PČELARENJE Dr med. Rodoljub R odoljub Živadinović, Živadinović,
FARAROVOM KOŠNICOM
presenik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
18210 Žitkovac, Ul. Stojana Janidijevida br. 12 (060) 444-01-01, (069) 444-01-01
[email protected] www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm www.spos.info/subpages/autorske_stranice/autorske_stranice.php?id=4
U Srbiji se lagano i skromno širi košnica niskih nastavaka, poznata kao Fararova košnica. Košnica po takvim imenom
zvanično ne postoji, ali se to ime oomadilo u Srbiji, i verovatno de jenoga ana postati stanarna košnica, jer to itekako zaslužuje. Spoljna visina svih nastavaka je 170 mm, ok sve ostale o stale mere apsolutno ogovaraju LR košnic i. Svi postupci u tehnici pčelarenja se obavljaju lako i brzo, te se uz isto uloženo vreme i tru, može gajiti mnogo vedi broj pčelinjih zajenica u Fararovoj, nego u nekoj rugoj košnici. Ali, u njoj se moraju gajiti isključivo jake pčelinje zajednice. Samo tako može a pruži prave rezultate. Ovu činjenicu mnogi prenebregavaju I ne posveduju joj ovoljno pažnje, pa ne uspevaju a sa ovom košnicom ostvare obre rezultate. Takođe želim a napomenem a u rau sa ovom košnicom, početnici imaju mnogo nepremost ivih problema. Razlog za to je što su ušli u pčelarstvo površno, bez ovoljnog teoretskog znanja, a ovo nije košnica za takve pčelare. Pitanje je a li je i pčelarstvo, ako su ozvolili sebi a jenom ovako ozbiljnom poslu pristupe pristupe površno i neprofesionalno. Po meni je glavna prenost Fararove košnice što vam za ra sa njom nisu potrebna nikakva preavanja i nikakvo specifično preznanje vezano za tehniku raa, ako imate ovoljnog znanja o biologiji ponašanja pčela. Jer, ako ga imate, ka otvorite košnicu, pčele vam same govore šta a uraite.
Goišnji ciklus jenomatičnog pčelarenja
Iako pčele anas imaju mnogo više neprijatelja nego pre nekoliko esetina goina (Varroa estructor, prskanje biljaka pesticidima tokom cvetanja, veoma promenljive vremensk e prilike i slično), pa pčelinje zajenice bez pomodi sa strane retko ostižu optimalnu snagu za ranu pašu kao što je bagremova, ipak sam se olučio za jenomatično pčelarenje. Smatram a se pravilnom tehnikom pčelarenja pčelinja pč elinja ruštva mogu ovesti o že ljene snage, uz strogo poštovanje i pradenje lokalnih pašnih prilika (zato du ih kroz tekst navoiti). Ovo je samo jena o mnogobrojnih mogudih tehnika pčelarenja jenomatičnim sistemom u Fararovoj košnici, koju uglavnom primenjujem. Douše, to je samo os nova raa na pčelinjaku, koja se vrlo često menja i prilagođ ava trenutnim uslovima bilo koje vrste. Na poručju ge pčelarim, glavna paša je bagremova, početkom maja. Za njom slei paša o ivlje kupine, krajem maja i početkom juna, koja ko ja se naovezuje na ugotrajnu slabu livasku pašu. Zato se posle bagrema pčele anas sele na rugu bagremovu pašu, jer bagremov me ima aleko bolju cenu o rugih vrsta mea, a zatim na livasku pašu. Ciljevi moje tehnike pčelarenja su: – zamena 50% ploišnog sada tokom godine; – zaštita pčela o bolesti pravilnom tehnikom pčelarenja; – zaštita pčela o varoe;
– med kao hrana za zimovanje; – med nije sam sebi cilj. Opis tehnike pčelarenja započedu o kraja oktobra. Stanje koje du opisati nastalo je krajem leta, a kako, saznadete iz daljeg teksta.
Krajem oktobra, na ponjači se nalazi jean nastavak oabranog meišnog sada sa kvalitetno izgrađenim railičkim sadem. Izna njega su va nastavka u kojima je krajem leta gajeno leglo. Meni nije bitno koliko tu ima mea, jer se izna nalazi nastavak sa glavnom zalihom mea (sa meom o svih paša tokom goine, koji uvek stoji na vrhu košnice ili u rezervi) za koji su se pčele „uhvatile“. Ponjača je sa mrežom i potpuno je otvorena o oktobra pa sve o prve polovine februara, bez ob zira na jačinu zime. Zbog nastavka na ponjači, pčelinje klube ualjeno je o irektnih udara vetra, te dobro zimuje.
Tokom novembra ili ecembra, kaa nema legla, zajenice pčela se tretiraju oksalnom kiselinom protiv varoe metodom nakapavanja (3,5%-ni rastvor dihidrata oksalne ki seline).
Polovinom februara se mrežasta ponjača zatvara fijokom. Društvo je taa ved značajno zahvatilo vršni nastavak sa meom. Do kraja februara ili početkom marta de se zamašnim svojim elom preseliti u njega, ok de onji n astavak bivšeg ploišta potpuno napustiti. Taa se taj nastavak skia sa košnice i nosi na pretapanje. Tako se zapremina košnice smanji za 25% (svojevrsno „utopljavanje“ košnice), a staro sade se uklanja (sa njim i potencijalno prisutni izazivači raznih pčelinjih bolesti). Do kraja marta se ruštvo intenzivno razvija u gornja va o ukupno tri preostala nastavka, ge ima osta mea i vlaa zaovoljavajuda mikroklima. Krajem marta i početkom aprila u mom kraju počinju a cvetaju važne meonosne biljke, crni trn i žanarika. U povoljnim goinama, unos nektara i polena u košnicu je veoma obilan i potrebno je mesto za njegovo smeštanje. Zbog promenljivih vremenskih prilika, zamena mesta nastavaka kao mera posticaja razvoja nije ala obre rezultate u vedini go dina. Zato pribegavam jednostavnom manevru. Nastavak sa kvalitetnim railičkim sadem koji se cele zime nalazio na ponjači i služio kao zaštita o jakih uara vetra kroz otvorenu mrežastu ponjaču, saa se premešta na vrh, ok se va nastavka u kojima se tokom proleda razvijalo leglo spuštaju na ponjaču, bez izmene njihovih mesta. Tokom narenih mesec ana, tokom paše o voda, vršni nastavak de služiti kao sklaište mea. Zavisno o snage ruštva, matica de predi u njega i polagati jaja. Na esetak ana pr e bagremove paše u njemu de se nalaziti izvestan broj ramova sa manje ili više legla okruženog meom. Taa između vršnog i srenjeg nastavka stavljamo matičnu rešetku, ne tražedi maticu. Vradamo se na pčelinjak kroz 5 ana i tražimo jaja. Tamo gde su jaja, tu je i matica. Ako je ona u onja va nastavka (ispo rešetke), što je najčešdi slučaj (te zato prvo i tražim jaja ispo matične rešetke), zamenimo im mesta. Ako je matica u vršnom (tredem) nastavku, nalazimo je, spuštamo je u onja va i takođ e im zamen imo mesta. Zamenom mesta onja va nastavka, onji koji je ved elimično oslobođen legla i ima osta praznih delija olazi na višu poziciju i matica ima ovoljno mesta za polaganje jaja, što utiče na smanjenu pojavu nagona za rojenje. Neposreno na početku intenzivne bagremove paše (kroz nekih 7 –8 ana) omah izna matične rešetke oajemo ceo nastavak satnih osnova. Pčelama to nede prestavljati smetnju, ved naprotiv. Imade u neposrenoj blizini ploišta priliku a izgrađuju veliki broj satnih osnova, što takođe utiče na smanjenje pojave nagona za rojenje. Zbog strogo oređenog, relativno malog prostora košnice, tako snažne zajenice veoma brzo i rao zaposeaju taj nastavak i grae sade. Tokom paše, sukcesivno i po potrebi oajemo još nastavaka iz rezerve, ovoga puta sa izgra đenim meišnim sadem. Važno je napomenuti a ovakav sistem raa zahteva jenogoišnje matice u ruštvima. Pojedinih povoljnih godina, kao i u normalnim godinama ko pojeinih pčelinjih ruštava, postoji potreba oavanja četvrtog nastavka nekad i znatno pre naveenog perioa oavanja nastavka sa satnim osnovama. Pčelar se ne sme
ustručavati a to učini, procenjujudi shono razvoju legla, klimatskim prilikama i rugim faktorima, ge de ga oati. Neoavanje tog nastavka znatno može povedati procenat pčelinjih ruštava koja de udi u rojevi nagon, a samim tim odi de i o globalnog smanjenja prinosa. Za taj manevar pčelar mora izuzetno obro a poznaje biologiju ponašanja pčela, a za to mu je potrebno zaista pozamašno stručno, teoretsko i praktično, tj. iskustveno znanje. Bez ovoljnog znanja u ovoj oblasti, pčelar nema šta a traži na pčelinjaku i ako pčelari rugim košnicama, o Fararovoj i a ne govorimo.
Slične principe primenjujem i ko narenih paša. Da bi razvoj ruštava bio što optimalniji, na četresetak ana pre očekivanog početka narene paše, vršim zamenu mesta ploišnih nastavaka, što obezbeđuje povoljnu starosnu strukturu pčela za najbolje mogude iskorišdenje pčelinje paše . Do sreine jula počinjem sa pripremama za zimovanje. Vršim poslenju zamenu mesta ploišnih nastavaka. Iz nastavka koji se na početku bagremove paše našao izna nastavka sa satnim osnovama, nije vrcan me, i prestavljade rezervu mea za zimu. U va ploišna tela pčele razvijaju leglo i smeštaju polen, kao i manje zalihe mea. Cilj ovakvog raa je stvaranje što više kvalitetno ogajenog legla tokom avgusta i slestveno obijanje što vedeg broja kvalitetnih zimskih pčela. Krajem jula i početkom avgusta tretira se protiv varoe. Tada koristim Apiguard, od 2006. goine, a prati ga oksalna kiselina krajem novembra, početkom ecembra. Kombinacija ova va srestva aje sasvim soline rezultate ved seam goina unaza. Pčelinjak se nalazi na mestu koje je cele goine bogato polenonosnom pašom, tako a pčele u zimu ulaze fiziološki maksimalno spremne.
Ako tokom avgusta bue suše, pa nema značajnije posticajne paše, pčele se prihranjuju mešavinom mea i šedera , ili pogačama sa proteinima. Koristi se uglavnom me izvrcan iz najsnažnijih ruštava neposreno pre bagremove paše, koji su pčele onele u vodnoj paši. Taj me se vrca iz ploišta koje je ko tako jakih zajenica često u to vreme blokirano meom i polenom, pa nije za proaju. Ovako sam mu našao oličnu primenu, jer ga opet vradam u ploište i služi za ogajanje zimskih pčela. Taj me se čuva najmanje goinu ana pre oavanja pčelama, što obezbeđuje nestanak eventualno prisutnih spora nozemoze u najvedoj meri, jer njih ima u svakoj košnici, potvrila su istraživanja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu PCR metoom, pošto se broj negativnih uzoraka nalazi u okviru granica statističke greške metoe. Do oktobra se pčele ne uznemiravaju, ako smo obezbeili sve pomenute faktore. Ovakvom tehnikom jenomatičnog pčelarenja bez selibe , poslednjih godina obezbe đuje se prosečni goišnji prinos od 15 –30 kg mea (zavisno od sezone), ako se ne seli. S obzirom na simboličan uloženi ra, to nije malo. Uz malo više zalaganja i jeno seljenje na rugu bagremovu pašu koja se naovezuje na bolju livasku pašu nego što je imam na stacionarnom pčelinjaku (ili se seli na tredu lokaciju samo na livasku pašu), što uglavnom i sprovoim, prinos se povedava za 50–70%, retko više poslenjih goina. Jer, klima je postala neumoljiva. Ako pogleamo poslenju sezonu (2013), cele godine, nodne temperature (kaa se stvara gro nektara) su bile neverovatno niske, te je bilo nemogude ostvariti značajnije prinose (sa izuzetkom suncokretove paše, na koju ne selim). Bagrem i alje ostaje najznačajnija paša, i akcenat pčelarenja je na njoj, kako zbog najvedih prinosa, tako i zbog najbolje cene mea. Zato pčelari moraju a se true a obavezno iskoriste ve bagremove paše, i to im mora biti prioritet. Fararova košnica umnogome pomaže iskorišdenje ve ili i tri bagremove paše, sa ruštvima u top f ormi sve vreme paše, sa najmanjom verovatnodom stupanja u rojevi nagon, ako se iole prate pčelinje zajenice i izlazi se u susret njihovim nagonima. Pčelar mora a usklai stalnu borbu za što više legla u košnici, i što manje izražen rojevi nagon, ako želi da postigne najbolje rezultate ovom košnicom. Fararova košnica mu svojom konstrukcijom u tome umnogome pomaže, jer se svi manevri obavljaju lako u svakom trenutku, i pčelaru ostaje samo a svoj eo posla obavi pravovremeno, raedi u sezoni isključivo nastavcima (ra ramovima može povedati prinose, ali je ra ramovima ko ove košnice skuplji nego ko rugih košnica, te ga ne preporučujem, jer je bolje imati manji prinos, ali manje i raiti, što se više nego kompenzuje vedim brojem košnica koje može opslužiti jean pčelar). Mlada matica na prvom je mestu prioriteta, i tu ne sme biti kompromisa. Samo mlade matice mogu da obezbede
vrhunske prinose, uz sve ruge povoljne uslove. Ali, svi rugi povoljni uslovi su ništavni bez mlae matice.
