DECIJE PESME

Titles you can't find anywhere else

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.

















































=amislite, deco, sto talasa, veći" sto puta od svake princeze, može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. &tra"om i #olom o#uzet, pojavi se otac princezin i reče6 ( :naj #iće mi zet, ko spase mladi život njezin> =amislite, deco, puna laa, svi o'iciri, prinčevi, admirali... I svi ćute, svi dr"te, samo 4aa skoči ( i more ga zali. 4aa izvali strašnu psovku na račun vetra, na adresu života, na ime mora, iz#eže smrti mišolovku i spase princezu iz valova. =amislite sad6 otac taj, kralj sigurno, a car verovatno, podiže 4au u zagrljaj i polju#i ga nonšalantno. ( :vo je kćer moja, a žena vaša ( princeza mila !aa> ( D ja sam, s dopuštenjem, izvinite na smetnji, raz#ojnik 4aa> 9miri se more, zataji vetar, stade laa... Puni stra"a, puni stida, prepuni jeze ( svi gleda"u u pravcu princeze. ( Ara#ri 4aa, reče #leda princeza, ja sam vaša !aa... Izvinite, tata, na ovom svetu svašta se dogaa> Dntolgija srpske poezije za decu - učan %adović %adović - &rpska književna zadruga - eograd, eograd, *0H@. &ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+



















Poezija za decu ušan %adović S%934D C:%D S%934D C:%D, niska pa dugačka, kraj unava drema kao mačka. S%934D C:%D, kao "le# iz peći od svi" drugi" i lepši i veći. S%934D C:%D, ko postelja prava, na njoj noću pola &rema spava. $9E!IYE I I!JE $u#enice i dinje liče na velika zelena jaja. !a njima leži sunce kao kovočka. )E$I4I I MD$I Jedva čekamo da porastemo i da se sećamo kako je #ilo lepo kad smo #ili mali. Dntologija savremene jugoslovenske poezije za decu II - Milovan )itezović _ %adomir &miljanić I$S Z =DPI& - eograd, *0H@. &ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+

ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W0 poslato6 Mart B, ?**, *6*+6@0 am X UU Poezija za decu ušan %adović U U U Ide vojska na konjima,



















al se spremam, al se spremam. Miodrag &i#inović )ETD% 9 C%I)I 6 konj u poeziji slovenski" naroda ( antologija ( Interpres Z eograd, ?** &ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+

ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W* poslato6 Jun K, ?**, ?6?+6*B pm X U 93D! %D:)IO... !epravda Pitala me je6 da li znamF %ekao sam6 ne znam> :dgovor je #io tačan a do#io sam sla#u ocenu. &vinja a li svinja zna da je svinjaF a li ona zna da liči na druge svinjeF Možda svinja misli da je ona nešto drugo. 4oliko je B`B Mislio sam da je + %ekao sam da je K D znao sam sam da će #iti 0. =#ir gluposti Prva glupost6 nisam učio ruga glupost6 otišao sam u školu Treća glupost6 podigao sam ruku 2etvrta glupost6 rekao sam glupost $ogično 4ad glupom domaćinu naiu glupi gosti 3ta radeF Pričaju gluposti.



















Ja sam još i do#ar kakvi su drugi> Ja sam naj#olji meu najgorima> aleko sam od najgoreg> !isam naj#olji, ali nisam ni najgori> &lučaj 4araora 3ta odgovara ak koji ne zna odgovor na pitanje6 ( =ašto je 4araore podigao Prvi srpski ustanakF Prvo sigurno da je imao razloga. rugo, da nije imao razlog on to ne #i uradio.

&ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+

ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W** poslato6 :kto#ar B*, ?**, *6*+6B0 pm X UU 93D! %D:)IO YITDTI6 :tkako je =maj zazvonio u zlatna zvona čiste radosti i vedrine, radovanja životu i najlepšem u životu ( detetu, ta plemenita jeka se ne gasi. %D!D ;Yvetković<, 2I4D D!%D ;Sraničević<, )ladimir !azor, !a zor, :ton Rupančić, Cvido Tartalja, Tartalja, Momčilo Tešić, Tešić, Dleksandar )učo, ranko Oopić, esanka Maksimović ( to je samo deo nepotpunog spiska pesnika naše dece... &lo#odni i nekoristolju#ivi, oni nisu menjali nastavni plan i program koji je tako pouzdano i zauvek odredio =maj6 vedra pamet i veselo srce ( sa tim se dugo i lepo može živeti. To je priprost i pučki program i lek ali ni sam život nije mnogo dalje odmakao... &amo deca i starci žive #ez svr"e i cilja i samo oni umeju da cene i vole svaki treptaj svetlosti i svaki zvuk. I samo #udale imaju krupnije primed#e na život, čija su slučajna i nezvana deca. Jedino otmeno i inteligentno in teligentno ponašanje pred #espomoćnošću jesu slepa dečja igra i zreli starački smešak... To #i #io moj kon'uzni uvod za kratak i jednostavan zaključak6 naša poezija, namenjena deci, do#ar je spoj dečje naivnosti i zdrave i vedre rezignacije i može se upotre#iti u svim slučajevima gde su ostali lekovi nee'ikasni. &lika literature za decu U



















velika inspiracija u toj velikoj slo#odi prema navikama, s"emama, klišeima... :na nemaju pojma ni o čemu> 4ada pišem za decu i ja #i" voleo da sam toliko čedan i oslo#oen svi" kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto... !e postoji ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona 'ormulišu6 on je uvek nepogrešiv. 4ada 4ada je #io mali, moj sin mi je rekao6 toliko sam gladan kao da sam žedan. To ne mogu ja da izmislim> eca su stvarno nepogrešiva u svojim 'ormulacijama. To mi mi je neki ideal> 4ad #i" ja umeo...F )elika sreća i slo#oda dečja je u tome što ona stvarno nemaju nikakvog cilja. Malo dete živi danas, pa se ispava, pa živi sutra, pa se ispava i nije svesno nikakvi" ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno kvare ljude, upropašćuju živote i ne daju nam da živimo svakoga dana, nego smo u stanju da šesnaest godina života upropastimo z#og neke male prednosti. &tarci su opet na kraju života i nemaju šta da postignu, pa samim tim nemaju ni cilja. 4ada nema veliki" ciljeva, i male stvari postaju važne. 4oliko je čovek samo u stanju da zanemari divni", mali" stvari z#og neki" ciljeva koje će dostići. 9 ime nečeg velikog što će dostići ili ne> 4ada je neko mali ili sasvim star on stoji pred tim svetom oslo#oen svega onoga što #i mu uskratilo te sitne životne radosti. I najsitniji doživljaj nekome može pričiniti veliku radost, nekome ko živi u ovom trenutku... i nema više... i ništa mu ne smeta da potpuno živi u tom trenutku. Poezija za decu je, neka vrsta narodne poezije U !ekada su poeziju za decu pisala do#ra deca i do#ri aci. Posle rata su loša deca i loši aci postali i pesnici za decu. :ni imaju drukčija iskustva nego do#ra deca. Ponižavali su i" i vreali, u školi a zatim i u porodici. :ni poeziju za decu s"vataju kao re"a#ilitaciju svog detinjstva. 9 nji"ovim pesmama nema sentimentalnosti, ima jetke pameti. !ema lirike, ima realni" slika života, novi" osećanja i raspoloženja. Poezija za decu je postala pametnija a sredstva te pameti su ironija, parodija, sarkazam, cinizam. To su novi, veoma važni atri#uti ove poezije. &amo sa ovim atri#utima ona je i mogla postati prava poezija. I poezija za decu je morala da poraste. &avremena deca više vide i čuju nego pret"odna. &a njima se više ne može tako naivno razgovarati kao nekad. =ato i pesnici za decu više ne zaslauju detinjstvo, već ga #rane od sladunjavosti i laži. etinjstvo više nije ograeno tolikim za#ranama i ogradama. ečja poezija čini lakšim ne #aš lak život dece. :na traži 'ormule koje odgovaraju ovom vremenu, imena za nova iskustva i saznanja. :na ima mnogo više du"a i "umora, mnogo više neo#ični" prizora. ečja poezija se razgranala u mnogo različiti" pravaca. &tigli su novi ljudi, sa drukčijim životnim i pesničkim iskustvom, i tome se možemo samo radovati. !aša poezija je postala raznovrsnija po idejama i postupku. !ekada je #ila jednolična, u okvirima pretpostavki kakva tre#a da #ude poezija za decu. %azvila se #ogatija kom#inatorika, promenili su se ritam, akcenti, sadržaj, rečnik, metrika, pristup poeziji za decu. Poezija za decu je morala da poraste U o#re knjige i do#ra televizija ne mogu #iti samo pusta razonoda, pa ni QkulturnaQ. :ne su do#re samo ako nam ne daju mira, ako nas stalno provociraju i aktiviraju, ako nas uče kako da više vidimo i #ogatije doživljavamo. !aše oči, uši, noge, ruke i du" traže da i" stalno i do#ro zapošljavamo. I to, ako možemo, sve odjednom. Ponavljam6 za mene su najstariji ( sopstveni život i doživljaj. 4njige i televiziju cenim podjednako samo u toj 'unkciji. Dko "oćemo zdravu, vedru, pametnu, i slo#odnu decu moramo moramo i" oslo#aati stra"a. D svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim stra"ovima6 da j e sve važno i presudno, da nisi do#ar, da možeš unesrećiti roditelje, da si u svemu nedorastao, da si glup, da si nepotre#an, da si





















još i danas, pametne, zrele zrele i oso#ene dece vrea, ponižava i diskvali'ikuje diskvali'ikuje surovim kriterijumima škole, društva i porodice6 koliko vrediš to možeš dokazati jedino ocenama u školi. !isam tvorac ničega sem svoji" sti"ova U )edrina> :na je za mene, najpre, sinonim detinjstva, zatim sinonim du"ovnog i duševnog zdravlja, i, dalje, vedrina je povod i smisao mog #avljenja literaturom. )edro )edro misliti i vedro pisati, u smislu jednostavno, #istro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, "umanom željom, potre#om ili idealom ( to #i, #ezmalo, moglo značiti6 #iti saradnik &unca. =maj je #io jedno takvo naše malo &unce, neodoljive neodoljive vedrine. 4ako su radosno zasjali zasjali i naš jezik i naše narodno #iće u njegovim nevinim i naivnim sti"ovima, i kako nas još uvek greju i leče te male, #analne reči, propuštene kroz prizmu njegovog izuzetno jednostavnog, zdravog i vedrog umetničkog #ića. )edrina nije estetska kategorija, kritičari su, najčešće, dovoljno otmeni i zatvoreni, ne greje i" sunce, kao veći deo živog sveta i naroda, već grejalice, i tako se moglo dogoditi da =maju nau mnogo sitni" mana a ne otkriju najveću vrlinu. Ja pravim razliku izmeu odlični" i veliki" pisaca. )eliki pisci pišu istoriju naroda i čovečanstva, a odlični pisci, ako nisu i veliki, doteruju i unapreuju gramatiku i interpunkciju. D vedrina je jedan od prvi" znakova prepoznavanja i razlikovanja. =a mene su veliki pisci i esanka Maksimović i ranko Oopić, z#og izuzetni" zasluga za naše radosno prepoznavanje sopstvenog je zika i #ića. D tragikomično mi deluju neki patetični #orci za narod i progres, mutni" misli i nezdravi" rečenica, #ez da"a vedrine. )edrina je povod i smisao mog #avljenja li teraturom U !e volim #ukvalne rekonstrukcije života ili, u poeziji, gole vizuelne utiske. !e volim takoe sentimentalnu etičku propagandu. )olim #ajke i priče u kojima ima mašte, poezije i "umora. $iteratura je, po mom mišljenju, intelektualna ne etička kategorija i ono što ona često zapostavlja jeste #aš to da se o#raća o#raća dečjoj pameti, a ne srcu ili duši. :na mora #iti mudra mudra i učiti decu mudrosti. a, koliko može, spasava mladog čoveka iskušenja p raznog i pustog kom'ora i kom'ormizma. Morali #ismo u čoveku održati radoznalost i smisao za igru. :tkrivati, čuditi se i za#avljati ( to je mogućnost zdravog i mudrog života. Ao#i je ( lek, surogat, ne pravi život. !ajveća mogućnost saznanja i stalne emocionalne kondicije jesu ljudi, život, ne marke i 'ilatelija. Tragično je kako deca, čim pou u školu, izgu#e čistotu i vedrinu individualnog saznanja, doživljaja i smisao autentične interpretacije. 3kola i praktičan život nameću im ša#lone i dogme, deca umesto radosti doživljaja pri"vataju rutinsko prepoznavanje goli" 'unkcija stvari i pojava. Dko tako mora #iti, a ja se mirim sa tim da mora, mora, neka literatura #ude slo#oda, mašta, onaj neograničeni domet ljudskog uma. &mešno je slušati i čitati kako nauka i te"nika preuzimaju terene mašte. Ima malo maštoviti" i poetski" knjiga o raketama, a veoma mnogo o miševima i ža#ama. Mašti nisu, razume se, potre#na matematička i 'izička prostranstva. Poeziji isto tako.



















%e'ormom se #ave odlični aci škole koja je #ila loša. To nije ni logično ni lepo. !j i" #i moralo da kompromituje to što su imali toliko uspe"a u pogrešnoj školi. Jedino loši aci mogu znati šta u školi nije #ilo do#ro. 3kola je daleko iza vremena U U U ragi moj čitaoče> Dko nekada #udeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš. D to o čemu ćeš pisati dešava dešava ti se #aš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini. =#og toga nemoj žuriti žuriti sa pisanjem. !eka ti se sada što više dešava. Pisati se može samo iz #ogatog života. =aposli sada što više svoje oči, uši, ruke i noge. Cledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. 4asnije će sve to progovoriti iz te#e kroz tajnu koj a se zove pesma. Ja nemam drugi dnevnik iz detinjstva d etinjstva sem svoji" pesama i priča. Ja sam zaista srećan čovek. Mi smo srećni gosti života... &ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+

ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W*? poslato6 !ovem#ar ?, ?**, *?6H6BH am X U TE4&T 93D!D %D:)IOD 4:JI &E 9 !E4IM :P3TI!DMD I=C:)D%D I=C:)D%D P%I$I4:M &4$DPD!JD %D4D



















9 današnjem svečanom činu stekli su se ne samo o#ostrana lju#av već i vaši pojedinačni i zajednički interesi. rak ne može #iti cilj. :n je samo mogućnost da se )aši drugi interesi lakše i lepše ostvare. =ato stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, olenj i, uspava, da prestane da živi i postoji. ogatite svoj zajednički život, #orite se za raznovrsnost života, #udite realni i odmereni kad odreujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad tre#a da i" ostvarujete. !e možete se #aviti samo lju#avlju. lju#a vlju. $ju#av je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao lično sti i članovi društva. udite lju#omorni, ne jedno na drugo, već na svoj #rak. 2uvajte ga i #ranite od svi" iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sud#inu i sreću. !eka ovaj dan #ude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života. &ačuvana Dngelina Ddministrator UUUUU )an mreže )an mreže Poruke6 1H@+

ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W*B poslato6 !ovem#ar *?, ?**, B61B61 am X U : 93D!9 %D:)IO9 . . .



















znaju, ni dece koja su mala i glupa, koju n eprestano tre#a nečem učiti. %adović se, zajedno sa decom, čudi svetu i pita se o njemu, a ponekad ga, zajedno s decom, kritikuje. &vet je lep, ali #i mogao #iti još lepši. I ljudi mogu mnogo, ali #i, možda, mogli i više. eca to vide i to što vide kažu, a %adović im se u tome pridružuje. !jegova pesnička igra je potpuno slo#odna, ali to nije igra potpunog za#oravljanja, uljuljkivanja u nekom ružičastom svetu u kojem je dete svedeno na do#ro, poslušno #iće, kojem svi odrasli pomažu da postane upravo ono što oni žele i očekuju. To je igra spoznaje se#e samog i sveta koji ga okružuje, igra koja pretpostavlja pretpostavlja samostalno mišljenje i kritički odnos prema ljudima i pojavama što će reći, kritičnost dece prema odraslima, odrasli" prema deci i dece prema samima se#i. I kao što %adović ne pristaje da #ude razmetljivi vaspitač dece, tako ne pristaje ni da jezik njegove poezije postane ljupka šarena "artija u koju je zavijena poučna knjiga poslovica, niti da postane preslatka čokolada u kojoj je sakriven gorak i neprijatan, ali zato veoma koristan lek. %adović i svoj jezik je zik potpuno otvara, oslo#aa svi" konvencija pesničkog mišljenja. :n se, takoe, odriče i predstava QodraslogQ čoveka za koga se pretpostavlja da poseduje odreeno znanje o tome kako se QpravilnoQ i QrazumnoQ govori. %adović se i tu slo#odno igra, sa decom, kao da je i sam dete. Meutim, #ilo #i pogrešno zaključiti da je sva suština %adovićevog pesničkog napora u tome da se pri#liži deci, da se izjednači sa njima. 4ada #i #ilo tako, to #i značilo da se %adović u nečem, #arem donekle pretvara, jer on nije dete, on je #io odrastao čovek i to je morao, a i želeo da prizna, kako se#i tako i deci. %adović se, na taj način, ne pri#ližava deci, već, što je mnogo važnije, #riše granice izmeu dece i odrasli". Možda zato njegovu poeziju vole i deca i odrasli. Dko je deca više vole, to je zato zato što deca, neopterećena neopterećena nepotre#nim stvarima, uvek mogu više i umeju neposrednije da vole. %adović je otišao i ostavio nam, u amanet, svoju igru i svoju reč. ragan $ikić6 QMoji savremeniciQ U Q4oliko su njegove pesme #ile posve nove i koliko su nas zadivile, on sam nije. io je Mrgud. Iako je #io mlad, izgledao je kao neko ko se se već sjeća djetinjstva. Izgledao je kao neko kome tre#a pomoći. Tako Tako je Jelena il#ija il#ij a predložila da ga zaposlimo, oduševljena o duševljena što se njegov dan roenja poklapa sa anom %epu#like. Meutim, #rzo smo spo znali njegovu veliku duševnost, koju je mrgudnošću prikrivao, kao da se stidio što je pjesnik.Q ranko Oopić U



















kao prema odrasloj, oz#iljnoj pu#lici. !jegov rad je riznica pouka i poruka kao što su6 2ast aku, Poštovana deco, #udite iskreni i strogi p rema svima koje volite, do koji" vam j e stalo a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni, 4o ume da se raduje ( ima čemu da se raduje, %adost je privilegija oni" koji misle skromno o se#i a lepo o životu, !e morate vi trčati ( neka trče deca, deci je to lakše i prirodnije, Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepši", pametniji" i #olji" od vas. 4o to ne može da pri"vati ( nema prijatelja, !eko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima, !e morate #iti ni do#ri ako vam je do#rota jedina vrlina. $enji i do#ri, nesposo#ni i do#ri, ravnodušni i do#ri samo su kompromitovali do#rotuQ. U Q...Iako je jedan od najznačajniji" pesnika za decu koju je srpska književnost imala, on se u književnosti pokazao kao vrlo stidljiv, tako da svoju prvu pesmu nije potpisao svojim, nego drugim imenom ( pseudonimom %ajko Takić. 9#rzo se, naravno otkrilo ko je pravi autor i tako je ušan %adović na velika vrata ušao u srpsku književnost. Yeo svoj život je posvetio deci... ...: deci je pisao osećajno, jezgrovito, toplo iako mi nikad od njega onako oz#iljnog, namrgoenog ne #ismo očekivali. &vaki pesnik ima jednu pesmu, kao znak, po kome ga prepoznajemo. Pesma &trašan $av je znak ušana %adovića. )i svi sigurno znate tu pesmu, ali verovatno ne znate kako je nastala. &am pesnik o tome priča sledeće6 &ećam & ećam se do#ro čitave *0@0. godine, ponavljao sam u se#i. io jednom jedan lav... kakav lavF ( samo ta dva sti"a ne znajući šta ću sa njima. To mi je mirisalo i slutilo na nešto drugo. 4ad mi se, najzad, otkačila čitava pesma, učinilo mi se da sam ozdravio, da se sa mnom i u meni nije nešto važno dogodilo, dogodilo , da sam rešio pro#lem. Eto potvrde da se i veliki pesnici, muče dok ne napišu pesmu. Ipak, ušanu %adoviću je pisanje #ila velika, pomalo nejasna, ali stalna potre#a. =ato je pisao stalno i napisao mnogo. !jegov mali život, kako ga je sam imenovao, #io je velik da veći nije mogao #iti. a ovaj čovek nije postao ušan %adović, on ne#i ništa ni postao, jer jedino što je on umeo da radi jeste da piše ( pisalo je u jednom ačkom zadatku desetogodišnje devojčice. :vo je i najtačnije o#jašnjenje 'enomena zvanog ušan %adović.Q





















ušan %adović ;*0??(*0H@< UU V :dgovor W*@ poslato6 !ovem#ar ??, ?*?, **6B*611 pm X U JD94D : &T%IYD 934D 3etamo &arajevom. =astasmo kod egove džamije. =načajno me pogleda i upita šta mislim o Coranu regoviću. !išta, velim. !e mislim uopšte o C. . Dli on je kod te#e u emisiji !a ti počeo... Tamo Tamo su počeli svi. 9 muzički program uopšte se nisam mešao. Ionako mislim da je u ovom svetu previše muzike... Outimo, a ja se ne mogu načuditi što se po namćorastoj, ćoškastoj, 'ilozo'skoj glavi ušana %adovića uopšte vrzma taj C. . ... :dakle je on. 4o su mu roditelji. 4akva su mu u#eenja... 3ala#ajzerska, mislim u se#i ... Dli on je popularan. !jega slušaju mladi. !ije nevažno kakav je neko, #ilo ko, ko utiče na mlade... Cle, o čemu čiča, narogušen i ljut sav, #rine. 4oncentrisan, valjda, na nešto što ga je mučilo, domalo me pita šta mislim o Milovanu anojliću... 4akav je ovo test, kažem. !edavno sam pročitao =mijin svlak. To je krasno... To To kako žu#ori jezik i kako se, #aš kao kad zmija svlači košuljicu, podmlauje... !e pitam te to. Pitam te šta je taj =mijin svlak... Poezija, kažem. 4ako poezija može #iti B strana proze... Pa do#ro, da je roman, nije. a je esej, nije. a je z#irka priča, nije. !ije u užem smislu ni poezija. Dli jeste sve to pomalo... To me i nervira.



















9 vazdu"u se oseća napetost. &lutimo #lisku propast ovoga mesta gde smo se svi rodili, odakle je sve naše počelo. &vi smo mi listom raspikuće skupog početnog prostora... : tome ne govorimo. 4ao da se #ojimo da će, ako progovorimo, propast vidno pred nama početi... !a povratku, pokunjeni, umorni, odrveneli, na &laviji prvo ostavljamo %aičkovića. 2im je izašao, %adović veli kako je &tevanu najteže6 samac, kad ue u stan, nema na koga da se izdire, ni da kuka koliko je umoran i na sve zgaen. Pita me prijatelj jesam li jutros slušao šta je kukurikao uško... !e slušam radio, kažem. 2itaću kad o#javi... Tre#alo je da slušaš. %ekao je da je :skar avičo naš čovek na privremenom radu u &arajevu. Tamo Tamo je da sve što je darovito protera ovamo... =nam. 9 &arajevu je stvarno sve moje #ilo sporno. !apišem knjižicu sti"ova za decu. 9 svemu vide aluzije. Traže, da se pokriju, važne recenzente. 3alju 4rklecu, tada predsedniku &aveza književnika Jugoslavije, i ušku %adoviću. &tari 4rklec piše pozitivne konvencionalnosti. uško piše pravi mali esej, koj i, uz pregršt moji" pesama, Milisav &avić štampa u 4njiževnoj reči... 9 sarajevskoj Q&vjetlostiQ, posle odugovlačenja, knjigu najzad moraju da o#jave, ali tek pošto o#avim razgovor sa članom Ye 4a, usput i predsednikom Izdavačkog saveta, izvesnim Arvojem 4ozičastim, cipele numera BK, zadnja pošta ugojno... Traži da iz#acim dve aluzije, su# verzivne6 Qolje gore dolje gore / Tako Tako dok me ne umoreQ Q2im pronaem medikament / %aspustiću i parlamentQ... 9 onoj prvoj stavim6 Tako Tako dok se ne umore, pa je spasem. :nu drugu žrtvujem, pa je u drugom, i svim novim izdanjima izdanjima štampam... I vuk sit, i pesme na #roju. #roju. %az#oleo se ušan %adović. !ikada nije ni #io naročito zdrav. oluje na )MD. Jednom nas zove na ručak, oproštajni ručak, u restoran u QeograankiQ. %aičković, ećković i ja znamo od čega #oluje. Matija nam kaže da je naj#olje da ništa ne primećujemo ( već je teško izgovarao reči ( da pričamo i da se šalimo kao i uvek. Dli, ajde, pričaj, šali se, kad znaš šta znaš... %aičković i ja smo uglavnom ćutali, ali je za o#ojicu Matija činodejstvovao lekovitim #engalskim vatrama,



















ne sasvim mladi, stizali smo sa svi" strana, sami se#i nestvarni i nejasni, zaglušeni lomom koji se u društvu desio, zaslepljeni promenama koje su se oko nas z#ivale, nesvesni odgovornosti koje nas očekuju. &vako je, od prvog p rvog koraka, pokazivao svoju #itnu vrlinu u ušanu % adoviću se nazirao o#novitelj naše dečje pesme, zasnivač njenog kasnijeg procvata. Plaketa Poštovana deco #ila je putokaz, o"ra#renje, zaokret. Tanka Tanka knjižica sti"ova, dveNtri "iljade reči, a opet, jedna od oni" o#java koje se u pesničkoj umetnosti godinama čekaju. :svrnuo sam se na nju u 4njiževnim novinama, godine *011, ili *01K. io sam velika neznalica, ali mi je ono malo slu"a za pesničku reč #ilo dovoljno da osetim lepotu i veličinu dogaaja. 4od šire pu#like %adović će se, četvrt veka kasnije, potvrditi kao satiričar i moralista. Pisac ne #ira knjigu s kojom će se proslaviti, niti slava uvek okrunjuje ono što je kod nekog stvaraoca najdragocenije. Posle sam se, godinama, sretao s njim na različitim poslovima. 3to sam ga #olje upoznavao, sve više sam ga voleo, i poštovao. )oleo sam, čak, i njegovu čestitu, #unovnu mrzovolju činilo mi se da dolazi iz jednog lepog nesporazuma sa okolinom, iz čuenja, iz nerazumevanja zamorne igre sveta. 4ao urednik i pokretač zajednički" po slova, #io je nenadmašan. Imao je starinsku predstavu o moralnosti valjano uraenog posla6 što je ispod njegove ruke izlazilo, moralo je #iti do#ro izvedeno. %adeći, poput svog velikog pret"odnika J. J. =maja, mnoge poslove po narudž#ini, gledao je da zadovolji ne samo naručioca, nego i oz#iljne za"teve koje je sam se#i nametao. ržao je do majstorske časti. 4ad sam se vratio iz Dmerike ispričao sam mu, pored ostalog, kako mi je jedan mladi o#ućar, u šumi #lizu kanadske granice, dva dana i dve noći šio ja"aće čizme. Imao je kartoteku svi" svoji" naručilaca, nji"ove adrese, mere, opaske o pose#nim za"tevima. %adoviću su oči zasijale. Majstor> &vetitelj rada i požrtvovanja> 9 strasnoj savesnosti američkog zanatlije prepoznao je nešto od sopstvene posvećenosti radu i stvaralaštvu. 2oveka u koga veruje znao je j e preo#ratiti u pomagača, u saradnika i saučesnika. Podsticao je, u#eivao, upućivao. Q!ije to za mene, ne umem da pišem dijalogQ, #ranio sam se, pre trideset



















održavanje, uskraćen nam je. Posečena je jedna plemenita sadnica, a korov je, dakako, nadživeo, i sve do danas #uja. )eoma se o#radovao jednoj književnoj nagradi koju sam do#io pre četiriNpet godina. !e z#og nagrade ne ni z#og književnosti. :ne godine sam živeo u Parizu. Povremeno sam mu se javljao preko tele'ona. :n meni, nikad. 9 to mi doglase iz !I!Na da sam do#io narečenu nagradu. :dma" potom, tele'onira %adović. Qa ti čestitam, i da dadneš izjavu za &tudio >Q dam izjavu. i zjavu. Ponovo, %adović6 Q)oleo #i" da i ja te#i češće tele'oniram, ali, nekako mi nezgodno... :vo je državni tele'on... Ja to ne umem. &ad, kad si do#io nagradu sad imam razlog, opravdanje>Q 9 vreme dok su neki patrioti zaduživali i rasprodavali državu, ušan %adović se ustručavao da ošteti svoju malu radijsku stanicu za iznos jednog tele'onskog razgovora s Parizom> !iko ga u tele'oniranju nije kontrolisao ni sprečavao6 to je #ilo nešto što se ne čini> 9 poslednje tri godine, svi moji dani u eogradu počinjali su kratkim tele'onskim razgovorima s njim. &ednem, u razdanje, za radni sto, i znam6 od ljudi koje volim, jedino je on, u tom trenutku #udan. :krenem KH@N+0H. =nam da je, već od pet sati izjutra, tamo. QJesi li krenuoFQ, pitam ga. QMučim se, a tiFQ Ponekad mu reknem do#rojutro, pre nego što on sličan pozdrav uputi eograanima. )oleo i" je, i voleo je eograd.  io je pravi, starovremenski rodolju#. !eki drugi rodolju#i, koji pre svega #rinu za očuvanje svoji" položaja i moći, ućutkali su ga i prevremeno poslali u penziju !jega, koji je ovom društvu želeo samo sreću i napredak, i to želeo sa jednom čistotom koja me je kadikad postiivala, optužili su za širenje štetni" s"vatanja, i zapušili mu usta. :stavši #ez vazdu"a ( #ez svoji" slušalaca ( godinu dana kasnije je umro. )ažne pojave, dok traju i postoje, često izgledaju sasvim o#ično. Postoje kao vazdu" i voda, kao predeli meu kojima smo ugledali svet. Tek Tek kad nestanu, zaključimo koliko su #ile značajne za naš život. &ad, kad %adovića više nema, osećamo, jače nego ikad, ulogu koju je igrao u razvoju naše pesme za decu, kao i u #or#i za održavanje naše kulturne i graanske samosvesti, u #or#i za osmišljavanje života, za osvajanje njegovog dostojanstva i časti.



















ušan N uško %adović, novinar, pesnik, pisac, a'orističar i T) urednik, roen je ?0. novem#ra *0??. godine u !išu, a preminuo je *K. avgusta *0H@. godine. Ceneracije klinaca su odrastale uz uškove pesme, dok su se nji"ovi roditelji #udili uz a'orizme koje je čitao u emisiji Qeograde, do#ro jutroQ na &tudiju . io je glavni urednik QPionirski" novinaQ, urednik Programa za decu %adioNeograda, urednik Programa za decu Televizije Televizije eograd, urednik lista QPoletaracQ, novinar Qor#eQ i od *0+1. godine #io je urednik &tudija . Jedinstvena ličnost naše kulture, %adović se prvi put oglasio na %adi o eogradu, pesmom Qio jednom jedan la vQ, a zatim radioNigrom Q4apetan žon Pipl'oksQ. &ledile su knjige za decu i televizijska serija Q!a slovo, na slovoQ. &vojim nenametljivim i jedinstvenim stilom, čistim jezikom, ušao je u svaki #ukvar i čitanku. %adović je pozivao roditelje da tuku decu, ali tek kad primete da deca počinji da liče na nji", govorio je6 Qajte mi do#ro dete, pa da vidite kakav sam ja otacQ, Qteško je #iti dete i #iti do#arQ, Qko ume da voli, ne #i tre#alo ništa drugo da radiQ. $epe u jednostavnosti, rečenice nije lako stvarao. &aradnici ga opisuju kao na momente tmurnog novinara, koji sedi uz pepeljaru punu opušaka i korpu punu zgužvanog papira. :stalo je za#eleženo da je tada odlazio iz redakcije, uz tresak vrata, na nekoliko dana, da #i se potom vratio sa novim idejama. 4ada se pomene ime uška %adovića generacije koje danas d anas imaju preko četrdeset godina sete se kultne emisije &tudia  Qeograde, do#ro jutroQ, gde je uško svakog jutra pričao priče koje su svi znali i osećali, ali nikad tako nešto niko nije rekao, ili napisao. D'orizmi, kojima je #udio eograane u emisiji Qeograde, do#ro jutroQ, kasnije su o#javljeni u tri knjige, pod istim nazivom. Ritelji prestonice, očarani piščevim #ritkim perom #udili su se svako jutro da #i u sedam i petnaest čuli pet novi" uškovi" a'orizama koje su posle, tokom dana prenosili onima koji i" nisu čuli. Q!erad drži govor raduQ, pisao je uško %adović i #io uveren da #i ljudi mogli #iti #olji. QDli niko neće prvi da počne. &vi imaju loša iskustva.Q Imao je uško %adović opravdanje za svaku ljudsku sla#ost. Pričao je i da samo kukavice vole po nekoliko žena. Ara#ri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu. ilo je i oni" koji su %adoviću stvarali pro#leme z#og rečenice izgovorene u emisiji Qeograde, do#ro jutroQ ( QDko već možemo i moramo #ez Tita, možemo i #ez mnogi" drugi"Q, na za"tev ondašnji" čelnika & aveza komunista eograda, njegova emisija je skinuta s

DECIJE PESME

Recommend Documents