dijadosi

Xegan Marija

  DOBA DIJADOHA (323 - 281) NAPOMENA Razdobe koje nastaje po Aleksandrovoj smrti poznato je u nauci kao doba dijadoha . Savremeni Savremeni izvori izvori zovu dijadosima  Aleksandrove generale koji su nasledili nasledili velikog velikog vojskovou vojskovou.. Doba dijadoha dijadoha zavrxava zavrxava se oko 280. godine godine p. n. e. osniva osnivaem em triju triju kraev kraevina ina — Ptole Ptolemei meida da u Egiptu Egiptu,, Seleuk Seleukida ida u Aziji Aziji i Antigonida u Makedoniji. Tekst koji sledi je skraena verzija odeka Doba dijadoha  koji je sastavila tavila Fanula Fanula Papazogl Papazoglu: u: F. Papazogl Papazoglu u, Istorija Helenizma, Vladavina Aleksandra Velikog, Velikog, Doba dijadoha , Beogr Beograd ad 1995. 1995. Tekst ekst je pode podeen en na xest xest mai maih h celina celina sa sledeim sledeim naslovima: naslovima: 1) Izvori, 2) Dogovor Dogovor u Vavilonu Vavilonu,, 3) Od Vavilona ilona do Tripar Triparadi adisosa sosa,, 4) Od Tripar Triparadis adisosa osa do Eumeno Eumenove ve smrti, smrti, 5) Vreme Vreme Antig Antigono onove ve prevla prevlasti sti i 6) Od Ipsa Ipsa do Kurupedi Kurupediona ona.. Iza svake celine celine sledi dodatak koji sadri izbor Diodorovog svedoqanstva o vremenu Aleksandrovih Istorijska ska biblioteka biblioteka.. Kige Kige XVII  — XXII  nasled naslednik nika: a: Diodor Diodor sa Sicili Sicilije, je, Istorij (Aleksandar Veliki i egovi naslednici) , Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana Marijana Ricl, Novi Sad 1998. Kao pomo korixene korixene su jox studije Ranoviqa Ranoviqa i Krajsiga: A.B. Ranoviq, Ranoviq, Helenizam i egova istorijska uloga , Sarajevo 1962. i Heinz Kreissig, Povijest helenizma , prevod s njema˘ckog ckog Micheline Popovi´c, c, Zagreb Z agreb 1987. Prilikom citiraa pomenutih pisaca tri taqke ,,...” oznaqavaju izbaqen tekst, dok vitiqaste zagrade ,,[ ]”, u veini sluqajeva, dodatak autora ovog teksta. M.X.

–1–

1.

IZVORI

1.1. Antiqki Antiqki izvori — Hijeronim iz Kardije na Helespontu sastavio je jednu istoriju dijadoha koja koja je obuhvat obuhvatala ala pedeset pedesetog ogodi odixe xe razdob razdobe, e, od 323. 323. godin godinee p. n. e. do Pirove Pirove smrti, smrti, do 272. p. n. e. Hijero Hijeronim nim je bio zemak zemak i prijat prijate e Eume Eumena na.. Nala Nalazi zio o se u eg egovoj ovoj prati prati sve do egov egovee smrti. smrti. Poto Potom m prelazi prelazi u slubu slubu Antigona Antigona i Demetrija. Demetrija. Oqevidac Oqevidac je bitke kod Gaze, kao i kod Ipsa. Ipsa. Naalo Naalost st,, egovo egovo delo, izuzev izuzev nekoliko nekoliko fragm fragmena enata ta,, danas nije saquvano. saquvano. Prepoznajem Prepoznajemo o ga kod kasnijih pisaca. — Durid sa Sama, tiranin, bio je savremenik Hijeronima. Sastavio je jednu istoriju u 27 kiga, koja je obuhvatala period od 371. do 281. godine p. n. e. Ni ovo delo danas danas nije saquvano. saquvano. Po svojoj istorijskoj istorijskoj vrednosti vrednosti bilo je slabije no Hijeronimovo. — Diodor sa Sicilije je od saquvanih saquvanih istoriografskih istoriografskih izvora najznaqanajznaqa  jniji. jniji. Istorija Istorija dijadoha dijadoha do 302. godine godine obraena je u XVIII, XIX i XX kizi egove Istorijske biblioteke . Diodorovo Diodorovo delo obuhvat obuhvatalo alo je ceo helenistiqki period do Cezarova vremena u 40 kiga, ali druga polovina nije saquvana. saquvana. Koristio Koristio se Hijeronimo Hijeronimom m iz Kardije i Duridom. — Pompej Trog, romanizovani Gal, u I veku p. n. e. sastavio je jednu opxtu istoriju. Justinov izvod iz toga dela je jedini saquvani izvor u kome je celo razdobe dijadoha obraeno kao celina. — Arijan iz Nikomedije je u deset kiga opisao dogaaje koji su se odigrali u vremenu vremenu od Aleksa Aleksandro ndrove ve smrti do 320. godin godine. e. Danas Danas su saquva saquvani ni samo fragmenti. — Plutarh iz Heroneje koji je sastavio ivotopise Fokiona, Eumena, Demetrija i Pira. Koristio se Hijeronimom iz Kardije i Durisom. — Pausanije u qijem delu Bios Hellados nalazimo jedan istorijski ekskurs o dijadosima.

1.2. Dokument Dokumentarna arna graa — Pisma dijadoha dijadoha saquvana saquvana u delima delima antiqkih pisaca pisaca — Hronik Hronike: e: Marmor belei dogaa dogaaje je od dolaska dolaska Aleksa Aleksandra ndra Marmor Parium  Parium  — belei na vlast vlast do 299/8. 299/8. godin godine, e, Oksirinxka hronika  — obuhvata period od  355. do 316. godine, godine, a hronologija hronologija je data po olimpijadama olimpijadama i atinskim arhontima, Vavilonska klinopisna hronika  — vana za seleukidsku ranu hronologij hronologiju u, od Aleksandrove Aleksandrove smrti s mrti do 306. godine, godine, Stela satrapa  — naena u hramu Buto u severnom Egiptu, nastala 316/5., u kojoj Ptolemej zvaniqno obnaroduje svoju odluku da nastavi sa politikom svojih prethodnika — spomenici spomenici privatno-pravn privatno-pravnog og karaktera karaktera — novac. novac.

–2–

2.

DOGOVOR

U

V A V I L O N U (3 23 )

2.1. Pitae Pitae naslea naslea Aleksandar Aleksandar Veliki Veliki umro je 13. juna 323. godine godine u Vavilonu. Vavilonu. Za sobom nije nije ostavi ostavio o pravog pravog nasledni naslednika. ka. Poxto Poxto je posled posledih ih dana ivot ivota a bio lixen lixen moi govora, jedini gest kojim je dao na znae svojim drugovima kome poverava brigu brigu o carstv carstvu u bil bilo o je davae davae prsten prstena a sa carskim carskim peqatom peqatom somat somatofi ofilak laku u i hilijarhu Perdiki. Prema makedonskom obiqaju, u sliqnim sluqajevima kada je zema ostajala bez kraa, o tome kome e pripasti presto odluqivali su Makedonci okupeni pod  orujem. orujem. Meutim, Meutim, po Aleksandrovo Aleksandrovojj smrti, makedonska makedonska vojska nije bila sva na okupu u Vavilonu Vavilonu.. Mnogo Mnogo je vojske ostalo u Makedoniji Makedoniji da poslui poslui Antipatru kao oslonac za makedonsku vlast u Grqkoj. Grqkoj. Oko deset hiada veterana veterana nalazilo nalazilo se sa Kraterom na putu za domovinu. Skupxtina Makedonaca — kako se naziva makedonska vojska okupena pod orujem kao najvixi organ vlasti — imala je vrlo ograniqene mogunosti za izbor liqnosti liqnosti koja bi mogla mogla da preuzme preuzme kraevstvo. kraevstvo. Aleksandar Aleksandar je bio istrebio istrebio sve pretendent pretendentee na makedonski presto. presto. Jedini preiveli preiveli qlan Filipove Filipove porodice porodice bio je Aleksa Aleksandro ndrov v polubr polubrat at Aridaj. Aridaj. Saquv Saquvani ani izvori izvori svedoqe svedoqe da je, mada mada se danas oko tog pitaa vode mnoge rasprave, Aridaj bio slabog fiziqkog i mentalno talnogg zdrav zdrava. a. Oko Aridaja Aridaja kao jedinog jedinog qoveka qoveka Filipove Filipove loze okupil okupili i su se vojnici makedonske falange predvoeni heterom Meleagrom. Kurcij Kurcijee Ruf Ruf pixe pixe da je na prvom prvom sastank sastanku u hetera hetera Perdika Perdika stavi stavio o Aleksa Aleksanndrov prsten na presto presto i prvi postavio postavio pitae pitae Aleksandrovo Aleksandrovogg naslednika. naslednika. Sam   je predloi predloio o da se saqeka saqeka poroaj poroaj Aleksan Aleksandrov drovee ene ene Roksan Roksane. e. U sluqaj sluqaju u da novoro novoroen enqe qe bude muxko, muxko, da se ono imenu imenuje je kraem. kraem. Prisut Prisutne ne je pozvao pozvao da se za sada sada pobrin pobrinu u samo samo oko pitaa pitaa regens regenstva tva.. Nearh Nearh pak kao novog makedno makednoskog skog kraa kraa predla predlaee Herakla Herakla,, navodno navodnogg Aleksa Aleksandro ndrovog vog sina iz veze veze sa Barsino Barsinom, m, Memnonovom udovicom. Meutim, ovaj predlog naixao je na opxte neodobravae. Ptolemej Ptolemej je predloio predloio da se obrazuje upravni kolegijum kolegijum prvih generala. generala. Mada se mnogima ovaj predlog dopao, ipak nije usvojen. usvojen. Najvixe Najvixe pristalica pristalica osvojio je Perdikin predlog. Somatofilak Aristonus je qak predloio Perdiku za regenta i pozvao ga da uzme prsten prsten sa prestola. prestola. Meutim, Meutim, ovome su buqno suprosta suprostavio vio Meleagar, voa makedonske falange i pristalica Aridaja kao kraa. Nije jasno da li je vojska proglasila Aridaja za kraa pre nego xto se taj predlog pojavio na skupxtini hetera ili su heteri heteri sami, u toku raspri, odluqili odluqili da ega ega pozovu pozovu. Mogue Mogue   je je da je Arid Aridaj aj ve ve bio bio prog proglaxen laxen od naro naroda da za kra kraa a kad  kad    je Meleaga Meleagar r stiga stigao. o. U svakom svakom sluqaju sluqaju,, Meleag Meleagar ar je stao stao na stranu stranu naroda naroda i izjasni izjasnio o se za Aridaja. Aridaja. Kad se on pojavio pojavio u dvorcu sa Aridajom da bi ovaj primio znake kraevskog dosto janstva, umalo da nije doxlo do borbi u odajama gde je na odru leao leao Aleksan Aleksandar. dar. Seleuk Seleuk je... obezbe obezbedio dio mirno mirno povlaqe povlaqee e Perdik Perdike. e. Dok je vojska vojska progl proglasil asila a Aridaja Aridaja,, heteri heteri su prihprihvatili Peitonov [Pitonov] predlog da se kao namesnici oqekivanog Roksaninog sina postave Perdika i Leonat, a da se Krateru i Antipatru poveri uprava nad Evropom... (F. Papazoglu) Krajsig (Kreissig) u svom spisu Geschichte des Hellenismus objaxava cieve svake od sukobenih strana: ...Pri ...Prist staja ajae e uz ovu ovu ili ili onu onu stran stranu u bilo bilo je, je, pret pret-posta postava vamo mo,, defini definiran rano o stavom stavom za ili protiv protiv posto postoja jaa a osvojena vojena ,,carstva”. Vrlo je vjerojatno vjerojatno da su makedonski seaci,   jezgr jezgra a falang falange, e, bil bili i ravnod ravnoduxn uxni i u tom tom smislu smislu. Rat je u pr–3–

vom redu ima predstavao novu priliku za paqku. Oni nisu pokazivali zanimae bilo za makedonsko, bilo za istoqaqko, odnosno makedonsko-istoqaqko carstvo, ukoliko se nisu mogli tamo trajno nastaniti. Ta je mogunost, naime, ve 323. godine za mnoga podruqja nestala, xto je vidivo iz sudbine veine Aleksandrov Aleksandrovih ih novoosnovanih novoosnovanih gradova. gradova. Arhidaj, Arhidaj, koji niti je imao mogunosti, mogunosti, a ni voe da nastavi nastavi zavojevaqku zavojevaqku politiku svog prethodnika, prethodnika, qinio qinio im se prikladnim prikladnim kraem. kraem. Tko e ih napokon odvesti kui, ako ne on?... ...Plemii-ko ...Plemii-koani anici ci su pak bili zainteresirani zainteresirani da i nadae nadae iskorix iskorixta tavaj vaju u pokoren pokorenee krajev krajeve, e, osobit osobito o u obliku obliku danaka i prava uivaa velikih zemixnih posjeda. Tim plemiima je odgovarao kra koji bi po svom oqinstvu naslijedio vlast vlast u Makedon Makedoniji iji a po materi materinst nstvu vu u Iranu Iranu.. Pri tom su se, opet opet, razlik razlikova ovali li oni veliki veliki vojskov vojskovoe oe i visoki visoki dostojanstvenici koji su gajili nadu da e jedinstvenim carstvom moi osobno osobno vladati... vladati... od onih kojima je dostajao dostajao i dio carstva pod ihovim suverenitetom... (H. Krajsig1 ) Suko Sukob b je trajao trajao dugo. dugo. Na kraju kraju su obe stran stranee uvid uvidel elee da ne mogu mogu pobedit pobediti i i potraile potraile sporazum. sporazum. Posredovao Posredovao je Grk Eumen, Aleksandrov Aleksandrov sekretar, sekretar, koji je branio branio interes interesee cele cele kraevi kraevine. ne. Heteri Heteri su prizna priznali li Aridaja Aridaja za kraa pod  III imenom Filipa , s tim da i Roksanino dete, ako bude muxko, postane kra pod  imenom Aleksandar (IV). Vlada Vlada Aridaj Aridaja a bil bila a je samo samo nominal nominalna. na. Stvarn Stvarnu u vlast vlast u dravi dravi imala imala su tri qoveka qoveka:: Krater Krater,, Perdika Perdika i Antipa Antipata tar. r. Antipa Antipata tar r je zadrao zadrao poloa poloajj koji koji je imao imao za Aleksa Aleksandro ndrova va ivot ivota a — sjedi sjediava avao o je, kao kraev kraev namesni namesnik, k, vojnu vojnu i civiln civilnu u vlast vlast u evropsk evropskim im delovima delovima carstva. carstva. Arijan Arijan svedoqi svedoqi da je najvix najvixa a vlast vlast u dravi dravi bil bila a poveren poverena a Krateru Krateru,, dok je Perdik Perdika a imenov imenovan an za glavn glavnookomandujueg komandujueg vojske. vojske. Meutim, Meutim, Diodor tvrdi da je Perdiki bila poverena uprava nad s vim. vim. Ovakva Ovakva protivreqnos protivreqnost t u izvorima izvorima nalazi jedino svoje objaxee objaxee u tome xto Krater nije mogao preuzeti poverenu mu dunost, jer je u to vreme bio na putu: vodio je u Makedoniju 10 000 otpuxtenih vojnika. ...Osim toga odluqeno je da se izvrxi podela najvixih poloa poloaja ja u carstv carstvu u — Krater Krater je posta postao o prosta prostates tes tes basileias asileias, Perdika hilijarh (poloaj koji je imao Hefestion, a koji Arijan ijan oznaqa oznaqava va kao epitrope Meleag agar ar je je epitrope tes xympases xympases basileias basileias). Mele odreen odreen za Perdikinog Perdikinog hiparha hiparha (ali je on uskoro ubijen). Antipatar je ostao i dae strateg Evrope... (F. Papazoglu) Pitaa: Zvaa prostates tes basileias, hilijarh, hiparh, strateg? Pitae dva kraa, odnosno kakav je bio odnos Aridaja i malog Aleksandra?

2.2. Podela Podela satrapija satrapija Arijan svedoqi da je Perdika, poxto se bojao za svoj poloaj, udaio iz Vavilona Vavilona i iz kraeve blizine blizine sve svoje s voje suparnike suparnike dodelivxi im satrapije. satrapije. To su bili na prvom mestu somatofilaci i Aleksandrovi prijatei. U administrativnoj tivnoj podeli carstva carstva nixta nije izmeeno. izmeeno. U istoqnom istoqnom delu carstva ostali su uglavnom stari satrapi, sem Iranaca koji su smeeni. Zapadne satrapije dobile 1

Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog ckog Micheline Popovi´ c, c, Zagreb 1987, 66 – 67. –4–

su nove upravaqe. Naravno, generali koje je Perdika na taj naqin udaavao iz Vavilo Vavilona na morali morali su biti saglasni saglasni s tim. tim. Oni su u svom postav postaveu eu na qel qelo o satrapija videli mogunost da se uqvrste u oblastima koje dobiju pod upravu i tako dou do vee samostalnos samostalnosti, ti, dok je Perdika raqunao da e u sluqaju sluqaju ihove nepokretnosti lako moi da ih s kraevom vojskom i u ime kraa prisili na posluxnost i da spreqi pokuxaje uzurpiraa vlasti.

–5–

Satrapije

Oblast

Broj

Satrapija

Zapadna oblast Carstva 

01.

Egipat

02. 02.

Siri Sirija ja s ove ove stra strane ne Eufr Eufrat ata a

03.

Kilikija,

04.

Pamfilija

05.

Karija

06.

Lidija

07.

Frigija

09.

Velika

10. 10.

Pafl Pafla agoni onija

11. 11.

Kapa Kapado doki kija ja i pont pontsk ska a obla oblast st

12.

Trakija

13.

Evropa

Centralna oblast Carstva  01. 01.

Istoqna oblast Carstva 

centar i

Likija

helespontska Frigija

Vav Vavilo ilonija nija

02.

Suzijan jana

03.

Persida

04.

Kar Karmanija

05.

Medija

06.

Jerme rmenija

01.

Partija

02.

Arija

03.

Baktrijana

04. 04.

Para Parapa pami miso soss

05.

Doi

06.

Indija

07.

Arahozija

–6–

Tars

i

Hirkanija

i

Sodgijana

Ind  

s

Gedrozijom

Ptolemej — Egipat U vreme Aleksandra Egipat Egipat nije bio satrapija. satrapija. Aleksandar Aleksandar je Egipat Egipat podelio na dve nome nome:: gori ori i doi doi Egipat Egipat.. Civi Civiln lnu u upra upravu vu nad nad zem zemom om pove poveri rio o je 1 dvojici uroenika , a vojnu komandu poverio poverio je Makedoncim Makedoncima. a. Prostor Prostor Libije dao je na upravu Apoloniju Apoloniju.. Prostor Prostor Arabije poveren je Kleomenu. Kleomenu. Kleomen Kleomen je takoe takoe uivao uivao poloaj poloaj finansijskog finansijskog naqelnika. naqelnika. Godine 323. Ptolemej Ptolemej postaje namesnik Egipta, Egipta, Libije i onog dela Arabije koji se graniqi sa Egiptom. Laomedont — Sirija s ove strane Eufrata Siriju Siriju s ove strane Eufrata dobija Laomedont Laomedont.. Fenikija Fenikija je zadrala zadrala domae kraev kraevee i knezov knezove, e, a obavez obaveza a gradov gradova a sastoja sastojala la se u plaa plaau u poreza poreza.. Gradov Gradovi i su finansiski bili vezani za Siriju. Antigon Jednooki — Velika Frigija i Pisidija Antigon Antigon Jednooki dobio je ve 333. godine godine Veliku Frigiju kao satrapiju. satrapiju. Antigon gon je na jugu jugu proxir proxirio io s voju voju satrap satrapiju iju pripojiv pripojivxi xi joj Pisidij Pisidiju u. Sedixt Sedixtee Antigonove satrapije nalazilo se u gradu Kelainai. Eumen — Paflagonija, Kapadokija i pontska oblast do Trapezunta Severn Severni i deo Male Azije Azije nikada nikada nije prizna priznavao vao makedon makedonsku sku vlast vlast.. Eumenu Eumenu je staveno u zadatak da osvoji ovu oblast. Leonat — Frigija helespontska Antipatar — Evropa Lizimah — Trakija Seleuk — Seleuk na upravu nije dobio satrapiju, ve je ostao u Vavilonu kao komandant koice hetera. Pitaa: Postoji tvrda da je na istom savetovau u Vavilonu na kome je bilo rexeno pitae podele vlasti, izvrxena i podela satrapija. Da li je to taqno?

1

Doloapsisu Doloapsisu i Petisisu; Petisisu; ubrzo se ovaj posledi posledi odrekao vlasti i Doloapsis Doloapsis ostaje gospodar qitave oblasti s centrom u Memfisu –7–

 Dodatak — Diodor sa Sicilije Aleksandar na samrti predvia budunost

...4. Kada se u Vavilonu rastajao od ivota i ispuxtao posledi dah, ,,prijatei su ga upitali kome ostava kraevinu, a on je odg odgovo ovorio rio:: ,,Na ,,Najbo jboem em:: pred predvi viam am da e se moji ,,pri,,pri  jatei” upustiti u veliku borbu, meni u qast”. 5. I zaista je tako bilo: najug najuglednij ledniji i Aleksa Aleksandrovi ndrovi ,,prijatei”, ,,prijatei”, borei se za prevlast, vodili su mnoge estoke borbe nakon egove smrti. (XVIII, I, 4 – 5)2 O sudbini Aleksandrovih planova

...4. Najve Najvei i i najzn najznameni amenitiji tiji planovi planovi razraeni u kraev kraevim im belexkama belex kama bili su slede sledei. i. U Fenikiji, Siriji, Siriji, Kilil Kililikiji ikiji i na Kipru trebalo je sagraditi 1 000 ratnih brodova veih od trijera — za pohod protiv Kartagiana i ostalih naroda u obalskim delovima Libije, Iberije i obliih zemaa, sve do Sic Sicili ilije; je; tre trebal balo o je izg izgradi raditi ti put uz lib libijsk ijsku u oba obalu lu do Herakl Her aklovi ovih h stu stubov bova a i, u skla skladu du sa pot potreb rebama ama tolike tolike flo flote, te, lukee i bro luk brodog dogradi radilix lixta ta na odg odgova ovaraj rajui uim m mes mestim tima. a. Bil Bilo o je predvieno predvi eno i gra graee ee xest bog bogato ato opremenih opremenih hramova... hramova... kao i osnivae gradova i prebacivae naroda iz Azije u Evropu i u obrnutom pravcu, iz Evrope u Aziju, da bi se najvei kontinenti braqnim vezama i zajedniqkim ivotom doveli u stae opxte sloge [Homonoia] i ro roaqk aqkog og prijat prijates estva tva... ... 6. Kad Kada a su kraeve belexke proqitane, iako su voleli Aleksandra, Makedonci su uvideli da su u pitau preterani i texko ostvarivi planovi, pa su odluqili da se nixta od toga ne izvrxi... (XVIII, III , 4 – 6)

2

Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka. Kige XVII — XXII (Aleksandar Veliki i egovi naslednici), Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana Ricl, Novi Sad  1998. –8–

3.

OD

VAVILONA

DO

TRIPARADISOSA

3.1. Pobuna Pobuna Grka Diodor r pixe pixe da su 325. 325. godine odine p. n. e. u Baktri Baktriji ji i Pobuna Filona Enijanca — Diodo Sogdijani grqke trupe pod vostvom Filona Enijanca digle ustanak i pokuxale da organizuju organizuju povratak povratak u otabinu otabinu.. Posle Aleksandrove Aleksandrove smrti (323) broj od 3 000 ustani ustanika ka porast porastao ao je na 23 000. 000. Ovu pobunu pobunu,, mada mada je sam eleo eleo ustani ustanike ke pridobiti i omoguiti im povratak u otabinu, Piton je po nalogu Perdike u krvi uguxio. Godine odine 323/2. 323/2. kako kako tvrdi tvrdi Diodor, Diodor, Atian Atiani i su protiv protiv Antipatr Antipatra a poveli poveli rat poznat pod imenom Lamijski rat . Lamijski rat Poqetak rata — Postoji nedoumica o samom poqetku Lamijskog rata, budui da nax glavni izvor — Diodor, donosi dve razliqite verzije: jednu u XVII kizi, a jednu na poqetku XVIII kige. U sedamnaestoj kizi Diodor govori o nemirima u Grqkoj iz kojih je proistekao tekao Lamijski Lamijski rat. rat. Naime, Naime, najamn najamnici ici na ostrvu ostrvu Tenaro Tenaronu nu su se pobuni pobunili li i za stratega stratega autokrat autokratora ora izabrali Atianina Atianina Leostena. Leostena. Leosten Leosten je bio sin istoim toimeno enogg strat strateg ega a u Savez Savezniq niqkom kom ratu. ratu. O egovo egovojj karije karijeri ri pre 324. 324. godin godine, e, kada kada je iz Male Azije Azije prexao prexao u Grqku Grqku,, malo malo znamo. znamo. Jedni Jedni veruju veruju da je u Maloj Maloj Aziji Aziji okupao okupao raspuxtene raspuxtene,, besposl besposlene ene vojnike vojnike sa kojima kojima je oko 325. prexao prexao na Peloponez, Peloponez, taqnije taqnije na ostrvo ostrvo Tenaron, enaron, stecixtu stecixtu najamnika. Meutim, Meutim, jedan natpis natpis svedoqi svedoqi da je Leoste Leosten n 324/3. 324/3. godin godinee vrxio vrxio zvae zvae atinskog atinskog strateg stratega. a. Sa pravom pravom se posta postava va pitae pitae kakve kakve je veze veze Leoste Leosten n kao strateg strateg imao imao sa na  jamni jamnicim cima a Tenaron enarona. a. Iznete Iznete su brojne brojne pretpo pretpost stavk avke, e, koje emo u ovom ovom tekstu tekstu izost izostavi aviti. ti. Kako Kako bil bilo, o, Diodor Diodor tvrdi da je Leosteno Leostenovo vo ratno iskustvo iskustvo i antimake timakedonsk donsko o raspolo raspoloe eee presu presudil dilo o da ga najamn najamnici ici izaber izaberu u za svog vou vou. Leost Leosten en je ozbin ozbino o shvati shvatio o predst predstoje ojei i rat. rat. Poveza Povezao o se sa atinsko atinskom m bulom bulom i dobi dobio o 50 tale talena nata ta za hitn hitnee sluq sluqaj ajev eve. e. Pove Poveo o je preg pregovor ovoree sa Etol Etolci cima ma o saveznixtvu... saveznixtvu... Dakle, prema ovoj Diodorovoj verziji Atina nije bila odgovorna za rat. U osamnaestoj kizi Diodor pixe da su Atiani poveli rat protiv Antipatra, tra, jer su bil bili i nezadov nezadovon oni i Aleksa Aleksandro ndrovom vom odlukom odlukom donetoj donetoj 324. 324. godin godinee p. n. e. Aleksa Aleksanda ndar r je uoqi Olimpij Olimpijskih skih igara igara poslao poslao u u Nikano Nikanora ra Stagir Stagirananina, usvojenika Aristotela, i dao mu pismo sa proglasom o povratku prognanih. Naredio je da grqki gradovi moraju primiti natrag sve politiqke emigrante, a kojih kojih je bil bilo o oko 20 000. 000. Ovaj Ovaj zahte zahtev v za Atinu je predst predstav avao ao gubitak gubitak ostrva ostrva Samosa, jer su se na posedima proteranih bili naselili atinski klerusi. To je bila ,,kap koja je prelila prelila qaxu”. Antimakedon Antimakedonske ske stranke u Atini predvoene predvoene Hiperidom, Platonovim i Isokratovim uqenikom, i Demostenom dobijaju xiru podrxku. podrxku. Hiperid Hiperid se zalagao zalagao za oslobaa oslobaaee svih Grka od Makedonaca. Makedonaca. MaterMaterijalnu bazu za voee rata predstavali su novac koji je ostao od Harpalove afere2 , kao i 8 000 najamni najamnika ka kod Tenara. enara. Leoste Leostenu nu je poveren poveren zadata zadatakk da na svoju odgovornost odgovornost (bez odluke demosa) otputuje na ostrvo ostrvo i organizu organizuje je najamnike najamnike u vojne redove. Tajnost je bila neophodna, neophodna, kako bi Antipatar Antipatar nepripremen nepripremen doqekao rat. rat. Tek onda kada je vest o Aleksandrovoj Aleksandrovoj smrti potvrena potvrena demos donosi odluku o ratu. ratu. Dakle, prema drugoj drugoj verziji Atina je odgovorna odgovorna za rat. Veruje 2

Harpal, Harpal, makedonski makedonski plemi iz elimejske elimejske kraevske kraevske kue, bio je blizak Aleksandro Aleksandrov v prijate prijate i saradnik saradnik od mladih dana. U Aziju je poxao kao blagajnik; blagajnik; 331. poverena poverena mu  je centralna centralna blagajna blagajna u Vavilonu Vavilonu.. Nakon Nakon Aleksandro Aleksandrovog vog povratka povratka iz Indije (327 – 325) pobegao pobegao je prvo u Tars, Tars, pa u Atinu. Tamo Tamo je podmitio podmitio vodee politiqare politiqare,, meu ima i Demostena. Demostena. Odatle Odatle je otixao otixao na Krit, Krit, gde je stradao stradao od ruke jednog oficira. oficira. Hiperid  Hiperid    je bio glavni tuilac Demostena Demostena u sluqaju sluqaju Harpalova Harpalova afera. Meutim, Meutim, kasnije e ovu dvojicu povezati zajedniqki interes protiv Makedonije. –9–

se da ova Diodorova verzija potiqe ili od Hijeronima ili od Durida, dobrih poznavalaca atinskih prilika. Pitaa: Kako ostrvo Tenaron postalo stecixte najamnika? Najamnici na ostrvu izbrali Leostena za stratega autokratora , xto znaqi... Zaxto Leosten stupa u vezu sa atinskom bulom i zaxto mu ova daje novac? Priprema za rat — Godine 323/2. atinska narodna skupxtina donela je odluku da se atinski narod pobrine za opxtu slobodu svih Grka, kao i da oslobodi gradove makedonskih makedonskih garnizona garnizona.. Tri atinske file trebale trebale su ostati ostati u Atici da brane zemu, zemu, a sedam je opremeno opremeno za rat van granica. granica. Leosten Leosten je imenovan imenovan za stratega stratega hoplita, hoplita, tj. komandant komandanta a atinskih snaga koje izlaze iz zeme. Atina je opremila 240 ratnih brodova i raspisala opxtu mobilizaciju svih muxkaraca do 40 godina starosti. starosti. Upuena Upuena su poslanstva poslanstva drugim grqkim gradovima gradovima s pozivom pozivom da se pridrue borbi protiv Makedonije. Pitaa: Leoste Leosten n izabra izabran n za komandant komandanta a atinski atinskih h snaga snaga koje koje izl izlaze aze iz zeme. zeme. Da li se misli na onih sedam fila. Rat — Leosten, koji je poslat na Tenaron da organizuju vojsku najamnika, sada napuxt napuxta a Pelopo Peloponez nez i prodir prodiree u sredu sredu Grqku Grqku.. Svoje Svoje snage spojio spojio je sa regularnom larnom atinskom vojskom, a dobio je podrxku Etolaca Etolaca (7 000 ratnika), ratnika), Fokiana Fokiana i drugih sredogrqkih sredogrqkih gradova. gradova. Beoani, Beoani, bojei se restauraci restauracije je Tebe, pokuxpokuxali su da onemogue ovo spajae, ali u tome nisu uspeli. Antipatar nije raspolagao sa vojskom veom od 13 000 ratnika i 600 koanika. Mada su mu Tesalci obeali pomo, Antipatar podrxku trai jox od Kratera, koji se u to vreme nalazio u Kilikiji 3 . Budui da je Leosten zauzeo Termopile, Antipatar vixe nije mogao qekati na Kratera, ve je sam napao Grke severno od Termopi ermopila, la, nedalek nedaleko o od Herakle Herakleje. je. Meuti Meutim, m, Tesalci esalci su ga izneve izneveril rili i i prexli na Leostenovu Leostenovu stranu. stranu. Antipata Antipatar r odluqi da se povuqe u tesalski tesalski grad  Lamiju Lamiju,, dok ne stigne stigne Kraterov Kraterova a pomo. pomo. Ali, Ali, Leoste Leosten n ga u Lamiji Lamiji odseqe od  ostalog ostalog sveta. Zbog opsade Lamije, ovaj ustanak ustanak je poznat poznat u nauci kao Lamijski rat. rat. Neki izvori izvori ga nazivaju nazivaju Helenskim ratom , ali stara tradicija ne zna za ovaj naziv. naziv. On se java docnije u Atini da bi se antimakedon antimakedonskom skom pokretu dao opxtegrqki karakter. Prvi Prvi uspesi uspesi Grka povea poveali li su broj broj savezn saveznika ika.. Obrazo Obrazovan van je ratni ratni savet savet od  predstavnika pojedinih drava, dok je Atini data hegemonija, a Leostenu glavna komanda. Leos Leoste ten n je eleo eleo da xto xto pre pre osvoj osvoji i Lamij Lamiju u, dok dok je Anti Antipa pata tar r sam, sam, a voa voa saveznika saveznika nepokolebana. nepokolebana. Antipatar Antipatar je qak izrazio spremnost na pregovore pregovore,, ali  je Leosten traio bezuslovn bezuslovnu u kapitulaciju kapitulaciju.. Rat je nastaven nastaven,, a u jednom okrxaju Leosten Leosten je smrtno smrtno raen. Posmrtn Posmrtno o slovo slovo odrao mu je sam Hiperid Hiperid.. Bio  je to teak gubitak za saveznike. U vreme opsade Lamije Etolci su se povukli iz rata pod izgovorom nekih domaih poslova. U meuvremenu, Antipatru je u pomo priskoqio Leonat 4, namesnik namesnik helespontske helespontske Frigije. Frigije. Heleni su morali odustati odustati od opsade Lamije i organizovati zovati napad protiv protiv novog novog neprij neprijat atea ea.. Do sukoba sukoba je doxlo doxlo u Tesaliji esaliji,, kada  je Leonat ubijen. ubijen. egova egova vojska se pridru pridruila ila Antipat Antipatru ru i s im povukla povukla u Makedoniju. Atini Atini je srea srea okrenu okrenula la lea i na moru. moru. Atinske Atinske lae nisu uspele uspele da spreqe spreqe 3

Krater i Poliperhont zadueni da 10 000 veterana prebace iz Azije u Makedoniju Leonat je bio Aleksandrov roak i egov somatofilak. Kurcije i Justin svedoqe da je bio odreen da zajedno zajedno sa Perdikom Perdikom vodi brigu o Roksanino Roksaninom m sinu, sinu, ali je docnije docnije udaen udaen iz Vavilona i upuen upuen u Malu Aziju. Aziju. Izgleda Izgleda da je imao pretenzija pretenzija na makedonski makedonski presto. presto. Priqalo se da ga je Aleksandrova sestra Kleopatra, koja je imala podrxku Olimpijade, pozvala u Pelu i nudila mu svoju ruku. 4

– 10 –

Leonatov Leonatov prelaz preko prevlake, kao ni Kraterov. Kraterov. Jedan deo atinske flote ostao tao je da motri na Antipa Antipatro trove ve lae, dok je drugi drugi krenuo krenuo ka Helespo Helespontu ntu.. Ove poslede poslede je kod Abida porazila feniqanska feniqanska flota predvoena predvoena Klitom. Klitom. Zatim  je Klit svoje snage spojio sa Antipatrovim i 322. kod Amorga preostaloj atinskoj floti zadao katastrofal katastrofalan an poraz5 . Ovaj Ovaj pora porazz zauv zauvek ek je slomi slomio o atin atinsku sku talas talasokra okratij tiju u. Beloh Beloh smatra da je to najvea najvea pomorska pomorska bitka bitka u Egeji Egeji posle Salaminske i da je bila od svetsko-istorijskog znaqaja, jer je obeleila kraj politiqke veliqine Atine. Poraz kod Amorga odrazio se i na situaciju na kopnu. Krater je prodro u Grqku i kod Kranona Kranona se suoqi suoqio o sa savezniq savezniqkom kom vojskom. vojskom. Mada Mada je sukob sukob bio nerexen nerexen,,  jedan za drugim polisi su stali napuxtati redove ustanika, tako da se koalicija raspala. Demoralisana Atina bila je raspoloena za mir. Pitaa: Xira obavextea o nazivu Lamijski rat. Kraj rata — Anti Antipa pata tar r je odbio odbio da priz prizna na Hele Helensk nski i save savez, z, ve ve je sa svako svakom m dravom pregovarao posebno. U Atini na vlast ponovo dolaze Demad i Fokion, koji su poveli pregovore sa Antipatrom. Prema postignutom dogovoru, Demosten i Hiperid su morali da se predaju6. Demokratsko Demokratsko ureee ureee je ukinuto i umesto ega uvedena oligarhi oligarhijska jska vlada. Politiqka prava imali su samo oni graani qiji je cenz bio iznad 2 000 drahmi. drahmi. Ukinut Ukinuto o je pravi pravilo lo da niko niko ne moe moe biti biti bouleu bouleut t ili arhont arhont vixe vixe od  dva puta, puta, tako tako da se vlast vlast sada nalazi nalazila la u rukama rukama imunih imunih graana graana.. Atina Atina se obavezla da plati ratnu odxtetu, a makedonska posada je smextena u Munihi jsku tvravu kao garant garant novog poretka. Pitae Pitae Sama ostaveno ostaveno je na rexavae Perdici Perdici kao strategu strategu Azije. Perdika je pitae pitae rexio nepovono nepovono po Atiane. Atiane. Etolci Etolci su nastavil nastavili i rat. rat. Zahvauju Zahvaujui i s vom prirodnom prirodnom poloaju dugo su odolevali evali napadima napadima Antipatra. Antipatra. Zainteresov Zainteresovavxi avxi se za prilike na Istoku i predstojei rat protiv Perdike, Antipatar je sa Etolcima sklopio primirje 322. godine.

3.2. Prvi sukob dijadoha dijadoha Posle Posle Aleksa Aleksandro ndrove ve smrti u Carstv Carstvu u nije nije bil bilo o pravog pravog namesni namesnixtv xtva. a. eom da svima nametne svoju vou, Perdika je izazvao otpor ostalih dijadoha. Preuzeo je na sebe ulogu regenta i smatrao da mu svi duguju posluxnost. Prvi pokuxaji pokuxaji otpora javaju se ubrzo posle Aleksandrove Aleksandrove smrti. Na primer, pobuna Meleagra, voe makedonske falange, zatim pokuxaj medskog satrapa Pitona da se, iskoristivxi pobunu Grka u Baktriji, osamostali i napokon Antigonovo odbijae Perdikinog zahteva da priskoqi u pomo Eumenu 7 . Situacija postaje jox sloenija kada u Malu Aziju dolaze dve makedonske princeze: Aleksandrova sestra Kleopatra i Aleksandrova polusestra Kinana. Olimpijada mpijada je ruku ruku Kleopa Kleopatre tre ponudil ponudila a Perdic Perdici. i. U to vreme Perdika Perdika je ve bio zaruqe zaruqen n za Antipa Antipatro trovu vu erku erku Nikaju Nikaju.. Nije Nije raskinu raskinuo o veridb veridbu u sa ovom ovom posleposledom, dom, ali nije odbio odbio ni Kleopa Kleopatru tru.. Ovakvi Ovakvim m ponaxa ponaxaem em Perdika Perdika je izazv izazvao ao nezadovostvo Antipatra. Princeza Kinana, uprkos protiveu Antipatra, dolazi u Aziju kako bi svoju ker ker Adaju Adaju udala udala za kraa Filipa Filipa Aridaja Aridaja.. Mada Mada je Perdika Perdika naredio naredio da se 5

Klit e posle Triparadi Triparadisosa sosa upravati upravati Lidijom. Lidijom. Meutim, Meutim, u vreme kada Antigon Antigon zauzima zauzima Frigiju helespontsku helespontsku i Lidiju, Lidiju, Klit se sklaa sklaa kod Poliperhonta Poliperhonta.. Postaven Postaven   je za komandanta komandanta flote. flote. U velikoj velikoj pomorskoj pomorskoj bici protiv Nikanora Nikanora pretrpeo pretrpeo je poraz. poraz. Ubijen je u Makedoniji. 6 Demosten je na ostrvu Kalauriji popio otrov pre nego xto je uhvaen, dok je Hiperid  uhvaen na Egini, predat Antipatru i poguben. 7 Na kraju je sam Perdika pomogao Eumenu i zajedniqkim snagama su savladali kapadokijskog satrapa Arijarata – 11 –

Kinana Kinana pogubi, nije uspeo spreqiti spreqiti planirani brak. Adaja kao kraica uzima ime Euridika i tei da vlada umesto svog nesposobnog mua. Odnos Odnos izmeu izmeu Perdike Perdike i Ptole Ptolemej meja a tako takoee nije nije bio najboi. najboi. Ptole Ptolemej mej je dao da se pogubi Kleomen, koga mu je Perdika dodelio kao finansijskog naqelnika. Odnos e se znatno pogorxati kada Ptolemej na prevaru sahrani Aleksandrovo telo u Memfisu. Aleksandrova sahrana — Za pitae nasledstva Aleksandrove vlasti bilo je od  veli velike ke vano vanosti sti gde e i ko sahra sahrani niti ti premi preminu nulo logg kra kraa. a. Zem Zema a u kojo kojojj se bude nalazio nalazio Aleksandrov Aleksandrov grob imala bi neosporno neosporno najvei presti. presti. Da ne bi doxlo do toga da neko tim putem stekne prednost nad ostalima u borbi za vlast, dijadosi su se u Vavilonu dogovorili da Aleksandar bude sahraen kao Amonov sin u oazi Sivah. Sivah. Aridaj, Aridaj, pozniji satrap, satrap, dobio je nalog da se pobrine za izradu sarkofaga. Aridaj Aridaj je krenuo krenuo na put bez naree nareea a i znaa znaa Perdikin Perdikinog og.. U meuvr meuvreme emenu nu,, Perdika sazna da Ptolemej nema nameru da pusti povorku da proe kroz Egipat u pravcu oaze, ve da eli da sahrani Aleksandra u Memfisu, kako bi se egov grob nalazio nalazio na teritori teritoriji ji egove egove satrapije. On odluqi da izigra izigra Ptolemeja Ptolemeja i da sahrani Aleksandra u Makedoniji, u staroj kraevskoj nekropoli u Egama. Meutim, Ptolemej se bio dogovorio s Aridajem da povorka skrene prema jugu i doe doe do Damaska. Damaska. Kad je stigl stigla a u Siriju Siriju,, Ptole Ptolemej mej ju je s vojskom vojskom primora primorao o da promeni pravac i umesto da poe na sever prema Maloj Aziji i Makedoniji, povorka povorka je krenula krenula put Egipta. Egipta. Aleksandar Aleksandar je privremeno privremeno sahraen sahraen u Memfisu Memfisu,, dok se u Aleksandriji ne podigne mauzolej koji e primiti egove ostatke. Ovaj incident znaqio je otkazivae posluxnosti Perdiki, te je sukob bio neminovan. Prva koalicija Prva koalicija — U meuvremenu meuvremenu,, Antigon Antigon je prexao iz Male Azije u Makedoniju Makedoniju kako kako bi pridob pridobio io Antipa Antipatra tra i Krater Kratera a za zajedni zajedniqku qku borbu protiv protiv Perdike. Perdike. Ovoj koaliciji pridruuju se Ptolemej i Lizimah. Ovo je prva u nizu koalicija koje e se sklapati u sledeim godinama kad god  se jedan od dijadoha osili toliko da pokuxa da nametne svoju vou ostalima. Perdika vs koalicija — Saveznici su odluqili da Krater, pored regenstva, dobije i komandu nad aziskim snagama, zatim da Antipatar i Krater preu u Aziju i napokon da Antipatar upravu nad Makedonijom ostavi Poliperhontu. Da bi spreqio prelaz Antipatra Antipatra i Kratera, Kratera, Perdika na Helespont Helespont xae Eumena Eumena sa najver najvernij nijim im oficirim oficirima. a. Sam pak odluqu odluquje je da sa glavn glavnino inom m vojske vojske udari udari na Ptole Ptolemej meja a u Egiptu Egiptu.. Smatra Smatrao o ga je najopa najopasnij snijim im protivni protivnikom kom,, budu budui i da je Ptolemej ve utvrdio svoju vlast u Egiptu, da je jednom vrstom politiqke unije bio vezan sa Kirenaikom i da je vodio diplomatske pregovore sa Kiprom 8 . Poqe Poqetk tkom om 321. 321. godine odine Perdik Perdika a dolazi dolazi s vojsk vojskom om u Egip Egipat at.. Sobo Sobom m je poveo poveo kraeve, elei da ovaj svoj poduhvat prikae kao pohod za oslobaae Aleksandrovog sandrovog lexa i egovo egovo vraae vraae pravim pravim naslednicim naslednicima, a, kraevima. kraevima. Meutim, Meutim, Perdika je u Egiptu Egiptu pretrpeo velike velike gubitke. Vojska je u vixe navrata navrata stradala kada je pokuxala da pree nabujali Nil. Iskoristivxi nezadovostvo do kojeg  je potom doxlo u vojsci, satrapi Piton i Seleuk ga ubixe. Perdikina Perdikina vojska se pak okupila oko Ptolemeja i kraeva i izrazila spremnost da vrhovnu komandu poveri poveri Ptolemej Ptolemeju u. Meuti Meutim, m, ovaj ovaj je qast qast odbio, odbio, pa je odluqe odluqeno no da Perdiki Perdikino no mesto privremeno zauzmu Piton i Aridaj. Dok se to odigra odigraval valo o u Egiptu Egiptu,, u Maloj Maloj Aziji Aziji savezn saveznici ici su podeli podelili li s voje voje snage. snage. Antig Antigon on je s vojskom vojskom otixao otixao na Kipar, kako bi odatle odatle pomog pomogao ao PtolePtole8

Ptolemej Ptolemej je bio oeen oeen Antipatrov Antipatrovom om erkom erkom Euridikom, Euridikom, Krater Krater sa Antipatrovo Antipatrovom m erkom Filom, dok je Perdika bio veren za Antipatrovu erku Nikaju – 12 –

meju, Antipatar u Kilikiju, da s lea udari na Perdiku, a Krater se uputio protiv protiv Eumena. U odluqujuoj odluqujuoj bici do koje je doxlo izmeu Kratera Kratera i Eumena, Eumena, a qije mesto odigravaa nam danas nije poznato, Krater je pretrpeo poraz i izgubio ivot ivot. Kraterov Kraterova a vojska vojska nije nije prexla prexla Eumenu Eumenu, ve ga je osudil osudila a na smrt i krenula prema Siriji da se kod mesta Triparadisosa (severna Sirija) sastane sa Antipa Antipatro trom m i Antig Antigono onovi vim m trupam trupama. a. Tu je doxlo doxlo do prvog prvog dogovora dogovora meu preostalim dijadosima. Pitaa: Diodor pixe (XVIII, XXXII, 1) da je Perdika saznao za Eumenovu pobedu i zatim, s vixe pouzdaa krenuo na Egipat. Fanula, pak, tvrdi, da se o Eumenovoj pobedi saznalo tek po smrti Perdike. Koja verzija je taqna? Triparadisos

U jesen jesen 321. 321. godin godinee odran odran je sasta sastanak nak dijadoha dijadoha u Tripara Triparadiso disosu su,, u severnoj Siriji. Na sastanku je odluqeno da Piton i Aridaj daju ostavke na poloaje glavnih komandanata mandanata.. Antipatru Antipatru,, najstarijem najstarijem i najuticajnij najuticajnijem, em, poveren poveren je poloaj poloaj namesnamesnika sa neograniqenim ovlaxeima (epimelet autokrator), kao i zadatak da reorganizuje dravu9 . Antipatar je poverio Antigonu poloaj komandanta aziskih snaga, snaga, kao i ruku ruku svoje svoje keri keri File. File. Ptole Ptolemej meju u prizna priznaje je neogra neograniq niqenu enu vlast u Egiptu Egiptu. Svom sinu Kasandru Kasandru poverio poverio je poloaj poloaj komandant komandanta a kraevske kraevske koice. koice. Ovim sastankom zavrxava se prvi dvogodixi period epohe dijadoha. Pitaa: Ko dobio regenstvo, regenstvo, tj. ko je zaxtitnik zaxtitnik kraeva Antipatar Antipatar ili Antigon? Antigon? Mada Mada Fanul Fanula a ne pomie, pomie, Krajsig Krajsig tvrdi da je na ovom ovom sasta sastanku nku Seleuk Seleuk dobio Vaviloniju. Taqno ili netaqno?

9

Antipat Antipatar ar je saquva saquvao o poloa poloajj strate stratega ga Evrope. Evrope. Doxavx Doxavxi i na vlast vlast,, odmah odmah se morao morao suoqiti sa jednom pobunom vojske zbog neisplaenih obeanih nagrada – 13 –

 Dodatak — Diodor sa Sicilije Ustanak Filona Enijanca

Heleni koje je Aleksandar naselio Heleni naselio u tzv. gor gorim im satrapijama satrapijama qeznuli su za helenskim obrazovaem i naqinom ivota, a bili su odbaqeni u najudaenije delove drave; dok je kra iveo, trpeli su iz straha, a nakon egove egove smrti digl digli i su ust ustanak. anak. 2. Dogovorivxi se i izabravxi za komandanta Filona Enijanca, sakupili su priliqnu vojsku — vixe od 20 000 pexaka i 3 000 koanika... (XVIII, VII, 1 – 2) Aleksandrov edikt o povratku prognanih

...3. Uoqi Olimpijskih igara poslao je u Heladu Nikanora Stagiranina giran ina i dao mu pismo s prog proglasom lasom o povratku prognanih. prognanih... .. 4. Nikanor je postupio po nareeu i glasnik je proqitao sledee pismo: pism o: ,,Kr ,,Kra a Aleksand Aleksandar ar proteran proteranim im Helenim Helenima! a! Mi nismo krivi kri vi za vax vaxee pro proter teriva ivae, e, ali emo bit biti i zas zaslu luni ni za vax povratak u rodne gradove, izuzev onih na koje je baqena kletva. O ovome smo pisali Antipatru, da gradove koji se tome protive prisili da vas prime... (XVIII, VIII, 3 – 4) Kako su Heleni primili Aleksandrov edikt o povratku prognanih

...6. Veina je odluku o povratku prognanih prihvatila i smatrala je dobrom, jedino su Etolci i Atiani bili nezadovoni... Etolci su, naime, proterali graane Enijade iz ihovog grada i oqekivali oqekivali su kaznu primerenu primerenu svom zloqinu... zloqinu... 7. Isto tako, Atiani su podelili Sam svojim klerusima i nisu bili voni da predaju ostrvo... (XVIII, VIII, 6 – 7) Spisak saveznika

...Prvi su Etolci u celini uxli u savez... a potom Tesalci, svi izuzev graana Peline, Etani izuzev Heraklejana, Ftiotidski Ahajci izuzev Tebanaca, Malijci izuzev Lamijaca, svi Dorani, Lokrani i Fokiani, zatim Enijanci, Alizejci i Dolopi, Atamanci, manc i, Leukaani i Moloxani... Moloxani... Mai deo Ilira i Traqa Traqana na priku pri kuqio qio se savezu savezu iz mre mre pre prema ma Makedonc Makedoncim ima. a. 2. U rat su se ukuqili i Karistijci sa Eubeje te, na kraju, meu Peloponeanima — Agrivci, Sikioani, Eliani, Meseani i stanovnic nov nici i Akt Akte. e. To su su,, dakl dakle, e, bil bili i nar narodi odi i gra gradov dovi i qla qlanov novi i Helenskog saveza. (XVIII, XI, 1 – 2) Dok jedan deo Atiana propagira borbu za zajedniqki spas Helena, drugi je za mir Atiani — Antipatrove pristalice, istovremeno su napustili grad i zapoqeli intezivnu propagandu u korist mira. Meu poslanicima koje su u obilazak helenskih gradova uputili sami Atiani bili su Poliekt, poslat u Arkadiju, i Hiperid, poslat na Peloponez. (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta kiga, belexka 52 ) 52 ) Leostenova smrt

...5. Naime Naime,, Antipatar Antipatar je napao vojnike vojnike koji su kopali rovove i doxlo je do sukoba u koji se umexao i Leosten da bi pomogao – 14 –

svojima.. Pog svojima Pogoe oen n kam kameno enom m u gl glavu avu,, odm odmah ah je pao i u nesv nesvesti esti bio prenet prenet u log logor. or. Tre Treeg eg dana je pre preminu minuo o i bio sah sahra raen en uz herojske herojske poq poqast asti i zbo zbogg svo svoje je rat ratne ne slave. slave. Ati Atinski nski narod narod je zaduio retora Hiperida da odri nadgrobnu besedu... (XVIII, XIII, 5) Sukob Helena i Leonata

Heleni su odustali od opsedaa Lamije, spalili svoj logor i mnoxtvo nesposobno za borbu zajedno s komorom poslali u grad  Maliteju, a sami, rastereeni i spremni za boj, krenuli da se sukobe s Leonatom pre nego xto se ovaj spoji s Antipatrom... 3. Doxlo je, dakle, do esto estoke ke i duge koiqke koiqke bitke. Tesalc esalci i su bili na putu da odnesu pobedu, zahvaujui svojoj hrabrosti i vex vextin tini, i, ali se i Leo Leonat nat borio borio sja sjajno jno... ... Me Meuti utim, m, gub gubio io je na svim delovima bojnog poa i sam je, zadobivxi mnoge rane, poginu pog inuo... o... 4. Nak Nakon on ove sja sjajne jne pobede pobede u ko koiqk iqkoj oj bici pod komandom Tesalca Menona, makedonska falanga se... povukla... (XVIII, XV, 1 – 4) O Menonu

Menon iz Farsala, voa savezniqke koice, pobednik nad Leonatom i u bici kod Kranona, ubijen je od Poliperhonta. egova erka Ftija udala se za Eakidu i rodila budueg kraa Pira (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta kiga, belexka 71 ) Bitka kod Kranona u Tesaliji (322) ...4. Do ...4. Doxl xlo o je do ko koi iqk qkee bi bitk tkee i Tesa esalc lci i su bi bili li u pr predednosti nos ti zbog svoje snag snagee i hra hrabro brosti sti.. Ant Antipa ipata tar r je onda izveo izveo falangu i estoko napao neprijatesku pexadiju napravivxi veli ve liki ki po poko ko. . He Hele leni ni nisu bi bili li u st sta au u da iz izdr dree na nava valu lu mnoin mno inee te texko xko nao naoru ruani anih h pexa pexaka, ka, pa su se odm odmah ah u dob dobrom rom poretku poretk u povukli na texk texko o proh prohodan odan teren. Doqep Doqepavxi avxi se vixi vixih h poloa pol oaja, ja, lako su odb odbija ijali li Makedonc Makedoncee s ni niih ih poloaja poloaja.. 5. Helenski Hel enski koanic koanici i su bil bili i u pre prednos dnosti ti ali su, saz saznav navxi xi za povlaq pov laqee ee svoj svojih ih pex pexaka aka,, odm odmah ah oa oahal hali i u ih ihovo ovom m pra pravcu vcu.. Tako se, dakle, odvijala bitka, i zaraene strane su se razixle kada kad a je pob pobeda eda bila bila blia Makedonc Makedoncim ima... a... 6. Su Sutra tradan dan su se helenske vojskovoe Menon i Antifil sastali da odluqe da li da qekaju saveznike... ili da popuste pred okolnostima i poqnu pregovore preg ovore o primirju. primirju. Na kraju su odluqi odluqili li da Makedo Makedoncima ncima poxau poxa u glasnike glasnike radi pregovora pregovora o okonq okonqau au rata. 7. Glasni Glasnici ci su postupili po naredbi, a Antipatar je odgovorio da poxau poslanike za svaki grad posebno, jer mir nikako nee sklopiti sa svima s vima zajedno. zajedno. Helen Heleni i nisu prihvatili prihvatili posebne ugovore, ugovore, pa su Antipatar i Krater poqeli da opsedaju gradove u Tesaliji i da ih na silu zauzimaju. zauzimaju... .. Gradov Gradovi i su zbog toga toga zapali u velik veliki i strah i poqeli da svaki za sebe xau mirovna poslanstva... 8. ...Etolci i Atiani ostali su tako bez saveznika... (XVIII, XVII, 4 – 8) Kraj Lamijskog rata

Antipatar je ovim manevrom raskinuo Helenski savez i qitavu vojsku poveo na Atinu Atinu.. Atinski narod, napuxten napuxten od savez saveznika, nika, naxao nax ao se u vel veliko ikojj nev nevoi oi.. Sv Svee nade polag polagali ali su u Dem Demada ada i vikali da ga kao poslanika treba uputiti Antipatru da pregov ovar ara a o mi miru ru.. Me Meu uti tim, m, on se ni nije je odaziv odazivao ao... ... 2. tr tri i pu puta ta – 15 –

  je bio osuen na osnovu sume da je podneo nezakonite predloge, te je zato bio lixen graanskih prava i po zakonu nije imao im ao pravo da daje bilo kakav kakav predlog predlog. Ipa Ipak, k, bu budu dui i da mu   je narod vratio graanska prava, odmah je poslat Antipatru zajedno zaj edno sa Fokionom Fokionom i neko nekolic licino inom m drugih. drugih. 3. Ant Antipa ipata tar r je saslux sas luxao. ao... .. i odg odgovo ovorio rio je da e sa Ati Atian anima ima sklopiti sklopiti mir samo ako mu se bezuslovno predaju (i oni su, naime, kada su Antipatra zatvorili u Lamiji, emu dali isti odgovor kada im   je uputio poslanike da pregovaraju o miru)... 4. On se pokazao velikoduxnim i dozvolio im je da zadre grad, imaa i sve ostalo. osta lo. Xto se ureea tiqe ukinuo je demokratiju i odredio da im ubudue graanska prava zavise od cenza i da oni koji poseduju vixe od 2 000 drahmi uqestvuju u upravi gradom i na izbori izb orima. ma. Sv Svee koj koji i su imali nii cenz lixio lixio je gra graan anskih skih prava kao buntovnike i ratne huxkaqe, nudei za naseavae onima koji to ele zemu U Trakiji... (XVIII, XVIII, 1 – 4) Harpal, napustivxi Atinu, otplovio je na Krit. Tamo ga je ubio jedan od oficira Tibron. Tibron je sa Harpalovom vojskom i novcem pokuxao zauzeti Kirenu. Ubrzo u samoj Kireni dolazi do graanskog rata: demokr demokrate ate je podra podraoo Tibron, dok olig oligarhe arhe satrap satrap Egipt Egiptaa Ptolemej

Epigrafski Epigra fski izv izvori ori pok pokazu azuju ju da je Pt Ptole olemej mej vra vratio tio pro progna gnane ne Kireane — oligarhe natrag u grad i Kireanima dao novi ustav qiji tekst je velikim delom saquvan na jednom natpisu (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta kiga, belexka 86 ) Prva koalicija

...3. Nai ...3. Naime, me, poxto poxto je pob pobeg egao ao iz Azi Azije, je, Antigon Antigon se sas sasta tao o sa Antipatrom i obavestio ga o Perdikinom planu da se oeni Kleopatrom, odmah u Makedoniju doe kao kra i ega i Kratera lixi vlasti. 4. Antipatar i Krater su bili zaprepaxeni ovim ovi m neo neoqek qekiva ivanim nim ves vestim tima a i odr odrali ali su sas sasta tanak nak s ofi oficir cir-ima... im a... jedn jednodu oduxno xno je odl odluqe uqeno no da se sa Et Etolc olcima ima sklopi sklopi mir pod bilo kojim uslovima, da se trupe na brzinu prebace u Aziju i Krateru dodeli komanda u Aziji a Antipatru u Evropi. Takoe je odluqeno da se Ptolemeju uputi poslanstvo sa predlogom za saradu... (XVIII, XXV, 3 – 4) Jedini Jedin i opis Aleksandrove Aleksandrove posmrtne koqije koji dana danass posedu posedujemo jemo

...2. Poxt Poxto o je ova koqija bila dostojna dostojna Aleksandrove Aleksandrove slave... misl mi slim imo o da bi bilo bilo le lepo po da je op opix ixem emo. o. 3. Pr Prvo vo su od kovanog zlata napravili kovqeg odgovarajue veliqine za telo; prostor oko tela ispunili su mirisnim biem koje je moglo da telo impregnira prijatnim mirisima i istovremeno ga xtiti od propadaa. propadaa. 4. Na kovqeg su stavili stavili zlatni poklopac poklopac koji mu   je taqno odgovarao odgovarao i prekriv prekrivao ao goru povrxinu povrxinu.. Preko celog kovqega je obavijen predivan purpurni ogrtaq protkan zlatom, a sa strane strane je po polo loe eno no oruje oruje premin preminu ulo logg kra kraa a... ... 5. Za Za-tim su pored kovqega stavili koqiju u kojoj e se prevoziti telo. te lo. Ov Ova a koq koqija ija je bil bila a zasv zasvoe oena na zlatnim zlatnim svodom sa ta tavan van-icom ukraxenom mozaikom od dragog kamea, xirokom osam i dugom dug om dvanaest dvanaest lakata lakata [3.5 x 5.3 5.3m]. m]. Ispo Ispod d krov krova a se qitavom qitavom duinom duino m prot protezala ezala qetvrtasta qetvrtasta pozla pozlaena ena greda sa reefn reefnim im glava gl avama ma antilop antilopa: a: na ima ima su vi visile sile zlatne zlatne karike karike... ... kroz – 16 –

koje su bil koje bilee pro provu vuqen qenee tra trake.. ke.... div divno no ukr ukraxe axene ne naj najraz razliq liqiitiji ti jim m bo boja jama ma.. 6. Na ihov ihovim im krajev krajevim ima a su visile visile plete pletene ne kiank ki ankee sa vel veliki ikim m zvo zvonim nima, a, ta tako ko da se iz dal daleka eka quo ih ihov ov zvuk zv uk.. U ug uglo lovi vima ma svo svodn dnog og dela sa sva svake ke st stra rane ne se na nala lazi zila la zlatna zla tna statua statua Pobede... Pobede... Kol Kolona onada da koj koja a je nosi nosila la svod bil bila a je tako ta koee od zlata: zlata: stu stubov bovi i su ima imali li jonske jonske kapitele kapitele.. Unu Unuta tar r kolonade nalazila se zlatna mrea saqiena od niti debine  jednog prsta, i na oj qetiri oslikane table jednake veliqine. (XVIII, XXVI, 2 – 6) Na prvoj slici bila je predstava koqije ukraxene reefom, na kojoj sedi Aleksandar sa divnim ezlom u rukama; oko kraa su dve prate — jedna sastavena od naoruanih Makedonaca, druga od Persijanaca-melofora i, ispred ih, naoruanih vo  jnika jnika.. Na drugoj drugoj slici bili su pre predst dstav aveni eni slonovi slonovi kako slede kraevsku kraevsku gardu: oprem opremeni eni su za boj i na svakom jaxu po  jedan Indijac i Makedonac sa uobiqajenim naoruaem. Trea slika sli ka je pri prikaz kaziva ivala la ko koiqk iqkee odre odrede de u boj bojnom nom rasp raspored oredu u, a qetv qe tvrt rta a br brod odov ovee spr spremn emnee za boj. Na ul ulaz azu u u svo svodn dni i de deo o ko ko-qije stajali su zlatni lavovi sa pogledom uperenim u one koji ulaze ul aze.. 2. ...I ...Izna znad d svoda, nasred nasred krova, krova, pod otvore otvorenim nim nebom nebom leprxala je purpurna zastava sa velikim zlatnim maslinovim vencem ven cem... ... 3. Ispo Ispod d pokriven pokrivenog og dela koqija koqija je imala imala dve osovine vi ne oko kojih su se okr okret etala ala qetiri qetiri per persijska sijska toqka toqka sa pozlaen zla enim im gl glavi avinam nama a i pao paocim cima: a: deo koji je dodi dodiriv rivao ao zem zemu u bio je od gvoa. Vrhovi osovine bili su zlatni i izraeni u obliku obl iku lave lave glave glave sa kop kopem em u zubima. zubima. 4. Po sredini sredini svoje duine, osovine su imale gredu tako vextu uglavenu u sredinu svodnog svodnog del dela a da je ova ovajj bio otporan otporan na pot potrese rese izazvan izazvanee neravn ner avnim im terenom terenom.. 5. Koq Koqija ija je ima imala la qetiri qetiri ru rude, de, i za svaku su bila privezana qetiri reda mazgi, sa po qetiri ivotie u svakom redu, tako da je ukupno bilo 64 mazge, odabrane po snazi i veliqini. veliqini. Svak Svaka a od ih bila je ovenq ovenqana ana pozlaenim pozlaenim vencem i na obrazima joj je visilo po jedno zlatno zvonce; oko vrata su nosile ogrlice sa dragim kameem. (XVIII, XXVII, 1 – 5) Smrt Kratera i Neoptolema, koji prvo u vojsci Eumena a potom prexao na neprijatesku stranu ...5. Krat ...5. Krater er je prv prvi i s odab odabran ranim im trupama trupama navalio navalio na nep nepriri  jat jate eee i sja sjajn jno o se bo bori rio; o; po poxt xto o mu je ko ko  ob obor oren en,, pa pao o je na zemu zem u i, bu budu dui i nep neprepo repozna znat t u pom pomet eti i i go gomil mili i ko koani anika, ka, glupo je stradao — na smrt izgaen... (XVIII, XXX, 5) Na levom krilu Neoptolem se nalazio preko puta Eumena, xto  je dovelo do veli velikog kog nadmetaa nadmetaa dvojice zavaenih zavaenih gene generala. rala. 2. Prepoznavxi se meusobno po koima i ostalim znacima qasti, sukobili su se neposredno i tako odluku o pobedi prepustili svom dvoboju. Borbu su zapoqeli maqevima i upustili se u neoqekivan i potpuno neobiqan dvoboj: van sebe od gneva i mre, pusti pu stili li su uzd uzdee i doh dohvat vatili ili se lev levim im rukama. rukama. Na to su koi, nastavivxi galop, ispredaqili ispred svojih koanika i ih dvojic dvo jica a su pal pali i na zem zemu u.. 3. Zbo Zbogg naglost naglosti i i jaq jaqine ine pada, pada, a i smeti koje im je zadavalo naoruae, i jedan i drugi su se s mukom muko m uspravali. uspravali. Eumen je ipak bio bri, prvi se usprav uspravio io i Neo Neopt ptole olema ma pogodio pogodio u pot potkol koleni enicu cu.. 4. Ra Rana na je bil bila a vel velika ika – 17 –

i noga je otkazala, pa je raeni Neoptolem leao nepokretan, spreqen ranom da ust ustane. ane. Ipak je eg egova ova hrabrost nadvladala nadvladala slabost tela, te je klequi na kolenima zadao suparniku tri udarca udar ca u ruku i bedra. Nijeda Nijedan n od ovih udaraca nije nije bio opasan po ivot i rane su jox bile svee, a Eumen je onda Neoptolemu zadao drugi udarac u vrat i ubio ga. (XVIII, XXXI, 1 – 4) Triparadisos

U Aziji su staratei kraeva, Piton i Aridej zajedno s kraevima i trupama krenuli sa Nila i doxli u Triparadis u Goroj Siriji. 2. Tamo je kraica Euridika poqela da se mexa u dravnee poslove i supros dravn suprostav tava a se namer namerama ama staratea. staratea. Pit Piton on se naxao u nevoi: uvidevxi da Makedonci sve vixe obraaju pau na ene naredbe, sazvao je skupxtinu i zajedno s Aride  jem jem vra vratio tio starate starateska ska ovlaxe ovlaxea. a. Mak Makedon edonci ci su ond onda a izabrali abral i Antipatra za staratea staratea sa punim ovlaxei ovlaxeima. ma. 3. On  je nakon nekoliko dana stigao u Triparadis i zatekao Euridiku kako izaziva izaziva nemire... 4. ...Anti ...Antipata patar r se obrati obratio o vojnicima vojnicima i umirio ih, a Euridiku pretama primorao da se smiri... (XVIII, XXXIX, 1 – 4) Antigon je prvo izabran za ,,stratega kraevske vojske”, onda i za ,,st ,,strat rateg ega a Azi Azije”, je”, xt xto o su bil bila a van vanredn redna a ovl ovlax axea ea za okonqae rata s Perdikinim pristalicama. (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta kiga, belexka 112 )

– 18 –

4.

OD

TRIPARADISOSA SOSA

DO

EUMENOVE

SMRTI

(321 321 - 316)

Namesnixtvo Antipatra

Dve godine Antipatrovog namesnixtva (321 - 319) ispuene su ratovima protiv Eumena i drugih Perdikinih pristalica. Posle pobede nad Kraterom Eumen je postao gospodar prostora od Helesponta do Taura. Taura. Perdikin Perdikin brat Alketa nalazio nalazio se u Pisidiji. Pisidiji. Atal, Atal, pak, iz Peluzija prelaz prelazi i u Tir, Tir, gde gde je od frurar frurarha ha dobio novac. novac. Ovim Ovim novcem novcem organi organizov zovao ao je veliku veliku vojsku. vojsku. Meutim, Meutim, meu Perdikinim Perdikinim pristalicam pristalicama a nije bilo jedinstva; jedinstva; 10 svako je gledao svoje interese . Antipatar nije eleo napasti Eumena pre nego xto stigne Antigon sa kraevskim trupama. trupama. Kada se pojavio, pojavio, Antipatar Antipatar se povlaqi povlaqi u Makedoniju Makedoniju zajedno s kraem Filipom Aridajem, kraicom Euridikom, Roksanom i malim Aleksandrom. Antipatrova smrt — U Makedoniji Antipatar je obnovio ratne operacije protiv Etola Etolaca. ca. Meuti Meutim, m, ve u leto leto 319. stari stari je umro. Sa im nesta nestaje je posled posledi i predstavnik stare Filipove garde, onih udi koji su u najkritiqnijim momentima ostali verni kraevskoj kui Argeada. Testament — Antipatar je testamentom namesnixtvo poverio Poliperhontu. Poliperhontu. Kasandra nije imenovao za namesnika, jer je uvideo da je ovaj suvixe mlad da bi se mogao nametnuti ostalima kao prvi qovek u carstvu. S druge strane, Kasandar je prezirao Aleksandrovu porodicu11 i kao namesnik bi iskoristio prvu priliku da ih se otarasi. Pitaa: Ko je Atal? Atal? Atal, Atal, Perdikin Perdikin admiral flote Xta je frurarh? Odakle Antigon dolazi? Iz Sirije? Postava se pitae da li je Antipatar imao zakonsko pravo da izabere sebi nasled naslednik nika, a, budu budui i da je to do sada bilo pravo makedon makedonske ske skupxti skupxtine. ne. MakeMakedonsku skupxtinu qinili su Makedonci pod orujem, a treba imati na umu da se glavnina vojske u to vreme nalazila pod komandom Antigona u Aziji. Dakle, da li je Antipatar uzurpirao vlast? Antigon i Eumen

U prolee 320. godine godine zbog izdajstva svojih oficira, oficira, Eumen je pretrpeo pretrpeo texke texke gubitke. gubitke. Antigonu Antigonu je poxlo za rukom da ga u sukobima sukobima nadvlada. nadvlada. Uskoro ga je opkolio opkolio u kapadokijskoj kapadokijskoj tvravi tvravi Nori. Godinu dana Eumen je izdrao pod  opsado opsadom. m. Nije Nije hteo hteo da prihva prihvati ti Antig Antigono onove ve uslov uslovee za pregovo pregovore, re, nadaju nadajui i se promen promeni i sree. Tada je stigl stigla a vest vest da je Antipa Antipata tar r umro. Antig Antigon, on, elei elei posta postati ti gospoda gospodar r Azije, Azije, poslao poslao je Eumenu Eumenu istori istoriqar qara a Hijero Hijeronim nima a s ponud ponudom om sklapa sklapaa a prijat prijatest estva. va. Naime, Naime, Eumen Eumen je trebao trebao poloi poloiti ti zaklet zakletvu vu vernos vernosti ti Antigonu Antigonu.. Meutim, Meutim, Eumen je redigovao redigovao tekst zakletve zakletve tako da se obaveziva obavezivao o na vernos vernost t i Antig Antigonu onu i kraev kraevima ima i Oli Olimpi mpijadi jadi.. Makedon Makedonci ci smatraju smatrajui i da   je ova druga verzija pravednija, digli su opsadu i rekli Antigonu da je Eumen poloio zakletvu. 10

U vremenu koje sledi Antigon e u borbama nadvladati Alketu i Atala Naime, jednom prilikom Kasandar se podsmevao nekom Orijentalcu. To je toliko razgnevilo Aleksandra da je Kasandra zgrabio zgrabio za kosu i glavom udario o zid. Od tada, Kasandar   je qekao trenutak osvete.

11

– 19 –

Ptolemej

U ovo vreme (319) Ptolemej organizuje svoj prvi pohod na severoistok. Diodor Diodor pixe da je tom prilikom zarobio zarobio Laomedonta. Laomedonta. Sudbina Sudbina ovog posledeg posledeg meni dae nije poznata. Kasandar i Poliperhont

Kasand Kasandar ar je kao hilija hilijarh rh,, komanda komandant nt koice koice hetera, hetera, zajedn zajedno o sa ocem ocem doxa doxao o u Maked Makedon onij iju u. Nije Nije nasl nasledi edio o oca oca na polo poloaj aju u name namesni snika ka,, ve ve je osostao tao hilija hilijarh rh.. On se u poqetku poqetku pretvar pretvarao ao da prihva prihvata ta poloaj poloaj koji mu je otac otac odredio odredio,, iako iako je bio nezadovo nezadovoan. an. Papazo Papazogl glu u tvrdi tvrdi da nije nije imao imao ambic ambicija ija da zavlad zavlada a celim celim Carstv Carstvom om,, ve Makedonij Makedonijom om i Grqkom Grqkom.. Pripre Pripremaj majui ui se za otpor Poliperhontu, on je ispitivao raspoloee kod ostalih satrapa, a tajnim putevim putevima a pridobijao pridobijao je i saveznike saveznike u grqkim grqkim gradovima. gradovima. Jednog dana napustio napustio  je Makedoniju i prexao u Aziju. Druga koalicija — Ubrzo je obrazovana druga koalicija — Kasandar, Antigon, Ptolemej i Lizimah protiv Poliperhonta i Eumena, koje je podravala Olimpi jada. U novom sukobu dijadoha dijadoha koji uskoro izbija, izbija, operacije su se vodile vodile na dva fronta: u Grqkoj, izmeu Poliperhonta i Aleksandra, i u Maloj Aziji, izmeu Antigona i Eumena. Pitaa: Papaoglu pixe da je po smrti Antipatra Kasandar ostao hilijarh, dok Ranoviq tvrdi namesnik Makedonije i Grqke? Poliperhontov edikt

Kasandar, oslaajui se na makedonske posede i oligarhijske vlade koje   je Antipat Antipatar ar bio uveo u grqkim grqkim gradovi gradovima, ma, uivao uivao je prevla prevlast st u i. Polipe Poliperrhont da bi mu se suprostavio, odluqio je da izda edikt kojim e proklamovati oslobaae grqkih gradova, ukidae oligarhije i obnovu demokratije. Novim ediktom kra Filip-Aridaj daruje Grcima mir i ureee ee koje koje su im imal ali i za Fili Filipa pa i Alek Aleksa sandr ndra. a... .. Emigr Emigran anti ti,, koji koji su posle posle Aleksa Aleksandro ndrove ve smrti morali morali da bee bee iz svojih svojih domova u Aziju, mogu se sada mirno vratiti i dobiti natrag svoje svoje im imet etke. ke. Grci Grcima ma se nare nareu uje je (!) (!) da poloe poloe zakletv zakletvu u da nee meusobno ratovati, niti xta preduzimati protiv Makedonije... Tekst ovog edikta saquvan je kod Diodora XVIII, 56. Beloh Beloh ga ga smatra smatra nepotp nepotpuni unim, m, budu budui i da nema nema odredbe odredbe vezane vezane za povlapovlaqee makedonskih garnizona iz grqkih gradova. (F. Papazoglu) Drugi potez Poliperhontov ticao se kraevske porodice. Uzeo je na sebe ulogu zaxtit zaxtitnik nika a qlanov qlanova a kraev kraevskog skog doma. doma. Pozvao Pozvao je Oli Olimpi mpijadu jadu da se iz Epira vrati u Makedoniju Makedoniju i da preuzme brigu o malom Aleksandru Aleksandru.. Najzad, Najzad, PoliperPoliperhont hont je uputio uputio pismo pismo Eumenu Eumenu u kome kome ga poziva poziva da nasta nastavi vi rat s Antig Antigono onom. m. U pismu je stajalo da Eumen sam odluqi da li eli da doe u Makedoniju i s im deli namesnixtvo ili pak da ostane u Aziji kao strateg sa neograniqenom vlaxu. Eumenu se obratila i Olimpijada molei ga za pomo i zaxtitu mladog kraa. Kasandar — gospodar Makedonije – 20 –

Sukob izmeu Poliperhonta i Kasandra poqeo je u Atini. Kasandar se na vreme pobrinuo da za komandanta garnizona u Munihiji postavi svog qoveka, Nikano Nikanora ra iz Stagi Stagire, re, Arist Aristot otelo elovog vog usvojen usvojenika ika.. Kada su posle posle progl proglaxe axea a Poliperhontovog edikta Atiani pokuxali da se oslobode garnizona, Nikanor   je stvar odlagao. odlagao. Pored Munihije, Munihije, zauzeo je qak i Pirej. Tada Poliperhon Poliperhontov tov sin Aleksanda Aleksandar r dolazi dolazi pred Atinu Atinu.. Atian Atiani i su se ponada ponadali li da e im pomoi pomoi i vratit vratiti i im Munihiju Munihiju i Pirej. Pirej. Meuti Meutim, m, Aleksa Aleksandar ndar ih je eleo eleo zauzet zauzeti i za potrebe potrebe rata. rata. Fokio Fokion n predla predlae e Aleksa Aleksandru ndru da ostane ostane dok se ne zavrxi zavrxi rat sa Kasandrom. Aleksandar je posluxao Fokionov savet i u meuvremenu vodi tajne pregovore sa Nikanorom. Atiani osetivxi se prevarenim, svrgoxe Fokiona sa poloaja poloaja stratega. stratega. On je pokuxao pokuxao opravdati se Poliperho Poliperhontu ntu,, ali u tome tome nije uspeo. Atiani ga osudixe na smrt. Fokion je umro popivxi kukutu (318). Uskoro, u Pirej stie Kasandar s vojskom koju mu je dao Antigon i tu se uqvrsti. Poliperhont poxto nije mogao pomoi Atini, prvo se sklaa na Peloponez, a potom potom odlazi odlazi u Makedo Makedonij niju u. egova egova mornar mornarica ica nije uspela uspela spreqit spreqiti i prelaz prelaz Antigona preko Bosfora. U meuvremenu, prolea 317. Kasandar je primorao Atiane da uspostave reim zasnovan na cenzu, s tim da je visina cenza smaena na 1 000 drahmi, i da prime kao upravni upravnika ka jednog Atiani Atianina na koga on odredi. odredi. Izbor Izbor je pao na Demetr Demetrija ija iz Falerona, filozofa peripatetiqara, uqenika Aristotelovog i prijatea Teofrastovog ofrastovog.. On je Atinom Atinom upravao deset godina godina kao prosveeni prosveeni tiranin. U ovo vreme, vreme, posumavxi posumavxi u odanost odanost Nikanora, Kasandar je naredio da se pogubi. pogubi. Srediv Sredivxi xi situaci situaciju ju u Atini, Atini, Kasandar Kasandar se uputio uputio u Makedon Makedoniju iju.. Tamo je kraica ica Euridika Euridika ve bila uzela uzela vlast vlast u svoje svoje ruke. ruke. Bojei Bojei se Oli Olimpi mpijadi jadinog nog povratka, Euridika je u ime svog mua izdala dekret kojim je namesnixtvo oduzja stratega. stratega. ,ela Poliperhon Poliperhontu tu i prenela prenela ga na Kasandra. Kasandra. Qitav Qitav postupak bio je nelegalan. nelegalan. Kasandar Kasandar je, poxto poxto je preuzeo preuzeo Poliperho Poliperhontov ntovu u vojsku, vojsku, ponovo ponovo krenuo krenuo na Peloponez. U jesen 317. Poliperho Poliperhont nt se vratio vratio u Makedoniju Makedoniju zajedno zajedno sa Olimpijadom Olimpijadom.. Euridika je pokuxala da se suprostav suprostavi, i, ali su ene trupe prexle na Olimpijadin Olimpijadinu u stranu. stranu. Olimpijada Olimpijada ju je, zajedno s muem, uhapsila. Naredila Naredila je da se Filip ubije, ubije, a Euridiku primorala primorala na samoubistv samoubistvo. o. Kasandrovi Kasandrovi prijatei prijatei i roaci takoe su ubijeni. Vest o ovim dogaajima stigla je Kasandru dok se nalazio na Peloponezu opse dajui gradove. gradove. Odmah je napustio napustio bojixte bojixte i krenuo u Makedoniju Makedoniju.. Blokirao Blokirao je i s kopna i mora grad Pidnu u koji se bila sklonila Olimpijada s Roksanom, malim Aleksandrom i drugim qlanovima kraevske porodice. Opsada je trajala do prolea prolea 316. 316. Prole Prolea a 316. 316. Oli Olimpij mpijada ada je brodom brodom pokuxal pokuxala a pobei pobei,, ali ju   je Kasandar zarobio. Roaci Roaci Olimpijadin Olimpijadinih ih rtava optuili su Olimpijadu Olimpijadu pred pred skupxti skupxtinom nom Makedon Makedonaca aca.. Makedon Makedonci ci su je osudil osudili i na smrt. Kasanda Kasandar r je Roksanu i malog Aleksandra zatvorio u amfiposkoj tvravi. Filipa Aridaja, Euridiku i enu majku Kinanu Kasandar je sveqano sahranio u Egama. Egama. Ovim gestom gestom eleo se pokazati pokazati kao zaxtitnik zaxtitnik prave kraevske porodice. Da bi ozakonio svoju vlast, oenio se Filipovom erkom, a Aleksandrovom polusest lusestrom rom Tesalon esaloniko ikom. m. oj u qast qast podig podigao ao je istoim istoimeni eni grad grad u Termajsk ermajskom om zaliv zalivu u. Podig Podigao ao je tako takoee jox jedan veliqan veliqanstv stven en grad grad — Kasandr Kasandreju eju — na mestu mestu nekadax nekadaxe e Potidej Potideje. e. Vlast Vlast nad Makedo Makedonij nijom om Kasand Kasandru ru je obezbe obezbedil dila a i vlast vlast nad Grqkom Grqkom.. Polipe Poliperh rhont ont pak pobeg pobegao ao je Etolci Etolcima. ma. Kasand Kasandar ar ga je prapratio. Obnovio Obnovio je Tebu, ebu, prodro na Peloponez, zauzeo zauzeo nekoliko nekoliko utvrea i vratio vratio se u Makedoniju. Eumenova smrt

Na Istoku Antigon je ratovao protiv Eumena. Odlukom Odlukom na sastanku sastanku u Triparadiso Triparadisosu su (321) Eumen je bio osuen na smrt. Meutim, posle Antipatrove smrti (319) Poliperhont ga je imenovao za komandanta – 21 –

aziskih snaga. Dakle, Eumen je trebao zameniti Antigona. Organizovavxi vojsku na Istoku, Eumen je planirao da prodre do siriske obale i obraquna se sa Ptolemejem, Ptolemejem, koji je ovaj prostor prostor nepravedno zauzeo. zauzeo. Meutim, Meutim, poraz Poliperhontove flote kod Bosfora nagnao je Eumena da odustane od ovog plana. plana. Okree Okree se ka unutra unutraxo xosti sti zeme s ciem ciem da zagospod zagospodari ari istoqn istoqnim im satr satrap apij ijam ama. a. Prod Prodro ro je do Suzij Suzijan ane. e. Mada Mada nije dobio dobio podrxk podrxku u Sele Seleuk uka a i Pitona, pridruili su mu se drugi lokalni satrapi: Persije, Karmanije, Arahozije, hozije, Paropamisade, Paropamisade, Arije i Drangijane Drangijane,, Indije. Indije. Obrazovan Obrazovan je ratni savet. savet. Dakle, Eumen nije bio izabran za vrhovnog komandanta, ali je uivao pravo da blagajnu u Suzi koristi za potrebe svoje vojske. Godine odine 317/6. 317/6. Antig Antigon on s vojskom vojskom dolazi dolazi u Vavilo Vavilonij niju u. Tamo je sklopio sklopio vojni vojni savez savez sa Pitono Pitonom m i Seleuk Seleukom. om. U meuv meuvrem remenu enu,, Eumen Eumen napuxt napuxta a Suzu Suzu i odlazi odlazi ka Pasitig Pasitigru ru.. Iz Vavilo Vavilonij nijee Antig Antigon on prodire prodire u Suzija Suzijanu nu,, gde gde kao satrapa satrapa posta postava va Seleuka Seleuka.. Organi Organizuj zujee pohod pohod na Egbat Egbatanu anu u Mediji Mediji,, smatraj smatrajui ui da   je odatle odatle lakxe lakxe zauzet zauzeti i gore gore satrap satrapije ije.. Eumeno Eumenovi vi savezn saveznici ici,, saznav saznavxi xi za Antigonove Antigonove namere, namere, meu sobom su se podelili: podelili: jedni su bili za odbranu gorih gorih satrapija, a drugi da se s vojskom spuste ka obali. Prevladao je prvi predlog i Eumen kree ka Persiji. U Persiji saveznike saveznike je sveqano sveqano doqekao satrap Peukest. Peukest. U meuvremenu, Antigon prodire na prostor Persije. Eumen je odluqio krenuti mu u susret. susret. Do prve znaqajnije znaqajnije bitke izmeu Antigona Antigona i Eumena doxlo je negde negde na putu za Gabijenu. Mada je bitka bila nerexena, stradalo je mnogo udi na obe strane. strane. Meu poginulim poginulim sa Eumenove strane bio je i Ketej, komandant vojnika vojnika koji su doxli iz Indije. Diodor zanimivo zanimivo pixe o egovoj egovoj sahrani. U toku toku zime zime 317/6. 317/6. doxlo doxlo je do odluqu odluquju juee bitke bitke izmeu izmeu Antigona Antigona i Eumena Eumena.. Ovom prilikom, levim Antigonovim krilom zapovedao je Piton, a desnim Antigon sa sinom Demetrijem. Demetrijem. U toku bitke Antigon je zauzeo makedonsku komoru komoru i potisnuo Peukesta. Posle bitke Makedonci su tajno pregovarali sa Antigonom i izdali Eumena. Mada ga je eleo saquvati u ivotu (kao i egov sin Demetrije i Aleksandrov admiral admiral Nearh), veina Makedonaca Makedonaca je bila za smrt. Godine 316. Eumen je poguben kao izdajnik. U Persiji lokalno stanovnixtvo dalo je Antigonu kraevske poqasti, kao opxte priznatom priznatom gospodaru gospodaru Azije. Antigon Antigon postava nove satrape i zapleuje zapleuje kraevske blagajne.

– 22 –

 Dodatak — Diodor sa Sicilije Demadova Demad ova smrt s mrt

...Atiani su mu [Antipatru] uputili poslanika Demada... Trebalo je da ga moli da u skladu s prvobitnim dogovorom izvede posadu pos adu iz Munihije Munihije.. 2. Ant Antipa ipata tar r je prvo bio nakloen nakloen Demadu mad u, ali su nak nakon on Perd Perdiki ikine ne pog pogibi ibije je me meu u kra kraev evskim skim papirima naena neka pisma u kojima je Demad pozivao Perdiku da xto pre pre preee u Evr Evropu opu protiv protiv Antipat Antipatra. ra. Zat Zato o ga je Antipatar omrznuo, ali je svoju mru skrivao... 3. ...Antipatar mu [D [Dem emad adu] u] ni nije je da dao o ni nika kaka kav v odg odgov ovor or,, ve ve  ga je, za zajed jedno no sa sino si nom. m... .. pr pred edao ao tamn tamniq iqar arim ima. a. 4. On Oni i su ih odve odveli li u ne neku ku troxnu kuu i... lixil lixili i ivota... ivota... (XVIII, XLVIII, 1 – 4) Situacija u Aziji posle Antipatrove smrti

Qim se proqula vest o Antipatrovoj smrti, u Aziji je doxlo do promena i politiqkih potresa, jer su svi monici odluqili da rade za svoj s voj raqun. Savl Savladavx adavxi i prethodno Eumena Eumena u Kapado Kapadokkiji... savladavxi potom i Alketu i Atala u Pisidiji... od Antipatra naimenovan za stratega Azije sa punim ovlaxeima i komandanta velike vojske, Antigon je bio pun oholosti i nadmenosti... (XVIII, L, 1) Poliperhontov edikt

,,Poxto su nax ,,Poxto naxi i pre preci ci mnog mnogo o zad zadui uili li Helene, Helene, el elimo imo i mi da sle sledim dimo o ih ihovu ovu pol politi itiku ku i svim svima a pok pokae aemo mo pri prijat jatesk eska a oseaa osea a koja gajimo prema prema Helenima. Helenima. 2. Rani Ranije, je, kada je Aleksandar napustio ovaj svet i kraevska vlast prexla nama, smatrali smo da svima treba da vratimo mir i ureea koje je uspost usp ostav avio io nax ot otac ac Fil Filip, ip, pa smo svim gra gradov dovim ima a pos poslal lali i pisma pi sma u ve vezi zi sa ovim ovim pita pitaim ima. a. 3. Kak Kako o se des desil ilo, o, dok smo se mi nalazili daleko od Helade, da jedan deo Helena, zaveden loxim rasuivaem, zarati na Makedonce i bude savladan od naxih vojskovoa, pri qemu su gradove zadesila mnoga zla, znajte da su za to bili krivi generali i da vam mi sada, verni ranijoj politici, vraamo mir i ustave koje ste imali u vreme Filipa i Aleksandra, i dozvoavamo vam da u svemu ostalom postup pos tupat atee u skla skladu du sa ih ihovi ovim m rani ranijim jim odlukam odlukama. a. 4. Sv Svee po  jedince koje su naxi generali isterali iz gradova ili su ih sami napustil napustili, i, poq poqiu iui i od one go godin dinee kada je Ale Aleksa ksanda ndar r prexao u Aziju, sada vraamo; svi povratnici neka dobiju qitavu imovinu natrag i neka raspolau svojim graanskim pravima, ne mexajui se u stranaqke borbe i uivajui u potpunoj amnestiji; ako je protiv ih bila doneta neka odluka, neka bude ponixt pon ixtena ena,, osim ako su nek neki i pro prote teran rani i zbo zbogg pro proliv livene ene krv krvi i ili svetogr svetogra a u skla skladu du sa zak zakono onom. m. 5. Pov Povrat ratak ak je zab zabra raen en graanima gra anima Megalopo Megalopolisa. lisa... .. prote proterani rani zbog zbog izdaje... 6. Ako su Filip i Aleksandar doneli odluke protivreqne jedna drugoj, neka zainteresovani dou k nama da ih ispravimo na korist i nama i gradovima. Atiani neka zadre sve kao u vreme Filipa i Ale Aleksa ksandra ndra... ... 7. Sam dajemo dajemo Atiani Atianima, ma, poxto poxto im ga je dao i nax otac Filip. Filip. Neka svi Heleni Heleni odluqe odluqe da ne ratu ratuju ju i ne rade protiv nas, a ako neko postupi suprotno tome, neka prognaju i ega i egovu porodicu i neka mu bude oduzeta imovina. – 23 –

Poliperhonta smo ovlastili da se pobrine i za ovo i za sve ostalo ost alo.. 8. Kao xto smo va vam m i ran ranije ije pisali, pisali, sluxajt sluxajtee eg egova ova nareea; oni koji ne ispune neku od ovih odredbi nee proi nekaeno.” (XVIII, LVI, 1 – 8) Olimpijada poziva Eumena u pomo

Stiglo Stig lo mu je i pi pismo smo od Ol Olim impi pijad jade, e, u ko kome me ga on ona a mo moli li i prekli pre klie e da pom pomogn ognee kra kraev evima ima i oj samoj, samoj, jer je on jedi jedini ni preostao preost ao od enih najvernijih najvernijih prijate prijatea... a... 3. Olimp Olimpijada ijada je traila i da je posavetuje — je li za u boe da ostane u Epiru i ne veruje onima koji se jednako izdaju za staratee kraeva... kraev a... ili da se vrati u Makedoniju Makedoniju.. 4. Eumen je OlimpiOlimpi  jadi odmah odgovorio i savetovao joj je da zasad, dok rat ne bude rexen, ostane u Epiru Epiru.. Gajei uvek najdubu naklonost naklonost prema pre ma kraevima kraevima... ... smat smatrao rao je da mu priliqi priliqi da pri prist stane ane na svaku opasnost radi spasea kraeva. (XVIII, LVIII, 2 – 4) Diodor o sudbini i istoriji

...5. ...Ko ne bi osta ostao o zbu zbuen en pred stal stalnim nim promenama promenama sudbine ako pogleda pogleda na sve uspon usponee i padov padovee u udsko udskom m ivotu? ivotu? Ko bi toliko smeo da se pouzda u svoje prednosti dok uiva naklonost sree, da se u emu zaqne samopouzdae vee od udske slabosti? 6. Obiqan udski ivot, kao da ime uprava neki bog, qitavo qit avogg vek veka a nai naizme zmeniq niqno no krui kroz dob dobro ro i zlo zlo.. Zat Zato o nij nijee qudno ako se desi nexto neoqekivano, nego ako sve xto se dexava nijee nen nij nenada adano, no, pa st stog oga a i ist istori oriji ji treb treba a odat odati i odg odgov ovara araju juee priznae: prizn ae: pokaz pokazujui ujui sve uspone i padove, sve promen promenee u udskim pos postup tupcim cima, a, ona dov dovodi odi u rav ravnot noteu eu oh oholo olost st sre srenih nih i neraspoloee nesrenih. (XVIII, LIX, 5 – 6) Poliperhont je u jednom pismu izrazio spremnost da Eumena imenuje strategom Azije, da mu na raspolagae stavi 500 talenata, kao i ,,srebrne xtitove” O reakciji Eumena na ovo Poliperhontovo pismo pripoveda Diodor. Bio je svestan da je stranac i da nema pravo na kraevsku vlast, da su ga Makedonci koji mu se sada pokoravaju osudili na smrt, a da su udi na oficirskim poloajima puni oholosti i streme odve visoko, pa je pretpostavao da e ga brzo prezreti... 2. Rawist Ra wistiv ivxi xi ovo sa sob sobom, om, prv prvo o je rek rekao ao da ne neee pri prihva hvatit titi i 500 talanata... jer mu toliki novac ne treba poxto ne smera da osvoji nikakav komandni poloaj... 4. Takoe je izjavio da je u snu imao qudnu viziju i da je mora svima objaviti jer smatra da e ona mno mnogo go dop doprin rineti eti jedi jedinst nstvu vu i zaj zajedni edniqki qkim m int interes eres-ima. im a. 5. U snu mu se uqi uqinil nilo o da vid vidi i kraa Aleksan Aleksandra dra ivog ivog i sa zna znacim cima a kra kraev evske ske qas qasti ti kak kako o oba obava va dra dravne vne poslove, poslove, daje naredbe oficirima i aktivno uprava svim poslovima u kraev kra evini ini.. 6. ,,Za ,,Zato to mislim mislim”, ”, rekao je, ,,da od sredstava sredstava iz kraevske riznice treba da napravimo zlatan presto na koji emo staviti... staviti... znake kraevskog kraevskog dostojanstv dostojanstva, a, i da mu u zoru svi ofi oficir ciri i pri prinos nosee rtv rtvu u, sas sasta taju ju se u bli blizin zini i pres presto tola la i primaju naredbe u ime kraa, kao da je iv i nalazi se na qelu svoje kraev kraevine”. ine”. (XVIII, LX, 1 – 6) – 24 –

Svi su se sloili sa egovim predlogom... (XVIII, LXI, 1) Poliperhont je odustao od opsade Atine budui da nije imao dovono hrane za vojsku. U Atici je ostavio svog sina Aleksandra, a sam je krenuo na Peloponez u ciu uqvrxivaa sopstvene sopst vene vlasti. Poseb Posebnu nu pau posvetio je opsad opsadi i Meg Megalopo alopolisa, lisa, grada nakloenog nakloenog Kasandru Kasa ndru.. Da bi zauzeo grad odluqio je iskoristiti iskoristiti slonove. slonove. O dovitivosti dovitivosti MegaMegalopoana u borbi protiv slonova pixe Diodor. ...Graane ...Gra ane Meg Megalo alopol polisa isa je pred predvod vodio io Dami Damis, s, koj koji i je ta tako koee bio sa Aleksandrom u Aziji i iz iskustva poznavao prirodu i naqin korixea slonova, xto je za graane bila ne mala prednost nos t. 3. ...N ...Na a vi vixe xe vel veliki ikih h dasa dasaka ka ukucao ukucao je mnoxtvo mnoxtvo oxt oxtrih rih eksera i poloio ih u plitke jame, skrivxi im oxtre vrhove... 4. Pol Polipe iperh rhont ont... ... kada je sa svim slonovi slonovima ma zajedno zajedno kren krenuo uo u napad desila mu se sasvim neoqekivana neoqekivana stvar. Spreda niko nije napadao ivotie i Indijci su ih terali da upadnu u grad; slonovi su upali svom snagom i naixli na daske s ekserima. 5. Eks Ekserim erima a su pov povre reiva ivali li sto stopal pala a i sam samom om svoj svojom om teinom teinom doprinosili doprin osili ihovom ihovom dubem prodirau prodirau; nisu bili u sta stau u da krenu dae ni da se vrate, jer im je svaki pokret nanosio bol... 6. Mnogi hici koji su pogaali ci i priroda rana izazvanih ekserima zadavali su slonovima velike bolove, pa su se okrenuli natrag i u povratku izgazili mnoge Poliperhontove vojnike... (XVIII, LXXI, 2 – 6) ...Poliperhont se pokajao xto je zapoqeo ovu opsadu... (XVIII, LXXII, 1) Olimpijada Euridiki predlae samoubistvo

...Euridiki, koja je otvoreno i bez zazora izjavivala da kraevska ev ska vla vlast st pri pripad pada a pre oj neg nego o Oli Olimpi mpijadi jadi,, nam nameni enila la je teu kaznu. 6. Poslala joj je maq, konopac i kukutu i naredila da sama odabere kako e umreti... umreti... 7. ...U prisustvu prisustvu qoveka qoveka koji  joj je doneo pomenute stvari, Euridika se pomolila bogovima da i Olimp Olimpijada ijada jednom dobije iste darov darove; e; poto potom m se pobri pobrinula nula za muev mu evev evo o te telo. lo... .. a zat zatim im se obe obesila sila o poj pojas as i ta tako ko oko okonqa nqala la ivot, ne oplakujui svoju sudbinu i ostavxi uspravna pred  tolikom nesreom... (XIX, XI, 5 – 7) Razlozi zbog kojih lokalni satrapi prilaze Eumenu, a ne Seleuku i Pitonu Piton je prvo bio odreen za satrapa Medije, a kada je postao strateg svih gorih satrapija, ubio je Filona, ranijeg stratega Partije, i na egovo mesto postavio svog brata Eudama. 2. Kada se to desilo, svi ostali satrapi su se udruili, plaxei se da i i ih h ne zadesi zadesi is ista ta sudbi sudbina na,, je jer r je Pi Pito ton n bi bio o skl sklon on promenama prome nama i veoma qastoubiv qastoubiv.. Uspeli su da ga pobede u boju i pobiju mu mnoge vojnike, a ega samog da isteraju iz Partije. 3. On se prvo povukao u Mediju, a uskoro nakon toga doxao je u Vavilon i pozvao Seleuka da mu pomogne i prikuqi se egovim plan pl anov ovim ima. a. 4. To je bi bio o razlog razlog... ... ko koga ga su satr satrap api i gor gorih ih satrapija sakupili trupe na jednom mestu, xto znaqi da su Eumenovi menov i glasnici trupe zatekli zatekli spremne. s premne. Najug Najuglednij ledniji i komandant... dant ... bio je Peukes Peukest t, bivx bivxi i Aleksa Aleksandrov ndrov ,,telohranit ,,telohranite”... e”... 5. Ve vixe godi godina na je uprav upravao ao satrapijom satrapijom Persijom... – 25 –

(XIX, XIV, 1 – 5) Obrazovae ratnog saveta

Kada su doxli u Suzijanu i spojili se sa Eumenom, odrali su zajedniqki sastanak svih vojnika; tom prilikom je doxlo do uqne prepirke prepirke oko vrh vrhovne ovne komande. komande. Peukest je zbog mnoine svojih svoj ih vojnika vojnika i ug ugleda leda... ... smat smatrao rao da on treba da dob dobije ije vrh ovnu ovn u kom komand andu u. 2. Ant Antig igen, en, voa makedonski makedonskih h ,,srebrnih ,,srebrnih xtitova” rekao je da odluku o vrhovnoj komandi treba prepustiti egovim Makedoncima, jer su oni zajedno sa Aleksandrom osvojili voj ili Aziju Aziju i zbo zbogg svoje hrabrosti hrabrosti bili nepobe nepobediv divi. i. 3. Eumen se plaxio da zbog meusobnih sukoba ne postanu lak plen Antig Ant igono onov, v, pa je pre predla dlaga gao o da ne odre odrede de jedn jednog og kom komand andant anta, a, ve da se svi satrapi i stratezi izabrani od vojnika svakodnevno sastaju u kraevskom xatoru i zajedniqki raspravaju o svim pitaim pitaima. a. 4. ...S ...Svi vi su potvrdil potvrdili i da je Eumenov Eumenov savet savet zaist zai sta a dob dobar, ar, pa je on svak svakodn odnevn evno o saz saziva ivao o ve vee, e, kao u nek nekom om demokratski ureenom gradu... (XIX, XV, 1 – 4) Peukest, satrap Persije, sveqano je doqekao saveznike

Po dolasku u kraevsku prestonicu Persepolis, Peukest, kao strateg ove zeme, organizovao je veliqanstvene rtvene sveqano qa nost sti. i... .. Na kraju kraju je prired priredio io gozb gozbu u za celu celu vo vojsk jsku u. 2. Od  onih koji su prisustvovali slavu napravio je qetiri kruga,   jedan unutar drugog... [Spoaxni krug] qinili su ga najamnici i mnox mnoxtvo tvo savezni saveznika; ka; drug drugi i krug krug... ... saq saqi iava avali li su ga MakeMakedonci — ,,srebrni xtitovi” i koanici — ,,pratioci” koji su ratovali sa Aleksandrom; ...[u sledeem krugu] su se nalazili leajevi oficira drugog reda, ,,prijatea”, generala bez komande i koanika; najui krug ...zauzimali su leajevi generala i hiparha, i sa ima, najuglednijih Persijanaca. 3. U sredini su se nalazili rtvenici bogova, Aleksandra i Filipa. Leajevi Leajev i su bili napraveni napraveni od gomi gomila la lixa prekriv prekrivenim enim tepisima i najrazliqitijim pokrivaqima... (XIX, XXII, 1 – 3) Sahrana Keteja

Ketej, komandant vojnika koji su doxli iz Indije, poginuo je u bici bic i nak nakon on hrabre hrabre bor borbe. be. Za sobom je ost ostavi avio o dve ene koje su ga pr prat atil ilee na poho pohodu du.. .... ob obee su ga po poe edn dnak ako o vo vole lele le.. 2. Meu Indijcima je nekad na snazi bio zakon da momci i devo  jke stasali za enidbu i udaju ne sklapaju brak prema izboru svojih roditea, roditea, ve po svoji s vojim m naklonostima. naklonostima. Rani Ranije je se qest qesto o dexavalo da se, poxto su prosidbu obavali mlai udi, ispostavi kako je izbor pogrexan i da brzo doe do obostranih razoqarea; mnoge bi ene tada dozvolile da budu zavedene i da u svojoj neumerenosti ubav poklone drugima. Na kraju, kako nisu mogle doliqno da napuste mueve koje su prve odabrale, rexava rex avale le bi se da ih otruju otruju... 3. Kada se ovo zlo raxiri raxirilo lo i mnogi mno gi ve nax naxli li smrt... smrt... done doneli li su zak zakon on da se sa pre premin minul ulim im muevima spauju i ihove ene, osim noseih i onih koje su ve rodile decu. decu. Ako bi neka ena odbil odbila a da potqi potqini ni ovakvoj ovakvoj odluci morala je qitavog ivota ostati udovica, a kao neqistom biu, bilo joj je zabraeno prinoxee rtvi i poxtovae ostali ost alih h obi obiqaj qaja. a. 4. Kada je donet ovaj zakon, zakon, en enski ski zloqini zloqini su se pretvorili u svoju suprotnost... i ne samo da su se brin– 26 –

ule za zdr ule zdrav avee svoj svojih ih mu mueva eva,, od koj kojih ih je zav zavisil isilo o i ih ihov ovo o sopstveno, ve su se nadmetale u tome koja e sa ima otii u smrt, kao da se radi o velikoj poqasti. (XIX, XXXIII, 1 – 4) Upravo se to desilo i ov Upravo ovom om prilikom prilikom:: po zakonu zakonu jedna je tre tre-bala da bude spaena zajedno s muem, ali su se na Ketejevoj sahrani pojavile obe, borei se za zajedniqku smrt sa im kao za prvu nagradu... 3. Struqaci za babiqku vextinu potvrdili su stratezima stratezima da je stari starija ja nosea, pa su se odluq odluqili ili za mla mlau u. Kada je doneta ovakva odluka, ona koja je odbijena otixla je plaqu pla qui: i: kao da je oba obavex vexte tena na o nek nekoj oj vel veliko ikojj nesr nesrei ei,, pol poloomila mi la je di dija jadem demu u na glavi glavi i po poqu qupa pala la kosu. kosu. Dr Drug uga a je bila presre pre srena na zbog pobede pobede i oti otixla xla je do lomaqe. lomaqe. en enee iz ene porodice su je ovenqale trakama i predivno okitile, kao da je roaci prate na svadbu, i svi su pevali pesme o enoj vrlini. 4. Kada se pri pribli bliil ila a lom lomaqi aqi,, skin skinul ula a je nak nakit it i raz razdel delila ila ga roakama roakama i prijat prijateicam eicama... a... 5. Na kraju, kraju, poxto se pozdra pozdravvila sa roacima, brat joj je pomogao da se popee na lomaqu i ona je, pred zadivenim oqima mnoxtva udi koji su doxli da posmatraju ovaj prizor, herojski okonqala ivot... (XIX, XXXIV, 1 – 5) Eumenova Eumen ova smrt

...Makedonci su tajno stupili u pregovore sa Antigonom i na kraju kra ju uhv uhvati atili li i pred predali ali mu Eum Eumena ena,, dob dobiv ivxi xi za uzv uzvrat rat komoru i jemstva za liqnu bezbednost i prikuqivxi se egovoj vojsci.. 9. Sliq vojsci Sliqno no su postu postupili pili i satrapi i veina ostalih. ostalih... .. napustili su svog komandanta, brinui se samo za svoju bezbednost. (XIX, XLIII, 8 – 9) Antigon se neoqek Antigon neoqekivan ivano o doqepao Eumena... Eumena... zarob zarobio io je i Antigena, komandanta ,,srebrnih xtitova”, bacio ga u neku jamu i ivog iv og spalio... spalio... 2. Eum Eumena ena je st stavi avio o pod strau strau i raz razmix mixao ao kako ka ko da po post stup upi i pr prem ema a e emu mu.. e ele leo o je da uz sebe sebe im ima a do do-brogg voj bro vojskov skovou ou koj koji i bi mu dug dugova ovao o us uslug lugu u, ali zbog Eum Eumenenovogg pri ovo prijat jates estva tva prem prema a Oli Olimpij mpijadi adi i kra kraev evim ima a nij nijee ima imao o mnog mn ogo o po pove vere rea a u e eggov ova a ob obe ea aa. a... .. Vi Vide dei i da su i Ma Make ke-donci neumoivi u svojoj ei da Eumen bude kaen, na kraju ga je ub ubio io:: zb zbog og ra rani nijeg jeg prijat prijate est stva va,, spa spali lio o mu je te telo lo i kosti kos ti stavio stavio u urnu i pos poslao lao ih egovo egovojj por porodi odici. ci. 3. Me Meu u raenicima se kao zarobenik nalazio i istoriqar Hijeronim iz Kardije, koji je ranije uivao veliki ugled kod Eumena, a nakon egove smrti, Antigon mu je ukazivao istu naklonost i poveree. (XIX, XLIV, 1 – 3)

– 27 –

5.

VREME

ANTIGONOVE

PREVLASTI

5.1. Do mira 311. godine Trea koalicija Jaqae Antigona — Posle Posle Eumeno Eumenove ve smrti Antig Antigon on ostaje ostaje jedini jedini gospod gospodar ar Azije. ije. Dao je da se pogubi pogubi medski satrap satrap Piton Piton i smenio smenio je Seleuk Seleuka a sa poloaja poloaja satrapa Vavilona12 . Antigonu su u Vavilonu ukazane kraevske poqasti. U Aziji domogao se velikih blaga 13 , xto mu je omoguilo da dri monu vojsku i da zavlada Azijom. Trea koalicija — Protiv Antigona je stvorena koalicija Ptolemej, Kasandar, Seleuk Seleuk i Lizima Lizimah. h. Zahte Zahteval vali i su da Sirij Siriju u i Feniki Fenikiju ju ustup ustupi i Ptole Ptolemej meju u, da Kasa Kasand ndru ru priz prizna na vlas vlast t nad nad Evro Evropo pom, m, da Sele Seleuk uku u vrat vrati i Vavi Vavilo lon n i da Hele Hele-spontsku Frigiju preda Lisimahu. Ultimatum je odbijen i rat je bio izvestan. Pripreme za rat — Saveznici su bili jaqi na moru. Da bi spreqio ihovo iskrcavae na prostor Male Azije, Antigon je odluqio zauzeti luke i brodogradilixta ixta u Sirij Siriji i i Feniki Fenikiji. ji. Zatim Zatim,, nosio nosio se mixu mixu da osvoji jox nepokoren nepokorenee oblasti na Istoku. Istoku. Napokon, stupio je u vezu sa Poliperhontom Poliperhontom i egovim sinom Aleksandrom Aleksandrom,, a koji su se nalazili u Grqkoj. Grqkoj. Poliperho Poliperhontu ntu je ponudio ponudio poloaj stratega stratega Peloponeza. Peloponeza. Budui Budui da posle ubistva ubistva Filipa Filipa i Euridike, Euridike, Poliperhont nije drao nikakav legalan poloaj, zadovoio se Antigonovim predlogom. egov sin Aleksandar qak je otixao u Aziju i ozvaniqio savez. Tirska proklamacija Tirski manifest manifest — Grad Grad Tir Tir pruio pruio je Antig Antigonu onu snaan snaan otpor. otpor. Ispred Ispred Tira, Tira, koji koji je opseda opsedao, o, Antig Antigon on je 315. 315. godin godinee sazvao sazvao skupxtinu skupxtinu Makedona Makedonaca ca koja je imala imala da rexi pitae pitae najvixe najvixe vlasti, sliqno skupxtinama skupxtinama u Vavilonu Vavilonu 323. i u Triparadisos Triparadisosu u 321. godine. godine. Na toj skupxtini skupxtini Antigon Antigon istupa istupa kao predstavnik predstavnik kraeva. kraeva. Optuuje Optuuje Kasandra Kasandra za ubistvo Olimpijade i zahteva zahteva oslobaae oslobaae Roksane sane i Aleksa Aleksandra ndra.. Trai Trai od Kasandra Kasandra da mu se pokori pokori kao zakoni zakonito tom m naslednasledniku Antipatra. Antipatra. Takoe proklamuje proklamuje slobodu slobodu grqkih gradova. gradova. Kao xto vidimo Tirski manifest bio je u prvom redu uperen protiv Kasandra. Postava se pitae kako je uopxte Antigon dobio namesnixtvo — da li odlukom makedonske skupxtine ili Poliperhontovim odricaem u korist Antigona. Misija Mileanina Aristodema — Pripremajui se za rat protiv saveznika, Antigon je u Grqku bio poslao nekog Mileanina Aristodema sa 1 000 talenata. Dobivxi odobree Sparte, Aristodem je na ostrvu Tenaronu vrbovao 8 000 ratnika. Potom je stupio u vezu sa Poliperhontom, koji je drao Korint, Sikion i druga druga utvrea utvrea na Peloponezu Peloponezu.. U to vreme vreme u Grqku se vratio i Poliperho Poliperhontov ntov sin nosei sobom novac koji mu je dao Antigon. Kasandar Kasandar takoe pristupa diplomatiji diplomatiji.. Ponudio Ponudio je Aleksandru Aleksandru PoliperhonPoliperhontovom poloaj stratega Peloponeza, pod uslovom da se odmetne od Antigona, na xta ovaj pristaje. Tada Aristodem odlazi Etolcima, Etolcima, koje pridobija pridobija za savez sa Antigonom. Antigonom. U meuvremenu meuvremenu,, Aleksandar Aleksandar zauzima zauzima gradove na Peloponezu Peloponezu.. Ubi  jen jen je u Sikio Sikionu nu 314. 314. godin godinee p. n. e. egovu egovu vlast vlast nasled nasledila ila je egova egova ena ena Kratesipolis. 12

Ovaj se sklonio kod Ptolemeja U Egbatani Antigon je zaplenio iz dravne blagajne 5 000 talanata, u Suzi 20 000, a ostata ostatakk koji koji se nalazio nalazio u Kindi Kindi (?), (?), oko 10 000, 000, tako takoee je pripao pripao emu emu. Osi Osim m toga toga,, redovan godixi prihod s egovih poseda iznosio je 11 000 talanata

13

– 28 –

Pitaa: Zaxto Zaxto Aristode Aristodem m mora mora da trai trai odobre odobree e Sparte Sparte da bi unajmi unajmio o vojnik vojnikee sa Tenarona? Xira obavextea o Kasandrovom obraqunu sa Poliperhontom i Aleksandrom. Operacije na moru — Antigon je na moru imao vixe uspeha. uspeha. Mada je i sam Ptolemej Ptolemej proklamovao slobodu grqkih gradova, Kikladi su pre prixli Antigonu. Antigon osniva Savez ostrvana . Mada je misija Mileanina Aristodema bila neuspexna, Antigon ne odustaje od Grqke, Grqke, gde xae xae svog roaka roaka Polema Polemaja. ja. Ipak, Ipak, dogaa dogaaji ji u Aziji, Aziji, nagnali nagnali su ga da se za trenutak mane ovog prostora. Bitka kod Gaze

Kada je Antigon krenuo u Malu Aziju da tamo dovrxi osvajae i pokoravae ravae oblasti oblasti koje nisu priznavale priznavale egovu egovu vlast, vlast, u Siriji Siriji je ostavio ostavio svoga sina Demetri Demetrija. ja. Do 313. godin godine, e, Ptole Ptolemej mej nije mogao mogao da se upusti upusti u ratova ratovae e u Siriji. Naime, Naime, mada je zaista zaista bio zainteresov zainteresovan an za prostor Sirije, PtolePtolemej je trenutno bio zauzet guxeem ustanka u Kireni i sreivaem odnosa sa Kiprom. Tek kada je stvari rexio u svoju korist, na podstrek Seleuka, odluqio   je da sa vojskom krene u Koile Siriju. Siriju. Preko Peluzija Peluzija doxao je do Stare Stare Gaze, Gaze, gde mu je Demetrije Demetrije Antigonov Antigonov izaxao izaxao na megdan. megdan. Kod Gaze Gaze dolazi dolazi do sukoba, sukoba, u kome je Demetrije Demetrije pretrpeo potpuni poraz. poraz. Seleuka, Seleuka, koji je ratovao ratovao na strani Ptolemeja i koji je mnogo doprineo egovoj pobedi, Ptolemej je nagradio davxi mu odred koice s kojom je ovaj krenuo u osvajae Vavilona. U meuvremenu meuvremenu,, Antigon Antigon je spojio svoju vojsku sa Demetrijevom. Demetrijevom. Ptolemej Ptolemej rexava da se ne suoqava sa udruenim neprijateskim snagama i povlaqi se u Egipat. pat. Tako je Antigon Antigon bez borbe povratio povratio Fenikiju Fenikiju i Siriju Siriju.. Pitaa: Zaxto dolazi do mirovnih pregovora? Mir 311. godine

O miru miru sklope sklopenom nom 311. 311. godin godinee svedoqe svedoqe Diodor Diodor u svojoj svojoj Istorijskoj  biblioteci , zatim zatim Antigono Antigonovo vo pismo gradu gradu Skepsis Skepsisu u u Grqkoj Grqkoj.. Dogaa Dogaaje je ovog ovog perioda u odreenoj meri pribliava nam i Vavilonska klinopisna hronika . Mir je sklopen sklopen 311. godin godinee izmeu izmeu Antigona Antigona i qlanov qlanova a koalic koalicije ije — KasanKasandra, Ptolemeja Ptolemeja i Lizimaha. Lizimaha. Ugovorom Ugovorom je odluqeno da Kasandar Kasandar ostane strateg Evrope do punoletstva Aleksandra, da Lizimah ostane gospodar Trakije, Ptolemej Egipta, a Antigon Antigon qitave Azije. Ugovorom Ugovorom nije obuhvaen obuhvaen Seleuk, Seleuk, xto vodi pretpostavci da je rat izmeu Antigona i Seleuka nastaven. Ugovorom Ugovorom je priznat priznat kra i Kasandar kao egov egov epimelet epimelet.. Meutim, Meutim, Kasandar e ubrzo ubrzo zloupo zloupotre trebit biti i svoj poloaj poloaj i 310/9. 310/9. u tajno tajnosti sti pogubiti pogubiti Roksanu Roksanu i Aleksandra, xto je bio kraj dinastije Argeada. Mir je sadrao i jednu odredbu koja je predviala predviala slobodu grqkih gradova. gradova. Ova odredba saquvana saquvana je u Antigonovo Antigonovom m pismu gradu Skepsisu. Skepsisu. Antigon Antigon poziva Grke da se obaveu da e zajedniqki braniti svoju slobodu i autonomiju. To je u izvesnom smislu obnavae Helenskog saveza... u novim uslovima, jer su grqki gradovi u stvari ulazili u podruqja u kojima kojima su gospodarili gospodarili dijadosi, odnosno preciznije, preciznije, kako stoji u natpisu — Kasandrova se vlast protezala nad gradovima u Grqkoj, Lizimahova nad onim u Trakiji, Antigonova nad gradovima u Maloj Aziji i na ostrvima, a Ptolemejeva nad gradovima na Kipru i u Kirenaiki... – 29 –

Miro Mirom m 311. 311. godin godinee izvr izvrxe xena na je, moe moe se rei, rei, prva prva podela podela Carstva. (F. Papazoglu) Pitaa: Grqki gradovi gradovi dobijaju slobodu, slobodu, ali nalaze pod vlaxu dijadoha... dijadoha... pojasniti pojasniti ovu vrstu slobode?

5.2. Od mira 311. do bitke kod Ipsa 301. Dogaaji u Atini Vlada Demetrija iz Falerona — Demetrije iz Falerona upravao je Atinom deset godina odina,, od 317. do 307. godine odine.. Kasa Kasand ndar ar ga je postav postavio io kao svog namesn namesnik ika a u jednom jednom formalno formalno slobodnom slobodnom gradu gradu. Mada Mada se vlada vlada Demetri Demetrija ja iz Falerona Falerona odlikovala mirom i blagostaem, nije bila omiena budui da se zasnivala na makedonskoj podrxci. Doxavxi na vlast (317) Demetrije iz Falerona proglasio je opxtu amnestiju i do kraja kraja egove egove vlade nije nije bilo progona progona.. U jednom trenut trenutku ku,, 309. 309. godin godine, e, situacija se qinila tako stabilnom da je Demetrije izrazio spremnost da svoje zvae zvae stratega stratega zameni poloajem arhonta. arhonta. Iste godine sproveden je prvi popis stanovni stanovnixtva xtva u istoriji Grqke. Atina je brojala od 100 do 125 hiada stanostanovnika. Demetr Demetrije ije iz Falero Falerona na istaka istakao o se kao zakono zakonodav davac; ac; smatran smatran je treim treim atinatinskim zakonodavcem zakonodavcem,, posle Drakona Drakona i Solona. Solona. Sastavio Sastavio je jednu zbirku Zakona. Demetrije je doneo niz mera kojim ograniqava luksuz, ali poloaj sirotie nije poboxao. U celini uzev, egova vlada oceena je kao oligarhija na reqi, a monarhija, tj. prosveena tiranija na delu. Antigon i sin mu Demetrije kao spasioci Atine — Godine Godine 311. izmeu izmeu Antigona Antigona i qlanova qlanova koalicije koalicije — Ptolemeja Ptolemeja,, Kasandra Kasandra i Lizimaha Lizimaha sklopen je mir. Jedna odredba odredba mirovn mirovnog og ugovo ugovora ra predvi predvial ala a je slobod slobodu u grqkih grqkih gradov gradova. a. Meuti Meutim, m, sama sama odredba odredba je delimiq delimiqno no sprovoen sprovoena. a. Na primer primer,, Antig Antigon on je povuka povukao o svoje svoje trupe iz Halkide, ali Kasandar je ostavio ostavio garnizon garnizon u Atini. Atini. Kako je Antigon bio zauzet ratom protiv Seleuka na Istoku, borba oko Atine poqee tek 307. godine. Godine odine 308. Ptole Ptolemej mej je poseti posetio o Grqku. Grqku. Zauzeo Zauzeo je Korint, Korint, Sikion Sikion,, a koje je drala Poliperhontova snaja. U Korintu je sazvao kongres na kome je proklamovao ovao slobod slobodu u Grqke. Grqke. Pozvao Pozvao je prisut prisutne ne da novcem novcem i namirn namirnica icama ma podre obnavae Helenskog saveza. Vixe od obeaa nije dobio. Potom se dogovorio sa Kasandrom Kasandrom da svako zadri svoje. Postaviv Postavivxi xi posade po utvreim utvreima a na Peloponezu, Ptolemej napuxta Grqku i vraa se u Egipat. Godine odine 307. Antig Antigono onov v sin Demetrije Demetrije doplovi doplovio o je do rta rta Sunion Suniona, a, a odatl odatlee sa 25 laa laa krenuo krenuo ka Atini. Atini. Vlasto Vlastodrxc drxci i u Atini Atini bili su uvere uverea a da im to Ptolemej Ptolemej dolazi, budui da je prethodne prethodne godine posetio Peloponez. Peloponez. Meutim, Meutim, kada su uvideli da su se prevarili Demetrije se ve ukotvio u Pireju. Demetrije Demetrije je preko izaslanika izaslanika obavestio obavestio Atiane Atiane da ga je otac poslao da povuqe povuqe makedonski makedonski garnizon, garnizon, obezbedi slobodu i demokratsko demokratsko ureee grada. Ova vest   je sa oduxeveem oduxeveem primena. primena. Atiani Atiani su nazvali nazvali Demetrija Demetrija spasiocem (sote(soterom) rom) i pozval pozvali i ga da ue u grad. grad. Demetr Demetriju iju iz Faleron Falerona a pak dozvoe dozvoeno no je da u miru mi ru napu napust sti i grad. grad. Ovaj Ovaj prvo prvo odla odlazi zi u Tebu ebu, a zati zatim m se skl skla aa a kod kod Ptol Ptoleemeja meja u Egip Egipat at.. Anti Antigo gono nov v sin uxao je u grad grad,, sazv sazvao ao naro narodnu dnu skupxt skupxtin inu u i proglasio proglasio slobodu. slobodu. Narodna skupxtina skupxtina i novoobrazov novoobrazovana ana demokratska demokratska vlada osudil osudila a je Demetr Demetrija ija iz Faleron Falerona a na smrt, smrt, a egove egove prijat prijatee ee pod optub optubom om – 30 –

da su radili radili protiv protiv demokr demokrati atije, je, pozval pozvala a na odgovo odgovorno rnost st.. Iznet Iznet je predlog predlog zakona da se zabrani svako osnivae filozofskih druxtava bez odobrea eklesije. Naime, Naime, Demetrije iz Falerona, Falerona, kao i egovi egovi prijatei prijatei (Teofrast) (Teofrast) bili su filozofi. filozofi. Ovaj predlog predlog je odbaqen odbaqen budui da se kosio sa jednim zakonom iz Solonova vremena, a koji je govorio o slobodi udruivaa. Poqasti — Antigon i Demetrije, kao oslobodioci, dobili su najvee poqasti u Atini. Atini. Plutarh Plutarh pixe da su Atiani prvi nazvali nazvali Antigona Antigona basileusom, basileusom, titula koja je do tada bila omraena i kojom su dijadosi nazivali samo qlanove dinastije dinastije Argeada. Argeada. Ovom prilikom prilikom Antigon se odrekao poqasti i time pokazao da se navodno ne smatra Aleksandrovim naslednikom. Inaqe, Inaqe, Atian Atiani i nisu nisu imali imali mere mere u odava odavau u poqast poqasti i Antig Antigonu onu i Demetri Demetriju: ju: podigli su im zlatne statue na Agori pored kipova Harmodija i Aristogitona 14 , osnovali dve nove file Antigonis i Demetrias, dodelili im vence u vrednosti od 200 talenat talenata, a, posveti posvetili li im kult kult i jednog jednog svextenik svextenika, a, uveli uveli praksu praksu da se ihovi likovi utkaju u peplos Atine za Panatenejske sveqanosti, priredili im praznike i takmiqea... Rat na Istoku

Pravi obraqun meu dijadosima odigrao se u Aziji, gde je najopasniji Antigonov protivnik bio Ptolemej. Bitka kod Salamine — Poxto se utvrdio na Kipru, Ptolemej je nastavio da proxiruje iruje svoje svoje posede posede na siriskoj siriskoj i maloaz maloazijsk ijskoj oj obali. obali. Borba Borba protiv protiv Ptoleme Ptolemeja ja   je prisilila Antigona Antigona da Demetrija Demetrija opozove iz Atine. U Kilikiji, Kilikiji, Demetrije Demetrije preuzi preuzima ma flotu, flotu, koju koju mu je pripre pripremio mio egov egov otac, otac, i kree kree na Kipar. Potuka Potukao o  je Ptolemejevog brata koji se povukao u grad Salaminu opasan jakim zidinama. Ovde je Demetrije prvi put primenio svoju vextinu opsedaa utvrenih gradova zbog koje je dobio nadimak Poliorket . On je dao da se u podnoju zidina izgrade sprave za opsadu, izmeu ostalih i inovski helepolis — 44 metra visoka sprava na devet sprat s pratova, ova, montirana montirana na qetiri qetiri toqka, toqka, naqiqkana naqiqkana ovnovima, ovnovima, katapul katapul-tima tima i balast balastima ima.. Flotu Flotu koja koja je doxla doxla u pomo pomo Salami Salamini ni predvo predvodio dio je liq liqno no Ptolemej. Ptolemej. Odigrala Odigrala se pomorska pomorska bitka u kojoj je trijumfovao trijumfovao Demetrije. Demetrije. Dijadosi postaju basileis

Pobeda kod Salamine (306) obezbedila je Antigonu i Demetriju vlast nad Egejskim Egejskim morem i istoqn istoqnim im Sredozem Sredozemem. em. Pluta Plutarh rh tvrdi da je qovek qovek koji koji   je Antigona obavestio o salaminskoj pobedi, oslovio ga titulom basileus. Ovu titul titulu u potvrdi potvrdila la je i vojska vojska i narod. narod. Antig Antigon on i Demetri Demetrije je prihv prihvat ataju aju qast i istupaju istupaju kao Aleksandrovi Aleksandrovi naslednici. naslednici. Povodei Povodei se ihovim ihovim primerom, ubrzo (306/5) (306/5) kraevske titule titule uzimaju uzimaju Lizimah, Ptolemej, Ptolemej, Seleuk i Kasandar. Kasandar. Na taj naqin, Carstvo je i s formalne strane podeeno na pet delova. Antigonova ambicija — Dok ostali dijadosi nisu pretendovali na celo Carstvo, Antigon Antigon je teio ostvareu ostvareu svetske monarhije. monarhije. Iste godine kada je uzeo titulu titulu kraa, svoju rezidenciju iz Frigije preselio je u novu prestonicu Antigoniju na Orontu. Ovim je bila lakxa kontrola maloazijske i siriske obale. Seleuk u Indiji

Antigon Antigon je drao sve zeme do Eufrata. Eufrata. Istoqne Istoqne satrapije satrapije do Indije 14

Godine 42. p. n. e. na ovom mestu statue e dobiti i cezaroubice – 31 –

pripale su Seleuku. Seleuku. Seleuk je ustupio indijskom krau Qandragupti15 : Penab, Parapamisadu, Arahoziju i moda Gedroziju i Ariju. O Seleukovom prodoru na Istok pripoveda Krajsig (Kreissig ): ...Sele ...Seleuk uk je u svom pohodu pohodu na Istok, Istok, kao i Aleksa Aleksanndar, stvarno stigao stigao do granica Indije. Zacijelo Zacijelo je mogao mogao bre prevaivati te goleme udaenosti zato xto putovi nisu bili vixe potpuno nepoznati... Na rubu Indije Seleuk je, meutim, naixao naixao na potpun potpuno o novo stae. stae. Sl Slabi abi mali kraevi kraevi u PunPun16  jabu i podruqju Inda nestali su. su. Qandragupta, nandski kra, o qijem je postojau na Gangesu Aleksandar tek nexto bio naquo, quo, vlada vladao o je cijel cijelom om zapadn zapadnom om Indijom Indijom.. Qi Qini ni se da nije nije doxlo doxlo do oruan oruanog og sukoba. sukoba. Seleuk Seleuk je prizna priznao o Qandrag Qandragupt upti i vlast vlast nad nekadaxim nekadaxim Taksilinim Taksilinim,, Porovim Porovim i Oksijartovim Oksijartovim satrapijama i udovoio egovu zahtjevu za Arahozijom i Gedrozijom. Zauzvrat je dobio cijelo krdo borbenih slonova (neki nepouzdani izvori spomiu brojku od 500)... (H. Krajsig16 ) Borba za Egipat. Opsada Rodosa

Po pobedi kod Salamine, Antigon je odluqio da Ptolemeja napadne u Egiptu Egiptu. Meutim, Meutim, egov pohod pohod bejaxe bezuspexan. bezuspexan. Opsada Rodosa — Antigon nije digao ruke od dae borbe. Da bi blokirao Egipat i spreqio spreqio dovoz dovoz robe robe i udstv udstva, a, on je preduze preduzeo o napad napad na ostrvo ostrvo Rodos. Rodos. Rodos Rodos svojevremeno nije prihvatio Demetrijev zahtev da da 100 talenata i pravo korixe rixea a luk luka. a. Demetr Demetrije ije je sa veliko velikom m floto flotom m od Kipra Kipra doplov doplovio io do Rodosa Rodosa i pristup pristupio io opsadi opsadi grada grada 305. 305. i 304. godin godinee p. n. e. Nakon Nakon jednog jednogodi odixe xe opopsade, Demetriju nije poxlo za rukom da osvoji grad, ali je sa Roanima sklopio mirovn mirovni i sporazu sporazum. m. Rodos Rodos je prist pristao ao da da taoce taoce i da ue ue u savez savez s Antig Antigono onom, m, pod uslovom da ostane neutralan u ratu sa Ptolemejem.

Rod Rod se brzo brzo oporav oporavio io od ovog ovog udar udara. a. Doi Doive veo o je peri period od vevelikog procvata i postao najvee trixte istoqnog Sredozema. Tada je na ulazu u pristanixte podignut quveni rodoski Kolos, statua statua Heliosa visoka 32 metra... Roani Roani su javno izjavizjavili svoju s voju zahvalnost zahvalnost Kasandru Kasandru, Lizimahu Lizimahu... ... Ptolemeju Ptolemeju koga koga su nazvali spasiteem (soter), podigli mu svetilixte... (F. Papazoglu) Helenski savez Demetrije kao oslobodilac Grqke juno od Termopila — Odsustvo Demetrija iskoristio ristio je Kasand Kasandar ar da ponovo ponovo napadne napadne Atinu Atinu. Meuti Meutim, m, ovaj ovaj put grad je bio sprem spreman an.. Ob Obno novi vio o je flotu flotu,, a stupio stupio je i u vezu sa Etolc Etolcim ima. a. U tom, tom, 304. 304. godine, godine, posle opsade Rodosa, Demetrije Demetrije se vratio u Atinu. Atinu. Atiani Atiani su ga nazvali vali dobroq dobroqini inite teem em (everg (everget) et) i spasite spasiteem em.. Mesto Mesto na koje koje je sixao sixao sa koa koa progl proglaxe axeno no je svetim. svetim. Kasand Kasandar ar pak nije nije imao imao druge do da se povuqe povuqe do Termopila. mopila. Tako Demetrije i egov egov otac Antigon Antigon postaju gospodari srede Grqke. Zimu 304/3. Demetrije Demetrije je proveo proveo u Atini, Atini, a sledee godine organizova organizovao o je pohod  pohod  na Pelopo Peloponez nez.. Pre ekspedicij ekspedicije, e, poveza povezao o se sa Etolci Etolcima ma i poveri poverio o im quvae quvae 15 16

Osnivaq kraevine Maurije s centrom u Pataliputri na farsiju ,,pan” ,,pan” znaqi pet, pet, a ,,ab” voda, voda, otuda ,,petoreqj ,,petoreqje”; e”; makar su mene tako uqili

:) 16

Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog ckog Micheline Popovi´ c, c, Zagreb 1987, 72. – 32 –

reda reda i mi mira ra u sred sredoj oj Grqkoj Grqkoj.. Do 302. 302. godin godinee goto gotovo vo svi grado gradovi vi Argol Argolid idee i Arkadi Arkadije, je, izuzev izuzev Mantinej Mantineje, e, prixli prixli su Demetr Demetriju iju.. Demetri Demetrije je je progl proglasio asio slobodnom celu Grqku juno od Termopila. Helenski savez — Godine odine 302. pozvao pozvao je deleg delegat atee mnogih mnogih grqkih grqkih gradova gradova na Istamske igre u Korintu. Tom prilikom u ime svog oca i svoje obnovio je Helenski (Korintski) savez pod istim uslovima pod kojim ga je Filip bio stvorio 337. godine, godine, a Aleksandar Aleksandar obnovio obnovio 335. Ugovor Ugovor o obnovi obnovi saveza saquvan je na jednom natpisu iz Epidaura. Razlike koje postoje, posledica su izmeenih odnosa. Tako   je ovo ugovor o prijatestvu, a ne o miru, i Antigon i Demetrije se pojavuju kao basileis, a ne kao hegemoni. Prema odredbama odredbama ugovora, ugovora, grad-qlan grad-qlan saveza zadrava zadrava svoje ureee. ureee. Obaveza Obaveza grada prema savezu je davae kontigenta ratnika za savezniqku vojsku, kao i delegata egata za Sinderion. Sinderion. Ukoliko Ukoliko grad-qlan grad-qlan ne podmiri svoje obaveze, sledi novqana novqana kazna. kazna. Sinderion Sinderion je vrhovni vrhovni organ vlasti vlasti saveza. Sastojao Sastojao se od predstavnika predstavnika svih gradova-qlanova. Sazivali su ga proedri, a kojih je bilo pet. Proedri su birani kockom iz redova qlanova Sinderiona, s tim da jedan grad nije mogao dati dati vixe vixe od jednog jednog proedra. proedra. Proedri Proedri nisu samo saziva sazivali li Sinderio Sinderion, n, ve su ime ime i preseda presedaval vali. i. Sam Demetri Demetrije je dobija dobija pravo da dok ratuje ratuje sa Kasandr Kasandrom om dri posade u Korintu i Atini. Pitaa: Koji je zadatak Sinderiona? Gde i kada se Sinderion sastaje? Kakvu Demetrije ima ulogu u Sinderionu? Da li su proedri zavisni od Demetrija? Qetvrta koalicija Qetvrta Qetvrta koalicija koalicija — Hele Helensk nski i save savezz bio bio je uper uperen en prot protiv iv Kasa Kasand ndra ra.. Godine odine 302. Kasandar Kasandar je poslao poslao izaslanika izaslanika Antigonu Antigonu u Aziju. Aziju. Izrazio Izrazio je spremnost na mirovne mirovne pregovore pregovore.. Meutim, Meutim, Antigon Antigon zahteva bezuslovnu bezuslovnu kapitulaciju kapitulaciju.. Tada se Kasandar okree drugim dijadosima i poziva ih u borbu protiv Antigona i Demetrija. Demetrija. Na poziv se prvi odazvao odazvao Lizimah. Lizimah. Lizimah Lizimah je upravao upravao Trakijom Trakijom i pretpostavao da ako Makedonija padne egova teritorija e biti sledea. Kasand Kasandru ru i Lizima Lizimahu hu se potom potom pridru pridruio io Ptole Ptolemej mej,, koji je eleo eleo povrat povratiti iti Kipar i posede u Siriji i Palestini. Napokon koaliciji prilazi i Seleuk. Antigon vs koalicija — Saveznici su odluqili da teixte rata prebace na Istok. tok. Lizim Lizimah ah napuxta napuxta Trakiju Trakiju i prelaz prelazi i u Malu Malu Aziju Aziju.. Za kratko kratko vreme vreme pod  svoju vlast je podveo helespontsku helespontsku Frigiju. Frigiju. Antigonov Antigonov vojskovoa vojskovoa Dokimos je kapitulirao i Lizimahu predao frigijski grad Sinadu. Kasandrov vojskovoa Prepelaos s delom makedonske vojske takoe prelazi na prostor Male Azije. Napreduje du egejske obale i zauzima gradove, izmeu ostalih, Efes i Kolofon. Opustoxio je Eritreju i Klazomene, prodro na prostor Lidije i zauzeo Sard. U to vreme Antigon Antigon se nalazio nalazio u svojoj prestonici prestonici Antigoniji Antigoniji na Orontu. Orontu. Saznavxi za napredovae neprijatea, oprema vojsku i preko Kapadokije prodire u Frigiju Frigiju.. Uspeo Uspeo je povrat povratiti iti ovaj ovaj prost prostor. or. Lizim Lizimah ah se povuka povukao o na sever, sever, u ravnicu juno od Herakleje pontske (koju je drala egova ena Amastrida), u oqekivau oqekivau Seleuka. Naime, Naime, Seleuk opremivxi vojsku i slonove, slonove, urio je na Zapad da se pridrui Lizimahu. Ptolemej Ptolemej napuxta Egipat i organizu organizuje je pohod pohod na severoisto severoistok. k. Zauzima Zauzima niz gradova u junoj Siriji. Tada mu stie lana vest da je Antigon Antigon porazio udruene udruene snage snage Lizima Lizimaha ha i Seleuk Seleuka a i da se sprema sprema za invaziju invaziju na Egipat Egipat.. Ptole Ptolemej mej se povlaqi ka Egiptu. Zagospodari Zagospodarivxi vxi Frigijom, Frigijom, Antigon Antigon se uqvrstio uqvrstio u gradu Dorilej. Dorilej. Oqekujui Oqekujui – 33 –

dolazak Seleuka, xae poziv Demetriju da napusti Grqku i prebaci se na Istok. U to vreme Demetrij Demetrijee je prodro prodro u Tesalij esaliju u. Kasanda Kasandar r nije nije pruio pruio otpor, otpor, ve se povukao u Makedoniju znajui da je samo pitae vremena kada e Antigon pozvat pozvati i Demetri Demetrija ja u Aziju Aziju.. Kada Kada se to napokon napokon desilo Kasandar Kasandar je prist pristao ao na mirovne pregovore pregovore sa Demetrijom Demetrijom.. Ugovor Ugovor je predviao predviao autonomiju autonomiju grqkih gradova. U stvari, jedini gospodar Evrope ostao je Kasandar. Bitka kod Ipsa

Opisom Opisom rasporeda rasporeda zaraeni zaraenih h strana strana krajem krajem 302. 302. godin godinee zavrxa zavrxava va se saquva saquvani ni deo Diodoro Diodorove ve istori istorije, je, nax jedini jedini iscrpni iscrpni izvor izvor za ovaj ovaj period period.. Stoga Stoga smo o dogaajima dogaajima koji slede slabije slabije obavexteni. obavexteni. Nije nam poznato poznato kako   je doxlo doxlo do spajaa spajaa savezniq savezniqkih kih vojski, vojski, Lizim Lizimaha aha i Seleuk Seleuka, a, s jedne jedne strane strane,, Antigona Antigona i Demetrija, Demetrija, s druge. druge. Opis bitke saquvan je kod Plutarha. Plutarha. Do susreta neprijate neprijatea a doxlo je kod Ipsa u Frigiji, prolea prolea 301. godine. godine. Na qelu qel u eli elitne tne koice, koice, Demetr Demetrije ije se bacio bacio na Seleuk Seleukovu ovu koicu koicu i natera naterao o je u bekstvo. bekstvo. Ponesen Ponesen ovim uspehom, uspehom, nepromixeno nepromixeno je napustio bojno poe i dao se u progaa progaaee neprijatea. neprijatea. Kada je hteo da se vrati i pridrui pexadiji, pexadiji, put su mu prepreqili Seleukovi Seleukovi slonovi. slonovi. Antigon, Antigon, napuxten od svojih, svojih, poginuo poginuo je na bojnom bojnom pou. pou. Pobeda Lizimaha Lizimaha i Seleuka bila je potpuna. Demetrije Demetrije se spasao bekstvom. Ptolemej nije uqestvovo u opsadi Beqa, iako su ga Turci na to molili. Ptolemej nije uqestvovao u bici kod Ipsa. Naime, on je takoe krenuo u akciju. Upao je u Siriju i stao osvajati gradove, kada mu stie lana vest da je Antigon pobedio i kree na Egipat. Egipat. Ptolemej Ptolemej se tada povukao. povukao. Saveznici Saveznici su pristupili pristupili podeli Antigonove Antigonove drave. Sirija Sirija i juni deo Male Azije Azije pripal pripali i su Seleuk Seleuku u. Vei deo Male Male Azije Azije Lizim Lizimah ah je pripoj pripojio io svojim posedima. posedima. Ptolomej Ptolomej je prigrabio prigrabio Palestinu Palestinu i junu Siriju, Siriju, iako nije uqestvouqestvo16 vao u bici . Kasandar je ostao gospodar situacije u Grqkoj i Makedoniji. Bitka Bitka kod Ipsa Ipsa je glavn glavna a prekret prekretnic nica a u istori istoriji ji dijadoh dijadoha. a. Raspadom Antigonove kraevine nestalo je drave koja je teila da apsorbuje apsorbuje ostale delove nakadaxeg nakadaxeg Carstva. Carstva. Ideja o legitimnosti gitimnosti vlasti vlasti bila je ve ranije ranije napuxtena. napuxtena. Pobedilo Pobedilo je naqelo da vlast pripada onome koji ju je osvojio silom oruja, a ne onom onomee koji koji je na u imao imao zako zakoni nit ta prav prava. a. Novi Novi teri teri-torij torijaln alni i sistem sistem drava drava koje nasta nastaju ju posle posle Ipsa Ipsa zasniva zasniva se isuqivo na tom principu. (F. Papazoglu)

16

Ova oblast, docnije nazvana Koile Syria  postae od tog vremena predmet stalnih sukoba izmeu Ptolemejevih i Seleukovih naslednika. – 34 –

 Dodatak — Diodor sa Sicilije Antigon pogubuje Pitona

Antigon je zimovao u Mediji; tamo je saznao da Piton obea ima i darovima pokuxava da privuqe na svoju stranu mnoge vojnike vojni ke u zimovnicima zimovnicima jer plani planira ra ustanak. ustanak. Prikri Prikrivao vao je pri tom svoje namere, pretvarajui se da ne veruje tuiocima, i pred mnogim svedocima ih je izgrdio xto pokuxavaju da pokvare prijatestvo; istovremeno je proxirio vesti kako namerava da za stratega gorih satrapija odredi Pitona i dodeli mu dovono dovono vojske vojske da bu bude de bezbedan bezbedan.. 2. Nap Napisa isao o mu je pismo, trae tra ei i od eg ega a da xto pre doe... doe... 3. ...[ ...[Pit Piton on je] dozvolio dozvolio da ga pr prev evar aree pu puka ka nada nadaa a i do doxa xao o je Antigo Antigonu nu.. 4. On ga je uhvatio, optuio ga pred qlanovima Vea, lako osudio i odmah pogubio. (XIX, XLVI, 1 – 4) Olimpijadina smrt

...Makedon ...Make donci ci su je osu osudil dili i na smrt smrt;; pos poslav lavxi xi joj nek nekoli olicin cinu u ,,prijatea”, Kasandar joj je savetovao da krixom pobegne, obeavajui da e joj obezbediti brod i prebaciti je u Atinu. 3. Pos Postup tupaju ajui i ovako, ovako, nij nijee bio voen voen eom da je spase, ve da ona sama sebe osudi na izgnanstvo i da pogine u plovidbi... plaxio se i enog ugleda i makedonske prevrtivosti. 4. Olimpijada mpi jada je odg odgovo ovoril rila a da ne neee be beati ati,, ve da je, nap naprot rotiv, iv, spremna da se pojavi na sueu pred svim Makedoncima, pa se Kasandar uplaxio da se masa ne pokaje sluxajui kraiqinu odbranu i seajui se Filipovih i Aleksandrovih dobroqinstava st ava prema prema cel celom om narodu narodu. Zat Zato o je pos poslao lao dve stotine stotine najsposobn pos obniji ijih h vojnika vojnika sa naredbom naredbom da je xto pre ubiju ubiju. 5. Oni su upa upali li u kra kraiqi iqinu nu ku kuu u, a kad su ug ugled ledali ali Oli Olimpi mpijadu jadu,, postid pos tideli eli su se pred enim visokim visokim pol poloa oajem jem u pov povukl ukli i se neobavena neoba vena posla. Meu Meutim, tim, roaci enih rtava... rtava... ubili su kraicu, koja nija izustila nijednu nedostojnu ensku molbu. 6. Tako je, dakl dakle, e, zav zavrxi rxila la Olimpija Olimpijada, da, ena koja je im imala ala najvi naj vixi xi pol poloa oajj od svih svoj svojih ih sav savrem remeni enica, ca, ke ker r epi epirskog rskog kraa Neoptolema, sestra onog Aleksandra koji je ixao u pohod u Italiju, ena kraa Filipa, monijeg od svih ranijih vladar vl adara a u Evr Evropi opi,, ma majka jka kra kraa a Ale Aleksa ksandra ndra,, koj koji i je pos postig tigao ao najvixe slavnih dela! (XIX, LI, 2 – 6) Seleuk utoqixte nalazi kod Ptolemeja

2. Za dvadeset dvadeset dana stigao stigao je [An [Antig tigon] on] u Vav Vavilo ilon, n, gd gdee ga je satrap Vavi Vavilonij lonijee Seleu Seleukk poqas poqastvov tvovao ao kraev kraevskim skim darovi darovima ma i ugost ugostio io mu celu vojsku vojsku.. 3. Me Meu uti tim, m, kada mu je An Anti tigo gon n zatraio raqun o prihodima, Seleuk je odgovorio da nije obavezan vez an da pol polae ae raqun za zem zemu u koj koju u su mu Makedonci Makedonci dali zbog uslug usluga a koje je uqini uqinio o za Aleksandrova Aleksandrova ivota. ivota. 4. Poxt Poxto o   je je ra razd zdor or me meu u i ima ma sva svako kogg dan dana a bi biva vao o sve ve vei i,, Se Sele leuk uk je razm ra zmix ixa ao o o on onom omee xt xto o je za zades desil ilo o Pi Pito tona na i pl plax axio io se da Anti An tiggon ne isk iskor oris isti ti ovaj ovaj po povo vod d i po poku kuxa xa da ga ub ubij ije.. e.... 5. Upla Up laxi xivx vxi i se to toga ga,, isk iskra rao o se iz grada.. grada.... re rexi xivx vxi i da od odee u Egipat Egipa t Ptolemeju: Ptolemeju: dobrot dobrota, a, velik velikoduxno oduxnost st i ubaz ubaznost nost ovog qoveka qov eka prem prema a izb izbeg eglic licama ama koj koji i su kod eg ega a nax naxli li ut utoqi oqixt xte, e, bili su ve quveni... – 35 –

(XIX, LV, 2 – 5) Antigonov edikt (315/4)

...[Antigon] je sazvao zajedniqki sastanak vojnika i posetilaca i izn izneo eo opt optub ubee pro protiv tiv Kas Kasand andra, ra, poz poziva ivaju jui i se na Oli Olimpi mpi-  jadin jadino o ubistvo ubistvo i pos postup tupak ak prema Roksan Roksani i i kra krau u.. 2. Por Pored  ed  toga to ga,, go govor vorio io je da se Kas Kasanda andar r na silu oe oenio nio Tesalo Tesalonik nikom om i ka kako ko je ja jasno sno da pr prisv isvaj aja a pra pravo vo na ma maked kedon onski ski pre prest sto, o, da  je Olinane, najvee makedonske neprijatee, naselio u gradu kome je dao svoje ime, i da je obnovio Tebu koju su razruxili Makedonci. Makedo nci. 3. Gomila je pokazivala pokazivala da deli egovo egovo nezadovostvo st vo i on je saq saqini inio o odl odluku uku sledee sledee sadr sadrin ine: e: Kasa Kasanda ndar r e biti proglaxen za neprijatea ako ne razruxi pomenute gradove i ako kraa i egovu majku Roksanu ne izvede iz zatvora i ne vrati ih Makedoncima, jednom reqju, ako se ne bude pokoravao Antigonu, zvaniqno odreenom strategu kome je poverena briga za kraevinu. Po istoj odluci trebalo je da svi Heleni budu slobodni, bez posada i autonomni... (XIX, LXI, 1 – 3) Ptolemejev edikt o slobodi Helena

Za to vreme, Ptolemej je saznao za odluku Antigonovih Makedona do naca ca o sl slob obodi odi He Hele lena na,, pa je i on iz izda dao o sl sliq iqan an pr prog ogla las, s, elei da obavesti Helene kako se i on brine za ihovu autonomiju ne mae od Antigona. 2. Naime, obojica su videli da  je veoma vano da steknu prijatestvo Helena... (XIX, LXII, 1 – 2) Dok je Antigon ratovao u Aziji, u Siriji je ostavio svog sina Demetrija

Videi da se Kasandar bori za Aziju, Antigon je sina Demetrija ostavio u Siriji i naredio mu da pazi na Ptolemeja, za koga je sumao da e iz Egipta sa vojskom krenuti na Siriju... Demetrije je jox bio mlad, jer je imao tek 22 godine... (XIX, LXIX, 1) Priprema Demetrija za bitku protiv Ptolemeja kod Stare Gaze u Siriji

Iako su mu pr Iako prij ijat ate ei i sa save veto tova vali li da se ne up upux uxta ta u bo bojj sa takvim generalom i sa veom vojskom, Demetrije ih nije sluxao i hr hrab abro ro se pr prip iprem remao ao za bi bitk tku u... 5. Na Naim ime, e, ne samo samo xt xto o se spremao da vodi bitku sa brojnijom vojskom ve i protiv skoro najveih generala — Ptolemeja i Seleuka; oni su uqestvovali u svim Aleksandrovim ratovima, qesto su sami predvodili vo jske i do tog trenutka bili nepobedivi... (XIX, LXXXI, 1 – 5) Antigon se nosi mixu o pohodu na Arabiju. O obiqajima Arapa pixe Diodor

...Oni [Arabani [Arabani — beduin beduini] i] ive na otvorenom, otvorenom, nazi nazivaju vajui i domovinom pustiu... 3. Kod ih je zakon da ne seju ito niti sade ikakvo drvo koje nosi plod, da ne koriste vino, niti grade kue. Za koga se nae da postupa suprotno ovom zakonu, kaava se smru. 4. Uveli su ovaj zakon zato xto veruju da oni koji sve ovo qine lako pristaju da se pokoravaju jaqima od sebe, samo da bi zadrali ono xto imaju. imaju. Neki meu ima gaje kamile, kamile, drugi ovce, napasaju napasajui i ih u pust pustii.. ii.... 5. Mnog Mnogi i meu ima prevoze prevoze na more tamjan, mirtu i najskupe mirise, preuzimajui ih od  – 36 –

trgova trgo vaca ca iz tzv. tzv. ,,S ,,Sre rene ne Arabi Arabije” je”.. 6. Iz Izuz uzet etno no vole vole sl sloobodu, a kada im se priblii jaka neprijateska vojska, bee u pustiu, koristei je kao tvravu... (XIX, XCIV, 2 – 6) Diodorov stav o retorici u istorijskim delima

Zaista Zaist a ne bism bismo o pog pogrexi rexili li ako bismo uko ukoril rili i pisc piscee koj koji i u svoja svoj a ist istori orijska jska del dela a uk ukuqu uquju ju suv suvixe ixe dug duga a jav javna na obr obraa aaa a ili qesto poseu za govorima: govorima: nepot nepotrebno rebno ubaqenim ubaqenim gov govorima orima prekidaju kontinuirani tok izlagaa [i remte pau] qitalaca zainteresovanih da se obaveste o toku istorijskih dogaaja... 4. Zat Zato o me meu u qit qitaoc aocima ima sliqnih sliqnih del dela a jedn jedni i pre preskaq skaqu u go govor vore, e, iako izgledaju potpuno uspeli, a drugi, duha izmorenog bujicom neprimerenih reqi, potpuno odustaju od qitaa, ne bez razloga: 5. istorija je jednostavna kievna vrsta dosledna sama sebi, seb i, u cel celini ini sliqna sliqna iv ivom om org organi anizmu zmu — ako je osa osaka kaena ena,, lixena je ivotne upkosti, a ako poseduje odgovarajuu kompoziciju pozi ciju,, uspexn uspexno o opst opstaje aje i dosledn dosledno o izve izvedenom denom kompoz kompozicijo icijom m nudi ugodno i jasno qitae. (XX, I, 1 – 5) 1. Iako ne odobravamo odobravamo retorske govore, govore, ne izba izbacujem cujemo o ih potpuno iz istorijskog dela, jer se egov stil mora odlikovati i raznolikoxu, xto znaqi da se u pojedinim odecima moramo poslu pos luiti iti i go govor vorima ima... ... 2. Nax Naxlo lo bi se mnogo razlog razloga a zax zaxto to e u mnogi mnogim m prilikama prilikama biti zatraena pomo retorike: retorike: kada   je mnogo stvari spretno i lepo reqeno, ne treba sa prezirom pre pr ei i pr prek eko o on onog oga a xt xto o za zasl slu uuj ujee da se pa pamt mti i i xt xto o sa sadr dri i korist primerenu istoriji; isto tako, ako je req o velikim i slavni sla vnim m te temam mama, a, ne treb treba a doz dozvo volit liti i da sti stil l bu bude de sla slabij biji i od  dela... (XX, II, 1 – 2) Poliperhont na Peloponezu istupa kao zaxtitnik Aleksandrovog i Brasininog sina Herakla. Sudbina Herakla i Poliperhonta Za to vre vreme me Pol Polipe iperh rhont ont je sak sakupi upio o vel veliku iku voj vojsku sku i vra vratio tio u ot otaqk aqku u kra kraev evinu inu Ale Aleksa ksandro ndrovo vogg i Bra Brasini sininog nog sina Her Her-akla... akl a... poj pojavi avio o se Kas Kasand andar ar sa tru trupam pama... a... Mak Makedon edonci ci su bla blaggonaklono gledali na kraev povratak, pa je Kasandar, uplaxivxi se da Makedonci, po svom karakteru skloni naglim promenama,, ne preu Heraklu, enama Heraklu, posla poslao o deleg delegaciju aciju Poliperhontu Poliperhontu.. 2. Pokuxao je da mu ukae na to da e mladi, doe li na presto, qiniti qin iti xto mu drug drugi i ka kau u, a ako se Pol Polipe iperh rhont ont pridrui pridrui emu em u, Kasa Kasandru ndru,, i zaj zajedn edno o ukl uklone one ml mladi adia, a, odm odmah ah je dob dobiti iti svoje ranije posede u Makedoniji, a onda i vojsku: bie proglaxen strategom Peloponeza... Na kraju je mnogim velikim obeaima i ma ube ubedio dio Pol Polipe iperh rhont onta, a, sklo sklopio pio ta tajni jni ug ugov ovor or sa im i nave na veo o ga da ubije ubije kra kraa a.. 3. Po Poli lipe perh rhon ont t je ub ubio io mladi mladia a i od tada javno saraivao saraivao sa Kasandro Kasandrom... m... [Nakon ovih dogaaja dogaaja Polipe Pol iperh rhont ont igra min minorn ornu u ul ulogu ogu.. Pomi Pomie e se kao Kasandrov Kasandrov saradnik saradn ik 303. godi godine.] ne.] (XX, XXVIII, 1 – 3) Atinske poqasti poqasti Antig Antigonu onu i Demetr Demetriju iju

...Po Stratoklovom predlogu, Atiani su doneli sledeu odluku: Antigonu i Demetriju bie podignute zlatne statue u koqiji i postavene blizu Harmodijeve i Aristogitonove statue; – 37 –

obojica obojic a e bit biti i ove ovenqa nqani ni ven vencem cem u vre vredno dnosti sti od dve st stoti otine ne talanata, bie im posveen rtvenik zvan ,,rtvenik Spasitea”, postojeim filama dodae dve — Demetrijadu i Antigonidu, svake godine organizovae igre u ihovu qast, sveqanu povorku i rtve i ihove portrete izvexe na Ateninoj haini... (XX, XLVI, 2) Opsada Salamine

...[Antigon je] sinu Demet ...[Antigon Demetriju riju poslao... pismo sa naree nareeem... em... da... da ... sa vojsko vojskom m za zapl plov ovi i na Kipar Kipar i xt xto o pr pree ok okon onqa qa rat sa Ptolemejevim generalima... (XX, XLVI, 5) ...[Deme ...[De metr trij ijee je] sa vo vojsk jskom om krenuo krenuo u Sa Sala lami minu nu... ... 3. Pt Ptol oleemejev strateg ostrva Menelaj sakupio je vojnike iz tvrava i mirovao u Salamini. Kada su neprijatei doxli na 40 stadija od grada, izaxao je napoe sa 12 000 pexaka i oko 800 koanika. Doxlo je do bitke, Menelajevi udi su brzo nadvladani i naterani u bekstvo. Demetrije ih je gonio do grada... 7. Na Kipru su Menelajevi udi, nakon poraza u bici, bacaqko naoruae i opsadne sprave prebacili na zidove grada i vojnicima dodelili del ili pol poloa oaje je na gru grudob dobran ranim ima, a, pri pripre premaj majui ui se ta tako ko za borbu bor bu,, jer su vi videli deli da se i Demetrije Demetrije sprema sprema za ops opsadu adu.. 8. Ptolemeju su poslali poslanike u Egipat da ga obaveste o pretrpenom porazu i da trae pomo, jer su i egovi interesi na ostrvu bili ugroeni. (XX, XLVII, 2 – 8) Demetrije Demetr ije je vid video eo da gra grad d Sal Salami amina na nij nijee za pot potce ceiv ivae ae... ... pa je odluq odluqio io da sagradi velike velike opsadne sprave... Zanat Zanatlije lije i gvoe stigli su iz Azije, kao i velike koliqine drvne grae i ogovaraju ogovarajuee zalihe ostale ostale opreme. opreme. 2. Kad je sve brzo pripremeno, sagradio je spravu zvanu helepolis (,,osvajaq gradova”), xiroku 45 lakata [21m] na svakoj strani, visoku 90 lakata [42m], podeen pod eenu u na 9 spra sprato tova va i pos posta tave venu nu na 4 jaka toqka, toqka, svak svaki i osam os am lakat lakata a vi viso sok.. k.... 6. Me Mene nela lajev jevi i u udi di su do dobr bro o zn znal ali i da e grad pasti ako ne pokuxaju nexto novo... novo... odapel odapeli i zapaene strele i zapalili zapalili najvee najvee sprave. 7. Vatra se brzo razbuktala: razbuktala: Demetrijevi udi su pokuxali da je gase, ali je ona bila bra i potpuno je progutala opsadne sprave, 8. pri qemu su stradali i mnog mnogi i u udi di koji su ih opsluiv opsluivali ali.. Dem Demetri etrije je se prev prevari ario o u oqekivaima, ali nije odustao... (XX, XLVIII, 1 – 8) Obavexten o porazu svojih udi, Ptolemej je isplovio iz Egipta sa velikim velikim kopnenim kopnenim i pomorskim snagam snagama... a... 3. Deo trupa Ptole Pt olemej mej je pos poslao lao kop kopnom nom Men Menela elaju ju,, por poruqu uquju jui i mu da, ako   je je ik ikak ako o mo mogu gue e,, br brzo zo po poxa xae e la lae e iz Sa Sala lami mine ne... ... na nadao dao se da e uz ihovu ihovu pomo pomo lak lako o pobediti pobediti u pom pomorsk orskoj oj bici... bici... 4. Demetrije je saznao za egove namere i deo vojske ostavio da opseda grad... (XX, XLIX, 1 – 4) Primetivxi Primetivx i da neprija neprijatei tei stiu, stiu, Demet Demetrije rije je admiral admirala a Antistena... ostavio da spreqava isplovavae brodova iz grada – 38 –

i ihovo ukuqivae ukuqivae u bitku bitku... ... koan koanicim icima a je naredi naredio o da patroliraju du obale, da bi, u sluqaju potonua nekog broda, prihvatili prihv atili sve koji doplivaju doplivaju na obalu. obalu. 2. Brodov Brodovee je porea poreao o u bojni red i zaplovio u susret neprijateima... (XX, L, 1 – 2) Dvojica Dvoji ca vla vladar dara, a, ul ulaze azei i u bit bitku ku za iv ivot ot i vr vrhov hovnu nu vl vlast ast,, bili su veoma zabrinuti... (XX, LI, 1) Ptolem Ptol emej ej je na nako kon n ov ovog og po pora raza za od odus usta tao o od bo borb rbee za Ki Kipa par r i vrat vr atio io se u Eg Egip ipat at... ... 2. Ob Obav avex exte ten n o po post stig ignu nuto tojj po pobe bedi di i oduxev odu xeven en vel veliqi iqinom nom usp uspeha eha,, Ant Antig igon on je uze uzeo o kra kraev evsku sku di  jademu i dae se nazivao kraem, dozvolivxi i Demetriju da uzme istu titulu i qast... (XX, LIII, 1 – 2) Opsada Rodosa

...Grad Rod imao je jake pomorske snage i najboe ureee meu Helenima, pa je postao predmet svae izmeu razliqitih dinasta i kraeva, jer je svaki eleo da ga dobije za saveznika. Predviajui xta e im biti od koristi i sklapajui sa svakim pos posebn ebno o pri prijat jatesk eskee odno odnose, se, Ro Roani ani nis nisu u uqe uqestv stvova ovali li u rato ra tovi vima ma izme izmeu u din dinas asta ta.. 3. ... ...Gr Grad ad je to toli liko ko oj ojaq aqao ao da je u korist svih Helena sam preduzeo rat protiv gusara i oqistio more od tih zloqin zloqinaca aca... ... 4. Ro Roani ani su sa svim dinastim dinastima a sklopili sklopil i ugovor o prijat prijatestvu estvu i quva quvali li su se da nikom ne daju povoda pov oda za opr opravd avdanu anu ut utu u,, ali su u iska iskaziv zivau au nak naklon lonost osti i pokazival pokaz ivali i da najvi najvixe xe nagiu Ptolemeju: Ptolemeju: najve najvei i deo ihov ihovih ih prihoda poticao je od trgovaca koji su plovili za Egipat, i, u celini govorei, grad se ishraivao uz pomo ove kraevine. (XX, LXXXI, 2 – 4) Antiggon Anti onu u je ov ovo o bi bilo lo po pozn znat ato o i el eleo eo je da pr prek ekin inee i iho hove ve veze sa Ptolemejem; prvo poslanstvo uputio im je u vreme kada   je je sa Pt Ptol olem emeje ejem m rat ratov ovao ao za Ki Kipa par, r, tr tra ae ei i od i ih h da mu budu bu du saveznic saveznici i i Demetrij Demetriju u pox poxau au brodov brodove. e. 2. Oni se nis nisu u odaz od azva vali li,, pa im je za zato to po posl slao ao je jedno dnogg od svo svoji jih h ge gene nera rala la sa brodovima, brodov ima, davxi mu naredbu da sve s ve brodove koji iz Roda plove plove za Egipat vrati natrag u luku i oduzme im tovar. Kada su ovog generala Roani proterali, Antiogon je izjavio da su zapoqeli nepravedan rat i pretio je da e im sa velikim snagama opsesti grad. gra d. Ro Roan ani i su mu prv prvo o izg izglas lasali ali velike velike poq poqast asti i i pos poslal lali i mu delegaciju sa molbom da ne prisiava grad da mimo ugovora ulazi ulazi u rat sa Ptolemej Ptolemejem. em. 3. Kra je dao nexto grubi grubi odgovor i poslao protiv ih sina Demetrija sa vojskom i opsadnim spravama, a oni su se uplaxili kraeve velike moi i odmah poslali ude Demetriju, poruqujui mu da e pomoi Antigonu u ratu protiv Ptolemeja; on je onda zatraio da kao taoce predaju stotinu najuglednijih graana i da u svoje luke prime pri me eg egovu ovu flo flotu tu,, pa su pret pretpos posta tavi vili li da smix smixa a zav zaveru eru protiv grada i poqeli pripreme za rat... (XX, LXXXII, 1 – 3) Roani su neko vreme slali delegacije [Demetriju] i molili ga da ne uqini nikakvo nepopravivo zlo gradu; kako se niko na to nije obazirao, izgubili su nadu u sklapau primirja i – 39 –

uputili posla uputili poslanike nike Ptol Ptolemeju emeju,, Lisima Lisimahu hu i Kasand Kasandru ru,, mole molei i ih da im pomognu jer grad vodi rat u ihovu korist... (XX, LXXXIV, 1) Rat Demetrija i Rodosa je nastaven i sledee 304/3. godine p. n. e. Demetrije je opseo grad i da bi ga lakxe zauzeo pravi niz novih opsadnih sprava

...Demetrije je nastavio opsadu Roda. Neuspe ...Demetrije Neuspexan xan u napadi napadima ma sa mora, mor a, odluqio odluqio je da od sad sada a napada sa kopna. kopna. 2. Pri Pripre premio mio je zato veliku koliqinu razliqite grae i sagradio spravu poznatu pod imenom helepolis (,,osvajaq gradova”), mnogo veu od  svega sveg a xt xto o je do ta tada da napravio. napravio. Pla Platf tform orma a na kojoj se spra sprava va nalazila bila je qetvrtasta, sa stranama dugim skoro 50 lakata [23,1m]... [23,1m ]... 3. Qit Qitava ava tvorevina tvorevina bila je pokretn pokretna, a, to jest jest,, post postaavena ve na na osa osam m vel veliki ikih h i jaki jakih h to toqko qkova va... ... Da bi se kula mogla mogla pomerati i na stranu, toqkovi su posebnim osovinama povezani sa platformom, a zahvaujui takvoj konstrukciji, cela graevina vi na se la lako ko pokret pokretal ala a u svi svim m pr prav avci cima ma.. 4. Sa svakog svakog ugla ugla pomenutog postoa uzdizale su se grede iste visine — nexto mae ma e od 10 100 0 la laka kata ta [5 [55,5 5,5m] m] — ta tako ko na nagn gnut utee jed jedna na dru druggoj da   je na qit qitavo avojj tvo tvorev revini ini,, vis visoko okojj dev devet et spra sprato tova, va, prv prvi i spra sprat t imao povrxinu od 4 300 kvadratnih stopa, a najvixi samo 900. 5. Tri izloene izloene strane strane ku kule le Dem Demetri etrije je je prek prekrio rio metalni metalnim m ploq pl oqam ama, a, da jo jojj ba baca caqi qi vatre vatre ne na nane nesu su xt xtet etu u. Sv Svak aki i spr sprat at imao je otvore na predoj strani, veliqinom i oblikom prilagoene svojstvima bacaqkog naoruaa koje je kroz ih trebalo ba lo izbac izbaciv ivat ati. i. 6. Na otvor otvorim ima a su se na nala lazi zila la pokret pokretna na vrataxca koja su podizali nekom mehaniqkom spravom; sluila su da zaxtite ude zauzetih opsluivaem bacaqkih maxina po sprato spra tovi vima. ma. Vrat Vrataxc axca a su bil bila a sax saxiv ivena ena od ko koa a i ispu ispuen ena a vuno vu nom m da ublae ublae udar udarce ce kamen kamenic ica a iz ka kata tapu pult lta. a. 7. Sv Svak aki i sprat spra t ima imao o je par xirokih xirokih stepenic stepenica: a: jedn jednee su kori korixe xene ne za donoxee svega xto je potrebno, druge za spuxtae, tako da se sve oba obava valo lo bez guve. guve. u udi di odre odreen eni i za pok pokret retae ae sprave izabrani su iz cele vojske meu najjaqim vojnicima: bilo ih je ukupno 3 400 stotine... (XX, XCI, 2 – 8) O Demetrijevom nadimku i liqnosti

2. De Deme metr trij ijee je za zais ista ta bi bio o iz izuz uzetn etno o do domix mixa at t i dos doset eti iv v qovek, xto mu je omoguilo da smisli mnoge novine neuporedivo savrxenije od proizvoda obiqne graevinske vextine, qime je i zasluio zaslu io nadimak Poliorket Poliorket — ,,Osvajaq gradova”... gradova”... 3. Sta Stass i fiziq fiziqka ka lepot lepota a daval davali i su mu dosto dostojanstv janstvenost enost polubogova, polubogova, pa bi se i stranci pristigli izdaleka, posmatrajui egovu pristalost ukraxenu kraevskim sjajem, divili i pratili ga na izlascima, samo da bi se naslaivali pogledom na tu lepotu ot u. 4. S druge druge strane strane,, u duxi je bio veom veoma a ohol, ohol, ponosa ponosan n i pun prezira ne samo za mase ve i za ude na kraevskim poloa pol oajim jima. a. Ono xto ga je pos posebn ebno o kar karakt akteri erisal salo, o, bil bilo o je to xto je u miru provodio vreme na pijankama i gozbama sa igrom i pesm pesmom om,, to jest jest,, svoj svojim im pos postup tupcim cima a je opo oponax naxao ao ona onajj naq naqin in ivot iv ota a koji mitolog mitologija ija pripisuje pripisuje Dionisu Dionisu me meu u u udim dima. a. U ratovima, meutim, bio je preduzimiv i trezven, toliko da je vixe od svih ostalih udi sliqnih opredeena i telo i duxu posveivao posve ivao svom poslu. poslu. U egovo vreme usavrxene usavrxene su najve najvee e vrste naoruaa i naprave koje su mnogo nadmaxile sve xto je – 40 –

kod drugih udi ranije postojalo... (XX, XCII, 2 – 4) Opsada Roda se otegla, ali Demterije nije eleo odustati od zamisli zauzea grada. Ipak, otac e ga nagnati na mirovne pregovore Smatrajui da mu je sudbina iz ruke otela osvajae ovog grada, Demetr Dem etrije ije se pon ponovo ovo priprem pripremao ao za ops opsadu adu.. Me Meuti utim, m, pox poxto to mu je otac poruqio da se pomiri sa Roanima kako god moe, qekao je najpo najpovoni voniju ju priliku i smixao uverive uverive izg izgovore ovore za postizae postizae dogovora. dogovora. 2. Sa druge strane, strane, Ptolemej Ptolemej je pisao Roanima: prvo da im xae veliku koliqinu ita i tri hiade vojnika, a onda da ih savetuje, ako je ikako mogue, da postignu razuma raz uman n dog dogov ovor or sa Ant Antig igono onom, m, pa su svi poq poqeli eli da nag nagiu iu miru mir u. 3. ...n ...na a kraju, kraju, Ro Roani ani su sklopili sklopili mir sa Demetri Demetrijem jem pod po d ov ovim im us uslo lovi vima ma:: gr grad ad ne neka ka bu bude de au auto tono noma man n i be bezz po posa sade de i nek neka a zad zadri ri svoje pri prihod hode; e; nek neka a Ro Roan ani i bu budu du Ant Antig igono onovi vi saveznici, osim u eventualnom ratu sa Ptolemejem, i neka kao taoce predaju stotinu graana po Demetrijevom izboru, osim udi na slubenim poloajima. (XX, XCIX, 1 – 3) Kraj jednogodixe opsade

Nakon godinu dana opsedaa, Roani su se na ovaj naqin rexili rata... 2. Postavili su i statue kraeva Kasandra i Lisimaha — po opxtem mixeu ihov je doprinos zaostajao za Ptolemejevi mej evim m ali su i oni mnogo mnogo doprineli doprineli spasu spasu gra grada. da. 3. Xt Xto o se Ptolemeja tiqe, eleli su da egovu velikoduxnost nadmaxe veim znakom poxtovaa, pa su poslali delegaciju u Libiju da pitaju proroqixte u Amonovoj oazi da li da Ptolemeju ukau boanske boan ske poqasti. 4. Kada se proroqixte proroqixte sloilo, sloilo, posvetili su u gradu qetvorougaono svetilixte, na svakoj egovoj strani sagradili galeriju dugu jedan stadij i ceo kompleks nazvali Ptolemejon... (XX, C, 1 – 4)

– 41 –

6.

OD

IPSA

DO

KURUPEDIONA

Demetrijev kraj Demetrijev povratak u Grqku. Hladan prijem Atine — U bici kod Ipsa (301) Antigon Jednooki i egov sin Demetrije, zvani Poliorket, pretrpeli su poraz od strane udruenih snaga Seleuka i Lizimaha. U samoj bici Antigon je naxao smrt, ali se Demetrije spasao bekstvom. Iako nije imao uspeha u posledoj borbi, Demetrije je i dae raspolagao na jboom flotom od svih dijadoha. Drao je vana pristanixta. Na primer, Tir i Sidon u Fenikiji, Efes i Milet u Maloj Aziji, Korint i Megaru u Grqkoj. Cela Grqka do Termopila ermopila bila je formalno formalno pod egovom vlaxu vlaxu. Poxto Poxto se na jvixe uzdao u pomo Helenskog saveza, s ostatkom vojske prelazi preko Efesa u Grqku. Meuti Meutim m egove egove nade u savez savez pokaza pokazale le su se neopra neopravda vdanim nim.. Atina Atina je hladno hladno doqekala qoveka koga je nekad nazivala svojim dobroqiniteem i spasiteem. Ne treba zaboraviti da je 302. godine Demetrije na poziv oca napustio Grqku i time Atinu ostavio ostavio na milost i nemilost nemilost Kasandru Kasandru.. Kasandar Kasandar je za tiranina Atine postavio postavio izvesnog izvesnog Laharesa, kao i svoju posadu. posadu. Dakle, Dakle, vlastodrxci vlastodrxci u Atini bili bil i su Kasandr Kasandru u naklo nakloeni eni udi. udi. Pored Pored Kasandr Kasandra, a, Atina Atina je sada uivala uivala i 17 podrxku Lizimaha . Dakle, Atina se oseala slobodnom slobodnom da ne prizna nikakvog nikakvog suverena. suverena. Sam Demetrije Demetrije nije bio spreman napasti napasti Atinu, Atinu, odnosno Kasandra. Kasandra. Kako se egova vlast nije protezala na vixe od nekoliko gradova na Istmu, u Arkadiji i Ahaji, odluqio je da starae o gradovima poveri svom zetu Piru, a sam se vrati na Istok nadajui se kakvim vojnim uspesima. uspesima. Papazogl Papazoglu u tvrdi da  je u ovo vreme jedino Demetrije Demetrije teio obrazovau obrazovau svetske s vetske monarhije, monarhije, tj. obnovi obnovi nekadaxeg oqevog Carstva. Odnos dijadoha posle bitke kod Ipsa — Odnos dijadoha posle bitke kod Ipsa nije bio prijateski. prijateski. Seleuk Seleuk je zamerao zamerao Ptolemeju Ptolemeju zauzimae zauzimae june Sirije. Naime, Naime, budui da Ptolemej nije uzeo uqexa u bici kod Ipsa, nije mogao uqestvovati ni u podeli nekadaxe Antigonove Antigonove teritorije. Prostor koji Ptolemej zauzeo dogovorom govorom izmeu uqesnika u bici trebao je pripasti pripasti Seleuku. Seleuku. Kamen spoticaa spoticaa izmeu izmeu Seleuka Seleuka i Lizim Lizimaha aha bila je Mala Mala Azija, Azija, gde gde je Lizima Lizimah h zauzeo zauzeo neke gradove, gradove, a koje je Seleuk Seleuk smatrao svojim posedom. posedom. Zajedniqki Zajedniqki interes, interes, strah od  Seleuka, Seleuka, pribliie pribliie Ptolemeja Ptolemeja i Lizimaha. Lizimaha. Savez Savez ove dvojice potvren potvren je dinastiqkim brakom — Lizimah se oenio Ptolemejevom erkom. Seleuk nije mogao raqunati na podrxku Kasandra, jer je ovaj oduvek bio u dobrim odnosima sa Lizimahom. Treba imati na umu i da je Kasandrov brat Pleistarh drao Kariju i Kilikiju, Kilikiju, put ka Seleukovi Seleukovim m siriskim posedima. posedima. U takovoj takovoj situaciji Seleuk nije nije imao imao druge do da se povee povee sa Demetr Demetrije ijem. m. Savez Savez ove dvojic dvojicee potvr potvren en je Seleukovom enidbom za Demetrijevu erku Stratoniku. Kao xto vidimo vidimo Seleuk Seleuk se poqeo poqeo sve vixe vixe interes interesova ovati ti za Zapad. egovo egovo interesova teresovaee za istoqno istoqno Sredozeme potvruje potvruje i osnivae osnivae nove prestonice prestonice Antiohije na Orontu u Siriji. Ratne Ratne operacije do 296. godine godine — U periodu periodu od 300. do 296. godin godinee Demetrije Demetrije je od Pleistarha Pleistarha uzeo Kilikiju Kilikiju i Kariju. Kariju. U kilikijskom gradu Kindi zaplenio zaplenio je Aleksandrov Aleksandrovu u blagajnu blagajnu texku texku 1 200 talenat talenata. a. Ovo blago preneo je na Salaminu i iskovao ga u novac. Demetrije prvi od dijadoha kuje novac razliqit od Aleksandrovog tipa. Demetr Demetrije ije je odbio odbio da Seleuk Seleuku u preda preda novoosv novoosvoje ojena na podruq podruqja, ja, xto xto dovodi dovodi do zahlaivaa odnosa. Godine 296. Demetrije napuxta Istok i vraa se u Grqku. 17

U bici bici kod Ipsa jedan odred odred Atiana Atiana ratova ratovao o je na strani strani Demetrij Demetrija. a. Taj Taj odred odred u odluqujuem trenutku prexao je na Lizimahovu stranu. Lizimah se pokazao velikoduxnim i sve zarobene Atiane vratio u otabinu. Takoe je grad snabdeo itom. – 42 –

egovo odsustvo iskoristio je Ptolemej da ponovo zauzme Kipar, Seleuk da prodre u Kilikiju, a Lizimah da pod svoju vlast podvede neke gradove Male Azije, izmeu ostalih, Efes. Demetrijev Demetrijev povratak povratak u Grqku 296. godine godine — U meuvremenu, situacija u Grqkoj se znaqaj znaqajno no izmenil izmenila. a. Godine odine 298/7. 298/7. premin preminuo uo je Kasanda Kasandar. r. Za sobom je ostavi ostavio o tri tri sina, sina, od koji kojih h je najst najstar arij iji i ubrz ubrzo o umro umro.. Dva Dva ml mla aa a sina, sina, Anti Antipa pata tar r i Aleksandar, vladala su jedno vreme pod tutorstvom svoje majke Tesalonike, ali 296. godine dolazi do bratoubilaqkog rata xto je i povod Demetrijevog povratka u Grqku. Posle Posle smrti Kasandra, Kasandra, Atinom Atinom je nasta nastavi vio o da vlada vlada Lahares. Lahares. egova egova oxtra vladav vladavina ina uslovi uslovila la je dravn dravni i udar. udar. Opozic Opozicija ija se utvrdil utvrdila a u Pireju Pireju.. Ovim Ovim posl posled edim im u pomo pomo  je prisk priskoq oqio io De Deme metr trij ije. e. U prvo prvom m napa napadu du na Atin Atinu u nije nije imao uspeha i morao se povui na Peloponez. Meutim, prilikom drugog napada prodro je u grad. Lahares Lahares je pobegao, pobegao, a Demetrije Demetrije se prema nevernim nevernim Atianima Atianima pokazao pokazao milostiv. milostiv. Formalno Formalno je obnovio obnovio demokratiju, demokratiju, ali je svoje posade ostavio u Pireju i Munihiji. U Makedoniji pak trajao je rat izmeu Antipatra i Aleksandra. Aleksandar je pozvao pozvao u pomo pomo istovremeno istovremeno i epirskog kraa kraa Pira i Demetrija. Demetrija. Pre nego xto nastavimo ovo ,,uzbudivo” izlagae, napraviemo malu digresiju i pozabaviti se ivotom Pira do 295. godine. Epirski kra Pir — Pirov Pirov otac otac bio je epirski epirski kra kra Ajakid Ajakid.. Kada je Pir imao imao dve godine godine egov otac je svrgnut svrgnut s vlasti. vlasti. Sam Pir odveden je ilirskom krau Glaukiji. Pir je odrastao na ilirskom dvoru zajedno s kraevom decom. Godine 305. uz pomo Glaukije vratio se u Epir. Meutim, ni ovaj put nije imao sree. Nadvladala Nadvladala je druga vladarska kua na qelu sa Neoptolemo Neoptolemom. m. Godine 302. Pir se skla s klaa a kod Demetrija, Demetrija, koji je bio oeen egovom egovom sestrom Deidamejom. Deidamejom. Pir   je uqestvovao uqestvovao u bici kod Ipsa i istakao istakao se svojim junaxtvom junaxtvom.. Godine 301/300. 301/300. Demetrije mu je poverio upravu nad grqkim gradovima. Docnije, kada bude sklopio savez sa Ptolemejom, Demetrije e ga poslati u Egipat. Tamo je potpao pod   jak uticaj Berenike, Berenike, Ptolemejeve Ptolemejeve polusestre polusestre i kasnije ene. Pir se qak oenio Berenikinom Berenikinom erkom Antigonejom Antigonejom.. Dobivxi Dobivxi vojsku i novac od Ptolemeja Ptolemeja,, vraa se u Epir Epir.. Jedn Jedno o vrem vremee je vladao vladao sa Neop Neopto tole lemo mom, m, ali ali ga se ubrz ubrzo o rexio rexio.. U qast Berenike podigao je grad Berenikis na Hersonesu epirskom, a u qast svoje ene ene podig podigao ao je grad grad Antig Antigone oneju ju.. Pir je svoj poloaj poloaj uqvrxi uqvrxivao vao sklapaem sklapaem politiqkih politiqkih brakova. brakova. Po smrti Ptolemejev Ptolemejevee erke, oenio se Lanasom, erkom sirakuxkog sirakuxkog tiranina Agatok Agatokla. la. Takoe je za enu uzeo erku ilirskog kraa, kao i jednu jednu peonsku peonsku princez princezu u. U period periodu u koji sledi sledi Pir e ratova ratovati ti protiv svog nekadaxeg prijatea i dobroqinitea Demetrija za prevlast nad Makedonijom. Demetrije Demetrije — kra Makedonije Makedonije — Godine Godine 295. Aleksandar Aleksandar je, kao xto smo ve rekli, istovreme istovremeno no pozvao u pomo i Pira i Demetrija. Demetrija. Izgleda Izgleda da je Demetrije bio nexto nexto bri. Antipa Antipata tar r se sklonio sklonio kod Lizim Lizimaha aha i oenio oenio egovo egovom m erkom erkom.. Aleksandra Aleksandra pak Demetrije Demetrije je ubio (bax mu je pomogao). pomogao). Demetrije Demetrije postaje postaje nov kra kra Makedoni Makedonije. je. Vladao Vladao je sedam godin godina, a, od 295. 295. do 288. egova egova vlada vlada nije 18 bila omiena. omiena. Smatran Smatran je tuinom tuinom . Demetr Demetrije ije je saao saao o novim novim osvaja osvajaim ima a na Istoku Istoku.. Stao Stao je gradit graditi i brodov brodovee ogromni ogromnih h razmer razmera a u Korintu Korintu,, Pireju Pireju,, Peli, Peli, Halkid Halkidi. i. Godine odine 290. 290. erka erka sirakuxkog tiranina Lanasa napustila je mua, povukla se na Korkiru i pozvala Demetrija. Demetrija. Demetrije Demetrije je zauzeo zauzeo ostrvo, oenio Lanasom i prvi put zaintereso zaintereso-vao za Zapad. Uskoro upada u Epir, ali ga je Pir potisnuo. 18

Naime, odrastao je u Maloj Aziji, ponaxao se u skladu s istoqaqkim obiqajima... – 43 –

Pir — kra Makedonije —

Godine odine 288. 288. Lizima Lizimah, h, istupa istupaju jui i tobo toboee u ime ime svog zeta Antipatra, i Pir, u dogovoru s im, upadaju istovremeno u Makedoni doniju ju,, jedni jedni s isto istoka ka,, drugi drugi sa zapa zapada da.. U isto isto vreme vreme po  javuje se i Ptolemejeva flota u egejskim vodama pozivajui Grke u borbu za osloboee osloboee od Demetrijeve Demetrijeve vlasti. vlasti. Demetrije Demetrije  je najpre krenuo protiv Lizimaha, ali se nije usudio da prihvati bitku sa starim iskusnim vojskovoo vojskovoom. m. Raqunao Raqunao je da e s Pirom biti biti lakxe. lakxe... .. Prevari Prevario o se... [Na kraju kraju,] Demetriju Demetriju nije preostalo nixta drugo do da zbacivxi sa sebe grimiz i preruxivxi se ,,kao glumac, a ne kra” (Plutarh), pobegne iz Makedon Makedonije ije.. Godine odine 288/7. 288/7. Pir je progl proglaxe axen n za makedonsk makedonskog og kraa, dok je Lizimahu pripala istoqna Makedonija, verovatno do reke Vardara... (F. Papazoglu) Demetrijev kraj — Poxto Poxto je ostavi ostavio o svog sina Antig Antigona ona u Grqkoj Grqkoj da uprav uprava a Korint Korintom om i Demetri Demetrijado jadom, m, godin godinee 287. 287. Demetr Demetrije ije napuxt napuxta a Grqku Grqku i odlazi odlazi na Istok. Istok. U Aziji Seleuk Seleuk i Lizimahov Lizimahov sin Agatokle Agatokle nametnuli nametnuli su Demetriju Demetriju iscrpuju crpuju rat. Na kraju se Demetrije sam predao na milost i nemilost nemilost Seleuku. Seleuku. Sele Seleuk uk ga je zatvo zatvori rio o u sirisk siriskom om grad gradu u Herson Hersonez ezu u. 283. 283. p. n. e., posle posle tri godine zatoqenixtva, Demetrije je preminuo. Kraj doba dijadoha Jaqae Lizimaha — Poxto je Demetrije otplovio u Aziju (287), pratimo jaqae Lizima Lizimaha. ha. Godine odine 284. bez borbe borbe zauzeo zauzeo je Makedonij Makedoniju u i Tesalij esaliju u. U meumeuvremen vremenu u, Pir se povuka povukao o u Epir, Epir, a zatim zatim u Itali Italiju ju.. Lizim Lizimah ah je progl proglaxe axen n za makedonskog kraa. Lizimah Lizimah je bio surov qovek. Naredio je da se pogubi pogubi egov zet Antipatar, Antipatar, kada  je ovaj posledi zatraio uqexe u deobi osvojenih teritorija, kao i egov sin Agatokl Agatokle. e. Naime, Naime, Agatokle Agatokle je bio Lizimahov Lizimahov sin iz braka sa Nikajom Antipatrovom. trovom. Kasnije se Lizimah Lizimah oenio Arsinojom, Ptolemejev Ptolemejevom om erkom, sa kojom  je takoe imao sinove. sinove. Arsinoja, Arsinoja, elei obezbediti obezbediti presto svom potomstvu potomstvu,, oklevet levetala ala je Agat Agatokl okla. a. Lizima Lizimah h je povero poverovao vao klevet klevetama ama i dao da se egov egov sin pogubi. pogubi. Ovaj qin izazvao izazvao je gnuxae gnuxae javnosti. Seleuk Seleuk je istupio kao zaxtitnik Agatoklove porodice i primio ih sebi. Odnos izmeu izmeu Lizimaha Lizimaha i Ptolemeje Ptolemejeva va dvora nije bio prijateski. prijateski. Godine 283. premin preminuo uo je Ptole Ptolemej mej Soter, Soter, osnivaq osnivaq dinastij dinastije. e. Na presto prestolu lu ga je nasled nasledio io Ptolemej Filadelf, sin iz braka sa Berenikom. Ptolemej Keraun, sin iz braka sa Euridikom Antipatrovom, napuxta Egipat i sklaa se kod Lizimaha. Bitka kod Kurupediona — Jaqae Jaqae Lizima Lizimaha, ha, kao i sloeni sloeni porodiqni porodiqni odnosi, smetali smetali su Seleuku Seleuku.. Godine 281. kod Kurupediona, Kurupediona, zapadno od Sarda, Sarda, odigrala se odluqujua odluqujua bitka izmeu dva preostala preostala dijadoha — Seleuka i Lizimaha. Lizimaha. U bici bici je Lizim Lizimah ah porae poraen n i ubijen ubijen.. Lizim Lizimaho ahova va terit teritori orija ja dolazi dolazi pod vlast vlast Seleuka. Iste godine (281) na putu za Makedoniju, Seleuk je pao u ruke Ptolemeju Keraunu aunu. Vojska Vojska je Kerauna Kerauna,, poxto poxto je navodn navodno o osvetio osvetio Lizimaha Lizimaha,, progl proglasil asila a za kraa.

Seleukovom Seleukovom pogibijom pogibijom zavrxava zavrxava se borba oko Aleksandrovo Aleksandrovogg naslea. naslea. Nova generacija generacija,, generacija generacija epigona, epigona, prihvatila prihvatila je ideju odvojenih odvojenih nezavisnih nezavisnih drava... drava... (F. Papazoglu) – 44 –

Keraun Keraun — kra Makedonije Makedonije Godine odine 280. Ptole Ptolemej mej Keraun Keraun izabra izabran n je za makedon makedonskog skog kraa. kraa. On je kratko kratko vladao, a ubijen je od strane Kelta 280.19 , kada su upali u Makedoniju. Antigon Gonata — kra Makedonije U bici kod Lizimahije, godine 277., Antigon Gonata porazio je Kelte i potom progl proglaxe axen n za novog novog makedon makedonskog skog kraa. Osnivaq Osnivaq je dinast dinastije ije koja je vlada vladala la Makedonijom, sve dok zema nije potpala pod vlast Rimana. Aleksandrov Aleksandrova a drava se konaqno konaqno raspala na tri velika kraevstva: kraevstva: Makedoniju Makedoniju Gonata onata,, Egipat Egipat Ptoleme Ptolemeida ida i dravu dravu Seleukida Seleukida.. Mitrida Mitridat t je osnovao osnovao svoju dravu na severnoj obali Male Azije i posle Lizimahovog pada kod Kurupediona, diona, proglasio proglasio se za kraa Kapadokije Pontijske, Pontijske, kasnije nazvane Pont. Pont. Od  Lizimahove drave otcepio se Zipot, vladar u Bitiniji i Paflagoniji, i proglasio glasio se za kraa Bitinije. Bitinije. U to vreme obrazovana obrazovana je i Bosforska Bosforska kraevina sa dinastijom dinastijom Spartakida. Spartakida. Pored tih drava bile su i mae — Rodos i Pergam. Pergam. O kraevinama nastalim na prostoru nekadaxe Aleksandrove drave Krajsig (Kreissig ) pixe:

...Kraevstvo ...Kraevstvo Antigonida Antigonida (ponovo (ponovo s prijestolnic prijestolnicom om Pelom) Pelom) obuhvaalo obuhvaalo je Makedoniju Makedoniju,, Trakiju Trakiju i Tesaliju esaliju,, a ut jecalo je u suxtinskom smislu na mnoge dijelove Grqke; kraevstvo Seleukida obuhvaalo je vei dio Male Azije, od Ege jskog mora do Armenskog gorja, Mezopotamiju i Siriju, gdje je 300 godine godine p. n. e. osnovan osnovan glavni glavni grad Antiohija Antiohija na Orontu... Orontu... te je zahtij zahtijeva evalo lo i Iran; Iran; kraev kraevstv stvo o Ptole Ptolemej mejevi evia a je, osim Egipta i Kirenaike, obuhvaalo Palestinu i Transjordaniju. Osim ovih triju triju monih monih kraev kraevsta stava va,, odrale odrale su se Bitinija, Bitinija, Kapadokija, Kapadokija, Pont i Armenija, Armenija, te nakon 283. godine godine i Pergam, kao neovisne drave... (H. Krajsig20 )

19

Kelt Kelti i su u svom svom prod prodir ira au u stig stigli li sve sve do Delf Delfa, a, gde gde su zaus zausta tav ven eni. i. Jeda Jedan n deo deo preiveli preivelih h Kelta dopro je do uxa Save i tu se naselio naselio pod imenom Skordiska. Skordiska. Jedni su prexli u Malu Aziju i trajno se nastanili u Galatiji, koja je po ima dobila ime 20 Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog ckog Micheline Popovi´ c, c, Zagreb 1987, 79. – 45 –

LITERATURA — F. Papazoglu, Papazoglu, Istorija Helenizma, Vladavina Aleksandra Velikog, Velikog, Doba dijadoha, Beograd 1995. — A.B. Ranoviq, Ranoviq, Helenizam i egova egova istorijska uloga, uloga, Sarajevo Sarajevo 1962. Kreiss ig, Povijest helenizma h elenizma,, prevod p revod s njema˘ nje ma˘ ckog ckog Micheline Micheli ne Popovi´ Po povi´c, c, Zagreb Za greb — Heinz Kreissig, 1987.

IZVORI — Diodor Diodor sa Sicilije, Sicilije, Istorijska Istorijska biblioteka biblioteka.. Kige Kige XVII  — XXII  (Aleksandar sandar Veliki Veliki i egovi egovi nasled naslednic nici), i), Predgo Predgovor vor,, prevod prevod sa grqkog grqkog i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1998.

– 46 –