.
20,S 19,3-18,5 19.7-18,5 18,5-20,5 18,0 15,8' 24,8 10,0
COzmax-- 0,0187C [%J 0 VRSt
(3.134)
I) U Orsat aparatu apsorbuju se istim reagenso~ pored CO2 i S02' Kako je, najcesce, zapremina S02 neznatna u odnosu na CO2 uzima se da je pokazivanje Orsata sarno CO2.
197
t
=
\0; (c.ozlma. =20,7W.
SI. 3.22 Trougao sagorevanje 05twalda za lignit Kosovo elementarne analize: C = 23,71%; H = 1,80%; 0= 11,15%; N=0,40%; S=O,lO%; A= 14,64%; kJ W=48,20; Hrl=7327 -; COzmax=20,10%. Prekg ma jednacini (3.136) 0; = 6,71%.
10 M ~ 0
,
N
0 U
L
0
5
dolazi se kona~no do veze izmedu (CO2) i (02) u sled~cem obliku CO2=C02max-l00C02max02 21
[%].
(3.135)
Prema tome, u slucaju potpunog sagorevanja goriva tacka koja odgovara izmerenim vrednostima iz analize mora biti na liniji predstavljenoj jednacinom (3.135) odnosno (3.135a) pri <:emu tacka preseka ove prave sa ordinatnom osom daje vrednost viska vazduha A.= 1 (02 = 0), a tacka preseka sa apscisom daje vrednost ..1.=00(02=21, tj. cist vazduh).
Iz ove se jednacine vidi da pri potpunom sagorevanju postoji linearna zavisnost izmedu (CO2) i (02) i da se ona moZeu koordinatnom sistemu (02, CO2) Na s1. 3.22 predstavljen je trougao sagorevanja predstaviti pravom linijom koja se~ koordinatne ose koji, kao 8to se vidi, cine koordinatne ose sa delom .
u ta~kama (C02max) i
~
( ) 100
moZe napisati u obliku
jer se jedna~ina (3.135)
prave (3.135a). Ako se hipotenuza ovog trougla podeli na deset delova, a podeone tacke oznace velici-
..
- CO2 +~=1. C02max ~ 100
(3.135a)
nama (~ ) dobiee se slika kao na dijagramu. ZnajuCi dakle vrednosti (CO2) i (02) iz analize gasova moguee je u slucaju potpunog sa&,orevanja odrediti pomocu Ostwaldovog dijagrama ~8ak vazduha. U
198
slu~aju da ta~ka sa koordinatama (02) i (CO2) padne van trougla znak je da je analiza netacna, a ako padne 1i trougao zn~i da je sagorevanje nepotpuno. Kako nepotpuno sagorevanje moze biti sa manjkom Hi vi~kom vazduha potrebno je odrediti granicu sagorevanja jednog Hi drugog tipa. Iz jcdnacine , O~= Om';,;Om/" 100 [%] RSi
(3.136)
moZe se izracunati vi~ak kiseonika p:-i nepotpunom sagorevanjukada say ugljeniksagori u (CO). U jednacini (3.136) O~i" pred;tavlja kolicinu kiseonika potrebnu za ovakvo sagorevanje i iznosi
0~1n
a
prava upravna na pravu (3.135a) i podeliti na dvostruki broj pod?oka u odnosu na (0;). U tom sIucaju, ako se pod:oci numerisu, poc{.v od prve linije (3.I35a) ka tacki (02), pred.tavljace vn:dnosti (CO). Linije konstantnih vrcdn.osti (CO) su prave paraielne pravoj d~fini~anoj jednaCinom (3.135a). Linija
= 0,00932 C + 0,0556
O}+ CO2 =1 O2 C02max
predstavIja, kao sto je vec receno. nepotpuno sagorevanje uz teorijski visak vazduha (A= I). Linije kOll5tantnih vrednosti viska vazduha (A) u okviru trougIa, u praksi se dobijaju tako sto se iz
(H -
~) + 0,00697
, VRsl
S
(3.137)
[::]
"
m3
= 0,0187C +0,007S + 0,008 N2+ 2,75 Omi"+ VLmi,,-VLmin[ kg ] .
Ovako izracunatu vrednost (0;) treba naneti na osu (02) i dobijenu tacku ~pojiti ~a tackom (C02max) pa C~ time biti od 'edena g"anica izmedu dva pomenuta tipa nepotpunog ~agorevanja. Levo od pomenute linije je nepotp'.mo sagorevanje sa manjkom, a desno sa vi~kom vazduha. Kako je kod nepotpunog ~agorevanja CO:..ax= 20; iz tacke (0;) moze se povuci
(3.139)
(3.138)
tacke sa linije (3.l35a) povIace paralele sa linijom (3.139). tJ stvarnosti ove Iinije nisu paralelne vec pro laze kroz tacku O2
=
100 e;;;] i CO2
= 200
[~;;;]kroz
koju prolazi i produzetak linija (3.139). P.i izradi trougla sagorevanja pretpostavljeno je da u produktima ~agorevanja nema ugljovodonika (CmHn) i cadi (C).
3.4. PRILOZI
U ovom odeljku su dati prilozi u veU sa ana. lizama fOSlilnihgor.iva. Ove analize su talro klasificirane da su posebno date analize jugoslovens. ldh ugljeva, zatim analize teCnih j gasovitih goriva. Ove detaljne analize goriva su polalni podaoi pri izradi termickih proraeuna lrotlova. Pored ovm analiza dat je niz razlicttih dijagrama i nomograma za odrec1ivanje toplotnih mo-
199
Ci i stehiometrijskih karakteristika raznih goriva grafickdm putem. Na kraju ovih priIoga dat je predlog kako bi se mogao sastaviti jedan »maticni list« za ugalj sa. svim karakteristikama goriva, kao 5tO su elemen. tarna i tehnicka analiza goriva, karakteristike sljake i pepela, karakteristicne temperature i ddjagrami pepela i ostalo sto je bitno zaproracun i konstrukciju kotla i kotlovskog postrojenja.
3.4.1. ANAUZE J(K;() Tehnicka
Opte
analiza
Elemeotama
I
., E " c: E
-
E
'N 'c
:;;" 0 :::' > ..
.
... eo
:g 'E
"c: E .. '"0
Poreklo
" ""
.,c: N 0 "c: 0
c:
""
"
e " .'- "0 eo . ".. 0 " " :It X 0 :
sorl
'u" ""
kl
"
I Q
mm
IOHI 1m3 I
I
2
I.
SR SRBIJA
1.1.
KAMEN! UGALJ
I
3
1.1.1.
Dobra sroea
1.1.2.
Dobra sroea
1.1.3.
Ibarski
3Q-{j0
1.1.4.
Ibarski
10-30
1.1.5.
Ibarski
4! 51 6
0 E 0 ..c:
" c: .. ::; 0 Qh kg m3 7
., eo '" ;;:
W
;;: " .<:J ::;
;;: 0
.. eo
a
:t I
Wh
I
8 I 9
5,86
"" 0
0 "Co "
Co
1% I 10
.. 0 Co E
;; .;;
.. 0 Co E
"
"" ... ;>
0
1iI " .."
::0:
Q
SA
Ck
Cfix
%
% 16,
'c
c..
'""
A
Su
S
%
%
%
%
II
12
13
14
E
"" 'c
;;
5eo '".,
Wg
I % 1%
" " ..
'" '" .,
'" eo ",
"c: Co " ""
'cCo
" ""
>
0
0>
-
'".,
"" 'c... 1iI ;J
"O
0
"" 'c 0 :!
id
sag
C
%
%
%
%
%
17
18
19
20
21
.. Co "
;:. " 0
...
"" 'c0
..
0 Co
0
;>
:;2
(; N <
rn
d:
H
0
N
S
"E
8-
IA I
15
55,11 3,61 5,51
22
23124
1,14 8,62 20,15
20,15
8,62
5,13
30,15
7,54
1,92
20,81 7,39 7,10 0,29 66,97 76,16 31,11 77,27 62,96 4,55 2,06 0,60 7,10 20,81
5,10
21,54 6,76
6,62 0,14 65,46 44,02 29,44 73,45 60,15 4,S4
2,00 0,15 6,62 21,44
0,91
21,05
4,75
6,38 0,60 4,75 21,05
68,37 38,22 26,50 64,72 48,20
3,16 4,82
61,76 4,55
1,00 7,S4 30,15
1.1.6.
Ibarski
10-30
5,00
22,00 5,00
1.1.7.
Ibarski
0,5-10
8,35
20,83 7,23 7,02 0,21 62,01 41,18 29,64 70,82 57,35 4,I9j 2,11 0,15 7,02 20,83
1.1.8.
Ibarski
0-10
5,62
31,43 6,03
0-30
25
5,64 0,38 68,00 36,57 27,37 62,94 50,46 3,36 3,00 0,16
5,64 31,76
.
1.1.9.
Ibarski
1.1.10.
Ibarski
0,5-10
10,56
1.1.11.
Ibarski Baljevac
0,5-10
6,00
21,20
3,63 3,50 0,13 68,00
26,00 72,80 42,00
3,se 21,20
1.1.12.
Ibarski Baljevac
0-15
3,00
27,00
3,63 3,50 O,lJ 65,20
23,00 70,00 39,20
3,se 27,00
1.1.13.
Ibarski Baljevac
0,5-10
16,00
36,00 3,63 3,50 0,13 79,30
26,60 48,00 33,00
3,5C 36,00
1.1.14.
Ibarski Baljevac
0-0,5
22,00
26,0
24,6 52,00 46,60
1.1.15.
Ibarski Jarando
10-30
5,00
19,84 4,97 4,95 0,02 64,97 45,13 30,03 75,16 59,76 4,30
1.1.16.
Ibarski Jarando
0-10
4,70
25,66
1.1.17.
Ibarski Jarando
0,5-10 0-10
4,10
14,00
1,56 2,54 35,47 5,13 4,84 0,29 72,68 37,21 23,22 60,43' 46,81 3,11 36,82 6,15 5,89 0,26 66,67 29,85 22,78 52,63 41,7
3,63 3,50 0,13 53,4
3,44
5,00 0,67 4,84 35,47 1,40 0,18
5,00
5,64 5,S4 0,10 67,90 42,24 27,40 69,64 56,23 4,00 2,0.
19,39 4,70 4,68 0,02 59,60 40.21 26,40 66,61 51,93 3,39 5,50
5,89 36,81 '
1,15 4,95 19,84 1,82 5,S4 25,66 I,ll
4,61119,39
1.1.18.
Ibarski Uce
3,50
26,57
1.1.19.
Rtanj
0,48
16,10
9,46
1.1.20.
Rtanj
0,42
30,57
10,18
80,13 49,56 19,45 69,01 53,38 2,92
2,03 0,50 10,18 30,57
1.1.21.
Rtanj
39,47 5,65 4,52
1,13 71,11 31;64 15,99 47,63 37.24 2,38
2,90 0,59 4,52 39,47
1.2.
MRKI UGALJ
0-10
12,90
5.36 5,20 0,16 73,87 47,30 22,63 69,93 58,49 3,87 0,69
1,68
77,37 61,27 22,15 83,42 65,23 4,12 4,00
0,61
9,46 16,10
'''I
1.2.1.
A1eksinac gasni
1.2.2.
A1eksinac
1.2.3.
A1eksinac gasni
1.2.4.
A1eksinac
60-150
15,90
15,76 4,45 4,15 0,30 50.42 34.66 33.69 68,,34 49.59 3.76 10.50 0.34 4,15 15.76
1.2.5.
A1eksinac
15-30
18,60
15,92 5,00 4,50 0,50 48,81 32,89 32,59 65.48 47.17
6,47 15,30 7,20
22,80
8,72
40,14 17,34 53,39 70,73 53,11 3,50 5,00, 0,40
8,,72 22,80
10,25 3,75 3,46 0,29 49,65 39,40 35,05 74,45 55,97
3,57 10,53 0,34
31,30 8,50 7,04
3.58 5,90 0.40 7.04 31,30
200
1,46 47,59 16.29 45.21 61,5C 44.58
3,46 10.83
3.72 9,70 0.39 4,50 15,92
Tabela 3.16
SWVENSKIH UGUEVA analiza
Temperatura pepela
Analiza pepela
" ... ..
-v 0
-g e
..c
'0
'E. 0 ..
.. co ..
I
w
0
Hg kI
%
I
25
I
kS 26
'E. S
..c '0 'E. S
" '"'" '5"
'2
..
Q
I
I 1
Hd k1
Hk kI
I
"'" ] 0 :a
.. 'C >N 0
;g
:g '"
I
"'" ] 0
'5
e"
'-c
'-0 ..
's"
<
"'"
]0
]0
e"
:! c
..'"
i....
e" e" 0
::>
=" z
i=
!P20sl
'" ';;; '" ,-.. '"0, '" 0
'" ';; '"
0
]0
to
§ rn
I S03
"'"
';; '"
'"
!
'S to 0 Q.
::o
ICaO!MgO
q:1
'"
'"
28
29
1
30
1
31
I 321
33 1
34
1
35
I
36
1
37
>
"'" .. ... 0
'2 &J
&
:3
e:g "'" :a,? ..
" '5 .!< ::O :! ]
;:
..
c
-
"&
..
..
.. '2
.. '2..
1.: c .. "c '" .- .s .. :J II: V ::!: :> z =:
:;
;:
e0
:! = :!
:! "
';;
e&
&
e {!.
.. '5' :::> Q.
.. '2
s
:! =..
..
e"
8.
&
e
i-<
.. &J
i
Ti021
:::> "" IS
IK20
I
I
I I Ial1
%I%I%I%I%I%I%I%I%I%I%I
kSlkS I 27
:g ... 0
e..
0
0
" I
-v 0 e
..
'E
;;:
e .. 50
I
'.
1391 40 1411421431441
'2
45
461
'3
u
'.
e
,..
.C I.c
I 38
I
"'"
47
'c
'c
48
49
""
50
I
5,86 23899 22939 5,13 20737 20030 19573 1,92 28206 27197
48,93 22,15 13,79 6,72
1,31 3,23 0,51 0,25
2,35
1,00
Jdseo
950
1170 1280 1310
5,10 27199 26106
53,92 19,76 13,29 5,58
1,20
1,46 0,71 0,24
2,50
1,40
Jdseo
940
1140 1300 1320
07
Ikiseo 940
0,91 26812 25895 26031 25330 51,00 23,00 19,30 3,00
1,30 0,14
0,34 0,51 0,9
8,35 15775 24674
51,14 21,36 13,93 7,08 0,65 2,53 ' 0,54 0,27
5,62 21952 21136
53,12 16,74 14,94 6,18
1,26 3,08 0,55 0,33
1360 1380
1,35 I,ll
kiseo
950
1160 1340 1360
1,62 1,60
kiseo
950
1170 1300 1320'
kiseo
960
1170
1340
1360
kisco
950
1180
1360
1380
Jdseo
930
1350
1365
kisco
940
1355
1370
4,10 19921 19243 10,56 19415 18410 6,00
25121
3,00
29655
57,28 12,77 17,90 5,61 0,87
1,76 0,78 0,35
1,50
51,30
0,74
23,23
16,35
2,66
1,84
0,84
0,69
0,33
50,56 24,35
17,48
3,22
1,26
0,31
0,33
0,64
52,55 22,43
18,54
2,90
1,09
0,26
0,15
0,43
1,65
.
16747
16,00
15910 5,00 25644
25062
24978
24015
14,00 21951
20976
3,50 25807
24824
0,48
28261
27432
27625
0,42
22969
22359
22257
12,90
15973
15102
6,47 22935
22127
21470
15,30
22651
21659
21429
7,20
19900
19079
4,70
25536
0,60
0,78
I
45,72
13,17 19,88
9,11
1,85
7,17
trag
1,38
0,46
1,14
0,19
Jdseo
950
1250
1360
138O
!i
22,80
35,04
17,87
8,31
2,90
2,90
6,88
1,47 11,97
1,21
c 16,97 47,26
8,53 10,78
0,80
0,62
0,30
15,90
20825
19875
35,32
29,94
18,44
5,47
1,92
4,87
0,46
0,96
1,50
1,00
18,60
20037
19003
29,74
33,89
13,61 8,42
1,98
7,58
0,78
1,12
2,20
0,50
I . Donie vrcdnosti karakteristienih temperatura Iopivoati .. odnoso na po1uredukcionu atmosferu
201
or
N or &J
kisco
b ii c
1080
920. 1040
900* 1080 930.
1350 1370
1330 1330
135Uj 1370' 138U
1365 1315 136C 1315 133C
I
Tehnicka analiza
,.
~ os 8 " e
'.
'~l > ~
I
:~ "
,~"
e
I
P
k1
ore
0
c"
,j\
,I ~
$or,
=
nun
50!
2
0
.c
8:.:;
1::
1
~
~
os:~ 2 os .. ,5 ~.g> ,5 '5
~ a0
1
co
'C
~
c
os
I
Elementarna
Op§te
I
3
a
:.:::c 0 0
I
k
I
I
III
Q
b
I Qh
Ib
°H m3 !m3
14151617-
os co
os '>
..co os '>
C
0
..
it
;J
-w
"
!1, OS '> os
I
Wh
0. II:
0
I
Wg
I
-co
0.
0
os
<11
A
I
Sa
'a"
S
I
SA
0
:.:
I
Ck
:;;
0
>u
os ..0. ....
" E >
..
';
<11
I
.>I
0. Ii .. 'a
'S: "
..0 8"
"0
..0
a
"
.D I;;, "..
"0. .>I
..0
'a 0.
I
C[ix lid
0>
- 'a- 'a .>I '" I I "0 co os
'"
I sag
"
co
I
;J
0 0
"0
:>
"0
0
;;2
0.
(; N
I
-<
I
E '""
0"
I
0. II:
CIHloIN[SIA
%1%1%1%1%1%1%1%1%1%1% %1%1%1%1%1% 8 I 9 I 1.0 I 11 I 12 I 13 I 14 I 15 I 16 I 17 I 18 19 I 2.0 I 21 I 22 I 23 I 24
1.2.6.
Aleksinac
5-15
22,00
11'46 4'35
3'97 .0'36 46'83 35'37 31'17 66.54148'361
3,7611.0,.031 .0,4.01 3,99111.46
1.2.7.
Aleksinac
5-3.0
9,8.0
15,32
4,32
3,661 9,7.01 .0,381 4,32115,32
1.2.8.
Aleksinac
3.0-60
3,5.0
23,851
1.2.9.
Bogovina
30-6.0
7,99
7,17
1.2.1.0. Bogovina
10-3.0
1,49
5,.01
152,001 4,44113,82/1,001 73,5.0
1.2.11.
Bogovina
30-60
,.0,81
6,42
72,77
1.2.12.
Radenka
8,43
9,83
1.2.13.
Rakova Bara
6,76
17,931
1.2.14.
Rakova Bara
5,81
23,261
1 1,7.0
1.2.15.
Ravna Reka Senjsko-Resavski
8,14
7,391
I .0,72
55,36 3,14 14,26 .0,92
1.2.16.
Ravoa Reka Senjsko-Resavski
.0,73
19,881
1 .0,54
42,52 3,21 12,5.0 .0,62 .0,54 .0'7217'46 19,88
1.2.17.
Resava Seojsko-Resavski
8,86
6,3.01
I .0,38
40,3.0 34,00 59,16 74,84 54,261 3,41115,9.01 .0,891 .0,381 6,3.0
1.2.18.
Resava Senjsko-Resavski
1,64
21,421
I .0,42,
40,771 3,.08111,671 1,001 .0,42121,42
komad
.0,39
11,5.01 .0,731 .0,181 .0,55145,.08133,58134,53'-68,11
1.2.19.
Resavica Seojsko-Resavski
1.2.2.0. Resavica Senjsko-Resavski
1
4,76
1
1
.0,44 48,.05 32,73 32,15 64,88146,821 1
1
1
1
6,591 5,991 .0,6015.0,31126,46136,19162,65144,041
3,58
1,541 1,001 .0,54151,84134,45131,40165,85146,001
55,77 33,51 27,42 6.0,93 41,45
30-60
9,51
14,601 .0,941 .0,291 .0,65147,23132,63133,26165,89
10-3.0
9,61
16,951 .0,941 .0,371 .0,57148,22131,27132,17163,44
1.2.22.
Resavica Seojsko-Resavski
5-1.0
9,.05
15,221 .0,9.01 .0,3.01 .0,6.0147,71132,49133,24165,73
1.2.23.
Resavica Seojsko-Resavski
0-5
9,97
2.0,761 .0,951 .0,291 .0,66148,35127,59131,68159,27142,3.01
1.2.24.
Seojski Seojsko-Resavski
3,00
3,39
.0,43
61,631
1.2.25.
Seojsko-Resavski .Senjski
komad
4,40
14,351
1.121 .0,571 .0,5515.0,44136,09\35,16171,25
1.2.26.
Seojsko-Resavski Senjski
30-60
3,96
15,441
1.161 .0,541 .0.62149,68134,24136,3617.0,60
1.2.27.
Senjsko-Resavski Se~ski
10-3.0
4,76
16,871
1,121 .0,5.01 .o~2149,91133,04135,33168,37
1.2.28.
Senjsko-Resavski Resavski
9,6()
17,171
1,281 .0,601 .0,68147,8413.0,67132,56163,23144,681
Senjsko-Resavski Senjski
21,00
23,00
1.2.29.
202
2,59
3,581 7,17
149,471 3,17116,4411,1411,521
1,52
Resavica Seojsko-Resavski
1.2.21.
3,621 8,6.01 .0,401 5,99123,85
3,.02114,461
9,78
.0,831 1,00117,93
3,19 13,81 .0,78 1,7.0123,26
3,68112,001
1,001 .0,2912.0,76
3,74117,001
.0,811 .0,431 3,39
3,48115,131
1,5.01 .0,60115,.01
41,131 3,121 8,511 .0,651 2,59123,00
analiza
Analiza
Temperatura
pepe1a
'U
0 8 .. C
-u 0
..8c
W %
25
"
"" '"
0 c.
..
"
0 "
0
'"0
-;;;
Q Hd
Hg I
.s
"c
0
".... ;;
c.
8
c. 0 .. '0 c; 0
'
0
-u 0
I
I
kg ,kg 111 I 1
26
I
27
I
Hk
."
..
0
:c E "
'" ,N 0
'5 E "
."
. 'a 's"
>
'" '"
'0 i:ij
"" 0
." "' 0
E
,;:!, '0 ;;
0 E "
]""
"'"
0Q. 8"
." 0
.
'N "
" ::E
..
kg
%1 %1 %1 %1 %1
28
29
1
30
1
31
1
32
I 33
1
."
0
""
:g ..
0 .>: -;;; "
I 1
35
0
Z
i
I TiOzl
%
34
'"
E
o C: i .g
'"
%
." ." '" ""
c" Q.
%1
1
36
KzOl
>0
..C: ,;:!, :c 0 '" "" .." .. u ::E >-
:;
C
.. OJ Q. " Q.
';; ..
..
8"
'" ';: " ,!!, '0 .>i "" ..
I
I
I
I
I ol1
1
1 %1 %
1
I
I%I
'"
"
,...
,...
'"
.."
.. 3 .." Q. S
.s
"..""
"
3 "Q.
..
:a
:; Q. 8"
..
Q. S "
,...
.. ,!:J
1z I
1,
1) I
I
'c
I
I
'c
I
'c
I
940 930' 1040 900' 960 930'
1310 1260 1320 1320 1330 1170
950
1180 1370 1375
940
1190 1400 1420
19552 18213
920
1160 1320 1340
18954 17635
930
1175 1340 1370
18405 17338
940
1190 1335 1350
17949 17040
930
1180 1345 1370
19,97 17477 16488
920
1150 1350 1375
20478 19439
920
1120 1220 1320
19992 18962
890
1130
19448 18397
870
1130
27,69 36,01 12,80 7,76 2,20 8,20
19,80 19816 18765
32,13 32,73 13,32 7,68 1,81 7,19 1,43 1,12
1,90 0,45
13,50 19183 18268
32,10 35,05 10,67 9,07
1,28 0,48
1,53 7,65
1,09 1,20 2,45 0,45
1,12 0,96
}1
1360 1290 1350 1350 1350 1190
17,99 21872 20800 21822 20607
13,64 6,49 4,90 33,70 3,32 35,53
1,65 0,16 0,22 0,30
21654 20457
12,63 10,38 2,74 35,89 2,91 33,85
1,02 0,16 0,20 0,28
18,48 1523
H
17807 18075
16,76 17430 16739 16903 51,71 10,76 24,63 5,80 0,61 15,81 16316 15575 15617 43,53 14,86 25,98 7,79 0,65
trag 0,24
18,14 20784 20022 20,73 16906 15927 15957 18,86 20469 19674 19573 21,64 16174 15265
.
13,00 23249 22554
19,60 17477 16627 21,00 17191 16169
.
,
Donje vrednosti karakteristicnih temperatura tqpivosti se odnose na poJuredukcionu atmosferu
203 '\
"
s
'c
46 I 47 I 481 49
38 139! 40 1411421431441 45
22,00 20386 19188
." .. p.,
% I
37
1
.o "..
E :>!
:>! 0
'".. , 80
11
% 1
"" 0 ." C " <>.
..
..
'"" > 0
'0'
"'
IAlZOJI CaO I MgOI S031pzos
SiOzl
& ..N
."
:>!
I
I
pepe1a
" ""
124<; 12701 125511280
50
Tehnick,
Opste
maliza
Elementarna
£ os
e "" os
e
:;;" 0 ,,"> 'C
bO
0 e
::t: "
..
,
'2
.. "bO '> ..
" ,, .>i
" ;:J
.>i "
'> ..
'>
<: Co
"
.. "bO
.. ..bO
8bO
2
"
IE
Co
k
I
I
mm
1.2.30. 1.2.31. 1.2.32. 1.2.33.
2 Senjsko-Resavski Senjski
I
3
5-10
:!
bO .. rn
>
..
... >
0
> 0...bO .. rn
Co ....
>U
S I
I
.>i
0
0
.."
'2
c;
e" rn
.>i "
'2
"
'>
... 0
0 "Co
.c
... 0 Co e
"e
Co
sort
Q leh W
j
wh
I
Wg
I
A
I
Sa
I
SA
I
Ck Cjix I
0
/0
I
id
I
.>i '2
..
"0
'2 0 £
>
:2
"
;:J
sag
0
0
IH 10
'" 0
'0 N
-<
"
e"
Co
rn
Is
I
0
Co
A I
%
/0
% I % I % 1% I ? I % I % I % I 0/ I 0/ 1% I 4/ 5/ 6 I 7 8 I 9 I 10 I 111 12 I 13 I 14 I 15 I 16 I 17 I 18 IOHI
.>i
.>i '2
C I
m3 m3
I
1
..
"
0 rn
"0 '
..c
'
'E
"
0
" " ,!1, 0
".. e
Poreklo
... 0 Co
'ij \
'8 .>i 'E
.. .>i .. N 0 ..
I
... 'N
Ikg
1% I % 1% \ % 1% 19 I 20 I 21 I 22 I 23 I 24
1,34 0,66 0,68 52,30 28,13 33,36 61,49
14,34
24,17
Senjsko-Resavski Senjski
21,01
13,78
0,66
44,22 3,01 16,00 1,02 0,66 13,78
Senjsko-Resavski Senjski
'21,90
16,85
0,38
41,86
3,09 14,92 1,00 0,38 16,85
Senjsko-Resavski Senjski
21,01
17,78
0,66
40,22
3,01 16,50 0,82 0,66 17,78
18,41
23,88
0,39
54,63 30,75 26,96 57,71 41,78
3,07 11,80 0,67 0,39 23,88
1.2.34.
Vrdnik
1.2.35.
Vrdnik
1.2.36.
Vrdnik
1.3.
LlGNIT
1.3,1.
Cirikovac
1.3.2. 1.3.3.
0--10
39,20 3,10 0--10
24,00
24,34
0,47
20--100
44,80 26,75 18,05 8,02
1,06
31,91 2,20 11,10 0,91
1,06 8,02
Cirikovac
20--100
44,80 34,50 10,30 13,64
1,05
27,69
1,99 10,00 0,83
1,05 13,64
Cirikovac
0--100
44,80 33,48 11,32 16,32
1,12
25,26 2,03 9,60 0,87
1,12 16,32
1.3.4.
Cirikovac
0--20
44,80 34,91 9,89 23,20
0,99
19,99 1,90 8,40 0,72 0,99 23,20
1.3.5.
Klenovnik
40,80
10,10
0,60
1.3.6.
Kolubara
5-10
23,41
11,65
1,68 1,06 0,62
1.3.7.
Kolubara
komad
26,12
9,60
1,66 0,86 0,80
1.3.8.
Kolubara
30--60
26,50
9,19
1,29 0,60
1.3.9.
Kolubara
39,56
5,60
0,39
18,80
48,00 23,66 32,20 56,86 38,90 2,65 14,08 0,76 0,47 24,34
0,69
49,10 29,00 2,60 16,80 0,70
0,60 9,50
64,94 44,07
3,86 15,00 0,95
1,06 11,65
64,28 43,98
3,87 14,70 0,87 0,86
64,31 43,71
3,82 15,30 0,88 0,60 9,19
42,93
3,81 15,80 0,90 0,39
9,60
5,61
1.3.10.
Ko1ubara
10--30
26,15
11,98 1,5'7 0,85 0,72
61,87 42,08 3,73 14,40 0,81 0,85 11,98
1.3,11.
Kolubara
0--5
25,70
14,82 1,46 0,79 0,67
59,48 40,37 3,51 14,01 0,80
0,79 14,82
1.3.12.
Kolubara
15-30
30,30
9,02 0,80
0,54 0,26 33,76 24,74 35,94 60,68 41,50 2,91 14,80 0,93
0,54 9,02
1.3.13.
Ko1ubara
30-60
32,60
6,77 0,68 0,38 0,30 31,68 24,91 35,72 60,63 41,81 2,65 14,80 0,97 0,38 6,79
1.3.14.
Ko1ubara
60--100
33,40
6,75 0,73 0,47 0,26 31,37 24,62 35,23 59,85 41,25
1.3.15.
Kolubara
0--15
30,40
1.3.16.
Kolubara
0--10
49,37 10,27 39,10 24,20
0,16
30,09 2,13 12,60 0,60 0,16
1.3.17.
Kolubara
0--10
48,44
11,90
0,36
26,40
1.3.18,
Kolubara (pran)
1.3.19.
Kolubara
1.3.20.
Ko1ubara
1.3.21.
Kolubara
58,20 rovni
0-20
2,49 14,80 0,84 0,47 6,75
12,55 0,81 0,60 0,21 35,82 23,27 33,78 57,05 39,25 2,82 13,60 0,74 0,60 12,59
4,74 0,43 0,30 0,13 19,65 14,91 22,15 37,06 25,85
2,40 9,80 0,70 0,36 11,90 1,36 8,90 0,65
52,80
10,96 0,47 0,26 0,21 24,99 14,03 22,21 36,24 23,28 2,28 9,82
50,00
15,01
54,70
12,73 0,59 0,49 0,10 25,56 12,83 19,74 32,57 20,92
204
0,41
22,56
5,05
0,60 0,26 10,96
1,98 9,75 0,65 1,62 9,00
0,30 4,74
0,41 15,01
0,54 0,49 12,73
analiza
Analiza pepela
Temperatura pcpcla
" ...
."0
.. ;;;; ..N
Ei ..
'"0 Ei
'" 0
'0
.. S0
Ei
.."
P. 0
"
3 .. .C' 0
.S'
"0
;;
..
p.
"
..
s0 P. 3
Ei .. 0
..
't:I
't:I
... 0 :a ,, .
e
:ij
'" ...
't:I
0 .\::
.. '" >N
't:I
]0
"e :::o
0 Eo' 't:I '"
'"
...
'"
..
<
f:ii 0
]0
e .:2,
:s
]0
't:I '5 '"
;:!!" '""
0
as
't:I
]0
'S 0
.
.O" .. .&>
] 'o 't:I
] 0
:S .. E=:
Z
't:I
't:I
"'
't:I
]o
]0
1
:a "
'0
' = u § :>...-Z
;c .. ::<:
.'"
:>i
;:!!
..
.., go 'C '" $ as
]..
0"
" ..
...
'c
0
[;
.j
10
"
i ;'" ; I ! i
....
=: :>2
"
c" :s: 3
..
'c
..
.&> 't:I
w %
I
Hg
Hd
I
kg
IkJIlkJ
25
1
26
I
I
kg 27
I
Hk
Si021
kg
%
28
29
IAI2031 CaO IMgO I S03/P20S
I Ti021
l1K2011
I % I % I % 1% I % 1% 1% 1% 1% I 30 31 321 33 I 34 I 35 1 36 1 37 I 38 1
1
t.
11lol1
I %1 %
, %/
%1 %1
I 391 40 1411421431441
17019 15981
t1
I
I
°C °C 46 I 47 I
45
t2
920
I
t3
I
I
°C
I
1
" Ei ..
'C
48 I 49
50
1140 1360 1385
21,01 16454 15700 21,90 15952 15157 15153 21,01 15060 14319 18,41 16542 15650 15022 20,30 16102 14922 18,80 14562 13871 14165
.44,80 12087 10777 44,80 10555
9270
9902
8570
44,80 8449
6774
40,80 10610
9471
44,80
.
~
9546
23,41 17940 16944
36,68 9,82 22,98 11,58 3,61 13,31 0,08 0,92 0,20 0,50
kiseo 930
1190 1370 1390
indo sulen
26,12 17899 16760
23,43 17,49 15,14 15,98 4,45 21,90 0,05
kiseo 930
1180 1300 1320
indo sun
26,50 17698 16513
28,54 11,98 17,71 15,90 4,28 19,72 0,03 0,88
kiseo 920
1180 1300 1310
indo suen
0,82 0,13
0,24
0,19 0,38
30,56 17213 16028
indo sun
26,15 17103 16015
33,15 12,54 20,41 12,47 3,78 15,78 0,10 0,80
0,20 0,45
kiseo 940
1220 1360 1370
indo sun
25,70 16421 15253
40,05 9,90 21,69 10,86 2,39 12,76 0,12 0,96
0,28 0,60
kiseo 940
1200 1350 1365
indo sun
30,30 15633 14637
40,54 9,55 23,88 12,30 4,46 7,15 0,11
1,33 0,24 0,40
kiseo 960
1325 1335
indo sun
32,60 15358 14357
34,52 9,74 22,83 14,12 5,40 11,36 0,27 0,96 02,5 0,30
kiseo 980
1330 1340
indo swen
33,40 14972 13988
36,31 9,19 23,91 14,48 4,79
1,09 0,23 0,33
kiseo 940
1335 1345
indo sulen
30,40 14968 13951
47,78 7,11 26,20 9,89
0,09 0,80 0,22 0,45
kiseo 980
1340 1360
indo su!en
0.40 0,35
kiseo 930
1340 1350
kiseo 960
1400 1400
49,37 11103
9638
48,44 10664
9182
9,41 0,25
3,18 4,16
9152
7595
38,36 6,15 28,24 14,15 4,51
52,80 9418
7771
49,57 11,26 23,16 7,50
1,94 4,84
49,64
8776
7357
54,70
00'
7813
6364
52,78 9,98 25,15 6,35
1,79 2,28 0,12
58,20
6,61 0,29 0,72 0,08 0,80
0,37 0,40
0,80 0,20 0,50
205
Tehnicka
Opte
Elementama
analiza
"
e "c "' :e 0
"c E
Poreklo
.. ... ..
I
1
k
I
3
I
3
cCo
""' ""''
;:J
Co
" "" "
;;: '"
eco
.c ,,
:r:
(5
Co
tl.
IOHI kg I kg
141 51 6 I 7
% 8
'" 'c"' ""
:S
e '""
"" 'c
e"
':;:
... o
0" Co "
... Co
0
co
'""
'" "" 0
>
.!!, co "
0>
0 >
'" !> >U
.." .%
0co
I
I
1
Wh
I
I
Wg
% 1% 9
1
10
I
A
1% 1
I
Su
I
I
SA
I
Ck
I
Cfix
I
id
I
'c .!!, co ;:J
'c 0 .,, 0 >
\H
sag
% I % 1% I % I % 1% 12 I 131 14 I -J5 I 16 I 17 1 18
I %
III
""
""
C
S I
I
m3 m3 I
I
'"
:s Co e" '"
'c
"co '"
'" co ,, ;;:
e eh
I
mm I
'" c
'" co '" ;;:
W
sort
i2
e 0 .c
" ,,
:I:
'"
'" c0
co
0
e
'€ 0
'u .. "" <;: .
'N 'c"
> ._" S 'E "" c .!!' " '" 'u co . ;.: ,,0 "E '" "
I
""
'"
'c 0
"'"
\0
0" -<
&::
"
Co
A
S I
1%
19 I 20 I 21 I 221
13,06 0,51 0,40 0,11 25,68 12,62 19,62 32,24 20,43
0
'""
e
I NI
% I % I % 1%
0Co
231
, % 24
1,69 9,12 0,60 0,40 13,06
0-20
54,70
Kosovo
30--60
46,20
1.3.24.
Kosovo
0-50
22,76
12,31 0,98 0,20 0,78 41,51 29,20 35,73 64,93 44,70
3,68 15,50 0,85 0,20 12,31
1.3.25.
Kosovo
40,60
13,10
29,70
2,10 12,90 0,10 0,70 13,90
1.3.26.
Kosovo
1.3.22.
Kolubara
1.3.23.
45,90
10-30
30,20 22,50 23,60 46,10
7,70 0,70
0,70 30,80 21,40 23,30 44,70
9,40 0,71 0,60
29,00
2,60 16,20 0,70 0,60 10,10
30,40
1,60 13,00 1,38 0,62 8,00
1.3.27.
Kosovo
40,80
10,10
1.3.28.
Kosovo
45,00
8,00
0,62
1.3.29.
Kosovo
44,70
13,80
0,83
1.3.30.
Kosovo
48,70
12,05 0,72 0,13 0,59 28,16 16,11 23,14 39,25 26,94
1,95 9,50 0,73
0,13 12,05
1.3.31.
Kosovo
49,40
14,46 0,85 0,20 0,65 28,75 14,29 28,85 36,14 23,91
1,79 9,54 0,70
0,20 14,46
1.3.32.
Kosovo
46,50
16,33 0,82 0,20 0,62 30,57 14,24 22,92 37,17 24,08
1,84 10,30 0,75 0,20 16,33
1.3.33,
Kosovo
0-30
48,20
14,64 0,62 0,10
0,52 28,91 14,27 22,89 37,16 23,71
1,80 11,15 0,40 0,10 14,64
1.3.34.
Kosovo
0-30
48,80
14,27 0,60 0,12 0,48 28,48 14,21 22,72 36,93 23,28
1.3.35,
Kosovo
0-10
I 0-30
33,90 20,10 21,40 41,50
1,05 0,12 14,26 1,79110,70 19,50 1,70' 10,80 0,40 0,80 19,80
0,80
47,00
19,80
50,00
19,37 0,72 0,12 0,60 29,60 10,59 20,04 30,36 18,29 1,57 10,10 0,57 0,12 19,35
1.3.36.
Kosovo
1.3.37.
Kosovo kop Krevae
30-60
45,40
11,00 0,73
32,70 21,70 21,90 43,60
Kosovo kop Krevae
10-30
44,30
13,40 0,79
33,80 20,40 21,90 42,30
0-10
44,20
16,80 0,91
36,10 19,30 18,70 39,00
1.3.38. 1.3.39.
Kosovo kop Kru§evae
1.3.40.
Kosovo kop Dobro Selo
10-30
46,10
11,00 0,72
31,80 20,80 22,10 42,90
1.3.41.
Kosovo kop Dobro Sel0
30-60
47,50
10,10 0,70
31,20 21,10 21,30 42,40
Kosovo ko!, Dobro Selo
0-10
45,50
14,50 0,78
35,40 20,90 19,10 40,00
I.? .42. 1.3.43.
Kostolae
29,16
7,11
0,31
35,12 28.01 35,72 63,73 38,88 2,65 20,00
1,89 0,31 7,11
1.3.44.
Kosto1ae
35,36
7,68
0,31
31,69 24,01 32,95 56,96 35,50 2,45 18,00 0,70
0,31 7,68
Kostolae
34,80
20,10
0,60
29,00 2,60 12,20 0,70 0,60 20,10
1.3.46.
Kostolae
46,62
12,82
0,74
27,95 2,39 12,48 1,00 0,74 12,82
1.3.47.
Kostolae
45,00
23,56 0,76 0,65 0,11
1.3.48.
Ko§utica Rajkovae
29,95
22,00
1,35
31,20 2,60 10,50 0,60
I.J.49.
Zajeearski Lubniea
35,05
23,49
1,15
25,51
1.3.50.
Zajeearski Zvezdan
,33,80,
6,39
2,97
1.3.45.
0-10
206
'
11,30 20,2
20,38
1,83 7,98 0,60 0,65 23,56 1,35 23,80
2,80 11,00 1,00 1,15 23,49
34,00 27,61 32,20 59,80 36,56 3,48 15,00 0,80 2,57 7.79
analiza
Analiza pepela
Temperatura pepela
'0 0
Ii.,
e
'0 0
-g e "c '0
e
.,
c '0 '0.' 0
" e
., 'c
'S 0
;>
"
'0. 0
.,
"""
., c '0 '0. 0
';:: 0 0; ::<:
0
I;;)
0
I
'"'" "" 0 8 :S
""
'"'"
'""
'5 ,N 8 0 :s > bII ,-c '" '8 :s
"" 0 :a 8 :s
.-
,g
v;
"" 0 8 :s
:;(
0
0. e :S
::E
'"
15 " 0. .... .8 '"
0
.,
::<:
"" 0
'
cbII
0;
'"'"
""
'N "
.-u
I
:E
'" "" 0
'"
'"
8 :s
8 :s
:z
c"
:E "" 0 8:E <: :s '" 0 1;1; :a ., ? -"" ,,:, c "c c" .i:J ::E ;> :z
,0;
"
i=
15 " 0.
0
..
<: S
0
'8 ,l:J
0
'" '" "" 0
::<:
:
-.....,"
0 .... ::c::<:
"
., > ., '"' "" "
'" "....
.,
0....
15
" 0. " 0.
"" ""
-'= " ....
<;j .... " 0.
" 0. ....
'6
.,
" .C' " 'c " '0. >U
e 0
B "
,, "
.>;;
., 'c
.,
'c ., >
N
B
e " f-<
e " f-<
" 0.
" 0.
e "
e
B
f-<
"
I
,l:J
w % 25
Hd
Hg I
I
III I kg
26
I
kg 1
54,70 7566
27
I
Hk
SiOzl
kg
%
28
29
iI
6096
I
I
% I
%
1%
I 1
I
Alz03 CaO IMgO . I S03 IPzo, I TiOzl I
30
1%
1%
I
I 31 ,I 32 I 33 I 34
53,69 8,06 26,49
6,11
1%
1% 1
35
I
I
1,56 2,26 0,15
36
i
I,
13 I
Iz
e
I
I
.... p..
1%
I
I
I
37
I(
11lol1
IKzol1
'" "
I %1 % I %1 %1 %1
°c lac
I
38 1391 40 141142\131441 45 kiseo
0,80 0,25 0,60
I
°c
I
°c
47 I 48 I 49
461 1030
50
1400 1400
10228 22,76 17661 16694 16078 30,32 7,28 3,28 36,23 4,88 15,84 0,07 0,12 9710
10660
40,60
c.,
1,80 0,20
960
.,N ,l:J
1140 1290 1310
9923
9919 40,80
10714
45,00
10337
9563
I
9215
' I
8859 48,70 9433
8633
49,40
8989
7628
46,50
8972
7679
48,20
8627
7326
48,80
8550
7223
47,00
7193
5933
50,00
6653
5326
1050 1150 1200 1230
I
1050
1165
1175
1370 1250
1420 1320
5246
0672 9207 8164 9713
I I
I
I
9229
I
8541
29,16
13431
12666
13189
35,36 12355 11388 11397
I
34,80 11371 10258 10287 42,62
10734
9479
45,00
8097
6845
I
I
5,63 23,40
48,92
7,70
6,54
5,05
1030 1000.
0,97
'
I
29,95 35,05
12553 10802
11510 9600
I
. I
33,80 14847 13741 13905
I
I
. Donje vrednosti se odnose na redukcionu atmoaferu 207
I
ind, suen
Tehn;cka
Opste
analiza
Elementama
oj
e :!! e 1;;" 0 '.> '':"
'.. 'c 0
8 "" 'E
,- 0 oj .. oj :g so .§ " '"" 't 'E
e
.. 0
0
'"
'uoj
sorl
oj "0
bO e 0 " .<: ;:
Ii"
" oj
Poreklo
.. "" oj "N
..
..
0 oj :g :'::I: O
]
;:J
"
"bO
.. bO oj ;:
"
;:
::
0
'" e '""
0
,!:J
" '"
"
c'3
mm
k
I
I
e leh W I Wh m3 m3
I
I
2
2.
SR BOSNA I HERCEGOVINA
2.2.
MRKIUGALJ
I
3
"" 'c " "bO '" .. > >U
-
'" "" 0
.§
'"
:.:
0>
0
;:: oj '"
¥: 0
'"
S I
1
0 '"
"e'"
0 bO ..
I
Wg
A
I
I
Su
I
I 41 51 6 I 7
I
% 1%
I
Ck Cfix I
.-:;
1%1
IOHIlkg
% 1%
8 I 9 I 10 I
III
I %
12 I 131
""
'5 :;;
;:J C
SA
I
oj
f2
..
;[ ;::
..
oj
bO
'"0 § '"
'c'"
I
id
I
sag
1%1%
I % 1% 14 I 15 I 16 I 17 I 18
"" 'c0 '0 0
"" 'c
..
0
0 0.
'0
IH 10 IN
0
" '"
'"§
<
>
A
S I
I
% 1% 1% % 1% 1% 19 I 20 I 21 I 22 I 23 I 24 I
2.2.1.
Banov;':;;
5-15
2.2.2.
BanoyiC;
10-30
24,60 15,60 9,00 11,20
2.2.3.
Banoy;c;
60-300
21,33
16,68 1,28 0,65 0,63 49,03 32,35 29,64 61,99 45,48 3,49 11,60 0,77 0,65 16,68
2.2.4.
BanoyiCi
25,40
14,77 1,30 0,67 0,63 45,81 31,04 28,79 59,83 44,81
3,45 10,20 0,70 0,67 14,77
2.2.5.
Banoy;c;
22,73
17,96 1,43 0,80 0,63 48,52 30,56 28,75 29,31 43,07
3,36 11,30 0,78 0,80 17,96
2.2.6.
Banoy;c;
20,00
20,00
1,13
2.2.7.
Banoy;c;
19,40 8,00 11,40 21,05
1,35
28,40 }0,65 59,55 42,10
3,50 11,60 0,80
1,35 21,25
2.2.8.
Banoy;c;
19,40 11,40 8,00 21,00
1,40
42,10
3,50 11,85 0,75
1,40 21,00
2.2.9.
Banoy;c;
1,22
40,16 3,11 11,00 0,80
1,22 19,21
0,56 0,55 47,35 27,26 26,50 53,76 38,61 2,95 10,90 0,76
0,56 20,07
30-60
0-10
22,55
15,54 1,26 0,72 0,54 48,56 33,02 28,89 61,91 45,65 2,00
3,55 11,10 0,89 0,72 15,54
32,60 31,60 64,20 44,60 3,90 13,00 0,70
43,00 3,25 11,30
2,00 11,20
1,23 1,13 20,09
24,50
19,21
0-5
26,15
20,09
prah
35,50
20,98 0,91 0,50 0,41 43,07 22,09 21,43 43,52 31,70 2,42 8,20 0,70 0,50 20,98
2.2.10.
Banoy;c;
2.2.11.
Banov;c;
2.2.12.
Banjalnck; Suhaca
10-30
30,15 10,60 19,55 16,50
2,90
26,30 27,00 53,35 34,84 3,00 11,80 0,71 2,50 17,00
2.2.13.
Banjaluck; Suhaca
10-30
31,80 9,30 22,50 18,10
2,95
19,55 30,55 50,10 28,10 2,40 15,90 0,75 2,95 18,10
2.2.14.
Banjaluck; Stanari
2.2.15.
Breza
5-10
18,90
13,71
2.2.16.
Breza
5-10
20,00
14,72 2,67 2,07 0,60 48,00 33,28 32,00 65,28 47,30 3,54 11,50 0,87 2,07 14,72
2.2.17.
Breza
0-10
20,50
16,17
2,06
2.2.18.
Breza
0-5
19,10
18,12 2,51
1,82 0,69 49,95 31,83 30,95 62,78 45,23
2.2.19.
Breza
0-10
18,40
19,83 3,26 2,47 0,78 50,28 30,45 31,32 61,47 44,14
3,29 11,10 0,77
2,47 19,83
2.2.20.
Breza
0-5
18,40
20,28 2,84 2,10 0,74 50,98 30,70 30,62 61,32 44,28
3,16 11,00 0,78
2,10
5-15
15,61
22,15
2,47
42,41
3,33 13,27 0,76
2,47 22,15
60-100
14,37
8,56
2,10
55,00
4,90 14,08
7,07
48,31
3,53 .11,94 0,70
2.2.21. Breza
52,30
I,ll
5,61 0,18 0,07 0,11 22,41 16,80 25,29 42,09 2,50
67,39 50,14 3,75 10,30 0,70
63,33 47,11
3,46 10,00 0,70 2,06 16,17 3,40 11,60 0,73
2.2.22.
Kakanj
2.2.23.
Kakanj
26,67
1,73
2.2.24.
Kakanj
5-10
15,10 4,00 11,10 26,25
1,75
29,90 58,65 43,60 4,30
2.2.25.
Kakanj
5-10
15,70 3,40 12,30 26,80
2,30
28,75 57,50 43,30
2.2.26.
Kakanj Oras;
rovn;
10,77
39,48
3,01
2.2.27.
Kamengrad
30-60
28,48
11,58
Kamengrad
10-30
29,56
16,62
2.2.28.
208
21,13 28,62 59,94
I
53,82
2,50 13,71
1,82 18,12
20,28.
1,00 2,10 8,56
8,50 0,50
1,78 26,67 1,75 26,25
3,70 7,70 0,50 2,30 26,80
analiza
Analiza pepela
Temperatura pepela
" ""
-0 0
,I
e ""
'0 0
,,0
e "" '0
'f! 0
to "
'20
'2 0
C)
Hg
"
.9 "
"
!
.9
'0 P.
.9
W
e
""
P.
"'" " ;;:
'0 P.
'0
OJ
Q
I
Hd
I
Hk
% IkJlkJlkJ ki ki,ki 26 27 28 25
I
1
1
22,55
18640
17585
17059
24,60
18577
17430
17292
21,33
18397
17400
25,40
18367
22,73 20,00
""
:E
]
""
" "" 0
"
'5
..>
,"
]
's"
N 0
:a Eo
,-,,U
""
:.=
Ci.i 0
SiOzl
Eo
"
<
"" ]0
"" 0 ,
,-"
OJ
:! 11
,,
"" "" 0 '5, ..
0'" "e
'"
"
""
'", ..
" "" 0
] 0 Eo "
0
to !J " E::: z
"" 0 i:i "
""
0:
:Q "" 0 0: ]
0 Eo
0 .>: " 0
"
;;
"'" " '"
'" Eo:Q ""
" ">
" > ..0
"
,!; " ",, "iJ '" >U
i:i "
"" ]
'2
'2
'0'
]0
"
"
"N
'E
"
,- ""
.."
" ,-
- " "
"
:a '" 0 0 ,J;i ".. ]'" c: "" ..
;> Z :I:
e0
" " :;; .." '" "e E-<
"'"
p::
" '2"
"
p. 0
" '2" >u
"
"
'" "e E-<
.." '" "e E-<
"
e"
e"
'" "e E-<
"
"
-
IAlz031 CaO I MgOI S031pzosi
i
TiOz!
,D "" 13
IKzol1
11lol1
I
I %[ %1 %1
It
I
Iz
°c
I
°c
I
"
13
,-..e
I
c..
% I
29
I
% 1% 30
I \% 1%
I 31 I 321
1%
1%
1%
1%
33 I 34 I 35 I 36 I
%
I %[ %
37 1 38 I 391 40 1411421431441
1
45
46 1 47
[
°C
1 48
[
1
°C 49
50
0,72
0,42
0,28
kiseo
940
1270
1300
trag
0,72
0,28
0,28
kiseo
910
1240
1260
3,27 10,05
0,08
0,73
0,38
0,38
kiseo
910
1265
1300
11,66 17,24 10,69
3,50
9,95
trag
0,80
0,33
0,22
kiseo
910
1270
1290
44,70
11,30 11,00 11,40
2,10
13,90
1230
1245
14332
47,18
13,73
14,06 12,49
2,92
7,92
trag
0,96
0,38
0,22
kiseo
930
1275
1300
11575
11175
46,55
15,81
15,48 10,69
4,20
5,70
trag
0,96
0,28
0,22
kiseo
970
1290
1320
14252
13147
13105
1110
1330
1345
10429
9533
11786
11200
9369
990
1335
1335
18,90 20298
19368
875
1120 1225 1240
850
1150 1230 1260
46,67
15,97 14,51
17121
47,17
13,02 13,31 12,17
3,15 10,87
17237
16890
46,54
12,24 15,70 10,05
17463
16454
16099
45,44
17363
16400
17104
19,40 17338
16388
16777
19,40 17300
16354
17250
24,50
16215
15211
15098
26,15
15412
14395
35,50
12795
30,15 31,80
51,02
4,39 22,30
8,47
12,07
3,50
2,53
9,33 trag
4,80
1020
0,30
0,09
0,02
kiseo
0,52
18858
20,00 19255 18266 17853 27,63 13,82 11,96 26,91 2,64 17,37 trag
0,32 0,78
0,45
19,10 18305 17325 17028 26,86 13,97 11,09 30,45 4,71 11,52 trag
0,24 0,70
0,45
18,40 18359 17040 16781 29;27 11,50 15,38 28,72 2,36 11,11 trag
0,32 0,78
0,50
20,50 18339 18326 17795
"" ,D
1160
1075
"
18,40 17777 16910 16962 32,14 14,29 13,52 24,77
2,69 10,94 trag
0,24 0,65
0,50
" N " ,D
H
870
1150 1215 1235
850
1160 1220 1230
15,61 17024 16253 16103 14,36 23341 22270
43,19 13,86 25,99
7,85
1.82 4,87 0,16
1,15 1,15
1260
7,07 19510 18815
42,20 14,06 25,70
8,49
1,90 4,96 0,19
1,10
1190
1,14
15,10 19578 18469 15,70 18820 17798 1050 1000'
13335
1155 1310 1340 1075 1280 1330
15625 13540
I
,
.) Donje vrednosti 50 odnose na redukcionu atmosferu.
209
J
Op~te
Tehni~ka analiza
Elementarna
~ .. E "
".. .~ .~ ~ bO
.;: .,::1E ~ ~ ._"
~ o'!!!
s'E
P0
.. ""
~"" ,,~::I.d ..::;>
k 10 re
E
..
.-
~ oi
'"~
J ~ 1
I
2
2.2.29. Kamengrad
I
0 ();,,,,,,,
..
..
<.:.".;:
8:;; ::;::t
-" ~
;;:
""
0
oS>
.~ :t
02
I W h
I Wg
sarI
I k'
mm
, IOHI~31~~ % I 41 51 6 I 7 8
3
5-10
~::r .. -
> ..
0~ 0~] ~
I Q
I Qh
~ "" ~ § ",," ::1.-::1
..
W
> ..
I
%
I
I
Q
I
% 10
o:::-'~
g
""
~
'"§
P-
I
A
I
%
I
%
I
%
I
%
13
I
14
I
15
I
16
24,82
28,40
11,00
2.2.31.
Mezgraja
2.2.32.
Mostar
17,84
13,56
2.2.33.
Mostar
12,21
23,80
2.2.34.
Mostar
2.2.35.
I Ck
~ '"~
I
12
I SA
0;.
... ~~
I
Mezgraja
0-10
a :>
0>
~ ~ >U
::I
., ~ .::;:
I
27,41
27,10
"
~ '"::r
-~bO
~~ I %
2.2.30.
0-10
~.,
s
11
Su
~
I
I
I
...
8. E
I Cfix
I
id
I sag
I
%
I
I
17
I
"" '2
"":"'i '2'2
" ..~
... 0
0
0
'g :>
C
I H
%
%
I
18
19
I
~
.!! ~
~
""
0
'"§
P-
g
I
0
I
N
I
S
I
A
%
I
%
I
%
I
%
I
%
20
I
21
I
22
I
23
I
24
47,77 26,70 33,90
. 18,46 4,21 2,39
1,82 39,95 21,49 32,95 54,44 38,75
3,03
3,19 9,40 0,70 2,39 18,46
42,21 28,65 39,95 68,80 48,04 3,28 13,50 0,75
3,03 13,56
56,53 32,73 31,26 63,99 42,92 3,25 13,50 0,74
3,58 23,80
21,93 12,95 8,98 19,11 4,40
3,20
Mostar
18,57
2,85
2.2.36.
Tu~nica Livno
19,90 11,70 8,20 17,16 2,07
2.2.37. 2.2.38.
Ugljevik Ugljevik
6-100 0-10
13,75 32,20
12,91 9,21
5,62 3,46
50,10137,19 36,15 73,34 49,75 3,17 14,00 0,80 5,62 12,91 37,69 28,48 30,11 58,59 39,32 3,78 11,33 0,70 3,46 9,21
2.2.39.
Ugljev!k
0-10
35,75
14,79
4,56
22,43 7,6441,8249,46
21,33
1,2046,33
27,2231,7458,9639,89
3,20 12,00 0,67
3,20 19,11
47,58 26,35 33,85 60,20 38,05 3,01 15,30 0,89
2,85 21,33
53,54 36,38 46,46 63,04
33,00 2,18
9,00 0,72 4,56 14,79
2.2.40.
Zenica
10-30
15,40
15,93 4,00
3,03 0,97 47,65 31,72 36,95 68,67 49,19
3,81 11,90 0,74
3,03 15,93
2.2.41.
Zenica
30-60
15,60
17,80 3,67 2,68 0,99 48,28 30,49 36,12 66,60 47,44
3,83 11,90 0,75
2,68 17,80
2.2.42.
Zenica
15-18
16,70
17,27 4,01
30,67 35,36 66,03 46,88 3,59 11,80 0,71
3,05 17,27
2.2.43.
Zenica
30-60
16,90
17,31 3,86 2,85
1,01 47,77 30,46 35,33 65,79 46,85
3,59 11,80 0,70 2,85 17,31
1,04 46,20 27,64 33,20 60,84 43,45
3,56 10,20 0,77 2,86 18,56
3,05 0,9647,94
2.2.44.
Zenica
0-15
20,60
18,56 3,90 2,86
2.2.45.
Zenica
0-5
25,30
18,18 3,36 2,41 0,95 44,48 26,30 30,22 56,52 39,29 3,05 11,00 0,77 2,41 18,18
2.3.
LIGNIT
2.3.1.
Gacko Vrbice
44,00 14,80 29,20 11,31 0,59 0,03 0,56 30,45 23,51 25,51 49,02 30,52 2,44 11,00 0,70 0,03 11,31
2.3.2.
Kreka
24,41
2.3.3.
Kreka
2.3.4.
Kreka
2.3.5. 2.3.6.
26,79
0,64
33,01 2,28 11,70 0,88 0,93 26,79
39,00
17,00
0,60
19,20 24,10
27,50 2,30 12,70 0,90 0,60 17,00
39,20
17,24 0,61 0,21 0,40 35,93 18,69 43,56
30,18 2,43 10,23 0,51 0,21 17,24
Kreka
40,00
18,13 0,48 0,12 0,36 35,92 17,79 41,87
28,50 2,32 10,53 0,40 0,12 18,13
Kreka
40,60
18,03 0,58 0,16 0,42 35,42 17,39 41,37
28,11
2,23 10,26 0,61 0,16 18,03
39,10
19,88 0,53 0,14 0,39 35,92 17,7941,02
27,95
2,26 10,29 0,38 0,14 19,88
2.3.7.
Kreka
2.3.8.
Kreka
2.3.9.
Kreka Bukinje
0-10
34,06 7,06 27,00 22,36 0,62 0,30
0,32 39,20 16,84 26,74 43,58
2.3.10.
Kreka Dobrnja
0-10
38,65 6,15 32,50 15,92 0,36 0,22
0,14 27,48 11,56 33,87 45,43
2.3.11.
Kreka Lipnica
0-10.
2.3.12.
PuraCici Kreka
6-100
10-30
48,85 4,85 44,00 9,85
1,00
14,05 26,30 41,30 25,50 3,40 11,00 0,40
35,62 10,62 25,00 19,34 0,37 0,21 0,1640,03 45,99
6,59 0,51 0,32 0,19
210
1,00 9,85
20,69 24,35 45,04 25,60 47,42 29,28 2,24 14,80 0,78 0,32
6,59
I
analiza
Analiza
pepela
Temperatura
-0 0 -0 0
..
""
0. g
0.
0
'"0
:5 "
g
.. '"..
.5 c; ..
..
0
;:;
g
..
"
.... ..
0 0.
0 8
""
"
;:;:
Q
"t:I
'" .><: 0 "..
6"
" :E XI
]
v.;
'5
] 0
6 ."
oN O >
'6
.><:
"t:I
"
'13 "
:(
0
.><:
0
. .!.! .. ;:;:
6"
.
II ..Ii,
::21
"t:I '" .><:
O
.
"Ii '" 0c. 8,,
"t:I .;;; .><: 0
"t:I "' .><: 0
;;"
c. ... 0
"t:I XI 0
"t:I
]0
.g '"
I Hd
%k8 IkJlkJlkJ 26 25 1
1
I Hk
kg 27
k8 1
28
Si021
% 29
I
% 1%
I %
1
30
I 32 I 33 I 34 I 35 I 36
31
I %
I %
1%
1:::;0
..
IAI2031CaO I MgOI S031p20S ITi021
1
0
I %
..
i
I % 1
37
;:;:
I
K20
"t:I ]" 0 .><:
uc
I I
'0 li
;;.. c.
"t:I
"t:I
'OJ z
i:::
Hg
wi
.><: -.. "" ..N
8 .. 5
-0
8
pepela
e
'"t:I
.... c
.C' ..>
!i "
.><:
> 0
ii
.. "O
.i
8;
.a. !i .'u :a ..c...-0 ..0 .><: .... ... .. .. . - .. ;> Z :c ;:;:
::21
"
..
.C' ..
.. "" ..
.. .C' .. :::'
co .C'
0
g
2
Q.
8
'" .. ...
"
.8
E "
.. !;
..
8" to<
! !
""
eQ...
'OJ 'OJ a C. 8.
" aQ.
! '\
I I I uII
I
'2
I
'3
I
'.
..
,0 "t:I
.. 8
.. I %1
I
ocloclocloc
I %
I %1 % I
I 38
I 391 40 1411421431441 45
I
I
11811
461
47 1 481
49"'
1050 1020.
1155 1360 1360 1110 1300 1380
915
1170 1340 {36O
50
16349 27,11 15638 14236
J:i ".. CI
19,44 12,00 8,77 29,82 3,72 24,70 0,37 0,31 0,25 0,42
17,84 18878 18070 17777
.
12.21 17157 16492 16504
16208 15343 21,93
15567
18,57 14786 14075 17551 16496 13,75 19485 18820 19167 32,20 17061 15709 14972 35,75 13766 12184 12138 15,40 20306 19397 15,60 19703 18787
27,60 14,09 12,98 25,42
3,87 13,98 0,24 0,60 0,59 0,55 -
900
1250 1260
16,70 19230 18338
29,74 16,52 14,10 19,01 4,18 13,98 0,30 0,60 0,62 0,70
910
1255 1200
16,90 19196 18300
30,09 15,47 14,19 19,54 3,47 14,64 0,42 0,68 0,64
0,69
20,60 18259 17250
30,44 15,80 14,30 19,14 3,82 14,00 0,45 0,75 0,60 0,62
25,30 159?0 14943
32,15 14,95 13,78 19,66 4,05 13,10 0,49 0,57 0,49 0,64
L J
8
910
1265 127'
920
1250 1260
900
1260 1270
920 800.
1160 1230 1300 1070 1200 1200
44,00 12376 10521 24,41 12574 11757 39,00 10400
9261
48,30 12,20 20,30
6,70 2,70 3,70 0,30
39,20 12221 10957
1020 1040
40,00 11095
9877
1020 1040
40,60 10861
9663
1020 1040
39,10 10848
9713
48,85 11635
9944
45,99 10513
9270
1260
.) Donje vrednosti se ildnose !la redukcionu atmosferu.
211
Tehnicka
Opte
Elementarna
analiza
..
8
e '"
8 1;; o> : 8 ] ';:: .. <= .. 8 '€
Porek10
15
'"0
0
.. " '0 .. !i:i ;j
<=
"
e leh
W
:I: ,,
.. "> ..
">
,
0
;:J
'" ..". " ... 0
..on
.. on ..
..
..
'<=
"
..
Ii
0"
.g
:Ii
0
'" " I>< '""
c5
... 0'"
I
..0
'a
on '"..
.. .. '8 ,!1. "
0
,Q
0
>
..
..
...
'5
'"00
2
I ;:J
id
I sag
I
..
%
0 on '"..
I
k
I
I
Wh
I
Wg
I
A
I
Su
I
S
I
SA
I
Ck
I CfiXI
I mm
3 30-60
Puracici Kreka
Puracici Kreka
3.
SR HRVATSKA
3.1.
KAMENI UGAU
3.1.1.
Raa
>
I
... 0
'8 0" I
I
0" '"
'" 8"
0...
«
'"
IHIO INI
S
~
I
A
---,---
%
m3 m3
%1%1%1%1%1%1%1%1%1%1%
Ikg
81
I 41 51 6 I 7
I I I I
7,54
45,84
10-30
8,96 8,98
48,68
I
I
9 I 10 I 11 I 12I 13 I 14 115 I 16 I 17 I 18 I.
46,71
rovni
Puracici Kreka
2.3.15.
I IOHI
..
'8
on
C I
2
2.3.14.
0
.. ,S
... 0'" 8
'8
sort
52
2.3.13.
"
0 '
I
.. ....
'8 gJ. 0 .. 8 on o. ..c: -»
0,87
0,49 0,56 0,54
0,30 0,36 0,26
19
I
% 20
%
I
I
21
I
I
%
% 1%
I
22
I 23T24
0,711 0,301 7,54
0,19
26,06 45,75
0,20
28,191 2'15114'40 24,07 45,20 27,691 2,12,14,30
0,28
24,01 44,34 26,911 2,04114,431 0,701 0,261 8,98
1
0,711 0,361 8,96
13,67
8,15
64,32
4,60
7,50
0,89
8,15 13,67 9,30
3.1.2.
Raia
4,52
9,30
9,37
66,50
5,07
4,34
0,90
9,37
3.1.3.
Rua
1,00
11,10
9,30
67,34
4,76
5,50
0,10
9,30 11,10
3.1.4.
Rala
2,00
10,00 10,00
9,30
0,70
43,00 45,00 88,00 67,001 5,501 4,801 1,401 9,30110,00
3.1.5.
Rua
4,00
8,00 10,00
9,30
0,70
43,00 45,00
3.1.6.
Rala
5,20
10,20 10,00
8,90
1,10
40,50 44,10
65'10
3.1.7.
Rala
5,00
13,00
9,00
8,30
0,70
41,00 41,00
82,00 61,00
3.1.8.
Raia
3.2.
MRKI UGAU
3.2.1.
Go1ubovec
3.2.2.
Siveric
3.2.3.
Siveric
3.3.
LIGNIT
3.3.1.
Budincina
5-10 160-100
1
4,50
7,00
1
8'90 10'20
0'70
5'00
4'90
1
1,20
1
8,30 13,00 1
7,20
9,30
42,80 44,30 87,05 65,001 4,801 7,001 1,001 9,301 7,20
17,20
6,20 11,00 25,10
3,00
27,80 29,10
13,41
7,96
4,66
0-10
30,00
20,00
2,44
37,00
10-30
27,85
12,10 15,75 23,45
1,90
19,00 29,70 48,70
I
0-10
I
0-10
I
88,00 67,001 5,001 5,301 1,401 9,301 8,00
5,75 0,65
5,10
49,33 41,37
S7,70 41,601 3,601 8,801 0,701 3,00125,10
37,26 78,63 52'40 35,21
1
4'66
0'77 3'80117'00 3,17, 8,42
1
0,76
1
7,96
2,44 20,00 1
30,601 2,60112,801 0,801 1,90123,45
Cerje
10-30
39,90
14,70
1,30
19,60 25,80 45,40 26,901 2,20114,001 1,001 1,30114,70
3.3.3.
I Ivanec
10-30
36,60
11,00 25,60 22,80
1,20
12,00 28,60 40,60 24,001 2,10112,601 0,701 1,20122,80
3.3.4.
1 KonjiCina
10-30
39,90
9,30 30,60 20,45
0,85
14,80 24,85
3.3.5.
Konjcina
10-30
32,50
3,90 28,60 37,50
0,90
10,70 19,30 30,00
3.3.6.
Konjcinski Poljanica
110-30
4, 46,55
7,55 39,00 18,80
1,00
11,50 23,15 34,65 22,351 1,901 8,701 0,701 1,00118,80
4 45,30
7,40 37,90
19,95
1,20
11,05 23,70 34,75 20,401 1,80110,801 0,751 1,20119,95
3.3.2.
3.3.7.
Konjicinski Sobreg
9,90 30,00
39,65 23,451 2,10112,501 0,751 0,85120,45 17,801 1,801 8,801 0,701 0,90137,50
3.3.8.
Koprivnicki Bregi
10-30 110-30
37,45 ,
7,25 30,20
17,25
1,20
17,10 28,20 45,20 28,601 2,45112,301 0,751 1,20117,25
3.3.9.
Krapinski Bedekovcina
110-30
442,80
6,10 36,70
17,75
1,00
13,35 26,10 39,45 27,401 2,40
44 44,60
4,60 40,00 20,70.
1,30
12,50 22,20 34,50 21,901 1,908',95
3.3.10.
Stubica
212
I
'
j
0,65
8,00 1
0,75
1,00117,75 1
1,30120,60
analiza
Analiza
pepe1a
0
8
..
'0 0
0
~ ;> w
I
'E. B .. '"0 t:I
Hg"
I
kJ
%
Hd
"Ii
I
e "
:.:
;g r;;
Hk
... e " °-
.. 0 ;>
'" ""
'6
"'" 0
~
"", '" ... 0
e 02,
...
t:: " ..
0 Q.
ON .. ::E
:.:
... 0 C ..
"'"
0
e " °.;
t:: Os " :;;:
OIl
Si021
:g
0
0
'"
' ...
E Q.
8 " en
<8 S p.,
...
"'" '"
e "
... 0 <: ..
, ...
'"0
0
e "
'"
0; z
E::
.. :.:
IMP31 CaOIMgO!SOJ/P20S ITi021 il~
Q.
°8 .tJ " t:: .. "'i3 Q. ..
... "'" 0 " ... °;; .. '" <: °.. '60 0 OIl .. ' ... :;d t:: ..i.: e t:: .. t:::;2 .. °- 0 .. u ::E ;;. Z fa :.:
e
I ~I ~I ~ I
°" "
]
;> 0 ... ..
.
]..
..
8 0
off :a 0
"
e Q. E o!< :: " Q.
.. "
Q. 8
I
kg l
25126127128
..
"
".....
... .. Q. 8 fo<
.. .. .tJ "'" ..
ukl
It
I
12
I
13
I
14
45,86
1
46,681
% 29
I
%
I 30
I
1
~~ 31
I 1
%
I
32
I 33
%
! 1
%
I
34
I 35
%
I
1
% 36
I
%
I
%
I 37 I 38
°c
I %1 % I %1 %1 ~~II 1 391 40
1411421431441 45
46
I
1
°c 47
I
°c
I 48
10086
N838
1210
9483
8683
1200
9486
8262
1190
I
1
°c 49
0,871 27876 I 27005 t:: 4,521 29980 1 28843
3,551 4,351 2,01158,821 6,76122,731 trag I 0,441 0,801 0,24
.. .tJ
1,901 29610 1 28639 2,001 30668 I 29509
1940 1 11301 14001 1400 1070 1320 1325
4,701 3,891 5,96144,861 6,31132,97
4,001 29869 I 28784 5,201 29094 1 27993
4,201 7,701 4,20133,601 7,80141,001 0,20
1000
5,001 27000 1 25732
1220
1350
1470
1270
1505
1605
5,701 28606 I 27576
17'20 17983 16982
13,41 20646 19929120026 1
1
30,001 15211 1 13980
27,85
12012
39,90 9902
11501 12301 1260
1 11074
I
8796
36,60 9014 I 7976 39,90
8805 1 7683
32,50 71181 6142
11901 12601 1280
46,55
8859 1 7503
11801 12601 -1280
45,10
7683 1 6448
37,45 11124 1 9973 42,80 11355 I 9960 44,60
8
.-
... ~
1
46'71
I
I
"... E .. :J Q. 8
"...
0; ...
8 fo<
I
.. ;>
kJ
"kg l
... 0
... 0
pepe1a
" I .. O;?
.. ...
"'" "'
e °C
0 ..
kJ
"kg I
J..
S .. S 0
'E. B .. °" ... 0 0
..
S 0
'0
8 .. S0
Temperatura
" ...
'0
8675 1 7377
213
50
r
Tehnicka analiza
Op§te
Elementarna
M or E
"c
I!
.
.;;; E ::
'N
.. " e .>I.. 0
.:: or .>I or
Porekl0
~
c or E 'f 0
or c 0
J~
30'1/
l3
0 or ..
e
:: or '<3 .. .5 "E or
Ii
:Ii 0
k II
0 .<: or
.
::
0
Q Iph
or '> or c Co " .>I
;:J
or ..
!:f, or '> 0 liD
I
Wg
e :: ..
0
..
;
;!
0
0
"Co
I
::
A
I
Su
%
I
%
l
e
.. .>l 0
or N " ;;.
0
0
;>
g;
'2
0 .. or
E
.>I
Co
;::
Co
I
...
::
.>I ::
or '> or .&> ::
:E Ci
W I Wh
... 0 Co
'2 Co
E ;>
>U I
I~-~~-I~k
I ~f~:1
:
;:: 0
;:: or Co .. ....
I
id
I
..
or
sag
.>1
.>1
"
'2
.>1 'c
'c
'" 0
0
0
;.::;> "0 .. 0 I ;:J I ;;.
M I
1
-<
"C. 0
Co
'0 N I
E :: I
"
CIHIOINISIA
i:a
romIIOHI~II~ ~ 2 c4.
I
I
314151617 ------
8
%1_%
I
I
%
1 9 I 10 1 11 I 12 113
I
%
1 14!
,
%
I
%
I
%
I
~
15 I 16 1 17 1 18
% 19
I
%
I 20
I
%
I
%
I
%
I
%
1 21 I 22 1 23 I 24
SR SLOVENUA
4.2.
MRKI UGAU
4.2.1.
Kani!arica
60-100
27,00
13,78 2,96
1,52 1,44 40,10 26,26 32,90 59,16 39,00 3,10 14,80 0,80
1,52 13,78
4.2.2.
Kanifarica
10-30
26,97
27,47 3,16
1,86 1,30 45,50 18,03 27,50 45,53 30,20 2,40 10,50 0,60
1,86 27,47
4.2.3.
Kani:umca
25,38
2,58
1,241 1,34 43,00 17,62 30,00 47,62 31,40 2,50 12,80 0,70
1,24 25,38
0-10
25,98
Kovje
60-100
25,97
KOCevje
30--60
24,98
10,90 3,17 2,12
4.2.6.
KOCevje
10-30
26,00
11,77 3,09 1,63 1,46 38,55 26,77 35,45 62,22' 41,10 3,10 15,60 0,80
1,63 11,77
4.2.7.
Koeevje
5-10
26,02
13,65 3,16
1,53 1,63 37,85 24,20 36,15 60,35 39,60 3,00 15,40 0,80
1,53 13,65
4.2.8.
Koeevje
0-10
24,05
16,69 3,10
1,26 1,84 38,55 21,86 37,45 59,31 39,10 2,90 15,30 0,70
1,26 16,69
4.2.9.
Luko
60-100
19.00
7,07 0,72 0,33 0,39 43,00 35,90 38,00 73,90 54,20 4,10 14,40 0,90 0,33 7,07
4.2.10.
Ldko
30--60
22,38
8,40 0,69
0,36 0,33 43,05 35,03 36,95 70,98 51,80
3,90 14,00 0,90 0,36 7,40
4.2.11.
Luko
10-30
21,00
8,91 0,71 0,29 0,42 42,50 35,58 36,50 70,08 50,40
3,80 14,60 1,00 0,29 8,91
4.2.12.
Luko
5-10
21,04
La§ko
0-10
26,05
10,92 0,63 0,24 0,41 43,00 32,08 36,00 68,08 48,20 I 11,58 0,59 0,17 0,42 40,60 29,02 33,40 62,42 43,50
3,70 14,90 1,00 0,24 10.92
4.2.13. 4.2.14.
Luko
0-5
35,00
25,31 0,51 0,09 0,42 36,60 11,28 27,40 39,68 27,30 2,20 9,60 0,50
4.2.15.
4.2.4. 4.2.5.
9,83 3,18 2,20 0,98 37,25 27,42 35,75 63.17 41,60 3,10 16,50 0,80 2,20 9,83 1,05 37.80 26,90 36,20 63,10 41,60
3,10 16,50 0,80 2.12 10,90
3,40 14,30 1,00 0.17 11,58 0,09 25.31
Liboje
60-100
21,10
12,57 2,84 2,23 0,61 45,25 32,68 33,75 66,43 46,10
4.2.16.
Liboje
3()-{)0
21,05
26,48 35,40 61,88 43,00
4.2.17.
Liboje
10-30
21,06
4.2.18.
Liboje
5-10
19,00
27,791 2,44' 1,33 1,95, 0'49143'60 0,49 47,20 19,47 31,80 51,21 34,30 2,80 11,40 0,70 17,12 2,821 31,88 2,50 2,12 0,38 51,60 19,92 29,20 49,12 32,50 2,70 11,10 0.70
4.2.19.
Liboje
0-10
19,00
32,16 2,40 2,14 0,36 50,80 18.63 30,20 48,83 32,20 2,60 11,20 0,70 2,14 32,16
4.2.20.
Peeovnik
30--60
20,00
6,31 0,72 0,39 0,33 45,55 39,21 34,45
4.2.21.
Peeovnik
60-100
21,00
7,50
4.2.22.
Peeovnik
10-30
19,98
10,00 0,93 0,62 0,31 47,10 37,10 32,90 70,00 50,70 3,90 13,90 0,90 0,62 10,00
4.2.23.
Peeovnik
0-10
16,18
15,17 1,37 1,05 0,32 49,40 34,23 34,60 68,82 49,20 3,80 13,80 0,80
4.2.24.
Peeovnik
0-5
16,00
21,61
1,07 0,69 0,38 61,00 29,96 32,40 62,36 44,10
3,40 13,40 0,80 0,69 21,61
4.2.25.
Senovo
60-100
18,97
13,92 3,22 2,51 0,71 44,00 30,08 37,0) 67,08 46,60
3,70 13,20 1,10 2,51 13,92
4.2.26.
Senovo
30--60
18,98
13,98 3,03 2,34 0,69 43,30 29,32 37,70 62,02 46,40
3,70 13,50 1,10 2,34 13,98
4.2.27.
Senovo
10-30
19,00
15,53 2,91 2,17 0,74 44,40 28,84 36,60 65,44 45,30
3,60 13,30 1,10 2,17 15,53
4.2.28.
Stnovo
0-10
22,85 12,65 10,20 13,57
4.2.29.
Senovo
5-10
18,37
I,ll
3,60 13,40 1,00 2,23 12,57 3,30 13,30 0,90
1,33 17,12 1,95 27,791 2,12 31,881
4,10 14,00 0,90 0,39 6,31
0,70 0,41 46,75 39,25 33,25 73,66154,30 72,50 51,80 4,00 14,10 0,90 0,70
2,60
29,30 31,00 63,40 41,40
7,50
1,05 15,17
3,40 15,00 1,00 2,60 13,75
18,70 2,90 2,13 0,77 45,00 26,30 36,00 62,30 43,30 3,40 12,50 1,00 2,13 18,70 I
. 214
1Ti021
.
--
:
% 16
I
i IK201~!~ 1~1~lo[~~1 %,
I 37
I 1
I
27,00 15843: 14470 14730 30,25 6,29 3 ,71! 13,421 2,19: 13,76 26,97 11999 11074 10752 25,98 12117 11262 11422 25,97 15818 14934 24,98 15809 14947 26,00 15751 14838 26,02 15123 14227 14575 24,05 14796 13967 14240 19,00 21688 20704
36,90 12,65 2( ,23114,401
21,64 20662 19637
39,40 11,77 2( '28 14'05 4'50
4,56110,20
9,81
I 21,00 19929 18949
40,68 9,58 21,12 13,65 4,40
21,04 19121 18020
44,56
1
26,05 17061 16044 15676 46,30 35,00 10693
9584
9144 52,20
1
1
9,88
8,18 2: ,32110,851 3,711 9,33 6,98 2 '77 10'00 6,48 2( ,92
1
5,75
6,96
3'67 1
3,09 5,49 1
21,10 18594 17643 17225 43,68 13,77 2: ,631 9,751 8,671 6,31 21,05 17040 16153 16220 49,67 8,78 2 ,221 7,501 2,931 3,73 21,06 14151 12954
53,30 8,40 2/ ,051 5,401 3,181 3,12
19,00 13113 12338 12293 54,15 7,58 21,121 4,901 2,711 2,02 19,00 12879 12104 11874 54,42 7,78 2; ,871 4,751 2,821 2,24 20,00 21801 20771 19972 34,89 14,37 2 ,93110,251 3,371 9,75 21,00 20800 19791 19427 31,50 16,76 2C,54113,751
4,47112,24
19,98 20344 19351 18632 40,70 13,98 2; ,071 7,751 2,721 7,05 16,18 19749 18874 18440 46,50 11,20 25,171 5,101 2,441 4,14 16,00 17484 16718 16514 50,18 9,68 31'17 18,97 19000 18049 17778 37,20 20,15 1 ,45
2,94
3,8511,94 1
18,98 18845 17915 17694 42,20' 19,75 18'45 19,00 18342! 17430 17234 46,49 16,95 2C,50 22,85
i 16483
9,751 4,31 8'55
1
6,90
[
3'64 1
3,42
8,89 6,43
1
5,50
15567 16609 15538 46,89 1 151J8 351 6,161 2.661 5,87
18,97117522
I
215
~~ I %1% %1%1%/1 I
38
1 391 40
I
I
1411421431441
45
Op~te
Tehni~ka
analiza
E1ementarna
~
I
.. = ..
':;; §
:8
::.~ E.. ~-"
g> E" 0
g~
I
P 0rekI0
;;.§.
~ ~
~
~
=:g
0
~
.~
8 ~ '§ ~;I: 0
~ 0
.!f!i
2
sort
mm
I!
2
4.2.30. Senovo
I
g:,
~">
J',
~
~
;g.g>.s
'"
3
I
I
k
..
-
II e
~
~
leh W
lOHI~31~~
141 51 6 1 7
%
;I:
I
,
Wh
%
I
Wg
%
~
~ Co
~
E
: '"
'c
::~
0
I
I
A
~
§
""
'"
I
%
I
Su
%
-" 'c..
~
~
~
0
I
~
So "" -"
..""
E
0
g
5
I
I
co
~
S
I
%
I
SA
%
~
~ ~
I CfiXI
id
-E
>
~
I
I
Ck
%
g ..
"
~
>U
I
%
I
%
g ..
: '" I sag
I
%
8 1 9 I 10 1 11 I 12 I 13 I 14 I 15 1 16 1 17 I 18
-" .5
-" .§ -g
co ~
~ § .~
>
.. 8. §
~ S
~
«
0
~
'"
~
C
I
H
I
0
I
N
I
S
I
%
I
%
I
%
!
%
I
%
I
A
~~
19 I 20 I 21 I 22 1 21 I 24
0-5
21,04
20,09 3,01 2,27 0,74 43,90 22,81 36,10 58,91 40,60
31,58
13,63 2,06
1,49 0,57 34,30 20,67 33,70 54,37 36,10 2,90 13,50 0,80
1,49 13,63
1,48 0,53 35,50 20,78 32,50 53,28 35,10 2,80 13,10 0,80
1,48 14,72
4.2.31.
Sent Jam
60-100
4.2.32.
3,20 11,80 1,00 2,27 20,09
Sent Jam,
30-60
32,00
14,72 2,01
4.2.33. Sent Jam
0-10
32,06
19,04 1,76 1,20 0,56 37,70 18,6530,30 48,96 32,40 2,60 12,00 0,70 1,20 19,04
4.2.34.
Sent Jan!
0-5
32,06
21,12
1,76 1,22 0,53 41,20 20,08 26,80 46,88 30,00
2,50 12,50 0,60
1,22 21,12
4.2.35.
Sent Jam
5-10
32,02
21,47
1,93 1,41 0,52 39,60 18,13 28,40 46,53 30,00 2,50 11,90 0,70
1,41 21,47
4.2.36.
Sent Jan!
10-30
32,06
21,20
1,87 1,34 0,53 39,30 18,10 28,70 46,80 30,20 2,50 12,00 0,70
1,34 21,20
4.2.37.
Trbovlje
60-100
20,09
12,31 2,79 2,11 0,68 42,65 30,34 37,35 67,69 47,20
3,70 13,40
4.2.38.
Trbovlje
60-100
24,20
12,66 2,82 2,31 0,51 44,22 31,56 31,58 63,14 44,98
3,18 11,90 0,77 2,31 12,66
4.2.39.
Trbovlje
40-{j0
24,40
13,06 2,89 2,29 0,60 44,31 31,25 31,29 62,54 43,70
3,27 12,50 0,78 2,29 13,06
610
4.2.40.
Trbovlje
30-60
4.2.41.
Trbovlje
20-40
4.2.42.
Trbovlje
10-30
4.2.43.
Trbovlje
10-20
4.2.44.
Trbovlje
5-10
810 840
4.2.45.
Trbovlje
0-10
4.2.46.
Trbovlje
3-10
4.2.47.
Trbovlje
0-5
4.2.48.
Trbovlje
4.2.49,
Trbovlje Hrastnik
4.2.50.
Trbov'je Hrastnik
4.2.51.
720
770
25,64 35,9061,5442,80
3,40 12,10
1,20 2,11 12,31
22,00
16,39 2,88 2,31 0,5742,10
24,00
15,24 2,82 2,23 0,59 45,38 30,14 30,62 60,76 42,78
3,22 11,80 0,73
1,00 2,31 16,39
23,00
17,14 2,83 2,16 0,67 41,50 24,32 35,50 59,82 41,60
3,30 11,80 1,00 2,16 17,14
24,80
15,88 2,90 2,36 0,54 45,22 29,34 29,98 59,32 41,21
3,13 11,92 0,70
22,95
18,44 3,01 2,41 0,60 43,10 24,66 33,90 58,56 40,60
3,10 11,60 0,90 2,41 18,44
2,23 15,24
2,36 15,88
24,02
18,72 2,83 2,36 0,57 42,80 24,08 33,20 57,28 39,70
3,00 11,301 0,90
2,36 18,72
27,20
18,03 2,71
1,97 0,74 44,22 26,19 28,58 54,77 38,10 2,85 11,15 0,70
1,97 18,03
32,00
18,72 2,76 2,18 0,58 38,70 19,94 29,30 49,28 34,00 2,50 9,80 0,80
2,18 18,72
0-3
35,40
18,26 2,95 2,40 0,55 40,11 28,85 24,49 46,34 31,88 2,39 8,57 0,70 2,41 18,65
30-60
23,00
12,20 2,60
2,20 0,40 44,00 31,80 33,00 64,80 44,70
10-30
24,00
14,00 2,90
2,50 0,40 45,50 31,50 30,50 62,00 42,20 3,32 13,00 1,00 2,50 13,98
Trbovlje Hrastnik
5-10
25,30
14,50 2,90 2,50 0,40 44,10 29,60 30,60 60,20 41,00
4.2.52.
Trbovlje Hrastnik
0-10
26,90
16,50 2,80
2,35 0,45 42,50 26,00 30,60 56,60 38,10 3,00 12,25 0,85
4.2.53.
Trbovlje Hrastnik
0-5
38,50
18,00 2,70
2,25 0,45 40,70 23,50 25,30 43,50 33,50 2,60 10,70 0,70 2,35 18,00
4.2.54.
Zabukovca
60-100
17,05
4.2.55.
Zabukovca
0-10
16,49
4.2.56.
Zabukovca
5-10
16,06
12,18 1,03 0,76 0,27 50,00 37,82 34,00 71,82 50,50 3,90 15,50 1,10 0,76 12,18
4.2.57.
Zabukovca
10-30
16,66
14,02 1,02 0,68 0,34 49,50 35,46 34,50 69,96 50,40
3,60 14,30 1,00 0,68 14,02
4.2.58.
Zabukovca
50-{j0
17,00
12,50 1,04 0,70 0,34 49,40 36,89 33,60 70,49 51,20
3,90 13,80 0,90
4.2.59.
Zabukovca
0-5
15,97
28,21 0,75
4.2.60.
Zagorje
10-30
21,10
11,60 1,46 0,90 0,56 41,00 29,40 37,00 66,40 47,90 3,80 13,80 O,?O 0,90 11,60
920
9,12
3,45 13,40 1,00 2,20 12,25
3,20 12,60 0,90 2,50 14,50 2,35 16,55
1,06 0,73 0,33 48,50 39,38 34,5073,88
53,70 4,00 14,50 0,90 0,73 9,12
11,59 0,93 0,62 0,31 49,9038,31 34,1972,41
50,30 3,90 16,00 1,10 0,62 11,59
216
0,70 12,50
0,52 0,23 63,15 24,94 30,85 55,79 38,60 3,10 12,80 0,80 0,52 28,21
analiza
Analiza
pepela
Temperatura
pepela
I
'U
'" ""
0 S
'U 0 E
'u 0 S
"" 0 c. B "
$I
"" 0
0. .9
""
"
0 c. B
;.:
Ui
'"O
"2 0 Q
"E 0 0
E ";:;
w
" ",N
s
"u
I
~
%
Hd
I
~
kg
25 1 26
1
~
,,
",
;.:
IAlz03[
CaO
S
'""
::E
I MgO/
'"
<3
i:
.!2 0
s
:§ "
Po.
Z
i
I Tiozj
;.:
O ::E ;:> Z
:a ;.:
" ";:'
> ":: i:i
"
'"
S
-'""
0
0
''
''
''
...
e" e"
f-<
f-<
"'" S "
'" S "
" ';:' " >U B
''
...
"'" S " f-<
'" S
"
.!:J "tI I
I(zO
I
~ ~ I
I ~I
~ 10kl
11 Ilz
/13
114
I
27 I 28
16496 I 15571
% 29
I
1
~~ 30
I
1
%
I
%
31
I 32
I
1
~~ ! %
I
33
34
I
%
I
%
I
35
I
36
18,35
19,85
6,35
2,- 91 5,15
31,58114126113054113013
30,60
15,15 20,30
13,35
4,' 0113,00
32,00113712112665
I 12494
35,46
16,95 21,40
12,40
3, 5110,29
11464
32,06112711 1116601
43,10
13,95 24,60
7,75
3,< 71 7,44
32,06111639110622111024
44,50
13,95 25,80
6,00
2, 5
32,02111761110731
43,50
13,55 25,20
8,10
3,< 7
I
%
I
%
I 37 I 38
°C
I %1 % I %[ %1 %11 1 39/
40
1 411421431441
45
46
I 1
°C
I
°C
I
47
I
48
I
°C 49 1
6,38
32,06111807 I 10760
41,02
13,45 25,30
9,75
3,' 01 7,03
30,28
17,16 24,94
11,60
4,1 5 11'50
24,20117903116915
37,65
14,05 21,73
8,58
3,( 5 10,101 0,501 0,721 2,281 1,17
kiseo
930
1310
1325
24,40117493
35,28
13,89 22,28
8,99
3,3S9
kiseo
900
1315
1325
11'701 O,31[ O,62[ 2,25[1,05 4,088 7,58 kiseo
890
1310
1330
kiseo
900
1310
1325
1
22,00117444116458
36,50
17,40 25,30
8,75
24'00 17233116232
39,70
11,50 23,16
8,74
3,111
23,00 16936 115943
39,10
15,22 26,32
8,40
4,166
24'80 16555115562
41,26
12,38 23,75
6,95
2,9441 8,501 0,251 0,721 1,821 1,25
22,95 16366 115420
41,21
14,52 29,18
8,02
3,5881 3,42
41,17
13,72 29,33
7,30
3,7001 4,60
1
1
24,02115968 115010
50
7,00 1
20,08120176118129
I 16494
" S
i><
kg
46,79
21,041
"t1
"tI .!2 o
s031pzos
'8 .!:J C "" "tI " '" '" ""' "" "tl o 0 E " ";;; " " i: E ""0 "OJ) :a "9 .:;o " "u "" :§. "-" ,, "" "", ,.,:, " "- 0 " "" ",, 0 i:i "tI " '" '" ""
kJ
kg I
I
s" .!2" s "N ,2, ""OJ) 0'" "u
<
SiOzl
:"9 .!2 0 i:i "
:"9
0
"" 0
";';
s"
;>
.!2
"tI
OJ) "' "" "8 " .!2 0
lIk Hg
I
"t1
"5
0
" " ';:' ";:' " "
"N :"9 .!2
"tI .!2 0
;a "
"
"
I
1
1
9,701 0,151 0,8011,8811,05 6,80
I
14821 113976
27'20
39,61
11,74 22,41
9,31
2,833110,301 0,251 0,801 1,451 1,15
44,20
12,63 29,50
7,02
3,5001 3,56
44,66
11,98 22,35
6,62
3,2221 7,721 0,311 0,961 0,881 1,15
37,80
14,70 23,40
10,75
2,9881 9,26
16,49119841 I 18983
45,20
10,06 29,82
7,30
2,2771 4,77
16,061 20005 I 19150
45,78
9,86 29,34
6,80
2,1771 5,08
16,00119746 118917
44,16
11,75 27,60
7,45
2,2661 5,45
17,001 20532 119615
43,80
12,45 28,75
7,00
2,6881 5,25
15,97115278 114541
52,10
7,18 31,60
4,25
2,0661 2,43
21,10119289
40,20
8,43 31,37
9,05
3,7331 7,90
32,00
1
13800
"
I 12481
35,40112942 I 11661 23,001 18507
kiseol 910
13201 1330
kiseo I 950
13251 1350
I 17209
24,00116998 115998 25,30116458
1 15474
26,90115257
114253
I 15023
32,15113417112325 17,051 21403
1 20482
118292
217
..
r Op~te
I
Tehnicka analiza
Elementarna
~ oS 8
"" E
8
.~
.;:;
~:s :E:!i Po r e k I 0
.~ !5
'ii -E'£; ., §' 0 oS ::: :::,.14
en
J
sort
I
mm
I
2
I
3
k
I
c:J
I
Q
Qh W
IIOHI~31~ I 41 5 I 6 I 7
gf,
]
oS
:::.~:::
e
.<> 2ei:! p., c:J
.!!!' ::c
I
Wh
I
Wg
~
~
'2
~::::>:s.:a:a:a
!5:s..:
;;::
c:J:J
I
~
oS
;;:
e a a ij
..:::C
I
0 '2"'!5,.14
~
":::
~ 0
~
g
8 ]
"
oS:~
~oS
'5 g> oS
A
I
'" § en
I
Su
!5 ~ en
I
S
§!j ...
I
SA
~0
.,!;:
..:
I
>U
Ck I Cfix
0
0
1i '"
!5 ~
en
bO :J
sag
C
~
I
id
I
!5
"
% % I % % % % % % % 8 I 9 I 10 I 1\ I 12 I 13 I 14 I 15 I 16 I 17 I 18
% I %
I
I
I
I
I
I
I
.g 0
2
...
I
H
I
0
~
~2 <:
.~ ..:
I
2
:::
e-
en
N
I
s
p.,
I
A
% % % i % % % 19 I 20 I 21 I 22 I 23 I 24
I
I
I
I
,
4.2.61. Zagorje
30-60
21,96
4.2.62.
,z\lgorje
60-100
20,85
4.2.63.
Zagorje
5-10
24,00
12,74 1,43 0,96 0,47 40,80 28,05 35,20 63,25 44,60
4.2.64.
Zagorje
0-10
25,1\
14,76 1,33 0,83 0,50 41,90 27,14 33,10 60,24 42,50 3,50 12,50 0,80 0,83 14,76
4.2.65.
Zagorje
0-5
32,51
18,41 1,17 0,58 0,59 35,90 17,49 32,10 49,39 34,50 2,90 10,50 0,60 0,58 18,41
4.2.66.
Zagorje
0-35
31,00
18,98 1,46 0,52 0,94
4.3.
LIGNIT
4.3.1.
Velenje
60-100
42,31
7,89
1,52 0,70 0,82 23,65 15,76 33,35 49,1\ 32,40 2,50 14,00 0,20 0,70 7,89
4.3.2.
Velenje
30-60
43,28
7,36
1,54 0,76 0,78 22,10 14,74 33,90 48,64 32,10 2,40 13,40 0,70 0,76 7,36
4.3.3.
Velenje
10-30
42,82
7,43
1,87 1,15 0,72 28,55 21,12 27,45 48,57 31,90 2,40 13,20 1,10
!~
9,70
1,39 0,84 0,45 40,80 30,10 38,20 68,30 48,70
3,90 14,00 0,90 0,94 10,30
10,08 1,47 0,97 0,50 42,80 32,72 38,20 68,92 49,10 4,00 14,10 0,90 0,97 10,08 3,70 13,20 0,80 0,96 12,74
50,00 35,48 2,40 10,50 0,70 0,94 18,98
4.3.4.
Velenje
0-50
42,00
1\,70
4.3.5.
Velenje
0-35
42,50
13,00 1,29 0,64 0,65 29,40 16,40 28,10 44,50,29,30
5.
SR CRNA GORA
5.2.
MRKI UGALJ
5.2.1.
Ivangrad Budimlje
5-100
31,00
1,15 7,43
1,46 1,00 0,46 29,40 17,69 27,60 45,29 29,60 2,30 12,40 1,00 1,00 1\,70
I
2,27 11,80 0,49 0,64 13,00
8.58 2,29
1,63 0,66 37,24 28,66 31,76 60,42 42,00
3,37 12,77 0,70
1,61 0,69 37,68 27,84 31,32 59,16 40,89
3,37 12,59 0,70
1,61 9,84
1,54 0,93 39,44 23,22 29,56 52,78 35,82 2,61 12,11 0,70
1,54 16,22
5.2.2.
Ivangrad Budimlje
0,5-5
31,00
9,84 2,29
5.2.3.
Ivangrad Budimlje
0--{),5
31,00
16,22 2,47
5.3.
LIGNIT
5.3.1.
Pljevlja
5.3.2. 5.3.3.
I
1,63 8,53
37,00
6,48 0,59 0,20 0,39 33,94 27,49 29,03 56,62 38,12 3,03 15,00 0,79 0,20 5,86
Pljevlja
37,00
12,32 1,36 0,39 0,97 35,45 23,13 27,55 50,68 34,39 2,91 12,30 0,70 0,39 12,31
Pljevlja
46,00
1\,03
5,37
39,51
6.
SR MAKEDONIJA
6.2.
MRKI UGALJ
6.2.1.
Kadrifalka
6.2.2.
Oslomej
0,97 0,22 0,75 30,66 19,63 23,34 42,97 29,38 2,28 10,40 0,79 0,22 10,93
5,02
70,38 30,89 24,25 51,14 40,56 2,52 6,16 0,86
I
218
5,02 39,51
- ,~I~lul~~I--
1 ..
1 ..
I'
I'
;':.
;
'-' 21,26119675 1 18657
36,201
20,85119942118945
32,10112,01122,50113,6
1,1121131
,.Iffi ..I 42!431441 45
°C 1°c 1°c I 46 I 47 I 48 I
dQ
5,25111,00
9,581125,10113,0
I
4,54115,10
24,001 18146117078 25,11117258 I 16190
43,101 7,78129,321 8,08130,221 7,90\, 8,25119,821 44,941 3,621 6,38 6,30
]2,511 140221 12845
47,381
6,78129,921
7,0011 3,601 4,98
] I,001 13687 1 12661
44,941
7,78129,321
7,9011 3,621 6,30
42,311121291
10898
43,281 119991 10748
25,25118,06113,50117,2511
5,36119,86
23,20117,66112,49118,45~
5,23122,84
1050
1350
1170
1270 1310
950
1225 1230
98Q
1220 1230
970
1220 1230
42,821 12008 1 10764 42,001 1120S
9986
23,90115,97113,2]118,45 30'37 16'56 16'94 16'60
4,69
42,501 11179
9889
49,40
3,76
1
10,85 22,62 1
1
7,68
5,36 22,851 1 14'69 3,33
1
31,001168271 157591
123,78124,35 11,44 16,24 0,65 20,36 0,51
31,00116634115407 I
11,16 17,45 0,80 18,39 0,56
31,00113867112841 I
131,16 23,16 10,50 15,75 1,27 15,24 0,44 126,04123,63
37'00 37,00
1
15442 I 13830
25,301
13662112418
22,34112,57117,78120,451
46,0011137'81
5,37116773
7,85114,25133,301
H... :; ""
0,92118,18
1220 1240
1,00117,77
1260 1270
10006
1 16229116338
219
3.4.2.
OpSte 0 ...
0
Poreklo
'C
.. ,, .. '<.)
.. '0
..
g
0
..
"
"
-"
:!
i:i
-..
.. s::
a
bO s:: I'< 0 Q,
bO s::
B
"
B
'N
;;
'"0
s::
...
'0 .J:J ..'" '"
.. :
0 0
-.. "
'"" P:i
W 0 Q,
0 Q,
0 Q,
.."
0; "" Q,
0
'N 0
.tI., !j
:01 'N 0
:>
:>
:>-
:>
';3
0 -"
'f;'<
0
2,,
bO Ifi 0 Q,
ke
.. s::
"
c
"
2"
..s::
0 '"
0 on
.. s::
karakteristi
o
ANAUZE
..
..
'E' !! 0
0;
" 0;
E
Q,
Q,
C.
;;
E " Ei "
"I>
..
""
a Ei
Q,
Ei
Ei ..
..
;;
..
,,
.... .. ..
Q, ..
"
..s::
'E' ..
..
'E' Q, Ei "
Jl
"
Q,
's..
"Ei
p:;
E-<
E-<
0
..
"
.0
e
....
I
..
e60
kg
I
3
2
1.
Specijalnolako (EL)
1.1.
Specijalno ulje Rafinerija Bos. Brod
1.2.
Vrlo lako ulje Raf inerija Rijeka
I
31oE201 4
I
5
I
I
R"
°Eso
ffi3 I
I
I I
I
I
IOE12o I
I
6
I
7
I
8
6 910
I
I
I °C
I
I
I
°C S"
I
'9
I
10
I
I °C
I
I
I
°C II
12
25
6
I
I
°C 13
1°c 14
>65
<-5
>65
2.
Lako ulje (L)
2.1.
Lako ulje Rafinerija Sisak
2.2.
Lako ulje Rafinerija Rijeka
2.3.
Lako ulje Rafinerija Bos. Brod
2.4.
Marina ulje
3.
Srednje ulje (M)
3.1.
Srednje ulje Rafinerija Bos. Brod
3.2.
Srednje ulje Rafinerija Rijeka
4.
Tdko ulje
4.1.
Tesko ulje Rafinerija Bos. Brod
80
25
100
4.2.
Tesko ulje Rafinerija Bos. Brod
30-40
40
80
4.3.
Tesko ulje Rafinerija Rijeka
950
35
14
>80
4.4.
Tesko ulje Rafinerija Rijeka
950
<30
>80
4.5.
Tesko vlje Rafinerija Sisak
970
4.6.
Tesko ulje Rafinerija Sisak
4.7.
Tesko ulje Raf inerija Sisak
970
4.8.
Mazut
-
SSSR
950
4.9.
Mazut
-
SSSR
945
4.10.
Mazut -
lrak
4.11.
Mazut -
lrak
920
935
13
35
65
13
<10
>65
10
0
65
30
5
80
30
>80
<38
>120
40
>80
55
44
>95
17,70
10-13
80
80
12
81,8
>80
78
4.1.
Mazut -
Rijeka
947
12,13
4.13.
Mazut -
Rijeka
947
21,68
1568
4.14.
Mazut -
Rijeka
941
17,14
1100
13
78,0
>80
Rijeka
942
19,86
1400
12
83,0
>80
4.15.
Mazut -
10
220
I
15
TECNlH GORIVA T~bela 3.17 Elementarna
analiza
." 0
8
'"0
5 .Q 0. ~0
-'00.
E 0
" '2 0
Hg
Hd
8
'8 .D
'
"" 0 GGT
.>i '2 " on
;:J
>
C
16
17
0 I
%
I
18
I
I
-< N
%
% I
I
'0 N
I
H
%
'" 0
'2 0
'2 0 'tS 0
-
I
%
.>i
.>i
I
0. 8 '""
I
20
8 0
:2;;; Z
0 " >
'-"
"
" 0.
on ~
~
>
I
"
-'0 ;: ~ ::;. ... ~ "
0
Prime
8 ... 52 "
~
db a
,~
Q
~
S I
V
I
%
I
Na
I
%
I
19
8 ,::!, :a '"
"0
,"00. 8 ~
21
I
22
I
%
A
I
%
W
I
%
kJ
kJ
kg
kg
Hk kJ
kg I
I
I 23 I
I
24
I
25
I
26
27
j28
29
I
I 0,02
1,00
2,00
0,50
44800
0,50
41870
Koks 4~~,asfalt 0,5~~
I
1,50
41870
3,50
41870
4,00 86,03
13,34
0,055
0,49
0,015
0,02
0,05
5,00
0,30
0,20
5,00
0,70
2,00
5,00
0,30
2,00
1,00
0,04
1,00
3,50
0,026
0,20
1,10
2,50
48153
45135
41870
44381
41870
38520
2,50 1,50
1,10
39776
2,50
1,20
0,05
1,00
84,28
11,10
0,20
0,50
0,62
0,30
3,00
44370
41837
83,40
10,00
0,10
0,30
2,90
0,30
3,00
42808
40472
84,00
13,00
0,20
0,40
0,50
0,30
1,60
47012
44039
86,10
10,90
0,10
0,35
0,50
0,20
1,85
44767
42340
2,38
0,20
1,40
2,50
0,30
0,30
2,40
0,01
0,20
2,20
0,03
trag
221
Koks 6%, asfaIt 15%
40195
8,5 °Eroo I
I
8,5 °E,oo 8,5 °E,oo
3.4.3. ANALIZE
I
Zapreminski
....
I
.;::: 0
.. .. £ '>
Poreklo
.. "" ..
..
0 '" ..c:
.. ..
.. "() 0
" .>;i .. ... ..
:g
0 .. c: 0 '(3
0
.. ""
a
e I
..
kg
f;2
m' I
I
I
3
2
'o 0 "" 0
v I
0
>
-I -I
I4 I5 I I
6
-<
Oz I
%
0N
:>2
Hz I
I
I
""
e
:.a
.
-..,,
Nz
%
::J
::J
co
%
% 9
""
:::! ...
'c; 0 "" 0 .. ...
e;:1
§ t/J
0
!0
'"
e;:1
t/J
0 '"
0 '" t/J
c:
::J "
CH. I sozi
S031
HzS
% 10
I
% 1%
I
8
""
COz I
I
I
0
bO
I
7
o
0
"" 'c;
""
"" 0 c:
I Jl
1% 12
I
% I
13
14
I
1.
Prirodni gasovi
1.1.
Zemni gas
1.2.
Zemni gas
1.3.
Zemni gas -
2.
Industrijski gasovi
2.1.
Generatorski gas Smederevo
2.2.
2.3.
-
0,884 Banat
14,50
0,20
3,00
0,70
90,30
0,75
86,48
Kntioa
Generatorski gas Zenica
1,10
Generatorski gas Smederevo
1,00
76,70
17,80
0,10
45,50
28,50
4,80
3,30
17,00
0,30
47,80
26,40
6,30
2,20
16,50
0,10
46,90
28,60
4,10
3,80
2.4.
Koksni gas -
Zenica
0,418
63,20
0,60
1,20
7,70
3,60
21,50
2.5.
Gazi'ikacija -
Kosovo
0,510
26,50
0,50
11,40
33,50
0,80
26,90
2.6.
Gas visokih peci-Zenica
0,971
6,50
0,20
51,50
28,00
12,50
1,30
2.7.
Gas visokih pee; Zenica
2,8
0,20
55,20
29,40
11,60
0,80
222
GASOVITIH GORIVA
Tabela 3.18
aaatav
'U 0
'U 0 0
S
> 0
"S.
"a 0 "" 0
"
CI
:a
:a
co. 0 i!:
§ IIj
C3Hs
C2H6
:;
"
:;
1%1
:a
1%1
-I
,,I
II
d
'3
CsH
"0
..
CI
:i"
:;
i!:
IIj
C4H1o
1%1
15
12
I C4H1OI
I
CI
.!! os. 0
:;; "
C3H61C4Hsi
C6Hsi
C2H21Cn
'0 B
'0 "S.
"
"
%
%
%
%
% I
I
"
IS
I
I
16
4,50
1,70
5,80
0,20
9,51
3,02
17
0,80
0,21
I
I
18
I
I %1
I
19
I
20
I
21
I
kJ m3
25
26
%/
%1
%1
221
23 I 24
0,60
0,03
2,20 0,40
:.:
Hd
Hk I
kJ m3 I
I
P'rimedba
0
..
t:I I
%
"
"2' 0
I
%
B
B
"g 0
Hm
" s0 "S.
s ""
Hg I C2H41
S
'U 0
1
kJ m3 I
27
36327
34032
40281
36247
44571
40209
7191
6724
6385
5956
7288
6794
19022
16809
18597
16976
4887
4744
4392
4304
I
28
29
4233
I
223 w
.
SREDNJE SPECI
r
Temperatura t
N2
02
CO
CO2
i
i
i
i
-kJ
-kJ
-kJ
kJ
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
m3
kg
m3
kg
m3
kg
m3
kg
20
25,96
20,77
26,17
18,34
26,00
20,81
32,45
16,54
40
51,96
41,57
52,42
36,68
52,00
41,62
65,73
33,45
I
83,19
105,21
73,69
104,08
83,28
134,61
68,54
I ,
86,58 104,96
°C
80
104,00
100
130,04
104,04
131,76
92,32
130,17
104,17
170,UJ
120
156,08
124,89
158,51
110,99
156,29
125,06
140
185,39
129,83
182,54
145,99
206,16 242,92
182,17
145,70
150
123,68
195,27
156,21
198,91
135,11
195,65
156,50
261,59
133,18
160
208,34
166,68
212,44
146,61
208,80
167,01
280,43
142,39
170
221,44
177,14
226,00
158,30
221,94
177,52
180
234,54
187,65
239,57
167,85
235,05
299,44
152,44
188,03
318,57
162,20 172,08
I
190
247,65
198,16
253,30
177,39
248,28
198,62
337,92
200
260,75
208,67
267,03
187,07
261,42
204,26
357,47
182,04
220
287,09
229,73
294,67
206,33
287,93
230,36
396,36
201,80
250
326,78
261,47
336,41
235,63
327,95
262,43
456,36
232,37
300
393,27
314,64
406,83
285,00
395,02
316,15
558,94
284,62
350
460,55
368,40
478,55
335,00
463,06
370,45
663,61
337,93
400
528,37
419,10
550,98
386,02
531,72
425,38
772,05
393,06
450
597,04
477,70
624,67
437,52
601,22
481,06
881,70
448,82
500
666,12
532,98
698,78
489,44
671,56
537,59
994,37
506,60
542,19
742,32
594,11
1109,50
564,38
814,33
651,47
1224,64
623,83
I
I
550
763,04
589,08
774,14
600
807,22
645,60
849,92
595,78
700
951,24
760,74
1003,99
703,38
960,45
768,28
1462,03
744,83
800
1097,36
877,97
1159,74
812,66
1109,08
887,18
1704,86
868,34
850
1171,47
937,42
1238,87
867,50
1181,51
947,89
1827,96
930,73
900
1245,99
996,88
1318,00
923,19
1259,80
1008,18
1952,30
993,95
950
1321,35
1057,17
1397,55
978,87
1336,01
1068,84
2077,07
1057,59
1000
1397,14
1117,88
1477,52
1034,98
1412,63
1130,44
2203,51
1122,48
1050
1473,33
1178,58
1557,49
1901,08
1489,66
1192,40
2330,37
1186,96
1100
1549,95
1239,71
1638,21
1147,60
1567,12
1253,95
2458,49
1252,27
1150
1626,99
1301,26
1719,52
1204,12
1643,41
1316,33
2587,02
1317,17
1200
1704,03
1363,22
1800,74
1261,06
1723,29
1379,13
2716,40
1383,74
1300
1859,78
1487,99
1963,61
1375,36
1881,13
1505,15
2976,81
1490,50
2039,39
1632,01
3238,91
1516,04 1649,60
1400
2016,78
1613,59
2128,15
1600
2333,72
1867,73
2460,58
1723,71
2359,26
1887,83
3768,54
1919,23
1800
2654,43
2123,54
2797,62
1959,42
2682,06
2146,15
4304,03
2192,21
2000
2977,65
2382,29
3138,43
2198,07
3007,80
2406,57
4844,13
2366,86
2200
3308,80
2642,71
3407,22
2439,23
3352,20
2668,25
5388,41
2743,19
2300
3466,67
2773,34
3656,33
2561,48
3499,33
2800,13
5656,31
2882,19
2500
3794,50
3035,43
4006,77
2807,25
3830,08
3064,74
6204,84
3158,94
3000
4630,50
3701,13
4902,74
3434,43
4664,10
3732,11
7573,92
3858,55
NAPOMENA: 1) Entalpija pepela za temperature vise od 1200°C date su sa uracunatom toplotom topljenja sljake. 2)Za vlaZan vazduh, prema. normativnom metodu SSSRusvojena je vlalnost od 0,01 kgfkg. 224
I
FICNE ENTALPIJE Tabela 3.19
Suvi vazduh
S02
H2O
V1azan
vazduh
i
Temperature t °C
Pepeo
I
i
i
-kJ
i
i
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
-kJ
m3
kg
m3
kg
m3
kg
m3
kg
kg
29,94 59,91 120,16 150,52 180,95 211,64 227,05 242,42 257,87 273,40 288,93 304,46 335,82 383,09 462,64 543,87 626,35 710,08 795,07 881,32 968,83 1148,86 1334,33 1429,37 1526,09 1624,06 1722,87 1823,35 1925,09 2028,09 2132,34 2343,77 2558,97 3001,94 3458,72 3925,54 4402,42 4643,58 5132,60 6292,76
37,22 74,53 149,51 187,28 225,12 263,35 282,48 301,66 320,88 340,18 359,48 378,74 417,80 476,88 575,69 676,59 779,16 883,41 988,90 1096,52 1205,38 1429,37 .1660,48 1778,55 .1898,71 2020,55 2143,64 2268,83 2394,85 2522,97 2652,76 2915,69 3184,06 3735,04 4303,19 4892,28 5477,17 5777,78 6385,71 7829,32
35,00 70,67 141,68 181,37 219,56 257,91 277,58 297,43 317,44 336,87 357,18 377,69 418,18 480,64 587,41 696,26 806,80 919,42 1034,98 1151,37 1267,34 1506,41 1746,73 1868,57 1992,08 2116,01 2237,84 2360,94 2486,96 2609,63 2733,98 2976,81 3223,04 3726,25 4237,04 4768,77 5313,05 5593,56 6167,16 7339,46
12,23 24,62 49,91 63,47 76,87 90,27 97,34 103,83 111,03 117,57 124,89 132,14 146,45 168,52 205,47 243,25 282,32 322,17 362,03 402,98 443,38 527,12 611,27 654,82 897,10 739,81 782,93 826,47 870,02 914,82 956,68 1039,5 1122,06 1306,28 1484,64 1668,86 1860,61 1954,82 2169,60 2568,18
25,96 51,92 103,92 130,04 156,17 182,34 195,52 208,59 221,77 234,96 248,19 261,42 288,01 328,04 395,15 463,06 531,72 601,22 671,56 742,32 813,91 959,61 1107,41 1182,35 1257,71 1333,50 1409,70 1486,31 1563,77 1641,23 1719,10 1876,11 2033,95 2353,40 2676,20 3001,94 3329,76 3494,72 3825,90 4601,29
20,10 40,19 80,43 100,61 120,83 141,10 151,31 161,44 171,62 181,79 192,05 202,31 222,82 253,85 315,72 358,31 411,31 465,15 519,58 574,43 629,69 742,32 856,62 914,82 973,43 1031,63 1090,66 1150,11 1209,99 1270,28 1329,73 1451,56 1573,82 1820,84 2070,37 2320,00 2576,14 2703,84 2960,07 3558,78
20,38 52,84 105,84 132,43 159,06 185,81 19Q;21 212,56 226,00 239,44 252,88 266,36 293,45 334,23 406,87 471,85 541,77 612,53 684,12 756,55 829,82 978,46 1129,18 1205,38 1282,42 1359,45 1437,33 1515,62 1594,75 1674,30 1753,43 1914,20 2076,23 2402,80 2731,89 3065,57 3401,78 3570,50 3909,22 4718,52
20,43 40,91 81,94 102,49 123,09 143,73 154,12 164,46 174,80 185,18 195,61 206,07 226,97 258,62 311,50 365,01 419,10 473,95 529,21 585,31 641,84 756,55 873,37 932,40 992,27 1052,14 1112,01 1172,72 1233,85 1294,98 1356,52 1480,87 1605,64 1858,10 2113,08 2370,57 2630,57 2761,61 3023,77 3634,14
80,81 97,97 115,56 124,35 133,14 142,35 151,56 159,94 169,15 187,99 215,62 263,77 310,66 360,06 409,05 458,45 509,11 560,19 602,35 767,02 822,29 875,04 929,47 983,90 1042,51 1096,94 1151,37 1205,80 1360,71 1582,60 1875,69 2185,51 2512,08 2763,29
20 40 80 100 120 140 150 160 170 180 190 200 220 250 300 350 400 450 500 550 600 700 800 850 900 950 1000 1050 1100 1150 1200 1300 1400 1600 1800 2000 2200 2300 2500 3000
225
J
ISO
'0L!..J r.:w1
.
:;)
... -J
g
0 '::E 0 ten
.u
:;)
20
10
g ... -J ~ en
~I~ "tJ 24 I
-
.u Q"
~ 2Q<{
z
0
36
32.
~ 0
. 28X1o'
-I Q.
lDPLOTNAMOC CI-
STOGUGLJAHg~JIkgJ
16
~ <{
2! 0
c
30 101 ~ <{
--
...J w
20th Q.
..., <{ .N a:::
10 c<{
U)
0 51.3.23 Donja toplotna moc evrstih goriva u zavisnosti od procenta vlage i isparljivih ~elova u cistcj masi uglja
226
----
,
9
1,4000
1,3000
'0 0
V1 0 Z 0 0 7
SI. 3.24 Donja toplotna moe i odnos C/H teenih goriva u zavisnosti od gustoce i sadrzaja sumpora
moo~ 800
850
900
6 1000
950
GUSTOCANA 15.C (kg/m3~
VI 1/ '/J II II
/ 1//'Ii 1// II // // II 1//rll II /j j0 II IllY! « 0«
,a> f/
/I/ / III iv1/
11/
VI VI // 1// //
II VI
7 '/ //; 1;/
II
/1
/1 JI'0 '/;j
/ //; II /;;
Ii;Ih
II 4000
% 80 % 6000
8000
0
'// '/1 I
1/
II
0
00
% // ///
V/ V
« « 'l; 0 // // v/:
<8i;
SI. 3.25 Promena donje toplotne moci pri susenju uglja
Z //
0
//
/
0 V
?" PRIMER:
UGALJ Hdf'10000[kJ/kg1,
w..=.1./. % SUENJEM
DO
% :y W
I:
//./
12000
'/
I
14000
DONJA TQPLOTNAMJC Hd
227
V
0 88 « /' y
W2=12% SE MENJAIu Hd2=17100 CkJ/kgJ. I ' II
///-
10000
88
'l //
/j-
16000 CkJ/kgJ
Ii
18000
20 00
,2200:
-
T
23
I
-
'I
I
-
I
T
-"-I
-
2
T
,-1'117
I
1/172 0
~
'-
LL
-
T
1
-
I --
<01/ 1//1/1/ /
-
--
t-~'-
1
I
//V2
/ /1/ rT 28~r-:--1 ...
-
--
-
/ 1/1 / 7 /
16
/7
/
->--
~
> « ~
z « 5 ill >
/
1/
/ ~4 I~I/I/)'/Y/VI/I 17 V / /17 / /['iV,1 /;~ / 1/1/1/1/ 1/ 171/ /~W.V 7/bLlT' )/
1 -+-+-
r::n
I
/1/////
-
9
/
/
V/~/7~1 ~";; '/1/1/
--
-
1/
4
D::: 0 ~
«
U1 3 ;:!
~
«
~ 2 ::> c 0
D:::
l )i~~CS>;VL~~I;:;g: ~ /r/v>r / U~~~VV 1/17'
~
I//V
-
-
/
9
;!
,~I//_V-
B
c N
1// YJ/I~~V~
7
~
~~~'ir:V
I#w~~r/I/
A~~~~';::: /1/1/')Sl-'\.O~~
-
I
/
///.r//
" ~~~f:;/:~/I/l/
~~ r//
'"'
~ ,,~~I/_~C/ ij/./
./'
./
V/'
./
~V::;-" j-:/::~.~ ..~.
..
1/
JC/
1
-
e-.>--
,
I
---
8
I
12
I
--I-
16
>--
f-->--
-I--I
>--
~f---
-~
'-
~
~ a.. « N
4
-
~
v'
5
."
0'/."
~~
6
_.C/
~ 1./
::>
:::E
/'
/'
/'.J
-
c 0 'E J
1/
/'
-->--'-
I
10..
I
I
I
20
I
I
2'
DONJATOPLOTNA MaC. Hd
r I
28
3 , f-- - 2' f--
-f--I
32
' t~
0
36X103
~~J
51.3.26 Zapremine vazduha i vlamih produkata sagorevanja u zavisnosti od donje toplotne moci cvrstih goriva 228
.-.--
-
I
28
I I
L
I
I.
L
I
-
- -
1-
.
,-+1/7-
I
1/
I
l/
V
1/
./.
L/
r:;:::---
:V J
I
,--,
l...---r
?i ----
'-'-
-- -'.L'
-
1/
-yl
f
-----
y'
1..........-""
-I
---I
23
<{ ..,
z ~
/'t/ /I
1/
21
1 -
20
~
0 C> <{ V')
<{
I
/./
.
I
a:::
1// - -,-
/
0'11
I E.:II:1
22
"""
I
I
1---------
r7
.17
-
16
-
t<{ ~
19 is 0
\,,1""""""'- ,>'1 I .18
....j .
.-1'---
a:::
a..
-
<{ ::I: ::>
0 N
~
w z
15 ~
Il--=j:E] .:=Ff T
I
_I
I---
t
-
1",,1.JI/'I
IA I
24 I..,
-
yl
P
J
1/
25
./
_I/'1)/
1/
-
,
-,V1 I
--
+
I
T
-
I4-J::::1 V-., 1/
-
"
T-
I
-
'17'
I
26
T-./
I
1
IlL
-e---
- 1 -
I
L=I
I
1 I
27
-
I
-
-
-
I
T . I
l
-r
I
r "1
T -.1 - ,-. - 1 I:=:::.-t-. I-
=+=t4° L:
I1
11II
1I
"
DONJATOPLOTNA MOCHd
w a:::
14
1 I
-
,
\)
r-
L.-
I
I
1I
t-II
1
13 12
\,
\.It'i!
~ N
11
-
- 10 - I 9 48x10:3
r~~
51. 3.27 Zapremine vazduha i vlaznih produkata sagorevanja u zavisnosti od donje toplotne moti tecnih goriva 229
22 .
I 1~ 1
20 -
-Lll r
18 --
I . I I II
1
-
E
.....
::;:' 12
~
/
10
-,/ / ,/ A"
::::i
-
..-r
I
8 "/
-.. 5
/'
I
A'
1 1
.rI II r
:r
I-
L__,- \'-
/'
..-
-
J
/-
I"
./ L=-~.~ ~
A' 15
~r
~
\~ -
SJ. 3.28 Potrebna kolicina vazduha i saddaj CO2 u zavisnosti od donje toplotne moei tecnog goriva
-
<),
-
¥!i~::J2 - - -
I~ .C.l~
-~d:
.1'1' f I 1-
,-.
~
1--- _L-1. "'''' !..-J. 19.::
l'
-"-
.A'"
1~,,-
V
-t-;;.
:?-
l'
144r7
/
-
/
/JI3./ v
7'-:;;r-I j.-"I /
j
,,,=
/1 1/
V
1./'1'
I 1
~y
1/
Y
/'
A
~r-v
1
-/./1
- ---,./
~. X3
§!
--
1
~I%411L/r'
I
.11'-
N
11
A'
-
1
I I ~'W""-"' ,\,
J
y
7
~ C N
~
.
I
-
~ 14
-IIffi ITl
---f ---
~
.
9
~--T ---I
.... c:n
I.l~~
FTTl
~
'=-~~~~
16
I
(Co,) ::~ 8C . J ~.t~, %]
I 1
"~
1
-t-- -
..t"'-1
I 1.
"'-1 I
-
I (CJ =8CO/.M'-1 20
t--t-I
t-
1
U$t=r " L=ffiHE ~I 1.-1~
35000
I
40000
~
9iMM-rrcif F
18
r-tt-~~~~
45000
I
OONJA TOPLOTNAMOC Hd
1
-'
,
----
H+-I---
,-
--
22
~-=r-:",'- <)~-
-- .--
r'
1"''': ,1-""'1"
-
D
r- +
--.<"'
] 1
c-I. -
16
[kJ/kgJ
I
1 JOV
;,E ~
11",
/
-/
:r: Z ~ O.
10 =z« .u ::::; -
/
IL
C
TI
-+-V
T
V
L
+
-t7'
...
"''5czE rll!-rf
r--.
,.y
\6
'=..7 /1 --1:::0" - X 18
I
.."f-. ""7'
-7'
0
:><:
8
' 6
;I: "../
-
/
I I
I=t
.1/ =1--
I
-t -
.... ~ ~
- -
I- -t-tt1 -/
/
T-TD:'
+-
I
~ 3 w
I' --r-
TjLftfP a l-h -1-1I T I I'l
L"
/
..
tv-
' :J5000 230
-
- <
=-
7',=zr-/
SJ.3.29 Kolicina dimnih gasova u zavisnosti od saddaja CO2 i donje toplotne moei tecnog goriva
-
;f' , /1? L 12 r-;r /I¥fi:; "- -= 'l7 b!4.L \3.., / "
zt:V L1?[: ::1'17
12
:3
1-
/1
11, ~ -+-<>rr.
~ 0
1-
"
I
/
--
0. -"
1/
I =F-f:t:t:L3z4-7 +1 / /1 "i" I
'/
50000
Y
~
1
r,""'--
11-!1
I
1 IU 1
2
~
, « "'" a: CJ
1l:J;;;g::1 I I J ::!:JQ, ~
40000 45000 50000 OONJA TOPLOTNAMO~ Hd .rkJ/kgJ
30'-
20
I
I
l-
I
~ 0 '---'
I
-N I/)
-. 0
I
-
en
I
N
0
10,
--
r---"I
-
-
-." f'P)
-
\.
S
\.
-
,
, 'l/'
/ /1'/[/
y/V
0
~ pt7[
V
:::,.
k
/,17
-
/
IO~~--::;?'
7~---
-
"
-
~
~.l)s
--
""--
A/
-
-
-
-
-
I
--
I
-
-
I
~V
101,0
/
// -
"p.-? "W/ I
CLJ
~
/,1
/"""'"
15
/7
-
I"
20
I I r~
1
'\. >...J
-
I
-
-
5
1
I
,~
--
I
-
25
151
,...-,
I
-
I --111111 -
I
1,5
-- -
-
-~
2,5
2,0
A
SI. 3.30 Zapremina vazduha i produkata sagorevanja, procentualni saddaj (CO2), i (02), u zavisnosti od vi~ka vazduha za proseeno te~ko tecno gorivo 231
5
a
b
'1')
7
.~
::>
5
2
0
I
4
1
1 8x1Q310
6
15
25110' « 36
I
I
I
I
I
+
1
.
1
-
V
I I
~
I
-
I
-
./
I
I
/"
j/
l/t//:~
L--{/~ l-/ 1.-/1 /,
I/~
::)
D::
n..
I IIT--'
:
YI/
~~~v
30~ :i!.
V
1/
32 -c:
2815
~
/
~~v
~::v~S
r YI y ~ ~L~ '-:::::=r:: -r-- l l ~L--
I
~
34 ca
I
I
-
~ :> w g ~
20
I
eL-l
I
r::TI'
IE~I
/'
_v
26 w :> z 24 ~ w
D:: n.. 22
20 8
t2r/::~vtS~ ~::<=-~~e--r-:;--- : i:::::J~~i/r--I~ ~I - L--iS ~ L--. ' . -- . --'-,~ L-- , c--- ,
16 1
L '
i
"'''''
c
1
L--"'
,e-r---
~
L--I:: -'--' '-1
-30
---
1
34
r
I~.- '
I
-.
,14
1
,.n I
i..-. ..
I
38
42
50
~
12
- 1
I
I
46
~
~
10
.
II
54
58
-.
-- 8 6Ox1Q3
DONJA TOPLOTNA MaCHd~J~ 81. 3.31 Zapremine vazduha i produkata sagorevanja u zavisnosti od donje toplotne moci gasovitih goriva a) Generatorski gas i gas visokih peei; b) Gas koksnih peci i gas iz gradskih gasara; c) Zemni gas 232
~10 ~ 9
20><103
~III~I
18
~ w 8
16'-'
0::: 0
~
01'
I~~I1
,~
7
~"' cs 6
~.c
~o
=>
c"-
.
- 5
--.( .
00:::
a.~' WO
z_0::: ~a.3 0:::
~
N
2 32
=>
~
2
30,
Z
28
~
26
~
c
g ~ 2' ~
~
....
22
~w
§~20 o:::W a. 8:18 ~~ ZN ~~16 ~~
>~1' =>w ~<.J ~~12 ~a. .!. 10
~
'. ./
-
0
g
.~ 0::: C
~ 10
20
30
'0
50
60
70
SADRZAJVLAGEW ~/~ Sl. 3.32 Zapremine vazduha i sastav produkata sagorevanja cvrstih goriva u zavisnosti od donje toplotne moci 233
r
Hd t~~ 15 25 3SX1031.34
5 I\.
"
"
,ii
,
S -.. 8 1.34'
I 1,38i
1,42
J
1.0 """"--
,,
/
~11146 ..:r.eel 1
p.J1o
e-
8' 1,50 «I9 a...
g « z
1,1.2
/ //
I
)6}j I / '/
/ II /
/ 1/ I / /
",," """ ,, '"
/
/
/
/ /
/ j/ / V
/
1.58
/'
/ V/
:/ V
U,
10/
/
:/ /
/'
0 // :/ /:: //
1.62 /'
/, 0/
//
I I
I
""
,,"'"
"",-'"
I
I
'" '\. I!.
,"""
'\.
'"
," "'"
"
'"
"' . ,'" ,...'" ""
1,54
"
1,58
0"
«..., z
fa
/
V
%/
u.. a... II)
/
1.50
/f\cS/o,/
'U frl
1,46
/
/
'" 1""
CP":~ 1.54
SREDNJASPECIFICNA TOPLOTA
1.38
Vo..
0::: II)
"(
" 1.66
'"
,,'"
" C\" "
,," ","\
",,"- '"
1,62
"::\ "'" '" "-
'
",-'",,"\ "\
'"
,,'"
r\.'\ ,'\
'\
1.70
,'\ "'
1,71.
S1. 3.33 Srednje specificne toplote produkata sagorevanja 234
'\.\ \.\
3.4.4. MATICNILIST ZA UGAU Prilikom izbora koncepcije kotlovskog postrojenja i izrade projekata, pored ostalog, bitni su i podaci 0 gorivu. Narocito ugalj, kao kotlovsko gorivo, po svojim osobinama koje su u najsirim granieama promenljive, ima odlucujuceg utieaja na gornje. P~red utieaja uglja na sam kotao, njegov utieaj je izrazit i na koneepeiju, konstrukciju i eksploataeiju pomocnih kotlovskih uredaja kao sto su priprema i doprema uglja i njegovo sprasivanje. U toku eksploatacije kotlovskog postrojenja potrebno je pratiti ponasanje uglja u najsirem obimu i to evidentirati. Na osnovu ovih iskustava mogu se stvoriti podloge za projektovanje novih i rekonstrukeiju postojecih kotlovskih postrojenja. U ovom prilogu dat je predlog "Maticnog lista za ugalj" koji bi trebalo u neku ruku da predstavlja "pas os" za pojedine ugljeve. Karakteristike uglja, koje njegov isporucilae daje, treba tokom eksploatacije proveravati i eventualne korekture unositi u "Maticni list". Podatke koji nisu dobijeni od proizvodaea treba tokom eksploataeije pribaviti u sto vecoj meri i periodicno ih proveravati kako bi se ustanovio utieaj promene osobina koje zavise od isporucioea, odnosno prirode eksploatacije rudnika, kao i promenu onih osobina koje su pod utieajem godisnjeg doba i eksploataeionih okolnosti. Sve navedeno treba sistematski pratiti pomocu "Maticnog lista" kako bi se dobila sto vernija slika stvarnih proseenih osobina.
2. KARAKTERISTIKE UGUA oznaka
Klasif.1 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.4.1 2.4.2. 2.4.3. 2.5. 2.6. 2.7.
N aziv
zna a
0
I
Sortiman Nadzrno Podzrno Frakcije Frakcije nadzrna Frakcije podzrna Frakcije sortimana Ugao prirodnog klizanja Nasipna gustoca Gustoca homogenizirane mase
2.8. 2.9. 2.10. 2.11. 2.12. 2.13.
kiD'
sort +sort -sort
mm
e
kg/m3
eh
kg/m3
30-60
% %
Naklonost ka raspadanju Naklonost ka samopaljenju Temperatura samopaljenja Temperatura paljenja Temperatura gorenja Specifiene osobine pepela (stvara rastresite Hicvrste naslage, ostar, itd.) Specificneosobine sljake (stvara blokove, lepi se, sipkasta, raspada se, nadima se, itd.)
2.14.
ImenZlJa nost .. 1 Vred"
°C °C °C
SadrZaj maticnog lista za ugalj 1. Opsti podaci 2. Karakteristike goriva 3. Lozisno-mlinske karakteristike 4. Karakteristicne temperature pepela 5. Dijagrami topivosti pepela 6. Tehnicka analiza 7. Elementarna analiza 8. Karakteristike pepela
Hemijska analiza pepela 10. Dijagrami sagorevanja 10.1. Zapremina vazduha, suvih i vlaznih produkata sagorevanja 10.2. Proeentualni sastav produkata "agorevanja 10.3. 1-t dijagram 9.
MATICNI LIST - MRKI UGALJ ZENICA (2.2.43.) [97] 1. OPSTI PODACI
1.1. Vrsta 1.2. Poreklo 1.3. Kop
mrki ugalj Zeniea Stara lama, Podbrezje i Radakovo u odnosu 2: 1: 1
1.4. Rezerva naslage (izrazeno u 1012t ili 1015kJ) 1.5. Poreklo uzorka
Sagorevanjeu sloju 235
N aziv
Klasif.1 ozoaka
I
1 3.1. 3.2. 3.3. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. 3.9. 3.10.
Separaeija rudnika Zeniea 1.6. Analizu izvrsio Rudarski institut Beograd 1.7. Datum uzimanja uzorka 8. X 1959.
1.8. Datum analize 1.9. Speeificnost namene
3. LOZISNO- MLINSKE KARAKTERISTIKE
I
I
2
3.12. 3.13.
I
I
Hardgrou kriterijum Koeficijent mlivosti Pogodna finoca mlevenja (;ekicari Udarni tocak Sa kuglama Geometrija spraSenoguglja (kuglice, ljuspice, elipsoidi, itd.) Naklonost ka eksplozijama u mlinu. Potrebno mlinsko susenje Brzina paljenja Brzina sagorevanja Specificna toplota sirovog uglja CMl
°H
[k;:K]
Specificna toplota suSenog uglja
3.11.
OznakaI Dimenzija 4 3
Visak vazduha diktiran od vrste uglja Pogodan tip resetke Pogodna temperatura zagrejanog vazduha
CM2
[k;:K1
tL
°C
I
I
::5
7. ELEMENTARNA ANALIZA UGLJA
4. KARAKTERISTItNE TEMPERATURE PEPELA I SLJAKE [°C] Karakteristicna
temperatura \
Temperatura
sinterovanja
I
Atmosfera Reduk.1 Oksid. Oksid. reduk.
7.1. 7.2. 7.3. 7.4. 7.5. 7.6. 7.7. 7.8.
t1
90
Temperatura prljanja tl-Z Temperatura omeksavanja tz Temperatura topljenja t3 Temperatura teCenja t4 Temperaturne frakcije (proeenat pojedinih frakcija, ujednacenost pojedinih frakeija)
I
1265 1270
7.9. 7.10.
moe
Klasif' .....
8.1. 8.2.
,-
--
'\
, «.oJ
8.5. I----
.
.
I!!
~
~qs
,
0
..
800
u
000
.
._--
..d
tm t COC]
1000
6. TEHNltKA
oznaka Klasif., 1
Naziv
I
6.7. 6.8. 6.9. 6.10. 6.11.
Hd. 18300 20494 22529 284591 Hk
18197 20391 22409
Ozna- D' ka
I
.. Vred-
1menzlJa
!
I
eA
I
-
[kg/m3] [kg/m3]
ehA
nost
I
I
I
e,
[kg/m3]
ehl
[kg/m3]
CA
[ ]
I
keal_
kgOC
tD)
1200
1loOO
Pri temperaturi . . .. . . Pri temperaturi . . . . . . Pri temperaturi . . . . . . Viskoznost dobijena merenjem u viskozimetru 8.7.1. Pri temperaturi . . .. . . 8.7.2. Pri temperaturi . 8.7.3. Pri temperaturi.. . . . . 8.8. Temperatura kriticne viskoznosti dobijena iz hemijske analize 8.9. Temperatura kriticne viskoznosti dobijena u viskozimetru 8.10. Reakeija 8.11.
6.1.
7
8.6.1. 8.6.2. 8.6.3. 8.7.
I '.0
6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 6.6.6.
I
6
Hg 19196 21231 23107 29190
}
8.6.
t,5
I
5
46,85 51,80 56,38 71,22 3,59 3,97 4,32 5,46 11,80 13,04 14,19 17,92 0,70 0,77 0,85 1,07 2,85 3,15 3,43 4,33 17,31 19,14 20,83 16,90 8,13
Nasipna gustoea pepeIa Gustoea homogenizirane mase pepela Nasipna gustoea sljake Gustoea homOf, ~nizirane mase sljake Speeificna toplota sljake i pepela Viskozitet iz hemijske analize
8.3. 8.4.
O
E ...
kJ /kg
C H 0 N S A W
l
'r
i
Iv Ib Ibez
I
4
Naziv
oznaka
t'-..
os. suseo ez vIa e i stanJe stanJe vlage pe;ela
283081 8. KARAKTERISTIKE PEPELA I SLJAKE
5. DIJAGRAM TOPIVOSTI PEPELA ..........
ozn.
lid
I3 I
2
Ugljenik Vodonik Kiseonik Azot Sumpor Pepeo Vlaga Gornja toplotna moe u kJ/kg Donja toplotna moe u kJ(kg Kalorimetrijska donja toplotna
I 3,0
Naziv
oznaka Klasif.! 1 I
.
2
Ukupna vIaga Higro vlaga Gruba vlaga Pepeo Sumpor ukupni Sagorljivi sumpor Vezani sumpor Koks tvrst ugljenik Ispar,jivo Sagorljivo
ANALIZA UGLJA
ozn.
I
I
Karakter sljake (kratka ili duga, itd.) 8.12. I Karakteristika sljake Kriterijum Endella I
. kA=
. . va e1 IstanJe dost.1 susenol bez Ilbez. stanJe vlage, pela 4 5 6 7 I
3 W Wh Wg A, Su
S SA Ck Cfix id sag
I
I
16,90
I
17,31 3,86
19,14 4,27
20,83 4,65
2,85 1,01 47,77 30,46 35,33 65,79
3,15 1,12 52,81 33,67 39,06 72,73
3,43 4,33 1,22 57,48 46,29 36,65 46,29 42,52 53,71 79,17 100,00
%
Si02 + 0,5 (A1203 + K2O) 0,5 (Fe203 + FeO + CaO) + MgO + Na20
Silicijum-dioksid Oksid-gvozda Aluminijum-trioksid Kalcijum-oksid Magnezijum-oksid Sumpor-trioksid Fosfor-pentoksid Titan-oksid Natrijum-oksid Kalijum-oksid Cink-oksid Mangan-oksid Vanadijum-pentoksid
9.2. 19.1. 9.3. 9.4. 9.5. 9.6. 9.7. 9.8. 9.9. 9.10. 9.11. 9.12. 9.13. 9.15. 9.14.
236
kA
9. HEMIJSKA ANALIZA PEPELA
I
8,13
neutralan
I
Hlor Nikl-oksid
SiOz FeZ03 Alz03 CaO MgO S03 PzOs TiOz NazO KzO ZnO MnO VzOs NiO CI
%
% % % %
%
% % % % % %
%
% %
30,09 15,47 14,19 19,54 3,47 14,64 0,42 0,68 0,64 0,69
--
10. DUAGRAMI SAGOREVANJA TABELARNI PREGLED ZAPREMINE VAZDUHA, SUVIH I VLAZNIH PRODUKATA SAGOREVANJA I PROCENTUALNI SASTAV PRODUKATA SAGOREVANJA
I
I
1,0
11,42
I
1,2
1,3
I
I
1,4
I
1,5
I
1,6
1,7
I
2,0
1,9
1,8
--
I
5,80 5,69 6,30 15,40 13,90 3,56 3,22 9,69
5,31 5,20 5,81 16,86 15,07 1,95 1,74 10,48
4,83 4,72 5,33 18,57 16,45 0 0
VL VRs VRw (CO2)' (C02)w (02)' (02)10 (H20)w
I
1,1
-
6,28 6,17 6,78 14,20 12,93 4,93 4,47 9,00
6,76 6,65 7,26 13,19 12,05 6,10 5,60 8,39
7,24 7,14 7,74 12,28 11,31 7,11 6,55 7,90
TABELA
ZA 1-
8,69 8,58 9,19 10,21 9,55 9,45 8,83 6,65
8,21 8,10 8,71 10,81 10,05 8,75 8,14 7,00
7,73 7,62 8,23 11,50 10,65 8,00 7,40 7,40
9,66 9,55 10,16 9,19 8,64 10,60 9,98 6,00
9,18 9,07 9,68 9,67 9,08 10,02 9,43 6,30
t DIJAGRAM ).
tg [°C] 100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
741 1492 2286 3093 4773 6534 8363 10244 12167 14122 16105 18108 20152
805 1621 2482 3355 5173 7080 9057 11091 13170 15282 17424 19589 21795
869 1750 2679 3616 5574 7625 9752 11938 14172 16443 19744 21069 23438
933 1878 2875 3878 5975 8170 10446 12785 15175 17603 20063 22550 25081
997 2007 3072 4140 6376 8716 11140 13632 16178 18764 21383 24031 26724
1061 2136 3268 4401 6777 9261 11834 14479 17181 19924 22702 25511 28367
1125 2264 3465 4663 7177 9807 12528 15326 18184 21085 24022 26992 30010
1189 2393 3662 4925 7578 10352 13223 16173 19187 22246 25341 28473 31653
1253 2522 3858 5186 7979 10897 13917 17020 20189 23406 26661 29953 33296
1317 2650 4055 5448 8340 11443 14611 17867 21192 24567 27980 31434 34939
--
1381 2779 4251 5710 8781 11988 15303 18713 22195 25727 29300 32915 36582 0,24
2'
"
t"9
/ /
t
/ /
r;;;"';"=r
l .E~.
/ /
8I ,/,
/,
...
/
7
/ / /
"'
8"
-
-
!,Ii \8 ~O ). ~ 10,1. ZAPREMINE VAZDUHA,SUVIH I VLA~NIH PRODUKATA
L:
t-
tt I/?L..l 1.4: 1,2 \0
0
\4
~t:
~
=--0
I
I"
-I I
1 t- I 1 .+--t 1;'
I0,10
,-, O,Of.! :r::::::-Ir'
-\"~7
~~~f
4
\2
fC01JIJ> 4-
:7 \6~1', ... I
I'd'" ~,J4-
\0
I 0,12
~
"-
i
2 4,-
B
~, 0,14
t--::~qf
'
0
-I 0,16~. ,rr-
"+ ,, I ..L+
.
6
0
f
~ 1
10
I'
0,20 0,18
12
/.
-
18
I
/.
0,22
+-I
-
" '-,~
"'"
n 5i
0 0
"
I'
6I
:JJJ --I
'-1
~16
"'" /
'll
.....
"'" ./
/,
/
EB-
,L
:O
'/
2,0
-
I0,06
0
-
-( 0,04 ,I -
I0,02
I
t 1 ."~8'I-_L,.2,01 0 t:l .. 1,6 it, 'I' I
I I
).
c...
10.2. PROCENTUALNISASTAV PRODUKATASAGOREVAN"JA
SAGOREIANJA
237
J
-Dr
+-n ~ LlD.1 I I'{
1
1\
D
L\r-I
\
1
-"1- \ D,.
\
\
tt1~ ~
~
0
\
1\
\
}I\I
--\~
I 1\
1\
1\11
'\ ,1\1\ I" 1\,t-\"-" '1\ f-'jj I\I \I oJ g~, ~1",,8 01\"" \ --'
'i( 5'-\ ~I'U ~P\
-
b. \ ~\~ I[-\;\ 8=EI \Y~
~
%-
,
'I'
~
\
\
J u.li+-\4
~'7,yY
~
Q..
,
\
\
"Do
,'l~}j
'YA Oa ~
'\
"''''
I~CX>'" :;:7--'--
~"
0
~-
\.
ill ~
II
J
0
Sf
\ I \ I\ r-.. ..),.
.,' '-' ~., \ 'I\'l'ul',
~ ~~"
~ ill- -+'.
\,'\% fJ\" 1 -I%~ lU\~ ,n~~,& h~~ :\(\~ g0 'E -' '0 ';:j
- o'E -' -'
10 , U ..
II
\1 \1
'I> .. "i, \, \ "">
I
I\ I
~.'1-~:'b:~A ~~ J~ ~1)1\ , \ t\WJ-'J -4\c, \"",,~''II "!' \[b~ ~ 1\1 'J, \~ \ ~ \1 ~."?
t
J-"J
~
D,I\
~
l\
1 j~
~~ 1 I
~
"
)ltJ
-' -I."
1~ cA!
+->J-',\!\ ~ + r~~
N
I'
~ -' ~51 I .1. -\-\-t;.
Dp.;J 1\ ~.1S1" 1 I\~ , s-~ ~ '\ 1.\ + ~ 1\ ~J~
1\1\ ~
~
v,
+
18 I~
-! \
~
JI
~
~ t\!\, '~J\ \, j\
~0,\\\~~
I\~~~'~~~ '2
~~'~f0~I\ -0 ~ \\ \\1~
8""
\\ ,\ " ,\ ~f\-I\ I
~
8
I~
N
I§
I ~l\ ~~\~~
C1I
.-"-",
~o ~~
~ 00 -;; 'C
:I: -u 0
-
~ g
0
-r
I
~
~ ~N ...
Z
0 0
I
I I
~
i
CL 0 I-
0
§N
'I
0 0 0 \Q
§ 16~ l[~ J
N
I 238
0 0 0
S2
0 0 0
If)
I
M ~ I
~
§...
~ c
..
0
80
~
0
0
Problem 3.1
b) vlazni produkti sagorevanja
Zemni gas Banat ima sledeei sastav po zapremini: CH4=90,30%;
C2H6=5,80%;
C02=0,70%;
(V)RW= (V)RWt+(V)Lmln (A-I)
C3Hs=0,20%;
N2 = 3,00 %.
[:: ]
(V)RW = 10,65+9,62 (1,1-1) = 11,61
[::
l
Zadatak: Izracunati donju toplotnu moc, suve i vlazne produkte sagorevanja za visak vazduha A= 1,1.
Problem 3.2 [98] Dato je gasovito gorivo slede6eg sastava po zapremini:
Resenje: CO= 12,60%; H2=41,60%; CH4=26,60%; C02=2,60%; N2=14,70%.
Prema jednacini koja je izvedena iz jednacine (3.8) kJ
]
Hrl= 358 . CH4 + 643 . C2H6+ 936. C4Hs r.. m3
Zadatak:
biCe
Naci sastav vlaznih produkata sagorevanja po zapremini i masi ako je sagorevanje vrseno sa viskom vazduha od 10 %.
Hrl=36207[:3]'
Teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja odredi6e se na osnovu modificirane jednacine (3.67) 1
(V)RSt
.
=-100 [CO2+ CH4+ 2 . C2H6+ 3 . C3Hs+ + N2+79'
(V)Lmln]
gde je (V)Lmln prema modificiranoj
[::]
jednacini
21
Resenje: Resenje je najpogodnije dati u tabelarnom obliku. Prva tabela odreduje kolicinu kiseonika potrebnu za stehiometrijsko sagorevanje, i kolicine (CO2) i (H2O) koje se pri tome proizvedu po molu sagorelog goriva. Obratiti paznju da je kiseonik iz goriva uzet u obiir pri odredivanju potrebnog kiseonika i2 v"7.duha.
(3.55)
1 (V)Lmln=-
m3
(2.CH4+3,5
'C2H6+5
'C3Hs)
[ ] m3
'" Molova d 80 kompokompo 0. nenta po E 0 molu go-
[::] = 8,66[:: ].
(V)Lmln=9,62
(V)RSt
~
riva
1
2 I
= (V)RSt + (V)H20
[::
"]
H2 CH .
a (V)H20 po modificiranoj
jednacini (3.68) iznosi
1 (V)H20=-(2'CH4+3'C2H6+4,C3Hs) roo
02
0,019
m3
CO
0,026 0,147
[ ]
= 1,99
(V)RWt
= 8,66 + 1,99= ro,65
N2
-
[::l
Zapremina suvih i vlamih produkata sagorevanja pri visku vazduha A= 1,1 bi6e: a) suvi produkti sagorevanja
(V)RS
[:: ] = 8,66+ 9,62(1,1-1) = 9,62 [::] = (V)RSt + (V)Lmln
(A-I)
3 I
m3
[:: ]
(V)H20
(02)
(CO2) (H2O) 5 6
4 I
I
1 0,126 CO+-0Z-+C02 2 1 0,416 H2+-0z-+H20 2 0,266 CH4+202-+ CO2+2H2O
CO (V)RWt
l
Produkt~ sagorevanJa
Potreban Potreb kiseonik
Tok reakcije
I
Zapremina vlamih produkata sagorevanja dobija se na osnovu jednacine (3.66) koja glasi
(V)RS
O2=1,90%;
I
1,000
0,063 0,208 0,532
-
I
-
-0,019 -
-
0,784
I
I
0,126
-
0,416
0,266 0,532
-
0,026 -
-
-
I 0,4181
0,948
U slueaju stehiometrijskog sagorevanja potrebno je 0,784 mola kiseonika za 1 mol sagorelog goriva. Kako je visak vazduha 10 %, dopunskih 0,0784 mola kiseonika se nalazi u smesi i ostaje nepromenjeno u toku procesa. Ukupna kolicina azota u produktima sagorevanja iznosi ' 79 mol N2 1,1-0,784+0,147=3,392 ;. 21 mol gOflva
[
239
]
Sastav produkata
sagorevanja
po zapremini
i masi bice: Ha
%
Molekulska masa
zapremine
(M)
I
kg po molu goriva (x M)
% mase
5
6
= 340 '83,40+1200.
0,10
(
10,00-8
)+105.2,90-
-25.3,00 = 40472 [~:]
.
I
2 CO2 H2O
I
I
3
I
4
0,418
8,6
44
18,39
13,8
0,948
19,6
18
17,06
12,8
2,50 94,98
02
0,078
1,6
32
N2
3,392
70,2
28
1:1
Greska pri odredivanju (3.3) iznosi
4,836
1 100,0
71,5
132,93
1:1
I
LJHa=H~-Ha Ha
1,9
1100,0
donje toplotne moCi po jednacini
100= 42733-40472100=5,6 40472
(3.6)
0/. [/0]
b) Za koks elementarne analize: C = 83,55%; H = 0,25 %; 0=0,50 %; N=0,85 %; S =0,85 %; A=9,00% i W=5,00%, prema postupku iz tacke a) dobija se gornja toplotna moc iz jednacine (3.2)
Problem 3.3
[~:]
(jed. 3.6) koji se srece u literaObrazac Ha = Hg-25 W turi [99] sluzi za priblizno odredivanje donje toplotne moci, kada je poznata gornja toplotna moc i procenat vlage u gorivu.
kJ Hg = 28938 -, kg
a donja toplotna
moc prema jednacini
(3.6)
/ kJ H = 28813 -.
d
kg
kJ
Zadatak:
Donja toplotna moc prema jednacini (3.3) iznosi Ha
a) Navesti goriva za koja je greska po ovom obrascu veca; b) Navesti goriva za koje je greska po ovom obrascu manja; c) Izvesti zakljucak od cega zavisi pomenuta greska, i u kom slucaju ona ne postoji.
Greska pri odredivanju donje toplotne nama (3.6) i (3.3) iznosi
= 28743-kg .
moCi prema jednaci-
. H'-H LJHa = :! ! 100= 28813-28743 100= 0,244 [%]. Ha 28743
Resenje: a) Za mazut sledece elementarne analize (analiza 4.9) C=83,40%; H= 10,00%; 0=0,10%; N=0,30%; S= = 2,90 %; A = 0,30 % i W = 3,00 % moze se odrediti gornja toplotna moc pomocu jednacine (3.2).
c) Polazeci od jednacine (3.1) i resavajuci po Ha
H a = Hg-
Hg=340.C+1425'(H-
~)+105'S
) +105.1,90=
!JHa= H~-Ha 'Ha
Zamenjujuci ovu vrednost u jednacinu toplotna moc,
(3.6) dobija
se donja
(
225 H-.1 Ha =
H~ =42808-25'3,00=42733
340 C+ 1200
[~~].
Medutim, pomocu jednacine (3.3) dobija se tacna racunska vrednost za donju toplotnu moc 0
'C+1200.
100=Hg-25W-Ha Hd
100 [%]
i poste zamene izraza za Hg (3.2) i za Hd (3.3) i sredivanja clanova u brojitclju, sledi da je greska
= 42808[~~].
Ha=340
t :~ ]
Yldi se da je greska upravno srazmerna saddaju (H) u gorivu', i da za slucaj H = 0 greska tako reCi ne postoji. Jasnija i tacnija predstava 0 gresci se dobija ako se po de od obrasca
[~~]
0,10 Hg=340'83,40+1425.10,00-8 (
25 (W + 9 H)
(H-S )
+105.S-25.W
.
kJ I
kg
] 240
(H-
0
8
~)
)
+ 105 S-25
100 e;,;]. W
Iz poslednjeg izraza za gresku se vidi da ce ona biti jednaka nuli pod pretpostavkom da (H) i (0) mogu biti jednaki nuli, ili u slucaju kada je 0=8H. Pomenuti odnos kiseonika i vodonika srece se kod izvesnih nasih lignita i mrkih ugljeva (vidi analize ugljeva: lignit Kosovo (1.3.28), lignit Kostolac (1.3.43), mrki ugalj Kreka - Puracici (2.3.13) itd.).
.cevi zaprljane
sa obe strane
-
1
K-
1 151 a ---+-+-+-+a'd+a,Z AI A
Zanemarujuci
W
-
[ ]
152 1
koeficijent
0,002 +-+-+-+23,2 + 5,8 0,0093
(~)
dobija se
'
W m2°K'
m2 oK
at' A,
..12 a2
K~AI+a,.a,
K=
prelaza (az) i
(3.89a) 29,0.0,0093
---=402 0,0093+29,0.0,002
[ ]
~
1 0,0036
0,0032
1
58,1
0,232
8720
[ ]
3 82 ' m2 oK .
Medutim,
ako se zanemari (at) i pretpostavi
K ""'~ = o,oo~ = 4 65
-
151
0,002
'
da je
[~ ]. m2 oK
!b)Postoje kod vodogrejnihceviat < a2 (eestoje 100at =a2) uticaj (a2) je zanemarljiv,
cina
(:2)
a kako je za ciste cevi
to je u prvom priblizenju
(~) reda veli-
K ~ at.
m2°K
K
at
A
[
a2
odnosno 1
K
1
a,
152
=~+~+;:-/
W
]
(3.8ge)
m2°K
1 a2
[W-. ]
koeficijenta
prelaza
toplote
(at)
U konkretnom slucaju redosled uticaja po velicini na smanjenje ~oeficijenta prolaza toplote (K) je sledeci: naslage leteceg pepela, koeficijent prelaza toplote (at), naslaga kamenca, zid cevi a najmanjeg uticaja ima koeficijent prelaza toplote (az).
Uticaj naslaga na cevima moZe se videti iz izraza za koeficijent otpora prolazu toplote
~=~+L'~+~
~z ovoga sledi da se uticaj iDe sme zanemariti.
(3.89f)
Problem 3.6 Konvektivne povrsine kotla u uzem smislu cine vodogrejne cevi 0 57(51,2mm. Temperatura gasova je 19= 500°C, koeficiW jent prelaza toplote od gasa na zid je at = 125-, koeficijent m2°K W provodenja toplote kroz zid je ..1=210-, koeficijent premOK laza toplote od zida na kljucalu vodu kotla, ciji je radni priW tisak Pk = 16,0 bar, iznosi a2 = 29300. m2°K Zadatak:
[Uticaji 151i 152slicni su jer je u ovom slucaju debljina naslaga istog reda velicina, dok je uticaj Al i ,1.2razlicit s obzirom na razlicite vrednosti. Posto je ..11<..12uticaj At na otpor ce biti veci u smislu poveeanja otpora, odnosno smanjenja koeficijenta prolaza toplote. Prema tome, U ovom slucaju znatno je veci uticaj naslage leteeeg pepela od naslage kamenca na velicinu (K). U konkretnom slucaju moglo bi biti reci 0 cistim i 0 zaprljanim cevima sa gasne strane. U prvom slueaju K~al a u drugom
~) Izracunati srednju temperaturu zida (tz); b) Odrediti temperaturu zida cevi sa strane predajnika toplote (11)i sa strane prijemnika (t2) pod pretpostavkom da se temperatura kroz zid cevi menja linearno. Resenje: a) Na osnovu jednacina (3.92) i (3.93) koje glase: 11 =
at'At
K~
-
At +at.al
W
[-. ] -
[~ ] m2°K
ako se pretpostavi da je 11= 12= lz i posle eliminacije nepoznate velicine (q) dobija se
=-19.a, +lk.a2 = 125.500+201,36.29300
f
~
[ ]
koeficijent prolaza toplote K = 28,8 , dok se pri K~al : m2°K .
a,
lZ = lk +5- [°C] a2
m2°K
Ako se za prvi slueaj uzme u obzir debljina zida cevi (a), pro~odljivost (A) i koeficijent prelaza toplote (az) dobice se da je
(fobija vrednost K = 29
19-5- [°C]
sto je prakticno zanemarljiva
razlika. U drugom slucaju uzimajuci u obzir, pored naslage ]eteeeg pepela, i debljinu zida cevi (a), njegovu provodljivost (A)
z
at
+ a2
125+ 29300
:U ovoj jednacini vrednost (lk) je uzeta iz tablica za vodenu paru; pritisku od 16,0 bar odgovara lk = 20] ,36 [°C]. b) Iz izraza za provodenje toplote kroz zid A
~koeficijent
prelaza
toplote
(a2) dobice
se daje
K =4,03
[m~K] . 241
202 [°C].
q =(tl-fz)'-
a
Problem 3.4
Koeficijent provodenja toplote za materijal cevi iznosf
~= 58,1m~K . Koeficijenti
Za lignit iz basena Kolubara poznata je elementarna analiza radnog goriva: C=23,28%; H=2,28%; 0=9,82%;' N=0,60%; S=0,26%; A=10,96%; W=52,80%. ladatak:
ald=23,2-,
W m2°K
prelaza toplote iznose
W W atz=5.8 i a2=8720-. m2°K m2°K
Na osnovu date analize radnog goriva sastaviti analize po uzoru na tabclu 3.8: a) za osuseno gorivo; b) za sagorljivu masu; c) za organsku masu. Analize prikazati tabelarno.
Zadatak: a) Izracunati koeficijent prolaza toplote (K) za slucajeve:
-
ciste cevi;
-
zaprljane
-
zaprljane cevi sa vodene strane;
Resenje:
-
zaprljane cevi sa obe strane;
a) Polazeci od tabele 3.9 (poslednja vrsta, pretposlednja kolona) faktor konverzije za prelaz od radnog na osuseno gorivo je
Q) Odrediti stepen uticaja pojedinih velicina na vrednost koe-
cevi sa gasne strane;
-
ficijenta prolaza toplote (K)
~=~~=2,1186. 100-W 100-52,80
uopste i u datom slucaju.
Resenje: a) Polazeei od opsteg izraza za koeficijent prolaza toplote:
b) Iz iste tabele se odreduje faktor konverzije radnog goriva na sagorljivu masu
za prelaz. od
K=
J..+l:'~+J.. at
100 100- (A + W)
. 100 100-(10,96 + 52,80)
!OO, = + A + W) 100-(0,26
gde je al =ald+al..
ci.
..:.::
'0' I-<
Masa goriva
Elementarni
4
Radna OSl1sena SagorIjiva Organska
dobija se za:
K=
1 I ---+-+a,d + alz
100 = 2,7793. + 10,96 + 52,80)
151m2 ).
[~
oK J
az
1
K= 1 --+-+23,2 + 5,8
(3.89b)
1
58,1
8720
W
-
[
=28,8
0,0036
m2 oK
] .
cevi zaprljane sa gasne strane -
sastav u % po masi goriva
W
CIHI 7 6 5
(3.89)
a2
-
Tabelarni pregled analiza lignita Kolubara (1.3.19.) 8 0
A.
2,7591.
c) I najzad se iz iste tabele odreduje i faktor konverzije za prelaz ciste cevi od radnog goriva na organsku masu
100-(S
W
[ m2°K ]
1
OIN
I S
I A
I
wi
K=
l:'
K=
100 00
a
-
"I ,'+-+-A.
a2
+--'-
ald+a
23,28 2,28 9,82 0,60 0,26 10,96 52,80 100 49,32 4,83 20,81 1,27 0,55 23,22 100 64,23 6,30 27,09 1,66 0,72 64,70 6,34 27,29 1,67
~
IZ
1
1 --+-+--+23,2 + 5,8
Kotlovski isparivac cine vodogrejne cevi 057,0/49,8 mm na kojima se u,toku rada stvara sloj leteceg pepela debljine W 151= 2,0 mm cija je provodljivost A.I= 0,0093 i sloj kamOK W menca debljine152= 3,2mmcijaje provodljivostA.2 = 0,232-. mOK
K=
--+
1
m2°K
0,002
0,0036
1
0,0093
58,1
8720
1
a,d+alz
a a
;:+f+-2
(3.89c)
-'
.
cevi zaprljane sa vodene strane
,Problem 3.5
[ ] =4,03
1
[-
a2
W
]
(3.89d)
m2°K
K~
206
242
""
[ ]
-
1 1 --+-+~+23,2 + 5,8
-W
m2 oK
0,0036
0,0032
1
58,1
0,232
8720
'
-w
[
m2 oK J
moZe se odrediti razlika temperatura (l1-t2)
ako se uzme
1 1 Ha=-Hdl+-Haz=2 2
q~(tg-t.)al.
Dalje ee biti i.
(tg-t.).at
,dt =(500-202).
0,0029 125 . -=0,515 210
A.
[OC)
1 L1t =202-0,2575 2
[°C]
x=
° =201,7425 [C].
Iz ovog primera se vidi opravdanost pretpostavke da je za tanke metalne zidove (normalne kotlovske cevi) u cistom stanju tt~tz.
U kotlovskom lozistu koristi se mesavina lignita Velenje i mrkog uglja Breza sledeeih elementarnih sastava: Velenje (analiza br. 4.3.3.)
(%) (%) (%) (%) e-:;) (%) (%)
kJ 18276=140725 2 'kg 1
[ ].
udeo Velenja
Ha2 18276 =0,6489. Hdl +Ha2 9889+ 18276
Prema tome 64,89% po masi uCestvuje Velenje 35,11 % po masi ucestvuje Breza pa je donja toplotna moe Hd =0,6489 Hal +0,3511 Haz =0,6489.9889 +0,3511.18276 = = 12834[~~].
Problem 3.7
C H 0 N S A w
2
9889+-
(I-x) - udeo Breze XHal =0,5Ha (I-x) Haz = 0,5 Ha te odavde slede XHdl =(I-x) Haz i konacno
1 tl = t. + -.,d t = 202 + 0,2575= 202,2575 [°C] 2 tz = t.--
-
x
~ = (tg-t.).al'-
1
Donja toplotna moe mesavine u odnosu 1: 1 po toplotnim moCima
= (tl-tZ)'~
odnosno ,d t = tl-tz
Donja toplotna moe mesavine u odnosu 1: 1 po masi iznosi
29,30 2,27 11,80 0,49 0,64 13,00 42,50
Breza (analiza br. 2.2.16.) 47,30 3,54 11,50 0,87 2,07 14,72 20,00
Elementarna analiza mesavine u prvom slueaju ee se dobiti tako sto se pojedine vrednosti iz analiza komponenata mnoze sa 0,5 i sabiraju i tako daju elementarnu analizu mesavine u odnosu 1 : I po masi. U drugom slucaju se vrednosti iz analize Velenje mnoze sa 0,6489 a vrednosti iz analize Breze sa 0.3511 i sabiraju se te se dobije analiza mesavine u odnosu 1 :1 ali po toplotnim moeima. odnos 1: 1 po masi odnos 1: 1 po toplotnim moeima
U prvom slueaju mesavina je u odnosu 1 :1 po masi a .t drugom isto u odnosu 1 :1 po toplotnim moeima. Zadatak: a) Odrediti donju toplotnu moe mesavine za prvi i drugi slucaj pomoeu elementarne analize mesavine i pomoeu donjih toplotnih moei komponenata koje ucestvuju u mesavini; b) Izraditi tabele i dijagl'ame zapremina vazduha, su~ih i vlainih produkata sagorevanja i procentualnog sastava (COz) i (Oz) u suvim i vlaznim produktima sagorevanja i (HzO) u vlazrim produktima sagorevanja na bazi elcmentarne analize mesavine na osnovu datih tabela za ove ugljeve u dijagramima sagorevanja za prvi i drugi slucaj zadate mesavine; c) Izraditi I-t dijagram za prvi i drugi slueaj zadate mesavine koristeei postojeee tabele i I-t dijagrame komponenata ove mesavine.
C H 0 N S A w
(%) (%) (%) (%) (%) (%) (%)
38,30 2,905 11,65 0,68 1,355 13,86 31,25
Donja toplotna moe prema elementarnoj analizi za prvi slucaj
Ha=339.C + 1197.(H- ~) + 105.S-25.W[:~]
11,65
(
Ha=339.38,30+1197. 2,905-g-
. Velenje -
kJ Hal =9889 kg
Breza -
kJ Haz = 18276 -. kg
)+
+ 105.1,355-25.31,25=14079G~], vrednostdonje toplotnemoCiza drugi slucajmesavine Ha=339 '35,62+1197.
11,68 2,72-g+105.1,15-
(
ReSenje: -25.34,60=12838
a) Donja toplotna moe za navedene uslove iznosi:
35,62 2,72 11,68 0,63 1,15 13,60 34,60
) [:~l
Neznatna odstupanja u odnosu na ranije dobijene vrednosti javljaju se zbog zaokruzavanja pri racunskim radnjama. b) Vrednosti zapremine vazduha, suvih i vlainih produkata sagorevanja, procentualnog sastava (COz) i (Oz) u suvim i vlainim produktima i (HzO)u vlainim produktima sagorevanja
243
MESA VINA U ODNOSU 1: 1 PO MASI TABELAZA DIJAGRAME(a) i (b)
I
1,0
1,1
3,84
VL
I
VRs VRw (COz), (COz)w (Oz), (Oz)w (HzO)w
1,2
I
I
3,76 4,47 19,02 15,95 0 0 15,94
4,22 4,14 4,85 17,28 14,74 1,95 1,66 14,71
1,3 I
1,4
I
4,61 4,63 5,24 15,78 13,67 3,56 3,08 13,65
4,99 ,91 5,62 14,55 12,71 4,91 4,30 12,70
1,5
I
5,38 5,30 6,01 13,50 11,90 6,08 5,36 11,86
TABELA
1,6
1,7
I
1,8
I
5,76 5,68 6,39 12,57 11,20 7,09 6,31 11,17
6,14 6,06 6,77 11,79 10,55 7,95 7,14 10,52
ZA DIJAGRAM
6,53 6,45 7,16 11,08 10,00 8,74 7,86 9,96
1,9
I
I
2,0 I
7,30 7,22 7,93 9,90 9,03 10,05 9,15 9,00
6,91 6,83 7,54 10,47 9,50 9,43 8,54 9,48
7,68 7,60 8,31 9,42 8,61 10,60 9,70 8,59
(c)
A °C
1,1
1,0
100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200
612 1269 1929 2609 4022 5524 7065 8666 10302 11913 13647 15346 17103
1,3
1,2 I
I
663 1369 2081 2812 4346 5950 7605 9327 11085 128]8 14676 16500 18383
I
714 1469 2234 3015 4669 6376 8145 9988 1]867 13723 15705 17654 19663
1,4
765 1569 2386 3219 4993 6802 8684 10649 12650 14627 16734 18809 20943
1,5
1,7
1,6
1,8
1,9
I
I
I
I
816 1669 2539 3422 5316 7228 9224 11310 13433 15532 17763 19963 22223
I
867 1769 2691 3625 5640 7655 9764 11971 14216 16437 18792 211 17 23503
918 1869 2843 3828 5963 8081 10304 12631 14998 17342 19821 22271 24783
969 1969 2996 4031 6287 8507 10844 13292 15781 18247 20850 23425 26063
1020 2069 3148 4235 6610 8933 11383 13953 16564 ]9151 21879 24580 27343
2,0 I
I
1122 2269 3453 4641 7257 9785 12463 15275 18129 20961 23937 26888 29903
1071 2169 3301 4438 6934 9359 11923 14614 17346 20056 22908 25734 28623
20
7
""
,
!6
t
I .....
:'Eli
-~
18'" '"
~ ......
"
"
, 'i"-,
I,
"'
~
J. ""-
f'.-
6i
~
2 -
J
""-I'----
)w '< Yw
""""'
-"""""'..........
r""-o-.............
5
v
8
/V...........--/V/I""'-
6
,
;,-y / /~~~
I.
/r/
I,
~v 2Lf \0
1,1
1,2
1,3
1,1,
1,5 A
1;7
1,6 .....
bl/ to
I
1.1
1.2
1.3
1.1,
15
A
1Ii
17
...
SI. 3.34. Dijagrami zapremine vazduha i produkata sagorevanja i procentualnog sastava produkata sagorevanja za mesavinu Breza - Velenje, odnos po masi 1: 1
244
30000f-
10800
./ ~~.
~c..::;::I~ f--
4000
f--
3200
/~%0~
h-
f--
.
~
ff-20000 f-
: f--
1/0
~
1600
;,
800 /'~
.
O~;;"'-~ 01
v
/'
A
..~~//'
/
/' / V//,//./~vV///V
200
~"inlO 400
300
V/'"
VV /
/~/v
/
//
/'/~~///'// 15000
/
/
\V
/
~/
/
~ v.
//
/ /V//
//
V
~~////V~/""""-// ~~~~/// ~//< /~~~~V/ /-:::::: V ! ./~~~~:/:V /:::--/ .-v
0
~~~~~~:" ;:::::~;;S::/S:::~:
~
5000
~ ~
:~ -~-
-
~:S::::::-;, ,;,..-,,--
:Vv
----
-_/
V
/' /
/ ........-
V /~
-~.-
~--
.-V
-'-~
V'-
-~I .
-;::::::::::
----
/v
'
/0~/~~~/V///V//
~-
/
~........-
/
V~~~~V//SV//~V
moo
/'
/
/y/ /
/~~~~V///V
//V/
A
/'/
/
/ //'/
/,V
/V
V
/
//V//////~V 0
/V V
-
/
./
/ //
//~//
v/
/
Ie)
./
///'/
///V//////
v
/'
V
-~
~/~~//
%~~
/'
/V
.-.
~~~~~~~
~
W
~~
~~~~~~u
f-
t _0 f--
.
./ />r /' ///, v/,
f-
V /'
L-'n/10 400
600
BOO
1000
1200
1400
1600
1800
t Sl. 3.35
I -I dijagram za me~vinu Breza ~ Velenje, odnos po masi 1: 1
~.
[DC1
2000
2 00 ;0;.
MESA VINA U ODNOSU 1: 1 PO TOPLOTNIM MOCIMA TABELAZA DIJAGRAM (d) i (e)
I
1,0 3,54 3,47 4,21 19,22 15,82 0 0 17,45
VL VRs VRw (COz). (COz)w (Oz). (Oz)w (HzO)w
1,1
I
3,90 3,82 4,56 17,46 14,61 1,95 1,63 16,10
i
1,2
I
4,25 4,18 4,91 15,92 13,58 3,56 3,02 14,95
1,4
1,3 I
4,60 4,53 5,27 14,71 12,65 4,91 4,24 13,93
1,5
I
4,96 4,89 5,62 13,64 II,87 6,08 5,30 13,08
TABELA
1,7
1,6 I
I
5,31 5,24 5,98 12,73 1l,15 7,10 6,21 12,29
5,67 5,59 6,33 II ,94 10,53 8,00 7,06 1l,61
ZA DIJAGRAM
1,9
1,8 I
I
6,02 5,95 6,68 II,20 9,98 8,76 7,80 1l,00
6,38 6,30 7,04 10,58 9,48 9,43 8,44 10,45
2,0
I
6,73 6,66 7,39 10,00 9,04 10,05 9,06 10,08
7,08 7,01 7,75 9,50 8,60 10,60 9,55 9,50
(f)
A °C 1,0
1,1
1,2
I
100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200
580 1195 1817 2438 3788 5205 6658 8168 9713 11218 12872 14475 16115
627 1287 1958 2628 4085 5598 7]56 8778 10435 12053 13821 15540 17296
674 1380 2098 2817 4381 5991 7655 9387 III 57 12887 14770 16605 18477
1,5
1,4
721 1472 2239 3007 4678 6384 8153 9997 11879 13722 15719 17669 19657
768 1565 2379 3197 4974 6777 8652 10606 12601 14557 16668 18734 20838
815 1657 2520 3387 5271 7170 9]50 11216 13323 15392 17618 19799 22019
862 1749 2660 3576 5567 7563 9648 11862 14044 16226 18567 20864 23200
!
/
r::-;--"1
,'EI~,
~
~
7 /
/
:;[
1'"
--!".
c-
E l
I
./
.
..
\1
.-
1.2
.-
1,3
..
1,t.
.\5 "
81. 3.36
.-
\6
-
.-
\7
I/)
0~o
+---P::I
-
pYI......--l
-
-
./'7""'i'-1/ \0
/1/
I
A" ..
1,1
-
.-
1,2
I
1
-I-
//
--
2,
I
LJ
--
/'l'
T
r-:::
I
I..---
V
1 =::::.
"" >.
i
6,__I
/
3 1,0
/
---'
-.:}
I.
'-
N
-
,-B1--
l&
1050 2119 3222 4335 6753 9]35 II 642 14264 ]6932 ]9565 22363 25123 27923
U
10
q..c,
/
1
-
'l'
1003 2027 3082 4145 6457 8742 11144 ]3654 16210 ]8730 21414 24058 26742
'- "'"
,_l
V
/
"'I"
12 /
/.
/
11.
956 1934 2941 3956 6160 8349 10645 ]3045 ]5488 17896 20465 22993 25561
r-ID 11LJ
--
7
//
5
;16 -,,
2,0 I
T
18
/
6
1,9 I
909 1842 2801 3766 5864 7956 ]0147 12435 ]4766 17061 19516 21929 24381
, "
/
1,8 I
I
201r-
/
1,7
I
7l
!
1,6
I
I
I
I
.;C- l 1,1.1_- .I --I ~5 I
1
--'
\6
1.3
"
1.7
....
Dijagrami zapremina vazduha i produkata sagorevanja i procentualnog sastava produkata sagorevanja za mesavinu Breza - Velenje, toplotni odnos 1: 1
246
-
I
1I
-
1,3 I
I
S
=-\
\ \ \.
1\
\ \ \
\
\ \ \ \
1\
\.
\
1\
1\
\ \ \ \ \ \ \
,
\ \ \ '\
\
\ 1\ l\
1\
1\ \ \ \ ";'\ -;.\"\ .'\ r\ \ \ -i
cP \
O
1\
t
\
1\
). \ "\ \ \ \ \ \ \
\ \ \
\
N
\
\
\
'
\
\
\. \
1\
\ \ \ \ \ 1\
'\ \ \ 1\ 1\ [\ \ \
\
'\ 1\ \ \
\
\ \
..
1
\ \ 1\ 1\
1\
\ \ \ \. \ \ \ \ \ 1\ r\ \. \ \ 1\ \ 1\ 1\\ \ \ !\ \ \ \ 1\ [\\ \ \ 1\ \ 1\ \ \ \ \i\ \ \ \ 1\ \\ ,\ 1\ \ \ \ .\ 1\\ \ r\\ \ '\ \ \ \' .\ 1\ \ \ \ \ \ '\ \ \ .\ [\\ .\ \ \ 1\\)\\ l\ ,\ !\ \ 1\ \ r\\t\' .\ :\ 1\\ \ \ 1\\l\ ,\ ,\ 1\\ 1\\ \
'
1!!2
1
,,'
:
'-- -"
I S
!!
\ l\ \ \
\
l\ \
i'\\
.\ ,\
l\\
,
I
\
.\
"
J
c:
p..
\
.\
'1\\
,\' ,\' S ,\ 1\\1\
gc
0 C
\
l\
I I
,\ .\
1\
\
\\
!'
\
'II <:> 0
§ 1-"
I
0 0
0 0
..., N
'"
N
0
§ N
~ /D>tl
JPiJI
C. 0 .... Q)
.C' QJ
~ I ~ ~
'
.\ \\
/
s;!
Ie ICIi
E ..s
~
:::> "0
i ...
1\
0 iZ5 1\
r-M ,.; v.i
\ <:>
S
,
\\
,\ 0
""
e
\ \\ \ ,,, ,\ \
-
'> ..s ..s N
\
8 N
j:Q ::J C QJ
\
, <:>
I I I
I I I I I
-
I
.
0 c '0
:Ii!
0
~ ...,
,
\
\\ l\\
.\
0
\ .\ 0:S " ,\ \\ \ ,\ ..\ ,\ \ l\\ ,\ l\ \ \\ .\ k\\ \\
f 8
-'" "0
1
'\
~
\
§
ID
'N
247
§
s;!
I
-
0
Maksimalni sadrzaj ugljen-dioksida u produktima sagore.J vanja dobija se u slucaju potpunog sagorevanja uz teorijski potrebnu kolicinu vazduha i u tom slueaju udeo (CO2) u suvim produktima sagorevanja ima vrednost
izracunate su na osnovu formula iz problema 3.11. Mertutim, iste vrednosti su se mogle dobiti na osnovu vrednosti komponenata mesavine. Tako npr. zapremina vazduha pri A.= 1 za
Velenje je VLI= 2,84 [:;-1 a za Brezu
VL2=
4,84
[:;l C02ma%
1 1,87.C = 100 VRSI
m3
[ ]
(b)
m3'
Zapremina vazduha za mesavinu u odnosu 1:1 po masi ce biti: VL= 0,5 VLl+ 0,5 VLz= 0,5.2,84 + 0,5.4,84 = 3,84 a za mesavinu u odnosu 1 :1 po toplotnim mocima VL = 0,6489
VLI + 0,3511
[:
peljenjem
J'
VL2 =
CO:mav
Istim postupkom se mogu dobiti i ostale vrednosti. c) Koristeci vec izradene 1-1 dijagrame za komponente ovih mesavina, odnosno za lignit Velenje i mrki ugalj Brezu, mogu se izraditi 1-1 dijagrami za bilo koji odnos mesavine. Za prvi slucaj mesavine, odnos 1 :1 po masi, entalpija produkata sagorevanja na 100°C i pri viSku vazduha A.= 1
1=0,5 II +0,5 h =0,5.503,2+0,5. 720,6=612 [~], a za drugi slucaj,odnos 1: 1 po toplotnimmocima, entalpija pri istoj temperaturi
VRSt+(J.-1)
(a) dobija se
VLmin
VRSI
(COz).
[:;].
= 0,6489.2,84 + 0,3511 .4,84 = 3,542
produkata sagorevanja ce iznositi
jednacine (b) sa jednacinom
Vodeci racuna 0 pretpostavci
ucinjenoj u pOCetku, tj. da je
VRSI ~VLmln dobija se COzma% J. "'"
(CO2).
.
Kao sto je vec ranije reCeno, ovaj izraz za priblizno odredivanje viska vazduha u -poslednje vreme se sve manje koristi. jer zavisi od vrste upotrebljenog goriva (preko CO2..."",). .
i visku vazduha
Problem ~.9
1=0,6489 II +0,3511 h =0,6489.503,3 + +0,3511.720,6=580 [~~]. Istim postupkom su izracunate i vrednosti entalpija produkata sagorevanja za ostale temperature i viSkove vazduha. Problem 3.8 Prema jednacini (3.129) koja glasi CO~ma% 100
i.= (COz).
[%]
Pami kotao sa 1aneanom reSetkom koristi kameni ugalj Rasa sledece elementame analize: C = 66.50%; H = 5,07%; 0=4,34%; N=0,90%; 8=9,37%; A=9,30%; W=4,52%. Analiza produkata sagorevanja izvrSena Orsatovim aparatom dala je sledeee vrednosti: COz=7,55%; CO=5,10%; Oz=7,55%; Nz=79,80%. Analiza cvrstih ostataka (po masi) je C = 40 % i A = 60 %. Atmosfersko stanje: relativna vlamost vazduha tp=0,8 pri 11= 25°C i 1,01 bar (760 mmHg).
Zadatak:
visak vazduha (i.) moze se pri potpunom sagorevanju priblimo a) Odrediti potpuni materijalni bilans po masi za 1 kg uglja; odrediti preko maksimalnog sadrzaja ugljen-dioksida (COZma",) b) Nacrtati Ostwaldov dijagram za ovaj slueaj; i stvarnog sadrzaja ugljen-dioksida u produktima sagorevanja. c) Odrediti racunski i prema Ostwaldu viSak vazduha. Zadatak:
Resenje:
Dokazati da je uz pretpostavku VRSt~ VLmingomja jednacina (3.129) ispravna.
a) Masa ostatka sastoji se od pepela (A = 60 %) i nesagorelog ugljenika (C =40 %). Uzimajuci u obzir poznati sadciaj pepela (A = 9,30 %) u gorivu, bice: 0,6 Ma" =0,093
Resenje: Udeo (CO2) u suvim produktima
(COz)s=-
1
1,87C
100 VRst+(i.-1)
gde je sa Mo.t oznacena ukupna masa ostatka. Iz gornje jednacine dobija se da je
sagorevanja m3
VLmin
[ ]. -
m3
(a)
248
kg Most=0,155 kg'
Cvrsti ostatak od kilograma goriva unetog. u loziste iznosf 0,155 kg ili 15,5 %. Masa suvih produkata sagorevanja moze se odrediti na osnovu bilansa ugIjenika: Ugljenik u gorivu !1gljenik iz ostatka 0,4 Moot
Odredivanje kolicine vlage u suvom vazduhu: pri datim uslovima, tj. tl = 25°C; Po= 1,01 bar (760 mmHg) i 'P= 0,8biceparcijalni pritisak vodenepare pii20 = 23,76mmHg (iz tablica za vlazan vazduh) a saddaj vlage u zasicenom kg pare vazduhu je x' = 0,0208 kg vazduha
0,665 kg 0,062 kg
,Ugljenik u produktima sagorevanja pojavljuje se kao CO2 i CO. Ako se za osnovu uzme 1 mol produkata sagorevanja biCe na osnovu Orsatove anaJize: 0,0755 mol CO2
Pritisak zasicenja pri datoj temperaturi je 25 , PH20 P =-=29,70mmHg. 'P Saddaj vlage pri datim uslovima iznosi
0.0510 mol CO
Po-p'
Od 1 kg goriva nastaje molova suvih produkata
0,1265
kg H2O
x=x''P --=0,016 PO-P;120
0,1265 mol C
0,0554-0,00516
.
0,0554 mol 0,00516 mol.
0,05 =-=0,395-. 0,127
sagorevanja
Ukupni
saddaj
--. kg vazduha
vodene pare u vazduhu prema tome iznosi:
mol kg
MH20=0,016.11,56=0,185
U gornjem izrazu, u brojitelju je razlika ukupno raspolozivog ugljenika i ugIjenika koji nije uCestvovao u procesu sagorevanja (cvrsti nesagoreli ostatak).
kg H2O .' kg gonva
Odredivanje vodene pare u vlaznim produktima sagorC1 vanja vrsi se na osnovu bilansa vodonika: \
H2O iz vazduha H2O iz goriva .(W) HzO od sagorelog Hz - 0,0507.9
Suvi gasoviti prcdukti segorevanja nastali pri sagorevanju 1 kg uglja dati su u donjoj tabeIi, i to u molovima i kg.
0,18500 kg 0,0452 kg 0,4560 kg 0,6862
kg kg
Pregled hi/ansa
mol (COz), - 0,0755.0,395= (CO), - 0,0510.0,395 = (Oz)o - 0,0755.0,395 = (N2). -0,7980.0,395 =
Komponente pre sagorevanja
kg
0,0298 iIi 0,0210 0,0298 0,3150
0,0298.44 0,0210.28 0,0298.32 0,3150.28
= = = =
1,31 0,586 0,934 8,8
11,630
0,3956
Azot u gorivu
0,009
- 28
-
se zanemaruje
1,000 kg 11,560 kg 0,185 kg
Ukupno
12,745 kg kg
Produkti sagorevanja
Masa suvog vazduha odreduje se na osnovu bilansa azota po kilogramu uglja: ,Azot u produktima sagorevanja
Gorivo Suvi vazduh Vlaga iz vazduha
0,315 mol
Suvi gasovi GRs 11,6300 kg Vlaga u produktima sagorevanja(HzO)w 0,6862 kg Cvrsti ostatak Moot 0,1550 kg Ukupno
12,4712
kg -kg
Razlika izmedu masa komponenata koje uCestvuju u sagorevanju i masa komponenata produkata sagorevanja nastaju usled eventualne netacnosti aaalize goriva i Orsatove anali:;:e.
°
- ,...,
b) Za crtanje Ostwaldovog dijagrama sledeee velicine: COZma", i 0;.
IO,315 mol kg Suvi vazduh iznosi
je odrediti
COZma",= 17,4 % iz dijagrama sagorevanja za ugalj Rasa.
,
0,315 kg = 0,40 mol iIi 0,4' 29 = 11,56 0,79 kg . kg ovde Je za molekularnu masu vazduha uzeto 29 mol
potrebno
, Omin-Omin 02 = -, 100 [%] VRSt m3
.
[ ]
Omin=0,21' VLmin=0,21'7,4=1,55 kg . 249
"
m3
O~in na osnovu jednacine V~t
izracunato
(3.137) iznosi O~in = 0,937
je pomocu jednacine
(3.138) i i iznosi
m3
V~St=7,765 -
kg
odnosno
7,9
Na osnovugornjih podataka, koji su potrebni i dovoljni, moZe se nacrtati Ostwaldov dijagram za ovo gorivo. c).Racunskim putem je odreden visak vazduha pomocu jednacine (3.126) i iznosi: A= 1,31.
-kg .
m3
tako da je konacno 0;=0,079
-kg
%.
\ \
SI. 3.38 Trougao sagorevanja Ostwalda za kameni ugalj RaSa elementarne analize: C = 66,50%; H = 5,07%; 0=4,34%; N=O,90%; S=9,37%; A=9,30%: kJ W=4,52%; Ha=28818 kg
10 ..... 0 ...... N .0
u
1 5
0 . 0
5 ~O2 250
[%]
Problem 3.10
Dato je gorivo mrki ugalj Aleksinac niu navedene elementame anaIize.
2. Vazduh i produkti sagorevanja 2.1. Teorijski potrebna zapremina kisecnika Omln=I~0[1,866.C+5,6'(H-~)+0,7'S J 1 8,60 Om!n=1,866.44,04+5,6. 3,62-+ 100 8
Zadatak: Za zadato gorivo izracunati gomju i donju toplotnu mo<: pomoeuVDI obrazaca. Izraditi dijagram zapremine vazduha, suvih i vlainih produkata sagorevanja po kilogramu goriva u zavisnosti od vi!ka vazduha; dijagram procentu&lnog sadrZajaCO2i 02 u suvim i vlaZnimi H2O u vlaZnimproduktima sagorevanjai parcijalnepritiske u koordinatnom sistemu %-J. odnosno bar-J.; I-I dijagram za produkte sagorevanja, za VLminiza VLmln/lO, na istom dijagramu graficki prikazati entaJpijepri teorijskim temperaturama sagorevanja sa zagrejanim vazduhom. Vrednosti J.=1,0; 1,1; 1,2; itd. do 2,0, vrednosti temperatura0-2200 °C u intervalima 100°C do temperature od 400°C, a preko toga u intervalima od 200°C.
l
l
+0,7.5,99]=1,006[~; 100
m3
[ ] VLm!n=-.1,006=4,79 - . 21 [kg ] VLm!n=21,0m!n 100
kg
m3
2.3. Stvama kolicina vazduha
[~;]
VL=J.,VLm!n
VL=J..4,79 [~;]. 2.4. Teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja
1.1. Op!ti podaci 0 gorivu
2.4.1. Zapremina CO2 1,87
Vrsta: mrki ugalj Poreklo: Aleksinac Sortiman: 30-6Omm
= 960°C = lloo °C
13
=
14
= 1350°C
m3
[ ]
Vco2=_.C 100 kg m3 1,87 Vco2=-.44,04= 0,8235 -kg . 100
id = 36,19% 12
)
(
2.2. Teorijski potrebna zapremina vazduha
Reknje: 1. Gorivo
II
[;;]
[ ]
2.4.2. Zapremina S02 0,7 Vso =-S 2 100
1330 °C
[]
07
1.2. Elementarna analiza goriva
m3
[ ]
Vso2=---':"".5,99=0,0419. 100 kg . . ~,..
S = 5,99% A=23,85 % W=13,50%
C=44,04% H=3,62% 0=8,60% N=O,40%
1113
kg
2.4.3. Zapremina
N2 79
m3
VN2= 21 .Om!n 79 VN2
1.3. Toplotne moei
[ ] kg
m3
[
= -.1,006 = 3,7845 21
kg J
.
2.4.4. Ukupna teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja
1.3.1. Gornja toplotna moe
[~;]
VRSI=Vc02+VS02+VN2
H,=339.C+1424.( H- ~)+105'S [~]
(
m3
VRSI =
8,60
H,=339.44,04+1424.3,62-8
) +105.5,99=
2.5.
[::l
= 19183
Stvama
0,8235+ 0,0419+ 3,7845= 4,6499 .
zapremina
suvih produkata
VRS
2.6.
HcI=339.C+1197.(H- ~)-:r-l05'S~25'W [~~] HcI=339.44,04+1197.(3,62-8
= 4,6499+ (J.-l).4,79
)+ 105.5,99-
VHzo--.(9.3,62+ 100
-25.13,50-18268 [~]. 251
[m3l. kg J
Teorijska zapremina vlaZnih produkata sagorevanja
2.6.1. Zapremina H2O 1,244 VH2o=-.(9.H+W) 100 1,244
8,60
kg
sagorevanja
[~;]
VRS=VRS!+(J.-l),VLm!n
1.3.2. Donja toplotna moe
[ ].
m3
[- ] kg
m3
[ ]
13,50)=0,5732-kg .
r
2.6.2. Ukupna teorijska zapremina vlaZnih produkata vanja
sagore-
Entalpija CO2
ie02
[~;]
VnWt=Vnst+VH20
5.2.
5.3.
Entalpija
-
.t
Cpe02
[ ]. k~ m
N2
VnWt= 4,6499+ 0,5732= 5,2231 [~;]. I
2.7.
Stvarna zapremina vlaznih produkata sagorevanja
iN2
= CpN2
[;~ ] .
. t
5.4. Entalpija S02
[~~]
Vnw= Vnwt+(A-l),VLmln
I
II I,
[~;].
Vnw = 5,2231+ (A-l).4,79
3.
5.5. Entalpija H2O
Sastav produkata sagorevanja
iHO~C PHO.t 22m3
3.1. Saddaj CO2 u suvim produktima sagorevanja
Saddaj
CO2 u vlaznim produktima (C02)w= 100.-
3.3.
Saddaj
Ve02
02 u. suvim produktima
3.5.
sagorevanja
1100
= (0,8235
. 171,7) +
. 150,7)
+(0,5732
Sadrhj 02 u vlaznim produktima sagorevanja A-I (02)W=100.-.Omln r/o]. Vnw
4.1.
Parcijalni pritisak CO2 u suvim produktima sagorevanja (CO2), [bar]. (Peo ). = 2 100
4.3.
Parcijalni pritisak CO2 u vlaznim produktima sagorevanja
Parcijalni pritisak
[bar].
O2 u suvim produktima
iL=cpL.t
Vrednosti
6.
2
4.5.
(02)W
100
za (ie02)t' (iN)t,
itd. date su u tabeli 3.31.
sagorevanja
[Fo=Ha+
[LA
[~~]
[L).=A'[L=A,VLmln.iL [~~].
Parcijalni pritisak O2 u vlaZnim produktima (P o )w=-
[~~l
Entalpije pri teorijskoj temperaturi sagorevanja u slueaju zagrevanja vazduha
(02), (Po ). = [bar]. 2 100
4.4.
.
[ :~]
LIlLI), =O,I,VLmln.iL
100
[t~]
+
[:~]
I=It+(A-l),VLmln.iL
Parcijalni pritisci
2
= 726
. 181)
izvo!jnom A
4.
(Peo )w = -
(0,0419
5.7. Opsti izraz za entalpiju produkata sagorevanja pri pro-
Saddaj H2O u vlaznim produktima sagorevanja '
(C02)w
[:~]
. 129,8) +
(3,7845
VH,O (H20)W= 100 =--- r/o]. Vnw
4.2.
]
+ (V H2O' iH20)t
A-I (02), = 100.-. OmIn [%]. Vns 3.4.
~ .
It = (Ve02 .ie02)t +(VN2.iN2)t+ (VS02'iso)t +
sagorevanja
[%].
Vnw
[
5.6. Ukupna entalpija produkata sagorevanja pri A= 1
Ve02 (CO,), = 100.[%]. Vns 3.2.
[ ]
. ;~ .
iS02 = CpS02 t
i
sagorevanja Racunski dobijene vrednosti
date su u donjoj tabeli
[bar].
Parcijalni pritisak H2O u vlaznim produktima sagorevanja (H2O)w (P H O )w = 2 100
[bar]. 1,0
5. Podaci za I-t dijagram 5.1. Opsti izraz za entalpiju produkata sagorevanja pri A= 1 "It =:EVI.ilt
Vrednosti IFO [~~]
[~]
i't=Cpj't[~~]. 252
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0 ,
100
18902 19029 19156 19283
19410 19537
200
19544 19799 20054
300
20217 20607 20996 21386 21776 22166
400
20863 21382 21901 22420 22939 23458
20309 20565 20820
Dijagrami sagorevanja za mrki ugalj Aleksinac e1ementarne an"iize: C=44,04%;
H=3,62%;
0=8,60%;
N=0,40%;
S=5,99%;
A=23,85%;
kJ
W=13,50%;
Ha=18268-
kg
TABELA.:ZA DIJAGRAME (a) i (b)
I
1,0
1,2
1,1
I
I
1,3
I
1,4
I
1,5
I
1,6
I
1,7
I
1,8 I
I
1,9
2,0
I
5,269
5,748
6,227
6,706
7,185
7,664
8,143
8,622
9,101
9,580
4,650
5,129
5,608
6,087
6,566
7,045
7,524
8,003
8,482
8,961
9,440
5,223
5,702
6,181
6,660
7,139
7,618
8,097
8,576
9,055
9,534
10,013
9,72
9,19
8,74 8,22
VL
4,790
VRs VRw
r
(CO2)'
17,710
(C02)w
14,68
16,05
15,76
13,54
12,54
11,70
10,95
10,29
14,34
13,33
12,36
11,54
10,80
10,18
9,61
9,10
8,64
(02)'
0
1,96
3,59
4,95
6,13
7,15
8,03
8,80
9,48
10,11
10,68
(02)w
0
1,76
3,26
4,52
5,65
6,61
7,46
8,21
8,89
9,51
10,05
10,04
9,27
8,60
7,53
7,09
6,68
6,35
6,02
5,71
(H20)w
10,96
)
8,04
I
TABELA ZA DIJAGRAM (c)
I
1,2
1,1
1,0 I
100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200
726 1470 2238 3028 4627 6392 8183 10023 11902 13812 15750 17708 19706
789 1598 2433 3288 5024 6933 8871 10863 12897 14963 17059 19176 21335
I
853 1727 2628 3547 5422 7474 9560 11703 13891 16114 18367 20645 22965
1,4
1,3
I
I
1,5
I
I
980 1982 3018 4068 6217 8556 10937 13383 15880 18416 20984 23582 26224
916 1855 2823 3806 5819 8015 10248 12543 14886 17265 19675 22113 24594
1043 2110 3212 4326 6614 9096 11625 14222 16875 19567 22293 25050 27853
~~~~
r
~
-
9 ---<-
J
r,;;-:-= .EI~,
~
I I
II
T
II
--
-
~
Y/
~
I
I
7"I
A/
I
.11
LI/
IL
~
1;v~f
AifY
I I I
'
5,L./.. 1,0 S1. 3.39
I JI II
1233 2493 3797 5104 7807 10719 13691 16742 19858 23020 26219 29455 32742
I
1360 2748 4187 5623 8602 11801 15068 18422 21847 25321 28836 32392 36000
1297 2620 3992 5364 8204 11260 14379 17582 20853 24170 27527 30924 34371
I
I I
I I
I I I
I 1,2 Dijagrami
I}
I'I"-.
(C(J..
.....
"I
10I
tI
-j-
~
I"'--
6;
i~
1
1,8
/."
,
T
"
t--..(C r--
12
I I I I I I II I II I II I II I I I I I 1 Il~
I.fi }. zapremina vazduha
,6
.......
f'
l'
02
I"'--
f'. .....
-
L-- i-
I"'--
.I I r- (H..O) --"v vP 1V .",.7 / Sf\O ./ -4I
I""-t-o,
IP
0,.~
V
0, 2 Ja \2
~ i produkata sagorevanja i procentualnog za mrki ugalj Aleksinac
253
8
0, 6
0I ~O
,0
'/
2!
:
I I
"
i
:1 8
8
1
!/j.
/
~ (J
2,0
1,9 I
,
.... ~16
~
r/1
;ij -,W IIAfi/.
l¥
6.t
1170 2365 3602 4845 7409 10178 13002 15902 18864 21869 24910 27987 31112
1,8
(bl'¥-',
1 18
~ ~
'/
I I I 1I Y~~"*L -7 I I I 74~1V
7'
"I
8I~
I
I
:0
I
II I
I
1107 2238 3407 4585 7012 9367 12314 15062 17869 20718 23601 26518 29483
I
l
~~7 7
---
~~~~
I
I --L'
1,7 I
2'
J--.l.-+-I--
1,6 I
1~
1,6
). sastava produkata
1,8
~O
... sagorevanja
~ .a .....
(e)
3.5000
6000 I
30000
~'<.-~tf
, 1-~C; ~)~ A>. tf}~ ..(" r.C~ ~~~ <,~v C;O I
2000
t
.;:,~'i- ,'!-~ ~ \.-.; ~.;;. ~)~ ~.;:,~ ,\'<.-~
~'i-
.T -"-". - 20000
IV VI .j::>
Lmi110
.
OONJA TOPLOTNA MO~
~
'\~
./
'-I,,~1-<::>
~~
E{"":#' F=I
<,'i-C;
$' '"
v
~
[~
HcI=18268
15000
--- ~-/
J--
--+-
10000
I
v
~
50001
- -+Lmin/10 0
tOO
600
800
1000
1200
1400
1600
t Sl. 3.40
1..-1 dijagram za mrki ugalj Aleksinac
COC]
1800
2000
2200
,t"
VAZNlJE OSNOVE OZNAKA I. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.
DuZina Povrsina Zapremina Specifi(jnazapremina Kolicina (materije) Kapacitet (maseni) Pritisak Temperatura Entalpija (specificna) Specificna toplota GustoCa Kinematska viskoznost Dinarni(jkaviskoznost Toplota isparavanja Vlaga Toplotna moe Potrosnja goriva Potrosnja goriva vezana za kotlovsko loziste Vreme Kolicina vazduha Koli(jinatoplote i toplotni i kapacitet Gubitak Stepeni korisnosti (vezivanja pepela, rashlailivanjakotla, itd.) Brzine Koeficijent prelaza toplote (koeficijent toplotog izduzenja) Koeficijent zra(jenja Koeficijent provoilenja toplote Koeficijent prolaza toplote Koeficijent prostornog sirenja Koeficijent lokalnog otpora Koeficijent zaprljanosti Snaga
a, b, d, h, J, D, r, s, l) A V v G D1 p T,K , t, 0C i c p v 11 r W H B B1 T L Q u 1/
w a C A K {j
r
RADNIELEMENTIKOTLA
1.1. 1.2. 1.2.1. -1.2.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6.
Kotao u uzem smislu LoZiste Plamena komora loZista Zra(jeca komora lozista Ekrani Konvektivna povrSina Pretgr,eja(j Zagreja(j vode (ekonomajzer)
RADNI MEDIJUMI G Gorivo a Napojna voda k Kljucala voda x Vlama para c Suvo zasieenayara s Pregrejana para f SveZapara r Para za naknadno pregrevanje sr Naknadno pregrejana para n Normalna para RS Suvi produkti sagorevanja RW Vlazni produkti sagorevanja g Dimni gasovi, gazificirano gorivo 1 llladan vazduh P Pregrejan vazduh L Zagrejan vazduh A Pepeo S Sljaka Vodena para u produktima sagorevanja&0) R Troatomni gasovi II Troatomni gasovi i vodena para p Parni prostor dobosa
..
2.19. 2.20. 2.21. 2.22.
OSTALl INDEKSI
3.1. 3.3.
3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. 3.9. 3.10. 3.11. 3.12. 3.13. 3.14. 3.15.
K F P Z 0 d S E
255
L H sr R D U B T M C
2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8. 2.9. 2.10. 2.11. 2.12. 2.13. 2.14. 2.15. 2.16. 2.17.
3.2.
P
Zaeta(j vazduha llladnjak pare Naknadni pregreja(jpare ReSetka Dobos Utilizator Drobilica Susara Mlin Otprasivac, dimnjak
2.
2.18.
PREGLED lNDEKSA 1.
1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. 1.15. 1.16.
Maksimalni Minimalni Primarni Sekundarni
Prvi stupanj Drugi stupanj Normalna produkcija Maksimalnatrajna produkcija Ekvivalentni Efektivni Sagorljivi Isparljivi Srednje Po(jetno, referentno, stanje RedosIed; mesto; uIaz, izlaz
max min;m I
1/
I II N M e e sag id m 0 1,2 . . . n
1.2.12.
PREGLED OZNAKA (Oznake se odnose na poglavlje 3 i 4) 1. DUZINE, POVRSINE I ZAPREMINE 1.1.
DUZINE
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21.
1.1.25. 1.1.26.
Aktivna duzina resetke Aktivna sirina resetke Visina sIoja goriva na resetki Sirina loziSta Duzina (dubina) lozista Visina lozista Svedena visina lozista Precnik Spoljni pretnik Unutrasnji precnik Poluprecnik Spoljni poluprecnik Unutrasnji poluprecnik Debljina zida cevi (lima) Korak cevi po sirini Korak cevi po dubini Korak po dijagonali Rastojanje cevi od zida Ekvivalentni precnik Debljina gasnog sloja Efektivna debljina gasnog sloja Dubina cevnog snopa Dubina gasnog kanala ispred cevnog snopa Duzina na proizvodnoj temperaturi DuZina u radnom stanju Prirastaj duZine
1.2.
POVRSINE
1.2.1.
Grejna povrsina kotla u uzem smislu Grejna povrsina kotlovskog agregata Racunska (efektivna) ozracena povrsina Razvijena ozracena grejna povrsina Ozracena grejna povrsina plamene komore Ozracena grejna povrsina zracece komore Povrsina zidova lozista Povrsina zidova plamene komore Povrsina zidova zraEece komore
1.1.22. 1.1.23. 1.1.24.
1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.2.5. 1.2.6. 1.2.7. 1.2.8. 1.2.9. 1.2.10. 1.2.11.
Aktivna povrsina resetke Povrsina poprecnog preseka loiista
1:2.13:1.2.14.
lR' m aR,mhG' m (mm) aF,m bF,m hF,m h,m sv d, m (mm) ds' m (mm) du' m (mm) r,_m (mm)
1.2.15. 1.2.16.
1.2.17. 1.2.18. 1.2.19.
1:'s'm (mm)
1.2.20.
ru' m (mm) 8, m (mm) Sl , m (mm) .12,,,m (mm) S3,m (mm) e, m (mm) de, m (mm) , m (mm)
1.2.21. 1.2.22. 1.2.23. 1.2.24.
Se , m (mm) Is , m (mm)
1.2.25. 1.2.26.
lk' m (mm)
1.2.27.
Lo,m Ll, m M,m
1.2.28. 1.2.29. 1.2.30.
AK,m2
1.2.31.
A, m2 Ao,m2 1.3. Aor' m2 A
op' m
2
A oz' m2 A z' m2 A
zp
, m2
1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4.
1.3.5.
A zz' m2 AR,m2
1.3.6.
AF ' m2 256
II ~ Iro
Slobodna strujna povrsina sa strane predajnika toplote (gasovi) A m2 g' Slobodna strujna povrsina sa A a' m2 strane prijemnika toplote (voda) Slobodna strujna povrsina sa A s' m2 strane prijemnika toplote (para) Konvektivna grejna povrsina Ad' m2 Grejna povrsina pregrejaca izlozena direktno plamenu (zracenje plamena) Aso' m2 Grejna povrsina pregrejaca pare As' m2 Grejna povrsina primarnog A's,m 2 pregrejaca Grejna povrsina sekundarnog A"s,m 2 pregrejaca Grejna povrsina naknadnog Asr' m2 pregrejaca Povrsina povrsinskog Wadnjaka pare AH,m2 Grejna povrsina zagrejaca vode AE' m2 Grejna povrsina prirnarnog A'E,m 2 zagrejaea vode Grejna povrsina sekundarnog A"E,m 2 zagrejaca vode Grejna povrsina zagrejaca vazduha AL' m2 Grejna povrsina prirnarnog A'L,m 2 zagrejaca vazduha Grejna povrsina sekundarnog A"L ,m 2 zagrejaea vazduha Povrsina predgtejaca vazduha A/, m2 A m2 Povrsina vodenog ogledala og' Aktivna povrsina resetka za sagorevanje uglja pri kombinovanom lozenju ART' m2 Aktivna povrsina resetke za sagorevanjeostalih komponenata (drvo, skriljci, itd.) pri kombinovanom lozenju AR2' m2 ZAPREMINE Zapremina loziSta Zaprelnina plamene komore Zapremina zracece komore Zapremina prirnarne lozisne komore pri visekomponentnom sagorevanju Zapremina sekundarne lozisne komore pri visekomornom sagorevanju Zapremina tercijarne loziSne komore pri visekomornog sagorevanju
VF' m3 Vp, m3 Vz' m3
VTF'm3
P2F' m3
F,m3
1.3.7. 1.3.8. 1.3.9. 1.3.10
,m3 ,m3 Vo,m3
1.3.14. 1.3.15'.
Zapremina vodenog prostora Zapremina parnog prostora Zapremina dobosa Sekundarna kolicina dimnih gasova Sekundarna kolicina v1azne pare Sekundarna kolicina suvo zasicene pare Sekundarna kolicina pregrejane pare Sekundarna kolicina vode Sekundarna kolicina vazduha G"
2.
KAPACITETI-PRODUKCIJAPARE
2.1. 2.2. 2.3. 2.4.
Produkcija pare Norrna1naprodukcija Maksimalnatrajna produkcija. Maksima1naprodukcija na bazi 30 minuta
1.3.11. . 1.3.12. 1.3.13
2.5.
Minimalna produkcija na bazi 30 minuta
2.6. 2.7. 2.8.
Tehnicki minimum
2.9. 2.10. 2.11.
2.12. 2.13. 2.14.
2.15. 2.16. I
3.
3.1. 3.2. 3.3. 3:4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. 3.9.'.
Minima1natrajna produkcija Produkcija naknadno pregrejane pare Produkcija pare svedena na startno gorivo Najmanja,produkcija sa obezbedenom cirku1acijomvode Produkcija pri kojoj se garantuje neka temperatura pregrejane pare Produkcija v1aznepare Produkcija na bazi normalne pare Produkcija suvo zasicene pare Produkcija pregrejane pare Produkcija sveze pare
3.10.
3.20. 3.21.
Parcijalni pritisak troatomnih gasova PT{O ' bar, N/m2 Parcijalni pritisak troatomnih L gasova i vodene pare Pn' bar, N/m2 Pritisak u lozistu P£' bar, N/m2 Pad pritiska Ap, bar Pad pritiska kroz pregrejac sa parne strane ApsS' bar Pad pritiska kroz pregrejac pare sa gasne strane ApgS' bar, N/m2 Pad pritiska kroz zagrejac vode sa vodene strane ApaE' bar Pad pritiska kroz zagrejac vode sa gasne strane ApgE' bar, N/m2 Pad pritiska kroz zagrejac vazduha sa vazdusne strane Ap'L' bar, N/m2 Pad pritiska kroz zagrejac vazduha sa gasne strane ApgL' bar/N/m2 Pritisak vlazne pare P ,bar Pritisak suvozasicene pare i', bar
4.
TEMPERATURE
3.11.
Gx , kg/ s
3.12. 3.13. 3.14.
Go, kg/s
3.15.
Gs , kg/ s Ga , kg/s GL' kg/s
3.16.
G9 , kg/ s
3.17. 3.18.
Dl, kg/s D1A1,kg/s D1M' kg/s 30 D1M ' kg/s D30 1m' kg/ s Dm' kg/s Dim' kg/ S D1r, kg/s DIG' kg/s
' kg/
s
3.19.
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. 4.9 4.10.
Dlo,kg/s Dlx' kg/s DIn' Dlc' Dlo' Dlf,
4.11.
kg/s kg/s kg/s kg/s
4.12. 4.13.
PRITISCI Probni pritisak PP , bar Po, bar Odobreni pritisak Radni pritisak u dobosu (u kot1uu uzem smis1u):lu) Pk' bar p,s bar Pritisak na iz1azuiz pregrejaca Pritisak pare za naknadno prep,r bar grevanje Pritisak naknadno pregrejane psr, bar pare Pa , bar Pritisak napojne vode Pritisak dimnih gasova P9 , bar, N/m2 Parcija1nipritisak vodene pare pH2O, bar, N/m2
4.14. 4.15. 4.16. 4,17. 4.18. 4.19. 4.20. 4.21. 4.22.
-
257
4.23. 4.24.
Apso1utQatermodinamicka temperatura Temperatura Temperatura napojne vode Temperatura kljucanja Temperatura v1aznepare Temperatura suvozasicene pare Temperatura pregrejane pare Temperatura pregrejane pare na iz1azuiz primarnog pregrejaca Temperatura sveze pare Temperatura pregrajane pare na u1azu u sekundarni pregrejac Temperatura vode za Waclenje pare Temperatura pare za naknadno pregrevanje Temperatura naknadno pregrejane pare Temperatura Wadnog vazduha Temperatura pregrejanog vazduha Temperatura zagrejanog vazduha Teorijska temperatura u lozistu Apso1utna teorijska temperatura u lozistu Stvarna temperatura u lozistu Stvarna apsolutna temperatura u loZistu Temperatura na kraju lozista Apso1utna temperatura na kraju lozista Temperatura gasova na kraju kot1a Temperatura gasova na kraju kotla pri normalnoj produkciji
T,K f,oC ta' uc tk'OC
tx' °c tc' °c ts'OC
t's ' °c 2. tf' °t
t" °c s 1'
fHa'oC f
r'
°c
.n °c tl'OC t"" °c
t, ,oc [Fo'oC TFo,K tFl ' °c TI,K tF2' °c TF,,,,K tg' °c tgN,OC
4.25. Temperatura gasova na kraju kotla pri maksimalnoj trajnoj produkciji 4.26. Temperatura gasova na kraju kotla pri tehnickom minimumu 4.27. Temperatura gasova na kraju kotla pri minimalnoj trajnoj produkciji 4.28. Temperatura gasova na kraju kotla pri maksimalnoj produkciji na bazi 30 minuta 4.29. Temperatura gasova na kraju kotla pri minimalnoj produkciji kotla na bazi 30 minuta 4.30. Temperaturska razlika 4.31. Temperaturska razlika radnih fluida na ulazu u razmenjivac toplote 4.32. Temperaturska razlika radnih fluida na izlazu iz razmenjivaca toplote 4.33. Srednja temperaturska razlika 4.34. Srednja logaritamska razlika temperatura 4.35. Temperatura metala zida cevi 4.36. Temperatura tela koje zraci 4.37. Temperatura tela koje apsorbuje toplotu zracenja
5.
maksimalnoj produkciji na bazi tgM'OC
Entalpija gasova na kraju kotla pri minimalnoj produkciji na bazi 30 minuta
5.22. 5.23. 5.24. 5.25. 5.26.
Pad entalpija sa vodene strane Pad entalpija sa parne strane Pad entalpija sa gasne strane Entalpija goriva Entalpija goriva na temperaturi okoline
/1TJ, °c
5.27. 5.28. 5.29.
Entalpija sljake Entalpija isparene sljake Entalpija sljake na temperaturi okoline
/112 "K f1Tm' K
5.30. 5.31.
Entalpija pepela Entalpija pepela na temperaturi okoline
/1Tmin, K tz,OC TJ,K
5.32.
Entalpija leteceg pepela na temperaturi izlaznih gasova
tt 0 gm' C
tgm'OC 30 tgM,OC
t30 gm, °c f1T; f1t, °c
.
T2,K
ENTALPUE
1a , kJ/kg ik' kJ/kg iz , kJ/kg ic , kJ/kg if' kJ/kg 5.6. Entalpija pregrejane pare is' kJ Ikg 5.7. Entalpija pare za naknadno pregrevanje ir, kJ/kg 5.8. Entalpija naknadno pregrejane pare isr' kJ Ikg 5.9. Entalpija nezagrejanogvazduha i" kJ/kg 5.10. Entalpija predgrejanog vazduha i.', I kJ/kg 5.11. Entalpija zagrejanogvazduha iL' kJ/kg 5.12. Entalpija lozisnih gasova na teorijskoj iFo' kJ Ikg temperaturi 5.13. Entalpija lozisnih gasova na stvarnoj iFl , kJ/kg temperaturi 5.14. Entalpija loZiSnihgasova na kraju iF2' kJ Ikg lozista i9 , kJ/kg 5.15. Entalpija gasova na kraju kotla
5.1. Entalpija napojne vode 5.2. Entalpija kljucale' vode 5.3. Entalpija vlazne pare 5.4. Entalpija suvozasicene pare 5.5. Entalpija sveze pare
5.16. Entalpija gasova na kraju kotla pri normalnoj produkciji 5.17. Entalpija gasova na kraju kotla pri maksimalnoj trajnoj produkciji 5.18. Entalpija gasova na kraju kotla pri tehnickom minimumu 5.19. Entalpija gasova na kraju kotla pri minimalnoj trajnoj produkciji 5.20. Entalpija gasova na kraju kotla pri
30 minuta
5.21.
~~ ' kJ Ikg
i:n° , kJ Ik~ /1i", kJ/kg /1is , kJ Ikg /1i9 , kJ Ikg iG' kJ Ikg iGo' kJ Ikg is' kJ /kg is' ' kJ Ikg iiJo'kJ Ikg iA' kJ/kg iAO' kJ/kg iA9' kJ/kg
6.
GORIVO, POTR05NJA GORIVA, VAZDUlI I PRODUKTISAGOREVANJA
6.1.
GORIVO
6.1.1.
Fizicke karakteristike
P, kg/nr Gustoca Ph' kg/m3 Gustoca homogenizirane mase v, nr Ikg Specificna zapremina v, m2 Is Kinematska viskoznost T/,Ns/m2 Dinamicka viskoznost c, kJ/(kg K) Specificna toplota Specificna toplota pri konstan. .... tnom pritisku cp' kJ I(k g K) 6.1.1.8. Specificna toplota pri konstanc,v kJ/(kg K) tnoj zapremini c, kJ/(kg K) m 6.1.1.9. Srednja specificna toplota r,kJ/kg 6.1.1.10.Toplota isparavanja r' , kJ Ikg 6.1.1.11. Toplota topljenja 6.1.2. Elementarna analiza cvrstih tecnih gorivau procentima po masi 6.1.2.1. Ugljenik C,% 6.1.2.2. Vodonik H,% 6.1.2.3. Kiseonik 0,% 6.1.2.4. Azot N,% 6.1.2.5. Sumpor S,% 6.1.2.6. Pepeo A,% 6.1.2.7. Vlaga W,%
6.1.1.1. 6.1.1.2. 6.1.1.3. 6.1.1.4. 6.1.1.5. 6.1.1.6. 6 117
N' kJ/kg M' kJ/kg It, gm kJ/kg i,gm kJ/kg
258
6.1.3.
Tehnicka analiza u procentima po masi (cvrsta goriva)
6.1.3.1. 6.1.3.2.
Ukupna vlaga Hidro vlaga
W,% Wh'%
6.1.3.3. 6.1.3.4. 6.1.3.5. 6.1.3.6. 6.1.3.7. 6.1.3.8.
W,% g A,% Su ,% ,%
Gruba vlaga Pepeo Ukupan sumpor Sagorljivi sumpor Vezani sumpor Koks
SA' % Ck' % Cfi.'% lX id, % sag, %
6.1.3.9.
Cvrst ugljenik 6.1.3.10. Isparljivo 6.1.3.11. Sagorljivo 6.1.4.
6.1.4.1. 6.1.4.2. 6.1.4.3. 6.1.4.4. 6.1.4.5. 6.1.4.6. 6.1.4.7. 6.1.4.8. . 6.1.4.9. 6.1.4.10. 6.1.4.11. 6.1.4.12. 6.1.4.13. 6.1.4.14. 6.1.4.15. 6.1.4.16. 6.1.4.17. 6.1.4.18. 6.1.5.
6.1.6.2. 6.1.6.3. 6.1.6.4. 6.1.6.5. 6.1.6.6
6.1.6.8.
Vodonik Azot Kiseonik Ugljen-monoksid Ugljen-dioksid Sumpordiokir1 Sumportrioksid Sumporvodonik Metan Etan Propan Butan Pentan Etilen Propilen Butilen Benzol Acetilen
6.1.6.9.
&,% ,% O2 ,% CO,% CO2, % SO?,% S03% H2S,% C,% C2H6, % C3Hg, % C4H1o, % CsHI'2 , % C'i'% C3H6, % <4Hg, % f:6H6, % C2 H2,%
6.1.6.10. 6.1.6.11. 6.1.6.12.
Natrijumoksid Kalijumoksid Cinkoksid Manganoksid Vanadijumpentoksid Nikloksid Hlor
6.1.6.
Karakteristicne temperature pepela
6.1.6.1.
Temperatura sinterovanja
SiHciiumdioksid GvoZc1eoksid
Gvofaetrioksid Aluminijumtrioksid Kalcijumoksid Magnezijumoksid Sumportrioksid Fosforpentoksid Titanoksid
Si02 ,% FeO,% Fe2G3,% Al203 % CaO,% MgO,% S03% P2Os, % Ti,% Na2O % K2O
%
ZnO,% MnO.% V2Os , % NiO,% Cl, %
tl, °c
;°c
tl0'OC
t2o,°c t30'oC
o, °c tlr'oC t2r'oC t3r'oC t4r'oC
6.1.7.
Toplotne moci
6.1.7.1. 6.1.7.2. 6.1.7.3. 6.1.7.4. 6.1.7.5. 6.1.7.6. 6.1.7.7.
Kalorimetrijska toplotna moc Hk' kJ/kg Gornja toplotna moc-racunska Hg, kJ /kg Donja toplotna moc-racunska Hd' kJ /kg Donja toplotna moc ugljenika HdC' kJ/kg Donja toplotna moc vodonika HdH, kJ/kg Donja toplotna moc sujpora HdS, kJ /kg Donja toplot moc ugljen-monoksida HdCo, kJ/kg Donja toplotna moc nekog ugljovodonika HdCm Hn ' kJ/kg
6.1.7.8.
Hemijska analiza pepela u procentima po masi
6.1.5.1. 6.1.5.2. 6.1.5.3. 6.1.5.4. 6.1.5.5. 6.1.5.6. 6.1.5.7. 6.1.5.8. 6.1.5.9. 6.1.5.1O. 6.1.5.11. 6.1.5.12. 6.1.5.13. 6.1.5.14. 6.1.5.15. 6.1.5.16.
tz "oC t3'OC t4
--
6.1.6.7.
Sastav gasovitih goriva u procentima po zapremini
Temperatura omekSavanja Temperatura topljenja Temperatura tecenja Temperatura sinterovanja u oksidacionoj atmosferi Temperatura omekSavanjau oksidacionoj atmosferi Temperatura topljenja u oksidacionoj atmosferi Temperatura tecenja u oksidacionoj atmosferi Temperatura sinterovanja u poluredukcionoj atmosferi Temperatura omekSavanjau poluredukcionoj atmosferi Temperatura topljenja u poluredukcionoj atmosferi Temperatura tecenja u poluredukcionoj atmosferi
6.2. 6.2.1. 6.2.2.
POTROSNJAGORIVA
Potrosnja goriva na pragu kotla BJ' kg/s Potrosnja gorivaza proizvoaenje vlame pare Blx,kg/s 6.2.3. Potrosnja gorivaza proizvoaenje suvo zasicene pare BIC' kg/s 6.2.4. Potrosnja goriva za proizvoaenje sveze pare Blf' kg/s 6.2.5. Potrosnja gorivaza proizvoaenje pregrejane pare BH5'kg/s 6.2.6. Potrosnja goriva za proizvoaenje naknad no pregrejane pare Bllir' kg/s 6.2.7. Potrosnja gorivapri norrnalnoj produkciji BIN' kg/s 6.2.8. Potrosnja goriva pri rnaksimalnoj trajnoj produkciji BIM' kg/s 6.2.9. Potrosnja goriva pri tehnickom minimumu Bm' kg/s 6.2.10. Potrosnja gorivapri minimalnoj trajnoj produkciji B 1m' kg/ s
259
6.3.11. Teoriiska kolicina suvihprodukata sa-. sagorev~ja po kilogramugoriva (JRSt' kg/kg 6.3.12. Stvarna kolicina suvih produkata sagorevanjapo kilogramu goriva GRS' kg/kg 6.3.13. Teorijska kolicina vlaznihproduka
6.2.11. Potrosnja gorivapri maksimalnoj pro. dukciji na bazi 30 minuta B~t ' kg/s 6.2.12. Potrosnja gorivapri minimalnoj produkciji na bazi 30 minuta B~~ ' kg/ s 6.2.13. Potrosnja gorivapri startu kotla B'1' kg/ s 6.2.14. Potrosnja gorivaza najmanji kapacitet
~
pri obezbedenoj cirkulaciji
' kg/ s
6.2.15. Potrosnja goriva za produkciju pri kojoj se garantuje neka temperatura pregrejane pare B 15' kg/ s 6.2.16. Potrosnja gazificiranoggoriva Bg , kg/ i 6.2.17. Sagorelo gorivo u lozistu BF' kgl s 6.2.18. Vreme zadrZavanjagorivana resetki TR' s Tsag' s 6.2.19. Vreme sagorevania ~
ta sagorevanjapo kilogramu goriva GRWt' kg/kg 6.3.14. Stvarna kolicina vlaznih produkata sa gorevanjapo kilogramu goriva GRW' kg/kg 6.3.15. Sadriaj ugljen-dioksidau suvimproduktima sagorevanjau procentima po
zapremini 6.3.16. Maksimalnisadrzaj C~ 6.3.17. Sadrzaj ugljen-dioksidau vlainim
(C~ Js \ % CO2max'
%
produktima sagorevanjau procen6.3.
tima po zapremini (C02\v' % 6.3.18. SadrZajkiseonika u vlaznim produktima sagorevanjau procentima po za-
VAZDUH I PRODUKTl SAGOREV ANJA 1)
6.3.1.
Teorijski potrebna kolicina kiseonika za
6.3.2.
potpuno sagorevanja kilograma goriva GOmin' kg/kg Stvarno utrosena kolicina kiseonika za -
6.3.3.
6.3.4.
sagorevanjekilograma goriva Go' kg/kg Teorijski potrebna kolicina vazduha za potpuno sagorevanjekilograma goriva GLmm ., kg/kg Stvarno utrosena kolicina vazduha za sagorevanjakilograma goriva GL ' kg/kg
6.3.5.
Kolicina azota u produktima sagorevanja \ po kilogramu goriva GN2 , 'kg/kg
6.3.6.
Kolicina ugljen-dioksida u'produktima sagorevanja po kilogramu goriva G CO2 , 'kg/kg
6.3.7.
Kolicina sumpor-dioksidau produktima sagorevanjapo kilogram.'lgoriva Gso2' kg/kg Kolicina troatornnih gasovau produktima saogrevanjapo kilogramu goriva GR02 ,~g/kg
6.3.8.
6.3.9.
premini (H2O)w'% 6.3.19. Sadriaj kiseonika u vlaznim produktima sagorevanjau procentima po zapremini (02)w' % 6.3.20. Sadriaj ugljen-monoksidau vlaznim produktima sagorevanjau procentima po zapremini (CO)w , % 6.3.21. Sadriaj vodonika u vlaznim produktima sagorevanjau procentima po zapre-
mini
6.3.22. Sadriaj metana u vlaznim produktima sal!;orevanjau procentima po zapremini (C~) w , % 6.3.23. Zaprerninskiudeo vodene pare u vlaznim produktima sagorevanja rH2O1m3/m3 6.3.24. Zapreminski udeo troatomnih gasovau
Kolicina vodene pare pri teorijskom sagorevanjuu produktima sagorevanja po kilogramu goriva GH20t' kg/k g
6.3.10. Kolicina vodene pare u produktima sagorevanjapo kilogramu goriva GH2 0 ? kg/k g
(H2)w. ,%
vlaznim produktima sagorevanja rR02 ' m3/m3 6.3.25. Zapreminski udeo troatornnih gasova i vodene pare u vlaznim produktima sagorevanja rn , m3/m3 '6.3.26. Koncentracija letecih cestica u gasovitim produktima sagorevanja IJ..,kg/kg; kg/m3 6.3.27. Vreme zadrzavanja produkata sagorevanja u lozistu TgF'S
1) Za oznacavanje zapremine vazduha iIi njegovih komponenata potrebnih za sagorevanje 1 kg goriva, oznaka je V, m3/kg.
7.
KOLlClNA TOPLOTE
Na primer oznaka 6.3.8. ce u tom slucaju biti VRO ,m3 Ikg. U
7.1.
Ukupna toplotna produkcija
7.2. 7.3.
Toplotna produkcija vlame pare
7.4.
Toplotna produkcija svezepare
Qlf' kW
7.5.
Normalna toplotna produkcija kotla
QIN' kW
ovom
slucaju
se radi
0 m 3 pri odredenim
uslovima
2(t
= 0 C i p=
= 1,01 bar). Ako je u pitanju gasovito gorivo odnosi se najcesce daju u zapreminskim jedinicama m3/m3, i u tom slucaju oznaka je npr., (f'jL' Ako se pak daje u kg/m3 oznaka ce biti npr. (G)L' a oznacava kolicinu vazduha izrazenu u kg koja se utrosi za sagorevanje 1 m 3 goriva.
260
Ql , kW QIx' kW
Toplotna produkcija suvozasicenepare Q!c, kW
7.6.
Maksimalnatrajna toplotna produkcija kotla Q1M'kW
7.33.
Kolicina toplote primarnog zagrejaca vode Q/,kW
7.7.
Toplotna produkcija kotla pri tehnickom minimumu Qt1m' kW
7.34.
7.8.
Minimalnatrajna toplotna produkcija kotla Q1m' kW
Kolicina toplote sekundarnog zagrejaca vode QE'" kW Kolicina toplote za zagrejac vazduha QL,kW
7.9.
7.35.
Maksimalnatoplotna produkcija kotla na bazi 30 minuta Q30 1M' kW
7.10.
Minimalnatoplotna produkcija kotla na bazi 30 minuta Q30 1m ' kW
7.11.
Toplota preuzeta od pregrejane pare u direktnom hladnjaku pare
7.12.
7.36.
Kolicina toplote primarnog zagrejaca vazduha QL',kW
7.37.
Kolicina toplote sekundarnog zagrejaca vazduha
QL"
8.
GUBICI I STEPENI KORISNOSTI
8.1
Gubitak usled propadanja goriva kroz resetku
Ul, %
Gubitak usled nesagorelogti sljaki i pepelu
U2,%
8.3.
Gubitak usled leteceg koksa
U3,%
8.4.
Gubirak usled hemijske nepotpunosti
Q1h ' kW
7.13.
Toplotna produkcija naknadno pregreQ 1sr' kW jane pare ,kW Toplota ovedena odmuljivanjem
7.14.
Toplota.uneta gorivom
7.15.
Toplota gazificiranoggoriva
Q9 ,kW
7.16.
Toplota oslobodena u lozistu
QF,kW
8.4.1.
7.17.
Toplota uneta gorivom pri normalnoj produkciji kotla
Gubitak usled prisustva ugljen-monoksida U4CO, %
QN,kW
8.4.2.
Gubitak usled prisustva vodonika
Toplota uneta gorivom pri maksimalnoj produkciji kotla
8.4.3.
Gubitak usled prisustva metana
QM,kW
8.5.
Gubitak usled cadi
us,%
8.6.
Gubitak usled fizicke toplote sljake
U6,%
8.7.
Gubitak u izlaznim gasovima
un,%
8.8.
Gubitak usled spoljnjeg l>Jadenja
us,%
7.18. 7.19. 7.20. 7.21.
Toplota uneta gorivom pri tehnickom minimumu
Q,kW
Q,kW
Toplota uneta gorivom pri minimalnoj Qm ,kW trajnoj produkciji Toplota uneta goivom pri maksimalnoj produkciji na bazi 30 minuta Q
8.2.
sagorevanja
8.8.1. ' kW
8.8.2. 8.8.3.
7.23.
Toplota uneta gorivom pri minimalnoj ,kW Produkciji na bazi 30 minuta Qo Top1ota predata zracenjem Qo ,kW
8.8.4.
7.24.
Toplota predata konvekcijom
8.9.
7.25.
Top1ota potrebna za zagrevanje vode do temperature kljucanja
7.22.
Qd,kW
Toplota potrebna za isparavanje
Qk,kW Qt ,kW
1.27.
Toplota potrebna za pregrevanje pare
Q,kW s
7.28.
Toplota potebna za naknadno pregrevanje pare Qsr'kW
7.29.
Top1ota predata ozracenom pregrejacu.. .. cistim zracenjem (zracenje plamena) Qo' kW
7.26.
7.30.
Kolicina toplote primarnog pregrejaea Qs' , kW
7.31.
Kollicina toplote sekundarnog pregrejaca Qs" , kW
7.32.
Kolicina toplote za zagrejac vode
QE,kW
8.10. 8.11; 8.12. 8.13.
.
8.14. 8.15. 8.16. 8.17. 8.18. 8.19.
261
U4,%
11.4 ,PIo lI.4CH4,%
Gubitak spoljnjeghladcnja konvekcijom uSd' % Gubitak spoljnjeghlaaenja zracenjem ugz,% Gubitak usled spoljnjeghladenja lozista liS" % Gubitak usled spoljnjeg hladenja ostalog dela kotla Us" ' %c Gubitak usled neravnoteznog stanja u9'% Neobuhvaceni gubici Sagorljivou propadu u procentima po tezini Sagorljivou sljaki i pepelu u procentima po masi Sagorljivou letecim delovima u procentima po masi Stepen vezivanjaloZista Stepen vezivanjapepela u kotlu Stepen vezivanjau lozistu Vezani pepeo za loziste Ispareni pepeo Stepen oslobadanja loZista
U10'% a 1,% a2'% u3'% 111'% lIA'% !1JI'% xA'' xA'110 ,%
8.20. 8.21. 8.22. 8.23. 8.24. 8.25. 8.26. 9.27. 8.28. 8.29. 8.29.1. 8.29.2. 8.29.3. 8.29.4.
Stepen korisnosti goriva - -Stepen gazifikacije Stepen korisnosti loZista Stepen korisnosti kotla Stepen korisnosti kotla pri nonnalnom opterecenju Stepen korisnosti kotla pri maksimalnom trajnom opterecenju Stepen korisnosti kotla pri telmickom minimumu Stepen korisnosti kotla pri minimal. nom trajnom opterecenju Stepen korisnosti kotla pri maksimalnom opterecenju na bazi 30 min. Stepen korisnosti kotla pri minimalnom opterecenju na bazi 30 minuta Stepen izolovanosti kotla Stepen izolovanosti kotla na konvekciju Stepen izo1ovanostikotla na zracenje Stepen izolovanosti loZista Stepen izolovanosti ostalog dela kotla
9.
BRZINE
9.1 9.2. 9.3. 9.4. 9.5.
Brzina kretanja laneane resetke Brzina gasova Srednja brzina gasova Brzina dimnih gasovakroz loZiste Brzina dimnih gasovakroz konvektivni cevni sistem
9.6. 9.7. 9.8. 9.9. 9.10. 9.11. 9.12. 9.13. 9.14. 9.15. 9.16. 9.17.
11, g % lIF'% lIk''1o lIkN' %
10.
KOEFICIJENTI
10.1
TERMODINAMICKI KOEFICUENTI
10.1.1. Koeficijent prelaza top1ote konvencijom sa gasne strane at ' WI(rrt K) 10.1.2. Koeficijent pre1azatoplote konvekcijom sa gasne strane pri uzduznom i1i
lIkM' %
poprecnomstrujanju
lIm ' % lIkm' % 30 lIkM'
% 0
30 .% 0 11, % z
lIkm
1/zd'% 1/zz'% 1/' z ,% 1/", z %
WR' m s Wg'm/s Wgm'm/s WgF'm/s
a~ ' ~ ' WI(m2I()
10.1.3. Koeficijent prelaza toplote kOnVek-cijom sa vodene - parne strane (prijemnik toplote) a2' Wl(m2 K) 10.1.4. Koeficijent zracenja gasova al;?~WI(nr J{) 10.1.5. Koeficijent prelaza toplote zracenjem CI-2,W/(m2K4) 10.1.6. Koeficije11tzracenja toplijeg tela C1, Wl(m2 I(4) 10.1.7. Koeficijent apsorpcije hladnijeg~ tela C2' Wl(m2 J(4) 10.1.8. Koeficijent apsorpcije za apso1utno crno tela Ce, WI(nr J(4) 10.1.9. Koeficijent provoaenja top1ote A, WI(m K) 10.1.10. Koeficijent provoaenja toplote za sljaku As' WI(m K) 10.1.11. Koeficijent provoaenja top1ote za natalozenl pepeo AA'WI(m K) 10.1.12. Koeficijent prolaza toplote K, Wl(m2 K) 10.1.13. Linearni koeficijent otp1otnog izdua,K-1 zenja (J,K-l 10.1.14. Koeficijent prostornog sirenja
10.1.15. Koeficijent zaprljanosti - toplotni otpor zaprljane povrsine €r'nr K/W Bo,10.1.16. Kriterijum Boltzmanna il-, 10.1.17. -Hemijskikriterijum w9d,m/s (), Brzina dimnih gasovakroz pregrejac WgS' m/s 10.1.18. Bezdimenzionatemperatura 10.1.19. Top1otnikapacitet Cq ,kJ/(kgK) Brzina dimnih gasovakroz zagrejac' 10.1.20. Temperatura provod1jivosti a, nr /s vode WgE'm/s 10.1.21. Faktor ekranisanja r,Brzina dimnih gasovakroz zagrejac 10.1.11. Koeficijent slabljenjazracenja kvazduha , WgL'm/s 10.1.23. Koeficijent slabljenja zraka pri Brzina dimnih gasova pri uzduZnom prolazu kroz troatomne gasove WU nastrujavanju kRO,z, ,g , m/s 10.1.24. Koeficijent koncentracije koksnih Brzina dimnih gasovapri poprecnom delica u plamenu 0koks'W' nastrujavanju g , ml-- s 10.1.25. Koeficijent slabljenjazraka Brzina strujanja pare ws,_m/s delica koksa Srednja brzina strujanja pare wsm' m/s kkOks'10.1.26. Koeficijent slabljenjazraka Brzina strujanja pare kroz pregrejac wsS,m/s cesticama pepela Brzina strujanja vode wa,m/ kA'Brzina strujanja nezagrejanogvazduha wI' m/s 10.1.27. Koeficijent refleksije materijala p,Brzina strujanja predgrejanog vazduha _wI' ml s 10.1.28. Koeficijent propustljivosti, dija0,termije Brzina strujanja zagrejanogvazduha WL ' ml s ,-
262
10.1.29. 10.1.30. 10.1.31. 10.1.32. 10.1.33.
Koeficijent apsorpcije
SOya
10.1.39.
Koeficijent ozracenosti kotla
10.2.
STRUJNI KOEFICIJENTI
10.2.3.
Koeficijent lokalnih otpora Koeficijent gubitka usled trenja Koeficijent nastrujavanja
10.3.
OSTAU KOEFIClJENTI
10.3.1. 10.3.2. 10.3.3.
Koeficijent zaprljanosti Koeficijent zaprljanosti - srednji Koeficijent zaprljanosti lozisnih ekrana
10.3.4.
Koeficijent zaprljanosti konvektivnib povrsina Koeficijent zaprljanosti konvektivnib povrsina sa vodene strane Koeficijent zaprljanosti konvektivnib povrsi sa gasne strane Koeficijent zaprljanosti pregrejaca Koeficijent zaprljanosti pn;grejaca sa parne strane Koeficijent zaprljanosti pregrejaca sa gasne strane -
10.3.5. 10.3.6. 10.3.7. 10.3.8. 10.3.9. 10.3.10.
Koeficijent zaprljanosti zagrejaca vode
10.3.11.
Koeficijent zaprljanosti zagrejaca vode sa vodene strane
10.3.12.
Koeficijent zaprljanosti zagrejaca sa gasne strane Koeficijent zaprljanosti zagrejaca vazduha Visak vazduha
10.3.13. 10,.3.14. 10.3.15. 10.3.16. 10.3.17.
10.3.18.
Stefan-Boltzmannovakonstanta ac' W(nr K4) Talasna duzina A,m v, Hz Frekvencija
Emisiona moe (stepen crnoee) efektivni stepen crnoee lozista 10.1.34.1 Stepen crnoee gasa 10.1.35. Stepen crnoee zida - ozracene povrsine 10.1.36. Efektivni stepen crnoee gasa 10.1.37. Efektivni stepen crnoee plamena 10.1.38. Opticka gustoea troatomnih ga-
10.2.1. 10.2.2.
a-,
Visak vazduha na ulazu u loziste Prirastaj viSkavazduha u lozistu ViSakvazduha na kraju lozista
10.3.19. 10.3.20.
€,a g' €z' ' € g' €F'7g' -
a' -
Visak vazduha u oblasti zagrejaca vazduha
10.3.22.
Odnos povrsine resetke i ozracene povrsine (A R /A 0)
(AJ,
-
da' d9' ,
-
Specificno maseno optereeenje
11.2.
BIR(Bl/ARhikg/m2s Specificno toplotno optereeenje resetke - zagrejan vazduh
11.3.
11.5.
11.6.
11.7.
11.8.
E'Ea'-
11.9. 11.10. 11.11.
E9'L' A, -
AR'P 1/1,-
11.1.
Ss' Sg'-
\,-
KARAKTERISTICNOODNOSI
-
d'
AE'-
11.
11.4
o'
AS'-
Stepen ekranisanosti
tm'-
,-
10.3.23.
-
ttr'
nib grejnih povrsina Visak vazduha u oblasti pregrejaca pare Visak vazduha u oblasti zagrejaca vode
10.3.21.
--
t, -
ViSakvazduha u oblasti konvektiv-
11.12. 11.13.
\,t:.AF'A,:, 263
QR(Q/AR)' W/m2 Specificno toplotno opterecenje resetke - nezagrejan vazdUh Q, (Q'/AR)' W/m2 Specificno toplotno opterecenje lozisnog prostora-zagrejan vazduh QVF(Q/ VF)' W/m3 Specificno toplotno opterecenje lozisnog prostora-nezagrejan vazduh QF(Q'/VF)' W/m3 Specificno toplotno opterecenje. poprecnog preseka lozista - zagreQApCQ/AF)' W/m2 jan vazduh Specificno toplotno optereeenje poprecnog preseka lozista -nezagrejan vazduh QF(Q' /AF)' W/m2 Specificna povrsinska produkcija resetke DIR (D1/AR)' kg/m2s Potrebna povrsina resetke po jedinici kapaciteta RDL(;tR/Dl),m2 s!kg Specificna produkcija lozistno prostora D1v (Dl /VF)' kg/m3s Potrebna zapremina lozistnog prostora po jedinici kapaciteta VDl (VF/Dl), m3s/kg Specificna produkcija poprecnog preseka loZista D lA (D1/AF)' kg/m2 s Potrebna povrsina poprecnog preseka loZistapo jedinici kapaciteta ADI (AF/Dl)' nrs/kg
- - -11.14. 11.15.
11.16.
11.23. Faktor oblika leZista 'TlF(A/AF)' m-' Odnos grejne povrsine kotla u uzem smislu prema povrsini resetke AKR (A K IA R') m~nF
11.24.
Odnos ukupne grejne povrsine kotla
Specificno toplotno opterecenje projektovane ozracene povrsine Q00 (QoIA 0 )' ' W/m 2 Specificno toplotno opterecenje kon-
11.25.
vektivne grejne povrsine QiQdIAd)' Specificno toplotno opterecenje grej-
11.17. Isparenje D'8 (D H,), kg/kg 11.18. Produkcija svedena na grejnu povrsinu
11.26.
ne povrsine pregrejaca pare Qs (Q/As)' W1m2 Specificno toplotno opterecenje grej-
kotla u uzem smislu D'K (D, IA k)' kgl m2s 11.19. Produkcija svedenana ukupnu
11.27.
ne povrsine zagrejaca vode QE (QEIAE)' W1m2 Specificno toplotno opterecenje grej-
11.28.
ne povrsine zagrejaca vazduhaQL(QLIAL' W1m2 Specificna masena produkcija povrsine
prema povrsini resetke
AAR~AIAR)'
m2/m2
/
11.20.
grejnu povrsinu kotla D'L (D, t1;A), kg/m2s Specificno toplotno opterecenje grejne povrsine kotla u uzem
11.21.
smislu QK(QIAK)' WIrrr Specificno toplotno opterece. nje ukupne grejne povrsine ko-
11.22.
vodenog ogledala D,o/D, IAOg)'kg/m2s 11.29. Specificna zapreminska produkcija 11.30.
~
tla (Qt1;A), W1m2 Specificno toplotno opterece. nje razvijene ozracene povrsi. ne
11.31.
Qor(QoIAor), w1m2
povrsine vodenog ogledala D,
(D
IV
), kg/m2s
Specificna masena produkcija'J,arJog P prostora
V,o/Vo, IAOg), m/s
Specificna zapreminska produkcija
parnog prostora
VI/VOl
I Vp),
s- J
16. ALEKSANDROV, G.V.: Parovie kotli srednei i maloi
LITERA TURA
1. KOSICKI, A.: Parni kotlovi, drugo izdanje, Beograd, 1930, str.7-10. 2. FARMAKOVSKI,V.: Pami kotrlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947, str. 10-13. 3. LOSCHGE,A.: Die Dampfkessel, Springer Verlag,,Berlin, 1936, str. 15-18. 4. ZINZEN,A.: Dampfkesselund Feurungen, SpringerVerlag, Berlin, 1950, str. 3-6. 5. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feurungen, Springer
WIrrr
Verlag, Wien, 1952, str. 108.
6. MUENZINGER, F.: Dampfkraft, Springer Verlag, Berlin, 1949, str. 15. 7. KIRPIE>EV, V.M., ROMM, I. J., USENKO, T.T.: Kotelnie ustanovki, tom 1, Gosenergoizdat, Moskva, 1941, str. 29-30. 8. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947, str. 13-16. 9. ZINZEN, A.: Dampfdessel und Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Berlin, 1957, str. 24. 10. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 97-101. 11. FARMAKOVSKI, V.: Pami kotrlovi, Naucna kjiga, Beograd, 1947. 12. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 108. 13. ZINZEN, A.: Dampfkessel und Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Berlin, 1957, str. 28. 14. GUMZ, W.: Kurzes Handbuch der Brennstoff und Feuerungstechnik, Springer Verlag, Berlin, 1942, str. 120-124. 15. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947. str. 18-20.
moscnosti, Energija, Moskva, 1966, str. 48. 17. ROGERS, G., MAYHEW, Y.: Engineering Thennodynamics Work and Heat Transfer, Longmans, London, 1967, str. 300-339. 18. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947, str. 20-25. 19. DURIC, V.: Parni kotlovi, sveska 3, Gradevinska knjiga, Beograd, 1959, str. 5.1-5.24. 20. KOVALEV, P.A.: Parogeneratori, Energija, Moskva, 1966. str. 37 -41. 21. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotrlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947,str. 25-32. 22. ,(LEKSANDROV, G.V.: Parovie kotli srednei i maloi moscnosti, Energija, Moskva, 1966,48-53. 23. KIRPICEV, V.M., ROMM, IJ., USENKO, T.T.: Kotelnie ustanovki, tom 1, Gosenergoizdat, Moskva, 1941, str. 59-71. 24. B S 526/1961: Definitions of Calorific Value of Fuels 25. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotrlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1957, str. 34-35. 26. ZINZEN, A.: Dampfkessel und Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Berlin, 1957, str. 30. 27. RAZ~JEVIC, K.: Toplinske tablice i dijagrami, "Duro Dakovic", SI. Brod, 1964, str. 315. . 28. LEDINEGG, M.: Dampfezeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 114. 29. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotrlovi, Ideo, Naucnaknjiga, Beograd, 1958, str. 21-24. 30. ROGERS, G., MAYHEW, I.: Engineering Thennodynsmics Work and Heat Transfer, Longmans, London, 1967, str. 307-312. 31. ,FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotrlovi, Ideo, Naucna knjiga, Beograd, 1958, str. 56-62.
264
32. LEDlNEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 123-128. 33. ROGERS, G., MAYHEW, Y.: EngineeringThermodynamics Work and Heat Transfer, Longmans, London, 1967, str. 325-335. 34. * * *: Wirmetechnische Arbeitsmappe, D 19, VOl, Dusseldorf,1953/54. 35. RA2:NJEVIC, K.: Toplinske tablice. i dijagrami, "Duro Dakovic", Sl. Brod, 1964, str. 249. 36. ADERKAN, S.N.: Spravocnik masinostroitelja, tom 2, Masgiz, Moskva, 1963, str. 19. 37. DURIC, V.: Parni kotrlovi, sveska 3, Gradevinska knjiga, Beograd, 1959, str. 5.1-5.9. 38. ZINZEN, A.: Dampfkessel und Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Berlin, 1957, str. 3. 39. FARMAKOVSKI, V.: Parni kotlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947, str. 22. 40. ICKOVIC, M.A.: Kotelnie ustanovki maloi moscnosti, Masgiz, Moskva, 1958, str. 10-14. 41. GUMZ, W., KIRSCH, H., MACKOWSKY, M.: Schlackenkunde, Springer Verlag, Berlin, 1958. 42. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 1, Nolit, Beograd, 1958, str. 2.32-2.37. 43., FARMAKOVSKI, V., D.URIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 1, Nolit, Beograd, 1958, str. 2.40-2.58. 44. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 1, Nolit, Beograd, 1958, str. 2.75-2.86. 45. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen Springer Verlag, Wien, 1966, str. 309-311. 46. DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 2, Nolit, Beograd, 1960, str.3.74-3.114. 47. DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 2, Nolit, Beograd, 1960, str.3.14.s 48. DURIC, v.: Parni kotlovi, III, sveska 2, Gradevinska knjig-d, Beograd, 1958, str. 4.1-4.58. 49. DURIC, V., KALINIC, A., RADOTIC, M.: Parni kottlovi III, Sveska 3, Gradevinska knjiga, Beograd, 1958, str. 6.1-6.47. 50. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V., DAMJANOVIC, V.: Pami kotlovi III, sveska 1, Gradevinska knjiga, Beograd, 1958, str.3.63-3.116. 51. DURIC, V.: Parni kotlovi III, sveska 3, Gradevinska knjiga, Beograd, 1959, str. 5':1-5.9. 51. DURIC, V., DALlC, M.: Parni kotlovi III, sveska 3, Grdevinska knjiga, Beograd, 1959, str. 7.17. 53. RA2:NJEVIC, K.: Toplinske tab lice i dijagrami, "Duro Dakovic", Sl. Brod, 1964, tablica 17 i 22. 54. MIHEEV, A.M.: Osnovi toploperedaCi, Gosenergoizdat, Moskva, 1959, str. 13. 55. * * *: Sulzer - Ponuda za TE Plomin, 1964. 56. HARLOW, F.W.: Causes of Flue Gas Deposits and Corrosion in Modern Boiler Plants, Combustion, 20/1949, str. 35-39. 57. HUGE, E., PIOTTER, E.: The Use of Additives for the Prevention of Low-Temperature Corrosion in Oil-fired Steam-Generating Units, Trans. of ASME, April, 1955, str. 267-278. 58. * * *: Erfahrungen mit Braunkohlenfeuerungen, VGB, 59/1959. 59. TIGGES, A., KARLSSON ,H.: Lower Flue-Gas Exit Temperatures though Removal of the Ahead of the Air Preheater, Trans, of ASME, Feb. 1956, str. 305-315. 60. DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 2, Nolit, Beograd, 1960, str. 3.88. 61. NIEPENBERG, H., REIDICK, 0.: Die Niedertemperaturkorrosion als Funktion der Schwerolverbrennung, Das OelfeuerJahrbuch 1962, str. 107-148. 62. JENKINSON, R.L: Low Temperature Deposits and Corrosion in Boilers, Trans. of ASME, 56/1956. 265
63. ICKOVIC, M.A.: Kotelnie ustanovki Masgiz, Moskva, 1958, str. 28-32.
Ipaloi moscnosti,
64.* * *: SOz und S°;L Bildung, Saacke Techn. Mitt. 18(1957. 65. BORZOVA, D.L., TORINA, V.L, PETROVA, A.Goo Ispolzovanie tverdih topliv, sernistih mazutov i gaza, Nauka, Moskva, 1964, str. 113-125. 66. ILLlES, K., KNAACK, K.: Taupunktverhalten yon Verbrennungsgasen mit hejheren Luftiiberschuszahlen, Schiff und Hafen (20) 7/1968. 67. LEVAI, A.: Maschinentechniche einrinchtungen der Wiirniekraftwerke, tom 1, VEB DFG, Leipzig, 1966, str. 65-98. 68. ROSSIEVSKI, LG.: Dizelnie elektriceskie stancii,Nauka, Moskva, 1947, str. 21-73. 69. * * *: Anleitung uber die Wartung und Inbetriebnahme yon Babcock Oelfeuerungen, DBW AG, Oberhausen, 1964, str. 17: 70. Isto kao 69. str. 18.. 71. * * *: JUS B.H2.010/1963. Utvrdivanje kolicine nafte i tecnih naftnih proizvoda u sudovima za transport i uskladiStenje 72. lCKOVIC, M.A.: Kotelnie utanovki maloi moscnosti, Masgiz, Moskva, 1958, str. 29-33. 73. Lozista za sagorevanja bagase, BWK, 3/1955. 74. Technische Zentrale (tir Myil- und Abfallbeseitugungen Unsere ~iillverbrennungs Systeme, DBW, Oberhausen, 1960. . 75. WACKERMANN, W.: Erfarungen mit Abhitzekessel hinter Miillverbrennungsanlagen, Energie (18) 4/1966, str. 130-133. 76. DURIC, V.: Parni kotlovi III, sveska 3, Gradevinska knjiga, Beograd, 1959, str. 5.10-5.23. 77. SEIDL, H.: Gegenwartiger Entwicklungstand der Kohlenm~hlen,Ihre Bauart und Verwendung in Abhjmgigkeit yon der Kohlenmahlenarbeit, DKLB, Oberhausen, 1948. 78. DURIC, V.: Parnikotlovi III, sveska 3, Gradevinska knjiga, Be!>grad, 1959, str. 5.4-5.10. 79. DORFMANN, H.: Neuzeitliche Dampfkesselberechnung, A.W. und Dampfkesselwesen (13),2/1932, str. 47-50.i, 80. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotlovi I, deo 1, Naucna knjiga, Beograd, 1958, str. 37. 81. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V., DAMJANOVIC, V.: Parni kotlovi III, sveska 1, Gradevinska knjiga, Beograd, 1958, str.3.67-3.94. 82. DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 3, Nolit, Beograd, 1958, str.4.73-4.79. 83. GILG, X.F.: The Cyclon Furnace - Latest Thing in Coal Burning, Power Generation and Power Plant Engineering, April 1950. 84. FARMAKOVSKI, V., DURIC, V.: Parni kotlovi I, deo 1, Naucna knjiga, Beograd, 1958, str. 71. 85., FARMAKOVSKI, V.: Parni kotlovi, Naucna knjiga, Beograd, 1947, str. 156. 86. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 64. 87. DURIC, V.: Parni kotlovi II, sveska 2, Nolit, Beograd, 1960, str. 3.54-3.56. 88. ROGERS, G., MAYHEW, Y.: Engineering1'hermod'-" ," Work and Heat Transfer, Longmans, Londvu, )Q57, str. 307-310. 89. GATEEV, B.S.: Teplotehniceskie ispitanija koteljnih ustanovok, Gosenergoizdat, Moskva, 1959, str. 187. 90. BABAD2:ANJAN, A.L.,. GOLDENFON, K.A.: Metodika ispitanii sudovih kotlov, Sudostroenie, Leningrad, 1965, str. 134. 91. LEDINEGG, M.: Dampferzeugung, Dampfkessel, Feuerungen, Zweite Auflage, Springer Verlag, Wien, 1966, str. 118. 92. KOSICKI, LA.: Parni kotlovi, drugo izdanje, Beograd, 1930, str. 17.
93. JAMNICKI, I.: Dgljen u energetskoj privredi SFRJ, Say. 0 upotrebi niskokaloricnih ugljen, Celje, 1962. 94. VELlCKOYIC, D.: Specificni prirodni i drugi izvori energije i specificni energetski procesi, SAND, Beograd, 1968. 95. SIMONOYIC, M.: Sirovinska baza J ugoslavije u cvrstim fosilnim gorivima i mogucnost njenog daIjeg razvoja i koriscenja, SAND, Beograd, 1968. 96. ZINIC, S.: Sirovinska bazaJugoslavije u plinovitim gorivima i mogucnost razvoja ove baze, SAND, Beograd, 1968.
266
97. * * *: Dpotreba separisanih ugljeva Banovici, Zenica, Aleksinac i Trbovlje, Institut za ugaIj, Beograd, 1960. 98. ROGERS, G., MAYHEW, Y.: EngiIJeering Thermodynamics Work and Heat Transfer, Lopgmans, London, 1967, str. 307-310. 99. LOBSCHEID, H.: Dampf - Babcock Handbuch, 4. Auflage, DBW, Oberhausen, 1965, str. 60. 100. ROGERS, G., MAYHEW, Y.: Engineering Thermodynamics Work and Heat Transfer, Longmans, London, 1967, str. 325-334.
