Sadržaj
10 11
Lud? Slobodan svet? Uvod
Dani odluke
13
Prvo poglavlje Drugo poglavlje Treće poglavlje Četvrto poglavlje
Marsovci su sleteli? ,,Ne pominji reptile” Vavilonsko Bratstvo Božji sinovi
21 42 78
Peto poglavlje Šesto poglavlje Sedmo poglavlje
Pokoreni krstom Vladaj, Britanijo Vitezi Sunca
Osmo poglavlje Deveto poglavlje Odeljak sa slikama Deseto poglavlje Jedanaesto poglavlje Dvanaesto poglavlje Trinaesto poglavlje Četrnaesto poglavlje Petnaesto poglavlje Šesnaesto poglavlje Sedamnaesto poglavlje Osamnaesto poglavlje
Isto lice, različite maske Zemlja „slobodnih” Novac ni iz čega Globalni Vavilon Cmo Sunce Mreža danas Pod uticajem Satanina deca
108 135 156 168 193 216 234 244 255 278 297 316 323 350 382
Devetnaesto poglavlje Dvadeseto poglavlje Dvadeset prvo poglavlje
Gde su nestala sva deca? Tajni jezik Sve Kraljičine snage i svi Kraljičini Ijudi Boginja i Kralj Bacanje čini Raskidanje čini
Dodatak 1 Dodatak II
Krvna loza Vindzor - Buš Hitler je bio Rotšild
529 532
Bibliografija
400 436 498 518
537
Lud? Postoje mnogi koji će reći da sam čudak, (engleski,,nuf), zbog onoga što sam napisao u ovoj knjizi. Moj odgovor njima je :
Današnji moćni orah je samo jučerašnja semenka, (,,nut,,)) koja je uspela da se održi na svom mestu u zemlji. * * Engleska reč,,nut" znači seme oraha a u slengu se taj izraz koristi da opiše nekog ko je luckast ili čudak. (prim.prev.)
Slobodan svet? „Jesam li ja došao iz svemira? Da li ja pripadam novoj zemaljskoj rasi, koju su začeli Ijudi iz dalekog svemira, u zagrljaju sa Ijudskim ženama? Da li su moja deca izdanci prve međuplanetarne rase? Da li je kotao u komeje smešano međuplanetarno društvo od ranije postojao na našoj planeti, baš kao što je u SAD došlo do mešanja svih rasa pre 190 godina? Ili se ove misli možda odnose na stvari koje tek treba da se dese u budućnosti? Ja zahtevam svoje pravo i privilegiju da imam takve misli i da postavljam takva pitanja bez pretnji da će me strpati u zatvor bilo koja administrativna organizacija ili društvo. Pred licem rigidne, doktrinarne, samo-postavljene, spremneda-ubije hijerarhije naučne cenzure, izgleda luckasto štampati takve misli. Svako ko ima u sebi dovoljno zlobe mogao bi uraditi bilo šta sa njima. Ipak treba na snazi ostvariti i pravo da se pogreši. Ne treba da se plašimo da zađemo u šumu samo zato što nas među drvećem čekaju divlje mačke. Ne treba ni da se odreknemo svog prava na dobro kontrolisane spekulacije. Određena pitanja, upletena u takve spekulacije, su ono čega se administratori unapred utvrđenog znanja plaše. Ali na ulasku u jedno kosmičko doba svakako bi trebalo da insistiramo na svom pravu da postavljamo nova, čak luckasta pitanja, a da nas niko zbog toga ne maltretira.” Tako je pisao naučnik, Vilhelm Rajh (VVilhelm Reich), u svojoj knjizi „Kontakt sa svemirom”. Rajh je umro u zatvoru Sjedinjenih Država 3. novembra 1957. godine.
UVOD
Dani odluke i smo na ivici jedne neverovatne globalne promene. Na raskrsnici gde će odluke koje donosimo uticati na život na Zemlji daleko u budućnosti onoga što mi nazivamo vreme. Mi možemo širom otvoriti vrata naših mentalnih i emotivnih zatvora, koji su sputavali ljudsku rasu hiljadama godina. Ili, možemo dozvoliti sprovodiocima te kontrole da završe sve po svom planu za mentalno, emotivno i duhovno ropstvo svakog čoveka, žene i deteta na planeti, sa svetskom vladom, vojskom, centralnom bankom i valutom odozdo poduprtim od strane jedne isprogramirane generacije. Ja znam da to zvuči nestvarno, ali kada bi ljudski rod podigao pogled sa najnovije TV sapunice ili kviza dovoljno dugo da mu proradi mozak, videli bi da ovi događaji neće samo jednom da se dese - oni se već dešavaju. Momenat u kome će se steći uslovi za centralizovanu kontrolu globalizovane politike, biznisa, bankarstva, vojske i medija se približava sve bržim tempom. Programiranje Ijudi je već bivalo predloženo i u mnogim slučajevima, već je na putu. Kad god neki skriveni plan rada treba da bude ostvaren, uvek postoji period kada ono što je bilo sakriveno izlazi na površinu da bi se desio finalni pomak u našoj fizičkoj stvarnosti. To je ono što mi vidimo sada u eksploziji sjedinjavanja globalnog bankarstva i poslovnih imperija, kao i u brzini kojom politička i ekonomska kontrola postaju centralizovane, posredstvom Evropske Unije, Ujedinjenih Nacija, Svetske trgovinske organizacije, Multilateralnog sporazuma o investicijama i u nizu drugih organizacija za globalizaciju, kao što su Svetska Banka, Međunarodni vojni fond i samiti grupa G-7/G-8. lza ove stalne i koordinisane centralizacije stoji pleme ljudi koji se međusobno pare, a čiji napredak može da se prati još od drevnog Srednjeg i Bliskog Istoka. Oni su se pojavili na tim prostorima da bi od njih nastale kraljevske loze, aristokratija i sveštenstvo Evrope, pre nego što će proširiti svoju moć širom sveta, uglavnom kroz „Veliku” Britansku Imperiju. To je omogućilo tom plemenu da izvozi svoju krvnu liniju u sve druge zemlje koje su okupirale Britanija i Evropa, uključujući Sjedinjene Američke Države, gde oni nastavljaju da upravljaju svime do dana današnjeg. Do sada je bilo preko 40 predsednika Sjedinjenih Država, a trideset trojica od njih su bili u genetskom, pa tako i krvnom srodstvu sa dvoje ljudi, engleskim kraljem Alfredom Velikim i Šarlemanjem, slavnim francuskim vladarom iz IX veka. Tokom celog tog vremenskog perioda, plan koji je osmislila
M
ta krvna linija, ili ti loza, je postepeno primenjivan dok nismo dostigli današnju tačku u kojoj je centralizovana globalna kontrola zaista moguća. Ako želite da znate kakav će život postati, ukoliko se ne probudimo i to brzo, pogledajte samo nacističku Nemačku. Tako će izgledati svet koji čeka globalnu populaciju kako se plan, koji ja nazivam Program Bratstva, bude ostvarivao tokom 2000. godine i u prvih 12 godina XXI veka. Posebno 2012. izgleda kao prelomna godina, iz razloga o kojima ćemo raspravljati ubuduće. Ljudi nemaju pojma o ambisu u koji gledamo ili o prirodi sveta koji ostavljamo svojoj deci da podnesu, a većini Ijudi izgleda kao da nije ni stalo. Oni bi radije ignorisali očigledno i poricali istinu čak i onda kada ih udara pravo među oči. Osećam se kao krava koja otrči u polje vičući: ,,Hej, znate onaj kamion koji odvozi neke od naših prijatelja svakog meseca? Pa, oni ih ne odvoze na neko dmgo polje kao što smo mislili. Oni im pucaju u glavu, puste ih da iskrvare na suvo, raščereče ih i zapakuju njihove delove u pakete. Onda ih ljudi kupuju da bi ih jeli!”. Zamislite kakva bi reakcija ostatka krda bila: ,,Ma lud si čoveče. Oni to nikada ne bi uradili. U svakom slučaju, ja imam deonice prevozničkog preduzeća i dobijam dobar postotak od njih. Zato zaveži i nemoj više da talasaš.” Program koji ja razotkrivam je bio na delu tokom hiljada godina dok nije došao do ove, sadašnje tačke, blizu svog konačnog ostvarenja, zato što se čovečanstvo odreklo razmišljanja i svoje odgovornosti za ono što se događa. Čovečanstvo bi rađe radilo ono za šta smatra da je dobro za njega u tom trenutku, nego da razmisli o širim konsekvencama svog ponašanja koje utiče na celu Ijudsku egzistenciju. Neznanje je blaženstvo, kažemo mi, i to je tačno - ali samo za kratko. Možda je sreća ne znati da nailazi tornado, jer onda nema potrebe da brinete ili da preduzmete bilo šta. Ali dok je vama glava KNOVVLEDGE u pesku a stražnjica u vazduhu, kao noju, tornado i dalje dolazi. Da ste pogledali naviše i suočili se sa njim, nesreća je mogla da bude izbegnuta, ali ignorisanje i poricanje uvek osiguraju da ćete doživeti najizraženije i najekstremnije posledice, zato što napad dolazi kada ste ga najmanje očekivali i kada ste najmanje spremni. Kao što sam rekao, neznanje može biti blaženstvo - ali samo za neko kratko vreme. Mi stvaramo svoju sopstvenu stvarnost kroz svoje misli i dela. Za svako Slika 1 - Znanje je u rukama manjine, a naše delanje ili nedelanje postoji posledica. ostatak čovečanstva drži se u neznanju. Klasična struktura koriščena za Kada se odreknemo svog razmišljanja i manipulaciju i kontrolu. svoje odgovornosti, mi se odričemo sopstvenog života. Ako dovoljno nas to uradi, mi se odričemo sveta samog, a to je upravo ono što smo činili tokom cele poznate ljudske istorije. To je razlog zbog koga je uvek nekolicina kontrolisala mase. Danas je jedina razlika u tome što
nekolicina sada manipuliše celom planetom zahvaljujući globalizaciji biznisa, bankarstva, i komunikacija. Osnov te kontrole masa je uvek bio isti: držati Ijude u neznanju, strahu i u međusobnom konfliktu. Zavadi, pokori pa vladaj, dok za sebe zadržavaš ono najvažnije - znanje (vidi sliku 1). Kao što ćemo videti u ovoj knjizi, oni koji su koristili ove metode da kontrolišu čovečanstvo hiljadama godina, svi su bili pripadnici iste sile, istog plemena koje je čuvalo svoju krvnu liniju - lozu, međusobnim brakovima, prativši dugoročni plan koji sad dostiže glavnu, finalnu tačku svog dugog razvojnog puta. Globalna fašistička država nam stiže. A ipak, sve ne mora da ispadne tako. Prava snaga leži u mnoštvu, ne u nekolicini. I zaista, beskrajna snaga leži u svakoj individui. Razlog zbog koga smo toliko kontrolisani nije taj što mi ne posedujemo moć da rešavamo sopstvenu sudbinu, već taj što se te moći odričemo svakog minuta svojih života. Kada se desi nešto što nam se ne sviđa, mi tražimo nekog dmgog koga bi smo za to krivili. Kada postoji neki problem u svetu, mi kažemo: ,,Sta će onida preduzmu povodom toga?”. U takvom trenutku ti oni, koji su i stvorili taj problem, odgovaraju na naš zahtev predstavljajući „rešenje” - u vidu sve veće centralizacije moći i narušavanja slobode. Ako želite da date još moći policiji, sigurnosnim agencijama ili vojsci i želite da javnost sama zahteva da učinite tako, samo se postarajte da bude više kriminala, nasilja i terorizma, pa ćete postići svoje ciljeve kao od šale. Jednom kada su Ijudi u strahu da će biti opljačkani, napadnuti ili bombardovani, oni će sami zahtevati da oduzmete njihovu slobodu da bi ih zaštitili od onoga čega su bili na prvom mestu izmanipulisani da se plaše. Bombaški napad u Oklahomi je klasičan primer ove vrste, kao što sam detaljno opisao u svom delu ,,1 istina će te osloboditi”. Ja ovo nazivam tehnikom problem-reakcija- rešenje. Prvo stvorite problem, zatim ohrabrite reakciju tipa: ,,Nešto mora da bude učinjeno”, a zatim ponudite rešenje. To je sumirano kao masonski moto ,,Ordo Ab Chao” - red iz haosa. Stvorite haos a onda ponudite način da zavedete red. Svoj red. Mase su okupljene i usmerene uz pomoć mnogih različitih oblika emocionalne i mentalne kontrole. To je jedini način na koji je to moglo biti urađeno. Nekolicina ne može da kontroliše milijarde ljudi fizički, isto kao što ni domaće životinje ne mogu da se fizički kontrolišu ukoliko u tome ne učestvuje veliki broj ljudi. Dve svinje su pobegle iz klanice u Engleskoj i izbegavale hvatanje tako dugo, uprkos naporima mnogih ljudi da ih uhvate, da su postale poznate kao nacionalne zvezde. Fizička kontrola globalne populacije ne može da funkcioniše. Ali to nije potrebno onda kada možete da manipulišete načinom na koji ljudi razmišljaju i osećaju do tačke kada oni sami „odluče” da rade baš ono što želite da urade i da uvedete zakone koje ste i želeli da im nametnete. Postoji jedna veoma stara izreka da, ako želite da neko učini nešto, treba samo da ga ubedite da veruje da je to bila njegova ideja. Kontrola uma je sprovedena nad čovečanstvom i ono je samo malo svesnije nego prosečni zombi. Mislite da sam otišao predaleko? Ne, ne. Ja definišem kontrolu uma kao manipulaciju nečijeg uma tako da on misli, pa se zato i ponaša, na način na koji dmgi to žele. Koristeći ovu definiciju, nije pitanje kolikom broju ljudi je um kontrolisan, već kod koliko malo njih to nije slučaj. Svakome je um
kontrolisan, do veće ili manje mere. Kada ste ubedeni, zarad neke reklame koju ste videli ili trenutnog trenda, da treba da kupite nešto što vam u stvari ne treba ili što ne želite, vi ste predmet kontrole uma. Kada pročitate ili čujete iskrivljenu novinsku priču i dozvolite da ona utiče na vaše viđenje neke osobe ili događaja, vaš um je kontrolisan. Pogledajte kakav je samo vojni trening. To je čista kontrola uma. Od prvog dana vam je rečeno da primate naredenja bez pogovora. To je ,,Yes sir” (,,Da gospodine”) mentalitet i on prodire u ne-vojnički svet takode. ,,Pa, ja znam da to nije baš u redu ali gazda mi je rekao da uradim tako i ja nisam imao izbora.” Nemati izbora? Nikada se ne dešava da nemamo izbora. Imamo izbore koje bi nam se sviđalo da učinimo i one koje bi nam se daleko manje svidalo da učinimo. Ali se baš nikada ne dešava da nemamo nikakvog izbora. Reći to, samo je još jedna umna restrikcija koju sebi namećemo. Lista tehnika za manipulaciju uma je beskrajna. Oni žele vaš um jer kad poseduju njega, poseduju vas. Odgovor leži u tome da uzmemo nazad za sebe svoje umove, misleći sami za sebe i dozvoljavajući drugima da čine to isto, bez straha od podsmeha ili osude kao da je zločin biti različit. Ako to ne učinimo, veliki Program Bratstva, koji ću vam izneti, biće do kraja ostvaren. Ali ako mi povratimo kontrolu nad našim umovima i postignemo mentalnu nezavisnost, program neće moći da se ostvari, jer će se tako srušiti temelji na kojima on počiva. Ja sam sakupljao usmene informacije i istraživao u 25 zemalja, pa vidim da se isti proces odvija u svakoj od njih. Identična policijska, kao i druge strukture državnog aparata, uvode se u skladu sa velikim globalnim Programom, a ipak, u isto vreme, očigledno je da postoji planetarno buđenje dok sve više i više ljudi čuje svoj duhovni budilnik i izlazi iz mentalne i emocionalne uspavanosti, opšteg transa koji vlada na Zemlji. Koja će sila prevladati u godinama od kraja XX veka do godine 2012.? To zavisi od nas. Mi stvaramo svoju sopstvenu stvarnost svojim mislima i delima. Ako promenimo svoje misli i dela, mi ćemo promeniti svet. To jeste toliko jednostavno. U ovoj knjizi, ja ću mapirati istoriju plemena krvnih linija-loza, koje se razmnožavaju medusobnim brakovima i koje kontrolišu današnji svet, a i razotkriću pravu prirodu njihovog globalnog Programa. Naglasiću da ja razotkrivam jedan plan, ne zavem kao takvu. Do zavere dolazi kroz manipulaciju ljudi i događaja da bi se osiguralo da Program bude sproveden u delo. Ove zavere se javljaju u tri glavna oblika: zaverom da se uklone ljudi i organizacije koje predstavljaju pretnju tom Programu (kao što je bio slučaj sa ubistvom Dajane, princeze od Velsa); zaverom da se na mesta moći postave Ijudi koji će se postarati da se Program i ostvari (Džordž Buš, Henri Kisindžer, Toni Bler, i drugi); i zaverom da se stvore događaji koji će naterati javnost da sama traži da se Program primeni kroz sistem problem-reakcija-rešenje (ratovi, teroristički bombaški napadi, ekonomski kolapsi). Gledano na ovaj način, svi ovi na prvi pogled nepovezani događaji i manipulacije postaju aspekti iste zavere da se sprovede Program Bratstva. U mesecima i godinama koje slede svakog puta kada čitate novine, uključite televizor, ili čujete govor nekog političkog ili poslovnog vođe, videćete kako se događa baš ono što je ovde skicirano. Već to možete, ako razumete u čemu je prevara. Pogledajte moje
prethodne knjige kao što su ,,I istina će te osloboditi”, ,,Ja sam ja, ja sam slobodan”, ,,Pobuna robota” i video snimak ,,Promena plime”, kao i radove drugih istraživača koji obuhvataju vremenski period od desetina godina i videćete da se događa baš ono što je predskazano. To nije zbog nekih proročanskih moći već zbog prethodnog znanja o Programu Bratstva. Pa da li će globalna fašistička država biti ostvarena u sledećih par godina? Na ovo pitanje se može odgovoriti samo drugim pitanjem: da li ćemo mi postati ljudi ili ćemo da nastavimo da budemo ovce. Ostvarenje Programa zavisi upravo od toga.
UPOZORENJE
Postoji ogromna količina izazovnih infbrmacija u ovoj knjizi. Molim vas da ne nastavljate sa čitanjem ako ste ovisni o svom sadašnjem sistemu verovanja, ili ako osećate da niste emocionalno u stanju da se nosite sa onim što se zaista dešava u svetu. Ako ipak odaberete da nastavite, zapamtite da nemate čega da se plašite. Život je večan i sve je samo još jedno iskustvo na putu prosvetljenja. Gledano sa najvišeg nivoa percepcije, ne postoji dobro ili zlo, postoje samo svesni izbori koje činimo da bi iskusili sve što može da se iskusi. Zapanjujući događaji koje ova knjiga razotkriva su u procesu okončanja, dok svetlo slobode konačno sviće za najveću transformaciju svesti koju je ova planeta videla u poslednjih 26.000 godina. To je, uprkos nekim informacijama koje ćete pročitati, predivno vreme da se bude živ.
David lcke
PRVO POGLAVUE
Marsovci su sleteli? ostojala su dva načina da se napiše ova knjiga. Mogao sam da za sebe zadržim informacije koje su zapanjujuće bizarne, ali istinite. To bi bio lakši način, ostajući u sigurnoj zoni i otkrivajući samo ono što ne bi ugrozilo osećaj za moguće kod previše velikog broja ljudi. Ili sam mogao da tretiram svoje čitaoce kao potpuno formirana, sa svojom okolinom povezana, multidimenzionalna odrasla ljudska bića i otkrijem sve relevantne informacije, uključujući i neke koje će rastegnuti njihovo poimanje stvarnosti do tačke pucanja. Kao i uvek, ja sam odabrao ovo poslednje. Nije na meni da odabiram informacije za čitaoce, na čitaocima je da ih odaberu sami za sebe. Kako je to arogantno i pokroviteljski da mislim da ja treba da uskratim neke informacije Ijudima zato što ,,oni nisu spremni za njih”. Ko sam ja da odlučujem o tome? I kako bih ja mogao da znam da li su oni „spremni”, ukoliko oni te informacije ne čuju i tako o tome odluče sami u svoje ime? Neki od mojih prijatelja su me nagovarali da ljudima ispričam osnovnu priču, ali ,,za ime Boga nemoj da spominješ reptile”. Videćete ubrzo šta su time hteli da kažu. Razumem njihovu brigu, ali ja mogu samo da budem ono što jesam. I ja moram da kažem sve što znam, a ne samo ono što bi ostalo u sigurnoj zoni. To sam samo ja, onakav kakav sam. Naravno tema knjige će sigurno privući podsmeh od strane onih čija je sposobnost pronicljivosti veličine graška i, prirodno, onih koji znaju da je to istina i zato ne žele da javnost u to poveruje. Pa šta? Ko za to mari? Ja ne. Kao što je rekao Gandi: ,,Iako ste u manjini koju čini samo jedan, istina je i dalje istina”. Pa eto cele priče zajedno sa svim udarcima. Da ukratko ponovim, rasa nastala od jedne krvne linije - loze, koja se među sobom razmnožavala, rasa unutar rase zapravo, bila je smeštena na Srednjem i Bliskom Istoku u drevno doba i tokom narednih hiljada godina je proširila svoju moć širom zemaljske kugle. Najvažniji aspekt te ekspanzije bio je da se napravi mreža mističnih škola i tajnih društava kako bi prikriveno mogli da sprovode svoj Program dok su, u isto vreme, stvarali institucije kao što je religija da bi mentalno i emocionalno zarobili mase Ijudi i poslali ih da ratuju jedni protiv drugih. Hijerarhija ovog istočnog plemena krvnih linija nije ekskluzivno muška i neke od ključnih pozicija drže žene. Ali statistički gledano velikom većinom su u pitanju muškarci pa ću ubuduće tu grupu nazivati Bratstvo. Još preciznije, imajući u vidu značaj koji drevni Vavilon ima za ovu priču, ja ću ih takođe nazvati Vavilonsko Bratstvo. Plan
P
koji oni nazivaju svojim „Velikim Vekovnim Delom”, ja ću zvati Program Rada Bratstva, ili, kraće, Program. Sadašnji intenzitet kontrole koju ima Bratstvo nije se desio za nekoliko godina, pa ni za par dekada ili vekova; delanje Bratstva može da bude praćeno unazad hiljadama godina. Vladajuće strukture današnjih institucija u vladi, bankarstvu, biznisu, vojsci i medijima nisu infiltrirane od strane ove sile, oni su ih i stvorili od samog poćetka. Program Bratstva je, u stvari, plan koji se sprovodi mnogo milenijuma. To je postepeno sprovođenje jednog plana, deo po deo, za centralizovanu kontrolu cele planete. Hijerarhija zasnovana na jednoj krvnoj liniji, ili ti lozi, koja je na samom vrhu piramide za kontrolu i potiskivanje ljudi, predaje palicu iz generacije u generaciju, uglavnom sinovima koji prate stope svojih očeva. Deca iz ovih porodica koja su odabrana da naslede palicu su od malena vaspitavana tako da razumeju smisao i cilj Programa Bratstva kao i da nauče metode manipulacije za sprovođenje svog „velikog dela” u stvarnost. Da učine da Program napreduje postaje njihova neprikosnovena misija još u ranom životnom dobu. Kada dođe njihov red da zauzmu svoje mesto u hijerarhiji Bratstva i prenesu palicu sledećoj generaciji, vaspitanje ih je već ukalupilo kao visoko nestabilne ličnosti. Oni su intelektualno veoma jaki ali bez samilosti i sa arogancijom koja ih navodi na pomisao da samo oni imaju pravo da upravljaju svetom i kontrolišu neupućene mase, koje vide kao inferiorne. Sva deca Bratstva koja prete da odbace takvo ukalupljenje, to jest programiranje, su gurnuta u stranu ili se sa njima izašlo na kraj na neki drugi način, da bi se osiguralo da samo „sigurni” ljudi stignu do viših nivoa piramide njihove hijerarhije i steknu veliko tajno i napredno znanje koje se tamo čuva. Neke od tih krvnih linija - loza mogu da se imenuju. Britanska kuća Vindzor (Windsor) je jedna od njih, a to su i Rotšildovi, evropsko plemstvo i aristokratija, Rokfelerovi i ostali iz takozvanog Istočnog establišmenta Sjedinjenih Država, koji daje američke predsednike, poslovne vođe, bankare i visoke državne službenike. Ali na samom vrhu, tajno udruženje koje kontroliše ljudsku rasu radi iz senke izvan javnog znanja. Bilo koja grupa ljudi koja je toliko uneravnotežena da žudi za kompletnom kontrolom cele planete ratovaće zarad moći unutar sebe same dok različite frakcije traže za sebe vrhovnu kontrolu. Ovo je svakako istina što se tiče Bratstva. U njemu postoji ogroman unutrašnji razdor, konflikt i kompeticija. Jedan istraživač ih je slikovito opisao kao bandu pljačkaša banki koji se svi slažu oko posla, ali se raspravljaju oko toga kako će na kraju podeliti plen. To je odličan opis i tokom istorije različite frakcije ratovale su jedne protiv drugih zarad moći. Na kraju, ipak, oni su ujedinjeni u svojoj želji da vide ostvarenje svog vekovnog plana, tako da u ključnim momentima, zaboravljaju na svoje sukobe i nadmoćno udružuju snage da bi njihov Program napredovao, kad god osete da je ugrožen. Verovatno biste morali da odete unazad stotinama hiljada godina kako biste našli početnu tačku ove priče o manipulaciji ljudima i o porodičnoj krvnoj lozi koja diriguje takozvanim Velikim Delom. Sto sam više istraživao ovu temu tokom godina, sve mi je očiglednije postajalo da poreklo tih krvnih linija (loza) i njihovog plana za preuzimanje sveta dolazi izvan naše planete od rase ili od rasa koje su došle iz drugih sfera ili evolutivnih dimenzija. Mi njih nazivamo vanzemaljci. Ako
sumnjate u postojanje vanzemaljskih oblika života onda razmotrite ovo na trenutak. Naše Sunce je samo jedna od nekih 100 milijardi zvezda samo u našoj galaksiji. Ser Frensis Kirk (Sir Francis Circk), laureat za Nobelovu nagradu, nam kaže da je procenjeno da postoji oko 100 milijardi drugih galaksija u našem univerzumu i on veruje da postoji najmanje milion planeta samo u našoj galaksiji koje bi mogle da potkrepe uslove potrebne za nastanak živih bića nalik onima koja poznajemo. Razmislite do kakve bi se brojke mogućih nastanjenih planeta moglo doći računajući ceo univerzum, pre nego što počnemo da gledamo ka drugim dimenzijama postojanja koje se protežu izvan opsega frekvencija naših fizičkih čula. Iako biste putovali brzinom svetlosti, 300.000 kilometara u sekundi, trebalo bi vam 4,3 godine da dosegnete zvezdu najbližu našem solarnom sistemu, a čak i pri tolikoj brzini svetlosti je potrebno 100 svetlosnih godina da pređe put preko cele galaksije. Ono što govori puno o stupnju indoktrinacije ljudskog društva, je to da govoriti o vanzemaljskim oblicima života deluje šašavo i čudno, a s druge strane da se ta ideja potpuno odbaci i da se smatra da je život nastao samo na ovoj našoj malenoj planeti, smatra se sasvim prihvatljivim! Samo treba da uzmete u obzir neverovatne strukture kojih je bilo mnoštvo u drevnom svetu da bi videli da je tada postojala jedna napredna rasa. Učeni smo da su u praistorijsko vreme živeli samo ljudi koji su bili primitivni u poređenju sa današnjim, modernim čovekom, ali ta tvrdnja je očigledno smešna. Kao većina zvaničnih mislilaca tako i istorijski i arheološki establišment sačinjava sam svoje priče i naziva ih dokazanim činjenicama, naprosto ignorišući mnoštvo dokaza koji pokazuju da greše. Ideja nije da se narod edukuje nego da mu se nametne svoje doktrinarno učenje. Svaki naučnik koji se ne povinuje zvaničnoj interpretaciji istorije biva izolovan od strane svojih kolega istoričara i arheologa, koji ili znaju da su im poslovi, reputacije i novčana sredstva sigurniji ako se drže zvanične verzije, ili, iskreno govoreći, uopšte ne vide dalje od svog nosa. Isto može biti rečeno za većinu ljudi iz obrazovnih i intelektualnih profesija. Sirom cele planete nalaze se fantastične strukture sazdane pre više hiljada godina, koje su mogle da budu načinjene samo uz pomoć tehnologije jednako napredne, a često i naprednije nego što je imamo danas. U Balbeku, severoistočno od Bejruta u Libanu, tri masivne kamene gromade, od kojih svaka teži po 800 tona, bile su pomerene najmanje za pola kilometra i postavljene visoko u kamenom zidu. Ovo je učinjeno hiljade godina pre naše ere! Jedan drugi blok u blizini ovih težak je čak celih 1000 tona - što je jednako težini tri džambo džeta. Kako je to bilo moguće uraditi? Zvanična istorija ne želi da se bavi ovakvim pitanjima zbog pravca u kojem bi je to moglo odvesti. Da li možete da zamislite da u današnje vreme nazovete građevinara i pitate ga da li to može da uradi? „Želite od mene da uradim STA?” rekao bi on, ,,Vi ste sasvim ludi”. U Peruu, u pustinji, nalaze se misteriozni crteži Naska. Drevni ljudi su izdubili površinski sloj zemlje da bi se videla bela podloga i ovim metodom su napravili neverovatne linearne crteže životinja, riba, insekata i ptica. Neki od njih su toliko veliki da se mogu u celosti sagledati samo kada se nalazite na oko 350 metara visine u vazduhu iznad njih.
Znanje koje je omogućilo stvaranje čuda starog sveta kao što su crteži Naska, kamene gromade iz Balbeka, Velika piramida u Gizi i mnoge druge zapanjujuće tvorevine, izgrađene sa neverovatnom preciznošću i srazmerama, došlo je od jedne napredne rase koja je, u praistorijska vremena, živela među mnogo primitivnijom opštom populacijom. Ova rasa je opisana kao „bogovi”, u tekstovima iz Starog Zaveta, kao i u drugim delima i usmenoj tradiciji koja je do nas došla iz drevnih vremena. Već mogu da čujem one koji vemju u Bibliju kako poriču da njihova ,,dobra knjiga” govori o bogovima u množini. Ali ona to čini. Kada je reč ,,Bog” korišćena u Starom Zavetu često je to bio prevod od originalne reči koja ima značenje bogovi, oblici božijeg imena u množini - Hohim i Adonai su dobar primer za to. Lako možete razumeti da je rasa koja je izvodila tehnološke podvige takve veličine mogla biti viđena kao božanska, od strane ljudi koji nisu bili u stanju da shvate njene sposobnosti. 1930.-ih godina pripadnici američke i australijske armije su sletali avionima u zabačene delove Nove Gvineje da bi tamo ostavili zalihe za svoje kopnene trupe. Tamošnji starosedeoci, koji nikada ranije nisu videli avion, su verovali da su to bogovi i oni su postali središte njihovog religioznog kulta. Ovakva situacija bi bila još mnogo ekstremnija u praistorijsko doba, ako dozvolimo da su tu naprednu rasu činila bića sa dmgih planeta, zvezdanih sistema ili dimenzija, koja bi upravljala letelicama naprednijim od bilo čega što se za letenje koristi (bar po zvaničnim tvrdnjama) u današnjoj modernoj vojsci. Jedan veliki priliv znanja koje dolazi izvan naše planete ili iz nekog dmgog izvora bi objasnio mnoge od ,,misterija” koje zvanična istorija dočekuje sa zaglušujućom tišinom. Neverovatni građevinski poduhvati takođe postaju objašnjivi, a isto tako i misterija zašto su rane civilizacije, kao Egipatska ili Sumerska (poznata kao zemlja Sinar iz Biblije), otpočele svoje postojanje na samom vrhuncu razvoja a zatim počele da propadaju, kada bi normalan tok evolucije dmštva bio da počne na nižem nivou a zatim polako napreduje putem sakupljanja znanja i iskustva. Jasno je da se desila jedna infuzija naprednog znanja koje je kasnije postalo izgubljeno, barem za većinu ljudi. U svakoj kulturi širom sveta postoje drevne priče i zapisi koji opisuju takozvane ,,bogove” koji su doneli ljudima ovo napredno znanje. Ovo bi, opet, objasnilo misteriju o tome kako su drevni narodi imali tako fenomenalno razvijeno shvatanje astronomije. Postoje beskonačne legende širom sveta o vremenu koje se naziva Zlatnim dobom, a koje se završilo u nekoj velikoj kataklizmi i sa „padom čoveka”. Grčki pesnik iz doba antike, Hesiod, ovako je opisao svet pre ,,pada”: Ljudi su živeli kao Bogovi, bez poroka ili strasti, Ijutnje ili muke. U srećnom zajedništvu sa božanskim bićima (vanzemaljci?), provodili su svoje dane u miru i zadovoljstvu, živećizajedno u savršenojjednakosti, ujedinjeni obostranim poverenjem i Ijubavlju. Zemlja je bila lepša nego što je sada i spontano je radala izobilje različitih plodova. Ljudska bića i životinje govorili su istim jezikom i pričali jedni sa drugima (telepatija). Ljudi su smatrani tek dečacima u dobi od 100 godina. Nisu imali nijednu od slabosti koje donosi starost da ih muče i kada bi na kraju umirali prelazeći u predele superiornog života, dešavalo se to u blagom snu. /*!/
Ma koliko utopistički to moglo zvučati, postoje bezbrojne priče u svakoj staroj kulturi koje opisuju svet iz daleke prošlosti ovakvim terminima. Mi možemo ponovo da stvorimo u stvarnosti tu viziju samo kada bi promenili način na koji mislimo i osećamo. Najsveobuhvatniji izveštaji o jednoj naprednoj rasi su sadržani na desetinama hiljada glinenih tablica, nađenih 1850. na oko 380 kilometara od grada Bagdada, u Iraku, od strane engleza Ser Ostina Henrija Lajarda (Sir Austen Henry Layard) dok je iskopavano arheološko nalazište u Ninivi, nekadašnjem glavnom gradu Asirije. Ova lokacija nalazi se blizu današnjeg iračkog grada Mosula. Kasnije su usledila otkrića drugih nalazišta u ovoj oblasti, koja je u antičko vreme bila zvana Mesopotamija. Originalni izvor tog znanja nisu bili Asirci nego Sumeri, koji su nastanjivali taj isti region u periodu od, kako je procenjeno, 4.000 do 2.000 godina p.n.e. zbog toga ću pominjati nađene glinene tablice kao Sumerske tekstove ili Sumerske tablice. One čine jedan od najvećih zamislivih istorijskih nalaza, pa ipak, 150 godina pošto su pronađene, one su još uvek ignorisane od zvaničnih istoričara i školstva. Zašto? Zato što bi ti tekstovi uništili zvaničnu verziju istorijskih događaja. Najslavniji prevodilac ovih glinenih tablica je naučnik i pisac Zaharija Sitčin (Zecharia Sitchin), koji može da čita sumerski, aramejski, hebrejski i ostale srednje i blisko istočne jezike /*2./. On je opširno istražio i preveo Sumerske tablice i nema sumnji u pogledu toga da one opisuju vanzemaljce. Neki drugi istraživači tvrde da je on koristio jednu kasniju verziju sumerskog jezika da bi preveo raniju varijantu tog jezika kojim su pisane tablice, te da zato neki od njegovih prevoda ne mogu biti 100% tačni. Ja mislim da je tema njegovog prevoda tačna, zaista postoje drugi podaci i dokazi koji to podržavaju, ali ja lično sumnjam u neke od detalja. Mislim da je izvestan broj Sitčinovih interpretacija pod velikim pitanjem, dok se slažem sa njegovom tezom u globalu. Prema njegovim prevodima (i prevodima drugih), tekstovi na tablicama govore da je sumerska civilizacija, iz koje su iznikle mnoge odlike modernih društava, bila ,,poklon od bogova”. Ne nekih mitskih bogova, nego fizički prisutnih, koji su živeli među njima. Tablice nazivaju te bogove AN.UNNAK.KI (Oni koji sa neba na Zemlju dođoše), i DIN.GIR (Pravednici iz blještećih letilica). Sumersko ime za njihovu zemlju bilo je Kl.EN.GIR (Zemlja gospodara blještećih letelica i takođe Zemlja Posmatrača sudeći prema Sitčinovom prevodu). Stari tekstovi poznati kao Knjiga Enohova takođe nazivaju bogove „Posmatrači”, kao što su to činili i stari Egipćani. Staro egipatsko ime za njihove bogove, Neteru, bukvalno se prevodi kao Posmatrači i oni kažu da su njihovi bogovi došli nebeskim brodovima. Prema tvrđenju Zaharije Sitčina, tablice opisuju kako su Anunnaki došli sa planete ili satelita zvanog Nibiru (Planeta raskršća), za koju on veruje da pripada našem solarnom sistemu, a koja ima jako eliptičnu orbitu od 3.600 godina, koja je vodi između Jupitera i Marsa a zatim daleko u svemir iza planete Pluton. Sitčin navodi da su Sumeri zvali ovu planetu Tiamat, ili Vodeno čudovište. On kaže da ostaci nastali posle kolizije planete Tiamat sa mesecom Nibiru danas čine Veliki prsten - pojas asteroida koji je nađen između Marsa i Jupitera. Ono što je preostalo od planete Tiamat bilo je izbačeno u dmgu orbitu, kako tvrde Sitčinovi prevodi, i vremenom je od toga nastala planeta Zemlja. (vidi sliku 2) Sumersko ime
za Zemlju, kaže Sitčin, bilo je Rascepljena, jer se pri koliziji napravila velika rupa od snage udara. Naravno, uklonite Pacifik i još uvek će tu biti ogromno udubljenje. Drugi istraživači, međutim, kažu da su stari Sumeri videli zvezdanu konstelaciju zvanu Drako (Draco) kao zmaja i nju nazivali Tiamat, što je bilo ime i za Vavilonsku boginju koja je sebe pretvorila u zmaja, da bi dobila prednost u borbi sa ostalim božanskim bićima kada su počela da izazivaju njenu moć. Povezanost sa Drako konstelacijom postaće vrlo bitna u sledećem poglavlju knjige. Sumerske glinene tablice su pisani prikaz usmenih tradicija koje datiraju unazad u enormno daleku prošlost i morate da obratite pažnju da detalji nisu ni dodavani ni izgubljeni i da mi ne uzimamo simbolizam ili poučne slikovite mitske priče kao doslovnu istinu. Ja sam siguran da je u prevodima došlo do neke zabune barem što se toga tiče. Gajim sumnje u vezi Nibru-Tiamat scenarija i navodne vremenske skale na kojoj se on desio. Ali ima mnogo istinitog u tekstovima što može biti dokazano, ne na poslednjem mestu kroz poznavanje astronomije. Tablice opisuju solarni sistem sa planetama i njihovim tačnim pozicijama, orbitama i relevantnim veličinama, a njihova tačnost je samo bivala potvrđena u poslednjih 150 godina, od kada su neke od ovih planeta bile pronađene. Tablice opisuju prirodu i boju planeta Neptuna i Urana na načine koji su bili potvrđeni tek u nekoliko poslednjih godina! Još više, moderni „eksperti” nisu očekivali da će te planete izgledati tako, a ipak Sumeri su dobro znali hiljade godina p.n.e. ono što je naša „napredna” nauka tek nedavno otkrila. Ono što najviše zapanjuje u vezi Sumerskih Tablica je način na koji one opisuju nastanak homo sapiensa. Sitčin govori da su Anunnaki došli na Zemlju pre oko 450 hiljada godina, da bi iskopavali zlato na onom delu kopna koji Slika 2 - Solarni slstem u kome je pokazano mesto na kome se nalazi je danas Afrika. Glavni pojas asteroida izmedu Marsa i Jupitera, za koji mnogi drevni zapisi i rudarski centar bio je u moderne teorije pretpostavljaju (iako se detalji donekle raz- likuju) da današnjem predstavlja ostatke planete koja se nekada tu nalazila.
Zimbabveu, u oblasti koju su stari Sumeri nazivali AB.ZU (duboka naslaga rude), tvrdi on. Istraživanja koja je obavila Anglo-Američka Korporacija su pronašla znatne dokaze o vađenju zlata iz rudnika u Africi najmanje pre 60 hiljada godina, a moguće i pre celih 100 hiljada. /*3/ Zlato koje su iskopavali Anunnaki je bilo siato nazad na njihovu rodnu planetu iz baza na Srednjem Istoku, kako Sitčin tvrdi da Tablice govore. Ja mislim da ima mnogo toga više da se dozna o tom posiu oko iskopavanja rude zlata i ne verujem da je to bio glavni razlog za njihov dolazak na našu planetu. U prvo vreme iskopavanje zlata su obavljali Anunnaki koji su bili njihova verzija radničke klase, navodi Sitčin, ali vremenom je došlo do pobune među radnicima i tada je kraljevska elita Anunnaki-ja rešila da stvori novu rasu robova da obavljaju za njih taj posao. Tablice dalje opisuju kako su geni Anunnaki- ja i geni ljudi koji su tada nastanjivali Zemlju bili kombinovani u epruveti da bi se stvorilo „unapređeno” ljudsko biće, sposobno da obavlja poslove koji su Anunnaki- jima koristili. Ideja o bebama iz epruvete bi zvučala apsurdno u vreme kada su tablice bile pronađene, 1850. godine, ali to je upravo ono što su naučnici sada sposobni da urade. Ponovo i ponovo se događa da moderna istraživanja podržavaju teme koje se javljaju u Sumerskim tablicama. Na primer, desio se iznenadan i do sada neobjašnjen napredak ljudskog fizičkog oblika pre otprilike 200 hiljada godina. Zvanična nauka ćuti o uzroku te promene i samo mrmlja termine kao što je „karika koja nedostaje”. Ali neke neizbežne činjenice traže da im se posveti pažnja. Iznenada raniji fizički oblik našeg ljudskog pretka, poznat kao homo erectus, postaje ono što mi danas nazivamo homo sapiens. Od početka novonastali homo sapiens imao je sposobnost da govori jednim kompieksnim jezikom, a veličina njegovog mozga je znatno povećana u odnosu na njegovog pretka - homo erectusa. Ipak biolog Tomas Haksli (Tomas Huxley) je rekao da su za velike promene, kao što su te bile, potrebne desetine miliona godina evolucije. Ovo gledište je podržano podacima o homo erectusu koji se kako izgleda pojavio u Africi pre oko 1,5 milion godina. Znači u periodu od znatno više od milion godina njegov fizički oblik izgleda da je ostao isti, ali onda, kao niotkuda, dešava se dramatična promena i nastaje homo sapiens. Oko pre 35 hiljada godina dolazi do još jednog iznenadnog napretka i pojavljivanja homo sapiens sapiensa, onog fizičkog oblika koji mi imamo danas. Sumerske tablice imenuju dve osobe koje su učestvovale u stvaranju rase robova. One su bile glavni naučnik Anunnaki-ja, zvan Enki, Gospodar Zemlje (KI = Zemlja) i Ninkharsag, takođe poznata kao Ninti (Gospa život) zbog svog iskustva u medicini. Ona je kasnije nazivana Mammi, imenom od koga je nastala reč mama i majka. Ninkharsag je simbolički prikazivana u Mesopotamiji kao alatka koja se koristila za presecanje pupčane vrpce novorođenčeta. Ta alatka je oblika potkovice i korišćena je još u pradavna vremena. Ninkharsag je takođe uzela lik boginje majke u celom nizu religija, pod imenima kao što su kraljica Semiramida, Izida, Barati, Dijana, Marija i mnoga druga, koja su nastala iz legendi o ovim događajima, koje su se proširile celim svetom. Ona se često likovno predstavlja kao trudna žena. Tekstovi dalje kažu o vođama Anunnaki-ja ovo:
Oni prizvaše i pitaše boginju, Porodilju bogova, mudru davačicu života (govoreći) „Stvorenju život podari, stvori radnike! Stvori prostog radnika, Da može jaram da ponese! Pusti ga da podnosi jaram dodeljen mu od Enlila, Pusti radnika da nosi kuluk bogova. Enlil je bio komandant Anunnaki-ja i Enki je bio njegov polubrat. Enki i Ninkharsag su doživeli mnoge neuspehe dok su tražili pravu genetsku mešavinu, kažu nam tablice. Postoje podaci o tome kako su oni stvorili ljude sa velikim nedostacima i takođe eksperimentisali sa ljudsko-životinjskim hibridima. Užasne stvari, a opet tačno ono što se, kako se tvrdi, dešava danas u vanzemaljsko- ljudskim podzemnim bazama širom sveta. Priča o Frankenštajnu, čoveku stvorenom u laboratoriji, može simbolično da se odnosi na ove događaje. Ona je napisana od strane Meri Seli (Mary Shelly), žene poznatog pesnika istog prezimena. On i ona bili su visoko inicirani u mreži tajnih društava koja je nagomilavala a zatim potiskivala i prikrivala znanje još od antičkih vremena. Tablice nam govore da su Enki i Ninkharsag na kraju pronašli pravu genetsku mešavinu od koje je stvoren homo sapiens, stvorenje koje su Sumeri nazivali LU.LU (Onaj koji je bio izmešan). Ovo je verovatno bio biblijski „Adam”. LU.LU je bio genetski hibrid, dobijen spajanjem gena homo erectusa sa genima „bogova”, da bi se stvorio podoban rob, ljudska pčela radilica, pre nekih 200 do 300 hiljada godina. Ženska verzija je takođe napravljena. Sumersko ime za čoveka bilo je LU, reč čiji koren ima značenje radnik ili sluga, a isti je koren korišćen u rečima koje su se odnosile na pripitomljene domaće životinje. I to je ono što je ljudska rasa od tada i bila. Anunnaki su nekada otvoreno a sada prikriveno vladali planetom hiljadama godina. Pogrešan prevod Biblije i njen simboličan jezik koji je shvatan bukvalno su uništili njeno originalno značenje i dali su nam jednu izmaštanu priču. Geneza i Egzodus su bili napisani od strane Hebrejske svešteničke klase, levita, pošto su oni bili odvedeni u Vavilon oko 586 godine p.n.e. Vavilon se nalazio na mestu gde su se ranije prostirale zemlje Sumera i tako su Vavilonci, a zatim i leviti, znali za Sumerska predanja i objašnjenja tih ranih događaja. Najvećim delom od tih podataka su leviti zatim sastavili biblijsku Genezu i Egzodus. Izvor za njih je očigledan. Sumerske tablice spominju E.DIN (Domen Pravednika). To se uklapa sa sumerskim imenom za njihove bogove DIN.GIR (Pravednici od letelica). Tako su Sumeri govorili o Edinu, a u Genezi se govori o edenskom vrtu. To je bio centar za bogove, Anunnaki-je. Sumerske tablice dalje govore kako je kralj Sargon Stariji (Sargon Predak) bio pronađen kao beba u korpi kako pluta na reci i kako je zatim odgajan od strane kraljevske porodice. U Egzodusu se govori o tome kako je Mojsije pronađen kao beba u kotarici na reci od strane kraljevske princeze i kako ga je zatim odgajila egipatska kraljevska porodica. Lista ovakvih „koincidencija” ide u nedogled.
Stari Zavet je klasičan primer recikliranja religije koji se proširio na sva religiozna učenja. Tako da, kada tražite originalno značenje Geneze i priče o Adamu, morate da se vratite unazad sve do sumerskih zapisa da bi videli kako je priča bila doterivana. Geneza kaže da je ,,Bog” (to jest bogovi) stvorio prvog čoveka Adama ,,od prašine sa zemlje”, a zatim iskoristio Adamovo rebro da bi stvorio Evu, prvu ženu. Prevodilac Sumerskih Tablica, Zaharija Sitčin, ističe da prevod izraza ,,od prašine sa zemlje” dolazi od Hebrejske reči tit (ožalošćena majka) a da je poreklo te reči u sumerskom terminu TI.TI, koji znači ,,ona koja ima život”. Adam dakle nije bio stvoren od prašine uzete sa zemlje, nego od onoga što ima život - živih ćelija. Sumerski termin TI., znači oboje i rebro i život, a prevodioci Biblije su opet napravili pogrešan izbor. Eva (Ona koja ima život), nije bila stvorena od rebra, nego od onoga što ima život - živih ćelija. Ljudsko jajašce koje je poslužilo za stvaranje Lulu/Adama došlo je prema Sumerima od žene iz Abzua u Africi, a moderni fosilni nalazi i antropološka istraživanja nagoveštavaju da je homo sapiens zaista došao iz Afrike. U 1980-im, Daglas Valas (Douglas Wallace) sa Emory univerziteta u Džordžiji uporedio je genetski (DNK) materijal, koji predstavlja nacrt za fizički život 800 žena i došao do zaključka da su sve imale jednog zajedničkog ženskog pra-predka. /*5/ Vesli Braun (Wesley Brown) sa univerziteta u Mičigenu rekao je, posle ispitivanja DNK materijala 21 žene, koje su sve imale različito genetsko zaleđe, poreklom iz celog sveta, da sve one vode poreklo od istog izvora, koji je živeo u Africi pre između 10.000 i 300.000 godina. /*6/ Rebeka Kan (Rebecca Can) sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, uradila je to isto sa 147 žena različitog rasnog i geografskog poreka i rekla je da je njihovo zajedničko genetsko nasleđe došlo od samo jednog istog pra-pretka koji je živeo pre između 150 i 300 hiljada godina. /*!/ Još jedno izučavanje gena 150 američkih žena, čije su genetske linije vodile unazad do Evrope, Afrike, Australije i Nove Gvineje, zaključilo je da su sve imale istog ženskog pretka pre između 140 i 290 hiljada godina. /*8/ Lično, ja mislim da je ljudska rasa zasejana iz mnogih izvora, ne samo od Anunnaki-ja, ali su hibridne krvne linije ili loze koje su oni stvorili od presudne važnosti za ovu priču. Afrika daje ključ za razumevanje mnogih stvari, ali je bila previše ignorisana od strane istraživača. Godine 1999., baš kada sam pripremao ovo dopunjeno izdanje, proveo sam mnogo sati sa svojim prijateljem Kredo Mutvom (Credo Mutwa), koji je Zulu sanusi/sanjasi, ili ono što drugi nazivaju šaman. On je jedan od samo dva preostala takva šamana u Južnoj Africi i on je najfascinantniji čovek koga sam imao čast da upoznam. Kredo je zvanični pričalac priča i čuvar drevnog znanja Zulu naroda. On je razgovarao sa mnom o beskrajnim pričama koje postoje u afričkoj usmenoj tradiciji, a koje govore o tome kako se rasa bića koja su došla sa zvezda parila sa ljudima i tako stvorila jednu mešovitu rasu: o tome kako su ovi mešanci postavljeni da budu na čelu kraljevskih vladajućih loza u starom svetu; i o tome kako su kontrolisali planetu od tada nadalje. (Ovi razgovori su snimljeni i sada mogu da se nabave na video trakama.) Izveštaji iz centralne i južne Afrike zovu Anunnaki-je mnogim imenima, ali, kao što Kredo kaže, oni svi govore o istim stvorenjima. On mi je pokazao jednu
zapanjujuću „ogrlicu”, neverovatno tešku i načinjenu od bakra. Ogrlica je najmanje 500 godina stara a Kredo veruje da je stara hiljadama godina [vidi odeljak sa slikama). Sa nje vise simboli koji pričaju priču o Africi i tu, baš u centru na prednjem delu, prikazan je jedan vanzemaljac sa velikim penisom a uz njega stoji žena sa Zemlje. Ove dve figure se uklapaju zajedno, ako pratite šta hoću da kažem, da bi tako simbolisali ukrštanje rasa. Leteći tanjir takođe visi sa ogrlice, a na dmgom mestu vidi se prikaz konstelacije Orion. Sumerske tablice i priče iz Akadije koje su nešto kasnijeg datuma nam daju imena i hijerarhiju Anunnaki-ja. One nazivaju ,,Oca” bogova AN, rečju koja znači nebesa. Oče naš koji si na nebesima? AN, ili Anu na akadijskom, je ostajao uglavnom na nebesima sa svojom ženom Antu i samo je retko posećivao našu planetu koju su oni nazivali E.RI.DU (Dom u daljini izgrađen), rečju od koje je nastala engleska reč za Zemlju Earth. Barem to tako prevodi sa Tablica Zaharija Sitčin. Taj opis bi takođe mogao da nagoveštava da je Anu ostajao uglavnom u regionu visokih planina na Bliskom Istoku, na mestu gde se nalazio „rajski vrt”, mesto gde su bogovi boravili, kako se pretpostavlja na osnovu mnogih uverljivih dokaza. Anu je sa tog mesta odlazio samo u retke posete u ravnice Sumera. Sumerski grad se zvao Eridu. Anu je poslao svoja dva sina da unaprede Zemlju i njome vladaju, kažu Tablice. Sinovi su mu bili Enki, koji je bio onaj koji je, kako priča kaže, stvorio homo sapiensa i njegov polubrat Enlil. Ova dvojica će kasnije postati veliki rivali u borbi za konačnu kontrolu nad planetom. Enki, prvorođeni sin Anua, bio je potčinjen Enlilu zbog opsesije Anunnaki-ja genetskom čistoćom. Enlilova majka bila je Anuova polusestra i smatralo se da je takav spoj preneo muške gene efikasnije nego što je to bilo u slučaju Enkija, koji je imao različitu majku. Kasnije Tablice objašnjavaju kako su Anunnaki stvorili određene krvne linije da vladaju ljudskim društvom u njihovo ime, a ovo su, ja dodajem, porodice koje kontrolišu svet sve do današnjih dana. Sumerske tablice opisuju kako je kraljevska vlast bila dodeljena ljudskom rodu od strane Anunnaki-ja i ona je originalno bila zvana Anu-ska vlast po An ili Anu, vladaru rase „bogova”. Kredo Mutva potvrđuje sve ove informacije na osnovu znanja iz svoje sopstvene tradicije i to je pravo poreklo fraze „božansko pravo kraljeva” - pravo da se vlada na osnovu pipadnosti određenoj krvnoj liniji. Božansko = bogovi, ne bog. Porodice koje pripadaju Bratstvu su uvek bile opsednute krvnim linijama i genetskim nasleđem i one sklapaju međusobne brakove ne poldanjajući ljubavi nikakvu pažnju. Kraljevske porodice (ili boje porodica!) i evropska aristokratija kao i familije takozvanog Istočnog establišmenta u Sjedinjenim Državama su očigledni primeri za to. Oni su pripadnici istog plemena i genetski su povezani. To je razlog zbog koga su porodice koje pripadaju Bratstvu bile oduvek opsednute sklapanjem međusobnih brakova iz kojih bi dobili potomstvo, baš kao što Sumerske tablice opisuju da su i Anunnaki-ji radili. Oni se ne venčavaju međusobno zbog snobizma, nego da zadrže genetsku stukturu koja im daje određene sposobnosti i omogućava vezu sa entitetima iz dmgih dimenzija. Tablice opisuju kako je Enki dao ljudima sposobnost da se razmnožavaju i ovo je dovelo do eksplozije ljudske populacije koja je pretila da preplavi Anunnaki-je,
kojih nikada nije bilo mnogo po broju. Anunnaki su imali mnoge unutrašnje sukobe i vodili mnoge visoko-tehnološke ratove jedni protiv drugih, dok su se Enlilove i Enkijeve frakcije borile oko vlasti. Generalno je prihvaćeno, od strane istraživača koji se bave Anunnaki-jima, da je Enki bio na strani ljudi, ali meni izgleda da su obe grupe u stvari želele dominaciju nad našom planetom i to je njihova prava motivacija. Kao što Zaharija Sitčin dokumentuje u svojim prevodima, a oni koji su pročitali indijske svete knjige, Vede, mogu da potvrde, bilo je mnogo podataka da su „bogovi” ratovali između sebe dok su se borili za prevlast. Sumerski zapisi opisuju kako su sinovi Anunnaki-ja „bogova” bili najupleteniji u te ratove. Oni su bili potomci Enkija i Enlila, polubraće koja su postala žestoki rivali i njihovi sinovi su se borili u bitkama koristeći visoko tehnološko znanje, govore Tablice. Jedna od bitaka, u kojoj izgleda da su učestvovali, bila je biblijsko uništenje Sodome i Gomore. Ovi gradovi su najverovatnije bili locirani na južnom kraju Mrtvog mora, gde se i danas očitava radijacija mnogo veća od normalne. To je bilo onda kada je, sudeći prema Bibliji, Lotova žena pogledala unazad i pretvorena u stub soli. Posle poređenja sa originalnim Sumerskim tekstovima, Zaharija Sitčin kaže da bi ispravan prevod tog dela trebalo da bude da je Lotova žena pretvorena u stub pare, što je, na kraju krajeva, mnogo realnije! Sirom sveta, u svakoj primitivnoj kulturi, naći ćete priče o potopu i u tom smislu Sumerske Tablice se ne razlikuju od ostalih. Sitčin kaže da one govore kako su Anunnaki napustili planetu u Ietećim napravama, dok je jedan ogroman vodeni talas zbrisao dobar deo čovečanstva. Nema sumnje da je jedna nezamisliva katastrofa, ili bolje rečeno više njih, zadesila Zemlju između otprilike 11.000 i 4.0 godina p.n.e. Geološki i biološki dokazi za to su mnogobrojni i pružaju dobru potporu bezbrojnim pričama i legendama koje opisuju te događaje. Priče i legende o tome nam dolaze iz Evrope, Skandinavije, Rusije, Afrike, sa celog Američkog kontinenta, iz Australije, Novog Zelanda, Azije, Kine, Japana i sa Bliskog Istoka. Odasvud. Neke govore o velikoj toploti od koje je more proključalo; o planinama koje su bljuvale vatru; o nestanku Sunca i meseca i tami koja je zatim nastala; pljuskovima krvi, leda i kamenja; zemlja se, kažu neki, preokrenula; nebo je padalo; došlo je do izdizanja i potapanja zemlje; jedan ceo veliki kontinent je bio potopljen; neke priče pominju nadolazak leda; a bukvalno sve opisuju poplavu fantastičnih razmera, vodeni zid, koji je u jednom zamahu prešao preko cele kugle zemaljske. Plimski talas koji je uzrokovala kometa u filmu Duboki udar (Deep Impact), može vam dati ideju o tome kako je to moglo izgledati. Stari kineski tekstovi opisuju kako su se stubovi koji podupiru nebo srušili; kako su Sunce, mesec i zvezde sijali s neba na severo-zapadu, gde je nebo postalo nisko; reke, mora i okeani su se povukli ka jugoistoku gde je zemlja utonula i veliki deo tla je bio zahvaćen podivljalom poplavom. U Americi, ,,Pawnee” lndijanci pričaju istu priču o vremenu kada su severna i južna polarna zvezda promenile mesta i otišle da posete jedna drugu. Severno američka tradicija pominje pojavu velikih oblaka i vrućinu tako moćnu da je voda ključala. Eskimi sa Grenlanda pričali su prvim
misionarima da se u davna vremena zemlja preokrenula. Peruanske Iegende govore da je planinski venac Anda bio rascepljen na dvoje kada je nebo zaratilo sa zemljom. Brazilski mitovi opisuju kako su se nebesa raspukla i njihova parčad popadala na zemlju ubijajući sve živo, dok su nebo i zemlja zamenili mesta. Hopi Indijanci iz Severne Amerike beleže „zemlja je bila rascepljena velikim pukotinama i voda je prekrila sve izuzev jednog uskog grebena od blata” /*9/ Sve ove priče su u bliskoj korelaciji sa legendama o Atlantidi i Mu ili Lemuriji: dva prostrana kontinenta, jedan u Atlantiku a drugi u Pacifiku, kojima su, kako mnogi Ijudi veruju, vladale veoma napredne rase. Kaže se da su ovi kontinenti nestali ispod mora u prilikama kakve su gore već opisane, ostavljajući iza sebe samo ostrva kao što su Azori, kao podsetnik na veličinu svoje nekadašnje slave. Atlantidu je opisao još Platon (427.- 347. p.n.e.), antički grčki filozof, visoko inicirani pripadnik tajnog društva - sa mrežom mističnih škola. Do današnjeg dana ova tajna mreža je prenela mnoga znanja izabranoj nekolicini, uskrativši tu privilegiju velikoj većini ljudi. Zvanična istorija odbacuje Platonovu tvrdnju da je takav kontinent postojao i tvrdi da postoje očigledna istorijska neslaganja u vezi njegovog izveštaja, ali postoje geološki dokazi koji podržavaju njegovu osnovnu priču. Azorska ostrva, koja su, kako neki veruju, bila deo Atlantide, leže na Srednje-Atlantskom grebenu koji je povezan sa naprslinom koja okružuje celu planetu (vidi sliku 3). Linija ove naprsline se proteže 65 hiljada kilometara. Srednje-Atlantski greben je jedno od centralnih mesta kada su u pitanju zemljotresi i vulkanske aktivnosti. Cetiri ogromne tektonske ploče: Evro-Azijska, Afrička, Severno Američka i Karipska se susreću i sudaraju u ovom regionu, čineći ga vrlo geološki nestabilnim. I Azori i Kanarska ostrva (koja su, uzgred, dobila ime po latinskoj reči za psa „canine” a ne po kanarincima!), doživljavala su veliku, široko rasprostranjenu vulkansku aktivnost u periodu u kojem Platon navodi da je Atlantida doživela svoj kraj. Lava se dezintegriše u moru u periodu od 15.000 godina, a ipak ona se i dalje nalazi na morskom dnu oko Azora, potvrđujući tako da su se tu dešavali nedavni geološki prevrati. /*10/ Drugi dokazi, uključujući i pesak koji je bio na plažama sakupljen sa dubina od 3,2 do 5,5 kilometara ispod mora, otkrivaju da je morsko dno u ovoj oblasti moralo biti, opet geološki gledano u skorije vreme, iznad današnjeg nivoa mora. /*11/ Okeanograf, Moris Juing (Maurice Ewing), pisao je u časopisu „National Geographic“ sledeće: ,,Ili je zemlja morala potonuti 3 do 5 kilometara, ili je more moralo nekada biti 3 do 5 kilometara niže nego što je sada. Bilo koji od ovih zaključaka je zapanjujući.”/*12/ Geološki i biološki dokazi takode nagoveštavaju da se široko rasprostranjena vulkanska aktivnost, koja je prouzrokovala potapanje zemlje u regionu Azora, desila u isto vreme kada i slom i potapanje kopnene mase poznate kao Apalačija, koja je nekada povezivala oblasti koje danas zovemo Evropa, Severna Amerika, Island i Grenland. /*13/ Čak i njihov nivo potapanja izgleda da je blisko povezan. Slični dokazi podržavaju teoriju da kontinent, nekada poznat kao MU ili Lemurija, sada leži na dnu Pacifičkog okeana. /*14/ Takozvani Bermudski trougao, između Bermuda, južne Floride i tačke koja se nalazi blizu Antila, dugo je bio povezivan sa Atlantidom. To je takođe jedno područje uronjeno u legende o nestalim brodovima
Slika 3 - Srednje-Atlanski greben, centar aktivnosti zemtjotresa i vulkana u oblasti Atlanskog okeana, na lokaciji gde je Ptaton kako izgleda smestio Atlantidu.
i avionima. Potopljene zgrade, zidine, putevi i kameni krugovi nalik na Stounhendž, pa čak i strukture koje izgledaju kao piramide, locirani su blizu Biminija, ispod voda u priobalnom području oko Bahama, a unutar Bermudskog trougla. /*15/ Pod vodom su takođe pronađeni i putevi koji se međusobno ukrštaju. /*16/ Evo još nekih činjenica koje većina ljudi ne zna: Himalaji, Alpi i Andi dostigli su visinu, koja je barem blizu one današnje, tek oko pre 11.000 do 13.0 godina. /*17/ Jezero Titikaka na granici Bolivije i Perua je danas najviše plovno jezero i nalazi se na nekih 3,8 kilometara nadmorske visine. Pre oko 13.0 godina većina tog područja nalazila se na nivou mora! Zašto se tako mnogo ribljih kostiju i morskih fosila pronalazi na velikim visinama u planinskim lancima? Zato što su se te planine nekada nalazile na nivou mora. 1 to nedavno, geološki posmatrano. Postoji rastuće prihvatanje činjenice da je Zemlja prošla kroz neke geološke prevrate kolosalnih razmera. Do rasprave (koja često izaziva netrpeljivost) dolazi sa pitanjima kada i zašto se to desilo. Ovi prevrati su očigledno obuhvatali naš solarni sistem u celini, jer svaka planeta u njemu pokazuje tragove nekih kataklizmičnih događaja koji su uticali ili na njenu površinu ili na atmosferu, brzinu i ugao njene rotacije. Ja mislim da je osnovna tema priče iz Sumerskih Tablica tačna, ali ja sumnjam u neke od detalja, ne najmanje zbog ogromnog vremenskog perioda, od 450 hiljada godina, koji je prošao od trenutka kada se
kaže da su Anunnaki stigli na planetu i vremena od pre nekoliko hiljada godina kada su Tablice bile ispisane. Desila se bez sumnje jedna ogromna kataklizma na Zemlji oko 11 hiljada godina p.n.e., koja je uništila naprednu civilizaciju visoko tehnološki razvijenog Zlatnog doba i taj period od pre 13.000 godina je vrlo značajan za vreme u kome sada živimo. Baš kao što se planete u solarnom sistemu okreću oko Sunca, tako se i ceo naš solarni sistem okreće oko centra naše galaksije. lzgleda da dolazimo do trenutka kada nam se životi mogu promeniti pri završetku tog kružnog ciklusa, kao što se to dešava i u drugim ciklusima. lnteresantno, izgleda da se pre 13.000 godina Zlatno doba završilo u planetarnoj kataklizmi i sukobima, a danas, kada još jedan „mračni” 13.000 godišnji ciklus stiže do svog završetka, dolazi do brzog globalnog duhovnog buđenja pa nas neverovatni događaji i još veće buđenje tek čekaju u narednih nekoliko godina. Mi ulazimo u doba svetlosti ponovo. Dakle desila se kataklizma fantastičnih razmera pre 13.000 godina, koja je donela kraj tehnološko naprednim civilizacijama Zlatnog doba. Ali da li je ona bila jedina? Dokazi sugerišu da nije. Moj prijatelj iz Kalifornije, Brajan Desborou (Brian Desborough) je istraživač i naučnik za koga gajim veliko poštovanje. On je učestvovao u kosmičkim istraživanjima i bio zaposlen na takvim i drugim naučno istraživačkim projektima od strane mnogih kompanija. Brajan je momak s nogama na zemlji koji gleda u dokaze i ide tamo gde ga oni, radije nego konvencionalna učenja, mogu odvesti. On je sakupio neke vrlo detaljne i ubedljive informacije o drevnom svetu i vezi koju on ima sa današnjim manipulacijama od strane Bratstva. Dok je radio za jednu vodeću američku korporaciju, 1960. godine, njeni fizičari su baš završili sopstvenu nezavisnu studiju koja je predložila teoriju po kojoj je oko 4.800 godina p.n.e. ogromno nebesko telo, koje mi poznajemo kao planetu Jupiter, uletelo u naš solarni sistem. Spoljašnje planete su tom prilikom bačene u totalni haos i zbrku, a Jupiter se na kraju sudario sa jednom planetom koja je orbitirala između sadašnjih putanja Jupitera i Marsa. Fizičari objašnjavaju da su ostaci ove planete postali asteroidni prsten, dok se deo Jupitera odlomio da bi nastala planeta koju mi znamo kao Veneru. Kako je Venera, tada samo veliki grumen tvrde materije, bila izbačena u svemir uništila je atmosferu i život na Marsu pre nego što ju je uhvatilo zemljino gravitaciono polje, tvrdi studija. Venera je tada napravila nekoliko krugova oko Zemlje pre nego što ju je sila inercije izbacila na poziciju koju i sada zauzima u sunčevom sistemu. Ta orbitiranja Venere oko Zemlje, kažu fizičari, su ono što je izazvalo razaranja i ogroman plimski talas oko 4.800 godina p.n.e. Oni su verovali, kao i Brajan Desborou, da je pre tog vremena Mars zauzimao orbitu na kojoj sada kruži Zemlja, a da je planeta Zemlja tada bila bliže Suncu. Blistava svetlost Venere dok je prolazila pored Zemlje mogla je dovesti do ideje o Luciferu „donosiocu svetlosti”. Najstariji izveštaji iz Mesopotamije i Centralne Amerike ne uključuju Veneru u svoja nabrajanja planeta, beleške o njoj javljaju se tek kasnije. Postojala je opsednutost planetom Venerom u mnogim kulturama, čak su joj prinošene i ljudske žrtve.
Ova nezvanična studija grupe fizičara nikada nije bila objavljena, ali hajde da razmotrimo dokaze za neke od ovih tvrdnji. Ako pospete sitne čestice na ploču koja vibrira možete da rekonstruišete sliku planetarnih orbita solarnog sistema. Kada se talasi vibracija koji se pomeraju ka spolja, počev od centra ploče, susretnu sa talasima koji se kreću u obrnutom pravcu, formira se, takozvani, stojeći talas na mestu gde se ova dva vibraciona talasa sudaraju. To tera sitne čestice na površini ploče da se grupišu i stvore seriju koncentričnih krugova. Razmaci između krugova biće jednaki ako se sudare talasi iste frekvencije, ali ako je, kao što je slučaj u sunčevom sistemu, u to uključen ceo spektar različitih talasnih frekvencija ti krugovi će biti nejednako razmaknuti, u skladu sa vibracionim pritiscima. Postavite neki objekat na te krugove vibrirajućih čestica i on će početi da orbitira oko centra ploče, nošen energetskim tokom koji je stvoren interakcijom između vibracija. Teži objekti, postavljeni bilo gde na ploču, biće privučeni na jedan od ovih koncentričnih krugova i sami ti objekti će oko sebe formirati kružne talase koji će privlačiti lakše objekte ka njima. U našem solarnom sistemu najsnažniji talasi su emitovani iz sunčevog centra, razumljivo, budući da ono sadrži 99% materije solarnog sistema. Ovi talasi koje emituje Sunce stupaju u interakciju sa drugim kosmičkim talasima, tako formirajući seriju stojećih talasa nejednakog razmaka, koji sami stvaraju koncentrične krugove vibracionog polja koji orbitiraju oko Sunca. Planete takođe formiraju kružne talase manje snage oko sebe, a ovi mogu da privuku lakša tela da kruže oko njih. Mesec koji kruži oko Zemlje je jedan takav primer. Bilo šta što bi narušilo ovu harmoniju interakcija između vibracionih talasa uticalo bi na te energetske koncentrične krugove, a ako bi taj uticaj bio dovoljno moćan, mogao bi promeniti planetarne orbite. Ono što fizičari kažu da se desilo sa Jupiterom i Venerom bilo bi svakako dovoljno moćno da to učini. Ovi krugovi stojećih talasa postoje oko Sunca u skladu sa vibracionim pritiscima uključenim u njihovo formiranje i njima nisu potrebne planete da bi postojali. Zbog toga ima mnogo više vibracionih putanja u solarnom sistemu nego što ima planeta i ako se desi da je planeta, ili neko drugo kosmičko telo, izbačeno sa svoje putanje ono bi vremenom, kada mu se brzina dovoljno smanji, bilo zaustavljeno na nekom drugom od ovih talasnih krugova. Ovo, kako Desborou veruje, jeste ono što se desilo kada se stvorio fantastičan vibracioni pritisak dok je „kometa” Venera prolazila pored Marsa i Zemlje i izbacila ih u različite orbite. Venera bi trebalo da je izgledala kao ledom obavijena kometa, kaže Desborou, a taj led bi se dezintegrisao kad se Venera približila Zemlji i dostigla tačku poznatu kao Rošova granica (engl.- Rosh Limit). /*18/ To je nešto kao vibraciona sigurnosna naprava, tako da kažemo. Kada se dva tela nađu na putu da se sudare, ono koje je manje mora početi da se dezintegriše na Rošovoj graničnoj liniji. U ovom slučaju, Venerin ledeni omotač bi bio izbačen ka Zemlji. Takođe kako bi Venera ušla u takozvani Van Alanov pojas, koji apsorbuje veliki deo opasne sunčeve radijacije, taj led bi bio jonizovan - namagnetisan - i zato privučen ka zemljinim magnetnim polovima. /*19/ Bilioni tona leda, ohlađenog do -273° C, pali bi na polarne oblasti, zamrzavajući sve gotovo u trenu. /*20/ To bi nam konačno objasnilo misteriju o tome kako je moguće da su u ledu pronađeni
mamuti zamrznuti na mestu gde su stajaii. Mamut, nasuprot uobičajenom verovanju, nije bio životinja koja je živela u hladnim oblastima, on je nastanjivao pašnjake na kojima je vladala umerena klima. Nekako se desilo da su te umerene oblasti zamrznute u jednom trenutku. Neki mamuti su nađeni zamrznuti u momentu dok su jeli! Eto vas kako mirno grickate travu i u sledećem trenutku ste ledena lizalica. Ako je stvarno ovakav jonizovani led padao kao kiša sa Venere, najveći nanosi bi se trebali nalaziti u blizini zemljinih magnetnih polova jer bi ga oni najsnažnije privlačili. Opet, to i jeste tako. Ledena masa u polarnim oblastima je znatno veća na polovima nego na periferiji, a ipak tamo pada manje snega i kiše koji bi mogli stvoriti takve ledene naslage. /*21/ Scenario sa Venerom ovo može da objasni. U Knjizi Jobovoj, za koju se veruje da je arapski tekst koji je mnogo stariji nego ostatak Biblije, postavlja se sledeće pitanje: ,,Kada je naišao led?”. Ja bih rekao da bi mi mogli da imamo odgovor. Taj scenario dalje objašnjava kako su u pradavna vremena mogle da postoje mape na kojima su bili prikazani Arktik i Antarktik, ali pre nego što je tamo bilo leda. Polovi nisu bili pod ledom do pre oko 7 hiljada godina. Nije postojalo nikakvo ledeno doba kako to govore zvanična objašnjenja. To je samo još jedna obmana. Kada posmatrate , ,dokaze“ koje daje zvanična nauka da bi podržala konvencionalnu teoriju o postojanju ledenog doba i kada uvidite način na koji su ti „dokazi” u osnovi kontradiktorni činjenicama koje je moguće dokazati, zapanjujuće je kako su takve besmislice mogle postati zvanična „istina” na prvom mestu. /*22/ Pre te neverovatne kataklizme i/ili u nekoj od ostalih Zemlja je imala ujednačenu tropsku klimu, kao što su i pokazale pronađene fosilizovane biljke. To bi bilo izmenjeno ne samo dolaskom leda na Zemljinu površinu već i uništavanjem kupole od vodene pare koja ju je okruživala, kao što je opisano u Genezi i drugim drevnim tekstovima. Izveštaji Kredo Mutve beleže isti opis u afričkoj tradiciji. Ova kupola od vodene pare bi obezbeđivala ujednačenu tropsku klimu na celoj Zemlji, ali odjednom ona je nestala. Dramatična promena i pojava hladnije temperature na polovima bi se sukobila sa toplim vazduhom i uzrokovala pojavu vetrova razarajuće snage, tačno onako kako to opisuje kineski folklor. Fizičari kažu da je pritisak koji je stvorila Venera dok je orbitirala oko Zemlje mogao da proizvede u okeanima plimski talas visok preko 3.000 metara, a to se opet poklapa sa pronađenim dokazima o tome da je poljoprivreda počela da se razvija na visinama od 3.000 metara pa naviše. Platon je napisao u svom delu „Zakoni”, da je poljoprivreda otpočela u visokim područjima pošto je poplava gigantskih razmera pokrila sva niža područja. Botanista, Nikolaj lvanovič Vavilov (Nikolai Ivanovich Vavilov), proučio je više od 50 hiljada divljih biljaka sakupljenih širom celog sveta i pronašao da su sve one prvobitno potekle iz samo osam različitih oblasti a svaka od njih je bila planinska. /*23/ Ogromni plimski talas, ranije spomenut, bi na površini zemlje proizveo pritisak od dve tone po 2,5 cm2, stvarajući nove planinske vence, tako fosilizujući ostatke živih bića za samo par sati. /*24/ Veštački kamen se danas stvara uz korišćenje pritiska slične jačine. Nedirnuta drveta su nađena fosilizovana, a to bi bilo nemoguće ukoliko se to nije desilo u trenutku, jer bi se u normalnim uslovima
drvo raspalo pre nego što bi postalo fosilizovano u nekom dugom vremenskom periodu. /*25/ Cinjenica je da se danas više ne stvaraju takvi fosili. /*26/ Oni su bili rezultat kataklizmičnih događaja, ovde opisanih, kaže Desborou. Psihijatar i pisac ruskojevrejskog porekla, Imanuel Velikovski (Immanuel Velikovsky), izazvao je zgražanje među naučnim establišmentom 1950.-ih godina, predloživši teoriju po kojoj je Zemlja prošla kroz ogromne geološke prevrate kada je Venera, koja je tada, rekao je on, bila kometa, projurila kroz deo solarnog sistema pre nego što će se skrasiti na svojoj sadašnjoj orbiti. Kada je Venera fotografisana u misiji Marinera 10, mnogi od opisa Velikovskog su se pokazali kao tačni, uključujući i ono što izgleda da su ostaci repa nalik na onaj koji imaju komete. Slike Marsa koje je poslao Mariner 9 takođe su podržale neke od teorija Velikovskog. On je rekao da se Venera, koja je tada bila kometa, sudarila sa planetom Mars dok je prolazila kroz sunčev sistem. Vreme koje Velikovski navodi za ove događaje je 1.500 godina p.n.e. Različiti istraživači su pobijali nalaze jedni drugih jer svi predlažu veoma različite vremenske periode za glavne geološke prevrate, ali je istina da se skoro sigurno desio veći broj različitih kataklizmi u vremenskom periodu od 11.0 do 1.500 godina p.n.e., pa čak i u skorije vreme. Nezvanična studija koju su napravili fizičari takođe govori da je Mars bio teško pogođen tim događajima koji uključuju Veneru. Oni su smatrali da je Mars bio izbačen sa svoje orbite i potom kružio po jednoj veoma eliptičnoj orbiti, koja ga je vodila između Zemlje i Meseca na svakih 56 godina. /*27/ Poslednji od tih ciklusa izgleda da se desio na oko 1.500 godina p.n.e. kada je veliki vulkan eksplodirao na grčkom ostrvu Santorini, što je događaj zbog koga je Minojska civilizacija na ostrvu Kritu doživela svoj kraj. U istom tom periodu od pre između 1.600 i 1.500 godina p.n.e., nivo okeana se spustio za oko 20 procenata, u Kaliforniji su se formirala glacijalna jezera, a to je najverovatnije i period kada je veliko jezero koje je od Sahare činilo plodnu zemlju nestalo i kada je otpočelo stvaranje pustinje kakvu tu vidimo danas. /*28/ Vremenom Mars se smirio na svojoj sadašnjoj orbiti, ali, do tada je sav život koji je postojao na njegovoj površini bio zbrisan. Pa ipak na Marsu se nalaze dokazi koji podržavaju ovaj scenario. Misija Patfajndera (Pathfinder) na Marsu je pronašla da stenama sa površine Marsa nedostaje potrebna erozija da bi se nalazile na površini duže od 10.000 godina. /*29/ Brajan Desborou veruje, kao i fizičari koje je poznavao i sa kojima je sarađivao, da je Zemlja nekada bila bliže Suncu nego što je danas, a da je Mars orbitirao ovde gde je sada Zemlja. Ako su, kao što se veruje, duboki kanjoni na površini Marsa izdubljeni masivnim vodenim bujicama, morala je nekada postojati toplija klima na Marsu jer je danas tamo toliko hladno da bi se voda skoro trenutno zamrzla, a tanka, vakuumu bliska, atmosfera bi učinila da voda trenutno ispari. /*30/ Desborou kaže da je nekadašnja veća blizina Zemlje u odnosu na Sunce zahtevala da prvi ljudi budu crne rase, sa pigmentacijom dovoljnom da se nose sa mnogo žešćim sunčevim zracima. Praistorijski kosturi, nađeni blizu Stounhendža u Engleskoj i uz zapadnu obalu Francuske, pokazuju nazalne i spinalne karakteristike koje imaju mnoge Afrikanke. /*31/ Desborou dalje kaže da je Mars, koji je tada imao klimu veoma nalik našoj današnjoj, bio nastanjen belom
rasom pre nego što se desila kataklizma sa Venerom. Njegova istraživanja su ga ubedila da su ti beli Marsovci izgradili piramide koje su snimljene na Marsu i da su ratovali sa naprednom crnom rasom sa Zemlje da bi je osvojili za sebe. Ovi ratovi su, kako on kaže, ratovi „bogova” opisani u velikom mnoštvu drevnih tekstova pa i u prastarim hindu tekstovima, Vedama. To se može odnositi i na vreme u kome je propala Atlantida. Desborou dodaje da su posle kataklizme, beli Marsovci, koji su se naselili na Zemlji, bili na njoj nasukani bez svoje tehnologije dok je njihova rodna planeta bila sasvim opustošena. Ovi beli Marsovci su, kako on kaže, začetnici bele rase ljudi na Zemlji. Fascinantno je, kako neki naučnici tvrde, da kada se ljudi bele rase urone u tankove koji služe za izolaciju od bilo kakvog čulnog nadražaja na duže vreme, ritam njihovog životnog ciklusa ima učestalost od 24 sata i 37 minuta, što ne odgovara rotacionom periodu Zemlje već onom koji ima Mars. /*32/ Ovo nije slučaj sa dmgim rasama koje su usklađene sa zemljinom rotacijom. Desborou vemje da su ti beli Marsovci bili visoko napredna rasa starog sveta poznata kao Feničani ili Arijevci i da su oni otpočeli dugačak proces vraćanja na svoju raniju tehnološku moć, posle prevrata koji su uništili površinu njihove rodne planete i u velikoj meri opustošili našu. Moja lična istraživanja podržavaju ovu bazičnu temu, iako, kao svako ko traga za istinom o onome što se dogodilo, ja imam još mnogo pitanja. Bela rasa, zvana Feničani a poznata i pod dmgim imenima, bila je svakako „mozak” iza egipatske civilizacije, barem od perioda pre 3.0 godina p.n.e. I plato u Gizi, gde je sagrađena Velika piramida, je ranije bio poznat kao El-Kahira, imenom koje vodi poreklo od arapske imenice El-Kahir, što je njihovo ime za planetu ...Mars. /*33/ Dugo vremena Sfinga je bila ofarbana u crveno, bojom koja se povezuje sa planetom Mars. Egipćani su Mars nazivali Ffor Dshr, ili ti „Fforus Crveni”. Mars je bio takode poznat i pod imenom Fforakti ili „Istočna Zvezda”, a Sfinga koja je okrenuta ka istoku je bila poznata kao Horakti ili... Mars, kako navode istraživači. Sfinga izgleda da predstavlja delom ljudsko biće, delom lava, a drevni hinduistički mitovi (inspirisani istom belom rasom koja je inspirisala i Egipćane) nazivaju Mars ,,čovek-lav”. (Postoje neki koji vemju da je lice Sfinge u stvari žensko.) Sirom celog sveta u starim kulturama postojala je fascinacija planetom Mars. Ja bih ozbiljno predložio da je značaj Marsa nastao iz znanja, koje je postojalo u stara vremena, da je to mesto odakle je bela rasa došla. Rekao bih i da se velikom brzinom nagomilava sve više dokaza o tome da je Mars bio razoren istim kataklizmičkim događajima koji su doveli do ogromnih geoloških prevrata na Zemlji u vremenskom periodu između 11.000 i 5.000 godina p.n.e., te da su isti ti beli ljudi sa Marsa, koji su tamo gradili piramide i neprirodne oblike kao što je „lice” nalik Sfinginom, bili graditelji egipatske Sfinge i piramida u Gizi, kao i drugih grandioznih struktura, uključujući tu i Stounhendž i Ejvberi (Avebery) u Engleskoj. Videćemo sve više dokaza za ove tvrdnje kako nastavljamo s knjigom. Drevni tekstovi otkrivaju da je merenje vremena bilo u korelaciji sa Marsom. Na dan 15. marta, kada padaju Martovske ide, bio je ključan datum u njihovom, sa Marsom povezanom kalendaru, kao što je to slučaj i sa 26. oktobrom. Prvi datum je označavao početak proleća, a drugi je bio kraj kalendarske godine u keltskom
kalendaru. /*34/ Priče o Svetom gralu i kralju Arturu su takođe povezane sa ovom temom. Kamelot izgleda da znači Marsovski grad ili Grad Marsa. /*35/ Naučni dokazi, od kojih je većina potisnuta ili nedovoljno „istaknuta”, su pokazali bez pogovora da su na Marsu postojale kiše, okeani, reke, jako magnetno polje i atmosfera koja je mogla da podržava život kakav mi poznajemo na Zemlji. Takođe je izvan svake sumnje da je Mars, koji je mogao pružiti dom ovakvom životu, bio uništen u kataklizmi fantastičnih razmera, u kojoj je bio pogođen ili bombardovan nekim objektom ili objektima ogromne veličine. Sakupljene indikacije pokazuju da se to moralo desiti prilično nedavno, a svakako u poslednjih 20.000 godina. Odličan kratak pregled ovih dokaza može da se nađe u knjizi Grahama Henkoka (Graham Hancock), koju je napisao sa Robertom Bauvalom (Robert Bauval) i Džonom Grigzbijem (Džon Grigsby), zvanom „Misterija Marsa” (izdanje Penguin Books, London 1998). Ja mislim da ima istine u svim gledištima sumiranim u ovom poglavlju koje govori o kataklizmičnim promenama koje su zadesile Zemlju u periodu od 11.000 do 1.500 godina p.n.e. Prva takva kataklizma okončala je Zlatno doba i uništila visoko tehnološki razvijene civilizacije koje su postojale pre toga. Ili su one možda bile uništene u etapama. Rasa vanzemaljaca je možda napustila našu planetu pre tih događaja, ili je preživela nastanjujući područja na velikim visinama ili odlazeći duboko u unutrašnjost Zemlje. Isto se moralo dešavati i pri kasnijim kataklizmama. Mnogi od vanzemaljaca i većina ljudi nisu preživeli ove dogadaje. Oni koji jesu, bili su primorani da započnu posao iz početka bez, bar u prvo vreme, tehnologije koja im je bila dostupna ranije. Preživeli su se podelili u dve glavne kategorije, one koji su imali većinom vanzemaljsko poreklo i koji su zadržali napredno znanje i ljude, rasu robova, generalno gledano, koji to znanje nisu imali. Prvi su takođe podeljeni u dve podgrupe. Postojali su oni koji su želeli da koriste svoje znanje na pozitivan način i prenesu ga Ijudskom rodu, a drugi su težili da za sebe sakupe svo znanje i koriste ga za manipulaciju i kontrolu nad ljudima. Do dana današnjeg. Kako su se zajednice oporavljale od tih katastrofalnih promena koje su zadesile Zemlju 11.0 godina p.n.e., druge kataklizme donele su još pustošenja u hiljadama godina koje su sledile, a čovečanstvo je bilo suočeno sa mnogim novim počecima. Ipak, jedna zajednička tema, koja se provlačila kroz ceo taj period, bila je manipulacija ljudskim društvom od strane jedne intelektualno, iako ne i duhovno, naprednije rase, ili rasa, koje su imale vanzemaljsko poreklo. Po pitanju te stvari, ja sada moram da vas upoznam sa jednom dodatnom dimenzijom ove priče, koja će rastegnuti vašu moć verovanja do same tačke pucanja.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
T. W. Doane, „Biblijski Mitovi” i „Paralele u ostalim religijama” (Health Research, Pomeroy, WA, USA, 99347, prvi put štampano 1882. godine) str. 10 Informacije o Anunnakijima iz Sumerskih tablica dolaze iz serije knjiga Zaharije Sitčina poznatih pod zajedničkim nazivom „Hronike Zemlje”. Štampao Avon Books, New York „Genesis Revisited”- str. 22 Ibid. str. 161 Ibid. str. 198 Ibid. str. 199 Ibid. Za dalje podatke o ovim mitovima i legendama pogledajte knjigu D. S. Allena i J. B. Delair, pod naslovom „Kada je zemlja skoro umrla” (Gateway Books, Englabd, 1995) Ibid. 31 Ibid. str. 31 Ibid. str. 32 Maurice Ewing, „Nova otkrića na Srednje-Atlantskom grebenu”, časopis „National Geographic”, novembar 1949. - str. 614, 616 „Kada je zemlja skoro umrla” - str. 32, 33 Ibid. str. 34 Charles Berlitz, „Atlantida, osmi kontinent” - str. 96-101 Ibid. „Kada je zemlja skoro umrla” - str. 25-28 Brian Desborough (Brajan Desborou) „Misterija Velike piramide, grob, okultno, centar za inicijaciju u šta?”, dokument koji mi je dao sam autor, a koji je štampan u novinama „California Sun”, Los Angeles Ibid. Ibid. Ibid. „Kada je zemlja skoro umrla”, gde ćete naći interesantnu dokumentaciju o tome da je ledeno doba bilo samo mit. Brian Desborough „Misterija velike piramide” Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid.
31 32 33 34 35
Ibid. Ibid. Ibid. Preston B. Nichols i Peter Moon „Piramides of Monatauk”, Sky Books, New York, 1995., str. 125 Ibid.
DRUGO POGLAVUE
,,Ne pominji reptile
”
a li ste spremni za ovo? Voleo bih da ne moram da uvodim u priču informaciju koja će uslediti, zato što ona samo komplikuje stvari i može da me izloži masovnom podsmehu. Ali, kako bilo. Ako je to put kojim me dokazi vode, onda ću ja tim putem uvek ići. Ja ne misiim da su Anunnaki-ji iz Sumerskih Tablica i beli Marsovci o kojima je reč u scenariju Brajana Desboroa isti narod, mada vrlo lako može da se desi da su genetski povezani. Sastavljajući u jednu celinu gomilu dokaza, zapažanja, istraživanja i mišljenja, koje sam pročitao ili slušao skoro svakodnevno ovih poslednjih par godina, ja smatram da su Anunnaki-ji rasa nastala od reptilske genetske linije. U istraživanju NLO-a oni su postali poznati kao reptilijanci. Ja čak nisam ni usamljen u ovom gledištu. Lično, bio sam zapanjen koliko je Ijudi danas otvoreno za ovakve mogućnosti i zaista, dolazi do istih zaključaka kroz svoja istraživanja. Ovo uključuje mnoge koji bi se, ne tako davno, smejali na sam pomen takve ideje. Doktor Artur Dejvid Horn (Dr Atrhur David Horn), bivši profesor biološke antropologije na Kolorado Stejt univerzitetu u Fort Colinsu, nekada je strasno verovao u darvinističku verziju ljudske evolucije, u spori razvitak ljudske vrste kroz princip opstanka najjačih. Isključivo zbog težine dokaza i na osnovu svog iskustva, on je sada ubeđen da je čovečanstvo zasejano od strane vanzemaljaca i da je reptilska rasa kontrolisala planetu hiljadama godina, kao što nastavlja da čini i danas. To je takođe i moje mišljenje, iako sam ja išao vrlo različitim životnim putem da bih došao do tih istih zaključaka. Istraživanja Dr Horna su detaljno objašnjena u njegovoj odličnoj knjizi, „Vanzemaljsko poreklo čovečanstva” /*1/, u kojoj on sugeriše da su oni koje Sumerske tablice nazivaju Anunnaki reptilska rasa, što je još jedna stvar oko koje se slažemo. Slavni britanski astrofizičar, Fred Hojl (Fred Hoyle), rekao je na londonskoj konferenciji za štampu, još davne 1971., da je svet kontrolisan od strane sile koja može da se manifestuje u mnogim formama. ,,Oni su svugde”, rekao je zapanjenim novinarima, ,,na nebu, u moru i na zemlji...” on je tada rekao da ,,oni” kontrolišu ljudsku rasu putem uma. Znam da to zvuči potpuno bizarno, ali potrebno je da pročitate celu „Veliku tajnu” da bi videli kakvo bogatstvo dokaza postoji da podrži to gledište. Ako prekinete sa čitanjem sada, ili posle samo nekoliko poglavlja, zato što je vaš sistem verovanja preopterećen, pa, to je vaš
D
izbor, ali tako ćete propustiti priliku da vidite kako je ono što je skoro suludo neverovatno u stvari - istina. Sto više upredam zajedno neverovatne količine informacija, sve mi se čini da se radi o dve odvojene situacije koje se odvijaju paralelno. Postojale su i druge vanzemaljske rase koje su naveliko delovale na Zemlji, i dalje postoje, kao i vanzemaljska rasa koju su Sumeri zvali Anunnaki, a dmgi drevni tekstovi je nazivaju Rasa Zmije. Lako je moglo biti da su neke od tih ostalih rasa zaratile sa reptilskim Anunnaki-jima. Drevni tekstovi širom sveta beleže te „ratove bogova”, a oni mogu da uključuju konflikte različitih vanzemaljskih rasa kao i one opisane u Sumerskim tablicama, koje izgleda da su opisivale različite frakcije Anunnaki-ja koje su se borile između sebe. Danas ima mnogo savremenih podataka od Ijudi koji tvrde da su videli stvorenja humanoidnog tipa, čija su koža i lica izgledala kao gušterska ili žablja sa velikim izbuljenim očima. Džejson Bišop III (Jason Bishop III), što je pseudonim, istraživač vanzemaljskih fenomena, kaže da su reptilijanci uglavnom mnogo viši od ljudi i hladnokrvni kao što su to i reptili na Zemlji. / *2/ Oni izgleda da su daleko manje emocionalno osetljivi nego ljudi i većina ih ima velike teškoće u izražavanju ljubavi, iako su ekstremno inteligentni i koriste veoma naprednu tehnologiju. Moram da kažem da je to odličan opis stavova i ponašanja Bratstva koje kontroliše današnji svet. Moderni podaci o reptilijancima se poklapaju sa opisima mnogih od „bogova” iz drevnog sveta koji su preživeli do danas u tekstovima i legendama. Ubaidska kultura je postojala između 5.000 i 4.0 godina p.n.e., čak i pre Sumera, u onoj oblasti koju danas znamo kao Irak i figurine njihovih bogova jasno predstavljaju reptilolike, gušterima nalik humanoide. Možete videti, u delu sa slikama, ubaidsku figurinu s likom guštera kako drži gušteroliku bebu. Region u kome je nastala ubaidsko-sumerska kultura je od fundamentalne važnosti za celu ovu priču, a ubaidske figurine predstavljaju fizički prikaz opisanih „bogova” koji su vladali mnogim drevnim društvima. Centralno američke kulture su imale svog boga Krilatu zmiju, Kuecalkoatla; Hopi Indijanci su imali boga Pernatu zmiju, Baholinkonga; a cela starosedelačka kultura Amerike je preplavljena predstavama zmija, uključujući i misterioznu humku u obliku zmije koja se nalazi u državi Ohajo; Indijci sa istoka govore o reptilskim božanstvima, Nagama (koje su bile od rase „demona” u indijskim legendama i njihovo ime znači: ,,One koje ne hodaju nego pužu”); Egipćani su imali svog zmijolikog boga, Knefa, a faraoni su često slikani sa zmijama; narodi koji veruju u vudu magiju imaju boga koga zovu Damabaiah Vedo (Damaballah VVedo), koji je iikovno predstavljen kao zmija; a Jevreji imaju Nakhustana, Bakarnu zmiju. Drevno britansko božanstvo, poznato kao Zmaj-Gospodar sveta, zvano je HU i od te reči, što je vrlo prikladno rekao bih, imamo izraz Hu-man (zmaj-čovek u smislu nad- čovek). Simbol Sumera, krilati disk, koji je naden u mnogim oblastima starog sveta, je obično predstavljan zajedno sa dve zmije. Na simbolizam zmije i njegovo povezivanje sa drevnim „bogovima” nailazi se u izobilju širom sveta. Velečasni Džon Bathurst Dejn (Džon Bathhurst Deane), u svojoj knjizi „Obožavanje zmije” /*3/, napisao je sledeće:
„...Jedan od pet graditelja Tebe (u Egiptu) bio je imenovan po zmijskom božanstvu Feničana, Ofion ...Prvi oltar podignut kiklopima u Atini, bio je podignut u čast ,,Opsa” boga zmije ...Simboličko obožavanje zmije je bilo toliko uobičajeno u Grčkoj, da je Džastin Martir (Justin Martyr) optužio Grke da ga uvode u kultove misterija svih svojih bogova. Kinezi ...su sujeverni, priča se, pri biranju dela zemlje na kome će podići kuću u kojoj će živeti ili grob: uzimajući pri izboru u obzir glavu, rep i noge raznovrsnih zmajeva koji žive pod zemljom.” Kredo Mutva, afrički Zulu sanusi/sanjasi ili šaman, je detaljno izložio svoje zapanjujuće znanje o reptilijanskoj kontroli na dva video filma, koja je snimio u priči sa mnom, „Reptilski plan”, deo jedan i dva, kao i u knjizi koju je štampala izdavačka kuća The Bridge of Love (Most ljubavi) a koja se zove „Deca zmije”. Pozivajući se na skoro 80 godina učenja koje se zadržalo u potisnutoj afričkoj istoriji, Kredo iznosi priču o Citaurima (Chitauri), reptilijanskoj rasi koja je, kaže on, isto što su i Anunnaki. On priča kako su oni kontrolisali ljudski rod hiljadama godina i kako su oni u stvari pripadnici vladajućih loza današnjice. To je najfantastičnija potvrda teme ove knjige, koja je u celosti napisana pre nego što sam pričao sa Kredom o toj stvari. On je naslikao sliku toga kako Citauri izgledaju oslanjajući se na drevne i moderne podatke i nju možete videti u odeljku sa slikama. Kredo Mutva kaže da ima tako malo pisanih opisa o izgledu reptilskih „božanstava” jer je rečeno da će ljudi umreti ako ikada razotkriju kako su oni zaista izgledali. Umesto toga ljudi su koristili simbole zmija, krokodila i tako dalje, pa čak i riba zbog njihove krljušti! Citauri su bili poznati, kaže on, kao Deca pitona ili Deca zmije. Možete videti simboliku zmije ili pitona u svakom kutku sveta, uključujući tu i ukras za glavu koji su nosili egipatski faraoni. Kredo kaže da su neki od rase zmije imali izdužene glave i to je razlog što u nekim afričkim plemenima, kao i drugde, ljudi još uvek teže da izduže lobanje svojoj deci, koristeći se od njihovog rođenja nekim užasavajućim tehnikama da bi to postigli, a sve zato što će onda „izgledati kao bogovi”. Tako izdužene glave vide se takođe i na likovnim predstavama starih Egipćana, kao i na mnogim drugim mestima. Ideja o zmajevima koji bljuju vatru i zlim zmijama koje se pojavljuju u legendama i zapisima širom sveta, potiče od reptilskih „bogova”, koji su delali na Zemlji neprikriveni, pre više hiljada godina. To su bili Ljudi naroda zmije iz starih tekstova, uključujući tu i Bibliju, u kojoj je zmija tema koja se stalno ponavlja. Naravno, zmija je korišćena da se simbolizuju mnoge stvari i taj simbolizam se neće uvek bukvalno odnositi na reptilsku rasu, svakako da ne. Ali mnogo puta je baš to slučaj. Postoji takođe i poznata tema o svetom mestu koje čuva zmija ili zmaj. Tako imamo zmiju u rajskom vrtu, uopšte, tema zmije/zmaja je globalna. Persijanci su govorili o oblasti u kojoj vlada blaženstvo i radost koju su zvali Heden a koja je bila lepša od celog ostalog sveta. To je bilo izvorno prebivalište prvih ljudi, pričali su oni, pre nego što su podlegli iskušenju od strane zlog duha, u obliku zmije, da pojedu plod zabranjenog dn/eta. Postoji takođe i Banjan dn/o, ispod koga je hinduistički „Isus”, poznat kao Krišna, sedeo na sklupčanoj zmiji kada je podario spiritualno učenje ljudskom rodu. Antički Grci su imali legendu o Ostrvima blaženstva i vrtu Hesperida u kome je raslo drvo koje je rađalo zlatne jabuke koje
su davale besmrtnost. Ta bašta je bila čuvana od strane zmaja. /*4/ U drevnim meksičkim pričama njihova verzija priče o Evi uključuje i velikog mužjaka zmije. /*5/ Jedna druga hinduistička legenda govori o svetoj planini Meru koju je čuvao strašan zmaj. /*6/ Iznova i opet iznova vidimo istu temu, koja govori o svetim mestima koja čuvaju zastrašujući zmajevi, kao i o reptilu ili polu-reptilu, polu- čoveku koji daje ljudima spiritualno znanje. Reptilska vrsta ima veoma dugu povezanost sa Zemljom, koja ide do 150 miliona godina u prošlost, do doba dinosaurusa i dalje. Ako težimo da razumemo pravu prirodu života, moramo da oslobodimo naše umove okova uslovljenosti i shvatimo da je ono što vidimo oko sebe na Zemlji samo mali deo mogućeg. Kosmolog Karl Sagan (Carl Sagan), rekao je da postoji više mogućih kombinacija DNK (fizičkih oblika) nego što ima atoma u univerzumu. Reptilske vrste, kao što su gušteri ili zmije, su samo jedna od mnogih mogućih manifestacija reptilskog genetskog lanca u univerzumu. Iako dinosaurusi nisu svi bili hladnokrvni reptili, kao što su savremena istraživanja pokazala, reptili i dinosaurusi su bili u bliskom srodstvu već po svom fizičkom izgledu, a obe vrste su izrodile jedno zapanjujuće mnoštvo različitih oblika. Dinosaurusi su se, kao vrsta, manifestovali u najrazličitijim oblicima, od letećih stvorenja, velikih i malih pa sve do Tiranosaurus Rex-a, teškog 8 tona. Da li mi zaista hoćemo da kažemo da dinosaursko-reptilski genetski lanac, koji je mogao da proizvede takvo mnoštvo oblika, nije mogao da se ovaploti u formi dvonožnog, dvorukog stvorenja, sa kapacitetom mozga dovoljnim da ima tehnološki naprednu svest? U skorije vreme bolje razumevanja dinosaurusa je pokazalo da su mnogi od njih bili veoma inteligentni pre stotinu miliona godina. Sauronitoid, nazvan tako po svom pticoliko-reptilskom izgledu, imao je veliki mozak, široko razmaknute oči koje su mu davale stereoskopski vid i prste sa odvojenim palčevima koji su mu omogućavali da hvata i jede manje sisare i druge životinje. /*!/ Adrijan J. Dezmond (Adrian J. Desmond), jedan od vodećih svetskih istraživača po pitanju dinosaurusa, kaže da su stvorenja kao što su Sauranitoidi bila odvojena od drugih dinosaurusa „procepom koji bi se mogao uporediti sa onim što razdvaja ljude od krava". /*8/ On postavlja sledeće pitanje: ,,Ko zna kakve bi vrhunce u svom evolutivnom razvoju mogla dostići ta sofisticirana pticolika vrsta, da je preživela?" /*9/ Studije su pokazale da bi, u slučaju da su dinosaurusi preživeli jednu od katastrofa koje su pogađale Zemlju, a koja se desila pre oko 65 miliona godina, oni su do sada evoluirali u humanoidno- reptilski oblik. /*10/ Dejl Rasel (Dale Russell) šef paleontološke katedre na univerzitetu Severne Karoline, je bio upitan od strane svemirske agencije SAD, zvane NASA, da im napravi izveštaj o tome kako bi vanzemaljski oblik života mogao da izgleda. /*11/ On je napravio simulaciju evolucije dinosaurske vrste, poznate kao Trodon, u skladu sa genetskim promenama koje bi se tokom miliona godina desile u prirodi i od toga im stvorio model stvorenja, koje je nazvao Dino- sauroid. On je imao neverovatnu sličnost sa reptilskim humanoidima i izgledao je identično opisu bića viđenih od ljudi koji su tvrdili da su videli reptilolike vanzemaljce. Ko će da kaže da se taj evolucioni skok, od klasičnih dinosaurusa do reptila-humanoida, nije desio u nekoj drugoj dimenziji ili na nekoj drugoj
Slika 4 Drako (Draco), ili „Zmaj konstelacija”, prema kojoj izgleda da su pozicionirani mnogi drevni spomenici i gradevine.
postojećoj planeti, ili možda čak na samoj Zemlji, još pre nego što su dinosaurusi bili uništeni? Zapravo, da li su oni svi bili uništeni? Moderna paleontologija (nauka koja se bavi proučavanjem fosila), sada predlaže teoriju po kojoj nisu svi dinosaurusi bili ubijeni u udaru meteora koji je pogodio Zemlju pre 65 miliona godina, već da neki od njih nastavljaju da žive i danas. Sve se više i više dokaza pojavljuje o tome da su ptice potomci dinosaurusa. 1 dok su tela većine dinosaurusa mogla biti uništena, njihova kolektivna svest bi preživela, jer je svest vrsta energije, a energija je neuništiva.
Ona može samo da pređe u drugi oblik postojanja. Šta se desilo sa tom kolektivnom svešću dinosaurusa, svešću koja je dominirala svetom 150 miliona godina? Kao što smo videli najraniji podaci iz Asirije, Vavilona, istorije opisane u Starom Zavetu, Kine, Rima, Amerike, Afrike, Indije i sa drugih mesta, prikazuju nam priče o zmajevima. Simboli zmije su takođe nađeni u praistorijskoj Britaniji, Malti, Egiptu, Novom Meksiku, Peruu i svuda po ostrvima Pacifika. Postoji jedna nepogrešiva sličnost između nekih vrsta dinosaurusa i drevnih predstava zmajeva. Nekoliko vrsta malih indo-malajskih guštera sa kožastim krilima po izgledu su toliko nalik na zmajeve da su po njima i dobili ime Drako (lat. - Draco), po istoimenoj zvezdanoj konstelaciji sa koje se kaže da reptilska hijerarhija vodi poreklo. Meni je još interesantniji oklopljeni gušter nazvan Moloh Horiddus koji takođe izgleda kao zmaj. Moloh je jedno staro božanstvo kome su žrtvovana deca pre više hiljada godina, a i danas se to isto dešava kroz mrežu satanističkih ritualnih društava. Drugim rečima, ona su žrtvovana reptilijancima zato što su, kao što će postati jasno, mnogi ,,demoni " satanizma u stvari reptilijanci koji teže da preuzmu kontrolu nad planetom već hiljadama godina. Čarls Guld (Charles Gould), koji je napisao mnogo radova o zmajevima i reptilima, kaže: „postojala je jedna, sada izgubljena, vrsta guštera koji su zapadali u stanje hibernacije i bili mesožderi a imali su krila nalik zmajskim i bili su zaštićeni oklopom i šiljcima”. /*12/ On veruje da je taj gušter nastanjivao visoke oblasti centralne Azije i njegov nestanak se poklapa sa vremenom velike poplave. /*13/ Ali još uvek se ponegde viđaju gigantski ,,leteći gušteri” u zabačenim oblastima sveta, naročito u Meksiku, Novom Meksiku i Arizoni.
KO SU ONI I ODAKLE DOLAZE ? Postoje tri pretpostavke o poreklu Anunnaki-ja ili reptilijanskog mešanja u ljudske poslove: 1. Oni su vanzemaljci. 2. Oni dolaze iz unutrašnjosti Zemlje u kojoj sada žive. 3. Oni manipulišu čovečanstvom iz druge dimenzije tako što ,,zaposedaju” ljudska tela. Ja mislim da su sve tri pretpostavke tačne.
VANZEMAUCI ? Istraživači koji su se bavili reptilijanskim fenomenom zaključuju da bar neki od njih vode poreklo iz Drako (Draco) konstelacije (vidi sliku 4). Zvezdani sistem Drako sadrži zvezdu zvanu Turban nekada poznatu kao Severna Zvezda, ka kojoj su egipatske piramide orijentisane. /*14/ Kao što sam pomenuo ranije, stari Sumeri izgleda da su videli zvezdani sistem Drako kao zmaja i zvali su ga Tiamat. Prema istraživanjima pisca Grahama Henkoka (Graham Hancock) i drugih, drevni hramski kompleks u Angkor Vatu u Kambodži je simbolična, geometrijska replika Drako konstelacije viđene onako kako je izgledala 10.500 godina p.n.e. /*15/ Ali, da budem pošten, drugi autoriteti su ozbiljno osporavali ovu ideju u jednom britanskom televizijskom dokumentarcu. 10.500 godina p.n.e. je vreme na koje su se u istraživanjima uveliko usredsredili Henkok i njegovi saradnici. To je vreme kada su se Zemlja i narodi koji su je nastanjivali, Ijudi i vanzemaljci, oporavljali od kataklizme koja se desila 11.000 godina p.n.e., ponovo izgrađujući svoju civilizaciju. Autor i istraživač, Robert Baval (Robert Bauval), kaže da su piramide u Gizi postavljene tako da se njihov položaj poklapa sa zvezdama iz ,,pojasa” Oriona, kako je on izgledao 10.500 godina p.n.e., u vreme kada je Orion bio na najnižoj tački svog ciklusa (Orionci su još jedna vanzemaljska rasa koja je delala na našoj planeti, kako ja to shvatam, i ova konstelacija je takođe povezana sa reptilijancima). Zvezda Orion se pojavljuje na „ogrlici” koju poseduje Kredo Mutva. Henkok, kao i drugi istraživači, nagoveštava da je Sfinga sa lavljim telom iz Gize, za koju se veruje da je mnogo starija nego što je isprva datirano, bila postavljena licem direktno u pravcu konstelacije Leo, lava, u isto to vreme, 11.500 godina p.n.e. Njena veza sa planetom Mars je takođe od izuzetne važnosti. U okeanu blizu Japana, istraživanja su još u toku na fantastičnoj strukturi koja bi takođe mogla da datira najmanje od pre 11.500 godina p.n.e. Postoje mnogi koji su dovodili u pitanje ove nalaze, naročito sinhronizovanost piramida u Gizi sa konstelacijom Oriona, ali u najmanju ruku oni su pokrenuli jednu važnu oblast ispitivanja, čak i ako se pokaže da ti nalazi nisu tačni u svakom detalju. Na kraju krajeva, pronalaženje istine, naročito u tako davnoj prošlosti, nije nimalo lako. Svakako je zapanjujuće kako se drevne stmkture i hramovi, potekli od naizgled nepovezanih civilizacija širom sveta, uklapaju jedni sa dmgim sa neverovatnom astronomskom, geometrijskom i matematičkom preciznošću. Ali onda, ove drevne
civilizacije nisu zaista bile nepovezane. Kao što ćemo videti, one su imale isto poreklo. Hramovi u Angkor Vatu su prekriveni predstavama reptila, što je karakteristika svih drevnih kultura, uključujući tu i egipatsku, centralno američku i indijsku. Profesor Filip Kalahan (Philip Calahan) u svojoj studiji o sačuvanim ostacima misterioznih Okruglih kula iz Irske rekao je da su one postavljene izuzetno poravnato sa zvezdanom konstelacijom koja se javlja na severnom nebu u vreme zimske kratkodnevnice. A te dve kule su najbolje poravnate s konstelacijom ...Drako. Glava i oči u zvezdanoj formaciji Drako, onako kako je ona projektovana na tlu u Irskoj su, prema Kalahanu, locirani na suprotnim obalama jezera Loh Nes, u samom centru Severne Irske. Istočna strana Loh Nesa je blizu glavnog grada, Belfasta. /*16/ Dakle, slika glave Drako konstelacije je prikazana građevinama na tlu u Severnoj Irskoj, a ta mala zemlja je bila scena za tako mnogo prevrata, ubistava i patnji. Do kraja ove knjige, oni kojima su ti koncepti novi, naučiće da cene moć simbola da privuku energiju na neko mesto, kako negativnu tako i pozitivnu. Džon Rouds (Džon Rhodes) /*17/, jedan od najistaknutijih istraživača o prisustvu reptilske rase, kaže da oni mogu biti osvajači iz svemira, koji se sele sa planete na planetu, prikriveno se infiltrirajući u društvo svojih domaćina i vremenom ga preuzimajući. Reptilijanska vojska, kako se priča, izvršava otmice živih bića, dok njihovi naučnici proučavaju njihovu biološku građu i ubacuju reptilski genetski kod u vrste kojima žele da manipulišu. Ovo uključuje i program međusobnog ukrštanja i to je tačno ono što Sumerski tekstovi opisuju u vezi delanja Anunnaki-ja. Rouds dodaje da: ,,Iz svojih podzemnih baza, reptilijanska vojska vanzemaljaca...(formira)... Mrežu ljudsko-reptilijanskih mešanaca koji se, u civilizaciju koja živi na površini, infiltriraju na različite nivoe u vojno-industrijskim kompleksima, organima vlade, grupama za UFO/paranormalna istraživanja, religioznim i bratskim (svešteničkim) redovima i tako dalje. Ovi mešanci/hibridi, od kojih su neki nesvesni svojih instrukcija koje dolaze od reptilijanske genetske „kontrole uma”, igraju svoje subverzivne uloge kao „reptilijanski špijuni”, postavljajući scenu za invaziju vanzemaljaca koju će predvoditi reptilijanci.” /*18/ Ja sam naišao na rad Džona Roudsa samo par dana pre nego što je završena ova knjiga, a do tada, kao što ćete videti detaljno objašnjeno u daljem tekstu, ja sam sam došao do potpuno istih zaključaka. Rouds kaže da se, pošto reptilijanci izvrše iz svemira i svojih podzemnih baza invaziju na planetu, populacija sa površine brzo predaje zahvaljujući njihovom superiornom naomžanju. Onda reptilijanci ogole planetu od njenih prirodnih resursa, kao što su voda, minerali i DNK informacije. Infiltracija ljudskog dmštva putem tajnih dmštava je ključni metod reptilijanske kontrole, kao što ću detaljno opisati. Američki pisac i istraživač Viljem Bremli (William Bramley), zaključio je u svojoj knjizi „Bogovi raja”, da su Anunnaki-ji stvorili tajno društvo zvano Bratstvo Zmije i da je ono bilo korišćeno da manipuliše čovečanstvom na način opisan u poglavljima koja slede. /*19/ Ovo Bratstvo Zmije je u samom centm današnje globalne mreže tajnih udruženja, koja je kontrolisana od strane reptilijanaca.
IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMUE ? U svom fizičkom postojanju, Anunnaki-ji su jedna od mnogih rasa iz unutrašnjosti Zemlje, koje žive u ogromnim katakombama, šupljinama i tunelima ispod zemljine površine. Legenda Hopi Indijanaca govori da postoji vrlo star kompleks tunela ispod grada Los Anđelesa i ovi su, kažu oni, nastanjeni rasom „guštera” pre nekih 5.000 godina. Godine 1993. Voren Šafelt (Warren Shufelt), rudarski inženjer iz Los Anđelesa, tvrdio je da ih je pronašao. /*20/ Danas, kako se priča, u tom tunelskom kompleksu održavaju se neki zlonamerni masonski rituali. Od strane vlasti došlo je do velikog prikrivanja postojanja podzemnih rasa i tačnog mesta na kome one žive. 1909. G. E. Kinkejd (G. E. Kincaid) je otkrio podzemni grad, građen sa pređznošću egipatske Velike piramide, u blizini Velikog kanjona u Arizoni. Grad je bio dovoljno prostran da se u njemu smesti 50.000 ljudi i mumificirana tela nađena na tom lokalitetu bila su orjentalnog ili, moguće, egipatskog porekla, sudeći prema tvrđenju Profesora S. A. Džordana (S. A. Jordan), vođe ekspedicije koja je istraživala to mesto. /*21/ Pronađen je veliki broj artefakata (pokretnih/umetničkih predmeta - prev.), uključujući tu i sprave načinjene od bakra tvrdog kao čelik. Smitsonijanski institut u Vašingtonu se postarao da ovi nalazi ostanu nepoznati javnosti (to mu je i posao!) i niko ne bi znao za ovo otkriće da nisu postojala dva članka iz lokalnih novina „Arizona Gazete”, koji su izašli u aprilu 1909. godine. Istraživač i autor, Džon Rouds, tvrdi da je locirao ovo mesto i on ga je povezao sa Sipapunijem, podzemnim svetom iz koga Hopi Indijanci tvrde da vode poreklo. Sudeći prema njihovim legendama, Hopi su nekada živeli u unutrašnjosti Zemlje i hranio ih je i oblačio „narod mrava”, moguće da se to odnosi na vanzemaljce poznate kao Sivi. Hopi nazivaju svoje pretke „zmijskom braćom”, a najsvetiji od njihovih podzemnih rituala je ples zmije. Kao što ću nastaviti da naglaŠavam, nemaju svi reptilijanci zle namere i meni nije želja da demonizujem ceo reptilski genetski lanac. Mi ovde govorimo o samo jednoj grupi njih. Hopi dalje pričaju, da su jednog dana po naređenju njihove boginje, Zene Pauka, krenuli na površinu Zemlje i izašli kroz pećinu zvanu Sipapuni. Kada su jednom bili napolju, kažu Hopi, ptica rugalica je došla da ih zbuni tako da ne umeju više da govore svi istim jezikom. Ovo je takvo ponavljanje biblijske priče o Vavilonskoj kuli, da tu postoji očigledna veza, a, kako Kredo Mutva objašnjava, ista priča se priča i u Africi. Do današnjeg dana Hopi neće da prikažu likove svojih zmijskih predaka, zbog straha od smrti - što je tačno isto ono što je Kredo Mutva rekao za Afrikance. Plan podzemnog sveta otkrivenog u Arizoni opisan je od strane E. G. Kinkejda kao: „dvorana mamutskih dimenzija iz koje se granaju gomile prolaza kao paoci na točkovima”. Ovo je takođe način na koji je moderna reptilijanska podzemna baza u Dulčeu, u Novom Meksiku, opisana, a koncentrični krugovi ljudi, koji poseduju različite nivoe znanja, predstavljaju stmkturu uz pomoć koje Bratstvo na globalnom nivou manipuliše svetom. Arizona, Novi Meksiko i oblast četiri ugla u kojoj se sreću granice država Arizone, Jute, Kolorada i Novog Meksika, su neki od najvažnijih regiona na svetu
što se tiče reptilijanskih podzemnih baza. Ali podzemni svetovi i gradovi, drevni i moderni, rasprostranjeni su u velikom mnoštvu širom planete. Postoje izveštaji očevidaca o gigantskim humanoidima viđenim u Hal Saflini katakombama na Malti tokom 1930.-ih godina, te katakombe su zatvorene pošto je u njima nestala grupa školske dece zajedno sa njihovim vodičem. Više od trideset prostranih drevnih tunelskih kompleksa i podzemnih gradova bilo je pronađeno blizu Derinkije u Turskoj. Lista se nastavlja i nastavlja. Misteriozno stvorenje poznato kao Bigfut, veliko dlakavo majmunoliko stvorenje, dolazi, navodno, iz unutrašnjosti Zemlje. Postoji rašireno verovanje među istaživačima NLO-a da postoje reptilijanske podzemne baze, u kojima oni rade zajedno sa elitom Ijudsko-reptiljinskih mešanaca, a ja sam razgovarao sa bivšim radnicima CIA-e koji ovo potvrđuju. Reptilska rasa definitivno živi u unutrašnjosti ove planete u svom fizičkom obliku i jedino je pitanje da li su oni poreklom sa Zemlje ili su došli sa nekog drugog mesta. Opet, verovatno je u pitanju i jedno i drugo, to jest da je njihovo poreklo mešovito.
IZ DRUGIH DIMENZIJA? Moja lična istraživanja nagoveštavaju da je iz jedne druge dimenzije, precizno, niže četvrte dimenzije, orkestrirana reptilijanska kontrola i manipulacija nad ljudima. Bez razumevanja multidimenzionalne prirode života i univerzuma, nemoguće je pratiti manipulaciju koju na Zemlji sprovodi ne-ljudska sila. Kao što neki naučnici otvorenog uma sada potvrđuju, svekoliko postojanje se sastoji od beskrajnog broja frekvencija, ili dimenzija života, koje dele isti prostor, na sličan način kao što radio i televizijske frekvencije to čine. U ovom trenutku vi ste sinhronizovani sa trodimenzionalnim svetom ili trećom dimenzijom i zbog toga je to ono što doživljavate kao svoju stvarnost. Drugim rečima, vi kao da ste podešeni da hvatate tu stanicu. Ali, kao i kod radija i televizije, sve druge stanice prenose svoj program u isto to vreme i ako okrenete dugme za biranje radio programa (frekvencije na kojoj se on prenosi) ili promenite TV kanal možete da se povežete sa njima. Kada ovo učinite, stanica ili kanal na koji ste ranije bili priključeni ne nestaju, on nastavlja da prenosi svoj program, ali vi ga više ne možete čuti ili videti jer niste više na istoj talasnoj dužini. Znači sve je to unutar ljudske svesti. Neki ljudi (svi, istinu govoreći) mogu da sinhronizuju svoju svest sa drugim talasnim dužinama i da se povežu sa informacijama i svešću koja dela na toj frekvenciji. Mi to zovemo parapsihološkim moćima, ali to je samo sposobnost da pomerite svoje „dugme” za biranje programa na drugu „stanicu”. Iz jedne od ovih drugih „stanica”, koje se mogu nazvati dimenzijama, potiče Rasa Zmije, Anunnaki-ji koji kontrolišu ovaj svet tako što „zaposedaju” određene krvne linije-loze koje nose njihove gene. Ali kako se moje istraživanje nastavlja, postaje jasno da su naši kontrolori iz četvrte dimenzije i sami kontrolisani od nekih entiteta iz pete dimenzije. Gde se to završava? Ko to može znati. Da, da, da, znam da to zvuči kao previše, ali istina često zvuči baš tako. Možete da spustite dole ovu knjigu ako vam je to previše da podnesete, ali potrebno je da je pročitate celu da bi videli enormnu količinu
dokaza koja postoji o tome da je to istina. „Stanica” (dimenzija) iz koje reptilijanci delaju je niži nivo četvrte dimenzije, onaj najbliži ovom našem fizičkom svetu. Nekim ljudima je ona poznata kao niža astralna ravan, legendarni dom demona i zlih bića, još od pradavnih vremena. Odatle današnji satanisti prizivaju svoja demonska bića u ritualima sa crnom magijom. Oni zapravo prizivaju reptilijance iz niže četvrte dimenzije. Predloženo je od strane nekih istraživača i to sa dobrim razlogom, da su ti fizički neprisutni reptilijanci u stanju da prodru u našu dimenziju kroz rupe ili portale u tkanju vremena i prostora, koje su nastale kao posledica testova nuklearnih eksplozija, započetih u pustinji Novog Meksika, ranih 1940.-ih godina. Ali ja mislim da su se takve rupe počele stvarati još pre mnogo vremena, pre svih kataklizmi, kada je svet bio na jednom još naprednijem tehnološkom nivou nego što je danas. Reptilijanaska kontrola planete Zemlje uključuje sva tri gore spomenuta slučaja. Ja mislim da reptilijanski genetski lanac dela širom univerzuma, ali oni nisu svi zlonamerni, daleko od toga. Kao što je slučaj i kod ljudi, oni imaju ceo spektar stavova i osećanja, od ljubavi do mržnje, od slobode do želje za kontrolom. Ja razotkrivam planove i ponašanje jedne određene grupe njih, ne celu vrstu - ne mogu dovoljno da naglasim važnost toga. Ova grupa koja želi kontrolu nad svim je došla iz Drako konstelacije i drugih mesta, pa odatle potiče poreklo termina kao što je drakonski, što zapravo i jeste reč koja sumira njihovo ponašanje i način rada. Oni vole da konzumiraju ljudsku krv i oni su demoni krvopije iz starih legendi. Vampirske priče to simbolično opisuju, a kako glasi ime najpoznatijeg vampira? Grof Drakula! Titula ,,grof” simboiizuje aristokratske, Ijudsko- reptilijanske, krvne linije koje reptilijanci zaposedaju iz niže četvrte dimenzije, a ime Drakula je opet očigledno pozivanje na konstelaciju Drako. Nedavni izveštaji o viđanju čupakabra krvopija u Portoriku, Meksiku, na Floridi, i severozapadu Pacifika, odgovaraju opisima reptilijanaca. Oni su viđeni kako sisaju krv domaćih životinja i stoke, kao što su jarci, pa njihovo ime i znači sisač jarčeve krvi. Reptilijanci su uhvatili ljudsku rasu u svoja klješta. U fizičkom obliku oni žive unutar Zemlje i u svojim podzemnim bazama stupaju u interakciju sa ljudima i ljudsko- reptilijanskim mešancima koji su naučnici i vojne vođe. Oni takođe ponekad izlaze na površinu da bi učestvovali u misterioznim otmicama ljudi. Ali glavni način na koji nas kontrolišu je putem direktne zaposednutosti. Program ukrštanja (putem seksa i epruvete), opisan je, u Sumerskim tablicama kao i u Starom Zavetu (sinovi Boga koji su se parili i imali potomstvo sa kćerima ljudi). Ove hibridne ljudskoreptilske loze prenose reptilijanski genetski kod i zato mogu da budu mnogo lakše zaposednute od strane reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije. Kao što ćemo videti, od ovih krvnih linija, ili loza, nastala je britanska i evropska aristokratija i kraljevske porodice, a zahvaljujući „Velikoj” Britaniji, te loze su izvožene širom sveta da bi vladale Severnom i Južnom Amerikom, Afrikom, Azijom, Australijom, Novim Zelandom i tako dalje. Ove genetske linije su manipulacijom došle do pozicija političke, vojne, medijske, bankarske i poslovne moći i tako su te pozicije držane od strane reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije koji se kriju iza ljudskih obličja ili
koriste umno kontrolisane ijudske pione. Oni delaju kroz sve rase, ali najviše putem bele. Kao što je dobro poznato, postoji oblast ljudskog mozga koja je do današnjeg dana poznata kao reptilski mozak. Unutar mozga postoji jedan izvorni segment kome svi ostali delovi služe kao dodaci. 1 prema neuroanatomu, Polu Meklinu (Paul MacLean), ova prastara oblast mozga je pokretana od strane jednog drugog praistorijskog moždanog segmenta, koji neki neuroanatomi zovu R-kompleks. /*22/ R je skraćeno za reptilski jer je kod ljudi taj deo mozga isti kao i kod reptila. Mek Un kaže da Rkompleks igra važnu ulogu pri „agresivnom ponašanju, teritorijalnosti, ritualizmu, kao i pri utvrđivanju društvene hijerahije. /*23/ Ovo je tačno oblik ponašanja reptilijanaca i ljudsko-reptilijanskih hibrida, kao što je u ovoj knjizi prikazano. Astronom, Karl Sagan (Carl Sagan), znao je mnogo više nego što je ikada javno objavio i stvarno, on je proveo mnogo vremena tokom svoje karijere vodeći ljude dalje od istine a ne ka njoj. Ali njegovo znanje o pravoj situaciji bi povremeno izbilo na površinu, kao onda kada je rekao da: „...ništa dobro ne može proizaći iz ignorisanja reptilske komponente ljudske prirode, naročito našeg ritualnog i stvaranju hijerarhija sklonog ponašanja. Naprotiv, taj model nam može pomoći da razumemo kakva su zapravo Ijudska bića.” /*24/ On još dodaje, u svojoj knjizi „Zmajevi raja”, da je čak i negativna strana ljudskog ponašanja izražena reptilskim terminima, kao što je termin hladnokrvni ubica. Sagan (čije ime kada se pročita unazad daje ime istočno indijskih reptilskih božanstava, Naga) očigledno je znao istinu, ali je izabrao da ne otkrije otvoreno ono što zna. Dok se ljudski fetus formira u bebu on prolazi kroz mnoge razvojne faze koje su povezane sa glavnim tačkama u evolutivnom razvoju našeg današnjeg fizičkog oblika. Te razvojne faze su povezane sa sisarima koji nisu spadali u primate, sa reptilima i ribama. Postoji, na primer, trenutak kada embrion razvije škrge. Ljudski embrion vrlo je nalik embrionima ptica, ovaca ili svinja sve do osme nedelje, kada počinje da se razvija sopstvenim evolutivnim putem. Povremeno genetske instrukcije ne uspeju da se sete svog ispravnog, savremenog zapisa, pa se dešava da se neke bebe rode sa repom. Ta se pojava zove rudimentarni ostatak i formira se u donjem delu lumbalne regije. U većini slučajeva to se odmah uklanja hirurškim putem od strane lekara, ali u nekim siromašnijim zemljama, gde takva medicinska pomoć nije dostupna, postoje ljudi koji žive ceo svoj život sa repovima. /*25/ Feromon je supstanca koju izlučuju životinje kroz svoj sekret da bi mogle da budu identifikovane od strane iste vrste. Feromon kod ljudskih žena i kod iguana je hemijski podudaran. /*26/ Pogledajte opet u brojke, koje se nalaze na početku prvog poglavlja, a koje detaljno izražavaju broj planeta i zvezda koje postoje samo u deliću univerzuma za koji mi znamo. Broj mogućih oblika živih bića samo u našoj galaksiji je izvan moći mašte i to posmatrajući samo na trodimenzionalnom nivou postojanja. Ako sudimo o mogućem, kao što to činimo, samo po onome što vidimo na jednoj maloj planeti, u jednom omanjem solarnom sistemu, domet naše percepcije, mašte i spoznaje biće tako mikroskopski mali, da će razumevanje onoga što se zaista događa na ovom svetu biti nemoguće. Za takav način razmišljanja ideja da
jedna reptilska rasa kontroliše našu planetu iz druge dimenzije izgledaće toliko neverovatna da će postati sasvim neshvatljiva. To je način na koji će velika većina, u prvom trenutku, reagovati na informacije iznete u ovoj knjizi, ali uvažavanje „reptilske veze” sve više raste među istraživačima koji su zainteresovani za otknvanje istine, a ne samo zabrinuti da odbrane jedan sistem uvreženih verovanja, ili traže odobravanje javnosti. Većina istraživača još uvek odbacuje celu tu ideju, ali dokazi će ih nadvladati u narednih nekoliko godina. U jednom neverovatnom periodu od 15 dana, dok sam putovao po Sjedinjenim Državama 1998. godine, upoznao sam više od tuceta ljudi koji nisu bili ni u kakvoj vezi, a koji su mi rekli kako su videli ljude koji se transformišu u reptile i onda se ponovo vraćaju u svoj Ijudski oblik, baš pred njihovim očima. Dvoje predstavnika jedne televizijske kuće su imali jedno takvo iskustvo dok su intervjuisali čoveka koji je bio zagovornik globalne centralizacije moći, poznate kao Novi svetski poredak. Posle intervjua uživo, muški TV novinar rekao je svojoj koleginici da je video jedan zapanjujući prizor tokom intervjua. On je video lice čoveka koga su intervjuisali kako se transformiše u gušteroliko stvorenje a zatim se vraća u ljudski oblik. Njegova koleginica bila je zapanjena jer je i ona videla ruke intervjuisanog čoveka kako se pretvaraju u reptilske. Muški TV reporter mi je takođe rekao o iskustvu koje je imao njegov prijatelj, policajac, dok je išao u rutinski obilazak jednog bloka poslovnih zgrada u gradu Aurori, blizu Denvera u Koloradu. Taj policajac je jednom prilikom pričao sa nekom od radnica sa donjeg sprata jedne od tih poslovnih zgrada o ekstremnoj prirodi sistema obezbeđenja u toj zgradi. Ona mu je rekla da treba da pogleda na više spratove ako želi da sazna koliko je stvarno taj sistem obezbeđenja ekstreman. Tada mu je takođe ukazala na lift koji je išao samo do određenih spratova na vrhu zgrade i dok su oni razgovarali, ispnčala mu je o nečemu što je videla par nedelja ranije. Lift se otvorio i iz njega je izašla jedna vrlo čudna muška prilika. On je bio beo skoro do tačke albinizma, ali je imao lice gušterskog oblika i zenice njegovih očiju su bile vertikalne kao reptilske. Ova gušterolika figura je izašla iz lifta i odvezla se jednim kolima koja su izgledala kao da pripadaju kompaniji, a koja su ga čekala ispred zgrade. Policajac je bio toliko zaintrigiran da je svoje slobodno vreme iskoristio da proveri kompanije koje su se nalazile na vrhu i koje je opsluživao misteriozni lift. On je pronašao da su sve te firme bile samo paravani za Centralnu obaveštajnu službu, ili CIA (engl. - Central Intelligence Agency). Onda, postoje i iskustva koja je imala Keti O’Brajan (Cathy O’Brien), koja je bila umno kontrolisani rob američke vlade više od 25 godina, što detaljno opisuje u svojoj zapanjujućoj knjizi: ,,Trans-formacija Amerike”, koju je napisala zajedno sa Markom Filipsom (Mark Philips). /*27/ Ona je bila seksualno zlostavljana kao dete od strane više poznatih ličnosti koje su imenovane u njenoj knjizi. Među njima su bili i predsednici SAD, Džerald Ford (Gerald Ford), Bil Klinton (Bill Clinton) i što je najužasnije, Džordž Buš (George Bush), veliki igrač u Bratstvu, kao što su moja i druge knjige odavno razotkrile. Buš, koji je pedofil i serijski ubica, je bio onaj ko je redovno zlostavljao Ketinu kćerku, Keli O’Brajan dok je još bila savim malo dete, pre nego što je njena majka hrabro obelodanila ove zaprepašćujuće događaje, što
je nateralo vlasti da uklone Keli iz programa za kontrolu uma, poznatog kao projekat Monarh. Keli piše u svojoj knjizi ,,Trans-formacija Amerike” o tome kako je Džordž Buš sedeo ispred nje u svojoj kancelariji u Vašingtonu, kada je otvorio knjigu na stranici na kojoj je bila slika „gušterolikih vanzemaljaca, sa nekog dalekog mesta duboko u svemiru”. /*28/ Buš je tada izjavio da je i on sam „vanzemaljac” i počeo je da se, pred njenim očima, transformiše ,,kao kameleon” u reptila. Keti je verovala da je tom prilikom bila aktivirana neka vrsta holograma da bi se to postiglo i iz njenog razumevanja onoga što se dešavalo u to vreme ja mogu da shvatim zašto je ona racionalizovala svoje iskustvo na ovakav način. Svako bi, jer je istina suviše neverovatna da bi se shvatila sve dok ne vidite gomilu dokaza koji je potvrđuju. Nema sumnje da su programeri uma vanzemaljskog porekla deo ovog projekta kontrole uma i da je cela NLO/vanzemaljska predstava naveliko izmanipulisana, najmanje kroz holivudske filmove, koji su kreirani tako da oblikuju javno mišljenje. Keti govori u svojoj knjizi da je Džordž Lukas (George Lucas), producent „Ratova zvezda”, operativac koji radi za NASA i Nacionalnu sigurnosnu agenciju (National Security Agency - NSA), koja je nadređeno telo za CIA. /*29/ Ali uzimajući u obzir svedočenja koja su mi dali mnogi drugi ljudi, ja ne verujem da je ono što je Buš rekao i što je Keti videla bilo samo proizvod programa kontrole uma, ili neki hologram. Ja mislim da joj je on otkrivao Najveću tajnu, da reptilijanska rasa iz druge dimenzije kontroliše planetu već hiljadama godina. Ja takođe poznajem i druge ljude koji su videli Buša kako se transformiše u reptila. Predsednik Meksika osamdesetih godina, Migel De La Madrid (Miguel De La Madrid), takode je koristio Keti dok je bila umno kontrolisana. Ona govori kako joj je on ispričao „Legendu o iguani” i objasnio joj da su gušteroliki vanzemaljci oni od kojih vodi poreklo narod Maja iz Meksika. Majanske piramide, njihovo napredno astronomsko znanje kao i žrtvovanje devica, bilo je inspirisano tim gušterolikim strancima, kako joj je on pričao. /*30/ On je dodao da su se ti reptilijanci ukrštali sa Majama kako bi stvorili jedan takav oblik života koji bi mogli da nastanjuju. De La Madrid je rekao Keti da te reptilsko-ljudske krvne linije mogu da fluktuiraju između ljudskog izgleda i izgleda iguane (vrsta guštera-prim.prev.) uz pomoć svojih kameleonskih sposobnosti - „savršeno sredstvo da se pretvorite u svetske vođe”, rekao je on. De La Madrid je tvrdio da nosi majansko-guštersko nasleđe u svojoj krvi, što mu je omogućavalo da se po želji transformiše u iguanu. On je onda izmenio svoj izgled pred njenim očima, kao što je to činio i Buš i izgledalo je da ima gušterolike oči i jezik. /*31/ Keti je, razumljivo, verovala da se radi o još jednoj holografskoj projekciji, ali da li je to zaista bilo tako? Ili, da li je De La Madrid govorio nešto vrlo blisko istini? Ovaj opis „biti kao kameleon” je samo drugi izraz da se označi moć promene oblika, tema koju ćete naći širom drevnog sveta i među ljudima otvorenog uma, u modernom svetu takođe. Promena oblika, ili transformacija, je moć da se koristi mozak da projektuje različiti fizički izgled koji će ljudi videti. Sve je samo energija koja vibrira različitom brzinom, tako da ako možete da koristite svoj mozak da bi promenili tu vibraciju tako da poprimi neku drugu rezonancu, možete da se pojavite u bilo kom obliku koji odaberete. Mnogi
svedoci su opisali kako se takozvani ,,ljudi u crnom” materijalizuju i dematerijalizuju kada prete ljudima koji dele informacije o vanzemaljcima i NLO- ima. Oni mogu to da urade jer su interdimenzionalna bića koja mogu da se pojave u bilo kom obliku. Ovo je glavni razlog opsednutosti međusobnim razmnožavanjem među elitnim porodicama koje potiču od pominjanih krvnih linija. One teže da očuvaju genetsku struktum koja im omogućava da se kreću između dimenzija i da se transformišu poprimajući po želji ljudski ili reptilski izgled. Jednom kada se genetska stmktura suviše udalji od svoje prvobitne reptilsko/sisarske mešavine, oni više nemaju moć promene oblika na ovaj način ili bar to ne mogu da učine tako lako. Kao što Kredo Mutva objašnjava, menjanje oblika je stalan fenomen u Afričkoj tradiciji.
MONO-ATOMSKO (monoatomsko) ZLATO Dok sam pripremao ovo dmgo izdanje knjige naišao sam na jednu novu informaciju koja bi objasnila moć promene oblika, kao i mnogo toga dmgog, prema istraživanjima Brajana Desboroua. To je mono-atomsko zlato koje dolazi u formi belog praha i ima dvodimenzionalnu atomsku struktum (jedan ili dva atoma koji su povezani zajedno), dok obično zlato ima trodimenzionalnu atomsku struktum (deset i više atoma su povezani zajedno). Bez ulaženja u sve naučne detalje, kada konzumirate dovoljno ovog mono-atomskog zlata kroz usta ili putem injekcije, ono povećava trenutni kapacitet prenosa informacija kroz nervni sistem za deset hiljada puta. To bi omogućilo nekoj osobi da obradi neverovatan broj informacija kao neki super kompjuter, a kada absorbuje dovoljno ovog zlata to bi joj dozvolilo da se svesno kreće kroz dmge dimenzije i da menja svoj oblik, jer bi iznenada mozak bio aktiviran da koristi velike oblasti koje mi ne upotrebljavamo u današnjem svetu. To zlato udmžuje ćelije mozga tako da one sve počnu da ponovo komuniciraju jedna sa drugom. I više od toga, ako konzumirate dovoljno tog pravog mono-atomskog zlata, vaše fizičko telo postaje sjajno, što možda objašnjava podatke da su reptilijanski bogovi i deca tih bogova ,,sijala kao Sunce”. Mono-atomsko zlato može da se dobije od običnog zlata kao što može da se izdvoji iz pojedinih mda, od kojih se mnoge mogu naći u Arizoni, u Sjedinjenim Državama. Ja sam siguran da su ga stari Egipćani, Sumeri, Vavilonci i Feničani koristili, ili tačnije, koristila ga je njihova vladajuća elita, što im je davalo mogućnosti koje su bile uskraćene običnom narodu. Jedan poznavalac, koji je video mnoge pripadnike elite kako menjaju oblik od „ljudskog” u reptilski, rekao mi je da su spleli u jedno sisarsko-reptilsku DNK kombinaciju, što im je omogućilo da se kreću između te dve vrste. On kaže da DNK ima aktivne, otvorene, kodove, koji se manifestuju kao naš fizički izgled, a da postoje i neaktivni ili zatvoreni kodovi koji su uspavani (kao onaj koji nam može dati rep ili škrge). On takođe kaže da reptilijanske krvne linije mogu da po želji aktiviraju te zatvorene, uspavane genetske kodove ili da isključe one aktivne, tako da se mogu pokazati kao „ljudi” ili kao reptili. Da bi aktivirali i držali otvorenim sisarsko-ljudske genetske kodove, kazao je on, njima je potrebna energija sadržana u ljudskoj krvi. Zbog toga su reptilijanske krvne linije, kao što ćemo videti, uvek bile opsednute ispijanjem krvi.
U laboratoriji za kontrolu uma, u NASA Godard centru za svemirske letove (Goddarad Space Flight Center), blizu Vašingtona, Keti O’Brajan kaže da je prošla kroz još jedan vanzemaljski program, od strane Bila i Boba Beneta (Bill and Bob Bennett), dve dobro poznate figure u Sjedinjenim Državama koje su fundamentalno povezane sa mrežom Bratstva. Pošto su joj dali droge koje menjaju stanje uma, ovo je ono što kaže da je iskusila: ,,U tami oko mene mogla sam da čujem Bila Beneta kako govori: ,,Ovo je moj brat, Bob. On i ja radimo kao jedna jedinica. Mi smo stranci u ovoj dimenziji - dva bića koja dolaze iz jedne druge ravni.” ,,Haj-tek” (High tech) osvetljenje koje se kovitlalo oko mene, ubedilo me je da zajedno sa njima prolazim kroz različite dimenzije. Laserski snop svetla udario je crni zid ispred mene, koji je izgledao kao da eksplodira u panoramski pogled na koktel parti u Beloj kući, izgledalo je kao da sam promenila dimenziju i stajala tamo između njih. Ne prepoznajući nikoga, uzbuđeno sam upitala: ,,Ko su ovi ljudi?” ,,Oni nisu Ijudi i ovo nije svemirski brod”, rekao je Benet. Dok je govorio, holografska scena se sasvim malo izmenila, dok ljudi nisu počeli da izgledaju kao gušteroliki vanzemaljci. „Dobrodošla na drugi nivo podzemnog sveta. To je samo slika u ogledalu prvog nivoa, koji je jedna strana dimenzija. Mi dolazimo iz transdimenzionalne ravni koja se rasprostire kroz ostale dimenzije i u isto vreme ih okružuje...” „... Ja sam te proveo kroz moju dimenziju da bih uspostavio jaču kontrolu nad tvojim umom nego što dozvoljava zemaljska ravan,” - govorio mi je Bil Benet. „Budući da sam vanzemaljac ja jednostavno mogu da napravim da moje misli postanu tvoje, tako što ih projektujem u tvoj um. Moje misli jesu tvoje misli.” /*32/ Možda je ovo bilo samo sredstvo za programiranje uma, ali uzimajući u obzir i druge dokaze koje predstavljam, ne izgleda li verovatnije da je, pod efektima koje su proizvele droge i korišćenjem drugih tehnika, Ketin mozak prešao u dimenziju u kojoj reptilijanci delaju? Reptilijanci dolaze iz niže četvrte dimenzije i samo koriste fizička tela kao sredstvo da manipulišu ovom dimenzijom. To ima smisla, zato što, ako možete da podesite svoj um na njihovu pravu dimenziju videćete ih onakvima kakvi zaista jesu. Ketini opisi se poklapaju sa onima koje su dale neke žrtve „otmica vanzemaljaca” koje su se setile kako su njihovi vanzemaljski otmičari u početku izgledali kao ljudi, ali su onda izmenili izgled u humanoidno gušteroliki. Da li su ovi ljudi zaista oteti od strane vanzemaljaca u svemirskim brodovima ili su podvrgnuti tehnikama kontrole uma, kao što su one koje je iskusila Keti O’Brajan, koje ih povezuju sa nižom četvrtom dimenzijom? Hanter S. Tomson (Hunter S. Thompson) u svojoj knjizi „Strah i gnušanje u Las Vegasu” /*33/, opisuje kako je
video reptile dok je bio u drogiranom stanju, a momak koga sam upoznao u Sjedinjenim Državama (u onih 15 dana koje sam pominjao ranije), ispričao mi je sličnu priču. On je „tripovao” na velikim količinama LSD - ja u 1960.-im godinama i u stanju ozbiljno izmenjene svesti viđao bi neke Ijude u ljudskom obliku, a druge kao humanoidne guštere i druge reptile. Neko vreme je verovao da samo halucinira, ali kao neko ko stalno „tripuje” koristeći velike doze, on je počeo da shvata da ono što vidi, najčešće počevši od trećeg dana petodnevnog „tripa” nije bila halucinacija, nego su mu se uklonili vibracioni velovi što mu je dozvolilo da vidi iza fizičke forme samu silu koja kontroliše osobu. U tim momentima iste osobe su uvek imali gušterolike crte i iste osobe su uvek imale ljudski izgled. To je uvek ostajalo nepromenjeno. On je takođe počeo da primećuje da su oni oko njega koji su nalikovali gušterima u njegovom stanju izmenjene svesti, izgledali da reaguju na iste filmove, televizijske programe itd. „Imali smo običaj da se smejemo i da kažemo - evo dolaze gušteri”, kako mi je pričao. On je verovao da postoji, da upotrebim njegove reči, „morfogenetičko polje” koje je uticalo na DNK ljudi guštera i uređivalo njihovu ćelijsku strukturu prema reptilskom genetskom kodu. Sto je više reptilskih gena osoba imala lakše se uspostavljala ova komunikacija, ili bolje reći kontrola. A oni sa ćelijskom strukturom najviše usklađenom sa reptilskim genetskim kodom su elitne porodice koje upravljaju svetom do današnjeg dana. Nije bez razloga što je Dajana, princeza od Velsa imala običaj da članove porodice Vindzor zove „gušterima” i „reptilima” i govorila je sasvim ozbiljno: „Oni nisu Ijudi”. Ovo mi je rečeno od strane bliske osobe kojoj se Dajana poveravala tokom devet godina, a koju ću ja šire citirati kasnije u knjizi. Na kraju tog perioda od 15 dana u kome mi je prišlo puno ljudi koji su pričali istu priču o tome kako su videli Ijude koji se menjaju u reptile, sedeo sam u sobi za spikere na događaju u kome sam i ja učestvovao, nazvanom ,,WhoIe Life Expo” („Razotkivanje celog života”), u Mineapolisu i baš sam pričao o tim svojim iskustvima kada je nadarena žena vidovnjak rekla da ona zna o čemu ja govorim, jer ona može da vidi reptilijance u telima i oko tela vodećih svetskih političara i kod poslovne, bankarske i vojne elite. Ovo je bilo moguće zbog toga što je, kao neko ko je dostigao taj nivo vidovnjaštva, ona mogla da vidi iza fizičkog sveta u nižu četvrtu dimenziju gde reptilijanci obitavaju. Šta je Migel De La Madrid rekao Keti O’Brajan? Reptilskoljudske krvne loze su mogle da fluktuiraju između ljudskog izgleda i izgleda iguana guštera putem svojih kameleonskih sposobnosti - „savršeno oruđe za transformaciju u svetske lidere”. Ta žena vidovnjak je rekla da većina Ijudi koji su na pozicijama moći izgleda kao da su reptilskog porekla, ali da postoje i drugi koji su još uvek ljudi, a ti ljudi su, rekla je ona, kao natkriveni senkom reptila i od njih kontrolisani, ali nisu pravi reptili. Mi ćemo nazvati ove Ijude zaposednutima. To je jedna važna razlika. Postoje oni „čistokrvni” koje čine reptilijanci koji koriste jedan naizgled ljudski oblik da bi sakrili svoju pravu prirodu, i postoje „hibridi”, krvne loze dobijene ukrštanjem reptila i ljudi, koji su zaposednuti od strane reptilijanaca iz četvrte dimenzije. Treća vrsta su reptiljanci koji se manifestuju u svom pravom fizičkom obliku u našoj dimenziji. Neki od „ljudi u crnom” su primeri ovoga. Mnogi od Ijudi koji su zaposednuti neće imati pojma da
}e to tako, ali njihove misli biće misli reptilijanaca i oni će delati tako da omogućavaju napredak Programa bez shvatanja pozadine toga zašto i za šta su korišćeni. Vodeće famitije Bratstva kao što su RotšiJdovi (Rothschilds), Rokfelerovi (Rockefelleres), Bušovi (Bushes) i porodica Vindzor (Windsor) su čistokrvni reptilijanci, koji nose ljudska fizička tela kao ogrtač, a poseduju puno znanje o tome ko su oni stvarno i znaju koja je prava svrha Programa koji se trude da ostvare. Još jedna napomena koju je napravila žena vidovnjak bila je da u njenom izmenjenom stanju svesti, Hilari Klinton (Hillary Clinton) izgleda kao reptil, dok je njen muž, Bil Klinton (Bill Clinton), predsednik Amerike, samo zaposednut i kontrolisan od strane reptila. Ovo je interesantno zato što je moje istraživanje, kao i istraživanje drugih, otkrilo da Hilari Klinton zauzima mnogo više mesto u reptilijanskoj hijerarhiji nego Bil, koji je, budući da dolazi od izmešane ljudsko- reptilske krvne linije, samo pion u igri, pa može da se koristi i odbaci kada to bude potrebno. Nisu uvek najmoćniji Ijudi postavljeni na ono što izgleda kao da su najvažniji poslovi. Cesto nisu. Najvažniji su oni koji povlače konce onih koji samo izgledaju kao da imaju moć. Postoji još jedna ključna razlika između čistokrvnih reptila i mešanca. Sve je stvoreno uz pomoć zvuka. Kada mislite ili osećate, emitujete energetski talas koji menja energiju oko vas da bi rezonirala na istom vibracionom nivou. Taj talas energije je ustvari zvuk. Kao što možete da vidite u fantastičnoj seriji video snimaka zvanih Simatiks (Cymatics) /*34/, zvuk je ono što pretvara materiju u oblik. Na tim video snimcima, pesak i druge sitne čestice su postavljeni na metalnu ploču i učinjeno je da ona vibrira korišćenjem različitih zvukova, koji raspoređuju taj pesak u zapanjujuće, često geometrijske oblike. U skladu sa svakom promenom zvuka menjali su se i oblici koje je stvarao pesak. To je nalik talasima koji formiraju koncentrične krugove planetarnih orbita oko Sunca, koje sam pominjao u prethodnom poglavlju. Solarni sistem je takođe stvoren uz pomoć zvuka. Sve je tako stvoreno. U početku beše Reč, a ta reč je bila... zvuk. U Simatiksovom videu možete videti kako sitne čestice formiraju oblike malih planeta, solarnih sistema, galaksija samo putem zvučnih vibracija. Zvuk na čudesan način može i da leči, jer ako telo i njegovi organi mogu biti pokrenuti da rezoniraju u skladu sa njihovom pravom vibracijom, oni mogu biti izlečeni. Bolest je nesklad (dis-ease=bolest - prev.), dakle disharmonija prirodnog vibracionog stanja tela, a budući da su naše misli i emocije u stvari zvučni talasi, naše loše izbalansirane misli i osećanja remete vibracionu harmoniju pa tako vode do bolesti. Ovo je način na koji emocionalni stres izaziva bolesno stanje. To je vrlo jednostavno. U svakom slučaju, još jedan neverovatan primer ovoga u Simatiksovom videu je to kako se od čestica formiraju gotovo Ijudske figure kada se emituju pojedini zvuci. Naša tela su takođe stvorena zvukom koji svojom rezonancom energiju pretvara u oblik i ako bi naši umovi bili dovoljno moćni da izmene raspon zvučnih vibracija tela, ono bi se moglo promeniti u neki drugi oblik ili sasvim nestati iz ove dimenzije. To je ono što se zove menjanje oblika ili transformacija. To nije čudo nego nauka, kojom upravljaju prirodni zakoni stvaranja. Cistokrvni reptilijanci iz niže četvrte dimenzije mogu tako da naprave da njihov ,,ljudski” fizički oblik nestane i da izađe na videlo njihov
reptilijanski nivo egzistencije. Oni menjaju oblik. Nama, u ovoj dimenziji, oni izgledaju kao Ijudi, ali to je samo vibracioni plašt. Zvuk takođe može biti i način da se izmeni DNK materijal. Pošto je prvi nacrt ovog poglavlja bio završen, sreo sam jednu drugu ženu, ovog puta u Engleskoj, koja je bila udata za čoveka koji je bio uključen u satanističke rituale mreže Bratstva. On je bio glavni čuvar jednog dela zemlje zvanog Burnham Beeches blizu granice Bakingemšira i Bergšira, nekoliko milja od Slouga (Slough), zapadno od Londona. To je jedno drevno mesto pomenuto u Knjizi propasti u vreme Viljema Osvajača (William the Conqueror) u jedanaestom veku i ima reputaciju među satanistima. Ta zemlja je u posedu grada Londona, ključnog centra globalne mreže Bratstva, koji na svom grbu nosi lik dva krilata reptila. Gospođa sa kojom sam razgovarao je izvela u šetnju svog psa preko te zemlje u sumrak u ranih 1970.-ih godina, kada je videla jednu osobu u dugačkoj crnoj odori. Kada je podigla svoju glavu videla je da je njegovo lice bilo lice guštera. Ona je naravno mislila da je luda, ali to nije bila nikakva iluzija kako ona kaže. „Gušter” je bio vrlo stvaran i vrlo fizički prisutan, a ne neka prikaza. Ona je vrlo obdarena parapsihološkim sposobnostima i kasnije je počela da viđa ljude koji su se, ili transformisali u guštere pred njenim očima ili su bili zaposednuti od njih na tačno isti način na koji je to opisala američka žena vidovnjak. Ako pogledate u odeljak sa slikama videćete impresiju umetnika toga što ona vidi uz pomoć svojih paranormalnih moći, a mnogi drugi su opisali potpuno ista iskustva. 20. jula 1988., grupa ljudi u Bišopsvilu, Severna Karolina izjavili su da ih je terorisao ,,oko 2,5 m visok čovek - gušter koji nije imao kosu, obrve ili usne, sa tri prsta na svakoj ruci i sa velikim iskošenim očima koje su sijale crveno”. Bilo je pet prijavljenih viđanja ovog čoveka - guštera i priča je izašla u časopisima ,,Los Angeles Times” i „Heralad Examiner”. /*35/ Kada idete kuda vas život vodi, prolazite iza paravana i kroz dvorane sa iskrivljenim ogledalima. Jednog dana, u februaru 1998., u Johanesburgu, Južna Afrika proveo sam skoro pet sati pričajući sa Zulu šamanom Kredo Mutvom, pri mom prvom susretu sa njim. Reč Zulu znači Ljudi sa zvezda, zato što oni veruju da su kraljevska rasa čije je poreklo izvan ove planete. Govorili smo o globalnoj manipulaciji i o njegovom uverenju da jedna vanzemaljska rasa stoji iza globalnog Bratstva vladara, političara, bankara i vlasnika medija, iako tada nismo pričali o njihovoj reptilijanskoj prirodi. Kasnije, ja sam se vratio u kuću u kojoj sam odseo i zapisao glavne detalje koje je on pomenuo na mom lap-top kompjuteru pre nego što sam sišao u sobu za odmor da tu provedem veče. Dok sam sedao film je baš počinjao, ime mu je bilo „Dolazak” (,,The Arrival” /*36/), film je bio o reptilijanskoj vanzemaljskoj rasi koja je osvojila planetu delajući kroz ljudska tela i izgledajući kao ljudi. Neko je pokušavao da mi kaže nešto! A to nešto je istina. Još jedan manje poznat film na istu temu koji sam video, zvao se „Oni žive” (,,They Live” /*37/), i opet se radilo o vanzemaljskoj rasi koja osvaja svet delajući kroz ljudska fizička tela. „Vanzemaljsko uskrsnuće” („Alien Resurrection” /*38/), je opet film koji sadrži reptilsku temu koja je podrazumevala da vanzemaljci zauzimaju ljudska tela. Film koji je došao najbliže istini je američka televizijska serija
iz 1980.-ih ,,V”. /*39/ Ona govori o reptilskoj vanzemaljskoj rasi koja osvaja svet koristeći ljudski izgled. Film prikazuje reptile kao prekrivene nekom vrstom kože od lateksa, što nije baš onako kako je u stvarnosti, ali tema serije je tačno pogođena i predstavlja prikaz stvari koje će doći; ukoliko se mi brzo ne probudimo. Ja ozbiljno preporučujem da razmislite o gledanju filma na videu, da bi stekli vizuelni utisak o stvarima koje razotkrivamo. Jedan od vodećih istraživača ovog fenomena je bila Amerikanka, Aleks Kristofer (Alex Christopher), autor knjiga „Pandorina kutija I i II” /*40/, koje delom otkrivaju reptilijansko prisustvo na našoj planeti. Aleks je videla reptilijance i one koje naziva velikookim sivim. Jednog dana u Panama Sitiju, na Floridi, kaže da su je u 2 i 30 ujutro pozvale njene uspaničene komšije, jedna žena i njen momak, koji je radio kao pilot na putničkim letovima. Kada je otrčala do njihove kuće, našla je ženu kako pada u nesvest, klizeći niza zid, dok su joj se očne jabučice izvrtale. Aleks kaže da je osetila neverovatnu energiju u sobi, koja je izgledalo da pokušava da prodre u njenu glavu. Definitivno je postojala radijacija, kaže ona, a sledećeg dana sve biljke u sobi bile su mrtve. Ona je zgrabila taj par i izvela ih napolje, gde su neko vreme pričali. Rekli su da su upravo vodili ljubav kada je taj incident otpočeo, a to je vrlo značajno zato što se reptilijanci hrane ljudskim emocijama i seksualnom energijom, što je jedan od razloga zbog koga je seks toliko značajan za satanističke rituale koji se izvode zarad „demona” to jest jedne grupe reptila. Par je rekao da su videli bljesak svetla i da su zatim bili izvučeni iz kreveta. Muškarac je još uvek imao otisak dlana na svom boku, trag prstiju koji su morali biti barem 25 santimetara dugački, sa kandžama koje su se utisnule u njegovu kožu. Sledećeg dana to mesto je bilo toliko bolno da nije mogao da ga dodirne i Aleks Kristofer poseduje video snimak toga. Kada se par malo smirio a Aleks otišla svojoj kući nazad u krevet i sama je došla licem u lice sa reptilijancem: „Probudila sam se i tamo je ta „stvar” stajala iznad mog kreveta. On je imao oko glave vrlo razvučene žute oči sa zmijskim dužicama, šiljaste uši i široki kez. Nosio je srebrnkasto odelo i to me je sve zajedno na smrt uplašilo. Prebacila sam prekrivače preko glave i počela da vrištim... Mislim, tu je taj stvor sa osmehom zlog mačka i sa tim čudnim svetlećim očima... To je previše. Viđala sam ovakva stvorenja u više prilika... On je imao kukast nos i bio je inače vrlo ljudskog izgleda, izuzimajući njegove oči, a imao je sivkastu kožu...” „ ...Kasnije, 1991. godine, radila sam u jednoj zgradi u velikom gradu, i otišla sam na pauzu u 6 sati posle podne, a sledeće što znam je da je bilo 10 i 30 uveče a ja sam mislila da sam napravila samo kratku pauzu. Počela sam da se sećam da sam odneta na (svemirski) brod, kroz četiri preostala sprata zgrade i kroz njen krov. Tamo na brodu sam srela Nemce i Amerikance koji su radili zajedno, a takođe i sive vanzemaljce, tada smo odvedeni u neko drugo odeljenje i tamo sam ponovo videla reptilijance... one koje ja nazivam „Beba Godzile”, oni su imali
kratke zube i iskošene žute oči... Ono što mi se najviše zadržalo u umu su bića koja su izgledala kao reptili, ili ,,veloci-raptor-i”. Oni su najokrutnija bića koja uopšte možete da zamislite, oni čak i mirišu odvratno.” /*41/ Na tom (svemirskom) „brodu” ona se seća da je videla Nemce i Amerikance kako nose jedan znak, plavi trougao sa crvenookim zmajem i krugom oko njega. Jedan od ljudi koji su mi davali informacije kasnije, mi je rekao da je video isti takav simbol u Fort Vaidenu u Sjedinjenim Državama. Simbol krilate zmije se takođe može videti na rukavu jednog izraelskog vojnika dok teši kćerku ubijenog premijera, Isaka Rabina, na sahrani njenog oca 1995. godine. (Vidi novine ,,Newsweek”, 20. novembar 1995). Jedna od specijalnosti Aleks Kristofer je Denverski aerodrom koji ima reputaciju paravana za reptilijansko-ljudsku bazu koja se nalazi duboko u podzemlju ispod njega. To je sigurno jedno čudno mesto. Prvi put kada sam pričao o temi konspiracije u Sjedinjenim Državama, u Denveru, avgusta 1996. sleteo sam na Denverski aerodrom ne znajući ništa o njegovoj pozadini. Ipak, čim je avion sleteo osetio sam neku vrlo čudnu energiju, vrlo uvrnutu i neprijatnu. Taj aerodrom je izgrađen uz enormne troškove na otvorenom zemljištu, daleko od Denvera i pun je masonskih simbola. Tamo se takođe nalaze gargojle, krilate reptilske figure koje možete videti na dostojanstvenim zgradama reptilijanske aristokratije u Britaniji, kao i na crkvama i velikim evropskim katedralama (gotskim katedralama), koje je sagradila mreža Bratstva. Gargojle se nalaze i na zgradi u Delej Plazi, gde je ubijen predsednik Kenedi (Kennedy), a sad se one ponovo pojavljuju na jednom modernom aerodromu koji je izgrađen iznad navodne reptilijanske podzemne baze. Gargojle su simbol reptilijanaca i to je razlog što ćete ih naći na Denverskom aerodromu. Kamen temeljac ili kamen sa posvetom je na tom aerodromu označen klasičnim masonskim simbolom kompasa i on stoju u delu terminala koji se zove Velika dvorana, što je još jedan masonski termin. Na zidu se nalazi groteskni mural (zidna slika - prev.), pun zlonamernog simbolizma, uključujući tu i tri mrtvačka kovčega sa mrtvim ženskim telima u njima: mladom Jevrejkom, Indijankom i crnkinjom. Jedna druga devojka na slici drži majansku tablicu koja govori o uništenju civilizacije. Ogroman lik, opisan kao „zeleni Dart Vejder” od Aleks Kristofer, stoji iznad uništenog grada sa mačem u mci a žene prolaze putem držeći u naručju mrtve bebe. Deca iz celog sveta su naslikana kako uzimaju oružje iz svih zemalja i predaju ga figuri nemačkog dečaka sa gvozdenom pesnicom i nakovnjem u ruci. Denver izgleda da je predviđen da bude glavni štab za zapadni sektor Sjedinjenih Država u globalnoj fašističkoj državi zvanoj Novi svetski poredak, čiji je nastanak planiran iza 2000. godine. Za Atlantu se kaže da će biti centar istoćnog sektora i ja se sećam kako sam pre nekoliko godina pomislio da je dizajn aerodroma u Atlanti i Denveru veoma sličan sada znam i zašto je tako. Kolorado je glavni centar Novog svetskog poretka i kraljica Engleske, pod dmgim imenom, već neko vreme tamo kupuje zemlju. Kao što ćete kasnije videti, britanska kraljevska porodica je naveliko uključena u ovu priču, kao i u priču koja ima veze sa ubistvom Dajane, princeze od Velsa. Jedan od glavnih kontakata Alex Kristofer bio je čovek zvan Fil Šnajder (Phil Schneider), sin nemačkog komandanta
podmomice u Drugom svetskom ratu, koji je angažovan da izgradi više podzemnih baza u Sjedinjenim Državama. On je kasnije umro pod veoma sumnjivim okolnos- tima koje su trebale da izgledaju kao „samoubistvo”. Šnajder je rekao da je Denverski aerodrom povezan sa podzemnom bazom koja ide najmanje 8 nivoa u dubinu. Ona sadrži i podzemni grad površine oko 7.5 kvadratnih kilometara i prostranu bazu, pričao je on. Drugi ljudi koji su bili ispod zemlje na Denverskom aerodromu tvrde da tamo postoji veliki broj ljudskih robova, od kojih su mnogi deca, koji tamo rade pod kontrolom reptilijanaca. Dve od baza, u čijoj je izgradnji Fil Šnajder tvrdio da je učestvovao, su ozloglašena Area 51 (Oblast 51) u Nevadi i baza Dulce u Novom Meksiku, koja je mrežom tunela povezana sa Nacionalnom laboratorijom u Los Alamosu. Bio sam u Los Alamosu i vajbovi su tamo jednostavno užasni. Pošto sam govorio o umešanosti reptilijanaca u ljudske živote u radio emisiji zvanoj „Viđanja” („Sightings”), u Sjedinjenim Državama, poslao mi je određene podatke jedan vojnik koji je tokom služenja vojske bio smešten na površini baze Dulce. On se sećao sledećeg: ,,... Ja sam radio na rutinskom poslu sa još jednim od tek pristiglih mladih vojnika, kada je mehaničar došao sa nekim malim hitnim poslom koji je uključivao zavarivanja a koji je hteo da odmah bude obavljen. Imao je plan i počeo je da mi pokazuje šta tačno želi da bude urađeno. Oboje smo bili savijeni preko klupe ispred zavarivača kada se desilo da pogledam direktno u njegovo lice. Izgledalo je da je ono iznenada postalo prekriveno kao nekim tankim prozirnim filmom ili oblakom. Njegove crte lica su izbledele i na njihovom mestu se pojavio ,,stvor” sa izbuljenim očima, bez kose i sa krljušću umesto kože.” Taj vojnik je kasnije video kako se ista stvar dešava čuvaru na ulazu u bazu Dulce. Drugi svedoci su pričali kako su videli još reptilskih kameleona kako rade u Bolnici Madigan blizu Fort Levisa, južno od Sjetla u državi Vašington. Ponovo, ja sam držao govor u toj oblasti i našao da je izuzetno čudna, ne najmanje u ,,Nju Ejdž” (New Age) centru blizu Fort Levisa. Džejson Bišop III je izveo opširne studije o operaciji Dulce i ustanovio umešanost kartela koji ja razotkrivam u delu , ,1 istina će vas osloboditi”, uključujući tu i organizacije kao što je Korporacija Rand, Dženeral Elektrik, AT & T, Hjugs Letilice, Nortrop Korporacija, Sandia Korporacija, Stanfordski istraživački institut, Građevinska firma Velš, Beštel Korporacija, Rudarska škola u Koloradu i tako dalje (eng. - Rand Corporation, General Electric, AT & T, Hughes Aircraft, Northrop Corporation, Sandia Corporation, Stanford Research Institute, VValsh Construction, the Bechtel Corporation, the Colorado School of Mines). Beštel (beck-tul - engl.) korporacija je glavna karika u Bratsko-reptilskoj mreži. Ima najmanje 7 podzemnih nivoa u bazi Dulce, verovatno i više, i Bišop je sakupio podatke od tamošnjih radnika koji su opisali ono što su videli. Podaci koje su oni dali odslikavaju opise date na
Sumerskim tekstovima, o tome kako su reptilijanci međusobno mešali vrste proizvodeći užasne hibridne oblike. Ovo su rekli radnici iz baze Dulce: ,,Nivo broj šest je privatno nazivan „Pakao iz noćne more”, on sadrži genetske laboratorije. Izveštaji radnika koji su videli bizarne eksperimente su ovakvi : - Ja sam video „ljude” sa više nogu koji su izgledali kao polu ljudi polu hobotnice. Video sam i ljude reptile i stvorenja sa krznom koja imaju ruke kao ljudi i plaču kao bebe, ona imitiraju ljudski govor, reči... Takođe tu je i ogromna mešavina ljudi-guštera zatvorena u kaveze. Tamo su ribe, foke, ptice i miševi koji, po svom izgledu, jedva još mogu da se smatraju pripadnicima tih vrsta. Postoji više kaveza (i kontejnera) sa krilatim humanoidima, grotesknim stvorenjima nalik slepim miševima... ali visokim od oko metar do preko dva metra. - Stvorenja nalik gargojlama i Drako-reptoidi.” „Nivo broj sedam je još gori, red za redom hiljade ljudskih mešavina zamrznutih i uskladištenih. Ovde se takođe, skladište embrioni humanoida u različitim fazama razvoja. (Jedan radnik je rekao:) - ...Ja sam se često susretao sa Ijudima u kavezima, koji su obično bili omamljeni ili drogirani, ali ponekad oni su plakali i molili za pomoć. Nama je rečeno da su svi oni beznadežno ludi, i uključeni u vrlo riskantne probe s novim lekovima za lečenje mentalne poremećenosti. Rečeno nam je da nikada ne pokušavamo da pričamo sa njima. U početku verovali smo u tu priču. Konačno, 1978. godine, mala grupa radnika je otkrila pravu istinu.” /*42/ Ovo otkriće je, kako izgleda, dovelo do „Dulce ratova”, bitke između Ijudi i vanzemaljaca koja se desila 1979. godine, kada su mnogi naučnici i vojno osoblje ubijeni. Fil Snajder je tvrdio da je učestvovao u toj pucnjavi sa vanzemaljcima u bazi Dulce, kada je pogođen iz laserskog pištolja koji mu je napravio otvorenu ranu na grudima. Svakako je imao neverovatan ožiljak preko grudi, kao što je javno pokazao. Posledica ovog konflikta bilo je zatvaranje te baze na neko vreme, ali je u međuvremenu ponovo otvorena. Još jedna reptilijanska podzemna baza se nalazi ispod Bojnton kanjona u Sedoni, Arizona. Za centar baze se veruje da se nalazi, u adekvatno nazvanom, Tajnom kanjonu. Slične baze i podzemni gradovi postoje širom sveta i one su povezane tunelima sa neverovatno brzim letilicama koje lete kroz specijalne cevi, „tubnim letilicama”. Ti tuneli su izgrađeni veoma brzo korišćenjem tehnologije kao što je Sabteren (eng. - Subterrene), mašina na nuklearni pogon koja topi stenje i oblikuje ga u zidove tunela. Ona je razvijena i napravljena u Los Alamosu. Značajno je da su podzemne nuklearne probe vršene u Nevadi i Novom Meksiku, mestima na kojima se nalaze mnogi podzemni objekti koji su povezani sa reptilijancima. Da li su „testovi” tu vršeni da bi stvorili ogromne podzemne šupljine? Još jedan podatak, koji sam čuo od mnogih poverljivih ljudi, je da se reptilijanci hrane nuklearnom energijom.
KAKO ONI IZGLEDAJU ? Ukratko, razmatrajući sav materijal na koji sam naišao, i podatke koje su mi dali oni koji tvrde da su imali iskustva sa tim humanoidnim reptilima ili reptilijancima, izgleda da je slučaj ono što ću sada izneti. Ima mnogo reptilijanskih podvrsta i rasa dobijenih mešanjem (sa ljudima). Njihova elita je poznata od strane iztraživača NLO-a kao Drako. Ovo su „veliki momci” u svakom smislu i oni su obično od oko metar i po do preko dva i po metra visoki. Oni imaju kožna krila sa dugačkim rebrastim kostima. /*43/ Krila mogu da saviju uz telo i od njih potiče izraz „krilata zmija”. Oni takođe stoje iza porekla termina „pali anđeli” i krilate gargojle su simbolični prikaz Drako reptilijanaca. Ogrtač koji je nosio grof Drakula simbolično predstavlja ta krila, a za Drakulin lik u romanu Brema Stokera (Bram Stoker) se kaže da je bio pali anđeo. Krilati Drako reptilijanci su takođe poznati kao Rasa zmajeva i neki od drevnih bogova su opisivani i likovno predstavljani kao ljudi-ptice (krilati ljudi). Ovo bi moglo da bude jedno od mogućih porekla ptice feniksa i orla koje su prisutne na simbolima koje koristi Bratstvo, kao što imaju i druga, više ezoterična, značenja. Biblijski Satana (ili Sotona) se takođe predstavlja kao reptilijanac. Neki od onih u vladajućoj hijerarhiji Drako reptilijanaca izgleda da su bele boje ili čak albino beli a ne uobičajene zelene ili braon boje, a ovo se slaže sa opisom čudnog „albino” humanoidnog guštera viđenog u poslovnoj zgradi u Aurori, blizu Denvera. Kredo Mutva takođe govori o belim reptilijancima. Drako su kraljevska loza reptilijanaca i najviša kasta su albino beli, koji izgleda da imaju konične rogove na pola puta između obrva i vrha lobanje. Ova informacija me je odmah pogodila, jer su drevni „bogovi” i pripadnici kraljevskih kuća predstavljani kako nose ukrase i pokrivala za glavu sa rogovima, što je, kako ja verujem, simbolizovalo „kraljevske” reptilijance. I opet, Kredo Mutva potvrđuje ovo iz svog sopstvenog znanja. Druge vrste, kao njihova vojnička klasa i naučnici, su poznati kao Reptoidi. Oni nemaju krila, ali svi su hladnokrvna stvorenja. /*44/ Njihova krljušt je znatno veća na leđima i imaju po tri prsta sa palcem okrenutim u supotnom smeru. Na nogama imaju tri prsta i četvrti na spoljašnjoj strani blizu nožnog članka, a njihove kandže su kratke i tupe. Imaju velike, mačkolike oči koje sijaju crveno i usta koja više liče na prorez. Neki imaju oči koje su opisane kao crne a kod drugih su bele sa vertikalnim zenicama u boji plamena. Opet, ovo je tačno ono što je opisala žena u slučaju iz Aurore. Reptilijanci su visoki od blizu 2 metra do 4 metra i to su „džinovi” opisani naširoko u drevnim legendama i zapisima. Neki imaju repove, drugi nemaju. Jedna od drugih planeta koja im je bila od interesa pre mnogo vremena, smatra se da je bio Mars, pa da li to znači da su se reptilijanski mešanci mogli naći među Marsovcima čak i pre nego što su oni došli ovde? Zaharija Sitčin takođe pretpostavlja da su Anunnaki-ji otišli na Mars pre nego što su došli na Zemlju. Ovo bi se svakako uklopilo u sliku i moglo bi zaista biti da su beli Marsovci iz scenarija koji predlaže Brajan Desborou i Anunnaki-ji dugo bili genetski povezani. Visoka sveštenica hijerarhije Bratstva, koja se kasnije oslobodila iz njihovih kandži, bar u vreme kada sam ja razgovarao sa njom, kaže da su
reptilijanski Anunnaki-ji okupirali Mars u davna vremena, te da je bela rasa Marsovaca napustila njihovu planetu i otišla na Zemlju. Anunnaki reptilijanci sa Marsa su ih u tome pratili, kako ona kaže, iako ja ne sumnjam da su neki od njih još uvek tamo u podzemnim bazama. Kad god neka od sondi koje šalje NASA dođe u opasnost da javnosti prikaže nešto što ne bi trebalo, veza misteriozno puca ili sonda sasvim nestane. Ono što je bespogovorno je to da je bela rasa, ma koje da je njeno poreklo, bila glavno sredstvo u programu ukrštanja vrsta koji su sprovodili Anunnaki-ji zarad preuzimanja kontrole nad planetom Zemljom. Istraživači veruju da su reptilijanci oni koji kontrolišu takozvane Sive, koji predstavljaju klasični lik vanzemaljaca savremenog doba, sa njihovim velikim crnim očima. Sivi se pojavljuju u većini izveštaja o otmicama od strane vanzemaljaca. Džejson Bišop III u svojim delima na ovu temu kaže da je hjjerarhija kontrole ovakva: Drako (krilati reptilijanac); Drako (bez krila); Sivi; ljudi. Takođe izgleda da postoji „savezništvo” među vanzemaljcima sa nekim drugim grupama izvanzemaljskog porekla. Kredo Mutva objašnjava u „Reptilijanskom programu, deo prvi” kako je on sam bio otet od strane Sivih 1959. godine. On kaže da zna iz svog iskustva, a i zato što su Sivi bili hvatani i često bivali pojedeni od strane Afrikanaca tokom vekova, da su njihove „crne oči” u stvari naočare koje prekrivaju njihove prave oči, koje su reptilijanske. On isto govori da je ono što izgleda kao siva koža, u stvari, vrlo uska lažna koža ili odelo. Sivi, su, kaže on, ustvari reptilska rasa. Nagovešteno je da su ljudske žrtve koje su prinošene „bogovima” u drevnom svetu, naročito onda kada su žrtvovana deca, bile po želji reptilijanaca koji su zahtevali ove rituale (specijalnost reptilskog mozga je sklonost ka ritualnom). Ja sam siguran da je ovo istina i to će biti od velike važnosti u nastavku knjige. Kredo Mutva takođe potvrđuje da je to tako. U momentu smrti putem žrtvovanja, jedan oblik adrenalina projuri kao talas kroz telo i akumulira se u bazi mozga žrtve, a on je kako izgleda najsnažniji kod dece. /*45/ Ovo je ono što reptilijanci i njihovi mešanci žele, rečeno je, i oni se svakako hrane ljudskom krvi i mesom. Ovi drevni žrtveni obredi činjeni su bukvalno za „bogove”, Anunnaki reptilijance, i oni se nastavljaju do današnjeg dana. Zajednički zaključak svih istraživanja o reptilijancima je da su to bića bez emocija i osećanja (nalik onima koje imaju ljudi) te da se, iz četvrte dimenzije, hrane energijom ljudskih emocija koje imaju nisku vibraciju, kao što su strah, krivica i agresija. Kada emitujemo takve emocije njihova energija ne može da se vidi u ovom svetu zato što se njena rezonanca poklapa sa frekvencijom niže četvrte dimenzije, a tamo je ona absorbovana od strane reptilijanaca. Sto više ovakvih emocija reptilijanci mogu da podstaknu, više energije imaju da s’njom barataju. Zato smo podsticani na ratove, genocid nad ljudima, masovna ubistva životinja, seksualne perverzije, što sve stvara visok nivo negativne energije, kao i na crnomagijske rituale i obredna žrtvovanja koja se čine u tolikom obimu da će zaprepastiti one koji već nisu proučavali tu temu.
BOŽJI SINOVI Reptilijanski program za razmnožavanje izgleda da je proizveo jedan Anunnakiljudski hibrid (Adam?) pre oko 200.000-300.000 godina. Ja sam siguran da su se i druge vanzemaljske rase ukrštale sa ljudskim rodom, da bi se proizvela veličanstvena raznovrsnost rasa na Zemlji, ali se ovde fokusiram na reptilijansku grupu, zbog njihove želje za kontrolom i manipulisanjem ljudskim poslovima. Naravno, što više idete u prošlost priča postaje sve zamagljenija, ali ima dovoljno unakrsnih podataka koji je podržavaju da bi se predstavio osnovni smisao onoga što se dešavalo. Sto više to posmatram, sve mi jasnije postaje da su reptilijanci uradili ovde isto ono što su pre toga uradili na Marsu. Oni su se infiltrirali među domaću populaciju putem ukrštanja sa njom i potom preuzeli svu vlast. Izgleda mi da su već među Marsovcima postojale reptilsko-arijevske krvne linije/loze, kada su oni došli na Zemlju. Jedno od glavnih mesta gde su se naselili Anunnaki i Marsovci ili Arijevci, naročito tokom i posle kataklizme koju je izazvala Venera oko 4.800 godina p.n.e., bile su planine u Turskoj, Iranu i Kurdistanu, i odatle su oni i njihovi hibridi ponovo izašli kada su se vode (posle velike poplave - prev.) povukle. Oni su bili ti koji su stvorili jednu naprednu „instant” civilizaciju u nizijama Sumera, Egipta, Vavilona i u dolini reke Ind. Posebno značajan centar iz koga su delali Anunnaki reptilijanci izgleda da je bio na planinama Kavkaza, i to je jedna oblast koja će se iznova i iznova pojavljivati u ovoj priči. Smatram da je postojao veliki program razmnožavanja u ovoj oblasti, verovatno smešten pod zemljom, koji je stvorio veoma veliki broj hibridnih reptilsko-ljudskih mešavina. Jedno istraživanje koje je vrlo relevantno za dešavanja u ovom regionu daje podatak o broju ljudi koji imaju krv sa negativnim Rh (ili rezus negativnim) faktorom. Cesto bebe koje se rode sa negativnim Rh faktorom poplave odmah nakon rođenja. Ovo je poreklo izraza ,,plava krv” koji se koristi da označi „plemenitu krv” i kraljevske loze, a i nekih drugih izraza kao što je onaj ,,od prave krvi”. Nagađa se da bi loze ,,plave krvi” mogle biti marsovskog porekla, ili odakle god da su krvne loze poreklom sa Marsa mogle da dođu pre njihovog dolasak na tu planetu. Mnogo više ljudi bele rase ima Rh negativnu krv nego što je to slučaj kod Azijata i crne rase. Geni albino belih kraljevskih Drako reptilijanaca korišćeni su da stvore „kraljevske” ljudsko-reptilijanske hibridne krvne loze, koje su korišćene da se uz pomoć njih vlada svetom od pradavnih vremena, do danas. Oni su bili ti koji su drevnim narodima bili poznati kao polu-bogovi, kojima je bio poveren zadatak posrednika, da bi kontrolisali ljudsku populaciju i upravljali svetom prema velikom Programu njihovih reptilijanskih gospodara. Ono što je jasno je, da dok su se Anunnaki-ji mešali sa mnogim rasama sa Zemlje, bela rasa je bila njihovo glavno sredstvo za preuzimanje vlasti nad planetom i „kraljevski” Drako reptilijanci na vrhu njihove hijerarhije su albino beli. Značajno je, da prema drevnim podacima, mnoge od njihovih hibridnih kreacija imaju plavu kosu i oči. Glavna promena se izgleda desila ubrzo posle katastrofa koje je izazvala planeta Venera, što se i vidi iz toga što su u kulturi Ubaida (5.000 - 4.000 godina p.n.e.), na teritoriji sadašnjeg
Iraka, poštovani bogovi koji su predstavljeni kao ljudi - gušteri, dok su Sumeri (4.000 2.000 god. p.n.e.), koji su živeli na istom podmčju likovno predstavljali svoje bogove u vrlo ljudskom obličju. Ova promena i program ukrštanja rasa u regiji Kavkaskih planina, su siguran sam, fundamentalno povezani. Mešanci Anunnaki-ja i ljudske elite su opisani od strane Sumera, a postoje i mnogi dmgi podaci o ukrštanju vanzemaljaca i ljudi, ili o tome kako su se „bogovi” i „nebeski ljudi” ukrštali sa ljudskom rasom. Najpoznatija zabeleška o tome nalazi se u Genezi: ,,Kada poče da se uvećava broj ljudi na Zemlji i kćeri im se namnožiše. Sinovi Božji tad videše da su kćeri čovečije lepe i uzimaše za ženu bilo koju od njih koju hteše... Nefilimi (divovi) behu na zemlji u tim danima - a i posle - kada sinovi Božji odlaziše kćerima čovečijim a one im rađaše decu. Ona su bila heroji iz starine, ljudi od čuvenja.” Geneza 6:1-4 Prema prevodima Zaharije Sitčina, reč Nefilim se odnosi na ,,One koji su se spustili”, dok dmgi kažu da ta reč znači oni posrnuli ili oni koji su pali. Reč „čuvenja” (engl. - ,,renown”) u ovom delu Geneze je prevod sumerske reči ,,shem”. Ona je bila prevedena u Bibliji kao da se odnosi na nečije „(dobro) ime”, misli se kao kada neko stvara ime za sebe i postaje čovek od čuvenja. Sitčin kaže da je pravo značenje reči shem „nebesko vozilo”. On kaže da to dolazi od korena reči, shu - mu, što znači ,,ono što je MU”, a MU je značilo letelica, kako on kaže. Tako termin „ljudi od čuvenja” postaje „čovek ili ljudi iz nebeskih letelica”. Oni su bili ti koji su se ukrštali sa ljudskim ženama. Taj deo iz Geneze, ja zaključujem, govori o ukrštanju između vanzemaljaca, ili onih iz unutrašnjosti zemlje, sa ljudima, da bi se proizveli reptilsko - ljudski hibridi. Izraz „sinovi Boga”, u stvari dolazi od hebrejskog, bene - ha - elohim, što se ispravno prevodi kao „sinovi bogova”. Rani proizvodi ovih genetskih mešavina bili su divovi iz legendi i postoje mnogi zapisi o rođenju takvih hibrida. Postoji obilje podataka koji dolaze iz celog drevnog sveta, sa svakog kontinenta, o rasi džinova ili divova, a biblijski Golijat bi lako mogao da bude simbolična figura koja predstavlja tu rasu. Starosedeoci Amerike imaju mnoge priče o tome kako Ljudi sa zvezda silaze sa neba da bi se razmnožavali sa Ijudskim ženama, tako Aleks Kristofer kaže da je zajednički činilac u otmicama ljudi od strane reptilijanaca, u Sjedinjenim Državama, izgleda u vezi sa nečijom krvnom linijom, naročito kod onih koji vode poreklo od američkih starosedelaca ili drevnih Indijanaca. Hopi Indijanci, setićete se, govore o tome kako su poreklom iz unutrašnjosti Zemlje. Etiopski tekst, Hebra Nagast (Nagast je bilo ime i za indijanske „bogove zmije” koji su imali moć promene oblika, Nage), je hiljadama godina star, i odnosi se na neverovatnu veličinu beba stvorenih seksualnim ukrštanjem genetike ljudi i „bogova”. Tekst govori kako se to dešavalo: „ ...Kćeri Kainove sa kojima su anđeli (vanzemaljci) začeli ... bile su nesposobne da rode svoju decu, pa su umirale.” On opisuje kako su neke od ovih gigantskih beba bile rođene carskim rezom: ,, ...Tako što bi stomaci njihovih majki bili rasporeni i one izlazile tamo gde su im bili pupkovi.” 7*46/ U drevnom jevrejskom tekstu Knjizi
Noinoj, kao i u izvodu iz nje, Knjizi Enohovoj, opisano je čudno rođenje ne - ljudskog deteta, koje ispada da je sam Noa iz čuvene priče o potopu. Napomene o tome se takođe nalaze u Svicima sa Mrtvog mora, podacima koje je ostavila Esenska zajednica u Palestini pre 2000 godina, a koji sadrže mnogo materijala iz Knjige Enohove. Čudno dete koje tekstovi opisuju je sin Lameša (Lamesh). Rečeno je da on nije bio nalik ni na jedno Ijudsko biće i da je po izgledu više ličio na ,,decu anđela sa nebesa”. Lamešov sin Noa je opisan kao dete bele kože i plave kose sa očima koje su činile da cela kuća „zasija kao Sunce”. Reptilijanska stvorenja sa sjajnim očima i svetlećim telima koja su opisana od strane Kredo Mutve, postoje u afričkim zabeleškama drevnih i modernih vremena. Plavokosa, plavooka stvorenja sa očima nalik na lasere odgovaraju opisu misterioznih ljudi ili ,,bogova” koji je bio rasprostranjen hiljadama godina pa sve do današnjeg dana i pojavljuje se u različitim kulturama širom sveta. Lameš ovako govori svojoj ženi o ocu tog deteta: ,,I gle ja pomislih u svom srcu da je ovo začeće (zaslugom) Posmatrača i Svetih... I od Nefilima... I moje srce uzdrhta u meni zbog ovog deteta.” /*47/ U Sahnemehu (Shahnemeh) ili Knjizi kraljeva legendarnoj istoriji Irana koju je 1010. n.e. sastavio arapski pesnik Firdousi (Fiidowsi), opisuje se rođenje bebe nazvane Zal, sina kralja zvanog Sam. Opet, Kralj je zgrožen neprirodnim izgledom svog deteta koje je imalo vrlo veliko telo ,,čisto kao da je od srebra”, kosu tako belu kao kod starog čoveka ili ,,kao sneg”, a lice mu se moglo uporediti sa Suncem. Sam naziva svog sina detetom demona ili detetom deva (daevas) - Posmatrača. Na Kredo Mutvinoj „ogrlici” postoji jedno oko za koje on kaže da simbolizuje „Posmatrače”, koji su po njemu ustvari Čitauri (Anunnaki) reptilijanci. Kao i patrijarsi iz Starog Zaveta Iranci izgleda da su imali averziju prema deci rođenoj sa izuzetno izraženim karakteristikama bele rase. A za koga se kaže da je ekstremno beo kao albino? Pripadnici kraljevske hijerarhije Drako reptilijanaca. Tekst Šahnemeha (Knjige kraljeva) kaže o Zalu: „Nijedan Ijudski stvor na ovome svetu Nije mogao podariti život takvom monstmmu. On mora da je od rase demona, iako još ljudskog izgleda po obličju i licu Ako i nije demon on izgleda kao čudno obojena zver” /*48/ Zal se kasnije ženi stranom princezom zvanom Rudabeh, kćerkom Mehraba, kralja Karbula i potomkom kralja Zmije, Zahaka (Zahhak), za koga se govorilo da je vladao Iranom hiljadu godina. To je bila jedna od reptilijanskih loza, pa je u skladu sa tim Rudabeh opisana visoka kao jasenovo drvo, bela kao slonovača i tako dalje, što su sve poznate karakteristike hibridnih potomaka Posmatrača i ljudi. Ovakve opise nalazimo u izobilju kada se radi o kraljevskoj lozi Irana i Bliskog Istoka, kao što je slučaj i pri poređenju sa drvećem, zbog njihove izražene visine. Iz
njihovih tekstova izgleda da su bile potrebne fizičke karakteristike Nefilima Posmatrača, da biste se kvalifikovali da postanete kralj. To je poreklo izraza „božansko pravo kraljeva”, što je pravo da se vlada zahvaljujući poreklu vaše porodične loze - krvne linije, sistem koji se nastavio i kada su se ove loze raširile Evropom. Cak i britanska titula ser (eng. - Sir), koju kraljica ili kralj daju svojim odabranim podanicima, dolazi od jedne drevne zmijske boginje (reptilijanskog porekla) zvane Sir, koja je povezana sa boginjom koja vodi poreklo od Annunaki-ja, Ninlil ili Ninkharsak, a koja se pominje u Sumerskim tablicama. Njen muž Enlil, bio je zvan Blistava Zmija Sjajnih Očiju. Njegov brat, Enki, takođe je bio poznat kao Zmija i njegov amblem su bile dve spletene zmije, što je bio i simbol njegovog „kultnog centra” u Eridi, a to je takođe znak moderne medicinske profesije. Ovaj simbol je poznat kao caduceus (lat.) (vidi sl 5). Ova nam informacija dolazi iz Sumeskih tablica po prevodu Zaharije Sitčina i to je opisano u njegovoj knjizi. Zato sam se zapanjio kada mi je Sitčin lično rekao da nema dokaza o zmijskoj rasi (reptilijancima) i savetovao me (skoro upozoravajući) da zaustavim moje istraživanje o ovakvim stvarima. Ideja da o tome ne postoje nikakvi dokazi je naprosto smešna, pa zašto bi mi to onda Sitčin rekao? On je bio čvrst u svom stavu da treba da prekinem tu liniju Slika 5 - Drevni „ cađuceus”, istraživanja. Ja ne gajim apsolutno nikakvu simbol moderne medicine, kao i simbol mnogih drugih stvari, koje, sumnju da su Anunnaki i Posmatrači ista sasvim moguće, uključuju i reptilijanska rasa - „zmije sa sjajnim očima”, kao dvostruku spiralu DNK, ill možda što to navode Kristijan (Christian) i Barbara predstavljaju neku određenu O’Brajan (Barbar O’Brien) u svom delu „Genije frekvenciju ili talasnu dužinu. retkih”. /*49/ Autor i istraživač, Endrju Kolins (Andrevv Collins), kaže da ima kananitsku bakarnu figurinu koja predstavlja jednog od njihovih bogova iz perioda od oko 2000 godina p.n.e. /*50/ Figurica ima zmijoliki vrat i glavu nalik kobri koja se uvija okolo da bi formirala zmijoliki ukras ili pokrivku za glavu. /* 51/ Tokom hiljada godina od kada su ove kraljevske reptilsko-ljudske hibridne loze stvorene, one su se sve više integrisale među većinsku ljudsku populaciju i postale manje fizički uočljive, ali njihova osnovna genetska struktura je ostala ista i Bratstvo vodi vrlo detaljan popis genetskih podataka o tome ko je ima a ko ne. Kristijan i Barbara O’Brajan, u svojoj knjizi, kažu da su se Anunnaki ukrštali sa Ijudskim rodom stotinama hiljada godina u prošlosti, pa da su se zatim sa njima ponovo ukrštali oko pre 30.000 godina, a rezultat drugog ukrštanja bilo bi biće koje je po genetskoj strukturi 75% Anunnaki a 25% ljudsko. Ja mislim da je došlo do još jednog ukrštanja između ove dve rase u mnogo skorije vreme, posle velike poplave koju je izazvala Venera pre oko 7.000 godina. Ove kasnije loze bi, naravno, (po njihovoj genetskoj strukturi)
bile još više Anunnaki nego one prethodne. Ovo su reptilijanski mešanci koji i danas upravljaju svetom, a izobilje reptilijanskih gena koje oni imaju je ono što im omogućava da menjaju oblik iz reptilijanskog nazad u naizgled ljudski i obrnuto. Pomenute krvne loze takođe imaju moć da stvore ekstremno jak hipnotički pogled, baš kao kada zmija hipnotiše svoj plen, pa odatle potiče izraz ,,nekoga gledati urokljivim okom”. Kredo Mutva opisuje sasvim iste fenomene koji se javljaju u Africi. Sve ovo je razlog opsesije oko prave krvi i podobnog ukrštanja koju izražavaju porodice ,,plave krvi” i njihovi izdanci. Zbog toga su se, od najranijih vremena poznate istorije, oni ,,plave krvi”, prinčevi prestolonaslednici i visoka aristokratija ženili svojim polusestrama ili rođakama, baš kao što su to činili i Anunnaki-ji, sudeći prema Sumerskim tablicama. Najvažniji geni su se u ovom neprekidnom nizu prenosili preko ženske linije, zato je izbor ženskog seksualnog partnera bio od vitalnog značaja za njih. Vrlo je značajno da je krvna linija, loza ,,kralja-zmije” potekla baš iz Irana, jer su se iz tog regiona gde se nalaze lran, Kurdistan, Armenija, Turska i Kavkaske planine nadmoćno pojavile reptilijansko-ljudske krvne loze da bi preuzele vlast nad svetom. Čovek koji je bio unutar Bratstva, poreklom Rus, rekao je da postoji ogroman vortex, jedna međudimenzionalna kapija, u Kavkaskim planinama, kroz koju su vanzemaljci ušli u ovu dimenziju. To bi svakako objasnilo mnogo toga. Reč Iran dolazi od ranijeg naziva za tu zemlju koji je bio Ari-ana ili Ari-an, što znači zemlja Arias-a ili Arijevaca. /*52/ I danas postoje dve veoma različite rase u Kurdistanu, jedna koja ima kožu boje masline, srednje je visine i ima tamne oči, dok drugu čine mnogo viši ljudi, svetle kože, često plavih očiju. Primetićete da su ove crte smatrane osobinama ,,više rase”, od strane nacista, a to je bilo zbog toga što su nacisti znali za, od široke javnosti sakrivenu, istoriju i povezanost sa reptilijancima. Endrju Kolins (Andrew CoIIins) u svojoj knjizi ,,0d pepela anđela”, pruža kompletne dokaze da je biblijski edenski vrt bio visoko u oblasti Irana- Kurdistana, a naravno, tema zmije je u samom srcu priče o edenskom vrtu. U blizini te oblasti, nalazila se Medeja, u kojoj su kraljevi na iranskom zvani Mar što na persijskom jeziku znači zmija. /*53/ Mars = zmija? Oni su zvani „zmajska dinastija Medeje” ili „potomci zmaja”. /*54/ Ja ne sumnjam da su se Drako reptilijanci ukrštali sa ljudima da bi proizveli hibridne mešavine unutar bele rase, i zaista, postoji i danas mnogo ljudi širom sveta koji tvrde da su se parili sa reptilijancima. Oko 2.200 p.n.e. Egiptu je osnovan „Kraljevski dvor Zmaja” od strane sveštenika Mendesa i njegovo postojanje se nastavlja do današnjeg vremena, 4.000 godina kasnije, u obliku „Kraljevskog dvora Zmajevog suvereniteta”, kome se sada glavni centar nalazi u Britaniji. Neki ljudi ga nazivaju Bratstvom zmije. Rani kraljevi Sumera, Egipta i kasnije lzraela su bili pomazani tokom svog krunisanja „mašću Zmaja”, što je u stvari mast svetog krokodila. Krokodil je u Egiptu zvan meseh (messeh) i od ove reči dolazi izraz mesija (engl- messiah) koja znači pomazanik. Kraljevi u naslednom nizu su takođe zvani „Zmajevi” i sav ovaj simbolizam je u vezi sa znanjem da te kraljevske porodice potiču od krvnih loza ljudsko-reptilskih mešanaca. Kada bi se mnoga kraljevstva ujedinila u borbi izabrali bi kralja nad kraljevima, a on je bio poznat kao „Veliki
Zmaj” ili Drako. Slavni keltski naziv, Pendragon, bio je verzija te titule. Reč „kraljevsko” (engl. - kingship) u stvari potiče od engleske reči ,,kin” u značenju krvni rod, tako da je ,,kin-ship” (u značenju krvno srodstvo) postala reč - ,,kingship”. Samo da bih jače naglasio poentu o reptilskim lozama ističem da je ime koje su Egipćani davali svom svetom krokodilu-mesehu bilo... Drako. To je, takođe, postao simbol egipatske nauke o lečenju a njihova grana u Izraelu nazvana je Eseni i bila je predstavljena znakom morske zmije -„Bistea Neptunis” od strane „kraljevske”, Merovinške dinastije i njihovih potomaka u Francuskoj. Isto su pleme, svi oni. Ako pogledate deo sa slikama, videćete jednu egipatsku pretstavu ,,boga” na zidu hrama u Sakari (Saqquara) - koja izgleda kao da predstavlja neljudsku reptilijansku figuru sa onim što bi moglo biti par krila. Pretpostavljam da bi se moglo samo učiniti kao da je tako, ali pogledajte sami pa prosudite. Još uvek stižu prijave da su viđena plavokosa, plavooka stvorenja, sa očima kao laserima. Jedna moja prijateljica iz Amerike rekla mi je o iskustvu koje je njen otac doživeo ranih sedamdesetih. Živeli su u Turskoj u to vreme, gde je on radio za američku vojnu obaveštajnu službu (Military Intelligence). Jedne noći je došao kući u užasnom stanju. Kada je upitan šta nije u redu, samo je promrmljao: ,,Svet nije onakav kakav mi mislimo da jeste”. Iako je retko pio, zatražio je viski, a zatim još jedan. Kada se opustio ispričao je svojoj kćeri o razgovoru koji je tog dana vodio preko radija sa jednim pilotom, smeštenim u vojnoj bazi u Turskoj. Pilot je podneo izveštaj o tome kako je leteo u blizini Severnog pola kada su se odjednom motori na avionu zaustavili i svi električni sistemi isključili. Avion se onda polako sam vertikalno spustio na zemlju i na pilotovo zaprepašćenje planinski vrh se otvorio a avion je ušao i zaustavio se unutra. Ono što je video bilo je kao scena iz filmova o Džems Bondu. lzašao je iz aviona, pitajući se šta se, dovraga, dešava, baš kada su mu u susret izašli visoki, plavokosi ljudi, sa kožom boje „bisera” i „plavo- crvenkastim” očima koje su izgledale nekako pune elektriciteta: kao oči sa laserskim pogledom. Svi oni su nosili dugačke bele odore, a što je možda značajno, tako je opisivan ,,bog” iz Centralne i Južne Amerike, poznat kao Kvecalkoatl (Quetzalcoatl). Oni su takođe nosili na lancu medaljon sa malteškim krstom. Pilotovo sećanje je bilo maglovito oko toga šta se desilo pošto je sreo „plavooke”, ali se sećao kako je ušao u jednu prostoriju i video grupu tih bića kako sede oko dugačkog stola. Najzad, odveden je nazad u svoj avion i dok se on uzdizao iz planine, motori i električni uređaji su ponovo proradili sami od sebe. Sada, pošto ste čuli ovaj opis od jednog savremenog američkog pilota, pogledajte kako Knjiga Enohova opisuje Posmatrače (engl. - the Watchers). „I preda mnom se pojaviše dva čoveka kakva do tada ne videh na Zemlji. I lica njihova sijahu kao Sunce, a oči njihove behu kao upaljene svetiljke... Njihove ruke bejahu belje od snega.” /*53/ Ovo će nas povezati sa drevnim opisom „bogova” kao „onih koji sijaju”. Svakako ima mnogo više toga u našoj istoriji nego što nam je rečeno, na planeti se danas dešava mnogo više nego što većina Ijudi uopšte može da zamisli, a
kamoli poveruje. Mnoge vanzemaljske rase, ne samo reptilijanci, delaju na Zemlji i oko nje u ovoj našoj ili iz viših dimenzija. Mnogi koje su oteli vanzemaljci prijavili su, kao i istraživači, da bića sa Oriona i Plejada stupaju u interakciju sa ljudima. Iz onoga što sam čuo od ljudi bliskih Bratstvu, koji su videli neke od ovih vanzemaljaca, Orionci (okrutna, ali prelepa rasa po rečima mojih doušnika) imaju neku vrstu saveza sa reptilijancima, koji takođe imaju veze i sa Orionom. Ja sam siguran da su biblijski anđeli bili Posmatrači, reptilijanci, oni sa krilima kao i oni drugi. Sam izraz ,,sinovi bogova” je preveden u, grčkoj verziji Starog Zaveta, kao angelos - anđeli. Iz mog istraživanja se pokazuje da postoje različite reptilijanske frakcije: postoje oni koji su pozitivniji u svom odnosu prema čovečanstvu i oni koji žele samo da dominiraju i kontrolišu. Obe ove grupe su postale poznate kao Posmatrači ili anđeli, ovi zadnji kao pali anđeli. Može lako da se desi da se legende o Svetom Mihajlu koji baca Zmaja na zemlju u poslednjoj bici i o Svetom Đorđu koji pobeđuje Zmaja odnose na dugotrajni sukob između pravih belih Marsovaca i reptilijanskih Anunnaki-ja. Sveti Mihajlo i Sveti Đorđe su drevni feničanski heroji, koji, dakle, dolaze iz baš onog dela sveta, gde su Anunnaki pokrenuli svoj program ukrštanja rasa i dugo vremena tamo delali otvoreno u reptilijanskom obliku. U poslednjoj knjizi Biblije, Knjizi Otkrovenja, vidimo jasnu vezu napravljenu između stvorenja poznatog kao Satana (ili Sotona) i zmije ili reptila: ,,I veliki Zmaj bejaše bačen dole, stara zmija, onaj koji je zvan đavo ili Satana, obmanjivač celoga sveta; on beše bačen dole na Zemlju, a njegovi anđeli behu bačeni zajedno sa njim.” /*56/ ,,... 1 on beše dograbio Zmaja, staru zmiju, koji je đavo ili Sotona, i vezaše ga za hiljadu godina i baci ga u ambis i zatvori ga i zapečati nad njim, da on ne bi obmanjivao narode nikada više.” /*57/ U fragmentu iz Svitaka sa Mrtvog mora, prevedenom od strane jevrejskog naučnika, Roberta Ajsenmana (Robert Eisenman), postoji opis Posmatrača zvanog Belial (Bel?), koji je opisan kao ,,princ tame” i ,,kralj zla”. Kaže se da je on bio zastrašujuće pojave - zmijolikog tela a lica nalik zmiji otrovnici. Jedna od glavnih anđeoskih grupa u Hebrejskom predanju su Serafimi ili „vatrene zmije”, a Posmatrači su vrlo povezani sa opisima zmija. U Persijskom učenju takođe se govori o biću koje oni opisuju kao ,,staru zmiju koja ima dve noge”, baš kao što Knjiga Enohova prikazuje hodajuće zmije. Kada uzmete u obzir da se za Drako reptilijanske kraljevske vođe kaže da su bili oko 4 metra visoki i bele kože, zapravo beli kao albino, ili ,,belji od snega”, to se opet može povezati sa vrlo belom kožom džinovskih hibridnih beba Posmatrača i ljudi, opisanih u Knjizi Enohovoj, kao i drugde. Trebalo bi još da naglasim, rođenje deteta, mešanca Posmatrača i ljudi, opisano u Knjizi Enohovoj, jeste rođenje samog biblijskog Noe. Ako je to tako, Noa je, u stvari, reptilsko-ljudski hibrid, a mnogi ljudi su pokušavali da dokažu da potiču baš od Noe - u stvari da potiču od Posmatrača i Anunnakja. U hebrejskom mitu, Nefilimi su opisani kao ,,awwim” što znači oni koji pustoše, ili zmije. U
Svicima sa Mrtvog mora, Noa je opisan da izgleda kao ,,deca (palih) nebeskih anđela” čije se „začeće (desilo) zaslugom Posmatrača... i Nefilima”. Po jevrejskom predanju, Eva se smatra pramajkom Nefilima i povezuje se sa hebrejskim rečima koje znače život i zmija. Evu je, naravno, iskušavala zmija, prema legendi iz Starog Zaveta i drugim izvorima. U poglavlju 69 Knjige Enohove vidimo da je, među Posmatračima koji su ljudima prenosili tajna znanja, bio Gadrel (Gadreel), pali anđeo koji je bio identifikovan kao onaj koji je iskušavao Evu. Knjiga Enohova je zabranjena od strane rimske Crkve koja je težila da porekne ranije hrišćansko verovanje u postojanje anđela od krvi i mesa kao i palih anđela koji imaju fizička tela i ukrštaju se sa ljudima. To se radilo zato da bi široke narodne mase bile spreČene da razumeju istinsku situaciju. Ali masoni (ili slobodni zidari), koji kontrolišu rimokatoličku Crkvu danas, zajedno sa drugim ograncima Bratstva, uvek su gledali na Enoha kao na jednog od svojih legendarnih osnivača. Samo ime Enoh znači „inicirani”. Tema o palim anđelima koji ljudskom rodu otkrivaju zabranjena tajna znanja može se naći u Knjizi Enohovoj kao i u drugim delima. Među onima koji su odavali te tajne su Azazel, koji je ljude naučio umetnosti kovanja metala i Semiaza, koja ih je naučila umetnosti magije. Ove priče su izrodile mnoge kasnije legende o herojima koje su imale istu temu, a od njih je najpoznatiji Prometej, grčki bog, od rase Titana, za koga se kaže da je ukrao vatru (to jest znanje) bogovima i dao je ljudima (odabranoj manjini). Zlatna statua Prometeja postavljena je u Rokfeler centru u Njujorku. Rokfelerovi su čistokrvni reptilijanci, što znači da su potpuno svesni pravog značenja i pozadine legende o Prometeju. Slučajno, baš od Posmatrača zvanog Azazel vodi poreklo glava jarca koja se koristi u satanističkim ritualima, kao i izraz žrtveni jarac. Prema knjizi Levitiksa (Leviticus) Izraelci bi žrtvovali dva jarca u vreme praznika Jom Kipura, Dana pokajanja. Jedan je bio žrtvovan Bogu, a drugi Azazelu. Sveštenik bi stavio obe ruke na glavu jarca koji bi trebao da bude žrtvovan Azazelu i onda bi ispovedio grehe naroda. Tada bi jarac bio odveden u divljinu i gurnut u provaliju, simbolišući tako palog anđela Azazela koji je zamišljan kao vezan lancima u pustoši - „ambisu” po jeziku Knjige Otkrovenja - za šta ja mislim da je neka vrsta zarobljavanja u nižoj četvrtoj dimenziji. Od ovoga je nastala drevna tema o žrtvenom jarcu koja se u jednoj formi manifestuje kroz simboličnu priču o „Isusu”. Jarčeva glava Azazela, palog anđela - reptilijanca u satanizmu je simbolički prikazana izvrnutim pentagramom. Možemo da raspravljamo o detaljima, a i moramo to da radimo jer postoji ogromna količina informacija koja tek treba da bude otkrivena. Ja sam imam beskonačan niz pitanja. Ali postoje neke teme koje se stalno pojavljuju: vanzemaljske rase su posećivale Zemlju sa različitim namerama milionima godina i njihovo međusobno ukrštanje je stvorilo mnogo različitih vrsta. U dalekoj prošlosti postojale su visoko tehnološki razvijene civilizacije zasnovane na vanzemaljskom znanju - to je bilo Zlatno doba, kako su taj period u davnini zvali. Pre oko 450 hiljada godina Anunnaki su stigli, reptilijanska rasa predvođena od strane krilatih, albino belih Drako - reptilijanaca, oni su težili da zauzmu našu planetu. Moguće je da su oni do tog vremena već bili okupirali i naselili Mars. Dugo vremena
Anunnaki su živeli otvoreno kao reptilijanci, ali iz nekih razloga, moguće zbog neprijateljstva koje su prema njihovom izgledu pokazivali drugi vanzemaljci i ljudi, oni su rešili da se prikriju. Spremili su se da preotmu planetu tako što će na sebe uzeti ljudski izgled. Ovo je uključivalo program ukrštanja koji je stvorio ljudsko reptilijanske krvne loze, kroz koje bi oni mogli da delaju iz niže četvrte dimenzije. Reptilijanci iz četvrte dimenzije nose svoja ljudska tela kao genetski plašt i kada jedno telo umre isti reptilijanac se „preseli” u drugo telo i nastavlja sa ostvarivanjem njihovog velikog vekovnog Programa u sledećoj generaciji. Možete o tome da razmišljate kao o nošenju svemirskog odela koje se posle upotrebe baca. Ova stvorenja su oni koje medijumi vide kao reptilijance unutar ljudskih fizičkih tela. Izgleda da oni moraju da izaberu telo kojim dominiraju reptilijanski geni da bi ga zauzeli, zbog toga su određene krvne loze uvek na pozicijama moći. Drugi manje čistokrvni reptilijansko - ljudski hibridi su oni koji bivaju zaposednuti reptilijanskom svešću iz četvrte dimenzije i to su oni ljudi koje medijumi vide kao ljudska bića natkriljena reptilijancem. Razmnožavanje putem brakova unutar iste porodice treba da posluži da se pojača reptilijanski genetski kod kod spomenutih krvnih loza, a to onda čini samo zaposedanje mnogo lakšim i efektnijim, nego što je to slučaj kod onih sa manje reptilijanskih gena. To je razlog zbog koga Bratstvo ima tako detaljan spisak o ovim genetskim lozama. Tako oni znaju koji ljudi mogu da budu zaposednuti (od strane reptilijanaca) lakše nego drugi. Ipak reptilijanci teže da utiču na sve Ijude, tako što stimulišu oblike ponašanja koji dolaze iz reptilskog dela mozga, R kompleksa - hijerarhijsko razmišljane, agresiju, sukobe, podelu, nedostatak samilosti i potrebu za ritualnim. Pod ritualnim ja ne podrazumevam samo neko oblačenje odore za učestvovanje u satanističkoj ceremoniji. Postoje mnogi primeri za ljudsku opsednutost ritualnošću, uključujući i rađenje istih stvari u isto veme, dan za danom, nedelju za nedeljom. Reptilijanci su koristili belu rasu kao glavno sredstvo za širenje i postizanje globalne kontrole, ali oni su se mešali i sa svim drugim rasama, uključujući tu i Kineze, Japance, Arape i one koji se nazivaju Jevreji. Kredo Mutva, Zulu šaman, kaže da crne kraljevske loze u Africi tvrde da imaju isto poreklo da potiču od „bogova” - kao i bela akristokratija, pa zato vođe koje se pojavljuju u Africi i danas pripadaju istim tim lozama. Sve to dozvoljava reptilijancima da kontrolišu naizgled nepovezane ljude ili organizacije. To je kao vanzemaljska verzija scenarija u kome članovi istog tajnog društva rade na različitim mestima od uticaja, dok ostatak populacije nema pojma o tome da su svi oni povezani. Možete da pogledate u niz naizgled različitih ljudskih bića na različitim pozicijama moći koja dolaze do istih zaključaka i vode istu politiku. To bi se, valjda, tumačilo kao politička eksplozija demokratije i otvorenog govora. Ali šta ako njih sve kontroliše jedna ista sila? Onda bi to bila diktatura, ali ukoliko niste upoznati sa pravom situacijom kako ćete to znati? To je ono što se dešava po pitanju reptilijanaca koji delaju kroz ljudska tela i putem mreže tajnih društava, koje su njihove krvne loze stvorile ili u koje su se infiltrirale. U Knjizi Enohovoj se kaže da je onima rođenim iz krvi Nefilima (reptililjanskoljudskim mešancima) zbog njihovog predačkog duha suđeno da „nanose bol, ugnjetavaju, uništavaju, napadaju, ratuju i donose uništenje na zemlji”. /*58/
Drugim rečima njihova tela mogu da budu zaposednuta njihovim ,,predačkim duhom” reptilijancima iz niže četvrte dimenzije. U Sjedinjenim Državama postoji organizacija zvana Sinovi Džereda (engl. - Sons of Jeared), koja je nazvana po Enohovom ocu. Oni su se zavetovali na „bespoštedni rat” protiv potomaka Posmatrača koji su kao „ozloglašeni faraoni, kraljevi i diktatori kroz istoriju vladali ljudskim društvom”. U njihovoj publikaciji „Džereditski propagator”, oni osuđuju Posmatrače kao „supergangstere”, zvezdanu mafiju koja vlada svetom. /*59/ Mnogi ljudi me pitaju kako u današnje vreme reptilijanska elita može da izazove takvo ubijanje, razaranje i patnju bez pokazivanja ikakvih emocija. Barem neke reptilijansko-ljudske genetske linije izgleda da nemaju ljudske emocije, a takođe izgleda da su mnogo okrutniji nego ljudi. To bi upravo bio opis Džordža Buša, Henrija Kisindžera, Dejvida Rokfelera, engleske kraljice Elizabete i tako dalje, a to nije naročito iznenađujuće jer su oni pravi primerci reptilske rase koja dela u ljudskoj sferi. Ono što sam istakao u ovom poglavlju će zapanjiti i većinu onih koji su pratili i godinama podržavali moj rad i ja to mogu da razumem. Ali ja sam naučio iz ogromnog, povremno čak ekstremnog, iskustva da pratim tok kojim me vodi život i idem kuda god da me on vodi. Kada osetim ritam života, ja igram uz njega. Kada čujem da mi se obraća, ja slušam. Ja idem tamo gde me muzika vodi, bez obzira koliko bi to neverovatno moglo biti, ili kakve bi posledice to moglo imati na moj život. Reč za one koji to još nisu isprobali: - bićete zapanjeni kakva avantura život odjednom postaje, do kakvog znanja možete da doprete, da ga prihvatite i shvatite, kada idete sa tokom i prestanete da se borite protiv njega iz straha da ne budete različiti. Kod većine ljudi se dešava da im zasmeta „glava” jer se plaše da napuste konvencionalni način razmišljanja. Plaše se onoga što bi dmgi ljudi mislili i rekli o njima. Ali kako možete da obelodanite ono što je nezamislivo ukoliko ne razmišljate o tom nezamislivom? Da li mi to kažemo da sve znamo? Zar nema ničeg više da se sazna? Naravno da itna. Mi znamo samo delić svega onog što postoji. I koja je sila bila ta koja nas je dovela barem do ovog dosadašnjeg nivoa znanja. To su bili oni koji su se usuđivali da misle i da prenesu drugima ono što se do tada smatralo nezamislivim. Bez takvih ljudi ljudska rasa ne može da napreduje, a to je baš ono što odgovara reptilijancima, ljudi koji žive u večnom zatvoru svog uma. Sta se ono ranije pričalo? Ljudi će leteti? Besmislica! Da ćemo jednom moći da putujemo brzinom većom od brzine zvuka? Luda pomisao! Da ćemo moći da stvaramo bebe u laboratorijskim epruvetama i kloniramo ljude i životinje? Naprosto komično! Pa ipak sve to, a i mnogo više je učinjeno od strane onih koji su se usuđivali da misle o nezamislivom dok su im se ostali rugali. Pokušajte da tako razmišljate pre nego što sasvim zaboravite kako se to radi. Razmišljajte izvan onih granica za koje su vam rekli da predstavljaju realnost. Odbiti da tako učinite znači pristati da živite u najgoroj zatvorskoj ćeliji, znači krajnju mentalnu i emocionalnu stagnaciju - krajnju kontrolisanost. I zaista to i jeste način na koji smo kontrolisani još od kada je cela zavera počela.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Dr Arthur David Horn „Vanzemaljsko poreklo čovečanstva”, „Uticaj vanzemaljaca na Ijudsku biološku i kulturnu evoluciju”, 1994. Jason Bishop III ,,Matrix 11”, sastavio Valdamar Valerian (Arcturys Book Service, USA, 1990.) - str. 96 Rev. John Bathhurst Deane „Obožavanje zmije” (J. And F. Rivington, London 1833.) „Biblijski mitovi”,- str. 11 Ibid. str. 15 Ibid. str. 12 Francis Hitching „Svetski atlas misterija” (Pan Books, London 1981.) str. 10, odeljak pod nazivom Smrt dinosaurusa Ibid. Ibid. John Rhodes, internet sajt Reptoid, http://www.reptoids.com Dale Russel, „Eksponencijalna evolucija: implikacije o postojanju vanzemaljskih oblika života” (Advanced Space Research, 1983.) „Svetski atlas misterija”, str. 159 Ibid. Herbert S. Zim i Robert H. Baker „Zlatni vodič” (Golden Press, New York, 1985.), str. 58 Graham Hancock „Potraga za izgubljenom civilizacijom” (TV kanal 4. 1998.) Profesor Fillip Calahan „Drevne misterije i moderne vizije” (Acres, Kansas, USA, 1984.) Vidi sajt Reptoid, John Rodes John Rodes, tekstovi sa njegovog internet sajta VVilliam Bramley „Bogovi raja” (Avon Books, NY) Nexus magazin, april - maj 1994. - str. 52-54 Arizona Gazette „Istraživanja u Velikom Kanjonu”, 5. april 1909. John Rodes „Ljudsko-reptilijanska veza”, privatno štampan list, 1993. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Cathy O’Bren i Mark Philips „Trans-formacija Amerike” (Reality Marketing Inc, Las Vegas, USA, 1995.) Ibid. str. 165, 166 Ibid. str. 165 Ibid. str. 209-210 Ibid.
32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59
Ibid. str. 174 Hunter S. Thompson „Strah i gađenje u Las Vegasu” (Vintage Books, NY, 1998., prvi put štampano 1971.) Cymatics „Zaceljujuća priroda zvuka”, video snimak, MACROmedia, USA Los Angeles Times i Herald Examiner, 21. jul 1988. „Dolazak” Steelworks Films, 1988. „Oni žive”. Alive Films, 1988. „Vanzemaljsko uskrsnuće”, 20-th Century Fox, 1997. Film „Poslednja Bitka” Warner Brothers Television, 1984, izdanje na video traci iz 1995. Alex Christopher „Pandorina kutija I i II, moguće nabaviti od Pandora’s Box, 2663, Valleydale Road, Suit 126, Birmingham, Alabama Izlaganje Alex Christopherson na KSEO radiju, USA, 26 april 1996. Transkript emisije Leading Edge Research Group Jason Bishop III, citiran u Leading Edge. Jason Bishop III „Matrix 11”, - str. 96 Ibid. Ibid, str lOOc-lOOd Andrew Collins ,,lz pepela anđela”, „Zabranjena zaostavština pale rase” (Signet Books, London, 1997.) - str. 35 „Apokrifna Geneza” prevod dela Svitaka sa Mrtvog mora, preveo Naham Avigd i Yigael Yadin, izdato 1956. Na Jevrejskom univerzitetu, Jerusalim Fridowsi, „Šah Nemeh od persijskog pesnika Fridausi-ja”, prevod James Atkinson (Frederick Waren, London, 1886.) Christan O’Brien sa Joy O'Brien „genije nekolicine prića o osnivačima edenskog vrta” (Turnstone Press, Wellington, England, 1985.) ,,lz pepela anđela”, - str. 268, 269 Ibid. L.A. Waddwll „Feničansko poreklo Britonaca, Škota i Anglo- Saksonaca” (The Christian Books Club of America, CA, prvo izdanje 1934.) str. 65 ,,lz pepela anđela”, - str.191 Ibid. Druga Knjiga Enohova, 1:4-5 Otkrovenje, 12:9 Ibid - 20:2-3 Geza Vermes Svici sa Mrtvog mora na engleskom (Penguin Books, Harmondsworth, 1990.) Ibid, str. 7
TREĆE POGLAVUE
Vavilonsko Bratstvo ako se poplava povlačila posle kataklizme koju je izazvala planeta Venera, preživeli su sišli sa planina ili su se popeli na površinu iz dubina Zemlje. Oni su se potom nastanili na niskom zemljištu u ravnicama i počeli da iznova grade svoje civilizacije. To je bilo doba kada su se Sumer, Egipat i civilizacije iz doline Inda odjednom pojavile već visoko tehnološki razvijene, iako bi se moglo reći da su one postojale i ranije, a tada su se samo vratile na svoj pređašnji nivo posle prolaska velikih katastrofa. Sumerska civilizacija je započela svoje postojanje na vrhuncu razvoja zbog iznenadne infuzije znanja koje je dobila od bele rase Arijevaca, poreklom sa Marsa, koja se proširila sa Kavkaskih planina i Bliskog Istoka naniže u doline Sumera, Egipta i dolinu reke Ind, gde su, sa čime se čak i konvencionalna istorija slaže, visoko razvijena društva spontano iznikla. Ipak, unutar ove bele rase, kao i unutar drugih, postojala je genetska linija koju ću ja zvati reptilsko-arijevskom ili reptilsko- ljudskom. (Kad god u knjizi koristim izraz Arijevci, ja mislim na belu rasu.) To su bile ukrštene krvne loze stvorene genetskim manipulacijama Anunnaki-ja. Glavni centar za reptilsko-Ijudske krvne loze, u starom svetu, posle povlačenja velikih voda potopa, bio je Vavilon, na jugu sumerske oblasti uz obale reke Eufrata. Pobliži pogled na dokaze, izgleda, pokazuje da je Vavilon stariji nego što se do sada smatralo i to je bio jedan od prvih gradova iz doba posle poplave. Tu su se škole misterija i tajna društva prvo formirala, da bi se proširila celim svetom u hiljadama godina koje su sledile. Bratstvo koje kontroliše svet današnjice je samo moderan izraz Vavilonskog Bratstva koje su sačinjavali reptilsko-arijevski sveštenici i „kraljevska” porodica koji su tamo zajedno stigli posle velike kataklizme. U Vavilonu iz vremena posle poplave, od pre oko 6.000 godina, ustanovljena su i formirana fundamentalna verovanja - zapravo izmanipulisana fundamentalna verovanja - današnjih svetskih religija, da bi se stekla kontrola i vlast nad svetom. Osnivač Vavilona, po podacima iz drevnih tekstova i legendi, bio je kralj Nimrod, koji je vladao zajedno sa svojom ženom kraljicom Semiramidom. Nimrod je opisivan kao „moćni tiranin” i jedan od „džinova”. Arapi su verovali da je posle vremena poplave Nimrod bio taj koji je sagradio, ili ponovo sagradio, neverovatnu građevinu u Balbeku u Libanu, sa njenim zidom u koji su podignute i ugrađene tri kamene gromade, od kojih je svaka teška po 800 tona. Rečeno je da je on vladao
oblašću u kojoj se sada nalazi Liban, a sudeći prema tekstu Geneze, prvi centri iz kojih je Nimrod vladao bili su Vavilon, Akad i neki drugi gradovi koji su se nalazili u zemlji Shinar (Sumer). Kasnije on je proširio svoju vlast dalje u Asiriju i izgradio gradove kao što je Niniva, gde su mnoge od Sumerskih tablica nađene. Nimrod i Semiramida (ili stvorenja koja su ta imena simbolisala) poticali su od reptilskih krvnih loza, koje su takođe postale poznate kao Titani, dakle od genetskog lanca ljudi zaposednutih reptilijancima i čistokrvnih reptilijanaca. Za rasu „divova” ili „Titana” se kaže da su Noini potomci, a sam Noa je beba opisana u Knjizi Enohovoj (prvobitno zvanoj Knjiga Noina) kao hibridna mešavina Posmatrača i ljudi, izuzetno bele kože. Nimrodov otac, po tekstu Geneze, bio je Kuš (Cush), takode poznat kao Bel ili Belus, koji beše unuk Noin i sin Hamov. Kuš je postao poznat kao božanstvo, Hermes, što znači Hamov sin. /*1/ Ham ili Khem znači u prevodu „ onaj koji je opečen” i to može imati veze sa kultom obožavanja Sunca. /*2/ Velika mreža bogova potekla je od Vavilona i njegovih veza sa Egiptom. Nimrod i Semiramida su ostali ključna božanstva Bratstva sve do današnjeg dana, pominjući se pod mnogim raznim imenima i simbolima. Nimrodov simbol je bila riba, a simbol kraljice Semiramide riba i golubica. Semiramida može da bude simbolična predstava Ninkharsag, stvoriteljke prvih reptilsko-ljudskih hibridnih Slika 6 - Simbol „Fleur-de-lis", koji, mešanaca. Nimrod je bio riblji bog-zmaj koji je između ostalog, predstavlja vavilon- likovno predstavljan kao polu čovek, polu riba. sko trojstvo Nimroda, kraljice Semi/*3/ Ovo je trebalo da simbolično prikaže da je on ramide i Tamuza. bio polu-čovek, polu-reptil sa krljušću na koži. Kraljica Semiramida je takođe predstavljana u liku ribe, zato što su Vavilonci verovali da je riba moćan afrodizijak i ona je postala simbol Boginje ljubavi. /*4/ Ali ključni simbolizam ovde se nalazi u ribljoj krljušti = reptilskoj krljušti. Odatle potiče korišćenje ribe u hrišćanskom simbolizmu i arhitekturi. U svojoj ulozi „Svetog duha”, Semiramida je prikazivana kao golubica koja drži maslinovu grančicu, a Semiramida znači i „nosilac grane” kao u reči ,,Ze” (engl. član - ,,the”) „emir” (grana) i „emit” (nosilac) /*5/ Obratite takođe pažnju na simbolizam ovoga u priči o Noi i Velikoj poplavi, kada se golubica vratila (na brod) noseći u kljunu maslinovu grančicu. Da li to označava povratak reptilijanaca posle poplave? Ime Semiramida je razvijena forma imena jednog ranijeg indijskog božanstva, zvanog Sami-Rama-Isi ili Semi-ramis. /*6/ Riba i golubica su dva simbola koja su još uvek u širokoj upotrebi u religioznim ritualima i ceremonijama, iako većina ljudi koji u njima učestvuju ne znaju za njihovo pravo značenje. Sin Fejn (Sinn Fein), političko krilo terorističke grupe iz Severne Irske, zvane IRA, ima golubicu za svoj simbol, a golubicu ćete naći i na mnogim skiptrima koje nose britanski monarsi (vidi odeljak sa slikama). Obe ove organizacije su moderni paravani za Vavilonsko Bratstvo i golubica simboliše kraljicu Semiramidu. Golubica
za njih nije simbol mira, nego simbol smrti i uništenja zbog obrnutog simbolizma kojim se služe unutar Bratstva. Ako je nešto pozitivan simbol za široke narodne mase, onda to postaje negativan simbol u Bratstvu, a to dozvoljava njihovim negativnim simbolima da budu postavljeni svuda na javnim mestima. Niko se ne žali, jer ljudi i nemaju pravu ideju šta ti simboli, kao što je onaj golubice, stvarno predstavljaju. Semiramidu su zvali „Nebeska kraljica” (takođe i Rea), „Devica majka bogova”, a ponekad je bila poznata i kao „Velika majka zemlja” (Ninkharsag). Ona je poštovana i pod imenom Astarte „Zena koja je napravila kule”, a to bi se moglo odnositi na Kulu Babela (Kulu vavilonsku ili babilonsku) za koju se kaže da ju je Nimrod izgradio. Krvne loze evropskih kraljevskih porodica su poreklom od reptilsko-arijevskih loza iz Vavilona, a sama kruna se razvila od ukrasa za glavu kakav je nosio Nimrod i koji je imao rogove, a verovatno i iz kulta obožavanja Sunca, kao što ćemo kasnije videti. Rogovi su simbolizovali vladarev autoritet i kasnije su se razvili u metalni obruč sa tri roga, koji je simbolički predstavljao kraljevsku moć koja ima božanski autoritet. /*7/ Ovo je predstavljeno simbolom „fleur de lis” (srp. - cvet ljiljana) na koji nailazimo na raznim kraljevskim predmetima savremenih dinastičkih porodica (vidi sliku 6). Kao što sam već pomenuo, za kraljevsku hijerarhiju Drako reptilijanaca, krilatih albina, rečeno je da imaju rogove i ja sam siguran da je to pravo poreklo rogatog ukrasa za glavu koji je nosio kralj u drevna vremena. Po klasičnom opisu đavo takođe ima rogove nalik onim Drako reptilijanaca. Nimrodu je bila data titula Baal (Gospodin, engl.-Lord) a Semiramida je bila Baalati (Gospa ili Moja gospa, engl. - My Lady). Latinski izraz za ,,My Lady” je „Mea Domina”, koji se u iskvarenoj varijanti u današnjem italijanskom jeziku pretvorio u „Madonna”. /*8/ Nimrod je predstavljan u dvostrukoj ulozi, kao Bog otac i Ninus, sin Semiramide, a njena maslinova grančica je simbolisala ovog potomka stvorenog putem „devičanskog začeća”. Ninus je takođe bio poznat kao Tamuz (Tammuz), za koga se kaže da je bio razapet na krst sa janjetom kod nogu i ostavljen u pećini. Kada je velika stena pomerana sa ulaza u tu pećinu tri dana kasnije, njegovo telo je bilo nestalo. Cini li vam se kao da ste to već negde čuli? Ova tema o mužu-ženi-sinu koja je predstavljena u priči o Nimrodu-Semiramidi i Ninusu/Tamuzu, takođe se može naći u mitologiji o Ozirisu-Izidi i Horusu kod Egipćana, a postoje njeni ekvivalenti i u Indiji, Aziji, Kini, kao i na drugim mestima. Mnogo kasnije ti likovi će postati Josip, Marija i Isus. Kada su Vavilonci održavali svoje letnje obredne ceremonije da označe smrt i uskrsnuće posle tri dana Ninusa/Tamuza za žrtvu su nuđeni slatki hlebovi ispisani znakom solarnog krsta. Da, čak i vruće zemičke sa ukrasom u obliku krsta koje su deo britanske uskršnje tradicije vode poreklo iz Vavilona. Uskrs doiazi od još jednog lica i imena koje je nosila kraljica Semiramida - Ištar, a od toga, i moguće od još jednog božanstva Bratstva - Aštarot (Ashtaroth), mi danas imamo naziv „Aštar” kao u terminu „Komanda Aštar”, što predstavlja kompletno izmanipulisano verovanje „Nju Ejdž” pokreta (engl. - ,,New Age” = srp. - Novo doba) u jednog vanzemaljskog „heroja” koji je došao da nas spasi. Vavilonski mitovi i simbolizam su dali osnov za sve vodeće religije, naročito hrišćanstvo.
Rimska katolička Crkva je kreacija Vavilonskog Bratstva i papa još uvek nosi mitru u obliku riblje glave da bi se time simbolisao Nimrod. To je takođe i pravi značaj „Ribarskog prstena” (engl. - „Fishermans Ring”). Stolica Svetog Petra je smatrana za svetu relikviju, ali je 1968. godine naučna komisija otkrila da ona nije starija od IX veka. A što je značajnije, prema Enciklopediji katoličanstva ona je ukrašena sa dvanaest ploča koje predstavljaju dvanaest Herkulovih podviga. Ta ista knjiga tvrdi da je Herkul bilo drugo ime za Nimroda, pre nego što je postalo ime Grčkog božanstva. /*9/ Godine 1825., papa Lav XII dozvolio je proizvodnju medaljona povodom praznika crkve i on je sadržao predstavu žene koja je upadljivo simbolisala kraljicu Semiramidu. Zena je držala krst u svojoj levoj ruci, pehar u desnoj, a na glavi je imala krunu sa sedam zraka, kao što je ona na Kipu Slobode, što je još jedna predstava kraljice Semiramide, koji je poklonjen gradu Njujorku od strane francuskih Masona. Jedan čovek koji mi je davao poverljive informacije, ima rodake koji su na visokim pozicijama u Vatikanu i on mi je rekao kako mu je, za vreme vladavine pape Jovana Pavla 11, priređen obilazak palate sa vodičem i kako je ostao zabezeknut onim što je video i saznao. Pokazana mu je Papina kada od čistog zlata, koja je ukrašena svim astrološkim simbolima i gledao je vakumski zatvorene sefove koji sadrže hiljade drevnih ezoteričnih knjiga, koje su bile pokradene i sakupljene tokom stotina godina religiozne diktature rimske Crkve koja je sprečavala njihovo javno pojavljivanje. Treba zapamiti da su rimska Crkva i Vavilonsko Bratstvo jedno isto. Nimrod je takođe Enanus (Enannus), bog sa dva lica, koji je kasnije kod Rimljana bio poznat kao Janus. Jedan od braće Anunnaki-ja, Enki, ,,bog zmija” bio je poznat i kao Ea, što je ime koje možete naći širom afričke tradicije. Masonski orao sa dve glave koje gledaju na levo i na desno, istočno i zapadno, simboliše Nimroda u ulozi Enanusa, i ja bih sugerisao da je orao, barem delimično, simbol krilatih Drako reptilijanaca. Enanus, rečeno je, poseduje ključ nebeskih vrata i on je jedini posrednik između Boga i ljudskog roda, zbog čega je svako verovanje, koje nije podržano od njega, lažno i osuđeno na propast. Ovo je bilo odlično oruđe uz pomoć koga je Vavilonsko sveštenstvo nametalo svoju volju narodu, i tačno ista takva prevara je korišćena od strane njihovih naslednika, hrišćanskih sveštenika, rabina, islamskog sveštenstva, hinduista i svih ostalih. Rimokatolička titula kardinal izvedena je od reči „cardo” što znači šarka, i odnosi se na Nimroda u ulozi čuvara nebeskih vrata. /*10/ Vavilonski sveštenici čak su osnovali i vladajuće telo zvano Veliko veće pontifa, ime koje je kasnije korišćeno u rimskoj Crkvi. /*11/ Vavilonski visoki sveštenik, koji je vodio unutrašnji krug iniciranih, bio je poznat kao... Petar, u prevodu... „Veliki interpretator”. Dan slave Svetog Petra tradicionalno se proslavljao na dan kada je Sunce ulazilo u astrološku kuću ribe, onog istog dana kada je odavana počast Enanusu i Janusu! /*12/ Vavilonska religija, kao i sve njoj slične koje će uslediti, sastojala se od dva nivoa. Mase su izmanipulisane tako da veruju u sujeverne izmišljotine i da prihvataju simbolične priče bukvalno, dok je iniciranim izabranicima davano pravo znanje, uz kaznu smrti ako bi ga ikada otkrili drugima. Na ovaj način istine o životu, pravim mogućnostima ljudskog roda, istoriji i reptilijanskom velikom
Programu bile su izgubljene za narodne mase i sačuvane samo za izabranu nekolicinu. Praksa prinošenja ljudske žrtve bila je od fundamentalnog značaja za Vavilonsku religiju i gde god da su se kretali članovi Vavilonskog Bratstva i njihove reptilijanske krvne loze, praksa žrtvovanja ljudi išla je uvek uz njih, jer su reptilijanci zahtevali te rituale. Oni zlonamerni od njih izgleda da su razvili zavisnost od ljudske krvi, a to je preneseno i njihovim mešancima, kao što će pokazati dokazi koje ću vam predstaviti nešto kasnije. Vavilonski sveštenici su morali da jedu nešto od onoga što su davali za žrtvu svojim „bogovima”, pa je tako reč za sveštenika „Cahna-baal” postala izraz kojim se označava onaj koji jede ljudsko meso, kanibal. /*13/ Moloh, što je ime letećeg guštera koga sam spominjao ranije, bilo je još jedno ime za Nimroda - Tamuza. „Tam” znači usavršiti a ,,muz” znači spaliti. Prema tome možete da vidite simbolizam Tamuza-Moloha u ritualima u kojima se spaljuju deca, što se, zapanjujuće, dešava i danas. Beltejn (Beltane) ritual, koji su kasnije izvodili druidi u Britaniji na dan 1. maja, Majski dan, uključivao je spaljivanje dece u stomaku ogromnog ljudskog obličja napravljenog od pruća. Taj običaj je nasleđen od Vavilonaca kada se Bratstvo proširilo Evropom. Zapravo, moguće je da su se reptilijanci naselili na onoj zemlji koja danas pripada Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj, pre nego što su se fokusirali na Bliski Istok i Afriku. Tamuzov praznik obeležavao se 23. juna, a proslavljano je njegovo uzdizanje iz podzemnog sveta. Pošto je uskrsnuo, Tamuz je bio poznat kao Oanes (Oannes), bog riba, a Oanes je verzija imena John=Džon (srp. - Jovan). /*14/ Iz tog razloga Džon je korišćen kao simbol Tamuza-Nimroda u vidu simboličnih likova kao što je bio Jovan Krstitelj. 23. jun, kada se održavala gozba u slavu Tamuza, tako je postao hrišćanski praznik, zvan Veče Svetog Jovana (slava Svetog Jovana)! Kombinacija Nimroda i Semiramide bila je predstavljana pod bezbrojnim imenima u civilizacijama i kulturama koje su se od njihovog vremena razvile. Božanstva širom sveta možda izgledaju kao veliki nedokučivi talas imena, ali to su u stvari neverovatno različita imena za dve uvek iste božanske figure. Još jedno božanstvo čije je kult žrtvovanja dece široko rasprostranjen u satanizmu, je Kronos, kralj Kiklopa iz grčke mitologije. On je bio poznat kao graditelj kula i on je skoro sigurno još jedna verzija Nimroda, graditelja biblijske Vavilonske kule. /*15/ Razlog zbog koga su reptilske krvne loze uključene u takve gnusne ritualne radnje i danas je, u stvari, sasvim jednostavan, zato što su oduvek bile. Kada pratite reptilske krvne loze kroz istoriju, nalazite da one koriste iste rituale i čine žrtvene obrede istim božanstvima, od svojih početaka pa sve do današnjih dana. Još jedan deo iz Knjige Enohove govori o tome kako su se Posmatrači parili sa ljudskim ženama i o ponašanju njihovog poroda: ,,I one ostajahu trudne i radahu velike divove... koji proždiraše sve što je bilo u posedu ljudi. A kada ljudi ne mogoše više da ih izdržavaju, divovi se pobuniše i okretoše protiv njih, te proždiraše rod čovečiji. I grehove činjaše protiv ptica i zveri i reptila i riba, a proždirahu meso i pijahu krv i jedni od drugih. Zemlja se tužaše protiv onih koji počiniše takva bezakonja.” /*16/
Ovaj odeljak opisuje krvne linije koje ja ističem, a one su se prvo sakupile unutar Vavilonskog Bratstva, koje se od tada raširilo preko celog sveta. Dok mi gledamo kroz svoje oči i osećamo se kao deo ove fizičke stvarnosti, reptilijanci gledaju u ovu treću dimenziju, nalik na nekog ko gleda kroz prozor. U ovom slučaju ti prozori su za njih oči koje ima neko fizičko telo. Naša svest se nalazi u trećoj dimenziji, dok se njihova svest nalazi u četvrtoj dimenziji i gleda u treću. Kada znate koje znake da tražite videćete da su oči te koje ih odaju. One su tamne, probadajuće i hladne. Čistokrvni reptilijanci nisu vezeni za svoja tela kao što su to ljudi. Oni ih svesno koriste kao „svemirska odela” da bi delali na ovom svetu, pa kada se jedno istroši, oni naprosto preuzmu drugo. Zbog ovakvog „zaposedanja” od strane reptilijanaca, kao i drugih entiteta koji postoje na nivou niskih vibracija, nastale su stare priče, kao i one moderne, o demonima, đavolima, i zlim dusima koji zaposedaju ljudski um i telo. Reptilijnci i drugi oblici svesti iz niže četvrte dimenzije, vibracione septičke jame kako je ja zovem, su oni koji bivaju prizvani tokom satanističkih, crno-magijskih rituala, i tokom tih rituala dešava se da su mnogi, neočekivano, kao lutke „priključeni” na reptilijansku svest i tako zaposednuti. Tako je bilo u Vavilonu a tako je i danas. Kao što sam otkrio u knjizi ,,Ja sam ja, ja sam slobodan”, a nastaviću da razrađujem tu temu i u ovoj knjizi, hijerarhija današnjeg Bratstva uveliko praktikuje satanističke rituale, žrtvovanje dece, ispijanje krvi i druge odvratnosti koje bi vam oduzele dah. Da, ja govorim o nekima od najvećih kraljevskih, poslovnih, bankarskih i medijskih porodičnih imena na planeti. To su ljudi kao što su Henri Kisindžer, Džordž Buš, članovi britanske kraljevske porodice kao i mnogi drugi predsednici, ministri vlada i članovi vladajućih kuća. Zvuči neverovatno? Naravno, ali kada istina nije zvučala neverovatno u svetu takvog poricanja pravog znanja i stvaranja iluzija u kakvom mi živimo? Tri glavna elementa Vavilonske religije bili su vatra, zmije i Sunce. Objasniću zašto su oni fokusirali svoju pažnju na Sunce jer to čini veoma važan deo priče. Većina zemaljske populacije imala je kult obožavanja Sunca, zbog njegovih očiglednih vrednosti, toplote i svetla kao i zbog načina na koji ono utiče na ljudske useve i dobrostanje. Ipak, unutar hijerarhije Vavilonskog Bratstva i drugih elitnih grupa, koje su posedovale napredno znanje, usredsređivali su pažnju na Sunce i iz sasvim drugačijih razloga. Oni su razumeli pravu prirodu Sunca kao multidimenzionalne svesti koja se proteže solarnim sistemom na nivoima frekvencija koji se ne mogu opaziti. Čak i u fizičkoj dimenziji Sunčeva emisija elektromagnetne energije pogađa nas iz sekunde u sekundu, nikad ne prestajući. Sunce ima prečnik od nekih 1.460.000 kilometara i sadrži 99% materije koja se nalazi u našem solarnom sistemu. /*17/ To je jedna ogromna lopta energije koja funkcioniše vrlo slično atomskoj bombi i unutrašnja temperatura Sunca može da dostigne čak i do 14 miliona stepeni C. /*18/ Ono rotira brže na ekvatoru nego na svojim polovima i zato je aktivnost sunčevog magnetnog polja naprosto ogromna. Pisac i istraživač Moris Kotrel (Maurice Cotterell) je napravio dugačku i detaljnu studiju sunčevih pega i aktivnosti sunčevih protuberanci u toku kojih Sunce odašilje magnetnu energiju neverovatne moći. Te protuberance na fotografijama izgledaju kao
neverovatni gejziri vatre, neki do 17.000 kilometara visoki. /*19/ Ta energija putuje do Zemlje nošena sunčevim vetrom i ona može da utiče na kompjuterske sisteme i izazove prekide rada električne mreže. Ali zahvaljujući Van Alenovom pojasu, zoni radijacije koja okružuje našu planetu i povezana je sa njenim magnetnim poljem, ta sunčeva energija ne može nas spržiti. Moris Kotrel je proučavao ciklično pojavljivanje sunčevih pega i tako je ustanovio kratak, dug i veliki ciklus solarne aktivnosti, kao što objašnjava u svojoj knjizi, koju je napisao zajedno sa Edrijan G. Gilbert (Adrian G. Gilbert) zvanoj „Majanska proročanstva”. /*20/ Kada je Kotrelov rad bio već uznapredovao, on je naišao na jedan neverovatan matematički sistem brojeva i simbola, koje je za sobom ostavio drevni narod Maja iz Centralne Amerike. Maje su tvrdile da vode poreklo od „bogova” i da su danas izgubljena ostrva njihov pređašnji dom. Njihovi zapanjujuće precizni matematički i astronomski sistemi, kao i njihovo merenje vremena, nasleđeni su od mnogo starijih kultura i u krajnjoj liniji, od vanzemaljaca. Već smo videli da je bivši meksički predsednik, Migel De La Madrid, tvrdio da su se Maje genetski mešale sa reptilijancima, „rasom iguana”, kako je on to rekao. Moris Kotrel je bio fasciniran kada je shvatio da su se majanski ciklusi ljudske evolucije neobično podudarali sa njegovim ciklusima pojačane emisije magnetne energije, povezane sa sunčevim pegama. Gledano kroz period od više hiljada godina oni su bili neverovatno vremenski podudarni. Ovo je sasvim objašnjivo. Sve je energija. Zivot nastaje kao posledica interakcije magnetnih polja. Promenite namagnetisanost i promenićete prirodu energetskog polja. Promenite energetsko polje i promenićete prirodu mentalnog, emocionalnog, duhovnog i fizičkog života, što je sve zapravo ista energija u različitim formama. Druge planete čine baš to dok kruže oko Sunca utičući na Zemljino magnetno polje: mi nauku o tome nazivamo astrologija. Kotrel veruje da na nas utiču ta polja pre u trenutku samog začeća nego u trenutku kada smo rođeni, što je gledište koje ima velikog osnova. Ja osećam da oba ta trenutka imaju veliki uticaj na naš život. On je putem svojih istraživanja ustanovio da aktivnost sunčanih pega odgovara ljudskom ciklusu plodnosti, kao i pojavi i padu velikih civilizacija i imperija. Naučnici su takođe otkrili ljudski unutrašnji časovnik koji je sinhronizovan sa kretanjem Sunca. Ukratko, sunčev efekat na ljudski život je fundamentalan i daleko od onoga što je na prvi pogled očigledno, kao što su toplota i svetlost koju nam Sunce daje. Vanzemaljci su znali za ovo još u davna vremena i Sunce je zato posmatrano sa strahopoštovanjem. Ono je psihičko i fizičko srce celog solarnog sistema i zato je ono postalo simbol Tvorca, naročito muškog aspekta kreativne sile... „Onoga koji je svetlost sveta”. Poznavanje stvarnog značaja Sunca biće opšta tema kroz ostatak ove knjige, dok budemo putovali kroz istoriju sve do današnjih dana. To, ipak, pravi dekodiranje istorije malo kompleksnijim jer su drevni narodi stalno koristili Sunce i astrološki simbolizam u svojim pričama, pa su neka od imena njihovih bogova korišćena da simbolišu Sunce i njegove planete. Ustanoviti šta u tim pričama ima literarni a šta stvarni simbolički značaj je pravi izazov. Ja takođe smatram da je izraz „Bog Sunca”, korišćen, barem delom, kao simbolička
predstava vanzemaljaca i njihovih mešanaca, za koje se u starim tekstovima kaže da su imali lica koja su sijala kao Sunce - ,,0ni koji su sjajni”. Fenomen reptilijanskih stvorenja koja „sijaju” i zrače svetlost je opisan od strane Kredo Mutve u video radu „Reptilijanski program, prvi deo”. Zamislite moć koju bi stekli da njome obezbedite napredak i ostvarenje Programa i manipulišete ljudskom rasom da su vam bili poznati energetski ciklusi Sunca i drugih planeta, i način na koji oni mogu uticati na ljudsku svest. Znali biste kada će ljudi biti skloniji da ispolje bes, agresiju, strah, sumnju i krivicu, pa biste tako znali kada da organizujete izbijanje ratova, ekonomske kolapse i tako dalje. Bratstvo je oduvek posedovalo ovo znanje i ono ga vrlo efektno koristi do današnjeg dana, kao što ću dokumentovati u svom tekstu. Vavilonsko Bratstvo i njegove reptilijanske krvne loze raširili su se preko Srednjeg i Bliskog Istoka, naročito u Egipat, i vremenom u Evropu i na Američki kontinent. Ja sam mišljenja da je rana egipatska civilizacija, nastala posle geoloških poremećaja koje je izazvala Venera, bila delo Arijevaca poreklom sa Marsa, Feničana, sa ili bez pomoći reptilijanskih Anunnaki-ja. U svakom slučaju pre isteka 2.000 godina p.n.e. reptilijanci su već preuzeli. „Kraljevski dvor Zmaja” osnovan od strane sveštenika Mendesa oko 2.200 god. p.n.e. a on i danas postoji kao „Imperijalni kraljevski dvor vladajućeg Zmaja”. Autor Lorens Gardner (Laurence Gardner), je trenutni kancelar „Imperijalnog dvora vladajućeg Zmaja” i njegova poštanska adresa u Devonu, Engleska, je u Kolomba Hausu (engl.- Colomba House). Kolomba=golubica=kraljica Semiramida. Prema Gardneru, ime Drakula znači „Drakulin sin” i vodi poreklo od princa Vlada II od Transilvanije-Valahije (Vlaške), a on je bio kancelar „Zmajevog dvora” u XV veku. Prinčev otac je bio zvan Dracul unutar tog dvora. Dracul=Drako (Draco). Gde god da je išlo, Vavilonsko Bratstvo je stvaralo sopstvene mistične škole da bi uspelo da izmanipuliše narod da poveruje u besmislice, kao i da se odrekne svoje moći kroz sujeverje i strah. U isto vreme oni na višim nivoima ove piramidalne hijerarhije prenosili su svoje napredno znanje izabranima koji bi služili reptilijanskom vekovnom Programu. Tamo gde su i postojale druge škole inicijacije, one bi bile infiltrirane i preuzimane od strane Vavilonskog sveštenstva. Skole misterija su postojale desetinama hiljada godina, možda i stotinama hiljada, a korišćene su da bi se dalje prenelo napredno znanje onima za koje hijerarhija i sveštenstvo odluče da su toga vredni. U svojoj knjizi „Gospodari mudrosti” J. G. Benet (J. G. Benett) piše o tome kako mu je ruski mistik G. Gurđijev (Gregori Gurđieff), rekao da mistične škole datiraju unazad najmanje 30 do 40 hiljada godina u prošlost. /*21/ Gurđijev je rekao da je to saznao iz pećinskih crteža u Kavkaskim planinama i Turkestanu (obratite pažnju da se ta ista oblast opet spominje). Ja sam često čuo kako ljudi „Novog doba” (engl. - New Age) vrište od ozlojeđenosti na samu pomisao da su drevne škole misterija bile deo sistema manipulacije. Pa, prvo i prvo, ne bi trebalo da postoje ikakve strukture, ma kakve namere da imaju, koje bi uskraćivale znanje ljudima. Nije me briga kakve njihove namere sve mogu biti, jer, jednom kada uzmeš za svoje pravo da ljudima uskratiš znanje i počneš da odlučuješ o tome ko će, a ko neće znanju imati pristup, počinješ da igraš vrlo
opasnu i arogantnu igru. Postoje oni koji su imali dobre namere i koji su želeli da iskoriste razne mistične škole da bi dali znanje onim ljudima za koje su verovali da će ga mudro iskoristiti i ja ne smatram da su sve te škole bile zlonamerne, naravno da ne. Ali čak i one koje su imale pozitivne namere bile su vremenom infiltrirane od onih koji služe reptilijancima. Kao što je Menli P. Hal (Manly P. Hall), masonski istoričar napisao: „Dok detaljno razrađena ceremonijalna magija nije bila nužno zla, iz njenog izopačavanja nastalo je par lažnih škola čarobnjaštva, ili crne magije, (u Egiptu)... Crni magovi iz Atlantide nastavili su da sprovode svoju vrhovnu moć, sve dok nisu sasvim potkopali i korumpirali moralnu poruku koju su imala prvobitna mistična učenja... oni su uzurpirali poziciju koja je ranije pripadala iniciranima, i zgrabili vlast nad duhovnom upravom.” „Tako je crna magija upravljala državnom religijom i paralisala intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinca, tražeći njegovo potpuno i bespogovorno slaganje sa dogmom formulisanom od strane sveštenika. Faraon je postao marioneta u rukama Skerletnog koncila (Scarlet Council) - saveza arhi- čarobnjaka koji je na vlast uzdiglo sveštenstvo.” /*22/ Crni magovi, za koje Hal navodi da su ranije živeli u Atlantidi, su bili, za mene, reptilijansko-ljudski hibridi iz, kako ga ja zovem, Vavilonskog Bratstva. Njihova mreža tajnih društava je ona koja sada prekriva globus i dela u, bukvalno, svakoj zemlji. To dozvoljava koordinaciju njihovog Programa preko nacionalnih granica i između, naizgled, nepovezanih kompanija i institucija, kao što su politika, bankarstvo, biznis, vojska i mediji. Znanje nije samo po sebi ni dobro ni loše, ono samo postoji takvo kakvo jeste. Način na koji mi koristimo to znanje može biti pozitivan ili negativan. Na višim nivoima mreže koju sam spominjao, znaju za pravu moć Sunca, magnetizma i uma; za efekte koje planete imaju na ljudsko ponašanje; kako da manipulišu vremenom, svešću, energijom i još mnogo čime. Ako se koristi zlonamerno, ovo znanje može postati neverovatno destruktivno i manipulišuće, a to je ono što se i desilo. U isto vreme reptilijanci su koristili svoja tajna društva da bi stvorili institucije koje će delati u javnoj sferi, kao što je religija i politika sa svojim strankama, putem kojih bi isisali svako naprednije znanje iz javnog opticaja. Inkvizicija je bila odličan primer primene ove tehnike. Cak i ako biste samo pričali o ezoteričnim temama značilo je da ste potpisali sopstvenu smrtnu presudu. Ova podvala je bila tako efikasna da i danas imate hrišćane koji osuđuju ezoterično znanje kao „đavolje delo”, a u isto vreme je baš to isto znanje sam temelj njihove religije. Ako želite da saznate odakle je hrišćanstvo zapravo došlo samo ostanite uz moju knjigu. To je reciklirani paganizam i to je moguće dokazati. Pa ipak hrišćanstvo je korišćeno, na zapravo vrlo briljantan način, kao glavno sredstvo za uklanjanje vitalnog znanja iz javnog domena. Kad god bi hrišćanska i dmge religije preuzele kontrolu nad nekom oblašću, drevni tekstovi kao i podaci iz usmenog predanja su uklanjani i uništavani. To je izbacilo iz
opticaja upravo ono znanje koje su reptilijanci koristili i još uvek koriste da bi manipulisali neznalačkom publikom. U ime hrišćanstva je, takođe, većina podataka o istinskoj istoriji čovečanstva bila uništena, zajedno sa znanjem o uticaju, pozitivnom kao i negativnom, koji su na ljudske poslove imale vanzemaljske rase. To je dozvolilo da bude napisana jedna alternativna, izmišljena „istorija”, koja je odvojila ljudski rod od njegovih korena. Kontrolisanje istorije je veoma važno jer, ako manipulišete načinom na koji Ijudi vide ono što zovemo prošlost, možete veoma uticati na to kako će oni videti sadašnjost. Teme koje sam u svom izlaganju istakao do sada, zajedno sa božanstvima i simbolima, putovaće sa nama od davne prošlosti do današnjeg dana, kako budemo pratili ekspanziju Vavilonskog Bratstva širom celog sveta. Uvek bi Vavilonski čistokrvni reptilijanci, kao i njihove hibridne mešavine, izmanipulisali svoj put do pozicija moći i uticaja u zemljama u kojima bi se naselili. Oni su imali mnogo viši nivo znanja od većinskog stanovništva, a kao motivacija reptilijancima iz četvrte dimenzije, već je postojao dugoročni plan na kome se radilo, ili „Veliki vekovni posao”, ime pod kojim je Program Bratstva postao poznat masonima. Oni bi dozvoljavali ne-reptilskom stanovništvu da obavi sav posao i onda, kada bi društvena zajednica bila organizovana, sveštenici i inicirani u Bratstvo bi preoteli sve pozicije od religiozne i političke moći, pa bi osigurali da svako napredno znanje koje je do tada i bilo u opticaju bude isisano iz javnog života i ubačeno u njihove mistične škole i tajna društva. Bela rasa i reptilsko-arijevski hibridi su se pojavili iz oblasti Kavkaskih planina i planina Irana i Kurdistana, posle vremena velike poplave, da bi se nastanili u Egiptu, Izraelu/Palestini i onim oblastima koje danas zovemo Jordan, Sirija, lrak i Turska, a koje se protežu sve do planina Kavkaza (vidi sliku 7). Od karakterističnog je značaja da su iz iste ove oblasti izronile i velike svetske religije, što nije nikakva slučajnost. U ranijim vremenima, civilizacije Sumera, Vavilona i Asirije bile su uglavnom u oblasti koju danas zauzima Irak, dok je Turska bila ranije poznata kao Mala Azija i Persija. Ričard Lorens (Richard Laurence), nadbiskup Lašela, koji je prvi preveo sa etiopskog na engleski jezik Knjigu Enohovu, ustanovio je, iz opisa najdužeg dana u godini, da je autor tog teksta morao da živi negde u Kavkaskom regionu, a ne u Palestini, kao što je većina ljudi verovala. /*23/ To je mesto iz koga su proizašle glavne reptilsko- ljudske krvne loze, a originalni tekst Knjige Enohove je verzija mnogo starije Knjige Noine, dakle čoveka koji je bio reptilijanski mešanac. Arijevska rasa, koja se širila u nove oblasti, bila je poznata pod mnogim različitim imenima, od kojih su najznačajnija Hetiti i Feničani. Ja mislim da su postojala i druga arijevska naselja izvan spomenute oblasti, moguće da je Britanija jedno od njih, a svakako je sigurno da su reptilijanci delali i u drugim delovima sveta, kao što je Američki kontinent. Ali ta planinska oblast oko Kavkaza i dole ka dolinama Sumera i Egipta je ključ za otkrivanje prave ljudske istorije, onakve kakva je bila u proteklih sedam hiljada godina. Kavkaske planine su se pojavljivale ponovo i ponovo u mom istraživanju i kako je onda samo prikladno da se beli ljudi iz Severne Amerike nazivaju kokejžan (engl. „Caucasian ). Čak i prema tumačenju oficijelne istorije, bela rasa iz oblasti
LAND ofthe GODS Caucosu.s v Mountains R.Dđimtje
Mounta irt regitm of safety đuriruj Great Kioorf
GrtCdtin Crtf>|>mf«U'trt
irov IIITTITKS/ PHOCNICIANS
N’iiU’vah
PilOCCA
K/I'ujri.š
V Crrfc '
Cvptus
Ba&vCon
Tyrc Pl IOENICIANS Joppa:. nuiRrAv.vLi.vnns
ACejcattdria
|enisa(em
^EGTPTIANS/
>PHOCNICIANS
Lgypt R.NiCe
Stuner
K.IhipiVrntcs
Tfie Arvan race seitfeit jfi Surner and expatu(ed to ■■ E(jv|rt after tfieflood vvatcrs receded. Tfie
Repti(e-Aryans tvere ftased (ar
Slika 7 Zemlja bogova u drevnom svetu, odakle su došle krvne loze arijevaca i reptilaarijevaca iz oblasti Kavkaskih planina, Sumera, Vavilona i Egipta. Treba reći da su u drugim delovima sveta postojale napredne rase u to vreme.
Kavkaza je bila ona koja se naselila u dolini Inda, oko 1.550 godina p.n.e., stvarajući ono što se danas naziva hindu religijom. Bila je to ista ona arijevska rasa (oni sebe nazivaju „Arija”) koja je uvela drevni jezik - sanskrit, u Indiju, i dala priče i mitove koje sadrže hinduističke svete knjige, Vede. L. A. Vadl (L.A. Waddell), u svom izvanrednom istraživačkom radu o arijevskoj rasi, ustanovio je da je otac prvog arijevskog, u istoriji zabeleženog, kralja Indije (koji se pominje u epu Mahabharata u indijskoj budističkoj istoriji), bio poslednji istorijski kralj Hetita u Maloj Aziji. /*24/ Indijski Arijevci su obožavali Sunce u liku svog boga oca Indre. /*25/ Pod mnogim različitim imenima isti narod Arijevaca se naselio u Sumeru, Vavilonu, Egiptu i Maloj Aziji, sada Turskoj kao i u drugim zemljama Bliskog Istoka, donoseći sa sobom svuda iste priče, mitove i religiju. Ovo je razlog iz koga, kao što ćemo detaljnije videti kasnije u ovoj knjizi, sve velike svetske religije pričaju jednu te istu priču ali se koriste različitim imenima. One sve dolaze iz istog izvora, od arijevske rase, koja izgleda da je poreklom sa Marsa, kao i od ljudsko- reptilijanskih hibridnih krvnih linija koje skriveno delaju unutar nje. Oni koje nazivamo jevrejskom rasom takođe su poreklom iz oblasti Kavkaskih planina, a ne, kako se tvrdi, iz Izraela. Jevrejski istorijski i antropološki nalazi su pokazali da samo mala nekolicina ljudi koji se nazivaju Jevrejima, ima bilo kakve genetske veze sa Izraelom. U VIII veku je narod zvan Hazari živeo u planinama Kavkaza, a u južnim oblastima Rusije desilo se masovno preobraćanje u judaizam. Kasnije, kada je to (Hazarsko) carstvo propalo, ti isti ljudi su migrirali na sever, tokom dugog vremenskog perioda, da bi se na kraju nastanili u drugim delovima Rusije, Litvaniji i Estoniji. Odatle, oni su ušli u zapadnu Evropu i vremenom došli do Sjedinjenih
Slika 8 - Arijevci i reptili-arijevci su se proširili morem i kopnom u Evropu pod mnogim različitim imenima, a posebno zahvaijujući Britanskoj Imperiji oni će vremenom preuzeti vlast nad celim svetom.
Američkih Država. Porodica Rotšild (Rothschild) je jedna od tih krvnih loza. A takođe je to i Henri Kisindžer (Henry Kissinger). To su isti oni ljudi koji su opravdali preuzimanje arapske Palestine posle Drugog svetskog rata, govoreći kako im je „Bog” dao pravom od starine tu zemlju kao svom „izabranom narodu”. Istina je međutim, da je njihova originalna domovina Kavkaz i južna Rusija, a ne Izrael. Pogledajte knjigu ,,I istina će te osloboditi” za detaljno potkrepljene podatke 0 ovoj priči i o manipulacijama tajnog društva koje je stajalo iza stvaranja Izraela, koji je zapravo zemlja Rotšildovih. Bela rasa se proširila ka severu, u Evropu. Prvi od tih ljudi došli su morem, pod imenom Feničani, a tokom mnogih narednih vekova drugi su došli preko kopna (vidi sliku 8). Dva naroda iz gmpe onih koji su migrirali kopnenim putem zvani su Kumeri i Skiti i kroz seriju izmena imena iste krvne loze su naselile Evropu 1 spojile se sa ranijim naseljenicima arijevcima iz Britanije i severne Evrope, koje su tamo doveli, veliki moreplovci, Feničani. Feničani su od presudnog značaja za ovu priču i ja ću im se detaljnije vratiti za koji trenutak. Kumeri su migrirali severozapadno iz oblasti Kavkaza i Male Azije (Turske) u zemlje koje danas zovemo Belgija, Norveška, Nemačka i Danska. Rimski istoričari, Plinije i Tacit, rekli su da svi narodi uz obalu Norveške i Danske pripadaju istoj etničkoj grupi, a to je podržano i arheološkim nalazima, koji ukazuju da su se ti narodi tu doselili oko 300 do 250 godina p.n.e. Dmgi deo naroda Kumera putovao je uz tok reke Dunava, kroz Mađarsku i Austriju do južne Nemačke i Francuske. Njih su Rimljani
nazivali Galima, a Grci su ih znali kao Keltoi ili Kelte. Neka od tih keltskih plemena takođe su se naselila u Boemiji i u Bavarskoj, a neka su izvršila invaziju na severnu Italiju. Salust, rimski istoričar, beleži kako su Rimljani bili više puta poraženi od strane „Kumbra”, za koje on kaže da su bili Gali. Jedan drugi rimski istoričar kaže da su ti „Kumbri” bili Kelti. Oni su bili podeljeni u tri plemena. Belge (u severno- istočnoj Francuskoj), Gale (u centralnoj Francuskoj) i Akvitance (u južnoj Francuskoj sve do Pirinejskih planina). Do drugog veka p.n.e., Gali/Kelti (bela rasa Kumera poreklom iz oblasti Kavkaskih planina i Srednjeg Istoka) su zauzeli celu centralnu Evropu kao i severnu Italiju, a potom su krenuli da osvoje i njen ostatak. Oko 280. godina p.n.e., sjurili su se u Malu Aziju da ponovo zauzmu zemlje svojih predaka. Kao što je rekao profesor istorije Henri Roulinson (Henry Rawlinson): ,,0ve dve velike invazije Male Azije je izvela jedna ista rasa, u prvom navratu zvana Kumeri a u drugom, Gali”. /*26/ Ovi galski napadači su se nastanili u oblasti zvanoj Frigija, koja je kasnije postala poznata kao Galatea (Gaul-atia) i tom bi narodu trebalo da je pisao Sveti Pavle u novozavetnom tekstu, Pismu Galatejcima. Kumeri ili Kumbri su se takođe naselili u Velsu i do današnjeg dana ime te zemlje na velškom glasi Cymru (Kumra). Skiti, još jedna grupa poreklom od arijevskih naroda, su takođe migrirali na sever Evrope, iz oblasti Kavkaza, gde je po dolasku njihovo ime bilo promenjeno, od strane Rimljana, da bi se napravila razlika između njih i drugih plemena. Sveti amblemi Skita sadržali su zmiju, vola (Nimrod/Taurus=Bik), vatru (Sunce, znanje) i Tho ili Theo koji je bio bog Egipćana, nazvan Pan. Rimljani su zvali Skite Saramiti i Germani, što dolazi od latinske reči „germanus”, sa značenjem pravi, izvorni. Skiti su tako bili poznati kao „lzvorni ljudi” i naravno od imena Germani dobijamo nazive German i Germanija (Nemačka). Ova promena imena potvrđena je u pisanju rimskih istoričara Plinija i Straba. Anglo-Saksonci, koji su živeli u Britaniji, takođe su poznati pod rimskim imenom Germani. Zemlja zvana Saksonija je u moderno doba postala severna Nemačka (engl. - North Germany) i Norveška. I Angli i Saksonci poreklom su iz istog genetskog izvora - belih Kumera i Skita koji dolaze iz oblasti Kavkaza i Bliskog/Srednjeg Istoka. lsto je i sa Viljemom Osvajačem (William the Conqueror) i njegovim Normanima, poslednjim narodom koji je zauzeo Britaniju, u bici kod Hestingsa, 1066. godine. Izrazi Norman i Normandija potiču od reči „Norsemen” (Severni ljudi), jer su oni došli sa severa, iz Skandinavije, da okupiraju oblast Francuske. Priče o skandinavskom heroju (i božanstvu - prim. prev.) Odinu kažu da je on došao iz Aslanda ili Ashajma, koji je ništa dmgo nego zemlja Skitija i ona može biti identifikovana u arijevskoj Indiji. Odatle je, kako se priča, Odin, u periodu između 200 i 300 godina n.e., poveo ogromnu vojsku na sever da bi osvojio Svedsku. Njegova vojska je dobila ime Sveri i na švedskom jeziku ta zemlja se još uvek zove Sverige, „Zemlja Severa”. Druga gmpa Skita, koji su postali poznati pod imenom Sika (Sakkas), otišla je na istok od Kavkaza, prateći tragove ranijih arijevskih migracija i oni su stigli do granica same Kine do godine 175 p.n.e. Baš negde u to doba kineski zapisi govore o narodu zvanom Sai-wang ili Sok-wang, koji je bio nateran da pobegne u Indiju. Sok-wang znači „Sika prinčevi”. Podaci pokazuju da su se Siki povukli na
jug u Indiju, kroz planinske prolaze Avganistana i kovani novac koji datira od oko 1.0. godine n.e. potvrđuje da je kraljevstvo Sika postojalo u dolini gornjeg toka Inda, između Kašmira i Avganistana. Opet, to što je budizam potekao iz zemlje koju su okupirali Siki (arijevskih Skita), nije samo koincidencija. Najmanje do 500 godina p.n.e. Pleme takozvanih Sika živelo je u oblasti u kojoj bi trebalo da se rodio Buda, oko 63 godine ranije. Guatma (Gospodar Buda) je nazivan Sakijašina, Sakamuni, Sakija mudrac, Sakija učitelj i Lav iz plemena Sakija. Sve to će postati veoma važno kada budemo posmatrali jedinstveno poreklo svih većih, kao i većine manjih religija i njihovih „heroja”. Skiti /Sika i Kumeri/Kumri su zapravo bili svi jedan isti narod i to je potvrđeno zapisom urezanim na Behistan steni u Zagros planinama, na jednom starom karavanskom putu koji je išao iz Vavilona. Taj natpis je namčio da se ureže sam car Darije Veliki, oko godine 515 p.n.e. On je paralelno napisan na tri jezika, vavilonskom, elamitskom i persijskom. Kada god je na elamitskom i persijskom jeziku napisano Sika (Sakka), persijski i vavilonski koriste reč Cumri (Cimiri). Dakle, ovi beli arijevski narodi su se pod raznim imenima, ali sa istom religijom i religijskim herojima (bogovima) koji su nosili različita imena, proširili iz svog prvobitnog boravišta u Kavkaskim planinama i na Srednjem i Bliskom Istoku, i otišli kopnom u Evropu, Indiju pa sve do Kine. Unutar njihovih plemena bile su od početka i reptilsko-ljudske krvne loze, koje su se borile i vremenom izborile za vlast da kontrolišu tok događaja kao kraljevi, kraljice, sveštenici i vojne vođe, pod zajedničkim nazivom koji sam im dao, a koji glasi Vavilonsko Bratstvo. Da su Vavilonci bili deo arijevske rase potvrđeno je drevnim natpisima i nazivima. Kassi (srp. - Kasi) ili Cassi bila je titula koju su prvi koristili Feničani, oko 3.000 p.n.e. Ona je preuzeta od strane Vavilonaca koji su vladali Mesopotamijom. Kassi se takođe javlja i kao lično ime kod Feničana u Egiptu, titula Cassi bila je inspiracija za naziv vladajućih kraljeva, koji su bili poznati pod imenom Catti u pre-romanskoj Britaniji. Jedan od tih vladara je kovao svoj novac koji je na sebi imao lik sunčanog konja kao i druge solarne simbole. /*27/ Ekspanzija Arijevaca je počela već pre 3.000 godina p.n.e., verovatno i ranije, sa njihovim narodom moreplovaca, Feničanima. Oni su bili jedan tehnološki napredan narod, koji je marginalizovala zvanična istorija, što je prikrilo njihov pravi identitet. Oni su od fundamentalne važnosti da bi razumeli odakle smo došli i gde smo sad. Oni su bili ti koji su doneli i svoje genetske linije i svoje znanje u Evropu, Skandinaviju i obe Amerike, hiljadama godinap.n.e. Tu priču je ispričao L.A. Vadl u svojoj knjizi „Feničansko poreklo Britanaca, Skota, i Anglo- Saksonaca”. Vadl je bio saradnik Kraljevskog antropološkog instituta i proveo je ceo svoj život tragajući za dokazima i preispitujući ih. On pokazuje da Feničani nisu bili semitska rasa, kao što se ranije verovalo, nego bela arijevska rasa. Ispitivanja feničanskih grobova pokazala su da su oni bili arijevska rasa koja je imala izduženu lobanju i da su bili sasvim drugog rasnog tipa nego što su to Semiti. Drevni narod Feničani putovao je morem iz svojih baza u Maloj Aziji, Siriji i Egiptu, da bi se naselio na Mediteranskim ostrvima, kao što su Krit i Kipar, a takođe i na kopnu Grčke i Italije u doba Rimljana. Oni su takođe bili i „mozak” koji
je stajao iza većine egipatskih kulturnih dostignuća tog perioda i pre nego što su „preoteti” od strane reptilijanaca stari Egipćani su poznavali Feničane, pod imenom Pang, Pansa i Fenkha. Stari Grci zvali su ih Phoinika, a za Rimljane oni su bili Pheonices. /*28/ Postoji jednostavno objašnjenje zašto su Egipćani predstavljali mnoge od svojih bogova sa belom kožom i plavim očima, na potpuno isti način na koji su to činile i druge kulture širom sveta. Napredna rasa, Feničani, imali su belu kožu i često su bili plavooki - isto kao i reptilijansko-ljudski mešanci i isto, kako izgleda, kao rasa koja je došla sa Marsa. Zbog toga imamo skandinavske rase, koje su osnovali Feničani i drugi ljudi istog krvnog porekla, koji su potekli sa iste lokacije, uopšteno gledajući. To je takođe poreklo arijevske „više rase”, što je bila jedna glupost koja je opsedala naciste i tajna dmštva koja su ih i stvorila. Heroj masonskog tajnog društva do današnjeg dana, je mitski lik Hiram Abif, navodni graditelj hrama kralja Solomona. Faraon Ehnaton, Tutankamonov otac, bio je feničanski visoki sveštenik. Feniks, egipatska mitska ptica, bio je u stvari Ptica- Sunca Feničana, amblem Boga Sunca, Bil-a ili Bel-a, a kasniji simbolizam ga je predstavljao kao pauna ili orla. /*29/ Poslednjih godina su se pojavili dokazi o postojanju piramida na Marsu, kada su naučnici NASA-e, Vinsent DiPjetro (Vincent DiPietro) i Gregori Mouliner (Gregory Molinaar), otkrili, u marsovskoj oblasti nazvanoj Sidonija, šest ogromnih piramida nalik onima u Egiptu. /*30/ Imalo bi smisla da je ista rasa sa Marsa, koja je posedovala to znanje, sagradila iste takve piramide kada je došla na planetu Zemlju, a isto se može reći i za Anunnakije, ako su oni, kao što tvrdi Zaharija Sitčin, a ja se sa njim u tome slažem, imali svoju naseobinu na Marsu. Feničani nisu bili ograničeni samo na Mediteran i Srednji Istok. Iskrcali su se u Britaniji oko 3.000 godina p.n.e., a u Brazilu su nađeni artefakti koji su neosporno feničanskog porekla, dok su u Velikom kanjonu, u Americi, nađene mševine koje mogu biti egipatskog porekla. Covek koji je radio za „Njeno kraljevsko veličanstvo” na tajnim projektima, rekao mi je da su feničanski ostaci nađeni u prašumama severnog Kvinslenda, u Australiji, blizu mesta gde se kapetan Kuk iskrcao na svom putu „otkrića” sveta, putovanju koje je sponzorisalo Kraljevsko društvo kojim dominiraju masoni. Feničani su se iskrcali u zemljama obe Amerike hiljadama godina pre nameštenog ,,kao za fotografiju” putovanja, bolje poznatog kao putovanje jednog ranijeg Kapetana Kuka, Kristofera Kolumba. Razlog iz kog legende američkih starosedelaca govore o visokim „belim bogovima” koji dolaze sa mora, donoseći napredno znanje, je taj što je to tačno ono što se i desilo, ako izbacite deo sa „bogovima”. Oni su bili arijevska rasa i reptilsko- arijevski hibridi sa Istoka koji su se iskrcali na Američkom kontinentu pre više hiljada godina, ista arijevska rasa „bogova” za koju Sumeri kažu da im je podarila njihovu civilizaciju posle doba poplave. To je i razlog zbog čega su kasniji beli osvajači Amerike, koji su pratili Kolumba, bili zapanjeni kada su saznali da starosedeoci Američkog kontinenta imaju iste bazične religijske priče i mitove koje su i oni imali. Sada to postaje sasvim objašnjivo. Jer, one su i došle od istog izvora - arijevske rase, poznate pod imenom Feničani, kao i pod mnogim drugim nazivima, na primer Sumeri i Hetiti, zajedno sa reptilsko-arijevskim krvnim lozama unutar njih. Takođe izgleda da se u davno vreme desila i direktna reptilska invazija
Amerike. Dokazi o postojanju jedne veoma napredne rase, koja je znala za postojanje Američkog kontinenta dolaze nam putem mapa starih stotinama godina, kao što je Mapa Hadži Ahmeda Portolana, koja je načinjena 1519. godine, a koja sadrži predstavu Severno Američkog kontinenta sa širokim prelazom koji spaja Aljasku i Sibir. Na njoj takođe postoji tačna predstava Antarktika kakav bi izgledao bez ledenog prekrivača. Dolazak arijevskih Feničana u Britaniju takođe izgleda da se poklapa sa izgradnjom velikih kamenih krugova i opservatorija, kao što su Stounhendž i Auberei u Vajldšajeru. Napredni Feničani - Sumeri, koji su imali visoko razvijeno znanje astronomije, astrologije, svete geometrije, matematike i znanja o linijama zemljinog magnetnog polja, poznatog kao globalna energetska mreža, imali su i svo potrebno znanje da sagrade ove veličanstvene strukture. L . A . Vadl kaže da je našao sumerske oznake na jednom od kamenova Stounhendža. /*31/ Profesor Aleksandar Tom (Alexander Thom), koji je bio počasni profesor tehničkih nauka na Oksfordskom univerzitetu od 1945.-1961. god., otkrio je da su drevni graditelji Stounhendža znali o „pitagoreanskim” geometrijskim i matematičkim principima hiljadama godina pre nego što je Pitagora rođen. Tom je objasnio u svojoj knjizi „Nalazišta megalita u Britaniji” objavljenoj 1967. god., da to kamenje nije samo formiralo geometrijske oblike unutar i oko kruga, ono se takođe uklapalo sa okolnim predelom i sa pozicijom Sunca, Meseca i onim zvezdama koje su bile istaknute u određenim vremenima, posebno kada bi se Sunce pojavljivalo ili nestajalo pri ravnodnevnici ili dugodnevnici i kada bi Mesec bio na nekoj ekstremnoj poziciji svoje putanje. To je bio gigantski astronomski sat. Ali to je više od toga. To je primalac i odašiljač energije. Zemljina magnetska mreža ili mreže, sastoji se od linija magnetne energije poznatih kao linije uporednika, meridijani ili zmajeve linije kod Kineza. Tamo gde se ove linije ukrštaju energija se spiralno sakuplja u vorteks, a tamo gde se mnogo takvih linija ukrsti dobija se ogroman energetski vorteks. Ovo su mesta moći, sveta mesta drevnih ljudi koji su znali za ovu pojavu. Vorteks ili energetska spirala se pojavljuje konstantno kroz ceo univerzum. Naša galaksija je spiralna, voda spiralno otiče nadole, kosa raste spiralno počev od temena, DNK molekul koje nosi naš genetski otisak je dvostruka spirala. Brajan Desborou moj prijatelj i naučnik iz Kalifornije, rekao mi je da postoji tačka na jednoj od zemljinih magnetnih mreža poznatoj kao Hartmanova rešetka, gde se 12 od ovih linija sila sreću i spuštaju dole u Zemlju. „Gde je to?” pitao sam ga ja. ,,U mestu zvanom Auberi u Engleskoj” odgovorio mi je on. Na istom onom mestu gde su napredni Feničani - Sumeri izabrali da sagrade svoje kamene krugove, pre najmanje pet hiljada godina, zajedno sa raznim okolnim strukturama uključujući brdo Sajlburi, najveći ljudskom rukom stvoreni breg u Evropi, kao i druge kao što je Long Berou u Zapadnom Kentu. One formiraju neku vrstu kružne ploče u samom srcu energetske rešetke, koja fundamentalno utiče na prirodu zemljinog magnetnog polja. Ja sam živeo blizu Auberija dve godine i to je jedno neverovatno moćno mesto ako ste sposobni da osetite energiju. To je takođe oblast gde se većina „krugova” u polju, ili tačnije formacija pojavila, naročito one od njih koje su bile najkompleksnije.
Još je interesantnije to što izgleda da postoji veza između Auberija i Marsa. Najpoznatiji istraživač naizgled veštačke strukture zvane „lice sa Marsa” i jedne oblasti te planete poznate kao Sidonija, je Amerikanac Ričard C. Hoglend (Richard C. Hoagland). On je bio novinar naučnog časopisa, direktor planetarijuma u Vest Hartfordu i Njujorku i savetnik NASA Godart centra za svemirske letove. Hoglend je pisac knjige „Spomenici na Marsu”. /*32/ Ja ne sumnjam da je ista rasa koja je izgradila strukture u Sidoniji na Marsu, uključujući tu i tamošnje piramide, takođe sagradila Stounhendž, Auberi i piramide u Gizi. Zapravo, postoje dokazi da bi Auberi mogao biti odraz u ogledalu kompleksa građevina sa Marsa iz oblasti Sidonije. Kada uzmete topografske mape istih srazmera ova dva mesta i preklopite jedne preko drugih korelacije i razdaljine između objekata na njima imaju neverovatnu sličnost, što su članovi Hoglendovog tima ustanovili. On je takođe ustanovio da je njegov „Grad na Marsu” sagrađen po pravilima koja su korišćena da se izgrade drugi slični kompleksi na Zemlji. Ista matematika, poravnanje i sveta geometrija mogu biti pronađeni u Sidoniji na Marsu kao i kod veličanstvenih struktura starog sveta, kao što su Stounhendž, piramide iz Gize u Egiptu, Toetihuakan u Meksiku i građevine u Zimbabveu. Ova matematika se slaže sa geometrijom zlatnoga čoveka, kao što ju je predstavio italijanski umetnik Leonardo da Vinči (1452.-1519.) na svojoj slici na kojoj je predstavljen čovek unutar kruga (vidi sliku 9). Da Vinči, kao što ćemo videti, bio je visoko iniciran u mreži tajnih društava i zbog toga sposoban da predvidi dolazak telefona, pravi nacrte za leteće mašine i tenkove i kreira bicikle u petnaestom i šesnaestom veku, koji u osnovi izgledaju kao i njihova današnja, moderna verzija. Još jedna konstanta je nadmorska visina od 19,5 stepeni. To je nadmorska visina na kojoj su piramide, mnogi drevni hramski kompleksi i dmge svete građevine bile sagrađene. To je takođe visina na kojoj ćete naći vulkane na Havajima, Šild vulkane na planeti Veneri, masivni vulkan nazvan Mons Olimpus na Marsu, tamnu tačku na Neptunu, crvenu fleku na Jupiteru i glavnu oblast aktivnosti sunčevih pega, severno i južno na Suncu. /*33/ Ovo se sve savršeno uklapa, jer sunčeve pege predstavljaju mesta zračenja neverovatno snažne elektromagnetne energije sa Sunca, a vulkani su očigledna zračenja energije sa planeta. Onda nije iznenađujuće da je nadmorska visina od 19,5 stepeni tačka na kojoj dolazi do energetske razmene između rotirajućih sfera, i hijerarhija drevnog doba je ovo znala. Sumeri su, na primer, znali za ciklus onoga što mi nazivamo zemljinom precesijom. To je efekat zemljinog „kolebanja” koji polako pomera planetu na njenoj osi tako da je okrenuta ka različitim zvezdanim sistemima, ili astrološkim „kućama”, tokom perioda dugih mnogo hiljada godina. Kao što njihovi podaci govore, Sumeri su znali da je Zemlji potrebno 2.160 goaina da prođe kroz svaku „kuću” i 25.920 da završi ceo taj ciklus. Mi smo na kraju jednog od tih velikih ciklusa sada, odatle te ogromne promene koje trebaju da nas zadese. Drevni hramovi širom sveta održavaju te cikluse precesije u geometriji i matematici, koje su korišćene pri njihovom građenju. Zar nije zapanjujuće šta su sve mogli da urade ti „primitivni ljudi”? Feničansko-arijevska elita je imala
ogromno znanje o zemljinoj energetskoj mreži i njenom potencijalu da utiče na ljudsku svest. Na kraju krajeva, mi živimo unutar magnetnog polja naše planete. Kada se ono izmeni i mi se menjamo. Ako živite, recimo, u vodi i voda se promeni bićete fundamentalno pogođeni time, a isto je i sa okeanom „energije” koji mi nastanjujemo. Zbog toga pomeranja drugih planeta utiču na zemljino magnetno polje, a putem njega utiču i na nas. Bratstvo ne želi da mi znamo išta od ovoga i zato su koristili svoje religije, kao što je hrišćanstvo, da osude astrologiju kao đavolju rabotu, i svoju „nauku” da je odbace kao praznoverje i glupost. „Misteriozni” kameni krugovi i strukture postaju mnogo manje misteriozni kada tražite odgovore istražujući ih otvorenog uma. Postoje jaki dokazi da su ih izgradili Feničani-Arijevci koji su došli sa Srednjeg i Bliskog Istoka. Isto je i sa „misterioznim” belim konjima, usečenim u podlogu od bele krede na brdima u Britaniji. Baš pre nego što sam napisao ovo poglavlje, posetio sam najstariji takav crtež belog konja u Britaniji, koji je slavan i nalazi se u Ufingtonu, Vajlšir, nedaleko od Auberija (vidi odeljak sa slikama). Tamošnji natpis je govorio da je on napravljen oko 3.000 godina p.n.e. - što je tačno onaj period u kome su Feničani došli na Britanska ostrva. Zašto bi Feničani urezivali bele konje po brdskim
padinama u Britaniji? Opet, odgovor je jednostavan. Sunce je bilo u fokusu njihove religije, a beli konj je feničanski simbol Sunca. Veliki kameni krugovi širom Britanije, kao Stonhendž i Auberi, izgrađeni su uz pomoć znanja koje su imale vladajuća i sveštenička klasa Feničana, zajedno sa Vavilonskim Bratstvom koje se prvo infiltriralo a na kraju i kontrolisalo arijevske vodeće krugove. To znanje je uključivalo umeće korišćenja zvuka, kao i dmgih tehnika, da se masivne kamene gromade obuhvate magnetnim poljem koje bi ih odvojilo od gravitacione sile. Ono tada ne bi imalo nikakvu težinu. Taj period od pre 3.000 godina p.n.e. je veoma značajan. Dok su Feničani u tom periodu bili aktivni u Britaniji i drugde, period gradnje piramida iz Gize u Egiptu izgleda da je takođe datiran u vreme oko 3.000 godina p.n.e., primenom najnovijih tehnika za utvrđivanje starosti koje koriste Ugljenik (C14). Izgleda da su tragovi uglja nađeni u maltem to omogućili. /*34/Ja lično ipak i dalje verujem da bi one mogle biti mnogo starije. Arijevci sa Bliskog i Srednjeg Istoka imali su mnoga imena: Hetiti, Feničani, Goti i tako dalje. Možete pratiti reči i imena kroz ove naizgled razlčite kulture da bi se pokazalo da su nastale iz istog izvora. Neki od kamenih krugova se ponekad nazivaju Hare-kameni što se, prema istraživanjima L. A. Vuadla, razvilo od reči „Harri” ili „Heria”, titule gotskih vladara, a i od hetitskog naziva „Harri”, „Arri” ili „Arian”: Hare kamenovi znači arijevski kamenovi. Kao što i Hare Krišna znači ari- jevski Krišna, vrlo prikladno budući da je hindu religija delo Arijevaca. Imate takođe i kameni krug Kastlridž (Castlerigg) blizu Kesvika u Kumberlandu. Reč ,,rig” bila je titula gotskih kraljeva i princeza, a Goti su poreklom od Arijevaca. Drevne likovne predstave arijevskih kraljeva u Siliciji (Cilicia) predstavljaju ih kako nose odeću gotskog stila. Ime Kesvik (Kesvvick) ima značenje „Prebivalište Kesa” - hetitskog klana Kasi (Cassi) ili Khati (Khatti), - a naziv okmga Kumberland (Cumberland) je nastao od imena Kimri (Cymry) i Kumberi (Cumbers) koja su poreklom iz Sumera. lzraz arijevski dolazi od feničanske reči „arri”, u značenju „onaj koji je plemenitog porekla”. Tako dobijamo nazive Sum-ARIAN (srp.-Sum- erski) i aristokratija ili ARIAN-stok-racy. Lav je tokom vekova bio jedan od najviše korišćenih simbola jer je on bio arijevski simbol Sunca i često je stavljan na ulaz u hramove i sveta mesta. Odatle dolazi i poreklo Sfinge sa telom lava, koja je takođe povezana sa astrološkim znakom lava, za koji se opet, u astrologiji smatra da mu je vladajuće nebesko telo Sunce. Ceo osnov na kome se temelje „britanska” kultura i legende dali su Feničani. Poznata legenda o Svetom Đorđu i Zmaju (aždaji) dolazi od Sv. Đorda koji je živeo u Kapadokiji, feničanskom centru Male Azije. Bitke između Svetog Đorđa i Zmaja lako bi mogle da simbolički predstavljaju marsovsko-reptilijanske konflikte, koji izgleda da idu daleko u prošlost. Crveni krst Sv. Đorđa (Engleska) i krst Sv. Andreje (Skotska) i Sv. Patrika (Irska), kao i insignije Skandinavije, svi su nošeni kao sveti znaci pobede kod Feničana. Crveni krst je bio u stvari vatreni krst, feničansko-arijevski simbol Sunca, kao što je to bila i svastika, koju su kasnije kao simbol koristili nacisti. Svastika se može videti na kamenu posvećenom feničanskom bogu Sunca, Belu, koji je nađen u Kreg-Nargetu u Skotskoj, a koristila se i za ukrašavanje odora drevnih škotskih visokih sveštenika (vidi slike 10 i 11). Citao sam da ime svastika dolazi od sanskritske reči, „svasti”,
koja znači dobrostanje, i ona je smatrana pozitivnim simbolom dok je nisu prisvojili i izokrenuli nacisti, napravivši od nje simbol uništenja. L. A. Vadl preveo je oznake sa jednog drugog kamena nađenog u Skotskoj, Njutn kamena iz Damfrija u oblasti Gelovej, kao feničansko-hetitske simbole koji su posvećeni njihovom bogu Sunca, Belu ili Bilu. Klasični simbol/ime Brita za Britaniju dolazi od feničanske boginje, Barati. Pogledajte Feničanske likovne predstave boginje Barati a onda dobro pogledajte kako Britanci predstavljaju Britaniju! (vidi sliku 12) Jedan od glavnih centara Arijevaca-Hetita-Feničana je bila Silicija u Maloj Aziji, a tu je Barati poštovana kao Perathea i kasnije Dijana. Znači Dijana i Britanija vode poreklo iz istog izvora. Barati je bila figura kraljice/boginje Feničana, kao što je Barat bio bog/kralj. Moguće da su ovo imena vavilonskih božanstava Nimroda i Semiramide. Kraljevski elitni klanovi Arijevaca su bili zvani (a i sada su) Barats i zato nalazite izraz Barat ili Brihat u staroj indijskoj kulturi kao što je slučaj i sa Britanijom i Britancima (Barat-ain/Britai i Barat-ish/Brit-ish). Indijski spisi, Vede, kažu da je „kralj Barat dao svoje ime dinastičkoj lozi čiji je on bio osnivač; i od njega se slava Sllka 10 - Svastika, feničanski simbol Sunca, na feničanskom pripadnika te dinastije „Craig-Nergef kamenu, nađenom u Škotskoj. Sllka 11 proširila nadaleko”. Parat, Svastika na odori feničanske visoke sveštenice Prat i Pidi su još neki od oblika izvučenih iz reči Barat. Originalan oblik bio je Barat-ana ili Brithad-ana. /*36/ Sufiks ,,ana” na hetitskosumerskom (arijevskom) jeziku znači jedan. Termin ,,ana” se ustvari razvio u „Jedan od Barata (Bruita -Brita)”. Isto je i u mnogim drugim zemljama koje je zauzela ova bela rasa. Ime Iran dolazi od ranijeg naziva „Air-ana” ili ,,Air-an”, što znači zemlja Arija ili Arijevaca. /*37/ Indijske Vede takođe priznaju boginju Barati (onu koja pripada Baratima) i ona je bila poznata kao Božanska Brihad. Kaže se da je njeno omiljeno boravište bilo reka Saras-vati, koja je danas znana kao reka Sarus što teče u hetitsko-feničanskoj zemlji Siliciji. Ta reka se uliva u more kod mesta Tarsus, odakle je navodno bio poreklom Sveti Pavle iz Novog Zaveta, koji je napisan u skladu sa solarnom mitologijom Arijevaca. Feničani i Arijevci su takođe imali kult poštovanja zmije i reptila koji su imali moć promene oblika, zvanih Nage, a one su bile i bogovi-zmije
hindu religije. Vede, čije priče su inspirisali Arijevci, govore kako su zmije-ljudi, Nage, mogle da uzrokuju fantastičnu štetu i trenutnu smrt. Za Nage se takođe govori da su se pojavile na rođenju čoveka koji je postao poznat kao Buda, a zmija igra ulogu i u legendi o Krišni. Rimsko ime boginje Barati bilo je Fortuna (srp. Sreća), po legendi o boginji sreće. Oni su preastavljali Fortunu na isti način kao što su Feničani simbolizovali Barati, a Britanci svoju Britaniju. Sve su bile asocijativno povezane sa vodom, kao što se i može očekivati od rase moreplovaca kakvi su bili Feničani. Egipćani su imali boginju zvanu Birth, boginju voda, i ona je još jedan odraz Barati, jer su ArijevciFeničani, poznati pomorci, bili sila koja je stajala iza Egipta. Boginja Birth je opisana od strane vavilonskog imperatora oko 680. Slika 12 - Feničanski prikaz Barati (desno) i britanski simbol p.n.e. kao: „feničanski bog Britanija. One predstavljaju jedno isto božanstvo i to su samo preko mora”. Na Kritu, još atternativna imena za vavilonsku kraljicu Semiramidu i jednom feničanskom centru egipatski Izidu. pod nazivom „Minojski”, imali su boginju Brito-Martis. Ona je bila feničanska boginja sudeći prema grčkoj i rimskoj legendi (drugim rečima bila je to opet Barati) i božanska kćer Fenikasa, kralja Fenikije. Brito-Martis vremenom je identifikovana sa boginjom Dijanom, glavnim božanstvom antičkog sveta i kao i ona predstavljana je naoružana za lov. Rani Britanski vladari zvali su sebe i svoj narod „Kati” (Catti), i taj naziv se pojavljuje na novčićima koje su kovali. Arijevski Hetiti iz Male Azije i Feničani iz Sirije sebe su nazivali Kati, Catti ili Khatti. Arijevska rasa koja je otišla sa Karpata da bi vladala lndijom bila je poznata pod imenom Khattiyo. Izraz Khatti razvio se putem hebrejskog i engleskog u ime naroda Hetita, koji se spominju u Starom Zavetu. Kassi ili Cassi je bilo ime vavilonske dinastije. To nije iznenađujuće jer su sve to bile samo različite grane jedne iste loze ljudi. Drevni indijski ep navodi spiskove kraljeva u kome se javljaju imena istih ljudi koji su navedeni u spiskovima kraljeva Mesopotamije, a ispostavlja se da su i preddinastičke civilizacije ranog Egipta pripadale arijevskoj rasi. Mi ovde imamo stalno jedan te isti narod, u to nema sumnje, a unutar njega postoje arijevsko-reptilske krvne loze, koje su u sve većem obimu držale u svojim rukama moć vladavine, od drevnih vremena do današnjih dana. L. A. Vadl ističe da engleski, škotski, irski, galski, velšanski, gotski i drugi anglo-saksonski jezici i njihov način pisanja potiču, kao i cela grupa arijevskih jezika, od jezika kojim su se služili arijevski Feničani, a on je došao do nas preko Hetita i Sumera. Oko polovine najuobičajenijih reči koje se danas koriste u engleskom jeziku, ima hetitsko, kiparsko ili sumersko poreklo, zadržavajući pritom isti zvučni oblik i značenje. Sumerski, jezik „bogova”, je izvorni
jezik većine današnjih svetskih jezika, iako ja mislim da je on poreklom sa nekog dmgog mesta i da je nastao još dalje u prošlosti, možda u Atlantidi ili u oblasti koju danas zovemo Britanskim ostrvima. Kao što Vadl kaže: ,,Ja sam ustanovio da su različiti drevni zapisi, nađeni u, ili oko, drevnih feničanskih naseobina, a i oni (koji dolaze od naroda koje znamo pod imenima) Kiprana, Karijanaca, Aramejaca ili Sirijaca, Likejaca, Lidijaca, Korinćana, Jonjana, Krićana ili „Minojaca”, Pelazga, Frigijaca, Kapadokljana, Sicilijanaca, Tebanaca, Libanaca, Kelto-Iberijaca, gotske rune i tako dalje svi bile lokalne varijante jezika koji vode poreklo od standardnog arijevskog hito- sumerskog jezičkog pisma, a koje su doneli feničanski moreplovci, ti drevni širioci hetitske kulture duž obala Mediterana i dalje iza Herkulovih stubova do Britanskih ostrva.” /*39/ Zvanična istorija traži od nas da vemjemo da su drevni stanovnici Britanije bili divljaci, koji su „civilizovani” tek po dolasku Rimljana. To nije istina, a zapravo i sami Rimljani kažu suprotno. Rimski izveštaji govore da su Britanci bili uglavnom civilizovani, sa običajima uveliko sličnim onima koje su imali Gali. Naravno da su bili slični. Oni su bili isti narod sa istim poreklom. Britanci su koristili zlatni novac i postojala je razvijena trgovina sa Evropskim kontinentom, kao što su potvrdili tamošnji nalazi britanskih novčića. Samo su ljude koji su nastanjivali unutrašnjost Britanskog ostrva i bili daleko od feničanskog uticaja koji je obuhvatao mahom priobalna područja, Rimljani po, svom dolasku, smatrali necivilizovanima. Mnogi od puteva koji su smatrani „rimskim” nisu u stvari uopšte bili izgrađeni od strane Rimljana. To su bili putevi iz pre-romanskog perioda, koje su Rimljani samo popravili. Rimljani su se divili efikasnosti britanskih armija, naročiti njihovom umeću korišćenja bojnih kola. Do sada već ne biste bili iznenađeni da saznate da su ta slavna „britanska” bojna kola bila ista kao i ona koja su koristili Hetiti ili Kati (Catti), a koja je opisao egipatski faraon Ramzes II, oko 1295. godine p.n.e. u bici kod Kadeša, koji je bio Hertitsko-Feničanska luka. Oko 350. godina p.n.e. „tri veka pre nego što su stigli Rimljani, istraživači i naučnici Pitijci, plovili su oko Britanije i koristeći naučne metode napravili mapu te zemlje na kojoj su zabeležene geografske širine. Pitijci su bili starosedeoci zemlje Foka (Phocca) u Maloj Aziji, a reč Phoka se može izvesti iz reči Fenikija (Phoenicia), kao i ime luke zvane Fenika (Pheonice). Do tog vremena Feničani su već organizovali trgovinu kalajem (limom), koji je dolazio iz njihovih rudnika u Kornvolu, na zapadu Engleske, prevozeći ga preko zaliva do Francuske i Marseja, odakle je odnošen dalje morem u zemlje Mediterana i Egejskog mora. Prva feničanska luka u Kornvolu koja je služila izvozu kalaja/lima bila je Iktis ili Brežuljak Svetog Mihajla u zalivu Penzans. Sveti Mihajlo, jedan od velikih junaka hrišćanstva, vodi u stvari svoje poreklo od feničanskog božanstva. Postoje beskrajni dokazi koji potviduju vezu Britanskih ostrva i Irske sa kulturama Severne Afrike i Bliskog Istoka. Kaže se da ako hoćete da razotkrijete ko je korumpiran, treba samo da pratite novac. E pa, ako želite da otkrijete
poreklo pojedinih naroda i kultura treba samo da pratite njihov jezik. Irski jezik kojim se govori danas je samo engleski koji je zamenio galski, a galski jezik se i sam razvio od jednog, sada izgubljenog, jezika koji se ranije koristio. Misionari koji su koristili galski jezik u srednjem veku morali su da koriste prevodioce da bi komunicirali sa Piktima, starosedeocima onoga što je sada postala Skotska, a Kormak, irski kralj iz devetog veka koji je govorio galskim jezikom, spominjao je jezik naroda Manstera, u jugo-zapadnoj Irskoj kao „gvozdeni jezik”. Ali i sam galski jezik vrlo čvrsto nas povezuje sa Srednjim Istokom. U Kunemeri, na jugu Irske, postoji zajednica kojoj je galski maternji jezik. Njihovo sean-nos (starim stilom) pevanje, koje je osnova sve irske muzike, ima neverovatnu sličnost sa pevanjem starosedelaca Srednjeg Istoka. Čak i istreniranom uhu je teško da razlikuje pesme tih irsko-galskih pevača od onih koje pevaju Libanci. Čarls Ekton (Charles Acton), muzički kritičar irskog Tajms magazina napisao je: „Ako je neko slušao satima kako neko veče arapski Beduini pevaju svoje narativne epove... a onda se vratio u Irsku i čuo dobrog sean-nos pevača kako koristi isti ritam i melodiju, našao bi skoro tajanstvenu sličnost među njima. Isto bi bilo i ako bi se slušao (španski) „canto Jondo.” /*41/ Postojali su, u drevna vremena, veliki trgovački putevi između Irske, Španije i severne Afrike putem kojih su prenošene i krvne loze, znanje i kultura. Španski slavoluk u Galveju na zapadu Irske stoji u sećanje na to, kao i kunemara igranje, poznato kao „mlaćenje” koje je u stvari isto kao španski flamenko. Ples sa motkom, koji izvode Veksford Mamersi (Wexford Mummers) u Irskoj vodi poreklo iz severne Afrike. Reč „mummer” dolazi iz muhamedanskog. Irski simbol, harfa, potiče iz jezika severne Afrike, a isto je slučaj i sa imenom drugog klasičnog irskog simbola, deteline (engl. - shamrock). Bilo koja trolista biljka je u Egiptu poznata pod nazivom shammkh. Kuglice na brojanicama, simbol pobožnih rimokatolika, poreklom su sa Srednjeg Istoka i još uvek ih koriste Egipćani. Čak je i ime Svetog Patrika, mitskog „heroja” koji je navodno doneo hrišćanstvo u Irsku, prikriveni naziv za egipatskog boga, Ptaha, od koga je izvedeno ime Patrik. Na isti način je Nimrod = Džon u simbolizmu iluminata, kao i u tajnom društvu viteza Svetog Jovana iz Jerusalima. Reč „monahinja” je egipatskog porekla i njihova monahinja odežda dolazi sa Srednjeg Istoka. Prema Arboa de Žuvenvilu (Arbois de Juvainville), autoru dela zvanog „Keltska literatura”, Irci su bili poznati pod nazivom „Egipćani” tokom srednjeg veka. Postoji očigledna veza između irskih i egipatskih knjiga. One koriste isti stil ilustrovanja, a boje korišćene u Irskoj „Knjizi Kelta” i „Knjizi Daroua” su mediteranskog porekla. Crvena boja korišćena u ovim mkom pisanim knjigama dobija se od mediteranskog morskog insekta, Kermococcus vermilio (lat.), a neke dmge boje dobijaju se od mediteranske biljke, Crozophora tinctoria (lat.). Poza sa prekrštenim mkama koja se vidi na mnogim portretima egipatskog boga Ozirisa, može se videti i u irskim manuskriptima. Irski džemperi koji se ručno izrađuju na ostrvu Aran, imaju, prema tvrđenjima bar
jednog eksperta za istoriju ručnog rada (štrikanja), dizajn koji su im dali egipatski koptski sveštenici. /*42/ Glavna krvna grupa na ostrvu Aran (Arijan?) je različita od one koju ima većina irske populacije. Stari irski čamac na jedra izmislili su severno Afrikanci i koristili ga na reci Nil. Pri iskopavanjima u tvrđavi Nejven, blizu grada Aermaga, nađeni su ostaci Barberi majmuna, za koga se procenjuje da je živeo pre oko 500. godina p.n.e. Stanište Barberi majmuna u današnje vreme je uglavnom na Gibraltaru, ali je njegov dom pre 500. godina p.n.e. bio u severnoj Africi. Za libijske plaćenike, zvane Zmajske kože, veruje se da su u velikom broju bili u Irskoj pre 2.000 godina. U drugom veku n.e., geograf Ptolomej, koji je živeo u Aleksandriji, mogao je da nabroji šesnaest plemena u Irskoj. lrski narodni sport bacanja kamena (s ramena prev.) je odražen kao u ogledalu u igri nazvanoj Takourt, koja se igra u Maroku. Irski rituali su bili, kao kod svih kultura na koje su uticali Feničani-Arijevci, fokusirani na boga Sunca. Zemljani breg/humka u Njugrejndžu u Irskoj ima uski prolaz, dug neke 62 stope, koji je savršeno usklađen prema položaju Sunca kada se ono uzdiže 21./22. decembra, na zimsku kratkodnevnicu. To je u tolikoj meri izraženo da zlatni sunčevi zraci ispunjavaju i osvetljavaju ceo prolaz, kao i odaju u njegovom centru. Ulazi u razne strukture izgrađene u mediteranskim zemljama, naraočito onaj u Minojevoj palati na Kritu, su isti takvi. Karakteristične Okrugle kule iz Irske su, prema nekim orijentalistima, feničanskog porekla. Opet se sve ove informacije savršeno uklapaju u priču koju ja ovde otkrivam. Feničani su došli sa Srednjeg i Bliskog Istoka, jednog od globalnih centara Anunnaki-reptilijanaca i sudeći prema istraživanjima profesora Filipa Kalahana koja sam spominjao ranije, irske Okmgle kule su postavljene u skladu sa zvezdanim sistemima koji se vide na severnom nebu - posebno sa konstelacijom Drako (lat. - Draco). Veza između Irske i Berbera iz Maroka zaslužuje posebnu pažnju. Oni su planinski narod svetle kože, a neki od njih su plavooki i plavokosi. Berberi su povezani sa Atlaskim planinama, koje su, opet, povezane sa Atlantidom i dobile su ime po Atlasu, sinu legendarnog vladara Atlantide, Posejdona. Berberska umetnost ima mnogo sličnosti sa irskom umetnošću i svako ko može da razume galski, može bez problema da razume jezik Berbera. Imena glavnih berberskih klanova, kao što su M’Tir, M’Tuga i M’Ghill su očigledno proizišla iz irsko-škotskih imena Mac Tier, Mac Dougal i Mac Ghill. Termin Mac znači „dete, sin ili deca/sinovi” a Arapi koriste izraz Bin (Bini) da označe to isto, kao u imenu Bini M’Tir. Misionari koji su prvi istraživali zemlje Berbera, otkrili su da oni koriste muzički instrument, gajde, kao što to čine Irci i Skoti. Rani osvajači Irske su ostali poznati kao ljudi sa kožnim vrećama. Jedan irski bubanj od kozje kože, pronađen u Keriju, izgleda kao blizanac marokanskog bubnja, zvanog bindir. Violina i gitara su takođe poreklom iz severne Afrike. Vikinzi, jedan od arijevskih naroda, osvojili su Irsku i osnovali tamo mnoge gradove, uključujući i današnji glavni grad Irske, Dablin. Nije iznenađenje, u svetlu dokaza o kojima ste čitali, da je slavna vikinška galija, sa svojim visoko izdignutim, krmama i pramcem, imala feničanski dizajn kakav su koristili i Egipćani. Urezi u steni nađeni kod Njugrejndža izgleda da predstavljaju ovaj oblik broda još hiljadama
godina ranije. Ime Idris je dobro poznato u Velsu, a muslimanski sveci i kraljevi su nazivani Idris tokom mnogih vekova. U Britanskom muzeju postoji muslimanski novčić, zlatni dinar, koji na sebi ima utisnuto ime Ofa (Offa). Ofa je bio kralj Mercije u Engleskoj u VIII veku n.e., za njega se kaže da je sagradio zemljani zid dugačak 120 milja, između Engleske i Velsa, poznat kao Offin rov. Ime Velsa dolazi od reči „VVeallas”, u značenju Zemlja stranaca. Velšani, kao i Irci, istraživali su severna mora oko Islanda još pre Vikinga i priča se da je velški princ Madok stigao na obale Amerike tri veka pre Kolumba. To je vrlo moguće, jer, ukoliko je on imao pristup feničanskom znanju, znao bi da Američki kontinent postoji kao i gde se nalazi. Prečasni Bed iz Kimbrija (približno rečeno Velšanin) kazao je da su postojali ljudi sa istoka koji su, posle poplave, migrirali iz zemalja koje se spominju u Bibliji i naselili se na Britanskim ostrvima. /*44/ Kada su se Irci naselili u delovima Velsa i Kornvolu, neki od raseljenih ljudi otišli su Armoriku, sada Bretanju, na francuskoj obali. Tamo možete naći fantastičnu šumu od uspravnog kamenja zvanu Karnak (Carnac), naziv koji dolazi od imena mesta Karnak (Karnac) u Egiptu. Jezik kojim se govori u Bretanji je mešavina starog velškog i korniš-arijevskog. Bretanja znači mala Britanija i odnosi se, opet, na boginju Barat ili Barati. Armorika znači „zemlja koja je okrenuta ka moru”, što je savršen opis Amerike kada se njenim obalama prilazi sa Atlantika. Ovo je sigurno pravo poreklo imena Amerike, a ne ime Ameriga Vespučija, istraživača iz Firence koji je radio za Kristofera Kolumba u Spaniji. Ostrvo Man je takođe naseljeno irskim arijevcima i ono je smatrano svetom zemljom. To je bilo jedno od dva takva mesta u Britaniji, drugo se nalazi u Angleziji i Severnom Velsu, gde su se sakupljali arhi-druidi. Oni su bili najviše rangirani članovi drevne britanske klase sveštenika, koji su svoje znanje nasledili od Feničana a kasnije i od Vavilonskog Bratstva. Tronožni simbol sa ostrva Man vrlo je sličan starom feničanskom simbolu Sunca, svastici. Takođe je ustanovljena i povezanost Irske sa Etiopijom. Jedna američka istražiteljka, Vintrop Palmer Bosvel (Winthorp Palmer Boswell), napisala je knjigu koja se zove „Irski čarobnjaci u šumama Etiopije”, u kojoj je ukazala na sličnosti između irskih i etiopskih narodnih priča. Drvo baobaba se veoma poštuje među Etiopljanima i Berberima, a „banba” je jedan stari naziv za Irsku. Poštovanje prema drveću u severnoj Africi izraženo je na Britanskim ostrvima i Evropi od strane druida i džinova, ili rase Titana, reptilijansko-ljudskih hibrida sa drevnog Bliskog Istoka, koji su često simbolički predstavljani kao drveće zbog svoje visine. U svojoj knjizi iz 1833. god. „Feničanska Irska”, Joakim de Vilnev (Joachim de Villeneve), izričito je tvrdio da su irski druidi bili „sveštenici zmije” poreklom od feničanskih moreplovaca. Ovo bi svakako objasnilo poreklo Balora ili Zlog oka, irske verzije severno afričkog boga zvanog Bal i praznika koji se održava prvog maja zvanog Balov ritual, Beltejin (Beltane). Zlo oko je u vezi sa hipnotičkim pogledom reptilijanca. Feničanski bog Sunca bio je Bel ili Bil koji je kasnije, kod Kananita i Vavilonaca, postao poznat kao Bal - Nimrod. Druidi su postali prenosioci tradicije mističnih škola kod Britanaca, Iraca, Franka, ili Bretonaca, Ejra i Gala kako su se ti narodi nekada zvali i neki od njih su postali duboko iskvareni
uticajem reptilsko-ljudskih krvnih loza Vavilonskog Bratstva, koje su tokom vekova uspostavile kontrolu nad arijevskim sveštenstvom. Poreklo reči druid ne može sa sigurnošću biti ustanovljeno. Galska reč, „druidh”, znači mudrac ili čarobnjak, ali možda je njeno poreklo od irske reči, „Drui”, što znači „ljudi hrastovog drveća”. /*45/ Druidske misterije su učene u mraku pećina u šumama i na brežuljcima sa hrastovim drvećem koje simboliše njihovo vrhovno božanstvo (što se vrlo poklapa sa simbolizmom drveća koje su koristili Posmatrači). Oni nisu obožavali hrastovo drvo, ono je predstavljalo simbol, pa je i bilo šta što je raslo na njemu, recimo imela, postajalo sveto. Sveti grm je bio još jedan sveti simbol druida i odatle dolazi ime Holivuda u Los Anđelesu, centra globalne filmske industrije koja je stvorena od strane modernih iniciranih članova Vavilonskog Bratstva. Ona je ostala pod njihovom kontrolom i Holivud je jedno od njihovih najvažnijih oruđa za masovnu kontrolu uma. Holivud je zaista mesto u kome postoji magija, pošto on baca čini na to kako ljudi vide sami sebe i svet u kome su. Druidi su znali o astrologiji i astronomiji i slavili su rađanje Sunca na dan decembra 25. Mesec je takođe bio veoma važan za njih. Posebno se svetom smatrala noć novog Meseca, šesti dan i pun Mesec. Kao što je slučaj sa Plavim bodežima moderne masonerije, druidski inicijanti su bili podeljeni na tri grupe. Učenja prenošena na svakom pojedinom nivou u šumskim gajevima iz drevnih vremena i ona iz masonskih hramova današnjice su bukvalno ista. Prvi nivo druidske škole zvao se ovate, a boja mu je bila zelena, što je druidska boja koja predstavlja učenje. Drugi nivo bio je bard i tu se nosila nebesko plava boja koja predstavlja harmoniju i istinu. Oni su imali zadatak da zapamte nekih 20.000 stihova druidske poezije, u kojima su njihove misterije bile sakrivene. Na trećem nivou, onom druidskom nosila se bela odora, što je boja koja simboliše čistoću i Sunce. Da bi postali arhi-druid, duhovni vođa morali ste da prođete šest nivoa obuke. Druidi su imali apsolutnu moć nad narodom dugo vremena i neki duboko uznemiravajući rituali su se pojavili pošto je njihova mreža mističnih škola preuzeta od strane Vavilonskog Bratstva. Osnovni moralni kod prenošen je svim ljudima, ali je tajno znanje bilo, kao kod svih tih mreža mističnih škola, sačuvano za one inicirane u strogoj tajnosti. Elifas Levi (Elifas Levi), poznati ezoteričar rekao je o njihovim metodama isceljenja: „Druidi su bili sveštenici i lekari koji su lečili koristeći magnetizam... Njihovi univerzalni lekovi bili su: imela i zmijska jaja, zato što ove supstance privlače astralno svetlo na specifičan način. Obredna svečanost sa kojom je imela bila sečena dala je ovoj biljci javno poverenje i pružila joj moćni magnetizam.” /*46/ Druidi, kao i druge mistične religije, bili su prenosioci naprednog znanja koje je bilo čuvano od običnih ljudi i neki od njih su ga koristili iz ne baš pozitivnih razloga. Ja ne osuđujem druide u celini i sigurno ne želim da bacim negativno svetlo na rad savremenih druida. Samo znanje je neutralno i jedno te isto znanje može biti korišćeno sa dobrim ili lošim namerama. Ali nema sumnje da je druidska
religija bila infiltrirana i počela da pokazuje klasično ritualno ponašanje reptilijanaca uključujući i žrtvovanje ljudi. Bratstvo danas još uvek koristi druidske rituale u svojim ceremonijama crne magije.
IDETE KUĆI ? Dokazi o vezama između Bliskog-Srednjeg Istoka sa britanskim ostrvima i Irskom su jednostavno ogromne. Možete vrlo lako da pratite protok ljudi, znanja, kulture, jezika, božanstava, simbola i rituala. Ja se doduše pitam da li se taj protok dešavao između te dve oblasti sveta prvi put oko pre 3.000 godina p.n.e. Ili je nekada u davnoj prošlosti, posle kataklizmi koje je izazvala Venera, ceo tok išao u suprotnom pravcu. Da li je moguće da je poreklo blisko i srednje istočnih kutura u stvari sa onog mesta gde se danas nalaze Britanski otoci i Evropa, pa se posle 3.000 godina p.n.e. desila migracija u suprotnom pravcu? Ne mogu da pružim detaljne dokaze o tome u ovom trenutku, ali moja istraživanja idu u tom pravcu. Ako su Britanska ostrva i delovi Evrope bili teško pogođeni geološkim promenama na Zemlji, možda je postojala masovna migracija jedne napredne rase iz mnogih delova sveta u sigurnija područja, naročito na Bliski Istok. Svakako su članovi Vavilonskog Bratstva i drugi koji su posedovali napredno znanje bili vrlo zainteresovani da se nasele u Britaniji i tamo osnuju svoja glavna sedišta. London je postao epicentar njihovog delovanja i ostao je to do današnjih dana. Mora da postoji neki vrlo važan razlog za to i mislim da se to odnosi na energetska polja u određenim zemljama. Britanska ostrva predstavljaju veoma sveto mesto za Bratstvo, jer se tamo nalazi centar zemljine energetske mreže. Nije bez razloga što postoji veća količina kamenih krugova, stojećih kamenova, antičkih bregova- humki i arheoloških nalazišta u Britaniji nego gotovo bilo gde drugde na svetu. Oni koji razumeju kako da manipulišu energijom ili svešću želeće da zauzmu mesta sa kojih će delovati u samom srcu planetarne energetske mreže i oni su to i uradili sprovodeći veliki deo svog Programa baš sa Britanskih ostrva. London je takođe jedno od glavnih mesta na zemljinoj magnetskoj mreži i on je postao glavni grad ne samo Britanije ili Barat - lenda, nego i Vavilonskog Bratstva. Za njih on je „Nova Troja” ili „Novi Vavilon”. Drevni grad Troja u Maloj Aziji, mesto koje su proslavili Trojanski ratovi i legenda o trojanskom konju, bio je još jedan arijevski centar. Troja je bila glavni grad Hetita. Mnoge od reptilsko- arijevskih krvnih loza izgleda da su boravile u Troji i ona ostaje sveto mesto onima sa viših nivoa mreže tajnih društava koji su svesni svog pravog porekla. Troja znači „Trostruko mesto” na grčkom i hebrejskom jeziku, što je aluzija na trojstvo, verovanje koje je hrišćanstvo preuzelo od drevnog sveta. Na engleskom, Troja je Tripoli, što je današnje ime glavnog grada Libije i dom zagovornika Bratstva pukovnika Gadafija. Opet, Troja je u vezi sa čistokrvnim vanzemaljcima i njihovim mešancima, odakle dolazi stalna opsednutost Bratstva tim imenom. U epu Ilijadi, za koji se vemje da ga je napisao grčki pesnik, Homer, navedeno je da je Troja osnovana od strane Dardanusa, sina grčkog boga Zevsa, koji je bio Titan - a oni su pripadnici reptilijanske krvne linije. Zevs je predstavljen i kao orao i kao zmija.
Kaže se da je bio rođen u Arkadiji, Sparta i posle Trojanskog rata mnogi Spartanci su migrirali tamo gde se danas nalazi Francuska. Termini kao „Nova Troja” se, dakle, odnose na centre u kojima su okupljane te iste krvne loze. Grci su takođe koristili zmaja u svojim pričama o konfliktima između Titana i Olimpskih bogova, kao i u pripovetkama o Kadmusu, osnivaču grada Tebe. Zmaj je čuvao zlatno runo i zmaj je bio čuvar zlatnih jabuka, u jednom od dvanaest Herkulovih zadataka ili podviga. Većina ljudi ne shvata da je London osnovan kao „Nova Troja”. Posle uništenja Troje oko 1200 god. p.n.e., priča govori da je Enej, poreklom od kraljevske krvne loze, pobegao sa ostatkom svoga naroda i nastanio se u Italiji. Tamo je oženio kćerku Latinusa, kralja Latina, i preko ove loze je kasnije nastala slavna Rimska Imperija. Prema mnogim predanjima, Enejev unuk, čovek zvani Brutus, iskrcao se u Britaniji oko 1103. god p.n.e. sa grupom Trojanaca, uključujući tu i neke koji su došli iz španskih kolonija. Oni su nazivali Britaniju „Veliko belo ostrvo”, po belim grebenima koji se prostiru duž njene južne obale. Na jugozapadu Engleske postoji grad Totnes u Devonu, gledano ka unutrašnjosti blizu Torbeja, najstarije morske luke u tom kraju. Ovde stoji kamen zvani Brutusov kamen na koji je, kako legenda kaže, bivši trojanski princ stao kada se tu prvi put iskrcao. Podaci iz Velsa govore da su Brutusa susrela tri plemena Britonaca koja su ga proglasila kraljem. Brutus je osnovao grad nazvan „Caer Troia” - Nova Troja. Rimljani će taj grad kasnije zvati Londonijum. London je postao operativni centar imperije Vavilonskog Bratstva i još uvek je, zajedno sa Parizom i Vatikanom. U pričama o kralju Arturu, London, ili Nova Troja, je Trojnavent, istočni granični grad kralja Artura, a Kamelot izgleda znači Marsovski grad ili grad Marsa. Artefakti koje je pronašao nemački arheolog Hajnrih Šliman (Hejnrich Schliemann), na (navodnom) nalazištu antičke Troje imali su mnoge oznake koje se mogu naći i na britanskim megalitima. Oni su takođe bili ukrašeni svastikom, feničansko- arijevskim simbolom Sunca. Opet, ovde se radi o istom narodu. Svi belci pripadaju tom narodu, a bela rasa je ta koja je zavladala svetom, što se lako može videti. Samo pogledajte oko sebe da vidite ko kontroliše sve sfere globalne moći. Belci. A unutar ove rase, kao i dmgih idući unazad do drevnih vremena, nalaze se reptilske krvne loze, koje izgleda da uvek završe na pozicijama kraljevske, političke, finansijske i administrativne moći. Njihov centar delovanja danas je London, Nova Troja, ili još prikladnije Novi Vavilon. Tela pripadnika ovih elitnih krvnih loza su okupirana ili kontrolisana od strane reptila iz niže četvrte dimenzije, a većina onih koji pripadaju nižim rangovima arijevske hijerarhije nemaju predstavu da je to tako. Ja ću se fokusirati na ovu reptilijansku Anunnaki mrežu i napraviti šemu njenog delanja u modernom svetu pošto smo već razmotrili istinu o religijama koje su reptilijanci tako efikasno koristili da nateraju ljudsku rasu na mentalnu, emocionalnu i duhovnu pokornost.
M IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33
Brien Desborough „Misterija Velike piramide’' Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Geoffrey Higgins ,,Anacalypsis'’ (prvo izdanje 1836., reizdanje Health Research, WA, USA, 1972.), knjiga I - str. 368 „Misterija Velike piramide’* Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Prva Knjiga Enohova „Univerzum” (Time-Life International, Netherlands, 1964.) - str. 85-94 Ibid. Ibid. Adrian G, Gilbert i Maurice M. Cotterell „Majanska proročanstva” (Element Books, England, 1995.) Citirano u „Okultnoj konspiraciji” - str. 28 Manly P. Hall „Tajna učenja svih doba” (The Philosophical Research Socciety, LA, CA, 1988.) - str. A1 .,lz pepela anđela” L.A. Waddell „Feničansko poreklo Britonaca...” Ibid - str. 13 Capt. E. Raymond „Karika koja nedostaje otkrivena u Asirskim tablicama” (Artisan Sales, CA, 1985.) - str. 145 „Feničansko poreklo Britonaca...” Ibid - str. 39 Ibid - str. 40 Michael Hesemann „Kosmičke veze” (Geteway Books, England, 1996. ) - str. 107 „Feničansko poreklo Britonaca...” - str. 231 Richard Hoagland „Spomenici na Marsu” (North Atlantic Books, CA, USA 1996.) „Kosmička veza” - str. 108
34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46
„Misterija Velike piramide” Rig Veda „Feničansko poreklo Britonaca...” - str. 65 Ibid. Ibid - str. 62 Ibid - str. 27 Ibid - str. 54 Bob Quinn „Atlansko, irsko severno afričko pomorsko nasleđe” (Quartet Books, London, 1986.), vrlo dobar skup dokaza koji povezuju Irsku sa severnom Afrikom. - str. 19 Heinz Edgar Kiewe „Tajna istorija ručnog rada” citat naveden u „Attlantiean” časopisu - str. 159, 16043 Atlantean - str. 30 „Atlantean” - str. 30 Steve Jones ,,U krvi” (Harper Collins, London, 1966.) - str. 126 „Tajna učenja svih doba” - str. XXII - XXIII Ibid.
ČETVRTO POGLAVUE
Božji sinovi išta njie služilo sprovođenju reptilijanskog Programa više nego religija. I danas u Americi religija kontroliše umove i ograničava razmišljanje Hrišćanskog patriotskog pokreta, koji je uspeo da vidi kroz mnoge druge dimne zavese i prepoznao mnoge aspekte zavere Bratstva. Ipak, ono sa čime ne mogu da se suoče je to da je njihova sopstvena religija veliki deo te zavere. Ne osuđujem time sve ljude koji sebe zovu hrišćanima. Postoje mnogi koji izražavaju spiritualnost i ljubav kroz svoja hrišćanska verovanja. Ja govorim o samoj instituciji hrišćanstva, njenoj arogantnoj indoktrinaciji i nametanju ograničene vizije života, koja je stvorila zatvor za um bukvalno milijardi ljudi, tokom proteklih 2.000 godina. Sve svetske velike religije, hinduizam, hrišćanstvo, judaizam, i islam dolaze iz istog regiona Bliskog i Srednjeg Istoka, iz koga su se pojavili Arijevci i reptilijanski hibridni mešanci posle kataklizme od pre otprilike 7.000 godina. Te religije su stvorene tako da zarobe um i natope emocije osećanjima straha i krivice. One se uglavnom baziraju na figuri nekog „boga- spasitelja”, kao što su to Isus ili Muhamed i samo verujući u njih i prateći njihove propise mi možemo pronaći „Boga” i biti spašeni. To je upravo isto ono što su Vavilonski sveštenici govorili o Nimrodu, kada je nacrt za kontrolu-putem-religije bio jednom za svagda modeliran u Vavilonu. Oni koji bi odbili da poveruju u te svinjarije su osudeni da gore u paklu za celu večnost. Zapanjujuće je da su milijarde i milijarde ljudi nasele na ovu prevaru tokom hiljada godina, a i dalje to čine. To je u redu ukoliko oni baš žele da se odreknu svojih misli i svog života, ali mnogi od njih insistiraju da i svi drugi treba da urade to isto, a to već nije u redu. Ozbiljno nije u redu. Većina Ijudi koji budu čitali ovu knjigu biće iz delova sveta u kojima dominiraju hrišćanstvo i judaizam i zato ću njih uzeti kao glavni primer za to kako su simbolične priče shvaćene bukvalno i postale istina i kako je manipulisanje tim pričama stvorilo najmoćniji oblik masovne kontrole uma koji je ikada izmišljen. Da bi razumeli pozadinu religija, moramo da se osvrnemo na osnov svih starih verovanja, koji vodi unazad sve do vremena Feničana, Vavilonaca i još dalje. To je bilo Sunce. Vladajuća hijerarhija je fokusirala svoju pažnju na Sunce zato što su, kao što sam istakao ranije, oni razumeli njegovu pravu moć kao jednog zapanjujućeg generatora elektromagnetne energije, koja utiče na naše živote i na naše ponašanje svake sekunde, svakoga dana. Sunce sadrži 99% mase celog
Sllka 13 - Drevni simbol godišnjeg sunčevog ciktusa od koga su mnogi simboli i simbolične priče proistekli. Možete videti ovaj simbol na predstavama Barati i Britanije na slici 12.
solarnog sistema. Samo razmislite o tome. Sunce jeste solarni sistem i kada se ono promeni, mi se menjamo. Razumevanje sunčevih ciklusa i promenljive prirode energije koju ono zrači, dozvoljava vam da predvidite kakva će biti najverovatnija reakcija Ijudskih bića na različite događaje u raznim vremenima. Kao i kod tekstova koji čine osnov mnogih različitih religija, postoje dva nivoa znanja u kultu obožavanja Sunca. U starom svetu vladajuća hijerarhija se fokusirala na Sunce jer su znali za njegove efekte na višem nivou, dok su mase obožavale Sunce jer su njegova toplota i svetlost imale očiglednu i presudnu ulogu u obezbeđivanju obilne žetve. Na isti način, inicirani u ezoterijskom znanju će čitati Bibliju različito nego običan hrišćanski ili jevrejski vernik. Inicirani će prepoznati simbolizam, numerologiju i ezoterijske kodove, dok će vernik bukvalno shvatiti ono što je napisano. Dakle, isti tekst može da posluži za prenošenje ezoterijskog znanja onima koji su inicirani i da u isto vreme stvori religiju-zatvor za široke mase koje nisu inicirane u tajna ezoterijska znanja. Odlična prevara. Razumeti drevnu simboliku Sunca, znači razumeti sve vodeće religije. U starom svetu koristili su jedan poseban simbol (vidi sliku 13)da označe sunčev put po nebu tokom godine. Kao što ćemo videti u jednom od narednih poglavlja, to je još uvek osnovni simbol koji koristi Vavilonsko Bratstvo. On simbolički predstavlja feničansku boginju Barati a nalazi se kao simbol i na štitu njene britanske verzije, Britanije. Drevni narodi su uzeli krug zodijaka (što je grčka reč koja znači životinjski krug) i u njega ubacili krst, da bi ga njime razdelili na četiri dela. U centar krsta postavili su Sunce. Zbog tog simbolizma se za mnoga pre-hrišćanska božanstva
kaže da su rođena 25. decembra. Na dan 21. ili 22. decembra nastaje zimska kratkodnevnica kada se, na severnoj hemisferi, Sunce nalazi na najnižoj tački moći tokom svog godišnjeg kruga. Sunce je tada, govorili su drevni narodi, simbolički „umiralo”. Do dana 25-tog decembra Sunce bi očigledno otpočinjalo svoje simbolično putovanje nazad prema, letu kada bi dostizalo vrhunac svoje moći. Zato su stari narodi govorili da se Sunce „rađa” 25. decembra. Hrišćanski Božić je preimenovan paganski praznik, kao što je u stvari slučaj sa svim hrišćanskim praznicima. Uskrs je još jedan od njih. Oko 25. marta, starog, fiksnog, datuma na koji se praznovao Uskrs, Sunce ulazi u astrološki znak ovna (aries) ili jagnjeta. U to vreme su drevni narodi imali običaj da na žrtvu prinose jaganjce, jer su verovali da će to zadovoljiti bogove, posebno boga Sunca, i osigurati im obilnu žetvu. Drugim rečima,oni su verovali da će prosipanje krvi jagnjeta osigurati da im gresi budu oprošteni. U starom Vavilonu, za Ninusa/Tamuza, sina kraljice Semiramide, se govorilo da je bio razapet na krst sa jagnjetom kod nogu i ostavljen u pećini. Kada je stena otkotrljana sa ulaza u pećinu, tri dana kasnije, njegovo telo je bilo nestalo. Ja sam definitivno čuo ovo negde i ranije. Drevni ljudi su takođe simbolično predstavljali Sunce kao bebu u decembru, mladića za Božić, kao krupnog, neizmerno snažnog čoveka u leto, čoveka koji je počeo da strari i gubi svoju moć u jesen i kao starca do vremana zimske kratkodnevnice. Savremena likovna predstava Starog oca vremena je varijacija ove teme. Takođe su simbolički predstavljali Sunce sa dugačkom zlatnom kosom (sunčevi zraci), koja se skraćivala kako je ono gubilo svoju snagu u jesenjim mesecima. Sada pogledajte ponovo starozavetnu priču o Samsonu=Sam-Sun (engl. sun=Sunce). On je bio neverovatno jak i imao je dugačku kosu, ali izgubio je svoju snagu kada mu je ta kosa odsečena. Nevolje su počele kada je ušao u Dilajlinu kuću astrološki kuću device (Virgo), kroz koju Sunce prolazi kako se približava jesen. Svojom poslednjom preostalom snagom Samson, ili Sam Sunce (engl.-Sum-the-Sun), obara dva stuba, koja su klasični primeri simbolizma koje koristi Bratstvo još od vremena starog Egipta, a i danas ga koriste masoni. Samson je Sam-Sunce - a priča o njemu je priča o prolasku Sunca kroz njegov godišnji ciklus. Nije postojala nikakava takva stvarna osoba. Na hebrejskom jeziku, Samson znači, kako ja razumem, Bog Sunca. Za ortodoksne hrišćane, Isus je jedini rođeni Sin Božji, koji je umro da bi naši gresi mogli biti oprošteni. Ali naići ćete na potpuno iste takve tvrdnje za ceo niz „bogova” iz drevnog sveta, mnogo pre nego što se uopšte čulo za ime „Isus”. I u stvari, mi znamo da njegovo ime nije bilo Isus, jer je to samo grčki prevod hebrejskog imena. Izraz Sin Božji izgleda da ima poreklo u prošlosti barem od vremena arijevskih gotskih kraljeva Silicije, koji su uzimali titulu ,,sin boga Sunca”, što je tradicija koja je usvojena i od egipatskih faraona. /*1/ Za mnoge iz Nju Ejdž pokreta (Novo doba=New Age), Isus je Sananda, visoko inicirani u nekoj duhovnoj hijerarhiji, koji se inkarnirao da bi u Zemlju ulio „Kristovu” energiju. Ili, u zavisnosti sa kim razgovarate, on je bio jedan vanzemaljac sa sličnom misijom. Za druge on je tvrdio da je kralj „Jevreja” po pravu koje mu je davalo krvno srodstvo sa lozom kralja Davida. Ali, da li je Isus stvarno postojao? Da li su Mojsije, Solomon i kralj
David stvarno postojali? Ja bih to kategorički porekao. Nema uverljivih dokaza za postojanje bilo koga od njih, izvan onoga što piše u biblijskim tekstovima, a oni svakako nisu verodostojni. Pa odakle su onda oni došli?
STARI ZAVET Godine 721 p.n.e. izgleda da je Izrael bio osvojen od strane Asiraca i Izraelci ili Kananiti su odvedeni u zarobljeništvo. Ipak, plemena poznata u zvaničnoj istoriji kao pleme Judino i pleme Bendžaminovo, preživela su preko stotinu godina posle tog događaja, pre nego što su bili pokoreni i zarobljeni od strane naših poznanika, Vavilonaca, oko 586 godine p.n.e. U Vavilonu, toj drevnoj prestonici reptilskoarijevskog sveštenstva i hijerarhije, dogodilo se da su hebrejski sveštenici, leviti, počeli da izmišljaju istoriju koja je zamaglila istinu o onome što se stvarno desilo. Mislim, zapitajte se, da li će Bratstvo koje je organizovalo uništenje drevnog znanja i biblioteka širom celog sveta da zapiše pravu istoriju u svojim tekstovima, ili, da li će oni da fabrikuju jednu verziju istorije u koju žele da ljudi poveruju? Tokom i posle njihovog boravka u Vavilonu, sa njegovim bogatstvom nasleđenog znanja i pričama Sumera, leviti su izmešali istinu, često simboličnu istinu, sa izmišljotinama i ova mešavina je postala osnov Starog Zaveta. Takozvani Izraelci nisu napisali te tekstove, niti su se slagali sa onim što su oni govorili. Ako bi i prihvatili da su oni uopšte postojali, Izraelci su se odavno rasturili po svetu do vremena kada su leviti krenuli da umaču svoja pera u mastilo. Knjige Geneze, Egzodusa, Levitikusa i Brojeva, koje zajedno čine Jevrejsku” Toru, sve su napisane od strane levita, ili pod njihovim nadzorom, tokom ili posle perioda njihovog boravka u Vavilonu. Ta gomila fanatika, koji su prinosili ljudske žrtve, pili krv i praktikovali crnu magiju, kojoj ne biste poverovali ni da vam kažu koliko je sati, sastavila je zakone koje Jevreji do današnjeg dana treba da slede. Isto tako mnogi hrišćanski fanatici citiraju njihove tekstove kao reč Božju! To nije reč Božja, to je ono što su rekli le- viti, po uputstvima koja su dobili od čistokrvnih reptilijanaca i njihovih mešanaca iz Vavilonskog Bratstva. Sumerske tablice dokazuju izvan svake sumnje da je Geneza mnogo prepravljana i skraćena verzija sumerskih zapisa. Sumerska priča o Edinu je postala levitska priča o biblijskom rajskom vrtu. Sećate se priče o tome kako je „Mojsija” pronašla egipatska princeza u tršćaku na obali reke? Ista priča postoji kod Sumera-Vavilonaca o kralju Sargonu Starijem. Priča o Mojsiju je izmišljena, kao što je slučaj i sa egipatskim ropstvom, Egzodusom, bar na onaj način na koji je opisana, a isti je slučaj i sa stvaranjem 12 plemena preko Jakova. Ove tekstove su napisali leviti, čiji su poglavari bili inicirani u reptilijanskim mističnim školama u Vavilonu. Njihove priče su simbolične i kodirane tako da ih oni koji su inicirani mogu razumeti a da ih široke narodne mase shvate bukvalno. Prema levitima, Mojsiju je sam Bog dao zakone i zapovesti dok je bio na vrhu planine. Ponovo i ponovo javlja nam se simbol planina. Jedan od razloga za to je taj što je vrh planine bliži njihovom simbolu boga - Suncu. Sionska gora znači Planina Sunca. Sunce koje se uzdiže iznad planina na istoku je i danas jedan od
glavnih simbola Bratstva. Egipćani su simbolizovali rađajuće Sunce na istoku kao Horusa, njihovog „Sina Božjeg”. Odatle dolazi izraz hori-zon (horizont). Kada je Sunce silazilo sa neba „odlazeći na mračno mesto” u sumrak, bilo je predstavljeno kao Set, egipatski simbol mračne sile. Odatle izraz za zalazak Sunca, sun-set (na engl.). Priča o Izraelitima i Jevrejima je velikim delom izmišljena - kao veo iza koga je prava istina sakrivena. Niko nije svestranije „iskorišćavan” tokom proteklih hiljada godina nego ljudi koji sebe smatraju Jevrejima. Oni su bili terorisani, korišćeni i manipulisani na veoma nemilosrdan i groteskan način od stane njihove hijerarhije na vlasti, u cilju daljeg napretka Programa, koji većina Jevreja nije još ni počela da spoznaje. Nema većeg primera za ovu vrstu manipulacije od načina na koji su reptilijanske krvne loze, kao što su „Jevreji” Rotšildovi, finasirale i podržavale naciste, dozvolivši da ogroman broj Jevreja snosi neizrecivo užasne posledice. Levitska priča o Egzodusu je dimna zavesa iza koje je sakrivena činjenica da je „hebrejsko” znanje pokradeno iz egipatskih mističnih škola pošto se u njih infiltriralo Vavilonsko Bratstvo. Egipćani su smatrali da su „Jehovine” reči otkrovenja ukradene iz njihovih svetih nauka. /*2/ Menli P. Hal (Manly P. Hall), inicirani masonski istoričar, kaže da je crna magija upravljala državnom religijom Egipta i da su intelektualne i spiritualne aktivnosti ljudi bile paralisane putem nametanja potpune pokornosti dogmi koju je formulisalo sveštenstvo. Kakav savršen opis levitsko-vavilonskog načina manipulacije, načina koji su koristile i sve druge religije, recimo hrišćanstvo, koje će nastati iz hrpe laži koju su leviti sakupili na gomilu. To je važna tačka koja treba da bude zapamćena. Hrišćanstvo, judaizam i islam baziraju svoj sistem verovanja na onim istim pričama koje su napisali leviti, posle svog boravka u Vavilonu. Mi posmatramo jednu tačku u istoriji koja će definisati i kontrolisati svet od tada pa sve do sadašnjih vremena. Znanje koje su leviti ukrali iz Egipta i proširili ga pričama koje su nastale zbog njihovog boravka u Vavilonu, postalo je poznato kao Kabala (Qaballa), reč koja dolazi od hebrejskog korena, QBL, i znači od usta do uha. To je način na koji se saopštavaju najsvetije informacije onima koji su inicirani. Kabala je bila ezoterična struja onoga što je zvano judaizam, a što je u stvari paravan za Vavilonsko Bratstvo, kao što je to i Vatikan. Kabala predstavlja tajno znanje, sakriveno kodiranjem unutar Starog Zaveta i u drugim tekstovima. S druge strane, judaizam je bukvalna interpretacija istog štiva. To je tehnika koju možete prepoznati u svim religijama. Jedan od primera levitskog kodiranja su imena pet njihovih pisara, Garia, Dabria, Tzelemia, Echanu i Azrel, koja se nalaze u drugoj Knjizi Ezrinoj ili Ezdrinoj.
• • • • •
Garia: oznaka za tekst koju su drevni pisari koristili da označe da je tekst ili defektan ili da ima drugo značenje. Dabria: oznaka za reči od kojih se sastoji neka fraza ili određeni deo teksta. Tzelemia: figurativno, nešto uobličeno, ili nagovešteno na obskuran način. Echanu: oznaka za ono u tekstu što je bilo promenjeno ili zamenjeno nečim drugim. Azrel: oznaka za ime Ezre/Ezdre, gde sufiks ,,el” govori da je to rad samog Ezre. /*3/
Ovih pet imena „pisaca” će onaj koji je iniciran čitati kao jednu frazu, na sledeći način: „oznake za napisano - za reči - uobličene na obskuran način - koje su bile promenjene ili zamenjene drugim tekstom - što je rad Ezre.” /*4/ Postoji knjiga zvana „Biblijski kod” /*5/, u kojoj se tvrdi da je identifikovan kod u hebrejskoj verziji Starog Zaveta, i da se uz pomoć njega predviđa budućnost. Kako jedan od tih kodova predviđa da će Li Harvi Osvald ubiti predsednika Kenedija, izvinite me što nimalo nisam ubeđen u njegovu verodostojnost. Da li je ostao iko ko još veruje da je Osvald ubio Kenedija? Ali dok sam skeptičan prema tvrdnjama i značenju šifara u „Biblijskom kodu, tvrdim da postoji šifra u Bibliji, jedan ezoterični kod koji mogu da razumeju samo oni koji su inicirani. Oni su (pri pisanju) ili izmislili likove koji se uklapaju u njihov simbolizam, ili su te likove vrlo nejasno zasnovali na ljudima koji su zaista živeli, a koje oni obično veoma krivo predstavljaju. Evo nekih primera o šiframa u Bibliji. Zajednička tema svih škola mistike je ona o 12 učenika, viteza ili sledbenika koji okružuju neko božanstvo. Broj 12 je kod koji, između ostalih stvari, predstvalja 12 meseci u godini i zodijačke kuće kroz koje Sunce simbolički prolazi, a samo Sunce je kao „božanstvo” simbolizovano brojem 13. Ovo su svetih „dvanaestorica i jedan”, kako to neki ljudi opisuju i to je jedan od glavnih razloga zašto se brojevi 12 i 13 stalno pojavljuju. Tako imate 12 izraelskih plemena, 12 prinčeva Išmaela, 12 učenika ili sledbenika Isusa, Bude, Ozirisa i Kuecalkoatla. Tu je takođe i kralj Artur sa svojih 12 viteza okruglog stola (simbola za zodijački krug), Himler i njegovih 12 viteza u nacističkim SS trupama i žena (Izidu, Semiramidu) sa krunom sa 12 zvezda kako je predstavljena u Knjizi otkrovenja. U Skandinaviji i širom cele severne oblasti, nalazite Odinove misterije, koje je, opet, inspirisala ista ona arijevska rasa poreklom sa Bliskog Istoka. U njihovoj tradiciji nalazite dvanaest „Drotara” koji upravljaju tim misterijama zajedno sa Odinom. Opet sveti broj 12. Sve te priče nisu bukvalo istinite, one predstavljaju simbolizam koji koriste razne škole misterija. To se nastavlja i danas, sa istim tim simbolima koje koristi mreža tajnih društava Bratstva, a mogu se naći na državnim zastavama, grbovima, u reklamama i kompanijskim obeležijima. Tvorevina Bratstva, Evropska Unija, ima krug od 12 zvezda kao svoj simbol. Mi ovde govorimo o svetim brojevima i geometriji. Proporcije egipatskih statua, bile one velike ili male, su uvek deljive, ili višestruko deljive brojevima 12 i 6. Brojevi 7 i 40 su takođe kodovi u Bibliji i drugim mističnim tekstovima. Tako u Bibliji imamo 7 darova Duha Božjeg, sedam crkava u Aziji, sedam zlatnih svećnjaka, sedam vatrenih svetiljki, sedam pečata, sedam truba, sedam anđela, sedam grmljavina a tu je i crveni zmaj, koji se pominje u Knjizi otkrovenja, koji ima sedam glava sa sedam kruna. U priči o Jerihonu imamo Džošuu koji sa svojom vojskom maršira oko grada sedam dana, u društvu sedam sveštenika koji nose sedam truba. Sedmog dana oni su obišli oko Jerihona sedam puta i njegove zidine su se srušile. U priči o Noi, sedam parova od svake životinjske vrste odlazi u arku, kao i sedam parova od svake vrste ptica. Sedam dana prolazi između predskazanja o potopu i dolaska kiše, kao što prolazi sedam dana između slanja golubica. Arka se konačno zaustavlja 17. dana sedmog meseca, Noa napušta arku 27. dana i
posle poplava otpočinje sedam stotina godina njegovog života. Mnoga od imena za simbolična božanstava, kakvo je Abraksas (Abraxas) kod gnostika i Serapis kod Grka imaju sedam slova. Onda tu je i broj 40. Adam ulazi u Raj kada mu je 40 godina; stvaranje Eve sledi 40 godina kasnije; tokom potopa kiša pada 40 dana i 40 noći; Seta odnose anđeli kada mu je 40 godina i on nije viđen 40 dana; Mojsije ima 40 godina kada odlazi u Medeju i tamo ostaje 40 godina; Josip je star 40 godina kada Jakov stiže u Egipat; Isus provodi u pustoši 40 dana. Biblija je dakle reč Boga? Ne. Ona je napisana u ezoteričnom kodu koji su koristile škole mistike. Arapska literatura je takođe sastavljena od strane iniciranih za one koji su inicirani u znanje i tu ćete naći iste te kodove. Arbaindt (Cetrdesetica) su priče koje sve stoje u vezi sa brojem 40, a njihov kalendar ima 40 kišnih i 40 vetrovitih dana. Njihovi zakoni stalno pominju broj 40. Jedna druga grupa arapskih knjiga, Sebajdit, ili „sedam” se bazira na 7-ci. Ove brojčane šifre imaju i dublje značenje od onoga očiglednog, koje se odnosi na dane, mesece i krug zodijaka. Brojevi takode imaju vibracione frekvencije. Svaka frekvencija vibrira u skladu sa određenim brojem, bojom ili zvukom. Neke frekvencije, predstavljene brojevima, bojama i zvucima, su posebno moćne. Simboli isto tako predstavljaju pojedine frekvencije i oni utiču na podsvest bez ljudskog znanja da se to dešava. To je još jedan razlog iz kog su određeni simboli zastupljeni u pojedinim tajnim društvima, kao i na državnim zastavama, obeležijima kompanija, u reklamama i tako dalje. Nema istorijiskih dokaza o postojanju čoveka po imenu Mojsije, osim u tekstovima koje su napisali leviti i drugim zapisima i razmišljanjima koje su inspirisali ti prvi tekstovi. Neki kažu da je to bio paravan za egipatskog faraona Ehnatona, a ja svakako ne bih odbacio tu ideju, ali zvanično poreklo „Mojsija” i njegovog imena nema istorijsku osnovu. Ništa se nije znalo o „Mojsijevoj” priči niti o „pošastima” koje su mučile Egipćane, sve dok leviti iz Vavilona nisu napisali Egzodus, vekovima pošto su se ti događaji navodno desili. Sudeći prema toj priči, sve životinje u Egiptu su pomrle tri puta! Sta se s njima desilo, da li su umrle i odmah se ponovo stvorile? Nije bilo ubijanja prvorođenih u Egiptu, pa tako praznik Pashe nema istorijsku osnovu. On je nastao kao rezultat priče koju su izmislili leviti. Pominjanje krvi jaganjaca na vratima je šifra za drevno simboličko značenje jagnjeta. Nema nijedne zvanične knjige na hebrejskom koja bilo kako pominje Pentateuš (Mojsijeve zakone), pre nego što su leviti otišli u Vavilon. A što se tiče toga da je narod Izraela bio držan kao roblje u Egiptu, čak i Deuteronomija ih opisuje kao „strance”, a ne robove, u periodu o kome je tu reč. /*6/ Onda, odakle je ime Mojsije došlo? Svaka inicirana osoba koja bi dostigla visok rang u školama egipatskih misterija je nazivana Muse, Mose ili... Moses (srp. Mojsije). /*1 / Manetho, egipatski istoričar iz trećeg veka p.n.e., koga je citirao jevrejski istoričar Josephus, kaže da je bio sveštenik u Heliopolisu ili ON-u (Prebivalištu Sunca), i da je kasnije uzeo ime Mosheh ili Moses. /*8/ Reč Mojsije (Moses) znači: onaj koji je bio odveden, onaj koji je bio izvađen iz voda, koji je postao misionar, ambasador, apostol. /*9/ Glavni sveštenik u egipatskim hramovima bio je zvan EOVE ili EOVA, odakle se pojavilo ime Jehova, /*10/ a hebrejski jezik je u stvari sveti jezik koji se upotrebljavao u egipatskim mističnim školama. /*11/ Glavni
govorni jezik u Egiptu tog doba zvao se CBT ili QBT, a bolje je poznat kao Koptski. Taj sveti jezik mističnih škola uzeo je svoje ime od reči OBR ili ABR, što je, u to vreme, značilo prelaz iz jednog mesta u drugo, neku vrstu tranzicije. To je upravo svrha originalnih učenja mističnih škola, prelazak u stanje više prosvetljenosti. ABR je postao Ambris, ime svete doktrine rezervisane za inicirane, a ta reč se pisala i kao Ambrik, Hebrik, Hebraik i... Hebrejski. /*12/ Hebrejski alfabet ima 22 slova, ali originalni alfabet, koji je postojao pre „Mojsijevog” vremena, sadržao je samo 10 slova i njihovo pravo značenje je bilo poznato jedino sveštenicima. Hebreji nisu bili Izraelci ili Jevreji, oni su bili oni koji su inicirani u školama egipatskih misterija, ili su to barem bili njihovi preci. Nije ni čudo što se ispostavilo kao nemoguće da se genetski identifikuje hebrejska ili jevrejska „rasa”. Cohen, jevrejski naziv za sveštenika, dolazi od Cahen, egipatskog izgovora reči koja je značila sveštenik i princ. /*13/ Cak je i običaj obrezivanja, ta navodno jedinstvena „jevrejska” tradicija, poreklom iz škola egipatskih misterija i datira najmanje od pre 4.000 godina p.n.e. Niste mogli da budete inicirani ukoliko prvo niste bili obrezani. Hebrejska religija nije postojala u Egiptu i nije bilo hebrejskih zakona, zato što nije bilo ni hebrejske „rase”. Jedina vrsta obožavanja bogova je bila ona egipatska. Hebrejska religija, jezik i rasa su se pojavili tek kada su inicirani u egipatske misterije, kasnije poznati pod imenom levita, izneli svoje znanje iz Egipta i izmislili celu istoriju da bi prikrili ono što su radili, za koga su radili i odakle su došli. Izrazi „hebrejski” i „judaizam” su samo drugi način da se kaže egipatski. To je jedan od razloga zašto Bratstvo stalno koristi simbole koji se odnose na Egipat, uključujući tu i piramidu kojoj na vrhu fali završni kamen. To simboliše Veliku piramidu u Gizi, kao i školu egipatskih misterija, uz neka druga dublja značenja. Na ulazu u školu misterija u starom Egiptu stajala su dva velika obeliska. Masoni ih često predstavljaju kao dva stuba i nalaze se na zgradama koje su isprojektovali i sagradili inicirani članovi tog društva. Odatle vuku poreklo i ona dva stuba koja je Samson oborio. Svako ko bi bio iniciran u školi misterija dobijao je tajno ime, a ta praksa se nastavlja i danas u Vavilonskom Bratstvu. Nešto što ima veze sa Hebrejima u Egiptu bi mogla biti invazija Hiksa ili Kraljeva pastira. Egipatski istoričar Manetho je zapisao da je jedna varvarska rasa stranih običaja preuzela kontrolu nad Egiptom. Kada su, na kraju, pobeđeni i proterani, kaže on, prošli su kroz Siriju i sagradili grad zvan Jerusalem. /*14/ Ti Hiksi bi lako mogli biti jedno pleme, slično opisano i zvano Habiru, koje je došlo iz predela pređašnjih sumerskih zemalja, kao što je, sudeći prema Starom Zavetu, učinilo Abrahamovo pleme. Kralj Solomon i njegov hram predstavljaju još simbolizma. Opet, nema neospornih dokaza o osobi zvanoj kralj Solomon. Ni jedan jedini put se to ime nije pojavilo u nekom od starih zapisa. Pre nego što su leviti napisali svoje tekstove, grčki istoričar, Herodot (oko 485.-425. p.n.e), putovao je i istraživao istoriju i zemlje Egipta i Bliskog Istoka. On nije čuo ništa o Solomonovom carstvu, masovnom egzodusu Hebreja iz Egipta ili o uništenju u Crvenom moru egipatske armije, koja je tada gonila Hebreje. Ništa o tome nije čuo ni Platon na svojim
putovanjima u iste oblasti. Zašto? Zato što je sve to izmišljotina. Tri sloga u reči SolOm-On su sve imena bogova Sunca na tri različita jezika. Menli P. Hal pisao je da je Solomon zajedno sa svojim ženama i konkubinama bio simbol planeta, meseca, asteroida i drugih vidljivih svemirskih tela unutar svoje kuće - solarnog dvora. /*15/ Solomonov hram simbolizuje sunčev domen. U talmudskoj legendi, Solomon je predstavljen kao vrhovni mag koji je razumeo Kabalu i proterivao demone. To predstavlja samo još simbolike o tajnom/svetom znanju sadržanom unutar izfabrikovanih priča o hebrejskoj „istoriji”. Knjige kraljeva i Hronike koje spominju građenje Solomonovog hrama, napisane su 500 i 600 godina pošto su se odigrali događaji koje one navodno opisuju. Hebrejske hronike o Solomonovom hramu su toliko neverovatne da je to naprosto smešno. Za građenje hrama bi trebalo 153.000 radnika, koji bi radili sedam godina, a njegova cena izgradnje bi, kako je to proračunao Artur Dinot Tomson (Arthur Dynott Thomson), bila 6.900 miliona funti. A Tomson je o tome pisao 1872. godine! Koliko bi ta cena iznosila danas? Takve cifre su prosto komične, a opet one su dalji dokaz o tome da su te priče izmišljene. One su simbolične, a ne stvarne. Još nešto. Ako Solomon nije postojao, zašto bi mi verovali da njegov „otac”, kralj David jeste? Ja čitam i čitam podatke koji govore o njegovom životu i jedini izvor koji se za njih navodi su staro zavetni tekstovi koje su napisali leviti! Nema nikakvih drugih dokaza. To je prevara. A isto je i sa idejom da je krvna loza kralja Davida i Isusa došla u Francusku preko „Marije Magdalene”, da bi od nje nastala Merovinška dinastija, kao što sam našao da se predlaže u mnogim knjigama napisanim poslednjih godina. L. A. Vadl ističe: „Nema uopšte nikakvih pisanih dokaza, niti staro grčkih ili rimskih podataka o postojanju Abrahama, ili bilo kojeg od jevrejskih patrijarha ili proroka iz Starog Zaveta, a nema ih ni o Mojsiju, Saulu, Davidu, Solomonu niti o bilo kom jevrejskom kralju, sa jedinim izuzetkom dva ili najviše tri kralja koji su vladali kasnije.” /*16/ Posledice svega toga za ljude koji su sebe zvali Jevrejima, kao i po ljudski rod u celini, bile su prilično užasne. Zakon „Mojsijev”, je u stvari zakon levita - zakon koji su propisali čistokrvni reptiljanci i njihovi mešanci iz Vavilonskog Bratstva. Ono što taj zakon svakako nije to je reč Boga. Tora i Talmud, knjige koje su sastavljene ogromnim delom u toku i posle boravka levita u Vavilonu, predstavljaju bombardovanje mozga vrlo detaljnim zakonima, koji upravljaju svim aspektima ljudskog života. Nema šanse da je takve zakone dao ljudima sam Bog na nekom planinskom vrhu. Leviti su ih napisali i onda su izmislili lik Mojsija da bi sakrili tu činjenicu. Od tada su ti „zakoni” konstantno dodavani ili menjani, da bi mogli da obuhvate sve moguće situacije. Stranice i stranice levitskih tekstova sadrže jednu stalnu i mučnu temu koja govori o ekstermnom rasizmu usmerenom protiv onih koji nisu Jevreji, kao i potrebu da „sasvim unište” svakog ko im se protivi - što je tačno način na koji je Menli Hal opisao metode koje koriste sveštenici crne magije. Oni podržavaju ubistvo i sakaćenje svake zamislive vrste. Talmud mora da je
najrasističkije štivo na svetu. Evo samo nekoliko primera o dubini njegove bolesti duha, kao što je to citirano u tajnim društvima XX veka: „Samo su Jevreji ljudi, oni koji ne pripadaju jevrejskom narodu nisu ljudi već stoka.” ,,Ne-jevrejski narodi su stvoreni da služe Jevreje kao robovi.” „Seksualni odnosi sa ne-Jevrejima su isto što i seksulani odnosi sa životinjama.” ,,Ne-Jevreji (ili Goje) treba da se izbegavaju više nego bolesne svinje.” „Stopa rađanja onih koji nisu Jevreji treba da se što je više moguće smanji.” „Kao što se mogu zameniti izgubljene krave ili magarci, tako su zamenljivi oni koji nisu jevrejskog roda.” Ali ovo nije samo groteskno žestok napad rasizma. Pogledajte ponovo. To je baš onaj stav koji Drako reptilijanci i njihovi potčinjeni imaju prema ljudskoj vrsti. Zapamtite da ove užasne stvari nisu napisali „Jevreji” kao narod. Oni su i sami žrtve ovih verovanja, a ne njihovi tvorci. To su napisali leviti, predstavnici svešteničkih krvnih loza reptilijanaca i Vavilonskog Bratstva, koji nisu ništa više odani Jevrejima nego što je to bio Adolf Hitler. Da se za to krive Jevreji je budalaština i tačno ono što Bratstvo želi da ljudi urade, jer to stvara ogromne mogućnosti da se zavadi pa vlada, princip koji je sam temelj njihove kontrole. Kakve je samo užase ova manipulacija izazvala podjednako Jevrejima i onima koji to nisu. Isti je slučaj i sa jevrejskim usmenim zakonom zvanim Mišna, koji je dovršen do drugog veka n.e. Izrael Sahak (Izrael Shahak), preživeli iz koncentracionog logora Belsen, je jedan od malog broja ljudi poznatih kao Jevreji, koji je imao hrabrosti da otvoreno osporava i diskutuje o onome što je napisano u Talmudu. Sahak, u svojoj knjizi „Jevrejska istorija, jevrejska religija”, ističe zapanjujući nivo rasizma na kome je „Jevrejski” ( Levitski, Bratstvo) zakon zasnovan. On govori o tome kako za ekstremne pripadnike ove „vere”, u današnje vreme predstavljene ortodoksnim rabinima, predstavlja religiozni zločin da se spasi život neznabošcu (čitaj-pripadniku bilo koje druge vere), sem ako neće biti neprijatnih posledica ukoliko Jevreji to ne učine. Naplaćivanje kamata na zajam zemljaku Jevrejinu je zabranjeno, ali po talmudskom zakonu njihova je dužnost da neznabošcima i Gojama, naplate najveću moguću kamatu. Zahteva se da Jevreji izgovore kletvu svaki put kada prođu pored neznabožačkog groblja, a kada prođu pored zgrade u kojoj neznabožci žive moraju da zamole Boga da je uništi. Jevrejima je zabranjeno da varaju jedni druge, ali taj se zakon ne odnosi na varanje onih koji nisu Jevreji (dakle neznabožaca). Jevreji se u pojedinim molitvama zahvaljuju Bogu što ih nije učinio neznabošcima, ili ti Gojama, a u drugima traže
da hrišćani smesta nestanu. Religiozni Jevrejin ne sme da pije otvoreno vino iz boce koju je dodirnuo neznabožac. Pri tom treba naglasiti da oni neznabošcima nazivaju bilo koga ko nije njihove vere. Jevrejski pisac, Agnon, pošto mu je dodeljena Nobelova nagrada za literaturu, rekao je na izraelskom radiju: ,,Ja ne zaboravljam da je zabranjeno hvaliti goje (neznabošce), ali u ovom slučaju postoji poseban razlog za to - a to je taj da su oni dodelili nagradu Jevreju.” /*17/ Ovo su zakoni sistema verovanja koji se naziva „jevrejskim”, a koji se neprestalno žali na rasizam protiv Jevreja i najstrože ga osuđuje! To čini sistem verovanja koji je zasnovan na najekstremnijem rasizmu koji ćete ikada sresti. Pa ipak povik „antisemitski” je korišćen da se diskredituje rad istraživača koji su se suviše približili istini o globalnoj konspiraciji. Bendžamin Fridmen (Benjamin Freedman), Jevrejin koji je poznavao vodeće cioniste (Sionists, pripadnike kulta Sunca) 30-ih i 40-ih godina, rekao je da reč anti-semitizam treba da bude uklonjena iz engleskog jezika. Ovako je on govorio: „Anti-semitizam danas služi samo u jednu svrhu. Koristi se kao pogrdna reč. Kada takozvani Jevreji osete da se bilo ko protivi njihovim stvarnim ciljevima, oni svoje žrtve diskredituju koristeći reč „anti-semitizam” ili „anti-semitski” putem svih kanala kojima upravljaju i koje drže pod svojom kontrolom.” /*18/ Jedan od tih kanala je organizacija sa sedištem u Sjedinjenim Državama, koja dela širom sveta, a koja je osnovana baš zato da bi osudila kao rasiste one koji razotkrivaju postojanje i Program Bratstva. Ona se zove Liga protiv kleveta, ili ADL (engl. - AntiDefamation League -ADL) i ja sam takođe bio njihova meta, što je nešto što nalazim vrlo utešnim i što mi potvrđuje da idem u pravom smeru. Ona ima veliku podršku od strane jevrejskih ulizica, koji žele da sačuvaju dobro ime ADL-a, kao i da nahrane sopstvenu želju i da istaknu osećaj sopstvene čistoće. Ja ću uzeti za ozbiljno pritvorne, svetije od svetih „anti-rasističke” pokrete onda kada počnu da protestvuju protiv svakog oblika rasizma, a ne samo protiv onoga što ne odgovara njihovim političkim stavovima. Miris licemeija nadražuje mi nozdrve. Taj levitski rasizam ne prati velika većina Jevreja i mnogi od njih su se bunili protiv striktnih zakona o rasi, koji zahtevaju da se oni razmnožavaju samo međusobno. Većina ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima su od rođenja vaspitani da budu uplašene, indoktrinirane, lutke u rukama pokvarene levitske hijerarhije koja se pretvorila u farizeje, talmudiste i ekstremne cioniste današnjice, koje kontrolišu rabini fanatici deleći „zakon” osmišljen od levita iz Vavilona u ime reptilijanaca. Većina ljudi koja sledi religije nastale iz ovih izvora nemaju nikakvog pojma o njihovom pravom poreklu ili o Programu. To je privilegovano znanje koje poseduje samo mali broj elite onih koji su na vrhu mreže tajnih društava, onih koji sprovode i manipulišu religiju svojih zagovornika. Takvi ne brinu o religioznim sledbenicima, bili oni Jevreji, rimokatolici, muslimani ili bilo koja druga grupa. Ništa ne naglašava više kakva su prevara ove religije i rase nego oni ljudi za koje nam je u današnje vreme rečeno da su „Jevreji”. Kao što su rekli jevrejski pisci i antropolozi, ne postoji
jevrejska rasa. Judaizam je vera, a ne rasa. Ceo pojam „jevrejskog naroda” je veštački stvoren da bi predstavljao paravan za istinu. Alfred M. Lilental (Alfred M. Lilenthal) jevrejski istraživač je rekao sledeće: „Nema nijednog ozbiljnog antropologa koji se neće složiti da jevrejski rasizam nije u istoj tolikoj meri besmislen kao i bilo koji drugi rasizam... Antropologija deli ljudski rod na tri prepoznatljive rase: crnu, mongolsku ili orijentalnu i belu (iako neki stručnjaci pominju i četvrtu rasu - australoide)... Pripadnici jevrejske vere mogu se naći u sve tri rase i njihovim podvrstama.” /*19/ Ipak, poenta je u tome da unutar jevrejske vere kao i u drugim kulturama, postoji jedna rasa, skrivena rasa koja radi u tajnosti, a koja prenosi osobine čistokrvnih reptiljinaca i njihovih mešanaca kroz određene krvne loze. Te krvne loze izgledaju, barem na površini, kao deo ostalih vera i kultura, dok su, u stvari, oni tu da porobe i manipulišu ostale. Tako je i sa levitima. Sve to još više liči na farsu i pokazuje u kakvom lažnom svetu živimo danas, kada shvatite da većina ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima nemaju baš nikakve genetske veze sa zemljom koju oni nazivaju Izrael. Pa ipak, baš ta veza se koristila da se opravda oduzimanje zemlje na kojoj se nalazila „jevrejska” domovina Arapima iz Palestine! Opet, kao što su razotkrili jevrejski pisci, kao što je Artur Kostler (Arthur Koestler), svi, sem jednog malog broja ljudi, koji su stvorili i naselili zemlju Izrael, genetski su poreklom iz južne Rusije a ne iz Izraela. Povijen, kukasti nos koji se smatra tako „jevrejskim” je genetsko nasleđe doneto iz južne Rusije i Kavkaza, a ne Izraela. Godine 740. n.e. narod Hazara doživeo je masovnu promenu vere u judaizam. Kostler o tome piše: „Hazari su došli sa mesta severno od reke Jordan, ali sa Volge, ne iz Kanana nego iz područja Kavkaza. Genetski, oni su u većem srodstvu sa Hunima, Ugrima i Mađarima nego sa semenom Abrahamovim, Isakom i Jakovom. Priča o Hazarskom carstvu, dok polako izranja iz prošlosti, izgleda kao najokrutnija obama i zlodelo u istoriji ikada izvršeno.” /*20/ Postoje dve glavne pod-kategorije onih koji sebe nazivaju Jevrejima, sefardi i aškenazi. Sefardi su potomci onih koji su živeli u Spaniji od davnina sve do XV veka, kada su odatle bili proterani. Aškenazi su potomci Hazara. Godine 1960., procenjivalo se da sefarda ima oko pola miliona, ali je aškenazija bilo oko 11 miliona. Tih 11 miliona nemaju nikakve istorijske veze sa Izraelom, ali su oni ti koji su okupirali Palestinu i stvorili državu Izrael, sa opravdanjem da im je „Bog” obećao tu zemlju, kako piše u Starom Zavetu. A ko je napisao Stari Zavet? Njihovi sveštenici, leviti! A ko je napisao Novi Zavet koji je bio osnov stvaranja hrišćanstva? Ljudi kojima je upravljala ista ona sila koja je kontrolisala levite, Vavilonsko Bratstvo.
NOVI ZAVET A sada mali kviz. O kome ja to govorim? Rodila ga je devica bezgrešnim začećem putem intervencije Svetog duha. To je ispunilo jedno drevno proročanstvo. Kada je rođen, vladajući tiranin je želeo da ga ubije. Njegovi roditelji morali su da pobegnu na sigurno mesto. Tiranin je naredio da pobiju svu mušku decu mlađu od dve godine. Anđeli i pastiri prisustvovali su njegovom rođenju i dobio je na poklon zlato, tamijan i mirtu. On je slavljen kao spasilac ljudi i živeo je na moralan i skroman način. Izvodio je čuda, koja su uključivala izlečenje bolesnih, vraćanje vida slepima, isterivanje đavola i dizanje iz mrtvih. Umro je na krstu između dva lopova. Spustio se u pakao i uskrsnuo iz mrtvih da bi se uspeo nazad na nebo. /*21/ Zvuči tačno kao opis Isusovog života, zar ne? Ali nije. To je način na koji je opisan istočnjački bog spasilac, poznat kao Višna, 1.200 godina pre nego što se tvrdi da je Isus bio rođen. Ako želite boga spasioca koji je umro da bi naši gresi bili oprošteni, samo birajte koga hoćete iz drevnog sveta, jer postoji ceo niz njih, a svi vuku poreklo od arijevske ili reptilsko-arijevske rase koja je došla sa Bliskog Istoka i sa Kavkaskih planina. Evo samo nekih od „Božjih sinova”, heroja koji su igrali glavnu ulogu u pričama koje odražavaju one koje su pripisane Isusu, a skoro svi oni su obožavani dugo pre nego što je iko uopšte čuo za Isusa: Krišna u Hindustanu; Buda Sakia u Indiji; Salivahana sa Bermuda; Zoroaster u Persiji; Bal i Taut kod Feničana; Indra u Kaldeji; Bali u Avganistanu; Jao sa Nepala; Vitoba iz Bilingonsa; Tamuz u Siriji i Vavilonu; Atis u Frigiji; Ksamolksis u Trakiji; Zoar kod naroda Bonza; Adada u Asiriji; Deva Tat i Samonokadam u Sijamu; Alkides u Tebi; Mikado kod naroda Sintosa; Bedru u Japanu; Hesus ili Eros Ibremrilam kod druida; Tor, Odinov sin, kod Gala; Kadmus u Grčkoj; Hil i Feta kod Manseuta; Gentaut i Kvecalkoatl u Meksiku; Univerzalni vladalac kod Sibila; Isći sa ostrva Formoze; Božanski učitelj kod Platona; Sveti kod Ksaka; Fohi i Tien u Kini; Adonis, sin device Io, u Grčkoj; Iksion i Kuirinus u Rimu; Prometej sa Kavkaza i Muhamed ili Mehmet kod Arapa. /*22/ Svi sem nekolicine ovih „Božjih sinova” ili „proroka”, kao i religije za zarobljavanje uma koje su osnovane u njihove ime, dolaze iz istih onih zemalja koje su zauzeli i na koje su imali uticaj narodi koji su došli iz oblasti Kavkaza i Bliskog Istoka. Zemlje Arijevaca i reptila-Arijevaca. Još neki „Božji sinovi” uključuju i Mitru, prehrišćanskog rimsko-persijskog boga, dok su u Maloj Aziji imali Dionisa i Bahusa. Oni su bili sinovi Boga koji je umro da bi naši gresi mogli biti oprošteni, rođenog od majke device, a njihovi rođendani slavljeni su na dan 25. decembra! Mitra je bio razapet, ali je uskrsao iz mrtvih 25. marta - znači na Uskrs! Inicijacije u kult Mitre obavljale su se u pećinama ukrašenim zodijačkim znakovima jarca i raka, koji simbolišu zimsku kratkodnevnicu i letnju dugodnevnicu, tačke najniže i najviše moći Sunca. Mitra je često predstavljan kao krilati lav, simbol Sunca koji još uvek
koriste tajna društva današnjice. Pozivanje na lava i na „stisak lavlje kandže” na vrhovnom stepenu u masonskim društvima vodi poreklo iz istog izvora simbolike koju koriste škole mistike. Inicirani u Mitrine obrede su zvani lavovima i bili su označeni na čelu znakom egipatskog krsta. Onima koje je trebalo inicirati na prvi stepen stavljana je zlatna kruna na glavu, predstavljajući njihovo duhovno ja, a ta kruna, koja simbolički predstavlja zrake Sunca, može da se vidi na Statui Slobode u njujorškoj luci. To je i poreklo kruna koje nose „kraljevske” dinastije i simbolične „krune od trnja” koju je nosio Isus, Sunce. Svi ovi rituali vode poreklo hiljadama godina unazad do Vavilona i priča o Nimrodu, kraljici Semiramidi i Tamuzu, njihovoj verziji Isusa. Za Mitru se govorilo da je sin (engl. - son=sin; sun=Sunce) boga koji je umro da bi spasao ljudski rod i dao mu večni život. Jedan od klasičnih simbola Mitre bio je lav sa zmijom obmotanom oko tela, dok drži ključeve nebesa/raja. Tu vidimo još simbolike iz priča o Nimrodu i poreklo priče o Svetom Petru, jednom od Isusovih dvanaest učenika, koji takođe drži ključeve raja. Petar je bio naziv visokog sveštenika u Vavilonskim školama mistike. Kada bi inicirani u Mitrin kult završio ritual, članovi kulta bi zajedno pojeli obrok od hleba i vina pri čemu bi verovali da simbolično jedu Mitrino meso i piju njegovu krv. Za Mitru kao i ostale iz duge liste pre-hrišćanskih bogova, kaže se da ga je posetio mudrac na rođenju, koji mu je doneo poklone u vidu zlata, tamjana i mirte. Isto govori Platon za svog učitelja Sokrata, u antičkoj Grčkoj. Hrišćanstvo je nastalo od paganske religija Sunca, čije su obožavanje osudili sami hrišćani, ne najmanje papa lično! Coveče, vadi me iz ovog ludila. Crkvena hijerarhija, naravno, zna sve o tome. Oni samo ne žele da vi znate da se mistični kult Mitre raširio iz Persije u Rimsku Imperiju i u jednom trenutku, to učenje se moglo naći u skoro svakom delu Evrope. Mesto na kome se nalazi Vatikan u Rimu je bilo sveto mesto za Mitrine sledbenike i njegove slike i simboli su nađeni urezani u stene i kamene ploče širom bivših rimskih provincija, uključujući Nemačku, Francusku i Britaniju. Hrišćanstvo i rimska Crkva su zasnovani na kultu obožavanja persijsko - rimskog boga Sunca zvanog Mithra (Nimrod), čiji je raniji ekvivalent jedan raniji indijski bog zvani Mitra. Tamuz ili Adonis (Gospod), poštovan je u Vavilonu i Siriji, za njega je rečeno da je rođen u ponoć 24. decembra. Oni su takođe bili „sinovi” Boga. Horus je bio ,,sin” Boga u Egiptu. On je poslužio kao još jedan model za stvaranje Isusa. Te veze su se pokazale pogubne za kredibilitet hrišćanske Crkve: Isus je bio svetlost sveta. Horus je bio svetlost sveta. Isus je rekao da je on put, istina i život. Horus je rekao da je on put, istina i život. Isus je rođen u Betlehamu „kući hleba”. Horus je rođen u Anu, „mestu hleba”. Isus je bio Bog pastir. Horus je bio Bog pastir. Sedam ribara se ukrcalo na brod sa Isusom. Sedam ljudi se ukrcalo na brod sa Horusom. Isus je bio janje. Horus je bio janje. Isus je identifikovan sa krstom. Horus je identifikovan sa krstom. Isus je kršten kada mu je bilo trideset godina. Horus je kršten kada mu je bilo trideset godina. Isus je bio dete device, Marije. Horus je bio dete device, Izide. Rođenje Isusa je bilo obeleženo pojavom zvezde. Rođenje Horusa je bilo obeleženo pojavom zvezde. Isus je kao dete poučavao u hramu. Horus je kao dete poučavao u hramu. Isus je
imao dvanaest učenika. Horus je imao dvanaest sledbenika. Isus je bio Jutarnja zvezda. Horus je bio Jutarnja zvezda. Isus je bio Krist. Horus je bio zvan Krst. Isusa je na planini iskušavao Satana. Horusa je na planini iskušavao Set. /*23/ Za Isusa se kaže da je „sudija mrtvima”. On u tome ima priličnu konkurenciju. To isto se još ranije govorilo za Nimroda, Krišnu, Budu, Ormuzda, Ozirisa, Ajakusa i druge. lsus je Alfa i Omega, prvi poslednji. To je su isto bili i Krišna, Buda, Lao-kiun, Bahus, Zevs i mnogi drugi. Za Isusa se tvrdi da je činio čuda, kao što je lečenje bolesnih i dizanje ljudi iz mrtvih. To su isto radili i Krišna, Buda, Zoroaster, Bočia, Horu, Oziris, Serapis, Marduk, Bahus, Hermes i drugi. Isus je rodom poreklom od kraljevske krvi. To je slučaj i sa Budom, Ramom, Fo-hijem, Horisom, Herkulom, Bahusom, Persejem i td. Isusa je rodila devica. Isto je i sa Krišnom, Budom, Lao-kiunom, Konfučijem, Horusom, Ra, Zoroasterom, Prometejem, Persejem, Apolonom, Merkurom, Baldurom, Kvecalokoatlom i suviše velikim brojem drugih da bi se ovde mogli spomenuti. Isus će, kako nam je rečeno, biti ponovo rođen. U tom slučaju nebo će biti prilično prenatrpano, zato što će Krišna, Višnu, Buda, Kvecalkoatl i drugi, biti takođe tu. „Zvezda” koja se pojavila pri rođenju Isusa je takođe simbolična priča koju deli više božanstava i ona datira unazad najmanje do vremena Vavilona i priče o Nimrodu, koji, u snu, vidi sjajnu zvezdu kako se uzdiže iznad horizonta. Proroci su mu rekli da to najavljuje rođenje deteta koje će postati veliki princ. /*24/ Sve je to recikliranje vere. Isus je mitski čovek. Izmišljeni lik Isusa bio je bog Sunca, simbolički „Sin Božji” ...Svetlost sveta. Baš tu frazu „Svetlost sveta” koristili su arijevski Feničani da bi simbolizovali „jednog istinskog Boga”, Slika 14 - Feničanski uspravni hiljadama godina pre navodnog rođenja Abrahamovog, kamen koji na sebi ima koji je potpuno pogrešno imenovan tvorcem koncepta predstavu njihovog boga o jednom Bogu. /*25/ Oni su takođe simbolički Sunca, Bela ili Bila, sa predstavljali jedinog istinskog Boga, Sunce, sa „jedinim oreolom koji predstavlja sunčeve zrake. To je isti način istinskim krstom”. /*26/ Hrišćani prikazuju Isusa sa na koji je i Isus predstavljan, oreolom oko glave, a to je baš onako kako su i Feničani jer je i on u stvari simbol predstavljali sunčeve zrake oko glave njihovog boga Sunca. Sunca, Bela ili Bila. To se može videti na feničanskom kamenu koji datira iz oko IV veka p.n.e. (vidi sliku 14). Sunce je bilo u srcu egipatske religije i u podne kada je Sunce bilo na vrhuncu dnevnog „putovanja” preko neba, oni su se molili „Najvišem”. U to vreme, kažu oni, Sunce se bavilo poslovima svog oca u hramu. U Bibliji se kaže da je u 12,00 h (podne) Isus obavljao posao za svog oca u hramu, odajući poštovanje „njuzvišenijem”. Device majke koje su povezane sa svim bogovima Sunca nose različita imena kao što su kraljica Semiramida ili Ninkharsag, takođe poznata kao Izida, egipatski simbol
ženske sile bez koje ništa, pa ni Sunce, ne može da postoji. Tokom vremena imena koja su nekada simbolisala vanzemaljske „bogove” počela su da se koriste da bi se opisali određeni koncepti i ezoterijski principi. Različita razdoblja i kulture daju različita imena tim istim konceptima, pa je tako u Jevanđeljima Horus postao Isus a Izida je postala Devica Marija, majka Isusa, Sunca. Marija se stalno slika kako u rukama drži bebu Isusa, ali to je samo replika svih egipatskih porteta na kojima Izida drži u naručju bebu Horusa (vidi sliku 15). Ti različiti likovi nisu stvarno postojali, oni su simbolične pretstave. Izida je postala vezana za astrološki znak Device, kao što je i Marija. Titule koje su davane Izidi „Zvezda mora” i Nebeska kraljica”, takođe su davane i Mariji, a obe potiču od kraljice Semiramide, koja je Slika 15 - Marija i Isus? Ne, ovo je način na koji su Egipćani predstavljali Izidu i Horusa. zvana Nebeskom kraljicom u Vavilonu. Da ste živeli u starom Vavilonu ovo bi za vas Oboje, hrišćanstvo i judaizam su religije bili kraljica Semiramida i Ninus/Tamuz. Vavilona. Sirom sveta možete videti iste rituale i iste religije Sunca, u Sumeru, Vavilonu, Asiriji, Egiptu, Britaniji, Grčkoj, celoj Evropi, Meksiku, Centralnoj Americi, Australiji.... posvuda. To je bila univerzalna religija, inspirisana istim, u osnovi vanzemaljskim, izvorom hiljadama godina pre nego što se pojavilo hrišćanstvo. Obožavanje Sunca i vatre je bilo centar religioznih verovanja u Indiji, gde su svetkovinama obeležavali sunčev simbolični ciklus tokom godine, /*27/ a u priči o lsusu vidite stalne simbolične napomene u vezi toga i astrološki simbolizam kao i simboliku koju su koristile škole mistike. Trnova kruna je simbol sunčevih zraka, kao što je kruna sa šiljcima koja se nalazi oko glave Kipa Slobode. Krst je takođe simbol Sunca kao i astrološki simbol, što ste mogli da vidite ranije sa krstom i krugom. Leonardo da Vinči, veliki majstor Sionskog priorata (SionSun=Sunce), koristio je isti taj simbolizam na svojoj slavnoj slici „Poslednja večera” (vidi sliku 16). On je podelio 12 učenika u četiri grupe po troje sa Isusom, „Suncem”, u sredini kompozicije. Opet, ovde imamo astrološki simbolizam, kako ga je naslikao Leonardo, visoko iniciran u tajnim društvima i školama mistike, gde je istina bila poznata. Može se lako desiti da je da Vinči naslikao jednog od učenika kao ženu da bi simbolički prikazao božanstvo Izidu, Barati, Semiramidu.Ta božanstva su postala simbolizovana kao ,,M” što je znak Marije i Madone (Semiramide). Za Isusa se kaže da je rođen 25. decembra, što je datum koji su hrišćani preuzeli od kulta obožavanja Sunca kao što je bio rimski Sol Invictis (Nepobedivo Sunce), iz razloga koje sam već objasnio. Za Sol Invictis se takođe
kaže da je umro na krstu u vreme Uskrsa. Ovo je opet ponavljanje jedne iste drevne priče. Egipćani su predstavljali Ozirisa razapetog na krstu u svom astrološkom simbolizmu. Sudeći prema drevnim predanjima, Suncu je trebalo tri dana da se vrati iz „mrtvih” , na dan 21., 22. decembra. Koliko dana prolazi po tekstovima jevanđelja između Isusove smrti i njegovog „ustajanja” iz mrtvih? Tri! Isto toliko vremena je trebalo vavilonskom sinu božjem Ninusu/Tamuzu, da se ponovo uzdigne među žive. Ovako Jevanđelje po Luki opisuje šta se desilo dok je Isus (Sunce) umirao na krstu: ,,A beše oko šestog sata, i tama bi po svoj zemlji do sata devetoga. I pomrači se Sunce...” Luka 23-44, 45 Sin/Sunce je umro i zato je nastala tama. I pogledajte koliko je sati ta tama trajala: tri sata. Ista priča o tami koja je nastupila u času njihovog umiranja priča se kod hindusa o Krišni, kod budista o Budi, kod Grka o Herkulu, kod Meksikanaca o Kuecalkoatlu, i tako u nedogled, a sve te priče nastale su dugo pre pojave Isusa. Kada je umro, Isus se „spustio u pakao”, baš kao što su to ranije učinili Krišna, Zoroaster, Oziris, Horus, Adonis/Ninus/Tamuz, Bahus, Herkul, Merkur i tako dalje. On se onda uzdigao iz mrtvih isto kao i raniji Krišna, Buda, Zoroaster, Adonis/Ninus/Tamuz, Oziris, Mitra, Herkul i Baldur. Isus je simbolično razapet na krstu na Uskrs, jer tada pada prolećna ravnodnevnica, kada Sunce (Isus) ulazi u astrološki znak Ovna, ili... jagnjeta. Jagnje koje se javlja u Knjizi Otkrovenja predstavlja isti simbol. Oko 2.200. godina p.n.e. grupa poznata kao Melkijadovi sveštenici počela je da pravi svoje kecelje od jagnjeće vune, a to je simbol koji nastavlja da živi i danas je našao svoj izraz u modernom Bratstvu, masonima. Na Uskrs, za vreme ravnodnevnice, Isus (Sunce) trijumfuje protiv tame, to je doba godine kada ima sve više svetlosti nego tame svakog dana. Svet je obnovljen zahvaljujući moći Sunca koje se ponovo rađa, pa je iz tog razloga prolećna ravnodnevnica bila jedan od najsvetijih egipatskih praznika. Kraljica Izida je često
Slika 16 - Poslednja večera, slika Leonarda da Vinčija. Pogledajte kako on simbolički predstavlja Isusa kao Sunce i razbija grupu od 12 apostola na 4 gomile od po tri člana, kao što su grupisani i zodijački znaci. To je slikovna verzija sunčevog ciklusa i krsta koje smo videli ranije.
predstavljana sa ovnovim rogovima da bi se simbolisalo da je vreme Ovna, proleće, vreme kada se priroda budi pokazujući bogatstvo svojih oblika. Praznik Uskrsa je bio jednako važan za rane hrišćane koliko i 25. decembar. Legenda o Mitri kaže da je on razapet na krst i da je uskrsnuo 25. marta. Dan Uskrsa nije više fiksno vezan za prvi dan vladavine znaka Ovna, ali njegov simbolizam ostaje isti. Najvažniji dan u hrišćanskoj religiji je nedelja (engl. - SUN-day=sunčev-dan). Hrišćanske crkve se pri gradnji orijentišu istočno-zapadno, sa oltarom na istoku. To znači da verski skup gleda prema istoku - u pravcu Sunca koje se rađa, Horusa. Cak ni uskršnja jaja, kao ni vruće zemičke sa krstom po sredini, nisu čisto hrišćanska tradicija. Obojena jaja su služila kao svete ponude bogovima za Uskrs u Egiptu i Persiji, kao i drugde. Kako je onda ironično što su nadležni u Vestminsterskoj opatiji raspravljali da li treba ili ne da imaju božićno drvce, jer je to paganski simbol. Pa cela hrišćanska religija je paganska! Zajedno sa simbolizmom Sunca, priča o Isusu i o njegovim bezbrojnim prethodnicima takođe sadrži simbolizam iniciranih u školama mistike. Krst, kao religiozni simbol, može da se nađe u svim kulturama, od one američkih starosedelaca pa do kineske, japanske, egipatske, sumerske, zatim kulture drevnih stanovnika Evrope i Centralne i Južne Amerike. Budistički točak života sastavljen od krstova dodatih jedni na druge i ptica sa raširenim krilima, korišćen je da simboliše krst u beskrajnom nizu grbova, obeležja i oznaka. Jedan od najstarijih oblika krsta je tau ili T-krst koji podseća na slovo T. To je, kako izgleda, bio krst na kakav su Rimljani vešali političke otpadnike. On je bio simbol druidskog boga, zvanog Hu, a još ga koriste masoni u svom simbolu T kvadrata. Egipatski Crux Ansata „krst života” dodao je samo petlju na vrh. Crux Ansata i T-krst su nađeni na figurinama i dnigim umetničkim delima širom drevne Centralne Amerike. Krst je povezivan sa vodom i Vavilonci su koristili krst kao amblem za vodena božanstva, za koja oni kažu da su im donela civilizaciju. Usput, za Nage, ljudsko- reptilska božanstva sa Istoka, se takođe kaže da žive u vodi. Koncept figure boga spasioca koji umire za čovečanstvo je vrlo drevan. Indijske religije su imale tradiciju razapetog spasioca vekovima pre hrišćanstva, a ta priča vodi poreklo od Arijevaca sa Kavkaza. Hindu figura „Krista”, Krišna, na nekim se slikama pojavljuje zakucan na krst, na klasičan „Isusovski” način./*28/ Za Kuecalkoatla se kaže da je izašao iz mora noseći krst i on se predstavljao kao razapet na krstu. U simbolizmu škola mistike, krst od zlata = prosvetljenje; krst od srebra = pročišćenje; krst od prostih metala = poniznost; krst od drveta = težnja. Poslednje se odnosi na konstantnu pojavu simbolizma drveta i na bogove spasioce koji umiru na drveću ili drvenim krstovima. U nekim od paganskih mističnih obreda učenik je visio na krstu ili je ležao na oltaru u obliku krsta. /*29/ To je simbolizovalo smrt tela, koje pretstavlja materiju, žudnju i otvaranje ka duhovnom sopstvu. Zabijanje eksera i oticanje krvi pretstavlja još simbolizma koji dolazi iz škola mistike. Razapinjanje Isusa na krst bilo je alegorija, simboličan događaj, zapisan da bi preneo skriveno značenje. Ono se nije fizički dogodilo, vi treba samo da mislite da je tako. U svom citatu iz Pisma Korinćanima, Sveti Pavle kaže sledeće o tom događaju:
,,I ako nema vaskresenja mrtvih to ni Hristos ne usta; a ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša; Nalazimo se i lažni svedoci Božji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kojega ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.” Korinćani 15 : 13-16 On govori da, ako se Isus nije fizički uzdigao iz mrtvih, ne postoji osnova za hrišćansku veru i religiju. Ako je to zaista tako, hrišćanstvo je u ozbiljnoj nevolji. Prvo, podaci o uskrsnuću koji se mogu naći u jevanđeljima imaju brojne kontradikcije, pošto je svako prepisivao originalnu priču na različit način, ili ju je namerno menjao. A drugo, uskrsnuće predstavlja samo još simbolike preuzete iz drevnih religijskih kultova boga Sunca. U Persiji, mnogo pre vremena hrišćanstva, imali su ritual u kome je mladić, naizgled mrtav, vraćan u život. On je nazivan Spasioc i rečeno je da su njegove patnje obezbedile spasenje za sve ljude. Njegovi sveštenici su pazili njegov grob do ponoći na dan ravnodnevnice i uzvikivali su „Radujte se, sveti posvećenici! Vaš bog se uzdigao. Njegova smrt i patnje obezbedile su vaše spasenje.” Ista priča je pričana u Egiptu o Horusu i u Indiji o Krišni hiljadama godina pre hrišćanstva. Biblija nam govori da će se Isus vratiti na oblaku, a šta mi to vidimo među oblacima? Sunce. Isusov grob simbolizuje tamu u koju Sunce silazi pre svog ponovnog rođenja, pa su skoro svi obredi inicijacija u školama misterija uključivali neku vrstu pećine, podzemne odaje ili mračnog zatvorenog prostora, nalik na mračne saune-kolibe starosedelaca Amerike. Cak i priča o koplju kojim je proboden Isusov bok pošto je on skinut sa krsta, predstavlja simbolizam koji koriste škole mistike. Hršćansko predanje kaže da je to uradio slepi rimski centurion, koji se zvao Longinus, te je pritom nešto Isusove krvi poprskalo njegove oči i izlečilo njegovo slepilo. Longinus je tako bio preobraćen u hrišćanina i proveo je ostatak života lomeći paganske idole. Ma kako da ne, naravno da jeste. Centurioni nisu bili slepi i nisu mogli obavljati svoj posao da su bili, a pritom još jednom nalazimo da je ta priča samo ponavljanje ranijih verzija na istu temu. Na skandinavskog spasitelja, Baldera, Odinovog sina, bacio je koplje od imele Hud, bog koji je bio slep. 15. mart, kada se održavaju Martovske Ide, bio je dan kada su mnogi paganski spasioci umrli. Ovaj dan bio je posvećen i Hud-u, a kasnije je postao hrišćanski praznik posvećen „Blagoslovenom Longinusu”! /*30/ Prosto morate da se nasmejete tolikim „koincidencijama”. Simbol ribe je tema koja se ponavlja kroz priče u svim jevanđeljima, a to je simbol Nimroda/Tamuza, oca-sina iz Vavilona. Još jedan razlog iz koga se Isus simbolički predstavlja ribom je astrološki znak Ribe. Otprilike u to vreme kada je navodno rođen Isus, Zemlja je ulazila u astrološku kuću Riba. Novo doba se rađalo i Isus-riba je mogao biti simbol ere Riba. Mi sada ulazimo u drugo novo doba, u eru vodolije, sudeći prema zakonima zemljine precesije (klaćenja na svojoj osi). Kada Biblija govori o kraju sveta, tu nalazimo još jedno pogrešno tumačenje teksta. Reč svet je prevod grčke reči „aeon” (srp. - eon), ali aeon ne znači svet, nego ,,era”. /*31/ Mi se ne nalazimo pred krajem sveta, nego pred krajem jedne ere, krajem 2.160 godina vladavine ere Riba. Hrišćanstvo nije smenilo paganske religije, ono
jeste paganska religija. Persijanci, koji su svoja verovanja nasledili od Sumera, Egipćana i Vavilonaca, imali su krštenje, pričest, raj i pakao, andele svetlosti i tame kao i palog anđela. Sve to je absorbovalo hrišćanstvo i sasvim prisvojilo kao svoje i originalno. Tokom navodnog Isusovog životnog veka, postojalo je esensko bratstvo, koje je boravilo u Kumranu, na severnom kraju Mrtvog mora, ili nam je barem tako rečeno. Istraživanja Brajana Desboroua pokazuju da se na tom mestu nalazila kolonija leproznih u to vreme, a da su eseni živeli na mnogo prikladnijem mestu dalje uz obalu Mrtvog mora. Svici sa Mrtvog mora, nađeni u pećinama u Kumranu 1947. godine, dali su veći uvid u verovanja i način života esena, uprkos potiskivanju podataka od strane vlasti, Slika 17 - Jevrejski sveštenik sa kapom u koja je želela da očuva zvaničnu verziju obliku pečurke, koja simboliše važnost magistorije. Ti svici su sakriveni od Rimljana ijskih, halucinogenih pečurki u njihovim obređima. tokom Judejske pobune koja se loše završila, oko 70 godina n.e. Nađeno je nekih 500 hebrejskih i aramejskih rukopisa, koji uključuju i tekstove iz Starog Zaveta, među njima je i potpuna verzija Knjige lsajine, vekovima starija nego ona koja je data u Bibliji. Nadeno je mnoštvo dokumenata koji se tiču esenskih običaja i organizacije. Svici potvrduju da su eseni bili fanatici koji su doslovno pratili levitske izmišljotine u starozavetnim tekstovima. Svako ko nije činio to isto, bio je njihov neprijatelj i oni su se žestoko protivili okupaciji od strane Rimljana. Oni su bili palestinska grana jedne još ekstremnije egipatske sekte, koja se zvala Terapeuti (iscelitelji /*32/) i oni su bili ti koji su nasledili tajno znanje Egipta i starog sveta. Terapeuti i eseni su takođe koristili simbol „messeh” „Drako” krokodila poznatog u Egiptu, čijom su mašću pomazivani faraoni, pod rukovodstvom Kraljevskog dvora Zmaja. Eseni su detaljno poznavali droge i lekovito biljke, uključujući tu i halucinogene varijante, koje su korišćene pri inicijacijama u škole misterija i za prelazak u drugačija stanja svesti. Atributi „svetih pečurki” ili „svete biljke” bile su do te mere deo života u tajnom Bratstvu, da je jevrejski visoki sveštenik nosio kapu u obliku pečurke (vidi sliku 17), da bi time potvrdio njihovu važnost. Postojali su specialni rituali za njihovo pripremanje i upotrebu. Pečurkama je, takođe, davana konotacija „sina Božjeg” (a čemu nije?) i one su bile povezane sa sunčevim ciklusom. Pečurke su brane sa velikom pažnjom pre izlaska Sunca i mnogi simboli ovog rituala se nalaze u Bibliji kao i u mnogo starijim zapisima. Opet, upotreba svetih pečurki i drugih narkotika, kao i tajno znanje o njihovim svojstvima, mogu
se pratiti do najranijih dana Sumera. /*33/ Terapeuti su osnovali napredan univerzitet u Aleksandriji i odatle su slali misionare da ustanove ogranke svog društva i pndobiju različite zajednice širom Srednjeg Istoka. Ovde se opet javlja veza sa starim Egiptom i njegovim školama mistike. Eseni su bili zagovornici Pitagore, grčkog filozofa i ezoterijskog matematičara, koji je bio visoko iniciran i u grčkim i u egipatskim školama mistenja. /*34/ Prema najslavnijem istoričam iz tog perioda, Josifu, Eseni su bili zakleti da drže u tajnosti imena moći koje vladaju univerzumom. To je bilo u skladu sa principima po kojima su delale škole mitike. Eseni-terapeutu upražnjavali su rituale vrlo nalik kasnijem hrišćanskom obredu krštenja i obeležavali su čela posvećenika znakom krsta. Ovo je bio simbol koji je nazanačen u starozavetnoj Knjizi Ezekijinoj kao znak onih koji su prosvetljeni, a takođe se koristio pri obredima inicijacije u Mitrin kult misterija, kao i kod dmgih sličnih figura koje su predstavljale boga Sunca. Eseni su posmatrali prirodne funkcije tela, uključujući tu i seks, sa gađenjem, a u tom smislu su bili sjajni prethodnici rimske Crkve, koja će absorbovati mnoge od njihovih verovanja, izraza, i praksi. Dva svitka sa Mrtvog mora, jedan pisan na hebrejskom a dmgi na aramejskom jeziku, sadrže ono što bi mi nazvali horoskopom, verovanje da kretanje planeta utiče na ljudski karakter i sudbinu. Eseni su koristili astrologiju, čiji simbolizam se može naći u svim jevanđeljima i u Starom Zavetu. Rani hrišćani, koji su predstavljali jedan esenskoterapeutski ogranak, činili su to isto, kao što su to činili i Rimljani i svi dmgi neznabožački narodi koji su okmživali Judeju. /*35/ Pisac, Filo, koji je živeo u vreme kada je navodno živeo i Isus, kaže u svojim „Raspravama o kontemplaciji o životu”, da, su se terapeuti u toku svoje molitve bogu okretali ka Suncu, a izučavali su svete knjige da bi pronašli njihovo skriveno (kodirano) značenje. On je pisao da su oni takođe meditirali o tajnama prirode koje su predstavljene u njihovim knjigama pod velom alegorije. /*36/ To je tačno način na koji je napisana i Biblija. Danas se taj tajni jezik koristi na oznakama, grbovima, zastavama kompanija, zemalja i dmgih organizacija koje kontroliše Bratstvo. Povezano sa Esenima i temama koje spajaju Stari i Novi Zavet je tajno društvo zvano Nazareni ili Nazariti. Za likove iz Starog Zaveta, kao što su Mojsije i Samson, kaže se da su bili članovi tog dmštva, a isto je i sa Isusom, njegovim bratom Džejmsom, Jovanom Krstiteljem i Svetim Pavlom. U Delima apostolskim se kaže za Sv. Pavla: „Jer mi smo našli da je ovaj čovek poguban i da je pokretač pobune među svim Jevrejima širom sveta, i vođa sekte Nazarena.” /*37/ Nijedan od ovih likova nije stvarno postojao, ali simbolizam nazarena stvara vezu sa tajnim društvima koja se javlja u celoj Bibliji. Eseni i nazareni-nazariti izgleda da su različiti izdanci jednog istog dmštva. Eseni su nosili belo, prema izveštaju „jevrejskog” istoričara Jozefa, ali nazareni su nosili crnu odeću, isto kao šo su to činili Izidini sveštenici u Egiptu. Crno je boja Vavilonskog Bratstva, koje je izmanipulisalo svoj napredak tokom istorije. U skladu sa tim, crno je postalo boja povezana sa vlašću (pogledajte samo u odore koje nose pravnici) a i sa smrću. To je takođe tradicionalna boja učiteljske profesije, sa crnim ogrtačem i crnom ravnom kapom, koja se naziva zidarska kapa (zidarska daska), koja se sastoji od kmga i kvadrata, što su čisto masonski simboli. Najveće čudo koje je Isus učinio, je to što je došao iz
Nazareta, jer Nazaret nije ni postojao u to vreme. A Isus reče: „Neka bude Nazaret, i bi Nazaret.” Ili bolje reći, nije ga bilo. To ime se ne javlja ni u jednom od detaljnih rimskih spiskova, niti u jednoj knjizi, zapisu ili dokumentu bilo koje vrste, koji se odnose na period koji opisuju jevanđelja. Naziv Isus „Nazarećanin” se ne odnosi na mesto Nazaret, nego na tajno dmštvo Nazarena. Eseni-terapeuti-nazareni su bili most koji je spajao Stari Zavet, Novi Zavet i nastanak hrišćanstva. Rani „hrišćani” su nazivani nazarenima, pre nego što su zvani hrišćanima. /*38/ Rituali Nazarenskog bratstva mogu se jasno videti u hrišćanskoj Crkvi današnjice. Nazareni su nosili crno, a tako čini i većina hrišćanskih sveštenih lica. U Kumranu se obavljalo ritualni kupanje da bi se sprali gresi”. Od toga je nastao hrišćanski obred krštenja. Imali su ritualni obrok koji se sastojao od hleba i vina i od toga je nastala hrišćanska misa. V. Vin Vestkot (W. Vynn Westcott) bio je osnivač satanističkog reda Zlatne zore u Engleskoj, organizacije koja će kasnije igrati važnu ulogu u pojavljivanju Hitlera i nacista. On je znao podatke koji su bili poznati samo užem kmgu i napisao je u svom delu „Magični mason” da današnje dmštvo slobodnih zidara ili masona datira unazad sve do esena kao i ostalih drevnih dmštava koja su imala slična opredeljenja. U današnje vreme arapski naziv za hrišćane je nasreni i muslimanska sveta knjiga, Koran, koristi za njih reč nasara ili nazara. To vuče poreklo od hebrejske reči nozrim, koja je nasta'la od izraza nozrei-ha-brit, što znači „čuvari svečanog sporazuma”. Izraz nozrei-ha-brit, može da se prati unazad u vremenu sve do, navodnog, doba u kome su živeli Samuel i Samson iz Starog Zaveta. Samuel je prikazivan kao vodeći čovek kod levita, a oni su bili ti koji su orkestrirali stvaranje cele te Biblija-Talmud prevare, pod kontrolom Vavilonskog Bratstva. Taj isti svečani sporazum je u stvari isto što i masonski veliki vekovni posao - Program za preuzimanje planete od strane reptilijanaca. Određene krvne loze, takozvani „izabranici” bogova i tajno znanje su simbolizovani kao „vinova loza/ vino ili vinogradi u Bibliskim tekstovima, kao i u bezbrojnim drugim zapisima i slikama. Stari Zavet spominje „Vino koje ti donese iz Egipta”./*39/ Takođe nam je rečeno da je: „Vinograd Gospoda nad mnoštvom je dom lzraela a ljudi Judini su njemu ugodno voće.” /*40/ Ja bih posebno istakao da krvna loza simbolički predstavljena vinovom lozom/vinom nije uopšte krvna linija kralja Davida. Za početak, on nije stvarno postojao, što potvrđuje moj stav prilično jasno. Simbolizam vina i vinove loze se, opet, može pratiti unazad do Vavilona i starog Egipta. U simbolici grčkih škola mistike, njihovi bogovi Sunca Dionizije i Bahus, bili su bogovi zaštitnici vinograda. /*41/ A od čega zavisi rast grožđa? Od Sunca. Vino i Isusova krvna linija koja je upleteni u taj simbolizam Sunca je jedna od kraljevskih i svešteničkih krvnih loza, koje vode unazad do reptilijanaca, Anunnaki-ja. U Novom Zavetu opisano je venčanje u Kani, ali to u stvari i nije bilo pravo venčanje. Tu su, opet, simbolički prikazani Sunce i Zemlja, bog i boginja. U zemlji Kanan svakog proleća su održavani obredi seksa i plodnosti, pod imenom „Svadbeno slavlje u Kananu”. /*42/ Venčanje u Kani, opisano u jevanđeljima, na kome je Isus pretvorio vodu u
vino, bilo je simbolično. Uz pomoć toplote Sunca i vode koja dolazi iz zemlje, grožđe raste da bi se od njega moglo napraviti vino. U Grčkoj, za Bahusa, sina njihovog vrhovnog boga Zevsa i device Semele, isto se govorilo da je pretvorio vodu u vino. Takođe su postojali esenski ritualni izrazi koji su se odnosili na vodu i vino. Eseni, terapeuti i gnostici su se ozbiljno bavili skrivenim značenjima pa su biblijske priče o Isusu gomila isprepletanih alegorija koje su povezane sa Suncem, astronomijom, astrologijom, krvnim lozama, tajnim znanjem i obredima i imenima korišćenim u školama mistike. Novi Zavet je odraz u ogledalu Starog Zaveta u kome su ubačeni i često pogrešno tumačeni nešto činjenica, mnogo izmišljotina i gomila ezoteričnih šifri, kroz priču koja namerno navodi čitaoca na krivi put, ukoliko je uzeta bukvalno. To je sumirano u frazi: „Pusti onog ko ima uši, pusti njega da čuje”, što bi u stvari značilo, neka onaj koji je iniciran (posvećen) u tajna znanja razume ono što ja stvarno govorim. Pusti da onaj koji nije iniciran veruje u bilo kakvu izmišljotinu. Evo još nekoliko biblijskih mitova koje ćemo rasčiniti: •
•
•
•
Predstava o „drvodelji” je prosto greška u prevodu. Engleska reč drvodelja, dolazi od hebrejske reči „naggar”, preko Grka gde se prevodila kao „tekton”. Ove reči ne znače bukvalno drvodelja. Ta reč je označavala ljude koji su bili majstori svog zanata, a ta ista reč je korišćena i za učitelje i učenjake, a ne samo za zanatlije. Isus definitivno nije rođen u štali i nema nijednog jevanđelja koje tvrdi da je bilo tako. Uobičajena priča o Božiću je potpuno izmišljena. Taj koncept dolazi iz Jevanđelja po Luki /*43/ u kome se kaže da je Isus po rođenju bio položen u jasle, korito iz koga jedu životinje, jer nije bilo soba u Prenoćištu, ali grčka verzija, od koje je došao engleski prevod (a od engleskog je nastao srpski prevod Biblijeprim.prev) kaže da nije bilo „toops” u „katalumi” - što u prevodu znači nije bilo mesta u sobi. /*44/ Jevanđelje po Mateji izričito navodi da se Isus na rođenju nalazio u kući: ,,I kada oni dođoše u kuću, videše malo detešce sa Marijom, njegovom majkom, i padoše na zemlju i štovaše ga.” /*45/ Jasle su često korišćene kao kreveti za bebu kada nije bilo prave kolevke, ali su se jasle prinosile kod bebe a ne beba ka jaslama! Scena Kristovog rođenja u štali izgleda da je potekla od Svetog Franje Asiškog u Greciji, Italija, godine 1223. n.e. /*46/ On je sakupio neke lokalne seljake zajedno sa njihovom stokom, da bi im opisao i prikazao scenu Hristovog rođenja i takva scena je brzo bila opšteprihvaćna. Prikazivanje scena sa jaslama izdeljanim od drveta postalo je popularno širom Italije na praznik Božića, a ostalo je već istorija. Davanje poklona za Božić, takođe nije hrišćanski običaj. To se radilo u paganskom svetu za praznik Nove Godine, davno pre pojave hrišćana. Hrišćanstvo je jednostavno pozajmilo ovaj praznik, kao i sve ostalo. Proročanstvo je govorilo da će se Mesija (messeh vrsta egipatskog krokodila) biti zvan Emanuel, ali u jevanđeljima ime za Hristsa je lsus, ili barem njegov judejski ekvivalent. Uuuups! Čudo jedno kako hrišćani izgleda da uspevaju da
•
•
•
•
izbegnu poentu, kada, na svaki Božić, citiraju proročanstvo o dolasku „Emanuela”. Pomislite na svu onu silnu decu koja su na taj dan preoblače u devicu Mariju, Josifa, pastire, mudrace, magarce, krave i ovce. Ova izmišljena priča je korišćena da se indoktriniraju bezbrojne generacije da veruju da je to slika onoga što se zaista desilo, kada su uistinu, scena Kristovog rođenja i božićna priča samo ponavljanje grešaka koje su se javile pri prevodima Biblije i izmišljotina Sv. Franje, kao i drevni rituali paganskih religija koji su se održavali sredinom zime. Mislim, pre nego što napravite te božićne kostime za sledeću godinu, bolje malo razmislite o svemu. Hrišćanska euharistija, kada se pričešćuje jedući hleb i pijući vino koji simbolišu telo i krv Hristovu, vodi poreklo od kanibalističkih rituala kada su jeli i pili pravo meso i krv pri obredima žrtvovanja kako životinja tako i ljudi. Većina hrišćanskih termina preuzeta je iz grčkog jezika, uključujući reči Hrist i hrišćanstvo. Među mnogim drugim tu su i reči crkva (Božja kuća), eklesiastično (od ecclesia, grčkog zbora ili senata, parlamenta) , apostol (misionar), presbiter, sveštenik (stariji) i baptizamArštenje (potapanje). Cak i prema kazivanjima jevanđelja, Isus je bio okružen teroristima. Simon Mag je bio poznat kao Simon Zelot, da bi se time pokazala njegova uloga kao vođe zelota, „boraca za slobodu”, koji su zagovarali rat protiv Rimljana. Drugde je opisan kao Simon „Kananit”, što je grčka reč sa značenjem fanatik. To je na engleski prevedeno kao Simon Kananićanin! Naziv Juda „Iskariotski” dolazi od reči sikari u značenju sinovi bodeža, a ovo ime je nastalo od reči „sika”, što znači uvijeni bodež. Od „sikarius” nastalo je grčki „sikarioti”, a to je kasnije pogrešno prevedeno na engleski kao iskariot. Zeloti-sikari su pljačkali rimske karavane sa robom i iz zasede napadali rimske vojnike, vrlo slično kao što to čine terorističke grupe današnjice, kao IRA u Severnoj lrskoj. Ljude nisu razapinjali na krst zbog krađe, što čini priču o dva lopova koji su razapeti uz Krista izmišljotinom. Opet se radi o krađi motiva za priču, jer se to isto govorilo i o nekim pre-hrišćanskim „Isusovskim” figurama. Kazna za zločin, za koji je Isus optužen po izveštajima iz jevanđelja, bilo bi kamenovanje na smrt od strane judejskih vlasti, a ne Rimljana. Pontije Pilat, rimski prokurator u tom periodu, je navodno oprao ruke i predao odgovornost za „Isusovu” smrt gomili koja je glasala ko će umreti a ko će biti pošteđen. Pranje ruku koje treba da označi nevinost bio je običaj esenske zajednice. /*47/ Biblija kaže da je bio rimski običaj za vreme praznika Pashe da se ponudi oslobođenje jednog zatvorenika, ali to jednostavno nije istina. Nije postojao takav običaj i cela ta priča je izmišljena.
Možete napisati celu knjigu o biblijskim mitovima i zapravo, neko to već jeste uradio. Zove se, vrlo prikladno „Biblijski mitovi” i ako želite detaljnije informacije o temi koju sam obradio u ovom poglavlju, ja je toplo preporučujem. Nema nikakvih čvrstih dokaza za postojanje Isusa, Nema arheoloških dokaza, nema pisanih dokaza, nema ničega. Tako je i sa Solomonom, Mojsijem, Davidom, Abrahamom,
Samsonom i dugim nizom drugih centralnih likova iz Biblije. Sve što imamo su levitski tekstovi i izveštaji iz jevanđelja koja su pisana u različitim verzijama. Toliko su očajni postali manipulatori istorije da daju kredibilitet Isusovom postojanju, da su ubacili patetično očigledan dodatak u rad „jevrejskog” istoričara Jozefusa, kako bi time dokazali nedokazivo. Za više od 40 pisaca se zna da su napisali hronike događaja koji su se dešavali u tim krajevima tokom navodnog doba Isusovog života, ali oni ga nigde ne pominju. /*48/ Covek koji je uradio sve ono što se za njega tvrdi da jeste i niko to nije zabeležio? Filo je živeo tokom celog navodnog Isusovog života i napisao je istoriju Judejaca koja je pokrila ceo taj period. On je čak živeo u, ili blizu samog Jerusalema kada se kaže da se Isus rodio i kada je Herodot navodno naredio ubijanje dece, pa ipak on ne beleži ništa od toga. On je bio tamo onda kada se navodi da je Isus izveo svoj trijumfalni ulazak u Jerusalem i kada je bio razapet na krstu, kao i kada se uzdigao iz mrtvih posle tri dana. Šta Filo piše o ovim neverovatnim događajima? Ništa. Ni retka. Ni slovca. /*49/ Ništa od svega toga nije pomenuto ni u rimskim pisanim podacima iz tog vremena, niti u zabeleškama koji pripadaju tom periodu, pisaca iz Grčke i Aleksandrije upoznatih sa onim što se u Judeji događalo. Zašto? Zato što se to (što Biblija pominje) nije desilo. To je bila simbolična, kodirana priča kojom se prenosilo ezoterijsko i astrološko znanje mnogih vrsta, a najbitnije je ono koje je služilo da se stvori religija-zatvor, bazirana na simbolima Vavilonskog Bratstva. Ljudskoj rasi je smešteno. I to krupno.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
„Feničansko poreklo Bretonaca...” - str. 47 Arthur Dynott Tomson „0 Ijudskom društvu, njegovom poreklu i sudbini” (Kessinger Publishing, USA, prvo izdanje 1872.) - str. 27 Ibid - str. 8, 9 Ibid - str. 9 Michael Drosnin, „Biblijski kod” (VVeidenfeld i Nicolson, London, 1997. ) „0 Ijudskom društvu, njegovom poreklu i sudbini”- str. 17 Ibid - str. 6 Ibid - str. 18, 19 Ibid - str. 19 Ibid - str. 41 Ibid - str. 12 Ibid.
13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44
Ibid - str. 20 Ibid - str. 11 „Tajna učenja svih doba” - str. L „Feničansko poreklo Britonaca...’' - str. 147 Ove primere (a postoji još veliki broj sličnih) navodi Israel Shahak u delu „Jevrejska istorija, jevrejska religija”(Pluto Press.London, 1994.) Benjamin Feedman „Činjenice su činjenice” citirao Jan Van Helsing u svom delu „Tajna društva i njihova moč u XX veku” (Evvertverlag, Gran Canaria, Spain, 1995.) - str. 99 Alfred M. Lilenthal „Po koju cenu Izraelu?” (Henry Regnery, Chicago, 1953.) - str. 213-214 Arthur Koestler „Trinaesto pleme - Hazarska Imperija i njeno nasleđe” (Hutchinson, London, 1976.) „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” urednik Tim C. Leedom (Kendall/Hunt Publishing, lowa, USA, 1993.) - str. 137 Ibid - str. 135 Albert Churchward „0 religiji”, prvo izdanje 1924., danas se može naručiti kod kompanije Health Research, WA, USA) T. W. Doane „Biblijski mitovi” (Health Research, WA, USA) prva autorska prava iz 1882., ponovno izdanje 1948., danas dostupna na gornjoj adresi. Toplo je preporučujem, naročito ako ste hrišćanin. „Feničansko poreklo Britonaca...”, uvod - str. XI Ibid. Jordan Maxwell „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 19-31 „Tajna učenja svih doba” - str. CLXXXIII Ibid - str. CLXXXIII Barbara G. Walker „Ženska enciklopedija mitova i tajni” (Harper Collins, SF, USA, 1983.) Jordan Maxwell „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 27 Odatle smo nasledili hrišćanski izraz, curator, podžupnik John Allegro „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 228-233 Laurence Gardner „Krvna loza Svetog grala” (Element Books, Shaftsbury, 1996.) - str. 63 Albert Alan Snow, direktor Instituta za studije hrišćansko-judejskog porekla „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 63-66 „0 Ijudskom društvu, njegovom poreklu i sudbini” - str. 368 Dela - 24 : 5 Albert Snow „Astrologija u Svicima sa Mrtvog mora” - str. 65 Psalm - 80: 8 Isaija - 5 : 7 „Okultna zavera” - str. 14 Jordan Maxwell „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 29 Luka - 2 : 7 „Krvna loza Svetog grala” - str. 37
45 46 47 48 49 50
Ibid - str. 36-37 „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 182, 183 Christopher Knight i RobertTomas „The Hiram Key” (Awon Books, London, 1997.) - str. 310 Džon E. Remsburg „Knjiga koju vaša Crkva ne želi da pročitate” - str. 171 Ibid. Ibid - str. 172
PETO POGLAVUE
Pokoreni krstom oć hrišćanske Crkve zasnovana je na izmišljotinama. Ako bilo kome treba potvrda o tome kako je lako nekolicini da kontroliše mase, samo treba da pogledaju milijarde ljudi koji su poštovali bajke koje su im nametane ovih proteklih 2000 godina od strane ljudi u dugim odorama. A ono što važi za hrišćansku religiju, važi i za ostale, judaizam, islam, hinduizam i druge. Sve ove religije je stvorila ista sila da bi postigla isti efekat i zato mitovi o boguspasiocu širom drevnog sveta imaju identičan „plan igre”, koji izgleda otprilike ovako: 1. Rođeni ste sa naslednim grehom i zato ste nedostojno đubre od dana kada stignete na ovu planetu; 2. Možete naći spasenje samo putem verovanja u „Spasioca”, a to znači radeći ono što vam sveštenici kažu da radite; 3. Ako ne uradite tako, bićete osuđeni na boravak u utrobi pakla zauvek. Kakvo je samo osećanje krivice i straha ovo stvaralo tokom hiljada godina. Ja sam čuo majke rimokatolkinje koje su bile u mukama misleći na to šta će se desiti njihovim bebama pošto su prerano umrle. Bebe nisu mogle da veruju u Isusa jer su bile samo par dana stare, pa da li će onda otići u raj ili u pakao? Gledao sam rimokatolički televizijski kanal u Sjedinjenim Državama i momka u dugačkoj odori su pitali u vezi toga. Rekao je da će te bebe boraviti u limbu (dokle, čovek se zapita?) ili će im se suditi na osnovu ponašanja njihovih roditelja. Kakva zapanjujuća budalaština! Hvala svemu da se bebi neće suditi na osnovu ponašanja sveštenika. I ako možete biti spašeni samo verujući u Isusa, šta je sa svim onim milijardama ljudi koji su postojali od nastanka hrišćanstva a koji su živeli u ogromnom delu sveta koji nikada nije ni čuo za Isusa? Da li su svi oni unapred osuđeni zbog nedostatka informacija koje bi podstakle vatru vere u njima? Baš je zeznut lik taj hrišćanski Bog, zar ne? Ali naravno da sve to nije istina. To je samo šarena laža, koju su smućkali posvećenici Vavilonskog Bratstva reptilijanaca da bi kontrolisali umove masa. Kada sam pisao ovaj deo knjige i tragao za tim odakle su došla jevanđelja, posegao sam jednom prilikom za knjigom koja se nalazila na visokoj polici u mojoj kancelariji. Dok sam izvlačio knjigu, još jedna, manja, pala je na pod. Ne sećam se da sam je video ikada ranije, ali je njen naziv odmah privukao moju pažnju. Bila je to knjiga „Pravo autorstvo Novog Zaveta” Abelarda Rušlina (Abelard Reuchlin), koja je prvi put štampana u Sjedinjenim Državama 1979. godine. /*1/ Govorila je o unutrašnjem krugu ili unutrašnjem prstenu, najekskluzivnijem klubu u istoriji, koji
M
se sastojao od onih koji su znali „Veliku tajnu”. U tom kmgu su bile one religiozne, političke i literarne vođe koje su znale istinu o Isusu, ali nisu želele da je iko drugi sazna. Ono što me pogodilo je to da se u ovoj knjizi došlo do istih onih zaključaka do kojih sam i ja stigao. Jevanđelja su izmišljotina iskreirana tako da se stvori nova religija-zatvor. Knjiga ne ulazi u sav simbolizam koji sam ja ovde dokumentovao, ali imenuje jednu konkretnu porodicu i dmge pomagače koji su napisali Novi Zavet, kao i šifre koje su koristili da bi „potpisali” svoj autorski tekst. Jedna od tih šifara/kodova je, interesantno, broj 40, koji sam već ranije istakao. Broj 40 je takođe predstavljan slovom M, kao kod imena Marija. Slovo M je vrlo značajno za Bratstvo do danas i vidimo ga svuda, recimo na oznakama za McDonalds lanac brze hrane. Videćemo kasnije kako velike korporacije koriste simbole Bratstva u svojim zaštitnim znacima i imenima. M znači Marija ili Madona, a oba naziva označavaju Semiramidu. Bogatstvo dokaza u Rušlinovoj knjizi, od kojih su mnogi veoma kompleksni i bave se ezoteričnim matematičkim kodovima, deluje vrlo ubedljivo. Prepomčujem da pokušate da nađete primerak te knjige ako želite da se o tome detaljnije informišete. Uvodni pasus ukratko obuhvata njegova zapažanja: „Novi Zavet, Crkva i hrišćanstvo su kreacije Kalpurnijusa iz porodice Piso, koja je pripadala rimskoj aristokratiji. Novi Zavet i svi likovi u njemu - Isus, svi Josipi, sve Marije, svi učenici, apostoli, Pavle, Jovan Krstitelj - svi su oni izmišljeni. Piso porodica je stvorila tu priču i te likove; oni su vezali priču za jedno specifično vreme i mesto u istoriji; i povezali su je sa nekim nevažnim stvarnim likovima, kao što je Herod, Gamalijel, rimski prokuratori itd. Ali Isus i svi koji su bili u direktnoj vezi s njim su veštački stvoreni (to znači izmišljeni!) likovi.” /*2/
Krvna loza Pisoovih činila je porodicu čiji su preci bili državnici, konzuli, pesnici i istoričari, a takvi ljudi bi svakako bili posvećeni/inicirani u mreži tajnih dmštava Rimske Imperije, velikog kamena oslonca za čistokrvne reptilijance i njihove mešance do današnjeg dana. To je razlog iz koga je rimski vojnik zaštitni znak jednog od poslovnih ogranaka Bratstva, Amerikan Express-a. Porodica Piso tvrdila je da vodi poreklo od Kalpusa, koji je, kako oni kažu bio sin Numa Pompilijusa, naslednika Romula, osnivača Rima. To su bli ljudi sa ozbiljnim vezama. Za takve rimske krvne loze se kaže da su došle iz Troje, a mi posmatramo porodicu čije poreklo vodi unazad do Kavkaza i Bliskog Istoka. Posle propasti Troje, oko 1200. godine p.n.e., priča kaže da je čovek po imenu Ajnej od „kraljevske” (što znači reptilijanske) krvne loze otišao sa ostacima svog naroda i nastanio se u Italiji. Tamo je ženidbom ušao u kraljevsku porodicu Latina i preko njegove krvne linije kasnije je nastala Rimska Imperija. Prema mnogim tradicionalnim verovanjima, unuk Ajneja, čovek zvani Bmtus, iskrcao se u Britaniji oko 1103. godine p.n.e., sa gmpom Trojanaca, uldjučujući neke koji su došli iz kolonija u Spaniji, da bi postao kralj Brita i osnovao grad Novu Troju - današnji London.
Lucijus Kalpurnijus Piso, glava porodice, bio je oženjen pra-praunukom Heroda Velikog. Prema Rušlinovim istraživanjima, Piso, koji je koristio mnoge pseudonime, tvorac je ,,Ur Marcus”, prve verzije Jevanđelja po Marku, oko 60-ih godina n.e. Jedan od prvih koji ga je u tome podržao, bio je poznati rimski pisac Ajnej Seneka, ali izgleda da je obadvojicu ubio imperator Neron godine 65. n.e. Sa tim, ime Piso nestaje iz rimske istorije i ne pojavljuje se sve do 138. godine n.e., kada je Pisoov unuk Antonin postao imperator. Ali od tada nadalje ta porodica postaje poznata uglavnom kao Antonini, a ne više Piso. U 73 godine koje su prošle između smrti oca Pisoa i pojavljivanja Antonina, osnovi hrišćanstva su napisani i objavljeni pod raznim izmišljenim imenima. Posle smrti njegovog oca od Neronove ruke, Piso sin, Arius, koji je koristio različita imena, uključujući tu i ime Cestijus Galus, postavljen je za guvernera Sirije. To mu je dalo komandu nad rimskom vojskom u Judeji. On je učestvovao u judejskoj pobuni 66. godine n.e., zbog čijeg je gušenja u Judeju poslat Vaspezijan. Imperator Neron je pogubljen 68. godine n.e., od strane čoveka koji je radio za Pisoa, kako tvrdi Rušlin. To svakako može da ima smisla, budući da je Neron ubio njegovog oca. Sa tim činom klan Pisoovih je upotrebio svoju moć i umetnost manipulacije u korist Vaspezijana, te je on postao imerator Rima 69. godine n.e. Godinu dana kasnije Rimljani su uništili Jerusalim, pokrali blago iz tamošnjih hramova, uključujući tu, kako se tvrdi i Kovčeg zaveta, a izgleaa da su sve odneli nazad u Rim gde su ta blaga ušla u posed tajnih društava iz podzemlja. To podzemlje nije činilo ništa drugo nego Vavilonsko Bratstvo. Kao što je Rušlin rekao „Isus” je bio figura složena od više različitih likova i priča, a izveštaji o njemu uključuju elemente priča o Josifu u Egiptu kao i drugih likova iz Starog Zaveta, zatim neke esenske rukopise kao i karakteristike ranih paganskih božanstava. To je tačno ono što potvrđuju i dokazi koje sam ja sakupio. Nekolicina Josifa koji se pojavljuju u priči su svi delo Pisoa i čine deo šifre. Slova u imenu Piso prevode se na hebrejskom kao Yud, Vov, Semech, Fey i ona sačinjavaju ime Josif. Još jedan kod koji je Piso koristio za sebe u pričama, je broj 60. Rušlin ističe mnoge sličnosti koje postoje između priče o Isusu i priče o liku iz Starog Zaveta, Josifu, koji je Piso koristio kao osnov za svoj rad: Josif je imao 12- oricu braće; Isus 12 učenika; Josif je prodat za 20 srebrnjaka, Isus je prodat za 30 srebrnjaka (inflacija); brat po imenu Juda je predložio da Josif bude prodat; Juda prodaje Isusa; Josif je u Egiptu gde se dešava ubijanje prvorođenih; Isus i njegova porodica beže u Egipat da bi izbegli ubijanje sve muške dece. Piso je koristio svoja četiri sina kao učenike i tako je Jovan u stvari njegov sin Julius, Džejms je Justus, Simon-Petar je Prokulus a Andreja je Alexsandar. /*4/ Julius Justus i Prokulus će nastaviti očev rad i napisaće nešto kasnije neke od tekstova iz Novog Zaveta. Piso je udesio tako da Isus ispuni razna proročanstva iz Starog Zaveta, naročito ona Isaina. Rušlin kaže da su Pisoovi takođe napravili izmene i dodatke u nekim tekstovima Starog Zaveta, kao i da su napisali većinu od 14 starozavetnih knjiga poznatih pod nazivom apokrifi. Ove uključuju Knjigu Ezdrinu, 1 Makabejance, Džudit, Tobit, Bel i Zmaja. /*5/ Pisoovi su bili stoici (znači stoički su razmišljali), a stoici su verovali da se ljudi mogu motivisati i kontrolisati putem straha i nade (onih
istih metoda kojima se služi Vavilonsko Bratstvo). /*6/ lma li boljeg načina da se opiše religija koja je iznikla iz Starog i Novog Zaveta? Još jedna od manifestacija (elijasa) Ariusa Pisoa je Flavijus Josefus, pisac/istoričar koga sam već par puta citirao. Razlog iz koga Piso, kao Josefus, i muž njegove unuke Plinije Mlađi ne pominju Isusa u drugim zvaničnim zapisima je naprosto taj što u to vreme prosto ne bi bilo uverljivo da su uradili tako. Tek sa prolaskom vremena, kada se pravo poreklo „Isusa” izgubilo, priče o njemu su mogle biti prihvaćene kao „istinite činjenice”. Zvanična priča o Josefusu je da je on bio Judejac koji je vodio poreklo od Hasmonijanske kraljevske kuće. On se borio protiv Rimljana i, iako su njegovi saborci počinili samoubistvo kada je pobuna propala, on se predao, pa mu je tako život bio pošteđen. I više od toga, rečeno je da je bio držan u kućnom zatvoru, u Rimu, od strane impetratora u toku 30 godina, dok je pisao svoje knjige o „jevrejskoj” istoriji, a da je zatim udao svoju unuku u porodicu rimskih aristokarta. Ma hajde. Josefus je bio rimski aristokrata, Arius Kalpurijus Piso i zajedno sa svojim sinovima i Plinijem Mlađim, napisao je jevanđelja kao i ostatak Novog Zaveta. Plinije je napisao izvestan broj pisama pod imenom Svetog Nasijusa, a ta ista grupa je pod raznim imenima predstavljala rane crkvene ,,oce”. A ko je pretvorio ovaj rimski izum u razgranatu, sveobuhvatnu religiju-zatvor, što će ona vremenom postati? Konstantin Veliki. Sta je poslužilo kao sredstvo da se to uradi? Rimska Crkva, bazirana u Rimu! A šta kažete na ovo: porodica Piso, koja je napisala tekstove jevanđelja i Konstantin Veliki koji će zapravo stvoriti hrišćansku religiju kakvu poznajemo do danas, bili su od ISTE krvne loze! Ali ima tu još mnogo, mnogo više. Sest meseci pošto je prvo izdanje ove knige objavljeno, poslat mi je niz detaljnih genealoških karti nazvanih „Istorija prvog veka”, koje su bile postavljene na internetu i mogu se naći na sledećoj adresi: http://www.totse.com/files/FA020/histchr2.htm. Izgleda da su te genealoške karte poslednji put revidirane 1992. godine. Ono što me je zapanjilo je to što se one uklapaju uz ovu knjigu kao indeks pojmova (vidi Dodatak I). Njih su na internetu objavili istraživači koji vode jedan drugi sajt pod imenom „Piso homepage (srp. - matična stranica)”. Te karte prate samo neke grane krvne loze koja vodi unazad do Aleksandra Velikog i dalje. Aleksandar je opljačkao ključne oblasti Grčke, Persije, Sirije, Fenikije, Egipta,Vavilona, bivše zemlje Sumera i Indiju pre nego što je umro u 33-oj godini života 323. godine p.n.e. On je bio taj koji je osnovao egipatski grad Aleksandriju, koja je kasnije postala jedan od glavnih centara za ezoterična znanja antičkog sveta. Njegova krvna linija se prenela kroz vekove, kako rodoslovne karte dokumentuju, preko Kleopatre, najslavnije vladarke Egipta, koja se udala za najslavnijeg rimskog imperatora Julija Cezara, a oni su dobili sina koji će postati Ptolomej XTV. Ta krvna linija se prenosi dalje na Heroda Velikog, onog Heroda iz priča o Isusu, koji je dakle u rodu sa porodicom Piso, koja je napisala originalan tekst jevanđelja, a i sa Konstantinom Velikim, koji je ustanovio hrišćanstvo kakvo poznajemo, religiju baziranu na pričama! Ista ta krvna linija dala je ključnu Merovinšku lozu u Francuskoj, od koje su, mnogo kasnije, nastale francuske i engleske kraljevske
dinastije, uključujući i aktuelnu porodicu Vindzor. A sledi još. Kao što ćemo videti, svi predsednici SAD, od prvog, Džordža Vašingtona pa sve do Bila Klintona, bili su pripadnici iste te krvne loze! To uključuje i Džordža Buša, a time i njegovog sina Džordža V. Buša, predsedničkog favorita posle izbora u godini 2000. (i trenutnog predsednika, godine 2006. (prim. prev). Zapanjujuća potvrda centralne teme ove knjige. Ja ću koristiti kod Ramzes-Piso-Buš da bih označio sve imenovane, od sad pa nadalje, u ovoj knjizi koji pripadaju toj krvnoj liniji, Aleksandra Velikog, Merovinga i tako dalje. Ali zapamtite da to neće biti svi koji pripadaju toj krvnoj liniji, biće i mnogih, mnogih drugih koji se pominju, a za koje će se ispostaviti da pripadaju istoj toj lozi kako se genealoška istraživanja budu nastavljala. Znači, možete da vidite kako je izmanipulisan nastanak hrišćanstva od samog početka, kao i zašto je ono, sa rimskom Crkvom na čelu bilo tako moćno oruđe kontrole. To je reptilijanska kontrola uma. Isto je i sa drugim religijama. Džefri Higins (Geoffrey Higgins) u svom delu epskih srazmera „Anakalipsi”, pokazuje kako je stvoren Rim kao novi Vavilon. Nije ni čudo što je hrišćanstvo preplavljeno vavilonskim simbolima. Cela stvar je jedna velika nameštaljka, da se stvori još jedna religija koja će zarobiti ljudski um, a visoka hijerahija hrišćanske Crkve današnjice zna sve o tome! Crkvena elita je oduvek to znala, jer su oni sastavni deo struje tajnih društava koja je i stvorila mit zvan hrišćanstvo. Cinične laži, kao mrtvački pokrov iz Tura, koji je povezan sa redom viteza templara, bile su izmišljene da bi se propaganda širila što više. Sila koja je izmislila i Isusa i hrišćanstvo je ista sila koja i danas kontroliše svet. Na primer, rimska zajednica Graditelja bila je prethodnik današnjih masona, samo se ime izmenilo. Rimljani su koristili iste simbole kvadrata, kompasa i tako dalje. Hram koji je koristila ta zajednica u gradu Pompeji je izgubljen usled erupcije vulkana Vezuva, 71. godine n.e. Međutim, arheološki radovi u Pompeji otkrili su pomenuti hram a u njemu se nalazio heksagram „Davidova zvezda”, lobanja i crnobela tabla za precrtavanje koja je prvo korišćena od strane Dionizijevih zanatlija. /*7/ Sve ove simbole koriste današnji slobodni zidari - masoni. Judejska borba protiv Rimljana nastavila se sve do konačnog poraza zelota godine 74. n.e u Masadi, tvrđavi na zaravnjenom planinskom vrhu koja je gledala na Mrtvo more. To je bilo poslednje utvrđenje esenske zajednice, čiji su se pripadnici tu evakuisali sa ranijeg mesta boravka koje je bilo dalje niz obalu. Dok su judejski zeloti bili nemilosrdno iskorenjivani od strane Rimljana, mnogi pripadnici tajnog društva nazarena uputili su se u Jordan, Mesopotamiju, Siriju i Tursku, kao što je to dokumentovao Julije Afrikanac, koji je živeo u Turskoj oko godine 200. n.e. Za Josifa iz Armateje, biblijskog Isusovog ujaka, priča se da je otputovao u Francusku da bi tamo raširio priču o Isusu. Vatikanski bibliotekar, kardinal Baronijus, kaže da je Josif prvo stigao u Marsej 35. godine n.e. A da je kasnije otišao u Britaniju. /*8/ Za „Mariju Magdalenu” i „Isusovog” potomka se takođe kaže da su otišli na jug Francuske, posle „raspeća”. To je osnov priča o
Svetom gralu koje tvrde da se Isusova krvna linija nastavila kroz Merovinge u Francuskoj. Pa, to je sve besmislica jer te osobe nisu stvarno ni postojale, a obratite pažnju na izvor ove priče, bibliotekara vatikanske biblioteke rimske Crkve u Rimu. Pa šta je to uopšte bilo toliko specijalno u Provansi i južnoj Francuskoj? Pogodite gde je porodica Piso imala velika imanja? U Galiji, preciznije u... Provansi! /*9/ Nije ni čudo što se „loza” (krvna linija/znanje) može naći baš u ovom delu Francuske. Vekovima kasnije tu je nastala jedna verzija priče o Svetom gralu, koji je toliko spominjan u mitovima i legendama, a manifestovala se kao Merovinška dinastija. Tu su i simbolične priče o kralju Arturu (još jedno „Sunce”), a one su prikazane na simboličnim slikama tarot karata, kao i u muzičkoj i likovnoj umetnosti Evrope kroz vekove. Gral je predstavljan kao pehar ili kalež u koji je sakupljena Isusova krv, prolivena tokom raspeća. Ali ta krv bila je samo simbol krvi koja je tekla u drevnim ritualima, u kojima su jaganci prinošeni na žrtvu u doba prolećne ravnodnevnice, a za one inicirane na višim nivoima to je bio simbol krvne linije koja ide unazad sve do reptilijanskih „bogova”. U ranim rukopisima o gralskim pričama, Sveti gral je nazivan Sangraal. Koliko je to blisko izrazu „sang raal”, što na starofrancuskom znači kraljevska krv. Ta kraljevska krv, kao što ćemo ustanoviti, bila je krv loza reptilijanskoljudskih mešanaca i nije imala nikakve veze sa „Isusom”. Biće stvoreno od mešavine raznih mitova o bogovima Sunca, simbolično zvano Isus, pretvorio je u natprirodnog Božjeg sina, čovek koga mi zovemo Sveti Pavle, a čije je prvobitno ime u pričama bilo Saul iz Tarsa. Zvanično, roditelji Sv. Pavla bili su Judejci i kao i oni, on je postao rimski građanin, iako je bio farizej i striktno se držao hebrejske religije. Ko je još navodno bio Judejac koji je postao Rimljanin? Josefus, što je pseudonim koji je koristio Arius Piso, koji je bio pisac jevanđelja! Sveti Pavle je, kako se priča, učestvovao u progonu ranih hrišćana ali je doživeo preobraćenje na putu za Damask, kada se Isus čudesno „stvorio” pred njim i pitao ga: „Zašto me progoniš?” Mada, Pavle ima tri verzije te priče. U jednoj, on je čuo glas Isusov kako mu se obraća (Dela 9:7). U drugoj je video veliko svetlo ali nije bilo glasa (Dela 22:13). A u trećoj verziji, Isus mu lično daje instrukcije o njegovoj budućoj misiji (Dela 26:13). Sv. Pavle je bio kreacija Plinija Mlađeg (čije je vojničko ime bilo Maksimus) i Justusa Piso-a. /*10/ U priču po Pavlu oni su ubacili mnogo svojih prijatelja i saradnika, kao i likove iz porodične istorije. Na primer, čoveka po imenu Ajnej Seneka, koji je umro sa ocem Pisoom u rukama Nerona. /*11/ A u Rimljanima naći ćete rečenicu: „Veliki Herod moj rođak”, što je kod za vezu porodice Piso sa Herodom Velikim. /*12/ Pavle nije taj koji je prenosio Isusovu reč na Kipru, Kritu, u Makedoniji, Azijii, Grčkoj, i Rimu. Plinije i Piso su to uradili. Između 100. i 150. godine Justus, njegov otac, i Plinije su zajedno sa porodicama, robovima i prijateljima otišli u Malu Aziju (sada Tursku), gde su, između ostalih, posetili i grčki grad Aleksandriju, da bi „ohrabrili” siromašne i robove da se priključe njihovoj novoj veri. /*13/ Prve crkve su stvorene u Betianiji i Pontu od strane Plinija. On je posetio ta mesta nekoliko puta od 85. godine i odatle vuče
svoje poreklo lično ime Pontija Pilata. On je nazivan samo Pilat u jevanđeljima po Mateji i Marku, prvim od jevanđelja koje je napisala porodica Piso, ali u Lukinom, koje je Piso napisao zajedno sa Plinijem, Pilat odjednom dobija ime Pontije. Jevanđelje po Luki je napisao baš u onim godinama kada je Plinije počeo da češće posećuje Pont. /*14/ Plinijeva pisma, ona koja je potpisao sopstvenim imenom, kažu da je Justus Piso bio u Betaniji u godini 96. i 98., koristeći se imenom Tulijus Justus, kao i da su Pisoovi bili u Efesu, mestu koje je dom kulta boginje Dijane i gde se nalazi njen hram. Dijana je još jedna verzija lzide, Semiramide, Barati i tako dalje. Dok su putovali, tvrdili su da su apostoli i biskupi, prenosioci ideje koju su u stvari sami izmislili, Petar i Pavle. Tvrdili su za sebe i da su Ignjatije (Plinije), Justin (Justus), Klement iz Rima (Julius), Polikarp (Prokulus) i Papias (Julijan sin Justusov). /*15/ Do tog doba već je pripadnica porodice Piso, Pompeja Plotina (čije pravo ime je Klaudija Fojba) bila žena rimskog imperatora, Trajana, pa su tako imali ogromnu podršku sa najviših nivoa, koristeći je za svoje manipulacije. /*16/ Ona se takođe pojavljuje kao „naša sestra Fojba” i kao „Klaudija” i „Klodina” u novozavetnim tekstovima, Rimljanima, Timotiju i Klementu. /*17/ Pisoovi i Plinije su u svoje priče uveli kult Sunca kao i mitove Vavilonskog Bratstva. Oni svog Pavla/Saula smeštaju u Tarsus u Maloj Aziji (danas Turskoj), koji je bio glavni grad Kilikejaca. A to je baš glavni centar religijskog kulta Mitre, Sunca, i Kilikejci su bili ti koji su preneli taj kult u Rim, odakle se proširio na celu lmperiju. U oblasti Male Azije takođe se poštovao kult boga Dionisa. Obojica su bili simbolični bogovi Sunca, rođeni 25. decembra, koji su umrli da bi ljudski gresi mogli biti oprošteni. Sve što hrišćani veruju o Isusu, Rimljani i Persijanci verovali su za Mitru. Nedelja (engl. - Sunday; sun=Sunce, day=dan) je bila sveti dan za sledbenike kulta Mitre, jer je on bio bog Sunca i oni su taj dan zvali Božji dan. Dionisija je rodila majka devica, a bio je poznat kao „Loza (Vino), Naš Gospod, Spasilac, jedini stvoreni Božji sin. Iznad glave Dionisija stajale su reči: ,,Ja sam život, smrt i uskrsnuće, ja držim krilatu krunu (Sunce)”. /*18/ Pisac H. G. Vels (H. G. Wells), istakao je da su mnoge od fraza koje je koristio Pavle da opiše Isusa bile iste one koje su koristili sledbenici Mitre. Liturgija Mitrinog obreda je ista kao i Isusova liturgija. Kada Pavle kaže: ,,0ni su pili sa stene duha a ta stena je bila Hrist” (Korinćani 10:4), on koristi potpuno iste reči koje se mogu naći u zapisima koji govore o Mitrinom kultu. Samo su imena promenjena. U jevanđeljima, Petar je postao „stena” hrišćanstva, na kojoj je nova Crkva sazdana. Za Vatikansko brdo u Rimu se kaže da je posvećeno Petru, ali za to isto mesto se govorilo, mnogo ranije, da je posvećeno Mitri i mnogi ostaci mitraističkog kulta su pronađeni na tom mestu! Piso porodica je pretvorila kult Mitre u... hrišćanstvo. Sve pape tvrde da vladaju kao naslednici Petra, prvog pape. Ova tvrdnja ima svoje korene u rečenici iz Biblije gde Isus kaže: ,,Ti si Petar i na toj steni ja ću sazdati svoju Crkvu.” /*19/ Samo četiri stiha dalje, pošto je navodno Petra proglasio za stenu na kojoj će sazdati svoju Crkvu, dolazi deo gde ga Isus deklasira sledećim rečima: ,Ali on se (Isus) okrenu i reče Petru - Idi iza mene Satano: ti si uvreda za mene: jer ti ne uživaš u onome što dolazi od Boga, već u onom što je
ljudsko”. /*20/ „Stena” predstavlja klasičan simbol kojim se koriste škole mistike, kao što je i „ugaoni kamen” koji je takođe povezan sa Isusom, a koristi se kao masonski simbol i danas. Petar bi trebalo da je čuvar ključeva raja, ali to je samo ponavljanje simbolizma mističnih škola koji je ranije pripisivan bogu sa dva lica, Janusu, čuvaru ključeva Hrama mudrosti, kao i Mitri koji čuva ključeve nebesa. A Janus je Eanus, što je bila Nimrodova titula u Vavilonu. Zlatni i srebrni ključevi navodnog naslednika sv. Petra, pape, predstavljaju samo još simbolizam svete doktrine. Pape i oni koji ih kontrolišu znaju šta te stvari stvarno znače. Zlato i srebro su dragoceni metali koji su simbolički predstavljali Sunce i Mesec. I za Petra i za Pavla se kaže da su ubijeni u Rimu tokom progona hrišćana koji je sproveo imperator Neron, ali nema podataka koji bi to potvrdili, naprosto zato što se to nije ni desilo. Ipak, dvojica dmgih, za koje se kaže da ih je Neron ubio, bili su Lucijus Kalpurnijus Piso, glava te porodice i njegov prijatelj Ajnej Seneka! Kako su godine prolazile, kult obožavanja Sunca i ezoterijski simbolizam koji su koristile škole misterija pretvoreni su u religiju koja se zasnivala na bukvalnom prevodu simboličnih tekstova. Na tom pogrešnom razumevanju i prevari izgrađeno je hrišćanstvo. Mi smo navedeni da vemjemo da je hrišćanska Crkva nastala kao jedinstvena celina, ali to jednostavno nije istina. Postojale su mnoge frakcije sa širokim spektrom različitih pogleda koje su se raspravljale i borile za prevlast da budu jedini čuvari „istine”. Najžešći konflikt izbio je između pristalica sv. Petra i njegove verzije Isusa kao natprirodnog Sina Božjeg i arijevaca, koji su verovali da je Isus bio čovek, a ne Bog. Ti arijevci su dobili ime po Ariju, poglavaru crkve u Aleksandnji, Egipat, koji je osporavao da Isus može biti isto što i Bog. Zar nije Jehova rekao da je on jedini Bog? Kako onda Bog može da se nalazi u tri dela kao Otac, Sin i Sveti duh? „Trojstvo” je paganski koncept i predstavlja deo egipatskih i vavilonskih verovanja. E sad, kada bi mi živeli u svetu punom odraslih pojedinaca, dovoljno bi poštovali dmge ljude da im dozvolimo slobodu da vemju šta god se njima sviđa, dokle god to ne nameću dmgima. Ne bi trebalo da bude važno da li mi mislimo da je to glupost ili ne. Moj problem sa hrišćanstvom i religijom generalno, nije taj što bilo ko vemje u nju, to je svačije pravo, ono što ja smatram lošim je način na koji je ljudima nametana vera uz pomoć straha, krivice, nasilja i potiskivanja svakog dmgačijeg načina razmišljanja. Nažalost, dozvoliti ljudima da vemju u nešto u šta vi ne vemjete, postao je krivični prestup, a zato su i pavlini i arijevci insistirali da unište jedni druge. U tom trenutku na scenu dolazi Konstantin Veliki koji je, zajedno sa Piso porodicom, čiji je i sam potomak, i sa Plinijem bio tvorac onoga što je postalo poznato kao hrišćanstvo. Konstantin je postao imperator Rimske Imperije godine 312. n.e. On je zadobio reputaciju hrabrog i nemilosrdnog vojnika i služio je sa vojskom u Britaniji pre nego što je izabran za Cezara zapadnog dela Rimske Imperije. Onda je počeo da ubija svoje rivale, uključujući i mnoge od njihove dece, dok je pokušavao da postane imperator cele Rimske Imperije. U jednoj od bitaka koje je tim povodom vodio, na Milvinskom mostu, blizu Rima, kako kaže hrišćanska legenda, imao je viziju krsta na nebu i video je reči ,,pod ovim znakom pobedićeš” (lat. - ,,In hoc
signo vinces”). Sledeće noći, kako se priča, imao je viziju Isusa koji mu je rekao da stavi znak krsta na svoju zastavu da bi time obezbedio pobedu nad svojim neprijateljima. Dobra priča, ali reč koještarije mi se nekako muva po glavi. Za Konstantina se kaže da se preobratio u hrišćanstvo, pošto je doživeo te vizije, ali postoji jedan mali problem sa tom pričom. On nikada nije postao hrišćanin, izuzev možda na svojoj samrtničkoj postelji, čisto da se osigura za svaki slučaj. On je obožavao kult grčkog boga Apolona (Sunce) i Sol Invictis (Nepobedivo Sunce), a do svoje smrti on je činodejstvovao kao prvosveštenik paganske crkve! Kao rezultat toga, Isusu je dat sunčev rođendan, 25. decembra, što je od tog vremena ostalo nepromenjeno. Konstantin je, takođe, odgovoran za podizanje velikog hrišćanskog hrama u Jerusalimu. Njegova majka, Helena, je poslata u taj grad da nađe mesta i relikvije koji se pominju u hrišćanskim pričama. Ona je bila ta koja je tvrdila da je našla tačno mesto rođenja Isusa, mesto njegovog raspeća, njegov grob i mesto odakle se uzdigao u nebo. Još uvek možete posetiti sva ta mesta, ako krenete s vodičem na turističku turu po Jerusalimu! Konstantin je sazidao baziliku godine 326. n.e. Na mestu na kome se po rečima njegove majke desilo raspeće i na toj istoj tački danas stoji crkva Svetog Groba, koja privlači milione hrišćana koji dolaze da vide mesto na kome je „Isus umro na krstu”. Helena je takođe tvrdila da je našla tri drvena krsta, oko 300 godina pošto se Isusovo raspeće odigralo. Kako samo pametna dama mora da je ona bila. Istina je, ipak, bila zakopana mnogo dublje. Konstantin je bio član istog Vavilonskog Bratstva putem koga su porodice Piso i Plinije delali. Prema nekim istraživačima, bazilika koju je Konstantin podigao u Jerusalimu deo je svete geometrije koja čini strukturalni šablon po kome je ovaj grad sagrađen. Rimsko društvo graditelja je bilo povezano sa redom komacinskih majstora, koji su se počeli ubrzano širiti za vreme vladavine Konstantina i Teodosija, dok je hrišćanstvo postajalo dominantna religija Rimske Imperije. /*21/ Komacinski red se nastanio na ostrvu Komo, koje je danas blizu švajcarskih centara za pranje novca dobijenog prodajom droge, kao što je Lugano, i ono je vrlo važan centar za Vavilonsko Bratstvo. Dvoje od njegovih britanskih članova u današnje vreme, princ Filip i njegov mentor, lord Mauntbaten, prisustvovali su sastanku Bilderberg grupe, koja pripada Bratstvu, na jezeru Komo, 1965. godine. Red Komacina podeljen je u lože kojima upravlja veliki majstor i oni nose bele mkavice i kecelje a komuniciraju putem tajnih znakova i posebnog načina mkovanja. /*22/ Sve to je počelo da se dešava više od hiljadu godina pre zvaničnog stvaranja masonskih loža! Njima je dat patronat nad kraljem Lombaradije i postavljeni su za gospodare svih masona i arhitekata u Italiji. /*23/ Taj tajni red bio je naslednik ranijih arhitekata Bratstva, Dionizijevih zanatlija i on je uspostavio most između onih koji su gradili drevne paganske hramove i njihove braće koja će zidati velike hrišćanske katedrale u Evropi. Isto bratstvo je zidalo i paganske hramove i crkve. Drevni hramovi bili su mesta na kojima su poštovana paganska božanstva. Jedina razlika je bila ta, što je u slučaju crkvi, javnost mislila da su one sagrađene da bi se u njima poštovao „Isus”. Slavni hrišćanski heroj, Sveti Bernard, definisao je Boga kao „Dužinu, širinu, visinu i dubinu”, jer je razumeo efekat koji imaju geometrija i brojevi na
energetska polja. Pitagora je takođe izjavio: „Broj je sve”. Moć oblika, brojeva i proporcija su jedna od „velikih misterija”, čija spoznaja je većini ljudi po pravilu uskraćena. Očigledno su imperator Konstantin i Bratstvo koje je kontrolisalo i same imperatore, videli političku prednost u tome da podrže hrišćanski pokret. A ljudi nisu imali poteškoća da obuhvate i Isusa svojim sistemom verovanja jer se njegova priča poklapala sa pričama ostalih bogova Sunca tog vremena, uključujući i Mitru. Hrišćanstvo je pridobilo mnoge od sledbenika Mitrinog kulta, jer za njih tu nije bilo razlike u odnosu na ono u šta su već verovali, izuzev imena. Konstantin je zaustavio progon hrišćana u Rimskoj Imperiji izdavanjem Milanskog edikta, koji se nije odnosio samo na hrišćanstvo, ali je ipak zaustavio progon pripadnika svih monoteističkih religija. U svakom slučaju, dok se jedan progon zaustavljao, drugi je uskoro trebao da započne, a u njemu je rimokatolička Crkva bila ta koja je gonila, spaljivala i mučila svakoga ko bi odbio da veruje u hrišćansku veroispovest, ili čak, u njihovo tumačenje te vere. Deset miliona ljudi je umrlo u ime takozvanog „Princa mira”. U skladu sa tim Konstantin je ubio svoju ženu i starijeg sina pre nego što će otići na put, godine 325. n.e., u svoju palatu u Nikeji (sada Iznik u Turskoj), da bi odlučio o onome u šta će hrišćani morati da veruju do dana današnjeg. On je želeo da okonča konflikt između pavlina i arijevaca i da uspostavi jedinstvenu hrišćansku veru. Pozvao je 318 biskupa (što je još jedan mističan broj) da se sakupe zajedno u Nikeji, da bi im rekao kakva će njihova vera od tada biti. Između frakcija se zapodenula gorka rasprava o gorućoj temi koja se ticala budućnosti sveta: da li je Isus deo trojstva koje čine Otac, Sin i Sveti duh? Sveti, kako da ne. Dokumenta su cepana i zadavani su udarci. Ako ste hrišćanin, eto to je način na koji je vaša vera ustanovljena. Arijevci su izgubili raspravu i iz sve te zbrke, uz pomoć rimske diktature proizišli su temelji hrišćanskog sistema verovanja, Nikejska kredo. A dalja mutljavina išla je ovako, kako ću sada izneti. Nadam se da se koncentrišete, propitivaću vas o tome kasnije: „Mi verujemo u jednog Boga, Oca svemogućeg, tvorca svih stvari, vidljivih i nevidljivih; i u jednog Gospoda, Isusa Hrista, Sina Božjeg, stvorenog od Oca, Boga od Boga i Svetlost od Svetlosti, Istinskog Boga od Istinskog Boga, stvorenog a ne napravljenog, stvorenje od iste supstance sa ocem, putem koga su sve stvari načinjene, stvari na nebesima i stvari na zemlji; koji je, za nas ljude i naše spasenje, sišao dole i stvorio meso, stvorio čoveka, stradao i uzdigao se ponovo trećeg dana, otišao na nebesa i koji će doći ponovo da sudi živima i mrtvima; i u Svetoga duha.” Jednostavno, a? Tada je odlučeno da je Isus ista supstanca kao i Bog otac, jer je u drevnom Vavilonu govoreno da su Nimrod i njegov sin Tamuz ista osoba. Tamuzova majka, kraljica Semiramida je nazivana Sveti duh. Znači da su Otac, Sin i Sveti duh ustvari Nimrod-Tamuz i Semiramida. Hrišćanstvo je religija Vavilona i bilo je to od svog početka. Danas, Rim i Italija ostaju jedni od glavnih centara Bratstva, kao što sam detaljno ispričao u knjizi „I istina će te osloboditi”. Vatikan je u celosti kontrolisan od strane Bratstva i jedna je od njegovih najvažnijih baza.
Hrišćanstvo, kao i judaizam i islam, stvoreno je da se postigne još jedan vitalni deo reptilijanskog Programa: potiskivanje ženske energije, intuitivne veze sa višim nivoima naše multidimenzionalne svesti. Jednom kada sasvim potisnete žensku stranu svoje energije, svoju intuiciju, isključujete svoju višu svest i vama počinje da vlada samo vaša niža svest. Izolovani ste od svoje najveće moći izražavanja ljubavi, mudrosti i znanja i ostavljeni ste na milost ili nemilost izmanipulisanim „informacijama” koje stalno bombarduju vaše oči i uši. To je razlog zbog koga je Bratstvo težilo da stvori svet u kome je muška energija dominantna, barem na površini. Stanje svesti koje zovemo „muškarčina” (engl. - macho man), predstavlja osobu koja je odvojena od svog ženskog vida energije i zbog toga je duboko neuravnotežena. Primetite da se nigde ne pominje žena u Konstantinovom Nikejskom kredu. Tu se kaže da je bog postao meso kao Isus ,,za nas Ijude i naše spasenje”. Hrišćanstvo je bilo muški bastion od samog osnivanja, kreirano da potisne uravnotežujuću žensku energiju. Rani osnivači Crkve, kao Kvintus Tetulijan, zabranili su ženama pristup u svešteničko zanimanje, pa čak i da govore u crkvi. Tek se na Koncilu u Trentu, 1545. godine, rimokatolička crkva zvanično složila sa tim da žene imaju dušu, a i tada sa većinom od samo tri glasa! Seme te antifeminističke dogme u hrišćanskoj crkvi može se kao u ogledalu videti u Zoroastrizmu, sekti nazvanoj po proroku (mitskom bogu Sunca) Zoroasteru. On i njegova vera pojavili su se u Persiji, sada Turska, gde se nalaze planine Taurusa i boravište Svetog Pavla, Tarsus. Zoroaster je bio žestoko protiv žena i on je rekao da „ nijedna žena ne može da uđe u raj, izuzev onih koje su podložne kontroli, koje su se prema svojim muževima ponašale kao prema bogovima”. Cela ta filozofija je skoro od reči do reči ponovljen bramanizam, užasna hindu vera, koju su doneli arijevci u Indiju mnogo vekova ranije. Sv. Pavle (porodica Piso i Plinije) nastavio je sa antifeminističkim planom rada, koji traje već oko dve hiljada godina. Među malim igrama svetog Pavla je i ova: „Zene, pokorite se svojim muževima, jer je muž glava žene kao što je Hrist glava Crkve. Crkva se pokorava Hristu pa se tako i žene trebaju u svemu pokoravati svojim muževima.” Kao i ova: „Ali ja ne patim da bih poučavao ženu ili da bih narušavao autoritet muškarca, nego da bih bio u tišini.” Hrišćanska crkva je sazdana da bi predstavljala i umnožavala ekstremni oblik muških energetskih vibracija, sunčevu energiju, kao i da bi držala drevna znanja u tajnosti. Hrišćanska crkva je postala presudno i vrlo efikasno oruđe da se ukloni znanje iz javne cirkulacije, tako da ga mogu koristiti tajno i zlonamerno, oni koji rade iz senke. Kao rezultat napada na žensku uravnotežujuću energiju i gomilanja znanja pojavio se progon „veštica” - medijuma, supersensa, osoba osetljivih za onostrano i vidovnjaka svih vrsta. Ta vrsta komunikacije sa drugim dimenzijama
bila je svakodnevni deo života prehrišćanskog sveta. Oni koji su umeli da kanališu tu moć zvani su proroci, proročišta, Božji instrumenti i slično. Jedan od voda lova na veštice bio je Džerom, rođen 341. godine, kome se pripisuje zasluga da je sakupio tekstove za glavnu latinsku verziju „Svete Biblije”. Džerom je bio taj koji je ubedio papu da izvan zakona stavi bilo kakvu vrstu medijuma, vidovnjaka i sličnih (ukratko, onih koji komuniciraju sa drugim dimenzijama). Ovim jednim papskim dekretom, Božji instrumenti su postali instrumenti i veštice đavola, što je izraz koji još uvek koriste mnogi hrišćani. Kralj Džejms (loza Ramzes-Piso-Buš), prvi kralj Engleske i Škotske, uključio je i gorku osudu veštica u svoj prevod Biblije, poznat kao Biblija kralja Džejmsa, 1611. godine i držao se svojih reči, jer je dao da se hiljade žena muči i pogubi zato što su, navodno, bile veštice. Džerom je želeo da sveštenici budu posrednici između Boga i čovečanstva. Nije želeo da se Ijudi obraćaju direktno Bogu, da se bune protiv zvanične linije mišljenja ili da šire nedozvoljeno znanje. Kao što je on sam rekao: ,,Mi im kažemo (medijumima) da mi ne odbacujemo sama proročanstva u tolikoj meri, koliko odbijamo da primimo proroke čije izjave se ne slažu sa Starim i Novim Zavetom.” /*24/ A ipak, u isto vreme su članovi Vavilonskog Bratstva, koje je i stvorilo rimsku crkvu, koristili iste te psihičke moći i načine međudimenzionalne komunikacije. U redu, kako još možemo da kontrolišemo i umanjimo moć širokih masa? Učinili smo da veruju u izmišljotinu o lsusu i prevarili smo ih da veruju da, posle jednog života na zemlji, Bog odlučuje da li će ići u raj ili u pakao. Takođe smo ih prevarili da poveruju, da mi, ljudi u odorama, znamo kako Bog želi da oni žive i da je sve što ima veze sa ezoteričnim znanjem đavolja rabota. Možemo li da uradimo još nešto? Hej, treba da budemo oprezni u vezi te seksualne energije, to je kreativna sila stvaranja! Moramo da zavrnemo i tu slavinu ili će njihova moć još uvek biti prisutna. Imam ja pravog čoveka za to. Augustine, dođi u moju kancelariju na čas, molim te. Sveti Augustin iz Hipa, kao većina ranih crkvenih heroja, bio je poreklom iz severne Afrike. Ranije nije mogao da se dovoljno nasiti seksa, ali u 31. godini života, kada se preobratio u hrišćanstvo, dramatično se promenio i naprasno rešio da je seks užasan. Znate kakvi su pušači kada ostave cigarete. Nije mogao da se doseti nekog dmgog načina na koji bi se mogla praviti deca pa, ukoliko nije želeo da ljudi izumm, bio je primoran da prihvati i postojanje seksa. Ipak, insistirao je da ni pod kojim uslovima ne treba da uživate u njemu. Probao sam to dmškane, i samo da znaš, to jednostavno ne funkcioniše. Ovo je bio Augustinov pogled na seksualnost: „Muževi, volite svoje žene, ali ih volite nevino. Upražnjavajte putenu ljubav samo u tolikoj meri koliko je neophodno da bi se začela deca. Pošto ne možete da dobijete decu ni na koji dmgi način, morate da se uprljate i upustite u to protiv svoje volje, jer to je kazna Adamova.”
Takvi stavovi su postepeno doveli do nametanja celibata sveštenstvu od strane pape Grgura VII, 1074. godine. Da, mi danas u rimokatoličkoj Crkvi imamo sveštenike koji žive u celibatu zbog onoga što je jedan papa odlučio pre oko hiljadu godina, ali zato su bezbrojna deca koja su seksualno maltretirana od strane frustriranih i sluđenih sveštenika i crkvenjaka ta koja snose najgore posledice. Augustin je povezao seks sa prvobitnim grehom, idejom da smo rođeni grešni zbog naše povezanosti sa prvim ljudima, Adamom i Evom. Isus, kako kaže ta teorija, bio je jedini koji je rođen bez naslednog greha, jer je on začet putem bezgrešnog začeća. Ali šta je sa njegovom majkom? Ona je morala da ima na sebi prvobitni greh, pa se nešto od toga moralo preneti na njeno dete. Vremenom, rimska Crkva je uvidela ovu kontradikciju pa je proglasila da je Marija, takođe, bezgrešno začeta. Ali šta je onda sa njenom majkom? Da li je ona nosila nasledni greh? Ako jeste, on mora da je prešao i na Mariju. Bože, zaustavite me pre nego što se sasvim ne pogubim. Kakva je samo gomila đubreta sve to! Ali istina je da su miliarde ljudi kontrolisane i manipulisane na taj način od kada je hrišćanska veroispovest zarila duboko u ljudski duh svoje kandže straha, krivice i nasilja. U stvari, ja lično baš verujem u „originalan” greh. Neki od mojih „grehova” bili su vrlo originalni. Ako ćete već da grešite, neka bude bar originalno, to je ono što ja kažem. Naši duhovni, mentalni, emotivni i fizički nivoi postojanja povezani su preko vorteksa (vrtloga) energije poznatih kao čakre (to je reč koja potiče iz sanskrita i ima značenje: točkovi svetlosti). Preko tih čakri ili vorteksa energije dešava se da debalans na jednom energetskom nivou bude prenesen na neki drugi nivo (vidi s/iku 18). Zato je, kada smo veoma emotivno potrešeni, prva stvar koja se dešava da prestanemo da razmišljamo ispravno. Debalans na emotivnom nivou se prenosi na mentalni nivo. Na kraju se to prenosi na fizički nivo postojanja, ako se debalans ne ispravi i to je način na koji stres i poremećene emocije mogu da izazovu fizičke simptome bolesti. Ti emocionalni disbalansi se manifestuju u našem fizičkom telu kao hemijske reakcije, a te reakcije zvanična medicina (to jest transnacionalna korporacija za lekove i droge) želi da „tretira” po neverovatnoj ceni i u novcu i u dugoročnim posledicama koje taj tretman ima na naše telo. Oni tretiraju simptom, a ne uzrok, jer je većina doktora toliko indoktorinirana da u stvari nemaju predstavu o tome kako telo stvarno funkcioniše i šta ljudsko biće stvarno jeste. Mada, oni koji kontrolišu industriju lekova to itekako znaju, pa zato koriste sva raspoloživa sredstva da potisnu „alternativne” metode lečenja, koje tretiraju uzrok a ne simptome. Čakre, takođe, usisavaju energiju u polje naše svesti, a u stanju kada ispravno funkcionišemo mi unosimo ogromne količine energije, naročito kroz osnovnu čakru koja se nalazi na dnu kičmenog stuba. Odatle se tako uneta energija pomera kroz sedam glavnih čakri koje idu duž kičme i izlazi napolje kroz krunsku čakm na vrhu naše glave. Ja sam sve to detaljno objasnio u svojim dmgim knjigama, kao što je ,,Ja sam ja, ja sam slobodan”. Zbog razloga koje ću detaljnije objasniti u kasnijim poglavljima, što više energije mi usisamo u naše energetsko polje, više moći imamo da kreiramo i kontrolišemo sopstvenu sudbinu. Zato je od vitalne
ažnosti, za one koji žele da umanje naše moći i kontrolišu nas, da nađu Third eye chakra načine da ograniče količinu energije koju apsorbujemo. To je mesto na kome manipulacija seksom stupa na scenu. Tri najniže čakre su osnova, seksualna čakra je odmah iznad njih, a zatim ide čakra povezana sa našim Solar ptexus chakra emocionalnim nivoom koja se nalazi u solarnom pleksusu. Ta čakra je ona koja stvara osećaj da nam Base chakra „leptiri igraju u stomaku” ili da „osećamo nervozu u stomaku” kada smo zabrinuti ili pod nekim stresom. Zato hrišćanski i moralistički stavovi prema seksu zatvaraju osnovnu čakru, a ono malo energije što ona ipak uspe da apsorbuje je u metežu kada dođe do seksualne i emotivne čakre, zbog svog tog osećaja straha i krivice koji okmžuju seks. Ovo izbacuje iz balansa i umanjuje celo Slika 18 - Raspored čakri (ili energetskih vorteksa) na Ijudskom telu, koje povezuju različite nivoe našeg ljudsko energetsko polje - svest. postojanja. Kada su čakre otvorene mi smo povezani Većina hrišćanskih sveštenika nema sa kosmosom i crpimo neograničene količine nikakvu predstavu o tome, ali oni energije. Kada su čakre zatvorene mi smo odvojeni koji kontrolišu hrišćanstvo i rimsku od ostatka univerzuma i koristimo samo delić svojih mentalnih, emotivnih, duhovnih i fizičkih potencijala. Crkvu sigurno znaju za to, jer su u grupi onih koji poseduju znanje koje je potisnuto iz javnosti. Svaka generacija je uslovljena da na hrišćanski način razmišlja o seksu, svesno ili podsvesno, a ona zauzvrat pomaže da se uslovi i sledeća generacija da razmišlja na isti način. A seks je predivan. U njemu treba sasvim uživati. Sposobnost da pokažete svoju ljubav prema drugom ljudskom biću na fizički način je jedan neverovatan dar. Ne zanima me koje je vaše seksualno opredeljenje. Izrazite svoju fizičku ljubav. Ako sv. Augustin ili papa žele da se toga liše, u redu, svako neka ide putem koji odabere, u redu je sve dok ne počnu da mi govore kako ću ja da živim svoj život. Na Istoku, u Aziji i u Kini, zadržali su razumevanje moći koju ima seksualna energija, tokom proteklih hiljada godina i to znanje je praktikovano na Zapadu u tajnim društvima i satanističkim ritualima. Da ponovim još jednom, seksualna energija je upravo to, energija koja može da stvara i da uništava. U religijama Istoka, svesno stvaranje i stimulacija seksualne energije poznato je kao tantra. Seksualni odnos se posmatra, sasvim ispravno, kao sjedinjavanje i balansiranje Crown cbakra
muške (jang) i ženske (jin) energije. Ideja u tantričkom seksu je da se stimuliše seksualna energija koja se zadržava u donjem delu kičme, poznata kao kundalini energija. To je simbolički prikazano zmijama koje se raspliću i u tantri učesnici kontrolišu i odlažu orgazam da bi transformisali kundalini energiju iz njenog početnog stanja (čing) u viši nivo energije (či) i na kraju u njen najviši izraz (šen). To se postiže podizanjem energije uz kičmeni stub i njenim vraćanjem opet nadole, sve dok ne postigne vibraciono stanje koje može da osobu ponovo poveže sa celim ostatkom kosmosa. Pri kraju ove knjige videćete važnost ovoga na naučnoj osnovi. Kada kundalini eksplodira u vaše energetsko polje, kao što se meni desilo godine 1990-91. to može da vas obori s nogu mentalno, emocionalno i duhovno, a ponekad i fizički, sve dok ne usavršite kontrolu nad tom moći. Stimulisanje kundalini energije je opisano kao „paljenje unutrašnje vatre”. E, pa moja kundalini nije bila vatra, bio je to nuklearni udar! Tantra je osmišljena tako da se taj proces može obaviti na kontrolisaniji način, ali ponekad nekontrolisani način nudi ekstremnije iskustvo koje vodi do višeg nivoa prosvetljenja. Jednom kada je kundalini probuđena, imate na raspolaganju stalnu zalihu neverovatno moćne energije sa kojim možete da stvorite šta god želite. Satanisti koriste seks kao bazični deo svojih rituala da bi mogli da uzurpiraju ovu seksualnu, kundalini silu, za svoje užasne ciljeve. Ali ona isto tako može biti iskorišćena da nas oslobodi, a odatle i potiče hrišćanska opsednutost pretvaranja seksa u prljavo, nemoralno, krivicom ispunjeno iskustvo, koje potiskuje ili debalansira kundalini energiju i time odvaja osobu od viših nivoa njenog sopstvenog kosmičkog bića. Kompilacija Biblije samo je još jedna farsa. Ako pitate većinu ljudi o piscima jevanđelja, obično će vam reći da su to bili Mateja, Marko, Luka i Jovan, Isusovi učenici. To je utisak koji ljudi stiču i koji su potstaknuti da steknu, ali to nije istina i čak ni Crkva zvanično to ne tvrdi. Jevanđelja i druge biblijske knjige su samo one koje su bile izabrane od strane hijerarhije hrišćanske Crkve između velikog mnoštva primeraka koje su napisali Pisoovi i Plinije, kao i od mnogih kopija i izdanaka koji su proizišli iz originalnih tekstova. Na raspolaganju su im stajali i mnogi drugi tekstovi koji su bili podjednako verodostojni, a ponekad i mnogo verodostojniji od onih koji su ušli u „Svetu Knjigu”. Tekstovi su odbacivani, uništavani ili ponovo pisani tako da se uklapaju u zvaničnu verziju događaja, a filozof, Celzus, napisao je o crkvenim vođama u trećem veku sledeće: ,,Vi pričate bajke, a nemate čak ni dovoljno umeća da učinite da bar izgledaju moguće... Vi ste tri, četiri puta i češće izmenili tekstove svojih jevanđelja, da bi ste porekli zamerke koje se odnose na vas.” /*25/ Godine 1958. pronađen je rukopis u manastim u Mar Sabi, istočno od Jerusalima, koji pokazuju kako je priča o Isusu bila menjana od strane Crkve, kad god bi im to u nekom trenutku odgovaralo. Rukopis je pronašao Amerikanac, Morton Smit (Morton Smith) /*26/, profesor antičke istorije na Kolumbija uni- verzitetu, a on je sadržavao pisma biskupa Klementa iz Aleksandrije u Egiptu, jednog od ranih hrišćanskih crkvenih poglavara, pisanog kolegi po imenu Teodor.
Ono je, takođe, otkrilo i jedan do tada nepoznat deo Markovog jevanđelja, koji je kasnije bio izbačen. Taj deo teksta, u priču o „Isusu” uključuje neke detalje koji pripadaju obredima inicijacije korišćenim u školama mistike, a tu je i zabeleška o Isusovom uzdizanju Lazara, onom slavnom uzdizanju iz mrtvih. U tom delu teksta koji je kasnije izbačen, Lazar se obratio Isusu pre nego što se bilo kakvo „dizanje” iz mrtvih odigralo, što dokazuje da on nije trebalo da bude fizički mrtav. Tu se nalazi još jedno pogubno otkriće za hrišćanstvo. Taj manuskript napominje to da je moguće da je Isus bio upleten u homoseksualnu vezu u kojoj je učestvovao i „bogati mladi čovek”, koji je spomenut u Markovom jevanđelju. /*27/ Dozvolite mi da istaknem da ja ovde ne osuđujem homoseksualnost. Puno sreće svima onima koji žele da žive svoje živote na takav način, sve dok je to slobodan izbor svih koji u tome učestvuju. Ja želim da istaknem da je hrišćanska hijerarhija lagala i varala svoje sledbenike od samog početka. Pismo biskupa Klementa pisano je kao odgovor jednom hrišćaninu koji je bio vrlo uznemiren kada mu je ispričana gore pomenuta priča o „Isusu” od strane grupe gnostika koji su se nazivali karpokrati. Izgleda da je to znanje do njih procurilo od strane zvaničnog crkvenog lica iz Aleksandrije. Klementov savet, pošto je prvo potvrdio tu istu priču, bio je da bilo šta što protivreči zvaničnom pogledu Crkve mora biti poreknuto, čak i ako je to istina. Pismo kaže za one koji sumnjaju u zvaničnu ortodoksnu verziju biblijskih priča ovo:
„ Pa, iako bi oni rekli nešto istinito, onaj koji voli istinu ne sme, čak ni tada, da se složi sa njima... Njima se nikada ne sme dati za pravo; kada pokažu svoje falsifikate, ne bi trebalo priznati da je tajno jevanđelje delo Markovo - nego to treba poreći pod zakletvom. Jer ne smeju se sve istinite stvari reći svim ljudima.” /*28/ Klement je u toj izjavi sumirao stav Bratstva i njegove religiozne fasade tokom cele istorije. Većina pripadnika Crkve prati zvaničnu partijsku liniju, jer to je ono što su uslovljeni da veruju, ali među raznim „religijama” postoje tajne sekte koje znaju istinu. To su organizacije unutar organizacija, ili jedna organizacija - reptilijansko Bratstvo, koja je unutar raznih organizacija. Takvi su ljudi stvorili religiju na prvom mestu i sakupili tekstove i preveli Bibliju, knjigu koja je trebalo da umno kontroliše svet vekovima i koja to, u velikoj meri, i dalje čini. Džerom je postao sekretar pape Damasusa oko 382. godine i on je bio odabran da spoji razne hrišćanske tekstove u jednu celinu da bi tako bila stvorena Biblija na latinskom, zvaničnom jeziku Rima. Sada smo pored prevoda sa hebrejskog i grčkog (u kojima je štošta izmenilo smisao) dobili i zbirku Džeromovih ličnih predrasuda. Njegova verzija Biblije je poznata kao Vulgata, od latinskog vulgata, što znači u opštoj upotrebi. Engleska (kao i srpska) reč izvedena od ovog latinskog izraza, „vulgarno” u značenju ,,sa lošim ukusom”, dala bi tačan opis Džeromovog dela. On je prepravljao i slagao tekstove kako je on smatrao za prikladno i odbacivao je one koji nisu podržavali Nikejski kredo. Sarađivao je sa još jednim
crkvenim „ocem”, seksom opsednutim sv. Augustinom. Džerom i Augustin su se složili da su žene moralno i duhovno inferiorne i da su seks i zemaljska zadovoljstva bili izvor greha, koji je odvojio ljude od njihovog duhovnog puta. Bedni podlaci! Oni su proučili 13 jevanđelja, devet činova i učenja apostola, plus 31. pismo i razne druge rukopise. Oni su bili ti koji su odlučivali o tome koji su tekstovi „ortodoksni” a koje treba odbaciti. Njihov izbor podržao je koncil u Kartagini 397. godine, a ponovo je potvrđen od strane pape Inoćentija I, stotinu godina kasnije. Džeromova Biblija, zvana Vulgata, postala je široko prihvaćena kao prava i jedina verzija. Koncil u Trentu je 1545. godine doneo dekret po kome je to jedina prihvatljiva verzija Biblije za rimokatolike. Većina hrišćana nije ni mogla da razume šta je tu rečeno, jer nisu znali latinski, ali su mogli (ili bolje morali) da se oslone na sveštenike da im oni protumače šta tu tačno piše da oni treba da rade. Ljude su osuđivali i ubijali zbog zločina prevođenja Biblije na engleski jezik, jer je to omogućavalo milionima da stvarno pročitaju tekstove koje su sveštenici koristili da bi ih kontrolisali i plašili. Godine 155. n.e. verovanje u reinkarnaciju zabranjeno je na drugom koncilu sinoda u Konstantinopolju, pod uticajem imperatora Justinijana. Koncil je odlučio, bez prisustva pape, da: „Ako iko bude izjavljivao nešto o fabuloznom prethodnom postojanju duše i potpadne pod uticaj monstruoznog učenja koje iz toga proizilazi, neka bude... ekskomuniciran”. „Mostruozno učenje” je bilo to da mi zapravo živimo zauvek na jednom večnom putovanju tokom koga evoluiramo putem sticanja iskustava i da smo svi mi odgovorni za ono što radimo u ovom fizičkom životu ili u onom budućem. Prihvatanje reinkarnacije bi oduzelo moć onima koji su pretili rajem i paklom da bi tako zaplašili ljude i naterali ih da rade ono što je njihov jadni „Bog” navodno rekao. Tako je nastavljeno sa uklanjanjem znanja iz domena javnosti. Posle Konstantina Velikog došli su drugi imperatori koji su uticali na izgled hrišćanskog verovanja koje se brzo razvijalo i sazrevalo. Među njima bio je Teodosije (koji je ženidbom ušao u Konstantinovu lozu), koji je hrišćanstvo uči- nio zvaničnom religijom Imperije, godine 380. n.e. Moć ljudi u odorama enormno je porasla kako se sveštenstvo Vavilonskog Bratstva usidrilo u Rimu. Svako ko bi i najmanje zastranio u odnosu na zvaničnu veru bio je brutalno pogubljen a njegovi dokumenti bivali su uništeni - baš kao što se radilo i po Nimrodovoj vavilonskoj doktrini. To nije samo gomila psihopata željnih moći, koji bez reda krče svoj put kroz ovaj groteskni pokolj, to je bio hladno proračunat plan da se vlada uz pomoć terora i da se radeći tako izbaci svako drugo, alternativno znanje ili pogled na život iz znanja javnosti. Kao reptilijanci i lutke reptilijanaca, pripadnici Crkve su želeli da stvore mentalni i emocionalni zatvor, izvan koga je bilo fatalno koračati. Pljačkaški Vizigoti, germanski (arijevski) narodi koji su zauzeli južnu Francusku, na kraju su pokorili Rim godine 410. i pridružili ga svojim zemljama, ali do tada je već rimska Crkva držala u takvom stisku mozgove ogromnog broja ijudi u bivšoj Rimskoj Imperiji, da su pape nastavile da delaju i kada su rimski imperatori nestali sa scene. Rimska diktatura je postala papska diktatura i u vekovima koji su sledili Evropa je postala predeo u kome su se odigravali neopisivi pokolji. Papa je
upravljao svime, a ko je upravljao papom? Vavilonsko Bratstvo, upravo onako kako to radi i danas. Hebrejska i hrišćanska religija su izmišljotine onih koji kontrolišu podzemni, skriveni protok tajnog znanja. Cak su im i ritualne odore iste na mnogo načina. Sta Jevreji nose? Plitke okmgle kapice. Sta papa nosi? Plitku okruglu kapicu. To je simbol načina na koji su nekada sveštenici u školama mistike brijali teme. Kape i ukrasi za glavu kao i rituali koji se koriste u formalnijim prilikama u judaizmau i hrišćanstvu takođe su vrlo slični jer potiču iz istog izvora, pa je tako papina mitra ustvari simbol riblje glave, koji je nekada bio korišćen da predstavi Nimroda. Da upotpune trio, došli su i muslimani sa svojim kapicama i islamska vera, koju je pokrenuo „prorok” Muhamed kada je imao „viziju” 612. godine. Još jednom nalazimo da su koreni islama u hrišćanstvu i judaizmu, što znači Vavilonu. Muslimani vide islam kao osavremenjeni nastavak judeo-hrišćanstva i oni takođe prate svoje poreklo sve do našeg starog druga, Abrahama, za koga se kaže da je došao iz sumerskog grada Ura i potom krenuo u Egipat. Oni veruju da je Abraham sagradio Kabu, sveti hram u Meki, koji je centar hodočašća muslimana iz celog sveta. Ali to je zapravo prvobitno bio paganski hram posvećen boginji (Semiramidi) čije je obožavanje uključivalo i slavni Crni kamen. V. Vejn Vestkot (W. Wynn Westcott), osnivač hermetičkog reda Zlatne zore, pisao je u svom delu „Magični mason”, da je Crni kamen koji je navodno u Meku doneo sam Abraham, prvobitno korišćen za drevni paganski ritual. /*29/ Opet možete videti simbolizam Bratstva u toj „novoj” religiji. Simbolizam srpolikog meseca i krivog sečiva - sablje je poistovećen sa Mesecom i Venerom, Jutarnjom zvezdom, što je ime kojim se naziva Lucifer. Venera su, takođe, zvali kraljicu Semiramidu. Muslimani su doneli ideju da su Mojsije, kralj David i Isus bili božanski proroci koje je poslao jedan svemoćni Bog, kada su zapravo sva trojica samo likovi priče koje je izmislilo (gotovo svemočno) Bratstvo. Njihova sveta knjiga, Kuran, čiji bi nastanak trebalo da je inspirisao sam Bog, pominje Isusa u 93 stiha i tretira ga kao običnog živog čoveka. Islam je stvorila ista mreža Bratstva koja je stvorila i hrišćansku religiju, da bi nastavila da zarobljava, stvara razdor i vlada. Muhamed je bio poslednji prorok i zato je, kako smatraju muslimani, bio najvredniji. Zbog toga, po verovanju ortodoksnih muslimana, svi hrišćani i Jevreji treba da se preobrate u islam. Izraz „džihad”, znači Sveti rat, a od muslimana se zahteva da objave Sveti rat protiv svih koji ne prihvataju veru Muhamedovu. Kako lepo pristaje da to što sama reč islam znači potčiniti se ili predati se, a musliman znači onaj koji se potčinjava. Neki od najkrvavijih sukoba u istoriji su nastali iz želje muslimana, hrišćana i Jevreja da nametnu svoju veru jedni dmgima, a one zapravo dolaze iz istog izvora i služe se istom vrstom manipulacija! Izvinite me, da nisam stigao kasno i propustio neki deo? Ma, druže, samo me vadi odavde... Bog islama, Alah, isti je „Bog”, kako musimani kažu, kao i judeo-hrišćanski Jehova. Kuran je sveta knjiga islama, ali muslimani takođe poštuju i Petoknjižje, prvih pet knjiga Starog Zaveta, čije je autorstvo pripisano Mojsiju. Istina je da su njih napisali leviti posle boravka u Vavilonu a ne „Mojsije”, što je inače bila titula koja se koristila u egipatskim školama misterija. Da li je to stvarno samo slučajnost
što ove tri svetske religije, zatvora za um, potiskivača ženske energije i tvoraca krvavih konflikata, sve dolaze iz istog dela sveta i što se zasnivaju na istim izvorima? Muhamed je rekao da je doživeo viziju blizu pećine, na mestu na koje je običavao da odlazi. Pećine i mračna mesta se stalno ponovo pojavljuju u pričama i kultovima religioznih superstarova i bogova Sunca, kao što su Mitra i Isus. Muhamed tvrdi da mu se u viziji pojavio anđeo Gabrijel, koji je slavan u Bibliji, i tokom tog susreta Muhamed kaže da je izgubio svest, ušao u stanje transa. Dok je Muhamed bio u svom stanju transa ili hipnoze, „Gabrijel” mu je predao poruku koju je trebao da zapamti i ponovi drugima. Muhamed je rekao da je, kada se probudio, ta poruka bila zapisana u njegovom srcu. Ono što je ustvari usledilo iz njegovog susreta sa „Gabrijelom”, bio je krvavi pokolj koji traje već vekovima do dana današnjeg, dok Muhamed i njegovi naslednici teže da nametnu svoju veru ostatku sveta. Islam nije suprotnost hrišćanstvu i judaizmu, sve te tri religije su uprkos svojim trvenjima suštinski iste: isto stanje uma sa različitim imenom, koje na najvišem nivou kontrolišu iste osobe, reptilijanci. Islam je još jedna od religija izniklih iz drevnih škola mistike, sa tekstovima napisanim u ezoteričnom kodu, koji mase treba da prihvate bukvalno. Bilo je perioda u prošlim vekovima kada je nešto od tog tajnog znanja bilo pušteno u javnost od strane prosvećenijih muslimanskih voda i to je bilo pokretač za razvoj nauke i naprednih društava, koja su potekla iz muslimanske Spanije i Bagdada. Danas je deo vavilonskog programa da se potstakne sukob sa islamskim narodima tako što će se stvoriti podela sveta na muslimanski i judeo-hrišćanski. Mormonska Crkva je još jedna religija nastala putem „vizije”, koja se vrlo moćno uklapa u mrežu Bratstva, kao što to uostalom čine sve religije. Mormonsku Crkvu ili formalnije, Crkvu Isusa Hrista opisanog od kasnijih svetaca, osnovao je Džozef Smit (Joseph Smith), (loza Ramzes-Piso-Bush), pošto mu se, kako je tvrdio, prikazao anđeo po imenu „Moroni”, 1823. godine. „Moroni” mu je rekao, kako on kaže, o postojanju knjige napisane na zlatnim pločicama koje sadrže: „punoću večnog jevanđelja” i „podatke o prethodnim stanovnicima ovog, (Američkog), kontinenta kao i o izvorima iz kojih su oni proizišli”. Tačno mesto na kome se nalaze te zlatne pločice mu je otkriveno, pa ih je on, 1827. godine, uz pomoć svojih „magičnih kamenova”, čija su imena bila Urim (Urim) i Tunim (Thunim), preveo na engleski jezik. Urim i Tumim su, zapravo, bili nazivi za imena kosti ili kockice korišćene od strane levitskih sveštenika za proricanja, za koja se kaže da su ih poštovali i kraljevi Izraela. One su korišćene na svetom mestu u školama mistike, zvanom tabernakul. Ovde opet imamo jednu religiju koja je potekla iz istog izvora i još jedno ponavljanje mita o Isusu. Zlatne pločice, rekao je Smit, bile su napisane na „reformisanom egipatskom”. Iz toga je proizišla Knjiga Mormona, dve godine kasnije, a Smitovi sledbenici su osnovali mormonsku Crkvu 1830. godine. Stubovi rane mormonske Crkve bili su Smit, njegov brat Hiram i još jedan čovek po imenu Bringam Jang (Bringham Young). Svi oni su bili masoni visokog stepena i širenje te Crkve su finansirali „Kun, Loeb i Kompanija”, banka Rotšildovih u Sjedinjenim Državama /*30/ koja je takođe novčanim sredstvima, pomogla i rusku revoluciju kao i obadve strane u Prvom svetskom ratu. Mormone
je stvorilo Bratstvo. Mormoni priznaju Bibliju, ali tvrde da su Smitovi tekstovi podjednako božanski. Oni su osnivali komune zvane Stubovi siona (sion, Sunce) i na kraju su se naselili u Solt Lejk Sitiju, država Juta, mormonskom gradu iz koga oni upravljaju svojim programom kontrole uma, kao što ću dokumentovati u kasnijem poglavlju. Smešno kako je nastanak svih ovih religija opravdan pojavom vizije ili vizija, iz kojih je usledila ekstremno dogmatična i autokratska religija, koja vlada uz pomoć straha, indoktrinacije i manipulacije uma. Znači, Rotšildovi su finansirali mormone, a uradili su isto to i za jednu drugu crno-magijsku sektu za kontrolu uma, koja je iznikla iz hrišćanstva/judaizma, zvanu Društvo kule stražare ili Jehovini svedoci, štovaoci strogog hebrejskog boga Jehove. Jedan od njihovih vodećih osnivača bio je Carls Taze Rasel (Chareles Taze Russell), (loza Ramzes Piso-Buš), blizak prijatelj Rotšildovih i jedan iz krvne loze Raselovih, loze koja pripada društvu Iluminata. Rasel je bio mason visokog stepena, koji se bavio okultizmom i, po rečima njegove sopstvene žene, bio pedofil. Simbol kule stražare je deo crnog okultizma. On i njegova organizacija imali su ogromnu podršku od paravana Rotšildovih-Iluminata, društva B’nai B’rith. Ove religije su bile uspostavljene da bi kontrolisale, stvarale razdor među ljudima, koji bi im omogućio da po starom pravilu zavade pa vladaju pojedincima kao i celim društvima. Vizije glavnih biblijskih likova, kao što je Devica Marija, koje su doprinele jačanju vodećih hrišćanskih verskih sistema, tokom vekova, pratile su sličnu šemu. Mi nemamo nikakavu predstavu o tome kako je Isusov ,,tim” izgledao, ali ih ljudi uvek zamišljaju onako kako su predstavljeni na klasičnim umetničkim delima. Onima koji su imali vizije koje su se odnosile na biblijske priče podizana su svetilišta, ali oni koji vide vizije koje nisu biblijske osuđeni su kao oni koji rade za đavola. Viljem Kuper (William Cooper), bivši operativac mornaričke obaveštajne službe Sjedinjenih Država, kaže da je video tajna dokumenta koja tvrde da su vanzemaljci rekli vlastima SAD da su oni manipulisali ljudskom rasom putem religije, satanizma, veštičarstva, magije i okultizma. Naravno, ljudska rasa jeste bila manipulisana i kontrolisana putem religije i satanizama. Jedino pitanje je: „ ...Da li su oni (vanzemaljci) zaista bili tvorci religija uz pomoć kojih su manipulisali nama toliko dugo vremena?” /*31/ Odgovor je, ja bih predložio, vrlo glasno: ,,DA”
■ IZVORI PODATAKA
1 2
Abelard Reuchlin „Pravi autori NovogZaveta” (Abeiard Reuchlin Foundation, WA. USA 1979.) Ibid - str. 1
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Ibid - str. 4-5 Ibid - str. 12 Ibid - str. 5 Ibid - str. 22 Michael Howard „Okultna zavera” (Destiny Books Rochester, Vermont, 1989.) - str. 18 „Krvna loza Svetog grala” - str. 132 „Pravi autori Novog Zaveta” - str. 11 Ibid - str. 14 Dela - 9: 17-18 Rimljani - 1 6 : 11 „Pravi autori Novog Zaveta” - str. 15 Ibid - str. 15 Ibid - str. 16 Ibid - str. 15 Ibid - str. 27 Arthur Findlay „Prokletstvo nepoznavanja istorije Ijudskog društva” (Headquarters Kublishing Company, London, prvo izdanje 1947.), knjiga I str. 549 Mateja - 1 6 : 1 8 - 1 9 Mateja - 1 6 : 23 „Okultna zavera” - str. 18 Ibid. Ibid. „Prokletstvo nepoznavanja”, knjiga I - str. 636 ibid - str. 637 Morton Smith „Knjiga koju vaša crkva ne želi da pročitate” - str. 176 Marko - 1 0 : 17-23 Morton Smith „Tajno jevanđelje” (Victor Gollancz, London, 1974.) Citirano od Euctace Mullins u „Proklestvo Kanana” (Revelation Books, Staunton, VA) - str. 44 Fritz Springmeier „Trinaest vodećih krvnih loza iluminata” (Springmeier, Lincoln, Potrland, Oregon, 1995.) - str. 151 VVilliam Cooper „Pogledaj bledog konja” (Light Technology Publishing, Arizona, USA, 1991.) - str. 212-213
ŠESTO POGLAVLJE
Vladaj, Britanijo da su religije bile čvrsto uspostavljene da kontrolišu mase u prvim vekovima aše ere, ekspanzija Vavilonskog Bratstva se proširila i na političku i finansijsku scenu. Od vitalne važnosti za tu ekspanziju bila je jedna druga grana čistokrvnih reptilijanaca i njihovih hibridnih mešanaca, koji su doputovali tokom dugih vekova kopnenim putem do Nove Troje - Londona, idući preko Italije, Švajcarske, Nemačke i Holandije. Oni su bili obožavaoci Nimroda i baš kao što tome i dolikuje i samo ime Italije potiče od reči za bika - koji je bio Nimrodov simbol. Oni su, kao i drugi pre njih, putovali pod vođstvom Feničana i nastanili su se na severu Italije, godine 446. n.e. Na mestu koje je postalo poznato kao Venecija. Ti Feničani su tada postali poznati kao Venecijanci. Sagradili su (naravno) moćan lučki grad i stvorili finansijsku imperiju koja se zasnivala na pozajmljivanju nepostojećeg novca ljudima i naplaćivanju interesa (ili kamata) za tu transakciju. To je još jedna uobičajena delatnost Vavilonskog Bratstva kojom se ono bavi tokom hiljada godina, a danas ta finansijska prevara kontroliše potrošačku moć cele planete. Kada odete u banku da tražite zajam (kredit), banka ne štampa povodom toga ni jednu novu novčanicu niti iskuje ijedan novčić. U banci samo ukucaju na vaš račun veličinu iznosa traženog zajma i od tog momenta vi počinjete da plaćate interes na ono što nije ništa više od cifara na ekranu. Banka je „stvorila” novac ni iz čega i insistira da im vi platite što su to uradili. Kada bi iko dmgi učinio nešto slično, bio bi uhapšen zbog prevare, ali banke to mogu da rade svakog dana, sasvim legalno. Ovaj sistem bio je primenjivan u Vavilonu i odatle se širio tokom hiljada godina. Retko mu se neko suprotstavljao jer Bratstvo koje je smislilo taj sistem takođe kontroliše kraljeve, kraljice i vodeće političare, koji ga nameću ljudima. I više od toga, pripadnike Bratstva i čine kraljevi, kraljice i vodeći političari! „Novac” stvoren na taj način poznat je pod nazivom „nepostojeći novac” (engl. - „fiat” money). Feničani-Venecijanci, pod kontrolom Vavilonskog Bratstva, proširili su svoje bogatstvo i moć koristeći se ratom, ubistvima, piraterijom i tako što su nemilosrdno manipulisali tržištem novca. Oni bi podržavali neku zemlju kada im je to odgovaralo, a odmah potom bi težili da je unište, samo ako je to pomagalo napretku Programa. Jedan od njihovih uobičajenih metoda bio je da dovedu
osobu, preduzeće ili celu zemlju do bankrotstva kada bi im se protivili. Ako to zvuči upravo isto kao metode koje su danas u globalnoj upotrebi za to postoji dobar razlog. Isto to Bratstvo danas kontroliše svetski sistem bankarstva i trgovine, preko mreže centralnih banaka, Svetske Banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Banke za međunarodna poravnanja i tako dalje. Reptili-arijevci iz Venecije su ženidbom ulazili u plemićke porodice, kupovali su sebi titule ili ih jednostavno izmišljali. Kao rezultat, od prilike 1171. godine, oni su širom Evrope postali poznati kao „Crno Plemstvo” (koje je u većini, ako ne i sasvim, činila loza Ramzes-Piso-Buš!). Opet su Feničani (ili bolje rečeno reptili- Feničani) postali aristokratija. Oni su delali širom severne Italije sve do Đenove i u oblasti koja je kasnije postala poznata kao Lombardija, pomerajući se ka severu u predele današnje Švajcarske. Lombard je i dalje reč koja je u širokoj upotrebi u industriji novca, pa je Lombard ulica jedna od najpoznatijih ulica finansijskog centra grada Londona. Severna Italija ili Lombaradija, bila je oblast koju su zaposeli oko četvrtog veka n.e. arijevski „Kelti”, zvani Lombaradi, koji su tako doveli do priliva noradijske krvi iz Nemačke. Oni su kasnije asimilovani od strane jednog drugog arijevskog naroda, Franaka, od kojih potiče i ime Francuske. Ukratko, oni su bili različite grane jedne iste bele rase, sa reptilima-arijevcima, koji su, skriveno od ostatka običnog naroda, neprestalno bili na njihovom čelu. Kao i danas, reptilijanci i njihove marionete su izgledali kao ljudi, ali oni su bili kontrolisani iznutra od strane jedne veoma neljudske sile koja je radila na ostvarenju svog dugoročnog Programa. Dugoročnog sa naše tačke gledišta, u svakom slučaju. Švajcarska je bila i ostala fundamentalno važna finansijska tvrđava Bratstva. To je razlog iz koga ona nikada nije napadana i nikada ne učestvuje u ratovima, pa čak i onda kada je svaka zemlja duž njenih granica u njih uključena. Vidite kako jednostavna postaje istorija kada znate za postojanje velikog Programa. Venecija je vekovima bila središte reptilijanskih krvnih loza koje su se odatle širile na Daleki Istok na putovanjima venecijanca, Marka Pola, o kome se može još mnogo toga doznati mimo onoga što nam prenosi zvanična istorija. Kraljevske porodice koje su preživele u Evropi su reptilske krvne loze, poreklom od tog Crnog plemstva, uključujući tu i britansku kuću Vindzor. To je razlog zbog koga je u tim kraljevskim kućama, opet uključujući tu i kuću Vindzor, satanizam uzeo maha, kao i zašto su one fundamentalno povezane sa masonima i drugim elitnim tajnim društvima. Ja ću detaljnije prikazati u kasnijim poglavljima istoriju porodice Vindzor, groteskno velik obim njihovih manipulacija i njihove reptilijansko- satanističke aktivnosti. Crno plemstvo je ustanovilo bliske veze sa porodičnim lozama u Britaniji i oni su stajali iza invazije u 1066. godine, koja je usledila od još jedne grane njihove „porodice”, Normana sa Viljemom Osvajačem na čelu i St. Klerovih, porodice vikinškog porekla. Da ponovim, Crno plemstvo je ženidbom postalo deo britanskih aristokratskih porodica, dodeljivalo je samo sebi titule ili ih je naprosto izmišljalo. Dve porodice bile su od posebnog značaja pri preuzimanju Britanije od strane Crnog plemstva, porodica Savoja i porodica Estis. Porodica Savoja (po kojoj je poznati britanski hotel dobio ime) vladala je Italijom od 1146.
do 1954., a porodica Estis vladala je oblašću zvanom Ferera od 1100. do 1860. godine, do ujedinjenja Italije. Postoje bezbrojni primeri o tome kako se Crno plemstvo infiltriralo i preuzelo vlast nad Britanijom. Elenora, kćerka Petra, devetog grofa od Savoje, udala se za engleskog kralja, Henrija III. Petru „Savojskom”, grofu, pripadniku Crnog plemstva, dao je potom velika imanja u Engleskoj Henri III, pošto se oženio njegovom kćerkom, a to je uključivalo i titulu erla od Ričmonda. Sa tog uporišta Petar, grof Crnog plemstva, sada erl od Ričmonda, udesio je niz drugih brakova između Crnog plemstva i engleske aristokratije. Njegov mlađi brat, Bonificije, čak je postavljen za nadbiskupa Kenterberija! Crno plemstvo je kontrolisalo englesku crkvu vekovima, zapravo od samog početka, a danas je jedan od njihovih najaktivnijih predstavnika kraljica Elizabeta II, koja je još uvek zvanični poglavar te crkve. Krvne loze Crnog plemstva su čistokrvni reptilijanci i njihovi mešanci, pravi pripadnici Vavilonskog Bratstva. Krvne loze Crnog plemstva smatrajte Ramzes-Piso-Buš lozom. Oni su zgrabili u svoje ruke uzde moći u Britaniji da bi svoj Program doveli na drugi, viši, nivo. Osnivači evropskih kraljevskih kuća, od kojih mnoge postoje i danas, bili su Rupert, grof od Nasaua i Kristijan, grof od Oldenburga. Obojica su živeli u XI i XII veku, baš u onom periodu kada je Crno plemstvo - Vavilonsko Bratstvo otpočelo sa sprovođenjem svog plana kontrole cele Evrope. Od Ruperta su potekle Hese- Darmštad i Hese-Kasel loze, grofovi od Luksembuga, Batenburgovi/Batenbergovi (kasnije Montbatenovi), princ od Oranža i Nasaua, Norveške, Slesvig-Holstajn loza i Hanoveri, koji su kasnije postali kraljevi-vladari Engleske. Od loze Hanovera sadašnja kuća Vindzor vuče svoje poreklo. Dmge reptilijanske krvne loze Crnog plemstva uključivale su grofove Normandije (kao što je bio Viljem Osvajač, otuda i podrška koju su pružili njemu i St Klerovima), Saks-Koburgove (još jednu krvnu lozu koja je povezana sa kućom Vindzora) i Plantagene koji su dali engleske monarhe iz porodica Tjudor i Stjuart. Ovde jasno možete da vidite kako je engleska aristokratija i monarhija u stvari bila Crno plemstvo. Skotsko plemstvo, klanovi i vladajuće aristokratske porodice, kao što su St Klerovi, Bmsovi i dmgi koje sam već pomenuo, takođe pripadaju prikrivenom Crnom plemstvu, reptilima- arijevcima iz drevnog sveta. Naravno da se oni bore između sebe za moć i vlast, a mnogi od njih mogu da ne budu svesni toga ko su u stvari i šta ih kontroliše, ali oni ipak pripadaju jednoj istoj Anunnaki-reptilijanskoj krvnoj lozi i stalno se nalaze na pozicijama kraljevske, religijske i političke moći. Mnoge od današnjih najslavnijih finansijskih i poslovnih porodičnih imperija su pripadnici loza Crnog plemstva iz Vavilonskog Bratstva. Bankarska dinastija Varburg potiče zapravo od porodice Abrahama del Banka, najveće venecijanske bankarske porodice, iz doba kada je taj grad bio na vrhuncu svoje moći i uticaja. Porodica Anjeli, slavni vlasnici giganta automobilske industrije, Fijata (sećate se „nepostojećeg novca”? / engl. - „fiat” money), je još jedna od krvnih loza Crnog plemstva. To je razlog što Anjelijevi kontrolišu Italiju i izdaju naređenja i njenoj vladi. Još jedna od veoma moćnih porodica venecijanskog Crnog plemstva bili su Medičijevi (loza Ramzes-PisoBuš). Oni su bili ti koji su finansirali putovanje Kristofera Kolumba na koje je otplovio da bi „otkrio” Ameriku. Razlog za to će
postati jasan uskoro. Porodica Mediči je takođe finansirala umetnika Leonarda da Vinčija, koji je bio na najvišem nivou inicijacije u mreži tajnih društava. Da Vinči je bio u stanju da predvidi nešto od budućeg razvoja tehnologije jer je imao pristup znanju koje je većem delu javnosti bilo uskraćeno. Njegov slavni prikaz čoveka unutar kruga bio je simbol geometrije zlatnog čoveka, po kojoj su najvažnija sveta mesta na svetu projektovana, postavljena i sagrađena. Uticaj Crnog plemstva proširio se ka severu u Nemačku i od te grane vodi poreklo britanska kraljevska loza, kuća Vindzor. Dok nisu promenil svoje porodično ime godine 1917., pripadnici te porodice su se zvali kuća Saks-Koburg- Gota, što je nemačka kraljevska loza koja ide unazad do Crnog plemstva iz Venecije-Lombaradije, i dalje sve do Vavilona.Vindzorovi su čistokrvni reptilijanci i oni su toga svesni. Kada se Crno plemstvo proširilo u Nemačku, porodica del Banko iz Venecije postala je poznata kao porodica Varburg. Iako oni tvrde da su jevrejskog porekla, Varburgovi su ustvari pripadnici reptilsko-arijevske krvne loze. To objašnjava zašto su pružali bankarske usluge Adolfu Hitleru i zašto druge reptilsko-arijevske porodice, kao Rotšildovi, tvrde da su Jevreji, dok s druge strane finansiraju i podržavaju ljude kao što je Hitler (vidi knjigu ,,I istina će te osloboditi” za detaljnije podatke o tome). 1998. godine, dok sam držao predavanja u Južnoj Africi, pozvan sam na privatan sastanak sa P. V. Botom (P. W. Botha), koji je bio predsednik Južne Afrike tokom osamdesetih, a koji je želeo da mi da informacije o tome ko kontroliše tu zemlju. On mi je rekao da je tokom njegovog predsedničkog mandata bio zamoljen da primi delegaciju englekskih Rotšildovih u Kejp Taunu. Na tom sastanku oni su mu rekli da novac koji je nekada pripadao nemačkim Jevrejima sada leži na bankovnim računima u Svajcarskoj i da je dostupan za investiranje u Južnoj Africi, ako se mogu dogovoriti oko kamatnih stopa. Bota kaže da je bio zgrožen time i da je odbio da učestvuje u igri. A to je novac koji je tek nedavno pronaden na švajcarskim bankovnim računima, novac ukraden od Jevreja koji su pretrpeli mučenje pod Hitlerovim režimom. Rotšildovi ga pozajmljuju i na njemu zarađuju £>are još od završetka rata. To je, prijatelji moji, ono što Rotšildovi misle o jevrejskom narodu, pa ipak ako pokušate da javno razotkrijete Rotšildove znači da ćete biti žigosani kao „antisemit” od strane Jevreja koji nemaju pojma o tome kako su izmanipulisani, kao i od strane ,,po svom ubeđenju pravičnih” i „prema sebi popustljivih” „radikala robota”, bolje poznatih kao politička levica. Za definiciju toga kako se levica ponaša i misli, vidite bilo kakvo objašnjenje o tome kako se politička desnica ponaša i misli. Rotšildovi su ranije bili poznati pod imenom Bauer, što je jedna od najpoznatijih okultnih porodica u Nemačkoj srednjeg veka i oni ne vode poreklo iz Izraela, nego sa Kavkaskih planina. Oni su reptilijanci koji poseduju moć transformacije, a samo se kriju iza ljudskog obličja. Elitne porodice Bratstva menjaju svoja imena s vremena na vreme da bi se obezbedile da Ijudi ne shvate da iste krvne loze drže pozicije moći tokom cele istorije. Crno plemstvo je za svoj centar za neko vreme odabralo Amsterdam. Opet su mnogi od njih tvrdili da su Jevreji, mada to nisu bili, oni su arijevske krvne loze koje su došle tamo raznim putevima. Neki su vodili poreklo od Feničana-
Venecijanaca, a neki su bili poreklom Hazari, narod Arijevaca sa Kavkaskih planina, gde su njihovi preci masovno prešli u judaizam u osmom veku n.e. Ono što mi nazivamo judaizam je samo još jedan izdanak kulta obožavanja Sunca koji su imali arijevci, kao što je slučaj i sa hišćanstvom. Vode amsterdamskog klana bile su naslednici crnih magova iz Vavilona. Oni su bili reptilijanci koji su delali uglavnom, ali svakako ne uvek, koristeći belu rasu za svoje ciljeve. U vreme dok je Crno plemstvo bili bazirano u Amsterdamu Holandani su iskorišćeni da započnu stvaranje naselja belaca u Južnoj Africi. 1689. godine, jedan od pripadnika Crnog plemstva, Viljem od Oranža (Ramzes-Piso-Buš), od krvne loze Habzburga, manipulacijama je došao na presto Engleske, a u to vreme reptilsko-arijevske vođe iz Amsterdama su se preselile u London da bi se tamo spojili sa drugim reptilsko- arijevskim lozama, koje su se naselile u Londonu i Britaniji hiljadama godina ranije. Tada je London postao još značajniji centar njihovog delovanja koje je ubrzano dobijalo sve globalniji karakter. Posle toga su Britanci korišćeni za naseljavanje Južne Afrike i oni su zaratili sa tamošnjim holandskim naseljenicima, Beorima, da bi zadobili vlast. Obe strane koje su u toj borbi učestvovale bili su samo pioni u igri koju nisu razumeli, a koju još uvek ne razumeju ni njihovi naslednici. Viljem od Oranža se iskrcao u Britaniji ili Baratiji, na obalama Torbeja godine 1688., na istom onom mestu na kome se Trojanac, Brut, iskrcao kada je došao da osnuje London kao Novu Troju, oko godine 1103. p.n.e. I danas tamo stoji statua Viljema od Oranža u ribarskoj luci Brikšam, kao obeležje njegovog dolaska na englesku obalu koje se odigralo blizu tog mesta. Viljem je, naravno, izučavao ezoterične umetnosti i njegov lekar, Džon Sveicer, takođe poznat kao Helvetije, jednom je tvrdio da se bavio alhemijom i uspeo da pretvori olovo u zlato. Viljem od Oranža postao je Viljem III od Engleske, kao muž kraljice Marije. Viljemovo groteskno postupanje prema Ircima bilo je ono što je dovelo do vekova jada i gorčine u Irskoj, a nastavlja se do danas. Godine 1694. Viljem je potpisao ugovor za rad Engleske banke i tako je Crno plemstvo, zajedno sa reptilsko- arijevskom aristokratijom, koja je već bila dobro organizovana u Britaniji, stvorilo od grada Londona-Nove Troje centar globalnih finansija, što je pozicija koju on i danas ima. Zato nije veliko čudo što je ulaz u finansijski centar grada Londona obeležen statuama krilatih reptila koji drže beli štit sa crvenim krstom, drevni arijevski simbol Sunca, a takođe i simbol Rosi Crucis ili sumerskog Gra-al, to jest reptilijanskih krvnih loza (o čemu će biti više rečeno kasnije). Druge centralne banke već su bile osnovane od strane reptilsko-arijevskih ogranaka Crnog plemstva. To su bile Banka Amsterdama (1609), Banka Hamburga (1619) i švedska Banka (1661), ali Banka Engleske bila je pravi dragulj. Te banke su stvorene da bi vladama zemalja u kojima su radile, pozajmljivale novac koji ne postoji i naplaćivale im (ustvari narodu putem poreza) interes na taj dug. Sto je veći bio dug, veći je bio i interes pa su samim tim bili veći porezi. Odlična ideja, zar ne? Namagarčeni smo, dragi moji i sada je vreme za buđenje. Vlade bi, naravno, mogle da prave same svoj novac na koji ne bi plaćale nikakav interes i nemaju nikakvu korist od plaćanja kamata privatnom bankaraskom kartelu. Razlog zbog koga ne uvode taj način finansiranja, a očigledno je da bi to mogle, jeste taj
što i vlade kontrolišu oni koji kontrolišu banke - Vavilonsko Bratstvo. A oni usaglašavaju akcije svojih ogranaka u raznim zemljama tako da osiguraju da bi svako ko bi pokušao da to učini bio istog trenutka ekonomski i politički uništen. Glavno koordinirajuće telo između međusobno povezanih centralnih banaka zove se Banka za Medunarodna poravnanja, a nalazi se u tvrđavi Bratstva, Zenevi, u Svajcarskoj. Baš kao što reptilijansko Bratstvo kontroliše monarhije jer oni i čine te monarhije, tako su osnovali i kontrolisali sve političke stranke, leve, desne i one u sredini. „Radikalna” stranka liberala u Britaniji, koja sada nosi naziv Liberal- demokratska, bila je poznata kao Venecijanska stranka, a na svojim najvišim nivoima sve su stranke jedna reptilskoarijevska partija pod različitim imenima- maskama. Jeste li se ikada zapitali zašto političari imaju tako različite javne nastupe a ipak svi vode istu politiku kada uđu u vladu? Sve je to madioničarski trik osmišljen da utiče na ljudski mozak. Lista ljudi koji su sredili da Viljem od Oranža sedne na britanski tron može se čitati kao ,,Ko je ko?” u reptilijansko-arijevsko-feničanskoj eliti. Na dugačkoj listi feničanskih, pardon, britanskih aristokrata koji su učestvovali u formiranju Britanske banke, (ostvarujući neverovatan profit), bio je Viljem Kevendiš, vojvoda od Devonšajra, koji je takode „potpisao pozivnicu” kojom se Viljem pozivao da postane kralj Engleske. Dom Kevendiša u Čatsvort Hausu u Derbšajru, sada je turistička atrakcija, a ja sam osetio da je to jedno od najcrnjih mesta koje sam ikada posetio. Kao i u svim impozantnim kućama Bratstva, sam Bog zna šta se tu dešavalo tokom prošlih vekova. Porodični grb Kevendiša čine reptil i zmija i ma koje da mu je poreklo vrlo je adekvatan. Kavendiši su se spojili sa porodicom Kenedi iz Sjedinjenih Država, kada se Katlin, sestra predsednika Džona F. Kenedija, udala za naslednika devonšajrskog bogatstva. Kada je on umro, tokom Drugog svetskog rata i kada je ona polagala pravo na posede u Dvonšajru, „zgodno” se desilo da je poginula pri padu aviona. Kenedijevi su još jedna elitna krvna loza koja vodi poreklo od drevnih irskih kraljeva i dalje u prošlost. Dolazak Viljema od Oranža podržavala je i škotska reptilsko-arijevska aristokratija, gde su se još ranije mnogi pripadnici njenih krvnih loza naselili. Feničani su bili u Skotskoj hiljadama godina p.n.e. ali su neke od „najpoznatijih” škotskih loza došle kasnije iz severne Francuske i Belgije, tokom vladavine škotskih kraljeva, Davida l i Malkolma IV, između 1124. i 1165. godine. „Klasična” škotska imena, kao Stjuart, Siton, Hamilton, Kempbel, Daglas, Montgomeri, Baliul, Graham, Lindsi, Kamerun i Komin pojavila su se u tom periodu. Ovi „flamanski” narodi bili su u stvari krvne loze potekle iz Sumera, Vavilona, Male Azije i sa Kavkaza, koje su kopnenim putem stigle do Evrope (vidi Dodatak 1). U toku 150 godina od njihovog dolaska u Skotsku već su bili na vlasti i upravljali zemljom. Jedan od najslavnijih škotskih kraljeva, Robert Bms (Roberth the Bmce), došao je od loze Roberta od Bruža iz one oblasti gde se sada nalazi Belgija, koja je jedan od ključnih centara Bratstva u današnje vreme. Bitke između Skota i Engleza bile su, iako to narod nikada nije znao, samo bitke između različitih grana iste elite u borbi za nadmoć pri ostvarivanju njihovog velikog vekovnog Programa. Neki od njih su bili reptilsko-arijevskog porekla, a neki nisu. Bmsovi i St. Klerovi/Sinklerovi
pripadali su sasvim sigurno reptilima-arijevcima. Bio je to jedan od Brusovih potomaka, škotski plemić Džejms Brus od Kinajirda, koji je otišao iz Britanije u Abisiniju, sada Etiopiju, 1786. godine, da bi našao primerak Kebra Nagast, svete etiopske knjige, kao i tri primerka Knjige Enohove, sa kojima se vratio u Evropu 1773. godine. Džejms Brus je bio mason, član Kanongejt Kilvining lože br. 2 (engl. Canongate Kilvvining No2 Lodge) u Edinburgu, koja je bila jedna od najstarijih masonskih loža u Skotskoj. /*1/ Sadašnja britanska kraljevska porodica Vindzor ima nešto od krvi Roberta Brusa i škotske, irske i velške elite, kao i genetsko nasleđe koje je stiglo od ogranaka reptilsko-arijevske loze iz Nemačke. Vindzorovi su, kao sve kraljevske porodice (ili bolje jedna velika porodica) Evrope, predstavnici Crnog plemstva i Vavilonskog Bratstva i u krvnoj su vezi sa Viljemom od Oranža. Oni su, kao što ću kasnije detaljnije opisati, reptilijanci koji mogu da menjaju svoj oblik po želji. Ana Kempbel, grofica od Belkare i Agrila, bila je guvernanta mladom princu Viljemu, a Arčibald Kempbel, prvi vojvoda od Agrila, bio je uz njega kada je isplovio za Englesku, godine 1688., da bi uklonio tadašnjeg engleskog monarha, Džejmsa II. Potomak Ane Kempbel bila je Dženi von Vestfalen, koja je u srodstvu i sa Kempbelovima i sa vojvodama od Agrila. Dženi von Vestfalen bila je žena Karla Marksa, čoveka koga je stvorilo Bratstvo i koji je iskorišćen da izmisli komunizam. To je bilo jedno od moćnih oruđa koje je korišćeno da se zavadi pa vlada globalnim stanovništvom putem straha. Slučajno, razlog iz koga je Marks osuđivao Jevreje je taj što, nasuprot ustaljenom verovanju, on nije bio jedan od njih. On je bio od krvne loze Bratstva, što je i razlog iz koga mu je poveren posao marksističkog vođe, a marksizam je skupina političkih i filozofskih ubeđenja koju nije on sastavio nego je sastavljena za njega (vidi knjigu „I istina će te osloboditi”). Ove povezane krvne loze su sklapale međusobne brakove zarad potomstva i zauzimale su pozicije ekonomske moći tokom vekova, a njihova genealogija je beležena do najsitnijih detalja. Zbog toga je poznato koje su loze otvorenije za zaposedanje od strane reptilijanaca, a koje nisu. Kada treba da se popuni mesto na nekoj visokoj poziciji moći, neko iz reptilsko-arijevske loze biva izabran i ako on ili ona nisu već ranije bili zaposednuti od strane reptilijanske svesti putem trehnika inicijacija tajnih društava, onda se tada pozivaju da se pridruže klubu i njihova karijera započinje. Međusobne veze, kao i međusobno razmnožavanje kod tih krvnih loza ide u beskraj. Savremeni erlovi Belkare su u rodu sa Vikontom Kaudrajem (Vitmen Džon Čerčil Pirson iz porodice koja poseduje „Fajnenšal Tajms” magazin). Njegova majka bila je kćerka lorda Spensera Čerčila, dede Vinstona Čerčila, a njegova sestra se udala za škotskog vojvodu od Atola. Loza Agril-Belkara se ispoljava kroz Lindsijeve i Spensere. Robert A. Lindsi, 12-i erl od Belkare, postao je predsednik Nacionalne banke Vestminstera, jedne od glavnih britanskih banaka za svođenje računa, a on je i direktor Rotšildovog Garantnog društva Sunčevog saveza (engl. - Sun Alliance Assurance). Ovaj isti erl bio je takođe i britanski ministar državne odbrane i ministar inostranih poslova i poslova Komonvelta. Njegova majka bila je iz porodice Kevendiš, a oni su vojvode od Devonšajra, čiji je porodični dom i
mesto okupljanja u Čatsvort Hausu. Ovo što sam opisao je samo jedan sićušan primer kako su te krvne loze međusobno povezane i izmešane. Porodica Marlboro, jedna od najmoćnijih britanskih aristokratskih porodica, takođe je odigrala važnu ulogu u postavljanju Viljema od Oranža na britanski presto. Oni su u rodbinskoj vezi sa Čerčilovima i Vinston Čerčil rođen je u njihovoj porodičnoj kući, Blenhejm Plejsu u blizini Oksforda, gde su ulazne kapije imanja ukrašene porodičnim grbom Marlboroovih, kojim dominiraju dva reptila (vidi sliku 19). Čerčil je tačno znao šta radi kada je bio ratni ministar Britanije. Predstava koju nam je o njemu ostavila zvanična istorija je samo farsa. On nije spasao Britanska ostrva od tiranije, on je bio deo te tiranije koja je želela rat u kome su sve strane predvodili i finansirali isti Ijudi. Vidi knjigu ,,I istina će te osloboditi” za dalje dokaze o tome. Mogao bih da sedim ovde ceo dan iznoseći detalje o elitnim reptilsko-arijevskim porodicama i načinu na koji se one međusobno mešaju i razmnožavaju, da bi u svojim rukama zadržali uzde moći na svim poljima ljudskog života tokom hiljada godina. Ovaj svet je od drevnih vremena kontrolisalo jedno isto porodično pleme, čiji gospodari delaju u našoj stvarnosti iz niže četvrte dimenzije. Reptilijanski veliki Program se polako ostvarivao tokom mnogo vekova. To je dugoročni program za to pleme, a svrha mu je apsolutno preuzimanje kontrole nad našom planetom od strane reptilijanaca. Njihov Program ima određeni rok za ispunjenje i precizno ustanovljen redosled. To se jasno vidi iz toga što jedan potez prati sledeći sa efikasnošću koja oduzima dah, pod nadzorom unutrašnjeg kruga, koji dela izvan znanja javnosti i u krajnjoj liniji, iz druge dimenzije. Na primer, godine 1665. izbio je rat između Holanđana i Britanaca i velika epidemija kuge je usmrtila 68.000 građana Londona izazvavši da dve trećine ljudi napusti grad. 2. septembra 1666. veliki požar u Londonu uništio je grad, a za njega je okrivljen, iz istorijskih razloga, pekar iz ulice Pading Lejn. Sve se to desilo dok su pravljeni planovi da Viljem od Oranža postane novi kralj Engleske. Kada je on stigao brodom iz Holandije da preotme britanski tron, u Londonu ili Novoj Troji, okupile su se mnoge krvne loze Bratstva da tamo smeste svoj Slika 19 ■ Grb sa zmajem porodice Marlboro u operativni štab. London je, Blenhejm palati.
zahvaljujući požaru, bio prazno zemljište na kome su oni izgradili svoj novi finansijski centar. A ko je bio glavni arhitekta novog Londona? Visoko inicirani član mreže Bratstva, po imenu ser Kristofer Vren. Sve je to samo koincidencija? Replike katedrale Svetog Petra sa njenom masivnom kupolom, starim ritualnim simbolom Bratstva, sagradene su u Parizu i Vašingtonu. Jedna se zove Panteon a druga je zgrada kongresa na brdu Kapitol (nazvanom tako po Kapitolskom bregu, svetom brdu Vavilonskog Bratstva u antičkom Rimu). U godinama koje su usledile posle dolasaka Viljema od Oranža stvorena je, takozvana, Velika Britanska Imperija. Kada sam bio dete uvek sam se čudio kako nekoliko ostrva koje jedva možete da vidite na globusu mogu da imaju imperiju koja se prostire širom sveta. Sada mi je razlog za to jasan. Nije to uopšte bila Velika Britanska Imperija. Bila je to imperija Vavilonskog Bratstva, koje je za svoju bazu odabralo Britaniju, a naročito London. Kako se Britanska Imperija širila na američki kontinent, Afriku, Aziju, Kinu, Australiju i Novi Zeland, tako se širila i kontrola Vavilonskog Bratstva nad svetom. Druge zemlje koje su kontrolisali ogranci reptilskoarijevskih loza, kao što su Španija, Portugal, Francuska, Belgija i Nemačka zauzele su druge delove Afrike, a španci i Portugalci su se pobrinuli za Centralnu i Južnu Ameriku. Kralj Leopold II od Belgije, pripadnik reptilijanske krvne loze Vindzorovih, originalno Saks-Koburg-Gota, odigrao je važnu ulogu u okupaciji i iskorišćavanju Afrike od strane Evrope. Loza Saks-Koburg-Gota je takođe bila značajna i u Portugalu. Gde god da su reptili-arijevci odlazili, težili su da unište starosedelačku kulturu i znanje. Oni su iz javnog opticaja uklonili ezoterijsko znanje, a sećanja koja je čuvala bela rasa su u velikoj meri uništena ili sklonjena u tajne biblioteke Bratstva, kojih se dosta nalazi ispod samog Vatikana. Hrišćanstvo je korišćeno za uklanjanje informacija čije nam je poznavanje od vitalnog značaja. Izgleda kao da smanjivanje ovih britanskih i evropskih imperija, naročito u proteklom XX veku, nagoveštava da se njihova kontrola smanjila. Nije tako. Ona je u stvari porasla. Otvorena kontrola, kakva je recimo diktatura koju možete da vidite, uvek ima ograničen vek trajanja, jer će na kraju doći do protivljenja i pobune protiv nje. S druge strane, prikrivena kontrola, ona vrsta kontrole koju ne možete da vidite, identifikujete ili da uprete prstom u nju, može da traje večno, jer se nećete buniti protiv onoga za šta ne znate ni da postoji. Dakle, ono što se desilo širom Afrike, Južne Amerike, Azije, Sjedinjenih Država i Kanade, to je da je otvorena kontrola koja je sprovođena iz Britanije i Evrope zamenjena prikrivenom kontrolom. Dok je izgledalo kao da se ove imperije, naročito Britanska, barem spolja gledano, smanjuju, one su u stvari u svojim bivšim kolonijama ostavile mrežu tajnih društava, svoje krvne loze i strukture vlasti uz pomoć kojih mogu da vladaju, podjednako moćno kako nekada, ali sada bez mogućnosti da ih neko obori sa vlasti jer ljudi nemaju pojma ko u stvari jeste na vlasti. Globalno uređenje je sasvim jednostavno. Ostvarenjem glavnog Programa se upravlja iz centra grada Londona, koji se sastoji od finansijskog centra, poznatog kao „Kvadratna milja” i zemljišta uz reku Temzu, koje ide sve do upravljačkog centra britanske pravne profesije (takozvanog Templ Bara), zgrada parlamenta, centara vlade i britanske obavestajne službe i preko puta (reke) sve do Bakingamske palate, doma reptilijanske krvne
loze poznate kao porodica Vindzor. Britanska vlada je samo paravan za ostvarenje Programa, čijim se sprovođenjem upravlja sa ovih par milja na kojima su najekskluzivnije nekretnine u centru grada Londona i Vestminsteru. Pariz je još jedan ključni centar za Vavilonsko Bratstvo, a isto je i sa Vatikanom. Pogledajte samo vladinu strukturu poznatu pod smešnim nazivom „demokratija”, strukturu koju čine zakonodavstvo, ekonomija, mediji i sve institucije koje možete u današnje vreme naći u većini zemalja. Odakle su došli originalni nacrti za ovakve strukture? Upravo iz Londona. Mi, na primer, još uvek nazivamo Britaniju „majkom parlamenata”. Ove strukture su osmišljene tako da pružaju privid slobode, dok u stvari dozvoljavaju skoro neograničenu kontrolu koju ima nekolicina onih koji su iza scene. Baš te iste strukture vlasti je Britanija ostavila za sobom kada se naizgled povukla da bi dozvolila svojim bivšim kolonijama da vladaju same u svoje ime. Đavola je tako. Fizička okupacija zemalja zamenjena je finansijskom okupacijom, a otvorena kontrola skrivenom kontrolom. Iz Londona reptilsko-arijevska elita diktira svoju politiku i Program u svakoj zemlji onim vođama svojih „različitih ogranaka”, koji pripadaju porodicama reptilijanskih (Bratstvo) krvnih loza, što obezbeđuje da Program kojim se koordinira iz Londona bude globalno primenjen. To je razlog iz koga je svakoj zemlji koju sam posetio bila nametnuta ista vrsta upravljačke politike i strukture vlasti. U Sjedinjenim Državama glavni upravljač tamošnjeg londonskog ogranka je porodica Rokfeler, koja orkestrira celim kartelom porodica i istaknutih ličnosti, kao što su Morganovi, Herimanovi, Karnegijevi, Melonovi i tako dalje, a koji svi delaju pod vrhovnim nadzorom iz Londona. U Južnoj Africi glavni upravljači tamošnjeg ogranka Bratstva su Openhajmerovi. Proveo sam tri nedelje putujući, govoreći s ljudima i slušajući ih širom Južne Afrike 1998. i 1999. godine i video sam odličan primer onoga što ovde iznosim. Za početak pogledajte njenu istoriju. Prvo su se Holanđani naselili u Kejpu, dok je glavni centar Crnog plemstva bio u Amsterdamu. A onda, kada su prešli preko Engleskog kanala i smestili se u Londonu, Britanci su korišćeni kao pioni u zauzimanju Južne Afrike. Holandska „Istočno Indijska Kompanija” je gurnuta u stranu od strane Britanske „Istočno Indijske Kompanije”. Istraživači unutrašnjosti Afričkog kontinenta, kao što je bio doktor Dejvid Livingston, finansirani su od strane organizacija kakva je Nacionalno geografsko društvo, koje je kontrolisano iz centra grada Londona. Još jednu reptilsko-arijevsko-britansku okupaciju je predvodio Sesil Rouds i njegova Južno Afrička Kompanija, što je takođe bila operacija vođena iz centra u Londonu. Rouds je bio jedna od najistaknutijih ličnosti Bratstva, a naročito je mnogo delao putem tajnog društva zvanog Okrugli sto, koje i danas postoji i razotkriveno je detaljno u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Rouds i njegova Južno Afrička Kom- panija osnovali su imperije koje se zasnivaju na iskopavanju zlata i dijamanata, pod imenima Afrička kompanija De Bers i Konsolidovani rudnici zlata, koje sada kontrolišu Openhajmerovi u ime istog onog Bratstva koje je finansiralo Roudsa na početku. Još jedan izdanak južnoafričke Kompanije je ozloglašena London- Rodezija kompanija zvana Lonhro, koju je najslavnije vodio pokojni Mali Roland. Lonhro je manipulisala Afrikom i ekspoloatisala zemlju i njene stanovnike na užasne načine, što je potpuno u skladu sa današnjim Programom Bratstva. Sasvim
je jasno da je ista grupa kontrolisala afrički kontinent koristeći za to različite kompanije, ličnosti i paravane, od vremena kada su tamo došii prvi beli doseljenici. Pre prenošenja moći sa bele manjine na crnu većinu pod vođstvom Nelsona Mandele u Južnoj Africi, porodica Openhajmer je kontrolisala otprilike 80% kompanija čija se imena nalaze na južnoafričkoj berzi i oni su posedovali rudarsku industriju dijamanata i zlata, od koje privreda te zemlje zavisi. Oni su takođe kontrolisali i medije putem raznih ljudi na istaknutim pozicijama. Onda je došla „masivna promena” kada je Nelson Mandela pušten iz zatvora a crncima data njihova „sloboda”. Sada, posle velike eksplozije demokratije, Openhajmerovi i dalje kontrolišu oko 80% kompanija čija se imena nalaze na južnoafričkoj berzi, poseduju rudarsku industriju zlata i dijamanata od koje zemlja zavisi, a kontrolišu i medije preko svojih istaknutih predstavnika, kao što je prijatelj Henrija Kisindžera, Toni O’Rajli, irski milijarder. O’Rajli je dao otkaz na mesto direktora u korporaciji Heinz, koju kontroliše Bratstvo i počeo da kupuje novinske kuće širom sveta, pri čemu mu novac ne predstavlja nikakav problem kako izgleda. Pa kakva je onda razlika između Južne Afrike kontrolisane od strane Bratstva pre i posle „promena”? Samo jedna jedina stvar: niko se više ne žali, jer je otvorena kontrola zamenjena prikrivenom. Kada je postojala diktatura bele manjine osude su se mogle čuti širom celog sveta: ,,To nije fer”, uzvikivali su robotski radikali ,,To je rasizam, to je diktatura, nečuveno”. I bilo je. Ali sada su demonstracije i protesti prestali, a Mandela je heroj za ostatak sveta, dok isti ljudi nastavljaju da kontrolišu Južnu Afriku kao što su to činili i ranije, mada to sada rade bez reči protesta od strane „iskrenih, uvek u prvim redovima” radikala i ostalih trgovaca tuđom nesrećom. Naselja straćara i ruinirani gvozdeni geto su još uvek tamo u Sovetu i dalje se šire, ali više nisu u dnevnim vestima, jer sad svako zna da je Južna Afrika slobodna zemlja. Južnoafrička (ANC) vlada je isto toliko kontrolisana i korumpirana kao i vlada bele manjine koju je ona zamenila. Sel - naftna kompanija Vavilonskog Bratstva koju kontrolišu ljudi kao što je princ Bernhard od Nizozemske, dala je ceo blok zgrada novoj crnoj južnoafričkoj vladi kada je došlo do promene i poznato je, kako izgleda, među svim boljim novinarima, da Mandela nije doneo nijednu važniju odluku bez konsultacija sa Openhajmerom. Godine 1993. Mandela je proveo Božić u vikendici Toma O’Rajlija u Nasau na Bahamima. U ranim mesecima 1994. godine, O’Rajli je kupio najveću južnoafričku novinsku kuću. Ups, zar ja to govorim loše o najvećem globalnom heroju. Udarite mi packe! Zapravo, Mandela je verovatno sasvim iskren momak koji je jednostavno naučio lekciju iz realnosti, o tome gde se nalazi prava moć i više ne može da nađe snage da otvoreno prkosi sistemu. Ali postoje mnogi zaista korumpirani crnci kao Robert Mugabe predsednik Zimbabvea, koji je itekako spreman da uzme novac i izigrava predstavnika Vavilonskog Bratstva čineći ogromnu štetu svom narodu. Samo na taj način može prikrivena kontrola da funkcioniše sakrivena iza crnih lica, a pritom postoje reptilijanske krvne linije i među crncima kao i među belcima. Ista situacija postoji širom celog sveta, gde stalno nailazite na iste krvne loze i na njihove marionete na vlasti od zemlje do zemlje, ispred kamera i iza scene. S
tim što oni iza scene, naravno, drže pravu moć. Zato, ako sprovođenju Programa odgovara da se obara vrednost američkog dolara, ili meksičkog pezosa, ili da se sruši vlada, ili započne građanski rat, oni koji upravljaju ograncima Bratstva u tim zemljama ostvaruju to preko svojih finansijskih, medijskih i drugih operacija, kao i mrežom tajnih društava. Na ovaj način svetom može da upravlja veoma mali broj ljudi, koji se nalaze u gradu Londonu i drugim centrima Bratstva, kao što su Pariz, Bon, Brisel, Vašington, Njujork, Švajcarska i Vatikan. To je jednostavno briljantno organizovana struktura kojom se vlada gvozdenom šakom, pa nema milosti za one koji ne rade tačno ono što im se kaže. Zbog toga sve to tako dugo i uspešno funkcioniše. Dodajte na sve i činjenicu da je istina o onome što se dešava toliko bizarna da većina ljudi u to ne bi ni poverovala i imate savršenu situaciju za ostvarenje dugotrajne i neosporavane kontrole. Do sada.
■ IZVORI PODATAKA
l
,,lz pepela anđela” - str. 12
SEDMO POGLAVUE
Vitezi Sunca okom hiljada godina, čistokrvni reptilijanci i njihovi mešanci stvorili su fantastičnu mrežu međusobno povezanih tajnih društava, u cilju nametanja svog Programa. Pa ipak ljudi, generalno gledano, nisu bili svesni da je takva dobro koordinisana sila na delu i da manipuliše njihovim vladama i njihovim životima. U sledeća tri poglavlja ja ću pokazati kako su te mreže zadobile kontrolu nad institucijama kraljevske, političke i religijske moći, a i kako su stvorili Sjedinjene Države. Ova „supersila” je još uvek marioneta Vavilonskog Bratstva sa centrom u Londonu. Tri najznačajnija od tajnih društava pojavila su se u javnosti u dvanaestom veku. Ona i danas postoje, a među svojim članovima imaju vodeće ljude iz oblasti globalne politike, bankarstva, vojske i medija. To su bili vitezi Templa - templari, vitezi hospitalci svetog Jovana iz Jerusalima i tevtonski vitezi. Vitezi hospitalci su promenili svoj naziv više puta. Oni su bili Rodoski vitezi, a danas su Malteški vitezi u svom rimokatoličkom obliku, a njihova „protestantska” verzija je poznata pod nazivom vitezi svetog Jovana od Jerusalima. Kao Malteškim vitezima njihov glavni poglavar je papa, a njihovo boravište je u Rimu. Kao red viteza svetog Jovana oni su bazirani u Londonu i njihov zvanični poglavar je kralj ili kraljica Britanije. Na svom najvišem nivo katoličko i protestantsko krilo u stvari su jedna ista organizacija. Templari su okruženi misterijom i kontradikcijama, ali je poznato da su oni posvetili svoj red „Majci Božjoj”. Vitezi templari su promovisali hrišćanski imidž kao svoj paravan tako da je Majka Božja shvatana kao Marija, majka Isusova, ali za reptilsko-ljudska tajna društva izraz „Majka Božja” simboliše Izidu, devičansku majku egipatskog božjeg sina, Horusa, a i ženu boga Sunca, Ozirisa kao što je zabeleženo u egipatskim legendama. A Izida je samo drugo ime za kraljicu Semiramidu kao u trojstvu Nimrod - Semiramida Tamus. Izida/Semiramida je takođe poznata pod nizom raznih drugih imena u različitim oblastima, kulturama i zemljama. Neka od njih su Barati, Dijana, Lea, Minerva, Afrodita, Venera, Hekata, Juno, Ceres, Luna kao i mnoga, mnoga druga. Kaže se da ona simbolišu Mesec, žensku energiju u njenim različitim vidovima. Glavno sedište Velike Majke lože engleskih masona (Velika Majka = Semiramida Izida) je bazirano u Grejt Kvin Stritu (ulici Velike Kraljice) u Londonu (Velika Kraljica = Semiramida - Izida). Na kraju sva ta imena su potekla od Ninkharsag, „boginje
T
majke” Anunnaki-ja, reptilijansko-ljudskih mešanaca, njihove „marnice”. Drevni bogovi kao što je Nimrod / Oziris i beskrajni niz drugih imena pod kojim su oni poznati, predstavljaju moć Sunca, mušku moć, a takođe predstavljaju zvezdane konstalacije. Tako je Oziris = Orion, a Izis = Sirijus. To je bilo ono znanje na kome su templari osnovani, a uticaj koji su na njih imali Feničani i reptilijanci može se videti na njihovim simbolima, crvenom krstu na beloj pozadini - što predstavlja vatreni krst Sunca, feničanski simbol i simbol onih koji pripadaju reptilijanskim krvnim lozama. Takav (crveni, sunčev) krst se takođe nalazi na zastavi Engleske do dana današnjeg. Od početka zvanične verzije priče o nastanku templara javljaju se sumanute neistine. Oni tvrde da su bili formirani da zaštite hodočasnike u Svetoj zemlji, ali prvih devet godina izgleda da su postojala samo njih devetorica. Kakva zaštita! Nije potrebno da budete genije da bi videli da je to bila dimna zavesa koja je skrivala nešto drugo. Zapravo, izgleda da su oni formirani kao zaštitnici i vojno krilo tajnog društva zvanog red Siona, a kasnije Sionski priorat. Reč „Sion” vuče poreklo od reči „Siona”, drevnog sanskritskog (arijevskog) naziva za... Sunce. /*1/ . Opet ista priča. Među poslednjim velikim majstorima Sionskog prorata, prema informacijama iz knjige „Sveti gral, Sveta krv” /*2/, bio je i Leonardo da Vinči, koga je finansirala bankarska porodica Mediči (loza Ramzes-Piso-Buš), koja je pripadala venecijanskom crnom plemstvu. Medičijevi će takođe finansirati Kristofera Kolumba. Jedan od najvažnijih od onih koji su finansirali i podržavali rane templare bio je sv. Bernard, osnivač reda Cisterscita, kao i francuska porodica St. Kler, od koje je kasnije nastala škotska porodica Sinkler, pošto su se naselili u Skotskoj posle normanske invazije Britanije od strane Viljema Osvajača, 1066. godine. St. Klerovi/Sinklerovi su od reptilijanske krvne loze, a znanje o reptilijanskom vekovnom Programu bilo je velika tajna koju su čuvali vodeći templari. Prvi veliki majstor viteza templara bio je Ig de Pejen (Ighes de Payens), koji im se pridružio 1124. godine. On je bio francuski plemić (što u bukvalnom prevodu znači - arijevski čovek, arijevac) sa dvora grofa od Šampanje i bio je oženjen ženom iz Škotske koja je bila normanskog porekla i zvala se Katarina St. Kler. Prvi templarski centar ili preceptorat izvan granica Svete zemlje sagraden je na imanju St. Klerovih u Škotskoj. Drugi rani članovi reda Templa bili su Filk iz Šartra (Fulk de Chartres), grof od Anžua, koji je bio otac Džefrija Plantagenta (Geoffrez Plantagnet) i deda engleskog kralja, Henrija II ( sve pripadnici loze Ramzes-Piso- Buš). Henri II je bio taj koji je sponzorisao izgradnju benediktinske opatije u Glastonberiju, na zapadu Engleske, na mestu koje se smatralo svetim od pradavnih vremena. Templari su bili povezani sa vitezima hospitalcima (Malteškim vitezima), na svojim najvišim nivoima, a te se veze u mnogome nastavljaju i danas. Postoje mnoge priče o tome kako su oni mrzeli jedni druge i bez sumnje je bilo perioda prekida odnosa i otvorenih konflikata. Ali na svojim vrhovnim upravljačkim nivoima oni su uvek bili različiti ogranci jedne iste organizacije, a na tim nivoima Program je bio ono što je jedino važno. U junu 1099. zadat je još jedan slavni udarac u ime „Boga”, kada su hrišćanski krstaši zauzeli Jerusalim i poklali
Saracene (Turke, muslimane) i Jevreje koji su tamo živeli. Taj čin je ponovo otvorio „Sveti grad” hrišćanskim hodočasnicima, koji su u velikom broju počeli da pristižu preko luka u Jafi, Tiru i Akri. Tir je bio jedan od najvažnijih centara u doba Feničana. Vitezi hospitalci ustanovili su prihvatilište Amalfi u Jerusalimu, da bi obezbedili hranu i prenoćište za posetioce. Kako su rasli njihovo bogatstvo i ugled, oni su osnovali svoje vojno krilo, koje je imalo podršku pape, 1118. godine, iste one godine kada je prvobitnih devet viteza Templa, takozvanih templara, stiglo u Jerusalim da bi „štitilo” hodočasnike. Templarima su date prostorije za stanovanje koje su bile spojene sa Hramskim bregom, navodnim, naglašavam navodnim, mestom na kome se nalazio Solomonov hram. Neki istraživači veruju da su templari pronašli nešto od velike vrednosti, možda neke rukopise, možda velike količine zlata, dok su kopali ispod Hramskog brega. Ali, ma šta da se dogodilo, stvari su počele naglo da se odvijaju posle 1126. godine, jer je tada veliki majsor reda, Ig de Pejen, napustio Jerusalim da bi sakupio nove članove i proširio red. Otišao je nazad u Francusku da se sastane sa sv. Bernardom, koji je tada bio opat Klervoa i poveo je sa sobom Bernardovoga ujaka templara, Andrea de Monbara (Andre de Montbard). Bernard je izrecitovao pohvale papi Honorijusu II i templari su bili formalno ustanovljeni 31. januara 1128. godine na koncilu održanom u gradu Troa. Da, imenovanom po gradu Troji, velikom arijevskom i reptilskoarijevskom upravljačkom centru u Maloj Aziji, koje je takođe poslužilo kao inspiracija za prvobitno ime grada Londona. Templari su bili deo iste te družine, iako mnogi od onih na nižim nivoima nisu znali za to. Među njihovim simbolima, osim feničanskog crvenog krsta, bili su crno-bela zastava (napravljena od dva kvadrata), lobanja sa prekrštenim kostima i kula stražara. Svi ti simboli su premostili vekove sve do današnjih organizacija Bratstva. Crno-beli kvadrati se mogu naći na podu svakog masonskog hrama, jer masoni jesu templari samo pod drugim imenom. Mnoge crkve i, katedrale, kao Vestminsterska opatija i crkva Notr Dam u Parizu, takođe imaju crnobele kvadrate na podovima, zato što je hrišćanska Crkva zapravo samo paravan Vavilonskog Bratstva. Mnoge policijske snage, uključujući one u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama, imaju crno-bele kvadrate na svojim uniformama, jer i njih kontrolišu masoni i templari. Lobanja i kosti predstavljaju simbolični deo crno-magijskih rituala koje je Bratstvo koristilo od najranijih dana i isti ti užasavajući rituali, koji često uključuju i ljudsku žrtvu, upražnjavaju se i danas. Ako pogledate vatikanski ili papski grb videćete da predstave na njemu, kupola bazilike sv. Petra i Petrovi ključevi takođe formiraju isti taj oblik lobanje i prekrštenih kostiju. Oni su svi zajedno u igri. Takođe bi tema za priču mogao biti podatak da je porodica Piso u svojim jevanđeljima naznačila da se Isusovo „razapinjanje” na krst odigralo na mestu zvanom Golgota, sa značenjem: mesto lobanje. Još jedna od organizacija Bratstva se prikladno zove Društvo lobanje i kostiju, a locirana je preko puta univerzitetskog naselja Jejl univerziteta u Nju Hejvenu, Konektiket, SAD. To je tajno društvo satanista i krvopija za članove porodica koje potiču od krvnih loza, a njegov najpoznatiji trenutni član je Džordž Buš, bivši predsednik Američkih Država, koji je reptilijanac s moći menjanja oblika
i u rodbinskoj je vezi sa nizom imena koja se pojavljuju kroz celu ovu knjigu. Isto to je, naravno, i njegov sin Džordž V. Buš. Otac Džordž je, isto tako, jedan od glavnih krijumčara droge u Americi, kao i satanista, zloupotrebljavač dece i serijski ubica.Vidi kasnije poglavlje za detaljniji prikaz ovoga. Simbol kule stražare se može videti kod sekte Jehovinih svedoka, jer je ona još jedan paravan za delovanje Bratstva, koji vara svoje bezbrojne sledbenike da veruju da se radi o hrišćanskoj organizaciji. Jedan od njegovih osnivača bio je Carls Taze Rasel, mason visokog stepena, koji je sahranjen ispod piramide. Samo godinu dana pošto je red viteza templara i formalno ustanovljen na koncilu u gradu Troa, došlo je do njihove neverovatne ekspanzije. Imali su papsko odobrenje, bogatstvo, zemlju i tri stotine regruta iz plemenitih porodica, koji su morali da daju svo svoje bogatstvo templarima kada bi im se pridruživali. Kao rezultat toga, oni su posedovali zemlje u Francuskoj, Engleskoj, Škotskoj, Španiji i Portugalu, a u toku narednih deset godina templarski posedi su se proširili na Ital- iju, Austriju, Nemačku, Mađarsku i Konstantinopolj. Bilo je templarskih preceptorata i sela, zaseoka i imanja u izobilju, širom Engleske. Kad god vidite reč templ u delu naziva nekog mesta u Britaniji (kao na primer Templkomb), to je nekada bio templarski posed. Njihov nacionalni vrhovni preceptorat bio je u Londonu na zemljištu koje je sada Haj Holborn, a 1161. oni su se preselili u blizinu, u svoj novi londonski Templ (Hram), koji se i danas zove Templ Bar, a na centru njegovog glavnog ulaza nalazi se statua krilatog reptila. Posedi templara uključivali su Strand i veći deo Flit Strita koji je, sve do nedavno, bio sedište britanskih nacionalnih novinskih kuća. Simbol britanskog nacionalnog tabloida „Dejli ekspresa”, koji je nekad imao sedište u Flit Stritu, jeste vitez koji nosi štit ukrašen templarsko-feničanskim crvenim krstom na beloj pozadini. Templarski posedi su se protezali sve do obala reke Temze, gde su templari imali svoja sopstvena pristaništa. Tokom vladavine kraljice Viktorije, Bratstvo je podiglo obelisk koji se danas nalazi uz Temzu i postavilo po skulpturu sfinge sa svake njegove strane. Taj obelisk je nekada stajao u egipatskom gradu On ili Heliopolisu (gradu, ili mestu, Sunca) i danas je poznat kao Kleopatrina igla (vidi odeljak sa slikama). Taj obelisk je jedan stari egipatsko-arijevski simbol Sunca, muške energije, falusa. Ovi simboli mogu se naći na mnogim mestima, često pod maskom spomenika palim žrtvama nekog rata, a tamo su postavljeni masonskim manipulacijama. Da li se iko zapitao zašto spomenik koji se diže žrtvama rata mora skoro uvek da bude obelisk? I šta mislite zašto je vašingtonski spomenik koji stoji u samom centru Vašingtona, jedan ogroman obelisk? Zato što obelisci, kao i svi drugi simboli i geometrijski oblici, generišu onu vrstu energije koju predstavljaju. Sećam se da sam se peo nekim kamenim stepeništem unutar velikog obeliska u Hebden Bridžu u Engleskoj, kada sam osetio vrlo snažnu mušku seksualnu energiju svuda oko mene. Pitao sam se, šta se to sada do đavola dešava, dok se nisam setio da se zapravo nalazim u... unutrašnjosti muškog penisa. Ono što je neki simboličan objekat načinjen da predstavlja je i vrsta energije kakvu će generisati i privlačiti, jer su simboli fizička manifestacija misli koje ih stvaraju. Ovo društvo ne stvalja svoje simbole bilo gde samo zabave radi. Oni to rade jer to pomaže da se
rezonanca energetskog polja podesi na onu vibracionu frekvenciju koja im je potrebna. Zauzvrat, to utiče na misli i osećanja ljudi. Najistaknutiji templarski posedi danas su sedište britanske pravne profesije. Advokati (engl. - barristers) se kvalifikuju kada dođu do komore (engl. - bar) - do Templ Bara - i oni se pridružuju ili Unutrašnjem templu (hramu), ili Središnjem templu, ili Spoljašnjem templu. Ja sam razgovarao sa ljudima koji su imali iskustva sa ovim organizacijama i oni su našli da su one stvarno veoma mračne. Naravno da jesu. Ako želite da kontrolišete ljude, morate da kontrolišete zakon i to ko će biti a ko neće biti pravno gonjen. Zato imate policiju koja je preplavljena masonima, uz pravnu profesiju i sudije, gde su masoni zastupljeni u velikom broju. Ovi templarski zemljišni posedi, od pre svih tih prohujalih vekova, nalaze se u srcu one oblasti Londona koja se smatra centrom grada i naziva se „Kvadratna milja”, a koja obuhvata finasijsku oblast, zgrade parlamenta i Bakingamsku palatu. To je ono parče zemlje sa koga se trenutno kontroliše svet, barem je tu centar te operacije, zajedno uz Pariz i Vatikan. A u Parizu je bio drugi od dva glavna preceptorata viteza templara. Taj grad takođe ima 2300 godina star egipatski obelisk postavljen na ključnoj tački po planu ulica, na trgu Konkord. Princeza Dajana prošla je pored tog obeliska u mercedesu, bukvalno minut pre sudara koji se dogodio u Pont de LAlma tunelu, 1997. godine. Do sredine XII veka templari su imali takvu moć da je nad njima bila samo rimska Crkva, što se tiče bogatstva i uticaja. Imali su sopstvenu flotu brodova (na kojoj se vijorila zastava sa lobanjom i prekrštenim kostima), a njihovi finansijski centri u Londonu i Parizu, predstavljali su prave preteče modernog bankarskog sistema, koji je učinio Ijudsko društvo robom „nepostojećeg novca”. Oni su takođe pozajmljivali „novac” koji nije postojao i naplaćivali na to interes u pravom stilu Vavilonskog Bratstva. Dokumentovan slučaj iz tog doba, pokazuje da su templari naplaćivali 60 % interesa u slučaju kašnjenja pri isplati duga. Jedan od planova koji su promovisali templari bilo je stvaranje ujedinjenih država Evrope i pod različitim maskama i paravanima njihovi gospodari, članovi Bratstva, postigli su baš to. Stvaranje Evropske Unije, sa jednom centralnom bankom i jednom valutom, jedan je od stubova dugoročnog Programa Bratstva. Nešto od znanja koje su templari nasledili bilo je ono o zemljinoj energetskoj rešetki, mreži linija magnetnih sila, zmajevim linijama ili meridijanima. Glavna sveta mesta se od davnina nalaze na mestima gde se ove linije ukrštaju, stvarajući tako veoma snažne vrtloge (vortekse) energije. Ako bi izveli crno-magijski ritual i prineli ljudsku žrtvu na ovakvim mestima, duboko negativana energija koju takav čin stvara bila bi putem linija sile koje se izlivaju iz energetskog vorteksa preneta kroz celu mrežu. To utiče na vibraciono stanje zemljinog energetskog magnetnog polja, unutar koga svi mi živimo. Ako je to energetsko polje puno straha, ljudi će pre osećati baš tu emociju nego bilo koju drugu. A STRAH je reč od pet slova koja kontroliše svet. Najznačajnije oružje Vavilonskog Bratstva, od njegovog nastanka, bilo je manipulisanje strahom. Ništa ne ograničava sposobnost ljudi da izraze svoju pravu prirodu više od straha. Zato postaje razumljivo zašto je toliko mnogo hrišćanskih crkava sazidano na mestima drevnih paganskih svetilišta, kao i zašto se
tako mnogo satanističkih rituala obavlja baš u crkvama, pod okriljem mraka. Templari, sa svojim poznavanjem ezoterije, bili su ti koji su finansirali građenje velikih gotskih katedrala u Evropi, između 1130. i 1250. godine. Za gotski stil gradnje može se pokazati da vodi poreklo od arijevaca sa Bliskog i Srednjeg Istoka. Gotske katedrale koje su finansirali i za koje su dali nacrte templari, uključuju i Vestminstersku opatiju, Jork Minster u severnoj Engleskoj, Šartr u Francuskoj nedaleko od Pariza i crkvu Notr Dam koja se naiazi u samom Parizu. Crkva Notr Dam (Naša Gospa: Izida/Semiramida/ Ninkharsag) sagrađena je na antičkom svetilištu boginje Dijane, a Šartr je smešten na prastaro sveto mesto gde su se nekada sakupljali druidi iz cele Evrope. Slavna kapela Kraljevskog koledža, Kembridža, koja je sazidana na kabalističkom simbolu drveta života, opisana je kao jedna od poslednjih veličanstvenih gotskih građevina, sagrađenih u Britaniji. /*3/ Njen izgled je, kako igleda, inspirisan katedralom iz XIV veka, u Albiju, Langdok, na jugu Francuske, koji je bio jedan od osnovnih centara templara kao i katara. U XII i XIII veku, katarska veroispovest ili jeres, koja je osporavala mnoga verovanja rimske Crkve i sadržala mnogo ezoterijskog znanja, bila je dominantna vera u većem delu južne Francuske. To je podiglo uzbunu u Vavilonskom Bratstvu u Rimu i njihova marioneta od pape, Inoćentije III, uništio je katare jednim užasnim krstaškim pohodom, punim mučenja i spaljivanja, koji je doživeo svoju kulminaciju pri opsadi katarskog zamka Monsegir 1244. godine. Kao slučajno, korišćenje reptilskih figura zvanih gargojle u to vreme počelo je naveliko da se upotrebljava na „hrišćanskim” crkvama i katedralama. Crkva Notr Dam u Parizu je prekrivena gargojlama (vidi odeljak sa slikama) a mnogi od njih su manji prikazi istih reptilskih likova koji se mogu naći na majanskim piramidama i oko njih na raznim lokacijama u Meksiku. Meksički predsednik, Migel de la Madrid, rekao je da su se Majanci ukrštali sa „rasom iguana”- reptilijancima. I Šartr i Notr Dam bili su centri obožavanja Crne Madone, još jedne templarske opsesije. Kult Crne Madone se ne odnosi na Mariju, majku Isusovu, iako je to bio utisak koji su oni želeli da proizvedu kod Ijudi. To je bio kult obožavanja kraljiceboginje Semiramide i Izide/Barati. Stari Egipćani su predstavljali Izidu u belom u njenom pozitivnom obliku, a u crnom u njenoj negativnoj formi. Crna Madona je bila u stvari Crna Izida/Barati, ili još preciznije, kraljica Semiramida koja je u Vavilonu bila poznata kao Madona. Crna Madona simbolizuje negativnu upotrebu ženske „mesečeve” energije, dok Crno Sunce simbolizuje negativnu upotrebu solarne, muške energije. Osim toga to je okultno ime galaktičkog sunca oko kojeg orbitira ceo solarni sistem. Na primer, beli konj je bio simbol Sunca kod Feničana, pa tako crni konj po sistemu obrnutog simbolizma koji koristi Bratstvo predstavlja upotrebu sunčeve energije u zle svrhe. Crni konj je simbol jednog od paravana Bratstva u Ujedinjenom Kraljevstvu, Lojd banke. Statue koje predstavljaju Mariju kako u naručju drži bebu Isusa, koje se mogu videti u hrišćanskim crkvama, odrazi su u ogledalu načina na koji su Egipćani portretisali Izidu kako drži bebu Horusa. Sveti Bernard je očigiedno bio prikriveni sledbenik kulta boginje i bio je rođen u Fontejinsu blizu Dižona, centru obožavanja Crne Madone. Templari su delili tu strast sa njim i oni su sagradili sopstvene crkve kružnog oblika, ističući time ženski princip. Rasprostranjena
upotreba kupole, simbola materice od strane Bratstva takođe se, između ostalog, odnosi na ovo. Sistem verovanja Novog Doba - Nju Ejdž (engl. - New Age) često je upadao u klopku verujući da je ženska energija uvek pozitivna a muška ne toliko pozitivna, jer se misli da svetom dominiraju muškarci. Zapravo, svetom upravljaju ekstremni oblici obe ove vrste energija, muške i ženske. Ja ovde ne govorim o muškim i ženskim telima, nego o muškoj i ženskoj energiji, koju i muškarci i žene imaju potencijala da manifestuju. Kada muškarac potisne svoju žensku stranu energije, on postaje „ muškarčina/mačo men” i misli da je „pravi muškarac” samo onda kada se ponaša dominantno i agresivno. Ovaj ekstremni oblik muške energije može se videte kod vojnika sa puškama i otvorenim pokazivanjem agresije i moći. Zbog toga mi mislimo da svetom dominiraju muškarci, jer oblici izražavanja ekstremne muške energije mogu da se vide svako veče na vestima. U tome i jeste stvar, možete da je vidite. Međutim negativni ekstrem ženske energije je manipulacija koja se odvija ,,iza scene”, tajno planiranje događaja i konflikata, koje zatim ekstrem muške energije može javno da izvede. Dmgim rečima, ne možete je videti. To je energija sa kojom rade članovi Vavilonskog Bratstva i oni to simbolizuju imenima, kao što su Semiramida, Izida i sva ostala. Oni takođe znaju da je ženska energija kreativna sila, koja je stvonla čak i Sunce, kako su to Egipćani govorili za Izidu. Ova ženska energija, kao i sve vrste energije, po svojoj prirodi je neutralna. Možete da stvorite nešto pozitivno ili nešto negativno, ali da biste učinili i jedno i drugo, potrebno je da sakupite tu žensku, kreativnu energiju. Zbog toga se u Bratstvu konstantno javljaju ženski simboli, u svim svojim formama. Ono što oni žele da potisnu je izbalansiran, pozitivan izraz ženske energije, a ne ženska energija sama. Gotske katedrale i hrišćanske crkve su pune astrološkog, boginjinog, seksualnog simbolizma. Gotski dovrci i njihove ivice su simbolična predstava vulve, a mnoga imaju čak i simbol klitorisa na vrhu luka. Istu predstavu nalazimo i na prozorima, a naročito kod prozora ruže koji gledaju zapadno u gotskim katedralama, jer zapad je sveti pravac ženskih božanstava. Na drugim srednjevekovnim crkvama su pronađene rezbarije koje prikazuju monahe i sveštenike kako imaju seksualne odnose sa mladim devojkama dok nose životinjske glave kao maske. To je ono što satanisti i danas rade. Šila-na-gig (engl. - Sheela- na-gig) simboli u crkvama, naročito onim koje preovlađuju u Irskoj, predstavljaju gole žene s raširenim nogama, a unutar crkvenih oltara nađeni su kameni falusni simboli. O moj Bože, šta li će čestiti paroh da kaže? Posuda u kojoj se drži „sveta vodica” i koja često ima oblik nalik školjci je takođe boginjin simbol, a crkve su u stvari sagrađene kao simbol materice. Dekoracije tako delikatne da su nalik pučini koje se nalaze na gotskim i drugim katedralama i crkvama, odnose se na žensku „božansku” energiju, na intuitivnu, kreativnu silu koja upreda i tka sudbinu sveta. To se, takođe simbolično odnosi na legende o ženi pauku koje dolaze iz tradicije američkih starosedelaca, a i na imena svetih mesta kao što je Paukova stena u Arizoni. Knjiga koju je napisao Fred Getings (Fred Gettings), „Tajne zodijaka” (izdali Rutlidž i Kigan Pol, 1987), sadrži sliku mozaika sa zodijakom na mermernom podu gotske crkve u San Miniatu u Firenci, Italija, koja datira iz
1207. godine. Getings sugiriše da je crkva sagrađena tako da bude poravnata sa retkom konjukcijom Merkura, Venere i Saturna u astrološkom znaku Bika, koja se desila krajem meseca maja te godine kada je građena crkva. Astrologija, čije postojanje može da se prati do samih početaka poznate ljudske istorije, bila je veoma važna umetnost za templare, i učena je u školama u Sartru. Kada hrišćani idu u crkvu, oni nemaju pojma o tome da ulaze u „pagansko” svetilište, ali to je ipak tačno. Templari su bili u bliskim odnosima sa većinom vladara svog vremena, mada su ti odnosi bili nešto hladniji u Francuskoj. Budući da su imali ogromno bogatstvo, templan su „posedovali” mnoge kraljeve koji su naizgled imali moć, baš kao što i naslednici Bratstva danas poseduju cele vlade. Templari su bili posebno bliski engleskom kralju Henriju II (loza Ramzes-Piso-Buš), koji je dao da se izgradi Glastonberi. Interesantno je da se Henrijeva slavna svađa sa nadbiskupom od Kanterberija, Tomasom Beketom, okončala baš kada su stigla dva kralja iz Francuske da ga ubiju u Kenterberijskoj katedrali 1170. godine. Henrijev sin, Ričard Lavlje Srce (Ramzes-Piso-Buš), bio je zapravo i sam templar, iako to nije bio zvanično. On je koristio templarske brodove i preceptorate, a kada je bio primoran da pobegne iz Engleske, zbog opasnosti od svog brata Džona, učinio je to prerušen u templara. Oni su mu pružili zaštitu i on je krenuo u krstaški pohod na Svetu zemlju, boreći se protiv muslimana, Saracena. Ričard je prodao Kipar (koji je nekada bio naseljen Feničanima) templarima i učestvovao je u pregovorima između njih i njihove muslimanske verzije, tajnog društva asasina ili hašišima. Ta reč se sada koristi (u engleskom jeziku - prim.prev;) da se opišu ubice i to potiče od posebnog metoda vladavine uz pomoć straha i terorizma kojom su se asasini služili. Kaže se da reč asasin znači „ uživalac hašiša”, zato što su oni koristili tu drogu da bi prevarom i manipulacijom nagovorili mlade ljude da ubijaju u ime „Boga-Alaha”, u uverenju da će im to osigurati mesto u raju. Njihovo ime bi takođe moglo da potiče od od reči hass „uništiti” i reči asana - „postavljati zamke”. Oni su vodili jedan internacionalni teroristički rat, iz svog sedišta, koje se nalazilo na planini Almut ili Orlovom gnezdu u Persiji (Mala Azija/Turska). Keramika ukrašena pentagramima i simbolima materice nađena je na tom mestu. Asasini su nosili bele tunike sa crvenim pojasom. Asasini, koji postoje i danas pod različitim paravanima, nastali su iz sekte koju je osnovao Persijanac po imenu Hasan Sabah (što može predstavljati još jednu mogućnost za poreklo njihovog imena), 1090. godine, dakle u istom periodu kada su vitezi Templa (Hrama), vitezi hospitalci i tevtonski vitezi formirani. Templari i asasini su sarađivali, iako je izgledalo da su na različitim stranama. To je način na koji je javnost i danas prevarena da poveruje da, ako dve grupe ratuju ili su javno jedna protiv druge, onda mora da su na različitim stranama. Ako želite da kontrolišete ishod igre, morate da kontrolišete obe strane, ali da bi vam to uspelo morate prevariti ljude da misle da te dve strane imaju različite vrhovne vođe i ciljeve. Jedan od najuspešnijih metoda manipulacije koje koristi Bratstvo, jeste da se infiltriraju među sve strane koje su u konfliktu ili ih sami stvore, da bi na taj način kontrolisali ishod. Templari su bili veoma vešti u tome. Dok su pratili Ričarda Lavljeg Srca u krstaški pohod, u isto vreme su podržavali njegovog brata i
žestokog rivala, princa Džona (loza Ramzes-Piso-Buš). Templari su bili iza potpisivanja Magna Karte 1215. godine, zahvaljujući naporima Amerika de Sent Mora, templarskog velikog majsora u Londonu i najbližeg savetnika kralja Džona. Magna Karta je umnogome umanjila moć monarhije, na taj način povećavajući templarsku kontrolu i vodeći dalje niz put ka uvođenju „demokratije”: zatočeništva pod maskom slobode. Prikrivena kontrola umesto otvorene kontrole. Ja ne kažem da su svi templari imali negativne namere. Siguran sam da to nije tako. Ali, kao i uvek, u njihovim tajnim društvima bilo je mnogo različitih nivoa znanja i planova. Francuski pisac i istraživač, Žan Robin (Jean Robin), zaključio je da se red Templa sastojao od sedam spoljašnjih krugova koji su upućivani u „manje” tajne i od tri unutrašnja kruga koja su baratala „velikim” tajnama. Isto je i kod masona, kao i kod svih tajnih društava današnjice. Veliki deo članstva ne zna ono što znaju oni na njihovim vrhovnim nivoima ili ne zna za Program (Bratstva) koji oni podržavaju i ispunjavaju. Uprkos svom bogatstvu, templari su bili izuzeti od plaćanja poreza (baš kao i današnje fondacije Bratstva koje ne moraju da plaćaju poreze), a imali su i sopstvene sudove. Oni su kontrolisali vladare, ljude od uticaja, poslovne poduhvate i cele zemlje. Njihov metod je bio da manipulacijom dovedu svoje „mete” u zavisan položaj, obično putem ucene ili duga. Tako su templari potom mogli da upravljaju njihovim delanjem. Kraljevi Džon i Henri III, bili su do vrata zaduženi kod templara. A oboje su bili su od krvne loze Ramzes-Piso-Buš. U jednom trenutku kralj Henri III je založio kraljevski nakit kod templara da bi platio vojsku. To je još jedna stara tehnika Vavilonskog Bratstva koja se i danas stalno upotrebljava. Izmanipulišete rat, pozajmite novac svim stranama koje u njemu učestvuju, a onda sakupljate ogroman profit od strahota koje ste tajno sami pokrenuli. Istim tim zemljama takođe pozajmljujete novac da kasnije ponovo izgrade svoja uništena društva, to im stvara još više dugova i one su tako sve više pod vašom kontrolom. Takođe, možete koristiti rat da bi uklonili vođe, preuzeli zemlje i pomerili državne granice u skladu sa velikim Programom. Pogledajte samo dva svetska rata koja su se odigrala u XX veku, pa ćete videti kako se to radi. Sve to je detaljno objašnjeno u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Engleski krunski nakit od vremena kralja Džona držan je u templarskom Londonskom Templu i za vreme vladavine kraljeva Džona, Henrija II, Henrija III i Edvarda 1, tu je takođe bila jedna od četiri kraljevske riznice. Templari su sakupljali porez za papu i za krunu, kao i porez poznat pod nazivom „tajts”. Oni su bili privatna organizacija sa tajnim planom, koja je sakupljala poreze od ljudi u ime drugih, a veliki deo tog novca ostajao je njima, u vidu plaćanja interesa na zajmove. Kako izgleda, bili su nemilosrdni prema onima koji nisu bili uredne platiše. I danas se te iste metode koriste širom sveta. Templarski zaveti na trezvenost, skromnost i čistotu često su bili vrlo licemerni. Jedan od opisa za nekoga ko puno pije u srednjevekovnoj Engleskoj bio je „pije kao templar”. Međutim, kada bi došlo do ozbiljnog posla u kome se radilo o novcu, oni su bili podjednako nemilosrdni prema svojim članovima kao i prema običnom narodu. Isto je i danas, kada se desi da članovi Bratstva ili njihovi lakeji prekorače dozvoljenu granicu. U Francuskoj, templarski preceporat u Parizu služio je kao glavna kraljevska riznica, a sam francuski vladar bio je u ozbiljnim dugovima kod
njih. Ali francuski kralj Filip IV ili Filip Lepi (Philippe le Bel), odlučio je, kako izgleda, da mu je dosta toga, pa je preduzeo potrebne korake da uništi templare, u čistki koju je pokrenuo protiv njih, oktobra 1307. godine. Ili barem tako kaže zvanična verzija te priče. Ima mnogo toga što još treba da se sazna pre nego što ćemo moći da razumemo šta se stvarno dogodilo, kao i značaj koji je to imalo na događaje u svetu koji su zatim usledili. Ja ću ukratko izneti neke od podataka o pozadini tih dešavanja.
MEROVINŠKA KRVNA LOZA Red Templa (ili red Hrama) i red Siona, kasnije zvan Sionski priorat, bili su dve grane jedne iste organizacije. Uloga Sionskog priorata, po tvrdnjama iz knjige „Sveti gral, Sveta krv”, bila je da zaštiti „ kraljevsku” krvnu lozu, zvanu Merovinška loza (Ramzes-Piso-Buš). Kako izgleda, prema legendi, Merovinzi su začeti od strane... reptila! Svi veliki majstori Sionskog priorata, kao što su bili Leonardo da Vinči i Isak Njutn, moraju da budu od te iste krvne loze. Ali ima toliko dimnih zavesa u toj priči da je istina nejasna. Tvrdi se da su Merovinzi krvna loza koja je potekla od Isusa, preko deteta ili dece koju je on začeo sa Marijom Magdalenom, koja je sa njima pobegla u južnu Francusku posle čina „raspeća”. Ali nije bilo ni Isusa ni Marije, jer su to samo simbolične figure u priči koja je ispričana bezbroj puta širom celog prehrišćanskog sveta, a u kojoj su se samo imena smenjivala. Kako mogu dve simbolične figure da budu začetnici krvne loze, a merovinška je pritom, jedna od najvažnijih. Ali ne, to nema baš nikakve veze sa Isusom. Ova određena loza, koja ide unazad do Aleksandra Velikog i dalje, postala je poznata pod imenom Merovinzi, u Francuskoi u V i VI veku. Mi imamo da zahvalimo za podatke o ranoj istoriji članova te loze Fredegarovim „Hronikama”, a njihova kopija postoji u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Fredegar je u VII veku radio, 35 godina, za porodicu Burgundije kao pisar, da bi završio svoje zabeleške o ranim Francima i Merovinzima. Pleme koje se zvalo Sikambrijski Franci, od čijeg imena imamo naziv Francuska, bilo je još jedna veza sa arijevskom i reptilskoarijevskom lozom. Franci su dobili ime po svom vođi Franku, za koga se zna se da je umro u XI veku p.n.e. Frankov narod je migracijom došao iz Troje u oblast gde se sada nalazi Turska i tu su promenili ime prvo u Skite pa na kraju u kasnom IV veku, u Sikambrijske Franke, po imenu svoje plemenske kraljice, Kambre. Oni su vodili poreklo iz Skitije, severno od Crnog mora, iz oblasti Kavkaskih planina, sa mesta odakle je rasa arijevaca i reptila-arijevca došla da bi se raširila preko cele Evrope. Sikambrijski Franci nazivali su sami sebe Njumejdž - „ljudi od saveza”; a savez o kome je reč bio je njihov savez sa Anunnaki-jima. Kasnije su Sikambrijski Franci živeli u oblasti zapadno od reke Dunava i nastanili su se u Nemačkoj (koja je to ime dobila od Rimljana po skitskom izrazu ,,oni koji su pravi”), a njihovo glavno prebivalište bilo je u Kolonju. Od vremena kralja Merovea (loza Ramzes-Piso-Buš), koji je naimenovan za Branioca svih Franaka godine 448, ova loza postaje poznata pod nazivom Merovinzi. To su bili kraljevi čarobnjaci koji su bili poznati po svom ezoterijskom znanju i magijskim moćima, nasleđenim od niza podzemnih tajnih društava, kao i putem inicijacija
kroz koje su članovi te krvne loze prolazili. Franko, osnivač Franaka, tvrdio je da je potomak Noe i njegovi preci su nekada živeli u antičkoj Troji. Ja lično mislim da priča o Noi simboliše krvne loze reptilijanskih mešanaca, koji su preživeli potop i kasnije vratili golubicu i maslinovu grančicu (Semiramida-Nimrod) na vlast. Noini potomci = ljudsko-reptilijanski mešanci, ili bar oni koji su se međusobno razmnožavali u dovoljnoj meri da sačuvaju tu specifičnu genetsku strukturu. Francuskom gradu Troa (Troja), gde su Templari zvanično formirani, ime su dali Sikambrijski Franci po svom bivšem domu. Oni su osnovali grad Pariz u VI veku, pošto su postali poznati kao Merovinzi, a on je dobio ime po princu Parisu, sinu kralja Prijama iz Troje. Navodno je ljubav između princa Parisa i Helene iz Sparte dovela do Trojanskog rata, u kome je ulazak Grka u grad uz pomoć trojanskog konja osigurao pobedu Spartancima. I Trojanci i Spartanci bili su izdanci istih arijevskih i reptilsko-arijevskih naroda. Merovinzi su osnovali grad Pariz na jednom od glavnih vorteksa (vrtloga) energije (u zemljinoj magnetnoj rešetci) i tu su koristili jednu podzemnu odaju za svoje rituale, koji su uključivali i žrtvovanje ljudi boginji Dijani, još jednoj simboličnoj predstavi Izide/Semiramide. To nije iznenađujuće, jer je centar kulta obožavanja boginje Dijane bio u Efesu, u Maloj Aziji, nedaleko od navodnog mesta na kome se nalazila Troja. Mesto na kome se u Parizu nalazila podzemna odaja u kojoj su Merovinzi odavali počasti i prinosili žrtve boginji Dijani, sada se zove Pon de l’Alma (Pont de l’Alma), a i dalje je, po svom osnovnom planu, jedna podzemna odaja. Na tom mestu danas se nalazi tunel kroz koji prolaze automobili i tu su se kola Dajane, princeze od Velsa, slupala rano ujutro, u nedelju, 31. augusta godine 1997. Još jedan izdanak krvne loze Skita-Sikambrijskih Franaka-Merovinga (loza Ramzes- Piso-Buš), pojavio se u severnoj Francuskoj i Belgiji u XII veku, da bi od njega nastale poznate škotske porodice, a među njima su i preci Dajane, princeze od Velsa. Merovinški kralj Klovis (Ramzes-Piso-Buš), imao je cvet iris (ljiljan), zvan „fleurde-lis”, kao svoj kraljevski amblem, a to je cvet koji je divlje rastao na srednjem Istoku. Takođe je poznat pod imenom ljiljan sa tri vrha i korišćen je da se simbolizuje Nimrod ili bolje reći, Nimrodova reptilijanska krvna loza. Na latinskom to znači mali mač i postao je simbol kraljevske krvne loze onoga što je sada Francuska, jer se u drevnom Sumeru reptilijanska krvna loza, koja se prenosila preko ženske linije, simbolički predstavljala cvetom ljiljana. Zbog toga su glavnim ženama-nosiocima reptilijanskih gena davana imena kao Lilit, Lili, Liletu i Ulet. Još jedna verzija tog imena je Lilibet ili Elizabeta i zbog toga je sadašnja britanska kraljica nazvana Elizabeta (engl. - Elizabeth : El-lizard-birth; u značenju: ,,ona- gušterrodom”), a u svom porodičnom krugu poznata je pod nadimkom Lilibet. Ona je jedan od glavnih nosilaca reptilijanskih gena, koja je na svet donela najistaknutijeg čistokrvnog reptilijanca našeg doba, zvanog princ Carls. Oboje su reptilijanci koji imaju moć promene oblika, transformacije, što je činjenica koju ću nešto kasnije u tekstu potkrepiti dokazima. Isto je i sa kraljicom majkom, ranije zvanom Elizabeta (Ellizard-birth) Bouvs-Lion. Reur-de-lis (trovrhi ljiljan) je drevni simbol i takođe predstavlja dvostruke falusoidne stubove po imenu Jašin i Boaz u Kraljevima 7:22, Stari Zavet. Danas možete videti fleur-de-lis kako se mnogo
koristi na predmetima koji pripadaju britanskoj kraljevskoj porodici, na zvaničnim zgradama i ogradama oko njih, kao i u crkvama. On se nalazi, baš kako je prikladno, na javnom ulazu u Belu Kuću, u Vašingtonu, koja je takođe dom onih koji pripadaju reptilijanskim krvnim lozama. Trolista detelina, znak Irske, takođe je jedan drevni simbol te krvne loze i sama reč detelina (engl. - shamrock) dolazi od severnoafričke reči: shamrukh. Svi ti simboli se odnose na Vavilonsku predstavu trorogog Nimroda, kao i neke druge ezoterijske principe. Drugi simboli koje su koristili Merovinzi bili su riba (ponovo Nimrod), lav (astrološki znak Lava, Sunce, autoritet) i pčela. Tri stotine zlatnih pčela nađeno je na posmrtnom ogrtaču kralja Hilderika I (loza Ramzes-Piso-Buš), sina Merovea, koji je umro u V veku. Pčele su drevni simbol boginje ljubavi (Semiramide) i takođe su bile simbol kraljevske porodice u Egiptu. One takođe skreću pažnju na pčelu maticu, simbol Izide/Semiramide. Merovinzi su bili samo drugi naziv za krvne loze koje su pripadale Vavilonskom Bratstvu i ideja da su oni bili od Isusove loze je samo igra reči, ili, bolje rečeno igra božanstvima, od strane Sionskog priorata. Isus je drugo ime za Nimroda/Tamuza, koji su bili otac-sin iz Vavilona. Zbog toga je po mom mišljenju Isusova loza u stvari krvna loza „Nimroda” ili ti Bratstva, reptila-arijevaca. Takođe Sionski priorat kaže da su oni posvećeni vraćanju na francuski presto merovinške loze. Ali oni nikada nisu bili francuska monarhija, zato što ona nije postojala u njihovo vreme. Sve su to gluposti osmišljene da sakriju pravi Program koji sprovodi Sionski priorat u službi Vavilonskog Bratstva. Ono što sve ove diverzije sakrivaju je jednostavna i razarajuća istina. Amblem ili simbol Zmajeve krvne linije u Sumeru je zvan Gra-al, a takođe je poznat kao Kainov znak. Biblijski Kain je bio jedan od ranih kraljevskih Anunnaki-ljudskih hibridnih mešanaca koji su nastali od Adama. Taj Gra-al je postao onaj takozvani Sveti gral i to je razlog zbog koga njegov naziv na starom francuskom ima značenje „kraljevska krv”. Kraljevski amblem u Sumeru bio je... pehar sa vodom, Rosi-Crucis ili „golubiji pehar”. On je opisan u egipatskim, sumerskim, feničanskim i hebrejskim zapisima kao pehar ukrašen crvenim krstom unutar kruga. Ovo je pravo poreklo gralskog pehara. To nije bio pehar u koji je sakupljena Isusova krv tokom njegovog raspeća, prvenstveno zato što nije bilo ni Isusa ni raspeća. To je bio pehar koji je simbolisao matericu i krvnu lozu „najčistijih” od reptilijansko-ljudskih mešanaca, koja se genetski prenosila prvenstveno preko ženske linije. Izraz Rosi-Crucis je očigledno poreklo naziva Rozen-Krojcera, jednog drevnog tajnog društva koje je spletkarilo i manipulisalo da bi obezbedilo da reptilijanske loze nastave da budu na pozicijama moći. Jedan od autora koji prodaje ideju da se ta krvna loza odnosi na Isusa je ser Lorens Gardner, koji je „genealog vladajućih i viteških porodica”. Smešno je što on mora da zna da to što tvrdi nije istina. Ser Lorens je kancelar Imperijalnog i kraljevskog dvora vladajućeg Zmaja, bivšeg Kraljevskog dvora Zmaja koji je postojao u Egiptu. On je takođe prior keltske crkve Svetog srodstva svete Kolumbe (Semiramide); predsednički ataše Evropskog veća prinčeva; u prošlosti je bio povezan sa plemenitom kućnom gardom kraljevske kuće Stjuart (Stjuarti pripadaju merovinškoj lozi Ramzes-Piso-Buš); on je takođe poznat kao vitez Le Bran od Sent Žermena i upravitelj viteza templara Svetog Antonija. Mislim da je sasvim pošteno
da ga nazovemo insajderom, čovekom upućenim u stvari. Dakle, zašto on nastavlja da nam govori da je krvna loza Svetog grala u vezi sa Isusom kada sa takvim unutrašnjim informacijama on mora da zna da nije tako? Vremenom, rimska Crkva je povukla podršku koju je pružala Merovinzima i oni su izgubili svoju moć i nestali sa javne scene, da bi se na njoj ponovo pojavili tek u par poslednjih godina. Drugi monarh iz „ergele” reptilijanskih krvnih loza postao je kralj Franaka. Njegovo ime bilo je Karlo (Sarl), bolje poznat kao Sarlemanj (loza RamzesPiso-Buš) i jedan je od najslavnijih vladara Evrope. On je bio rani patron zidara kamenorezaca (masona), koji su kasnije gradili gotske katedrale u Evropi za račun templara. Kaže se da je u Tuluzu osnovao ložu reda Rozenkrojcera, koja vuče poreklo barem od vremena starog Egipta, /*4/ i odnosi se, kako je kazano, na Rosi-Crucis (Ružin krst), koji je simbol reptilijanskih krvnih loza. Šarlemanj je veoma proširio Franačku Imperiju i godine 800. postavljen je za imperatora Zapada u Papskoj Imperiji u doba pape Lava III. Rimska/Vavilonska Crkva je u to vreme kontrolisala većinu zapadne i centralne Evrope. Ta dominacija je do kraja sprovedena kada je vojna opozicija Rimu, zvana Hohenstaufeni ili Gibelini, bila poražena od strane Gulfa, tako nazvanog po Vulfu, vojvodi od Bavarske, 1268. godine. To je dovelo do stvaranja Svetog Rimskog Carstva, u kome je vladala užasna papska diktatura. U njemu su najistaknutija vladarska kuća bili Habzburzi (loza Ramzes-Piso-Buš), porodična krvna loza koja je prvo zabeležena u Švajcarskoj, tokom X veka. Oni su se uzdigli uz papinu podršku da bi vladali Svetim Rimskim Carstvom pet stotina godina, sve do njegovog nestanka, 1806. godine. Upravljali su Austrijom od 1278. godine, a u XVI veku su nasledili i špansku krunu. Habzburzi su reptilijanska krvna loza i ja poznajem jednu visoku sveštenicu koja je vršila svoju dužnost tokom najvažnijih satanističkih rituala i koja je videla kako savremeni pripadnici habzburške loze tokom tih rituala menjaju oblik iz ljudskog u reptilijanski. O njoj će kasnije, u knjizi, biti mnogo više reči. Šarlemanj je bio odličan sluga Vavilonskog Bratstva i njegova krvna loza je zadržala u rukama uzde moći. Najmanje 33 američka presednika su u genetskoj vezi sa njim, a vrlo je verovatno da je to slučaj sa svima njima.
MISTERIJA REN-L-ŠATOA (Rennes-le-Chateau) Nedavno su se Merovinzi opet vratili u žižu javnog interesovanja u nekoliko knjiga koje su težile da reše misteriju koju je skrivalo planinsko seoce, u Langdoku, u južnoj Francuskoj, a koje se zove Ren-l-Šato. To je nekada bio jedan od najvažnijih centara za Sionski priorat, templare, katare i mnoge druge koji su pripadali grupi onih koja poseduje „znanje”. Tu oblast su nekada nastanjivali Kelti, pređašnji Kumeri i Skiti, koji su došli sa Bliskog Istoka i Kavkaskih planina i tada je Ren-l-Šato bio zvan Rede (Rhedae), po jednom od njihovih plemena. Druidi su ga poštovali kao sveto mesto, jer je to, opet, oblast koja ima ogromnu magnetnu moć. Kasnih šezdesetih, dokument sumnjivog porekla, zvan Crvena zmija (ili : Le Serpent Rouge) izašao je na svetlo u pariskoj Nacinalnoj biblioteci. On je sadržavao genealogiju merovinške kraljevske loze, dve mape Francuske iz doba Merovinga i osnovni plan semeništa Sen Silpisa (Sen Silpis), rimokatoličkog centra
za okultne nauke u Parizu. /*5/ Sen Silpis je sagrađen na ruševinama prastarog hrama koji je bio posvećen Izidi/Semiramidi, dok su u doba Merovinga tu sahranjivani njihovi kraljevi. Dokument nazvan Crvena zmija je nosio datum, 17. januar 1967. godine, a datum kada je deponovan u Nacionalnu biblioteku bio je 15. februar. /*6/ Ipak, za ovaj poslednji datum ispostavilo se da je falsifikat, a pravi datum deponovanja tog dokumenta, bio je 20. mart. /*7/ Do tog vremena svi navodni autori ovog dela, Pjer Fužere, Lui Sen-Maksen i Gaston de Koker, umrli su u razmaku od 24 sata, 6.-7. marta. /*8/ Ali sve postaje još čudnije jer izlazi na videlo da ova trojica uopšte nisu bili pisci tog dokumenta. /*9/ Misli se da je neko iskoristio imena trojice mrtvih ljudi kao imena autora, da bi time priči dodao još misterije. Prošlo je 13 dana između te tri smrti i datuma kada je dokument deponovan u biblioteku. Dokument, koji ima 13 stranica, sadržao je kratke pesme u prozi koje su se slagale uz 13 zodijačkih znakova. Jedan dodatni znak tog zodijaka, nazvan Ofijakus (onaj koji drži zmiju) bio je smešten između znakova Skorpiona i Strelca. Tekst dokumenta, koji izgleda da pominje predeo oko Ren-l-Satoa, predstavlja neku verziju priče o Uspavanoj lepotici, u kojoj je princeza (ženska energija) osuđena da spava dok ne dođe zgodni princ da je probudi. To je takođe vrlo bitno za broj 13, iz razloga koje ću izneti kasnije. Ono što je napisano u „Crvenoj zmiji” potvrdilo je da je Marija Magdalena još jedan simbol Izide. Tu je pisalo: „ ...Ranije su je neki nazivali Izidom, kraljicom svih izvora milosrđa, DOĐITE MI SVI VI KOJI PATITE I KOJI STE PORAŽENIIJA ĆU VAS UTEŠITI, drugi su je zvali: MAGDALENO, sa slavnom posudom, punom čudotvornog balsama. Posvećeni znaju njeno pravo ime : NAŠA GOSPA OD KRSTA.” /*10/ Ženska energija i reptilijanski geni su prenošeni preko ženske strane i od izuma Ninkharsag i Enkija ova energija je simbolisana Marijom, Izidom, Semiramidom, a bila je predstavljana i u liku boginje Dijane. Princeza Dajana je ubijena u saobraćajnom udesu kada se automobil u kome je bila slupao o 13. stub, na drevnom svetom mestu gde su u doba Merovinga prinošene žrtve boginji Dijani. Pećina u Sen-Baumu, u južnoj Francuskoj je zvanična katolička svetinja, jer se priča, sasvim pogrešno, da je Marija Magdalena tu živela. /*11/ Zapravo je u doba Rimljana ta pećina bila mesto obožavanja boginje Dijane Lucifere - Dijane koja donosi svetlost ili Prosvetljivačice. To je isto ime koje je dao Mariji Magdaleni Žakob de Voražin, dominikanski nadbiskup koji je pripadao Crnom plemstvu Đenove /*12/. Još jedna interesantna stvar je da, dok su templari širom Francuske bili hapšeni i zatvarani posle čistke koju je izveo Filip Lepi 1307. godine, oni koji su bili u oblasti Ren-l-Šatoa u (zamkovima) Beziju, Valdju, i Blanšforu bili ostavljeni na miru. Vrlo je očigledno da je ova oblast bila veoma važna za templare i oni su bili povezani sa porodicom Blanšfor, iz zamka Blanšfor, koji se nalazi samo dve milje daleko od seoceta, Ren-l-Šatoa. Neld istraživači veruju da su templari zakopali veliki deo svog zlata u blizini Ren-I-Šatoa. Istina je
Slika 20 - izduženi pentagram koji su pronašli David Wood i lan Campbell u oblasti oko Ren-
da se nekada trećina
... .. n ,hoVlh
. ..
J evropshh imanja nalazila u oblasti Langdoka. Rimljani su, takođe, smatrali da je ta oblast sveta i tu su odavali poštovanje svojim paganskim bogovima. Do VI veka, Ren-l-Sato je lepo napredovao i u njemu je živelo oko 30.000 ljudi. Bio je glavni grad severa u vizigotskom carstvu, koje se prostiralo na jug preko Pirineja, zalazeći u Španiju. Vizigoti su bili germanski ili tevtonski narod, istog porekla kao i kasniji tevtonski vitezi, koji su se pojavili u isto vreme kad i templari. Vizigoti su, takođe, bili potomci Kumera i Skita, belih ljudi sa Kavkaza. Vizigoti su bili ti koji su nadrli iz centralne Evrope da opustoše Rim i dovedu do kraja rimsku vladavinu. Jedan stari vizigotski dvorac, Šato d’Hautpul (Chateau d’Hautpou), još uvek odoleva vremenu u Ren-l-Šatou i on ima pravu alhemićarsku kulu. Alhemija je transformacija osnovnog muško/ženskog principa u čist duh, ali ona ima i dmgo značenje, transformaciju osnovnih metala u zlato. Teorija tog učenja je sumirana od strane antičkog grčkog, visoko iniciranog filozofa, Aristotela, koji je bio učitelj Aleksandra Velikog. Aristotel je bio jedan od najslavnijih filozofa na svetu. Njegov učitelj bio je Platon, koji je i sam učenik Sokrata. Aristotel je rekao da je osnova fizičkog sveta ono, što je on nazvao, prva ili osnovna materija. To je, rekao je on, ne-fizička energija koju ne možete da vidite ili dodirnete. On je verovao da se osnovna materija može manifestovati kao fizički oblik putem četiri elementa: zemlje, vatre, vode i vazduha. Ovi elementi su različiti jedan od dmgoga, ali je svaki od njih povezan zajedničkom osobinom koja se može sastojati od suvoće, vlage, topline ili hladnoće. Svaki element ima dve od ovih osobina, od kojih je jedna preovlađujuća. Zemlja je hladna i suva, od čega suvoća preovlađuje. Vatra je topla i suva, a toplina je preovlađujuća osobina. Voda je vlažna i hladna, a hladnoća preovlađuje. Vazduh je topao i vlažan i tu preovlađuje vlaga. Zamisao je bila da jedan element može biti transformisan u neki drugi pomoću one osobine
koja im je zajednička, na primer vatra postaje vazduh putem njihove zajedničke osobine, toplote. Supstance su napravljene od ova četiri elementa i ako možete da transformišete elemente jedan u drugi, onda mora da ste u stanju da transformišete i supstance koje su napravljene od tih elemenata. Na primer, olovo može biti transformisano u zlato. Postoji, kako se veruje, tajanstveni prah koji je neophodan da bi se obavila ta transformacija i on je postao poznat pod nazivom filozofski kamen. Za porodicu d’Hautpul se govorilo da čuva takve tajne. U dokumentu zvanom „Crvena zmija”, kada se govori o 1. zodijačkom znaku, Ofijakusu, kaže se: „osnovno olovo mojih reči moglo bi sadržati najčistije zlato”. /*13/ To bi se lako moglo odnositi na osobine koje ima mono-atomsko zlato, koje sam pominjao ranije. Pet stotina godina RenTSato je bio u posedu grofova od Razesa i postao je važan katarski centar. Kada su oni uništeni i njegova moć je počela opadati. Kuga i katalonski razbojnici dovršili su njegov pad, koji je išao od značajnog grada do malog zaseoka, što je na kraju postao. /*14/ Danas je to mesto velike lepote i misterije, sa pogledom koji se prostire preko planinskih vrhova i dolina. Ja bih ga definitivno svrstao u kategoriju ,,raj”, da nije bilo vrlo neprijatnog osećaja u vezi sa energijom koja je tamo. Ja sam iskusio osećaj „zla” koje leži ispod svega. Fantastične geometrijske oblike, koji u ovom području povezuju planine, sveta mesta i crkve, pronašli su, u naše vreme, ljudi kao što je Henri Linkoln (Henry Lincoln), jedan od prvih istraživača misterija Ren-l-Šatoa, kao i Dejvid Vud (David Wood) i Jan Kempbel (Ian Campbell), koji o tome govore u svojoj knjizi „Geneza i geni” (vidi sliku 20). Boginja Izida se pominje u starim zapisima koji se odnose na selo Ren-le-Ben, koje se nalazi nedaleko od Ren-l-Šatoa, a u XX veku statua Izide nađena je u blizini sela. /*15/ Vud i Kempbel predlažu da se nazivi sela Ren-le- Ben i Ren-l-Šato prevode kao „Kraljica kuće” i „Kraljica voda” - što su imena koja su stari Egipćani davali svojim boginjama Neftis i Izidi. /*16/ Oblast oko Ren-1- Šatoa poseduje enormno veliku moć i značaj unutar zemljine energetske rešetke, pa je zbog toga od davnina bila u fokusu onih koji su to razumeli i umeli da iskoriste tu energiju. Današnje društvo se zainteresovalo za priču o Ren-l-Šatou, posle filma koji je za BBC uradio Henri Linkoln i knjige „Sveti gral, Sveta krv”, koju je napisao Henri Linkoln u saradnji sa Mišelom Bežanom (Michael Baignet) i Ričardom Lejgom (Richard Leigh). Ona je bila inspirisana pričom o Beranže Sonijeru (Branger Saunire), koji je, godine 1855. postao parohijski sveštenik crkve svete Marije Magdalene u Ren-l-Šatou. Sonijer je bio rođen u obližnjem Montazelsu. Crkva je bila u užasnom stanju i, kako priča ide, 1887. on i dva radnika počeli su s velikim zadatkom da poprave bar ono što je u unutrašnjosti crkve bilo najviše oštećeno. Podigli su kamenu ploču u blizini oltara i videli na njenoj donjoj strani rezbariju koja je predstavljala dva čoveka na konju. Ovaj simbol je bio na prvom pečatu viteza templara. Ta ploča je postala poznata kao „Vitezov kamen” i može se videti u seoskom muzeju. Kada je Sonijer shvatio da tu može da se nađe i nešto od većeg značaja, on je rastavio oltar i unutar jednog od starih vizogotskih stubova na koje se on oslanjao, našao je drvene tube zapečaćene voskom. Unutar njih je otkrio svitke pergamenta koji su, kako je kasnije objasnio,
bili šifrovani. Pošto se konsultovao sa svojim nadređenim iz crkve u Karkasoni, otputovao je u Pariz, u rimokatolički centar za okultna istraživanja, zvan Sen Silpis, koji se nalazi baš na meridijanu koji prolazi kroz Pariz i izgrađen je na mestu gde se „nekada” poštovala Izida/Semiramida. Ovde su radili eksperti za srednjevekovne tekstove, zapise i šifrovane dokumente. Istraživači ove teme su do sada nagovestili da su Sonijerovi svici sadržali genealoške podatke, datirane na 1244. godinu (istu onu godinu u kojoj su katari pobijeni u zamku Monsegir) koji su pokazivali da je merovinška krvna loza preživela; zatim, još jedne genealoške podatke o Merovinzima, iz perioda od 1244. do 1544. godine; te dve genealoške liste sastavljene u jednu koju je načinio kako izgleda opat Antoan Bigu (Antoine Bigou) u 1780. godine, sveštenik koji je pre Sonijera boravio u Ren-l-Šatou i bio lični kapelan porodice Blanšfor. Ja ni za sekund nisam poverovao da je to bilo sve što je Sonijer našao. Bilo šta što bi bilo stvarno značajno nikada ne bi bilo javno objavljeno i sasvim je moguće da Sonijer uopšte nije našao te svitke unutar crkve. Možda je sve to samo maska iza koje se krije prava priča. Sionski priorat je dozvolio da u javnost „procure” neke kopije dva Biguova svitka, godine 1967, ili bar u toku šezdesetih. Veruje se da je Sionski priorat nastao u gradu Troa/Troja (Troyes), u Francuskoj, gradu koji su osnovali Sikambrijski Franci (Merovinzi), gde su vitezi templari bili zvanično oformljeni. Sionski priorat je stigao na scenu otprilike u isto vreme kada i templari, vitezi hospitalci (danas Malteški vitezi) i tevtonski vitezi, a imao je posebno bliske odnose sa templarima. Ali, neki istraživači veruju da istinski počeci Sionskog priorata sežu mnogo dalje u istoriju. Njegovi veliki majstori nose naziv Nautioner ili Navigator, a oni koji su bili na toj poziciji između godine 1188. i 1918. nalaze se na listi (ili se bar tako tvrdi) u dokumentima poznatim pod nazivom „Tajni dosijei”, koje sačinjavaju privatno štampani tekstovi deponovani u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Među njima nalaze se i Mari i Zan Sen-Kler; Leonardo da Vinči; Sandro Botičeli, još jedan italijanski umetnik i da Vinčijev prijatelj; Nikolas Flamel, slavni srednjevekovni alhemičar; Robert Flad, filozof; Isak Njutn, koji je „otkrio” zakon gravitacije i bio jedan od važnih likova u uvođenju - ovaj svet je sve što postoji - tipa „nauke”; Robert Bojl, blizak Njutnov prijatelj i još jedan od osnivača moderne „nauke” i Žan Kokto, francuski pisac i umetnik. Dvojica koja su bili na mestu velikog majstora tokom Sonijerovog života, bili su francuski pisac i pesnik Viktor Igo i njegov prijatelj, kompozitor Klod Debisi, koji je takođe bio i veliki majstor reda Rozenkrojcera (svi su pripadali lozi Ramzes-Piso-Buš, što sam siguran da ćete i sami uvideti). Jedna od Debisijevih najpoznatijih opera bila je drama o Merovinzima. Poslednji veliki majstor izgleda da je Pjer Plantar de Sen-Kler, koji je, prema dokumentaciji otkrivenoj u knjizi „Sveti gral, Sveta krv”, potomak Dagoberta II (Ramzes-Piso-Buš) i merovinške dinastije. Dagobert je bio merovinški prestolonaslednik poslan u izgnanstvo u Irsku još kao dete. On se vratio da uzme krunu koja mu je pripadala, ali je kasnije ubijen. Za njegovog sina se pretpostavlja da je preživeo. Nema šanse da je merovinška loza izumrla. Imala je nebrojene bočne linije. Ja mislim da je Pjer Plantar namerno pogrešno informisao autore knjige „Sveti gral, Sveta krv”, na mnoge načine i da je tvrdnja da merovinška loza
potiče od Isusove krvne loze neosnovana. To nema nikakve veze sa Isusom. Razlog zbog koga se toliko često pominje Arkadija u vezi Ren-l-Satoa je taj što je Arkadija u antičkoj Sparti bila legendarni dom boga Zevsa i Titana - dakle reptilijanskih krvnih loza iz stare Troje. Odatle svoje poreklo vuku te krvne loze, a ne od Isusa, koji nije čak ni stvaran lik. Pjer Plantar (Ramzes-Piso-Buš), koji zna istinu o tome ali ne želi da je i viznate, rođen je 1920. i uz saglasnost nemačkih vlasti, izdavao je časopis u Francuskoj za vreme nacističke okupacije 1942. godine, „Pobeda za mlado viteštvo”. /*17/ To je bio časopis za parisko masonsko-viteško društvo, koje se zvalo red Alfa-Galate i Plantar je postao njegov veliki majstor sa 22 godine. /*18/ To sigurno nije čovek u čije bi se reči javnost mogla pouzdati. U Sen Silpisu, u Parizu, seoski sveštenik, opat Beranže Sonijer sreo se sa opatom Bijejem (Bieil), glavnim upravnikom tamošnje škole i sa njegovom nećakom, Emilom Ofeom (Emile Hoffet). /*19/ Preko Ofea on je bio toplo dočekan u krugu prijatelja koji su se bavili ezoterijom, uključujući tu i slavnu opersku pevačicu, Emu Kalve i Kloda Debisija, velikog majstora Sionskog priorata kao i reda Rozenkrojcera. Sonjier i Ema Kalve započeli su blisko prijateljstvo i ona ga je posetila u Ren-l-Satou. Kalveova je bila u srcu okultnog pokreta u Francuskoj i jedan od njenih bliskih prijatelja bio je markiz Stanislas de Gualta, osnivač moderne verzije reda Ružinog krsta, društva Rozenkrojcera. /*20/ Većina velikih majstora Sionskog priorata imaju veze sa rozenkrojcerima. Još jedan od prijatelja Eme Kalve bio je Zil Bui, ozloglašeni satanista i blizak sadrug dmgog sataniste, MekGregora Metersa. /*21/ Ohrabren od Bjeja, Metres je osnovao britansko okultno društvo, red Zlatne zore, čiji je najpoznatiji član bio satanista Alister Krouli. Red Zlatne zore i njegovi izdanci, kao i članovi kakav je bio Alister Krouli, bili su u isto vreme u vezi i sa nacistima i sa britanskim satanistima, druidima i vrhovnim ratnim ministrom, ser Vinstonom Cerčilom. Uzdignuta mka pri pozdravu „Hajl Hitler” bila je zapravo ritualni znak reda Zlatne zore. Još jedan slavni član Zlatne Zore bio je pesnik, V. B. Jejts, prijatelj Kloda Debisija. Jejts je briljantno sumirao ciljeve Vavilonskog Bratstva kada je opisivao svoju viziju idealnog društva: „... Jedna aristokratska civilizacija u svojoj najdovršenijoj formi, svaki detalj života uređen po strogoj hijerarhiji, kućna vrata svakog velikog čoveka od svanuća zakrčena moliocima, veliko bogatstvo svuda, ali u mkama samo nekolicine ljudi, svi zavise od nekolicine i tako do samog imperatora, koji je Bog koji zavisi od višeg Boga, a svuda, na dvoru, u porodici nejednakost koja je postala zakon.” /*22/ Ovo je upravo vizija plana koji su za ljudsko dmštvo stvorili reptilijanci. Ako su Sonijer i njegovi prijatelji delali u kmgu Eme Kalve, mi ovde govorimo o satanizmu. Ja ne kažem da je Sonijer bio satanista, zato što to ne znam, ali on je poznavao ljude koji su to bili. Dmgi slavni Sonijerovi posetioci u Ren-l-Šatou bili su francuski državni sekretar za kultum, nadvojvoda Johan von Habsburg, rođak Franca-Jozefa, austrijskog cara. /*23/ Habzburzi, veoma jaka reptilijanska krvna loza, vladali su Svetom Rimskom Imperijom pet stotina godina, pre njenog pada
1806. Sionski priorat, merovinška loza i Ren-l-Šato se definitivno uklapaju u jednu širu mrežu koju ja ovde razotkrivam. Među najznačajnije masonske lože na svetu danas spada velika loža Alpine, u Švajcarskoj. Henri Kisindžer, jedan od najaktivnijih reptilijanskih sluga na planeti (jer i on je jedan od njih), njen je član. Ona je na vrlo visokom nivou uključena u manipulaciju svetom (vidi knjigu ,,I istina će te osloboditi”) i sasvim sigurno je satanistička. Delo pod naslovom „Potomci Merovinga i zagonetka vizigotskog Razesa” je izdato, prema podacima sa naslovne strane knjige, od strane pripadnika velike lože Alpine, iako oni to sada poriču. /*24/ Prvi put, ta knjiga je izdata u Nemačkoj, a onda je prevedena na francuski od strane Voltera Sels- Nazara, što je pseudonim sastavljen od imena svetaca kojima je crkva u Ren-1- Šatou posvećena. /*25/ Tajne čuvane u Ren-lŠatou i Langdoku su veoma važne ovim ljudima. Kompozitor Rihard Vagner je koristio neobična imena koje se mogu naći u oblasti Rena u svojim operama, a u njegovom delu „Valkire” opet imamo priču o nekom osuđenom na večni san u ruševinama začaranog zamaka. Postoje mnoge ruševine „začaranih” zamkova oko Ren-l-Šatoa i Vagnerov zamak, Valhala, je onaj od njih koji je postavljen na pariski meridijan, a nalazi se nekoliko metara od sela. /*26/ Adolf Hitler, koji je bio opsednut crnom magijom, rekao je da, kako bi razumeo naciste, neko prvo mora da razume Vagnera. Po jednoj legendarnoj priči, Vagner je posetio Sonijera u Ren-l-Šatou. Zil Vern, pisac naučne „fantastike”, bio je visoko iniciran i znao je mnogo od tajnog znanja. Njegova knjiga „Zamak sa Karpata”, sadrži više imena koja su jedinstvena za oblast oko Ren-l-Šatoa, a u knjizi „ Klovis d’Ardentor”, jedan od likova zove se Kapetan Bugaraš - što je ime jednog planinskog vrha u blizini Ren-l-Šatoa, lokalno poznatog kao Carobna planina. Klovis je bilo i ime jednog od prvih merovinških kraljeva. Imanje u blizini Ren-l-Bena se zove Zuan, što je još jedno ime koje je Zil Vern iskoristio za svoj lik. /*27/ Kada se vratio u Ren-L-Šato, posle svoje posete Parizu, Sonijer je počeo da naveliko troši novac, koji je daleko prevailazio sredstva koja je mogao imati bedno plaćen seoski sveštenik. Odakle je došlo njegovo iznenadno bogatstvo? Uz samu crkvu sagradio je kuću koju je nazvao vila Betanija, u kojoj je živeo sa svojom domaćicom, Mari Deanardo. U blizini, sagradio je kulu stražaru, na ivici strmog stenovitog grebena, sa koga se pogled pružao preko doline i planina. Nazvao ju je kula Magdala i govorio je da je to biblioteka. Pošto sam je video, ja u to ne verujem. Tu ima vrlo malo mesta za knjige i teško da je gradena da bude „biblioteka”. Međutim, ona je smeštena tačno na mestu na kome se krug koji spaja crkve dodiruje sa vrhom pentagrama, u geometrijskom obliku (koji se može uočiti na katastarskim mapama tog područija) koji su otkrili Vud i Kempbel. Ime Magdala znači kula straže a kula stražara je simbol Bratstva korišćen za Mariju Magdalenu - žensku energiju, Izidu, Semiramidu. Zapazite da je to takođe simbol Jehovinih svedoka, još jedne od religija-zatvora, koju su stvorili predstavnici Bratstva, kao što je bio Carls Taze-Rasel, mason visokog stepena. Svi su oni povezani, tajna društva i religije koje su ona stvorila. Potvrđeno je da je Sonijer dosta trošio na umetnička dela i antikvitete; platio je izgradnju vodo-tornja da bi
poboljšao snabdevanje tekućom vodom u selu; a potrošio je bogatstvo da sagradi pravi put kojim je zamenio blatnjavu stazu koja je vodila uz planinu do Ren-l-Šatoa. Takođe je počeo da se dopisuje sa ljudima širom Evrope. A najznačajnije je što je potpuno renovirao svoju crkvu tim novo stečenim bogatstvom. U potpunosti je obnovljena i ukrašena čudnim statuama i ezoterijskim simbolima, a na ulazu u samu crkvu dao je da se napiše na latinskom TERRIBILIS EST LOCUS ISTE, „Strašno je ovo mesto”. Kada prođete kroz vrata, odjednom ste suočeni sa demonskim statuama, koje predstavljaju jednu sasvim posebnu verziju đavola. To je Asmodeus, koji je, kako legenda kaže, bio nateran od kralja Solomona da pomaže u izgradnji njegovog hrama u Jerusalimu. Isklesana u kamenu, slika Asmodeusa u lancima, nađena je među Sonijerovom ličnom svojinom. Prozori od obojenog stakla predstavljaju Mariju Magdalenu kako pomazuje noge Isusu, a statua Marije Magdalene ima kod nogu i lobanju - lobanju koja je bila simbol templarskih rituala. Pod je popločan crnim i belim kvadratima, kao u masonskom hramu (templu). Karakteristike crkvene dekoracije koja je urađena po Sonijerovoj ideji su ruža i krst. To je simbol tajnog društva zvanog Rozenkrojceri ili Ružin krst, a potiče još iz pradavnih vremena. Templarski predmeti doneti iz Pariza i sa Kipra nose znak ruže i krsta. /*28/ Ponovo dolazimo na to da je ruža u vezi sa kultom poštovanja boginje i seksualnim simbolizmom. Rimljani su poznavali ružu pod imenom Venerin cvet (Venera = Semiramida) i nju su kao oznaku nosile njene „svete prostitutke”. U Venerinim seksualnim misterijama sve što je bilo ,,sub rosa”, u značenju ispod ruže, nije se smelo otkriti onima koji nisu bili inicirani u njen kult. /*29/ Marija majka, kada se koristila kao simbol za boginjinu energiju, nazivala se Ruža, Ružin grm, Venac od ruža i Mistična ruža. /*30/ Ime Ruža (engl. - rose) takođe može poticati od imena boga Erosa koji je bio simbol za seksualnu ljubav. Rozenkrojceri su deo mreže Bratstva, kao i jezuiti. Sonijerov brat, Alfred, bio je jezuita. Vodič kroz muzej u Ren-l-Šato rekao mi je da je Sonijer mogao biti član reda Rozenkrojcera, a ja bih bio iznenađen da nije tako. Na njegovom grobu u dvorištu crkve nalaze se krst i ruža. Crvena ruža na grobu može da ukazuje na primeran život, ili da je život te osobe prerano završen. Kada je Pjer Plantar de Sent-Kler (Pierre Plantard de Saint-Clair), veliki majstor Sionskog priorata posetio Ren-l-Šato, viden je kako obavlja neku čudnu ceremoniju na Sonijerovom grobu. Očigledno, crkvena hijerarhija je postavljala pitanja u vezi sa Sonijerovim trošenjem velikih suma novca, ali kada je došao u škripac podržao ga je sam papa. Sonijer je sarađivao blisko i u tajnosti sa dva druga lokalna sveštenika, opatom Anrijem Budeom iz Ren-le-Bena i opatom Gelijem iz Kutasa. Ta dva sela su na kratkoj razdaljini od Ren-l-Šatoa. Podaci pokazuju da je Bude, koji je bio prijatelj dede Pjera Plantara, platio Sonijeru i njegovom bratu jezuiti veliku sumu novca. /*31/ Sva trojica su kako izgleda uživala u novcu za čije se poreklo ne zna. Go- dine 1897. njihova bliska saradnja je prekinuta zbog konflikta koji je nastao između Sonijera i Budea, kao i zbog podlog i krvavog ubistva opata Gelija, koji je postao usamljenik, živeći iza zaključanih vrata u strahu za svoj život. Kako se ispostavilo, bilo je to iz opravdanih razloga. On je prebijen batinom na smrt, od strane nekoga koga je očigledno poznavao i kome je verovao, jer je sam otvorio
vrata posetiocu ili posetiocima, a alarmno zvono koje je Geli postavio nije bilo aktivirano. Bez obzira na njegovu nasilnu smrt i borbu koja joj je prethodila, njegovo telo je ostavljeno uredno položeno na podu, na skoro ritualan način. /*32/ U njegovoj crkvi u Kutasu nađeni su simboli sa kojima smo već upoznati: lavlje šape, loza i vino i jedan specifičan oblik Davidove, šestokrake, zvezde, gde je jedan trougao iznad drugoga, umesto da budu isprepletani kao što je uobičajeno. Isti takav simbol je nađen na Sonijerovom povezu za knjige. /*33/ Na Geliovom grobu, na kome se nalazi malteški/templarski, šapasti krst, nalazi se reč Asasin (Assassine), a njegova nadgrobna ploča je ukrašena ružom, koja je simbol rozenkrojcera kao i prevremene smrti. Sonijer je umro posle moždanog udara 1917. Slika 21 Kompozitni simbol zionamerne sile, godine. Moždani udar se desio 17. Bafomet. januara 1917, što je izgleda veoma značajan datum za Vavilonsko Bratstvo. To je i praznik Sen Silpisa. A baš u semenište Sen Silpis u Parizu, Sonijer je putovao sa svojim svicima; osnovni plan Sen Silpisa se pojavio u misterioznom dokumentu zvanom „Crvena zmija” (Le Serpent Rouge); Sen Silpis je izgrađen prema zakonima svete geometrije 1645. godine. Na ruševinama hrama koji je bio posvećen Izidi i bio je glavno sedište društva Svetog sakramenta, organizacije koja je navodno bila paravan za Sionski priorat; Viktor Igo, veliki majstor Sionskog priorata, venčao se u crkvi Sen Silpis. Na dokumentu zvanom „Crvena zmija” nalazi se datum 17. januar i u njemu je naglašeno da taj datum spada u astrološku kuću jarca koji, u svojoj negativnoj formi, predstavlja Bafometa i Mendesovog jarca, simbole satanista i templara (vidi siiku 21). To potiče od simboličnog žrtvovanja jarca od strane Jevreja, u čast Posmatrača (reptilijanca) zvanog Azazel, koji se prikazuje simbolom izvrnutog pentagrama - „jarčevom glavom”. Za Nikolasa Flamela, koji je takođe bio veliki majstor Sionskog priorata, rečeno je da je izveo svoju prvu alhemijsku transmutaciju u podne 17. januara. Statua Šarla de Lorena (Ramzes-Piso-Buš), koji je bio veliki majstor i Sionskog priorata i Tevtonskog reda, otkrivena je u Briselu 17. januara 1775. /*34/ Ako mislite da je sve ovo samo koincidencija, ja bih vas zamolio da ne potcenjujete od kolikog su značaja tačni datumi i vreme za Vavilonsko Bratstvo. Svaki delić sekunde ima različitu vibraciju, dok se zemljino
magnetno polje suptilno menja pod uticajem Sunca i kretanja planeta, a svaki broj ili kombinacija brojeva nosi svoje jedinstveno vibraciono obeležje. Sonijer je prebacio sav svoj novac i ostalu imovinu na svoju domaćicu Mari Denardo, koja je bila osoba kojoj se poveravao kroz ceo period o kome pričamo. Navodno, ona je rekla jednom svom prijatelju sledeće: ,,U ovom kraju ljudi hodaju po zlatu, a da to ni ne znaju... Sa onim što je gospodin ostavio mogli bismo da hranimo ceo Ren stotinu godina i još uvek bi dosta ostalo... Jednog dana, ja ću ti reći tajnu koja će od tebe napraviti bogatog čoveka - vrlo, vrlo bogatog i moćnog.” /*35/ Ali ona nikada ništa nije rekla. Ren-l-Šato je mesto sa toliko mnogo tajni i na toliko načina podseća na „dvoranu sa ogledalima” da je uspevalo da istinu tako dugo krije od ljudi. Ipak, veo se podiže i istina se pomalja. Do komplikacija u priči o Ren-lŠatou i Bratstvu uopšte, dolazi zbog zavada između suparničkih frakcija koje rade pod istim opštim vođstvom. To znači da ljudi za koje znate da su umešani bivaju sabotirani ili ubijeni od strane drugih za koje znate da su umešani u istu stvar. To može da bude zbunjujuće ukoliko ne razumete igru. Takvi unutrašnji sukobi su neizbežni kod ljudi koji imaju takav umni sklop, a često i odgovara vođstvu Bratstva da ovakve zavade prikaže javnosti. To stvara baš onaj haos po principu zavadi pa vladaj, koji je njima potreban da bi sproveli svoj Program u delo. Ali, viša hijerarhija može uvek brzo da postavi sukobljene frakcije na svoje mesto, kada njihove svađe prete da ugroze Program u vezi koga se sve strane slažu - a to je kontrola nad celim svetom. Baš takav konflikt je izbio između Sionskog priorata i njegove vojne organizacije, viteza templara, što je dovelo do značajnih sukoba u vekovima koji su sledili. Godine 1187, templari su izgubili bitku sa Saracenima i kontrolu nad Jerusaiimom, što je moguće da su učinili namerno, a zatim je usledio konflikt sa njihovim ranijim saveznicima i zvaničnim gospodarima, Sionskim prioratom. Godinu dana kasnije oni su se formalno rastali u ritualu poznatom kao „seča bresta”, u Gizoru, gradu blizu obale severne Francuske. Posle toga je red Siona promenio svoje ime u Sionski priorat i za svoj amblem uzeo crveni krst koji su koristili templari. Priorat je takođe usvojio naziv Red istinskog crvenog krsta (L’Ordre de la Rose-Cross Veritas). Ta dva tajna dmštva sporazumela su se da rade odvojeno, ali je Sionski priorat želeo templarsko bogatsvo za koje je verovao da mu po pravu pripada i verovatno je iskoristio merovinškog kralja Francuske, Filipa Lepog, u pokušaju da to ostvari.
ČISTKA TEMPLARA Prvo je kralj Filip Lepi uklonio dvojicu papa, dok nije našao onog koji će slušati njegova naređenja. Poslao je jednog od svojih siledžija da vređa i maltretira papu Bonificija VIII, koji je umro ubrzo posle toga. Zatim je otrovao dmgog papu, Benedikta XI. To mu je omogućilo da na papsko mesto dovede čoveka po svom izbom, nadbiskupa iz Bordoa, koji je postao papa Klement V. On je premestio
papsko sedište u Avinjon i tako stvorio rascep u rimskoj Crkvi, koji je trajao 68 godina, dok su dvojica papa, koji su bili rivali, boravili jedan u Avinjonu, u Francuskoj a drugi u Rimu. Pošto je tako postavio na vlast svog ličnog papu, Filip se okrenuo vitezima templarima. On je žudeo za njihovim bogatstvom, mrzeo je njihovu moć i bio je marioneta Sionskog priorata. Posle 1291. godine, kada su ih Saraceni isterali iz Svete zemlje, templari su izgubili dosta od uticaja koji su imali kod Crkve. Filip, zajedno sa papom koji je bio njegova marioneta, spremao se da savim uništi templare. Godine 1306, dao je da se uhapse svi Jevreji u Francuskoj, proterao ih iz zemlje i prisvojio svo njihovo vlasništvo. Potom je isplanirao jednu sličnu akciju, naredivši da se tajno uhapse svi templari u Francuskoj, u zoru, u petak 13. 1307. godine. Od tada je petak 13. proglašen za baksuzan dan. Mnogi templari su u toj čistki bili uhvaćeni, uključujući i tadašnjeg velikog majstora reda Templa, Zaka de Molea (Jacques de Molay) a zatim su, od strane Svete inkvizicije, podvrgnuti nezamislivim mukama. Dokumenta koja su detaljno opisivala njihova pravila i obrede uklonjena su ili uništena pre čistke i kada su sefovi otvoreni u templarskom glavnom sedištu, u Parizu, ogromno bogatstvo za kojim je Filip toliko žudeo bilo je nestalo. On i njegov marionetski papa su tada počeli da vrše pritisak na vladare drugih zemalja da uhapse templare, ali to nije bilo tako lako. U Nemačkoj, kasnije Francuskoj, oblasti Lorene, tamošnji vojvoda (Ramzes-Piso-Buš) otvoreno je podržao templare, a u drugim delovima Nemačke templari nisu gonjeni. Drugi su samo promenili naziv viteza templara i nastavili da postoje pod drugim imenom. Neki su se pridružili redu viteza svetog Jovana iz Jerusalima (tj. Malteškim vitezima) ili tevtonskim vitezima. Aristokratske krvne loze Lorene spadaju među najčistije reptilijanske hibride i jedan od njih je danas jedan od vodećih igrača u globalnoj mreži satanističkih rituala. Dok zvanično ova tri viteška reda nisu bila povezana i nisu voleli jedan drugog, oni su bili, na višim nivoima, u stvari jedna ista organizacija. Edvard II (Ramzes-Piso-Buš), engleski kralj, činio je godinama najbolje što je mogao da ignoriše papska naređenja i uhapsi templare, ali, kada je na kraju bio primoran na to daljim pritiscima, bio je prema njima blag koliko god je to moguće. Skotska i Irska ponašale su se isto. Ipak, na kraju su inkvizitori stigli i templari su ili napustili Englesku ili su se susreli sa svojom zlom sudbinom. Skotska je bila sasvim druga priča. Templarska flota pobegla je iz Francuske u vreme čistke, naročito iz njihove glavne luke u La Rošeli, i ponela svoje bogatstvo sa sobom. Ima, ipak, još jedna mogućnost, a to je da je Filip Lepi bio izigran od strane Sionskog priorata, koji se dogovorio sa engleskom flotom da presretne templarske brodove i ukrade zlato koje su nosili. To je sasvim moguće. Templari su se zaputili u Škotsku, Portugal, a najverovatnije i u Ameriku, budući da su znali da taj kontinent postoji, jer su imali pristup skrivenom znanju arijevske elite i bili su sasvim svesni činjenice da su Feničani posetili Američki kontinent hiljadama godina ranije. Njihov izbor Škotske, kao pribežišta, bio je očigledan iz mnogih razloga. St. Klerovi/Sinklerovi su bili tamo, kao i mnoge druge stare krvne loze Bratstva, koje su stigle u Škotsku sa Feničanima ili su došle iz Belgije i severne Francuske i
naselile se tu kasnije. Glava jedne od tih porodica, Robert Brus (Robert the Bruce), bio je u ratu sa drugim ogrankom arijevaca, Englezima, oko kontrole nad Skotskom i on je bio ekskomuniciran od strane pape. To je značilo da se papska naređenja da templari moraju biti uništeni, nisu mogla primeniti u oblastima koje su bile pod Brusovom kontrolom. Baš u ta područija su se uputili mnogi templari posle čistke u Francuskoj. Oplovili su oko zapadne obale Irske da bi se iskrcali na severo-zapadnoj obali Škotske, između Ajslija, Jure i prevlake Kajntira. Duž tamošnje obale nađeni su mnogi templarski grobovi i relikvije, na mestima kao što su Kilmor i Kilmartin. Templari su se takođe naselili u regionu zvanom Delrajda, današnji Argil, i uskoro će odigrati presudnu ulogu u najslavnijoj škotskoj bici, bici kod Benokberna.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Geoffrey Higgins ,,Anacalypsis” (ponovljeno izdanje iz 1972, Health Research, Po Box 850, Pomeroy, WA, USA, prvi put štampano 1836) Michael Baigent, Richard Leigh i Henry Lincoln „Sveta krv, Sveti gral” (Corgi Books, London, 1982) - str. 449, 450 Joy Hancox „Kolekcija Birom” (Džonathan Cape, London, 1992) - str. 131 „Okultna zavera” - str. 48 David Wood i lan Campbell „Genetski komplet” (Bellevue Books, England, 1994) - str. 104, 105 Lynn Picknett i Clive Prince „Otkriće templara” (Bantam Press, London, 1997) - str. 45 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid - str. 49 Ibid - str. 68 Ibid. „Genetski komplet” - str. 34 „Sveta krv, Sveti gral” - str. 33 „Genetski komplet” - str. 36 Ibid. „Otkriće templara” - str. 43 Ibid. „Sveta krv, Sveti gral” - str. 27 Ibid - str. 159
22 23 24 25 26 27 28 23 30 31 32 33 34 35
Ibid. Citat Francis King u delu „Satana i svastika” (Mayflower Books, London, 1976.) „Sveta krv, Sveti gral” - str. 29 Ibid. - str. 97 Ibid. „Genetski komplet” - str. 33 Ibid - str. 33 „Ženska enciklopedija mitova i tajni” - str. 866, 867 Ibid. Ibid. Richard Andrews i Paul Schellenberger„Grob Boga” (Little Brown, London, 1996) - str. 177 Ibid - str. 187 Ibid - str. 182 Ibid - str. 259 Ibid - str. 172, 173
OSMO POGLAVUE
Isto lice, različita maska odinu dana pre nego što su templari sa svojom silom stigli iz Francuske, ratni poduhvat Roberta Brusa protiv Engleza stajao je prilično loše. On je bio primoran da traži sklonište u planinama Pertšajera, a kasnije u Argilu. Odatle se uputio za Kajntir i na sever Irske. Brus je imao vrlo bliske veze sa Ulsterom i tamo je posedovao zemlju. Brusova titula, erl od Karika (Erl of Carrick), može se naći u brojnim imenima mesta u tom delu Irske, uključujući i Karikfergus. Ljudi Ulstera imaju dugu političku i krvnu vezu sa Skotskom, ali su bili izmanipulisani da uđu u konflikt mnogo puta. U srcu problema u Ulsteru su, do današnjeg dana, razmirice između Iraca (katolika) i Iraca poreklom iz Skotske (protestanata) koji su se naselili u Ulsteru. Ovi konflikti su izmanipulisani i ohrabrivani od strane Bratstva koje ih i plasira. Uz podršku irskih plemićkih porodica, Brus se vrtio u Škotsku, godine 1307, baš one godine kada je u Francuskoj izvršena čistka templara i ubrzo se našao u borbi sa novim engleskim kraljem, jer je u međuvremenu Edvarda I zamenio na prestolu Edvard II. Brusova ratna kampanja je dobila zamah zahvaljujući podršci i oružju templara koji su bežali iz Francuske, a kulminirala je u bici na Benokbernu, u blizini zamka Stajrling (Stirling), na dan praznika Jovana Krstitelja (Nimrodov praznični dan), 24. juna 1314. godine. Škoti su pregazili Engleze posle dana borbe, kada je sila „nepoznatih” oklopljenih konjanika došla da pruži podršku škotskim trupama. Iz nekog razloga, nikada dovoljno objašnjenog, Englezi su se uspaničili i počeli da beže kada su ugledali to pojačanje. To je morala da bude neka specijalna borbena sila i moralo ih je biti moguće odmah prepoznati da bi izazvali takvu drastičnu trenutnu reakciju. Templari su imali obe te karakteristike i ta grupa „nepoznatih” konjanika su morali biti vitezi templari, ratnici koji su sejali strah prilikom krstaških ratova, a koji su se sada pregrupisali u Škotskoj. Pobeda u Benokbernu je osigurala nezavisnost Škotske za sledećih 289 godina, a među onima koji su se borili uz Brusa tog dana bio je i ser Viljem St. Kler od Roslina. Kada je Brus umro, 1329. godine, započela je vladavina dinastije Stjuart. U Francuskoj su, u doba Merovinga, imenovali upravitelja palate koji je podržavao monarha, a od vremena kralja Dejvida I, u Škotsku je uveden sličan sistem. Oni su zvani Kraljevski upravitelji stjuarti (engl. - Royal Steward) i ta pozicija je uskoro postala nasledna. Kasnije se to ime promenilo u Stjuart (engl. - Stewart) i od te loze potekla je porodica Stjuart. Opet, kao i kod Merovinga, nasledni upravitelji koji su služili
G
kraljevskoj lozi uskoro su sami postali kraljevska loza. To se desilo pošto se Brusova kćerka udala za Valtera Stjuarta. Posle Brusove smrti, prvo dete rodeno iz te zajednice postalo je Robert II od Skotske. Tako je loza Stjuarta dobila svog prvog kralja. Kreacija zvanično rasformiranog reda Templa, bio je viteški red Podvezice, vodeći viteški red koga je osnovan 1384. od strane Edvarda III (Ramzes-Piso-Biš), a njime i danas upravlja britanski monarh. To je jedan elitistički paravan za reptilijance iz Vavilonski Bratstva i posvećen je „Devici Mariji” - Semiramidi/Ninkharsag/Izidi. Sastanak tog reda održao se pod Edvardovim vođstvom u specijalnoj odaji zamka Vindzor, gde su se prisutni okupili oko stola koji je napravljen da nalikuje onom iz legendi o kralju Arturu. Vindzorski zamak je sagrađen na drevnom, moćnom i svetom energetskom vorteksu i to je mesto gde je satanista i reptilijanac, Henri Kisindžer, proizveden u viteza od strane same kraljice Elizabete II (Ramzes-Piso-Buš). Ona svesno radi na sprovođenju Programa Bratstva i viteški red Podvezice je jedna od njenih osnovnih operativnih mreža. Porodično ime Edvarada III bilo je Vindzor i kada je današnja kraljevska porodica rešila da promeni svoje nemačko ime u neko englesko, zarad boljeg imidža u javnosti tokom Prvog svetskog rata, odabrali su ime Vindzor, po čoveku koji je osnovao red Podvezice, ključni red Bratstva. Oznaka reda Podvezice je traka optočena draguljima sa crvenim ružama koje se smenjuju sa 26 zlatnih čvorova, što predstavlja 26 viteza u dve grupe po 13. /*1/ Slični redovi su se pojavili u Francuskoj, gde imamo red Zvezde, red Zlatnog Runa i red Svetog Mihajla. Masoni, koji su vitezi templari, Sionski priorat, ali pod drugim imenom, i jezuiti se baziraju na istoj strukturi kao templari i imaju iste ciljeve. Jezuiti i red malteških viteza su ezoterijska tajna društva koja sakupljaju i koriste tajna znanja, dok otvoreno tvrde da su rimokatolici i hrišćani. Oni rade upravo isto ono što su radili templari u vreme krstaških ratova i kontrolišu, zajedno sa najvišim masonskim nivoima Vatikan, papu i rimokatoličku Crkvu. Drugim rečima, oni kontrolišu obe strane, ezoterijsko podzemlje i Crkvu koja osuđuje to isto ezoterijsko podzemlje kao zlo. Tako oni mogu da kontrolišu tok igre kao i njen ishod - ukoliko se ne probudimo i to brzo. Očigledan primer ove prakse desio se posle papske čistke templara. Godine 1312, sve zemlje i imovina koje su posedovali templari dati su od strane Pape njihovim „rivalima”, vitezima hospitalcima svetog Jovana, koji su se kasnije zvali rodoski vitezi, a sada se zovu malteški vitezi (kod katolika) i vitezi svetog Jovana (kod protestanata). Oba viteška reda su bili jedna ista sila, kao što su bili i kao što to jesu i tevtonski vitezi. Svi oni bili su upleteni u iste stvari, uključujući tu i bankarstvo, koristeći se istim poganim, beskrupuloznim metodama da postignu ono što žele. Više od dvesta godina, sve do sredine XIX veka, hospitalci i templari su bili uključeni u jedan zajednički red i mnogo od templarskih zemalja i imanja nije bilo apsorbovano od strane viteza hospitalaca, iako su većinu toga sasvim lako mogli da uzmu. Templari su povratili svoj uticaj u Francuskoj pod nazivom škotska garda, sredinom petnaestog veka kad je Robert Brus, koji je postavljen za neospornog kralja Škotske, potpisao pakt sa Šarlom IV od Francuske, obnavljajući ono što je
poznato pod nazivom „auld alliance” (stari savez). To nije bilo iznenađenje, budući da su krvne loze koje su kontrolisale Skotsku, uključujući tu Brusa i Sinklerove, došle iz Francuske i Flandrije. Godine 1445, Šarl VII, kasnije kralj Šarl, formirao je prvu stajaću vojsku u Evropi od vremena templara, a zapravo, to i jesu bili templari. Ponos Šarlove vojske je bila škotska četa koja je išla na čelu svih parada. Ipak, još moćnija i uticajnija bila je elitna škotska garda koja se sastojala od 33 čoveka - što je vrlo značajan ezoterički broj koji će se ponovo pojaviti u trideset tri stepena škotske masonske lože. Škotska garda je bila kraljeva garda i oni su čak spavali u njegovim odajama. Ne sva trideset trojica, iskreno se nadam. Kako se broj ljudi u gardi povećavao, uvek su dodavali još po trinaestoricu, opet u skladu sa ezoterijsko-numerološkim zakonima i brojem koji je imao ključno značenje za viteze templare. Komandanti škotske garde su automatski postajali članovi tajnog društva zvanog Red svetog Mihajla, koje je kasnije uspostavilo svoj ogranak i u Škotskoj. Još jedan uobičajen način manipulacije koji se koristi sve do današnjeg dana je taj da ljudi koji delaju iza jedne „maske”, takođe delaju pod okriljem druge, a ponekad mnogih drugih maski, radeći na ostvarenju istog plana. Pa ipak, pripadnici škotske garde (templari) dokazali su da su eksperti u korišćenju tehnike trojanskog konja. Oni su se infiltrirali i preuzeli administrativno vođenje Francuske kao „savetnici” i „ambasadori”. Šarl je bio njihova marioneta, a imena u njegovoj elitnoj škotskoj gardi su nam već poznata... Sinkler, Stjuart, Hamilton, Hej, Montgomeri, Kanington, Kokburn i Siton. To su bile porodice koje su došle u Škotsku iz Francuske i Flandrije, a koje su mogle da prate svoje krvne loze unazad sve do drevnog Bliskog Istoka i Anunnakija. Oni su preuzeli Škotsku, a sada su ponovo uspostavili svoj uticaj u Francuskoj. Škotska garda je bila još jedan paravan za tajno znanje, razvijanje templarskog (Bratstvo) Programa i satanističkih rituala za koje su templari bili optuženi. Dakle, ništa se ne menja, izuzev imena. Član porodice Montgomeri u današnje vreme, rekao je autorima knjige „Hram i loža” da je u vreme postojanja škotske garde formiran jedan red u koji su svi muški članovi porodice Montgomeri bili primani. On se zvao red Templa (ili red Hrama). /*2/ Naziv templari će se kasnije ponovo pojaviti u masonskoj loži Škotskog obreda. Još jedna porodica koja je značajno povezana sa istom tom mrežom je kuća Lorene iz severne francusko-nemačke oblasti, a posebno se ističe jedan njen član, vojvoda od Lorene, poznat kao Rene Anžujski (Rene d’Anjou), loza Ramzes-Piso- Buš, rođen 1408. godine. On je postao veliki majstor Sionskog priorata u svojoj desetoj godini, vršeći tu dužnost pod nadzorom svog ujaka Luja, kardinala de Bar, dok nije napunio dvadeset godina. /*3/ To je vrlo jaka reptilijanska krvna loza. Lista njegovih titula uključivala je i sledeće: grof od Provanse ( što je predeo u blizini Ren-l-Šatoa), grof od Giza, vojvoda od Anžua, kralj Mađarske, kralj Napulja i Sicilije, kralj Aragona, Valensije, Majorke i Saradinije, kao i simboličnu titulu kralj Jerusalima. /*4/ Ova poslednja titula je vrlo značajna za Bratstvo. Sledeći koji treba da ponese titulu kralja Jerusalima je reptilijanac, Karl von Habsburg, i numerološki ekvivalent njegovog imena je broj 666. Jedna od kćeri Renea Anžujskog udala se za Henrija VI od Engleske, godine 1445. i bila je značajna u
Ratu ruža, u kome se crvena ruža kuće Henrija Lankastera borila sa belom ružom od Jorka, 1455. godine. Rene Anžujski je svuda imao veze i bio je klasični predstavnik Bratstva, koji se nalazi u centru jedne sveobuhvatne mreže. Da navedem samo dve od istorijskih figura sa kojima je bio povezan, Kristofera Kolumba i Jovanku Orleanku. Jednom prilikom angažovao je Kristofera Kolumba za svoje potrebe, a ogroman značaj toga biće ubrzo jasan. Jovanka Orleanka, kako izgleda, bila je rođena kao podanik Renea Anžujskog, u mestu zvanom Bar. Prema zvaničnoj istoriji, godine 1429, ona je objavila da je njena „božanska misija” da spase Francusku od engleskih osvajača i da osigura da Šarl bude proglašen za kralja Francuske, što je on i postao pod imenom Šarl VII. Zatražila je prijem kod tasta Renea Anžujskog kao i kod njegovog ujaka, a kada se taj sastanak održao Rene je bio prisutan. /*5/ Prema zvaničnoj priči, tada je kazala da joj je za ispunjenje njene misije potreban Rene, konj i „nešto dobrih ljudi da me odvedu u Francusku”. Istoričari koji su pisali hronike tog doba i zabeležili podatke o Reneovom životu, sugerišu da je on krenuo sa Jovankom da se susretne sa Šarlom i da je bio na njenoj strani u pobedničkim bitkama protiv Engleza, što je dovelo do postavljanja Šarla na presto Francuske. Ne zna se ništa o njenom kretanju između godina 1429. i 1431. znači baš onih godina kada je Jovanka Orleanka bila na vrhuncu svoje vojne karijere. Na kraju je Jovanka spaljena na kocu od strane Svete inkvizicije kao veštica, a kada pogledate sve dokaze postaje vrlo jasno da je cela ta priča bila samo još jedno zamagljivanje pravih istorijskih činjenica. Mi bi trebalo da verujemo da je ta mlada devojka siromašnog porekla zakucala na vrata aristokratije i da su joj oni tek tako dozvolili da vodi rat protiv Engleza. Ma da, kako da ne, a ja svog đoku mogu da vežem za lampu preko puta ulice. Covek koji je stvarno stajao iza te vojne kampanje bio je Rene Anžujski, a priča o Jovanki Orleanki (zasnovana na staroj legendi o „Devici iz Lorene”) bila je samo zgodan način da se sakrije ono što se stvarno dešavalo. Rene Anžujski je bio taj ko je bio odgovaran za to što je krst sa dve prečke postao poznat kao Krst Lorene. Simbol duplog krsta je kasnije korišćen u nekim aspektima hrišćanske crkve, a od njega potiče i izraz „duble crossed” (srp. - ,,dva put pređen”) što znači prevaren, izmanipulisan. To je postao još jedan od simbola reptilijanskog Bratstva i možete ga videti na zaštitnom znaku naftnog giganta Eksona (engl. - Exxon), koji danas kontroliše američki ogranak loze Bratstva, Rokfeleri. Rene Anžujski je bio uronjen u ezoterijsko podzemlje i proučavao je Arturijanske i gralske legende. Preko svojih velikih poseda i poznansatva u Italiji povezao se sa Crnim plemstvom, kao i drugim aristokratskim porodicama i bio je inspirator nastanka doba renesanse, kada je drevno znanje Egipta i Grčke prevedeno na evropske jezike. Na dvoru Renea Anžujskog živeo je astrolog po imenu Zan de Sen-Remi, i prema svedočenju više izvora, on je deda slavnog astrologa-vidovnjaka, Nostradamusa. To ima smisla, jer je u XVI veku Nostradamus bio blisko povezan sa kućom Lorene i njenim izdankom, kućom od Giza, dok su vodile bezuspešnu ali krvavu kampanju, koja je uključivala ubistvo, protiv rivala, takođe pripadnika (reptilijanske) krvne loze, za zauzimanje francuskog prestola. On je takođe bio lekar Katarine de Mediči (Ramzes-Piso-Buš), koja je
pripadala vrlo moćnoj venecijanskoj porodici Crnog plemstva. Ona je francuska kraljica koja je umrla 1589. godine. Samo Nostradamusovo ime odaje njegovo poreklo. Njegovo pravo ime bilo je Mišel de Notr Dam, Mihael od Naše Gospe. Francuski pisac i istraživač, Zerar de Sad (Gerard de Sade), koji je, kako izgleda, bio u kontaktu sa nekim insajderima, tvrdio je da je Nostradamus bio agent kuće od Lorene i Gize, kao i da je koristio svoj položaj astrologa na francuskom dvoru da bi manipulisao ljudima i događajima u njihovu korist. De Sad dalje nagoveštava da mnoga od Nostradamusovih proročanstava nisu bila toliko proročanstva koliko su bila poruke, šifre, vremenski rasporedi, uputstva i simboli koji su govorili o raznovrsnim događajima i organizacijama. On kaže da je Nostradamus proveo dugo vremena u Loreni, gde je obučavan, pre nego što je ušao na kraljevski dvor njihovih rivala i u tom periodu imao je pristup antičkim knjigama na kojima je ceo njegov rad zasnovan. Nije ni čudo da je, naizgled, bio takav briljantan astrolog, znao je ono što su samo još nekolicina drugih privilegovanih znalo. Slučajno, Žerar de Sad takođe tvrdi da je merovinška loza vanzemaljskog porekla, što je, naravno, odbačeno kao smešna pomisao, ali ja kažem da je u pravu. Oni su, ako ništa drugo, bili „kraljevska” krvna loza zaposednuta i kontrolisana od strane reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije. /*6/ U XVI i XVII veku zbio se niz događaja koji su omogućili napredak Programa Bratstva. Veličina i uticaj ezoterijskog podzemlja su nastavili da se šire i sada je bilo moguće započeti novu fazu u planu za globalno preuzimanje kontrole. Rene Anžujski (Ramzes-Piso-Buš) bio je jedan od ključnih likova koji su stajali iza pojave renesanse, kada je, preko svojih mnogobrojnih kontakata u Italiji, a naročito u Firenci, pomogao da se organizuje prevođenje, izdavanje i distribucija starih grčkih, egipatskih i gnostičkih radova, uključujući tu i dela Platona i Pitagore. To je transformisalo umetnost, nauku i filozofiju među pripadnicima više klase u Evropi, a moć Crkve je bila izazivana i osporavana više nego ikada ranije. To je takode sakupilo mnogo više ljudi od uticaja u mrežu tajnih društava koja su se formirala. Pritisak na crkveni establišment bio je povećan još više kada su publikovani Rozenkrajcerski manifesti 1614. i 1616. godine, koje je tvrdila da je izdala grupa tajnih posvećenika u Nemačkoj i Francuskoj. Oni su se zavetovali da promene svet korišćenjem ezoterijskog znanja i najave novu eru religiozne i političke slobode. Ipak, red rozenkrojcera (Ružinog krsta), nije bio neki novi hir. On je osnovan, kako izgleda, bar u doba farona Tutmesa III, u XV veku p.n.e. Njegov lični pečat (kartuša) je korišćen na savremenim rozenkrojcerskim literarnim izdanjima, /*7/ a rozenkrojceri se mogu povezati i sa Kraljevskim dvorom Zmaja koji je postojao u starom Egiptu. Sada se, od strane istraživača, uveliko veruje da je te Manifeste napisao nemački ezoteričar, Johan Valentin Andrea, koji se nalazi na listi velikih majstora Sionskog priorata. Ipak, još jedan vrlo uticajan glas koji je zagovarao rad rozenkrojcera bio je Robert Flad, čovek koji je prethodio V. Andrei na mestu velikog majstora Sionskog priorata.
BEJKONOVO ZAVEŠTANJE Jedan od najvažnijih ljudi cele te ere bio je rozenkrojcer, Frensis Bejkon (Francis Bacon). Uticaj koji je on izvršio bio je kolosalan. Bio je veliki majstor reda rozenkrojcera u Engleskoj, jedna od glavnih sila koja je stajala iza stvaranja masonskog društva, „otac” moderne nauke i moguće je, jedan od autora takozvanih „Sekspirovih” dramskih komada. On je takođe bio član tajnog društva zvanog red Kacige koje je bilo posvećeno obožavanju boginje mudrosti, Atene Palade, koja je predstavljana kako nosi kacigu i u mci drži koplje. /*8/ lstraživači i ispitivači kao što je Menli P. Hal, cenjeni istoričar masonstva, duboko veruju da je Bekon rođen iz veze između kraljice Elizabete I, „devičanske kraljice” i njenog ljubavnika Roberta Dadlija, erla od Lejkestera (Robert Dudlezy Erl of Leicester). /*9/ Odgajili su ga Nikolas i Ana Bekon i on će postati najuticajniji čovek svog veka, otvoreno i prikriveno, sa titulom vikont od sv. Albena (Voscount of St Albans) i ulogom lorda kancelara Engleske. (To je bila Bekonova uloga, napisana za Bekona moglo bi se reći). Ako je Bekon bio sin kraljice Elizabete (el-lizard-birth, ona-gušter-rodom), on bi takođe bio od reptilijanske krvne loze, a to bi objasnilo njegov brzi uspon na značajna mesta u politici i tajnim društvima. On je radio u tajnosti, putem podzemnih kanala, a među njima bio je „Inns of Court”, centar pravne profesije koju je kontrolisalo Bratstvo, a koji se nalazi na zemljištu koje je ranije pripadalo templarima u, sada prikladno imenovanom Templ Bam. Bilo je to vreme velikih konflikata i prevrata, dok je Bratstvo tražilo način da iskoristi Crkvu kao oruđe uz pomoću koga će stvoriti opšti rat i haos. Jedan od njihovih predstavnika po ovom pitanju, bio je Martin Luter, čovek koga su stvorila nemačka tajna dmštva i rozenkrojceri. Njegov lični pečat činili su mža i krst. Godine 1517, profesor teologije na univerzitetu u Vitenbergu izbrojao je 95 žalbi protiv Vatikana, zbog prodavanja oproštaja od greha, da bi se sakupio novac za izgradnju crkve svetog Petra. Luter je bio ekskomuniciran, ali on je spalio taj proglas zajedno sa svojim primercima Zakonika rimske Crkve i osnovao je svoju luteransku Crkvu. Nastala je protestanska hrišćanska vera i širom Evrope buktali su konflikti dok su protestanti i katolici ratovali da bi odlučili koja će verzija jedne iste besmislice prevladati. Smešno je da su rozenkrojceri tvrdili da se zalažu za verske i političke slobode, a jedna od njihovih marioneta, Martin Luter, zalagao se za sve samo ne za slobodu bilo koje vrste. On je mrzeo slobodno razmišljanje i istraživanja otvorenog uma. U jednoj propovedi rekao je da njegovi sledbenici treba da pljunu u lice razuma, jer je to đavolova konkubina, trula od leproznog svraba, pa je treba držati u klozetu. /*10/ Baš ljupko. On je takođe napisao i ovo: „Neka je osuđena ljubav na ambis pakleni, ako je održavana nauštrb vere...Bolje je da tirani zgreše stotinu puta protiv naroda, nego da narod zgreši jednom protiv tirana... Magarac želi da ga batinaju, a rulja da se njom upravlja uz pomoć sile.” /*11/
Govori samo u svoje ime, dušice. Francuz, poznat u Engleskoj kao Džon Kalvin, takođe je stvorio svoju verzuju protestanskog hrišćanstva, još jednu ekstremnu i arogantnu veru, zvanu kalvinizam. Iz nje se rodio puritanski pokret, koji je bio vrlo uticajan pri okupaciji Severne Amerike od strane Evrope. Protestantska crkva je došla u Englesku zato što je kralj Henri VIII želeo sina i naslednika, a njegova prva žena, Katarina od Aragona, dala mu je „samo” kćer. On je želeo da se razvede i oproba svoju sreću negde drugde, ali papa Klement VII je to odbio. Henri je u to vreme bio posvećeni katolik, barem u javnosti i Papa mu je dodelio titulu Branilac vere. Ironija je, da istu tu titulu, dodeljenu od jednog rimokatoličkog pape, upotrebljavaju britanski vladari do dana današnjeg, da odbrane protestantsku veru! Stvarno se morate nasmejati od srca. Kakva je samo to sve farsa. Henri koji je bio vrlo nezadovoljan Papinim odbijanjem njegovog razvoda, naredio je parlamentu da stvori englesku crkvu, koja će biti nezavisna od Rima. Samog sebe je proglasio poglavarom te nove crkve u ,Aktu o vrhovnoj vlasti” iz 1534. godine i time je pokrenuo krvavu čistku protiv rimokatolika. Henrija je nasledio njegov sin jedinac, Edvard, ali posle njegove smrti u 15. godini, zamenila ga je na prestolu Henrijeva kćerka, Marija. Ona je bila zadrti rimokatolik i zaslužila je naziv „krvava Marija” (engl.- blody Meri), zbog svoje čistke uperene protiv protestanata. Marija je sebi osigurala mesto na prestolu tako što je pogubila svoju rivalku, ledi Džejn Grej, „šestodnevnu kraljicu”. Posle Marijine smrti, došlo je doba legendarne vladavine Elizabete I, Henrijeve kćerke koju je imao sa Anom Bolen. Ona je takođe pogubila svoju rivalku, Mariju kraljicu Škota, iz kuće Stjuart. Elizabeta je nastavila svoj rad na jačanju engleske crkve, kao njen poglavar. Ona je naručila čistku katolika, koja je njoj donela naziv „ krvava Hizabeta”. Baš fina porodica. U takvoj se atmosferi za vreme vladavine Elizabete I, koja mu je verovatno bila majka i vladavine njenog naslednika Džejmsa I, pojavio Frensis Bejkon, čovek visoko iniciran u tajna znanja. Džejms I je bio škotski kralj koji je ujedinio Englesku i škotsku monarhiju, kada je krunisan godine 1603., kao prvi kralj obe te zemlje. Bejkon, koji je, zajedno sa Robertom Flodom (Robert Fludd), velikim majstorom Sionskog priorata, nadgledao je prevođenje Biblije kralja Džejmsa, knjige koja, sudeći prema istraživanjima iz 1881. ima najmnaje 36.191 grešku nastalu pri prevodu. Ako uzmemo u obzir da je Bejkon bio izuzetno dobro obrazovan i inteligentan čovek, ja ne mogu da povemjem da je takva zbrka mogala da nastane pri prevodu Biblije, sem ukoliko to nije namerno urađeno. Bejkon je takođe iz svoje, ili Džejmsove, verzije prevoda izbacio dve knjige Makabejaca, koje su, što je značajno, bile neprijateljski nastrojene prema tajnom društvu, zvanom nazareni, izdanku Bratstva koji je delao u vreme mitskog Isusa. Bejkona su proglasili i „ocem” moderne nauke koja favorizuje pristup - ovaj svet je sve što postoji -i koja se usredsredila samo na fizički nivo postojanja. Zašto je Bejkon podržao takvu verziju „nauke” kada je bio visoko iniciran u tajno znanje i morao je znati pravu istinu? Nešto ozbiljno nije u redu sa svim tim, posebno ako uzmete u obzir da su i drugi „očevi „ moderne nauke, kao Isak Njutn i Robert Bojl takođe bili visoko inicirani u tajno znanje, kao veliki majstori Sionskog priorata. I tako ovde imamo
Bejkona, visoko iniciranog u tajna znanja, koji je umešan, preko rozenkrojcera i drugih mreža tajnih organizacija i drštava, u podelu hrišćanske Crkve, prevođenje i pisanje hrišćanske Biblije i stvaranje moderne „nauke”, koja je izazivala mnoge stavove koji su stvorili osnov hrišćanstva. On je radio za obe strane navodeći ih da se sukobljavaju da bi stvorio sredinu u kojoj bi jedan drugi, javno nikada spominjan, Program mogao da napreduje. Sigurno je da je ovaj period stvorio klasični sistem koji je funkcionisao po poznatom principu - zavadi pa vladaj. Masovni pokolji su se dešavali širom Evrope u sukobu protestanata i katolika, dok su, u isto vreme, obe vere bile izazvane „naučnom” dogmom koja se polako formirala. Takođe, pod uticajem Bejkona i drugih ezoteričara i magova, kao što su bili Džon Di (John Dee) i ser Frensis Velsinghem (sir Francis Walsingham), stvorene su špijunske mreže širom Evrope, poznate kao britanska obaveštajna služba. Britanska obaveštajna sužba je formirana od strane reptilijanskih krvnih loza iz Vavilonskog Bratstva, a ona će kasnije stvoriti istu takvu organizaciju u Americi, kao i druge slične mreže širom čitave Britanske Imperije koja se sve više širila, a treba reći i to da sve one i dan danas funkcionišu. CIA ili Centralna obaveštajna služba (Central Intelligence Agency) je formirana od strane elitnih članova britanske obaveštajne službe, tokom predsedničkog mandata masona 33. stepena, Harija S. Trumana (Harry S. Truman), čoveka koji je zvanično naredio da se atomske bombe bace na Japan. To je uradio po savetu Bila Donovana (Bill Donovan), šefa organizacije koja je predhodila CIA, zvanoj Kancelarija za stratešku službu (OSS), koju su sasvim popunjavali vitezi templari, prema rečima Bila Kupera (Bill Cooper), bivšeg operativca mornaričke obaveštajne službe u SAD. Velsinghem je postavljen za ambasadora u Francuskoj, da bi proširio mrežu špijuna i nije bilo iznenađujuće kada mi je jedan francuski obaveštajac rekao da su britanska i francuska obaveštajna služba u stvari jedna ista organizacija. To bi svakako učinilo da prikrivanje ubistva, recimo, princeze Dajane, bude što lakše. Obaveštajne službe širom sveta, na svom najvišem nivou, jesu ezoterična, crno- magijska tajna društva, koja rade na istom Programu - a to je ostvarivanje globalne kontrole. Džon Di je bio Kraljičin astrolog, veliki majstor reda Rozenkrojcera, crni mag, i tajni agent za novostvorenu obaveštajnu mrežu. Izgleda da je on imao primerak Knjige Enohove, koju je nabavio iz nepoznatih izvora, i on i njegov prijatelj, vidovnjak Edvard Keli (Edward Kelley) razvili su pisani jezik koji su oni zvali „Enohijanski zapis ili šifra”, a koji su koristili za komunikaciju sa anđelima reptilijancima. Di je potpisivao svoje izveštajem brojem 007, isto, naravno, kao što je to radio Džejms Bond, lik iz romana XX veka, napisanih od strane obaveštajca iste britanske obaveštajne službe, Jana Heminga, prijatelja crnog maga Alistera Kroulija. Di je putovao širom Evrope, manipulišući, sakupljajući informacije i podstičući mreže tajnih društava na rad. Jedna od njegovih poseta bila je Bohemiji i on je bio blisko povezan sa imperatorom Rudolfom II, iz reptilijanske dinastije Habsburgovaca, inače još jednim okultistom. /*12/ Di je bio među uticajnim ljudima koji su orkestrirali politikom britanske ekspanzije koja je ovaplotila Britansku Imperiju. Dok je boravio u Pragu, Di je dao imperatoru Rudolfu jedan
ilustrovani manuskript, koji je napisan u kodu, tvrdeći da je to rad Rodžera Bejkona (Roger Bacon), (Rodžera ne Frensisa), franciskanskog monaha iz XIII veka, koji je uznemirio crkvene vlasti svojim stavovima i idejama. One su uključivale i proročanastva o mikroskopu, teleskopu, automobilima, podmornici, avionu kao i verovanje da je Zemlja oblika lopte a ne ravna. Godine 1912, isti taj manuskript kupio je jedan američki knjižar po imenu Vilfred Vojnič (Wilfred Voynich) i od tada je on postao poznat kao Vojničov manuskript. Kada je on poslao kopije ekspertima iz tog doba, oni su rekli da većina od stotine biljaka ilustrovanih u manuskriptu nije rasla na našoj planeti. Neke od ilustracija izgledale su kao tkivo gledano kroz mikroskop, a druge su izgleda predstavljale zvezdane sisteme i konstelacije. Najbolji šifranti koji su se mogli naći u obaveštajnoj službi SAD u Prvom i u Drugom svetskom ratu probali su da dešifruju ono što su nazvali „najmisteriozniji rukopis na svetu”, ali nijedan nije uspeo u tome. Viljem Romejn Njubold (Villiam Romine Newbold), profesor na Pensilvanija univerzitetu tvrdio je da je uspeo da dekodira neke delove 1921. godine. On je govorioda deo teksta koji je uspeo da prevede znači sledeće: ,,U konkavnom ogledalu, ja sam video zvezdu u obliku puža između Pegazovog pupka, Andromedinog pojasa i glave Škorpiona.” /*13/ Za ono što je opisano u tom rukopisu, koji je nabavio dr Džon Di, zna se da je tačno i da je ilustracija nebule Andromeda koju rukopis sadrži takođe tačna, ali je ona naslikana iz ugla koji ne može da se vidi sa Zemlje! Ovaj rukopis je samo jedan primer nivoa znanja sa kojim je baratalo Bratstvo stotinama godina ranije, dok je njihovo religiozno krilo, rimokatolička Crkva, držalo mase u najcrnjem neznanju. U krugu Džona Dija i Frensisa Bejkona bile su sve vodeće figure elizabetanskog društva, uključujći ser Voltera Relija (Sir Walter Raleigh). Možda je baš Frensis Bejkon bio taj koji je objavio nešto od tajnog znanja ,,za one koji imaju uši da čuju”, u kodovima i šiframa, putem dela koja zovemo šekspirove drame. On je, kao i pisci Starog i Novog Zaveta i priča o kralju Arturu i „Gralu”, bio visoko iniciran u tajne misterije koje su se prenosile putem kodova i skrivenih značenja. Menli P. Hal kaže da je Bejkon nagovestio da je on pravi autor tih dela u seriji kodiranih poruka-zapisa. Njegov ezoterijski broj bio je 33, a na jednoj stranici prvog dela „Šekspirove” drame „Henri IV”, ime Frensis se pojavljuje tačno 33 puta. Bejkon je takođe koristio vodene žigove na papiru da bi preneo simbole, kao što su to činili i rozenkrojceri i tajna društva uopšte. Ti simboli sadržali su, između ostalog, ružu, krst i grozdove na lozi, simbol krvnih loza. /*14/ Bejkon je takođe koristio simbole tarot karata, uključujući tu i brojeve 21, 56 i 78 , što se odnosi na podele u špilu tarota. /*15/ U „Šekspirijanskom foliju” iz 1623, Bejkonovo krsno ime se pojavljuje 21 put na stranici 56-toj. /*16/ Izraz „Rota Mundi” se često pojavljuje u ranim manifestima bratstva Ružinog krsta. Ako preuredite slova u reči Rota dobićete reč taro, što je drevno ime tarot karata. /*17/ Šekspir je poznat pod nazivom Bard. Bard je bio naziv za nekoga ko je iniciran u druidsko tajno znanje, a u sažetom izdanju Oksfordskog rečnika pronašao sam da postoji još
jedna definicija reči bard „ parče slanine stavljeno na meso ili divljač pre pečenja”. Slavno pozorište Glob, u Londonu, gde su se igrale „Šekspirove” drame sagrađeno je po principima svete geometrije, a poslednja „Šekspirova” drama „Oluja”, sadržala je mnoge rozenkrojcerske koncepte. /*18/ Podjednako je moguće da je „Šekspirove” drame napisao jedan drugi posvećenik elizabetanskog društva, Edvard De Ver (Edvvard De Vere), 17. erl od Oksforda, koji se takođe uklapao u potreban profil, neki veruju čak i više od Bejkona. Oni su obojica bili od krvnih loza, sigurno loza RamzesPiso Buš, pa zato nije ni čudo da su „Šekspirove” drame usredsređene na teme koje su od značaja za Bratstvo i na likove koji pripadaju krvnim lozama, kao što su Kleopatra i Škotski kralj, Magbet. Brajan Desborou, koji je detaljno istraživao ovu temu za potrebe filmskog scenarija, kaže da je De Ver bio glava grupe iniciranih pisaca, uključujući tu i Bejkona, koji su zajedno sastavili te drame. Jedan od De Verovih predaka iz V veka, Ričard De Ver, bio je poglavar Kraljevskog dvora Zmaja i bio je poznat kao lord Drakonis! Desborou je ustanovio da je Edvard De Ver začeo sina sa kraljicom Elizabetom I, a to dete je kasnije postalo poznato kao erl od Sautemptona (Earl of Southampton). De Ver je imao samo 14 godina kada se to začeće odigralo, a tri godine ranije, pošto je važio za dete genija i briljantnog pisca Kraljica je naručila da joj napiše poemu zvanu Romeo i Julija! Sama ideja da je najslavnije dramske komade na svetu napisao neko polupismen iz Stratforda na Avonu (Stratfod-upon-Avon), po imenu Viljem Šekspir očigledno je besmislena i, kao mnoge široko prihvaćene „istine”, ne može da prođe najosnovniju proveru istraživača. Šekspir, zvan „Bard” odrastao je u Stratfordu, gradiću koji nije imao školu koja je mogla da prenese tako visok nivo znanja kakav bi on morao imati. Njegovi roditelji bili su nepismeni, a on je pokazivao potpun nemar prema učenju. A ipak „njegove” drame su očigledno napisane od strane nekoga ko je posedovao veliko poznavanje sveta, koje se moglo steći samo iz ogromnog broja pročitanih knjiga, kao i iz ličnog iskustva stečenog na putovanjima. Šekspir nije posedovao takvu biblioteku, ne bi je mogao koristiti čak i da ju je imao, a nije poznato da je ikada otputovao ma kuda iz svoje zemlje. Međutim, Bejkon je imao upravo takvu biblioteku i putovao je naveliko i to u mnoga mesta koja su predstavljena u „Šekspirovim” dramama. lsti je slučaj sa De Verom. Gde je Šekspir mogao da stekne znanje francuskog, italijanskog, španskog, danskog, klasičnog grčkog i latinskog jezika? Odgovor je da ih nije ni znao. Ben Džonson (Ben Jonson), blizak Šekspirov prijatelj, rekao je da je „Bard” razumeo: „malo latinskog i još manje grčkog”! /*19/ Ali Bekon i De Ver su znali te jezike. Za Šekspirovu kćerku Džudit (Judith), zna se da je bila nepismena i da nije umela čak ni da se potpiše, u dobi od 27 godina. /*20/ To baš ima smisla, da bi čovek koji je pisao tako elokventno imao kćer koja nije umela ni da se potpiše. Postoji samo šest poznatih primera Šekspirovog rukopisa, u svim slučajevima radi se o potpisu, a tri od njih se nalaze na njegovom testamentu. Oni otkrivaju čoveka koji nije navikao da se koristi perom i nesigurne ruke koju je pri potpisivanju verovatno vodila nečija tuđa ruka. Njegov testament obuhvata i njegov skoro najbolji krevet i široku posrebrenu posudu, ali nema ama baš ničega što bi bar
nagovestilo da je on napisao ili posedovao ijedno literarno delo! /*21/Takođe nema ni jednog autentičnog Sekspirovog portreta. Razlike koje se javljaju u njegovim likovnim predstavama, načinjenim od strane raznih umetnika, potvrđuju da niko nije imao pojma o tome kako je on stvarno izgledao. Pa ipak moć uslovljavanja i prihvatanja zvaničnog pogleda na stvari privlači milione ljudi iz celog sveta u Stratford, da vide kuću u kojoj je živeo čovek koji nije napisao Sekspirove drame! Ovo je samo jedan mali primer toga kako je zvanična bajka, zvana „istorija” korišćena da se kontroliše ponašanje ljudi i percepcija sveta u našem vremenu. Dakle, šta još u istoriji nije istina? Pa, skoro sve. Iza Sekspirovih drama bila je skrivena mka, koja se nalazila i iza većine najznačajnijih istorijskih događaja - mreža Bratstva. A ništa bolje sažeto ne izražava stavove i ponašanje te grupe nego reči koje izgovaraju veštice u drami „Magbet”. „Lepo je prljavo a prljavo je lepo”. Kao što je Menli P. Hal, masonski istoričar napisao za Bejkona: „ On je bio rozenkrojcer, a po nekima njihov najistaknutiji član. Pa ako nije zapravo bio čuveni tvorac C.R.C, koji se nazivaju Rozenkrojcerskim manifestima, on je svakako bio visoko iniciran u društvo Rozenkrojcera... Oni entuzijasti koji su se godinama mučili da identifikuju ser Frensisa Bejkona kao istinitog „Barda iz Avona”, mogli su odavno postići svoj cilj, da su se usredsredili na najbitniji ugao te priče, da je ser Frensis Bejkon, rozenkrojcerski posvećenik, upisao unutar šekspirovih drama tajna učenja Bratstva R.C., a takođe i prave masonske rituale, na osnovu čega se može otkriti da je on bio njihov stvarni osnivač.” /*22/ lpak, isto to se može reći i za Edvarda De Vera. Rituali i simboli masona mogu se pratiti unazad do starog Egipta i dalje. Uistinu, masonsko poznavanje svete geometrije, brojeva i formi, ide unazad do vremena pre velike kataklizme. Dionizijeve zanatlije ili arhitekti, koji su se sastojali od članstva iniciranog u Bahusove-Dionisove (Sunce), misterije, čija je uloga bila da projektuju javne zgrade i spomenike, mogu se pratiti unazad najmanje tri hiljade godina, pa i više. /*23/ Ovi graditelji-posvećenici su bili ti koji su osmislili i izgradili veličanstvene građevine u Konstantinopolju, na Rodosu, u Atini i Rimu i oni su bili ti koji su sagradili hram boginje Dijane, u svetskom centru poštovanja Dijaninog kulta, Efesu, /*24/ koji je ostao u sećanju ljudi kao jedno od svetskih čuda. Dionizijevi graditelji su bili povezane sa tajnim društvom zvanim Jonjani (Ionians), (odakle dolazi i naziv ostrva Jona (Iona) u Skotskoj) od kojih je navodno naručena gradnja Dijaninog hrama. Pod drugim imenima, dionizijeve arhitekte i posvećenici u školu misterija oca Solomona, takođe su izgradili velike hrišćanske katedrale, koje su finansirali vitezi templari. Moglo se videti mnogo rozenkrojcerskih i masonskih amblema na rezbarijama katedrale Notr Dam u Parizu, kao i brojne predstave kompasa, kvadrata i građevinskog oruđa, pre nego što su te rezbarije uništene tokom Francuske revolucije. /*25/ Bahusovo-Dionizijeve arhitekte bile su podeljene u društva koja su predvodili majstori ili nadzornici, baš kao što je slučaj kod masona danas i oni su se naselili u Izraelu, gde ih neki istraživači povezuju sa esenima,
egipatskom sektom, tvorcima Svitaka sa Mrtvog mora. /*26/ Bahus-Dionis (što su dva imena za jedno isto božanstvo) bio je simbol Sunca, za koga se govorilo da ga je rodila devica, na dan 25. decembra. Osnovi za masonske legende i „istoriju” vrte se oko simboličnog hrama kralja Solomona u Jerusalimu. Heroj masonskog folklora je Abif, zvan ,,sin udovice”. Tu nalazimo još simbolike. U Egiptu, Horus (Tamuz) bio je takođe zvan sinom udovice, Izide. Poduhvat formiranja društva Masona u XVI i XVII veku, sakupio je pod svoje okrilje mnoge različite projekte, planove i organizacije, koje sam već pominjao. Ono je povezalo pripadnike rozenkrojcera i templara u Engleskoj, kao što je bio Bejkon, sa pričom o templarima posle njihovog odlaska iz Francuske u vreme Filipa Lepog i njihovog kasnijeg povratka na francusku scenu u vidu škotske garde. To je takođe povezalo tu grupu sa Sionskim prioratom. Lik koji je najbolje odslikavao povezanost koja je tada nastala bio je Džejms VI od Skotske (loza Ramzes-Piso-Buš), koji je na tronu nasledio Elizabetu I i postao Džejms I, kralj Engleske i Skotske. On je bio jedino dete Marije kraljice Skota. Loza Stjuartovih sa svojim vezama sa Merovinzima (Ramzes-Piso-Buš) bila je sada na prestolu Engleske kao i Skotske. Pod Džejmsovim patronatom škotsko i templarsko znanje kao i znanje rozenkrojcera Frensisa Bejkona i drugih, moglo je da se sjedini, i postalo je ujedinjeno, pod imenom masona. Isto tako moglo je da sa ostatkom tajnih znanja spoji znanje koje je posedovala reptilijanska kuća od Lorene, još jedna od krvnih loza kralja Džejmsa. Ovaj momak je skupio ceo komplet. Zbog toga, kao i iz drugih razloga, nalazimo da se imena Džejms i St. Džejms pojavljuju često u nazivima firmi, organizacija i na drugim mestima koja su u posedu Bratstva. Američki ambasador u Londonu je poznat kao ambasador dvora St Džejmsa. Blizu zgrada parlamenta u Londonu nalazi se trg St. Džejmsa, a tu je smešteno sedište Konzervativne partije; zatim najveće bitansko trgovačko udruženje; transportno udruženje; zgrada koju poseduje škotska reptilijanska krvna loza, Kesvik (Kesu/ick), o kojoj će više reči biti kasnije; a u centru trga je masivna crkva okruglih temelja, posvećena sv. Jovanu/St. Džonu (Nimrod). Jedan od prvih zvaničnih akata koji je doneo kralj Džejms I od Engleske i Skotske bio je da dodeli plemićku titulu Bejkonu, a kasnije će ga Džejms postaviti i za vrhovnog zamenika, vrhovnog pravozastupnika, lorda čuvara velikog pečata, a 1618. će ga proglasiti za lorda kancelara i barona Verulama (Baron Verulam). Kasnije je Bejkonu suđeno pod optužbom da je primao mito i posle toga se povukao sa položaja i iz javnog života. U tim ranim godinama, pod vladavinom Džejmsa I, bilo je divnih prilika da se širi potisnuto znanje drevnog sveta, ako je to bila stvarna motivacija Džejms-Bejkonovog ezoterijskog podzemlja. Ali tu opet dolazi do kontradikcije. Desilo se baš suprotno. Džejms je angažovao Bejkona da piredi za štampu takozvanu Bibliju kralja Džejmsa i pokrenuo je žestoku osudu protiv „veštica i čarobnjaka” - drugim rečima, protiv onih koji su pripadali širokim narodnim masama a koji su koristili ili prenosili drugima ezoterijsko znanje. Više od toga, on je naredio užasni pokolj takvih osoba, ubijajući na hiljade njih, pa je čak napisao i knjigu u kojoj objašnjava kako se one mogu identifikovati i kako se sa njima treba postupati. Zašto bi se to radilo, ako je, kao što se tvrdilo, motivacija za
postojanje tog podzemnog pokreta bila da zaštiti i vremenom obznani baš takve informacije i znanje? Zato što to zapravo nikada nije bila njihova namera. Pomaže ako ljudi čija vam je podrška potrebna misle da je to vaša motivacija, ali kada dođe do presudnog momenta okrećete se na drugu stranu. Hijerarhija grupa koje sam istakao ne želi da učini znanje svima dostupnim, oni žele da ga sakupe i koriste da bi stekli moć na globalnoj skali. Da budem iskren, već mi je dosta da slušam kako su masoni, templari, rozenkrojceri, Bejkon i drugi bili samo čuvari znanja, kada su, svaki put kada je bio pogodan trenutak da se to znanje učini javnim, uključujući i današnje vreme, tu priliku prezrivo odbijali. To su gluposti. Oni znaju da je znanje moć ako ga vi imate a drugi ne, što znači da je poslednja stvar koju njihova hijerarhija želi, informisana javnost. Širom Evrope, čarobnjaci i veštice, drugim rečima vidovnjaci i oni osetljivi za onostrano, bili su spaljivani, zatvarani i mučeni, po naređenju ljudi kao što su bili kralj Džejms i Martin Luter. A ipak to su bili posvećenici koji su se koristili istim onim znanjem koje su koristili i širili „čarobnjaci i veštice”. Postojala su dva ezoterijska podzemlja i još uvek postoje. Jedno čine ljudi koji u tajnosti prenose znanje, putem mitova i bajki, da bi izbegli gnev religijskog i političkog establišmenta; a drugo čine podzemni tokovi Vavilonskog Bratstva, koji žele da znanje sakupe i zadrže samo za sebe, da bi kontrolisali i manipulisali tim istim religijskim i političkim establišmentom. Znači, podzemlje koje čini običan narod je konstantno napadano i gonjeno od podzemlja kojim upravlja Vavilonsko Bratstvo. Nekih 250.000 ljudi je ubijeno zato što su se bavili „čarobnjaštvom i veštičarenjem”, od toga 30.000 samo u Britaniji. /*27/ Samo treba da pogledamo činjenice pa da shvatimo da to nije bilo tek slučajno tako. Porodica Piso napisala je jevanđelja, a Konstantin Veliki učinio je da ona postanu religija kakvu poznajemo danas. Njihova krvna linija postala je Merovinška loza, sa kojom je u srodstvu bio kralj Džejms I, koji je sponzorisao objavljivanje do danas najkorišćenije verzije Biblije! Masonski pokret će postati nešto kao centralno mesto na kome se sastaju različiti elementi mreže Bratstva. V. Vin Vestkot osnivač satanističkog i hermetičkog reda Zlatne zore, znao je za pravo poreklo masonerije, zbog svojih veza sa ezoeterijskim podzemljem. On je napisao u svom radu „Magični Mason” da masoni vode poreklo od esena, Jevreja fariseja (levita), drevnih škola mistike iz Egipta i Grčke, pokreta VemGerište (Whem-Gerichte) iz Vestfalije (Westphalia), Nemačka, rimskog Koledža, francuskih Kompanjona (Compagnons) i reda Rozenkrojcera. /*28/ Zvanična (i netačna) priča je da je društvo Masona formiralano od loža klesara kamena (engl.-stone masons) koji su radili na velikim crkvama i katedralama, zanatlija koje su poznavale svetu geometriju. Oni su bili u bliskim odnosima sa vitezima templarima još od gradnje gotskih katedrala. Ali do vremena Henrija VIII, njihov rad je bio u opadanju. Daleko od toga da finansira gradnju novih katedrala, Henri VIII je krenuo da pljačka manastire i crkvene zajednice, Bratstva i gilde da bi sakupio novac koji mu je bio preko potreban. Da bi nekako preživela gilda Masona-kamenorezaca je otvorila svoja vrata ljudima koji nisu pripadali masonima, ljudima iz raznih dmgih profesija, biznismenima, trgovcima, zemljoposednicima i aristokratiji. To je sad bilo slobodno zidarstvo
(engl. - freemasonry) i, naravno, pridošlice su preuzele vođstvo i to vrlo brzo, kako nam je rečeno. Ono što se uistinu desilo je to da je templarsko, rozenkrojcersko podzemlje Vavilonskog Bratstva stvorilo sopstvenu strukturu inicijacije da bi prenosilo tajno znanje izabranoj nekolicini, a držalo ga izvan javnog opticaja. Masonska gilda je jednostavno služila samo kao paravan. Masonska društva su se rodila u Škotskoj, među nama već poznatim porodicama koje su pripadale krvnim lozama Bratstva, naročito reptilijanskim St. Klerovim/Sinklerovim. Oni su bili nastanjeni u Roslinu ili Roslinskom dvorcu, malo na jug od Edinburga, u područiju koje je bilo uronjeno u templarsku tradiciju. Kao i sve te porodice od krvnih loza, oni su periodično menjali svoje ime, da bi sakrili svoje pravo poreklo. Ova loza je uzela ime St. Kler dok su njeni pripadnici živeli u Normandiji, pre nego što su prešli Engleski kanal zajedno sa Viljemom Osvajačem u bici kod Hejstingsa 1066. pa su od tada postali poznati kao škotska porodica Sinkler. Pet od devet St. Klerovih koji su učestvovali u bici kod Hejstingsa, bili su Viljemovi bliski rođaci i jedan od njih se naselio u Škotskoj da bi osnovao njihovu škotsku dinastiju. /*29/ Porodica je navodno nazvala sebe St. Kler po mučeniku pustinjaku po imenu Kler ili je to bar zvanična verzija. /*30/ Oni su bili Nordijci koji su došli iz Skandinavije da bi zauzeli ono što su oni nazivali Normandijom, ali njihovo pravo poreklo vodi od belih rasa i reptila-arijevaca koji su došli iz oblasti Kavkaskih planina i Bliskog Istoka. Temelji za Roslinsku kapelu su postavljeni 1446. godine, a njena gradnja završena je osamdesetih. Ona predstavlja mešavinu ezoterijskih a kasnije masonskih simbola i služi kao hram Bratstvu. Sinklerovi su imali jake veze sa podzemnim tokovima u Francuskoj, Loreni i Gizi, a i sa Skandinavijom, Danskom i nekada finansijskom centrom Bratstva, Venecijom. Drugim rečima, bili su sasvim uronjeni u reptilijansku mrežu. Sinklerovi su se iskrcali na obalu u Severnoj Americi zajedno sa venecijancem, pripadnikom Crnog plemstva, Nikolom Zinom (Nikolo Zeno), ceo vek pre nego što je to zvanično uradio Kristofer Kolumbo. Jedan od simbola Roslinske kapele je paganski bog vegetacije ili „Zeleni čovek”. Tim Valas-Marfi (Tim Wallace-Murphy) napisao je u svojoj zvaničnoj istoriji Roslinske kapele da „Zeleni čovek” može da bude poistovećen sa Tamuzom, bogom iz Vavilona koji umire i uskrsava, kao i da je to jedan aspekt Nimroda. Tamuz, kao i druga imena koja su data tom istom božanstvu, često je likovno predstavljan sa zelenim licem. To uključuje i Ozirisa, muža i brata boginje lzide. Priča o Robin Hudu koji je nosio „linkoln” zeleno odelo, potiče od legendi o „Zelenom čoveku”. U prvobitnoj legendi Robin Hud je bio neka vrsta vilenjaka i bio je takođe poznat kao Zeleni Robin, Robin od Zelenšume i Robin Dobri Momak (Robin Goodfellow). /*31/ Njegova „Šekspirovska” verzija, pak, u dramskom komadu „San letnje noći” upravljao je ritualima seksualnosti i plodnosti za vreme letnje dugodnevnice. Na dan 1. maja, Majski dan, obavljan je ritual majskog stuba. Majski stub (ili motka) je falusoidni simbol posvećen boginji seksualnosti i plodnosti, a tog dana svaka seoska devica bila bi Majska kraljica (kraljica Semiramida). Mnoge od njih bi završile u zelenim šumarcima da bi bile podvrgnute seksualnoj inicijaciji sa mladićem koji bi igrao ulogu Robin Huda ili Robina Dobrog Momka. Od naziva za decu, koja bi često
došla na svet devet meseci kasnije, vodi poreklo, danas (u Engleskoj - prev.) čestih prezimena Robinson i Robertson. /*32/ Legenda o Robin Hudu bila je još jedna od simboličnih priča koje su služile da se sačuva paganski seksualni ritual među ortodoksnim hrišćanima prekrštenih nogu i namrgođenih lica. Dramu zvanu „Robin Hud i Mali Džon” izvodili su svakog maja i juna u Roslinu cigani ili drugi putujući glumci. /*33/ Ser Viljem Sinkler (Sir William Sinclair) postao je zaštitnik cigana, kada je u Skotskoj donesen zakon da se oni proteraju. Cigani vode poreklo iz Egipta i oni su prenosili drevno znanje iz mesta u mesto i od generacije do generacije. To je razlog zbog koga su bili toliko proganjani i šikanirani sve dok se većina njihovog znanja nije izgubila. Najviši obred svetske masonerije su 33 stepena (nivoa inicijacije) koja se zovu Skotski obred (Scottish Rite). To ime dolazi od imena male zemlje na severu Britanskih ostrva, zato što su se tamo naselile mnoge od drevnih krvnih loza, da bi kasnije bile obogaćene templarskim znanjem, koje su templari tu doneli posle čistke iz vremena Filipa Lepog. Sada su se templari ponovo pojavili u javnosti, pod drugim imenom masoni. Još jedan od glavnih činilaca društva Masona je loža Jorkšog obreda (York Rite), po kojoj je grad Njujork (New York) dobio ime, kao centar masonskog delovanja u SAD do današnjih dana. Neki istraživači te teme veruju da je Sionski priorat preoteo kontrolu nad ložama Skotskog i Jorkškog obreda od templara, koji su kasnije prešli Engleski kanal i stvorili francusko masonstvo. To može biti istina, ali u krajnjoj instanci, na svojim najvišim nivoima, oni su svi ista organizacija. Još uvek se može videti templarski uticaj u stepenima inicijacije Jorkškog obreda. Njihov najviši stepen se naziva vitezi Templa a dva ispod njega nose ime stepen Malteških viteza i stepen Crvenog krsta. Ali zvanični stepeni su samo ono što oni javno priznaju. Iznad tih nivoa je ono što ja zovem nivoi Iluminata, za koje vrlo, vrlo malo ljudi uopšte zna, ako izuzmemo bogataše. Velika većina masona nikada ne napreduje iznad donja tri nivoa, takozvanih „plavih nivoa” i ti ljudi su korišćeni kao paravan da se sakrije pravi Program o kome članovi tih nižih nivoa ništa ne znaju. Albert Pajk (Albert Pike) bio je poglavar Južne jurisdikcije masona Skotskog obreda u Sjedinjenim Državama tokom XX veka i smatra se masonskim „bogom” u Americi. Njegova statua postavljena je u Vašingtonu. U svojoj knjizi o slobodnim zidarima/masonima „Moral i dogma” na stranici 819. napisao je sledeće: „Plavi stepeni su samo spoljno dvorište ili porta hrama. Deo simbola je pokazan iniciranom, ali on je namerno upućen da ga krivo protumači putem lažnih objašnjenja koja dobija. Nije namera da ih on razume, već da zamišlja kako ih je razumeo.” Rečeno na drugi način, drži ih u mraku i hrani ih budalaštinama. To je klasična struktura tajnih društava, u kojoj samo oni na najvišim nivoima znaju šta se u stvari dešava. Drugima se jednostavno serviraju bajke. Sredinom XVII veka tridesetogodišnji rat između katolika i protestanata je pretvorio Evropu u kotao smrti i nesreće. U jednom trenutku došlo je do opasnosti da novi protestantski pokret bude sasvim iskorenjen i vraćena neprikosnovena vladavina Rima s papom
na čelu. Britanija je postala sigurna luka za protestante, naročito pod vladavinom kraljevske kuće Stjuart, koja, što je ironično, nije uopšte bila hrišćanska. Ali rascep koji su protestanti stvorili u hrišćanskoj Crkvi i način na koji je moć Rima bila time umanjena, odgovarao je Bratstvu. Britanska ostrva su došla u fokus ezoterijskih mislilaca Evrope, a stvaranje Masonskog društva je uplelo zajedno sve te različite niti u jednu celovitu strukturu. Masonsko društvo će ubrzo postati oruđe za političku i ekonomsku manipulaciju, dok njegovi članovi budu radili sa različitih strana, ali idući svi ka jednom zajedničkom cilju. Deo velikog Programa koji se ostvarivao u tom periodu bio je da se umanji moć koju su imali evropski vladari, kao i da se oni zamene političkim sistemom skrojenim tako da dozvoljava Bratstvu da ga kontroliše. On je bio zasnovan na strukturi vladavine drevnog Sumera i Vavilona i to se nastavilo do današnjih dana. Ceo niz unutrašnjih ratova je namerno pokrenut širom Evrope, koji su ili sasvim uklonili monarhiju ili su njene pripadnike sveli na puke marionete. U Engleskom građanskom ratu, koji je besneo od 1642. do 1646, mason i kralj od loze Stjuarta, Carls I (Charles I) pobeđen je u borbi a kasnije i pogubljen. Monarhija je zakratko zbačena i zamenjena vladom lorda zaštitnika Olivera Kromvela (Oliver Cromvvell), koji je takođe bio mason. Ovo može da zvuči čudno i kontradiktorno, ali nije tako. Ostvarenje Programa je osnovni motiv, zapravo jedini motiv Bratstva. Ako to znači da treba zameniti masona i pripadnika loze Stjuart koji neće da sprovodi Program kako treba, sa nekim masonom koji će to činiti, onda neka bude tako. Kraj kraljevske loze Stjuart nije toliko značajan kako to može da nam izgleda. Elita Bratstva i reptilijanci ne mare za to ko će sprovesti njihov Program, dok god to neko čini, a najuticajniji pripadnici njihovih krvnih loza nisu uvek oni najpoznatiji. Često oni najuticajniji među njima rade u pozadini ,,iza kulisa”, tamo gde leži stvarna moć. Stjuarti su lepo poslužili za neko vreme, ali svi su zamenljivi u ime ostvarenja cilja, a do tog vremena su već bile oformljene i druge strukture za upravljanje zemljama preko mreža tajnih društava, koje su koristile muškarce ili žene na vodećim mestima kao svoj paravan. Moć jednog vladara koji upravlja celom zemljom bilaje prošlost, a to je svakako bio slučaj i u Ujedinjenom Kraljevstvu posle smaknuća Čarlsa I. Čak i kada je monarhija ponovo uspostavljena sa Čarlsom II (Charles II), onda je bila samo marioneta u rukama Bratstva i primao je naređenja, baš kao što je to činio i Oliver Kromvel, kada je godine 1655. dozvolio Jevrejima (Arijevcima) da se vrate u Englesku po prvi put od kada su isterani od strane Edvarda I (Edvvard I) 1290. godine. To je bilo vreme kada se Crno plemstvo u Amsterdamu pripremalo da postavi svog čoveka, Viljema od Oranža, na britanski tron. Sve što se događa prepliće se sa svim drugim na najupečatljiviji način, zato što je sve kooradinirano iz niže četvrte dimenzije, iz koje se može videti ova naša. Hrišćanska crkva je podeljena na rivaiske i nasilne frakcije od strane rozenkrojcera, Martina Lutera, a pojavila se i jedna opaka vrsta protestantske vere, zvana kalvinizam. Njen osnivač „Džon Kalvin” je zapravo bio Žan Kauin (Jean Cauin) iz Nujona (Noyons), Francuska, koji se školovao na koledžu Montegju (College du Montagu) kojim je upravljalo Bratstvo. To je takođe mesto na kome je školovan Ignacijus Lojola (Ignatius Loyola), „katolički” osnivač jezuita ili društva Isusovaca. Kauin
(Cauin) se preselio u Pariz a zatim u Ženevu, u Švajcarskoj, gde je postao poznat kao Koen (Cohen). Taj naziv se odnosi na reč „sveštenik” i vodi poreklo još iz staroegipatskih škola mistike. U Ženevi on je razvio ili je neko drugi za njega to uradio, filozofiju kasnije poznatu kao kalvinizam. Zatim je opet promenio svoje ime iz Koen u Kalvin (Calvin), da bi ga učinio prihvatljivijim za Engleze, koji su sada postali primarna meta ove nove religije - još jedne koja je stvorena iz istog izvora kao i sve ostale. Kalvinizam je bio religija iskonstruisana za ostvarenje sledeće etape velikog plana. Ona se strogo fokusirala na deset „Mojsijevih” zapovesti i na tekstove Starog Zaveta (naravno, tumačene bukvalno a ne simbolično). Ali to je i bila presudna stvar. Do tog trenutka hrišćanska religija zabranjivala je zelenaštvo, to jest, naplaćivanje interesa na zajam. Sada, sa bankarima Crnog plemstva koji su činili manevre da preuzmu vlast nad Engleskom, hrišćanskom zemljom, koristeći za to navodno izrazito „hrišćansku” aristokratiju, došlo je vreme da se okonača pređašnja praksa i da zelenaštvo postane opšteprihvaćena pojava. Zato je kalvinizam podržavao naplaćivanje interesa na zajam i zemlja koja se time naveliko okoristila bila je Švajcarska, u kojoj je ta zavera i smišljena, jer je postala centar svetskog sistema privatnog bankarstva. Još jedna uloga kalvinizma bila je da insistira na spaljivanju veštica i da radeći tako ukloni još znanja iz javnog opticaja. Crno plemstvo je želelo svog čoveka, Viljema od Oranža, na tronu, a da bi to postiglo morali su da uklone Carlsa I, čoveka koga su na kraju pogubili odrubivši mu glavu, 1649. godine. Kalvinizam je korišćen da nezadovoljstvo monarhijom uzavri i tada je naišao Oliver Kromvel, da odigra svoju ulogu u još jednom veštački stvorenom konfliktu, kada su njegovi „raundhedsi” sreli monarhiste u Engleskom građanskom ratu 3. septembra 1921. Publikacija lorda Alfreda Daglasa (Lord Alfred Douglas), zvana „Cisto engleski” predstavila je sadržaj prepiske koja se odnosila na zaveru koja je stajala iza ubistva Carlsa I. U njoj se kaže da su obimni podaci nađeni u Malhejmskoj sinagogi (Synagogue of Mulheim) od strane L. A. Van Velkerta (L. A. Van Valckert). Oni su bili napisani na nemačkom i bili su izgubljeni još od Napoleonovih ratova. Podatak upisan 6. juna 1647. u kome se Oliver Kromvel obraća nekom Ebonizeru Pratu (Ebonezer Pratt) kaže (prevedeno na savremeni jezik) sledeće: „Zauzvrat za finasijsku podršku, zagovaraću dopuštanje ulaska Jevreja u Englesku; ipak, ovo je nemoguće dok je Carls živ. Carls ne može da bude pogubljen bez suđenja, za šta trenutno ne postoji opravdana osnova. Zbog toga, savetujem da Carls bude ubijen, ali neću da imam ništa sa pripremanjem ubistva, iako sam voljan da pomognem oko njegovog bekstva.” Na to Ebonizer Prat odgovara 12. jula 1647.:
^
„Odobriće finansijsku pomoć čim Carls bude uklonjen a Jevrejima dopušten povratak. Ubistvo je suviše opasno. Carlsu treba da bude pružena prilika da pobegne. Njegovo hvatanje će zatim učiniti suđenje i egzekuciju mogućim. Podrška će tada biti širokogruda, ali je beskorisno raspravljati o uslovima dok suđenje ne počne.” 7*34/
Ova publikacija je toliko otkrivala da je mreža Bratstva dala da se njen izdavač, Iord Alfred Daglas (lord Alfred Douglas), uhapsi na osnovu navodne klevete koju je u svom časopisu štampao o Vinstonu Cerčilu. Kako neko uopšte može da okleveće satanistu kao što je Čerčil, teško je razumeti. Tema prepiske između Kromvela i Prata se odrazila u stvarnim zbivanjima tog doba. 12. novembra 1647, Čarlsu I je dozvoljeno da pobegne i neko vreme je proveo „sakriven” na ostrvu Vajt (Isle of Wight), koje se nalazi uz južnu obalu Engleske, baš na mestu na kome ja pišem ovo poglavlje. Čarls I je zatim ponovo uhvaćen i kada je već izgledalo da je došlo do sporazuma između njega i parlamenta, kojim bi se poštedeo njegov život, Kromvel, koji je tada već bio na mestu Iorda zaštitnika, otpustio je sve članove parlamenta koji su podržavali taj sporazum. Istorija one koji su ostali naziva „Rump Parliament”. Kromvel je zatim naredio ponovno suđenje, jer je njegov sporazum sa onima koji su ga u pozadini podržavali i finansirali iz Amsterdama, bio da Čarls bude pogubljen. Osudu protiv Čarlsa je doneo Isak Dorislaus (Isaac Dorislaus), agent koji je u Engleskoj radio za Manaseha ben Izraela (Manasseh ben Israel), jednog od glavnih amsterdamskih finansjera Kromvelove „revolucije”. /*35/ Ishod „suđenja” bilo je javno pogubljenje (odrubljivanjem glave) Čarlsa I, a odmah posle toga je Kromvel dozvolio povratak „Jevreja” u Englesku. Ja ću ponovo istaći da mi ovde ne govorimo stvarno o Jevrejima, već o finansijskoj hijerarhiji Crnog plemstva i o pripadnicima Bratstva koji su se krili iza naziva „Jevreji”, nemilosrdno manipulišući masama onih koji su za sebe smatrali da su jevrejskog porekla. Posle smrti Olivera Kromvela, godine 1661, mnogi njegovi kalvinistički puritanski sledbenici zaputili su se u Ameriku, da bi pobegli od „religioznog progona” koji je usledio posle ponovnog uspostavljanja monarhije pod Čarlsom II. To su bili oni religiozni fanatici koji su izvršili pokolj među starosedeocima američkog kotinenta, u ime svog „Boga”. Bankari Crnog plemstva iz Amsterdama izazvali su finansijsku depresiju u Engleskoj da bi bodrili vlast Čarlsa II. Na kraju je, ipak, postignut dogovor o „miru” između Holandije i Engleske, 1667. godine u kojoj je Viljem od Oranža oženio Mariju, kćerku vojvode od Jorka (Duke of York). Kada je Čarls II umro, 1685. godine, vojvoda od Jorka je bio taj koji je postao novi kralj, Džejms II (James II). Sada je sve što je Bratstvu preostalo da uradi bilo da ga ukloni sa trona i njihov čovek bi postao kralj Engleske. Počeli su da potkupljuju najuglednije aristokrate koje su podržavale Džejmsa II, a prvi koji je zagrizao mamac bio je reptilijanac, Džon Čerčil, vojvoda od Marlboroa (John Churchill, Duke of Marlborough). O tačnom iznosu mita se nagađalo, a istraživač E. Malins (Euctice Mullins) smatra na osnovu dokaza koje je prikupio, da ja on iznosio oko 350.000 funti. /*36/ Moderna verzija masonstva brzo se širila i narastala iz svojih maglovitih početaka među templarima i drugim školama mistike. „Bog” masona je slučajno baš božanstvo zvano Jahbulon, kao što oni inicirani na više nivoe dobro znaju, ali onima koji su na nižim to nije poznato. Kredo Mutva, šaman afričkog plemena Zulu, kaže da u Africi posvećenici već vekovima znaju da je Jahbulon ime vođe Čitauri reptilijanaca. Velika većina masona ovo ne zna, ali njihovo tajno društvo predstavlja paravan za obožavanje reptilijanaca i sprovođenje reptilijanske moći.
Isto je i sa templarima, od kojih su masoni i potekli. Engleska velika loža - gde se nalazi centar reptilijanske mreže - zvanično je oformljena 24. juna 1717. godine. To je dan praznika sv. Jovana Krstitelja, što je bio sveti dan viteza templara, a predstavlja i očigledno upućivanje na viteze hospitalce sv. Jovana od Jerusalima (danas red Malteških viteza). Jovan Krstitelj je svetac i zaštitnik masona kao i templara, jer je Oanes (Oannes) bio još jedan oblik imena Jovan u Vavilonu, a Oanes je bilo drugo ime za Nimroda. Irska velika loža osnovana je nekih šest ili sedam godina kasnije. Većina oblasnih loža koje su se pojavile među regimentama britanske vojske bile su odobrene od strane lrske a ne Engleske velike lože. Škotski klanovi doneli su masonski pokret svojim srodnicima u Francuskoj i ja bi trebalo da u vezi s tim posebno istaknem jednog čoveka, Endrjua Majkla Remsija (Andrew Michael Ramsay), koji je bio tutor škotskog pretendenta na tron od loze Stjuart, princa Carlija Lepog (Bonnie Prince Charli). Remsi je bio rođen u Škotskoj oko 1680. i bio je blizak prijatelj Isaka Njutna, velikog majstora Sionskog priorata. On je bio član raznih elitnih grupacija, uključujući tu i ogranak rozenkrojcera, zvanu Filadelfijci (Philadelphians) (nazvanu po gradu iz koga je bilo upravljano Američkim ratom za nezavisnost) i francuski viteški red svetog Lazara (Ordre of St Lazarus). Mnoge od tih elitnih grupa davale su svojim posevećenicima ezoterijska imena, pa je Remsijevo ime u Bratstvu je bilo „Ševalje” (Chevalier). /*37/ On je bio značajan činilac u širenju slobodnog zidarstva i posebno je zapamćen u masonskim krugovima zbog dve verzije jednog istog govora, koji je održao u decembru 1736. i martu 1737. godine. On je postao poznat pod imenom Remsijev govor i u njemu je on izložio nešto od masonskog istorijata. Tu je potvrdio da ono dolazi iz škola misterija antičkih vremena, u kojima se poštovao kult boginje Dijane, Minerve i lzide (Semiramide). Rekao je i da je slobodno zidarstvo (masonstvo) poteklo iz Svete zemlje u vreme krstaških ratova (viteza templara) i da njegovo poreklo nije vezano za klesare kamena (engl. - stone masons). Remsi je rekao da je njihov „Red” (red Templa) bio u tesnoj zajednici sa vitezima svetog Jovana iz Jerusalima (Malte) i od tog vremena, kako on kaže: ,,su naše lože uzele zajednički naziv lože svetog Jovana”. /*38/ U Francuskoj se pojavio vrlo važan izdanak, nastao ujedinjenjem Jakobitskog pokreta i masona, koji je postao poznat pod nazivom masonski Veliki orijent. /*39/ Veliki orijent u Francuskoj će postati sila koja će stajati iza manipulacije i koordinacije Francuske revolucije. Sa tačke gledišta Bratstva, te „narodne” revolucije nisu imale nikakve veze sa slobodom, već sa daljnjom implementacijom Programa za globalnu kontrolu. Poznati poklič francuskih revolucionara: „Sloboda, jednakost, bratstvo”, zapravo je masonski moto.
UMETNOST MANIPULACIJE Kako je moč religije počela da bledi, stvorena je druga vrsta zatvora za ljudski um. Mi ga zovemo, prilično hrabro, „nauka”. Nije to prava nauka, to je zvanična nauka, ona koja tvrdi da je svet materijalnog sve što postoji i da nema nastavka života posle „smrti”. Bratstvo je jednostavno moralo da nađe neku alternativu za
one koji su odbacivali religiju, da bi se osiguralo da oni nikada ne shvate da smo svi mi deo multidimenzionalne beskrajne svesti koja je inkarnirana u fizičkom telu da bi proživela jedan period intenzivnih iskustava na putu svoje evolucije; da mi ne „umiremo”, jer mi ne možemo umreti. Energija je svest, a energija ne može biti uništena, već samo transformisana u neki drugi oblik energije. Kada shvatite da vas ne sačinjava (samo) vaše fizičko telo, već beskrajna, večna svest koja tom telu daje život, vaše shvatanje samih sebe i svojih potencijala se širi preko moći merenja. Kakvu to samo noćnu moru mora da predstavlja za one koji žele da silom nametnu svoju kontrolu. Dakle, kroz mreže masonskih društava, formirano je Kraljevsko društvo, opet u Londonu, uz kraljevsko ovlašćenje Carlsa II, 1662. godine. To društvo je bilo prvi skup naučnika i inžinjera na svetu i ono će imati dominantan uticaj na smer u kome će se kretati „nauka”. Bukvalno svi prvobitni članovi Kraljevskog društva bili su masoni, koji su dobro znali da je smer u kome nauka ide neistinit i pogrešan. Nema sumnje da isto važi i danas. A sada će se opet pojaviti neka nama već poznata imena. „Otac” Kraljevskog društva, za koga se govorilo da im je najveća inspiracija još pre nego što je „umro” (ili se samo premestio s mesta na mesto) bio Frensis Bejkon, vodeći rozenkrojcer, prevodilac Biblije i onaj koji je osmislio masonska društva. Na spiskovima istaknutih članova Kraljevskog društva pojavljuju se imena: lsaka Njutna, rozenkrojcera i velikog majstora Sionskog priorata; Elijasa Ašmolea (Elias Ashmole), jednog od prvih masona; i Andrjua Majkla „Sevalje” Remsija, zvezde vodilje masona, koji je primljen u Kraljevsko društvo bez posedovanja ikakve naučne kvalifikacije. Još jedan od njih bio je Džon Birom (John Byrom), mason i član Kabala kluba, poznatog i kao klub Sunca. /*40/ Godine 1984. više od 500 njegovih spisa nađeno je u kući u Mančesteru, a oni su sadržali i informacije o svetoj geometriji, arhitekturi i kabalistične, masonske, kao i dmge alhemijske ezoterijske simbole. /*41/ Ašmole /*42/ je bio izuzetno dobro povezan i održavao je bliske veze sa „Nevidljivom akademijom”, koja se sastajala u Oksfordu počev od 1650. godine. Stvaranje upravo takve jedne gmpe je predloženo od strane Fransisa Bejkona u njegovoj knjizi „Nova Atlantida”. Toj „Nevidljivoj akademiji” pripadao je i poznati naučnik Robert Bojl, još jedan od velikih majstora Sionskog priorata, kao i ser Kristofer Vren, arhitekta koji je stajao iza gradnje katedrale sv. Pavla u centm grada Londona, koji je bio finansijski centar Crnog plemstva i Vavilonskog Bratstva. Obojica su bil veliki majstori reda Rozenkrojcera. Izgradnju katedrale sv. Pavla, kao i obnavljanje grada u celini, omogućio je londonski veliki požar iz 1666. godine, a kako je to samo interesantno da su i Vren, koji je izgradio katedralu sve- tog Pavla na mestu gde je nekada bilo mesto obožavanja boginje Dijane, kao i Robert Huk (Robert Hook), jedan od trojice preživelih iz centra grada zahvaćenog požarom, obojica bili članovi Kraljevskog društva i visoko inicirani u tajnim dmštvima. Novi centar Londona je sagrađen po masonskom projektu ulica, sa rasporedom i oblikom zgrada koji se baziraju na poznavanju položaja zemljine energetske rešetke u tom delu sveta i načina na koji njome može najefikasnije da se manipuliše.
Kraljevsko društvo je bilo i još uvek jeste nešto više nego samo grupa naučnika. U svojoj biti ono je tajno društvo, kontrolisano, zapravo i stvoreno, od strane Vavilonskog Bratstva. Da biste dobili potvrdu ovoga, pogledajte samo ko je sve iniciran u ezoteriju a stoji iza jedne organizacije koja poriče ezoterijska znanja. To postaje još očiglednije kada uzmete u obzir poreklo jedne druge grupe ezoterijskih posvećenika koja se stopila sa Kraljevskim društvom. Oni su sebe nazivali Lunarnim društvom, zato što su se sastajali jednom mesečno, u noći punog meseca. /*43/ Među njegovim članovima bili su Bendžamin Frenklin, mason, rozenkrojcer i jedan od osnivača SAD, o kome će kasnije biti više reči, kao i Carls Darvin, čovek koga će koristiti da promovišu verovanje u ovaj „svet je sve što postoji” nauku i preživljavanje najsposobnijih putem prirodne selekcije. /*44/ Džosaja Vedžvud (Josia Wedgwood), pripadnik keramičke imperije Vedžvudovih, bio je još jedan član Lunarnog društva, a njegova kćer se udala za sina Erazma Darvina, autora „Zoonomije”, Roberta Dravina i tako postala majka Čarlsu Darvinu! /*45/ Ista ta loza je dala i Tomasa Maltusa (Tomas Malthus), čiju bolesno rasističku veru su koristili Adolf Hitler, Henri Kisindžer kao i mnogi drugi istaknuti Ijudi Bratstva, da bi time opravdali genocid nad „nižim” rasama, kao i da bi održali genetsku čistoću ljudskih nosilaca reptilijanskih gena - reptila-arijevaca. /*46/ Maltus, koji je bio anglikanski propovednik, rekao je da su bolesti i užasni uslovi života za široke mase od esencijalne važnosti da bi se zaustavilo preveliko razmnožavanje ljudi i razređivanje krvi „više” (bele) rase. Ovo je samo jedan od njegovih bisera mudrosti: ,,Mi smo vezani čašću i pravdom da zvanično uskratimo pravo siromašnima da mogu sami da se izdržavaju.U tom cilju, ja ću predložiti da se donese zakon koje će odrediti da nijedno dete rođeno... nikada neće imati pravo na pomoć parohije... (Nezakonito) dete je, govoreći u poređenjima, od male vrednosti za društvo, jer će drugi omah da odrede njegovo mesto... Sva deca koja se rađaju iznad one granice koja je potrebna da se održi populacija na ovom (željenom) nivou, neophodno je da nestanu, osim ako se za njih ne napravi mesto tako što će neka od odraslih osoba umreti.” /*47/ Ekonomista, Džon Majnard Kejns (John Maynard Keynes), čiji su principi dominirali vođenjem većine ekonomskih politika, mislio je da je Maltus genije, a Darvin i njegov krug su verovali da je on neprikosnoveni gospodar logičkog razmišljanja. /*48/ Još jedan od glavnih ljudi u zvaničnom osporavanju „Boga” i tvrdnji da ne postoji večna duša, bio je Francuz, Rene Dekart, rođen 1596. koji je nazivan „ocem moderne filozofije”. /*50/ Dekarta je školovao rimokatolički ogranak Vavilonskog Bratstva, jezuiti. On je sam sebe nazivao rimokatolikom ceo svoj život, a njegove knjige su pritom stavljene na katoličku listu zabranjene literature. Njegove poglede na svet će kasnije još proširiti Isak Njutn. Obojica su bila fascinirana ezoteričnim znanjem i alhemijom. Na tom primeru možemo lepo videti da je ista ona sila koja je stvorila religije starog sveta, takođe stvorila novu „nauku”. Ova tradicija se danas nastavlja pod okriljem pokreta poznatog kao
humanizam. Njegov manifest, štampan 1953. kaže da univerzum postoji sam po sebi a da nije stvoren; moderna nauka nudi jedinu prihvatljivu definiciju univerzuma i ljudskih vrednosti uopšte; a kada umrete prestajete da postojite. Ove dve očigledne suprotnosti, religija i nauka, zapravo imaju mnogo toga zajedničkog, ali posebno jednu stvar. Obe poriču pravu prirodu onoga što mi (ljudska bića) jesmo, kao i moć koju imamo unutar sebe da kontrolišemo sopstvenu sudbinu. Jednom kada to shvatimo, pojmimo bezgraničnu moć i kada se sa njom povežemo, kontrola reptilijanaca i njihovih krvnih loza će prestati. Pravo lice Vavilonskog Bratstva nosi beskrajan niz „maski” koje se međusobno prepliću, ali je stvaranje masonerije omogućilo stvaranje mreže koja će delati kao globalni kooradinator za hiljade tih „maski”, koje tako mogu međusobno da komuniciraju. Neke od „maski” rade unutar jedne iste grupe ili društvene oblasti, ali većina njih, a naročito one najvažnije, kao što je slobodno zidarstvo, delaju putem organizacija i grupa koje na površini izgledaju sukobljene jedna sa drugom. To služi kao sredstvo da ista „maska” manipuliše sukobima i ratovima, kao i da upravlja društvenim scenama, politikom i religijom da bi se ostvario napredak velikog Programa Bratstva. Sada su se stekli uslovi da se „pntisne dugme” za prelazak u sledeću fazu ostvarenja plana. A to je reptilsko-anjevska kontrola Afrike, Australije, Novog Zelanda i najvećeg zgoditka, Amerike.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12
„Okultna zavera” - str. 51 Michael Belgent i Richard Leigh „Hram i loža” (Arcade Publishing, New York, 1989.) - str. 106 „Sveta krv, Sveti gral” - str. 446-447 Ibid. Ibid - str. 141 Gerard de Sede je napisao seriju kniga „Zlato renesanse” (Paris 1967.); „Fantastična rasa” (Paris 1973.); „Pravi podaci o zagonetci renesanse” (Vestric 1975.); „Templari su među nama”(Paris 1976.); i „Znak: ruža + krst” (Paris 1977.) „Okultna zavera” - str. 47 Ibid - str. 74 Manly P. Hall „Tajna učenja svih doba” „Prokletstvo neznanja”, knjiga II - str. 30 Ibid - str. 32 „Okultna zavera” - str. 51-52
13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49
George C. Andrews „Vanzemaljci među nama” (Llewelllyn Publications, St Paul, Minesota, USA, 1993.) - str. 76 „Tajna učenja svih doba” - str. CLXV-CLXVIII Ibid. Ibid. Ibid. „Otkriće templara” - str. 137 „Tajna učenja svih doba” - str. CLXVI Ibid - str. CLXV Ibid - str. CLXVI Ibid - str. CLXVI Ibid - str. CLXIV Ibid. Ibid. „Okultna zavera” - str. 17 „Prokletstvo neznanja”, knjiga I - str. 219 „Prokletstvo Kanana” - str. 44 Frederick J. Pohl „Princ Henry Sinclair - njegova ekspedicija u Novi svet 1398. godine” (Numbus Publishing, HaliFax, Nova Sotia, originalno izdanje 1967.) - str. 18 Ibid. „Hram i loža” - str. 119 Ibid - str. 120 Ibid. Citirano u knjizi „Prokletstvo Kanana” - str. 83 Ibid - str.120 Ibid. „Hram i loža” Ibid - str. 189 „Prokletstvo Kanana” - str. 40 „Otkriće templara” - str. 139 Ibid - str. 139, 140 „Okultna zavera” - str. 56 lan T. Taylor „U Ijudskim umovima” - Darvin i „Novi svetski poredak” (TFE Publishing, Toronto, Canada, 1984.), odličan ekspoze prevare zvane „nauka” - str. 55 Ibid - str. 58 Ibid - str. 55 Ibid - str. 59-65 Iz dela po imenu Esej iz 1878. ,,U Ijudskim umovima” - str. 63 Ibid - str. 29
DEVETO POGLAVUE
Zemlja „ slobodnih” ajmoćnija zemlja na planeti u današnje vreme izgleda da su Sjedinjene Američke Države, ako verujete u ono što se priča. Ali Sjedinjene Države su uvek bile kontrolisane iz Londona, i još uvek su. Amerika nikada nije bila zemlja slobodnih, a vreme je da to postane. Pažnja sveta je bila usmerena na veliku, lošu Ameriku, kao na globalnog nitkova, dok su za sve to vreme događaji za koje je okrivljavana Amerika bili orkestrirani od strane elite Vavilonskog Bratstva iz Engleske, kao i sa drugih mesta. Ono što hoću da istaknem je da kada kažem da je centar u Engleskoj, preciznije u Londonu, ne mislim na britansku vladu, već da je iz istorijskih i drugih razloga glavni operativni centar mreže tajnih društava Bratstva reptilijanaca smešten u Londonu, ili Novoj Troji, a u velikoj meri takođe i u Parizu, Briselu i Rimu. Feničani su se iskrcali na Američki kontinent u drevna vremena i ono što izgleda kao ostaci egipatske (orjentalne) arhitekture, nađeno je u Velikom kanjonu ranih godina XX veka, iako je znanje o tom događaju kasnije sasvim potisnuto. Nazivanje američkog grada Feniksa, u Arizoni, Dolinom Sunca bilo je naaahnuto razumevanjem prave istorije te oblasti, bez obzira na to šta zvanična verzija želi da ljudi poveruju. Postoje dokazi da su se Velšani, Irci, Englezi i Skoti iskrcali na obale severne Amerike mnogo vekova pre Kolumba. Zvanična priča koja kaže da je Kristofer Kolumbo prvi otkrio Ameriku je naprosto smešna. Na nekoliko milja od Edinburga u Škotskoj i danas stoji Roslinska kapela, taj „Sveti gral” elite Bratstva. Temelji su joj u obliku templarskog krsta a podigla ju je porodica St Kler/Sinkler i tu se nalazi gomila ezoterijskih simbola. Budući da je kapela započeta 1446. a dovršena 1480-ih, neverovatno je da duborez u kamenu sadrži predstave slatkog kukuruza i biljke kakti koji se mogu naći samo u Americi, a Kristofer Kolumbo nije „otkrio” taj kontinent do 1492. godine! Kako je to moguće? Zapravo to i nije neka misterija. Kristofer Kolumbo nije bio čak ni blizu toga da bude prvi čovek (s ove strane sveta) koji će se iskrcati na Američki kontinent. Feničani, Nordijci, Irci, Velšani, Bretonci, Baskijci i Portugalci su svi plovili do Amerike pre njega, a to je učinio i princ Henri Sinkler od Roslina, kao što je dokumentovano u jednoj retkoj knjizi od autora Frederika J. Pola (Frederik J. Pohl), zvanoj „Putovanja princa Herija Sinklera u novi svet godine 1398.”. Sinkler je pošao na taj put sa još jednim pripadnikom krvne loze Bratstva, iz porodice Zino (Zeno), jedne od istaknutih porodica Crnog plemstva iz
N
Venecije. Sinkler i Antonio Zino doplovili su do onoga što danas zovemo Njufaundlend i iskrcali se na obalu Nove Škotske, 1398. godine. Opis zemlje koju su našli, dobijen iz Antonijevih pisama savršeno se do detalja slaže sa jednom oblasti u kojoj se nalaze depoziti katrana u zemlji Piktu u Novoj Škotskoj, nedaleko od mesta na kome je danas grad Novi Glazgov. Sinkler je izašao na kopno tamo gde se danas nalazi Nova Engleska. U Masačusetsu, na mestu zvanom Prospekt Hill u Westfordu, 25 milja od Bostona, predstava mača i oklopljenog viteza je nađena uklesana u steni. T. C. Letbridž (T. C. Lethbridge) iz Engleske, kaže da oružije, oklop i heraldički znaci koji se tu vide potiču od viteza iz kasnog XIV veka, poreklom iz severne Škotske, koji je: „rođak prvog Sinklera, erla od Orknija (Earl of Orkney)”. /*!/ Bratstvo je znalo za postojanje Amerike hiljadama godina, a Kristofer Kolumbo je iskorišćen da napravi njeno zvanično otkriće, da bi okupacija Amerike mogla da počne. Ovo je priča o tome kako je to urađeno. Najslavniji veliki majstor Hristovih viteza (što je ime koje su, posle čistke iz 1307. godine, u Francuskoj, prisvojili templari koji su tada došli u Portugal) bio je princ Henri Moreplovac (Prince Henrey the Navigator), koji je živeo između 1394. i 1460. godine. Izraz „navigator” ili „nautioner” koristili su vitezi templari i Sionski priorat kao naziv za svog velikog majstora, pa nije iznenađujuće što su ovu praksu nastavili da upražnjavaju Hristovi vitezi, koji su bili paravan za templare. Princ Henri je bio pomorski istraživač kraljevske (reptilijanske ) krvi i njegovi su mornari bili ti koji su „otkrili” Maderu i Azore, ostrva koja predstvaljaju dva moguća ostatka kopna koje je nekada bilo Atlantida. Zahvaljujući svojoj povezanosti sa Bratstvom i pristupu njegovom znanju, on je mogao da dođe do mnogih mapa koja su na svojim putovanjima napravili Feničani i drugi, uključujući tu i one koje su beležile postojanje Američkog kontinenta. Samo nešto malo preko dvadeset godina pošto je Kolumbo zaplovio put Amerike, izvinite „Indije”, otomanski turski admiral, Piri Reijs (Piri Reis), nacrtao je mapu toga kako je kopnena masa na Antarktiku izgledala 300 godina pre nego što je taj kontinent otkriven! Tačnost njegove mape je potvrđena modernim istraživačkim tehnikama. Dakle, kako je on mogao da uradi tako nešto? On je rekao da je mapu nacrtao koristeći se ranijim radovima te vrste, a to su isti oni izvori podataka koji su bili dostupni princu Henriju Moreplovcu (Navigatoru) i Hristovim vitezima templarima. Ovo postaje veoma važno kada shvatite da je jedan od pomorskih kapetana u službi princa Henrija bio tast ...Kristofera Kolumba. Nije taj tip tražio Indiju. Znao je on sve vreme tačno gde se uputio. To je razlog iz kog su mnogi pomorski istraživači i oni koji su oplovili svet, kao što su Vasko da Gama i Amerigo Vespuči, došli iz Portugala. Takođe, jednog kasnijeg pomorca, kapetana Kuka, koji je „otkrio” Australiju, kontrolisalo je Bratstvo preko Kraljevskog društva iz Londona. Kao što je objasnio masonski istoričar, Menli P. Hal, Kolumbo je bio povezan sa mrežom tajnih društava u Đenovi i severnoj Italiji, bastionu Crnog plemstva Venecijanca-Feničana i reptilijanskih genetskih mešanaca. U jednom trenutku on je bio angažovan od strane Renea Anžujskog (loza Ramzes-Piso-Buš), pripadnika reptilijanske kuće Lorene, člana Vavilonskog Bratstva i plemića sa beskrajnim vezama širom Evrope, uključujući tu i Đenovu i Veneciju. Kolumbo (čije je pravo ime bilo Kolon (Colon),
bio je pripadnik grupe koja je bila inspirisana radovima pesnika Dantea, koji je bio veoma aktivan katar i templar, a zastava koju je Kolumbo istakao na svojim brodovima, na putu do Amerike, bila je ukrašena crvenim krstom na beloj pozadini. Odlučujuću podršku Kolumbu pružila su dvojica visoko iniciranih u mreži Vavilonskog Bratstva, Lorenco de Mediči (Lorenzo de Medici) pripadnik jedne od najmoćnijih venecijanskih reptilijanskih porodica i umetnik Leonardo da Vinči, veliki majstor Sionskog priorata, tajnog društva Merovinške loze (Ramzes-Piso- Buš). Kolumba su podržavali kralj Feradinand od Spanije i njegova žena kraljica lzabela od Kastilje (oboje od loze Ramzes-Piso-Buš). Oni su bili ti koji su pokrenuli jezivu špansku inkviziciju koja je počela sa radom 1478. godine. I nije ukinuta sve do 1834. godine. Pet godina pošto se Kolumbo iskrcao na Karibima, Italijan poznat po imenu Džon Kabot (John Cabot) je zaplovio iz templarske luke Bristola, na zapadu Engleske, da bi zvanično otkrio Njufaundlend, Novu Škotsku i Severnu Ameriku. Naziv luke Bristol razvio se od imena boginje Barati i nekada je zvan „Caer Brito”. Bristol je bio centar viteza templara i oblast grada koja se danas zove Templ Mits (Temple Meats) govori o tome. Kabota je podržao engleski kralj Henri VII, a Kabotov sin, Sebastijan, rođen u Veneciji bio je Henrijev istraživač i crtač mapa. Sebastijan je takođe plovio do Haston Beja u Kanadi i predvodio je ekspediciju u Južnoj Americi u ime Španaca. Kabotovi su rekli da su tražili Aziju. Zvanična istorija ne povezuje Kabota i Kolumba, ali svakako ne zbog nedostatka dokaza za to. Pravo ime Džona Kabota bilo je Đovani Kaboto (Jovanni Caboto). On je bio naturalizovani Venecijanac koji je došao iz Đenove - baš onog grada u kome je Kolumbo delovao, baš kada je i Kabot bio tamo. Menli P. Hal, koji je i sam mason visokog stepena, kaže da su obojica bili povezani sa istim tajnim društvima i „Mudracima sa Istoka”. On u svojoj knjizi „Sastanak Amerike sa sudbinom” navodi sledeće: „Istraživači koji su otvorili Novi svet osvajanjima, činili su to prateći jedan viši plan u kome su oni bili izvršioci ponovnog otkrivanja pre nego stvarnog otkrivanja tog sveta. Vrlo malo se zna o poreklu, životima, karakterima i vladanju ovih neustrašivih avanturista. Iako su oni živeli u veku bogatom istoričarima i geografima, oni su našli za shodno ili da o njima ćute, ili da izmisle o njima podatke koji bi bili prihvatljivi ali bez pravog značenja”. /*2/ Naravno da jesu. Oni nisu želeli da ljudi znaju istinu o tome kako je sve to prevara i deo dugoročnog ostvarivanja Programa Bratstva. Prvo stalno englesko naselje u zemlji koja će se jednom zvati SAD, nastalo je u Džejmstaunu, Virdžinija, u ranom XVII veku. Kaže se da je Virdžinija dobila ime po Hizabeti I, koja je, potpuno pogrešno, nosila ime „kraljice device” („virgin queen”). Mnogo je verovatnije, naročito sudeći prema njegovom poreklu, da je grad dobio ime po devičanskoj boginji drevnog Vavilona, kraljici Semiramidi i njenom egipatskom izrazu, Izidi. Mnogi članovi porodice Frensisa Bejkona bili su među prvim
doseljenicima, a isto je bilo i sa puritancima-kalvinistima, koji su se oblačili u crno i nosili visoke šešire, a koji su se ponašali prema starosedeocima, kao i prema vlastitim ženama, neljudski i arogantno izvan svakog poimanja. Sa doseljenicima, kako je Bratstvo napredovalo u zauzimanju naše planete, u Novi svet došle su i reptilijanske krvne loze, pripadnici evropskih aristokratskih i kraljevskih porodica, koji će postati poslovne vođe, bankari, predsednici i članovi administracije jedne nove zemlje Sjedinjenih Američkih Država. Finansijsko i zemljišno posedovanje Amerike je od početka osigurano putem posredovanja Virdžinija Kompanije, koju je stvorio kralj Džejms l (Ramzes-Piso-Buš), 1606. godine. Džejms je dodelio vitešku titulu Frensisu Bejkonu i postavio ga na mnoge važne pozicije u vladi, uključujući tu i mesto lorda kancelara Engleske. Pod Džejmsovim pokroviteljstvom templari, rozenkrojceri kao i pripadnici dmgih tajnih društava udružili su svoje sile pod jedinstvenim nazivom masoni. Pogledajte neke od ranih članova Virdžinija kompanije - Frensis Bekon (Frensis Bacon), erl od Pimbroka (Earl of Pembroke), erl od Montgomerija (Earl of Montgomery), erl od Salsburija (Earl of Salisbury), erl od Northemptona (Earl of Northampton) i lord od Sauthemptona (Lord of Southampton). Svi oni su pripadali reptilijanskim lozama Bratstva. Virdžinija Kompanija i dalje postoji, delajući pod dmgim imenima i dalje kontroliše Sjedinjene Države, kao što ću uskoro objasniti. Masoni su na čelu promena koje vode od otvorene do prikrivene britanske vladavine Severnom Amerikom. Ako Amerikanci žele da razumeju u čemu se zavera sastoji, treba da u sasvim novom svetlu sagledaju poreklo i motivaciju mnogih svojih „očeva” ili ti osnivača. Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin) je bio Henri Kisindžer (Henry Kissinger) svog vremena. On je u svojim novinama „The Pennsylvania Gazette” („Pansilvanijska gazeta”) štampao prvi članak o masonima, a postao je i javno njihov član u febmam 1731. da bi na kraju bio proglašen za velikog majstora cele provincije u Pansilvaniji, 1734. godine. Te iste godine Frenklin je štampao prvu masonsku knjigu u Americi, a prve zabeležene američke lože su osnovane u njegovoj provinciji, u Filadelfiji. A odakle se upravljalo američkim ratom za „nezavisnost”? Iz Filadelfije i tamo još uvek možete naći Zvono slobode (engl.- Liberty Bell) - simbol Bel-a, boga Sunca Feničana i Arijevaca. Kod jezika Feničana akcent je na zvuku a ne na izgovom i integralno značenje za tajni, simbolični jezik reptila-Arijevaca ima zvuk, a ne reč. Frenklin koji je takođe bio veliki majstor reda Rozenkrojcera, bio je u centm operacija koje je preduzimalo Bratstvo zarad preuzimanja kontrole nad Amerikom i zamenjivanja otvorene vlasti Londona, prikrivenom kontrolom, što je najefektniji i najdugovečniji metod za kontrolu masa. Mnogi od osnivača Sjedinjenih Država, kao što su Frenklin i Džeferson (Jefferson), bili su očigledno licemeri koji su govorili jedno a radili nešto sasvim dmgo. To je nešto što svi radimo ponekad ali oni su to činili naveliko. Džeferson (loza Ramzes-Piso-Buš) je napisao da su svi ljudi stvoreni jednaki, dok je sam držao 200 crnih robova i na dmgim mestima javno pisao da su crnci genetski i intelektualno inferiorni naspram belaca. Kako da sravnite te izjave. Ne možete to ni učiniti. Frenklin je, takođe, držao crne robove dok je brbljao o slobodi.
Frenklin je bio vodeći mason baš u onom mestu iz koga je Rat za nezavisnost organizovan; on je bio član mreže masonskih loža u Francuskoj, kao što su loža Devet sestara i loža San Huan (San Juan Lodge), koje su pomogle pri manipulisanju Francuskom revolucijom, 1789. godine; on je bio iniciran u vrlo ekskluzivnu Kraljevsku ložu zapovednika (Royal Lodge of Commanders) hrama u Karkasoni; takođe je bio član satanističkog Helfajer kluba (Helfire Club), zajedno sa svojim bliskim prijateljem, britanskim kancelarom državne blagajne, ser Frensisom Dašvudom (Sir Francis Dashwood), koji je bio povezan sa mnogim ezoterijskim društvima, uključujući tu i društvo Univerzalne druidske povezanosti (Druid Universal Bond). Dašvud je dao da se na njegovom imanju u Zapadnom Vikombu (Wicca) iskopa prostrana pećina, koja je služila za njihove satanističke rituale i seksualne „magijske” ceremonije. /*3/ Među ostalim članovima Helfajer kluba u to vreme bili su: Frederik, princ od Velsa (Frederick Prince of Wales) kao i britanski vrhovni ministar, prvi zapovednik admiraliteta i načelnik grada Londona. /*4/ O da, ima tu još nešto. Ova dvojica satanista, Bendžamin Frenklin i Frensis Dašvud su ti koji su naparavili knjigu molitvi koja je postala osnov za hrišćansku Knjigu uobičajenih molitvi! Kako je Dašvud bio takođe poznat kao lord DeSpenser (Lord le DeSpencer), njihovo delo je postalo poznato kao Franklin-DeSpenserova knjiga molitvi, a u Sjedinjenim Državama bila je to Frenklinova knjiga molitvi? /*5/ Frenklin je radio i u Evropi i u Americi na sprovođenju Programa Bratstva, kao što su to činili i mnogi drugi osnivači Sjedinjenih Država i nije nikakva slučajnost da su obojica, Frenklin i Džeferson, bili u različita vremena imenovani da pretstavljaju američke interese u jednom od ključnih centara Bratstva, Parizu, kao što je to činio i ser Frensis Bejkon kao „Britanski” pretstavnik. Frenklinovi bliski kontakti sa mrežom tajnih društava u Francuskoj doveli su do toga da tako mnogo francuskih revolucionara i masona, kao što je bio Lafajet (Lafayette), budu umešani u Američki rat za nezavisnost. Njegovi kontakti iz podzemlja su mu takođe osigurali usluge nemačkog masona, barona von Straubena (Baron von Streuben), koji je služio u armiji Frederika od Prusije (Frederick of Prussia). Strauben je odigrao značajnu ulogu u ratu, kao što je to učinio i mason visokog nivoa Džordž Vašington (George Washington), vođa američkih vojnih snaga i prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Većina od njegovih oficira bili su masoni, kao što su to bile i vođe i veći deo trupa britanske armije. Kao što su istoričari zabeležili, delovanje britanske vojske i mornarice tokom rata za nezavisnost bilo je začuđujuće nedelotvorno. Nisu kolonije dobile taj rat, nego su ga Britanci (namerno) izgubili. Sada možemo da vidimo i zašto, kao i da pojmimo sredstva i puteve koji su omogućili da se ovaj rat desi. Takđe, britanske regimente su bile preplavljene masonskim ložama, koje su se povezale sa svojim bratskim ložama u američkoj vojsci. Bendžamin Frenklin je bio baziran u Parizu tokom odlučujućeg perioda, a odatle je mogao da s lakoćom održava komunikaciju sa francuskim i britanskim masonskim ložama. Pariz je takođe bio glavni centar, i još uvek to jeste, britanske špijunske mreže. Uloga britanskog glavnog upravnika pošte tradicionalno je bila špijunska, u velikoj meri zbog toga što je onaj ko je bio
na tom mestu imao nekada kontrolu nad svom komunikacijom. Britanija je podelila posao između dvoje Ijudi, ser Frensisa Dašvuda, Frenklinovog sadruga sataniste i erla od Sendviča (Earl of Sanwich) koji je, sa Dašvudom, oformio još jedno tajno društvo, zvano red Svetog Frensisa (Order of St Francis). To je ustvari bio još jedan Ffelfajer klub. Erl od Sendviča je postavljen za glavnog zapovednika admiraliteta i bio je zadužen za pomorski rat protiv američkih kolonija. Enciklopedija Britanika o tome kaže da je po svojoj korumpiranosti i nesposobnosti, administracija erla od Sendviča bila jedinstven primer u istoriji britanske mornarice. Podjednako nadmen i nesposoban pokazao se komandant pomorskih operacija, admiral lord Ričard Houv (Lord Richard Hovve), koga je sa Frenklinom spojila, godine 1774. Frenklinova sestra koja je živela u Engleskoj i radila kao špijun. Houv je kasnije javno priznao da nije svojim nadređenima rekao za svoje sastanke sa Frenklinom. U tri, od četiri godine koje su prošle do proglašenja Deklaracije o nezavisnosti, godine 1776., Frenklin je proveo leto na Dašvudovom imanju u Vest Vikombu, severno od Londona, gde su se upustili u izvođenje „rituala” u specijalno za tu svrhu, po Dašvudovim naređenjima, iskopanoj pećini. Pećina je služila da obezbedi prikladno okruženje za njihove satanističke obrede. Statua Harpokrata (Harpocrates), grčkog boga tajni i ćutanja, na kojoj je on predstavljen kako drži prst preko svojih usana, mogla se naći u prostorijama Helfajer kluba. /*6/ Statue Harpokrata se često nalaze na ulazima u hramove, pećine i druga mesta na kojima se održavaju mistični obredi. Dašvud i Frenklin, koji je i sam bio zamenik glavnog šefa pošte u kolonijama, bili su ti koji su koordinisali rat sa obeju strana, da bi obezbedili njegov ishod - to jest, prikrivenu kontrolu novostvorenih Sjedinjenih Država od strane Vavilonskog Bratstva u Londonu. Pismo koje je napisao, 3. juna 1778. Džon Noris (John Norris), Dašvudov agent, kaže da je on: „Danas poslao (heliografom) podatke dobijene od doktora Frenklina u Parizu za Vikomb.” /*1 / Američki rat za nezavisnost je izbio zvanično 1775. godine, izazvan od strane Britanske kmne, nametanjem većih poreza da bi se pokrili ogromni izdaci sedmogodišnjeg rata između Britanije i Francuske, što je bio samo još jedan konflikt koji je izmanipulisalo Bratstvo. Među američkim pobunjenicima bili su i masoni, Patrik Henry (Patrick Henry) i Ričard Henri Li (Richard Henry Lee) koji su vodili pobunu posle zasedanja u Virdžiniji, održanog 1769. godine. Situacija se zakuvala kada je donet Akt o čaju (Tea Act), koji je dozvoljavao britanskoj Istočno Indijskoj Kompaniji, iza koje je stajalo Bratstvo, da istovari višak čaja u kolonijama, bez plaćanja carine. To je sasvim uništilo tržište za sve druge. Zvanična istorija do danas tvrdi da se grupa Mohok (Mohavvk) indijanaca ukrcala na brod zvan Dartmut, u bostonskoj luci i bacila njegov tovar čaja u vodu. To je nazvano: „Bostonska čajanka”. U stvari „pobunjenici” nisu bili Mohok indijanci, već članovi masonske lože Svetog Andreje (St Andrevvs Freemasons Lodge) iz Bostona, koji su bili, tom prilikom, preobučeni u indijance. Predvodio ih je njihov mlađi upravnik, Pol River (Paul Revere). Taj se događaj nije mogao desiti bez podrške od strane kolonijalne milicije, koju je kontrolisala Britanija, a koja je pažljivo čuvala brod Dartmut. Kapetan jedne jedinice Edvard Proktor (Edvvard Proctor), bio je član
masonske lože Sv Andreje. Ova loža je bila prva koja će uvesti novi masonski stepen, zvan stepen viteza templa (hrama). Veliki majstor, Džozef Varen (Joseph Warren), proizveden je u velikog majstora cele Severne Amerike od strane velike lože Škotske. Među ostale članove lože Sv Andreje, spadao je i Džon Henkok (John Hancock). On će postati vođa takozvanog Kontinentalnog kongresa čiji su članovi potpisali Deklaraciju nezavisnosti. Barem tri člana lože Sv Andreje, uključujući tu i Pola Rivera, bili su članovi „Lojalne devetorke”, unutrašnjeg kruga elite jedne važne revolucionarne grupe, zvane Sinovi slobode. Ova grupa je bila ta koja je organizovala „Bostonsku čajanku”. Većina Amerikanaca veruje da je Ustav sastvaljen tako da garantuje slobodu, ali on je pažljivo sročen da bi se stvorile rupe kroz koje sprovođenje Programa Bratstva može da se provuče. I „očevi”, ili osnivači Sjedinjenih Država koji su ga satavljali, morali su to da znaju. Prvi američki predsednik bio je Džordž Vašington (George Washington) loza Ramzes-Piso-Buš, koji je sedeo u stolici na čijoj pozadini je bilo izrezbareno Sunce koje se uzdiže, drevni simbol arijevskog kulta Sunca, kao i egipatskog Božjeg sina, Horusa (horizont). On je bio veliki majstor masonske lože u Aleksandriji (nazvanoj tako po svom egipatskom imenjaku), blizu grada Vašingtona. Kada je proglašen za predsednika, 30. aprila 1789., na jedan dan pre glavnog praznika za Bratstvo koji pada 1. maja (Majski dan), položio je zakletvu pred Robertom Livingstonom (Robert Livingstone), koji je bio veliki majstor velike lože Njujorka. Kao i većina „otaca” osnivača Sjedinjenih Država, Vašington je bio poreklom od engleske aristokratske krvne loze i jedan od njegovih predaka bio je engleski vitez iz XII veka, dakle iz vremena kada je oformljen red Templa, a drugi je bio rođak vojvode od Bakingama (Duke of Buckingham), koji se borio u ime Krune u engleskom građanskom ratu. Vašington je bio samo prvi primer toga kako je Vavilonsko Bratstvo, sa sedištem u Britaniji, koristilo svoje reptilijanske krvne loze da bi vladalo Sjedinjenim Državama od tog vremena do današnjih dana. Pogledajte samo porodična stabla američkih predsednika, vodećih političara, bankarskih i poslovnih magnata, vojnih vođa, vlasnika medija, vladinih zvaničnika, šefova obaveštajnih službi i tako dalje, i pronaćićete da svi oni dolaze od jedne iste krvne loze koja se može pratiti sve do britanskih i evropskih kraljevskih i aristokratskih (reptilsko-arijevskih) loza, poreklom sa Bliskog i Srednjeg Istoka, još od vremena Sumera, Vavilona i Egipta. Evo dva primera: najmanje 33 od 42 američka predsednika bili su u srodstvu sa kraljem Alfredom Velikim (Alfred the Great), (849.-899.), i Šarlemanjem (Charlemagne), (742.-814.), slavnim francuskim monarhom, a 19 predsednika su u srodstvu sa engleskim kraljem Edvardom III (Edvvard II), (1312.-1377.), koji je imao stotine krvnih veza sa princom Carlsom (Prince Charles) od loze Ramzes-Piso-Buš. Između ostalih i Džordž i Barbara Buš (George and Barbara Bush) oboje potiču od iste britanske aristokratske loze. To je krvna loza Pirs (Pierce), koja je promenila svoje ime u Persi (Percy) pošto je pobegla u Englesku u jeku zavere da se digne u vazduh engleski parlament. Bušovi se venčavaju međusobno zbog genetike, kao što su u Sjedinjenim Državama oduvek činile porodice Istočnog establišmenta, baš kao i njihovi reptilijanski
kraljevski i aristokratski krvni rođaci u Evropi. Čak su Bil Klinton (Bill Clinton ) i Bob Dol (Bobe Dole), koji su bili na suprotstavljenim stranama na predsedničkim izborima iz 1996., ustvari daleki rođaci. Obojica mogu da prate svoje poreklo do kralja Henrija III (Henry III), (Ramzes-Piso-Buš), koji je vladao od 1227. do 1273. Ove informacije dolaze iz knjige „Burkovo plemstvo” („Burkes Peerage”), koja prati kroz istoriju loze kraljevskih i aristokratskih porodica. Klinton ima daleko više kraljevske krvi nego Dol i on je direktni potomak iste krvne loze od koje potiče kuća Vindzor, svaki škotski monarh i kralj Robert I od Francuske. Zbog toga je Brastvo izabralo njega. Harold Bruks-Bejker ( Harold Brooks-Baker), glavni urednik te knjige kaže: „Predsednički kandidat sa najvećim brojem kraljevskih gena uvek je bivao pobednik na izborima, bez izuzetka, još od vremena Džordža Vašingtona”. Kakav zapanjujući statistički podatak, a kraljevski geni = reptilijanski geni. Isto pleme koje je kontrolisalo Evropu se naprosto proširilo u Ameriku i nazvalo je zemljom slobode. Sjedinjene Države nikada nisu bile slobodne od kontrole iz Londona. U stvari, one su zapravo bile kreacija Londona. A sada nešto što će Amerikancima zazvučati možda previše šokantno. Godine 1604., grupa vodećih političara, biznismena, trgovaca, proizvođača i bankara sastala se u Griniču, koji se tada nalazio u engleskom okrugu Kent, gde su oformili jednu kolonijalnu korporaciju i nazvali je Virdžinija Kompanija, u očekivanju bliskog priliva belih evropljana, isprva uglavnom britanaca, na Severno Američki kontinent. Njen glavni akcionar bio je reptilijanac, kralj Džejms I i prvobitni ugovor o radu te kompanije je završen do 10. aprila 1606. godine. Ovaj dokument, uz kasnije dodatke prvobitnom ugovoru o poslovanju kompanije, saopštava sledeće: •
•
•
Virdžinija (Izida/Semiramida) Kompanija sastojala se od dve grane, od Londonske i Plimutske ili Novo Engleske Kompanije. Poslednja je bila odgovorna za nastajanje prve trajne kolonijalne zajednice u Americi, u Džejmstaunu, 14. maja 1607. Ti takozvani „očevi doseljenika”, su stigli na Kejp Kod u (čuvenom) brodu zvanom Mejflauer (Mayflower = Majski cvet), u novembru 1620., a iskrcali su se na kopno u luci Plimut, 21. decembra. Ovi „prvi doseljenici-hodočasnici” iz američkog istorijskog mita bili su, u stvari, članovi drugog ogranka Virdžinija kompanije, zvanog Nova Engleska Kompanija. Društvo Prvih doseljenika je i dalje glavna elitna grupacija unutar iluminata i njihov engleski ogranak održava sastanke u hotelu Savoja u Londonu. Virdžinija Kompanija posedovala je većinu zemljišta onoga što danas nazivamo SAD, kao i bilo koje kopno na 1.500 km daleko od obale. To je uključivalo i Bermudska ostrva i većinu Karipskih ostrva. Virdžinija Kompanija (britanska Kruna i familije koje pripadaju krvnim lozama) polagala je pravo na 50%, da, dobro ste pročitali, 50% rude zlata i srebra iskopane na njenoj zemlji, plus procenat od ostalih minerala i sirovina i 5% profita od drugih poduhvata. Ova prava, kako je ugovor detaljno objašnjavao, su morala biti preneta svim naslednicima prvobitnih osnivača Virdžinija Kompanije, pa bi se tako nastavila primenjivati... zauvek! Upravljači Virdžinija Kompanije, koji su
•
•
•
•
•
trebali da uživaju ova prava, postali su poznati kao Rizničari i Kompanija avanturista i sadilaca grada Londona. Posle 21. godine od nastanka Virdžinija Kompanije, sve carine, nameti i takse plaćene za trgovačke aktivnosti u kolonijama, morale su da budu plaćane direktno Britanskoj Kruni, preko krunskog blagajnika. Ni jedna trgovačka kuća nije mogla da izvozi robu izvan kolonija bez dozvole britanske Krune, a ako bi probali da to učine sva njihova dobra bila bi zaplenjena, kao i svi transportni brodovi ili vozila koja su služila za prevoz robe. Zemlje koje je posedovala Virdžinija Kompanija bile su dodeljivane kolonijama pod zakup i zato one nisu mogle da traže vlasništvo nad zemljom. Naseljenici u kolonijama su mogli da svojim naslednicima predaju u nasledstvo neprestalno korišćenje zemlje, ali nikada nisu mogli da je poseduju. Vlasništvo nad zemljom zadržala je Britanska Kruna. Kolonijalnim zemljama je trebalo da upravljaju dva kolonijalna odbora, od kojih se svaki sastojao od 13 članova, (zapazite da se opet pojavljuje taj broj), ali je kraljev odbor u Londonu imao završnu reč po pitanju svih odluka. Britanski monarh, koji je bio na prestolu u tom trenutku, takođe je birao guvernera Američkih kolonija, koga bi smo u današnje vreme nazvali predsednikom. Vladajući monarh je, preko svog kolonijalnog odbora, insistirao na tome da stanovnici kolonija nameću hrišćansku veru svim ljudima, uključujući tu i starosedelačko stanovništvo Američkog kontinenta. Jezik tog vremena je trebao da se koristi... ,,sa svom prilježnošću, pažnjom i poštovanjem da bi se omogućilo da istinita Božja reč i hrišćanska vera budu propovedani, usađeni i korišćeni, ne samo među nekoliko kolonijalnih zajednica, već i u što većoj meri među divljacima, što će nas sa njima zbližiti ili od njih odvojiti, prema doktrini, pravima i religiji, sada izraženim i utvrđenim u oblastima koje su pod engleskom vlašću”. Ako starosedeoci Amerike nisu svojevoljno prihvatali hrišćansku religiju, morali su da budu naterani da je prihvate, insistirala je Kruna. To je bilo naređenje da se uništi kultura i znanje starosedelaca Severne Amerike, a takođe i da se beli doseljenici drže pod zlokobnim jarmom hrišćanskog religioznog terorizma, koji su podsticali kalvinisti-puritanci. To je bila dozvola da se po želji ubijaju, muče i kidnapuju starosedeoci, bez ikakve bojazni od pravnog gonjenja. Kriminalni sudovi na zemlji koju je posedovala Virdžinija Kompanija treba da rade pod zakonom admiraliteta, zakonom mora, a građanski sudovi pripadali su opštem pravu, zakonu kopna. Ovo je od presudnog značaja, što ću detaljnije razjasniti za koji trenutak.
A sada čujte ovo. Sve što ste gore pročitali podjednako važi i u današnje vreme! Pročitajte o tim procentima još jednom i pustite da pravo značenje toga polako dopre do vašeg uma. Pošto su prvobitnih 13 (opet 13!) Američkih kolonija izvojevale svoju „nezavisnost” i pošto je jedna „nezavisna” država formirana posle 1783. godine, Virdžinija Kompanija je jednostavno promenila svoje ime u...
Sjedinjene Države. Vidite, postoje dve SAD, ili bolje reći postoji SAD i sAd. Američke države koje sam označio sa malim slovima ,,s” i ,,d” se sastoje od zemljišta koje pripada raznim državama. Ta zemlja, kao što smo videli, i dalje je u posedu britanske Krune, kao poglavara Virdžinija Kompanije, mada ću o tome za koji trenutak morati da dodam nešto. Zatim postoje Sjedinjene Američke Države, koje sam označio sa velikim ,,S” i ,,D” (koje se kraće zovu Sjedinjene Države), što u stvari predstavlja 68 kvadratnih milja zemlje zapadno od reke Potomak, na kojoj je izgrađen glavni grad federacije, Vašington Kolumbija distrikt. Tu takođe spadaju i zemlje koje su pod protektoratom Sjedinjenih Država, Guam i Portoriko. Sjedinjene Države nisu zemlja, to je korporacija koju poseduje Virdžinija Kompanija, je SAD i jeste Virdžinija Kompanija! Kad se Amerikanci slože da treba da poseduju broj socijalnog osiguranaja (engl. - social security number), građani te zemlje se u stvari slažu da budu licencirani od strane Sjedinjenih Država (Virdžinija Kompanije koja pripada britanskoj Kruni). Pa zašto to onda rade? Zato jer nemaju pojma da je to ono što u stvari čine. Oni su navedeni da veruju da postoje samo jedne Sjedinjene Države i da je federalna vlada zakonski vladajući organ. Ne postoji zakon koji kaže da Amerikanci moraju da plaćaju porez na dohodak, ali oni nastavljaju da ga plaćaju jer misle da su obavezni da to čine. Unutrašnja služba poreskih prihoda (Internal Revenue Service) zavodi takav teror, da čak i većina onih koji znaju da je reč o prevari ipak plaćaju, jer su suviše prestrašeni da to ne učine. Sada možete da popijete malo vode i šećera i duboko udahnete da se smirite, jer ima još toga. To znači da su sva prava koja su primenjivana na vlasnike Virdžinija Kompanije, u vezi iskopavanja zlata, srebra i drugih minerala u rudnicima Amerike, kao i carinama koje se tamo plaćaju, i danas primenjuju na britanske porodice koje poseduju sjedinjene države kao i zemlje Sjedinjenih Država Amerike. Isti ti procenti plaćani su od vremena „nezavisnosti” i još uvek ih plaćaju stanovnici Amerike, putem vladinih zvaničnika koji su, u stvari, zvničnici Virdžinija Kompanije - da, uključujući tu i samog predsednika. Britanska Kruna poseduje zemlju sjedinjenih država (onih koje sam označio malim slovom), kao i zemlju i institucije Sjedinjenih Država (onog dela zemlje čije ime sam označio velikim slovima), uključujući tu i službu unutrašnjih prihoda (Internal Revenue Service), koja sakuplja poreze, kao i odbor federalnih rezervi (Federal Reserve Board), „centralnu banku” Amerike koja je u privatnom vlasništvu, a koja vladi pozajmljuje nepostojeći novac a interes plaća narod putem poreza. Odbor za federalne rezerve poseduju iste one porodice Bratstva iz Britanije i Evrope koje poseduju i ostatak Amerike. Ali tu postoji još jedna začkoljica. Ko poseduje samu Virdžinija Kompaniju? Odgovor je - Vatikan. Dana 3. oktobra 1213. godine kralj Džon (Ramzes-Piso-Buš) kao „jedini kralj udružene Engleske” uspostavio je autonomiju svih prava koja ima engleski suveren i dao ih je papi, koji je, kao Hristov zastupnik, polagao pravo na vladavinu celim svetom. Za uzvrat, papa je garantovao Engleskoj Kruni eksluzivno pravo vladavine nad svim tim zemljama. Drugim rečima, Kruna je bila glavni izvršilac a Vatikan je bio vlasnik, iako je, naravno, pravi vlasnik svega onaj ko kontroliše sam Vatikan. Zato ja stalno naglašavam da je London glavni operativni centar Bratstva.
Još veća moć leži na drugom mestu, nešto od nje je smešteno u Vatikan, a vrhovna moć na fizičkom nivou, smeštena je, po mom mišljenju, negde ispod zemlje u Tibetu i Aziji. Amerikanci su sasvim izmuženi putem ove prevare i to nastavlja da se dešava i dalje. Zemlja slobodnih? Kakav je to vic! Građani Amerike znajte da vaš predsednik, vaše sudije i vodeći viadini zvaničnici znaju za to. Takođe, to mora biti naglašeno, sporazum kralja Džona sa papom je, navodno, lišio Englesku suvereniteta. A ko je kontrolisao kralja Džona? Templari. Kada znate šta da tražite, istina vas gleda pravo u lice. Već sam napomenuo da su Virdžinija Kompanija i kralj Džon doneli dekret o tome da kriminalni sudovi u kolonijama rade po zakonu admiraliteta, ili pomorskom zakonu. O kom to admiralitetu su oni govorili? O britanskom admiralitetu, naravno. Kada se sud vodi po zakonu admiraliteta, ili pomorskom zakonu, zastava u sudu mora da ima zlatne rese. Pogledajte u bilo koji kriminalni sud u Sjedinjenim Državama ili, u onim drugim, Sjedinjenim Državama i videćete da ima zlatne rese. Isto je sa mnogim drugim zvaničnim zgradama. „Američki” kriminalni sud se vodi po zakonu BRITANSKOG admiraliteta. Porodice koje pripadaju Kruni i Bratstvu iz Britanije takođe kontrolišu i američki kriminalni sud, a srce te kontrole je u tajnim društvima sa sedištem u Templ Baru (Temple Bar), u Londonu (koji se nalazi na bivšem templarskom zemljištu) gde je danas centar britanske pravne profesije. Velika masonska loža Engleskog obreda nalazi se u Grejt Kvin (Velika Kraljica) ulici, (što je simbol Izide/Semiramide), u Londonu i ona kontroliše većinu masona širom celog sveta, još od svog formiranja, 1717. godine. Putem nje, bitanski reptili-Arijevci kontrolišu američke sudije, advokate, policiju i tako dalje, a preko drugih organizacija, kao što su ministarstvo spoljnih poslova i Trilateralna komisija, manipilišu američkim političkim sistemom. Američke sudije su sasvim svesne da njihovi sudovi rade po zakonu britanskog admiraliteta, ali oni o tome ćute i zgrću novac. Porodica Rokfelerovih koja pripada krvnim lozama vodi američki ogranak u ime centra operacija Bratstva sa sedištem u Londonu, a Rokfelerovi su ti koji odlučuju o tome ko će biti predsednik SAD (ili sAd), što je lako dokazivo. Dmgim rečima, londonska elita odlučuje o tome. Kraljica Engleske, princ Filip i glavni članovi britanske kraljevske porodice, svi su upoznati sa tim i pomažu da se sve to orkestrira. Ko je veliki majstor majke loža slobodnih zidara - masona? Kraljičin rođak, vojvoda od Kenta (Duke of Kent). Francuska je takođe povezana sa ovom pričom. Obično je tako, jer su London i Pariz glavni operativni centri Bratstva. Mnogo puta se francusko i englesko krilo borilo za nadmoć, ali oni su ipak, na kraju, samo dve strane jednog istog novčića. Francuska revolucija iz 1789. (što je i godina kada je Džordž Vašington postao prvi predsednik SAD), bila je u potpunosti isplanirana od strane masona i njihovog izdanka, društva Bavarskih iluminata. Pozadina svega toga je detaljno izložena u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Pošto su „revolucionari” pogubili kralja Luja XVI (King Lui XVI) i kraljicu Mariju Antoanetu (Queen Marie Antoinette), oboje od loze Ramzes-Piso-Buš, njihov sin, krunski princ Luj (Krown Prince Lui), koji je tada bio tek detence, stavljen je u kućni pritvor u pariskom Templu. Dve godine kasnije prokrijumčaren je napolje, sakriven u korpi veša, od strane njegovog ličnog lekara,
dr Nadina (Dr, Naudin). Na njegovo mesto postavljen je retardirani nećak markiza de Zeržeja (Marquis de Jarjayes), koji je tu i umro 1795. godine. Princ je u tajnosti odveden u palatu Vende (Vendee Palace), gde mu je utočište pružio princ Konde (Prince Conde). Kasnije je premešten u tvrđavu na reci Rajni, gde je živeo pod imenom baron de Ričmont (Baron de Richmont). U Englesku je stigao u februaru 1804. zajedno sa ranijim zvaničnim francuskim kraljevskim blagajnikom, Žoržom Pajserom (George Payseur) i tu ga je zaštitio kralj Džordž III (George III), koji je vladao zemljom u vreme Američkog rata za nezavisnost. Princ je tada ponovo promenio svoje ime u Danijel Pajser (Daniel Payseur), dokje Žorž Pajser postao Džordž Bajšor (George Bayshore). Kralj Džordž III (Ramzes-Piso-Buš) dao je Princu, sada Danijelu Pajseru brod i nagradio Džordža Bajšora sa 600 jutara zemlje u severnoj Karolini. Kada su stigli u Ameriku, pružena im je pomoć od strane porodice Bodi (Boddie), koja je bila u srodstvu sa britanskom monarhijom. Pre odlaska iz Engleske Princ je kupio deonice Virdžinija Kompanije i kada je stigao u Ameriku nabavio je rudnike zlata, uključujući i Gold Hill rudarsku kompaniju, a sve je kupio u tajnosti, preko svog poverenika, Džordža Njumena (George Neewman), koga je koristio kao zastupnika. Sa pronalaskom parne mašine Pajser je počeo da gradi pruge i izdavao ih je raznim kompanijama na korišćenje. Takođe je osnovao Proizvođačku Kompaniju Lankaster, da bi proizvodio drvenu građu za potrebe izgradnje železnice i Linkoln čeličanu, koja se kasnije smestila u Cikagu, a od nje su se odvojile dve podružnice, čeličana Karnegi i Pulman Standard Kompanija. Da bi obezbedila gorivo za lokomotive (ili se bar tako priča), federalna vlada (Virdžinija Kompanija čiji je Pajser bio deoničar) dodelila mu je svu zemlju koja se protezala na 35 metara od voznih šina. Mnogo veće površine zemlje uz prugu su takođe podeljene u sekcije, neke po 17 kvadratnih kilometara velike, a bar polovina njih je dodeljena Pajseru, koji je i sam kupio mnoge preostale delove. Tako su on i železnica posedovali neka od najskupljih zemljišta u Americi. Veliki deo ovih zakonskih odredbi nalazi se u po- dacima Kongresne biblioteke iz 1854. Pajserova Lankaster železnica bila je, preko Alabama Rudarske Kompanije, ona koja je kontrolisala Koka Kolu, Pepsi Kolu, Dženeral Motors, Boing i Standard Oil. Pošto je izmanipulisan Američki građanski rat 1860, sve pmge i nekretnine koje su posedovali oni koji su bili na strani gubitnika, južne Konfederacije, bile su konfiskovane i date na aukcijsku prodaju u Vilmingtonu, Severna Karolina. One su kupljene od strane devet zastupnika Danijela Pajsera i to po ekstremno niskim cenama. Ugovor potpisan u Nešvilu sačinjen je između vlasnika železnice i vlade, a njime je dogovoreno razvijanje i izgradnja sitema vojnih pruga Sjedinjenih Država. Taj ugovor je davao onima koji su u tome učestvovali monopol nad transportom i komunikacijama. Svi tadašnji dogovori još uvek su na snazi. Pajserov glavni poverenik i vođa poslova bio je u srodstvu sa porodicom Rotšild i zvao se Liroj Springs (Leroy Springs), a ranije je nosio prezime Springstin (Springstein). lzgleda da je Liroj Springs bio polubrat američkog predsednika Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln). Dama po imenu Nensi Henks (Nancy Hanks) rodila je sina 1808, posle afere sa Springsovim ocem. U svom testamentu njegov otac je
ostavio veliki komad zemlje u Hantsvilu, Alabama, svom sinu, Abrahamu Linkolnu. Glasine da je Linkoln bio jedan od Rotšildovih, izgleda da se zasnivaju na činjenicama. U 1850-im godinama Linkoln je imao aferu sa kćerkom nemačkog kralja Leopolda, a 1856. godine iz te veze rodile su se dve devojčice Ela (Ella) i Emili (Emily). Jedan od potomaka te krvne loze bio je miliarder, Hauard Hjuz (Howard Hughes). Za mnoge od poznatih američkih porodica, koje izgledaju kao da su se same popele do pozicija moći koje danas drže, ispostavilo se da potiču od onih koji su bili službenici Pajsera i Virdžinija Kompanije. Endrju Karnegi (Andrew Carnegie) bio je mladi službenik u Pajserovim čeličanama,a korišćen je kao paravan za otvaranje jedne druge Pajserove kompanije, zvane Karnegi čeličana (Carnegie Steel). Porodica Vanderbilt (Vanderbilt), tvrdi da je vila koja se zove „Baltimor” njihov porodični letnjikovac. To nije istina. Vilu „Baltimor” je sagradila porodica Pajser kao hotel 1880-ih, a vodili su ga Pajserovi poverenici, Vanderbiltovi, na osnovu ugovora o zakupu na 99 godina. Još jedan od Pajserovih poverenika bio je J. P. Morgan, jedan od najpoznatijih industrijalaca i bankara u američkoj istoriji. On je bio samo još jedno lice iza koga su oni koji su stvarno sve kontrolisali mogli da sakriju dokle doseže njihova moć. Mnoge naftne i rudne rezerve koje se nalaze na zemljištu SAD (kao i sAd) a koje poseduju železničke kompanije, kao i Pajserova prava na korišćenje ruda i minerala, su prenešene na kompanije naftne i rudarske industrije, u zamenu za većinski deo akcija u tim istim kompanijama. Dozvole za korišćenje su date i kompanijama za proizvodnju drvene građe. Kada je Danijel Pajser umro, godine 1860, ogromnu imperiju koju je za sobom ostavio preuzeo je da vodi njegov unuk Luis Kas Pajser (Lewis Cass Payseur) i njeno širenje se ubrzano nastavilo. Godine 1872, Pajserove kompanije, Čarlston, Sinsinati i Čikago železnice, postavile su telegrafsku liniju koja je nazvana Vestern Junion (VVestern Union). Stvorena je i njena podružnica zvana AT & T, 1875. godine, a danas je to jedna od najvećih telefonskih i komunikacionih kompanija. Čarlston, Sinsinati i Čikago železničke Kompanije su stvorile Federalne Rezerve (Federal Reserve), ili ti „centralnu banku” Sjedinjenih Država, koja je u privatnom vlasništvu. Pajserova imperija (Ramzes- Piso-Buš) vrlo ozbiljno se upustila u bankarske poslove. Njihova Lankaster Banka postala je Banka Severne Karoline i Nejšnsbanka (Nationsbank). Najveća banka u Teksasu, Ajterfrst (Iterfirst), čiji je direktor bio Džordž Buš, spojila se 1987. godine sa Republičkom Bankom da bi se stvorila Prva Republička Banka (First Republick Bank). Ona je kasnije apsorbovana od strane Nejšnsbanke, koja se potom spojila sa Bankom Amerike. Ove dve banke se bave pranjem novca koji dolazi od trgovine drogom za potrebe CIA, a to je i sasvim prikladno jer je prethodnika CIA i OSS, ili Kancelarije za stratešku službu, stvorio Pajser od svoje lične sigurnosne mreže, koja je bila formirana od strane Selma, Rim i Dalton železnica, da bi zaštitila vojne pruge. Sve su to krugovi unutar krugova, porodica unutar porodice, a Amerikanci nemaju pojma ko stvarno upravlja njihovim životima i zemljom. Pitanje je samo ko je kontrolisao Pajserove? Porodica Pajser je u današnje vreme izgubila kontrolu nad svojom imperijom, ali isto reptilijansko pleme je i dalje za kormilom. Pajserov glavni poverenik, Liroj
Springs, umro je 1931. godine, a njegov sin Eliot, koji je bio plejboj, preuzeo je posao. On se dobrovoljno prijavio da unapredi okružni sistem upisivanja podataka i tako je uspeo da pribavi sve dokumente iz lankasterske sudnice. Kada ih je vratio stotine Pajserovih tapija na zemlju bile su dodeljene Eliotu Springsu, srodniku Rotšildovih. lzgleda očigledno da mu je tačno rečeno šta da uradi da bi sprečio da Pajserove kćeri naslede imperiju. U ranim 1950-im, En kćerka Eliota Springsa, udala se za čoveka iz Nju Džersija koji je bio povezan sa organizovanim kriminalom, zvanog Hju Klous, a on je zatim izabran za direkora svih Pajserovih kompanija koje je ukrao Eliot Springs. Bitka za kontrolu nad ranijom Pajserovom imovinom se i dalje nastavlja, ali u ovom trenutku izgleda da njen veći deo kontrolišu Rotšildovi. Neki ljudi koji misle da poseduju zemlju, kupljenu od železničkih kompanija biće vrlo razočarani. Njihove zemljišne tapije nisu legalne jer ta zemlja nije mogla biti prodavana od strane železničkih kompanija. Ona je bila samo iznajmljena od Pajserove imperije. Na kraju, nju i dalje poseduje Virdžinija Kompanija. Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt), od loze Ramzes-Piso- Buš, predsednik Sjedinjenih Država izbaran od strane Bratstva tokom Drugog svetskog rata, rekao je da se u politici ništa nikada ne dešava slučajno. Ako se nešto dogodilo, znači da je trebalo da se dogodi. Isto je sa svim značajnim događajima koji su gurali Program sve bliže ka centralizaciji globalne moći, bilo da se radilo o ratovima, ekonomskim krahovima, ubistvima ili „skandalima”, izazvanim da bi se uklonili pojedini političari koji nisu igrali po pravilima. Tri glavna rata koja su se vodila na američkom tlu bili su: rat sa starosedeocima po dolasku belaca u Ameriku, Rat za „nezavisnost”, i Američki građanski rat, u kome su države Juga htele da izađu iz Unije, 1860. godine. Već smo videli kako su ratovi sa starosedeocima i Rat za nezavisonst bili isplanirani i rukovođeni od strane Bratstva, a isto to važi i kada je reč o Američkom građanskom ratu. Vodeći masoni iz cele Evrope održali su šest javnih masonskih skupova u Parizu između 1841. i 1845. godine, a na šest masonskih saveta na vrhovnom nivou, koji su se održali u isto vreme pod pokrićem tih javnih događaja, planiran je Američki građanski rat, da bi se još čvršće nametnula masonska, reptilsko-arijevska kontrola Amerike. Lord Palmston (Lord Palmeston), britanski premijer i sekretar ministarstva inostranih poslova i veliki patrijarh masona, bio je u srcu ove zavere. /*8/ Dva masona 33 stepena Škotskog obreda su odabrana da manipulišu tim konfliktom. Njihova imena su Kaleb Kušing (Caleb Cushing), koji je delao na sevem među pristalicama Unije i Albert Pajk (Albert Pike), suvereni veliki zapovednik Južne jurisdikcije Škotskog obreda, koji je organizovao pobunu južnjaka - Konfederata. /*9/ Ironično je, ali sasvim u skladu sa igrom, da se finansiranje pobunjenih južnjaka obavljalo preko londonskih masonskih bankara i preko Kušinga, koji je delao u severnjačkoj Uniji! /*10/ Pajk, satanista koji je verovao u arijevsku (reptilsko-arijevsku) višu rasu, dobijao je pomoć od Đuzepea Mazinija (Giuseppe Mazzini), poglavara italijanske masonske lože Velikog Orijenta, iz koje je nastala ozloglašena organizacija koja se bavi organizovanim kriminalom,
zvana mafija. Godine 1851, Mazini je krenuo da stvara grupe širom Amerike koje su počele da se bore protiv ropstva. Masoni su koristili te grupe kao pokriće i iza njihovog delovanja sakrivali su prave motive iz kojih je započet građanski rat. Lože „Mlade Amerike” su organizovane da bi ovo sprovele u delo, a njihovo glavno sedište nalazilo se u Sinsinati Lodžu 133, (lodge=loža, mesto stanovanja). Njihov glavni finansijer je bio britanski mason i bankar, pretstavnik Rotšildovih, Džordž Pibodi (George Peabody) i on je naimenovao J. P. Morgana starijeg da se stara o novčanim sredstvima koja su išla u Ameriku. Morgan je, setićete se, bio zastupnik Danijela Pajsera. Vidite kako se ista imena stalno iznova pojavljuju na koju god stranu da pogledate. Freniklin Pirs (Frenklin Pierce), od iste krvne loze kao Džordž i Barbara Buš, bio je izabran za predsednika 1853. godine i Mazi je tim povodom napisao: „skoro sva njegova naimenovanja su onakva kakva mi želimo”. Jedno od ovih, „naimenovanja” je bilo postavljanje Kaleba Kušinga za državnog javnog tužioca. Kušinga su kontrolisali engleski masoni i bio je povezan sa britanskom trgovinom opijumom sa Kinom preko svog oca brodovlasnika i svog rođaka, Džona Parkinsa Kušinga (John Perkins Cushing). Kaleb Kušing naveliko je pisao protiv ropstva i zajedno sa Pajkom, postao je idejni tvorac Američkog građanskog rata. Pajk je bio direktor škole u Kušingovom rodnom gradu Njubajportu, Masačusets, ali on je živeo u Litl Roku u državi Arkanzas, kasnijem domu Bila Klintona (Ramzes-Piso- Buš), kada je njegova masonska karijera ubrzano krenula uzlaznom putanjom. Elitna grupa od najvećeg značaja koja je stajala iza izbijanja građanskog rata bili su vitezi Zlatnog kruga, sa sedištem (opet) u Sinsinatiju, Ohajo. Jedan od njihovih članova bio je ozloglašeni kriminalac, Džesi Džejms (Jesse James), mason 33 stepena koga je stvorio Albert Pajk da bi pljačko banke na severu Amerike, kako bi se tim putem sakupljala sredstva za dalje finansiranje rata. Još jedan vitez Zlatnog kruga bio je mason, General P.T. Boregard (P.T. Beauregard), koji je započeo građanski rat jednim napadom na Fort Samter, godine 1861. Jedan od najpoznatijih glasnogovornika protiv ropstva, bio je Džon Braun (John Brown), koji je postao legenda kroz pesmu „Džon Braunovo telo”. Zapravo Braun je bio član više tajnih društava, uključujući i masone. On je postao majstor mason u Hadson loži 68 u Hadsonu, Ohajo, 11. maja 1824, /*12/ a bio je i član Mazinijeve „Mlade Amerike”. Brauna je finansirala porodica Džona Džejkoba Astora (John Jacob Astor), još jedna reptilijanska krvna loza Bratstva. Dok su masoni agitovali na obe strane u svom klasičnom stilu, trenutak da građanski rat izbije je sazrevao. U januaru 1857. godine, mason Džon Bjukenan (John Buchanan), izabran je za predsednika, a on je postavio drugog masona Džona B. Flojda (John B. Royd) za ministra ratnih poslova. Potpredsednik je bio Džon C. Brekinridž (John C. Breckinridge), iz Kentakija, koji je iniciran na 33 stepen masonskog Škotskog obreda od strane Alberta Pajka u martu 1860. Predsednik pobunjenih država Konfederacije Juga, bio je takođe mason, Džeferson Dejvis (Jefferson Davis), a prva država koja se povukla iz Unije bila je Južna Karolina, glavno sedište Pajkove Južne jurisdikcije Škotskog obreda. Masoni su bili na čelu
svih drugih južnih država koje su ubrzo sledile primer Južne Karoline. Značajno je primetiti da se samo 11 država odvojilo od Unije, ali je zastava Konfederacije ipak imala 13 zvezda, što je sveti broj masona i viteza templara. Kada je Abraham Linkoln postao predsednik Unije Severa, 4. maja 1861, ponuđena mu je finansijska potpora za vođenje rata od istih onih ljudi koji su finansirali Jug, masonskih bankara iz Londona. Ali postojala je jedna caka, za ukazanu pomoć Linkoln je morao da osnuje „centralnu banku” Amerike koja će biti u privatnom vlasniištvu. Jedan od glavnih razloga za pokretanje građanskog rata bio je da se Amerika dovede do bankrotstva tako da mora da se dozvoli stvaranje centralne banke koja će sakupljati sredstva potrebna za vođenje rata. Ali Linkoln je odbio tu ponudu i uveo umesto toga mnogo logičniji način finansiranja, koji bi bilo koja vlada i danas mogla da sprovede, ako nije u potpunosti kontrolisana od strane bankara. Linkoln je jednostavno štampao svoj novac, na koji nije morao da plaća nikakav interes, nazvan „grinbaks” (greenbacks) i koristio ga da finansira vladu i rat. Predsednik Džon F. Kenedi je pokušao da primeni sličnu politiku. To je najgora noćna mora bankara i Linkoln je zato ubijen 14. aprila 1865. Baš kao što je Kenedi ubijen 22. novembra 1963. Linkolnov ubica bio je Džon Vilks But, mason 33 stepena i član Mazinijeve „Mlade Amerike”. /*13/ Njega su za taj posao izabrali vitezi Zlatnog kruga, koji su i sami bili finansirani od strane londonskih bankara masona. (Jedan istraživač ove teme tvrdi da je fatalni pucanj ispalila Linkolnova žena, opijumski zavisnik, Marija Tod, a da je Butu bilo smešteno za to ubistvo. Sudeći prema dokazima koje sam pročitao, ja ne bih odbacivao ni tu mogućnost.) Zataškavanje ubistva, ko god da je bio pravi zločinac, organizovao je mason, Edvin Stenton, koji je naredio da se svi putevi iz Vašingtona blokiraju, izuzev baš onog koji je But iskoristio za beg. Uz put, pijanac koji je bio sličnog izgleda i grade kao But, ubijen je, a njegovo telo spaljeno je u ambaru. Ko je bio onaj ko je „zvanično” pronašao tog čoveka? Baš Edvin Stenton koji ga je, naravno, odmah identifikovao kao Buta. /*14/ Na suđenju za kovanje zavere za Linkolnovo ubistvo u lndijanopolisu, u junu 1865, neki od imenovanih kao direktni učesnici bili su: lord Palmston, britanski vrhovni ministar i mason 33 stepena koji je umro te iste godine; Džon Vilks But, mason 33 stepena; Džuda P. Bendžamin, glasnogovornik londonskih masona bankara koji su naručili to ubistvo; i Džejkob Tompson, bivši sekretar unutrašnjih poslova, koji je podigao 180.000 dolara iz Montrealske Banke u Kanadi, da bi tim novcem finansirao celu zaveru. Vitezi Zltanog kruga bili su takođe razotkriveni i zato je Albert Pajk rešio da promeni njihovo ime. Nazvao ih je... Kju Kluks Klan (Ku Klux Klan), a to su oni u belo obučeni satanisti koji su terorisali crne Amerikance, a i dalje to rade. Njihov naziv je izveden od grčke reči „kuklo”, što znači krug. /*15/ Pajk je rođen u Bostonu 1809. godine a obrazovanje je stekao na univerzitetu Harvard. Postao je veliki majstor američkih masona i veliki majstor lože Škotskog obreda u Litl Roku, država Arkanzas, gde se kasnije nalazilo boravište Bila Klintona. Kada je Pajk umro, 1891, u Vašingtonu, njegova sahrana je održana u masonskom hramu (templu) u ponoć, u prostoriji sasvim pokrivenoj crnim draperijama. /*16/ Taj čovek je bio satanista skroz na
skroz. On je masonski „bog” i njegova statua stoji blizu glavne zgrade vašingtonske policije, blizu Kapitol Hila. Pre nego što je Linkoln ubijen, kongres, koji su kontrolisali masoni, je odobrio zakon o nacionalnom bankarstvu, 1863. godine, koji je stvorio od federacije ovlašćenu nacionalnu banku, koja je imala pravo da štampa novačanice SAD. To je bio novac koji je vladi pozajmljivan uz interes od strane masona bankara. Bankari su tako preživeli Linkolnove novčanice „grinbakse”, a tvorac tog zakona, Linkolnov sekretar državne blagajne, Salmon P. Cejs (Salmon P. Chase), postao je takav heroj da su masoni nazvali jednu od svojih banaka po njemu, Cejs Banka, koja se danas zove Cejs Menhatn, a vodi je Dejvid Rokfeler. Mislim da ste do sada već uvideli da nas veliki događaji, koji su podelili čovečanstvo i izazvali sukobe, bili to ratovi, religije ili bilo šta drugo, uvek vode do istog izvora i služe za promociju istog velikog Programa. Još je upečatljivije da se kroz njih prepliću isti ljudi na najneobičnije načine. U priči o stvaranju Sjedinjenih Država, koju sam upravo ispričao, takođe možete naći vezu sa sukobom koji dugo traje u Severnoj Irskoj. On uključuje naturalistu i hemičara zvanog dr Edvard Bankroft (Dr Edivard Bancroft), bliskog prijatelja Bendžamina Frenklina, koji je bio sponzor Bankroftovog društva, u stvari „naučnog ” paravana Bratstva sa sedištem u Londonu, zvanog Kraljevsko društvo. /*17/ On je kasnije postao privatni sekretar Frenklina, dok je ovaj boravio u Parizu, centru špijunske mreže Bratstva a pridružio se elitnoj masonskoj loži Devet sestara, dok je Frenklin bio njen veliki majstor. Bankroft je vodio tajnu misiju u Irskoj, 1779. godine, godinu dana kasnije lord Stormont (Lord Stormont), britanski ambasador u Francuskoj, obavestio je engleskog kralja da je u Parizu boravila tajna irska delegacija u poseti kralju Luju XVI, da mu predloži plan za stvaranje nezavisne Irske. Ambasador je rekao da su: „svi delegati bili povezani sa Frenklinom...”. /*18/ U godinama koje su usledile oformljeno je tajno društvo Bratstva, zvano Društvo ujedinjenih Iraca, u koje su bili uključeni ljudi kao što su: lord Edvard Ficdžerald (Lord Edward Fitzgerald) i Vulf Tun (Wolfe Tone). /*19/ To društvo bilo je iza pobune Irske iz godina 1798. i 1803., a konflikt koji je tako izazvan traje u Irskoj od tada do današnjih dana. Naći ćete da je Bratstvo umešano u sve glavne događaje u istoriji. Simon Bolivar (Simon Bolivar), poznat kao osnivač Bolivije u Južnoj Americi i oslobodioc Venecuele, Nove Granade, Ekvadora i Perua, bio je član masonske lože Kadiz, u španiji, kao i majstor lože Devet sestara u Parizu. To je bila loža u kojoj su bili Bendžamin Frenklin, pisac Volter i francuski revolucionari. /*20/ Uvojak kose Džordža Vašingtona je poslat Bolivaru, preko francuskog i američkog revolucionara, Lafajeta, kao dokaz poštovanja. /*21/ Amerika, „Zemlja slobodnih” ? Kakav je to vic!
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
„Putovanje princa Henrija Sinklera u Novi svet” - str. 160 Manly P. Hall „Sastanak Amerike sa sudbinom” i „Adepti u zapadnjačkoj tradiciji” (Philosophical Research Society, Los Angeles, 1979), deo peti str. 50 James Shelby Dovvnard „Magija, seks, udruženja i nauka o simbolima”, članak iz knjige „Tajno i Potisnuto”, urednik Jim Keith (Feral House, PO Box 3466, Portland, Oregon 97208, 1993) - str. 62 Ibid - str. 61 Ibid. Ibid - str. 62 „Hram i loža” - str. 238 John Daniel „Bludnica i zver”, knjiga III, „Engleski masoni, banke i trgovina drogom” (JKI Publishing, Tyler, TX, USA) - str. 63 Ibid. Ibid. - str. 64 Anton Chaitkin „Izdaja u Americi”, drugo izdanje (New Benjamin Franklin House, New York, 1984.) - str. 217 „Bludnica i zver” - str. 64 Ibid - str. 75 Ibid. Ibid - str. 76 „Hram i Loža” - str. 273 Ibid. Lord Samerton piše Džordžu ill „Prepiska Džordža III”, knjiga V, pismo br. 2952, mart 1780. - str. 24 „Hram i loža” - str. 238 „Susret Amerike sa sudbinom” - str. 101,102 Ibid - str. 102
(Levo) Statua leteće zmije u centru Templ Bara u Lor> donu, na bivšem zemljištu vitezova templara, gde se nalaze sedišta nekih od n^važnijih tajnih društava unutar Vavilonskog Brat- stva.
(Desno) Zmaj i vatreni krst označavaju ulaz u finansijski deograda Londona, koji predstavlja jedan od najvažnijih centara za Vavitonsko Bratstvo. Crveni krst na beloj pozadini bio je simbol Sunca za Feničane, znak vitezova templara, a nalazi se i na zastavi Engleske.
(Iznad) Statua reptila nađena na groblju Ubaida, naroda koji je 4.000godina p.n.e živeo tamo gde se danas nalazi Irak. Majka i beba su predstavljene sa gušterolikim crtama lica.Ova kultura datira iz vremena pre kataklizme koju je izazvala Venera, koja je verovatno primorala reptilijance koji su je preživeli da odu u podzemlje ili u drugu dimenziju.
(Ispod) Beli konj iz Ufmgtona, Viltšajer, datiran 3.000godina p.n.e., u vreme kada su Feničani stigli u Britaniju. Beli konj je bio feničanski simbol Sunca.
(Iznad) gargojle i leteče zmije su bile postavljene svuda po katedrali Notr Dam u Parizu, a mnoge od njih su umanjene verzije simboličnih predstava zmija nađenih na majanskom nalazištu u Meksiku. Gargojle su simbol reptilijanaca i izabrane su od strane tajnih društava Bratstva, naročito od vitezova templara, da „ukrašavaju" veliki niz katedrala, crkava, raskošnih porodičnih kuća aristokratskih krvnih loza, kao i razne druge zgrade.
llustracije koje je napravio Klajv Barouvs (Clive Burrows), umetnik sa ostrva Vajt (Wight), o tome šta Ijudi vide kada naizgled Ijudska bića promene oblik reptilijanski. To je naročito uobičajena praksa među svetskim vođama u politici, bankarstvu, biznisu, vojsci tako dalje.
Još crteža Klajva Barousa koji predstavljaju reptile koji nadkriljuju jude iako u stvari ne zauzimaju njihova fizička tela. Barous je napravio ove ilustracije prema opisu jedne od velikog niza osoba koje sam ja upoznao, a koja vidi reptile iz niže četvrte dimenzije. Oni izgleda da se „ kače” za Ijudska bića preko dve od nižih čakri.
SJika koju je naslikao Kredo Mutva prikazujući Čitauri reptilijance koji su, kako on kaže, manipulisali Afrikom i svetom hiljadama godina.
J
prikazan jedan od njiovih „ bogova”. Pogledajte uveličan prikaz slike ovog,, boga" i videčete
t %*st on neverovatno liči na opise „rase zmije". Meni se čak čini da on ima krila, k št j l č j k il ti D k tilij i
Simbol razmnožavanja vanzemaljaca i Ijudi, kako je predstavljen na „ ogrlici" Kredo Mutve, koja je stara najmanje 500 godina, a moguče i više od hiIjadu, kako on kaže. Predstava vanzemaljca je simbolična jer je Ijudima bilo rečeno da če um reti ako otkriju kako oni „ bogovi" stvarno izgledaju...
...ata ogrlica takođe prikazuje i leteći tanjir, koji su, kako Kre- do kaže, reptilijanci koristili da bi leteli pre više hiljada godina.
Papa sa svojim pokrivalom za glavu u obliku „ riblje glave”, što je simbol vavilonskog božanstva, Nimroda.
Golubice na skiptrima britanskih monarha. Golubica je simbol vavilonske kraljice Semiramide, Nimrodove žene. Zapazite takođe upotrebu malteških krstova, koji su nađeni i u pečinama na nekadašnjoj zemlji Feničana u Kapadokiji, tamo gde se danas nalazi Turska. Malteški krst se takođe može naći na kruni koja se u Britaniji koristi prilikom ceremonije krunisanja.
Scena u Bohemijan Grouvu godine 1971. Govornik je Glen Siborg (Glenn Seaborg) pronaiazač plutonijuma, a sa njegove desne i leve strane nalaze se tadašnji glumac u filmovima b produkcije, Ronald Regan i političar od karijere Ričard Nikson. Oba ova člana tog elitnog ritualnog i žrtvenog kluba kasnije su postala predsednici SAD. Predsednici se ne biraju več su odabrani.
... ina uniformi nacista. Hitlerovi fanatici su takođe koristili simbol lobanje i kostiju, obrnutu svastiku (feničanski simbol sunca) i orla, simbol koji je nastao od feničansko-egipatske ptice sunca feniksa.
London, Pariz i Vašington kao i mnogi drugi veliki gradovi osmišljeni su prema zakonima svete geometrije i imaju mnogo istaknutih sličnih građevina i spomenika. Kupole i obelisci naročito se često sreću. Ovde (s leva na desno) imamo prikazanu katedralu Sv. Pavia u Londonu, Panteon u Parizu i zgradu kongresa u Vašingtonu...
... i (s leva na desno) egipatski obelisk, zvan Kleopatrina igla u Londonu, obeiisk iz Luksora u Parizu na trgu Konkord, kao i Vašingtonski spomenik u obliku obeliska.
(Levo) Večni plamen je klasičan simbol Vavilonskog Bratstva. Ovde ga drži heroj Bratstva, Prometej u Rokfeler centru u Njujorku... On se takođe može videti u ruci Statue Slobode, koja stoji na ostrvu u njujorškoj luci (levo), kao i kod njenog odraza u ogledalu koji se nalazi na ostrvu u reci Seni u Parizu (desno).
(Ispod) Plamen je korišćen kao potpis Bratstva posle ubistava koja su izvršavana po njihovom nalogu. Plamen je stavljen na grob predsednika Kenedija na Arlingtonskom groblju, a masoni su podigli obelisk sa plamenom na vrhu na Delej Plazi (ispod), u blizini mesta na kome je on bio ubijen.
Replika plamena koji drži Statua Slobode postavljena je na postolje u obliku crnog pentagrama, iznad tunela Pont De L 'Alma, u Parizu, na mestu gde je princeza Dajana umria. Urna i plamen postavljeni su na os- trvu na kome je „ sahranjena".
Ostrvo u jezeru na kome se kaže da je princeza Dajana sahranjena, na porodičnom imanju Spenserovih u Altorp parku, Northempton- šajr. Ostrva, jezera i šumarci su osnovni simboli koji se sreću u legendi o drevnoj pa- ganskoj boginji Dijani.
Trijumfalna kapija, simbol Sunca u centru ogromnog geometrijskog oblika koji se nalazi na uličnom planu Pariza. Dvanaest puteva utiču u zvezdu ('Etoile’) koja se nalazi oko Trijumfalne kapije, a vrhovi sunčevih zraka su čak predstavljeni naputevima. Kapija se nalazi u pravoj liniji prema Šanzelizeu. na kome se nalaze drugi lukovi i obelisk na trgu Konkord, kao i ogromna crna piramida smeštena ispred muzeja Luvr.
1 i’ —
Kolona vozila u kojoj se nalazio automobil predsednika Kenedija na Delej Plazi u trenutku kada je u njega pucano, novem- bra 22. 1963., 656 go- dina tačno u dan od kada je Inkvizicja počela čistku templara u Francuskoj. Zapazite da Kenedijeva kola koja su napred nemaju obezbeđenje, a ona iza njega prate četvorica telohranitelja! Ubistva se ne dešavaju tek tako, omogućava se da se ona dese.
(Levo) Tunel Pont de L’Alma u Parizu, most ili trg mesečeve boginje, a iznad tunela nalazi se raskrsnica, tradicionalni domen Hekate.
Jedna od 17 saobraćajnih kamera (sasvim desno), na putu od hotela Ritz do tunela Pont de L'Alma, usmerena je na dole ka ulazu tunela (desno). Na njoj bi se videla Dajanina kola kako ulaze u tunel i bila bi snimljena bilo koja druga vozila ili aktivnosti koje su se tada dešavale na tom mestu. Ali, kao i sve druge, ona je bila isključena u vreme sudara.
Mercedes (desno) se izgužvao od jačine sudara sa 13. stubom tunela (iznad) i Dajana je umrla na ovom drevnom svetom žrtvenom mestu posvećenom boginji Dijani.
(Iznad) Muhamed Al Fajad (Mohamed Al Fayed) nosi ukras za glavu koji predstavlja simbol Sunca, slika iz novina,. Daily Express". Zlatni lavje simbol kulta Sunca, a dva roga su slična onima koje se kaže da je u Vavilonu nosio Nimrod. Ukras za glavu je zapanjujuće sličan onome koji ima Izida (iznad desno) na egipatskim skulpturama i likovnim predstavama.
(S leva na desno) Henri Pol (Henri Paul) je bio žrtveni jarac koji je okrivljen za sudar u kome je Dajana umrla, dok telohranitelj, Trevor Ris-Džons (Trevor Rees-Jones) i Dajanin brat, erl Spenser (Earl Spencer) imaju da daju odgovore na neka vrlo ozbiljna pitanja.
40 stopa visoka kamena sova pored žrtvene vatre u Bohemskom G^u (Bo hemian Grove; Boemski šumarak) u severnoj Katiforniji, tokom letnjeg kampa za elitu Vaviionskog Bratstva. Sova simboliše Moloha, božansivo kome su u starom svetu žrtvovana deca tako što bi bila živa spaljivana - a isto se i danas radi.
Ponovo obelisk i kupola. Umetnička predstava zgrade Ka- nary Warf, pored reke Temze, najviše zgrade u Evropi, a preko puta nje nalazi se Milenijumska kupola. Grinički nulti meridijan prolazi blizu te tačke, što nije nikakva slučajnost.
Invazija vanzemaljaca? Ne, manipulacija Bratstva. Za letilicu na slici tvrdi se da je Vril-7, jedan od naclstičkih „ letečih tanjira”, razvijenih tokom Drugog svetskpg rata, a kasnije usavršenih u Sjedinjenim Državama i drugde.
DESETO POGLAVUE
Novac ni iz čega anas posvećenici i istaknuti Ijudi Vavilonskog Bratstva kontrolišu svetsku politiku, bankarstvo, biznis, obaveštajne službe, policiju, vojsku, školstvo i medije. Najvažnije od svega ovoga, u smislu nametanja kontrole, jeste bankarstvo. Stvaranje novca i manipulacija novcem. Finansijska podvala Bratstva je vrlo jednostavna i proteže se na period, ovde dokumentovan, koji traje od doba Sumera i Vavilona pa sve do današnjeg dana. Ona se zasniva na stvaranju novca koji, u stvari, ne postoji, a zatim od njegovog pozajmljivanja ljudima ili preduzećima uz interes. To stvara ogroman dug vladama, preduzećima i stanovništvu, pa zbog toga oni mogu biti uspešno kontrolisani. Od vitalnog značaja za uspeh te podvale je da se bankarima dozvoli da pozajmljuju novac koji nemaju. Sada ću opisati kako to funkcioniše. Ako bi vi ili ja imali milion funti, mogli bi da pozajmimo najviše milion funti. Vrlo jednostavno. Ali, ako banka ima milion funti ona može da pozajmi deset puta toliko i više, pa još i da naplaćuje interes na to. Kada bi samo delić ljudi koji, bar teorijski, imaju „novac” deponovan u banku otišao danas da ga podigne sa svojih računa, banke bi zatvorile vrata za pola sata, jer ga one nemaju. Novac u banci je mit, još jedan trik koji se zasniva na vašem poverenju. Kada odete u banku i tražite zajam (ili kredit), banka ne štampa zbog toga ni jednu jedinu novu novčanicu niti iskuje novi novčić. U njoj samo ukucaju novčani iznos zajma na vaš račun. Od tog trenutka nadalje vi plaćate interes banci na ono što nije ništa više od cifara na kompjuterskom ekranu (ili papiru). Ipak, ako ne uspete da vratite taj zapravo nepostojeći novačani dug, banka može da dođe i da sasvim legalno uzme vaše postojeće bogatstvo, vašu kuću, zemlju, kola i imovinu u procenjenoj vrednosti jednakoj onoj cifri koja je na ime pozajmice bila ukucana na vaš račun. I više od toga, zato što novac nije stavljen u opticaj od strane vlade, već od strane privatnih banki koje svojim mušterijama daju pozajmice, banke mogu da kontrolišu koliko će uopšte novca biti u opticaju. Sto više zajmova bankari reše da odobre, više će novca biti u opticaju. A šta čini razliku između ekonomskog prosperiteta i ekonomske depresije? Samo jedna stvar: količina novca koja je u opticaju. To je sve. Koristeći ovaj sistem, privatne banke, koje kontrolišu jedni isti ljudi, odlučuju koliko će novca biti stavljeno u opticaj. Oni mogu da stvore ekonomski prosperitet ili da upropaste ekonomiju po svojoj želji. Isto je sa berzom akcija, gde ti ljudi obrću trilione dolara
D
dnevno oko finansijskog i bankarskog tržišta, tako odlučujući da li će cena akcija pasti ili se popeti. Krahovi berze se ne dešavaju tek tako, isplanirano je kada će oni da se dese. Većina „novca” koji je u opticaju ne postoji fizički u obliku keša ili novčića. Taj „novac” predstavljaju cifre koje idu sa jednog kompjuterskog računa na dmgi, putem elektronskog transfera novca, korišćenjem kreditnih kartica i čekovnih knjižica. Ako je više novca, elektronskog ili pravog, u opticaju veća je ekonomska aktivnost i zato se više proizvoda kupuje i prodaje, ljudi imaju veće plate i veće su mogućnosti za zapošljavanje. Stalni predmet reptilsko-arijevske finansijske podvale bio je da se stvori ekonomski procvat, tako što će se odobriti davanje velikog broja zajmova, a potom se samo zavrne slavina. Potplaćeni ekonomisti i slični, od kojih većina nema pojma o tome šta se stvarno događa, reći će vam da su ekonomski procvati i krahovi deo nekog prirodnog „ekonomskog ciklusa”. Kakva naklapanja. To je sistematska manipulacija od strane Bratstva da se ukrade pravo, postojeće, bogatstvo od običnog sveta i celih država. Tokom perioda procvata mnogi ljudi se sve više zadužuju. Ziva ekonomska aktivnost znači da preduzeća pozajmljuju više „novca” za uvođenje nove tehnologije koja bi ubrzala proizvodnju tako da odgovara povećanoj potražnji na tržištu. Privatna lica pozajmljuju više da bi kupila veće kuće i nova, skuplja, kola, jer se osećaju sigurno u pogledu svoje ekonomske budućnosti. Onda, u za njih najpovoljnijem trenutku, najveće banke, koordinisane od strane mreže tajnih društava, podižu kamate da bi se smanjila potražnja zajmova i počinju da naplaćuju zajmove koji su već prekoračili rok za naplatu. To dovodi do povlačenja novca (u raznim oblicima) iz javnog prometa. Potražnja za proizvodima je smanjena i sve je manje radnih mesta jer nema dovoljno novca u opticaju da bi se stvorila neophodna ekonomska aktivnost za dalji razvoj. Zato privatna lica i preduzeća ne mogu više da zarade dovoljno novca da bi otplaćivali svoje dugove i dolazi do bankrota. Tada banke uzimaju njihovo postojeće bogatstvo, njihova preduzeća, kuće, zemlju, kola i ostalu imovinu zbog nemogućnosti da dalje otplaćuju banci pozajmicu, koja u stvari nikada nije predstavljala ništa više od cifre ukucane na bankovni račun. To se ciklično ponavlja već hiljadama godina, a naročito je izraženo u poslednjih par vekova, dok se pravo bogatstvo otima od naroda i odlazi u ruke onih koji kontrolišu sistem banaka - reptilijanskim krvnim lozama. Isto važi i za cele zemlje. Umesto da stvore svoj sopstveni novac na koji ne bi plaćale interes, državne vlade pozajmljuju novac od privatnog bankarskog kartela na njega plaćaju interes i daju novčana sredstva dobijena sakupljanjem poreza koji plaća narod. Enormne količine novca koji vam uzimaju putem raznih poreza idu pravo u privatne banke da bi se otplatili dugovi stvoreni pozajmljivanjem novaca koji su vlade mogle same da stvore i koji ne bi bio opterećen nikakvim interesom! Pa zašto to onda ne urade? Zato što Bratstvo kontroliše državne vlade u istoj meri u kojoj ima kontrolu nad bankama. Ono što mi nazivamo „privatizacija” u stvari je prodaja državne imovine da bi se odložio bankrot izazvan dugom kod banaka. Zemlje trećeg sveta prepuštaju kontrolu nad svojim zemljištem i prirodnim resursima u mke internacionalnih bankara, zato što ne mogu da isplate velike zajmove, čije su stvaranje, namerno,
izazvale same banke da bi osigurale da će do toga doći. U svetu ne mora da bude siromaštva i sukoba, samo je izmanipulisano da bude tako, jer to služi unapređenju Programa. Vitezi templari su koristili sistem koji sam upravo opisao kada su stvarali temelje modernog bankarstva, još u XII i XIII veku, a sve je očigledano povezano sa venecijanskom mrežom Crnog plemstva koja je delala u isto vreme. Manipulacija finansijama na svetskom nivou danas je koordinisan od strane „centralnih banki” koje postoje u svakoj zemlji i naizgled rade samostalno, ali zapravo sarađuju između sebe zarad postizanja zajedničkog cilja. Banka Engleske, koju je osnovao pripadnik Crnog plemstva, Viljem od Oranža, bila je pauk u centru te mreže, a od godine 1930. isto je i sa Bankom za Međunarodna Poravnanja u Švajcarskoj. Kao i Bankom Egleske, centralnim bankama upravljaju potomci reptiljanskih bankarskih porodica iz Đenove i Venecije.
ROTŠILDOVI Jedna krvna loza, koja vodi poreklo od reptila-Arijevaca koji su poreklom iz Hazarskog carstva u Kavkaskim planinama, jesu Rotšildovi. Njihovi vodeći članovi su čistokrvni reptilijanci, znači reptilijanci koji svesno na sebe uzimaju ljudski fizički oblik. Neki insajderi govore da Rotšildovi tvrde da njihova krvna loza vodi unazad do Nimroda u Vavilonu. Ja ne sumnjam da će se oni uklopiti u krvnu liniju Ramzes-PisoBuš. Nikakav opšti pregled finansijskih manipulacija nije moguć bez čestog pominjanja cele bande Rotšildovih. Oni su promenili svoje porodično ime iz Bauer (Bauer) u Rotšild (Rothschild), a iz svog sedišta u Frankfurtu, tokom XVIII veka, bili su u samom srcu manipulacije ovim svetom sve do današnjih dana. Ja sam o Rotšildovima opširno pisao u knjizi ,,I istina će te osloboditi”, a sada ću to samo ukratko sumirati, jer su oni toliko bitni za celu ovu priču. Bankarsku dinastiju Rotšildovih je stvorio Majer Amšel Bauer (Mayer Amschel Bauer). Reptilijanske porodice periodično menjaju svoja imena da bi sakrile svoje pravo poreklo, a upotreba ili izmišljanje raznih titula su im u tome bili od velike pomoći. Bauer je promenio svoje ime u Rotšild, što je došlo od crvenog štita (nemački-rotes schild) koji je visio iznad vrata njegove kuće u Frankfurtu. Još od drevnih početaka Bratstva, crveno je bila boja koja simbolizuje revoluciju, što je razlog iz kog su ruski revolucionari zvani crveni. Na štitu se nalazio znak heksagrama, Davidove zvezde ili Solomonovog pečata, a taj isti simbol se danas nalazi na zastavi Izraela. Ljudi misle da je to jevrejski simbol zbog njegovog imena i upotrebe, ali to je nonsens. Takav isti heksagram je nađen i na podu 1.200 godina stare muslimanske džamije, koja je stajala na mestu gde se danas nalazi Tel Aviv. Jevrejski pisac, O. J. Graham (O. J. Graham), u svom delu „Zvezda sa šest krakova” kaže sledeće: „... Zvezda sa šest krakova započela je svoj put od egipatskih paganskih rituala pri kojima su obožavana određena božanstva, do boginje Aštarte i Moloha.. Zatim je nastavila preko magijskih umetnosti, veštičarstva (uključujući tu i arapske magove, druide i sataniste) ... kroz Kabalu do Isaka Lurija (Isaac Lpria), kabaliste iz XVI veka, do Majera Bauera, koji je promenio svoje ime
prema ovom simbolu, do cionizma, pa do kneseta (parlamenta) novonastale države Izrael, sve do zastave Izraela i do znaka medicinske organizacije Izraela koja je ekvivalent Crvenog krsta.” /*2/ Znači samo ime Rotšild dolazi od jednog drevnog ezoterijskog simbola, povezanog sa Egiptom i Molohom (Nimrodom), „bogom” žrtvovanja. Jevrejska hijerarhija je počela da koristi heksagram kao svoj simbol sa pojavljivanjem porodice Rotšild i on nema apsolutno nikakve veze sa „kraljem Davidom”, kao što jevrejske vođe veoma dobro znaju. Ona se nalazi na zastavi Izraela, jer Izrael nije zemlja Jevreja, već zemlja Rotšildovih i onih koji njima upravljaju sa još viših nivoa u piramidalnoj hijerarhiji Bratstva. Oni su stvorili Izrael i oni ga kontrolišu. Usput, crveni štit koji kao amblem koristi Vojska spasa takođe je inspirisan porodicom Rotšild. Frankfurt, dom Rotšildove dinastije, je mesto na kome je papirni novac prvo stekao svoju popularnost i nova Evropska centralna banka je smeštena tamo. Ta banka dozvoljava nekolicini nezavisnih bankara da određuju nivo kamatnih stopa svim zemljama Evropske Unije, putem uvođenja jedinstvene evropske valute. Kao što se navodi da je Majer Amšel Rotšild rekao: „Dajte mi kontrolu nad valutom neke nacije i neće me biti briga ko donosi zakone.” /*3/ Majer Rotšild se oženio sa Gutl Snaper (Gutele Schnaper), koja je tada imala 16 godina i oni su imali desetoro dece, pet dečaka i pet devojčica. Dečaci su poslati da osnuju ogranke njihove dinastije u Londonu, Parizu, Beču, Berlinu i Napulju. Rotšildova deca su venčavana putem ugovorenih brakova za pripadnike plemićkih porodica, ili među svojim rođacima, da bi se održala reptilijanska krvna linija i moć zadržala ,,u kući”. Majer je, u svom testamentu, izričito insistirao da bude tako, kao i da muški Rotšildovi uvek moraju da budu na čelu svih poslova a da podaci o njima moraju da se drže u najvećoj tajnosti. Testament je izuzimao Rotšildove kćerke, njihove muževe i njihove naslednike iz svih poslovnih poduhvata porodice, kao i od dobijanja bilo kavih informacija o tim poslovima. Dakle, to što je vaše prezime Rotšild ne znači da ste satanista, ili da uopšte znate šta se stvarno događa. Ja govorim o onima koji su na vrhu imperije, a isto se odnosi i na druge porodice koje sam u knjizi spominjao. Većina članova tih porodica bi bila istinski šokirana da sazna šta se događa oko njih. Ono što ne želimo je lov na veštice protiv svih koji nose ta prezimena, niti protiv reptilijanske rase generalno. Mi treba da razotkrijemo one koji su svesno odgovorni, a ne nevine marionete koje se slučajno nalaze u istoj porodici ili nose isto prezime. Majer Rotšild je postao bankar i manipulator za princa Viljema IX od FleseFlanaua (Prince VVilliam IX of Hesse-FIanau), još jednog pripadnika reptilijanskih loza Crnog plemstva i oni su zajedno prisutvovali masonskim skupovima. Prema knjizi „Jevreji i masoni u Evropi (1723-1939)”, Viljemov mlađi brat, Karl, bio je prihvaćen kao poglavar nemačkih masona, a članovi dinastije Hese su bili blisko upleteni u jednu elitnu masonsku grupu zvanu Strogo pridržavanje (Strict Observance). Ona je kasnije nazvana Povlašćeni vitezi Svetog grada, /*4/ a u Nemačkoj je bila poznata kao Bratstvo Jovana Krstitelja (što je šifra za Nimroda).
/*5/ Kuća Hese je bila na Hitlerovoj strani u Drugom svetskom ratu i princ Filip od Hesea je prenosio poruke izmedu Hitlera i Musolinija. /*6/ Pošto su zauzeli britanski presto, Viljem i Rotšild su se obogatili unajmljujući trupe porodice Hese nemačkim Hanoverijancima. Mnoge od trupa koje su se borile za „Britaniju” u Američkom ratu za nezavisnost, bile su Viljemovi nemački plaćenici. Viljem je bio unuk kralja Engleske od loze Hanover, Džordža II, pa je stoga predak kraljice Elizabete II. Po drugoj liniji, on je takođe u srodstvu sa njenim mužem, princom Filipom (Ramzes-Piso-Buš). Sam Bog zna koliko ima reptilijanski krvnih loza koje potiču od kuće Hese, jer se za samog Viljema procenjuje da je napravio najmanje sedamdesetoro dece, da dobro ste pročitali sedamdesetoro, sa različitim ženama. /*7/ Kako li je samo našao vremena za to? Ali to je još jedna važna tačka. Reptilsko-arijevski potomci koji su napravljeni putem ugovorenih brakova su zvanični naslednici. Ali bukvalno hiljade su napravljene nezvanično, izvan bračne zajednice i ta se dece ne pripisuju krvnoj lozi. Ipak, o njima se vodi pažljiva dokumentacija i Bratstvo tačno zna ko su ti ljudi. Oni žele da znaju ko su nosioci reptilijanskih gena iz određenih krvnih loza, jer se oni lakše mogu zaposednuti od strane reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije. To je jedan razlog za vrlo detaljne genetske podatke koje sačinjavaju mormoni, koji su na svom najvišem nivou samo još jedna od operacija Bratstva. Tako, kada ljudi koji su na nekoj od pozicija moći naizgled nemaju nikakve veze sa nekom od krvnih loza, to ne mora biti tačno. Više istraživača veruje da je Bil Klinton prikriveni Rokfeler, a on je svakako u krvnom srodstvu sa britanskom monarhijom, svim škotskim monarsima i kraljem Robertom I od Francuske. Sveti Zermen (St Germain), koji je danas postao figura „mesije” za mnoge pristalice Nju Ejdž pokreta (New Age = Novo doba) bio je prijatelj Viljema od HeseHanaua i njegovog brata Karla. Izgleda da je Karl pisao da je Sv. Zermen, alhemičar i mag, koga je odgajila porodica de Mediči (Crno plemstvo), u Italiji. /*8/ Mnogi Nju Ejdžeri danas govore o Velikom belom bratstvu „vodećih duhova”, u koje je uključen i Sv. Zermen, koji daju instrukcije medijumima u vezi transformacije koja treba da nastupi. To je samo još jedna operacija kontrole uma, koju vodi Brtastvo, da bi pogrešno usmerilo i zarobilo one sa ekstremnije izraženim Nju Ejdž mentalitetom, kako bi ih sprečilo da se „opasulje” i probaju zaista nešto da učine. Politički nemiri koje je izazvao Napoleon Bonaparta učinili su da se Viljem od Hese-Hanaua skloni na kratko u Dansku, a za to vreme je najstariji sin Majera Rotšildovih, Nejtan (Nathan), mason kao i većina njih, ukrao 600.000 funti, koje su trebale da budu upotrebljene da se isplati plaćenička vojska. On je novac odneo u London da bi tamo osnovao Rotšild Banku. Bogatstvo koje je zatim stekao finansirajući Velingtonove bitke sa Napoleonom, kao i druga izmanipulisana „ulaganja”, stvorilo je osnovu imperije Rotšildovih. Obojica, Velington i Napoleon bili su izmanipulisani i finansirani od strane istih ljudi, u koje je spadao i Napoleonov brat, Džozef Bonaparta (Joseph Bonaparte), masonski veliki majstor. Rotšildovi su, čak i prema istorijskim podacima koje sami priznaju, konstantno finansirali obe zaraćene strane. Oni su kreirali te iste ratove, putem mreže tajnih društava, kao i putem svoje obaveštajne organizacije i njenog delovanja, koje se
nastavlja i danas. Ta obaveštajna organizacija zove se Mosad, a to je zvanično izraelska obaveštajna služba, ali Izrael pripada Rotšildovima, pa je isto i sa Mosadom. Simbol porodice Rotšild, heksagram, ili „Davidova zvezda”, postao je državni simbol koji stoji na zastavi Izraela. Kakvo iznenađenje. Anka Mahlstejn (Anka Muhlstein), jevrejski pisac dela „Baron Džejms, uspon francuskih Rotšildovih”, kaže da je njihova porodična obaveštajna mreža koristila hebrejska slova za svoje šifre. Hebrejski je bio sveti jezik egipatskih škola misterija, odakle je došao veliki deo znanja koje poseduje Bratstvo, uz znanje drevne Azije i Dalekog Istoka. Hebrejski je takođe povezan sa hazarskim krvnim lozama. Obaveštajna mreža Rotšildovih bila je brža nego obaveštajna služba bilo koje vlade, a jedan od poznatih primera dvostruke igre Rotšildovih je bio kada su namerno proširili glasine da je Velington izgubio od Napoleona bitku kod Vaterloa, godine 1815. To je izazvalo krah na londonskoj berzi, a Rotšildovi su tajno pokupovali akcije po najnižim cenama. Kada je stigla vest da je Velington u stvari pobedio, cene akcija su ponovo vrtoglavo skočile, a Rotšildovi su tako uvećali svoje bogatstvo za jednu pozamašnu sumu. Kada, kao što to čine Rotšildovi, kontrolišete medije, političare i berzu akcija, pravljenje novca dode kao dečija igra, a isto je i sa pokretanjem ratova. Svakog radnog dana svetska cena zlata se još uvek određuje u londonskim kancelarijama N. M. Rotšilda i berze širom sveta su kontrolisane od strane Vavilonskog Bratstva putem sistema banaka i porodica koje upravljaju finansijama, kao što su Rotšildovi. Ako dođe do kraha berze ili banaka na Dalekom Istoku, to je zato što tako odgovara reptilijanskom Programu. Još jedna od njihovih podvala je da ohrabruju ljude da kupuju akcije nekih kompanija na berzi sve dok one ne budu naveliko precenjene. Tada Bratstvo izaziva krah berze (pošto je prethodno prodalo svoje akcije) pa zatim, dok većina ljudi gubi svoj novac, Bratstvo kupuje veliku količinu akcija raznih kompanija po najnižim cenama. Kada cene na berzi počnu opet da skaču, skače i cena akcija novo nabavljenih kompanija, a bogatstvo Bratstva i kontrola koju to bogatstvo pruža opet se uvećavaju. Sve je to deo manipulacija koje se izvode da bi bio postignut trenutno najvažniji reptilijanski cilj, a to je totalna globalna kontrola. Izazivanje ratova je divan način da se zarade ogromne količine novca i da se uništi ono što je postojalo u miru. Pozajmljujete novac obema stranama da bi finansirale rat, a zatim im pozajmljujete još novca da bi ponovo izgradile svoje ratom opustošene zemlje. One vam tako postaju dužnici (znači zadobijate kontrolu nad njima), a vi uvećavate svoje bogatstvo (to jest močj. Takva kontrola i moć vam omogućuju da izgradite novo društvo po svom planu i programu, onda kada je rat koji ste finansirali već uništio pređašnje državne i društvene strukture. Takozvani „Protokoli skupova Sionskih mudraca” su otkriveni tokom poslednjeg veka i oni neverovatno detaljno opisuju događaje i metode manipulacije kakvu imamo u XX veku. Te dokumente su u velikoj meri stvorili sami Rotšildovi i reptili-Arijevci. Ali oni nisu u stvari „Protokoli skupova Sionskih mudraca”, to su, Protokoli Siona (sion = Sunce) i Sionskog priorata. Toliko je dezinformacija i agresije usmereno protiv Protokola i bilo koga ko ih spomene - uključujući tu i mene - zato što Bratstvo ulaže velike napore da diskredituje njihov sadržaj. Suviše je blizak istini.
Hitler je delimično koristio Protokole da bi oprav/dao progon Jevreja, a njemu je Protokole dalo Rotšildov posrednik, koji je i sam bio hazarskog porekla, Alfred Rosenberg. Ja ne prihvatam kao činjenicu da su Protokoli „jevrejski”, bar ne na onaj način na koji ih ljudi prihvataju. Oni su delo reptila-Arijevaca, a načinjeni su tako da izgledaju kao „jevrejski”, da bi nam izmaklo njihova suštinska poenta. Vidite knjigu „I istina će te osloboditi” gde je detaljnije objašnjeno sve ovo, kao i knjigu „Pobuna robota” u kojoj se govori o samom sadržaju Protokola. Rotšildovi su postali jedna od središnjih porodica u ostvarivanju finansijskog i političkog Programa Bratstva i oni su dirigovali zbivanjima u Evropi pre nego što su se proširili u Ameriku, Južnu Afriku i na kraju na ceo svet. Krunisane glave Evrope su bile kod njih prezadužene, a to je uključivalo i reptilijansku dinastiju Crnog plemstva, Habsburg, koja je vladala Svetim Rimskim Carstvom 600 godina. Rotšildovi su takođe preuzeli kontrolu nad Bankom Engleske. Ako je negde besneo rat, Rotšildovi su bili iza scene, stvarajući konflikt i finansirajući obe strane. Vodeći članovi porodice Rotšild nisu Jevreji, oni su reptilijanci koji su poslali bezbrojne Jevreje u smrt da bi unapredili svoje bolesno ambiciozne planove. Oni su bili bliski saradnici kuće Vindzor i kontrolisali su ljude kao što je bio Edvard VII (Ramzes-Piso-Buš), sin kraljice Viktorije i nemačkog masona, princa Alberta (Ramzes-Piso-Buš). Montbatenovi (Mountbatten), ranije poznati kao Batenbergovi (Battenberg) u Nemačkoj, su krvni srodnici Rotšildovih, lord Luis Montbaten je taj koji je ugovorio venčanje kraljice Elizabete II sa svojim sinom, princom Filipom, a obe Ioze podjednako pripadaju Crnom plemstvu. Lord Montbaten je takođe bio mentor princa Čarlsa. Svi ovi ljudi pripadaju krvnoj lozi Ramzes-Piso-Buš. Kada mi žrtve satanističkih rituala kažu da je lord Montbaten bio među onima koji su ih mučili, to se savršeno uklapa u celu sliku. Takvo i jeste njegovo poreklo. Rotšildovi i Bauerovi (Bauer) kao i Bouverovi (Bower) su duboko zaronjeni u satanizam, a i Rotšildovi i pripadnici porodice Vindzor-Montbaten su reptilijanci, od krvnih loza Anunnaki-ja. Bauerovi, naročito čovek po imenu Ričard Bauer, bili su vodeći okultisti, magovi i alhemičari u Nemačkoj srednjeg veka. /*9/ Karl Marks, glasnogovornik Bratstva koji je bio zadužen za stvaranje komunizma, bio je učenik Bruna Bauera na Berlinskom univerzitetu, a taj Bauer je bio jedini teolog za koga je zabeleženo da je javno pisao da su Novi Zavet i Stari Zavet bili sinteza ideja Seneke i Jozefa (Piso). /*10/ On je govorio da je lik Isusa izmislio pisac Markovog jevanđelja. /*11/ To samo dalje dokazuje da su porodice koje pripadaju krvnim lozama Bratstva sve vreme bile upoznate sa pravom istinom. Rotšildovi su bili članovi Tagenbund (Tugenbaund) lige. Poznate i kao Liga vrline, koja je oformljena 1786., kao „seksualni kružok”. Njeni članovi, kao i njihove žene i kćeri, bi se sastajali u kući žene zvane Henrijeta Herc (Henrietta Herz) i učestvovali u seksualnim aktivnostima i ritualima. Među onima koji su se tu okupljali bile su i dve kćerke Mojsije Mendelsona (Moses Mendelsson), zastupnika Rotšildovih, koji je stajao iza njihove manipulacije Francuskom revolucijom; markiz de Mirabo (Marquis de Mirabeau), mason koji je takođe bio u umešan u revoluciju; i Frederik Genc (Frederick Gentz), koji će kasnije postati vrlo uticajan zastupnik Rotšildovih. /*12/ Godine 1807., osnovana je i druga Taugenbund liga, u koju su
opet bili umešani Rotšildovi. Nju je oformio Baron Fon Štajn (Baron von Stein) i ona se brzo širila da bi njeni članovi uskoro postali većina vodećih političara u Nemačkoj, kao i mnoge vrhovne vojne vođe i profesori književnosti i nauke. Viljem od Hese-Kasela (William of Hesse-Cassal), bio je njen član, a zvanična uloga druge Tagenbund lige bila je da oslobodi Nemačku Napoleonove okupacije. /*13/ Ona je bila bliska sa drugim masonskim društvima, kao što su Crni vitezi, vitezi Pruske kraljice i Konkordisti. Svi su oni bili izdanci drevnog reda Tevtonskih viteza u Nemačkoj i predhodnici društva Tule (Thule Society), Edelvejs društva (Edekveiss Society) i društva Vril (Vril Society), koja će biti tvorci Nacističke partije. Sva su ta društva u stvari jedno isto pod različitim maskama, a porodica Rotšild je stajala iza većine njih - uključujući tu i naciste. Ako istražujete dovoljno pomno, ispada da su sve te grupe međusobno povezane. Naizgled kompleksna (ali u krajnjoj liniji vrlo jednostavna) mreža banaka, poslovnih imperija, politike, medija i tajnih društava, kontroliše svet u ime londonskog operativnog centra Bratstva. Kontrola bankarskog sistema i novca putem Rotšildovih, kao i nekih drugih porodica, je od najvećeg značaja za ostvarivanje te kontrole. Jedan od najvažnijih činova Bratstva bilo je stvaranje takozvane „centralne banke” Federalnih Rezervi (engl. - Federal Reserve). Godine 1913, u Sjedinjenim Državama. Ona niti je federalna, niti ima bilo kakve rezerve. To je kartel privatnih banaka, koji poseduju 20 porodica osnivača, većinom iz Evrope, a one danas odlučuju o interesnim stopama koje će biti primenjivane u Sjedinjenim Državama i pozajmljuju nepostojeći novac (koji predstavlja samo cifre na računu) vladi Sjedinjenih Američkih Država, na koji kasnije poreski obveznici moraju da plaćaju interes. To je ono što se zove „američki deficit” ništa materijalniji od vazduha. Federalna vlada SAD ne poseduje ni jednu jedinu deonicu u Banci Federalnih Rezervi i američki građani uopšte ne mogu da ih kupe. Profiti koje ta banka ostvaruje prelaze sumu od 150 miliardi dolara godišnje, a Banka Federalnih Rezervi nije ni jedan put tokom svog postojanja iznela neke podatke o tome u javnost. Ta zarada je osigurana time što: pod 1 - Bratstvo kontroliše vladu SAD (što je Virdžinija Kompanija pod drugim imenom), koja nastavlja da pozajmljuje novac od Federalne Banke; pod 2 - Bratstvo takođe kontroliše službu unutrašnjih prihoda (Internal Revenue Service), skraćeno IRS, privatnu kompaniju koja funkcioniše kao ilegalna teroristička organizacija koja prikuplja porez od naroda; pod 3 - Bratstvo kontroliše medije da bi osiguralo da ljudi nikada ne saznaju o onome pomenutom pod 1 i 2. Bratstvo je dugo želelo da ima u svom privatnom posedu „centralnu banku” u SAD, da bi dovršilo ekonomsku kontrolu te zemlje. Kada je jedan od vodećih masona, Džordž Vašington (Ramzes-Piso-Buš), postao njen prvi predsednik, on je naimenovao čoveka koga je posedovalo Bratstvo, Aleksandra Hamiltona (Alexsander Hamilton) za svog ministra državne blagajne. Hamilton je tada osnovao Federalnu Banku u Sjedinjenim Državama, centralnu banku u privatnom vlasništvu koja je počela da pozajmljuje novac novoosnovanoj vladi SAD, tako stvarajući kontrolu zasnovanu na dugovanju od samog početka. Pogledajte šta se desilo kada je Crno plemstvo uvelo u Britaniji Banku Engleske, i videćete da se
ovde radi o potpuno istom scenariju. Banka Sjedinjenih Država je izazvala toliko mnogo siromaštva, bankrota i pobuna da je na kraju zatvorena, ali ubrzo ju je zamenila Banka Federalnih Rezervi. Glavna bankarska delatnost porodice Rotšild u Americi, na početku XX veka, bila je banka Kun, Loeb i Društvo (Kuhn, Loeb and Compani), osnovana u Njujorku, koju je vodio Jakob Šif (Jacob Schiiff). Porodica Šif živela je, u Frankfurtu, u istoj kući u kojoj su bili Rotšildovi, u vreme osnivača njihove dinastije, Majera Amšela Rotšilda. Godine 1902, Rotšildovi su poslali svoje zastupnike, Pola i Feliksa Varburga (Paul and Felix Warburg), u Ameriku da osmisle stvaranje Banke Federalnih Rezervi. Njihov brat Maks (Max) Varburg, ostao je da vodi porodični bankarski posao koji su započeli u Veneciji, pod svojim ranijim porodičnim imenom, koje je Abraham del Banko (Abraham del Banco). Kada su braća stigla u Sjedinjene Države, Pol Varburg se oženio Ninom Loeb (Nina Loeb) iz porodice koja je posedovala banku Kun, Loeb i Društvo, a Feliks je oženio Fridu Šif (Frieda Schiff), kćerku Jakoba Šifa. Još jedan odličan primer ugovorenih brakova koji odgovaraju potrebama krvnih loza i ispunjenju njihovog Programa. Obojica braće su postali punopravni partneri u banci Kun, Leob i Društvo, a Polu je dodeljena godišnja plata od nekih pola miliona dolara, a uzmite u obzir da je to bilo početkom XX veka. To je prikaz količine novca o kojoj govorimo kada pričamo o finansijskoj moći te grupe. Zamislite samo koliko bi to iznosilo u današnje vreme. Mreža Bratstva je obezbedila da „demokrata” i rozenkrojcer Vudrou Vilson (Woodrow Wilson), pobedi na predsedničkim izborima 1919., a onaj koji je motrio na njega bio je vodeći član Bratstva, zvan „pukovnik” Mendel Haus (Mandel Haus). Vilson ga je opisao kao „svoju drugu ličnost”, ,,moj alter ego” i rekao je: „njegove i moje misli su jedno”. Nikada nije jedan predsednik izgovorio ništa istinitije. Kao što je sada već dobro dokumentovano od strane istraživača, elitni bankari iz kartela RokfelerMorgan-Rotšild-Heriman, sastali su se u tajnosti na ostrvu Džekil, u Džordžiji, da bi raspravljali o taktici koju treba da upotrebe i o prirodi zakona koji su želeli da se donese, kako bi se mogla osnovati centralna banka SAD, koju su toliko želili. Kako izgleda, ostrvo Džekil je posedovao Pajser i svaki član te grupe bio je Pajserov poverenik. Njihov politički glasnogovornik bio je senator Nelson Oldrič (Nelson Aldrich), deda Nelsona Rokfelera (Nelson Rockefeller), koji je četiri puta bio gradonačelnik Njujorka i podpredsednik SAD, pošto je Džerald Ford (Gerald Ford) zamenio Ričarda Niksona (Richard Nicson) posle afere Votergejt, 1974. godine. Oldričeva kćerka, Ejbi, bila je udata za Džona D. Rokfelera Juniora. Kada je Zakon o federalnim rezervama bio na glasanju u kongresu, sami bankari koji su sastavili taj zakon žestoko su ga osporavali u javnosti. Do tog vremena bankari su već postali vrlo nepopularni i želeli su da odaju utisak da je taj zakon loš za njih, tako u stvari dobijajući javnu podršku da on bude donet. Ovakva vrsta manipulacije se stalno dešava i bez obzira što neko javno govori o nekom događaju ovo ili ono, mi uvek moramo da se pitamo: ,,Ko će imati koristi ako se to desi?” i ,,Ko će imati koristi od toga da ja poverujem u ono što se priča?” Zakon je odobren baš pred Božić 1913., kada su mnogi kongresmeni bili već
kod svojih kuća sa porodicama da bi proslavili nastupajući praznik. Sad su bankari (Bratstva) mogli da kontrolišu interesne stope i da zarade bogatstvo pozajmljujući vladi nepostojeći novac i naplaćujući interes za to. Ipak, da bi u potpunosti ostvarili svoj plan, bilo im je potrebno da osiguraju beskonačan priliv novčanih sredstava samoj vladi, pa su zato uveli Zakon o federalnom porezu na dohodak (Federal Income Tax Bill), takođe 1913. godine. Da bi to učinili bilo im je potrebno da uvedu jedan amandman, 16. u američkom Ustavu, a to je zahtevalo saglasnost najmanje 36 država. Samo su se dve države složile. Ali je Flander Knoks (Flander Knox), državni sekretar, jednostavno objavio da je potrebna većina dobijena i tako je taj zakon uveden. Do današnjeg dana nasilno naplaćivanje poreza na dobit je ilegalno, pa ipak služba unutrašnjih prihoda koju poseduje Bratstvo i dalje naplaćuje taj porez u Sjedinjenim Državama svakoga dana. Neki bi mogli da kažu da je nazivati to terorističkom delatnošću suviše ekstremno, ali da bi terorisali nekoga ne morate da koristite pištolj ili bombu. Možete to činiti tako što pretite da ćete uništiti način na koji se izdržavaju i izbaciti ih iz njihove kuće da bi vam platili porez koji je ilegalan. Zapazite godinu u kojoj su doneta ta dva zakona - godina 1913. Brojevi i godine su vrlo važni tim ljudima (Bratstvu) zbog sunčevih i astroloških ciklusa i zato je da se sve to desi bilo vreme baš 1913. godine. Obratite pažnju na opsesiju koju su, tokom istorije, različite organizacije Bratstva imale prema broju 13. Kada su Rokfeleri uspostavili svoje veće državnih vlada, da bi kontrolisali američki zakonodavni sistem, oni su za sedište te organizacije smestili u zgradi sa brojem 1313. Iz istog razloga mnogo toga značajnog desilo se baš 1933. godine, jer je 33 glavni ezoterijski broj, koji predstavlja određenu vibracionu frekvenciju. Služba unutrašnjih prihoda, koja sakuplja poreze u Americi, takođe je privatna kompanija, iako javnost veruje da je ona deo vladinog sistema. Godine 1863. biro unutrašnjih prihoda je formiran da bi sakupljao poreze, ali godine 1933. (opet ta godina), započeta je još jedna prevara građana Amerike. Tri člana iz Preskot Buš (Prescot Bush) kruga, Helena i Klifton Barton (Clifton Barton) i Hektor Eševerija (Hector Echeverria), osnovali su službu unutrašnjih prihoda i službu za naplatu poreza, koje su registrovali kao privatno vlasništvo u Delaveru, američkoj državi u kojoj važe blagi zakoni i gde se malo pitanja postavlja. Preskot Buš bio je otac Džordža Buša. Godine 1936., ta organizacija je promenila ime u službu unutrašnjih prihoda, koja će sakupljati sve poreze, a treba napomenuti da je većina njih bila ilegalna na prvom mestu. Ovu službu kontrolišu isti ljudi koji poseduju Banku Federalnih Rezervi i Virdžinija Kompaniju i oni pelješe Ameriku do gole kože. Službu unutrašnjih prihoda su, baš kako dolikuje, stvorili američki nacisti, koji su takođe finansirali Adolfa Hitlera, a sve je to koordinisao Preskot Buš, Džordžov otac. Crni magovi Vavilonskog Bratstva su izatkali svoju mrežu prevare još od drevnih vremena pa sve do današnjih dana, ali zato što nose skupa poslovna odela u javnosti, a svoje dugačke odore i satanističke maske čuvaju za privatne rituale, većina ljudi skoro da uopšte ne može da shvati istinu o tome šta se dešava pred njihovim rođenim očima.
■ IZVORI PODATAKA
1
2 3
4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Hirch M. Goldberg „Jevrejska veza” (Stein and Day, New York, 1976.) str. 197 0. J. Graham „Šestokraka zvezda” citirao Fritz Springmeier u „Trinaest vodećih krvnih loza lluminata” (Springmeier, 5316 S. E Lincoln, Oregon, USA, 1995.) str. 184 Ovoje navedeno u mnogim knjigama i istorijama Rotšildovih, uključujući i knjigu „Tajna društva i njihova moć u XX veku” od Jan Van Helsinga (izdala kuća Evertverlag, Gran Canaria, Spain, 1995), citat - str. 39 „Otkriće templara” - str. 131 „Trinaest vodećih krvnih linija lluminata” - str. 173 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid - str. 171 Albert Schweitzer „Potraga za istorijskim Isusom” (Macmillan Publishing, New York, 1968) - str. 158 Homer Smith „Čovek i njegovi bogovi” (Grossetts University Library, New York, 1956) - str 190 „Trinaest vodećih porodica lluminata” - str. 176 Ibid.
JEDANAESTO POGLAVUE
Globalni Vauilon ledeći deo ove priče je detaljno razjašnjen, uz navođenje izvora podataka, u knjizi „1 istina će te osloboditi” i ja ga zato neću naširoko prepričavati ovde. Ponoviću samo suštinske podatke da bih stigao do novih i zapanjujućih informacija koje želim da vam sada prenesem. Eksploatacija fascinantnog Afričkog kontinenta je klasična priča, koja može poslužiti kao primer o tome šta se dešavalo i na mnogim drugim mestima. Ta užasna delatnost koju su sprovodili Rotšildi, Openhajmeri, Alfred Miler, Džin Smats (Jan Smuts) i bezbrojni drugi, organizovana je putem elitnog tajnog društava, zvanog Okrugli sto, koje je osnovano pri kraju XIX veka. Vodio ga je Sesil Rods, koji je rekao da želi da stvori svetsku vladu sa sedištem u Britaniji. Rods je vodio Južno Afričku Kompaniju i osnovao je preduzeća kao što su De Bers, Udruženi Rudnici i Udružena Nalazišta Zlata. Rods je posle, takođe, bio vrhovni ministar Kejp kolonije, a za njega je pisac Džon Kolmen (John Coleman), (koji tvrdi da je nekadašni britanski operativacšpijun), rekao da je bio član organizacije zvane Komitet 300 (Committee 300), koja je takođe poznata pod imenom Olimpljani (01ympians). Njeni su članovi, kako Kolmen tvrdi, tri stotine ljudi koji, u svakoj generaciji, upravljaju svetom pod nadzorom jedne još manje grupe ljudi, koja je iznad njih, na najvišem hijerarhijskom nivou piramide moći. Ja ću za njih koristiti skraćenicu Kom 300, da bih označio druge koje ću imenovati a koje je naveo Kolmen kao članove te organizacije. Trebao bih da istaknem da neki ljudi sumjaju da je Kolmen imao ikakve veze sa britanskom obaveštajnom službom. Čovek sa kojim sam kontaktirao, a koji je bio na visokom novou u svetu finansija, naročito u Svajcarskoj, rekao mi je da on veruje da su pripadnici tih 300 porodica najčistiji pripadnici reptilijanske loze na zemlji i da je to način na koji se oni kvalifikuju da budu primljeni u Kom 300. Da se vratimo na Rodsa. On je počeo svoju karijeru bavljenjem manipulacijama dok je bio student na Oksfordu, što je mesto za obuku budućeg personala Bratstva. Njegov mentor bio je Džon Raskin (John Ruskin), profesor lepih umetnosti koji je još uvek legenda na Oksfordu. Raskin je rekao da veruje u centralizovanu moć i u to da država treba da poseduje sredstva za produkciju i distribuciju. Njegove ideje su sve do nedavno formirale zvaničnu filozofiju britanske Laburističke partije i one su takođe sadržane u pisanjima Karla Marksa i Fridriha Engelsa pa su tako postale osnov marksističkog
S
komunizma, koji će uskoro zahvatiti nacije istočne Evrope. Za Raskina istraživači duboko vemju da je bio povezan sa Bavarskim iluminatima (Bavarian Illuminati), a služio je i kao inspiracija društva Fabijan (Fabian Society), još jedne od operacija Bratstva, koja do današnjih dana manipuliše britanskom Laburističkom partijom, a dela i šire. Raskin je proučavao Platonove radove kao i većina klonova Bratstva, - Rods, Engels, Vejshaupt (Vejshaupt), Rotšildovi i njihovi saradnici kao što je Mojsije Mendelson, jedan od glavnih ljudi koji su manipulisali Francuskom revolucijom. Rods je gajio toliko poštovanje prema Raskinu, da je prepisao njegov inauguracioni govor i nosio ga sa sobom do kraja svog života. Raskin je imao veliki uticaj na mnoge studente Oksforda i Kembridža koji će kasnije odigrati svoju ulogu u manipulaciji dvadesetim vekom, a među njima bio je i bankar Alfred Milner (Alfred Milner) koga su kontrolisali Rotšildi. Dok je Rods bio glasnogovornik Okmglog stola, prava kontrola ostala je u mkama Rotišildovih i dmgih porodica koje pripadaju krvnim lozama, kao što su Astorovi (Astor) i Sesilovi (Cecil), koji su svi pripadnici loze Ramzes-Piso-Buš. Clanovi porodice Astor su pružali veliku finansijsku podršku organizacijama Bratstva, kao što je Kraljevski institut međunarodnih poslova, a Voldorf Astor je bio jedan od njegovih vođa. Astori su bili centar gmpe poznate kao Klivdenska postavka (Clivden Set), koja je dobila ime po njihovom imanju u Klivdenu, nedaleko od zamka Vindzor. Ime Astor vuče poreklo od drevne boginje Aštarte (Ashtoreth). Jedan iz porodice Sesil bio je lord Salzburi (Lord Salizbury), član Kom 300 (Ramzes-Piso-Buš), koji je bio britanski premijer i sekretar inostranih poslova u vreme kada je Okrugli sto planirao Boerski rat (Boer War) u Južnoj Africi, u kome su desetine hiljada ljudi, žena i dece bili ubijeni. Mnogi od njih umrli su u koncentracionim logorima masona lorda Kičnera (Lord Kitchener) pripadnika Kom 300. Lord Salzburi je bio prikriveni prijatelj Vinstona Čerčila, još jednog pripadnika krvnih loza i njihovog predstavnika, koji će biti vrlo efikasno iskorišćen u Drugom svetskom ratu. Manipulacije i genocid koje su sproveli Rods i Okmgli sto obezbedili su kontrolu nad rudnim bogatstvima u celoj Južnoj Africi, koja se i danas nastavlja kroz delovanje porodice Openhajmer. Samu Južno Afričku Uniju je stvorio Okmgli sto posle kampanje koju je vodio bankar i manipulator Rotšildovih Alfred Milner (Kom 300), koji je postao novi vođa tog tajnog društva pošto je Rods umro 1902. godine. U svom testamentu Rods je zaveštao novčana sredstva kojima će se finansirati Okrugli sto, iako su Rotšildi bili njegovi glavni finansijeri. U svom testamentu ostavio je i značajnu sumu novca za finansiranje projekta poznatog kao Rodsove stipendije. Taj projekat služi da se finansira nekolicina pažljivo odabranih studenata iz drugih zemalja (koje bira Bratstvo) za pohađanje studija na Oksfordu gde će biti indoktrinirani u vezi ostvarivanja Programa „svetske vlade”. Veoma veliki broj ovih studenata koji se kasnije vraćaju u svoje zemlje zauzima pozicije otvorene ili prikrivene moći, a njihov izbor je u velikoj meri određen njihovom genetskom istorijom. Na primer najpoznatiji Rodsov stipendista u današnjem svetu je Bil Klinton, od loze Ramzes-Piso-Buš, bivši predsednik SAD, a njegov glavni savetnik u toku obe njegove izborne kampanje, bio je Džordž
Stefanopulos (George Stephanopoulos), takođe Rodsov stipendista. Buduće vođe se ne biraju na izborima, oni su odgajani i umno izmanipulisani da budu na tim pozicijama još od ranog životnog doba, ponekad od samog rođenja, kao što ćemo videti malo kasnije. Još jedan čovek koji je tvrdio da je bio izabran za Rods stipendiju, bio je Fred Franc (Fred Franz), bivši predsednik društva Kule stražare (Jehovini svedoci), koji kaže da je odbio poziv da ode u Oksford i da je umesto toga služio Bratstvu tako što je zamenio vođu Jehovinih svedoka, masona Carlsa Taze Rasela (Charles Taze Russell), koji je bio ritualno ubijen u Noći veštica 1916. godine. /*2/ Casopis koji izdaju Jehovini svedoci „Kula stražara” („The Watch Tower”), obiluje ezoterijskim simbolima i slikama. Džordž Istebruks (George Estabrooks), koji je osmislio upotrebu hipnoze i kontrole uma za britansku obaveštajnu službu, takođe je bio Rodsov stipendista. /*3/ Do godine 1915. odvojeni ogranci društva Okruglog stola su uspostavljeni u Južnoj Africi, Kanadi, Sjedinjenim Državama, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. U SAD Okrugli sto, zajedno sa jednom širom mrežom, predstavljale su krvne loze i finansijeri koji su došli iz Evrope, kao: Rokfelerovi, J. P. Morgan i Edvard Heriman, mada su, kao što smo videli, čak i oni bili samo bogata „trčkarala koja su bila odgovorna moćnicima na višem nivou. Oni su koristili novčana sredstva Rotšildovih i Pajsera da stvore velike imperije koje su kontrolisale bankarstvo, biznis, naftu, čelik itd., kao i za to da vode ekonomiju Sjedinjenih Država kao što to čine Openhajmerovi u Južnoj Africi. Ipak, svi ti ogranci su potčinjeni glavnom operativnom kontrolnom centru koji se nalazi u Evropi konkretnije u Londonu. Iste te porodice u Americi, koje pripadaju takozvanom „Istočnom establišmentu”, su sila koja stoji iza jednog od američkih najopakijih satanističkih tajnih dmštava, društva Lobanje i kostiju, smeštenog u prostoriji bez prozora nalik mauzoleju koja se nalazi na Jejl univerzitetu u Konektiketu, a koja je prikladno nazvana „Grob”. Tu se strogo odabrani studenti sreću dva puta nedeljno tokom školske godine. To društvo se prepliće sa templarima, masonima i mrežom društva Okruglog stola. Simbol lobanje i kostiju povezan je sa ceremonijama viteza templara u kojima se koristila lobanja, kao i sa mnogim drugim organizacijama Bratstva koje su inspirisale ovo satanističko tajno dmštvo krvopija. Dmgi univerziteti Bratstva u SAD kao što je, na primer, Harvard, imaju slična tajna dmštva, ali dmštvo Lobanje i kostiju izgleda da ima najveći uticaj. Mreža dmštava iste vrste dela i u Britaniji, na Oksfordu, Kembridžu, Edinburgu i ostalim univerzitetima. Za dmštvo Lobanje i kostiju se vemje da je u Sjedinjenim Državama poćelo da funkcioniše pre više od 150 godina, kao Poglavlje 322, nemačkog tajnog dmštva i nekada je bilo poznato pod nazivom Bratstvo smrti. Ono što se zna sa sigurnošću je da je dmštvo Lobanje i kostiju formirano 1832.-33. kada je delao i Danijel Kuit Gilmen (Daniel Coit Gilman), čovek odgovoran za stvaranje američkih fondacija koje su izuzete od plaćanja poreza, kao što je Rokfeler fondacija i Karnegi zadužbina za međunarodni mir. Dmgi osnivači društva Lobanje i kostiju bili su general Vilijam Hantington Rasel (Villiam Huntington Russel) i Alfons Taft (Alphonso Taft), pripadnici poznatih američkih porodica. Taft je bio ministar rata za vreme Grantove administracije, a njegov sin, Vilijam Hauard (Howard) Taft, bio je jedini čovek koji
je bio u isto vreme predsednik i ministar pravosuđa SAD. Kao i Raselovi (RamzesPiso-Buš), Taftovi (Ramzes-Piso-Buš), su porodica od krvne loze koja je u srodstvu sa pripadnikom društva Lobanje i kostiju Džordžom Bušom. Dmštvo Lobanje i kostiju je duboko rasističko i osnovano je uz pomoć novca Raselovih zarađenog putem ilegalne trgovine drogom. Ovo društvo je u sastavu Raselovog trasta i ceremonije inicijacije za ulazak u njega se održavaju na ostrvu u reci Sent Lorens, koje poseduje Udruženje Rasel Trust (Russell Trust Association). Isto udruženje poseduje i većinu zemljišta na kome je sagrađen univerzitet Jejl. Porodica Rasel je svoje bogatstvo stekla putem trgovine opijumom iz Turske u Kinu, tokom britanskih Opijumskih ratova, vođenih protiv Kineza, kada je Crno plemstvo-Bratstvu iz Londona vršilo invaziju na Kinu tako što je preplavilo kinesko društvo drogama koje izazivaju zavisnost. Raselovi su kasnije spojili svoje delatnosti sa drugim porodicama koje pripadaju krvnim lozama, kao što su Kulidži (Coolidge) i Delanovi (Delano), koje su predodređene za članstvo u Kom 300. Obe ove porodice dale su predsednike Sjedinjenih Država, Kelvina Kulidža (Calvin Coolidge) i Frenklina Delano Ruzvelta (Frenklin Delano Roosevelt), pripadnike loze Ramzes-Piso-Buš. Raselovi su na svojim brodovima za prevoz opijuma, isticali zastavu sa lobanjom i kostima, a danas društvo Lobanje i kostiju nastavlja ovu tradiciju šverca droge, preko ljudi kako što je Džordž Buš, jedan od najvećih „kraljeva” droge u Severnoj Americi. Krvna loza Raselovih (ilumunati), stajala je i iza stvaranja društva Kule stražare (Jehovinih svedoka), kao i mormona i ona kontroliše privatnu „sigurnosnu” kompaniju iluminata, Vekinhat (Wakenhut). Društvo Lobanje i kostiju kontroliše oko 20-30 porodica koje dolaze uglavnom sa Zapadne obale (Amerike). Većina njih tvrdi da potiču od britanske aristokratije (što je istina), ili da njihova genetska linija ide unazad do porodica engleskih „puritanaca” koje su stigle u Ameriku oko 1630.-1660. godine, vođene politikom iseljavanja koju su nadahnuli Fransis Bejkon i njegov kružok. Clanovi ovih porodica ili su sami stekli moć, ili su se oženili u bogate porodice, putem brakova sa sinovima moćnika kakvi su Rokfelerovi ili Herimanovi. Presudni kriterijum za primanje u društvo Lobanje i kostiju je vaša genetska istorija. Da li ste dovoljno reptilijanac? Najveći igrači u manipulacijama XX veka bili su inicirani u društvo Lobanje i kostiju, još dok su studirali na Jejlu. Otac Džordža Buša, Preskot Buš, takođe je bio član tog društva i on je bio taj ko je opljačkao grob poglavice Apača, Džeronima i odneo njegovu lobanju u njihovo sedište na Jejl univerzitetu, da bi služila pri obredima lobanje. (Vidi knjigu ,,I istina će te osloboditi”). Preskot Buš je stekao svoje bogatstvo preko imperije Heriman (Pajser/Rotšild) i kasnije će ga kortistiti da pomogne finansiranje Adolfa Hitlera. Znači u ranim godinama XX veka situacija je bila ovakva: Operativna mreža Vavilonskog Bratstva sa sedištem u Londonu je uvela još jedno elitno društvo, zvano društvo Okruglog stola, koje je stvorilo svoje ogranke širom sveta. Ovo društvo sa svojim ograncima i sa njim povezana tajna društva, banke, poslovne imperije, novinske kuće i političke pozicije kontrolišu Sjedinjene Države, Novi Zeland, Indiju, mnoge delove Dalekog Istoka, uključujući tu i Hong Kong, i dobar deo ostatka sveta, pod nazivom „Britanska Imperija”. Britanska kraljevska
porodica, koju je posle smrti kraljice Viktorije predvodio njen sin, mason, Edvard VII (Edward VII) od početka je umešana u ove delatnosti. Posle smrti Edvarda VII, 1910., došao je na vlast Džordž V (George V), loza Ramzes-Piso-Buš. Edvarad VII je u saradnji sa svojim prijateljima, pripadnicima Crnog plemstva iz grada Londona, uveliko povećao lično bogatstvo kraljevske porodice, koja je tokom Drugog svetskog rata promenila svoje porodično ime nemačkog porekla Saks- Koburg-Gota u Vindzor, da bi tako zamaglila svoje poreklo. Sa globalnim mrežama koje su već osnovane stvoreni su uslovi za grotesknu manipulaciju XX vekom. Ja ću ukratko opisati pozadinu nekih od glavnih događaja u ovom poglavlju, a za detaljnije informacije pogledajte knjigu ,,I istina će te osloboditi”.
PRVI SVETSKI RAT Bratstvu je bio potreban jedan globalni rat kako bi došlo do masovne reakcije problem-rakcija-rešenje, da bi uništilo stanje koje je već postojalo i tako dobilo priliku da izgradi posleratni svet po svojoj želji. Posle Prvog svetskog rata moć je bila u mnogo manjem broju ruku nego ranije. Britanska i američka vlada su u neposrednom posleratnom periodu bile kontrolisane od vođstva društva Okruglog stola. U Britaniji to su bili ljudi kao što je Alfred Milner, član Kom 300 i lord Belfour (Lord Balfour), takođe član Kom 300, a u Americi pukovnik Haus (Colonel Hous), član Kom 300, diktator politike Vudroa Vilsona. U Nemačkoj, zvanični vođa zemlje bio je car Vilhelm II (Kaiser Wilhelm II), od loze Ramzes-Piso- Buš, rođak britansko/nemačke kraljevske porodice, koja će uskoro postati znana pod imenom Vindzor. Vilhelmov „nadzornik” bio je vodeći nemački mason, Oto Fon Bizmark (Otto von Bismark), tvorac Nemačke imperije, kao i dmgi masoni i pripadnici porodica krvnih loza. Kancelar cara Vilhelma bio je Betman-Holveg (Bethmann-Holkveg), koji je poticao iz bankarske porodice Betman u Frankfurtu i bio je rođak Rotšildovih. Vilhelmov lični bankar bio je Maks Varburg, brat (ranije spomenutih) Pola i Feliksa, koji su pomogli u manipulisanju stvaranja banke Federalnih rezervi u SAD. U to vreme Rotšildovi su kupili nemačku novinsku agenciju, Volf (Wolff), da bi kontrolisali protok informacija koje su servirane nemačkom narodu, kao i onoga šta će ostatak sveta saznati o dešavanjima unutar Nemačke. Jedan od vodećih urednika te novinske agencije bio je...Maks Varburg. Kasnije će porodica Rotšild kupiti i udeo u novinskim agencijama Havas („Havas”) u Francuskoj i Rojter („Reuters”) u Londonu. (Novinske agencije su te koje obezbeđuju „novosti” svim dmgim medijima.) Sve što je bilo potrebno da bi se podstakao rat bio je neki incident koji bi mogao da se iskoristi da opravda neprijateljstvo među državama, a do njega je došlo kada je član srpskog tajnog društva Crne ruke izvršio atentat na nadvojvodu Ferdinanda (Archduke Ferdinand), prestolonaslednika Austro-Ugarske, 28. juna 1914. godine. Baš u to isto vreme, u Rusiji, pokušan je atentat carevog najcenjenijeg savetnika, Grigorija Jefimoviča Raspućina, koji se zalagao protiv rata. Društvo Crne ruke je formirano 1911. kao red Smrti i njegov pečat je bila stisnuta pesnica koja drži lobanju i kosti, a uz njih se nalazio nož, bomba i bočica s otrovom. /*4/ Baš ljupko.Vodeći članovi Crne
ruke su se, kako izgleda, sreli sa francuskim masonima i masonima iz lože Velikog orjenta u hotelu Sv. Žeroma, u Tuluzu, u januaru 1914., da bi se dogovorili o atentatu u Sarajevu. /*5/ Prave ubice, koje je predvodio Gavrilo Princip, su sve bile tuberkulozni bolesnici i nisu znali koliko im je života još preostalo. Oni su bili naivčine koje su izmanipulisane da izvrše jedno užasno delo, misleći da će to doprineti srpstvu, dok je ono još postojalo. Tako je to sa ubicama i teroristima već hiljadama godina. Kako takvi ljudi mogu da se zaustave da ne budu iskorišćavani na takav užasan način? Vrlo jednostavno. Ne ubijajte nikoga, ne povređujte nikoga, niti podmećite bombe ma gde pod ma kakavim uslovima. Eto, sve je sređeno. Nemački ogranci mreže Bratstva su započeli neprijateljstvo, a ogranci iz istočne Evrope su ih sledili. Ljudi koji su stvarno bili na bojištu tokom ovog rata bili su samo nevini pioni u jednoj igri koju nisu razumeli. Pola miliona ljudi umrlo je u samo jednoj bici, u rovovima severne Francuske, ogromno krvoproliće u jednoj oblasti koja je sveta za sataniste, krvopije, koji upravljaju ovim svetom. To su masovna ritualna žrtvovanja reptilijancima. Rat je stvoren primenom sistema problem-reakcija-rešenje, a ista ta tehnika je korišćena da se u konflikt uvuku Sjedinjene Države, kako je i bilo planirano. U svojoj izbornoj predsedničkoj kampanji Vudrou Vilson je rekao američkom narodu da neće dozvoliti da SAD budu uvučene u rat u Evropi. Morao je to da izjavi, ili ne bi bio izabran. Ali on je znao da je to deo Programa Bratstva i zato je, 1916. godine, američki putnički brod, Lusitanija, bio potopljen, a to je iskorišćeno kao izgovor da se uđe u rat. Na isti način, ubistvo Ferdinanda, bilo je izgovor za Nemačku da započne rat, a 1941. napad Japanaca na američku luku Perl Harbor je iskorišćen od strane reptilskoarijevskog predsednika, Frenklina Delano Ruzvelta, da Amerika uđe u Dmgi svetski rat. Glavni čovek za vojnu industriju SAD, još jedan zupčanik koji se staro da mreža Bratstva funkcioniše u Sjedinjenim Državama bio je Bernard Baruh (Bernard Baruch), član Kom 300, koji je rekao da on ima: „verovatno više moći nego što je to imao ijedan drugi čovek u ratu...” Baruh i Menedel Haus su donosili odluke na dnevnoj bazi u američkom ogranku društva Okruglog stola, čije je glavno sedište u Londonu. 1950-tih godina otkriveno je još više podataka o tome kako je izmanipulisan Prvi svetski rat. To je otkrila istraga američkog kongresa koja se bavila organizacijama koje su izuzete od plaćanja poreza u Sjedinjenim Državama. Kao što su Rokfelerova fondacija, Ford fondacija i Karnegi zadužbina za internacionalni mir, za koje su istražitelji pronašli da se bave ratnim manipulacijama! To još nešto što treba držati na umu. Bratstvo daje takve nazive organizacijama da bi ljudi poverovali da je njihov cilj plemenit, to jest, sasvim suprotan od onoga šta one stvarno rade. Recimo, ako hoćete da uništite zemlju i ubijate divlje životinje najsigurniji način da to uradite je preko organizacije za očuvanje prirode. Kongresna istraga koju je vodio Ris komitet je pronašla da sve ove organizacije imaju međusobno povezano vođstvo i da finansiraju „školstvo” i „nauku” da bi tim putem osigurali napredak svog Programa kome je cilj globalna moć. Rezultati, recimo, nekog naučnog rada koji se finansira su dogovoreni još pre nego što se za
njega izdvoje sredstva. Tako se potiskuje znanje koje bi moglo osloboditi svet gladi i potrebe za skupom tehnologijom koja zagađuje životnu sredinu, kakvu imamo danas. Do bitnih otkrića Ris komiteta u vezi Prvog svetskog rata došlo je sa istraživanjem rada Karnegi zadužbine za mir. Norman Dod (Norman Dodd) voda istraživanja koja je komitet vršio, prijavio je da su na jednom sastanku Karnegijevih poverenika bila postavljena sledeća pitanja: ,,Da li postoji bilo koje drugo sredstvo poznato čoveku koje je efektnije od rata, ako vam je želja da promenite život cele populacije? - Odlučeno je da nema dmgih načina, tako da je sledeće pitanje bilo: - Kako da u rat umešamo Sjedinjene Američke Države?”
Zatim u svom izveštaju o tom skupu Dod dalje navodi: ,,A zatim su postavili pitanje: - Kako da kontrolišemo diplomatsku mašineriju Sjedinjenih država? - A odgovor koji su dobili bio je: - Mi moramo da držimo pod kontrolom Stejt Department.” - U ovom trenutku dolazimo do onoga što smo već otkrili... Da putem jedne agencije koju bi oformila Karnegi zadužbina svako značajno političko mesto u Stejt Departmentu treba da bude upražnjeno. Konačno, učestvovali smo u ratu. Ti poverenici koji su prisustvovali sastanku održanom okol917. imali su drskosti da sami sebi čestitaju na mudrosti zbog originalne odluke koju su doneli, jer je već tada uticaj koji je imao rat pokazivao da će on promeniti život i da može da ga promeni u ovoj (i svakoj) zemlji. To je bio datum ulaska Amerike u rat; odjednom je bila umešana u njega. lmali su čak i drskosti da te svoje odluke sroče i da pošalju telegram gospodinu Vilsonu (Mr Wilson), opominjući ga da se postara da se rat ne završi suviše brzo.” /*1 / Dod je rekao da je njegov istraživač, Katrin Kejsi (Kathryn Casey) pronašla druge zabeleške koje govore o angažovanju Karnegi zadužbine na sprečavanju povratka predratnog stanja u američko dmštvo. Promeniti način na koji ljudi žive i misle je, na kraju krajeva, bila glavna svrha rata. Dod je o tome kazao: ,,0ni su došli do zaključka da, da bi se sprečio povratak na pređašnje stanje stvari, moraju da pod svoju kontrolu stave školstvo. A tada su se obratili Rokfeler fondaciji i rekli su; - da li ćete pod svoje uzeti kontrolu nad školstvom, pošto ono obuhvata teme koje su po svom značaju domaće? -1 to je bilo dogovoreno. Potom su zajedno odlučili da je od ključne važnosti učenje američke istorije i da oni moraju to da promene. Pa su zato kontaktirali najcenjenije od američkih istoričara tog vremena, plasirajući im ideju da promene način na koji predstavljaju tu temu.” /*8/
Iz tog razloga vi ne čitate u istoriji o onome što se stvarno dešavalo. Čitate ono što Bratstvo želi da znate. To je đubre kojim hrane našu decu u školama. Isto je i sa svim drugim predmetima. Amerikanci dakle ceo život štede novac da bi njihova deca u školama bila indoktrinirana. Svrha Prvog svetskog rata bila je da preoblikuje posleratni svet po želji i planu reptilijanaca. Znači, isti oni ljudi koji su osmislili rat na svim „stranama” su određeni za učesnike na Versajskoj konferenciji, održanoj blizu Pariza (opet Pariz!), 1919. godine, na kojoj su odlučivali kakve će biti posledice rata koji su sami izazvali. Versajska palata je takođe poznata kao Palata Kralja Sunca. Pobedničke izdajice, hoću reći, vođe, koje su bile u Versaju su: Vudrou Vilson iz Sjedinjenih Država, Lojd Džordž (Lioyd George), član Kom 300, iz Velike Britanije i Zorž Klemenso (George Clemenceau) iz Francuske. Ali šta se u stvari dešavalo iza kulisa? Vilsona je „savetovao” pukovnik Mendel Haus (Kom 300) i Bernard Baruh (Kom 300), obojica predstavnici Rotšildovih-Okruglog stola; Lojd Džordž je za savetnika imao Alfreda Milnera (Kom 300), zvaničnog vođu društva Okruglog stola i ser Filipa Sasuna (Sir Phillip Sassoon), direktnog potomka Majera Amšela Rotšilda; Klemenso je uz sebe imao Džordža Mendela, svog ministra unutrašnjih poslova, čije pravo ime je bilo Džerobam Rotšild (Jeroboam Rothschild). A na Američkoj mirovnoj konferenciji bili su ozloglašena braća Dal (Dull); Pol Varburg; Tomas Lemont (Thomas Lamont) iz J. P. Morgana (Pajser); Robert Lensing (Robert Lansing), državni sekretar, ujak braće Dal i Valter Lipmen (Walter Lippman), član Kom 300, osnivač američkog ogranka dmštva Fabijan (Fabian Society). Sve pripadnici porodica reptilijanskih krvnih loza. U nemačkoj delegaciji bio je Maks Varburg, brat Pola Varburga koji je bio na američkoj strani! Domaćin konferencije bio je baron Edmond de Rotšild (Baron Edmund de Rothscchild), vodeći zagovornik formiranja jevrejske države u Palestini, za šta je Versajska konferencija dala podršku. Nijedan od udžbenika istorije vam neće saopštiti ništa od ovoga. Iz te konferencije proizišli su Haški sud i Liga naroda, koja je bila prvi pokušaj Bratstva da stvori jednu globalnu organizaciju koja će vremenom evoluirati u svetsku vladu. Prvi nacrt onoga što je kasnije postalo povelja Lige naroda napisao je pukovnik Haus, zajedno sa Vudrou Vilsonovih slavnih „14 tačaka” sa Versajske konferencije. Haus je napisao novelu „ Filp Dru: Upravnik”, za koju je kasnije priznao da predstavlja prave činjenice predstavljene kao da su fikcija. U toj knjizi, koja je anonimno izdata dve godine pre Prvog svetskog rata, on je predložio osnivanje organizacije nazvane... Liga naroda. Ceo taj rat je predstavljo zaveru da se dalje sprovede Program Bratstva, a milione ljudi koštao je života, Liga naroda je vremenom propala, ali posle još jednog rata ta ambicija je ostvarena sa stvaranjem Ujedinjenih Nacija, 1945. godine.
RUSKA REVOLUCIJA / HLADNI RAT Ruska revolucija iz 1917. godine, koja se odvijala tokom Prvog svetskog rata, dovela je do stvaranja Sovjetskog Saveza, a kasnije i do hladnog rata. Jedan od načina manipulacije koji je Bratstvo koristilo iznova i iznova tokom vekova, je stvaranje „monstruma” kojih će se ljudi plašiti, a to je tačno ono za šta su iskoristili
i komunistički sistem u Rusiji i Kini. Hijerarhija ove dve zemlje je povezana sa mrežom Bratstva i krvnim lozama, ali, naravno, običan narod sa time nije upoznat. Javnost je verovala da su vlade Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza bile jedna protiv druge, jer je jedna kapitalistička a druga komunistička. To nije istina. Oni su samo dva različita kartela koje na vrhu kontrolišu isti ljudi. Komunizam su stvorili Vol Strit (Wall Street) i grad London da bi na taj način generisali ogromne količine straha i konflikata, što je sa velikim učinkom iskorišćeno da bi se ostvario napredak Programa. Kao i uvek, sve je bilo isplanirano mnogo pre nego što će izaći u javnost. Manifest Komunističke partije napisali su (ili je to neko učinio za njih) Karl Marks i Fridrih Engels. Marks je bio učenik nemačkog okultiste, Bruna Bauera (Rotšild) i oženio se ženom koja je pripadala škotskoj aristokratskoj porodici od reptilijanske krvne loze. Neka od njegovih dela bila su izrazito anti-jevrejska, što izgleda kao kontradikcija, jer bi trebalo da je on sam bio Jevrejin. Ali nije. On je bio samo još jedan pripadnik arijevskih krvnih loza koja je radio svoj posao da omogući postizanje njihovog cilja reptilijanskog Programa. Svih ovih godina krajnja politička levica je poštovala Marksa kao „čoveka iz naroda”, a on je sve vreme bio čovek čija je svrha bila da utamniči i porobi narod. Dešavanja su počela u Rusiji, kada su Rotšildovi manipulacijama naveli Cara da zarati sa Japanom, 1905. godine. Evropski ogranak Rotšildovih je pozajmljivao ruskom Caru novac za vođenje tog rata, dok je američki ogranak, Kun, Leob i Društvo, finasirao Japance. Taj rat je uništio rusku ekonomiju, ne najmanje time što je trebalo Rotšildovima isplatiti i glavnicu pozajmljenog novca i interes na njega, a sve to dovelo je do ključanja pobune u narodu. Kada je počeo Prvi svetski rat i Rusija stala na stranu protiv Nemačke, sistematski se otezalo sa isporukom oružja za rusku vojsku od strane Rotšildovih preduzeća, kao što je Viker Maksim (Vickers Maxim), da bi se na kraju zbog toga ruska vojska pobunila. Viker Maksim je kontrolisao Ernest Kasel (Ernest Cassel), poslovni saradnik Kuna, Leoba i Društva, a najveći deoničari tog preduzeća bili su Rotšildovi. Kćerka Ernesta Kasela udala se za lorda Montabatena (Ramzes-PisoBuš), pripadnika Rotšildovih i čoveka koji je ugovorio venčanje kraljice Elizabete II za svog nećaka, princa Filipa. Isprepletanost reptilijanskih loza je naprosto fantastična. Ruskom revolucijom se završio period od 300 godina vladavine porodice Romanov, koji je počeo u XVII veku sa stupanjem na presto Mihajla Romanova, za koga se veruje da je imao podršku okultiste i rozenkrojcera, doktora Artura Dija (Dr Arthur Dee) i britanske obaveštajne službe. Artur Di je bio sin Džona Dija, slavnog astrologa kraljice Hizabete I. Ali, sve te porodice koje pripadaju krvnim lozama se moraju pokoravati Programu, a za Romanove je došlo vreme da odu. Isto je važilo i za dinastije Habsburgovaca i Hohenstaufena u tom vremenskom periodu. Odavno je već bila stvorena struktura koja će sa vlasti zbaciti Romanove, sa masonima, rozenkrojcerima i drugim tajnim društvima koja su cvetala u Rusiji još od druge polovine XVIII veka. Prvi napad na Romanove vodio je Aleksandar Kerenski, mason koga su finansirali Vol Strit i London. Drugi i daleko brutalniji napad su vodili Lav Trocki i Lenjin. Trocki je napustio Nemačku da bi živeo u
Njujorku i to je mesto sa koga se on uputio u Rusiju i boljševičku revoluciju. U Rusiju je ušao sa pasošem Sjedinjenih Država koji mu je obezbedio američki predsednik, Vudrou Vilson, a sa sobom je nosio 10.000 dolara koje su obezbedili Rokfeleri. U Rusiji mu se pridružio Lenjin kome je obezbeđeno sigurno putovanje u blindiranom vozu kroz Nemačku iz Svajcarske, preko Svedske. Veliki deo boljševičke propagande finansiran je od strane Nemaca. Dok su Lenjin, Trocki i ostali javno osuđivali „kapitalizam”, potajno su ih finansirali bankari Bratsva iz Vol Strita i Londona, zapravo isti oni ljudi koji će kasnije finansirati Hitlera. U svojoj autobiografiji Trocki će spomenuti neke od ovih novčanih zajmova, od kojih su mnogi bili dogovoreni preko društva Okruglog stola i Alfreda Milnera, kao i Aleksandra Gruzenberga (Alexander Gruzenberg), čije je pravo ime bilo Mihael (Michael), glavnog boljševičkog predstavnika u Skandinaviji. On je bio poverljivi savetnik J. P. Morganove (Pajserove) Nacionalne Banke Cejs (Chase National Bank) u Njujorku. Jedan od najaktivnijih posrednika između boljševika, Londona i Vol Strita bio je Olaf Ašberg (Olof Aschberg), koji je postao poznat kao boljševički bankar. On je posedovao Nija Banku (Nya Banken), osnovanu u Stokholmu 1912. godine. Ašbergov londonski zastupnik bila je Severna Komercijalna Banka (North Commerce Bank), kojom je predsedavao Erl Grej (Erl Grey), član društva Okruglog stola i lični prijatelj Sesila Roudsa. Još jedan od Ašbergovih bliskih saradnika bio je Maks Mej (Max May), potpredsednik J. P. Morganovog (Pajserovog) Garantnog Društva (Guaranty Trust) i upravnik njegovih prekomorskih operacija. Godine 1915. je oformljena Američka Internacionalna Korporacija (American International Corporation) da bi finansirala Rusku revoluciju. Njeni direktori su zastupali interese Rokfelera, Kuna, Leoba i Društva (Rotšildovi), Du Ponta, Herimana i Banku Federalnih Rezervi. U to društvo je spadao i Džordž Herbert Voker Buš (George Herbert Walker Bush), deda Džordža Buša. Rotšildovi su direktno finansirali revoluciju preko Džejkoba Sifa (Jakob Schiff) i banke Kun, Leob i Društvo. Međunarodni bankari Bratstva iz Britanije, Sjedinjenih Država, Rusije, Nemačke i Francuske sastali su se u Švedskoj u leto 1917. godine. Tom prilikom su se složili da Kun, Leob i Društvo deponuju 50 miliona dolara na račun u Švedskoj banci za potrebe Lenjina i Trockog. U jednom članku koji je izašao 3. februara 1949. u novinama ,,New York American Journal”, unuk Džejkoba Šifa je izjavio da je njegov deda platio dvojici „revolucionara” i dodatnih 20 miliona dolara. Uplata od 20 miliona dolara boljševicima od strane Elajša Ruta (Elishu Root), koji je bio advokat banke Kun Leob i Društvo i bivši državni sekretar, putem Specijalnog ratnog fonda (Special War Fund), zabeležen je u zapisima od 2. septembra 1919. godine, koji se mogu naći u Kongresnoj biblioteci. Ova investicija ne samo da je unapredila realizaciju Programa Bratstva, već je bila i veoma profitabilna. Neki istraživači nagoveštavaju da je Lenjin vratio nazad Kunu, Leobu i Društvu otprilike onoliko koliko bi danas iznosilo 450 miliona dolara, između 1918. i 1922. godine. To zapravo nije ništa u poređenu sa profitom stečenim eksploatacijom ruske zemlje, njene ekonomije i naroda, uključujući tu i krađu carskog zlata i ogromnih finansijskih sredstava koje je on posedovao, a koje su čuvale, a kasnije i ukrale iste one banke koje su finansirale revoluciju. Rusiju su,
kao i ostatak sveta, silovali reptilijanci. Ima još puno toga što se može reći o ovoj temi a ja to i činim u knjizi ,,I istina će te osloboditi”, dok sam ovde hteo samo da vam prikažem dovoljno da vidite da je Ruska revolucija, kao i sve ono što je iz nje proisteklo kasnije, bila još jedna od nameštaljki Bratstva. Komunizam će, takođe, biti stavljen nasuprot fašizmu (koji je u osnovi ista stvar) u Drugom svetskom ratu, a kada se on završio, strah od sovjetskog „čudovišta” je korišćen da se obezbedi dalja manipulacija događanjima u svetu i da se opravdaju troškovi ubrzanog i sve većeg naoružavanja, omžjem i avionima koji su dolazili iz kompanija u posedu Bratstva. Zato su oni mogli da se pobrinu da je Sovjetski Savez ili bio malo ispred ili je imao podjednaku silu u odnosu na svoje protivnike, tako stvarajući stanje straha na obema stranama i razlog da se kupuje još više skupog oružja od njihovih kompanija, sve u stilu - ,,da održimo korak sa Rusima”. Hladni rat je klasičan primer manipulacije. Ljudi sa zapada su bili u strahu od Sovjetskog Saveza, a Sovjeti su bili u strahu od Zapada, dok su obe strane u tajnosti kontrolisali isti ljudi. U srcu svega ovoga bilo je pojavljivanje nuklearnog oružija tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući projektu Menhatn (Manhattan Project) u Americi, koji je vodio Robert Openhajmer (Robert Oppenhiemer). Projekt Menhatn je podržavao Institut za napredna istraživanja, koji je bio pod kontrolom Bratstva, a čiji je, u to vreme, Albert Ajnštajn bio stalni član. Ajnštajn, koji je radio na razvoju atomske bombe, bio je blizak saradnik Bernarad Baruha i lorda Viktora Rotšilda (Kom 300), čoveka koji je kontrolisao britansku obaveštajnu službu decenijama. Rotšildovi su koristili iste ove kontakte da državi Izrael otkriju tehnologiju pravljenja nuklearnog oružija. Ali, naravno, da su Sjedinjene Države imale ovo razarajuće oružje a Rusi nisu, ne bi ni bilo hladnog rata, pa je zato i njima dato isto to tehnološko znanje. Pavel. A. Sudoplatov, načelnik sovjetske obaveštajne službe, zadužen za pitanje atomskog oružija tokom Drugog svetskog rata, kasnije je potvrdio da je Openhajmer tokom rata davao podatke o razvoju atomske bombe Sovjetima. /*10/ Klaus Fiš (Klaus Fichs), nemački fizičar, radio je na projektu Menhatn, pošto je pobegao iz Nemačke u Britaniju 1933. Fiš, koji je bio saradnik lorda Viktora Rotšilda, kasnije je osuđen na 14 godina zatvora zbog odavanja britanskih i američkih tajnih podataka o atomskoj bombi Rusima. Ja sam saznao od obaveštajaca koje sam sreo u Sjedinjenim Državama i iz rada dmgih istraživača, da je umeće pravljenja nuklearnog oružja bilo odavano Rusima od strane SAD tokom trajanja celog hladnog rata, u čemu su popriličan udeo imale Pagvaš konferencije (Pugwash Conference), čije su postojanje inspirisali Albert Ajnštajn i Bertrand Rasel (Bertrand Russell), (Kom 300), iz porodice Rasel, koja pripada reptilijanskim krvnim lozama. Ime Pagvaš izvedeno je od imena kanadskog imanja industrijalca Sajrusa Itona (Cyrus Eaton), gde su te konferencije održavane. Iton je počeo svoju karijem kao sekretar J. D. Rokfelera, a kasnije je postao poslovni partner Rokfelerovih. 1964. Bertrand Rasel, Ajnštajnov prijatelj, izjavio je da je neophodno da se iskoristi strah od nuklearnog naoružanja da bi sve nacije bile naterane da se odreknu svoje samostalnosti kako bi bile podvrgnute diktaturi Ujedinjenih Nacija. /*11/
Na kraju je vremenski raspored ostvarivanja programa došao do tačke kada su zemlje Sovjetskog Saveza trebale da budu obuhvaćene Evropskom Unijom i NATO paktom, u skladu sa ostvarenjem plana o jednoj svetskoj vladi i jednoj svetskoj vojsci. To se nije moglo učiniti dok je Sovjetski Savez još postojao i bio smatran „zlom imperijom”. Tada je na scenu odjednom stupio Mihael Gorbačov, potčinjeni saradnik dvojice velikih manipulatora, Henrija Kisindžera i Dejvida Rokfelera, a njegov posao je bio da izigrava dobrog momka i rasturi Sovjetski Savez. Berlinski zid je pao i ljudi su mislili da je to poen za slobodu, ali to je zapravo bio samo još jedan korak na putu totalne globalne dominacije. Gorbačov je prestao da se bavi politikom i sada upravlja Gorbačov fondacijom, finansiranom od strane Bratstva, koja se bavi organizovanjem prestižnih konferencija na kojima se traži stvaranje jedne svetske vlade. On je takođe reptilijanac koji može da menja svoj oblik po želji, kao što mi je rekJa da je videla jedna osoba koju sam kontaktirao.
TAJNA IZRAELA Za cionizam se obično kaže da je u samom srcu zavere, ali ja se ne slažem sa tim. On je deo zavere, da, ali mreža Bratstva je daleko veća od toga. Cionizam ne označava jevrejski narod, to je politički pokret. Reći da su svi Jevreji cionisti isto je što i reći da demokrata znači Amerilkanac. A ipak, ako počnete da preispitujete ekstremne stavove cionista bićete nazvani anti-semitom. Kakve su to budalaštine. Baš kao što je Južno Afrička Republika ustvari imanje Openhajmerovih, tako je i država Izrael u stvari država Rotšildovih. Cionizam su izmislili Rotšildi za potrebe Bratstva i u stvari to i nije cionizam nego Sion-izam, ogranak arijevske religije obožavanja Sunca. Cionizam je korišćen da se osigura prisvajanje arapske Palestine iz mnogo razloga. To je sveta zemlja za reptile-Arijevce od vremena postojanja levita i drevnog sveta. Takođe, to što su očigledno ukrali arapski deo zemlje, pružilo je priliku za podsticanje konflikta i podeljenost Srednjeg Istoka, a to je naročito imalo uticaja u manipulacijama sa arapskim državama u kojima su velika nalazišta nafte. Presudni momenat u planu Rotšildovih za nastanak „Izraela” predstavljala je Belfor deklaracija, kada je britanski ministar inostranih poslova, Artur (lord) Belfor (Arthur Lord Balfour) objavio, 6. novembra 1917., da Britanija podržava zahtev za povratak nekadašnje jevrejske domovine u Palestini. Versjaska mirovna konferencija kojom su dominirali Rotšildovi takođe je tom cilju dala svu podršku. Iznenađenje, iznenađenje. Ali šta je zapravo bila ta Belfor deklaracija? Ona nije bila namenjena članovima parlamenta u Vestminiseru. To je naprosto bilo pismo lorda Belfora (Kom 300), pripadnika jednog unutrašnjeg kruga društva Okruglog stola, Iordu Lajonelu Valteru Rotšildu (Kom 300), čoveku koji je finansirao isto to društvo! To je bilo pismo pisano od jednog člana tajnog dmštva drugom članu istog društva. Rotšild je bio predstvanik Engleske federacije cionista, koja je osnovana uz pomoć novca Rotšildovih. Među istraživačima te teme postoji široko ubeđenje da je „Belfordovo” pismo zapravo napisao lord Rotšild zajedno sa Alfredom Milnerom (Kom 300), zvezdom vodiljom društva Okruglog stola, koji je bio postavljen za direktora jednog od rudarskih giganata, Rio Tinto Cinka, od
strane istog tog lorda Rotšilda. Rio Tinto je naveliko umešan u eksploataciju Južne Afrike, a kako izgleda, glavni deoničar je sama engleska Kraljica. Palestinski Arapi su iskorišćeni za borbu protiv Turaka na Istoku, pod komandom Engleza, T. E. Lorensa (T. E. Lawrence), zvanog Lorens od Arabije, koji im je zauzvrat obećao potpunu samostalnost. Sve to vreme on je znao za pian koji ima Bratstvo u vezi „jevrejske” (hazarsko-arijevske) domovine u Palestini. Lorens, koji je bio blizak prijatelj Vinstona Cerčila, kasnije je u svom govoru priznao sledeće: ,,Ja sam rizikovao i počinio prevaru zbog svog ubeđenja da je arapska pomoć neophodna da bi se ostvarila naša jeftina i laka pobeda na Istoku, smatrajući da je bolje da pobedimo i pogazimo svoju reč, nego da izgubimo borbu... Borbeni žar Arapa je bio naše glavno oruđe za dobijanje rata na Istoku. Zbog toga sam ih ja uverio da Engleska drži svoju reč u slovu i duhu. Ubeđeni u to oni su počinili dela u našu korist, ali umesto da budem ponosan zbog onoga što smo zajedno postigli, stalno sam se osećao ogorčeno i posramljeno.” /*12/ Takav je bio reptilsko-arijevski modus operandi hiljadama godina. Rotšildovi su bili ti koji su finansirali rane jevrejske doseljenike u Palestini; Rotšildovi su bili ti koji su pomogli da se prvo stvore, a kasnije i finasiraju Hitler i nacisti u Dmgom svetskom ratu, koji je uključivao i užasan tretman Jevreja, cigana, komunista i drugih; Rotšildovi su bili ti koji su iskoristili razumljivu, novonastalu, posleratnu simpatiju prema „Jevrejima” koje su neverovatno iskoristili da bi izgurali ostvarenje svojih zahteva za preuzimanje arapske Palestine; Rotšildovi su ti koji su osnovali i finansirali „jevrejske” terorističke gmpe u Palestini, koje su svojim bombaškim, ubilačkim i terorističkim akcijama potpomogle nastanak države Izraela, a među njima nalazili su se i premijeri Ben-Gurion, Samir, Begin i Rabin. To su ljudi koji će ostatke svojih života provesti osuđujući terorizam koji čine dmgi, sa licemerjem za koje je teško poverovati da postoji; lord Viktor Rotšild i dmgi članovi mreže Bratstva su bili ti koji su sakrili ili potisnuli činjenicu, inače potvrđenu i od jevrejskih istoričara, da velika većina „jevrejskog” naroda u stvari genetski potiče iz oblasti Kavkaskih planina, a ne iz zemlje koju su okupirali kao svoju domovinu. Jevrejski narod je bio žrtvovan na oltam pohlepe i želje za moći porodice Rotšild, ali čak i oni primaju naređenja od većih autoriteta, koji se, ja vemjem, nalaze u Aziji i na Dalekom Istoku, a koji upravljaju operacionim sedištem Bratstva u Londonu. Na najvišem nivou, cela prevara je orkestrirana iz niže četvrte dimenzije. Ako vas interesuje da saznate o svemu ovome detaljnije i vidite izvore podataka koji podržavaju ovo što sam upravo izjavio, naći ćete ih u knjizi ,,I istina će te osloboditi”.
DRUGI SVETSKI RAT Na Versajskoj konferenciji, održanoj 1919. godine, donete su razne odluke koje su kulminirale genocidom, poznatim pod nazivom Drugi svetski rat. Prvo, odšteta čija je isplata zahtevana od Nemaca, bila je toliko ogromna da Republika Vajmar, nastala po završetku Prvog svetskog rata, nije imala nikakvu šansu da opstane. To je i bilo tačno ono što je planirano. Ekonomski haos koji je usledio predstavljao je ogroman problem za Nemce, problem koji je nužno zahtevao rešenje, a ono se pojavilo u liku Adolfa Hitlera. Drugi važan projekat, o kome se dogovaralo na tajnom sastanku verskih kolaboratora, održanom u hotelu Mažestik u Parizu, bilo je stvaranje jednog ogranka koji bi bio povezan sa društvom Okruglog stola. Prvi takav ogranak se pojavio 1920., sa formiranjem Instituta međunarodnih poslova (Institute of International Afairs), takođe poznatim pod nazivom Cetam Haus (Chatham House), sa adresom St Džejmsa Skver br. 10, London. Monarh je njegov zvanični poglavar i dat mu je naziv Kraljevski institut međunarodnih poslova, skraćeno RIIA (Royal Institute of International Afairs) godine 1926. Njegov američki ogranak, Savetza međunarodne odnose (Council on Foreign Relations), skraćeno CFR, formirali su američki članovi društva Okruglog stola, godine 1921, koristeći za to novčana sredstva koja su obezbedili Rokfelerovi i ostali. To su bili dodaci mreži Bratstva, stvoreni da bi se postigla još kompletnija kontrola britanske i američke politike, u jednom mnogo prostranijem svetu. Oba ogranka su zapravo jedna ista organizacija koja radi pod različitim imenima. Kraljevski institut međunarodnih poslova (RHA), su formirali prijatelji Sesila Rodsa, u koje spadaju nama već poznata imena, uključujući tu i porodicu Astor. Finanasirala ga je nekad kao i danas dugačka lista globalnih korporacija i medijskih grupa, u posedu porodica koje pripadaju krvnim lozama. Ja ih poimenice navodim u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Kraljevski institut je povezan sa najvišim političkim, bankarskim, poslovnim, medijskim i sl. strukturama. Na primer, jedna od njegovih vodećih figura je bio major Džon /Džejkob/ Astor (Jon /Jacob/ Astor), pripadnik Kom 300, direktor Hambros Banke, koja je pripadala Bratstvu, a posle 1922. godine bio je vlasnik i „Times” magazina. U ostale osnivače su spadali ser Ejb Bejli (Sir Abe Bailey), vlasnik rudnika Transval u Južnoj Africi koji je radio sa Alfredom Milnerom na započinjanju beorskog rata i Džon V. Viler-Benet (John W. Wheeler- Bennett), koji će biti savetnik generala Ajzenhauera u Londonu, tokom dve poslednje odsudne godine Drugog svetskog rata, kada je nacrt posleratnog sveta sačinjen. Institut je povezan sa britanskim univerzitetima kao što su Oksford i Kembridž, kao i sa londonskom Ekonomskom školom, koja je dala mnoge od radiklanih političkih „levičara”. Ozloglašenu knjigu Adolfa Hitlera „Majn Kampf” („Moja borba”) za njega je napisao general-major Karl Haushofer (Karl Haushofer), koji je priznao da je glavni izvor ideja tu predstavljenih bio Halford J. MekKinder (Halford J. MacKinder), direktor londonske Ekonomske škole. Kao što je slučaj i sa Okruglim stolom, ogranci Kraljevskog instituta su ustanovljeni u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, Nigeriji, Trinidadu i Tobagu i u Indiji, gde je ta organizacija poznata kao
Savet svetskih poslova (Council of World Affairs). Njegov američki ogranak, Savet za međunarodne odnose (CFR), smestio se u kući Harolda Prata (Harold Pratt), na 68. Istočnoj Ulici, broj 58, Njujork, u nekadašnjoj vili porodice Prat, koja je bila u prijateljstvu sa Rokfelerovima. Osnivanje američkog ogranka organizovali su pukovnik Mendel Haus, J. P. Morgan, Rofelerovi i njihovi saradnici. Ubrzo je CFR kontrolisao Sjedinjene Države, a tako je ostalo i do danas. Samo pogledajte listu članova CFR-a i na njoj ćete naći ljude sa vrha iz svih institucija koje kontrolišu život američkog naroda, uključujući tu i školstvo. Ove organizacije, kao i Okrugli sto, sastoje se od spoljnih i unutrašnjih krugova. Oni koji pripadaju unutrašnjem krugu su upoznati sa velikim Programom i daju sve od sebe da bi ga ispunili. Sledeći po važnosti krug upoznat je sa jednim delom Programa i radi na njegovom ispunjenju u sferi u kojoj ima uticaj. Sledeći krug je velikim delom u „mraku” po pitanju pravog Programa, ali se njime manipuliše tako da donosi „ispravne” odluke u oblastima svog rada, bez poznavanja pravog razloga za to. Admiral Čester Vard (Chester Ward) bivši vrhovni sudija mornarice SAD, bio je član organizacije CFR 16 godina. On je izjavio da je svrha te organizacije bila; „...Nestajanje samostalnosti US i njene nacionalne nezavisnosti u jednoj jedinoj svemoćnoj svetskoj vladi”. U svojoj knjizi „Poljupci na kauču”, koji je napisao zajedno sa Polom Saflijem (Paul Schafly) rekao je: .... Žudnja da se okonča samostalna vladavina i nezavisnost Sjedinjenih Država je preovladujuća misao većine članova, a naročito onih koji predstavljaju vođstvo nekoliko različitih klika, koje stvaraju jednu, u stvari, policentričnu organizaciju.... (vodeća klika) je sastavljena odonih koji zagovaraju ideju jedne globalne svetske vlade, a koji se tačnije nazivaju organizovanim internacionalistima. Oni su ti koji prenose tradicionalne ideje osnivača organizacije. ” Počev od 1921. godine, bukvalno svaki američki predsednik bio je član organizacije CFR, zajedno sa službenicima glavnih vladinih službi, uključujući tu nekad većinu a danas sve ambasadore širom sveta.U članove CFR spadaju i vlasnici medija, ključni novinari i urednici, prosvetni radnici, vojne vođe i tako dalje i tako dalje. Članstvo u Kraljevskom institutu međunarodnih poslova (RIIA) ostaje tajna, ali ono takođe u svoje redove ubraja ljude sličnog značaja i porekla u Britaniji i ja naglašavam da je američki CFR podređen i prima naređenja od Kraljevskog instituta međunarodnih poslova, u Londonu. Ova se udruženja prepliću sa iluminatima; viteškim redovima kao što je onaj viteza Svetog Jovana od Jerusalima (Malteški vitezi); mrežom koju kontroliše britanski monarh, koju ću razotkriti kasnije; masonima, rozenkrojcerima i društvom Okruglog stola; američkom mrežom fondacija kao što je Rokfeler fondacija i sa jednom beskrajnom mrežom međusobno isprepletanih grupa koje u krajnjoj liniji delaju na ostvarenju jednog opšteg globalnog vođstva. Ova mreža se već bila proširila preko cele planete do 1930-ih godina i Bratstvo je bilo spremno za svoj najveći projekat do tada, započinjanje Drugog svetskog rata. Taj rat je predstavljao napor da se
ostvari još veća centralizacija moći i stvaranje jednog globalnog tela koje bi moglo da se razvije u svetsku vladu. Mi to telo danas poznajemo kao Ujedinjene Nacije. Dok je nemačka ekonomija bila u krpama a inflacija je dostizala hiljadu posto, nemački narod je gledao na Adolfa Hitlera kao na svog spasioca. Problem- reakcijarešenje. Nacisti su bili finansirani od strane Vol Strita i grada Londona. To je rađeno putem nemačkih podružnica britanskih i američkih firmi i američkih kredita, poznatih kao Plan Jang (Young Plan) i Plan Dejvs (Davves Plan). Ovi krediti su navodno trebali da pomognu Nemačkoj da isplati ratnu odštetu, ali su pare od njih zapravo ulagane direktno u Hitlerovu ratnu mašinu. Standard Oil (Rokfeleri) i 1. G. Farben, nemački hemijski kartel koji je upravljao koncentracionim kampom u Aušvicu, bile su, u stvari, iste firme. Hitler je došao na vlast 1933. i iste te godine, što nije nikakva slučajnost, Frenkiln Delano Ruzvelt je postao predsednik Sjedinjenih Država. Njegov put do moći bio je isti kao i Hitlerov. Godine 1929. bankari Bratstva doveli su do kraha berzu u Vol Strit i tako izazvali veliku depresiju. Posle faze stvaranja ovog problema došlo je do faze njegovog rešavanja, a rešenje je predstavljao „Novi poslovni paket” (,,New Deal”), koji je ponudio Ruzvelt i koji mu je obezbedio pobedu na predsedničkim izborima 1933. godine. Taj „Novi poslovni paket” bio je kopija paketa ekonomskih mera koji je nemačkom narodu ponudio Hitler, kako bi rešio njihove, na prvom mestu veštački iskreirane, probleme. Kada je stupio na vlast, Ruzvelt je izveo jednu od najvećih pljački u istoriji čovečanstva, kada je odobrio zakone koji su primoravali Amerikance da vladi predaju svo svoje zlato zauzvart dobijajući bezvredne parčiće hartije, poznate pod imenom banknote Federalnih Rezervi. Ovo je bilo neophodno, kako je on rekao, da bi se rešili ogromni tekući ekonomski problemi. Ubrzo posle toga, sa američkom ekonomijom koja je sada već bila sasvim kontrolisana od strane Bratstva, Ruzvelt je stavio njihov simbol, piramidu i svevideće oko, na dolarsku novčanicu. On je time poručivao američkom narodu „prešao sam vas”. Frenklin Ruzvelt (loza Ramzes-Piso-Buš), mason 33. stepena, imao je titulu vitez Pitije (Knight of Pythias), u tajnom društvu zvanom Drevni arapski red plemića i mistika. Među njegovim pređašnjim članovima bili su Frensis Bejkon (Francis Bakon) i francuski revolucionar, Mirabo (Mirabeau). Clanovi tog društva mogu postati samo masoni koji su dostigli barem 32. stepen, ili su članovi Templarske masonske lože. /*13/. Gore pomenuti red navodno je osnovao potomak proroka Muhameda, koji ga je zasnovao po uzoru na evropsko srednejvekovno tajno društvo koje je u svoje redove primalo Jevreje, Arape i hrišćane. /*14/ Njegov simbol je polumesec predstavljen kandžama bengalskog tigra, na kome su urezane piramida, urna i pentagram, kombina'cija simbola koji predstavljaju univerzalnu majku: Izidu-SemiramiduNinkarsagh. /*15/ Ruzveltov ministar poljoprivrede, Henri Valas (Henry VVallace), takođe je bio okultista, umešan u donošenje odluke da se simbol svevidećeg oko stavi na dolarsku novčanicp. /*16/ Valas je imao svog guma, ruskog mistika i umetnika, Nikolasa Roeriča (Nicholas Roerich), koji je mnoge godine proveo putujući po Nepalu i Tibetu, učeći kod lama i tražeći izgubljeni grad Sambalu, legendarni dom tajnih
adepta okultizma, ili „gospodara”, za koje se priča da su u tajnosti uticali na svetske događaje tokom istorije čovečanstva. Oni su poznati pod različitim nazivima, kao što su: Tajne vođe, Skriveni gospodari ili Veliko belo bratstvo, a neki istraživači veruju da su oni sila koja je stajala iza stvaranja masona, sufi mistika, viteza templara, rozenkrojcera, Teozofskog društva i hermetičkog reda Zlatne zore. /*\1 / Ja mislim da ti ljudi moraju biti reptilijanci, u svakom slučaju bar neki od njih. Roreič je bio umešan u formiranje Uge naroda, prvog pokušaja da se uspostavi jedna svetska vlada, a podržavao je rad dr Andrije Puharića (Dr Andrija Puharich), naučnika koji je pomogao da se razviju psihičke moći mladog Izraelca po imenu Uri Geler (Uri Geller). /*18/ U Britaniji, članovi Okruglog stola-Kraljevskog instituta stranih poslova u parlamentu su prvo tražili mir sa Nemačkom, sve dok Hitlerova vojna sila nije dostigla takav nivo da se mogao voditi jedan dugačak rat. A onda su odjednom (kao što ja jasno prikazujem u knjizi ,,I istina će te osloboditi”), promenili stav i tražili opšti rat protiv Hitlera. Najgroteskniji primer ovakvog ponašanja, dali su ledi Astor (Lady Astor), Leopold Ejmeri (Leopold Amery), Lajonel Kurtis (Lionel Curtis) i lord Lotijan (Lord Lothian), sve članovi društva Okruglog stola i/ili Kraljevskog instituta inostranih poslova. Lord Halifaks (Lord Halifax), ministar inostranih poslova i član društva Okruglog stola, skoro od njegovog nastanka, bio je još jedan koji je podržavao mir sa Hitlerovom Nemačkom. On se sastao sa Hitlerom 19. novembra 1937., a Hitlerov predstavnik, Alfred Rozenberg, je došao u Britaniju u maju 1933. da bi se sastao sa: ser Henrijem Diterdingom (Sir Henry Deterding), članom Kom 300, upravnikom Kraljevskog Holandskog Šela (Roya! Dutch Shell), Džefrijem Dosonom (Geoffry Dawson) urednikom magazina „Times” čiji je vlasnik bila porodica Astor (pripadnici Okruglog stola, Kraljevskog institita i Kom 300), prvim vikontom Heijlšamom (1-st Vscount Hailsham), ministrom rata, Valterom Eliotom MP (Walter Eliot MP) i vojvodom od Kenta (Duke of Kent), bratom kralja Edvarda VIII i kralja Džordža VI. Kasnije ću vam izložiti više o vezama britanske kraljevske porodice sa nacistima. Iznenadna promena politike koja je od insistiranja na miru sa Hitlerom došla do toga da propagira nemilosrdni rat protiv njega, ogledala se u dešavanjima u Dauning Stritu (Downing Street), kroz to što je premijer koji je bio za mir sa Hitlerovom Nemačkom, Nevil Cemberlen (Neville Chamberlain), zamenjen čovekom Bratstva koji je bio za ratnu politiku, Vinstonom Čerčilom, 11. maja 1940. Ubrzo posle njegovog naimenovanja, Britanija je otpočela sa masovnim bombardovanjem civilnih meta u Nemačkoj. Reptilsko- arijevski crni magovi napravili su sebi još jedan krvavi globalni ritual. To što je Čerčil bio mason često je zataškivano, kao što je bio slučaj i sa princom Filipom. Ali Čerčil je zaista bio zakulisno, vrlo aktivan mason, od trenutka svoje inicijacije u Stadholm ložu (Studholm Lodge), broj 159, u Kafe Rojalu, maja 1901. godine. /*19/ Lokalni istoričari, iz Bradforda, u Engleskoj, otkrili su dokazni materijal o tome da je na deo Čerčilove ratne politike uticalo to što su on i grčki kralj Džordž II bili masoni. Jedan takav primer desio se 1943. kada je Čerčil poslao 5.000 vojnika u Atinu da bi povratio kralja Džordža na presto, iako je svrgnuti vladar bio omražen od svih strana u ratu, a trupe koje mu je poslao u
pomoć su bile daleko potrebnije na drugom mestu. /*20/ Porodica Čerčil ima bliske veze sa Rotšildovima i ezoteričnim podzemljem. Vinston Čeril je postao član Albion lože (Albion Lodge), drevnog druidskog reda u Blenhejm palati (Blenheim Palace), 15. augusta 1908. /*21/ Njegovog oca, lorda Randolfa Čerčila (Lord Randolph Churchill) su finansirali Rotšildovi dok je bio na mestu kancelara državne blagajne sredinom XIX veka, a njegov najbliži prijatelj bio je Natanijel (Nathaniel) Rotšild. Kada je Randolf umro, dugovao je Rotšildima oko 65.000 funti, što je bila stvarno fantastična suma novca u to vreme. /*22/ Vinston je takođe, dugovao Rotšildima i bio je dobar prijatelj lorda Viktora Rotšilda, orkestratora britanske obaveštajne službe, kao i lukavog manipulatora koji je radio na sprovođenju interesa Rotšildovih u Sjedinjenim Državama, Bernarda Baruha. Čerčil je imao bliske veze i sa porodicom Sesil (Cecil), koja ga je, ustvari, kontrolisala, a Sesilovi odavno imaju veze sa mrežom koju je stvorio paravan Bratstva, jezuiti, a povezani su i sa dinastijom Habsburgovaca, britanskim monarsima i porodicama Crnog plemstva u Italiji. Čerčilovi su u srodstvu sa porodicom vojvode od Marlboroa, koja je odigrala značajnu ulogu u postavljanju Vilijama od Oranža na britanski tron i zapravo je Vinston Čerčil bio rođen u njihovom porodičnom domu, Blenhajm palati, u blizini Oksforda. Čerčil je sve vreme tačno znao šta radi i slika o njemu koju su nam ostavili zvanični istoričari je samo jedna velika farsa. On nije spasio Britaniju od tiranije, on sam je bio deo te tiranije. Jedan američki vojni šifrant, koji je radio u ambasadi Sjedinenih Američkih Država u Londonu, bio je tokom celog rata zatvoren jer je odavao podatke pripadniku Konzervativne partije, pukovniku Remsiju, o tome da su Vinston Čerčil i Ruzvelt međusobno komunicirali putem šifrovanih poruka, pre nego što je Čerčil postao engleski premijer, praveći dogovore kojima bi osigurali izbijanje rata. Remsi je takođe zatvoren, po zakonu zvanom uredba 18b, koji je uveden pred samo izbijanje rata, kako je vlada tvrdila, zato da bi se izborili sa teroristima Irske republičke armije (IRA). Još jedan primer tipa problem - reakcija - rešenje. To je bio samo izgovor koji je vlada koristila da bi već bio uveden zakon koji bi dozvoljavao da se tokom rata mogu zatvoriti ljudi bez predhodnog suđenja, kako bi se određene stvari držale u tajnosti. Žena jednog admirala, je zatvorena po uredbi 18b, kada je već izlazila iz sudnice u kojoj su je pre toga oslobodili svih optužbi! Čovek koji je stajao iza stvaranja i uvođenja ovog zakona bio je lord Viktor Rotšild, jedan od najznačjnijih manipulatora druge polovine XX veka i prijatelj Vinstona Čerčila. Čerčil je takođe počeo da koristi uredbu 18b čim je postao ratni premijer, kako bi mogao da hapsi ljude koji su znali šta se stvarno dešava i bili spremni da to javno kažu. Američki ambasador u Londonu, u tom vremenskom periodu, bio je Džon F. Kenedi (John F. Kennedy). Kenedijevi su elitna krvna loza, čije poreklo vodi do irskih kraljeva i dalje. Frenklin Ruzvelt je po drugi put osvojio predsedničke izbore, godine 1937., ponavljajući iznova i iznova da sinovi Amerike neće da se bore u još jednom evropskom ratu, dok je u stvari sve vreme dobro znao da je to upravo ono što će se desiti. Predstavnik Filip Benet (Philip Bennett) iz Misurija je rekao kongresu:
„Ali naši mladići neće biti poslani preko, kaže Predsednik. Glupost, gospodine predesedavajući; već u ovom trenutku se spavaće kabine za njih grade na našim transportnim brodovima. Već sada se oznake za identifikaciju mrtvih i ranjenih štampaju u firmi Vilijam C. Balantajn i Co (William C. Ballantyne and Co) u Vašingtonu. ” /*23/ Ruzvelt je došao na vlast po drugi put govoreći da Amerika neće da se bori u još jednom evropskom ratu, pa je zbog toga kada se vratio u Beiu Kuću, imao problem sa obraćanjem javnosti, jer je u tom trenutku već organizovao učešće u tom istom ratu. Kao što je bio slučaj sa Vudrou Vilsonom i potapanjem broda Lusitanija, iskreirana je situacija problem - reakcija - rešenje, da bi Ruzvelt dobio izgovor da prekrši „obećanje” dato američkom narodu. Godine 1939, senator P. Naj (P. Nye) iz Severne Dakote rekao je da je video seriju svezaka zvanih „Sledeći rat”, uključujući i onu po imenu „Propaganda u sledećem ratu”, koje su nastale u Londonu (naravno!). One su otkrivale plan igre kojim je trebalo da se izmanipuliše da se Amerika uključi u Drugi svetski rat. Taj dokument, pisan u međuratnom periodu, kaže sledeće: „ Da bi se one (Sjedinjene Države) ubedile da se uključe u rat biće ovog puta mnogo teže, toiiko teško da je maio verovatno da će se u tome uspeti. Biće potrebna izravna pretnja samoj Americi, i više, pretnja koja će morati da bude prenesena na domaće tio i putem propagande nametnuta svakom gradaninu, pre nego što Amerika ponovo krene u oružanu borbu u jednom spoljašnjem ratu...” „ Postići takvu situaciju biće razumno iako ako Japan bude ukijučen, a to bi moglo, i verovatno će dovesti Ameriku do uiaska u rat bez daijeg odiaganja. U svakom slučaju, bilo bisasvim prirodno i za očekivati da sprovodioci naše propagande to postignu, baš kao što su u Prvom svetskom ratu uspeli da uvuku Sjedinjene Države u borbu protiv Nemačke. ” „ Na sreću, u Americi naša propaganda stoji na čvrstim nogama. Možemo čak biti sasvim iskreni, jer će načelo kojim se vodimo biti u stvari sasvim demokratsko. Moramo jasno objaviti našu veru u demokratsku vaidu, kao i našu čvrstu odluku da se ostane dosledan ... staroj božanstvenojdemokratskoj rutini. ” /*24/
Japanski avioni su, 7. decembra 1941, napali američku vojnu bazu Peri Harbur, Havaji, i Sjedinjene Države su potom ušle u rat. Od tada je razotkriveno da su bile presretnute mnoge poruke koje su dale Ruzveltu značajnu prednost u pogledu japanskog napada, ali nije preduzeta nikakva akcija da se on spreči i Amerikanci su bili žrtvovani u ime sprovođenja Programa Bratstva, baš kao što je to bio slučaj sa bukvalno milijardu ljudi u ovih proteklih par hiljada godina. Do samog napada došlo je posle dugačke kampanje od strane Amerikanaca,
osmišljene tako da se podstakne Japan da ih napadne. Henri Stimson (Henry Stimson), Ruzveltov ratni ministar i osnivač Saveta za međunarodne odnose, (CFR), po tom pitanju izjavio je: ,,Mi smo suočeni sa delikatnim pitanjem diplomatskog dvoboja koji se mora izvesti tako da osigura da Japan bude na pogrešnoj strani i da otvoreno prvi učini pogrešan korak”. /*25/ Ovde je ukratko izneto kako je Drugi svetski rat stigao na našu planetu i kako su desetine miliona ljudi, žena i dece izgubili svoje živote. Klimaks je nastupio pri bacanju dve atomske bombe na Japan, koji se već bio složio da se preda pod istim onim uslovima koje je na kraju prihvatio posle bombardovanja koje je izazvalo ogromno uništenje. Opet, detaljnu pozadinu ove priče naći ćete u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Čovek koji je naredio bacanje te dve atomske bombe bio je predsednik Hari S. Truman (Harry S. Truman), koji je na toj poziciji zamenio Ruzvelta pred kraj rata. Truman je bio mason 33 stepena, a ,,S.” u svom imenu je dodao kada je stigao do tog nivoa i ono znači Solomon. Truman je bio trgovac na sitno, proglašen nezaposlivim pre nego što su masoni pokrenuli njegovu karijeru. Njegova majka je izgubiia svoju farmu zbog njegovih neplaćenih dugova, a kada je postao predsednik imao je običaj da se smuca pijan po zabačenim uličicama Vašingtona, dok su ga na sigurnoj udaljenosti pratila dva FBI agenta, koja bi odaslao J. Edgar Huver (J. Edgar Hoover) da ga čuvaju. /*26/ Trumanova karijera pošla je uzlaznom linijom pošto je postao glavni organizator masonskih loža u Misuriju, a zatim je bio postavljen za sudiju, pre nego što će se preseliti u samu Belu Kuću. /*28/ Trumanov najbliži poverenik bio je Dejvid Najls (David Niles) ili Nejhus (Neyhus), koji je imao jednu sestru koja je bila na važnoj poziciji u izraelskoj vladi, a druga se bavila politikom u Moskvi! /*29/ To su poreklo i pozadina života Harija S. Trumana, čoveka koga su na vlast postavili masoni, onoga koji je odbio japanske uslove predaje, naredio da se izvrši užasno atomsko razaranje a zatim pristao na iste one uslove predaje koje je pre toga odbio. Atomske bombe su bačene jer, kako se jedna faza reptilijanskog Programa završavala, druga je odmah započeta - hladni rat - a mnogo je lakše stvoriti za to neophodnu količinu straha ako su ljudi imali prilike sami da vide šta se dešava kad jedna takva bomba eksplodira. Posle rata, svet je bio mentalno, emocionalno, duhovno i fizički razoren. To je omogućilo bankama da zarade ogromna bogatstva pozajmljujući novac vladama mnogih država da ponovo izgrade društva uništena ratom koji su iste te banke finansirale. To je uveliko povećalo državne dugove privatnim bankama pa se tome proporcionalno povećala i njihova moć kontrole u tim zemljama. Očajnička želja za mirom napravila je svet spremnim za stvaranje Ujedinjenih Nacija - što je na prvom mestu i bio razlog iz koga je Bratstvo iskreiralo rat. Problem - reakcija - rešenje (vidi sliku 22). Povelju Ujedinjenih Nacija, tela za globalnu kontrolu koje je Bratstvo toliko želelo da stvori, napisalo je Savet za međunarodne odnose (CFR). Pisac, Džejms Perlof (James Perloff), razotkriva pozadinu UN u svojoj knjizi iz 1988. godine „Senke moći: Savet za međunarodne odnose i sunovrat Amerike”:
„ Ujanuani 1943, državni sekretar, Kordel Hal (Cordell Hull), formirao je komitet koji se sastojao od njega samog, Lea Pasvolskog (Leo PasvoIsky), Isaije Boumana (Isaiah Bowman), Samnera Veisa (Sumner WaIIes), Normana Dejvisa (Norman Davis) i Mortona Tejlora (Morton Taylor). Svi ovi Ijudi - sa izuzetkom Hala - bili su članovi Saveta za medunarodne odnose (CFR). Kasnije su postali poznati kao ozloglašena Programska grupa (Agenda Group) i oni su bili ti koji su napisali prvobitni predlog za stvaranje Ujedinjenih Nacija. Bouman- osnivač CFR-a i osnivačstrarog,, Ispitivanja” (Inquiry) pukovnika Hausa (što je još jedna elitna grupacija), bio je taj koji je prvi pogurao predloženi koncept. Oni su pozvali tri pravozastupnika, od kojih su sva pripadali CFR-u, koji su proglasili takav predlog ustavnim. Zatim su o tome diskutovali sa predsednikom Frenklinom D, Ruzveltom, 15. juna 1944. Predsednik je odobrio plan (stvaranja UN) i objavioga javnosti već sledećeg dana. ” /*30/ U svojoj knjizi „Američki jezik”, H. L. Menkin (H. L. Menken) nagoveštava da je o nazivu „Ujedinjene Nacije” odlučio predsednik Ruzvelt na sastanku sa Vinstonom Čerčilom, održanim u Beloj Kući, u decembru 1941, kratko vreme pre napada na Perl Harbur. Kada su Ujedinjene Nacije zvanično oformljene u San Francisku, 26. juna 1945, delegacija Sjedinjenih Država uključivala je i 74 člana Saveta za međunarodne odnose (CFR), zajedno sa Džonom MekKlojom (John McCloy), koji je predsedavao CFR-om od 1953.-70. godine, bio član Kom 300, predsednik Fordove fondacije i Čejs Menhatn Banke u vlasništvu Rokfelerovih, a bio je Problem-Reaction-Solution i prijatelj i savetnik devetorice (Seconđ World War) američkih predsednika, od Ruzvelta do Regana. Takođe, tom događaju su prisustvovali Džon Foster Duls (John Foster Dulles), Hitlerov pristalica, osnivač CFR-a i čovek koji će uskoro potom postati državni sekretar Sjedinjenih Država i Nelson Rokfeler, satanista i manipulator najvišeg nivoa, koji je četiri puta biran za guvernera Njujorka i bio potpredsednik Džeralda Forda (Gerald Ford), pošto je Nikson (Nixon) smenjen zbog afere Votergejt. Setite se takođe, da iako je CFR stvorio Ujedinjene Nacije, on je ipak samo ogranak Kraljevskog instituta inostranih poslova iz
Londona, koji je i sam izdanak društva Okruglog stola, koje je opet samo jedna organizacija nekog još višeg rukovodstva u hijerarhiji Bratstva. Rokfelerovi su platili za opremanje sedišta Lige naroda u Zenevi, a sada su dali zemlju za izgradnju zgrade Ujedinjenih Nacija u Njujorku. Na tom zemljištu je ranije bila klanica, a to je bilo tačno ono što su satanisti Bratstva trebali. Zemlju natopljenu krvlju, strahom i bolom, na kojoj će se dići temelji organizacije osmišljene da radi isto to ljudskim bićima. Ujedinjene Nacije su trojanski konj svetske vlade i one se nalaze na vrhu jedne široko razgranate mreže organizacija, koje navodno služe narodu dok, u stvari, služe kao paravani za najgroteskniju manipulaciju, koja se odvija naročito u zemljama u razvoju, Africi, Aziji i Južnoj i Centralnoj Americi. U mrežu UN spadaju i Svetska zdravstvena organizacija ( World Health Organisation-WHO), koju u potpunosti poseduje podružnica anglo-američko-švajcarskog faramaceutskog kartela. Svetska zdravstvena organizacija saopšti javnosti da će doći do neke epidemije, a njeni kontrolori iz farmaceutskog kartela obezbeđuju vakcine. Još jedan primer scenarija problem - reakcija - rešenje, te vakcine zatim nanose neizrecivu štetu duhovnom i fizičkom zdravlju miliardi. Fond Ujedinenih Nacija za naseljenost koristi „kontrolu naseljenosti” sprovodeći eugeniku nad Ijudima koji imaju crnu kožu a i nad onima koji imaju belu kožu ali nisu na nivou genetske „čistoće” (reptilijanskih krvnih loza) koju zahrtevaju ti duboko poremećeni ljudi. Program za očuvanje životne sredine koji su razvile UN, koristi životnu sredinu kao izgovor da bi bili doneti internacionalni zakoni, stavljene pod njihovu kontrolu velike površine zemlje, kao i da bi se ukrala zemlja od zemalja u razvoju, sve pod parolom „vratimo dug prirodi”. Organizacija, UNESCO, koja se bavi naukom i kulturom, stara se za napredak Programa u mnogim oblastima ljudskog života. Sada Ujedinjene Nacije, koje su navodno nastale da bi zaustavljale ratove, barem sudeći prema njihovoj propagandi, u stvari učestvuju u ratovima. To se desilo u Zalivskom ratu, kada su američki, britanski i francuski vojnici i piloti ubili nebrojene hiljade civila u Iraku, sve pod zastavom UN. U današnje vreme poslednja od marioneta postavljenih da bude generalni sekretar UN je Kofi Anan (Kofi Annan), čovek crne kože koji bi trebalo da bude zgrožen time šta ta organizacija radi njegovom, Afričkom kontinentu. Savetnik je Moris Strong (Maurice Strong), kanadski naftni magnat, klon Rokfelerovih i izuzetan manipulator koji svoju veštinu često pokazuje u pokretu za zaštitu životne sredine. Ujedinjene Nacije su tu za dobrobit sveta? Da, kako da ne. I, oh, pogledaj prolete još jedna svinja.
■ IZVORI PODATAKA
1
Dr John Coleman „Komitet 300”, hijerarhija zaverenika” (Joseph Holding Company, Nevada, USA, 1995)
2
3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Fritz Springmeier i Cisco VVeeler „Recept iluminata da se stvori neprimetan ali totalno umno kontrolisani rob”(Springmeier, S. E. Clackmans Road, Clackmans, Oregon, 97015, 1996), od sada će ova knjiga biti navedena pod skraćenim nazivom „Recept iluminata” - str. 61 Ibid. „Okultna zavera” - str. 116 Ibid - str. 117 Rečeno je na saslušanju posleratnog Graham komiteta koji je istraživao slučaj Baruch. Norman Dodi je izvestio o ovim nalazima u untervjuu sa piscem VVillam H. Mclllhany II, za njegovu knjigu iz 1980. „Fondacije izuzete od plaćanja poreza”(arlington House, VVestport, USA). Specijalan komitet, osnovan zarad istrage o fondacijama koje su izuzete od plaćanja poreza, podneo je izveštaj o svom radu 1995, taj komitet je dobio ime po svom predsedniku izTenesija, čije je ime B. Carrot Reece. Ibid. „13 vodećih krvnih loza iluminta” str. 154 Novinski magazin „the Spotlight”, 16. Maj i 12. septembar 1994. Bilten atomskih fizičara, oktobar 1946. Dokumenta o britanskoj stranoj politici, 1919.-1939., knjiga IV sa prvom serijom - str. 245-247 „Okultna zavera” - str. 93 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid - str. 94 Ibid - str. 96 Magazin ,,Scallywag”, broj 26, 1994. - str. 35 Ibid. Slika ovog događaja pojavljuje se u knjizi „Trinaest vodećih krvnih loza iluminata” - str. 100 „Čerčilovi”, Nezavisna televizija, maj 1995. Citirao A. H. Ramsey u knjizi „Bezimeni rat” (Omni Publications, London, 1952) Kongresna biblioteka, zabeleške za 76. zasedanja kongresa, knjiga 84, Br. 82 - str. 6597- 6604 Jim Keith „Casebook on Alternative 3”( „Knjiga o 3. alternativi”), (llumiNet Press, Liburn, USA, 1994.) - str. 25 „Prokletstvo Kanana”- str. 54 Ibid. Ibid. Ibid. James Perloff „Senke moći: Savet za međunarodne odnose i pad Amerike” - str. 71
DVANAESTO POGLAVUE
Crno Sunce noga od istorijskih verovanja navedenih u ovoj knjizi mogu se naći u uverenjima Adolfa Hitlera i nacista. To nije iznenađujuće jer je Nacistička partija bila stvorena od strane mreže tajnih društava Bratstva, koja su imala pristup toku podzemnih informacija i znanju koje prenosi istinitu, ili bar istinitiju, priču o poreklu čoveka. Nemačka je odavno bila centar ezoterijskog znanja i tajnih društava, a kao što smo već videli, jedna od najistaknutijih okultnih porodica srednjeg veka bila je porodica Bauer, čiji je jedan ogranak promenio svoje prezime u Rotšild. Veliki deo krvnog nasleđa porodice Vindzor takođe dolazi iz Nemačke. Bavarski iluminati, koji su bili umešani u moge „narodne” revolucije u Evropi, uključujući tu i krvavu Francusku revoluciju, osnovani su u Nemačkoj 1. maja 1776. godine, a osnovao ih je okultista Adam Vejshaupt (Adam VVeishaupt). Hrišćansku Crkvu je podelio na katoličku i protestantsku Martin Luter, nemački agent reda Rozenkrojcera. Nemačka je još jedan od značajnih centara globalne manipulacije. Hitler nije bio tvorac nacističkih verovanja, on je samo bio njihov javni izraz. U XIX veku jedan od pre-Hitlerovskih proroka bio je kompozitor Rihard Vagner (Richard Wagner) i njegova kompozicija „Jahanje Valkira”, odslikava opsesiju silama zla koje napadaju sa svih strana. Vagner je objavio skori dolazak jedne „više rase”. Njegovo delo „Prsten” bilo je muzička ekspresija njegovog verovanja u nemačkog natčoveka koji opkoračuje svetsku pozornicu kao paganski bogovi, Votan i Tor. Hitler će kasnije reći da je neophodno razumeti Vagnera da bi se razumela nacisitčka Nemačka. Jedan od učenika tog višom rasom obuzetog fanatika, Vagnera, bio je kompozitor Gustav Maler (Gustav Mahler). Njegov nauk kod Vagnera je finansirao baron Albert de Rotšild. Jedno od mesta koje je Vagner posetio i istraživao bilo je Ren-1- Sato, to misteriozno seoce na jugu Francuske, toliko povezano sa vitezima templarima i katarima. Nemačko podzemlje tajnih društava je blisko povezano sa templarskom tradicijom, kao i sa predanjima o savremenicima viteza templara, tevtonskim vitezima. Adolf Hitler je zvanično rođen 1889. godine u mestu Braunau-am-In (Braunauam-Inn), na granici Nemačke i Austro-Ugarskog Carstva. Ali, čekajte dok čujete ovo, Hitler je u stvari bio pripadnik porodice Rotšild! Da, Rotšild (vidi Dodatak II za dodatne informacije o njegovom poreklu). Bavljenje ezoterijom je
M
postala nezasita Hitlerova strast, naročito tokom njegovog uspona na vlast. Na njega je jak uticaj izvršio rad Helene Petrovne Blavatski (Helena Petrovna Blavatsky), koja je rođena u Ukrajini godine 1831, a kasnije, kako mi je rekao jedan pouzdani istraživač te teme, ona je postala agent britanske obaveštajne službe. Dmgi istraživači tvrde da je imala veze sa tajnim dmštvom italijanskih revolucionara, zvanim Karbonari, koji su bili blisko povezani sa Crnim plemstvom. Ona je bila član i jednog egipatskog dmštva, Luksorskog bratstva, koga se kasnije odrekla, nazvavši ga: „Jazbinom punom odvratnog nemorala, pohlepe za sebičnom moći i zaradom”. Madam Blavatski je stigla u Njujork 1873. i uz pomoć pukovnika Henrija Olkota (Henry Olcott) osnovala je Teozofsko dmštvo, dve godine po svom dolasku. To dmštvo i danas postoji. Sedište Teozofskog društva u Americi nalazilo se u Kaliforniji, u mestu Krotona. Dmštvo Helene Blavatski je bilo još jedno u nizu dmštava nastalih iz drevnih škola mistike. Njegova doktrina se bazira na knjigama H. Blavatski, kao što je „Tajna doktrina”, koje se same zasnivaju na učenjima jevrejske Kabale. Ona je tvrdila da je u psihičkom kontaktu sa skrivenim gospodarima ili nadljudima. Ti skriveni gospodari, kako je rekla, žive u centralnoj Aziji i sa njima mogu stupiti u telepatski kontakt oni koji znaju tajnu ezoterijskih misterija. Danas mi ovakvu vrstu komuniciranja nazivamo „kanalisanje” (engl.- channelling). Postoje mnoga zabeležena viđanja NLO-a i urađeno je dosta istraživanja koja pokazuju da postoje tajne podzemne i podvodne baze vanzemaljaca širom sveta, između ostalog i u centralnoj Aziji. To se poklapa sa beskonačnim nizom legendi i drevnih verovanja širom sveta o jednoj rasi „gospodara”, ili „superiornoj rasi”, koja nastanjuje unutrašnjost Zemlje. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo bestelesnih bića koje promovišu ljudi, kao što je teozofski medijum iz vremena posle H. Blavatske, Alis Bejli (Alice Bailey), je tema duboko ukorenjena u školama ezoterije. Ona je tvrdila da je stupila u kontakt sa jednim bićem, koga je nazvala „tibetanac” i napisala je nekoliko knjiga, uključujući tu i knjige: „Hijerarhiju Gospodara”, „Sedam zrakova”, „Nova grupa opslužitelja sveta” i „Nova svetska religija”. Bejlijeva je izjavila da joj je njen tibetanski Gospodar rekao da je Drugi svetski rat bio neophodan da bi se odbranio Božji plan. Meni to zvuči smešno, ali postoje mnogi, naročito u Nju Ejdž pokretu, koji veruju da je sve deo „plana” ili Božja volja, uključujući i globalni holokaust. To izgleda kao sjajno opravdanje da se ne čini ništa da se stvari izmene. Mi sami stvarmo svoju sopstvenu stvarnost i ako izmenimo svoje unutrašnje biće izmenićemo i njegov spoljni odraz. Unutrašnji mir = spoljašnji mir. Ratovi ne moraju da se dešavaju kao deo plana nekog Boga. Mi ih stvaramo i ako se izmenimo iznutra, ako promenimo svoje stavove, možemo prestati da ih stvaramo. To je, u stvari, samo pitanje izbora. Moj lični pogled na to je da su Gospodari, Veliko belo bratstvo i ceo taj koncept, nešto oko čega treba biti duboko zabrinut. Kad god čujem izraz „gospodar”, naježim se. Iz rada Alis Bejli iznikle su dve nove organizacije, Lukast trast (ranije poznat kao Luciferov trast) i Svetska organizacija dobre volje-Gudvil (World Goodwill Organisation), a obe su verni promoteri Ujedinjenih Nacija. Njihova odanost je tolika da se skoro mogu nazvati „obožavaocima” UN. Interesantno je videti kako je
Nju Ejdž pokret nasledio određene „istine” poslednjih dekada, na isti onaj način na koji je to činilo hrišćanstvo tokom vekova. Kao što su hrišćanski vernici dobili u nasleđe izmanipulisanu verziju priče o Hristu, tako su Nju Ejdžeri nasledili priču o Gospodarima. Tu, po mom mišljenju, ima premalo proveravanja odakle podaci dolaze a previše slepog prihvatanja nasleđenih ubeđenja. To je svakako slučaj sa pričom o Gospodarima i Velikim belim bratstvom Helene Blavatski, jer je ona u prepisci sa svojom sestrom, priznala da je izmislila njihova imena koristeći nadimke rozenkrojcera i masona, koji su finasirali njen rad. Pa ipak, danas, širom sveta postoji (najmanje) par stotina hiljada Nju Ejdž „medijuma” (engl.- „channallers”) koji tvrde da komuniciraju baš sa tim Gospodarima, kao i sa arhanđelom Mihajlom, koji je u stvari drevno božanstvo Feničana. Ako oni iz Nju Ejdž pokreta ne budu pažljiviji, proći će isto kao i hrišćani. To se zapravo već događa. Ja vemjem da koncept Gospodara može biti sredstvo kojim oni koji su odbacili status quo religije i nauke i dalje mogu biti umno kontrolisani. Još jedna stvar koja je imala veliki uticaj na Hitlera, bila je novela „Rasa koja dolazi”, koju je napisao englez, lord Edvard Balver-Liton (Lord Edward BulwerLytton), pripadnik Kom 300, britanski kolonijalni ministar, koji je bio duboko umešan u nametanje opijumske zavisnosti Kinezima. On je bio blizak prijatelj engleskog premijera, Bendžamina Dizraela (Benjamin Disraeli) i pisca Carlsa Dikensa (Charles Dickens), a bio je i veliki patron engleskog dmštva Rozenkrojcera, koje je među svoje najranije članove ubrajalo i Fransisa Bejkona i Džona Dija. Balver-Liton je takođe bio veliki majstor masonske lože Škotskog obreda i šef britanske obaveštajne službe. Kako sam saznao od jednog mog doušnika, jedan od njegovih operativaca bila je Helena Blavatski i Balver-Liton se često spominje u njenoj knjizi „Razotkrvena lzida”. On je najpoznatiji po svom radu „Poslednji dani Pompeje”, ali njegova strast bio je svet ezoterične magije. U knjizi „Rasa koja dolazi”, pisao je o jednoj velikoj civilizaciji koja obitava u unutrašnjosti Zemlje i koja je daleko naprednije od nas. Pisao je da su oni otkrili izvor moći nazvan Vril”, koji, uz korišćenje psihičke energije, može da se upotrebi za stvaranje „čuda”. Ti nadljudi iz podzemlja bi, prema knjizi Balver-Litona, jednog dana izašli na površinu planete i preuzeli kontrolu nad celim svetom. Mnogi nacisti su verovali u to. Priče koje za temu imaju nadljude iz podzemnog sveta, ili skrivene gospodare, mogu se naći u većini tajnih dmštava, kao i u legendama iz svih krajeva sveta. To je svakako istina kada je reč o redu Zlatne zore, koji su 1888. godine oformili dr Vin Vestkot (Dr Wynn Westcoat), mason i S. L. Meters (S. L. Mathers). Oni su svoje gospodare nazivali Tajni šefovi. To podržava antičku kao i modernu temu vanzemaljaca ili rasa koje nastanjuju unutrašnjost Zemlje. Meters je osmislio seriju rituala i inicijacija smišljenih tako da pomognu članovima njegovog dmštva da dosegnu svoj puni psihički i fizički potencijal. Ipak, on je verovao da takav dar treba da dobije samo nekolicina izabranih i podržavao je sistem uprave koji se bazira na poštovanju autoriteta. Ti rituali bi privlačili ekstremne, negativne energije što je omogućavalo vibracionu sinhronizađju - dmgim rečima zaposednutost - od strane reptilijanaca ili dmgih „astralnih” entiteta koji nastanjuju nižu četvrtu dimenziju. Sredinom 1890-ih, postojali su hramovi reda Zlatne zore u
Londonu, Edinburgu, Bradfordu, Veston Super Mer-u i Parizu, koji je Meters izabrao za svoj dom. Red Zlatne zore je takođe govorio o sili zvanoj „Vril” i jedan od njihovih tajnih znakova bila je uzdignuta ruka koja salutira, što su nacisti koroistili kao svoj pozdrav uz reči „Heil Hitler”. To je još jedan primer ezoterijskih osnova na kojima su nacisti stvoreni. Meters je poznavao Madam Blavatski, a poznavao ju je majstor londonskog hrama reda Zlatne zore, pesnik Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), koji će kasnije za svoj rad primiti Nobelovu nagradu. Ostaci reda Zlatne zore postoje i danas, ali se originalno društvo raspalo posle prepirke između Jejtsa, Metersa i arhi-sataniste, Alistera Kroulija (Alister Crowley), što je podelilo članstvo na međusobno suprotstavljene frakcije. Drugi značajni mislioci i društva koja su imala uticaja na obrazovanje nacističke filozofije, uključivali su i red Orjentalnih templara (OTO), koji je koristio seksualne rituale za stvaranje i prikupljanje energije poznate kao „Vril”, kao i dva nemačka ezoteričara i maga, Gvida von Lista (Guido von List) i Lansa von Libenfelsa (Lans von Liebenfels). Na proslavi letnje ravnodnevnice koju je sam upriličio, List je koristio vinske boce da bi na tlu napravio simbol hermetičkog krsta, takođe poznatog kao Torov čekić. To je bila oznaka moći reda Zlatne zore, a mi taj simbol znamo kao svastiku, drevni simbol Sunca Feničana-Arijevaca. Lans von Libenfels (pravo ime Adolf Lanz), koristio je svastiku na zastavi koja se lepršala iznad njegovog „hrama” s pogledom na Dunav, a za tu dvojicu crnih magova svastika je simbolisala kraj hrišćanstva i svitanje novog doba plavokosih, plavookih arijevskih nadljudi. Oni su verovali u rasnu inferiornost onih koje su nazivali „crnim snagama”, kao što su Jevreji, sloveni i crnci. Lebenfels je preporučivao kastraciju tih ljudi. Ova dvojica, Ust i Lebenfels će imati veliki uticaj na Adolfa Hitlera. Kada je Hitler bio već nadomak moći, 1932. godine, Lebenfels je pisao nekom svom istomišljeniku sledeće: „ Hitler je jedan od naših učenika... Jednog dana videćete da će on, a preko njega i mi, pobediti i razviti pokret od koga će svet zadrhtati. ” /*1/ Dvojica drugih ljudi koji su izvršili veliki uticaj na način razmišljanja Adolfa Hitlera, bili su englezi, Alister Krouli i Hauston Stjuatr Čemberlen (Houston Stewart Chamberlain). Krouli je rođen u Vervikširu 1875. On se bunio protiv strogog verskog odgoja i bio je iniciran u red Zlatne zore, godine 1898, pošto je napustio univerzitet Kembridž. Krouli je napustio Red posle svađe sa osnivačima i putovao po Meksiku, Indiji i Cejlonu, gde se upoznao sa jogom i budizmom. Takođe je postao i ozbiljan alpinista. Budizam je zamenio njegovo interesovanje za okultno, sve do jednog događaja u Kairu, u aprilu 1904. Kroulija je zamolila njegova žena, Roza (Rose), da izvede jedan ezoterijski ritual kako bi videla šta će se dogoditi. Tokom te ceremonije ona je ušla u stanje nalik na trans i počela da kanališe reči nekog entiteta koji je stupio sa njima u kontakt. „Oni čekaju na tebe” rekla je tada Krouliju. „Oni” su, po njenim rečima, u stvari bili Horus, drevni egipatski bog rata (kao i Sunca) i Ozirisov sin. Krouli nije isprva prihvatio ništa od rečenog i postavio je svojoj ženi niz detaljnih pitanja, kako bi razotkrio ono za šta
je smatrao da je prevara s njene strane. Ali Rouz, koja je navodno imala vrlo skučeno ezoterijsko znanje, davala je svaki put ispravne odgovore, barem tako navodi zvanična priča o tom događaju. Izgleda da su reptilijanci opet bili na vezi. Entitet sa kojim je Krouli, preko Rouz, komunicirao rekao mu je da bude za svojim stolom u hotelskoj sobi između podneva i jednog sata popodne tri određena dana. On je pristao na to i u tim periodima napisao je, putem automatskog pisanja, dokument nazvan „Knjiga zakona”. Automatsko pisanje znači da su vaša ruka i šaka vođene nekom drugom silom i često niko nije više iznenađen onim što je napisano od osobe čija je ruka ispisivala tekst. Entitet koji je stupio u kontakt s Kroulijem rekao je da je staro doba Ozirisa zamenjeno novim dobom Horusa. Ali, rečeno je da prvo staro doba mora biti uništeno varvarizmom a zemlja okupana krvlju. Krouliju je rečeno da će doći do svetskog rata. „Knjiga zakona” je spominjala rasu nadljudi i osuđivala je stare religije, pacifizam, demokratiju, samilost i humanitarizam. „Neka mojih slugu bude nekolicina i neka delaju u tajnosti: oni će vladati mnoštvom i onima koji su poznati”, ovde se opet govori o „ natčoveku”. Poruka se dalje nastavljala ovako: ,, Mi nemamo ništa sa odbačenima i nepodobnima; neka umru u svojoj bedi, jer oni ne osećaju. Samilost je porok kraljeva; zgazite jadne i slabe; ovo je zakon jakih; ovo je naš zakon i radost sveta... Volite jedni druge sa žarom u srcima; na male Ijude zgazite svim žarorp svog ponosa u danu svog gneva... Ne žalite pale! Ja ih nikada nisam poznavao. Ja nisam za njih. Ja ne tešim; ja mrzim i utešenogi utešitelja...” „ Ja sam jedinstven i ja sam osvajač. Ja nisam od robova koji propadaju. Neka oni budu prokleti i mrtvi. Amen... Zato udarite žestoko i nisko i u pakao s njima, gospodaru... Prevara!Povlačite se!Napadajte ih! To je zakon osvajačke borbe; to će biti mojkult oko mog tajnogprebivališta... Odajte mipoštovanje vatrom i krvlju, obožavajte me mačevima i kopljima; Neka žena bude rasporena mačem predamnom. O ratniče, ja ću ti dati Ijudskog mesa da jedeš... žrtvujte stoku, malu i veliku; posle deteta... Ubijajte imučite; nikog ne poštedujte; budite nad njima! /*2/ Tu imamo primer klasičnih osećanja i stavova reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije i satanističkih društava koja im služe. Ako sve to neverovatno nalikuje ljutom Bogu iz Starog Zaveta, to je zato što se ista sila obraćala drevnim narodima, Krouliju i svakom drugom ko je na tom vibracionom nivou a ko može da pomogne stimulisanju konflikata i ljudske bede kojima se reptilijanci hrane. To je sila koja kontroliše svest onih koji su upravljali Vavilonskim Bratstvom još od pradavnih vremena. Dok čitate to žestoke izjave, shvatićete mentalitet spreman da stvori užase koji su harali ljudskom rasom. Navodno, Krouli je pokušao da ignoriše ono što je napisao dok mu je nepoznata sila vodila ruku, ali misao o tome ga nije napuštala i od godine 1909. on je počeo da sve to shvata ozbiljno. Vrlo ozbiljno. On je rekao:
„ Posle pet godina ludosti i slabosti, nedolične pristojnosti, takta, diskrecije i poklanjanja pažnje osećanjima drugih, o kako sam samo umoran od svega toga. Danas ja kažem: do davola sa hrišćanstvom, racionalizmom, budizmom, svim starudijama iz proteklih vekova. Ja vam donosim pozitivnu, da, i primitivnu činjenicu, po imenu magija; i sa njom ja ću sazdati sebi nov raj i novu Zemlju. Ja ne želim ni vaše plašljivo odobravanje ni vaše nerazgovetno omalovažavanje; želim blasfemiju, ubistvo, silovanje, revoluciju, bilo šta, loše ili dobro, ali da je snažno. ” Krouli je napustio svog pređašnjeg učitelja, MekGregora Metersa, propalog čoveka, dok se spremao da se upusti u psihički rat protiv njega. Obojica su prizivali „demonne” da njima napadnu jedan drugoga, ali je Meters na kraju izgubio bitku. Takvi psihički ratovi su i danas u velikoj meri upotrebljavani kao oružije kojim se Bratstvo služi. Oni se psihički bore i jedni protiv drugih, ali ipak to sredstvo borbe najviše koriste protiv narodnih masa i ljudi koji ugrožavaju njihovu moć. Ja sam iskusio i sam takve napade, pa lako mogu da shavatim kako oni koji ih koriste mogu da ubiju ljude na takav način. Ali oni mene neće ubiti i bolje bi im bilo da to shvate. Entitet ili sila sa kojom je Krouli komunicirao takođe je obuzela psihu Adolfa Hitlera i drugih arhitekata nacizma. Dugo posle njegove smrti, Krouli će postati heroj mnogih pristalica hipi pokreta 1960.-ih godina, kada su mladi svetu upućivali poziv na ljubav i mir. Ironično, zar ne? Krouli je kao dobrodošao pozdravio Prvi svetski rat, smatrajući ga neophodnim da se zbriše staro doba i uvede novo. Pošto je izašao u javnost sa svojim otkrovenjima, Krouli je postao svetski poglavar nemačkog reda Orijentalnih templara (OTO), a to mu je dalo vrlo značajan uticaj među istomišljenicima u Nemačkoj. U isto vreme on i njegova organizacija su imali uticaja na naciste. Inače, Krouli je bio mason 33 stepena škotskog obreda i agent britanske obaveštajne službe, MI6 . /*3/ On je bio i savetnik svog sabrata sataniste Vinstona Cerčila. Hauston Stjuart Cemberlen (Kom 300) rođen je u Engleskoj 1855. godine, ali se preselio u Nemačku 1882. Godine 1908. oženio se Evom, kćerkom Riharda Vagnera i postao ugledan pisac. Njegov najpoznatiji rad „Temelji devetnaestog veka”, prodat je u 250.000 primeraka. On ga je učinio pozntaim širom zemlje. Ipak, Cemberlen je bio nesrećan čovek koji je verovao da je obuzet demonima i da je knjige pisao u transu, a govorio je da ne prepoznaje to što je napisao kao svoje delo. Sve to nagoveštava mogućnost da je bio zaposednut od strane reptilijanaca i da je svoja dela napisao putem automatskog, nesvesnog, pisanja. Teme njegovih dela su nam već dobro poznate: civilizacija potiče od arijevske rase, a nemci su njeni najčistiji predstavnici; Jevreji su neprijatelji koji će uprljati arijevsku krv (i tako dalje u već prepoznatljivom maniru). Car Vilhelm II (Kaiser Vilhelm II) i Adolf Hitler su nazivali Čemberlena prorokom. On je postao glavni savetnik cara Vilhelma II i požurivao ga je da započne rat 1914. godine, da bi ispunio proročanstvo koje je obećavalo dominaciju Nemačke nad ostatkom sveta. Tek kada se rat završio i kada je Vilhelm abdicirao, shvatio je kako je bio izmanipulisan. Vilhelm je iz mase knjiga koje su se bavile okultnim temama i nemačkim tajnim društvima bio ubeđen da je
postojala zavera da se iskonstruiše započinjanje Prvog svetskog rata, kao i da je unapred bilo planirano da Nemačka bude poražena. Čemberlen je umro 1927. posle godina provedenih u invalidskoj stolici, slomljen i fizički i duhovno. To je nešto što se često dešava onima koji su korišćeni kao medijumi od strane jednog posebnog, krajnje zlonamernog ogranka reptilijanske svesti, koja dolazi iz niže četvrte dimenzije. To ih na kraju uništi. Ali Čemberlenov uticaj živeo je u umu Adolfa Hitlera. On je bio predstavljen Hitleru od strane Alfreda Rozenberga, izbeglice iz Rusije i još jednog poklonika satanizma. Rozenberg je bio taj koji je, uprkos svom navodno „jevrejskom” poreklu dao Hitlem primerak Protokola Sionskih mudraca”, putem jednog drugog okultiste, Ditriha Ekarta (Dietrich Eckart). /*4/ Tu knjigu je Hitler koristio da opravda kampanju koju je vodio protiv Jevreja. Adolf Hitler, austrijanac sa prezimenom Šiklgruber (Shiklgruber), koje je kasnije iz praktičnih razloga promenio, je pod uticajem gore navedenih, kao i drugih ličnosti, godinama pručavao knjige o astrologiji, ezoterijskim i okultnim učenjima, misticizmu i religijama Istoka. Najviše su mu se dopadale knjige Čemberlena, Helene Blavatski, Lista i Libenfelsa i od njih je stvorio svoju omiljenu mešavinu, koktel horora i mržnje, zvan nacizam. Njegova strast je bila moć volje. Ui rečeno drugim rečima stvaranje sopstvene realnosti snagom volje. On se bavio ezoterijom u naporu da dostigne nivo svesti za koji je bio ubeđen da će ga pretvoriti u natčoveka o kome je toliko mnogo čitao i u koga je tako snažno verovao. Njegova psiha je tako postala još snažnije nego ranije povezana sa reptilijanskim vibracionim nivoom. On je bio zaposednut, verovatno tokom izvođenja nekog od svojih crnomagijskih rituala koji je otvorio njegovu psihu reptilijancima. Kao (prikriveni) Rotšild ionako bi pripadao reptilijanskoj krvnoj lozi. Potrebno je samo da obratite pažnju na njegova uverenja da bi shvatili da je taj čovek imao velikog potencijala za „vibracionu kompatibilnost” sa reptilijanskom svešću. Posle toga je jedan do tada neharizmatičan i nesposoban čovek počeo da zrači harizmom i magnetizmom koji će osvojiti i opiti naciju. Mi često kažemo da neki ljudi imaju magnetsku privlačnost i „magnetske ličnosti” i to je upravo ono što imaju. Svi mi generišemo magnetnu energiju. Neki ljudi su ustanju da odašilju moćnu magnetnu energiju a dmgi to čine u manjoj meri. Negativne energije su isto toliko magnetske koliko i pozitivne. Oni koji su povezani sa izvorom ekstremno negativnih vibracija pa zato i generišu takve vibracije, biće izuzetno magnetični. Zato se često dešava da su sasvim negativni likovi opisani kao oni koji imaju magnetsku privlačnost zvanu još i „fatalna privlačnost”. To je odgovor odakle su se iznenadna harizma i magnetizam Adolfa Hitlera pojavili. Kada bi on stajao na bini držeći govor, iskrivljenog lica i ludačkog pogleda, on je ustvari kanalisao reptilijansku svest i prenosio tu vrstu vibracija širokoj publici. To je uticalo na vibraciono stanje u kome su se ljudi nalazili i pretvaralo ih u podjednako zaluđene zastupnike mržnje. Kao što je jedan autor napisao o Hitleru:
„ Njegova moć da opčini publiku bila je povezana sa okultnim znanjem afričkih vračeva iii azijskih šamana; drugi su tu moć uporedili sa senzibilitetom medijuma i magnetizmom hipnotizera. ” /*5/ Herman Raušning (Hermann Rauschning), Hitlerov pomoćnik, kaže u svojoj knjizi „Hitler govori” sledeće: „ Covek ne može ada o njemu ne misli kao o medijumu. Većinu vremena, medijumi su obični, beznačajni Ijudi. Odjednom oni postaju obdareni onim što izgledaju kao natprirodne moći koje ih dele od ostatka čovečanstva. Medijum je zaposednut. Jednom kada kriza zaposednutosti prode, oni zapadaju nazad u osrednjost. Na ovaj je način, bez ikakve sumnje, Hitler bio zaposednut, silama koje su dolazile izvan njega samog- skoro demonskim silama, kojima je čovek Hitler bio samo privremeno orude. Mešavina banalnog i natprirodnog stvorila je tu nepodnošljivu dualnost, koje je čovek bio svestan u njegovomprisustvu... Bilo je to kao da gledate u bizarno Iice, čiji je izraz izgledao kao da reflektuje jedno nestabilno stanje uma u isto vreme odajući uznemiravajući utisak skrivene moći." /*6/ Hitler izgleda da je živeo u neprestalnom strahu od „natčoveka”. Raušning je ispričao kako je Hitler patio od užasnih noćnih mora i kako se budio u agoniji, vrišteći o entitetima koji su bili vidljivi samo njemu. Hitler ie jednom svom pomoćniku rekao ovo: „ Kakva će biti budućnost društvenog uredenja? Druže, ja ću ti to reći. Postojaće klasa vrhovnih gospodara, posle njih će ići kategorija članova partije po hijerahijskom redu, zatim velika masa anonimnih sledbenika, slugu i radnika do u beskonačnost, a ispod njih nalaziće se sve porobljene rase, moderni robovi. A iznad i ispod svih njih vladaće novouzdignuto plemstvo o kojem ja ne smem da govorim... Ali o svim ovimplanovima pripadnici vojske neće znati ništa. Novi čovek živi medu nama već sada! On je ovde. Zar to nije dovoljno za vas? Odaću vam jednu tajnu. Video sam tog novog čoveka. On je neustrašiv i okrutan. Ja sam bio njime uplašen. ” /*7/ To je društveno uređenje koje planiraju reptilijanci i njihova reptilsko-arijevska viša rasa, ako mi dozvolimo da Novi svetski poredak (New World Order) bude sproveden u narednih nekoliko godina. Hitlerovi „tajni šefovi” bili su reptilijanci i otuda njegova opsednutost ritualima i hijerarhijom, što su sve odlike R-kompleksa reptilskog dela mozga. Pošto se Hitler preselio u Nemačku, proveo je dosta vremena u Bavarskoj, odakle su iznikli Vejshauptovi lluminati, a tamo se i vratio po završetku Prvog svetskog rata. Tako barem tvrdi zvanična priča. Sledeće godine, Hitler je naišao na malu i prilično patetičnu političku stranku, zvanu Nemačka radnička partija. Ona je bila jedan izdanak ezoterijskog tajnog društva po imenu Nemački red, koji je bio žestoko nacionalistički i anti-jevrejski orijentisan. Iz tog
reda iznikla su druga slična društva, uključujući i ozloglašeno društvo Tul-Geselšaft (Thule-Gesellschaft), ili društvo Tule ,,kao i Sjajna loža društva Vril (Luminous Lodge of Vril Society). Hitler je bio član oba ova društva. Vril je bilo ime koje je engleski pisac, lord Balver-Liton, dao sili koja se nalazi u krvi, a koja je, tvrdio je on, budila u ljudima spoznaju njihove prave moći i potencijala, da bi postali nadljudi. Dakle šta je ta vril sila koja se nalazi u krvi? Ona je kod hindusa poznata kao „sila zmije” i odnosi se na posedovanje određenih gena koji dozvoljavaju menjanje oblika i svesno kretanje među različitim dimenzijama. Vril sila je, ponovo, povezana sa reptilsko-ljudskim krvnim lozama. Godine 1933, stručnjak za rakete, Vili Li (Willi Ley) je pobegao iz Nemačke i otkrio postojanje društva Vril i „nacističkog” ubeđenja da će oni postati jednaki nadljudima koji obitavaju u utrobi sveta, koristeći ezoterijska učenja i širenje svesti. Oni su verovali da će to ponovo probuditi Vril silu koja je do tada bila uspavana u njihovoj krvi. Među iniciranima u Vril društvo bila su dvojica ljudi koji će postati poznati nacisti, Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) i Herman Gering (Hermann Goering). Članovi društva Vril bili su ubeđeni da su u savezu sa misterioznim tajnim ložama sa Tibeta i sa jednim od takozvanih „nepoznatih nadljudi” koga su nazivali Kralj straha. Rudolf Hes (Rudolph Hess) /*8/, koji je bio Hitlerov zamenik sve dok nije otišao na jedan let za Englesku koji se loše završio, godine 1941, bio je posvećeni okultista i član, zajedno sa Hermanom Geringom, društva Edelvajs, sekte koja je verovala u nordijsku višu rasu. Hes je odavao poštovanje Hitleru kao „mesiji”, iako nije baš najjasnije kako je on to mogao da čini kada firer nije bio ni plavook ni plavokos. Hitler je sa tim imao isti problem, ali siguran sam da je i za to pronašao neko besmisleno smešno objašnjenje. Unutrašnje jezgro mreže nacističkih tajnih društava bio je Crni red, koji nastavlja da dela i danas, a govori se da se nalazi u unutrašnjem krugu ClA./*9/ Nemački istraživač Jan van Helsing, u svojoj knjizi „Tajna društva XX veka” piše kako su društva Vril i Tula verovala da saobraćaju sa vanzemaljcima putem dva medijuma poznata kao Marija Orsic (Maria Orsic) i Sigurn, na skupu koji se održao u kući blizu Berštesgadena (Berchtesgaden), decembra 1919. Po dokumentaciji društva Vril, tako primljene poruke bile su odaslate iz solarnog sistema zvanog Aldebaran, koji je 68 svetlosnih godina udaljen od nas i nalazi se u konstelaciji Bika, gde dve naseljene planete čine „Sumeransku” imperiju. Populacija na Aldebaranu je podeljena na višu rasu plavokosih, plavookih Arijevaca, poznatih pod nazivom Narod boga svetlosti i na više različitih humanoidnih rasa, koje su mutirale u niži genetski oblik zbog klimatskih promena, kako su poruke saopštavale. /*11/ Pre oko 500 miliona godina Aldebaransko sunce je počelo da se širi, tako stvarajući ogromano zagrevanje. „Niže” rase su evakuisane i odvedene na druge naseljive planete. Tada su Arijevci, Narod boga svetlosti počeli sa kolonizacijom planeta nalik Zemlji, pošto se na njihovoj nije više moglo živeti. U našem solarnom sistemu, rečeno je da su prvo kolonizovali planetu nazvanu Malona, takođe poznatu po imenu Marduk/Mardek, a Rusi i rimljani zvali su je Featon, koja se, kako su rekli, nekada nalazila između Marsa i Jupitera, u onoj oblasti gde se danas nalazi pojas asteroida. Ovi podaci su se
poklapali sa sumerskim izveštajima o planeti Tiamat. Društvo Vril je verovalo da je kasnije ta rasa plavookih, plavokosih Aldebaranca kolonizovala Mars, pre nego što će sleteti na Zemlju i zasnovati sumersku civilizaciju. Medijumi društva Vril su rekli da je sumerski jezik identičan onom koji se govorio na Aldebaranu i da je zvučao kao „nerazgovetan nemački”. Oni su verovali da je jezička frekvencija nemačkog i sumersko-aldebaranskog skoro sasvim identična. /*12/ Iako se detalji menjaju, ovde se opet srećemo sa istom osnovnom temom. Palvokosa, palvooka viša rasa vanzemaljaca dolazi na Zemlju sa Marsa i od nje nastaju bogovi iz drevnih legendi. Oni postaju pokretačka sila koja stoji iza napredne sumerske kulture i od njih potiču najčistije genetske linije na planeti. Isti ti „bogovi” su od tada kontrolisli našu planetu iz svojih podzemnih baza-gradova. Ipak, ono što ja smatram da ovde nedostaje, je podatak da se unutar arijevskog genetskog lanca nalaze reptilskoarijevske krvne loze. Ja znam od Ijudi bliskih Bratstvu da je reptilijancima iz nekog razloga potrebna baš krv plavokosih, plavookih ljudi, a nacistička opsednutost „višom rasom” mogla je biti stvorena baš da bi se ta genetska linija održala čistom, kao i da se obeshrabri stvaranje potomstva sa drugim rasama i genetskim linijama. Društvo Tule nazvano je po Ultima Tuli (Ultima Thule), za koju njegovi članovi tvrde i veruju da je bila mitski grad Hiperboreje, prvog kontinenta naseljenog od strane vanzemaljaca Arijevaca sa Aldebarana. Neki kažu da se to dešavalo davno pre vremena Atlantide i Lemurije, drugi da je Hiperboreja bila Atlantida ili čak da se u stvari radi o unutrašnjosti Zemlje. Skandinavske legende opisuju Ultima Tulu kao predivnu zemlju na severu, gde sunce nikada ne zalazi i gde preci Arijevaca obitavaju. Kako nastavlja legenda, kada je Hiperboreja počela da tone vanzemaljci Arijevci su iskoristili svoju naprednu tehnologiju da izbuše gigantske tunele u Zemljinoj kori i tada su se naselili ispod planina Himalaja. Ovo područije postalo je poznato kao Agarta (Agharta), sa glavnim gradom zvanim Sambala (Shamballah), kako veruju zagovornici Tule. Persijanci su tu oblast zvali Arijana, zemlja Arijevaca. Nacisti su verovali da su ljudi iz Agarte dobri a oni iz Sambale zli. Te dve grupe bile su u zavadi hiljadama godina, a nacisti su verovali da oni podržavaju „dobre momke” iz Agarte protiv masona i cionista iz Sambale. Da li bi se ovde moglo raditi o nastavku dugogodišnjeg konflikata između arijevskih Marsovca i Anunnaki reptilijanaca? Oni su se prvo borili između sebe na Marsu, zatim na Mesecu i na kraju na Zemlji. Hitler je bio opsednut pronalaženjem ulaza u podzemni svet, da bi mogao da stupi u kontakt sa arijevskom višom rasom, ali istina je ustvari da je on bio marioneta reptilijanca, koju je kontrolisao „anđeo smrti” Jozef Mengele (Josef Mengele). Veoma je verovatno, kao što sam već pomenuo, da su reptilijanci u sukobu sa drugim vanzemaljskim rasama ili bićima koja nastanjuju unutrašnjost Zemlje zarad zadobijanja kontrole nad planetom, a sigurno postoji mnogo raznih frakcija koje se međusobno takmiče oko vlasti na Zemlji u septičkoj jami zvanoj niža četvrta dimenzija. Osnivač društva Tule bio je Rudolf Glauer, astrolog, koji je promenio svoje ime, uzevši jedno koje grandioznije zvuči - baron von Sebotendorf (Baron von Sebottendorff). Njegovi zahtevi za dizanje revolucije protiv Jevreja i marksista skrenuli su na društvo Tule pažnju anti-jevrejskih, anti-marksističkih
nemačkih pristalica ideje o višoj rasi. lz svega toga proizišla je Nemačka radnička partija, koja će jednog dana postati Nacistička partija. Još jedan zagriženi okultista i prijatelj Sobotendorfa sada postaje veoma značajan za ovu priču. To je bio Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), teška pijanica, korisnik droga i pisac koji je verovao da je njegova misija da probije put za budućeg diktatora Nemačke. On je sreo Hitlera godine 1919. i odlučio da je on taj, „mesija”, koga je tražio. Ekartu treba zahvaliti za Hitlerovo napredno ezoterijsko znanje, a verovatno i za crnomagijske rituale koji su ga sasvim priključili na repilijansku frekvenciju. Od tada je Hitlerova moć da dobije podršku brzo rasla. Ekart je pisao prijatelju 1923. godine: „ Prati Hitlera! On će igrati, ali ja sam taj koji je odabrao melodiju. Dali smo mu način na koji može da komunicira sa Njima. Ne žali zamnom; Ja sam uticao na istoriju više od ijednog drugog Nemca. ” /*13/ Još jedna od Hitlerovih opsesija bilo je takozvano „koplje sudbine”, oružje koje je navodno korišćeno da se probode „Isusov” bok tokom raspeća. On je ukrao ono za šta se tvrdi da je to koplje, kada su nacisti anektirali Austriju, godine 1938. i ono je odneto u Nirnmberg. Legenda kaže da će ko kog ima to koplje i uspe da razotkrije njegove tajne, imati kontrolu nad celim svetom, bilo u cilju dobra, bilo u cilju zla. Koplje koje je Hitler ukrao danas se nalazi u Hofburg muzeju u Beču, gde je izbio veliki požar u novembru 1992, sedam dana pre nego što je u vatri uništen deo Vindzorskog dvorca. Hajnrih Himler je takođe bio predani okultista koga je zanimalo sve što je bilo u vezi sa ezoterijom. On je to znanje koristio na najcrnje načine. Himler je bio posebno zainteresovan za devet kamenova, sistem divinacije u kome su kamenovi koji nose simbole odbačeni ili izabrani a izbor ili ti kombinaciju zatim „tumači ekspert”. Himler je bio taj koji je formirao ozloglašene SS trupe i uz svastiku on je odabrao jedan ezoterijski simbol za svoju užasnu organizaciju, a to je bilo duplo S, ili runa sig, koja izgleda kao dve munje. SS trupe su zapravo bile jedno samodovoljno telo i posedovale su svo ezoterijsko znanje u koje su nacisti tako strasno verovali. Samo onima za koje je smatrano da su od čiste rase dozvoljeno je da im se pridruže, a podučavanje u ezoterijskom znanju, uključujući tu i runsko kamenje, bilo je fundamentalni deo njihove obuke. SS trupama se upravljalo kao crnomagijskim tajnim društvom. Njihovi rituali su bili preuzeti od drugih, kao što su jezuiti i vitezi templari. Na najvišem nivou inicijacije bila su 13-orica, (eto opet tog broja), članova Velikog veća viteza, koje je predvodio veliki majstor, Hajnrih Himler, a njihovi crnomagijski rituali su izvođeni u starom zamku Vevelsberg u Vestfaliji. Oni su slavili rituale nordijskih pagana i letnje dugodnevnice. Tu su oni odavali poštovanje Satani, Luciferu, Setu... izaberite ime koje vam drago. Princ Bernard (Prince Bernhard), jedan od osnivača Bilderberg grupe koja je služila kao paravan Bratstvu i izuzetno blizak prijatelj princa Filipa, pripadao je SS trupama. Crna magija i ezoterija su preovladavale svime što su nacisti i Hitler činili, pa su čak i na vojnim mapama koristili ezoterične simbole da otkriju položaje neprijateljskih trupa. Originalni simbol Sunca, svastika, imao je krake okrenute na desno, što, u ezoterijskom smislu, označava svetlost i
moć kreacije, pozitivnu moć. Nacisti su izokrenuli svastiku tako da simbolizuje crnu magiju i uništenje. To je klasičan primer izvrnutog simbolizma satanista. Izokrenuti pentagram je samo još jedan primer takve vrste. Masovni skupovi koje je Hitler tako efikasno umeo da iskoristi, bili su osmišljeni sa dubokim poznavanjem ljudske psihe i toga kako se njome može manipulistai. U svojoj knjizi „Satana i svastika” Frensis King (Francis King) kaže: „ Hitlerovi javni nastupi, naročito oni koji su bili u vezi sa brojnim skupovima Nacističke partije, bili su primeri magijskih ceremonija te vrste. Fanfare, vojni marševi i Vagnerova muzika, sve je to naglašavalo ideju o nemačkoj vojnoj slavi. Nizovipartijskih crnih, belih i crvenih zastava sa svastikama su ispunjavale svest učesnika skupova nacional socijalističkom ideologijom. Balet, kao preciznost pokreta uniformisanih članova partije, koji se svi kreću kao jedan, izvlačio je iz podsvesti principe rata i nasilja, koje su drevni narodi simbolizovali Marsom. A vrhunski ritualna tim skupovima - Hitler koji spaja sa ostalim partijskim zastavama „krvavu zastavu”, nošenu u minhenskom puču iz 1923. -bila je kvazi-magijska ceremonija, osmišljena da poveže umove živih nacista sa arhetipskim predstavama simbolisanim mrtvim nacional socijalističkim herojima prošlosti. Religiozno-magijski aspekti tih skupova naglašavani su činjenicom da su svoj vrhunac dostizali posle sumraka i da su se održavali u„ katedrali svetlosti”, jednom otvorenom prostoru okruženom stubovima svetlosti koje su stvarali električni reflektori usmereniprema nebu. Ako bi moderni mag koji bi posedovao najveće znanje osmislio ritual kome bi bila namera da „prizove Marsa", ne bimogao da smisliništa efektnije nego što su bile ceremonije koje su koristili nacisti. ” A ono što je važilo tada, važi i sad, ezoterično znanje koje su koristili nacisti za masovnu hipnozu nemačkog naroda, danas se koristi da se proširi globalna hipnoza cele ljudske rase. Simboli, reči, boje, zvuci i tehnike kojih publika nije čak ni svesna, se koriste u medijima i reklamama da bi nas hipnotisali. U Nemačkoj je tokom Drugog svetskog rata Hitlerov ministar propagande, Jozef Gebels (Joseph Goebbels) vrlo vešto koristio takve tehnike. Slogani su korišćeni kao mantre i ponavljani iznova i iznova, hipnotišući psihu masa. Svako alternativno mišljenje i informacije bili su cenzurisani i ljudi su tako bili isprogramirani da reaguju onako kako su moćnici to želeli. Kakva je razlika između toga i konstantnog nabacivanja netačnih informacija kojima hrane nas i našu decu danas? Iako tu više nema svastike to je i dalje masovna hipnoza. To je bila taktika reptila-Arijevaca tokom cele poznate istorije, dok su koristili znanje da kontrolišu i ugnjetavaju u isto vreme stvrajući religioznu diktaturu koja je to isto znanje izbacivala iz javnog prometa. U stvari, naciste je stvorilo i kontrolisalo, na svakom nivou njihovog delanja, podzemlje tajnih društava i naravno, na samom vrhu reptilijanci. Oni su verovali da su sumerski bogovi bili viša rasa vanzemaljskog porekla; verovali su u postojanje Atlantide; oni su organizovali ekspedicije u severnu Afriku, Ren-l-Sato i zamak
Montsegir (Montsegur) u zemlji koju su nekada nastanjivali katari, a poslali su svoje ekspedicije i na Tibet, gde su verovali da se nalazi sedište nadljudi iz podzemnog sveta. Postoji pozitivan pristup budizmu i onaj krajnje negativan. Nacisti su prihvatili ovaj poslednji i kada su Rusi ušli u Berlin na kraju rata, našli su mnoge mrtve budističke sveštenike koji su sarađivali sa nacistima.
ŠUPUA ZEMUA Nacisti su takođe verovali da je Zemlja šuplja, sa ulazima na polovima koji vode u njenu unutrašnjost. Određeni broj istraživača izvestio je da su oni napravili jednu podzemnu bazu na Antarktiku, pred kraj rata, koja i danas radi. Ja ne sumnjam, iz dokaza koje sam video, u to da je Zemlja zaista šuplja, ili, u najblažem slučaju, da postoje velike oblasti u njenoj unutrašnjosti, koje nastanjuju visoko razvijene civilizacije. Ja takođe mislim da postoje drevna društva koja žive u podzemlju, između zemljine površine i unutrašnjeg, „šupljeg” centra planete. To je kao da u ili na istoj planeti žive ljudi/bića na tri različita nivoa. Pisac Zil Vern (Jules Verne), bio je visoko iniciran u mrežu tajnih društava, sa svojim vezama sa Teozofskim društvom, redom Zlatne zore i redom Orjentalnih templara (OTO). Zbog toga je on znao daleko više od onoga što je javnosti dopušteno da sazna. Njegove naučno-fantastične priče bazirane su na činjenicama. On je pisao o dva marsova meseca pre nego što su oni pronađeni (barem zvanično), godine 1877. Vernova epska novela „Putovanje u središte Zemlje” nije zasnovana na samoj fantaziji. On je znao da su, u osnovi, te priče istinite. Oni koji podržavaju ideju šuplje Zemlje kažu da voda teče od jednog do drugog polarnog ulaza, a da se u centru planete nalazi veliko more i jedno unutrašnje „centralno” sunce, koje obezbeđuje toplotu i svetlost. U filmskoj verziji Vernove novele, koju sam skoro ponovo gledao, scena unutrašnjosti je prikazana na isti takav način. Interesantno je da su glavni protivnici Vernovih istraživača veliki reptili, od kojih su jednog našli u potopljenom gradu Atlantidi. Postoje spekulacije, podržane sa dosta dokaza, da su dinosaurusi mogli preživeti kataklizmu od pre 65 miliona godina, tako što su nastavili da žive u unutrašnjosti Zemlje, naročito u južnim polarnim oblastima. Tom Rič (Tom Rich), paleontolog koji radi u Viktorija muzeju, u Australiji, predložio je tu mogućnost, pošto je otkrio ostatke polarnog dinosaurusa 1987. godine, u jednom izdubljenom tunelu na južnom vrhu države Viktorija, na mestu poznatom kao Zaliv dinosaurusa. /*14/ Žil Vern, kao visoko inicirani, morao je znati pravo stanje stvari a mnogo istinitih podataka je prenošeno putem simboličnih predstava u knjigama i filmovima. Filmovi Stivena Spilberga (Steven Spielberg) su najbolji primer toga, naročito oni o Indijana Džonsu, kao i film „Park iz doba jure”, u kome je manipulisano genima da bi se stvorili reptili, dinosaurusi. Moj pogled na to je da je ljudskom DNK manipulisano da bi se stvorili ljudi-reptilijanci. Svakako ima podosta dokaza o tome da postoje civilizacije koje žive u unutrašnjosti Zemlje, a ima i dokaza o tome da je Zemlja šuplja. To su opet teme koje su deo drevnih tradicija i znanja. Ljudska bića su postala takve marionete zvanične linije mišljenja, da predložiti mogućnost da Zemlja nije čvrsta celim putem
Slika 23 Crtež Donatijeve komete iz 1853. godine, pokazuje kako je materija koja se dezintegriše odbačena ka spolja snagom centrifugalne sile, da bi „orbitiralet’ oko centralnog izvora energije. To ostavlja unutrašnjost šupljom, na isti način kao kada se veš u mašini za pranje obrće oko praznog centra. Sigurno se tako nešto dešavalo i kada se Zemlja formirala?
do svog jezgra, znači navući na sebe podsmeh mnogih. Pa zar to nije suprotno od onoga što nam ti vrlo inteligentni naučnici saopštavaju? Jeste, baš kao što je bilo i kada je predloženo da je zemlja okrugla a ne ravna kao ploča. Kada počnete da istražujete ovu temu, shvatite kako malo dokaza naučnici daju da podrže njihove „neoborive” činjenice. Oni su zapravo probili samo nekoliko milja u dubinu zemlje i njihove teorije o tome šta postoji na dubljim nivoima, su zapravo samo to - teorije. Kada predstavnicima zvanične teorije postavite samo nekoliko pitanja o tome, njihova teorija uskoro doživlajava totalnu propast. Na primer, samookretanje planete stvara centrifugalnu silu koja odbacuje materiju ka spoljašnjosti, vrlo nalik onome što se dešava kada uključite mašinu za pranje veša u kojoj se odeća obrće oko rupe u centru. Kada je planeta Zemlja još bila u tečnom obliku, okrećući se u krug dok se hladila, kako je uopšte mogla da ostane čvrsta celim putem do svog centra? To se protivi svakoj logici i ako pogledate sliku 23, videćete iz crteža Donatijeve komete, iz 1853. godine, kako je materija zavitlana prema spolja, da bi se okretala oko svetlog (unutrašnjeg) jezgra, ili ti „sunca”. Sa zemljom je u osnovi isti slučaj. Istraživači teorije šuplje zemlje predlažu ideju da spoljašnja zemljina kora ide u dubinu do 800 milja, a da je iza toga planeta šuplja. Ljudi žive sa druge strane iste zemljine kore na kojoj i mi živimo. Ako mislite da je to nemoguće, onda se zapitajte kako to da ljudi u Australiji ne padnu sa zemlje iako se nalaze na suprotnoj strani zemljine kugle u odnosu na one koji žive na severnoj hemisferi. Odgovor je da ih sila gravitacije vuče ka zemlji. Isto je sa onima koji žive unutar planete Zemlje. Gravitaciona sila je privlačna sila koju stvara materija i zato bi oni koji bi se nalazili sa bilo koje strane debele zemljine kore bili privučeni gravitacijom ka zemlji i niko od njih ne bi nigde „otpao”. Centar zemljine gravitacije ne nalazi se u središtu planete nego oko 400 milja ispod... u centru spoljašnje zemljane mase, pa zato gravitacija privlači-jednakom snagom sa obe
strane te zemljane mase (vidi sliku 24). Navodni otvori na polovima imaju smisla, jer bi centrifugalna sila koja je postojala u periodu Zemljine formacije bila daleko manja u tim oblastim. Na oko 70 do 75 stepeni severne i južne gografske širine zemlja počinje da se zakrivljuje stvarajući polarne otvore koji vode u unutrašnjost Zemlje, kako predlažu oni koji podržavaju ovu teoriju. To zakrivljenje ka unutrašnjosti je toliko postepeno, da oni koji tvrde da su to iskusili nisu imali pojma da ulaze u Slika 24 ■ Unutrašnja Zemlja, kako neki istraživači veruju da unutrašnjost Zemlje, sve dok izgleda. Šuplja u sredini, sa jednim unutrašnjim suncem u pred sobom nisu videli centru i vodom koja teče između polarnih otvora. Gravitacija prostranstva koje se ne bi bila ista na obe strane zemljine kore, jer je gravitaciona sila vezana za masu. nalaze na mapama. Procenjuje se da ti polarni otvori imaju prečnik od oko 14.000 milja i da se oko njih nalazi jak magnetni prsten. Ulazi su pokriveni oblacima većinu vremena, kako tvrde zagovornici ove teorije, a let vazdušnim prostorom iznad njih je zakonom zabranjen. Kada su istraživači u potrazi sa severnim i južnim polom doprli do tih magnetnih prstenova, igle na njihovim kompasima su pokazivale pravo naniže i zato su oni verovali da se nalaze na samom polu. Ali nisu. Oni su došli do ivice magnetnog prstena koji okružuje polove. Tvrdi se da svetlost i toplota unutar Zemlje dolaze od jednog unutrašnjeg „sunca”. Maršal B. Gardner (Marshall B. Gardner), jedan od najpoznatijih zagovornika teorije šuplje Zemlje, verovao je da je to „sunce” bilo stvoreno od prvobitnog centralnog vatrenog jezgra oko kojeg se okretala materija u toku zemljinog formiranja, veoma nalik onome što je prikazano na slici Donatijeve komete. Ako je zemlja zaista šuplja, mora biti da su i druge planete, koje su nastale na isti način i podležu istim zakonima fizike, takode šuplje. Koliko različitih civilizacija živi u unutrašnjosti tih planeta, dok ljudi tragaju za oblicima života samo na njihovoj površini? Evo još nekih zanimljivih pitanja za one koji veruju da je zemljina unutrašnjost čvrsta: zašto su ledeni bregovi načinjeni od slatke vode, kada je jedina voda koja je dostupna na polovima, barem prema konvencionalnom gledištu, morska, dakle slana voda? Odakle dolazi sva ona vegetacija koja je nađena unutar ledenih bregova? Zašto su istraživači koji su otišli dalje od magnetskih polova pronašli da
klima odjednom postaje toplija i da mora više nisu zaleđena? Zašto neke životinje i ptice u severnoj polarnoj oblasti migriraju dalje na sever tokom zime? Konvencionalna nauka ne može da odgovori na ova pitanja, ali teorija o šupljoj Zemlji može. Postoje reke slatke vode koje ističu iz unutrašnjosti Zemlje, a ta se topla voda, koja sobom nosi raznu vegetaciju i polen, zamrzava, tako formirajući ledene bregove od slatke vode u oblasti gde, naizgled, ima samo slane vode. Postoje knjige koje izlažu dokaze o postojanju unutrašnje Zemlje mnogo detaljnije nego što ja to ovde imam prostora da uradim. Mogu da preporučim knjigu „Suplja Zemlja” od dr Rejmonda Bernarda (Dr Raymond Bernard) kao odličan pregled svih tih dokaza. /*15/ Jedan čovek je postao slavan po svojim letovima u unutrašnjost Zemlje, godine 1947. leteo je do daljine od 1.700 milja iza severnog magnetnog pola, a godine 1956. leteo je do daljine od 2.300 milja iz južnog magnetnog pola. On je bio kontra admiral Ričard E. Bird (Rear Admiral Richard E. Byrd), dobro poznata figura u mornarici Sjedinjenih Država. Zemlju koju je tako pronašao nazivao je ,,ta začarana zemlja na nebu” i „zemlja večnog tajanstva”. /*16/ Godine 1947, Bird i njegovi putnici su organizovali prenos uživo na radiju tokom svog leta u unutrašnjost planete i javili su kako vide da led severnih oblasti zamenjuju prostranstva zemlje nepokrivena ledom sa jezerima i planinama prekrivenim drvećem. Opisali su čudne životinje koje su nalikovale na mamute, a zemlja koju su oni videli nije prikazana na mapama sve do današnjih dana. Posle početnog publiciteta, informacije o Birdovim ekspedicijama su potisnute i on je umro 1957, godinu dana posle svog putovanja na Antartik. Legende o ljudima koji žive unutar ZemJje i plavokosim, plavookim višim rasama, mogu se naći u bezbrojnim legendama i pričama drevnih kultura i zemalja, uključujući tu i Kinu, Tibet, Egipat, Indiju, Evropu, Američki kontinent i Skandinaviju. Vilijam F. Varen (William F. Warren), u svom radu „Pronađeni raj, ili kolevka ljudske rase” nagoveštava da je Ijudska rasa potekla sa tropskog kontinenta iz oblasti Arktika, iz zemlje sunca, gde je rasa bogova živela više od hiljadu godina bez starenja. Varen povezuje ovaj severni raj sa zemljom koju pominju stari Grci, Hiperborejom. Eskimi, koji možda vode poreklo od ljudi iz unutrašnjosti Zemlje, imaju legende koje govore o rajskom ostrvu koje leži dalje ka severu. Predivnoj zemlji večne svetlosti, gde nema mraka niti jarkog svetla, mestu gde ljudi žive hiljadama godina u miru i sreći. I u irskim mitovima javljaju se slične priče. Po legendama su u unutrašnjosti Zemlje našli sklonište Atlantidani i Lemurijanci posle kataklizmi koje su uništile njihove zemlje. Platon je pisao o misterioznim prolazima koji su postojali na i oko kontineta Atlantide, „tuneli i široki i uski, u unutrašnjosti Zemlje”. /*17/ On je takođe opisao velikog vladara „koji sedi u sredini na pupku sveta... interpretator religije celom čovečanstvu”. /*18/ Rimski pisac, Gaj Plinije Drugi, govori o podzemnom narodu koga čine izbeglice iz Atlantide, a postoje legende o stanovnicima zemljine unutrašnjosti koji se nazivaju Trogloditi, koji su, kako kaže Plinije, sakrili u svojim tunelima veliko blago iz davnina. /*19/ Takvih priča ima mnogo u svakoj kulturi.
NACISTIČKI LETEĆI TANJIRI Isto tako ima puno priča o nacističkom „letećem tanjiru” koji je navodno izgrađen pre i tokom rata, pod programom koji su kontrolisala društva Tula i Vril. Jan van Helsing, kao i drugi istraživači, detaljnije su opisali nešto od naprava proizvedenih posle 1934., uključujući tu Vril borca i Vril 7 (vidi odeljak sa slikama), kao i „Haunebu” 1, 2 i 3. /*20/ Te i ostale borbene naprave zvane su od strane saveznika Fu borci (Foo Fighters). Vendel C. Stivens (Wendelle C. Stevens), američki vojni pilot u Drugom svetskom ratu, a danas istraživač NLO-a, kaže da su Fu borci bili ponekad sivo-zelene a ponekad crveno narandžaste boje. Oni su se približavali njegovom avionu do 5 metara blizine, a zatim su samo stajali u mestu, kako on tvrdi. Nije im se moglo umaći ili ih oboriti oružijem i zato su uzrokovali da se mnogi avioni ili okrenu nazad ili slete. /*21/ Helsing prilaže fotografije ovih letilica, a drugi istraživači te teme podržavaju tu informaciju. Ja sam već vrlo umoran od fotografija te vrste jer lako mogu biti izmontirane, ali postoji i dokumentarac, ,,NLO-tajne Trećeg Rajha” i u njemu istraživač i predavač, Vladimir Terziski (Vladomir Terziski) prikazuje obilje materijala na tu temu. Kako izgleda, nemački „leteći tanjiri” imali su mnogo tehničkih problema i ograničenja, ali su posle rata poboljšani i greške su ispravljene. Godine 1938, po izveštajima brojnih istraživača, nemačku ekspediciju na Antarktik predvodio je nosač aviona Svabenland i tom prilikom je 600.000 kilometara oblasti, u kojoj su se nalazile planine nepokrivene ledom i jezera, proglašeno nemačkom teritorijom. /*22/ Ta zemlja nazvana je Nova švabija i tu je izgrađena velika vojna baza. Godine 1947, priča se da se odigrala čudna pomorska misija na Antarktik koju je vodio admiral E. Bird, čovek koji je leteo u unutrašnjost Zemlje na severnom i južnom polu. /*23/ On je sa sobom poveo 40.000 vojnika na nosaču aviona pod punom opremom. Posle osam nedelja i puno žrtava, oni su se povukli nazad, kako neki istraživači tvrde. Sta se stvarno desilo ostaje misterija, ali je Bird kasnije javno izjavio da je surova realnost da bi u slučaju novog rata mogli da se očekuju napadi avionima koji bi mogli da lete od jednog do drugog zemljinog pola. On je dodao da na Antarktiku postoji jedna visoko razvijena civilizacija, koja zajedno sa SS trupama, koristi naprednu tehnologiju. /*24/ Pa zašto onda nacisti nisu pobedili u ratu? Pa kao prvo, izgleda da je postojao konflikt između nacista i tajnih društava, a kao drugo tehnologija za proizvodnju „letećih tanjira” /*25/ bila je daleko od toga da bude savršena. Nacistički način razmišljanja zapravo nije izgubio rat. On je kontrolisao sve strane u njemu i posle pokolja, sve je zapravo bio samo biznis, ili bolje reći bilo je to, kao i obično, samo dalje ostvarivanje velikog Programa Bratstva. Da li je Hitler stvarno umro u bunkeru? Naravno da nije. Dr Robert Dorion, direktor sudske zubne medicine u ministarstvu poravosuđa Kvibeka, iz Montreala, pronašao je očigledna neslaganja između fotografija na kojima se vide zubi „Hitlerovog” leša i hiljada drugih fotografija na kojima se lepo vidi Hitlerova vilica. /*26/ Razmaci između zuba su se veoma razlikovali. Zatim, Hitler je imao porcelansku zubnu navlaku koju leš nije imao, a mostovi urađeni na donjoj vilici bili su veoma različiti.
Posle rata, nacističke vođe su jednostavno zamenile identitet, presvukle uniforme, obukle poslovna odela ili doktorske mantile, a izvođenje Programa se nastavilo. Znajući sve te činjenice, da li ima nekog ko još uvek veruje da naci- satanističko upravljačko jezgro vlade SAD ne bi namerno spalilo decu u Valku (Waco), ili ih pobilo bombom u Oklahomi, sve u cilju ostvarivanja njihovog Programa za globalnu dominaciju? To je vrsta mentaliteta koji kontroliše svet i pet milijardi Ijudi dozvoljava da se to dešava. Jedino ako Ijudi nastave to da dozvoljavaju, reptilsko-arijevskonacistički mentalitet će moći da zadrži svoju moć nad planetom Zemljom.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15 16
Citirao J. H. Brennan u knjizi „Okultni Rajh” (Futura, London, 1974.) i Francis King u knjizi „Satana i svastika” (Mayflower Books, London, 1976.) Stihovi iz „Knjige zakona” (Aiistera Kroulija), citirao George C. Andrews u knjizi „Vanzemaljci među nama” - str. 159-160 „Formula iluminata” - str. 19 Citirao Trevor Ravenscroft u knjizi „Koplje sudbine” (Samuel Weiser, Maine, USA, 1973.= - str. 106 Alan Bullock „Hitler, studija tiranije” (Pelican Books, London 1960.) Hermann Rauschning „Hitlergovori” (London, 1939.) Ibid. Rudolph Hess je trebalo da je držan u zatvoru Spanadau do svoje smrti 1987. godine. Međutim dr Ewen Cameron, koji je postao „doktor za um” u CIA, kaže da mu je šef CIA, Allen Dulles poverio da je „Hess” koji je držan u Spandau zatvoru u stvari samo dvojnik pravog R. Hess-a. Kada je Cameron pokušao da proveri identitet zatvorenika iz Spandaua koga su držali kao ,,Hess-a” putem potvrde postojanja rane iz Prvog svetskog rata, nije mu bilo dozvoljeno da to učini. George C. Andrews „Vanzemaljci, prijatelji i neprijatelji” (llluminNet Press, Liburn, GA, USA, 1993.) - str. 53 Jan van Helsing „Tajna društva i njihova moć u XX veku” i td Ibid - str. 179-180 Ibid - str. 180 J.H. Brennan „Okultni Rajh” John Rhodes sajt na internetu pod nazivom „Reptoid” Dr Raymond Bernard „Šuplja Zemlja, najveće otkriće u istoriji” (Carol Paperback, NZ, USA, 1991.) Ibid - str. 38
17
18 19 20 21 22 23 24 25 26
Alec Maclellan „Izgubljen svet Algarte, misterija Vril sile” (Souvenir Press, 43 Great Russell Street, London, WC1B 3PA, 1982.), ovo je još jedan odličan izvor podataka o dokazima koji podržavaju teoriju postojanja sveta u unutrašnjosti Zemlje - str. 33 Ibid. Ibid. „Tajna društva i njihova moć u XX veku” - str. 179 Ibid. - str. 190-191 Video film „NLO- tajne Trećeg Rajha”, Evropska NLO arhiva, PO Box 129, Netherlands - 8600 AC Sneek „Tajna društva...” - str. 193 Webster Griffin Tarpley i Anton Chatkin „Džordž Buš, neautorizovana biografija” (Executive Intelligence Review, Washington DC, USA, 1992.) str. 49 Dr Leonard G. Horowitz „Virusi koji se pojavljuju” (Tetraherdron Inc, Rockport, MA, USA, 1996.) „Vanzemaljci, prijatelji i neprijatelji” - str. 53
TRINAESTO POGLAVUE
Mreža danas osle hiljada godina evolucije reptilijanska mreža današnjice je ogromna i često neuhvatljiva zajednica međusobno povezanih tajnih društava, banaka, kompanija, političkih partija, sigurnosnih agencija, medija itd. Uprkos tome njena bazična struktura i Program ostali su vrlo jednostavni. Operativni centar mreže je u gradu Londonu, a on je povezan sa sličnim centrima u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Švajcarskoj, Italiji i Sjedinjenim Državama. Oni koji su na vodećim pozicijama su kao pauci u centru mreže kojoj je grad London - Nova Troja najznačajnije središte. Iz tog centra se globalni program i mere za njegovo sprovođenje administriraju, a „upravnici ogranaka’- sprovode te mere u svakoj zemlji ponaosob. Tako, ako sprovođenju globalnog programa odgovara da se obori vrednost američkog dolara, meksičkog pezosa, ili dalekoistočne berze, vođe ogranaka u tim oblastima će preuzeti neophodne mere da to i sprovedu. Bratstvo zbog toga neće trpeti štetu, baš naprotiv, jer oni unapred znaju šta se sprema. Vodeće banke Bratstva u SAD, kao što je Čejs Menhetn Banka koja je u posedu Rokfelerovih, povećale su svoje profite prilikom pada meksičkog pezosa 1991. godine tako što su svoju imovinu u Meksiku prodale neposredno pre pada vrednosti pezosa. Godine 1987, pokojni milijarder, finansijer i rođak Rotšildovih, Džimi Goldsmit (Jimmy Goldsmith), prodao je sva svoja preduzeća i akcije baš pred sam slom berze. To je naravno bila samo „slučajnost”. U srcu mreže, ili ako hoćete na vrhu piramide nalaze se reptilijanci. Oni deluju uglavnom iz pozadine, iz podzemnih baza i velikim delom putem zaposedanja reptilijansko-ljudskih krvnih linija, čija je rezonanca najbliža reptilijanskoj svesti iz niže četvrte dimenzije. Ti čistokrvni reptilijanci i reptilima zaposednuti ljudi nalaze se na glavnim pozicijama moći u svetu, ili rade iz pozadine kontrolišući one koji se naizgled nalaze na pozicijama moći, kao što su to recimo premijeri i predsednici. Postojanje reptilijanaca, ili ljudi pod reptilijanskom kontrolom, na mestima predsednika država može da vam zvuči fantastično, ako ste dozvolili da vaše poimanje svekolikih mogućnosti bude potisnuto do veličine zrna graška, ali kada vidite dokaze o tome sastavljane tokom hiljada godina, istorijske „misterije” dobiju savršen smisao. Ljudi me pitaju jedno razumljivo pitanje, a to je zašto bi iko želeo da posveti svoj život tako grandioznom cilju kao što je preuzimanje kontrole nad
P
The Pyramid of Manipulation
elom planetom, kada zna da će umreti mnogo pre Globat EHte nego što taj cilj bude ostvaren. Odgovor na to je: Leveis of knovdedge anđ heirachy withtn (he »fistitutions eg frorn hank cashier svest koja kontroliše ta tela to chatrman ot the boanj koristi ih samo kao ljusku, vrstu svemirskog odela koja traje dok se ne potroši. Kada se to desi ta svest prosto zauzima drugo telo. Na taj način su isti reptilijanci okupirali tela svih glavnih učesnika konspiracije koja Slika 25 - Piramlda moći u kojoj su sve institucije spojene i traje hiljadama godina njima sa vrha upravlja šačica elite. To dozvoijava da isti unazad. Zbog toga među program bude sprovoden kroz sve oblasti društva. krvnima linijama Bratstva postoji opsesija međusobnim parenjem da bi se na taj način očuvalo reptilijansko genetsko nasleđe i tako održala vibraciona konekcija između ljudskog tela u trećoj dimenziji i sile koja ga kontroliše iz niže četvrte dimenzije. Da bi sakrili baš ovu istinu oni su organizovali uništenje drevnih istorijskih podataka i tekstova, tokom vekova u kojima su uništavali starosedelačke kulture gde god su stigli. Reptilijanci su želeli da unište svo sećanje i podatke na svoje ranije otvoreno delanje i kontrolu. Ako bi to postigli, čovečanstvo ne bi imalo nikakvog pojma o tome da je kontrolisano putem tela koja izgledaju ljudski, ali njima upravlja svest iz četvrte dimenzije koja nije ljudska. Istina o onome što se desilo nastavlja da bude držana u najvećoj tajnosti i poznata je samo na najvišim nivoima u mreži tajnih društava, gde je samo šačici ljudi poznata cela priča. Ako je za nekoga smatrano da ima potreban mentalitet i pripada određenim lozama Bratstva on vremenom stiže do najviših nivoa, iluminata, ili do nekih od drugih unutrašnjih krugova društava kao što je Okrugli sto, koji delaju iznad nivoa zvaničnih tajnih društava kao što su recimo masoni, ili Malteški vitezi. Na svom vrhuncu hijerarhije tajna društva se spajaju stvarajući jedno zajedničko vođstvo i na tom nivou ona su sva pripadnici jedne iste organizacije, koja radi na ostvarenju jednog istog Programa uprkos svojim bezbrojnim unutrašnjim raspravama i konfliktima. Ono što ja ovde ističem je da dok sve te različite grupe imaju razna imena i naizgled različite ciljeve, one su u stvari jedna ista organizacija koju na različitim nivoima kontrolišu iste vođe. Thc Anurmakt/reptiKans (Fourth Dimension)
t'/eo,.
PAUK Tajna društva i gmpe koje formiraju široku mrežu međusobnih operacija u stvari su jedna proširena verzija iste mreže koja datira još od antičkih vremena.
Neki istraživači kažu da se gornji nivoi hijerarhije, kako izgleda, sastoje od Veća trojice, Veća petorice, Veća sedmorice, Veća devetorice, Veća trinaestorice, Veća trideset trojice, Velikog druidskog veća, Komiteta 300 (poznatog pod nazivom „Olimpljani”) i Komiteta 500. Mnoge grupe čak ne nose nikakvo ime da bi tako izbegle svaku identifikaciju./*l/ Ja sam siguran da postoji jedan, ili možda dvoje ljudi koji se nalaze na samom vrhu ove piramide, neka vrsta visokog sveštenika- sveštenice sveta, jer je, kao što ću kasnije objasniti najvažnija hijerarhija kojoj su svi drugi potčinjeni, satanistička hijerarhija. Ako želite da kontrolišete igru morate da kontrolišete sve strane koje u njoj učestvuju, a takva struktura omogućava da se to i desi. Bratstvo kontroliše ,,za” i „protiv” u politici, bankarstvu, biznisu i medijima. Oni imaju svoje agente u vladama; oni imaju svoje agente na obe zaraćene strane tokom ratova i političkih konflikata; u sindikatima organizovanog kriminala, kao i u policiji i sigurnosnim agencijama; unutar terorističkih grupa i obaveštajnih agencija koje „istražuju” rad tih grupa. To što neko javno izjavljuje da se zalaže za slobodu i mir ne znači da to stvarno i čini. U stvari da oni to stvarno čine ne bi bilo potrebe za isticanjem, jer bi to bilo očigledno. Ja imam jedno jednostavno pravilo. Svaka osoba ili organizacija koja sebe naziva demokratskom, zapravo se zalaže za sve dmgo osim demokratije. Pogledajte samo koliki broj demokratskih vlada širom sveta ne radi ništa dmgo sem što nameće svoju diktaturu.
MREŽA OKRUGLOG STOLA Jednom od glavnih mreža (Bratstva) upravlja iz centra Okmgli sto (vidisl. 26). Kao što smo i ranije videli Okrugli sto ima svoje ogranke širom sveta, a tokom godina 1920 i 1921. svojoj mreži je dodao Kraljevski institut inostranih poslova (RIIA) i Savet za međunarodne odnose (CFR). RIIA je i sama stvorila sopstvene ogranke. A Savet za međunarodne odnose u Njujorku (CFR) je razvio sopstvenu podređenu mrežu unutar Sjedinjenih Država, koja povezuje Vavilonsko Bratstvo sa vladom SAD, kongresom, medijima, vlasnicima medijskih kuća, urednicima, novinarima, univerzitetima, naučnicima, ambasadorima, vojnim vođama, „istoričarima”, bankarima, poslovnim ljudima i organizacijama izuzetim od plaćanja taksi („humanitarnim organizacijama”), kao što je Fondacija Rokfelerovih. Ono što ja ovde opisujem i tvrdim je da nije samo moguće sprovoditi isti program tokom više generacija nego se baš to očigledno i dešava. Zašto velike korporacije i banke ne prestaju da postoje kada jedna generacija njihovih upravljača umre? Zato što sledeća generacija preuzima posao. Isto je slučaj i sa Bratstvom i njegovim velikim Programom. Maja 1954. održan je prvi zvanični sastanak još jedne organizacije iz mreže Okruglog stola, Bilderberg grupe (Bil), koja je dobila svoje ime po hotelu Bilderberg u Osterbiku, Holandija gde se prvi sastanak odigrao. Ui barem tako kaže zvanična priča. Bil ili Bel je takode bio bog Sunca kod Feničana. Bildelberg u prevodu znači „Zvono stene” ili „Zvono planine”. Predsedavajući Bilderberg grupe od 1954.-76. godine bio je holandski princ Bernard (Prince Bernhard), bivši oficir nacističkih SS-trupa i nemački špijun koji je radio za NW7, odeljenje obaveštajne službe koje je delalo unutar ozloglašenog hemijskog giganta
I.G.Farbena koji je rukovodio koncentracionim logorom Aušvic./*2/ Neki istraživači kažu da je papa Jovan Pavle II takođe radio za I.G.Farben. To ima smisla jer Bratstvo, naravno bira i pape. Princ Bernard, Nemac koji je ženidbom ušao u holandsku kraljevsku porodicu, kao što je to uradio i Vilijem od Oranža, rođak je po reptilijanskoj liniji i veliki prijatelj britanskog princa Filipa. Zajedno oni su osnovali Fond za zaštitu divljih životinja, sad poznat kao Svetski fond za zaštitu prirode (WWF). Poslednja stvar za koju su oni zaista bili zainteresovani bila je Stika 26 - Mreža Okruglog stola. zaštita prirode i životinja. 1968. godine stvoren je Klub Rim, koji je vodio pripadnik grupe Bilderberg, komiteta 300 i mason Aurelio Peci (Aurelio Pecci), čovek broj dva u kompaniji Fijat, odmah iza pripadnika Crnog plemstva i grupe Bilderberg, Đovanija Anjelija (Giovanni Agnelli). Peci je jednom rekao svom prijatelju, bivšem državnom sekretaru SAD, Aleksandru Heigu (Alexsander Haig), pripadniku Malteških viteza i društvu Templara, da se oseća kao reinkarnacija Adama Veishaupta./*3/ Veishaupt je bio čovek koji je stajao iza stvaranja Bavarskih iluminata. Klub Rim čije se sedište nalazi na privatnom imanju Rokfelerovih u Belađu (Bellagio), Italija, stvorio je pokret za zaštitu okoline. A Rokfelerovi i Rotšildovi su upravljali njime po svojoj volji. Klub Rim je koristio pokret za zaštitu okoline da centralizuje moć i da konfiskuje zemljište u raznim državama. Klub Rim navodno sprovodi kampanju ,,za spasavanje planete”, dok se u stvari radi samo na još jednom paravanu za ostvarenje Programa kontrole nad svetom, a pri tom su njegovi članovi oni koji očigledno stvaraju baš te probleme u vezi uništavanja prirode za koji kažu da žele da ih zaustave. Isto važi za takozvani Klub Budimpešte, koji pokušava da sa „spiritualnošću” uradi isto što je Klub Rim uradio sa prirodnim okruženjem. Klub Budimpešte vodi Ervin Laszio, saradnik Aurelija Pecija iz Kluba Rim. Još jedan važan satelit Okruglog stola je Trilateralna komisija koju su oformili Rokfelerovi u Sjedinjenim Državama 1972. godine, a njena je uloga u mreži koordinacija Programa između tri dela sveta, SAD, Evrope i Japana. Ja sam detaljnije govorio o tome u knjizi „ I istina će te osloboditi”, ali za one koji je nisu čitali daću ovde neku ideju o veličini njihovog uticaja na svakodnevni život i svetske afere.Treba zapamtiti da su te grupe i organizacije nalik ruskim lutkama babuškama, jedna lutka, ili u ovom slučaju piramidalna
hijerarhijska struktura, nalazi se unutar druge i tako sve dok se ne stigne do globalne piramide kontrole i vlasti koja ih sve obuhvata (vidi sliku 25). Javne ličnosti i oni koji ih iza scene kontrolišu mogu biti povezani sa tom piramidom putem društava Malteških viteza, masona, Kostiju i lobanje, RIIA, TC, Bil, CFR (i drugih). Kad god budem pominjao nekoga ko je bio, ko jeste ili će kasnije postati član tih gmpa koristiću skraćenice RIIA, CFR, Bil i TC (Royal Institute of International Affairs - RllA, Council on Foreign Relations - CFR, Bilderberg Group - Bil, Trilateral Commission - TC). U ovom trenutku vam ne mogu reći ko su aktuelne vođe RIIA, jer je vođstvo te organizacije obavijeno velom tajne, a ako bi mi neko mogao proslediti informaciju o tome bio bih mu veoma zahvalan. Ipak, meni su poznati neki od najznačanijih članova tih gmpa i organizacija. Ove međusobno povezane gmpe imaju među svojim članovima vodeće ljude iz sveta globalnog bankarstva, medija, vojske, obaveštajnih službi, školstva i politike. Pogled na neke od Ijudi koji su prisustvovali prvom sastanku Bilderberg gmpe 1954. daje dobm sliku o vrsti ljudi o kojoj mi ovde govorimo. Predsedavajući je bio princ Bernard, muž holandske kraljice Julijane (kom. 300), koja je i sama redovno prisustvovala sastancima Bilderberg grupe, kao što to čini i današnja kraljica Beatrisa. Među dmge predsednike Bilderberg gmpe spadaju ser Aleks Daglas Hjum - lord Hjum (Sir Alex Douglas Hume), pripadnik jedne od elitnih škotskih loza i bivši britanski premijer, kao i još jedan pripadnik britanske aristokratske loze lord Karington (Lord Carrington), koji je postao predsedavajući godine 1991. godine i o kome ću uskoro reći nešto više. Princa Bernarda je za predsednika Bilderberg gmpe imenovao lord Viktor Rotšild, špijun, prevarant kolosalnih dimenzija i jedan od glavnih manipulatora dvadesetog veka. Među dmge koji su prisustvovali tom prvom sastanku spadaju: Dejvid (David) Rokfeler, (CFR, TC); Dik Rask (Deak Rusk), (CFR, TC, stipendista Roudsa), koji je vodio Fondaciju Rokfeler i bio državni sekretar SAD tokom vlade Džona F. Kenedija; Džozef E. Džonson (Joseph E. Johnson), (CFR), koji je vodio Karnegi zadužbinu za međunarodni mir (rat!) i bio sekretar Bilderber gmpe u Sjedinjenim Državama; Denis Hili (Denis Healy), (TC, RIIA, Kom 300 i društvo Fabijan), britanski laburistički ministar odbrane od 1964. do 1970. i kancelar državne blagajne od 197479.; i lord Butbi (Lord Boothby), koji je radio zajedno sa Vinstonom Cerčilom na unifikaciji Evrope, kasnije poznatoj kao Evropska Unija. NATO je stvorilo Bratstvo i osmislilo kako da neprimetno evoluira u svetsku armiju tako što će obuhvatati sve više i više zemalja i manipulacijom stvarati „probleme” koji će mu dati priliku da dela iznad svojih prvobitno postavljenih granica. Poslednjih šest generalnih sekretara NATO-a, Džozef Lans, lord Karington, Manfred Voner (Manfred Woener), Vili Klis (Vill Cleaes), Havijer Solana i Džordž Robertson svi su bili pripadnici Bilderberg gmpe. Predsednik Svetske Banke, partner Rotšildovih, Džejms Volfenson (James Wolfensohn), kao i niz njegovih prethodnika, u koje spada i Robert S. Maknamara, bili su članovi Bilderberg gmpe. Isti je slučaj sa prva dva predsednika Svetske trgovinske organizacije, kreacije Bratstva koja nameće teške globe zemljama koje teže da zaštite svoje stanovništvo od nemilosrdnog globalnog finansijskog i trgovinskog
sistema. I Svetska Banka i Svetska trgovinska organizacija, povezane su sa drugim globalnim finansijskim agencijama, kao što je Međunarodni monetarni fond i grupa G7/G8, koje koriste da bi nametnuli svoju volju i politiku zemljama u razvoju, kao i da bi obezbedile da te zemlje kontrolišu međunarodne korporacije koje su odgovorne istom vrhovnom vođstvu. Multilateralni investicioni sporazum (MAI), je još jedna prevara smišljena da dramatično poveća sposobnost međunarodnih korporacija da unište ekonomsku bazu neke zemlje, nameću svoju volju vladama i ostvare ogroman profit izbegavajući takse i zakone poslovanja sa kojima druge kompanije moraju da se suoče. Centralna bankarska mreža povezana je sa Okruglim stolom - Bildelberg operacijom. Izvestan broj direktora Engleske Banke, uključujući ser Gordona Ričardsona, bili su članovi Bilderberg grupe, a isto važi i za druge centralne banke kao što je Banka Federalnih Rezervi u SAD, koju sačinjava kartel privatnih banka kojim se rukovodi iz Evrope, a koji kontroliše ekonomiju Sjedinjenih Država. Trenutni predsedavajući Federalne Banke je Alan Grinsen (CFR, TC, Bil), a on je na tom mestu zamenio Pola A. Vokera (CFR, TC, Bil). Mislim da uviđate o čemu se radi. Svakih par nedelja u SAD i Britaniji mediji spekulišu o tome kakve će izjave dati Grinspen i guverner Engleske Banke ili Bundesbanke o stanju ekonomije u njihovim zemljama. Njihove izjave čine da vrednost akcija na berzi opada ili raste u odnosu na ono što su oni izjavili u datom trenutku. Ako oni, recimo, smanje, ili povećaju interesne stope to može da ima spektakularan efekat na tržište, kao i na živote ljudi. Sta mislite ko kontroliše te ljude i zvanične izjave koje oni iznose? Tačno tako. Jedan moj prijatelj koji naveliko ulaže na tržištu SAD počeo je da proučava investicione šeme vodećih korporacija, banaka i osiguravajaćih društava, u periodu neposredno pošto je pripadnik Bilderberg grupe, Grinspen trebalo da da svoju zvaničnu izjavu. Svaki put on je iznašao da veliki igrači masovno ili prodaju ili kupuju akcije jedne specifične vrste, na tri dana pre nego što Grinspen da svoju izjavu. A zvanične izjave koje je davao Grinspen su baš svakom prilikom imale fundamentalan efekat na baš one akcije ili obveznice koje je Bratstvo kupovalo ili prodavalo. Ako želite da znate šta će se dešavati na berzi, samo posmatrajte ponašanje porodica koje pripadaju Bratstvu i korporacija koje kontrolišu tržišta. Džordž Soroš (George Soros) je bio taj ko je napravio milione napadajući vrednost britanske funte u septembru 1992. godine, što je ljude koštalo neverovatne svote novca, dok je kancelar državne blagajne pokušavao da odbrani nacionalnu valutu. Ko je bio taj kancelar? Norman Lemont (Norman Lamont) ...Bilderberg grupa. Soroš je uradio isto to, sa istim učinkom, sa švedskom valutom. A ko je bio švedski premijer u to vreme? Karl Bildt (Carl Bildt)... Bilderberg grupa. Strah od toga da ostanu sami, izazvan Sorošovim napadom okrenuo je javno mišljenje većine Sveđana u prilog pridruživanja Evropskoj Uniji, što je nešto zbog čega, kako izgleda, danas većina Sveđana gorko žali. Karijere mnogih političara doživele su dramatičan uspon, posle njihovog prisustvovanja sastancima Bilderberg grupe. 1970-tih, karijera britanske političarke, Margaret Tačer, krenula je vrtoglavo da se uspinje pošto je ona počela da prisustvuje sastancima Bilderberg grupe, njen izbor za premijera bio je siguran
posle eksplozije skandala i udaraca koji su srušili vlast Laburističke stranke. Godinu dana kasnije su, u SAD, Džordž Buš i Ronald Regan izabrani u Belu Kuću, odakle su uveli iste ekstremne ekonomske mere kao i Margaret Tačer u Engleskoj, pod imenom Tačerizam. Nije to bio nikakav „Tačerizam”, bilo je to ostvarenje reptilijanskog Programa, dok su kamatne stope dizane tako visoko da je to obogaljilo zemlje trećeg sveta do te mere da su sazrele za ponovnu kolonizaciju putem finansijske kontrole. Godine 1991, do tada slabo poznat guverner Arkanzasa, po imenu Bil Klinton pozvan je od strane Dejvida Rokfelera na sastanak Bilderberg grupe, u Baden-Badenu, Nemačka. Godinu dana kasnije taj čovek, inače potomak krvnih loza Britanije-Crnog plemstva, postao je predsednik SAD. Godine 1993. britanski predstavnik Laburističke partije, Toni Bler, pozvan je na sastank Bilderberg grupe u Grčkoj, a sledeće godine, posle iznenadne smrti dotadašnjeg vođe Laburističke partije, Toni Bler je preuzeo njegovo mesto. Od trenutka kada se to desilo niz skandala i udaraca uništio je kredibilitet konzervativne vlade Džona Mejdžora, čineći sigurnim da Bler bude izabran za premijera, na izborima koje je zakazao za 1. maj 1997. godine. Kada sam držao predavanja po Australiji ja sam predvideo da će Bler biti izabran, kao i da će zakazati izbore za 1. maj, jer je još od davnih vremena to bio veoma važan datum za Vavilonsko Bratstvo. Primeri za to su slavljenje 1. maja u Sovjetskom Savezu (koji ji stvorilo Bratstvo), kao i prvomajski rituali plodnosti. Bavarski iluminati su zvanično oformljeni 1. maja 1776. godine. Toni Bler je bio tako važan čovek Bratstva, da sam ja naprosto znao da će ga dovesti na vlast prvog maja, posebno zbog toga što u Britaniji premijer može da sazove izbore u bilo kom trenutku unutar petogodišnjeg perioda od dolaska na vlast. A šta je Džon Mejdžor uradio? On je najavio izbore za novog premijera za prvi maj, po uputstvima krvnih loza Bratstva čiji je čovek i sam bio. Od prvog trenutka kada su stupiii na vlast Toni Bler i njegov kancelar, i sam član Bilderberg grupe, Džordž Gordon, počeli su u Engleskoj i Evropi da sprovode Program Bratstva predviđen za godine na kraju milenijuma. Ekonomska politika koju je pratio Gordon Braun nije bila ni na koji način različita od politike njegovog prethodnika iz Konzervativne stranke, Keneta Klarka. To nije iznenađujuće budući da je Klark takođe bio član Bilderberg grupe i čak je bio na njenom sastanku u Grčkoj zajedno sa Tonijem Blerom, kao i na još jednom sastanku u Skotskoj, maja 1998. Dakle ništa se naročito nije promenilo za Bratstvo sem što je njihov poslušnik laburista zamenio svog prethodnika konzervativca. Britanija, kao i Amerika, a i praktično svaka druga zemlja na svetu, jeste jednopartijska država, u kojoj ljudi samo misle da su slobodni, jer imaju pravo da glasaju svakih par godina i tako izaberu sledeću marionetu Bratstva koja će voditi njihovu zemlju. U Sjedinjenim Državama, što je stvarno zapanjujuće, glasanje se vrši elektronskim putem, a to uveliko olakšava nameštanje izbora. Toni Bler je odmah postao blizak prijatelj Bila Klintona (CFR, TC, Bil) i oni govore jednim glasom koji pripada Bratstvu. Blerov savetnik i zagovornik u laburističkoj vladi bio je Piter Mendelson (Bil, RIIA), prozvan Princ tame. Slučajno je baš on bio taj koji je 1980-tih promenio simbol Laburističke partije iz crvene zastave u klasični simbol Bratstva kroz vekove... crvenu ružu. Kancelar Kol iz
Nemačke je član Bilderberg grupe, a isto tako su to bili i njegovi prethodnici, Brant i Šmit. Mnogi premijeri i vodeći političari u Holandiji, uključujući i Rada Lubersa (Ruud Lubers), članovi su Bilderberg grupe, a isto je širom cele Evrope, sa ljudima kao što su Karl Bildt i Olaf Palme (Švedska), Ufe Elman-Jenson i Rit Bjergegard (Danska). Žak Santer (Jacques Santer), bivši predsedavajući Evropske Unije je član Bilderberg grupe. On je bio najvažniji glas javnosti u Evropskoj Uniji i vodio je svoju centralizovanu diktaturu sa zapanjujućom arogancijom, koju inicirani u Bratstvo lako i često pokazuju. Njegov naslednik prati isti imidž Bratstva. Evropske kraljevske porodice predstavljaju na sastancima Bilderberg grupe holandske, švedske, španske i britanske kraljevske kuće, ili u stvari, jednu kuću. Lord Mountbaten, princ Filip i princ Carls svi su prisustvovali sastancima Bilderberg grupe.
MIROČUVARI Kada organizacije Bratstva koriste neku reč oni uvek misle sasvim suprotno od onoga što ona znači. Karnegi zadužbina za međunarodni mir manipuliše ratovima, a „demokratski frontovi” širom sveta uvode diktaturu. Može biti isti slučaj sa „miročuvarima” i „mirovnim pregovaračima”. Henri Kisindžer (Henry Kissinger) ide po svetu govoreći o „miru”, a kada on napusti neku zemlju često se desi da izbiju razni konflikti i stvori se pravi pakao. Nije da je on loš pregovarač, on samo radi svoj posao za pleme krvnih loza-Bratstvo. Njegova kompanija, Kisindžer i Saradnici (Kissinger Associates) (čiji je direktor osnivač lord Karington-RIIA, Bil, TC) bila je naveliko umešana u započinjanje rata u Bosni, rata koji je ubrzao eventualni nastanak globalne armije pod kontrolom NATO-a. To je tema koja se konstantno ponavlja. Započnete rat a zatim pregovarajte o „miru” koji će odgovarati napredovanju Programa Bratstva. U početku konflikta u Bosni status quo su održavale mirovne trupe UN. Ali razotkriveno je, baš kako je planirano, da su one neefikasne i dok su jezive slike blještale sa televizijskih ekrana svake večeri, čuo se globalni povik: „Nešto mora biti učinjeno, to tako ne može da se nastavi, šta ćete uraditi povodom toga.” To „nešto” koje je ponuđeno kao „rešenje” od strane istih onih ljudi koji su i isplanirali taj rat, bilo je dovođenje 60.000 vojnika svetske NATO armije, što je bila najveća multinacionalna sila sakupljena još od vremena Drugog svetskog rata. U takvim uslovima Okrugli sto može da se postara da pogodni ljudi budu izabrani na određene pozicije. Prvi mirovni pregovarač, koga je naimenovala EU za Bosnu bio je, o da jeste, lord Karington, predsedavajući Bilderberg grupe, predsednik Kraljevskog instituta međunarodnih poslova, član Trilateralne komisije i jedan od ljudi iz Komiteta 300. Njega je u Bosni zamenio lord Dejvid Oven (Lord David Owen), (Bil, TC) i Karl Bildt (Bil), bivši švedski premijer. Kada njihovi pregovori nisu dali nikakve rezultate, došao je „nezavisni” pregovarač, Džimi Karter (Jimmy Carter), prvi predsednik Trilateralne komisije u SAD i član CFR. Povik „Učinite nešto” postao je još glasniji dok su se strahote u Bosni nastavljale, a tada je nastupio Ričard Holbruk (Richard Holbrooke), (CFR, TC, Bil), mirovni izaslanik Bila Klintona koji je ugovorio
Dejtonski sporazum, koji je uveo NATO trupe u Bosnu. Holbruk je bio odgovoran državnom sekretaru, Vorenu Kristoferu (Warren Christopher), (CFR, TC) i ministru odbrane, Vilijamu Periju (William Perry), (Bil). Oni su pak podnosili izveštaje predsedniku, Bilu Klintonu (CFR, TC, Bil), koji je sledio naređenja Dejvida Rokfelera i Henrija Kisindžera, vodećih ljudi CFR-a, TC-ja, Bil-a i RIIA. Prvi vojni vođa NATO armije u Bosni bio je admiral Leiton Smit (Admiral Leighton Smith), (CFR), a civilni deo operacije je kontrolisao Karl Bildt (Bil). O da, američki ambasador u Jugoslaviji bio je Voren Cimerman (Warren Zimmerman), (CFR). štaviše, finansijer Džordž Soroš (Bil), je imao niz dobrotvornih, to jest od plaćanja taksi izuzetih „fondacija” širom bivše Jugoslavije, pre i tokom rata. Samo slučajnost, nemate se za šta brinuti. To je samo jedan primer tehnika i organizacija korišćenih da se promeni svet stvaranjem ratova, pa zatim odlučivanjem šta će uslediti kao njihova posledica. Neka od imena ljudi koji stoje iza Bilderberg grupe, kao i jedne šire mreže, su veoma poznata, Rotšildovi, Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer i lord Karington. Ja sam dosta pisao o porodici Rotšild, ali je važno znati i o trojici ostalih. Oni nisu Ijudi sa samog vrha piramide Bratstva, ali oni su na samom vrhu njenog operativnog nivoa. • Dejvid Rokfeler (CFR, TC, Bil, RIIA, Kom 300) Rokfelerovi (ranije zvani Rockenfelder) su postali najmoćnija porodica u Sjedinjenim Državama uz pomoć novca Rotšildovih kao, bez sumnje, i putem drugih izvora. U manipulaciji Sjedinjenim Državama i svetom učestvuju mnogi Rokfelerovi, bio to J. D. Rokfeler, Nelson Rokfeler, Vintrop Rokfeler, Lorens Rokfeler ili najozloglašeniji od njih tokom druge polovine XX veka, Dejvid Rokfeler (David Rockefeller). On je bio predsedavajući Veća spoljnih odnosa od 1946. do 1953., a stvorio je Trilateralnu komisiju pod vođstvom Henrija Kisindžera (CFR, TC, Bil, RIIA, Kom 300) i Zbignjeva Brzezinskog (Zbigniew Brzezinski), (CFR, TC, Bil). Brzezinski je bio profesor na Kolumbija univerzitetu koji, inače, finansira Bratstvo i napisao je knjigu „Između dva doba: američka uloga u tehnotronskoj eri”, koja je odražavala viziju sveta kakvu ima Bratstvo. On je bio savetnik za nacionalnu sigurnost Džimiju Karteru, čoveku koga je Dejvid Rokfeler izabrao 1976. da bude prvi predsednik Trilateralne komisije u SAD. Dejvid Rokfeler je čovek koji stoji iza uspona svih predsednika, jer on kontroliše novac, medije i politiku kako bi osigurao da mu uvek budu odgovorna oba predsednička kandidata na izborima. To je važilo i za Džordža Buša i Bila Klintona 1992. godine, kao i za Boba Dola i Bila Klintona 1996. Ako kontrolišete novac, medije i partijsku mašineriju, možete da u Belu Kuću postavite koga god želite, a možete ih se i otarasiti još dok su na mestu predsednika ako to odgovara vašim planovima i vremenskom rasporedu željenih događaja. To je razlog iz koga oni koji iskreno predstavljaju interes naroda nikada ne dopiru do visokih političkih položaja. Ali nije to samo u Sjedinjenim Državama tako. Dejvid Rokfeler je bio bankar i gospodar iza scene Rusije i Soyjetskog Saveza, savetnik i nalogodavac ljudi kao što su bili Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin. Gorbačov, čistokrvni reptilijanac, korišćen je od strane Rokfelera i Kisindžera da sruši Sovjetski Savez i da dozvoli zemljama, koje
su mu nekada pripadale, da počnu proces integracije u Evropsku Uniju i NATO. Jeljcin je govorio na sastancima Trilateralne komisije pre nego što je postao predsednik Rusije. Naći ćete ruku Dejvida Rokfelera svuda. A gde god da on ode širi se zadah korupcije, manipulacije i genocida. Sto me podseća na još nekog ... • Henri Kisindžer (CFR, TC, Bil, RIIA, Kom 300) Henri Kisindžer je postao svetski slavan posle 1968. godine, kao državni sekretar i savetnik za nacionalnu sigurnost predsednika Ričarda Niksona, i on je jedini čovek u istoriji SAD koji je bio na oba ova položaja u isto vreme. Ali Kisindžerovo služenje ciljevima Vavilonskog Bratstva datira dugo pre tog perioda i nastavlja se do danas. Kisindžer je rođen 1923. i odrastao je kao Jevrejin u doba Hitlerove vladavine. Ali ako je Kisindžer stvarno bio „Jevrejin” kako je mogao da učestvuje u projektu Pejperklip, operaciji britansko-američke obaveštajne službe, kojom je omogućeno izopačenim naučnicima koji su vršili eksperimente na ljudskom umu, kao što je bio Jozef Mengele, da pobegnu iz Nemačke na kraju rata, da bi nastavili svoj posao u Sjedinjenim Državama i Južnoj Americi? Zato što njega nije ni najmanje briga za Jevreje, eto zašto. Oni su za njega samo stoka, kao i svaka druga rasa, izuzev njegove sopstvene, reptilijanske. Kisindžer je satanista, ubica dece, ekspert za kontrolu uma i masovni ubica. U Ameriku je stigao tokom 1938. a kasnije postao naturalizovani američki državljanin. Kisindžer za koga neki istraživači tvrde da je bio i ruski agent koga je regrutovao KGB, bio je čovek koji je stajao iza svih predsednika SAD, još od Niksonovog doba, iako zvanično nije bio umešan u njihov izbor i rad. On je taj koji je organizovao Votergejt skandal kojim je Nikson uklonjen sa vlasti i na predsedničko mesto doveden Džerald Ford (CFR, Bil), a Nelson Rokfeler, Kisindžerov stari drug i mentor postao je tako potpredsednik. Kontaktirao me je naučnik koji je morao da radi za Bratstvo protiv svoje volje i on kaže da je jednom prilikom kada je bio pozvan na sastanak u Belu Kuću tokom Bušovog mandata (1988-1992) bio zapanjen kada je u Ovalnoj kancelariji video Henrija Kisindžera koji je odlučivao o događajima dok je Buš samo klimao glavom, iako po znanju američke javnosti Kisindžer tada nije imao nikakvu zvaničnu funkciju u vladi. Njegova politika se uvek sastojala i sastoji se od toga da pogrešno prikazuje i interpretira stvari obema stranama u nekom konflliktu, time potpaljujući rat. Pa ipak on je 1973. dobio Nobelovu nagradu za mir zato što je zaustavio Jom kipurski rat, koji je na prvom mestu on u stvari i započeo. Kada Kisindžer i Karington dođu u vašu zemlju, vreme je da odete na odmor negde daleko, jer, obično, čim oni odu nastaje pakao. Samo pitajte ljude iz Burundija, Ruande... Kada je Džordž Buš došao na vlast naimenovao je dvojicu Kisindžerovih saradnika za svoju vladu. Brent Skovkroft postao je direktor Veća nacionalne sigurnosti, a Lorens Iglberger je došao na mesto podsekretara u Stejt Dipartmentu. Kao što sam već rekao komapanija Kisindžer i Saradnici stajala je iza rata u Bosni, a prvi mirovni pregovarač, koga je naimenovala EU bio je lord Karington, osnivački direktor kompanije Kisindžer i Saradnici. Ta kompanija je isto tako odigrala odsudnu ulogu u Zalivskom ratu, potpomažući navodno Sadama
Huseina i organizujući kupovinu oružja, preko svoje podružnice Fijata, giganta u industriji automobila koga poseduje Đovani Anjeli, pripadnik Crnog plemstva i član Bilderberg grupe. O tome je u novinama „Spotlight”, novembra 1992. izašao članak u kome se citiraju reči Carlsa Berleta, bivšeg sudskog istraživača: „ Berletkaže da su mnogi inkriminirajući dokazi sakupljeni o preduzeću H. Kisindžera. Ali Kisindžer izgleda da ima neku vrstu specijalnog imuniteta. Nije mi jasno kako on to postiže, ali on sada u Vašingtonu ima isto toliko moći kao i kada je bio Niksonov neprikosnoveni administrator strane politike. Kisindžer biva plaćen, a drugi snose krivicu. On neće biti uhvaćen sve dok kongres ne skupi snage da sprovede potpunu istragu o njemu” Kisindžer dela na najvišim nivoima Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, Bilderberg grupe, Trilateralne komisije, CFR, i Kluba Rim, a on je član i velike masonske lože Alpina, u Svajcarskoj, koja je upravljala ozloglašenom italijanskom terorističkom ložom, poznatom pod imenom P2. Svet neće biti siguran dok ovaj čovek hoda po njemu. Još jedna od njegovih „specijalnosti” je genocid u zemljama trećeg sveta, kako bi se dramatično smanjio broj onih koji nisu belci, kao i da se smire oni pripadnici bele rase koji su smatrani robom niže vrednosti. Taj program se sprovodi manipulacijama koje uključuju nametanje gladi, bolesti (uključujući tu i one stvorene u laboratorijama), ratova, sterilizacije i „kontrole populacije”. Detaljnije o tome u knjizi ,J istina će te osloboditi”. •
• Lord Karington (RIIA, TC, Bil, Kom 300) Piter Rupert Karington vodi poreklo iz porodice bankara i ekstremno je blizak saradnik Henrija Kisindžera. Njih dvojica su Raja i Vlaja globalne manipulacije. Karington je bio u odboru Hambros Banke, koja je bila, tokom skandala u Italiji, povezana sa ozloglašenom italijanskom masonskom ložom P2 i Mišelom Sindonom. Elitna masonska loža P2, kojom je upravljao Musolinijev fašista, Lucio Đeli, bila je sila koja je stajala iza terorista zvanih Crvene brigade, tokom 1970-tih godina, koji su postavili razarajuću bombu na železničkoj stanici u Bolonji i ubili vodećeg političara Alda Mora, pošto je on odbio Kisindžerova naređenja da promeni svoju politiku. Loža P2 i Mišel Sindona (koji je bio povezan sa Hambros Bankom i Karingtonom), bili su takođe umešani u kontrolu Vatikanske Banke. Još jedna od njihovih žrtava je mason iz italijanske P2 lože i bankar, Roberto Kalvi, koji se obesio ispod londonskog mosta Blekfrijar, 1982. godine, pošto je skandal u vezi Hambros Banke izašao u javnost. Karingtonovi drugi poslovni interesi uključivali su neka nama već poznata imena, Rio Tinto Cink, Berklis Banku, Kedburi Sveps, Britiš Metal, aukcijsku kuću Kristis i direktorsko mesto u australijskoj Novozelandskoj Banci. U svojoj knjizi „Engleski Rotšildovi”, Ričard Dejvis (Richard Davis) izveštava da je Lajonel Rotšild bio čest posetilac u Karingtonovoj kući, u Vajtholu. Te dve porodice su u srodstvu od 1878. godine, putem braka petog Erla Rosberija (Erl Rosebery) sa Hanom Rotšild, kćerkom Majera Rotšilda. Tokom venačanja nju je u ruke mladoženje „predao” premijer
Dizraeli. Dakle Karington pripada britanskoj reptilijanskoj krvnoj lozi Rotšildovih. On ima savršeno poreklo i stavove za nekog ko radi kao manipulator za Bratstvo i njemu su dodeljivani mnogi zadaci koje je spretno obavljao. On je bio britanski ministar stranih poslova koji je osigurao da britanska moć u nekadašnjoj Rodeziji bude preneta sa bele manjine i bele vlade Jana Smita, na crnog diktatora, Roberta Mugabea, čime su se stvari za tamošnje stanovnike samo pogoršale, baš kako je i bilo planirano. Karington je morao da podnese ostavku na mesto ministra inos- tranih poslova, zbog „grešaka” koje je napravio, a koje su dovele do Foklandskog rata, godine 1982. Mislili biste da će takav čovek biti držan podaleko od vojnih zbivanja posle svega toga, ali ne, od 1984. do 1988. on je bio generalni sekretar NATO-a, a 1991. godine postao je predsedavajući Bilderberg gmpe. Dok je bio na tom mestu, izabran je da bude prvi „mirovni” pregovarač tokom rata u Bosni.
KONTROLA MEDIJA Imena kao što su Rotšild, Rokfeler, Kisindžer i Karington pojavljuju se u upravnim telima i „savetodavnim” odborima globalnih medijskih korporacija i to nije nikakvo iznenađenje. Da bi kontrolisali ljudsko društvo preko umova i emocija jednostavno treba samo da imate kontrolu nad medijima. Bez toga to bi bilo nemoguće postići. To je učinjeno jednostavnim jer velika većina svetskih novinara, uključujući tu i takozvana „slavna imena žurnalizma” u svakoj zemlji, su ili agenti koji rade za Bratstvo (tu spada manjina), ili ne znaju razliku između svoje stražnjice i glave kada se radi o razumevanju onoga što se u svetu dešava. Ja sam bio novinar i video sam obe strane u onome što se naziva industrijom komunikacija i tu se najčešće radi o tome da slepci (novinari) vode druge slepce (njihove čitaoce ili gledaoce). Moje novinarsko iskustvo mi je jasno pokazalo koliko neverovatno malo moždanih vijuga je potrebno da bi se radio taj posao. Svakoga dana na televizijskim kanalima širom sveta novinari i korespodenti daju svoje tumačenje zvanične verzije događaja o kome izveštavaju. „Izvori iz Bele Kuće kažu ovo..., premijer kaže ono..., FBI kaže opet nešto drugo...”. Za sve vreme dok sam radio kao novinar ne mogu se setiti ni jedne jedine konverzacije iz novinarske sobe koja se nije zasnivala na nekom tumačenju zvanične verzije života iz sveta. Većina novinara nisu manipulanti, oni su samo neverovatno loše informisani i užasno arogantni. Oni jednostavno veruju da će znati ako se išta značajno dešava naprosto zato što su „novinari”. Istina je da su prečesto oni ti koji nešto poslednji saznaju. Jedan novinar BBC-ja zadužen za intervjue sasvim ozbiljno mi je rekao da ne treba da budemo ništa zabrinutiji u vezi toga pripada li neko masonima nego lokalnom teniskom klubu. Ne šalim se. Ja sam mnogim novinarima ispričao priču o tome šta se oko nas stvarno dešava, a oni su ili odbacili te informacije bez ikakvog ramišljanja i pregledanja dokaza, ili su sve to ismevali, opet ni ne pogledavši dokaze. Kada sam 1997. u Los Anđelesu sreo jednog „novinara”, mislim da se zvao Tejlor, koji je radio za „The Observer” i ispričao mu o pedofilnim aktivnostima Džordža Buša, ponudivši da mu omogućim kontakt sa nekim od osoba koje je Buš zlostavljao, on je otišao i napisao članak u kome me
napadao, iznevši čak i to da su moje oči izgledale kao podlivene krvlju tokom našeg razgovora. To i ne bi bilo čudno posle besprekidne predavačke turneje po Australiji, Novom Zelandu i Sjedinjenim Državama, koja je trajala dva meseca, ali ono što me zapanjilo je kako bilo ko može pisati o tome u kakvom su stanju bile nečije oči kada mu je ponuđena, kako je sam rekao „priča veka”. Zato što je taj neko pravi stereotip novinara, eto zašto. Sličnu priču i kontakte ponudio sam novinarima britanskog ,,Sunday” žurnala, ali oni nisu želeli ni da je čuju. Postoji jedna izreka koja kaže ,,Ne možeš da podmitiš velikog britanskog novinara, ali imajući u vidu šta će on i bez mita uraditi, za tim nema ni potrebe”. Naravno da postoje zaslužni i časni novinari, koji su izuzeci od pravila, ali oni su veoma retki, a samo ih zapitajte šta se dešava kad pokušaju da napišu priču onakvu kakva stvarno jeste. Novinari igraju uz zvaničnu melodiju i prenose je svojim čitaocima. Oni su samo poslušnici koji obavljaju sitan posao za one na višem rangu u medijima. Na samom vrhu nalaze se bankari koji daju sredstva da bi se kupile medijske korporacije. Bankari takođe kontrolišu mrežu najvažnijih industrija i preduzeća, a takođe novinske kuće, televizijske i radio stanice, koje ne mogu da opstanu bez prihoda koje im, putem reklama, donose ti ljudi. Pretnja da će neka reklamna kampanja biti zaustavljena dovela je do toga da mnogi istiniti ekspoze bude sasečen u korenu. Ispod bankara i industrijalaca u medijskoj piramidi, nalaze se medijski „baroni”, kao što su Murdokovi (Murdock), Blekovi (Black), O’Rejlijevi (0’Reilly) i Pakerovi (Packer). Oni su na začelju kolone finansijera i onih koji plaćaju reklame i oni su ti koji imenuju urednike da bi osigurali da se ista politika iz dana u dan sprovodi u novinama kao i na televizij i radiju. Urednik imenuje novinare, a oni moraju da prate istu liniju koja je nametnuta uredniku. Novinar odgovara uredniku, urednik vlasniku a vlasnik odgovara bankama i korporacijama - što znači Bratstvu. To je ono što mi nazivamo „vestima”. Mi smo navedeni da povemjemo da veliki egocentrični medijski baroni, kao Murdok, Ted Tarner i Peker ne vole jedni druge. Možda je to i istina, a možda samo dimna zavesa, nije u stvari ni važno. Ko god od njih vodi neku korporaciju, u njoj preovladava ista politika, tako da Bratstvo nije uopšte briga koja od njihovih marioneta poseduje neke novine ili televiziju jer će politika koja njemu odgovara u svakom slučaju biti sprovedena. Kada neko sa strane hoće da osnuje svoju televizijsku ili novinsku kuću koja bi saopštavala javnosti istinu, ne može da nađe sponzore za reklame ili da dobije sredstva, ili se cena njihovih akcija na berzi namerno podriva, putem nezamislivih suma novca kojima banke, korporacije i osiguravajuća dmštva u službi Bratstva svakodnevno barataju. Tako dolazi do nasilnog peuzimanja takvih, za Bratstvo nepoželjnih, medijskih kuća. Tri televizijske stanice u Sjedinjenim Državama, CBS, ABC i NBC kontrolišu članovi mreže Okruglog stola, a isto je slučaj i sa novinama „VVashington post”, „Los Angeles Times”, ,,New York Times”, „Wall Street Journal” i još mnogim, mnogim drugim. Isto to važi i za medije u dmgim zemljama.
Dve od manje poznatih grupa koje se pitaju kada se radi o kontroli medija su Holindžer Ink (Holinger Inc) i novinski magazin „Independent”. Holindžer poseduje 68% novinskih magazina u Kanadi i više od 250 novinskih kuća širom sveta, uključujući tu i američke novine „The Jerusalem Post” i „Telegraf” u Londonu. Kompanija Holindžer je paravan britanske obaveštajne službe. Tokom poslednjeg svetskog rata jedan elitni odsek britanske obaveštajne službe, zvan Izvršioci specijalnih operacija, formirao je organizaciju zvanu Ratne Zalihe Ltd (War Supplies Ltd ), pod vođstvom dva britanska agenta, Džordža Montegjua Bleka i Edvarda Planketa Tejlora. Tejlor je bio taj koji je kasnije napisao bankarske zakone za Bahame i Kajmanska ostrva. Posle rata ta kompanija britanske obaveštajne službe nastavila je da radi pod imenom Argus Korporacija, a u skorije vreme ponovo je promenila svoje ime u Holindžer. Danas je vodi Konrad Blek, sin britanskog špijuna Džordža Montegju Bleka koji je bio jedan od onih koji su je u početku i osnovali. Konrad Blek je član unutrašnjeg kruga Bilderberg grupe. U savetodavnom odboru Holindžera su Henri Kisindžer, lord Karington i Edmund de Rotšild! Novinski kartel „Independent Newspapers” poseduje irski milijarder i bivši igrač ragbija, Toni O’Rajli. U njega spadaju novinski magazini u Irskoj, Britaniji, Francuskoj, Portugalu, Meksiku, Južnoj Africi i Novom Zelandu. Južnoafrički predsednik Nelson Mendela proveo je Božić 1993. u O’Rajlijevoj vikendici u Nasau na Bahamima, a ubrzo posle toga ovaj Irac je kupio Argus grupu, najveći novinski lanac u Južnoj Africi./*4/ O’Rajli je kupio 60% Argus grupe, 43% novina koje se izdaju u Britaniji, 55% australijskih novinskih magazina, 25% novina irske štampe i 44% Vilsona i Hortona, najveće novinske grupe na Novom Zelandu./*5/ On takođe poseduje dobar deo kablovske televizije u Irskoj, kao i radio i televizijskih kuća u Australiji i Novom Zelandu. Henri Kisindžer (Bil, CFR, TC, RIIA, Kom 300), Margaret Tačer (Bil), Valeri Žiskar d’Esten (Bil), Robert Mugabe, svi spadaju u O’Rajlijeve prijatelje. Jedan od njegovih najbližih prijatelja u Irskoj je bivši premijer, Geret Ficdžerald (Bil, TC). /*6/ O’Rajlijevo prijateljstvo sa diktatorom Zimbabvea, Robertom Mugabeom, počelo je dok je on još uvek bio predsedavajući Hejnza./*7/ 1992. godine Mugabe se pridružio O’Rajliju u njegovoj vili u Irskoj, gde su ova dvojica posvećenika koje su školovali jezuiti proslavila veliku misu u srednjevekovnoj privatnoj kapeli, sagrađenoj oko jednog krstaškog (templarskog) groba./*8/ O’Rajli i njegovi poslovni saradnici su od tada kupili 60% akcija u novinskom lancu „Associated Newspapers” iz Zimbabvea (ANZ), sa namerom da pokrenu nove dnevne novine na engleskom jeziku. /*9/
PROGRAM (BRATSVA) DANAS Kontrola i manipulacija koje se sprovode u medijima i drugim institucijama koje utiču na ljudsko razmišljanje i percepciju ne služe samo da se dostigne moć sama po sebi, za to postoji mnogo veći razlog. Program se odnosi na kompletno preuzimanje planete od strane reptilijanaca, a da niko nije ni shvatio da se to desilo. Oni su na dobrom putu da to ostvare ukoliko se čovečanstvo ne probudi. Osnovna struktura za to zasnovana je na svetskoj vladi koja će donositi sve glavne
veka.
odluke na svetu (vidi sliku 27). To bi omogućilo kontrolu nad svetskom centralnom bankom, valutom (naravno elektronskom) i armijom. Sve to biće podržavano od strane mikročipovane populacije povezane sa globalnim kompjuterom. Ta jedinstvena struktura zasnivaće se na tri superdržave - Evropskoj Uniji, Američkoj Uniji i Pacifičkoj Uniji (Azija, Daleki Istok i Australija). Mogla bi takođe postojati i četvrta, Afrička Unija. Ovaj bastion moći bi uveo diktatum nad trenutnim nacionalnim državama, za koje se planira da budu slomljene na regione kako bi se onemogućio bilo kakav ujedinjeni odgovor, to jest suprotstavljanje strukturi koju sam opisao. Jednostavno to bi bila globalna fašistička diktatura, a mi smo joj se veoma približili ukoliko ne dođe do revolucije u razmišljanju kod velike mase ljudi. Mreža koju sam ukratko opisao u ovom poglavlju omogućava da se taj Program ostvaruje u sve većoj meri, jer postoje agenti Bratstva koji rade unutar svih političkih i ekonomskih grupa potrebnih da se on sprovede. Što se više globalnih problema može kreirati, veća će biti potražnja za globalnim rešenjem - centralizovanom kontrolom. Sledeća faza „unije” superdržava je već daleko odmakla.
„UNIJE” SUPERDRŽAVA Evropska Unija sa svojom centralnom bankom i jedinstvenom valutom evoluirala je iz oblasti slobodne trgovine, zvane Evropski komitet ili Zajedničko
tržište. Nije bilo pomena o formiranju superdržava kada smo se pridružili EU, ali to je uvek bio deo Programa koji je ostvarivan pomeranjem ka cilju korak po korak, dok je malo njih zaista shvatalo gde ti koraci vode. U slučaju da je Adolf Hitler dobio rat, on je za Evropu imao spreman ekonomski plan zvani „Europaische Wirtscrap = Gemeinschat”. A to u prevodu znači Evropska ekonomska zajednica! Hitler je izgubio rat, barem tako izgleda, ali smo mi svejedno dobili istu politiku, jednostavno zato što je ona bila deo Programa. Ako ukratko opišem kako je EU bila osmišljena i pomenem Ijude i organizacije koje su iza toga stajale, videćete delanje skrivenih ruku i biti svesniji istih taktika koje se koriste da se isto to postigne na Američkom kontinentu, u Pacifičkom regionu i Africi. Ujedinjene države Evrope pod centralizovanom kontrolom bile su cilj viteza templara još u dvanaestom i trinaestom veku, a pod različitim imenima ta ista sila je postigla svoj cilj putem masona, Bilderberg grupe i drugih. Treba naznačiti da je Bilderberg grupa od posebnog značaja za stvaranje sadašnje superdržave. Ljudi koji su bili odgovorani za formiranje Evropske ekonomske zajednice u ime Bratstva, bili su Žan Mone (Jean Monne) pripadnik Kom 300, grof Ričard N. Koudenhov-Kalergi (Count Richard N. Coudenhove - Kalergi) pripadnik Kom 300 iz Austrije i Džozef Ritinger (Joseph Retinger) pripadnik Kom 300 i poljski „socijalista” koji je pomogao princu Bernardu da stvori Bilderberg grupu. Mone, sin francuskog trgovca rakijom otišao je prvo u Kanadu 1980, a zatim u Ameriku gde je postao poverenik predsednika i premijera, uključujući tu i F. D. Ruzvelta, a njegovi uticajni prijatelji su mu omogućili sklapanje unosnog ugovora da prenosi robu iz Kanade u Francusku tokom Prvog svetskog rata. Kada se rat završio on je naimenovan za člana Udruženog vrhovnog ekonomskog veća i postao je predsednik grupe formi- rane oko lorda Milnera (Okrugli sto, RIIA, Kom 300) i pukovnika Mendelhausa (Okrugli sto, CFR, Kom 300), koja je pripremala Versajski ugovor i kreirala Ligu naroda. Mone je bio izabran za prvog zamenika generalnog sekretara Lige naroda. On se dakle nalazio na savršenom mestu da bude marioneta preko koje će druge sile izmanipulisati postojanje EEZ. Grof Ričard N. Houdenhov-Kalergi napisao je 1923. knjigu u kojoj poziva na stvaranje ujedinjenih naroda Evrope. Grofova knjiga je nosila naziv „Pan Evropa” i on je stvarno uspeo da formira Panevropsku uniju, koja je imala svoje ogranke preko celog kontinenta, a koju su podržavali vodeći političari i anglo-američki establišment, uključujući pukovnika M. Hausa i Herberta Huvera (Herbert Hoover). U svojoj autobiografiji grof je napisao: „ Na početku 1924. primilismo poziv od barona Luisa de Rotšilda; jedan od njegovih prijatelja Maks Varburg (inače Hitlerov bankar) iz Hamburga čitao je moju knjigu i želeo je da nas upozna. Na moje veliko iznenadenje (kako da nel), Varburg nam je spontano (kako da ne!) ponudio 60.000zlatnih maraka kako bipokrio troškovepokreta u njegoveprve trigodinepostojanja... Maks Varburg, koji je bio jedan od najistaknutijih ijedan od najmurdrijih Ijudisa kojima sam imao prilike da kontaktiram, imao je princip da finansira takve pokrete. On je ostao iskreno zainteresovan za pokret Pan Evrope celog svog života. 1925. Maks Varburg je organizovao putovanje u SADkako bi me upoznao sa PoJom Varburgom i Bernardom Baruhom. ”/*l 0/
Evropska zajednica, sada Unija je još jedna od tvorevina Bratstva u kojoj učestvuju sva nama već poznata imena. Između ostalih Vinston Čerčil (Kom 300) podržavo je nastanak evropske superdržave i 1930. godine za američki „The Saturay Evening Post” napisao je članak pod nazivom „Ujedinjene države Evrope”. Par godina kasnije odigrao je svoju ulogu u dogovaranju rata koji je doveo do kreiranja baš te sturkture. Kongres SAD doneo je sedam rezolucija o političkoj uniji Evrope, a u jednoj od njih je stajalo: „Stvaranje ujedinjene Evrope mora se smatrati kao suštinski važan korak u pravcu stvaranja ujedinjenog sveta” (svetske vlade). Žan Mone je takođe upravljao komitetom za Sjedinjene države Evrope koji je imao isti cilj. Od stvaranja EEZ bilo je postepeno planirano da dođe do nastanka centralizovane fašističke države, kako je ona oduvek i zamišljana. Dvoje ljudi koji se dive Moneu su Meri i Serž Bromberger i oni su izneli nacrt tog plana u knjizi „Žan Mone i Ujedinjene države Evrope”: Vremenom, kako se mislilo, došlo bi do toga da nadnacionalni autoriteti, koje bi nadgledalo Evropsko veće ministara u Briselu i Skupština iz Strazbura, administriraju svim aktivnostima kontinenta. Doći će dan kada će pojedinačne vlade biti primorane da priznaju da je sjedinjena Evropa potvrdena činjenica, a oni neće imati reč u establišmentu o principima na kojima je ona formirana. Sve što će oni imati da urade biće da spoje sve sada autonomne institucije u jedinstvenu federalnu administraciju i da tada proglase nastanak Sjedinjenih država Evrope. ”/*ll/ Tačno tu se mi sada nalazimo. Opet imamo strukturu koju čini nekolicina u centru koja diktira sveobuhvatni plan, dok u svakoj zemlji međusobno povezane mreže manipulišu svojim narodima i vladama upravljajući ih tako da prate generalni Program. Dva premijera Britanije pre, za vreme i posle našeg ulaska u EZ bili su laburista Harold Vilson (Bil) i konzervativac Edvard Hejt (Bil, TC). Obojica su bili bliski saradnici lorda Viktora Rotšilda, a Hejt je postavio Rotšilda za šefa njegovog „političkog ogranka” između 1970. i 1974. u doba kada je bio engleski premijer. U tom periodu, 1972. godine Hejt je potpisao Rimski sporazum koji je uvukao Britaniju u evropsku paukovu mrežu Bratstva. Na ceremoniji potpisivanja tog sporazuma pored Hejta sedeo je njegov ministar inostranih poslova Alek Daglas Hjum (lord Houm), predsedavajući Bilderberg grupe i pripadnik jedne drevne škotske krvne loze. Cela ta stvar predstavljala je manipulaciju velikih razmera. „Opoziciona” Laburistička partija u doba kada smo ušli u Evropu pod Haroldom Vilsonom (Bil), među svojim vodećim ljudima imala je Roja Dženkinsa (Bil, TC, RIIA), koji će kasnije postati predsednik Evropske komisije, Džejmsa Kalahana (Bil, RIIA) i Denisa Hejlija (Bil, TC, Kom 300), predsednika Internacionalnog monetarnog fonda, Interim komiteta i člana veća Kraljevskog instituta međunarodnih poslova. Hejli je prisustvovao prvom sastanku Bilderberg grupe, 1954. godine, a kasnije je sastancima te grupe prisustvovao češće od bilo kog drugog političara. Dobri stari Denis, čovek iz naroda. Izvinite, šta rekoste? U isto to vreme vođe treće, Liberalne (danas Liberal-Demokratske) partije
bili su Džo Grimond (Jo Grimond), (Bil), i Džeremi Torp (Jeremy Thorpe), autor knjige „Evropa: Razlog ulaska u nju”. Sva četvorica, Hejt, Dženkins i Hejli su išli na isti, Oksfordski univerzitet. Činjenica je da je Oksford uvek bio veliki centar Bratstva za regrutovanje, zajedno sa Kembridžom, iz koga su izašli mnogi manipulatori sledećih generacija, to naravno, mora da je čista slučajnost. Hejt, reptilijanac do te mere da je mogao da menja oblik, manipulisao je uvođenjem Britanije u EZ tokom 1960-ih godina i složio se sa političkom unijom Evrope i Britanije u aprilu 1962. Pre nego što će uvesti Britaniju u Evropsku zajednicu Hejt je prisustvovao sastanku u Parizu, na kome je sa francuskim predsednikom Žoržom Pompiduom (George Pompidou), (Bil), čovekom koji je nakada radio za Gaja Rotšilda, pregovarao o uslovima ulaska Britanije u EZ. Daglas Hard (Duglas Hurd) bio je britanski sekretar inostranih poslova koji je potpisao fašistički sporazum iz Mastrihta, februara 1992. godine, koji je Evropsku zajednicu pretvorio u Evropsku Uniju, superdržavu. Hard je bio politički sekretar Teda Hejta između 1970. i 1974. godine, u vreme kada je Hejt bio na mestu premijera združujući Britaniju sa Evropom. Hard je takođe bio državni sekretar lordu Karingtonu u doba Foklandskog rata i on je bio taj ko je preporučio da se Henriju Kisindžeru da „počasna” viteška titula. Počev od tog vremena političke figure kao što su: konzervativac Ted Hejt (Bil, TC), Kenet Klark (Bil), lord Džefri Houv (Bil, Com 300), laburista Toni Bler (Bil), Gordon Braun (Bil, TC) i liberalno- demokratske vođe, Dejvid Stil (Bil, TC) i Pedi Ešdaun (Bil) gurale su i borile su se za sve veću eroziju prava da Britanija odlučuje sama za sebe, kao i za zamenu dotadašnje slobode za ulazak u centralizovanu, birokratsku Evropsku Uniju. Toni Bler je očevidno napunio svoj tim pregovarača sa EU ljudima koji su navijali da se Velika Britanija pridruži jedinstvenoj centalizovanoj banci sa jedinstvenom valutom. Među pregovaračima bio je i Piter Mendelson, prozvan „Princ tame”. U vreme dok ovo pišem tri glavne britanske političke partije predvode Toni Bler, Vilijem Heig i Pedi Ešdaun. Nas varaju, a oni inicirani u Bratstvo na višim nivoima u bankama i velikim korporacijama kod Ijudi izazivaju strah da bi ih naterali da poveruju da će doći do ekonomskog kolapsa ukoliko se ne pridruže EU, sa njenom centralizovanom bankom i jedinstvenom valutom. Norveška je odbila da uđe u EU i doživela je veliki ekonomski prosperitet, između ostalog i putem izvoza u zemlje EU! Ono što sam opisao da će zadesiti Evropu, planirano je i za Američki kontinent, Pacifički region i Afriku. Za buduću Američku Uniju je planirano da evoluira iz NAFTA, Severno Američkog Sporazuma o Slobodnoj Trgovini, a Pacifička Unija bi trebalo da se razvije iz APEC, Azijsko Pacifičke Ekonomske Korporacije, „oblasti slobodne trgovine” koja je formirana 1994. posle velike kampanje stipendiste Roudsa i australijskog premijera Boba Houka. NAFTA sporazum je dogovoren između Džordža Buša (CFR, TC, društvo Kostiju i Lobanje), pedofila i predsednika SAD i Brajana Malrunija (Brian Mulroney), silovatelja umno kontrolisanih žena-robova, koji je bio premijer Kanade. O njihovim aktivnostima više ću govoriti u nekom od kasnijih poglavlja ove knjige. Kada je potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, augusta 12. 1992, Buš je rekao da je želeo da se NAFTA
proteže od vrha Severne Amerike do kraja Južne Amerike. Njegov „oponent” Bil Klinton ovako je govorio na skupu lidera iz cele Amerike u decembru 1994: „ Istorija je dala američkom narodu šansu da izgradi zajednicu nacija, posvećenu slobodi i obećanju prosperiteta... Rano tokom sledećeg veka (ja želim da vidim)... veliku trgovačku zonu odAljaske do Argentine. ” Drugi delovi Programa podrazumevaju mikročipovanje globalne populacije; kompletnu kontrolu nad snabdevanjem energijom; destrukciju alrenativnih metoda lečenja koje razotkrivaju zvaničnu medicinu kao prevaru; i globalni vojni zakon. Ja ću pred kraj knjige pisati više o ovoj temi. Jednopartijska država i Program za jednu svetsku vladu kotrlja se sve bliže ka svom ostvarenju, a ja sam ovde samo ukratko predstavio ljude, organizacije i događaje koji će voditi ka tome, jer su oni do najsitnijih detalja već opisani u mojoj knjizi „ I istina će te osloboditi”.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Formula iluminata (llluminati Formula)- str. 7 Anthoni C. Sutton, „Vol strit i Hitlerov uspon” (Blumfildel Books, Engleska 1976), str. 39 i „Trilateralizam”, „Trilateralna komisija” i „Plan elite za upravljanje svetom” (Holy Sklar, Boston, SAD 1980), - str. 182 Citirano u „ Hijerarhiji konspiracije: priča o Komitetu 300”, - str. 15 Fintan O’Toole, „Istraga o Toniju 0 Rajliju” (Granata), - str. 72 Ibid. - str. 66-62 Ibid. - str. 47 Ibid. - str. 58 „Private Eye” magazin, broj 956, petak 7. august 1998, - str. 6 Ibid. Citat Eustache Mullins u „Svetski poredak, naši tajni vladari” (Ezra Pound institut civilizacije, SAD 1984), str. 248 Merry i Serge Bromberger „Žan Mone i Ujedinjene države Evrope” (Ovard McCann izdavači, Njujork, 1969), str. 123
ČETRNAESTO POGLAVUE
Pod uticajem edno od najmoćnijih oružja u ratu Bratstva protiv čovečanstva tokom proteklih hiljada godina, bile su droge koje izazivaju zavisnost i promenu stanja svesti. U antičkim školama misterija, droge su naveliko korišćene da stimulišu dmga stanja svesti i da se manipuliše percepcijom stvarnosti. Opijum, od koga se pravi i heroin, jeste najstariji poznati narkotik. U Sumerskim tablicama našle su se reference o njegovom korišćenju, a one datiraju unazad možda čak i 6.000 godina. /*1/ Sumeri su ga nazivali „biljkom zadovoljstva” /*2/ On se takođe spominje u Egiptu i Grčkoj u periodu između 1.500 i 1.000 godina p.n.e. Cvet opijuma, maka, bio je do te mere deo Grčke i njene kulture da su ga čak predstavljali na svom zlatnom novcu. /*3/ Tragovi halucinogenih droga nađeni su u grobovima južnoameričkih Indijanaca, koji datiraju unazad 4.500 godina, a širom drevnog sveta mogu biti pronađeni podaci o korišćenju droga. Hoamoa i soma, sveta pića zoroastranaca i Hindusa mogla su lako biti Amanita Muscari, pečurka koja pri konzumaciji menja stanje svesti, kako to neki veruju. /*4/ Hemikalije iz te pečurke prelaze u urin skoro uopšte ne izgubivši na snazi, a hinduistički tekstovi govore o svetom piću od urina, kao o izvoru prosvetljenja i uvida. Asteci su koristili halucinogena svojstva Psilocybe Mexicana pečurki u svojim religioznim obredima, samu tu pečurku nazivali su „Božje meso”, /*5/Već ranije sam pomenuo kako su hebrejski sveštenici upotrebljavali pečurke, koje su cenili toliko da su one bile inspiracija za dizajn njihovih pokrivala za glavu. Reptilijansko-arijevski sveštenici iz Vavilona bili su visoko obučeni u manipulisanju narodom putem korišćenja droga, a ta praksa se nastavila kroz mrežu tajnih društava koja od njih vodi poreklo. Rozenkrojceri su proširili upotrebu droga koje menjaju svest, a saracensko tajno društvo Asasina je verovatno i dobilo ime zbog načina na koji su njegove vode koristile drogu da umno kontrolišu svoje ozloglašene ratnike-ubice. Više nego igde drugde, droge su tokom istorije bile korišćene od strane Vavilonskog Bratstva, da unište društvene zajednice, tako da oni lako mogu da preuzmu kontrolu nad njima. To je tačno ono što se na svetskom nivou odvija danas. Ali ta politika nije nova. Samo su se srazmere u kojima se ona koristi promenile. Opijum su kao oružije najslavnije koristili „Britanci” (to jest Vavilonsko Bratstvo sa bazom u Londonu) u takozvanom Opijumskom ratu protiv Kine,
J
godine 1840. i 1858. Kineski napori da zaustave ulazak opijuma u svoju zemlju bili su zaustavljeni korišćenjem sile koju je imala Britanska Imperija. Sekretar inostranih poslova kraljice Viktorije, kao i njen premijer tokom opijumskih ratova, bio je lord Palmerston, veliki patrijarh ili majstor masonske lože Velikog Orjenta i član Komiteta 300. Palmerston je u stvari bio iz porodice Templ i njegova titula datira iz 1723. godine, kada je Henri Templ postao baron Templ od Mount Templa, u Irskoj i vikont Palmerston iz Palmerstona u Dablinu, dakle irski visoki plemić. Njegovo porodično ime, Templ, vodi poreklo od viteza Templa-templara. Titula je preneta njegovom unuku, koji se takođe zvao Henri, čoveku koji je bio član donjeg doma britanskog parlamenta tokom 40 godina i koji poseduje sliku Davida Tenijea (David Teniers), zvanu ,,Sv Anrtonije i Sv Pavle”, punu svete geometrije i simbolike, koja je bila povezana sa kodiranim rukopisima i misterijom RenTSatoa. U to vreme Templ je živeo u Ramsiju, Hempšir, kasnijem domu lorda Mountbatena. Porodica Mountbaten je sa kućom kupila i pomenutu sliku. Drugi sin lorda Palmerstona, Henru Džon Templ (Henry John Templ) postao je legendarni britanski premijer, ministar stranih poslova i prodavac droge u ime Britanske Krune u Kini. On je ženidbom sa sestrom lorda Melburna, koji je bio premijer na početku vladavine kraljice Viktorije, ušao među englesku aristokratiju, a kasnije je postao voda Liberalne stranke, poznate i kao Venecijanska stranka i nadgledao britanske vojne trupe tokom Krimskog rata i tokom Opijumskih ratova protiv Kine. Ušao je u niži dom parlamenta po prvi put kao član parlamenta u Njuportu, na ostrvu Vajgt (VVight), čije se ime pojavljuje prečesto za jedno malo, naizgled obično ostrvo pored južne obale Engleske. Kraljica Viktorija i princ Albert daii su da im se sazida kuća, Ozborn Haus, na baš tom ostrvu, a to je mesto na kome je Kraljica provodila veći deo svog vremena pošto je njen muž, Albert, preminuo. Kasnije će lord Mountbaten biti guverner ostrva. Ostrvo Vajgt je značajan satanistički centar, a u isto vreme to je jedno od najlepših mesta za odmor i posetu. Još jedan od gradova Bratstva je Edinburg, u Škotskoj, koji se nalazi u neposrednoj blizini Roslin kapele Sinklerovih. Palmerston je u Dablinu proveo tri godine, stanujući sa filozofom, profesorom Dugaldom Stjuartom (Dugald Stewart), a Edinburški univerzitet je bio zajednička veza između članova Lunarnog društva i Carlsa Darvina. Izabranik Bratstva, Toni Bler, britanski premi- jer koji je primio tu dužnost 1. maja 1997, odrastao je u Edinburgu i išao u tamoš- nju privatnu školu, Fets. Njegov otac bio je predavač na Edinburškom univerzitetu. Sredstvo za trgovinu opijumom iz Kine, kao i sa drugih mesta, bila je Istočno Indijska Kompanija, grupa škotskih trgovaca i masona koji su bili udruženi sa vitezima Sv. Jovana od Jerusalima (Malteškim vitezima u svojoj katoličkoj verziji) i družbom Isusovom, jezuitima. Isti istraživači koji to govore, tvrde da su pravi up- ravljači Istočno Indijske Kompanije bile bankarske porodice iz severne Italije, Crno plemstvo, ali do tada one su se već naselile u Londonu. Strategija koju su Britanci koristili u Kini postala je obrazac za invaziju-putem-stvaranja-zavisnosti-od-droge, koja se od tada koristi. Oni su finansirali masovnu zavisnost od opijuma sve dok Kinesko dmštvo i njegova vitalnost nisu sasvim uništeni. Britanska vlada korstila je mrežu terorističkih organizacija i pripadnike organizovanog kriminala, kao što su
trijade, Hong Kongško društvo i asasine da vode posao sa drogom u njeno ime. Ta tajna društva, koja bezobzirno uklanjaju svakog ko im smeta, naročito svoje sopstvene ljude ukoliko slepo ne izvršavaju naređenja, samo su delovi tkanja iste globaine mreže koja se spaja sa masonima. Ona su, opet, samo različite maske na jednom istom licu. Trgovina drogom je bila, i još uvek je, organizovana od strane daleko istočnih masonskih loža. Velika loža Engleske (čije je trenutni veliki majstor Kraljičin rođak, vojvoda od Kenta) ustanovila je lože u Kini, u Amoju, Kantonu, Fušovu, Suatou, Šifu, Činkjangu, Njučangu, Tongšanu, Veij-Hai-Veju, dve u Tientsinu, tri u Šangaju i pet u Hong Kongu. /*6/ Kada su kineski vladari pokušali da zaustave protok opijuma, Britanci su iskoristili svoju vojnu i mornaričku silu da ih poraze. „Mirovni” ugovor potpisan posle tog konflikta dao je Britaniji garantovano pravo da poveća protok opijuma po želji, da joj se isplati kompenzacija za opijum koji su konfiskovali kineski vladari; i da ima suverenitet nad strateškim važnim lukama i priobalnim ostrvima, a na taj način je Hong Kong sasvim potpao pod britansku vlast. On je korišćen kao centar daleko istočne trgovine drogom, a to je i danas njegova glavna uloga, iako je vraćen Kini. Većina transakcija koje uključuju novac i zlato na hong kongškom tržištu, predstavlja samo pranje prljavog novca, dobijenog prodajom droge. Ugovor iz Nankinga 1842. godine dao je Britaniji kontrolu nad Hong Kongom, plus oko 15 miliona funti u srebru. Napisao ga je mason i kolonijalni ministar Edvard Balver-Lytton (Edward Bulwer-Lytton), pripadnik Kom 300, čije će pisanje inspirisati Hitlera, naciste i mistike kao što je bila Madam Blavacki. Balver-Liton je pisao o Vril sili (sili zmije) koja se nalazi u krvi „podzemnih nadljudi”. Sin Balvera-Litona bio je vicekralj Indije na vrhuncu trgovine opijumom između Indije i Kine. U knjizi „Brodski prevoznici opijuma”, Bazil Labok (Basil Lubook) imenuje vlasnike britanskih brodova koji su bili korišćeni za prevoz opijuma preko Istično Indijske Kompanije; Žardajn Metson (Jardine Matheson) iz škotske porodice Kesvik, koja je preplavljena satanistima, Dent i Co; Pibus Bros (Pybus Bros), Rasel i Co; Kama Bros (Cama Bros); vojvodkinja Atola; erl od Balkarija; kralj Džordž IV (ranije princ regent); markiz od Kamdena i ledi Malvil. Predak Ledi Malvil (Lady Malville), Džordž je pozdravio dobrodošlicom stupanje Viljema od Oranža na britanski presto i zbog svojih zasluga pri tome proglašen je lordom čuvarom državnog pečata. Kesvik i Matson bili su članovi Komiteta 300. Druge anglo-američke porodice uključene u trgovinu drogom bili su Saterlendovi (Sutherlands), Beringsovi (Barings) i Limanovi (Lehmans), rođaci Rotšildovih. Saterlendovi, jedni od najvećih trgovaca pamukom i opijumom na severu Amerike, bili su rođaci Matsona, a bankarska porodica Beringovih osnovala je Ostrvsku i Orijentalnu Parnu Navigacionu Kompaniju (slavnu britansku parobrodsku kompaniju P & O), da bi prevozila opijum. Porodice Britanskih reptilijanskih krvnih loza radile su u saradnji sa svojim američkim rodacima da bi proširile trogovinu drogom, kao što to i danas čine. Porodica Rasel (Russel) koja pripada krvnim lozama stekla je svoje ogromno bogatstvo putem trgovine opijumom u XIX veku, preko sindikata zvanog Rasel i Kompanija. Njegov posao je bio da uzme opijum iz Turske i ilegalno ga transportuje u Kinu. Njihovi jedini pravi rival bio je sindikat Perkinsovih (Perkins),
čija je baza bila u Bostonu, koji je ženidbenim vezama bio povezan sa dmgim britanskim robovlasničkim porodicama u Americi. Raselovi su vremenom kupili sindikat Perkinsovih i postali trgovci opijumom na veliko u Sjedinjenim Državama, rame uz rame sa drugim britanskim reptilijanskim porodicama, kao što su Kulidž (Coolidge) i Delano (Kom 300), koje su dale po jednog američkog predsednika. Sef Rasela i Co u Kantonu, u vreme dok se svo to trgovanje drogom odvijalo bio je Voren Delano Junior, deda predsednika Frenkilna Delano Ruzvelta, koji potiče od jedne aristokratske francuske krvne loze. Godine 1986. štampana je istorija trgovine drogom u Americi u izveštaju „Američke vesti i svet” u kome se kaže: „Delano je izjednačio svoju trgovinu opijumom sa prodajom alkohola - a oboje su bili vrlo unosni i predstavljali su kamen temeljac njegovog porodičnog biznisa”. /*7/ Baš je prikladno što je Frenklin Delano Ruzvelt genetski povezan sa Džordžom Bušem, koji i dalje održava staru tradiciju, baveći se prodajom droge na visokom nivou. Drugi partneri Rasela bili su Džin Kliv Grin (John Cleve Green), koji je nešto od svog bogatstva stečenog na opijumu uložio u finansiranje univerziteta Prinston; Ejbiel Abot Lou (Abiel Abbot Low), koji je svoj opijumski novac iskoristio da finansira izgradnju Kolumbija univerziteta; i Džozef Kulidž (Joseph Coolidge), čiji je sin Abraham Kari Kulidž oformio operaciju za trgovinu narkoticima, zvanu „United Fruit Company”. Rasel je zajedno sa Taftovima osnovao Drištvo lobanje i kostiju, a crna zastava sa lobanjom i prekrštenim kostima bila je zastava njegove korporacije koja se vijorila na brodovima Rasel Trust kompanije. Ta ista zastava nalazila se i na brodovima koji su pripadali floti viteza templara. Još jedna američka veza sa trgovinom opijumom bio je mason, Džon Džejkob Astor (John Jacob Astor), osnivač dinastije Astor, koja je kasnije imala akcije u Istočno Indijskoj Kompaniji. /*8/ Filadelfija i Boston, u kojima se nalazi baza Severne jurisdikcije masonske lože Skotskog obreda, su bili (a i dalje su) jedni od glavnih centara trgovine drogom. Potomak Astora, Valdorf Astor (Waldorf Astor), vlasnik hotela Valdorf Astorija u Njujorku, bio je mason visokog stepena, koji je postao predsedavajući Kraljevskog instituta međunarodnih poslova u Londonu (RIIA), po završetku Drugog svetskog rata. /*9/ RIIA, je u velikoj meri umešana u koordinaciju svetske trgovine narkoticima (za dalje informacije o tome pogledajte knjigu „Dope Inc”, navedenu u bibliografiji). Posle drugog Opijumskog rata, koji se završio 1860. godine, britanske trgovačke banke i trgovinske kompanije osnovale su Hong Kong i Šangaj Korporaciju, kao centralnu banku za industriju narkoticima na Dalekom Istoku. Po nalazima svih istraživača sa čijim radom sam ja bio upoznat, ta banka, sa svojim globalnim vezama, i dan danas je finansijski centar svetske industrije narkotika. /*10/ Banka Hong Konga i Šangaja danas se naziva HSBC Holdings, od kada je Kini vraćen Hong Kong, a HSBC poseduje jednu od britanskih banaka, Midlend Banku, čije je ime kasnije zamenio sopstvenim. Svuda u svetu možete videti logo sa crvenim i belim trouglovima koji koristi HSBC, veoma dovitljiv kartel Bratstva. Nugan Hend Banka (sa bazom u Sidneju, Australija) je još jedna operacija CIA/Mosada, koju vode Frensis Nugan (Francis Nugan) i Majkl Hend (Michael Hand), zelena beretka i pukovnik armije SAD koji radi za CIA. Hend je bio u čestom kontaktu sa Džordžom Bušom pošto je ovaj izabran za potpredsednika
SAD, kako tvrdi operativac CIA, Trenton Parker. /*11/ Ljudi koji vode tu banku, kao admiral F, Jejts, general Edvin F. Blek, Džordž Feris operativac obaveštajne službe, Barni Hougton agent obaveštajne službe mornarice SAD, Tomas Klajns direktor treninga u tajnoj službi CIA, Valter MekDonald, bivši zamenik direktora u odeljenju za ekonomska istraživanja CIA, general Roj Menor i Vilijam Kolbi bivši direktor CIA, nisu baš oni od kojih bi ste očekivali da se bave bankarstvom. /*12/ To je samo još jedna operacija trgovine narkoticima. Direktor Nugan Hend Banke, Donald Bejsli (Donald Bazley) bio je takođe predsednik Gradske Nacionalne Banke Majamija, koja je davala sredstva paravanu Mosada, Ligi protiv kleveta (Anti- Defamation League). /*13/ Istraga australijske vlade otkrila je da milioni dolara Nugan Hend Banke nemaju nikakvo pokriće i da se ona koristi kao operacija za pranje novca zarađenog na drogi. Takođe postoje i dokazi o tome da je CIA , koristila ovu banku da finansira političke kampanje protiv političara u mnogim zemljama, uključujući tu i Australiju, kako bi osigurala da glasači glasaju za njihovog kandidata. Da, mi još uvek ovde govorimo o takozvanom „slobodnom” svetu. Industrija zlata i dijamanata, kojom dominiraju Rotšildovi i Openhajmerovi, putem kompanija kao što je De Bers, takođe se koristi za pranje novca dobijenog od trgovine narkoticima. Novcem se kupuju zlato ili dijamanti iz ovih kompanija, a zatim se oni ponovo prodaju da bi se dobio „čist novac”. Mreža međusobno povezanih anglo-američkih porodica u sklopu manipulacija Bratstva, koja je odgovorna za planiranje i započinjanje ratova i ekonomskih kolapsa tokom generacija, takođe stoji i iza svetske trgovine narkoticima, koja bi trebalo da je ilegalna. Neka od najpoznatijih imena, trgovačkih banki i kompanija širom sveta stiču veći deo svog bogatstva putem prodaje droge i stvaranjem bolesti zavisnosti kod mladih. To su iste one porodice i kompanije koje su nekada bile odgovorne za trgovinu afričkim robljem i loše plaćenim radnicima koje su dobavljali iz Kine. Nekada su kineze kidnapovali i odvodili u Ameriku da služe kao posluga. Američka prohibicija bila je samo sredstvo da se stvori široka mreža organizovanog kriminala u SAD. Tada izgrađena struktura savršeno je poslužila, kao što je i bilo nameravano, za trgovinu drogom, kada se vreme prohibicije završilo. Prohibicija je bila još jedna prevara koju je sprovelo Brastvo, a koja je korišćena za ostvarenje njihovih dugoročnih planova. Slučajno, prohibicija je omogućila i da Džozef Kenedi, otac predsednika SAD, J. F. Kenedija zaradi velike svote novca. Knjiga profesora Alfreda MekKoja (Alfred McCoy) „Heroinska politika na jugoistoku Azije”, već je postala klasika, a osavremenjeno izdanje iz 1991. godine „Heroinska politika - saučesništvo CIA u globalnoj trgovini drogom”, govori o tome kako su helikopteri CIA u Vijetnamu prenosili drogu sa polja do distributivnih centara, onda kada je američka javnost mislila da su oni tamo da bi se borili protiv komunizma. On opisuje kako je Pepsi Kolina fabrika korišćena za trgovinu drogom i kako su mediji potisnuli tu informaciju. 58.000 hiljada Amerikanaca i sam Bog zna koliko Vijetnamaca poginulo je tokom tog ratnog sukoba, a ništa bolje ne opisuje nedostatak poštovanja koje Brastvo ima prema Ijudskom životu, nego to što je droga švercovana u Sjedinjene Države upakovana u plastične vreće i sakrivena unutar tela mrtvih vojnika koja su donošena kući da budu sahranjena.
/*14/ Tela u kojima je bila droga bila su obeležena tajnim šiframa, koje su omogućavale da ona u kojima se droga nalazila budu identifikovana pri dolasku u vazdušnu bazu Vest Koust, a naročito u vojnu bazu Travis u Kaliforniji. Tada bi droga bila izvađena iz tela poginulih vojnika i postajala je dostupna mladim Amerikancima. Heroin je derivat opijuma od koga se takođe proizvodi i morfijum, čije ime je inspirisano imenom grčkog boga snova Morfeusa. Heroin je stvoren u Bajer laboratorijama 1898, dodavanjem različitih sastojaka molekulu morfijuma. To je opijat koji stvara najveću zavisnost, ali je on reklamiran od strane Bajera kao: „Jedan herojski lek bez adiktivnog potencijala morfijuma”. Naziv heroin dolazi od reči „herojski”, a njegovi tvorci su zaista bili heroji za Bratstvo kada se uzme u obzir njegov potencijal da izazove nezapamćeni jad i bedu. Danas je trgovina heroinom na Dalekom Istoku i dalje organizovana od strane masona preko njihovih agenata, trijada. Oni su mafija Dalekog Istoka, a sve više postaju i deo zapadnog sveta, kao što je to slučaj u Vankuveru Kanada. Daću vam još jedan primer kako se igra ta igra. Kineski vladar pre Kineske revolucije bio je Čan Kaj Sek, član jednog ranijeg oblika trijada. „Komunistički” vođa koga je smenio na vlasti Mao Ce Tung, mason lože Velikog Orijenta!/*15/ On je dozvolio da se britanski zakup Hon-Konga nastavi, (naravno da jeste, budući da je radio za Bratstvo), a posao prodaje droge se nastavio kao i obično. Do godine 1983. komunistička Kina je imala devet miliona ari zemlje zasađenih makom (opijumom) i na tome leže osnovi kineske ekonomije isto kao što je to slučaj sa ekonomijom Zapada./*16/ Bez trgovine drogom svetska ekonomija bi kolapsirala, jer je do te mere postala zavisna od zarade stvorene uništavanjem ljudskih života. Trijade organizuju proizvodnju heroina u takozvanom Zlatnom trouglu. Trgovinu kokainom iz Južne Amerike vode isti ljudi putem agencija koje su u njihovoj službi kao što je recimo CIA. Kokain dolazi iz lišća biljke koke, a sve do 1903. korišćen je u piću zvanom Koka-Kola po čemu je ono i dobilo ime. Ja detaljnije govorim o ulozi koju CIA ima u mreži trgovine kokainom i o Kolumbijskom kartelu u knjizi „I istina će te osloboditi”. Kod trgovine drogom ne radi se samo o ogromnim količinama novca koje ona donosi, iako je to veoma važno budući da potpomaže Program, ona je takođe osmišljena tako da razori postojeća društva kao i da spreči mlade da iskažu svoje prave vrednosti i potencijale. Kada su ljudi navučeni na drogu i samo o njoj misle oni za ostvarenje velikog Programa Bratstva ne predstavljaju nikakav problem. Nasilje i kriminal uvek prate trgovinu drogom. To Bratstvu pmža fantastičnu priliku da ponudi „rešenje” ovog problema - više moći koju će dobiti policija i dalju eroziju ljudske slobode. Jednom sam video anketu u časopisu „Los Angeles Times” u kojoj je nekih 84% ispitanika izjavilo da bi se odreklo svojih osnovnih prava na slobodu, ako bi znali da će to pomoći u ratu protiv droge. Problem-reakcija- rešenje. Mnoge od mreža koje se navodno bore protiv droge su duboko kommpirane i korišćene kao sredstvo za prikrivenu distribuciju narkotika. Džordž Buš je, recimo, vodio više bitaka protiv droge nego bilo koji drugi američki političar, a ipak on je jedan od najvećih kraljeva droge u Severnoj Americi. Između ostalog treba spomenuti da se krvne loze pored svih ostalih poslova ekskluzivno
bave i prodajom narkotika. Jedan moj prijatelj mi je rekao da poznaje čoveka kome je ponudeno da radi kao prenosioc droge, za jednu vladinu službu SAD. On je tu ponudu odbio, ali je pitao zašto su baš njega izabrali za taj posao. Odgovor je bio: „Znamo od koje krvne loze potičeš”. Jedan od kodova za prepoznavanje, koje je taj čovek otkrio, bio je da imate ruku isečenu preko dlana. Ako vas ikada uhvate - pokažite vlastima tako isečenu ruku, i oni će vas pustiti. Agencije i društva za borbu protiv droge, kontrolišu karteli narkotika i ako ikada čujete za neko veliko hapšenje prodavaca droge obično se radi o tome da Bratstvo eliminiše konkurenciju. Teško je naći dilera drogom? Kako je onda moguće da bilo koja mlađa osoba koja se prvi put nađe u bilo kom velikom gradu pronade istog za manje od sat vremena? Ako uzimate teške droge ili razmišljate da započnete sa time, setite se ovoga: Vi se na taj način ne bunite protiv sistema, nego vršite emocionalno, spiritualno, a na kraju i fizičko samoubistvo, a pored toga radite tačno ono što ljudi koji kontrološu ovaj svet i žele da učinite. Izbor je vaš, ali se barem potrudite da razumete igru pre nego što u nju uđete. Postoji samo jedan pobednik kada počnete da petljate sa drogom, a to nikada niste vi.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
„Bludnica i zver” - str. 15 Ibid. Ibid. Ibid. - str. 11 Ibid. - str. 13 Ibid. - str. 31 „Vesti iz Sjedinjenih Država i izveštaj o svetu”, august 14. 1986. „Bludnica i zver” - str. 23 Ibid. „Državni organizovani kriminal, predsednička adresa” Vulliam J. Schambliss napisao Ameručkom kriminološkom društvu, 1988. Rodney Stitch „Otkrivanje prevare Americi” (Diablo Western Press, Alamo, CA, USA, 1994) - str 355 Ibid. - str. 355 Michael Collins Piper „Poslednji sud, karika koja nedostaje u ubistvu predsednika JFK” (The Wolf Press, Washington DC, 1995.) - str. 92 „Otkrivanje prevare Americi” - str 295 „Bludnica i zver” - str. 35 Ibid. - str. 36
PETNAESTO POGLAVUE
Satanina deca rnomagijski rituali koje nazivamo satanističkim jesu moderan izraz obreda žrtvovanja ljudi i drugih rituala drevnog Vavilona, kao i civilizacija Sumera, Feničana, Egipćana, Kananita i naroda Akadije, u koje se Bratstvo infiltriralo, kao što je učinilo i na mnogim drugim mestima širom sveta. Bio je to tokom cele istorije jedan besprekidan niz istih rituala, istim božanstvima, a to je ostalo od fundamentalne važnosti članovima Bratstva i u današnje vreme. Način na koji koristim izraz satanizam nema nikakve veze sa hrišćanskom verzijom Satane ili Sotone. Taj termin koristim samo da bih opisao sistem u kome se primenjuje ritualna žrtva i mučenje što, ma kako zapanjujuće to nekima izgledalo, predstavlja uobičajenu praksu širom današnjeg sveta. Satanizam je samo jedno od imena za odavanje poštovanja i obožavanje visoko destruktivne, negativne sile, kojoj su davana mnoga imena tokom vekova: Nimrod, Bal, Moloh ili Moleh, Set, Đavo, Lucifer i još mnoga druga. Satanizam izopačuje sve pozitivno, na isti način na koji su nacisti uzeli jedan pozitivan simbol Sunca, svastiku i izokrenuli je da bi imala negativno značenje. To je razlog iz koga je u satanizmu pentagram izokrenut i razlog za korišćenje crne boje da se time simbolički predstavi tama, odakle potiče i naziv za satanističku crnu misu. Ali oni (satanisti) takođe izokreću simbolizam bele boje i ona tako postaje moćna negativna boja za njih. Satanističke mreže, pod imenima njihovih mnogobrojnih božanstava, stvorilo je Vavilonsko Bratstvo da bi služile njegovim potrebama. Već smo ranije videli da podaci o Posmatračima i njihovom potomstvu sa ljudskim ženama, Nefilimima, sadrže naznake o tome kako su se oni bavili ispijanjem krvi. Bratstvo zna da krv sadrži energiju koja nosi životnu silu. Ispijanje menstrualne krvi uvek je bilo jedna od osobina reptilijanskih krvnih loza, jer je njima potrebna krv da bi živeli u našoj dimenziji. Menstrualna krv bila je poznata pod nazivom zvezdana vatra, ženska lunarna esencija. Zenskim menstrualnim ciklusom upravljaju mesečeve mene i zato ta krv sadrži tu vrstu energije. Njeni sastojci bi trebalo da obezbede dugovečnost. U Indiji je takva krv i energija koju ona nosi nazivana soma, a u Grčkoj bila je to ambrozija, kako predlažu neki od istraživača. Za nju se govorilo da je nektar bogova, a i bila je nektar reptilijanskih bogova, koji su genetski uslovljeni da piju krv. „Gralski” pehar ili posuda takođe simbolizuje matericu i ispijanje menstrualne krvi, kao što je i simbol same reptilijanske
C
„kraljevske” krvne loze. Menstrualna krv je obezbeđivana eliti reptilijanske „kraljevske” loze od strane sveštenica devica i odatle potiče izraz „skerletna žena”, ili, kod starih Grka, „sveta žena”. Izvorna grčka reč za to „hierodulai”, vremenom je prevedena na engleski kao „harlot”, a na nemački kao „hores”, što je poreklo današnje engleske reči ,,whore” u značenju kurva. Sama reč ritual vuče svoje poreklo od te prakse (ritu = crvenilo), kao i reči „rite” (obred) i ,,red” (crveno). Menstrualna krv je jedan od razloga iz kojih je crvena boja toliko značajna satanistima, a ona predstavlja delom i razlog iz koga je zlatna boja stalno korišćena od strane „kraljevskih” krvnih loza. Zlato je nazivano metalom bogova, ali za Anunnaki-je iz Sumerskih tablica, menstrualna krv je mogla da predstavlja „zlato bogova”, ili je to mogla biti vrsta monoatomskog zlata. Reptilijanci i njihovi genetski mešanci piju krv, jer tim putem konzumiraju životnu silu osobe, a i zato što oni moraju da je piju da bi egzistirali u našoj dimenziju u ljudskom obliku. Cesto se dešava da promene oblik u reptilijanski dok piju ljudsku krv ili jedu Ijudsko meso, rekli su mi oni koji su videli kako se to događa. Ispijanje krvi je u njihovim genima i elitna visoka sveštenica ili „Majka Boginja” u njihovoj hijerarhiji, koja je obavljala rituale za pripadnike Bratstva na najvišim nivoima, rekla mi je da bez Ijudske krvi reptilijanci ne mogu da zadrže ljudski oblik u ovoj dimenziji. Njeno ime sada je Arizona Vajlder (Arizona Wilder), a pravo ime joj je bilo Dženifer En Grin (Jennifer Ann Green). Interesantno je da ona kaže da reptiljjanci slede arijevsku rasu širom univerzuma, jer je krv bele rase od naročite važnosti za njih zbog nekog razloga, a da zauzmu genetsku liniju plavokosih, plavookih belaca želeli su više nego u slučaju drugih rasa. Reptilijanci su pratili belu rasu na Mars, kaže ona, a zatim su sa njima došli i na Zemlju. Daleko je od nemogućeg da je marsovsko-reptilijanski dolazak na našu planetu u većem broju mnogo skorijeg datuma nego što većina istraživača te teme pretpostavlja. Jedan program koji se desio pre samo par hiljada godina u kome je došlo do međusobnog ukrštanja i razmnožavanja između reptilijanskih Anunnaki-ja i krvnih loza belih Marsovaca, koji su se prethodno već ukrštali sa reptilijancima na Marsu, proizveo bi vrlo visok nivo reptilijanskog genetskog materijala u tim jedinkama. Ovo je vrlo značajno iz razloga koje sam spominjao ranije. Izgleda da je njima potrebna određena količina reptilijanskih gena da bi mogli da menjaju oblik iz Ijudskog u reptilijanski i obrnuto. Ali kada se to ukrštanje desilo mnogo je manje važno nego sama činjenica da se ono desilo. Satanizam se bazira na manipulaciji energijama i svešću. Duboko bolesni rituali koje satanisti koriste stvaraju jedno energetsko polje, vibracionu frekvenciju, koja spaja svest učesnika rituala sa reptilijanskom i drugim oblicima svesti iz niže četvrte dimenzije. To je dimenzionalna zona poznata većem broju ljudi i kao niža astralna dimenzija, koja rezonira u skladu sa frekvencijom emocija koje imaju niske vibracione nivoe, kao što su strah, krivica, mržnja i tako dalje. Kada se ritual fokusira na ove emocije, kao što je slučaj kod satanizma, stvara se snažna veza sa nižom četvrtom dimenzijom, što znači sa reptilijancima. Oni su neki od „demona” koje su ti rituali napravljeni da prizivaju, još pre par hiljada godina, kada je cela ta tužna priča započela. Tada se dešava većina zaposedanja i reptilijanci preuzimaju
fizičko telo iniciranih tokom takvih obreda. Vodeći satanisti su čistokrvni reptilijanci maskirani u ljudska obličja. Ovi rituali se po pravilu dešavaju na vrtložnim tačkama zemljine magnetne energetske rešetke i zato užas, strah i mržnja koje oni stvaraju ulaze u globalnu energetsku rešetku i utiču na zemljino magnetno polje. Oblici misli koji sadrže tako visok nivo zlonamernosti spuštaju vibracionu frekvenciju i utiču na ljudske misli i emocije. Idite na mesto gde se satanistički rituali održavaju i sami ćete osetiti zlobu i strah u atmosferi. Ono što mi nazivamo „atmosferom” je u stvari vibraciono polje na koje utiču ljudski misaoni oblici. Zbog toga mi govorimo o atmosferi koja je svetla, srećna i ispunjena ljubavlju, ili o mračnoj atmosferi ispunjenoj zlim slutnjama. Što je bliže, u vibracionom smislu, zemljino magnetno polje nižoj četvrtoj dimenziji, reptilijanci imaju veću moć nad ovim svetom i onima koji ga nastanjuju. Satanizam ne čine samo bolest i perverzija, iako i toga ima, ipak je glavni razlog za njegovo postojanje, sa tačke gledišta Bratstva, kontrola zemljinog magnetnog polja; da se poštuju reptilijanski gospodari i da se stupa u vezu sa njima; da se ispija životna sila onih koji su ritualno žrtvovani; i da se obezbedi energija reptilijancima koji se izgleda hrane ljudskim emocijama, naročito strahom. Ljudske žrtve satanističkih rituala su bukvalno baš to, žrtve prinete „bogovima”, reptilijancima, i one se prinose već hiljadama godina. Masovne Ijudske žrtve koje su prinosili Asteci, u Centralnoj Americi, kao i mnogi drugi narodi, služile su da obezbede hranu za fizički prisutne reptilijance i njihove mešance, koji su jeli tela ljudi i pili krv žrtvovanih, kao i da se obezbedi hrana fizički neprisutnim reptilijancima iz niže četvrte dimenzije. Fil Šnajder, graditelj podzemnih baza u SAD, ispričao je piscu i istraživaču Aleksu Kristoferu, da bi deca, koja su se tu nalazila, bivala pojedena od strane reptilijanaca, kada ne bi mogla više da rade kao robovi u podzemnim bazama. Oni više vole mlađu decu jer ona nisu zagađena kao odrasli. Teško je to prihvatiti zar ne? Siguran sam da vaš mozak u ovom trenutku viče „gluposti”, jer ko bi još želeo da se suoči sa jednom ovakvom istinom? Ali ako to ne učinimo, kako će ti užasi ikada biti zaustavljeni? Satanistički rituali se po pravilu odvijaju noću jer je tada magnetno polje najstabilnije. Tokom dana naelektrisane čestice solarnog vetra prouzrokuju turbulencije u magnetnom polju Zemlje i tako čine međudimenzionalno povezivanje težim. Magnetno polje je najstabilije tokom potpunih pomračenja Sunca, a to je bilo vreme kada su drevni narodi održavali svoje najvažnije ritualne ceremonije da bi kontaktirali i manifestovali entitete iz drugih dimenzija. Plemenski šamani znaju to vrlo dobro. Satanistički rituali i prinošenje ljudskih žrtvi, naročito kada su žrtvovana deca, izvode se u današnje vreme naveliko i u njih su umešani neki, u svetskim razmerama najpoznatiji, političari, poslovni ljudi, vlasnici medijskih kuća kao i zabavljači raznih vrsta. Naravno da jesu. Bilo bi začuđujuće da nisu, ako se sve uzme u obzir. Ti rituali i prinošenja Ijudskih žrtava bili su oduvek temelj na kome se zasnivala „religija” Bratstva. A Bratstvo manipuliše svojim satanističkim posvećenicima i „trčkaralima” postavljajući ih na pozicije moći u politici, biznisu, ekonomiji, vojsci, medicini i medijima, kao što ih postavlja i na značajne pozicije u svetu zabave. Zato je proporcija satanističkih rituala i žrtvovanja dece na vrhunskim pozicijama u ovim delatnostima i institucijama
zapanjujuće visoka u poređenju sa onim što se dešava među običnim svetom. Izgleda da su, prema rečima bivših satanista koje sam upoznao ili o kojima sam čitao, neki vodeći svetski političari zavisni od ispijanja krvi ubijenih u momentu ritualnog žrtvovanja, jer to proizvodi veliki nalet adrenalina u datom trenutku. Rečeno mi je da je ovakva vrsta zavisnosti sasvim uobičajena među satanistima, i istraživači po pitanju reptilijanaca nagoveštavaju da je to (adrenalin) supstanca koju reptili takođe veoma žele. Tako se sve na kraju uklapa. Praksa prinošenja ljudskih žrtvi lako se može pratiti od pradavnih vremena do današnjih dana. Ironično je, ali sasvim razumljivo u kontekstu o kome govori ova knjiga, da je takva praksa većinom smišljena da bi očuvala život a ne da bi ga uništila. Verovalo se da će jedna žrtva, čija je svrha bila da umilostivi i smiri „bogove” sačuvati živote mnogih. To je još jedno moguće poreklo termina „žrtveni jarac”, što znači da će jedan biti ubijen zarad iskupljenja „greha” (ili spasenja) mnogih drugih. Taj koncept se očigledno manifestovao u nizu mitskih „heroja” koji su „umrli da bi naši gresi mogli biti oprošteni”. Žrtvovanje kralja ili vladara da bi se umirili „bogovi” predstavlja još jednu drevnu tradiciju. U takozvanoj kolevci civilizacije, područiju severne Afrike i Bliskog Istoka, gde je od davnina zabeleženo prisustvo Anunnaki-ja ili Posmatrača, prinošeni su za žrtvu ljudi, a naročito deca. Slični obredi su praktikovani u Kini, Rimu, Africi, Aziji, Grčkoj, Južnoj Americi, a najpoznatiji su oni iz Meksika, gde su Asteci u gomilama žrtvovali ljude svojim „bogovima”. To je oblast gde je bivši predsednik Meksika, Migel de la Madrid, rekao Keti O’Brajan, koja je ranije bila držana u ropstvu putem kontrole uma od strane CIA, da su vanzemaljci sišli na Zemlju i stvorili za sebe fizička tela koja će zauzimati na našoj planeti, baš kao što su sasvim sigurno uradili među ljudima arijevske rase. Reptilijanci i prinošenje ljudskih žrtvi idu zajedno. Kredo Mutva, šaman afričkog plemena Zulu, priča kako su Citauri, što je afričko ime za reptilijance, insistirali na prinošenju ljudskih žrtvi i kako su žrtvovali čak i neke od pripadnika svoje vrste. Skandinavski narodi su nekada ritualno sahranjivali živu decu pokušavajući da tako zaustave pošasti i umilostive vrhovnog boga severnjaka, skandinavskog Odina ili nemačkog Vodana (Votana) ili Vodena. Bogovi koji se spominju u školama mistike su konstantno bili povezivani sa obredima žrtvovanja ljudi i baš su putem tih škola ti rituali i znanje o tome šta oni predstavljaju, preneti do današnjih dana, preko sada već globalnog Bratstva i satanističke mreže. Narod Inka iz Perua žrtvovao je decu, a prinošenje ljudskih žrtvi se praktikovalo i u Evropi od najranijih vremena. Jedan od druidskih rituala bio je da se sahrani dete ispod temelja građevine koja se zidala, ili da se to mesto poškropi dečijom krvlju. Isti taj ritual može se naći u mnogim delovima sveta. U pričama o Svetom Kolombu (golubica, Semiramida), taj „hrišćanski” heroj je rekao svojoj sabraći monasima da je red da jedan od njih bude zakopan (zazidan) u temeljima novog manastira, na škotskom ostrvu Jona (Sunce) da bi se tako „posvetilo” zemljište na kome se manastir zidao. Sveti Oran se dobrovoljno javio i zbog toga je, kako se verovalo, otišao pravo u raj. /*1/ Kako se samo glupo morao osećati kada mu je duša napustila telo. Rimski zapisi istoričara Tacita otkrivaju kako su druidi smatrali za svetu dužnost da svoje oltare pokriju krvlju zarobljenika i kako su volju bogova
„čitali” iz Ijudskih iznutrica. Iste priče se mogu naći u Irskoj i Škotskoj. Irski mitovi kazuju da je Irska isprva bila naseljena gramzivom grupom bogova koji su se zvali Formorijanci i koji su zahtevali za sebe trećinu dece rođene svake godine. Feničani i njihovi srodnici, Kartaginjani, naveliko su prinosili Ijudske žrtve, a isto su činili i Kananiti. Kada je Kartagina bila u ratu sa Rimom, 200 plemićkih porodica je Balu prinelo na žrtvu svoje sinove (Bal je bio feničanski bog Sunca, zvan Bel ili Bil). /*2/ Još jedna uobičajena praksa bilo je žrtvovanje prvorođenog deteta, najčešće prvorođenog sina. U nekim plemenima australijskih Aboridžina, majka bi ubila i pojela prvorođeno dete, da bi time osigurala da će imati još dece. /*3/ Žrtvovanje ili žrtvovanja prvorođene dece bilo je sasvim uobičajena praksa i pominje se i u Starom Zavetu. Knjiga kraljeva govori o tome kako je Meša, kralj Moaba, bio toliko pogođen svojim porazom od strane Izraelita, da je prineo kao žrtvu svog najstarijeg sina naslednika. Setite se kako u Genezi „Bog” (u stvari bogovi) insistira da mu Abraham žrtvuje svog prvorođenog sina, da bi tako iskušao njegovu veru i pokornost. Isti taj ritual nastavlja se i danas među satanistima, krvnim lozama Bratstva i medu njihovim ograncima koji se bave organizovanim kriminalom, kao što je mafija. Među tim ljudima, koje je teško razumeti, žrtvovanje prvorođenog sina koristi se kao način da se testira nečija posvećenost cilju. Jahve-Jehova u Knjizi brojeva jasno stavlja do znanja da „... Svi prvorođeni u Izraelu pripadaju meni, ljudi kao i životinje”, a u Egzodusu, Jahve naređuje „Prve od svojih sinova vi ćete dati meni”. Biblija kaže da je Abraham došao iz sumerskog grada Ura, a na arheološkim iskopavanjima koja je 1927. godine vršio ser Leonard Vuli (Sir Leonard Wooley), na groblju kraljeva u Uru nađeno je dosta dokaza u grobovima datiranim od oko 2.800 godina p.n.e. koji govore da je postojala praksa prinošenja ljudskih žrtvi. Skiti, narod koji je doneo mnoge od arijevskih krvnih loza i njihovih rituala u Evropu, radili su isto. Tragovi prakse žrtvovanja ljudi, a naročito dece, mogu se naći među svim narodima pominjanim u ovoj knjizi, na svim značajnijim arheološkim lokacijama, uključujući tu i palatu u Knososou, na ostrvu Kritu. /*4/ Kult lobanje na koju je ritual fokusiran pojavljivao se ponovo i ponovo u priči o templarima, misteriji Ren-l-Šatoa i društva Lobanje i kostiju u Sjedinjenim Državama. Ispitivanjem kostiju pekinških ljudi, koji su stari možda i milion godina, zatim neandaratalaca koji su živeli pre oko 200.000 godina, mogu se naći tragovi rituala takve vrste čak i u tim pradavnim vremenima. Kult glave, koji je uključivao i jedenje mozga žrtve, postao je kompleksniji u Jerihonu pre nekih 8.000 godina, a dokazi o takvim ili sličnim ritualima nađeni su u Šinto religiji u Japanu kao i u drevnoj Kini. Anat (Anath) legendarana Balova sestra predstavljana je okićena pojasom sa koga je visilo nekoliko Ijudskih lobanja i šaka, a isto je u slučaju boginje majke iz Meksika i Indije. /*5/ Pisani tekstovi iz starog Egipta otkrivaju mnoge vrste prinošenja ljudskih žrtvi i tortura, koje su u kasnijem periodu postale opšteprihvaćena praksa. /*6/ Egipćani su imali običaj da žrtvuju crvenokose muškarce na Ozirisovom grobu, jer je crvena bila boja koja je vezivana za Seta, koji je neka vrsta egipatske verzije Satane. Neki od rituala kojih se sećaju Ijudi koji su u današnje vreme prošli kroz neopisive muke
kao žrtve tih strahota, do detalja su nalik onima iz „Egipatske knjige mrtvih” i uključuju držanje izvađenih ljudskih srca u posudama. U starom Egiptu srca su stavljana na vage da bi ih na poslednjem sudu merila boginja Mat. To je pravo poreklo žene sa sunčevom krunom koja drži vagu pravde, a njene skulpture možete videti kao ukras na mnogim zgradama suda. U drevnom svetu bramanski fakiri iz lndije, kao i pripadnici drugih škola mistike, znali su za droge, ritualne torture i „magiju” kojima su izazivali halucinacije. Ti jadni blesavi fakiri. Hipnoza je naširoko korišćena u hramovima. Obožavaoci demona Bela/Bala/Nimroda u Kananu, Vavilonu i Fenikiji bavili su se u svojim ritualima prinošenjem ljudskih žrtvi, kanibalizmom i ubijanjem dece, sve u ime Moloha ili Moleha, jednog aspekta Nimroda/Bala. /*8/ Za Bala (čije ime znači gospodar ili vladar) vrhovnog boga Kananita i Feničana govorilo se da je davalac života, a Moloh je bio njegova suprotnost, uništitelj života. Obojica zu zahtevala da budu umilostivljeni putem prinošenja žrtvi. Bali ili Moloh postao je poistovećen sa rimskim bogom Saturnom. U čast Bala, boga Sunca i boga vatre, Kartaginjani su, kopirajući rituale Kananita i Feničana bacali decu u vatrenu jamu koja je bila napravljena u obliku Bala/MoJoha. Na arheološkom nalazištu u blizini današnjeg Tunisa nađeno je šest hiljada urni koje su sadržale ugljenisane ostatke dece. Setite se da su ovi rituali, kao i „bogovi” kojima su posvećeni, isti kao oni koje upražnjavaju satanisti i Bratstvo u današnje vreme. To je razlog iz koga je dozvoljeno da deca u Vaku (Waco) izgore u paklu koji su u potpunosti izazvali satanisti kontrolisani od strane FBI i ATF organizacija, što se desilo 19. aprila 1993. To su bili isti oni duboko poremećeni ljudi koji su digli u vazduh zgradu Džejmsa P. Mura (James P. Murrah), u Oklahomi, 19. aprila 1995. Taj dan (19. april) je satanistički ritualni dan i odnosi se na vatru - to jest boga vatre, Bala ili Moloha. A šta to Moloh zahteva? On zahteva žrtvovanje dece. Incidenti u Vaku i Oklahomi bili su u stvari žrtvovanja dece Balu/Molohu, koji su sledili upravo isti onaj sistem verovanja koji su koristili drevni narodi. Na sličan način, rat je za sataniste i Bratstvo samo masovni krvavi ritual u kome su gomile ljudi ubijene ili osakaćene, a planeta ja preplavljena negativnom emocionalnom energijom. Tom se energijom mnogi od reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije ili hrane ili je koriste da bi se manifestovali u našoj dimenziji. Ako želite neoboriv dokaz da je sekta Davidovaca zajedno sa prisutnom decom ritualno žrtvovana u Vaku, savetujem da pogledate video: „Vako: pravila angažovanja”. /*9/ Posle toga nećete nikada više poverovati nekoj zvaničnoj izjavi ili verziji događaja. Ritualna imena „demona” danas su ista ona, kao i u drevnom svetu ili u srednjem veku, koja su koristila društva i redovi kao što su bili templari. Potvrde toga se mogu pronaći u nizu podataka koje nam daju moderne žrtve satanizma. Jedna moja prijateljica, britanski terapeut, Vera Dajmond (Vera Diamond), radi već skoro 20 godina sa ljudima koji su bili zloupotrebljeni u satanističkim ritualima ili u programima kontrole uma. Ona je izjavila ovo: „ Deca kažu da je reč Satana korišćena češće nego bilo koja druga, ali drugi demoni koji su spomenuti uključuju Bafometa i Behemota. Moleh (Moloh) izgleda da je demon posebno povezan sa proždiranjem beba, kao i onaj koga
nazivaju Kronzon (Chronzon). Oni izgledaju kao da su posebno povezani sa praksom žrtvovanja novorodenčadi i beba. ” /*10/ Kronzon je u u vezi sa Kronom, grčkom verzijom Nimroda. Prema staroj grčkoj legendi, Kron je gutao svu svoju decu čim bi bila rođena jer se plašio da će ga neko od njih zbaciti sa vlasti. Kron je bio najmoćniji od Titana, što je grčko ime za divove (Nefilime) koji su nastali kao rezultat mešanja sa reptilijancima, kada su oni uzimali za žene „kćeri čovečije”. Grčka mitologija simbolično o njima govori kao o deci nastaloj iz sjedinjavanja neba (vanzemaljci) i zemlje (ljudska bića). Kron je bio otac Zevsa, koji je uspeo da preživi jer ga je majka sakrila od svog muža - decoubice. Zevs je kasnije zapodenuo rat protiv svog oca, Krona i Titana i u njemu pobedio, a potom je vladao kao kralj bogova dinastijom koja je bila preplavljena obrednim žrtvovanjem dece. Kako povezujete različite ličnosti i priče koje su se pojavljivale tokom istorije, tako konstantno nailazite na temu prinošenja ljudskih žrtvi. Kananiti-Hebreji su se ozbiljno bavili žrtvovanjem životinja i ljudi, ma koliko to njihovi dovitljivi učenjaci pokušavali da tokom vremena prikriju. Satanisti koji se nalaze među „jevrejskom” hijerarhijom današnjice i danas izvode iste te krvave rituale, dok masa Jevreja širom sveta ne zna ništa o tome. Shvatićete da priče koje se vekovima ispredaju o žrtvovanju dece od strane jevrejskih verskih fanatika u vreme Pashe (Passover) imaju istorijsku osnovu, kada spoznate pravo značenje praznika Pashe. On nema nikakve veze sa „Bogom” koji prolazi iznad kuća izraeleske dece i ubija samo prvorođene Egipćane. Tu ima više simbolizma nego što neki niži posvećenik ili običan istraživač te teme mogu da razumeju. Podaci iz VIII i VII veka p.n.e. pokazuju da su Izraelci žrtvovali svoje sinove koristeći žrtvene vatre u dolini Gehinon (Gehinnon), izvan Jerusalima. /*11/ Za tu decu se govorilo da su „prošla” (engl. - „passed over” ili „paseed trough”) kroz vatru u ime žrtve prinete Moiohu-Balu. U Knjizi levita nailazimo na sledeću rečenicu: „Ti nikada nećeš dozvoliti da iko od tvog semena prođe kroz vatru do Moloha”. Prorok Jeremija (Jeramiah) priča o ljudima koji: „Spaljuju svoje sinove u vatri čineći tako žrtve paljenice Balu”, a u Knjizi Jeremijinoj rečeno je; ,,0ni su izgradili visoka mesta na Tofetu, koji je u dolini Hinin, da bi tamo spaljivali svoje sinove i kćeri u plamenu vatre...”. Džon Milton (John Milton) u knjizi „Igubljeni raj” kaže: „ Prvi Moloh, strašni kralj, umrljan krvlju, ljudi prinetih mu na žrtvu i suza roditeljskih, iako se zbog udaranja bubnjeva i naprava glasnih, krici žrtvovane dece ne čuju, krici onih koji su kroz vatru prošli, do svog svirepog idola. ” Stari Zavet je prepun priča o prinošenju ljudskih i životinjskih žrtvi. Isti taj simbolizam može se videti u nizu drevnih tekstova, koji govore o ritualnim žrtvovanjima prvorođene ili sasvim male dece. Priča o Isusu takođe sadrži istu temu, što se moglo i očekivati. U svom najekstremnijem obliku jevrejska dogma je
ispunjena žrtvenim ritualima. Njihovi hramovi bili su klanice, u koje su se dovodile konstantne zalihe životinja da budu ritualno ubijene i žrtvovane. Pogledajte samo način na koji Jevreji ubijaju životinje sve do današnjih dana. Meso životinja smatrano je „košer” ako je životinji prerezano grlo i ostavljena je da iskrvari na smrt. Isto je i sa „halal” mesom kod muslimana. Kroz krvne loze Bratstva drevni rituali su do detalja očuvani i održavani, a vladajuća elita današnjice prinosi decu kao žrtvu i pije ljudsku krv na isti način na koji je to činjeno u starom svetu. Hinduističku veru i sadržaj hinduističkih svetih knjiga, Veda, preneli su na Indijski podkontinent Arijevci koji su došli iz oblasti Kavkaskih planina, jednog od glavnih centara vanzemaljaca/stanovnika unutrašnjosti Zemlje i potomstvo koje su stvorili sa ljudima. Zato se može pretpostaviti da Vede sadrže ista uputstva što se tiče prinošenja ritualnih žrtvi bogovima. Vede, koje su napisane oko 1.400 godina p.n.e. sadrže spisak imena bogova i opis žrtve koja je najprikladnija za svakog od njih. U moderno doba godišnje žrtve se prinose boginji majci Kali, supruzi boga Šive, a za nju se uvek verovalo da živi proždirući ljudsko meso. Muško dete je prinošeno kao žrtva svakog petka u Sivinom hramu u Tandžiru, sve dok ta praksa nije zaustavljena (barem zvanično) sredinom XIX veka. Društvo razbojnika/ubica (Thugs) koje postoji od davnina i pripada mreži Bratstva, ubijalo je svoje žrtve sledeći detaljno razrađena pravila rituala posvećenih boginji Kali, koja se predstavlja kako nosi pojas načinjen od ljudskih lobanja. Deca, ili takozvane „mlade device” često su korišćena pri ritualnim žrtvovanjima, jer satanisti i njihovi reptilijanski gospodari žele da dopru do čiste pre-pubertetske energije koju koriste za svoje svrhe. Cuo sam od strane nekih (bivših) satanista, kao i od mnogih žrtava satanizma i od terapeuta koji su radili sa tim žrtvama, iste priče o „ritualima regeneracije”. Ostareli satanista, često član Bratstva visokog nivoa, stoji u centru kruga koji čine bebe ili sasvim mala deca, dok su ona žrtvovana. Taj ritual omogućava satanisti da apsorbuje njihovu životnu esenciju, ili životnu silu i da taj način regeneriše svoje telo. Najčuveniji svetski satanista, Alister Krouli, koji je bio povezan i sa Vinstonom Čerčilom i sa nacistima, zagovarao je upotrebu Ijudskih žrtvi i priznao je da se bavio žrtvovanjem dece. U svojoj knjizi iz 1929. godine „Magija u teoriji i praksi” on objašnjava razloge za ritualna ubistva i zašto su mali dečaci najprikladnije žrtve: „ Teorija drevnih magova bila je da svako živo biće predstavlja skladište energije, čija količina varira u skladu sa veličinom i zdravljejm životinje, a kvalitet zavisi odnjenih mentalnih i moralnih osobina. Pri smrti takve životinje ta energija se naglo oslobada. U skladu s tim, za najviša duhovna dostignuća mora se izabrati takva žrtva koja sadrži najmoćniju i najčistiju silu. Muško dete koje je sačuvalo savršenu nevinost i poseduje visoku inteligenciju najviše zadovoljava iprikladna je žrtva. ” /*12/
Krouli u fusnoti dodaje da je prema zabeleškama sataniste, oca Peruraba (Father Perurabo), on izvodio baš takva obredna žrtvovanja, po 150 puta svake
godine, između 1912. i 1928. godine. Razmislite malo o tome. To znači da je taj čovek prineo kao žrtvu tokom rituala skoro 2.500 mladih dečaka, samo u tom navedenom periodu. Da li se još uvek pitate šta se dešava sa milionima, da milionima, dece koja nestaju svake godine širom sveta i o kojoj se više nikada ništa ne sazna? A tu ne ubrajam onu decu koja su specijalno odgajana za potrebe žrtvovanja i o kojima javnost ništa ne zna. Možemo početi da uviđamo da procene o obimu ritualnog žrtvovanja ljudi svake godine nisu nikakva preterivanja. Sama suština satanizma je manipulacija i krađa tuđe životne energije i svesti. U stara vremena to se zvalo „krađa duše”. To možda izgleda samo kao bolesna perverzija, ali oni koji stvarno dobro poznaju suštinu koja stoji iza izvođenja rituala, znaju da je ono što je stvarno važno efekat koji proizvode rituali, a ne rituali sami po sebi. Oni su samo sredstvo za postizanje određenog cilja krađe ili manipulacije energije. Seks je toliko žastupljen u satanističkim ritualima zato što u momentu orgazma telom eksplodira nalet energije, koju satanisti i reptilijanci mogu da preuzmu i apsorbuju. Seksualna aktivnost koja je inspirisana ljubavlju rezonira na mnogo višem nivou vibracija i zbog toga nije dostupna reptilijancima. Međutim, seks koji se upražnjava tokom satanističkih rituala ili prinošenja žrtvi daje energiju nižeg vibracionog nivoa, zbog same namere onih koji u tome učestvuju, pa zato energija satanističkog seksa rezonira u skladu sa reptilijanskom frekvencijom. Astrološke energije, koje konstantno generišu kretanja planeta, kao i ciklusi Sunca i Meseca, takođe se upotrebljavaju da bi doprinele moći tih rituala. Zato postoje tačno određeni satanistički dani kojima se izvode njihovi najvažniji rituali. Tim danima nezamisliv broj ljudi, naročito dece biva žrtvovan tokom obreda. Neki od najvažnijih datuma te vrste su: 1./2. februar - misa sa svećama; 21./22. mart - letnja ravnodnevnica; 30. april/1. maj Valpurgijska noć/Beltejn; 21./22. jun letnja dugodnevnica; 31. jul/1. august - Lammas Veliki sabat; 21./22. septembar - jesenja ravnodnevnica; 31. oktobar/1. novembar - Noć veštica/ Samhain; 21./22. decembar - zimska kratkodnevnica ili ,,Yule”. Dozvolite mi da opet naglasim da ovi datumi i praznici koji se tada slave nisu sami po sebi satanistički, to su samo doba u godišnjem ciklusu naše planete kada se vrlo moćne energije raznih vrsta manifestuju na Zemlji, pa se zato rituali i ceremonije kako pozitivne tako i negativne prirode izvode baš tim danima. Ti ciklusi proizvode energiju, a satanisti je samo sakupljaju i koriste za svoje svrhe, baš kao što to čine i pozitivni rituali, kao oni koje izvodi većina modernih druida. Drugi dani koji se često koriste za izvođenje satanističkih rituala uključuju i svaki dan kada je pun mesec, zato što je reflektovana sunčeva energija u tim prilikama najmoćnija. Takođe, zapazite značaj koji za sataniste ima 1. maj, dan kada su Bavarski iluminati formirani, 1776. godine, i dan koji se proslavlja kao praznik u, od strane Bratstva stvorenom, komunističkom i socijalističkom kalendaru. Solomonov ključ je okultna magijska knjiga za koju legenda tvrdi da ju je napisao: „kralj Solomon” lično. Ona sadrži i pentagram u svojim instrukcijama koje govore o tome kako se prizivaju demoni i kako im se prinose žrtve. Ti drevni radovi su temelji rituala koji se ponavljaju iz generacije u generaciju. Oni koji su bili u najužem krugu organizacije reda viteza Templa (templara) bavili su se
crnomagijskim ritualima, a templari su bili optuženi za ono što mi danas nazivamo satanizam i odbacivanje hrišćanstva, jer su se odricali Hrista i pljuvali na krst. Za njih se govorilo da su obožavali demonsku silu zvanu Bafomet, crnomagijski simbol takođe poznat kao Mendesov jarac. Astrološki znak jarca (koga je simbolisao jarac, a ponekad i jednorog) je znak iniciranih i on predstavlja politiČku moć, dok lav (koji simboliše Sunce) predstavlja kraljevsku moć. Zbog toga je lav kralj džungle i glavni simbol na zastavi britanske kraljevske porodice. Planeta Saturn vlada znakom jarca, dok Sunce vlada lavom, a satanisti i crni magovi su vrlo fokusirani na Sunce i Saturn u svojim ritualima. Vibracije Saturna imaju mnogo veći uticaj na Zemlju nego što se shvata. U astrologiji to je planeta zakona i autoriteta. Jarac, znak autoriteta, je takođe, po rečima astrologa, astrološki znak Engleske koja je centar globalne kontrole. Za ime demona Bafometa smatra se da vodi poreklo od grčkih reči koje znače krštenje i mudrost, ili znanje (inicijaciju). Dr Hjug Šonfild (Dr Hugh Schonfield), jedan od eksperata za Svitke sa Mrtvog mora, kaže da koristeći šifru, kojom su se služili eseni, reč Bafomet može da se prevede kao „Sofija”, što je boginja gnostika, a i grčka reč koja znači mudrost. /*13/ Sofija je još jedan naziv za žensku energiju. Šonfild je siguran da postoji veza između templara i esena. I ja sam. On je pokazao da su templari koristili istu šifru, Atbaš šifru (Atbach Cipher) koja je korišćena u nekim od Svitaka sa Mrtvog mora. /*14/ Među druge optužbe koje su postojale protiv templara spadaju i one da su ubijali decu i učili žene kako da abortiraju. /*15/ Ipak, istina je da je većina ovih priznanja iznuđena pod užasnom torturom koju je primenjivala rimokatolička satanistička organizacija zvana Sveta inkvizicija. Ali nisu sva priznanja dobijena na ovakav način. Predmet o kome ona govore je toliko upečatljiv, a priča toliko ujednačena da bi bilo smešno da se sva priznanja odbace bez razmišljanja. Postoji jedna stvar koja je prilično lako dokaziva. Te iste ceremonije pri kojima se obavljaju ritualna ubistva dece, kao i korišćenje žena koje služe da bi rađale bebe ili abortirale fetuse koji će biti žrtvovani demonskom „bogu”, sasvim se sigurno i danas izvode, a satanističku strukturu iskorišćavanja i ritualnih ubistava kontroliše ista ona mreža tajnih društava kojima su templari pomogli da se prošire svetom. U svom priznanju templar, Skvin de Fleksijan (Squin de Flexian) kaže da su svi oni morali da se zakunu da nikada neće napustiti Red i da će se truditi da rade na ostvarenju njegovih interesa koristeći se svim sredstvima, bila ona dobra ili loša. Nijedan zločin učinjen za slavu ili dobrobit Reda nije smatran grehom. Skvin je takođe izneo tvrdnje o žrtvovanju beba i abortiranju fetusa. /*16/ Isti je slučaj sa unutrašnjim krugom Masonskog društva. Kredo Mutva, šaman plemena Zulu, rekao mi je da rituali koje je video u Sjedinjenim Državama i Britaniji bacaju vudu i afričku crnu magiju u zasenak. Tajna lozinka masona je Tubal Kain (Tubal Cain), potomak biblijskog Kaina, koji je bio mešanac Annunaki- ja i ljudi. A za Tubal Kainovu sestru Namah, /*17/ rečeno je da je bila ta koja je donela prinošenje ljudskih žrtvi i kanibalizam na svet. /*18/ Tubal Kain je poznat kao otac veštičarstva i čarobnjaštva i zbog toga se njegovo ime koristi kao masonska lozinka. /*19/ Slovo ,,G” na masonskom simbolu stoji kao oznaka gnosticizma (znanja, spoznaje), „svete geometrije, generacija, rituala plodnosti i
seksualnog kulta drevnih božanstava Bala i Aštarte. /*20/ Bez sumnje je taj simbol povezan sa generacijama i genetikom, kao što je to slučaj kod reptilijanskih krvnih loza. Slovo ,,G” možete videti u oznaci lanca Ganeti koje kupuje novinske i televizijske kuće širom SAD i bavi se izdavanjem nacionalnih dnevnih novina ,,USA Today” (,,SAD Danas”). /*21/ Krvnoj lozi Crnog plemstva de Medičijevih iz Venecije, koji su finansirali Kristifora Kolumba pripadala je Katarina de Mediči (Ramzes-Piso-Buš), koja je bila kraljica Francuske i za koju se kaže da je naručila prinošenje ljudske žrtve na crnoj misi u XVI veku. Njen lični doktor bio je Nostradamus. Tom prilikom žrtvovan je jedan dečak, a njegova krv je bila korišćena u pričešću koje je upriličeno da bi spasilo njenog umirućeg sina Filipa. /*22/ Katarina de Mediči je nosila oko svog vrata talisman sa imenom satanističkog demona Asmodeja. /*23/ Bendžamin Frenklin koji je nazivan stubom hrišćanske Crkve i bio jedan od otaca osnivača Sjedinjenih Država, bio je član satanističkog Helfajer kluba (engl. - Hellfire Club = klub Paklene vatre) i tela šestoro dece i četiri odrasle osobe nađena su ispod njegove nekadašnje kuće u Londonu, a vreme njihove smrti datirano je u period u kome je on živeo. Adolf Hitler i nacisti bili su satanisti, a takođe su to bili i njihovi „oponenti” kao Vinston Cerčil i Frenklin Delano Ruzvelt. Rotšildovi, koji su nekada pripadali ozloglašenoj nemačkoj familiji okultista, Bauerovima, izgleda da koriste kananitske satanističke rituale /*24/ dok neke druge od familija koje pripadaju krvnim lozama koje su dugo povezane sa keltskim zemljama, recimo Senklerovi-Sinklerovi, više vole da koriste druidski sistem. /*25/ lme jedne od porodica koje pripadaju krvnim lozama i koja praktikuje satanizam, porodice Astor, inspirisalo je satanističko božanstvo, Aštarta (Ashtoreth). /*26/ Astorovi imaju bliske veze sa britanskom kraljevskom kućom i bili su u samom srcu skandala Profumo, 1963. godine. Tada je britanski ministar odbrane, Džon Profumo (John Profumo) bio primoran da podnese ostavku posle laganja u parlamentu u vezi svoje afere sa Kristinom Keler (Christine Keeler), kol-gerlom koja je bila u seksualnoj vezi i sa ruskim agentom KGBa. Vezi između Profuma i Kelerove kumovao je Stefan Vard (Stephen Ward), sadomazohista i crni mag koji je živeo u kući na imanju Astorovih u Klivdonu, Berkšir. Tu je bilo mnogo više toga nego što je javnosti dozvoljeno da sazna, a i kada sve bude razotkriveno nema sumnje da će to još jedan put baciti svetlo na neke vrlo mračne rabote i pokazati upletenost najviših krugova britanskog društva, uključujući tu i samu porodicu Vindzor. Ono što se naziva satanizmom je u stvari vladajuća hijerarhija u piramidi moći Bratstva, kojom upravljaju reptilijanci. Kao i svi drugi delovi mreže i ona se sastoji od različitih odeljaka. Najviši nivoi satanističke mreže preklapaju se sa najvišim nivoima u hijerarhiji Bratstva, ali onima sa nižih nivoa nije dozvoljeno da znaju pravu prirodu organizacije u čijem radu učestvuju. Neki satanistički nivoi su poznati pod nazivima Sestre svetlosti, Generali sa pet zvezdica, Glavni savetnici, Čuvari zapisa, Čuvari pečata, a u njihovoj mreži postoji i jedna pozicija zvana Asmodeus. /*27/ Jedan od globalnih centara satanizma je Dvorac tame, Chateau de Amerois ili Dvorac kraljeva, u Belgiji, koji se nalazi u blizini sela koje nosi jarikladan naziv Muno Bel. Zamak je blizu francuske granice i nedaleko od Luksemburga. Od
T pogleda ga štiti gusta šuma i čuvari koji su tu da drže podalje sve radoznalce. Na tom zemljištu nalazi se katedrala sa kupolom koja sadrži 1.000 svetiljki. /*28/ Kada je predsednik Buš pričao o hiljadu tačaka svetlosti, on je u šiframa govorio o ovom mestu inicijacije, koje je dostupno samo onima iniciranim na najviše nivoe satanističke piramide. U toj satanističkoj katedrali nalazi se tron visoke sveštenice gornje satanističke hijerarhije, što je položaj poznat pod nazivom Kraljica majka. /*29/ Navodno se tu svakog dana po jedno dete žrtvuje u podrumu. /*30/ Tu se održavaju ceremonije koje se izvode u čast satanističke boginje, poznate kao Lilith, demona iz hebrejske Kabale. U drevnom Sumeru su reptilijanske krvne loze, koje su se prenosile preko ženske linije, simbolisane ljiljanom (engl. - lily) i zato su glavnim nosiocima reptilijanskih gena davana imena kao Lilit, Uli, Liletu i Ulet. Ime Elizabeta (engl.-Đizabeth - el-lizrard-birth = ona-gušter-rođenjem) odatle vuče svoje poreklo. Još jedan od demona koga koriste neke „majke” je Belijal, Biliar, Bilar ili Bilid, što su kabalistička imena za onu silu koju drugde nazivaju Satana itd. /*31/ Sa ovih prostora u Belgiji i severnoj Francuskoj došle su porodice reptilijanskih krvnih loza, uključujući tu i Brusove, da bi zauzeli Skotsku, pre mnogo vekova. Belgija, ta mala zemlja koja se nalazi izmedu Francuske i Holandije, takođe je dom Evropske Unije, NATO-a i kako mi je rečno poseduje masivnu kompjuterizovanu datotetku u kojoj se prave zabeleške o svim ljudima na svetu. Taj super-kompjuter je navodno poznat pod nazivom „Zver”, a kaže se da ima više sličnih naprava širom sveta. Elitna operacija za kontrolu uma, zvana Grupa Janus, takode je smeštena u sedištu NATO-a, a vodi je, kako izgleda, izdavač iz Sjedinjenih Država, Vilijam F. Bakli (VVilliam F. Buckley), jedan od glavnih likova medu iluminatima. Nimrod je bio Eanus, bog sa dva lica, koga su Rimljani kasnije zvali Janus. Razlog iz koga je baš Belgija glavno sedište satanizma i toliko drugih institucija u službi Bratstva vrlo je jednostavan. Bratstvo je stvorilo Belgiju (BELgium) baš u te svrhe, 1831. godine, a nametnuli su joj svoju reptilijansku „kraljevsku” lozu, kuću Saks-Koburg-Gota (Ramzes-Piso-Buš), lozu od koje potiče i britanska kraljevska porodica, koja je, preko svog pruskog ogranka, podržavala Adama Veishaupta, osnivača Bavarskih iluminata. Kmg pedofila ubica koji je razotkriven u Belgiji 1996. godine, predstavlja samo jedan delić satanističke mreže koja dela iz te i u toj zemlji. Taj kmg je bio organizovan od strane Maksa Ditroa (Max Dutroux), koji je povezan sa satanističkim redom Abraksasa, trbušastog demona od koga, vrlo je moguće, potiče mađioničarska reč abrakadabra. Ditroa je svog saučesnika, Bernarda Vejnstejna (Bernard Weinstein), živog sahranio, a među Vejnstejnovim stvarima nalazilo se i pismo reda Abraksas koje je potpisao neko ko sebe opisuje kao egipatskog boga, Anubisa. Pismo mu je naređivalo da obezbedi „poklone” za visoku sveštenicu Reda i navodno je davalo detaljne podatke o tome kojeg pola i godina moraju biti oni koji se imaju žrtvovati. Britanske novine ,,Sunday Times” su obajavile članak u kome se navode izveštaji svedoka koji opisuju crne mise na kojima su deca ubijana pred publikom u kojoj su bili i istaknuti članovi belgijskog dmštva. /*32/ Belgijske novine su objavile da je bivši komesar Evropske Unije bio
u grnpi sudija, političara na visokim pozicijama, advokata i pripadnika policije koji su prisustvovali orgijama u (gore pomenutom) belgijskom dvorcu, a koje je organizovao Maks Ditroa, navodni voda pedofilskog kružoka. Jedan od istraživača tog slučaja izjavio je da je to izgledalo ,,kao povratak u srednji vek”. /*33/ U stvari ne postoji staro, srednje ili novo doba kada se radi o tim ritualima. Oni teku bez ikakvog prekida tokom hiljada godina, pod nadzorom i kontrolom istih krvnih loza. Na mestima gde su obavljana žrtvovanja, a koja su prepoznali svedoci, nađene su ljudske lobanje, naročito na mestu gde se nalazilo glavno sedište te sekte. Za satanističku grupu koja stoji iza ubistava u Belgiji rečeno je da je povezana sa sličnim grupama i kmgovima u Holandiji, Nemačkoj i Americi. /*34/ Istinu govoreći, ona bi bila samo deo satanističke globalne mreže koja dela u svim zemljama. Može se slobodno reći da se satanizmom upravlja kao jednom međunarodnom organizacijom. Crnomagijski rituali se dešavaju širom sveta, ja sam pričao sa žrtvama koje su bile primorane da učestvuju u njima, u mnogim zemljama. U Engleskoj sam upoznao jednu hrabm ženu koja je tada imala četrdeset godina. Ono što mi je ispričala o svojim iskustvima odražava iskustva mnogih drugih. Rodena je u Darlingtonu 1950-ih godina i ubrzo zatim njen otac, satanista, prodao ju je dvoma dmgim satanistima. Ona ih je znala samo kao Tomasa i Helenu. Odrasla je pod najužasnijim okolnostima u domu za nezbrinutu decu Hal (Hull), koji su vodili dvoje ljudi, zlostavljača dece. Noću bi baterijska lampa bila uperena u njihove spavaće sobe i kada bi se njeno svetlo zadržalo na nekom detetu oko minut, dete bi znalo da je njegov red da siđe dole i bude zlostavljano. Tokom praznika koje je provodila u Darlingtonu, kada je imala oko sedam-osam godina upoznala je svog oca koji ju je povezao sa dvoje satanista, Tomasom i Helenom. Davali bi joj droge koje bi ubacivali u sok od pomorandže ili sladoled, a onda bi noću bila odvožena u seoske crkve u darlingtonskoj oblasti. Droge su bile spravljene tako da je učine podložnijom kontroli uma i da spreče da se seća onoga što je videla. O ovome ću pmžiti dalja objašnjenja u sledećem poglavlju. Ipak, kao što je često slučaj, kad ljudi uđu u svoje tridesete-četrdesete godine, žrtvama zlostavljanja i kontrole uma mogu da počnu da se vraćaju nasumična sećanja na mučenja kroz koja su prošle. Tada ih one ponovo doživljavaju kao da ih gledaju na filmskom platnu. To je razlog zbog koga su mnogi ubijeni pre nego što dožive te godine, a njihova smrt se često koristi za snimanje privatnih „snuff filmova”, koji pokazuju vrlo detaljno smrt neke osobe. Drugi često bivaju oteti da bi prošli ponovno programiranje uma, koje će njihova sećanja potisnuti u zaborav. Sve veći broj ljudi koji su uspeli da prežive svoju jezivu mladost, sada počinje da se seća onoga što im se tada dešavalo i svi oni pričaju u osnovi istu priču. Ako ste i vi jedna od takvih osoba, molim vas kontaktirajte me ako imate bilo šta da dodate ovome o čemu ću vam govoriti. Adresa se nalazi na kraju knjige. Samo nekoliko dana pošto je razgovarala sa mnom, osoba koja mi je dala ove informacije mi je rekla da su je na sred ulice ugrabila i ugurala u kola šestorica satanista. Stavili su joj špric pod grlo i upozorena je da prestane da priča sa ,,tim opasnim brbljivcem Ajkom” i da prestane da
navodi imena. Pretili su da će ubiti nju i njenu decu ako nastavi da to čini. Takođe joj je rečeno da će, ako ne bude ćutala, oteti njenog porodičnog psa i „poslati joj ga nazad u komadima”. Neki baš fini ljudi. U mučenjima koja su se dešavala u seoskim crkvama, a kojih se sada seća, osoba iz Engleske koja mi je davala informacije i druga deca bila su korišćena, u satanističkim ritualima, koji su obuhvatali seks, mučenje i ubistva. Prozori crkve bi bili prekriveni crnim draprerijama, a unutrašnjost bi bila dekorisana u skladu sa satanističkim pravilima, različitim bojama koje su korišćene za različite ceremonije ili su zavisile od godišnjeg doba. Ponekad bi koristili crkve u tajnosti, ali nemojte potcenjivati ni broj ljudi koji pripadaju hrišćanskom sveštenstvu a takođe su članovi satanističke mreže. Satanisti su, kako se ona sada seća, bili obučeni u odore, a veliki broj njih je nosilo maske među kojima su često bilo one sa likom jarca, ili Bafometa, božanstva za čije obožavanje su bili optuženi templari. U Velikoj Britaniji, kao i u Americi, u ovakve obrede su umešana neka od najpoznatijih imena. Ona se jasno seća (Bože kad samo pomislim na to) kako je bila položena na pod crkve dok je dečak koji je vrištao, star ne više od šest godina, bio držan iznad nje, dok je jedan čovek, koga će kasnije ona prepoznati kao jednog od vodećih političara u Severnoj Irskoj, imao analni seks sa njim. Kada je to bilo gotovo, pojavio se nož kojim je bilo presečeno dečakovo grlo, a krv je potekla svuda po njoj. „Sećam se očiju tog čoveka”, - rekla mi je. „Hladnoća njegovih očiju je nešto što nikada neću zaboraviti” Ona mi je takođe kazala da je taj čovek više voleo da zlostavlja dečake nego devojčice. Više puta, kako ona kaže, bila je brutalno silovana od strane čoveka, koji je bio jedno od glavnih političkih imena u Britaniji desetinama godina. Po njenim rečima taj čovek je imao običaj da drži njeno golo telo uz sebe koristeći kuke zabijene u njeno meso na bokovima. U vreme kada se to dešavalo, ona je bila mala devojčica. Rekla mi je da je taj čovek bio Edvard Hejt (Edward Heath), a njegovo ime se pojavljuje iznova i iznova u razgovorima sa žrtvama satanističkog zlostavljanja u Britaniji. Hejt je bio premijer Velike Britanije od 1970. do 1974. godine i član Bilderberg grupe, koji je potpisao ulazak Velike Britanije u Evropsku zajednicu, sada Uniju. On je bio jedan od glavnih arhitekata dalje integracije Britanije u ujedinjenje fašističke države Evrope. Jedna od mnogih osoba koje nisu direktno povezane sa ovim događajima, a koje su identifikovale Hejta kao satanistu, bila je i gospođa koju sam ranije pomenuo u knjizi, koja je videla „gušteroliku” figuru u Burnham Biču u, Bakingamširu, koji se nalazi na kratkoj razdaljini od zvaničnog letnjikovca britanskog premijera zvanog Cekers (Chequers ; chequers-igra nalik igri mice). Ta igra se igra na tabli sa crnim i belim kvadratima - a takav je i dizajn podova u masonskim hramovima. Burnham Bič nije daleko od Haj Vikomba u kome se nalazi sedište kluba Helfajer, kome su pripadali Bendžamin Frenklin i ser Frensis Dašvud. Ja sam siguran da su oni takođe posećivali i Burnham Bič. Ova gospođa je žena glavnog čuvara imanja u Burnham Biču i ona i njen suprug su živeli na tom zemljištu. Nju je odgajila familija satanista u Skotskoj i bila je seksualno i ritualno zlostavljana kao dete od strane škotske mreže Bratstva. Njen muž je takođe bio satanista, što i jeste razlog iz koga je
postavljen za čuvara Burnham Biča, oblasti prastarih lugova i šuma kojima upravlja grad London (čije su oznake dva leteća reptila) i koji obuhvata oblast zvanu Egipatska šuma. Kasno jedne noći u ranim 1970-im, dok je Hejt bio britanski premijer, izvela je svog psa u šetnju kada je odjednom ugledala neku svetlost, tiho im se primakla bliže da vidi šta se tu događa. Na svoj užas, videla je da je u toku satanistički ritual, a u krugu je bio premijer Edvard Hejt i njegov šef državne blagajne Entoni Barber (Anthony Barber). Ona kaže da je dok ga je gledala Hejt počeo da se transformiše u reptila, a ono što ju je najviše iznenadilo bilo je to da niko od ostalih učesnika iz satanističkog kruga nije time izgledao ni najmanje iznenađen. ,,Na kraju je poprimio sasvim reptilski izgled, rastući u visinu više od pola metra. Ona je rekla da je bio „pomalo prekriven krljuštima” i „govori prilično prirodno, iako je to zvučalo otprilike kao kad se telefonom vodi međugradski razgovor” - ako možete da zamislite kratke vremenske pauze koje se prilikom takvih razgovora dešavaju. Sećam se da sam sreo Hejta na televizijskom programu u vezi izbora 1989. godine, dok sam bio portparol britanske stranke Zelenih. Nikada u svom životu nisam video tako hladne i neprijatne oči. Tada nisam znao ništa o temi o kojoj sam malopre govorio, ali njegov pogled nikada nisam zaboravio. Kada je jedan novinar rekao Hejtu šta sam napisao o njemu u ovoj knjizi, njegov jedini odgovor bio je: „Nadam se da će se Dejvid Ajk oporaviti od svoje bolesti”. Još jedan poznati satanista i pedofil u Britaniji je lord MekAlpajn (Lord McAlpine), bivši blagajnik Hejtove Konzervativne partije i direktor MekAlpajn građevinske imperije. On je takođe, posle smrti Džimija Goldsmita (Jimmy Goldsmith) bio vođa Referendumske stranke u Britaniji, koja je stvorena da preuzima grupe koje su se protivile stvaranju Evropske Unije i vodi ih u slavnu propast. MekAlpajn, koji je član mnogih tajnih društava iz mreže Bratstva, uključujući tu i masone, javno je nazvan pedofilom od strane istraživačkog časopisa Scallywag. /*35/ On je optužen za upražnjavanje oralnog seksa sa jednim maloletnim dečakom, 1965. godine, a ranije opomenut od stratklajdske policije zbog seksualnog prestupa protiv maloletnog lica. MekAlpajn je takođe imenovan od strane osobe koja je nekada boravila u domu za nezbrinutu decu Brin Alan u severnom Velsu, koja je tvrdila da je bila primorana na oralni seks sa njim. MekAlpajnovi pripadaju porodicama krvnih loza iz Skotske, koja je možda povezana sa poznatim škotskim kraljem iz davnih vremena, Kenetom MekAlpajnom. Porodica MekAlapajnovih ima dugačku satanističku istoriju preko mnogih svojih pripadnika, a isto je slučaj i sa škotskom porodicom Kesvik (Keswick). Obe ove porodice su deo jedne veće mreže koja dela širom sveta, sve do dalekog Istoka i Australije. Blizak MekAlpajnov prijatelj bio je Vili Vajtlou (Willie Whitelaw), predsednik Konzervativne partije. On je takođe bio zamenik premijera, Margaret Tačer (Margaret Thatcher), na čije su odluke tokom njenog mandata veliki uticaj imali Vajtlou, MekAlpajnovi i ser Džefri Hou (Sir Geoffrey How). Kada je prestala da bude od koristi Bratstvu, Hou je bio taj koji je u parlamentu održao govor koji je vrlo efikasno doveo do završetka njene karijere. Vajtloua je kao jednog od vodećih satanista označio samozvani satanista Deri Majnvaring-Najt
(Derry Majnwaring-Knight) u krunskom sudu u Mejdstonu, 1986. godine. Međutim, kao i obično ništa nije preduzeto povodom toga. /*36/ U Škotskoj najistaknutiji satanistički centar je Loh Nes, u blizini Invernesa, gde se nalazi legendarni dom slavnog čudovišta iz Loh Nes jezera. Dakle šta bi ta legenda stvarno mogla da simbolizuje? Alister Krouli, najpoznatiji satanista XX veka, imao je kuću pored Loh Nesa i u tu je dolazio da izvede neke od svojih najmoćnijih magijskih rituala. Formaciju stena u blizini jezera, zvana Stena prokletstva, koristili su magovi stotinama godina, a Kroulija je naročito privukla energija koja je zračila iz obližnjih planina, poznatih pod imenom Malfuorvonije (Mealfuorvonie). /*37/ U legendi o čudovištu iz Loh Nesa ima mnogo više toga nego što se na prvi pogled vidi, a isto važi i za ostala neidentifikovana stvorenja, kao što je recimo takozvani Bigfut (Veliko stopalo). Neki šamani američkih Indijanaca veruju da se entitet, koji se manifestuje kao Bigfut, može takode pojaviti u formi vodenog čudovišta ili pantera jer poseduje sposobnost menjanja oblika. /*38/ Iznova i iznova mi je bilo rečeno od strane preživelih žrtava satanističkih rituala kako su bile zlostavljane ili programirane u dostojanstvenim aristokratskim kućama ili u prostorijama ispod Britanskog muzeja i drugih zvaničnih zgrada u Londonu. Imena vodećih političara Konzervativne stranke se stalno ponavljaju u svedočanstvima preživelih. Još jedan pedofil i bivši član parlamenta, Grevil Džener (Graville Janner), bučni je zagovornik jevrejskih interesa u Britaniji. Ozloglašena lokacija za pedofilske aktivnosti je jedna stambena zgrada, zvana Dolfin Skver u Pimliku, koji predstavlja najveći stambeni blok u Evropi, a tu se nalazi londonsko boravište mnogih članova parlamenta. Ta zgrada je pod konstantnim nadzorom britanske carine, od kada je tamo otkriven materijal pornografskog sadržaja, poreklom iz Amsterdama. Jedan stanar je citiran kako govori: „Cesto se dešava da ovuda hodnicima lutaju maloletni dečaci potpuno izgubljeni, raspitujući se gde je apartman izvesnog MP-ja” (MP - član parlamenta). Pimliku je dat nadimak „Pimp- liko”, zbog rasprostranjenog korišćenja usluga muških prostitutki, poznatih pod nazivom dečaci za iznajmljivanje. Stanovnik Dolfin Skvera, Dejvid Stil (David Steel), bivši škotski vođa partije Liberal Demokrata, aktivno je podržavao kampanje za „davanje prava homoseksualcima” (,,Gay rights”), koje je organizovao Ijan Kempbel Dan (Ian Campbell Dunn), čovek zadužen za planiranje u Veću edinburškog distrikta. Taj isti gospodin Kempbel bio je jedan od osnivača mreže za razmenu podataka pedofila, kojoj je cilj da legalizuje upražnjavanje seksa sa decom. /*39/ Bivši ministari vlade, Majkl Portilo (Michael Portillo) i Piter Lajli (Peter Lilley), su, kako izgleda, redovni gosti u restoranu na Dolfin Skveru, uz mnoge druge poznate ličnosti iz sveta politike. Pitam se šta li ih tamo privlači? Mora da je u pitanju dobra hrana. Ma da, definitivno se radi o hrani. Ljudi misle da su ritualna zlostavljanja i žrtvovanja, ako se uopšte i dešavaju, vrlo retka. Đavola je tako. Prinošenje ljudskih žrtvi i ritualno zlostavljanje su jako rašireni. Pogledajte samo satanističku mrežu zlostavljača dece koja je razotkrivena u Belgiji, u koju su umešani policija, sudije i vodeći političari. Isto to izlazi na svetlost u severnom Velsu i drugim delovima Velike Britanije. Nezainteresovanost medja za te događaje je najblaže rečeno šokantna. Čovek po imenu Gunderson,
koji ima za sobom 28 godina iskustva rada u FBI, rekao je na konferenciji, kojoj su prisustvovali samo izveštači ispranog uma, da posle sprovedenog dugog i detaljnog istraživanja on procenjuje da u SAD ima 3,75 miliona aktivnih satanista, a da se godišnje prinosi između 50 i 60 hiljada ljudskih žrtava. Terapeuti koji su učestvovali na toj konferenciji rekli su da su njihovi pacijenti locirali veliko satanističko groblje izvan Lankastera, u Kaliforniji. /*40/ Drugo takvo groblje, kako izgleda, postoji u Mataorosu, u Meksiku. Satanistička mreža je povezana sa domovima za nezbrinutu decu i hostelima za decu pobeglu od kuće, da bi obezbedila konstantni izvor iz koga će nabavljati maloletne žrtve za svoje ritualne potrebe. Ako još nešto znate o tome molim vas da me obavestite. Neposredno pre nego što će ova knjiga izaći iz štampe, kontaktirao me je jedan prijatelj iz Sjedinjenih Država koji je baš tada vršio deprogramiranje roba koga je u stanju umne kontrole držalo Bratstvo, po imenu Arizona Vajlder. O tome kako se takva kontrola uma izvodi daću detaljnija obajašnjenja u sledećem poglavlju. Arizona je bila umno kontrolisana od svog detinjstva da bi postala takozvana Boginja majka (ili visoka sveštenica), koja upravlja žrtvenim ritualima na najvišem nivou globalne mreže Bratstva. Ona je bila jedna od samo tri žene u celom svetu koje su na tom nivou. Upravljala je ritualima u kojima je učestvovala britanska kraljevska porodica, kao što ćete videti u poglavlju pod nazivom „Boginja i kralj”. Arizona Vajlder je genetskom manipulacijom odogojena baš za taj posao, a njena majka bila je plemenitog francuskog porekla. Arizona mi je rekla da reptilijanci izgleda nemaju posebnih psihičkih moći (engl. - psychic), a ja nagađam da bi to moglo imati veze sa tim što nemaju u potpunosti razvijenu psihičku i emotivnu stranu svog bića. Zbog toga oni kontrolom uma programiraju ljude koji pripadaju određenim krvnim lozama, kao što je bio slučaj i sa Arizonom Vajlder, da bi za njih obavljali rituale i kako bi na taj način izvlačili iz svojih žrtava energiju koja im je potrebna. Ona tvrdi da je nju programirao lično Josef Mengele (Joseph Mengele), ona ga zna pod imenom Grin ili Grinbaum, čistokrvni reptilijanac sposoban da menja svoj oblik, čovek koji je bio ozloglašeni nacistički kontrolor umova i bavio se genetskom manipulacijom. Na kraju Drugog svetskog rata on je uspeo da pobegne uz pomoć britanske i američke obaveštajne službe i nastavio je sa svojim užasnim eksperimentima u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama i Južnoj Americi. Kako Arizona kaže, jednom joj je pokazao pauka širokog preko 30 centimetara, koga je genetski razvio, a upoznao ju je i sa Adolfom Hitlerom, u Sjedinjenim Državama 1960-ih godina. Ona je opisala mnoge objekte koji su držani u najvećoj tajnosti u Sjedinjenim Državama, koje je moj prijatelj, terapeut, lično video i svaki put njeni opisi bili su 100% tačni. Ona kaže da svaka od vladajućih 13 porodica koje stoje na vrhu globalne piramide Brtastva ima svoje sopstveno veće 13-orice. Najmoćnije veće u Sjedinjenim Državama je bazirano u Kaliforniji i među njegovim članovima su i Robert Kaldvel (Robert Caldwell), njegov sin Ričard (Richard), Džim Kristensen (Jim Christensen), Ričard Hoen (Richard Hoehn), Ričard Bradberi (Richard Bradbury), Džim Eferson (Jim Efferson), Fred Dejndžer (Fred Danger) i Frenk Koen (Frank Kohen). Ali poglavar veća i član najvišeg ranga reda Iluminata (Bratstva), za koga ona zna, je čovek čije
je tajno ime Pindar, a koji je iz oblasti Alzak-Lorene u Francuskoj. Pindar znači „Zmajev penis”. Njegovo ime, kako Arizona kaže, je markiz de Libo (Marquis de Libeaux). Još uvek nisam ustanovio da li je to njegovo pravo ime, ili još jedan pseudonim - ako mi po tom pitanju možete pomoći javite mi se. Ime Libo odnosi se na izraz ,,iz vode” i slaže se sa drevnim legendama o reptilijanskim bogovima koji su dolazili iz vode. Arizona Vajlder priča da se u njegovom zamku, u Alzak- Loreni, nalazi jedan otvor koji vodi u podzemni svet. Zapamtite tu oblast - Lorenu, koja je dom ključnih reptilijanskih loza čije je poreklo vekovima staro, kao što sam istakao ranije u vezi Ramzes-Piso-Buš kuće od Lorene. Arizona Vajlder, koja je bila umno kontrolisana visoka sveštenica/Boginja majka, kaže da je (nasilno) zatrudnela sa Pindarom, ali je tada njen sopstveni um počeo da odbija ranije nametnuto programiranje i ona je abortirala i raskinula svoju povezanost sa Bratstvom. Kao što se često dešava, programiranje kojem je bio podvrgnut njen um, počelo je da slabi i raspada se kada je njen programer, Mengele, umro 1980- ih godina. Arizona priča da je Pindar, kao i svi reptilijanci pri promeni u svoj pravi oblik, imao veoma moćan, hipnotički pogled (to je poreklo „zlog oka” koje se pominje u mnogim legendama), a u toku ritualnog žrtvovanja, lice žrtve je okretano ka Pindaru u momentu kada bi žrtvovana osoba umirala, da bi on mogao da ukrade njenu životnu energiju ili dušu putem procesa koji se odvijao korišćenjem magnetskog pogleda ili „zlog oka”. Afrički šaman, Kredo Mutva, kazuje istu tu priču o Čitauri reptilijancima. Ovo što sledi su informacije koje sam dobio od Arizone Vajlder: Pindar prisustvuje glavnim satanističkim ceremonijama u Evropi, kao i pri ritualima koji se obavljaju u Kaliforniji. Praznik Beltejn se proslavljao u Tebuko kanjonu u okrugu Oranž, Kalifornija, koji je zatvoren za javnost. U to doba ulice su takođe blokirane kordonima ljudi iz kancelarije šerifa okruga Oranž. Samahain ritual je izvođen ispred jedne hrišćanske crkve koja se nalazi na raskrsnici 7. Avenije i ulice Obispo na Longbiču. Ispred crkve je znak bele golubice koja među krilima ima crveni pehar. Tu opet nailazimo na Semiramidin simbol, a satanisti belu (u svom obrnutom simbolizmu) smatraju demonskom bojom, zato Pindar ili „markiz de Libru” putuje u beloj limuzini (,,kod belo” je šifra koju razumeju sudije, policija, vojska itd. I ona znači: okreni glavu na drugu stranu, ili, ne goniti zakonski ili na bilo koji drugi način određenu osobu). Arizona navodi da vojnici čuvari, koji nose automatsko oružje čuvaju tu crkvu i radoznalci bivaju ritualno usmrćeni, a njihovi leševi odnešeni u mrtvačnicu koja se nalazi nešto dalje u istoj ulici. Valpurgijski rituali se odvijaju na zapadnoj strani ostrva Katalina. Brod obalske straže, Zlatni orao, prevozi decu koja ne umeju da plivaju a treba da posluže kao obredne žrtve, do tog mesta i tu ih izbacuju sa broda u vodu. Pošto se deca udave, njihova tela se uzimaju i stavljaju u kaveze sa izgladnelim ajkulama, što je način za uklanjanje njihovih leševa. Pri ritualima koji se izvode na otvorenom, Arizona kaže da je nosila crvenu odoru i stajala u centru pentagrama koji je okruživao heksagram ili Davidova zvezda. To bi poslužilo kao okidač za njen program „Izide”, kako bi mogla da izvede ceremoniju Opadanja Meseca (Drawing Down of the Mooon), za koju ona
kaže da je činila da se četvoro užasnih stvorenja materijalizuje u satanističkom krugu. Obredna žrtva, koja je za tu ulogu odgajana od rođenja, tada je bivala ritualno ubijana, tako što bi joj grlo bilo prerezano s leva na desno. To je poreklo masonskog znaka prevlačenja dlana preko grla s leve na desnu stranu, što je pokret koji znači „mrtav si”. Krv žrtve je bila sakupljana i mešana sa arsenikom, koji izgleda da je neophodan sastojak za one koji su reptilijansko-ljudski mešanci. Ta mešavina zatim je sipana u pehare i ispijana od strane satanista, zajedno sa jetrom i očima koje su jeli. To bi navodno trebalo da im pruži snagu i veću psihičku moć. Salo je guljeno iz utrobe leša i razmazivano po telima učesnika rituala - kao što se činilo sa mašću „meseha” (svetog krokodila) u drevnom Egiptu. Leš obredne žrtve bi zatim bio okačen na drvo a satanisti bi stajali goli ispod njega da bi krv kapala po njima. Visoka sveštenica/Boginja majka kaže da su do tog trenutka svi učesnici ceremonije bili u tako euforičnom stanju da bi često menjali oblik u reptilijanski i uglavnom bi im koža tada bila skoro sasvim bele boje. Oni bi takođe bili prestravljeni, jer bi nastupio trenutak kada visoka sveštenica treba da pokaže na četvoricu njih koji će potom biti ritualno usmrćeni. Kler Rivs (Claire Reevs), predsednica društva Majke protiv seksualnog zlostavljanja, u Sjedinjenim Državama, mi je rekla da je najmanje dvanaestoro zlostavljanih prijavilo da su njihovi mučitelji menjali oblik iz ljudskog u reptilijanski. U drugim ritualima, koji se održavaju u okrugu Orandž na mestu Dejna Kov Point, trudna žena biva udavljena a zatim se nerodeno dete izvlači iz njene utrobe. Arizona Vajlder kaže da su britanska kraljevska porodica, Ronald i Nensi Regan, Džerald Ford, Džordž Buš, dva Bušova sina guvernera, Henri Kisindžer, Njut Gingrič (Newt Gingrich), Bil i Hilari Klinton, Rotšildovi, porodica Habsburg, Bob Houp (Bob Hope), Rupert Murdok (Rupert Murdoch) i još ceo niz poznatih imena, svi prisustvovali ritualima prinošenja ljudskih žrtvi, kojima je ona u ulozi Boginje majke/visoke sveštenice upravljala. Većina gore navedenih osoba, a verovatno i svi, pripadaju lozi Ramzes Piso Buš. Arizona kaže da je Hilari ta koja je moćnija i koja kontroliše Bila Klintona, jer se ona nalazi na višem rangu u hijerarhiji Bratstva nego on. Po njenim rečima on je umno kontrolisan, a Hilari njegov upravljač. Arizona takođe navodi da je videla reptilijance, Sive i reptilsko-ljudske hibride u mnogim podzemnim objektima, uključujući tu i ozloglašeno Područje 51 (Area 51) u Nevadi. Ona kaže da je astronaut, Nil Armstrong, fotografisao pri svom boravku na Mesecu prozračne strukture kao i jednu podzemnu nastambu. Kako izgleda, te fotografije su čuvane u jednoj zgradi u gradu Oklahomi. Visoka sveštenica/Boginja majka je izjavila da je takođe upravljala satanističkim ceremonijama u Francuskoj, u kojima je učestvovao i papa Jovan Pavle D. Druga osoba, koja takođe pripada grupi onih koji su nekada bili uključeni u program kontrole uma, navodi da je i sam papa Jovan Pavle samo umno kontrolisana marioneta. Kada sam kontaktirao rođaka koji živi u Vatikanu, rečeno mi je da Papu polako truju, da bi osigurali da on umre baš u onom trenutku kada bude pravo vreme da ga njihov izabranik zameni. On kaže da bi trebali da očekujemo da vidimo kako papa Jovan Pavle izgleda sve krhkije i bolesnije u narednim mesecima.
U informacije koje su mi žrtve satanističkog zlostavljanja poverile bilo bi gotovo nemoguće poverovati da ne dolaze iz tako mnogo različitih, međusobno nepovezanih izvora iz celog sveta, a svi pričaju istu osnovnu priču, sve do opisa detalja ritula i tehnika korišćenih za programiranje i kontrolu uma. Deca i traumatizovane odrasle osobe u koje su zlostavljana deca izrasla, nemaju kome da se okrenu. Njihove priče su toliko zapanjujuće da im malo ljudi uopšte veruje, a uplašeni su da odu u policiju jer znaju da su u satanističku mrežu uključeni i pripadnici policije, sudije, socijalni radnici, ljudi iz medija, političari kao i mnogi drugi koji kontrolišu ovo naše „slobodno” društvo. Pitanja tipa „Kome ti to uopšte možeš da kažeš?” i „Gde uopšte možeš da pobegneš?” koriste se da bi se slomio duh žrtava. Beznadežnost koju one osećaju čini da misle da ne postoji ništa što mogu da urade, niti da traže pravdu, pa se zato predaju i prestaju i da pokušavaju da nešto učine po tom pitanju. Velika većina masona nisu satanisti niti zlostavljaju decu, ali među njima i drugim tajnim društvima postoji mnogo veći broj onih koji to jesu, nego izvan njih. Na primer, kako možete imati poverenje u pravdu kada se uprava masonske lože Sv. Džejmasa, broj 9179, sastoji od vodećih policijskih inspektora koji dolaze iz svih glavnih odeljenja londonske Metropoliten policije. Ostali članovi te lože su sudije, javni tužioci i druga lica koja rade na visokim pozicijama u pravnom sistemu. Ceo proces istrage, gonjenja i suđenja, ili oslobađanja krivice, može se postići korišćenjem članova samo te jedne masonske lože, koji rade zajedno. Kakve šanse jedno zlostavljano dete ima protiv takvog sistema? Takođe, kao što su rekle mnoge od žrtvi, bile su drogirane i programirane da učestvuju u ritualnim ubistvima i mučenjima druge dece. To je zatim snimano video kamerom i puštano im da vide kada su bile ponovo u svesnom stanju. Zrtve bi tada bile toliko užasnute onim što su učinile i prestravljene od mogućih konsekvenci, da se nisu usuđivale da se obrate vlastima. Druge tehnike za sprečavanje razotkrivanja onoga što se dešava uključuju i nošenje maske sa likom Mikija Mausa ili đavola. Kada mala deca kažu da ih je zlostavljao Miki Maus ili đavo to čini šanse da im bude poverovano veoma malim. Zena koja me je kontaktirala ispričala mi je kako ju je kao malu devojčicu seksualno zlostavljao otac, noseći pri tome masku sa likom đavola i kako je bilo potrebno dugo vremena da ona shvati da je u pitanju njen rođeni otac. Jedna majka je u televizijskom dokumentarcu „Izveštaji” na kanalu četiri u UK, pričala kako je bila primorana da stavi na satanistički oltar svoju tek rođenu bebu i zabije joj nož u srce. Satanisti su zatim upražnjavali seks sa mrtvim telom bebe. E to se dešava u vašoj zemlji i to upravo SADA! Mnoge od žrtava su rođene u satanističkim porodicama, za šta se koriste rotkinje: žene koje su držane u zarobljeništvu da bi rađale jedno dete za drugim, a deca nikada nisu zvanično registrovana pa tako sudeći po zakonu ona i ne postoje! Ne možete ubiti nekoga ko ne postoji, pa se tako ta deca i fetusi žrtvuju a da niko izvan određenog satanističkog kruga i ne zna da su ona ikada bila rođena. Kju Kluks Klan, koji sačinjavaju fanatici sa idejom o arijevskoj višoj rasi, čiji je tvorac bio Albert Pajk, su samo jedna od dugog niza grupa i organizacija koje drže
zatvorene žene iz gore pomenutih razloga. /*41/ Takve grupe imaju i svoje babice koje pomažu pri porođajima, a i one same su rođene u bolnicama pod nadzorom Bratstva i njegove satanističke mreže. /*42/ Druga deca, koja potiču iz normalnih porodica, bivaju ukradena pri porođaju a roditeljima se kaže da je dete umrlo, a zapravo je uzeto da bi poslužilo kao obredna žrtva ili da bi bilo iskorišćeno u nekom od programa za kontrolisanje i programiranje uma. O toj temi ću šire govoriti u sledećem poglavlju. Roditelji sa niskim primanjima, ili roditelji narkomani, su lake mete za masone i sataniste koji delaju preko socijalnih službi i sudova. Deca iz takvih porodica se često oduzimaju roditeljima da bi poslužila satanistima ili u projektima kontrole uma. Za projekte kontrole i programiranja uma naročito su tražene takozvane „krek” (crack = vrsta opasne droge) bebe i blizanci. Ja znam za blizance koji su bili i krek bebe, iz Denvera, Kolorado, koji je jedan od glavnih statanističkih centara. Oni su prvo bili oduzeti svojim prirodnim roditeljima i dati starateljskoj porodici. Kasnije ih je od staratelja oduzela denverska socijalna služba, pošto je otac iz porodice staratelja ubijen pod vrlo čudnim okolnostima i dati su neudatoj ženi koja se pojavila takoreći niodakle i ponudila se da deci bude dadilja. Centar satanističkog kruga u Denveru je povezan sa istim takvim krugom u Boulderu, Kolorado, a to je mesto gde je dečija mis lepote, Džon Benet Remzi (Jon Beneth Ramsey) nađena ubijena u domu svojih roditelja pod vrlo misterioznim i neobjašnjivim okolnostima, u decembru 1996. Američki islednik i istraživač dr Siril Veht (Cyril Wecht), kaže da dokazi upućuju na to da je devojčica bila ubijena tokom seksualnog zlostavljanja koje su počinili njeni roditelji, Džon i Petsi Remzi. /*43/ Džon Benet (Jon Benet) ubijen je tokom božićne noći a Jozef Mengele je osmislio žrtveni ritual nazvan „poslednja kugla na božićnoj jelci”. Mengeleov pseudonim, Ginbaum (Greenabaum), znači zeleno drvo i odnosi se na kabalističko drvo života. Naziv koji Bratstvo koristi za đavola je DžonBet (JonBet) i koincidencija je toliko neverovatna da ja, imajući u vidu sve okolnosti, ne mogu da poverujem da to nije bila prava inspiracija za devojčicino ime. Istraživački projekat o ritualnom zlostavljanju, rađen na Kolorado univerzitetu u Boulderu, iznosi da su svi ispitanici bili podvrgnuti seksusalnom snošaju ili maltretiranju; 97% je videlo ili učestvovalo u žrtvovanju životinja; 97% je bilo primorano da ima seksulane odnose sa odraslima; 97% je iskusilo neki oblik mučenja; 94% je bilo predmet sodomije; 88% je bilo primorano da gleda ili da učestvuje u prinošenju ljudske žrtve; 88% je primorano na kanibalizam. Dugačka, dugačka lista koju čine ubistva dece, kao i druga ubistva, delo je satanističkih grupa. Kada skeptici pitaju kako tako rasprostranjena satanistička praksa ubistava i zlostavljanja može da bude prikrivena, trebalo bi da shvate kakvi su ljudi u tim satanističkim krugovima. Dejvid Berkovic (David Berkowitz), serijski ubica iz Njujorka, poznat kao Semov sin (Son of Sam) kaže da je bio deo satanistčke grupe koja je orkestrirala ubistvima koje je izvršavao. U pismima koja je pisao svešteniku, Berkovic je rekao:
,,...Ta grupa je upražnjavala mešavinu satanističkih praksi, uključujući i učenja Aiistera Kroulija i Elifasa Levija (jošjednog nepopravijivog sataniste). Ta učenja su bila (i još uvek su) u potpunosti orijentisana na rituale koji su podrazumevali krv... Doktrina kruga sastojala se odmešavine drevih druidskih učenja, učenja reda Zlatne zore, crne magije i gomile drugih nezakonitih i odvratnih praksi... Satanisti (oni pravi) su neobični Ijudi. Oni nisu neuki seljaci ili polu- pismeni urodenici. Pre će biti da su njihovi redovi puni doktora, advokata, poslovnih Ijudi i u osnovi visoko odgovornih „ dobrih” gradana... Oninisu nepažljiva grupa koja će olako pravitigreške. Ali oni se drže u tajnosti i čvrsto su povezani zajedničkom potrebom i željom da razaraju Ijudsko društvo. Alister Krouli je bio taj koji je rekao; Ja želim blasfemiju, ubistvo, silovanje, revoluciju, bilo šta samo da je loše. ” /*44/ Satanizam su stvorili reptilijanci „pali anđeli” i zanimljivo je da je među njima takođe bio Semov sin (Son of Sam), prema izveštaju iz hiljadu godina starog zapisa. Arapski pesnik, Fridusi (Fridowsi), završio je svoju legendarnu istoriju Irana godine 1010. n.e., a taj rad je nazvan Shahnameh ili Knjiga kraljeva. On piše o kralju po imenu Sem (Sam) koji se oženio prelepom ženom koja je rodila bebu nezemaljskog izgleda. Opis bebinih crta je potpuno isti kao opisi dece koja su rođena iz odnosa Posmatrača sa kćerima ljudi - vrlo velika beba, bele kože i kose nalik na sneg. On se zvao Zal, Nefilim, dete Posmatrača (reptilijanaca) - Ijudski hibrid. A Zal je bio Semov sin. Čarls Menson (Charles Manson) i njegova satanistička „porodica”, ubili su devetoro ljudi, 1969. godine, uključujući i glumicu Šeron Tejt. Menson je delao u Kaliforniji u godinama kada je hipi pokret bio na vrhuncu, kada je grupa zvana Proces bila veoma jaka u gradovima kao što je San Francisko. Proces se pojavio u Britaniji da bi zatim osnovao svoje ogranke u Kaliforniji i Njujorku. Ta grupa je veličala Adolfa Hitlera i odavala poštovanje trojstvu Jehove, Lucifera i Satane. U britanskom okultnom magazinu. „Totova svetiljka” pisac po imenu Soror H. Rekao je za Čarlsa Mensona ovo: ,,(On) je pokazao mnogima od nas kako izgleda zaista počiniti zločin koji bismo mi voleli da počinimo... Menson je krenuo pogrešnim putem kada su ostali, na primer Proces, uspeli. On je bio uhvaćen.” /*45/ Još jedan serijski ubica, Henri Li Lukas (Henry Lee Lucas), za koga se kaže da je ubio 360 ljudi, uključujući tu i rođenu majku, tvrdio je da je član satanističke grupe zvane Ruka smrti. On je rekao da je ubistvo bilo deo njegove inicijacije i priznao je da je pio krv nekih svojih žrtava. Ruka smrti je po njegovim rečima, bila umešana i u prodavanje droge i kidnapovanje dece prodavane da bi služili kao robovi ili kao žrtve satanističkih obreda. Kada su deca bivala ubijana, članovi te grupe su ispijali krv i jeli delove njihovih tela, navodi Lukas. Unakažena tela su pronađena u Meksiku i Arizoni, što izgleda da podržava njegovu priču. Ričard Ramirez (Richard Ramirez), poznat kao Noćni prikradač, izjavio je da je ubio trinaest ljudi u ime Satane. Obrnuti pentagrami, klasičan satanistički simboli, nađeni su nacrtani sprejem u par domova njegovih žrtava, a pentagram je urezao i na bedru jedne starije žene.
Broj ubistava širom sveta koja imaju veze sa satanističkim ritualima naprosto je fantastičan. Dok sam pisao ovu knjigu, čuo sam od jednog drugog istraživača o ritualnom ubistvu Alfreda Kanza (Alfred Kunz), buntovnog rimokatolikčkog sveštenika, koji je izvodio egzorcizam. On je u u martu 1998. pronaden u svojoj parohiji u Medisonu, država Viskonsin, kako visi obešen naglavačke dok mu je grlo bilo isečeno od uha do uha. Njegova glava je zatim bila odsečena a krv je odneta. Okolnosti tog slučaja bile su takve da je pozvan FBI da istraži ceo slučaj. Ubistva predsednika Kenedija i princeze Dajane su takođe bila puna satanističkih rituala, kao što ću kasnije detaljnije razjasniti. U svakoj zemlji koju posetim čujem iste priče o satanističkim ritualima, zlostavljanjima i žrtvovanjima, čak i na ostrvu Vajt, jednom malom ostrvcetu blizu južne obale Engleske, gde sam živeo mnogo godina, postoji znantna satanistička aktivnost. Britanske najpoznatije nedeljne novine „Vesti iz sveta” objavile su članak u kome jedna javna radnica sa ostrva Vajt otkriva prirodu i obim zlostavljanja koje se tu odvija. Ona kaže da su satanistička žrtvovanja dece stubovi na kojima počiva lokalna zajednica, koju čine vlasnici priobalnih hotela, poslovni ljudi, lokalni vladini službenici i političari. Ona je opisala program rađanja dece na ostrvu, u kome se bebe odgajaju da bi poslužile kao ritualne žrtve i kako je sve to povezano sa krugovima pedofila i švercera droge, što je još jedna zajednička tema mnogih sličnih priča. Glavni inspektor Nejl Kingmen (Neil Kingman), koji je vodio tu istragu, rekao je: ,,Ja sam sreo tu javnu radnicu nekoliko puta, a ispitivao sam i druge ljude u vezi te stvari. Ja nemam razloga da sumnjam u ono što mi je rečeno.” /*46/ Postoji mnogo poznatih slučajeva u kojima se tvrdilo da je postojalo ritualno zlostavljanje, ali oni su uspešno zataškani od strane političara i pravnog sistema, kao i popustljivih, neinformisanih i izopačenih medija. U Sjedinjenim Državama, slučaj MekMartin, koji je izašao na svetlost dana 1983. u Los Anđeiesu je prvorazredni primer takve prakse. On se sastojao od 369 izjava deca iz Centar za dnevnu negu MekMartin, u kojima su ona tvrdila da su bila seksualno zlostavljana. Deca su pričala o tome kako su životinje bile klane pred njima i o drugim satanističkim ritualima kojima su prisustvovala. Ona su opisala kako su bila zakopavana, zaključavana na mračnim mestima i odvođena na različite lokacije da bi tamo bila zlostavljana. U te lokacije spadale su i piljarnica, groblje, crkva i krematorijum. Deca su rekla da su bila primorana da piju krv i urin, kao i da su videla kako su jednoj bebi izvađene oči a njeno telo bilo je zatim spaljeno. Druga deca su pričala o tome kako je pred njima ubijen zec da bi im pokazali šta će im se desiti ako budu pričali svojim roditeljima o onome što se događa. Ceo taj slučaj bio je pod istragom četiri godine, a suđenje je trajalo dve ipo godine i uključivalo izjave 124 svedoka, 50.000 stranica transkripta sa suđenja i koštalo 23.000$ dnevno. Ali, na kraju je ipak ceo slučaj propao, a oni odgovorni za počinjena zlodela su ostali na slobodi. Presudan za priču, koju su deca pričala, bio je njihov opis mreže tajnih tunela koji su se nalazili ispod zgrade, a kroz koje su deca navela da su bila odvođena kako bi bila zlostavljana. Na suđenju je tvrđeno da nema dokaza da su takvi tuneli postojali, ali pet meseci pošto je slučaj zatvoren i prikrivanje istine završeno, tim obučenih istraživača i kopača je otkrio sistem tunela koji je bio
povezan sa jednim dobro obezbeđenim podrumom ispod Centra za dnevnu brigu MekMartin. Tuneli su se protezali do obližnjih zgrada u kojima su deca navela da su bila odvođena, pre nego što bi ih odvezli na druge lokacije. Jedan nezavisni arheolog je, 1992. godine, takođe potvrdio postojanje tih tunela, kao i sistema alarma u samom centru. Drugim rečima, deca su govorila istinu. U Britaniji su, među mnogim dmgim, postojali slični slučajevi u Orkniju, Notingemu, Rošdejlu i Klivlendu. Svaki put kada su socijalni radnici pokušali da razotkriju satanistička zlostavljanja, bivali su podvrgnuti brzoj osudi od strane vodećih medija, a časopis „Pošta nedeljom” („Mail on Sunday”) je bio posebno žestok u osporavanju njihovih izjava. Jednom prilikom otišlo se tako daleko da je delanje satanista opisano kao „histerične gluposti”. Takve primedbe su u velikom kontrastu sa obiljem dokaza koji dolaze iz celog sveta, da mogu biti ili delo nekog uniformisanog idiota (što je vrlo moguće), ili nekoga kome je vrlo stalo da istina ne izađe na videlo. Kao rezultat takvog prikrivanja i odbacivanja dokaza o onome što se zaista dešava, kao i zapanjujuće prirode samih dokaza koji deca daju, većina slučajeva nikada ni ne stigne do suđenja. I kada stignu, vrlo malo njih dovodi do osude počinioca. Javnost će radije verovati da takve optužbe nisu istinite, jer zapravo žele da veruju da je nemoguće da se takvi užasi dešavaju. Nažalost, itekako se dešavaju i to u širokom obimu. Ako krenete da poričete istinu o tome šta se događa, jer ne želite da se suočite sa istinom o svetu u kome živite, onda zapravo pomažete da se ta užasna mučenja dece nastave. Kao što je Karolina Likajar (Carolina Lekiar) iz Nacionalne asoscijacije za brigu o mladima rekla: „ Ja mogu da razumem da je ljudima teško da u to poveruju, to je toliko neverovatno, ali ipak sve pokazuje da se to stvarno dešava. Mala deca crtaju slike od one vrste koju ne vidaju na TV. Ja se bavim tom problematikom zadnje dve godine inaišla sam na mnoge slučajeve ritualne zloupotrebe, a još mnogo više toga dešava se svuda oko nas; ljudi stvarno moraju da se probude i reaguju. ” /*4 7/ Satanističko zlostavljanje u ritulane svrhe čini jednu globalnu mrežu, još jednu piramidu međusobno povezanih grupa i organizacija, koje među svojim članovima imaju moćnike i istaknute ljude, vodeće političare, vladine zvaničnike, bankare, poslovne magnate, advokate, sudije, doktore, sudske islednike, izdavače, urednike i novinare. Zapravo, sve one ljude koji su vam potrebni, da bi izveli a zatim zataškali rituale i zločine počinjene protiv čovečanstva. Nije istina da istraživači svuda vide sataniste. Njihov broj na vodećim pozicijama je vrlo visok jer to odgovara opštem planu. Satanisti kontrolišu ceo sistem i zato oni osiguravaju da mnogo više satanista bude na pozicijama moći nego među običnim narodom. Sto ste na višoj poziciji u toj piramidalnoj hijerahiji, na sve više satanista nailazite. Većina onih koji nisu satanisti bivaju odstranjeni pre nego što dospeju do tih, viših, pozicija. Rezultat svega toga za decu koja su bila žrtve zlostavljanja je nezamisliv za svakoga ko nije iskusio traume takvog intenziteta kroz koje su ona prošla. Pevačica Džoana Baez (Joan Baez), peva pesmu o tome kako joj se vraćaju sećanja na
zlostavljanje koje je prošla u detinjstvu, dok se mentalne barijere ruše, kontrola nad umom popušta i sećanja počinju da nadiru. „ Ne rnorate da moju pesmu puštate unazad, Da bi shvatili značenje ovih stihova Ne morate da umrete i odete u pakao, Da bi osetili prokletstvo demona. Pa, ja sam mislila da je moj život kao fotografija, Sa porodične božićene čestitke. Deca sva obučena kao lutke s dugmićima i mašnama, / poredana u dvorištu. Da Ii su zlatni dani detinjstva Stvarno bili tako lirski i topli? Ili je slika počela da bledi, Na dan kada sam ja rodena. Neka noć počne, čuje se cepanje kože, A zatim nagli nalet skerletno crvenog, Mali dečak koji jaše na jarčevoj glavi Imalena devojčica što izigrava bludnicu. Žrtva prinešena u praznoj crkvi, Slatke male bebe Rouz, A čovek sa maskom iz Meksika, Cepa moju odeću. Ja sam ih videla kako pale sveće, Ja sam ih čula kako udaraju u bubanj / doživala sam - mama, mama, hladna sam kao led, A nemam gde da pobegbnem. Zato plaćam svoju zaštitu, puštam istinu da izade, Jurim sećanja, Nalazim dokaze. Stajaću pred vašim oltarom I rećiću sve što znam, Jer, došla sam da zahtevam nazad svoje detinjstvo, U kapeli bebe Rouz. ” /*48/ Kakvo jedno užasno iskustvo je opisano u ovim stihovima, a mnoge hiljade dece širom sveta će proći kroz istu tu noćnu moru, danas i svakog drugog dana. Da li iko još uvek veruje da treba da se okrenemo na drugu stranu i sve to ignorišemo, da treba da se zavaravamo da se to stvarno ne dešava? Ili je ovo pravo vreme da se pokrene i nešto preduzme? Vreme da se stvari promene.
M IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
Nigel Davis „Zrtvovanja Ijudi tokom istorije i danas” (VVilliam Morrrow and Company, New York) - str. 46 Ibid. - str. 46 ,/rtvovanja Ijudi tokom istorije i danas” - str. 22 Ibid - str. 53, 56, 57 Ibid - str. 51 Ibid - str. 33 „Formula iluminata” - str.46 „Prokletstvo Kanana” - str.67 „Waco: Pravila prosvetljenja” (Fifth Estate Productions, distribucija Somford Entertainment, Los Angeles, USA.) Andrew Boyd „ Blasfemične glasine” (Fount Paperbacks, Harper Colins, London, 1991). Ovo je prvo i vrlo uravnoteženo istraživanje teme satanističke ritualne zloupotrebe i ja izazivam svakoga ko ovaj rad pročita da mi kaže kako i dalje veruje da je sve to samo mit. - str. 142 „Žrtvovanja Ijudi...” - str. 64 Alister Crowley „Magijska teorija i praksa” (Dover, USA, 1929.) - str 94-95 „Otkriće templara” - str. 109 „Okultna zavera” - str. 39-40 „Hram i loža” - str. 53 „Hiram Key” - str 396 „Prokletstvo Kanana” - str. 37 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid - str. 38 „Blasfemične glasine” - str. 114 Ibid. „Formula iluminata” - str. 46 Ibid. „Trinaestvodećih porodica iluminata” Ibid - str. 93 „Formula iluminata” - str. 213 Ibid. Ibid. Ibid - str. 214 „Satanistička veza na suđenju za ubistva u Belgiji”, Sunday Times, 29. decembar 1994.
33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48
Ibid. Ibid. „Lord MekAlpajn i prsten pedofila”, Skallywag, broj 22, 1994. Peter Jones „Pokornost Australije” (XPO-imprint, 26 Burlington Close, London, w9 3 LZ, 1995) - str. 10-11 „Vanzemaljci prijatelji i neprijatelji” - str. 70 Ibid - str. 69 „Ljudi monstrumi iz PIE”, Scallywag, broj 25, 1994. Contact Newspaper, 4. april 1995. - str. 23 „Formula iluminata” - str. 22 Ibid. National Enquirer, 28. april 1998. Citat knjige koju je predložio Dr Wecht, a koja se zove „Ko je ubio Džona Beneta Remsija” - str. 39 Citirano u „Blasfemičnim glasinama” - str. 212 Ibid - str. 183 „Vesti iz sveta”, 24. avgust 1997. - str. 30-31 Citirano u „Blasfemičnim glasinama” - str. 30 Napisali Joan Beaz, Wally Wilson, Kenny Greenberg i Karen O’Conor, izdanje Gabriel Earl Music/ Sony Cross Keys Publishing Compan/Greenberg Music
ŠESNAESTO POGLAVUE
Gde su nestala sua ta deca? atanističke mreže čine vitalan deo programa za globalnu kontrolu uma dizajniranih da stvore rasu bezumnih zombija i jedan beskrajni niz umno kontrolisanih ubica, ludaka sa omžijem i provokatora. Ljudski roboti - umno kontrolisani robovi - bili su u našem dmštvu hiljadama godina a danas je zavladala prava epidemija takvih individua. Kao što su Fric Springmejer (Fritz Springmeier) i Cisko Viler (Cisco Weeler) rekli u svojoj detaljnoj istrazi kontrole uma:
S
„ Osnovne tehnike su razvijene u nemačkim, škotskim, italijanskim i engleskim porodicama i koriste se već vekovima. Postoje i oni koji tvrde da takve tehnike potiču još iz starog Egipta i Vavilona od drevnih mističnih religijskih praksi. Za naciste se zna da su proučavali drevne egipatske tekstove u svom istraživačkom programu za kontrolu uma. Podaci i tajne koje kriju generacije porodica krvnih loza su zaista vrlo dobro čuvane tajne. ” /*1/
Kontrola ljudskog uma i emocija je sam osnov reptilijanske kontrole ljudske rase. Ako kontrolišete nečiji um - kontrolišete tu osobu. Spoljašnja kontrola uma ima mnoge oblike i nije pitanje koliko ljudi je umno kontrolisano, nego koliko malo ljudi to nije. Svaki put kada dozvolite novinama, vestima sa televizije ili radija ili nekoj reklami da utiče na vašu percepciju stvarnosti i odluke koje donosite, vas zapravo umno kontrolišu. Počeci formiranja današnje široke mreže centara operacija za kontrolu uma mogu da se prate do odseka britanske armije zaduženog za psihološki rat, kojim je komandovao brigadni general Džon Roulings Ris (John Rawlings Rees). Delovanje tog vojnog odseka se preplitalo sa radom Travistok klinike (Travistock Clinic), koja je 1920. osnovana pod direktnom podrškom britanske kraljevske porodice, koju je predstavljao vojvoda od Kenta (Duke of Kent). Kasnije je osnovan i lnstitut za ljudske odnose Travistok u Londonu i to je centar globalne mreže, koja uključuje i Stanford institut u Sjedinjenim Državama. Cilj tih organizacija je kontrola čovečanstva putem spoljašnjih metoda manipulacije i kontrole uma. Roulings Ris je bio žestoki rasista, koji je podržavao eugeniku i pokret koji se zalagao za postojanje „više rase”. On je proučavao „ratne neuroze” tokom Prvog svetskog rata i verovao je da se korišćenjem određenih, za to podobnih uslova, neurotično ponašanje može
stimulisati i kontrolisati. U svojoj knjizi „Oblikovanje psihijatrije ratovima”, izdatoj 1945. godine, on je napisao da je Travistok gmpa demonstrirala tokom Dmgog svetskog rata da postoji „psihopatološka desetina” populacije kod koje je glupost genetski uslovljena osobina. Fo njegovim rečima, veliki broj ovakvih ljudi morao je biti kontrolisan, da bi se civilizovano društvo zaštitilo. Tvrdio je da je neophodno preduzeti korake, uključujući tu i korišćenje psihijatrije, da bi se sprečio njihov porast naročito u zaostalim kolonijalnim zemljama koje predstavlaju pretnju civilizovanom svetu. To je bilo uobičajeno reptilsko-arijevsko naklapanje i Henri Kisindžer, Dejvid Rokfeler i Adolf Hitler ne bi to mogli bolje sročiti. Roulings Ris je rekao da postoji dmga desetina populacije koju superiorni genetski potencijali i psihološki trening čine podobnom da zauzima mesta na kojima je moć (reptilijanci i njihove hibridne mešavine). Ostalih osamdeset posto ljudi koji spadaju između ove dve ekstremne gmpacije, mogli bi, kako on predlaže, biti korisne sluge genetskoj eliti ako bi njihove neuroze mogle biti kontrolisane. Roulings Ris je želeo da vidi psihijatre na delu širom ljudskog dmštva, u kućama, na poslu i u školama. On je organizovao da Travistok gmpa obuči, ono što je sam nazvao ,,šok tmpe”, a to su psihijatri koji rade kao savetnici u poslovnom svetu, vojsci, politici i školstvu. Njihov posao je bio i još uvek je, da oblikuju način na koji ljudi razmišljaju u školskom, poslovnom i političkom sektoru i da tako kontrolišu pravac u kome svet ide. Roulings Ris je, 1947. godine, odneo svoju „viziju” sveta u Ujedinjene Nacije i tamo formirao Svetsku federaciju za mentalno zdravlje zajedno sa Montegju Normanom (Montegu Norman), guvernerom Engleske banke, koji je finansirao Adolfa Hitlera i izmanipulisao dolazak njega i nacista na vlast. Kao i obično širom zemlje je stvoreno desetine srodnih i centralno povezanih organizacija. U svakoj od zemalja u kojoj delaju, ove organizacije biraju ljude koje će umno kontrolisati da bi obezbedili njihovo bezpogovorno služenje napretku Programa. Mnogi od tih ljudi postaju lideri zemalja trećeg sveta, koje površno posmatrano dobijaju svoju „nezavisnost”. Istina je da je to socijalna i kulturna organizacija Ujedinjenih nacija, pod vođstvom člana Bratstva koji je zadužen za sprovodenje kontrole uma, Džulijana Hakslija (Juliljan Huxley). Pokojni dr Fred Wils (Dr Fred Wills), ministar inostranih poslova Gvajane, briljantno je sumirao pregled situacije kada je rekao da su Ujedinjene Nacije najveći svetski besprekidno vođen program za ispiranje mozga za lidere zemalja u razvoju. Isto važi i za lidere industrijskih zemalja, čije umove takođe uobličavaju pre nego što im je dozvoljeno da stupe na položaje ekonomske i političke moći. Roulings Risov štićenik, Erik Trajst (Eric Trist), bio je umešan u projekat Travistok kojim je trebalo da se „restruktuira” razmišljanje poslovnih menadžera. Taj plan je uključivao slamanje moći trgovačkog sindikata i manipulisanje razmišljanjem onih koji su na vrhovnim nivoima u poslovnom menadžmentu. Među korporacijama koje su zaposlile Travistok da to učini bile su Sel, Unilever, industrija proizvodnje uglja (koju poseduje vlada) i priličan broj vodećih finanasijskih institucija. Najveće korporacije današnjice koriste „psihologe” i upošljavaju „vođe grupa” da upravljaju poslovnim sastancima. Sta oni tamo zaista rade? I za koga oni rade? Sve se to uklapa u plan Travistoka da imaju „psihijatre”
na svakom nivou društvene zajednice, koji se kriju iza naziva raznovrsnih radnih mesta. Travistok je stajao iza talasa uzimanja droga iz 1960-ih i hipi pokreta i oni su ti koji su kontrolisali agitatore filozofije „tripovanja”. To je podržano od operacije Bratstva-CIA, koja je omogućila da halucinogena droga LSD postane široko dostupna. Oni su konstantno u potrazi za još moćnijim tehnikama za porobljavanje ljudske rase i dovođenje iste do stanja potpune servilnosti. Oldous Haksli (Aldous Huxley), agent Travistoka i guru „revolucije” 60-ih godina, otkrio je taj plan, 1961. godine, na jednom predavanju u kalifornijskoj Mediscinskoj školi u San Francisku. On je tada rekao sledeće: „ Već u sledećih par generacija biće stvoren farmakološki metod kojim će se postići da Ijudi voie svoju pokornost, što će dovesti do stvaranja diktature bez suza, da tako kažemo. Na tajnačin biće stvorena jedna vrsta bezboinog koncentracionog kampa za ceie društvene zajednice, tako da će ljudima istinski biti oduzeta sloboda, aii će oni u tome u stvari uživati, jer će svaka želja za pobunom kod njih biti onesposobljena putem propagande, ili ispiranja mozga pojačanog farmakološkim sredstvima. A to izgleda kao da je finalni preokret stvari. ” Mi se danas nalazimo baš u toj fazi. Rad Džona Roulingsa Risa su nastavili drugi operativci Travistoka, kao što je dr Kurt Levin (Dr Kurt Lewin), koji je za Travistok razvio neke sofisticiranije metode za individualnu i masovnu kontrolu ljudskog uma. To je znatno povećalo brzinu kojom je ljudsko društvo postalo zajednica robota koji ne razmišljaju sami za sebe. Travistok je postao centar jedne globalne mreže. Na raspolaganje su mu stavljena neograničena sredstva, putem „dobrotvornih društava” sponzorisanih od strane britanske kraljevske porodice ili iz nama već poznatih izvora, kao što su porodice Rokfeler, Rotšild, Melon i Morgan. Travistok je formirao „terorističke” grupe koje su korišćene da se stvori konflikt i metež u zemljama gde je Bratstvo želelo da smeni vladu, ili da opravda nametanje dolaska svojih trupa „miročuvara”. Brigadni general Frank Kitson je, 1950-ih godina komandovao Travistokovim projektom u kome su korišćene tehnike kontrole uma i mučenje na zatvorenicima u britanskim ratnim logorima u Keniji. Ti ljudi-roboti su zatim pušteni da bi se infiltrirali u grupe koje su se protivile britanskoj vlasti, uništavale bi ih iznutra i ubijali njihove vođe. Drugi bi stvarali sopstvene grupe koje će se boriti protiv onih koje ne priznaju britansku kontrolu. Tako su se, na kraju, Kenijci borili protiv Kenijaca. To je razlog iz koga SAS i danas dela u Africi i Južnoj Americi, kao što ću kasnije dokumentovati. Isto to desilo se u Alžiru, Ruandi, Burundi, Kongu itd. Isti taj general Frank Kitson, koji je stvorio opisane koflikte i zaveo teror u Africi, poslat je u Severnu Irsku 1970. godine, da organizuje prvobitne bombaške napade i kampanju ubistava, što je izazvalo severnoirski konflikt, koji i danas traje. Takvi konflikti koji se događaju širom sveta dovode do zahteva da se nešto mora povodom toga učiniti, a to „nešto” je uvek dalja centralizacija vlasti. Zato nije iznenađujuće da je Erik Trajst pokrenuo, 1980-ih godina, Travistok operaciju osmišljenu tako da koristi jednu
ogromnu internacionalnu mrežu da bi programirala kolektivnu ljudsku psihu tako da svetska vlada bude prihvaćena. Travistok žurnal, nazvan „Ljudski odnosi” („Human Relations”) objavio je, 1991. godine, članak o projektu stvaranja jedne svetske vlade. Kolaps Sovjetskog Saveza (koji je orkestriralo Bratstvo) je stvorio velike mogućnosti za stvaranje svetske vlade i kraj nacionalnih država, kako je taj članak izveštavao. On je predlagao reformaciju Ujedinjenih Nacija, koje bi trebalo da predaju sve svoje operacije mreži koja bi se sastojala od stotina hiljada (iz jednog centra kontrolisanih) „nevladinih organizacija”. One bi delale prevazilazeći nacionalne granice i ne bi bile podvrgnute ikakvoj kontroli od strane nacionalnih vlada. Sve to čini jedan sistematski plan da se nametne volja reptilijanca kolektivnoj ljudskoj svesti i on konstantno ubrzava tempo kojim se ispunjava od 1950-ih godina na ovamo. Posle Drugog svetskog rata prioriteti Bratstva su se promenili, od kontrole teritorije do kontrole nad ljudskim umovima i finansijama. Ljudi će se na kraju pobuniti protiv okupacije njihove zemlje, ali je mnogo teže da se uopšte identifikuje i da se odupre okupaciji umova i finansijskih izvora. Vinston Čerčil je auditorijumu, koji je prisustvovao njegovom predavanju na Harvardu, u septembru 1943., rekao da će imperije budućnosti biti imperije kontrole uma. Lord Bertrand Rasel (Lord Bertrand Russell) je u svojoj knjizi iz 1957. godine „Uticaj nauke na društvo” izložio da će, kada tehnike kontrole uma budu usavršene, svaka vlada koja bude kontrolisala školstvo više od jedne generacije, biti u stanju da kontroliše svoje podanike sigurno i čvrsto i to bez potrebe za vojskom ili policijom. To je ono što „školstvo” radi našoj deci danas. Uz britansko odeljenje za psihološki rat i Travistok operaciju, istraživanja te tematike su se takođe brzo proširivala pod fašističkom vladom u Nemačkoj i Italiji. Josef Mengele, zvan „anđeo smrti”, vršio je eksperimente koji su uključivali kontrolu uma na hiljadama blizanaca, pod nadzorom Hajnriha Himlera u medicinskom insitutu Kajzer Vilhelm, u Berlinu. Mengele je rođen u porodici satanista od reptilijanske krvne loze. Bio je ekspert u demonologiji i kabalizmu i u društvu Iluminata zauzimao je najmanje položaj Velikog majstora, iako je moguće da je bio i na višoj poziciji. /*2/ Pošto je bio lekar u logom Aušvic, koji je vodila kompanija I.G. Farben, mogao je da izvodi svoje eksperimente na nebrojenim hiljadama logoraša. Kada su se armije Saveznika već približavale Nemačkoj, 1945. godine, britansko-američka obaveštajna služba je pokrenula projekat Pejperklip da bi omogućila da Mengele i drugi elitni naučnici, doktori i vojni personal nacističkog vođstva pobegnu. Mengele je nestao iz logora Aušvic, u januam 1945. Javnost je navedena da povemje da je pobegao u Južnu Ameriku, dok je on u stvari slobodno putovao širom sveta, radeći i za Travistok institut u Londonu i za Sjedinjene Države. U SAD bio je poznat pod imenom dr Grin ili Grinbaum (Green ili Grenbaum). /*3/ Zvanične podatke iz Nemačke koji detaljno govore o Mengeleovom izučavanju kontrole uma uzeli su Amerikanci na kraju rata. Ogromna količina njegovih radova još uvek se nalazi u Sjutland Aneksu (Suitland Annex) u Vašingtonu, gde se čuvaju pod najstrožim merama obezbeđenja. Većina Mengeleovih istraživanja koja je vršio radeći u koncentracionim logorima i dalje
ima oznaku „poverljivo” i nedostupna je javnosti, dok su mnogi drugi uništeni od strane CIA. /*4/ Ljudi koji su preživeli eksperimente sa kontrolom uma i dalje se sećaju Mengeleove besprekorne uniforme i sjajnih čizama, koje je nosio tokom seansi programiranja. Oni se sećaju njegovog jakog nemačkog akcenta, razmaka između prednjih zuba i načina na koji je vrteo palac. /*6/ Kao i u nemačkim koncentracionim logorima, često je sa sobom vodio psa od rase nemačkih ovčara, kako bi njime plašio decu tokom svojih seansi programiranja. Koordinatori projekta Pejperklip i naknadnih programa te vrste pokrenutih u Sjedinjenim Državama bili su braća Duls (Dulls), rođaci Rokfelerovih, obojica satanisti, reptilijanci i nacisti do srži. Džon Foster Duls (John Foster Dulles) je postao državni sekretar SAD u posleratnom periodu, dok je njegov brat Alen Duls (Allen Dulles) bio izabran za šefa nove centralne obaveštajne službe, CIA. Kao posledica tog velikog priliva nacističkih doktora, specijalista za kontrolu uma, nastao je, sada već ozloglašen i užasan program za kontrolu uma u SAD, nazvan MKUltra. Slova MK označavaju „mind control” (srp.- kontrolu uma), ali je pri tome korišćen nemački način pisanja reči „control”, što je „kontrolle”, u spomen na nemačke naciste koji su inspirisali te metode i tehnike. Zvanično, taj program je vodio Oven Kamerun (Ewen Cameron), ekstremno bolesna individua i pripadnik elitne škotske krvne loze. Iz svoje baze u Montrealu, Kanada, on je koordinirao ozloglašenom MKUltra operacijom za kontrolu uma, koju su finansirali nama već poznati ljudi, kao Rokfelerovi, a redovno se sastajao sa Alenom Dulsom i CIA. Jedna od Kamerunovih institucija je, samo 1961. godine, izvršila 60.000 elektrošokova nad pacijentima. Kamerunova šifra bila je ,,dr Vajt” (Dr White”), i zaista, boje su bile sastavni deo njegovih istraživanja. On je pokušavao da otkrije kako da načini braon oči - plavim. Mnogi od metoda i rituala koji su korišćeni u projektima za kontrolu uma su inspirisani učenjima drevnih škola mistike. Admiral Stafild Tarner (Stanfield Turner), direktor CIA, javno je priznao 1977. godine, da se milioni dolara troše na proučavanje vudu tehnika, veštičarstava i parapsiholoških moći, a na saslušanju u senatu, 3. avgusta 1977. izjavio je da je CIA umno kontrolisala bezbroj ljudi bez njihovog slaganja ili znanja o tome. U radu MKUItra je učestvovah najmanje 185 naučnika, 80 institucija SAD, a među njima bili su zatvori, faramaceutske kompanije, bolnice i 44 medicinska koledža i univerziteta. Nekih 700 vrsta droga je korišćeno od strane „ludih naučnika” Vavilonskog Bratstva u njihovim projektima kontrole uma, kojima su pokušali da stvore poslušne ljudske robote. Eksperiment u kome je sprovedena kontrola uma, a koji je vodio operativac CIA Džim Džons (Jim Jones), bilo je i masovno ubistvo članova sekte Narodnog hrama, 1978. godine, gde su na mestu samoubistva u Džonstaunu u Guajani nađene velike količine droge - o čemu možete više pročitatiu knjizi „I istina će te osloboditi”. Droge su od drevnih vremena korišćene da bi se manipulisalo ljudskim umom i da bi dovele do stanja proširene svesti. Droge takođe mogu da potisnu volju i dozvole ono što se naziva „demonskom zaposednutošću”. ClA-britanska obaveštajna mreža, finansira istraživanja o upotrebi raznih droga (drugim rečima
jk
ljudi koji plaćaju porez to finansiraju), da bi pronašli sve efikasnije načine za potiskivanje svesti i volje pojedinaca. To uključuje i vakcinacije, aditive koji se nalaze u hrani i elektromagnetne tehnike. Jedan od centara koji su umešani u istraživanja droga za CIA je Kalifornijski medicinski institut, gde posao vodi dr Artur Nudžent (Dr Arthur Nugent). Bezbroj eksperimenata koji uključuju upotrebu droga već su izvedeni i dalje se izvode. Oni uključuju korišćenje droga kojima se kontroliše um na vojnicima u Betesda mornaričkoj bolnici u Merilendu (kao što je razotkriveno u jednom televizijskom dokumentarcu). Jedan od eksperimenata sprovedenih na Haitiju učinio je da Vodun (Vodoun) kult, zapravo paravan CIA, pretvori ljude u samo nešto malo više od zombija. Prozak je droga čije se ime stalno iznova pojavljuje u istraživanjima o ovim stvarima i ona nije ograničena na individualne projekte kontrole uma. Ona se prepisuje u ogromim količinama od strane doktora koji služe ambicijama i potpomažu gomilanje profita farmaceutskom kartelu (ili kartelu narkotika), ne misleći na dobrostanje svojih pacijenata. To je jedan od najviše na svetu izdavanih lekova (ili droga) protiv depresije i, u trenutku dok ovo pišem, kompanija Eli Lili, koja je povezana sa Morganovima, Rokfelerovima, obaveštajnom službom SAD i predsednikom Bušom, traži dozvolu da na tržište izbaci verziju prozaka koji će biti namenjen deci, a imaće ukus peperminta i pomorandže. Već je nekih 400.000 mladih, ispod 18 godina, na tretmanu prozakom, računajući samo u Sjedinjenim Državama, a to je samo početak. Tu možemo na delu videti masovnu operaciju kontrole uma, kako stvara rasu zombija, kao što su bili oni sa Haitija. Druge farmaceutske kompanije koje imaju veze sa istraživanjem delovanja raznih lekova- narkotika namenjenih kontroli uma uključuju: Sterling Drag kompaniju, (naslednika Hitlerove I.G. Farben firme) koja je povezana sa porodicama krvnih loza, Krup kompanijom, CIA Tinker fondacijom i redom Svetog Jovana od Jerusalima. Takođe, tu je i Monsanto hemijska kompanija, čiji je direktor Erl H. Harbison Junior takođe predsednik Asocijacije za mentalno zdravlje i direktor ozloglašene Betesda bolnice, u kojoj se programiraju robovi za operaciju kontrole uma zvanu Monarh. /*8/ Monsanto je takođe naveliko umešan u proizvodnju genetski izmenjene hrane.
KONTROLA UMA ZASNOVANA NA TRAUMI Projekat Monarh je jedan od mnogih ogranaka MKUltra, program koji se, uprkos zvaničnom poricanju, ne nastavlja danas samo pod različitim imenima, on je uveliko proširen. Osnovna implementaciona tehnika za kontrolu uma te vrste širom sveta je na traumi zasnovana kontrola uma i sada možemo lepo da vidimo kako se satanistička mreža uklapa u tu sliku. Um poseduje mehanizam odbrane koji u odvojene odeljke stavlja ekstremno traumatična sećanja. To je razlog iz koga Ijudi ne mogu da se sete recimo teških saobraćajnih nesreća. Um sam kreira barijeru amnezije oko događaja koji je isuviše traumatičan, kako osoba ne bi morala da u sećanju iznova preživljava užasne trenutke. Od pradavnih vremena Bratstvo je znalo za to. U koncentaracionim logorima nacističke Nemačke metode
da se iskoristi ova reakcija našeg uma su dalje usavršene. Mengele i nacisti su shvatili da ako možete da sistematski traumatizujete nekoga, putem mučenja, seksualne zloupotrebe i mučeći ili prinoseći na žrtvu druge dok ta osoba gleda, možete da od njenog uma stvorite košnicu sasvim odvojenih odeljaka, ili ti amnestičkih barijera (to jest odvojenih „ličnosti”). Satanistički rituali su naveliko korišćeni da bi se to postiglo. Jednom, kada je razbijeno jedinstvo uma, ti različiti odeljci, svaki nesvestan postojanja onih drugih, mogu biti isprogramirani za različite zadatke i iskustva. Koristeći kao okidače određene reči ili hipnotičke komande, signale ili zvuke, ti odeljci uma mogu da se izvuku na površinu, u svest ili da se potisnu nazad u zaborav (podsvest) kao mentalne fioke. Jedan samodovoljni odeljak, ili fragment uma postaje tada svesno stanje te osobe, a kada se iskoristi njegov program, vraća se u podsvest i tada se oslobađa drugi odeljak po želji. To znači da pošto je žrtva takve vrste umne kontrole izvršila određeni zadatak, zaboravlja šta je uradila i sa kim je bila u kontaktu za to vreme. To stanje uma je postalo poznato kao višestruki poremećaj ličnosti (engl. Multiple Personality Disorder, skraćeno MPD) ili poremećaj disocijativnog identiteta (engl. - Dissociative Identity Disorder, skraćeno DID). Poslednji naziv je precizniji jer odeljci uma nisu bukvalno celovite „Iičnosti”, oni su samo delovi uma koji su se odvojili od celine ostatka svesti. To je kao kada pomerate dugme na radiju između različitih stanica, odeljaka, čas se uključujući na jedan program a zatim na drugi. A treba reći da je čak i ta tehnika primitivna u poređenju sa najsavremenijim metodama umne kontrole. Meni je iz sopstvenog istraživačkog rada poznato da među satanistima i pedofilima postoji opsesija analnim seksom, kako sa devojčicama tako i sa dečacima, a britanski terapeut Vera Dajmond (Vera Diamond) mi je rekla da je ta vrsta bolne traume jedan od dokazanih načina na koji se mogu stvoriti osobe sa višestrukom ličnošću. Dakle, čak i analni seks ima jedan viši motiv iza sebe za one koji razumeju kakav mentalni i emotivni efekat to može da proizvede. Većina Ijudi su višestruke ličnostu barem u nekoj meri, jer svi mi zatvaramo u svoju podsvest ono sa čime se ne možemo suočiti, ali ovde se ipak govori o jednom ekstremnom obliku i proračunatom postizanju tog efekta. Mnogi vojnici postaju višestruke ličnosti posle prisustvovanja i učešća u nezamislivim pokoljima, njihov mozak jednostavno stavlja zid između svesti i tih užasnih slika i oni se ne sećaju onoga što je bilo. Traugot Konstantin Osterih (Traugott Konsatantin Oesterreich), profesor sa nemačkog univerziteta Tubingen, napisao je 1921. godine, klasičnu studiju o poremećaju koji dovodi do pojave višestruke ličnosti nazvanu „Zaposednuća, demonska i druga”. Ta je studija otkrila da se na traumi zasnovana kontrola uma koristila u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji dugo pre dolaska XX veka. Preživeli, kao i profesionalci koji su sa takvim osobama radili, pričali su kako su Britanci koristili agente programirane da budu višestruke ličnosti još u Prvom svetskom ratu. /*9/ Kod takvih osoba, iako je sama trauma zaboravljena ona ipak podsvesno utiče na njihove živote, emotivno, mentalno i fizički. Ja sam sedeo na jednoj seansi koju je vodila Vera Dajmond i video sam kako se predamnom ljudi menjaju iz jedne ličnosti u drugu više puta, za šta je kao okidač korišćena jedna reč ili rečenica. To je bilo stvarno neverovatno iskustvo.
Jedan od njenih klijenata mora da nosi plastičnu kesu za prikupljanje urina jer mu je bešika uništena torturom koju je prošao. Njeni medicinski podaci o takvim slučajevima su tako obimni da je doktor koji ih je pregledao bio šokiran. A ta žena je, kada sam je upoznao, imala samo 30 godina. U Britaniji policija, socijalni radnici i psiholozi pabirče podatke od Travistok grupe koja se izdaje za autoritet na polju tretmana za taj problem, dok su u stvari oni ti koji tajno stvaraju i programiraju višestruke ličnosti za razne zadatke. Dr Vilijam Sardžent (Dr William Sargant), psihijatar u Travistok institutu, napisao je, 1957. knjigu „Borba za um” iz koje citiram sledeće: „ Različiti tipovi verovanja mogu se usaditi u razne Ijude pošto je funkcija mozga bila poremećena slučajno ili namerno izazvanim strahom, besom ili uzbudenjem. Od rezultata koji se dobijaju putem takvih poremećaja rada mozga, najčešći je privremeno smanjena moć rasudivanja i povećana sugestivnost. Različite grupne manifestacije su ponekad klasifikovana kao „ instikt stada”, a javljaju se najčešće tokom ratova, velikih epidemija i u sličnim periodima opšte opasnosti, koja povećava anksioznost a time i individualnu i masovnu sugestibilnost. ” Ovde opet vidimo razlog iz koga je javnost konstantno zatrpavana informacijama o događajima koji izazivaju strah, ljutnju ili uzbuđenje. Ljudi, ili bolje reći zombiji u progamiranom stanju uma mogu se koristiti za mnoge stvari. Njihov se program može po želji aktivirati kako bi izvršavali ubistva, kao u slučajevima Džona Lenona i Roberta Kenedija. Širhan Širhan, umno kontrolisana marioneta koja je navodno ubila Roberta Kenedija 1968., bio je polaznik kursa za „proširenje uma” kod rozenkrojcera, kada je počeo da čuje glasove koji su mu govorili da ubije Kenedija. Sada možemo da vidimo zašto je tako mnogo ubistava izvršeno od strane ljudi koji su imali isti mentalni profil - takozvanih „usamljenih ludaka”. Oni niti su sami niti su, bar u većini slučajeva, ludi, bar ne u svom prirodnom stanju uma. Oni su umno isprogramirane jedinke, često još od najranijeg detinjstva. Koristeći se tom metodom možete upotrebljavati te umno kontrolisane robote kao žrtvene jarce prilikom terorističkih bombaških napada i zatim obezbediti da budu na pravom mestu, u pravo vreme, da budu uhvaćeni i optuženi. Takođe, možete programirati um takve osobe dok je u pritvoru da čak i ona misli da je stvarno kriva. Ozloglašeni umni kontrolor koga koristi CIA, zvan Dr Luis Džolion „Džoli” Vest (Dr Louis Jolyon ,,Joly” West) bio je zadužen za „mentalni pregled” Timotija MekVeidža (Timothy McVeigh) isprogramiranog bivšeg vojnika Sjedinjenih Država, koji je osuđen za bombaški napad u Oklahomi. Vest je bio duboko umešan u rad MKUltra, a jedan od ljudi koji su ga najrevnosnije podržavali bio je tadašnji guverner Kalifornije, a kasnije predsednik SAD, Ronald Regan. Videli smo pravu poplavu „usamljenih ludaka” u mnogim zemljama koji počinjavaju masovna ubistva tako što naizgled u jednom trenutku polude i krenu da pucaju na ljude. U Velikoj Britaniji imali smo užasne primere takvog ponašanja u dva mala gradića, Hangerfordu u Berkširu 1987. i Danblejnu u Škotskoj, 3.
marta 1996., gde je takozvani „ludak” Tomas Hamilton ušetao u jednu dablinsku školu i zapucao iz vatrenog oružja na đake. On je tom prilikom ubio 16. dece, stare između pet i šest godina i njihovog učitelja. Sve to imalo je, naravno, razarajući efekat na kolektivnu psihu Britanaca. Nedugo posle toga desio se masakr u Port Arturu, malom gradiću Tasmanije, Australija, kada je drugi naoružnani ludak, po imenu Martin Brajant odjednom „otkačio” 28. aprila 1996. i pobio 35 ljudi. U martu 1998. desio se „američki Danblejn”, kada su dvoje mladih, Mičel Džonson, star 13 godina i njegov rođak, jedanaestogodišnji Endrju Golden, pucali iz vatrenog oružja na svoje školske drugove i učitelje, u srednjoj školi Vestsajd u Džonsborou, država Arkanzas, u mestu koje se nalazi samo 130 milja daleko od političke baze Bila Klintona u Litl Roku. Tom prilikom oni su ispalili 27 metaka ubivši 4 đaka i nastavnika, a ranivši 11 drugih. U srednjoj školi Kolumbajn u Koloradu, 1999. godine, desila se pucnjava u kojoj je ubijeno trinaestoro đaka. Ovakvih napada bilo je krajem 90-ih godina (XX veka) u Misisipiju, Kentakiju i Arkanzasu. Često se, posle takvih krvavih događaja, javljaju izveštaji da su ubice bile satanisti. Takvih je događja u poslednje vreme sve više i oni imaju sve oznake toga da se radilo o projektima kontrole uma. Dakle šta se tu stvarno događa? Pogledajte kakvi su ljudi učestvovali u navedenim slučajevima. Za većinu se govorilo da su bili pomalo čudni, problematični ili prosto da nisu bili „sasvim pri sebi”. Takav opis savršeno odgovara kada želite da njihovi zločini budu protumačeni kao akt usamljenog ludaka. Brajant, ubica iz Australije, u to vreme se baš bio vratio sa dvonedeljnog putovanja u Sjedinjene Države, gde je išao u lov na medvede puškom. Ljudi koji su mu pre toga bili bliski izjavili su da se njegov karakter promenio posle povratka iz SAD, iako je i ranije već imao poduži istorijat psihijatrijskih problema. Naime, on je bio na „ispitivanju” 1983. kod dr Erika Kaninghama Daksa (Dr Eric Cunningham Dux), koji radi za Travistok, a koji je odlučivao o daljem toku njegove „terapije”. Daks je decenijama bio blizak saradnik dr Džona Roulinga Risa, čoveka koji je inspirisao stvaranje Travistok operacije za ispiranje mozgova. Već je pokazano da terorističke grupe kao što je irska IRA imaju medu svojim članovima takozvane „spavače”, ljude koji su pritajeni godinama i žive miran, običan život, sve dok se ne pojave takve okolnosti u kojima mogu biti iskorišćeni za obavljanje nekog zadatka. Ti ljudi i ne znaju da su iskorišćeni na jedan takav način, jer oni ne kontrolišu sami svoje umove, njih kontrolišu njihovi programeri. Posle zločina i ubistava koje takve osobe počine ostaje uvek mnogo pitanja bez odgovora. Takođe, kao i u slučaju Brajanta, Hamiltona i mnogih drugih postoje izveštaji da su ti Ijudi uzimali prozak. Sporedni efekti uključuju nervozu, uznemirenost, samoubilačke tendencije, hipomaniju i nasilno ponašanje, kada im je taj lek-droga uskraćen. Lekari su upozoreni da ne prepisuju prozak nikome ko ima istoriju „manije”. Kod većine ljudi koji su učestvovali u masovnim pucačinama i ubistvima u Sjedinjenim Državama nađeni su tragovi prozaka u krvi, a nađeni su i kod Henrija Pola (Heri Paul), koji je bio vozač mercedesa princeze Dajane one kobne noći kada se desila saobraćajna nesreća, u kojoj je nastradala.
Dakle, kakvi se motivi kriju iza tih izrežiranih masovnih ubistava, koja se po pravilu dešavaju ne u velikim gradovima, već u mirnim malim zajednicama? Bombaški napad u SAD nije se desio u Njujorku ili Vašingtonu nego u Oklahomi. Savetujem vam da ne potcenjujete efekat straha i želje da vlasti „zaštite” narod od tog straha. A to znači još više kamera na ulicama, više čuvara i kamera u školama, da bi deca bila od malena naviknuta da prihvataju koncept „zaštite” koji im pruža „veliki brat”, to jest vlast. Naslov sa prve stranice, koliko se sećam, londonskih novina ,,Daily Mail” lepo je izrazio suštinsku reakciju koju takve manipulacije strahom žele da izazovu. Posle ubistava u Australiji te novine su pisale: „zar nigde u svetu više nije sigurno?”. Kada se ti masakri dese u malim, tihim zajednicama, to stvara još moćniju reakciju, tipa: „O moj Bože, to se moglo desiti mojoj sopstvenoj deci - hej, pa mi trebamo zaštitu”. Traumatizovani mozak je mnogo podložniji umnoj manipulaciji. Bratstvo je želelo da ukloni svo oružje koje je u posedu običnih građana u pripremanju svog završnog udarca. Verujte mi, niko ne želi da svet bude oslobođen oružja više nego ja, ali moramo da se zapitamao o svim tim zakonima u vezi nošenja oružja koje su inspirisali ti iscenirani masakri u Danblejnu, Tasmaniji, Oklahomi itd. Problem - reakcija - rešenje. Ilegalno doći do oružja je toliko jednostavno da zakoni o posedovanju oružja neće sprečiti onoga ko stvarno želi da ubija, da ga nabavi. Razlog što se takvi zakoni donose širom sveta je da bi se onesposobilo stanovništvo da se samo brani, kada bude izdato naređenje da se uhvate svi oni koji smetaju ostvarenju vekovnog Programa Bratstva. Meni moji instinkti govore da nema smisla u korišćenju nasilja protiv nasilja, ali ima Ijudi koji misle drugačije i Bratstvo to zna. To je razlog iz koga oni žele da stanovništvo bude nenaoružano. Adolf Hitler je, recimo, izdao slične zakone protiv posedovanja oružja, nešto malo pre nego što je krenuo da šalje gomile ljudi u koncentracione logore. Slični logori su već izgrađeni u SAD od strane organizacije zvane FEMA, Federalne agencije za upravljanje u slučaju vanrednog stanja (Federal Emergency Management Agency-FEMA), koju je osnovao Zbignjev Brzezinski (Zbigniew Brzezinski), čistokrvni reptilijanac koji može da menja oblik i čovek koji je pokrenuo Trilateralnu komisiju, zajedno sa Dejvidom Rokfelerom. FEMA vodi Džejms Li Vajt (James Lee Witt), a ja vam savetujem da pogledate njegove oči ako ga vidite na televiziji i zapitate se našta vas one podsećaju. Umno kontrolisani ljudski roboti se takođe koriste za prenošenje poruka između ljudi koje ne mogu biti prenete na uobičajeni način. Tu spada nezvanična komunikacija među svetskim vođama kao i među personalom unutar ilegalne mreže prodavaca droge, koju kontroliše Bratstvo, a u koju su umešani predsednici SAD kao i mnogi drugi svetski poznati političari i vođe. Kako izgleda, ljudi koji su programirani putem namernog stvaranja višestrukih ličnosti, razvijaju fotografsko pamćenje. Reči poruke koje oni treba da prenesu im se diktiraju kada su pod jednom vrstom hipnoze, a zatim smeštaju u ionako izdeljenu podsvest osobe. Za to se često koristi pištolj na struju visoke voltaže čiji udar spušta nivo šećera u krvi i čini osobu podložniju sugestijama. Kasnije se koristi specifični okidač, koji može biti reč, rečenica ili akcija koja aktivira određeni odeljak „ličnosti” i tada ljudski robot ponavlja poruku od reči do reči. Ja ne sumnjam da su mnoge svetske vođe
umno kontrolisane od strane njihovih programera ili rukovaoca, a ubeđen sam da je britanski premijer, Toni Bler (Tony Blair), sa svojim udaljenim pogledom i smrznutim osmehom, pod nekom vrstom mentalnog uticaja ili kontrole. Često takve osobe izgledaju kao dobri i simpatični ljudi, ali bitno je zapamtiti da je njihov um podeljen i da oni mogu zapadati iz jednog stanja svesti u drugo nemajući ni sami predstavu o tome. Oni nisu jedna celovita ličnost, već višestruke Iičnosti i moramo to znati ako želimo da pratimo zaplet. Čak ni njihovi najbliži prijatelji ne shvataju da je ono što vide samo jedna od njihovih ličnosti, samo deo njihovog uma. Kada bi ih videli u stanju kada neka druga njihova ličnost preuzme kontrolu nad svešću, oni ih jednostavno ne bi prepoznali kao ijude koje su do tada poznavali. Umno kontrolisane višestruke ličnosti se takođe koriste da se infiltriraju u organizacije koje Bratstvo želi da omete u radu ili uništi. Jednom kada se infil- triraju u određenu organizaciju aktivira se okidač koji ih navodi da se ponašaju ta- ko da unište kredibilitet te organizacije i okrenu podršku javnosti na drugu stranu. Umno kontrolisani roboti, uključujući tu i vrlo malu decu, pružaju bizarne seksualne usluge svetskim vođama, političarima i biznismenima. Često se to čini da bi se te istaknute ličnosti ohrabrile da prihvate način na koji razmišlja Bratstvo, ili da se jednostavno kasnije ucene da čine ono što im se naredi. Kada kažem bizaran, to i mislim i neće mi pasti lako da iznesem informacije koje slede. Ali bitno je da veo tajne bude podignut, možda najviše za one koji su i u ovom trenutku podvrgnuti takvoj vrsti torture. Zbog najočiglednijih razloga ti ljudski roboti su retko u stanju da govore o onome što im se dešavalo. Oni se nalaze ili u stanju zombija i ne mogu ničega da se sete, ili su, kada se po merilima Bratstva ne mogu više upotrebiti, ubijeni, a ponekad se delovi njihovih tela koriste za crnomagijske rituale, kojima prisustvuju neki od najpoznatijih ljudi. Mislite da znate karakter ljudi koje viđate na televiziji? Molim vas samo čitajte dalje. Na sreću jedna veoma hrabra žena, koju su umno kontrolisali od detinjstva, rešila je da progovori javno o svemu tome, pošto je uspela da pobegne iz ropstva u kome ju je držala vlada SAD. Ona je prošla kroz dug i bolan proces seansi deprogramiranja, koji je trajao više od godinu dana i koji je razotkrio skrivene delove njenog uma omogućivši joj da se seti onoga što joj se dešavalo - kao i ko joj je to sve učinio. Njeno ime je Keti O’Brajan (Caty O’Brien) i Amerikanka je irskog porekla koja je zajedno sa Markom Filipsom (Mark Philips) objavila u privatnom izdanju knjigu o svojim iskustvima, nazvanu „Trans-formacija Amerike” /*10/ To je jedna zapanjujuća priča, ali postoje još milioni istih kao što je ona i postojaće sve dok se čovečanstvo ne probudi i ne preuzme odgovornost za ono što se dešava. Keti veoma detaljno opisuje razgovore koje je čula, kao i prostorije i dekoracije u Beloj kući, Pentagonu i tajnim vojnim objektima širom Sjedinjenih Država. Ona takođe opisuje fizičke i telesne osobine ljudi koji su je iskorišćavali, za koje može da zna samo ako ih je videla sasvim gole. Postoji mnogo istraživača koji sumnjaju u neke od detalja iz njene knjige, a kao i uvek - i ja imam mnogo pitanja. Ali radnja o kojoj se govori, kao i imena koja se spominju u Ketinoj knjizi ponavljali su se ponovo i ponovo u svedočanstvima drugih osoba koje su nekada bile umno kontrolisani robovi, kao i u istraživanjima koja sam izveo i ja i mnogi drugi. Njena
priča daje pregled onoga što se dešava širom sveta, tako da ću vam neke njene delove ponoviti i istaći. Katlin (Keti) En O’Brajan rođena je 1957. u Mičigenu. Njen otac Erl O’Brajan je pedofil i jedno od Ketinih prvih sećanja je da ne može da diše jer joj je otac stavio svoj penis u usta. Takva trauma automatski može pokrenuti poremećaj pri kome se obrazuje višestruka ličnost, bez bilo kakave naknadne potrebe za programiranjem, jer um deteta sam želi da zaboravi i potisne sećanja na takav užas. Prijateljima njenog oca je takođe bilo dozvoljeno da zlostavljaju i siluju malu Keti, kao i njenu braću, baš kao što su i njena majka i otac bili zlostavljani kao deca. Njena majka je bila seksualno zlostavljana od strane Ketinog dede, vođe masonske Plave lože. Brat njene majke, ujka Bob, bio je pilot u vazduhoplovnim snagama obaveštajne službe SAD, koji je tvrdio da zapravo radi za Vatikan. Taj isti ujka Bob se bavio i komercijalnom pornografijom, a Ketin otac je primoravao nju i njenog starijeg brata Bila da učestvuju u snimanju pornografskih filmova za lokalnu mičigensku mafiju. Po njenim rečima mafija je bila povezana sa „kraljem pornografije” Džeraldom Fordom (Gerald Ford), tadašnjim potpredsednikom, a posle smene Niksona predsednikom Sjedinjenih Država. Džerald Ford je takođe bio član Varen komisije koja je „istraživala” ubistvo predsednika Kenedija i koja je bila ta koja je odlučila da je zvanična verzija događaja tačna iako je u stvarnosti bila sasvim neodrživa. Dok je bila dete školskog uzrasta, Keti tvrdi da ju je silovao Džerald Ford u kancelarijama mičigenskog senatora Gaja Vanderdžegta (Guy Vanderjagt), koju ju je takođe silovao. Vanderdžegt će kasnije postati predsednik nacionalnog komiteta Republikanske partije, koja je podržavala Džordža Buša, inače prijatelja engleske Kraljice, u njegovoj uspešnoj predsedničkoj kampanji. Najzad, Ketin otac je uhvaćen dok je slao dečiju pornografiju preko pošte - radilo se o filmu u kome je mlada Keti imala seksulane odnose sa psom rase boksera. Da bi izbegao optužbu i suđenje, predao je Keti vladi Sjedinjenih Država i kontraobaveštajnoj službi. Ta služba je tragala baš za decom koja su bila seksualno zlostavljana i imala poremećaj višestruke ličnosti, a koja su dolazila iz porodica sa istorijom zlostavljanja dece koje se prenosilo sa generacije na generaciju. Oni su želeli takvu decu zbog svog proučavanja genetske umne kontrole, koje se odvijalo pod nazivom projekt Monarh, koji je bio izđanak zloglasne MKUltra. Ime Monarh dolazi od imena istoimenog leptira, gde nalazimo još simbolizma koji se odnosi na leptira upletenog u paukovu mrežu. Čovek koji je došao u Ketinu kuću da njenom ocu uruči ultimatum ,,Da ima da preda svoju mladu kćerku ili bude sudski gonjen” bio je... Džerald Ford. Ketin otac je potom bio poslat na univerzitet Harvard, blizu Bostona, da bi bio upućen kako da pripremi svoju kćerku za ono što su imali da joj učine „poludeli naučnici” iz vladinih agencija. U svojoj knjizi Keti kaže: .... u skladu sa uputstvima koja je dobio od vlade, otac je počeo da me trenira kao legendarnu Pepeljugu. Praznila sam pepeo iz peći, teglila i slagala drva za potpalu, sakupljala lišće, čistila lopatom sneg, lomila Jed, i čistila metlom - zato što se - kako je rekao moj otac - tvoje male ručice tako lepo sklapaju oko drške metle, lopate, grabulja, portviša... - Do tog vremena iskorišćavanje
mene kao osobe od strane mog oca uključivalo je prostituisanje, kada bi me podvodio svojim prijateijima, lokalnim gangsterima, masonima, rodacima, satanistima, strancima islužbenicima policije..." „ ...Službenici vlade uključeni uprojekt Monarh, naravno, znaju za fotografsko pamčenje koje imaju oni sa poremećajem pri kome dolazi do nastanka višestrukih ličnosti, kao i za druge „ nadljudske ” karakteristike koje taj poremećaj izaziva. Recimo vid takvih osoba je 44 puta bolji od vida običnog čoveka. Ja sam kao posledicu razvifa izuzetno visok prag bo/a, kao i podeljenu memoriju, što je „ neophodno” za vojne i tajne operacije. Kao dodatak tome, moja seksualnost je bila iz osnova izvrnuta još odnajranijeg detinjstva. Takvo programiranje odabranih jedinki bilo je privlačno a i korisno političarima perverznih sklonosti, koji su verovali da mogu sakriti svoja dela duboko u odeljke moje podsvesti, odeljke koje klinički terapeuti nazivaju odvojenim ličnostima. ” Sve te metode nanošenja traume, kao i druge koje ću otkriti, nisu samo besmislena mučenja. Na primer, teške fizičke vežbe uz malo sna izazivaju preteranu produkciju endorfina u mozgu i to da osoba počne da na komande reaguje kao robot. /*12/ To je deo vojne obuke, naravno, čija osnova i jeste kontrola i potčinjavanje tudoj volji. Ako želite da budete umno kontrolisani, nema problema, samo se upišite u vojsku. Iskorišćavanje seksa i seksusalnog zlostavljanja tokom programiranja je takođe inspirisano manipulacijom seksualnom energijom, kreativnom silom. Pri doživljavanju orgazma psihičko stanje uma je takvo da je on širom otvoren za pristup nižim ili višim dimenzijama, u zavisnosti od toga u kakvom su mentalnom stanju učesnici tog čina. Moderni programeri koji se bave kontrolom uma imaju svu najsavremeniju opremu kojom stimulišu one delove mozga koji pokreću orgazam, tako otvarajući žrtvin um prema nižim „demonijačkim” dimenzijama, u kojima se nalaze i reptilijanci. Tehnike programiranja uma su visoko sofisticirane i često vrlo suptilne. Jedna od uobičajenih tehnika korišćenih u projektu Monarh je „dvostruko obavezivanje”, gde se osobe treniraju da u istoj rečenici kažu dve suprotne stvari, što izaziva konfuziju: „Ne veruj ni u šta od ovoga, sve je to istina”, je samo jedan od primera te vrste. /*13/ Vreme ropstva nije prošlo, ropstva ima svuda u današnjem svetu, uključujući, ili bolje reći, naročito u Britaniji, Sjedinjenim Državama i drugim „civilizovanim” zemljama. Pedofili se pojave na vestima s vremena na vreme, ali oni su samo vrh ogromne mreže koja ide do najviših nivoa (izvinite, slivnika) „slobodnih” društava. Istina o zlostavljanju dece se često prikriva od strane same vlade i obaveštajnih službi (čiji pripadnici često i sami učestvuju u tome), kao što je bio slučaj sa zlostavljanjem dece u domu Kinkora u Sevemoj Irskoj, u koje su bili uključeni vladini zvaničnici i bar jedan poznati političar. Postojeće mreže koje se bave zlostavljanjem dece su savršeno sredstvo da se zadovolje nastrane seksualne želje onih na visokim pozicijama, kao i za ucenjivanje onih koje Bratstvo želi da kontroliše. Ako znate nešto o takvim događajima u svojoj zemlji, molim vas da me
obavezno obavestite o tome. Ako oklevate u tome, samo pomislite na decu koja su zlostavljana danas, sada, baš u ovom trenutku. Keti O’Brajan priča kako ju je zlostavljao otac Džejms Tajlin (Father James Thaylen), kada je potražila utehu u rimokatoličkoj crkvi Sv. Fransis de Sal, u Maskegonu, kao i kako je jedan dmgi sveštenik, otac Don, pomagao prijatelju Džeralda Forda, Gaju Vanderdžegtu, da je zlostavlja i zbunjuje, sve u skladu sa zahtevima projekta Monarh. Kasnije je poslata u rimokatoličku školu, jednu od mnogih koje koristi Bratstvo da bi na sigurno smestilo decu koju drži pod umnom kontrolom, u kojoj vlada vrlo strog režim osmišljen tako da produbi poremećaj cepanja ličnosti. Škola u koju je Keti išla bila je Katolička centralna srednja škola u Maskegonu, gde je bila silovana mnogo puta od strane oca Vesbita, jednom prilikom i tokom satanističkog rituala u kome su učestvovali, takođe umno kontrolisani, dečaci i devojčice, a koji se odvijao u njegovoj privatnoj kapeli. Rimokatolička Crkva je vrhunski primer hipokrizije i vrlo je duboko bolesna. Kao što je u ovoj knjizi već objašnjeno, nju je stvorilo Vavilonsko Bratstvo od samog početka, još od vremena Rimske Imperije. Cela konspiracija oko rimokatoličke Crkve uključuje mnoge maske, paravane i dimne zavese. Katolička hijerarhija (sa organizađjama kao što su Jezuiti ili Malteški vitezi) je samo deo Vavilonskog Bratstva. Oni su bili a i sada su gorljivi zagovornici kontrole uma kakvu sprovodi projekt Monarh ili MKUltra. Kako je to samo prikladno, ako se uzme u obzir da je rimokatolička Crkva preživela tako što je zastrašivala, ispirala mozak i čvrsto kontrolisala svoje vernike. Keti kaže da je trpela pritisak i bila manipulisana od najmlađeg doba od strane rimokatoličkog ogranka CIA tako da može da sačuva tajnu, putem tehnike nazvane obred ćutanja. A bilo je toliko mnogo tajni koje je trebala da zadrži zaključane u svom podeljenom umu. Ketina kontrola uma putem torture je sprovođena u mnogim vladinim centrima širom SAD, /*16/ uključujući tu i svemirski centar NASA u Hantsvilu, Alabama gde su ona, a kasnije i njena ćerka Keli korišćene za snimanje pornografskih filmova. Religija je konstantno korišćena da se manipuliše ljudima i kao pokriće za torturu i manipulaciju uma. Jedan od centara za Ketinu kontrolu uma bio je u Solt Lejk Sitju, Juta, gde se nalazi sedište mormonske Crkve. Još jedan establišment za umno kontrolisane robove je poznat kao „Scharm Schooi” u Jangstaunu, Ohajo. To je škola za stvaranje seksualnih robova, gde Keti kaže da su ona, Keli i bezbrojne dmge žene i deca mučeni i zlostavljani putem elektrošokova, uskraćivanjem sna i nanošenjem seksualnih trauma. Clan bankarske porodice Melon (prijatelji Vindzorovih) bio je upravnik te „škole”. Dmge javne ličnosti koje su bile umešane u njeno funkcionisanje su državnici SAD, Džim Trafikant i Dik Tornburg, koji je tada bio guverner Pensilvanije, a kasnije je postao javni tužilac SAD i sekretar UN, izveštava Keti. /*17/ Ona kao i mnogi drugi slični sa kojima sam razgovarao ili o njima čitao navodi da se deo njihovog programa obuke putem torture odvijao u Diznilendu. Kompanija Dizni je jedna od glavnih operacija Bratstva i njeni filmovi i zabavni parkovi su osmišljeni tako da stvaraju iluzije, koje mogu lako da zbune um onih koji imaju višestmku ličnost. Po Ketinim rečima kada se ti zabavni parkovi zatvore, tu se odvijaju satanistički rituali i programiranje uma
zasnovano na stvaranju traume. Ovde se odvajaju deca koja će biti kidnapovana, a ona koja budu izabrana naprosto se „izgube”. Drugi centri za programiranje uključuju Las Vegas u Nevadi i oblasti koje ga okružuju. Tu se koriste fantastične građevine i dekoracija kazina u Las Vegasu, kao što je MGM - Grand, a jedna od oblasti za „aukciju” umno kontrolisanih robova je zabačena Iokacija oko 20 milja od grada. /*19/ Keti kaže da je dok je još bila dete, zlostavljana i mučena od strane nekih vrlo slavnih Ijudi. Ona tvrdi da ju je silovao Pjer Trudo (Pierre Trudeau), premijer Kanade koji je, kao jezuita imao vrlo blisku saradnju sa Vatikanom; ponovo ju je silovao Džerald Ford dok je bio američki predsednik; silovao ju je Ronald Regan takođe dok je bio predsednik Amerike; a mnogo puta ju je na najbrutalniji način silovao Dik Ćejni (Dick Cheney), koji je bio šef osoblja Bele Kuće, pod predsednikom Fordom i ministar odbrane SAD za vreme predsedničkog mandata Džordža Buša. Keti može veoma detaljno da opiše Čejnijevu kancelariju u Pentagonu. Ona dalje priča kako su Buš, Čejni i drugi često voleli da joj prete kako je mogu ubiti, čak i golim rukama. /*20/ To društvo, u koje spada i Bil Klinton, po Ketinim rečima, čak ima igru u kojoj je neki jadni umno kontrolisani rob pušten u divljinu a oni ga zatim love kao životinju, često koristeći i vatreno oružije tokom hajke. To se obično odvija u tajnim vojnim oblastima, kao što je Mount Šasta (Mount Shasta) u Kaliforniji ili Lemp (Lampe) u Misuriju, koje su opkoljene visokom ogradom kako se iz njih ne bi moglo pobeći. Kada tako lovljena osoba bude uhvaćena brutalno je silovana, ponekad čak i ubijena, kako Keti navodi u svojoj knjizi i novinskim intervjuima. Baza Mount Šasta, gde su Dik Čejni i Buš delili kancelariju, je po Ketinim rečima: „Najveći tajni kamp za umno kontrolisane robove za koji ja znam”. /*2l/ Ona je tamo videla ogromnu flotu crnih helikoptera koji nisu nosili nikakave oznake, a oni su, kako su istraživači otkrili, deo privatne armije Brastva koja se sprema da izvede puč kada za to bude pogodan momenat. Ti su helikopteri često viđani blizu mesta na kojima su se dešavale otmice od strane „vanzemaljaca”. Keti kaže da je bila primorana da se uda za umno kontrolisanog satanistu po imenu Vejn Koks (Wane Cox), člana muzičke grupe Džeka Grina (Jack Green), operativca CIA, koji je po njenim rečima, takođe satanista. /*22/ Posao njenog muža, Koksa bio je da je još više traumatizuje i tako stvori još podeljenih ličnosti, to jest razdvojenih odeljaka u njemom umu. Jedne noći, na mestu gde se u Nešvilu nalaze ostaci stare vozne stanice, on je Keti naredio da puca nekom beskućniku, koji je mirno spavao, u glavu. To je već bilo dovoljno užasno, ali Koks je otišao i dalje, izvadio odnekud mačetu i njome odsekao ruku tog jadnika, pre nego što ga je spakovao u plastičnu vreću. /*23/ Odsecanje ruke žrtvi je tipično satanistički znak. Keti je u jednom intervjuu za novine „Contact” rekla: „ Do 1978., Vejn Koks, čovek kome je u stvari odredeno da bude mojprvi kontrolor, je aktivno ritualno kasapio beskućnike, decu i uopšte one koji nikome neće nedostajati, a delove njihovih tela je distribuirao bez problema iz svoje kuće u Čatamu. Lujzijana, glavnim satanističkim gradovima u više država, u koje je spadao i Litl Rok u Misuriju. ” /*24/
Vladine agencije znaju za to, kako ona kaže, ali Koks je imao imunitet od sudskog gonjenja jer je i radio za njih. Koks je na istu tu staru železničku stanicu u Nešvilu odveo Keti jednom drugom prilikom, kada su je Džejk Grin i njegova gmpa u crne odore obučenih satanista, položili na oltar od crne kože u prostoriji stare stanice. Keti je na oltaru bila podvrgnuta silovanju i mučenju dok su satanisti izvodili svoj crnomagijski ritual u koji su bili uključeni silovanje, tortura, ispijanje Ijudske krvi i kanibalizam. /*25/ Godinama kasnije, kada je bila „udata” za još jednog čoveka CIA, Aleksa Hjustona (AIex Huston), desiće se da više puta bude oplođena a zatim naterana da abortira, da bi fetusi mogli biti korišćeni u satanističkim ritualima.
BOHIMIJAN GROUV Postoji seksusalno igralšte za vodeće američke i strane političare, bankare, mafijaše, biznismene, slavne zabavljače i tako dalje, koji su inicirani u Vavilonsko Bratstvo. Ono se zove Bohimijan Grouv (Bohemian Grove = Boemski šumarak), a nalazi se 75 milja severno od San Franciska, Kalifornija, uz Rašan reku u Sonoma okmgu. Ja sam posetio tu oblast 1997. godine da je malo razlgledam i kada sam hotelskoj recepcionerki rekao gde idem upozorila me da budem veoma pažljiv jer se neki ljudi nikada odatle nisu vratili. Tu u Bohimijan Grouvu, Keti i ostali koje sam intervjuisao na tu temu, rekli su mi kako su bili primorani da se povinuju perverznim seksualnim, kao i dmgim, zahtevima svojih mučitelja. U to su spadali i satanistički rituali, žrtvovanja, ispijanje krvi i tako dalje. Kao što Keti u svoj knjizi kaže: „Robovi koji su već zašli u godine ili čije umno programiranje nije uspelo ritualno su ubijeni na pošumljenom zemljištu Bohimijan Grouva i ja sam osećala da je samo pitanje vremena kada će doći red i na mene”. /*26/ Ona kaže da u Grouvu postoji objekat ili objekti sa velikim brojem različitih soba koje su tako opremljene da mogu poslužiti za razne perverzije. Tu postoji mračna soba, kožna soba, soba za nekrofile i jedna poznata kao podzemna prostorija. Ja sam lično video u tajnosti snimljenu sliku Bohimijan Grouva na kojoj se vidi čovek u odori kako stoji uz veliku vatm u podnožju oko 20 metara visoke skulpture sove, kojoj on izgleda odaje poštovanje (vidi odeljak sa slikama). Sova je simbol Moloha ili Moleha, jednog aspekta Nimroda/Bala. Moloh zahteva da mu deca budu prinošena na žrtvu i nekada su tom božanstvu deca Vavilonaca, Hebreja, Kananita, Feničana i Kartaginjana žrtvovana putem obrednog spaljivanja. Stari Grci su govorili da je sova sveta ptica boginje Atene, drevne mesopotamske „Boginje očiju” i njen lik može s naći širom Srednjeg Istoka. /*27/ Sova je takođe bila Lilitin totem, a Lilit je simbol krvnih loza i reptilijanskih gena koji se niz vekove prenose putem ženske linije. Sova je bila simbolizovana kao veštica u obliku ptice i povezana je sa veštičarstvom. To što sova može da okrene glavu za 360 stepeni takođe je prikladan simbolizam za Bratstvo. Tu, svetski slavni, posvećenici Bratstva na Bohimijan Grouvu spaljuju keltski veštičiji lik, na početku sastanaka u tamošnjem kampu, kako bi time simbolizovali svoju „religiju”. /*28/
Jedan od onih koji su kontrolisali Keti O’Brajan bio je pukovnik Majkl Akino (Michael Aquino) iz vojske SAD, jedan od vodećih ljudi u jedinici za psihološki rat odbrambene obaveštajne službe. Uz njega, Keti će uskoro saznati da postoje ljudi koji su iznad zakona, jer oni mentalno kontrolišu „zakon” sve do predsedničkog nivoa i dalje. Akinova žena, koja radi zajedno sa njim, zvala se Lilit Sinkler. Ona je osnovala Lilit Groto (Lilith Grotto) unutar satanističke Crkve Antona LaVeja (Anton LaVey) i član je Saveta devetorice te iste Crkve. /*29/ LaVejova satanistička Crkva je dobar primer toga kako su satanizam i umna kontrola međusobno prepleteni. SAD su postale dom za ceo niz satanista i satanističkih organizacija, koje su nastale po ugledu na one iz Evrope, Bliskog Istoka i drugih mesta. Anton LaVej, učenik Alistera Kroulija, bio je najpoznatiji od svih njih i on je osnovao Sataninu Crkvu, 1966. godine. LaVejova baka po majci došla je iz Transilvanije, legendarnog doma „vampira” krvopija, i on je obožavao da gleda horor filmove. LaVej je bio taj ko je, kako se tvrdi, otkrio Merlin Monro, dok je radila u klubu kao striptizeta i iskoristio svoje veze da od nje napravi veliku filmsku zvezdu. On jeste imao veze sa nekim od najznačajnijih imena u filmskoj industriji, kao i sa biznismenima, političarima i zabavljačima, uključujući tu i Džona F. Kenedija, Franka Sinatru, Semija Dejvisa Juniora, Pitera Lajforda i Džejn Mensfild. Semi Dejvis je bio jedan od prvih članova LaVejove satanističke Crkve, a Džejn Mensfild bila je visoka sveštenica te iste Crkve. Majkl Akino, iz odeljenja za psihološki rat SAD, radio je zajedno sa LaVejem, pre nego što je među njima došlo do izvesnih nesporazuma koji su ih razdvojili, a tada je Akino pokrenuo svoj Hram Seta. On se sada, kako izgleda, nalazi u Ostinu, Teksas, gde je i politička baza Džordža W. Buša, sina Džordža Buša, američkog predsednika tokom 1990-ih godina. Keli je imala dete sa svojim prvim mužem, upravljačem, Vejnom Koksom, i uskoro je njena kćerkica Keli (Kelly) bila iskorišćavana na isti način kao i njena majka. Ona kaže da su Keli više puta silovali Džordž Buš i Dik Cejni. Bušove satanističke sklonosti i pedofilija su česta tema mog istraživanja. U svojoj knjizi „Frenklinovo zataškavanje: zlostavljanje dece, satanizam i ubistva u Nebraski”, državni senator Nebraske Džon V. DeKamp (John W. DeCamp) je razotkrio prsten satanista koji su se bavili zlostavljanjem dece u Omahi, a koji je predvodio republikanac Lorens King (Lawrence King). /*30/ Neke od „skupova” pedofila koje je u svojoj knjizi naznačio DeKamp, uz pomoć svojih saradnika, posećivao je... Džordž Buš. Bušova sklonost ka satanizmu, zlostavljanju dece i pedofiliji je dobro poznata svakome ko se potrudi da se o tome informiše, a nije potrebno mnogo se truditi. I Keti i Keli su bile prisiljene da imaju seksualne odnose sa životinjama za potrebe snimanja video filmova, napravljenih po naređenju predsednika Ronalada Regana. O tome Keti u svojoj knjizi kaže: čika Ron nije voleo ništa više od toga da gleda takve filmove i oni su bili zvani čika Ronove pričice za uspavljivanje”. /*31/ Te filmove je snimao i stavljao u promet, kako Keti kaže, Reganov pornograf, Majkl Dante (Michael Dante), takođe poznat kao Majkl Viti, koji je sarađivao i sa mafijom. /*32/ Dante je bio taj koji je instalirao sićušne skrivene kamere koje su snimale seksusalne aktivnosti američkih i inostranih
političara, da bi oni kasnije mogli biti ucenjivani i naterani da podržavaju Program Bratstva, seća se u svojoj knjizi Keti. Keti dalje piše da je Reganov vodeći pornograf bio čovek po imenu Lari Flint (Larry Flynt) iz pornografskog magazina „Hustler”. /*33/ On takođe ima veze sa Vatikanom, CIA i mafijom. /*34/1 Bil Klinton je na ovakav način kompromitovan jednom prilikom i to od strane svog šefa, to jest „oponenta” Džordža Buša, kako je Keti ispričala u jednom američkom magazinu. To se desilo u Lepu, Misuri, u objektu za umno kontrolisane robove, zvanom Svajcarska vila. Ona kaže da je Buš naredio njenoj kćerci, Keli, da Klintonu pruži zadovoljstvo putem oralnog seksa, dok je Klinton radio to isto sa Keti. Ona se seća sledećeg: „ Klinton se izgurao ispod mene i rekao Bušu, dok je bacao pogled oko sebe u potrazi za skrivenom kamerom - Nije bilo potrebe da to uradiš. Ja sam sa tobom u svakom siučaju. Moj položaj ne mora da bude kompromitovan. - Klinton je kako izgleda govorio o taktici ucene koja je bila ustaijena medu elitom Ružinog reda. Svetski iideri su uvek bivali kompromitovani putem potajno snimljenih bizarnih seksulanih aktivnosti u kojima su učestvovali, kako moje iskustvo iz Bohimijan Grouva govori. ” /*35/ Prilikom ovog događaja Buš i Klinton su raspravljali o tome da li Klintonova kćerka, Celsi, treba da bude uvedena na scenu. Kako Keti kaže, Buš se ponudio ,,da je otvori”, a Klinton je rekao da mora prvo da razgovara sa Hilari o tome. /*36/ Klinton i njegov podpredsednik A1 Gor su bili pravi par. Dvoje bivših satanista iz različitih krugova reklo je da Gor ima naviku da pije krv. /*37/ To ima smisla, budući da je nekadašnja umno programirana satanistička visoka sveštenica, Arizona Vajlder, rekla kako je imala prilike da vidi Gora više puta tokom rituala prinošenja ljudskih žrtava, kako menja oblik u reptilijanski. Mnogi satanisti postaju zavisni od sastojka adrenalhroma koji se nalazi u ljudskoj krvi pre nego što će neko biti (žrtvovan) ubijen. /*38/ Keti kaže da je nju i Keli silovao još jedan kanadski premijer, Brajan Malruni (Brian Mulroney), koji je navučen na seks sa umno kontrolisanim robovima. /*39/ Malruni je bio taj koji je tokom svog premijerskog mandata nametnuo kanadskom narodu Severnoamerički sporazum o slobodnoj tr- govini (NAFTA), za koji je vremenom planirano da treba da izraste u američku verziju Evropske Unije. /*40/ Keti je bila pod tako moćnim dejstvom kontrole uma da je „unapređena” da postane ono što se naziva „predsednički model”, a što predstavlja umno kontrolisanog roba koji je detaljno obučen za rad sa vodećim Ijudima iz Bele Kuće i Pentagona. Keti priča da je imala priliku da posmatra jednu zabavu kojoj su prisustvovali oficiri vazduhoplovstva i njihove žene, zatim kraljevi droge kao što je Peto Rikan, Hose Basto i „heroj” skandala Iran-protiv-oružja za drogu, Oliver Norton. Na gornjem spratu bili su Norijega, Majkl Akino i republikanski senator Alan Simpson. /*41/ Dok se to događalo Buš je vodio ,,rat protiv droge” kako bi „spasao američku decu”. Bil Klinton, zavisnik od kokaina, kasnije će učiniti isto. Keti kaže da je srela Klinona više puta, a jednom takvom prilikom, u Arkanzasu,
on je pokušavao (sa supehom) da ubedi Bila Hala (Bill Hall), čoveka koji ga je politički podržavao, da i on postane umešan u trgovinu drogom. Hal ne treba da brine, rekao je Klinton, jer je to bila „Reganova operacija”. Keti navodi da joj je Klinton rekao Halu u njenom prisustvu: „ Suština stvari je da mi imamo kontiolu nad industiijom narkotika, a zato imamo kontrolu i nad njima (snabdevačima i kupcima). Ti kontrolišeš momka koji je ispod tebe u operaciji, a Ujka Sem (američka vlada) te u tome pokriva. Sta imaš da izgubiš? Nema nikakvog rizika. Niko te neće ostaviti na cedilu. A šta god da „ ispadne” iz kamiona dok prolazi pored tebe (tu se Klinton nasmejao i ušmrknuo još jednu veliku liniju kokaina) možeš da počistiš i zadržiš. ” /*42/
Kasnije te iste noći Keti kaže da je srela i Klintonovu ženu, Hilari, koja ju je primorala na uzajamni oralni seks, kao i da je gospođa Klinton takođe korisnik kokaina. /*43/ I predsednik Klinton i njegova prva dama Hilari, kao i podpredsednik A1 Gor znali su da je Keti umno isprogramirani rob. Ali oni ne reaguju na takve stvari jer su i sami deo onoga što se tu dešava. Hilari Klinton je član dmštva Iluminata 6. stepena, veštica i upravljač umno kontrolisanim robovima, kako tvrde neki istraživači. /*45/ Keti kaže da je sreJa Džordža Buša i Bila Klintona zajedno, godinama pre nego što je Klinton javno uopšte uziman u obzir za predsedničkog kandidata. Jednom ih je zajedno videla u Svajcarskoj vili, u Lempu, Misuri. Keti je, u umno kontrolisanom stanju, isporučila kombijem veliku količinu kokaina na to mesto, gde je videla dva buduća predsednika: .... Ja sam tada primetila dva guvernera Arkanzasa i Bila Klintona, za stolom u uglu zajedno sa Hilari, kako razgovara sa tadašnjim podpredsednikom, Džordžom Bušom. Bila su tu i dva njihova umno kontiolisana vojnika („ vojnika igračke”) koji su prenosili kokain u zgradu tamošnje ambulante. Vlasnik mene i mog kontrolisanog uma, senator SAD, Robert Bird (Robert Byrd), rekao mi je da Buš i drugi spremaju Bila Klintona za predsednički mandat, u slučaju da američka javnost postane razočarana republikancima i poveruje da će to što izabere demokratskog kandidata doneti neku razliku. Klinton je poslušno pratio Bušova naredenja. Budući da implementacija onoga što je Hitlernazvao „Novi svetskiporedak” nije poznavala medupartijske razlike, tiebalo bi preispitati agendu Klintonovog menadžera predsedničke kampanje iz 1992. godine, Džejmsa Kervila i njegove žene Meri Metelin, koja je bila menadžer Bušove predsedničke izborne kampanje." /*46/ Još jedna veza između Klintona i Buša je njihova strast da kao životinje love umno isprogramirane i kontrolisane robove, muškarce, žene i decu. Keti opisuje jedno od sopstvenih iskustava iz Švajcarske vile, kada su Klinton i Buš otišli u lov sa psima na nju, njenu kćerku, Keli i dva umno kontrolisana „vojnika igračke”, od kojih je jedan izgledao kao ItaJijan:
„ Svajcarska vila je izgledala kao da je napuštena, izuzevšto su Bil Klinton i DžordžBuš stajali na ivici šume sa Iovačkim psima, spremni da se upuste u „ najopasniju igru”, lov na Ijude. (Klinton je delio Bušovu strast da traumira i povreduje ljude)... Buš i Klinton su bili slično obučeni, u maskirne pantalone, vojničke čizme i vetrovke. Ta dvojica su takođe delila zajednički znak noseći kape zagonetnog značenja. Ovoga puta, Bušova kamuflažna kapa imala je sliku rafala na sebi. Klinton je izgledao nenaviknut na svoju lovačku pušku, dok je Buš delovao kao ekspert, sa svojom crnom puškom i preciznim nišanom. ” „ Pravila igre su jednostavna - počeo je Buš - aktivirajući na taj način neki od mojih programa za kontrolu korišćenjem uvek istih reči koje prethode najopasnijoj igri. Klinton je upao - Vi bežite, mi vas lovimo. Bušje nastavio - Ovo će se zvati „ Lov na devicu” - (Klinton se zacerekao) - a ona je ta. On je pokazao na Keli koja je još uvek bila u mojim rukama. - Ako ja tebe uhvatim ona je moja. Klinton je progovorio ■ Imaćeš dovoljno vremena da se poigraš sa psima dok mi...(tada je ubacio municiju upušku radi utiska)... budemo lovili bolju Iovinu. Klinton je bacio pogled na „ vojnika igračku” sa voštanim licem. - Vojnik igračka je termin koji sam često čula da se koristi za umno kontrolisane robotske „ specijalne jedinice” mladih Ijudi koji su radili za Novi svetski poredak. Dva mladića su pobegla prema šumi. Noseći Keli u naručju počela sam da trčim i ja. Sudećipo psećem lavežu koji se čuo sa male razdaljine, nisam daleko odmakla kada su oni oslobodeni s povodca. Pet pasa koji su besno lajali odmah me je pronašlo i okružilo. Keli je vrisnula kada je jedan Škljocnuo vilicom prema njenoj nozi, a ja sam ga automatski udarila po njušci. Bila sam ubedena da će psi da nas rastrgnu do vremena kada su Buš i Klinton ušetali na čistinu na kojoj sam se nalazila. Izgledali su kao da su zadubljeni u neki ozbiljan razgovor, dok Buš nije podigao pogled i nasmešio se. - Ona je moja, izjavio je (misleći na Keli). Ali onda, ona je to uvek i bila. Pusti je- Dok sam prolazila pored Klintona, koji je bio duboko zamišljen, on je promrljao - mislio sam da ćeš se pariti sa psom ili tako nešto. - Zajedno smo išli nazad u tišini dok se Klinton nije odvojio nadesno, a Buš me uputio u pravcu dva helikoptera. Vrata helikoptera pored koga sam bila su se otvorila i Klinton jegurnuo Italijana unutra. - Uhvatio sam ovoga. On će se vozitina ’pomoćnom’ sedištu. Buš je pokazao vojniku da sedne na kožnu stolicu
f
označenu crnom ružom, koja je trebalo da simbolizuje njegovu smrt, dok sam se ja vozila na pravom pomoćnom sedištu. Dodi ovamo malena - Buš je nagovarao Keli. Možeš da sediš na ujka Džordžovom krilu. - On ju je podigao u svoje krilo, dok je Klinton otišao napred kod pilota, koji je baš uključivao motor helikoptera. Preko jezera Džejk. Obratio se Buš pilotu. Leteći iznad dubokog, zabačenog jezera na imanju Švajcarske vile, Bušje spustio Keli sa strane, uspravio se koliko je god mogao u helikopteru i otvorio klizeća vrata. Jak vetarje duvao vitlajući Bušovom masnom kosom dok je on pokazivao mladom vojniku (Italjanu) da ustane. Slobodan pad - izdao je Buš instrukciju. - Toje naredenje. ■ Da gospodine - odgovorio je vojnik i iskoračio iz helikoptera odeven u svoju kamuflažnu uniformu i vojne čizme - ali bez padobrana. - Gledala sam užasnuto dok je padao u smrt u vode jezera ispod nas, udarajući o njegovu površinu a zatim tonući... ” /*47/ Sjedinjene Države bi mogle da izgube svoju slobodu? Bože moj pa one je nikada nisu ni imale. Umno kontrolisani robovi se programiraju da umno kontrolišu druge, a sad već postoji fantastično velik broj umno kontrolisane dece i odraslih. Postoje cele armije njih, kao što je jedinica Delta Fors, „vojnici igračke”, u SAD kao i drugde gde postoje elitne (i često psihopatske) grupe kao što su SAS i Padobranska regimenta u Britaniji. Zašto se dešava da u ratovima i konfliktima kao što su bili oni u Bosni ili Alžiru, recimo, sin izvrši pokolj u kome uz ostale pobije i svoju porodicu? Jer su ti ljudi umno kontrolisani i isprogramirani da se tako ponašaju, eto zašto. Isti je slučaj sa „bombašima samoubicama” i „kamikazama” drugih vrsta. Na isti takav način je umno kontrolisana elita i niži nivo njihovih poslušnika, koji su na pozicijama političke, poslovne, vojne, administrativne, medijske i verske moći u svetu. Za neistreniranog posmatrača, to programiranje je neprimetno, ali ti ljudi i te kako prate Program koji im je utisnut u um. Na osnovnom nivou oni su samo automati koje kontrolišu reptilijanci. Kada robovi nadžive korist koja može biti izvučena iz njihovog programiranja ili njihov program počinje da se polako raspada, oni bivaju ubijeni. T6 bi bio slučaj i sa Keti O’Brajan, kojoj je tokom 1987./88. rečeno da je to njena poslednja godina života. Na sreću, nju i njenu kćerku, Keli, spasao je biznismen Mark Filips (Mark Philips). On kaže da je imao već podosta znanja o naprednim tehnikama kontrole uma koje je stekao dok je radio za Ampex Korporaciju i odeljenje nacionalne odbrane SAD, kao privatno unajmljeni preduzimač. Tu je došao u kontakt sa vodećim naučnicima na tom polju i imao je pristup znanju koje je uskraćeno većini civilnih psihijatara, kako on piše u knjizi „Trans-formacija
Ši
Amerike”, koju je napisao zajedno sa Keti. Psihijatri, kao lekari i naučnici, su takođe umno manipulisani putem potiskivanja informacija, što im daje iskrivljenu sliku onoga što je moguće. Mark kaže da su njega kako izgleda smatrali „sigurnim” zbog njegovog porekla, kao i sigurnosne dozvole koju je imao, tako da ga je kontaktirao čovek po imenu Aleks Hauston (Alex Houston) sa poslovnom ponudom. Hjuston je u to vreme bio upravljač, Keti i Keli, a oženio se sa Keti po nalogu njenog kontrolora, senatora Roberta Birda, kako u knjizi piše. /*48/ Aleks Hauston, silovatelj, pedofil i diler droge, po Ketinim rečima, bio je scenski zabavljač, između ostalog i hipnotizer, koji je takođe bio umno kontrolisan od nekog drugog - mreže za kontrolu uma vlade SAD. /*49/ Ona kaže da je njegov posao bio da održava programiranje nje i Keli putem konstantnog traumiranja, između ostalog uskraćivanjem hrane i sna. Hauston je koristio svoja poslovna putovanja da bi potajno prevezao Keti i Keli na njihove „zadatke”. A Keti kaže da je tada saznala istinu o američkoj industriji kantri muzike i zabavljačkoj industriji u celosti. Kantri muzika je korišćena, kako je Keti saznala, da se širom Amerike distribuiraju ogromne količine droga, a i kao paravan za programe umne kontrole Bratstva. /*50/ Poznata američka kantri zvezda, koju je stvorilo Bratstvo, Bokskar Vili (Boxcar Willie) inspirisao je premeštanje „centra” kantri muzike u Boston, Misuri, da bi bio blizu centra za umnu kontrolu i posao sa drogom CIA, koji je smešten u Lempu, Misuri, kako je u Ketinoj knjizi navedeno. /*51/ Keti kaže da su mnogi ljudi u zabavljačkoj industriji ili povezani sa zaverom Bratstva ili su umno kontrolisani. Primer za one koji su bili pod umnom kontrolom bila je Merlin Monro, ljubavnica predsednika Kenedija. Zapazite da su i ona i Kenedi ubijeni. /*52/ Prema podacima iz knjige Springmajera (Springmeier) i Vilera (Wheeler) i pevačica Madona je umno kontrolisan rob. Oni kažu da je Madona bila umno kontrolisani rob kome je dato ime Luiza Cikone, kao i da je živela u Njujorku kada je snimljen film u kome je ona silovana, a zatim je njen silovatelj ritualno ubijen. Vidimax prodaje taj video za 19 dolara svojim članovima. /*53/ Ako je, kao što kažu, Madona višestruka ličnost, ona se neće sećati toga. /*54/ Još jedna umno kontrolisan žena, koju pominje Mark Filips je Sejdina, Dina, Rid (Seidina, Dina, Reed), kćerka glumca i pevača, Džerija Rida. Sejdina je korišćena mnogo puta, zajedno sa Keti, u pornografskim filmovima, navodi Mark, a bila je pod kontrolom svog muža, sadiste, Dejvida Rorika (poznatog i kao Dejvid Rou). Rorik je bio istreniran za sprovođenje kontrole uma od strane Aleksa Haustona, a Sejdinin slavni otac je znao sve o tome, po rečima Marka Filipsa. /*55/ Sejdina je bila omiljeni seksualni rob princa Bandara bin Sultana, ambasadora Saudijske Arabije u SAD. /*56/ Pevač i glumac Kris Kristoferson, alkoholičar i zavisnik od droge, rođen u CIA porodici, bio je takođe umešan kao, ozbiljno neuravnotežen, kontrolor i umni manipulator robova, kako stoji u Ketinoj (i Markovoj knjizi). /*57/ Ona piše kako su je mučili Kistoferson i Aleks Akino, koristeći za to elektrošokove visoke voltaže. /*58/ Keti je bila toliko isprogramirana da je mislila da je stvarno zvanično udata za Aleksa Haustona. O Kristofersonu u svojoj knjizi Keti kaže sledeće:
„.. .Kristoferson me je skoro na smrt udavio svojim penisom, što ga je još više seksuaho uzbudilo, kasno u Jeto 1987., tokom još jednog incidenta koji je imao veze sa Birdom. ” /*59/ Keti piše da je svetski slavan psihopata i prodavac droge koji radi za Bratstvo legenda rokenrola Džeri Li Luis, prijatelj Elvisa Prislija (takođe umno kontrolisanog roba koji je služio ciljevima Bratstva). Keli navodi da joj je prilično često prećeno rečima „Prodaćemo te Džeriju Liju” Frenk Sinatra i brat JFK-ja, Ted Kenedi bili su takođe neverovatno brutalni, kako izveštavaju oporavljeni i deprogramirani umno kontrolisani robovi. Na konferenciji u Njujorku gde sam držao predavnje sreo sam Brajs Tejlor (Brice Taylor) koja je takođe bila isprogramirani umno kontrolisani rob, a njen upravljač, od vremena kada je bila mala devojčica bio je komičar Bob Houp (Bob Hope), član društva iz Bohimijan Grouva. Boba Houpa takođe imenuju Springer i Viler u svojoj knizi, kao upravljača robovima i britanskog obaveštajca tokom Drugog svetskog rata, koji je bio na međunarodnoj turneji kao domaćin koncerata organizovanih za vojne trupe. /*60/ Bob Houp je korišćen da u mrežu uvuče mnoga vrhunska imena iz Holivuda, a jedan od najpoznatijih filmova „Put za Mendelej” dobio je vrlo prikladan naziv, jer je najelitnija grupa iz Bohimijan Grouva poznata kao Mendelej Kamp. Holivud i zabavljačka industrija prepuni su i robova i njihovih upravljača. Još jedna poznata figura koju Springmajer i Viler imenuju kao satanistu je, na svetu najpoznatiji „hrišćanski” propovednik, Bili Grejam (Billy Graham). /*61/ Oni su čak sastavili i listu ljudi koji su Grejama videli ,,u akciji”. Springmajer i Viler takođe kažu da je on koristio umno kontrolisane robove iz projekta Monarh za seksualne aktivnosti i da kroz svoju evanđelističku organizaciju u stvari pere novac zarađen putem trgovine drogom. Navedeno je da je on potrčko Bratstva koji prenosi poruke između svetskih lidera. /*62/ Dr Loreda Foks (Dr Loreda Fox) u svojoj knjizi „Duhovna i klinička dimenzija poremećaja višestruke ličnosti” kaže: „Većina preživelih sa kojima sam radila imala je za roditelje sataniste koji su bili na visokim pozicijama u crkvenoj hijerarhiji; većina njih bili su pastori”. /*63/ Bratstvo je stvorilo hrišćanstvo i ono ga još uvek kontroliše. Prva tri hrišćanska „krstaška pohoda” Bilija Grejama je sponzorisao Vilijam Randolf Herst (Williem Randolph Hearst), američki novinski magnat i mason visokog nivoa iniciran u Bratstvo. /*64/ Televizijske emisije Bilija Gejama donose na TV ekrane aktivacione kodove projekta Monarh, kažu Springmajer i Viler. /*65/ Kada je porodica B. Grejama prvi put došla u Ameriku njeno prezime bilo je Frenk (Frank), a bila je u srodstvu sa Jakobom Frenkom, vođom jednog satanističkog ogranka, zvanog sabatizam, koji je kasnije po svom vođi dobio ime frankizam. /*66/ Jedana žena koja je bila umno kontrolisana i to kao „predsednički model” rekla mi je da je papa Jovan Pavle II u stvari programirana višestruka ličnost, a to se svakako uklapa u celokupnu sliku. Keti kaže da su ona i njena kćerka Keli pobegle iz projekta Monarh kada se Mark Filips pojavio na sceni. Mark je tada radio zajedno sa Aleksom Haustonom na jednom velikom poslovnom projektu koji je obuhvatao Hong Kong i Kinu.
Tada mu je predstavnik kineskog ministarstva odbrane ispričao u šta je Hauston umešan, uključujući tu i pranje novca, veze sa CIA, prostituisanje dece i kontrolisanje umno programiranih osoba-robova. O tome Mark Filips piše u knjizi „Trans-formacija Amerike”: Mojprvi odgovor vladinom službeniku (kojimi je to rekao) bio je da je Hauston suviše glup i pokvaren da bude povezan sa obaveštajnom službom SAD. Ali na taj moj komentar brzo je uzvraćeno pokazivanjem fotografije Haustona od koje mi se prevrnuo stomak. On se na njoj smeškao s demonskim osmejkom na licu, dok je kako izgleda upražnjavao analni seks sa maiim, vrlo mladim i očigledno prestravijenim crnim dečakom. Kasnije mi je rečeno da je dečak sa siike bio sa Haitija. ” /*67/ Filips kaže da je tada kontaktirao jednog svog starog druga, koji je sada mrtav, a koji je nekada bio general vazduhoplovnih snaga u jedinici obaveštajne službe i još uvek je imao bliske odnose sa višim nivoima obaveštajne službe SAD. On kaže da mu je taj general ispričao o svetskoj trgovini robljem koju vodi CIA, kao i to da su Keli i Keti bile podvrgnute umnoj kontroli zasnovanoj na nanošenju trauma. Mark Filips se seća sledećeg: „ Ja sam zanemeo. Prve reči koje su mi izaše iz usta biie su - Kako bi ti izvukao te Ijude odatle? On se nasmejao i rekao mi - Jato nebih radio! šta ćeš da radišsa njima i ako uspeš da ih izvučeš? Pre nego što sam mogao da odgovorim, on me prekinuo i rekao - Vidi. Ti si još uvek ostao isti, ali ništa više nije isto kod Ujke (SAD). Sada je većina CIA, FBA i mafije jedna organizacija, a spremaju se da preuzmu i vojsku. ” /*68/ Filips kaže da je on ipak ostao pri tome da želi da pokuša spasavanje i njegov prijatelj general mu je tada dao kodove (zasnovane na hrišćanstvu i Bogu) koji će aktivirati Ketin program i učiniti da ona pođe sa njim. Filips kaže da je Keti i njenu kćerku Keli odveo na Aljasku, ostavljajući pomku vlastima da nema namem da razotkrije istinu javnosti. Nadao se da će to u tom trenutku spasiti njihove živote. Filips mi je rekao da su im takođe pomogli mnogi dobri ljudi koji još uvek rade za obaveštajnu službu, u kojoj se kako izgleda vodi unutrašnji rat za prevlast. Mark Filips dalje kaže da je tokom boravka na Aljasei koristio svoje znanje, i znanje svojih prijatelja o umnoj kontroli kako bi deprogramirao Ketin izdeljeni um. Iako je to bio užasno naporan posao Keti je počela da se priseća onoga što se desilo, a kakvu je samo priču ona sada imala da ispriča! Kelino deprogramiranje pokazalo se još težim, a patila je i od teškog oblika astme izazvanog čestim traumatizovanjem. CIA je pokušala da oduzme Keli Marku i Keti i na kraju su uspeli da im je preotmu uz pomoć „zakona” pa se ona sada nalazi kao neki politički zatvorenik pod nadzorom države Tenesi. I Brajs Tejlor i Arizona Vajlder su
takođe izgubile svoju decu kada su uspele da se otrgnu svojim upravljačima i prođu teško deprogramiranje. Vlasti odbijaju da podvrgnu Keli deprogramiranju pozivajući se na ,,akt o nacionalnoj bezbednosti”, kao što uvek čine kada žele da nešto ostane u tajnosti. /*69/ Keti i Mark tvrde da im je mnogo puta od tada život bio u opasnosti i da su dobijali razne pretnje. A iako su poslali svoje izjave, Ketinu dokumentovanu priču, video i audio verziju vladinim institucijama i vodećim političarima, uključujući tu i Boba Dola, tišina o toj temi i dalje je naprosto zaglušujuća. Keti, između ostalog, govori kako je imala priliku da posmatra planiranje Novog svetskog poretka, dok je bila pod kontrolom jednog od Kelinih programera Bila Beneta (Bill Beneth), jezuite i obučenog kontrolora umno programiranih robova, koji je postao ministar školstva za vreme predsednikovanja Regana- Buša./*70/ Keti kaže da je korišćena da kompromituje ili pruži „usluge” ključnim političarima, kako bi se osigurala podrška uvođenju programa Edukacija 2000 (poznatog i kao Amerika 2000 ili Global 2000). /*71/ Taj program je osmišljen da poveća kapacitet „pamćenja informacija” kod dece dok u isto vreme treba da uništi njihovu sposobnost samostalnog razmišljanja. /*72/ Jedan moj prijatelj koji radi na istraživanju Školstva u Britaniji imao je pristup tajnim anketama koje pokazuju da deca postavljaju sve manje i manje pitanja o „činjenicama” (šta god one bile) kojima ih uče u školama. Keti navodi kako je bila svedok toga da su Ujedinjene Nacije samo sredstvo za manipulacije svetom. Džordž Buš je govorio o Novom svetskom poretku kao o nečemu što je već ostvareno i pričao je o tome kako je jednostavno rekao drugim svetskim političarima i vladarima šta treba da rade. /*73/ Državni sekretar SAD, Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) je inicirana u Bratstvo. Ja je nazivam visokom sveštenicom politike SAD. Džordž Buš ju je jednom opisao u Ketinom prisustvu kao: „Prečasnu majku svih sestara (umno kontrolisnih ropkinja)”. /*74/ Olbrajtova zna za projekat kontrole uma američke vlade i podržava ga. Keti se seća kako je kanadski premijer Malruni govorio o Novom svetskom poretku na prijemu u Beloj Kući gde je sreo i Olbrajtovu. /*75/ Malruni je nosio kao simbol crvenu ružu, što označava članstvo u Redu Ruže, elitnom izdanku društva Rozenkrojcera. Drugi ljudi povezani sa Redom Ruže su: Klinton, Buš, Bird, Benet i Trudo. Kako je onda interesantno da je britanska Laburistička stranka promenila svoj partijski simbol, 1980-ih godina, baš u crvenu ružu. Oni koji upravljaju umno kontrolisanim robovima nose sa sobom sveščicu ili u poslednje vreme sve češće lap-top kompjuter, gde imaju zapisane kodove i šifre kojima mogu da aktiviraju različita ponašanja onih kojima upravljaju. /*76/ Kodovi su često pisani u šiframa ili na starom „enohijanskom” hebrejskom jeziku, koji Bratstvo često koristi za svoje ciljeve. /*77/ Istraživanja Springmajera i Vilera pokazuju umešanost Cajna Lejk oružanog centra u satanističke aktivnosti i programe za kontrolu uma, a to isto sam čuo i iz drugih izvora. /*78/ Oni kažu da su „gomile” beba, koje su brojale i po par hiljada, držane u Cajna Lejku, u kavezima, naređanim do svodova ogromnih hangara. /*79/ Kavezi su, tvrde oni, bili pod naponom i bebe su mučene elektrošokovima. /*80/ Jedan muškarac koji
je uspeo da preživi i izbavi se iz projekta Monarh, priča kako je video te kaveze sa bebama u Cajna Lejku, kao i da je jedan od programera nesrećne dece bio obučen kao katolički sveštenik. /*81/ Taj isti čovek govori o zujećem zvuku koji je proizvodila struja puštena kroz rešetke kaveza i o tome kako su deca ubijana tokom ritualnih žrtvovanja pred očima druge dece. /*82/ Žrtvovanje se odvijalo na bloku mramora koji je služio kao oltar. /*83/ Čarls Menson je takode bio programiran u Čajna Lejku i ništa što je radio nije bilo niti slučajno niti delo običnog ludaka. /*84/ Jozef Mengele, zvan dr Grin ili Grinbaum i dr Kamerun, zvan dr Vajt, oboje su radili u Čajna Lejku, po završetku Dmgog svetskog rata. Operacija u Čajna Lejku je blisko povezana sa Kalifornijskim institutom za tehnologiju, u Pasadeni. /*85/ Jedan od glavnih načina kojima se u čajna Lejk transportuju deca je avionom iz Santa Rose, u blizni Bohimijan Grouva. Avionska staza je izgrađena tokom Dmgog svetskog rata kao baza za treniranje. FEMA ima svoju radio stanicu baš tamo. /*86/ FEMA je zvanično vladina agencija koja treba da upozorava na prirodne opasnosti kao što su uragani i tornada. Ali istina je da su oni jedna od glavnih „produženih ruku” Bratstva i da izgrađuju koncentracione kampove, u koje mogu da stanu na hiljade ljudi, širom Amerike. Avionska pista u Santa Rosi bi trebalo da je zatvorena, pa ipak odatle svake noći poleću avioni bez upaljenih svetala. /*87/ Deca koja bivaju odvođena u Čajna Lejk, nalaze se preko agencija za usvajanje, programa za razmnožavnje i putem kidnapovanja. Takođe, deca sa podobnim genetskim poreklom pronalaze se sve više i putem mreže socijalnih službi. U febmam 1992. u javnost je dospela vest o hapšenju advokata Patrika Gejdžela koji je izvezao tri hiljade dece iz SAD u Pem, navodno zato što je tamo trebalo da budu usvojena. /*88/ Peruanske vlasti su ga uhapsile, ali je kasnije pušten na slobodu zbog intervencije nekoga „odozgo”. /*89/ Dik Ekner (Dick Eckner), državni direktor mreže za istraživanja pojava NLO-a, u Ajdahu, poznate pod skraćenim nazivom MUFON, napisao je sledeće u izdanju „UFO” magazina iz augusta 1989. godine: „ Sudeći prema skorašnjim izveštajima iz okruga Vinčester, Njujork, istraživači su otkrili da se u maloj oblasti tog okruga, u kojoj su viđeni brojni preleti NLO i prijavijene otmice ljudi od strane vanzemaljaca, pojavio izveštaj o 3.000 nestale dece. Posle detaljne istrage koju je sprovela lokalna policija, ta deca i dalje nisu pronadena u centrima za mlade delikvente i begunce od kuće, kao ni drugde. Istraživači i policajci su time veoma zbunjeni. ” /*90. V
UMNO KONTROLISANA ELITA Naučnici u službi Bratstva, brzo su shvaili da se moć da se nečija svest izdeli na više ličnosti prenosi sve brže iz generacije u generaciju. To je razlog iz koga je CIA na prvom mestu izabrala baš Keti O’Brajan, jer su i njeni roditelji pre nje bili seksualno zlostavljani i traumatizovani. To čini decu takvih Ijudi mnogo pogodnijim za disasocijaciju uma putem programiranja zasnovanog na nanošenju trauma. Nema većeg primera za to nego kod dece iz elitnih porodica koje pripadaju
krvnim lozama. Oni svojoj deci namerno nanose niz zapanjujućih trauma, od kada napune oko 18 meseci pa nadalje, kako bi ustanovili koja su od njih najbolji kandidati za disasocijaciju uma i stvaranje poremećaja višestruke ličnosti. /*91/ Deca elite programiraju se tokom njihovog odrastanja da misle na način na koji to Bratstvo želi, tako da ostvarivanje Programa biva bez teškoća preneseno na sledeću generaciju. Tokom vekova Bratstvo je došlo do zaključka da ako se deca muče još dok su u majčinom stomaku, lakše dolazi do disasocijacije njihovog uma. Iz tog razloga se majkama tokom trudnoće zabadaju igle u stomak, ili se izaziva prerani porođaj, zbog efekta koji to stvara, kao i da se vidi koje je dete dovoljno jako i borbeno da sve to preživi. Po rečima istraživača-pisca Springmajera i žrtve takvog načina odrastanja koja je uspela da preživi i bude deprogramirana, Ciska Vilera (Cisco Wheeler), deci se zatim u prvih dve godine života daje sva ljubav i pažnja, a onda im se to naglo potpuno uskraćuje. Dete biva zatvarano u prostoriju, gde mu se ometa san, uskraćuje hrana, daju droge koje iskrivljuju stvarnost. Prostoriju-kavez ispunjavaju užasni mirisi dečije stolice, urina i trule hrane. Detetu je hladno, a sa svih strana trešti zaglušujuća rok muzika. Zatim dolazi faza u kojoj je dete odvojeno od svega lepog i dobrog na svetu. Ono je u kavezu i mučeno je elektrošokovima. Detetova čula se stimulišu preko svake mere tako da ono, na kraju, otupi, postane neosetljivo, nalik na „zombija”. U krajnjoj fazi tog jezivog procesa dolazi raniji detetov čuvar, osoba koju je dete najviše volelo i za koju je vezano, a koja se do tada prema njemu odnosila s ljubavlju. Dete je isprva oduševljeno što je vidi, ali sada ta osoba pokazuje detetu samo grubost, zlobu i užas i nanosi mu bol putem torture. Detetovom već preopterećenom i namučenom umu je nemoguće da shvati taj preokret i tako dolazi do razdvajanja ličnosti koje izaziva trauma, dok dete pokušava da se izbori sa situacijom u kojoj se našlo. /*92/ Kako Bratstvo može da se ponaša tako neljudski? Zato što to Bratstvo čine reptilijanci, ili bolje reći jedna grupa reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije, a oni nemaju iste emocije za koje mi (Ijudi) znamo. Ta tortura služi delom i da se oni osiguraju da se bilo kakava trunka ljudske svesti koja bi mogla (preko onog dela DNKa koji je ljudski) da se iskaže u krvnim lozama saseče u korenu, kako njihov vekovni Program ne bi bio ni na koji način kompromitovan. U dobu od tri godine, kako Cisko Viler kaže, deca iz krvnih loza Bratstva koja su već odabrana da jednog dana napreduju u hijerarhiji i pomognu dalje ostvarivanje Programa, bivaju dovedena pred Veliki savet „druida”, gde su zvanično predstavljena. Oni koji bivaju izabrani da prođu mukotrpno, na traumi zasnovano programiranje, obično su veoma inteligentni, jer ljudi niske inteligencije i bez kreativnosti ne mogu da izdrže programiranje. Najbolji kandidati za programiranje su, baš kao i Keti O’Brajan, plavooki i plavokosi pripadnici bele rase, bez ikakvih fizičkih anomalija. Tu treba imati na umu da se deca koja potiču od krvnih linija Bratstva ne nalaze samo u porodicama koje nose zvučna imena i pripadaju krvnim lozama. Bratstvo često koristi obične porodice u koje smešta svoje potomke, začete van bračne zajednice, dajući im tako potpuno drugi identitet i otvarajući mogućnost da se takva deca, posle svog programiranja, iskoriste za ciljeve
Bratstva, iako će naizgled biti nepovezana sa njegovim krvnim iozama. Na taj način pripadnici krvnih linija Bratstva bivaju potrajno dovedeni na pozicije moći u svim oblastima društva. Oni koji treba da produ na traumi zasnovano programiranje uma, moraju započeti sa „pripremom” pre navršenih 6 godina, jer je preko te starosne granice mnogo teže detetu nametnuti takvo programiranje. /*93/ Nažalost, u današnjem svetu ublažene metode programiranja koje je osmislilo Bratstvo, primenjuju se u školama, naročito privatnim britanskim školama i koledžima, a taj sistem, nalik na onaj dubljeg umnog programiranja, daje svetske lidere i administratore koji upravljaju svetom, radeći, ma i nesvesno, na ostvarivanju velikog vekovnog Programa Bratstva.
PREVARA SA LAŽNIM SEĆANJIMA Kada su mnogi ljudi koji su ranije bili isprogramirani počeli, posle mukotrpnog deprogramiranja, da se prisećaju onoga što se dešavalo njima i oko njih, vlada SAD je uzvratila udarac 1992. godine, osnivanjem Fondacije za sindrom lažnog sećanja, zvani i FMSF, koja je od tada težila da diskredituje njihove priče. Ta fondacija sada ima svoje ogranke širom celog sveta. Naravno, može da se desi i po neki slučaj postojanja lažne memorije, ili naprosto prevare, ali FMSF nije zadovoljna time da kaže da se to dešava ponekad, tvrdi se da je to baš uvek slučaj, što je sasvim neprihvatljivo. Od svog osnivanja ta fondacija progoni ugledne terapeute, optužujući ih kako u umove svojih klijenata tokom terapije usađuju lažna sećanja. Zašto bi terapeuti međutim uopšte želeli da urade tako nešto, nije objašnjeno. „Naučni” savetnik FMSF-a, doktor Herold Mirski (Harold Mersky), svedočio je na sudu da žena koja je tvrdila da ju je njen lekar seksualno napastvovao dok je bila dete, možda pati od sindroma lažnog sećanja, dok je taj isti lekar već bio uhapšen zbog ranijih pedofilskih aktivnosti, koje je sam priznao. Mirski nije čak ni pregledao ženu, a izjavio je da se njegovi zaključci zasnivaju na posmatranju ženinog ponašanja u sudnici! Jedan od predsednika FMSF-a, dr Ralf Undervager, bio je primoran da istupi iz te fondacije, kada je otkriveno da su on i njegova žena dali intervju, 1993. godine, jednom holandskom magazinu za pedofile, zvanom „Pedikia”, u kome dobri doktor kaže da su seksualni odnosi sa decom: „Jedan prihvatljiv izraz Božje želje da ljubav postoji”. Postoji još jedna organizacija osmišljena da diskredituje parapsihološke moći i fenomene, zvana Komitet za istraživanje tvrdnji o paranormalnom - CSICOP. Njime upravlja Pol Kurtc (Paul Kurtz), predsednik izdavačke kuće „Prometheus Books”, koja, između ostalog, objavljuje knjige o seksualnim susretima dece i odraslih. Još jedan član CSIOP-a, Voren Bulog (Varen BuIIough), po struci univerzitski profesor prirodnih nauka iz Njujorka, je „urednik za ljudsku seksualnost” u istoj izdavačkoj kući. On je takođe u upravnom odboru „Pedikia”, holandskog magazina namenjenog pedofilima. Diskreditovanje psihičkih fenomena, života posle smrti, opovrgavanje istinitosti sećanja na seksualno zlostavljanje iz detinjstva ili ritualnu zloupotrebu, tim momcima sve to izgleda kao
da je jedno te isto. A šta obe ove organizacije, FMSF i CSICOP, imaju zajedničko? One služe ostvarivanju Programa Bratstva, tako što potiskuju i javnosti uskraćuju znanje o postojanju umne kontrole, mreža za ritualna žrtvovanja i mučenja i, na kraju, shvatanje prave prirode života. Kako je izgleda lako bilo držati ljude u neznanju, putem uništavanja istinitih podataka o umešanosti reptilijanaca u ljudsku istoriju i servirajući ljudima jednu izopačenu verziju života koja sakriva svaku istinu. Reptilijanci mogu mirno nastaviti sa svojom globalnom diktaturom, u svim njenim grotesknim vidovima, jer većina ljudi nije ni svesna onoga što se događa u svetu i toga ko kontroliše njihove živote kao i živote njihove dece. Oni su toliko pritisnuti dugovima i strahom da drže pognute glave i zatvaraju oči pred stvarnošću; ili su jednostavno više zabrinuti za cenu benzina ili piva, poslednji televizijski „skandal”, televizijske sapunice ili da li je fudbalski tim za koji navijaju pobedio u poslednjoj utakmici. Svako ko još uvek veruje da su rezultati utakmica, ili cene piva stvarno važni u jednoj široj slici života na ovoj našoj planeti, mogao bi da ima koristi od toga da pročita ono što sledi. To je ono što se, po Ketinim sopstvenim rečima, dešavalo njenoj kćerci, Keli, iznova i iznova: „ Kelije postala veoma fizički bolesna posle njenog uvodenja u„ društvo” Džordža Buša, a ti napadi boiestiponavijaii su se od tada posle svakog seksuainog susreta koji je imaia sa njim. Dobijala bi temperaturu od oko 40°C, povraćala i imala tako jake glavobolje da nije mogla ni da se pomeri, a sve bi to u proseku trajalo po tri dana (što je inače uobičajeno za jaku traumu). To su bili jedini pokazatelji onoga krozšta je prošla, osim ožiljaka od opekotina na njenoj koži. Hauston mi je zabranio da zovem lekara, a Keli mi je branila da je tešim, žalosno se jadajući da je glava boli isuviše da bi se pomerala. Ine bi se pomerala satima bez broja... Keli se često žalila na jak bol u bubrezima, a njen rektum bi obično krvario dan ili dva, pošto bi je Buš seksualno napastvovao. Moj sopstveni program umne kontrole, u kome mi je bila dodeljena uloga konstantne žrtve, učinio je da budem nesposobna da joj pomognem ili je zaštitim. To što vidim svoje dete u takvom užasnom stanju samo me je još dublje guralo u Iudilo, produbljujući još više moju potpunu nesposobnost da izadem u susretnjenim potrebama, sve doknismo bile obe spašene od strane Marka Filipsa, 1988. godine” „ Kelin rektum kojije krvario bio je... jedan od... fizičkih pokazatelja sklonosti ka pedofiliji i perverzijama Džordža Buša. Ja samga jednom slučajno čula kako otvoreno govori kako je Keli seksualno iskorištavao i zlostavljao mnogo puta. On je to koristio, kao i pretnje da će je ubiti, da bi „povlačio moje konce” i kontrolisao me. Psihološke posledice toga što vas je silovao predsednik pedofil dovoljne su da raznesu mozak, ali Bušje produbio traumatizovanje njenog uma sofisticiranim elekronskim uređajima NASA-e, kao i drogama koje podstiču prijemčivost umnoj kontroli. Buš je takode vezao Keli zabranama tipa „ Koga ćeš uopšte da pozoveš?” i „Ja ću te posmatrati”,
time još više produbljujući njen osećaj bespomoćnosti. Sistematska tortura i traumatizacija koju sam ja pretrpeia kao dete sad mi izgledaju kao sitnica u poredenju sa brutalnim psihičkim i psihoioškim razaranjem koje je DžordžBuš naneo mojoj kćerci” /*94/ Hajde društvo, znam da je ovo poglavlje moralo biti jako teško za čitanje, ali vreme je da se probudite. Jer, to MORA da prestane.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
„Formula iluminata” - str. 1 Ibid - str. 371-372 Ibid - str. 355 Ibid - str. 2 Ibid. Ibid - str. 11 Ibid - str. 355 Ibid - str. 56 Ibid - str. 1 Cathy O’Brien i Mark Phillips „Trans formacija Amerike” (Realiy Marketing,Las Vegas, USA 1995) u Evropi može da se nabavi od Bridge of Love Publications u UK i EU. Ibid - str. 11 „Formula iluminata” - str. 40 Ibid - str. 102 „Trans-formacija Amerike” - str. 213 Contact Nevvspaper „Projekt Feniks”, 7. februar 1995. - str 17 Ibid - str. 18 „Trans-fomacija Amerike” - str. 115 „Formula iluminata” - str. 99 Ibid - str. 381 „Trans-formacija Amerike” - str. 100 Ibid - str. 194 Ibid - str. 101 Ibid. Contact Nevvspaper, 7. mart 1995, - str. 33 „Trans-formacija Amerike” - str. 101 Ibid - str. 170 „Ženska enciklopedija mitova i tajni” - str. 754-755 „Formula iluminata” - str. 369 ibid.
30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73
John W DeCamp „Prikrivanje Frenklinovih dela: zlostavljanje dece, satanizam i ubistvo u Nebraski” (AWT Inc, Lincoln, Nebraska, 1992.) „Trans formacija Amerike” - str. 127 Ibid - str. 128 Ibid - str. 111 Ibid - str. 162 Contact Newspaper, 12. septembar 1995. - str. 15 Ibid. „Formula iluminata” - str. 378 Ibid. „Trans-formacija Amerike” - str. 183 Ibid. Ibid - str. 150 Ibid - str. 155 Contact Newspaper, 12. septembar 1995. „Trans formacija Amerike” - str. 155 „Formula iluminata” - str. 375, 348 Contact Newspaper, 12. septembar 1995. - str 12 Ibid - str. 13 „Trans-formacija Amerike” - str. 111 Ibid - str. 156 Ibid. Contact Newspaper, 7. mart 1995. - str. 33-34 „Formula iluminata” - str. 352 Ibid. Ibid - str. 355 „Trans-formacija Amerike” - str. 124 Ibid - str. 31 Ibid - str. 117 Ibid - str. 118 Ibid - str. 120 „Formula iluminata” - str. 353 Ibid - str. 126-150 Ibid - str. 128-132 Dr Loreda Fox „spiritualana i klinička dimenzija poremećaja koji izaziva pojavu višestruke ličnosti” (Salida, Colorado= - str. 196 „Formula iluminata” - str. 133 Ibid - str. 138 Ibid - str. 143 „Trans-formacija Amerike” - str. 12 Ibid - str. 13-14 Ibid - str. 223 Ibid - str. 179 Ibid - str. 172 Ibid. Ibid - str. 175
Gde su nestala sua ta deca? 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94
Ibid - str. 176 Ibid - str. 177 Ibid - str. 4 Ibid. „Formula iluminata” - str. 34 Ibid. Ibid - str. 32 Ibid. Ibid - str. 34 Ibid. Ibid. Ibid - str. 33 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. „Vanzemaljci prijatelji i neprijatelji” - str. 74 „Formula iluminata” - str. 73 Ibid - str. 23 Ibid - str. 25 „Trans-formacijaAmerike” - str. 158
SEDAMNAESTO POGLAVUE
r
# ■» 0 0 0 0 1
Tajm jezik
nicirani u mrežu tajnih društava su oduvek imali kod kojim su komunicirali, putem određenih fraza, reči, naizgled smešnih načina rukovanja i korišćenjem određenih simbola. Takođe postoji cela serija „potpisa” Bratstva, koji sami za sebe čine jedan tajni jezik, a mi smo svakodnevno njima okruženi. Oni su opsednuti svojim ritualima i simbolima zbog reptilijanskog mozga i ja važnost toga teško da mogu dovoljno da naglasim. To je sredstvo uz pomoć koga oni mogu biti pronađeni i razotkriveni. Simbol koji najviše koriste je upaljena baklja, simbol znanja i Sunca u isto vreme. Kada inicirani dostigne određeni nivo u piramidi njihove hijerarhije, kaže se da je „iliminiran” (prosvetljen), u čemu vidimo samo još simbolike upaljene baklje. Jedna od čestih priča u drevnom svetu bila je o heroju koji donosi vatru (znanje), uzetu od „bogova”, i daje je ljudima - to jest, izabranoj nekolicini ljudi. Posmatrači (vanzemaljci) zvani Azazel i Semiaza su bili medu onima koji su Ijudima doneli napredno znanje, prema Knjizi Enohovoj. Najpoznatija simbolična figura Posmatrača je grčki bog, Prometej, za koga se kaže da je izašao iz oblasti Kavkaskih planina. Na mnogo načina, on je bio još jedna figura „Isusa”, koja je umrla za ljude i nije nezamislivo da je priča o Isusu bila inspirisana, barem delom, legendom o Prometeju. U Rokfeler centru u Njujorku danas stoji zlatna statua Prometeja (zlato, solarni metal bogova) i ona drži svetlost, vatru, u skladu sa legendom (vidi odeljak sa slikama). Za Rokfelere to nije samo statua, to je simbol cele obmane u koju su oni umešani. Statua Slobode je još jedan simbol koji koristi Bratstvo, a koji naglašava temu upaljene baklje. Statua Slobode je u stvari „statua sloboda” koje je američkom narodu nametnulo Bratstvo. Ona stoji na svom ostrvu u njujorškoj luci držeći baklju i Amerikanci veruju da je ona simbol njihove slobode u „Zemlji slobodnih”. Ništa nije dalje od istine. Statua Slobode je data gradu Njujorku od strane francuskih masona i statua koja je njen odraz u ogledalu stoji na ostrvu u reci Seni u Parizu (vidi odeljak sa slikama u vezi ovog i drugih simbola spomenutim u ovom poglavlju). Obe te statue slobode predstavljaju kraljicu Semiramidu i boginju Izidu, u celosti, sve sa zrakama sunca oko njihovih glava. Drevni narodi su običavali da simbolišu Sunce na taj način. I one ne drže baklje slobode već baklje onih koji su iliuminirani ili prosvetljeni, reptilsko-arijevske elite.
I
Statua Slobode je simbol Bratstva koji kaže; ,,Mi kontrolišemo ovu zemlju i govorimo vam to, ali vi ste suviše glupi da to vidite!”. Baklja je dakle najočigledniji od potpisa Bratstva. Kada je Bratstvo preko svojih „slugu” izvršilo ubistvo predsednika Kenedija, 1963. godine, stayili su upaljenu baklju, večni plamen koji gori do današnjeg dana, na njegov grob na groblju Arlington. Posle njegovog smaknuća u Dalasu, masoni su podigli obelisk na Delej Plazi, samo nekoliko metara od mesta gde je u njega pucano. A na vrh obeliksa stavili su likovnu predstavu upaljene baklje. Kada je Dajana, princeza od Velsa bila ubijena u tunelu Pon de L’Alma, u Parizu, njeno „svetilište” na kome su ljudi ostavljali cveće, bio je veliki zlatni simbol istog onog „večnog” plamena koji drže dve statue slobode, koje su postavljene baš iznad tunela u kome je doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je njen automobil naleteo na 13-i stub pomenutog tunela. Ma, to je samo slučajnost! Na ostrvu, na kome se kaže da je sahranjena, postavili su još jednu predstavu upaljene baklje. Bratstvo nam na taj način saopštava da su oni ubili Kenedija i princezu Dajanu, ali ukoliko ne umete da tumačite njihov jezik simbola, nećete to znati. Upaljena baklja na Olimpijskim igrama ima isto značenje. Moram da se nasmejem kada vidim kako različiti gradovi zadržavaju dah u iščekivanju odluke o tome koji od njih će biti domaćin sledećih Olimpijskih igara. Pa sve je to već odlučeno godinama unapred, u skladu sa tim šta najviše odgovara sprovođenju velikog Programa Bratstva i njegovom simbolizmu. Pomislili bi ste da će se jubilarne Olimpijske igre održavati u njihovoj postojbini, Grčkoj, ali umesto toga Atlanta je izabrana da bude njihov domaćin. Zbog čega baš Atlanta, naročito ako se uzme u obzir da su Sjedinjene Države nedavno bile domaćin Igara u Los Anđelesu? Jedan od razloga za ovakvu odluku od strane simbolizmom opsednutog Bratstva je simbol legendarne Atlante, boginje lovkinje, za koju se govorilo da je takav sjajan atleta da je nijedan čovek nije mogao pobediti u trci. Svako koga bi ona u trci pobedila morao je da bude ubijen i mnogi su tako izgubili život pre nego što je jedan čovek uspeo da je prevarom navede da izgubi trku, tako što je ispuštao putem zlatne jabuke da time odvrati njenu pažnju. Kaže se da su ona i njen miadoženja pretvoreni u lavove i upregnuti da vuku kočije Velike majke bogova. /*!/ Olimpijske igre u Atlanti su takođe omogućile da se na izgradnju puteva i infrastruktura potroše milijarde dolara, u gradu za koji se smatra da će biti glavni centar Novog svetskog poretka u novom milenijumu. Jedan od ključnih simbola Bratstva je i piramida, ili piramida kojoj fali vrh, a može biti i piramida sa svevidećim okom iznad nje, čiji se najpoznatiji prikaz nalazi na reversu dolarkih novčanica u Velikom pečatu Sjedinjenih Država. Svevideće oko je oko Horusa, Lucifera, Satane ili koje god ime želite da mu nadenete, a takode se odnosi i na takozvano „treće oko”, vrtložnu čakru koja se nalazi na sredini čela kroz koju smo svi mi povezani sa svojim psihičkim uvidom. Prema egipatskom mitu boga Ozirisa je ubio Set, a Seta je zatim ubio Horus koji je tokom tog okršaja izgubio jedno oko i odatle dolazi poreklo Horusovog oka. Ono takođe simbolizuje reptilijance koji gledaju u ovaj, naš, svet iz niže četvrte dimenzije, a ako pogledate na uveličan prikaz svevidećeg oka iznad piramide na dolarskoj
novčanici, (slika 28), videćete da koža oko oka čak nalikuje reptilskoj. Mason 33-ćeg stepena i predsednik poreklom od Crnog plemstva, Frenklin Delano Ruzvelt (loza Ramzes-PisoBuš), dao je da se taj simbol štampa na dolarskim banknotama od 1933. godine. To je bio simbo] tajnih društava u Evropi, dugo pre nego što je iko čuo za Sjedinjene Države i on je pun masonskog simbolizma i simbolizma tajnih društava uopšte, još od pradavnih vremena (vidi sliku 29). Broj država u Americi u vreme Rata za nezavisnost bio je 13, kakva slučajnot! Trinaest je sveti broj koji se sastoji od dvanaest i jedan, što je jedan drevni mistični broj, kao što smo videli kroz izlaganja u ovoj knjizi. Sa svake strane Velikog pečata nalazi se 13 zvezda iznad orlove glave. Moto ,,E pluribus unum” sastoji se od 13 slova, a toliko ih ima i Slika 28 - Svevideće oko na dolarskoj novčanici. Da li je koža oko njega Annuit Ceopsis. Orao drži 13 listova sa 13 reptilska? bobica u svojoj desnoj kandži, a 13 strela u levoj. Na piramidi je prikazano 72 kamena (što je još jedan mistični broj) i oni su raspoređeni u 13 redova. Orao se razvio iz simbola ptice feniksa i simbolične ptice indijanaca, starosedelaca Amerike. Menli P. Hal kaže da je originalni Veliki pečat imao pravog feniksa, a poznato je da je jedan dizajn koji je za Veliki pečat podneo Vilijam Barton (VVilliam Barton), godine 1782., sadržao feniksa koji je sedeo u gnezdu od plamenova. /*2/ Masonski simbol škotskog obreda je dvostruki orao sa glavom koja gleda na obe strane - a to je simbol Nimroda. Isti taj simbol javlja se na najmanje dva portreta Džordža Vašingtona. Orao je naširoko korišćen simbol Bratstva i može se naći na grbovima mnogih zemalja, uključujući i Egipat, Libiju, Irak (Srbiju - prev.) itd. On je bio jedan od glavnih simbola nacista u Nemačkoj, a javlja se i u dizajnu propovedaonica i govornica u hrišćanskim crkvama. Poreklo motiva pečata, kao što je onaj korišćen na Velikom pečatu Sjedinjenih Država, može se pratiti unazad barem do 4.000 godina p.n.e., sve do vremena starog Egipta, Vavilona, Asirije i Indije. Drugim rečima, opet se srećemo sa našim starim poznanicima. Prvi engleski kraljevski pečat imao je Edvard Ispovednik, koji je vladao između 1042. i 1066. godine. On je postao uzor svim kasnijim britanskim i američkim pečatima. Latinski tekst iznad i ispod piramide na Velikom pečatu/dolarskoj novčanici najavljuju dolazak novog svetskog poretka. Novi svetski poredak je interni naziv za Program Bratstva, a Džordž Buš je koristio taj termin veoma često kada je bio predsednik SAD. Za datum koji se nalazi pri dnu piramide, 1776. godina, podrazumeva se da se odnosi na sticanje nezavisnosti te godine. Ali još nešto se desilo u maju 1776. Osnovan je vrlo značajan ogranak Bratsva nazvan Bavarski
iluminati, od strane nemačkog profesora Adama Vejshaupta (Adam Weishaupt). To je bila dobra godina za Bratstvo, jer je te, 1776. godine osnovana kuća Rotšildovih, a ekonomista iz Škotske, Adam Smit (Adam Smith) je izdao veoma uticajno delo „Bogatstvo naroda”. Kao što sam rekao, datumi su značajni za te ljude, jer oni predsavljaju tokove energije i njene cikluse. Vejshaupt je koristio svoje društvo Iluminata da se još dublje infiltrira među masone. Vejshaupt je učen od strane jezuita, društva Isusovaca. Osnivač jezuita, španac Ignacijus Lojola (Ignatius Loyola), obrazovao je jedno tajno društvo unutar ovog na prvi pogled sasvim „katoličkog” reda, a inicirani u to društvo nazivani su Slika 29 - Piramida i svevideće oko, drevni Alumbrados, što znači „prosvetljeni”, simbol Bratstva, na dolarskoj novčanici i na „iluminirani”. Vejsthaupt je osnovao 13 reversu Velikog pečata Sjedinjenih Država. stepenova inicijacije u svom društvu iluminata (a isto toliko redaova ima piramida na Velikom pečatu), a ključni ljudi bili su na gornjih devet nivoa. Mnogi ljudi mešaju iluminate (mrežu tajnih društava koja se proteže hiljadama godina unazad) sa Bavarskim iluminatima, grupom koja je bila samo jedno od, doduše, značajnijih tajnih društava unutar same te mreže. Obelisk i kupola su uobičajeni među spomenicima i zgradama koje je podiglo Bratstvo. Oni su, zajedno sa petokrakom zvezdom, bili drevni egipatski simboli Sirijusa. Obelisk je takođe od davnina simbol falusa, muške energije kao i solarne energije, a kupola predstavlja žensku, ili mesečevu energiju. Često su obelisk i kupola postavljeni zajedno ili u blizini jedno drugog. Tu se krije i simbolizam Ovalne kancelarije (Ovale office), koja predstavlja matericu, žensku energiju, u Beloj Kući koja gleda na Vašingtonski spomenik, zapravo veliki kameni obelisk, što opet simbolizuje falus i mušku energiju. Ti simboli generišu i privlače upravo onu vrstu energije koju predstavljaju; oni su fizički oblik misli. Obelisk takođe simbolizuje i penis egipatskog boga Sunca, Ozirisa. Prema legendi, pošto je Ozirisa rastrgnuo na komade njegov večiti rival Set, kraljica Izida je pronašla sve njegove delove izuzev „đoke”. Kredo Mutva priča o sličnoj legendi koja se odnosi na penis vođe Čitauri reptilijanaca u afričkim mitovima. Jedan obelisk, za koji se tvrdi da je došao iz Aleksandrije, Egipat, stoji u Central parku u Njujorku, a njegov blizanac je podignut u XIX veku, tokom vladavine kraljice Viktorije (loza Ramzes- Piso-Buš), na bivšem templarskom zemljištu uz obale reke Temze, nedaleko od zgrade parlamenta. On je poznat pod nazivom Kleopatrina igla (Kleopatra =
Ramzes-Piso-Buš), i nekada je stajao u Heliopolisu ili Onu, egipatskom gradu Sunca, gde se nalazio od pre najmanje 1.500 godina p.n.e, pre nego što je premešten u Aleksandriju (vidi odeljak sa slikama). Na londonskoj lokaciji ovog prastarog obeiiska Sfinge su postavljene sa obe njegove strane. Jedan drugi egipatski obelisk, koji je isklesan u Luksoru pre 3.200 godina, sada je postavljen na trugu Konkord u Parizu, na manje od minuta vožnje kolima od mesta na kome je princeza Dajana okončala život u automobilskoj nesreći. Sa druge strane mesta na kome se odigrala ta saobraćajna nesreća nalazi se Ajfelova kula, koja je samo još jedan, maskirani, gigantski obelisk. Vašingtonski spomenik je, takođe, jedan kolosalan obelisk. Kupola (čiji naziv na starogrčkom znači mesto bogova) privlači i obuzdava energiju, kao što to čini i piramida. Zato se često može videti da su velike katedrale izgrađene oko masivne kupole, jer su oni koji su ih gradili i smišljali znali kakvu moć imaju pojedine geometrijske forme da fokusiraju energiju u jednu tačku. Prostrana zlatna kupola na „islamskom” hramu na Bregu hrama u Jerusalimu, kupola crkve Svetog Petra u Vatikanu u Rimu i crkva Santa Marije koja dominira panoramom Firence, su očigledni primeri toga. Pogledajte po glavnim gradovima iz kojih dela Bratstvo i videćete da svaki ima najmanje jednu veliku zgradu sa kupolom. U gradu Londonu imate katedralu Svetog Pavla, koju je osmislio posvećenik ser Kristofer Voren, posle velikog londonskog požara, koji je uništio pređašnji grad. Odraz u ogledalu katedrale Sv Pavla nalazi se u Parizu i zove se Panteon. Pogledajte samo zgradu kongresa u Vašingtonu i videćete da je to još jedna kopija katedrale Sv Pavla (vidi odeljak sa slikama). Na londonskom Lejkester skveru postoji kupolasta struktura sa koncentričnim krugovima, čudno nazvana Naša Gospa od Francuske, izgrađena 1865. godine, na mestu prepunom templarskih simbola, a rekonstruisana 1950-ih godina. /*3/ U tu zgradu ugrađena je kamena ploča iz katedrale u Sartru i postoji mural sa scenom raspeća, pun okultnih simbola i svete geometrije, koga je uradio francuski umetnik Žan Kokto (Jean Cocteau), 1889.-1963., veliki majstor Sionskog priorata. Taj njegov mural sadrži i crno sunce, klasični simbol Bratstva, koje baca svoje zrake prema nebu i čoveka sa okom u obliku ribe, što lako može biti simbol Nimroda. U Rimu se nalazi velika kupola u Vatikanu, tom drevnom mestu poštovanja Mitrinog kulta (Sunca), a u neposrednoj blizini kupole nalazi se obelisk, na trgu Sv Petra. U Londonu Milenijumska kupola sagrađena je u blizini Griniča, nultog meridijana, koji prolazi kroz obližnju opservatoriju, koju je takođe, kao slučajno, projektovao ser Kristofer Vren. Prema toj tačci su svi satovi i vremenske zone u svetu usklađeni (pa prema tome i kolektivni ljudski um), tako da svi vidimo univerzum iz iste vremenske perspektive. Mere koje su korišćene u griničkoj vremenskoj šemi su povezane sa solarnim računanjem vremena. Sa druge strane reke Temze, nasuprot Milenijumskoj kupoli stoji najveća građevina- obelisk u Evropi, zgrada Kanari-Varf. U gradovima koje kontroliše Bratstvo uvek ćete naći nebodere u obliku obeliska, zbog efekta koji taj oblik ima na energetsko polje i sakupljanja solarne energije. Big Ben, slavni Toranj sa satom na zgradi parlamenta u Vestminsteru, takođe je po svojoj prirodi obelisk. Reč ,,ben” je kumirska i galska reč za planinu, a u starom egiptu reč ,,ben” se odnosila na sveti
ben ben kamen koji je stajao na vrhu stubova u Onu (Heliopolisu), gradu Sunca. Te stubove kasnije je simbolisao obelisk i rečeno je da se tu nalazila tačka na kojoj su bogovi sišli na Zemlju. Ptica zvana benu, koja je bila inspiracija za nastanak feniksa, sedela je, prema legendi, na ben ben kamenu. /*4/ U vezi Milenijumske kupole i zgrade-obeliska Kanari-Varfa postoji još nešto što je od značaja, o čemu ću govoriti nešto kasnije. Planovi ulica glavnih velegrada isplanirani su prema pravilima svete geometrije, na isti onaj način na koji su to i velike katedrale, hramovi i kameni krugovi. Kao u slučaju grada Londona, posle velikog požara iz 1666. godine nova gradska struktura Vašingtona osmišljena je prema pravilima svete geometrije. Simboli, oblici i uglovi generišu različite vrste energija i ako razumete principe na kojima to funkcioniše, možete podstaći vibraciono polje nekog mesta da vibrira u onom opsegu frekvencija koji vam je najkorisniji za ono što želite da postignete. Svako ko živi ili radi unutar tog energetskog polja biće time pogođen. Takođe, tim načinom, možete da fokusirate solarnu energiju i druge vršte astroloških energija baš na željeno mesto. Moj utisak o Vašngtonu je da je to mesto sa jednom od najneprijatnijih energija koju sam ikada iskusio, izvan Kvadratne milje u centru grada Londona. Francuski mason, major Pjer Sarl L'Anfan (Pierre Charles L’Enfant), bio je angažovan za kreiranje novog Vašingtona, a njegovo delanje baziralo se na planovima koje su pripremile velike vođe, kao Tomas Džeferson i Džordž Vašington (oboje od loze Ramzes-Piso-Buš), iako su drugi sa većim ezoterijskim znanjem morali biti pravi arhitekti. Džeferson je, međutim, bio duboko povezan sa ezoterijskim krugovima i kada je on umro, među njegovom zaostavštinom nađeni su rukopisi šifrirani upotrebom koda sličnog onome kojiim su bili napisani drevni rozenkrojcerski manuskripti, a našao ih rozenkrojcer Spenser Levis (Spencer Lewis). /*5/ Neki istraživači navode da je Spenser Levis bio Veliki majstor društva Roznekrojcera. On je bio ekspert u astronomiji i astrologiji, kao i Bendžamin Frenklin koji je napisao best-seler na tu temu, zvan „Almanah sirotog Ričarda”. L’Anfan se borio u Američkom ratu za nezavisnost i on je, kao i Vašington, bio član tajne i ekskluzivne grupacije zvane Društvo Sinsinatija. To je zvanično bilo tajno društvo u kome su se okupljali američki i francuski oficiri tokom Rata za nezavisnost i ono je uvelo nasledno članstvo, koje se po pravilu prenosilo na najstarijeg sina. Vašington je bio doživotni predsednik tog društva. Vašingtonovi dnevnički zapisi i Džefersonova pisma koja se odnose na L’Anfana i planiranje izgleda ulica novog Vašingtona su „nestali”. Posle godinu dana rada L’Anfan je otpušten, ali se sa planiranjem rasporeda i izgleda ulica nastavilo. Godine 1999. njegovi posmrtni ostaci su iskopani i vojska ih je odnela na Kapitol Hil, da bi ležali „izloženi” samo tri sata. Hiljade su otišle da mu odaju poštu, a kasnije je ponovo sahranjen na nađonalnom groblju Arlington. Sta se to događalo? Na mestu na kome se nalazi groblje Arlington ranije se nalazila vila Vernon, dom Džordža Vašingtona i red američkih viteza Templa u tamošnjem amfiteatru održava svoju godišnju ceremoniju izlaska Sunca. /*6/
Slika 30 - Ulični plan Vašingtona, kao što je slučaj i sa drugim vodećim gradovima Bratstva, predstavlja masu ezoterijskih simbola. Ključne zgrade, kao zgrada kongresa. ozna- čavaju mesta na kojima se Sunce uzdiže ili zalazi u doba letnjeg ili zim- skog solisticijuma. Tu se takođe vidi heksagram ili Davidova zvezda. Slika 31 - Vrh heksagrama na uličnom planu Vašingtona.
Cetiri granična položaja su određena na milju jedan od drugog, da bi obeležila ograničen prostor koji je zauzimao 10 kvadratnih milja u Vašingtonu, a u centru tog kvadrata sazidana je zgrada kongresa na Kapitol Hilu (Kapitolskom brdu), nazvanom po svetom mestu rimskih tajnih društava, čije ime je bilo Kapitolinsko brdo (Kapitoline Hill). Zato nije iznenađujuće što se državni sekretar SAD, Madlen Olbrajt (Madeleine Albright), visoka sveštenica američke politike, latila hodočašća na Kapitolinsko bndo, pri svojoj prvoj zvaničnoj poseti Evropi. Kapitol Hil nije politička zgrada, to je hram satanističkog Bratstva ispod njene kupole, koja je nalik onoj na katedrali Sv Pavla, nalazi se kripta. Ispod poda te kripte, označenog pentagramom, stoji prazan grob. Kaže se da je on bio namenjen Džordžu Vašingtonu, koji je kasnije odlučio da bude sahranjen na drugom mestu, ali tu se radi i o nečem sasvim drugom. Tela Kenedija, Linkolna, MekKinlija (McKinIy), Gerfilda (Garfilda), Hardinga, Tafta (Taft), Huvera (Hoover), Vilsona, Stivensa, Douija (Dewey), Peršinga (Pershing), MekArtura, L’Anfana i dvojice nepoznatih vojnika sva su bila stavljena na odar ili ti kataflak nađen u toj grobnici. /*1 / Isti takav oblik grobnice pod kupolom postoji u slučaju „groba” Svetog Petra, ispod bazilike u Vatikanu. Kongresna zgrada je hram tajnog društva, koje, pod mnogim imenima, vodi poreklo iz drevnog sveta. Unutar urbanističkog plana Vašingtona, u kome su centralne tačke Kapitol Hil i Bela kuća, postavljeni su astrološki znaci,
satanistički pentagrami, kvadrati, masonski kompas, „koplje sudbine”, lobanja i prekrštene kosti kao i mnogi drugi simboli. Ako želite više informacija sa dobrim ilustracijama koje idu uz njih, ja vam predlažem da nabavite knjigu Carlsa L. Vestbruka Juniora (Charles L. VVstbrook Jr), zvanu „Talisman Sjedinjenih Država, potpis nevidljivog Bratstva”. Glavne saobraćajnice u Vašingtonu se poklapaju sa tačkama na kojima Sunce izlazi u vreme zimskog i letnjeg solisticijuma, baš kao što su nekada bili postavljani i drevni brežuljci, hramovi i kameni krugovi (vidi sliku 30). Druge ulice se seku pod uglom od tačno 33 stepena, a još neke druge označavaju precesiju u doba ravnodnevnica, a na planu grada može se videti i Davidova zvezda (vidi siiku 31). Već sam ranije opisao kao Slika 32 - Piramida i svevideća sova. Putevi unutar se američka i druga elita zemljišta koje pripada kongresnoj zgradi i dva glavna puta sakupljala na Bohimijan Gouvu koja vode odatle stvaraju sliku sove koja sedi na pi- ramidi, a taj oblik okružuje zgradu kongresa. Sova sim- boliše (Bohemian Grove = Boemski Moloha, drevno božanstvo kome su žrtvovana deca tokom lug) u severnoj Kaliforniji, gde hiljada godina. su članovi te elite učestvovali u ceremonijama održavanim u podnožju sove visoke preko 10 metara. Sova je simbol Moloha ili Moleha, prastarog božanstva kome su se nekada, žrtvovala deca, a i danas se isto to radi. Još jedan od Molohovih simbola je heksagram, ili Davidova zvezda, koja je inače porodični simbol Rotšildovih. Sumerska boginja, Lilit, poznata kao Dama od njedara, takođe se simbolički pretstavlja kao sova. /*8/ Lilit inače simbolizuje krvne loze. Paganske religije su je poznavale kao onu koja začarava. U odeljku sa slikama videćete gomilu „boema” tokom ceremonije na Bohimijan Grouvu, ispod giganstke sove. Interesantno je da sam dok sam gledao mapu grada Vašingtona pronašao da putevi unutar zemljišta koje pripada kongresnoj zgradi sačinjavaju vrlo jasan simbol... Sove! Takođe možete videti da sova sedi na piramidi. Piramida i sveznajuća (dakle svevideća) sova (vidi siiku 32).
ijnak
sti taj simbol sove može se naći skriven na dolarskoj novčanici, ako znate gde da ga tražite i imate jaku lupu. Koliko sam obavešten i nova pešačka zona oko Nelsonovog stuba na Trafalgar skveru, u Londonu, izgledaće, gledano iz ptičije perspektive, kao sova. Na urbanističkom planu Vašingtona postoje ''i'l : najmanje tri satanistička pentagrama. Pod Slika 33 - Izokrenuti i izobličeni pentagrami na ulicama Vašin„satanističkim” ja gtona, od kojih je jedan usmeren ka zgradi kongresa... podrazumevam pentagrame Slika 34 - Drugi obrnuti pentagram u Vašingtonu koji je uskojima je vrh okrenut na meren ka Beloj Kući. dole. Ili na one čiji su kraci različitih dužina, da bi se tako dobio iskrivljen oblik. Obrnuti i iskrivljeni pentagrami su satanistički potpisi, na isti onaj način na koji su nacisti koristili svastiku čiji su kraci išli u obrnutom smeru. Jedan od pentagrama koji se vidi na planu gradskih ulica, usmeren je vrhom na dole M 'MiraiT? ka Kapitolskom brdu (vidi sliku 33) a drugi ka Beloj kući (vidi sjiku 34), treći se proteže od gigantskog obeliska zvanog Vašingtonski spomenik i pokriva veliki deo centra grada. U centru tog pentagrama je zodijački simbol Bika, ili jagnjeta. Slični satanistički pentagrami se mogu naći na uličnom planu grada Rima, starog jezgra Jerusalima, na zemljištu u okolini RenTSatoa, na mestima gde se nalaze piramide u Gizi, a svakako se nalaze i po celom Londonu kao i drugim, nebrojenim, gradovima i lokacijama. S druge strane reke Potomak koja teče kroz Vašington nalazi se glavni vojni objekat - zgrada Pentagon, koja je sagrađena tako da bude u skladu sa konstelacijom bika. /*9/ Pentagon se, naravno, nalazi u samom centru jednog pentagrama. Ako se vozite kroz centar pentagrama koji obuhvata Belu kuću dolazite do jedne upečatljive zgrade, u 16-oj ulici broj 1733. Zapazite broj; 1733. Broj 17 se stalno iznova i iznova pojavljao u priči o RenTSatou, 33 je zvanični broj stepena u masonskoj loži škotskog obreda. Zgrada koja se nalazi na toj adresi odaje utisak egipatskog hrama, sa dve predstave
iP!qa.cp.
sfingi na fasadi i velikim prikazom izlazećeg Sunca (Horusa). Sličan simbol nalazio se na „sunčevoj stolici” Džorža Vašingtona. U toj čudnoj zgradi nalazi se glavno sedište 33 stepena masonskog Škotskog obreda. 33-ći stepen poznat je kao revolucionarni stepen i većina onih koji su na upravljačkim mestima u vladi pripadaju 33-ćem masonskom stepenu, iako oni to revnosno poriču ili kriju. To je počasni stepen i oni su morali položiti zakletvu masonima, koja je iznad zakletve koju su dali svom narodu pri stupanju u vladinu službu. U vrtu iza ove zgrade video sam kroz živicu bistu Džordža Vašingtona, koja ga slavi kao masonskog predsednika Sjedinjenih Država. Zgrada je dom najveće kolekcije masonskih relikvija na svetu. U Smitsonijan muzeju, koji se nalazi samo malo naniže od Bele kuće, stoji upečatljiva mermerna statua Džordža Vašingtona, koja je nekada bila izložena na Kapitolskom brdu. Njenu izradu naručio je kongres u XIX veku, a u Firenci, Italija, ju je izvajao Horacio Grinug (Horatio Greenough). Kada je statua istovarena u vojnom pristaništu, 1840., ljudi su bili prestravljeni onim što su videli. Vašington je predstavljen kako sedi na stolici, go do struka, sa čaršafom prebačenim preko donjeg dela tela. General Henri Vajs (Henry Wise), tadašnji državnik u Virdžiniji, primetio je da: „Nije postojao i živeo ni jedan čovek, niti sada postoji, koji je video Vašingtona bez njegove košulje”. /*10/ Dakle zašto je predstavljen na takav način? I zašto, na toj statui, njegova desna ruka pokazuje na gore, a leva ruka pokazuje na dole? Ako budete ponovo pogledali sliku 21, razumećete zašto je tako. Statua je napravljena po Iiku Bafometa od Mendesa ili Asmodeusa, koji je satanistički simbol „đavola”. Za Asmodeusa se kaže da je bio čuvar Solomonovog blaga i njegova likovna predstava je nađena među stvarima opata Sonjera, misterioznog sveštenika iz priče o Ren-l-Šatou, koji je postavio statuu Asmodeusa na ulaz svoje crkve. U hebrejskom Talmudu Asmodeus je imenovan kao glavni demon. Vašingtonova slika, koju je naslikao „Caduceus” (caduceus, lat. = propadljiv), predstavlja gomilu ezoterijskih simbola i geometrije. Dva primera toga su da je njegova ruka podignuta pod uglom pod kojim se uzdiže Mesec, a njegov mač je pod uglom pod kojim se nalazi Sunce u vreme zimske kratkodnevnice.
nv
Vašington i njegove ulice su se tokom godina širili, ali urbanistički planovi su uvek usklađivani sa prvobitnim planom. Izgleda da se ista stvar desila sa nekim građevinama i objektima u drevnom svetu, a to je najizraženije u Gizi (u dolini piramida). Memorijalni centri Džefersona i Linkolna dodati su vašingtonskom urbanističkom planu u XX veku. Džefersonova zgrada, kako istoričari veruju, zasniva se na izgledu rimskog panteona. Kao i sve te ključne zgrade, njihovi memorijalni centri izgrađeni su pored vode, ili ti „reflektujućih bazena”. Zgrade predstavljaju Sunce, a voda je Mesec koji reflektuje odsjaj-snagu-energiju Sunca. Vašingtonov spomenik, koji je visok oko 200 metara predstavlja najveći kameni obelisk na celom svetu, a završen je 1885. godine. Njegov ugaoni kamen, ili kamen temeljac, položila je Velika loža masona Kolumbijskog distrikta. Dok sam putovao Sjedinjenim Državama i držao svoja predavanja čuo sam na vestima da vlasti nameravaju da podignu spomenik palim borcima iz Drugog svetskog rata u
Sliha 35 - Drevni simboli Sunca, kruga i krsta. Slika 36 - Simboli sa slike 35 predstavljaju deo keltskog krsta. Slika 37 - Znak (logo) NATO-a. Slika 38 - Krst i Sunce na znački CIA.
delu grada koji se nalazi u samom centru. Taj bi spomenik, po njihovim rečima, u svom središtu trebalo da ima zapaljenu buktinju. Lokacije na kojima se nalaze gradovi, i drugi centri Bratstva povezane su sa mestima na kojima se solarna, kao i druge kosmičke energije, mogu najuspešnije sakupiti i obuzdati zarad koršćenja za neke specifične potrebe Bratstva. Carls L. Vestbruk, autor knjige „Talisman Sjedinjenih Država” primio je, pošto je njegova knjiga izašla iz štampe, jedno nepotpisano pismo. Ono je sadržalo dve mape SAD i parče papira na kome su bile napisane reči: „Veće je nego što misliš”. /*12/ Linije iscrtane na tim mapama razotkrile su slične geometrijske strukture onima iz Vašingtona, ali u mnogo većoj srazmeri. Neke od tačaka koje su povezivale linije u određene geometriske oblike bile su: Mount Vernon; Ilinois; Majami, koji je prozvan „magičnim gradom” još 1820. godine; i mesto zvano Pajks Pik u okrugu Džeferson, Kolorado, koje slučajno, nije imenovano baš po Albertu Pajku. Drevni simbol kruga i krsta, koji sam opisivao pre par poglavlja, se koristi i danas u tajnom jeziku Bratstva. To je simbol koji označava prolazak Sunca kroz svih 12 meseci i 12 astroloških kuća tj. znakova, a sačinjavaju ga krst i krug sa Suncem na krstu (vidi sliku 35). Taj simbol je bio inspiracija za keltski krst (vidi sliku 36), logo koji koristi NATO, svetska armija (vidi sliku 37) i amblem CIA (vidi sliku 38). U Londonu, u finansijskoj oblasti koja se nalazi nasuprot katedrali Sv. Pavla, takode sam našao sličan simbol (vidi sliku 39). To je zodijački krug sa crnim suncem u njegovom centru. Zgrada na kojoj je taj znak prvobitno je sazidana kao sedište „Financial Times” magazina, a lice crnog sunca je lice Vinstona Cerčila. Crno sunce predstavlja još jedan od obrnutih simbola, koji označava negativnu upotrebu solarne enegije, a simboliše i galaktičko sunce oko kojega ceo sunčev sistem orbitira. Nacisti su takođe spominjali crno sunce. Ja mislim da je simbol crnog konja koji ima Lojd Banka, kontrolisana od strane Bratstva, šifra sa sličnim značenjem. Beli konj je bio feničanski simbol Sunca. Pomenuti simbol kruga i krsta koristili su feničani i može se videti na predstavama njihove boginje Barati, kao što se može naći i na štitu njene britanske verzije, Britanije. Ulični plan grada Pariza, kojim dominira Trijumfalni luk ima istu simboliku. Luk je već sam po sebi simbol koji koristi Bratstvo. Taj simbolizam stoji iza imena kraljevskih nad-loža (arch-lodge) u Jorkškom masonskom obredu, a delom se odnosi na vezivni, centralni, kamen koji se nalazi na vrhu i drži luk celim i daje mu snagu. Najraniji zapis o postojanju
ovakve lože može se naći u analima grada Frederiksburga, u Virdžiniji, od dana 22. decembra 1753. godine. Frederiksburg je bio mesto na kome se nalazila Kuća izlazećeg sunca, masonsko mesto za sastanke, gde su ljudi kao što su Bendžamin Frenkilin, Džordž Vašington i ostali osnivači „nezavisne” Amerike, imali običaj da se sastaju. Simbolizam koji luk ima za masone je takođe inspirisao pravljenje ogromnog Slika 39 - Sunce / krug zodijaka na ulazu u poslovnu betonskog luka u Sen Luisu, zgradu u centru Londona, blizu katedrale Sv. Pavla, u Misuri. Trijmfalni luk je samom srcu paukove mreže Bratstva. Crno sunce predstavlja zlonamernu upotrebu solarne energije, kao i postavljen u centru kruga od „jjalaktičko sunce”, a ovo pritom ima lik Vinstona Cerčila. koga 12 puteva polaze na svoj put kroz Pariz. Na kružnom putu oko Trijmufalnog luka nalazi se 12 tačaka sa kojih se odvajaju putevi, što čini geometrijski oblik zvezde sa 12 vrhova. Tu opet vidim sunce sa 12 zraka u centru kruga (vidi odeljak sa slikama). Glavni put koji prolazi kroz ovaj oblik je poznati Sanzelize (Champs Elysees) i kada ga pratite pred vama se jasno ukazuje ceo plan. Kada stojite ispod Trijumfalnog luka, blizu „večne vatre” posvećene nepoznatom junaku, pogledajte pravo na jednu stranu i u daljini ćete videti veliki moderni betonski luk. Kada se okrenete i pogledate pravo na suprotnu stranu vidite 3.200 godina star egipatski obelisk na trgu Konkotd. lza njega, u pravoj liniji nalazi se još jedan luk, ali mnogo manji, a u stvari sve te strukture postavljene su u liniji sa velikom crnom staklenom piramidom, izgrađenom ispred muzeja Luvr tokom predsedničkog mandata masona 33-ćeg stepena, Fransoa Miterana (Francois Mitterrand). Ljudi su bili zgranuti time što je nekome uopšte palo na pamet da izgradi takvu strukturu, koja se uopšte ne uklapa u okolnu arhitekturu, ispred divnih istorijskih zgrada Luvra. Razlog za izgradnju crne staklene piramide nije imao ništa sa arhitekturom, već sa dodavanjem još moći geometrijskom planu grada. Slična, prostrana crna piramida, sa velikom Sfingom i obeliskom izgrađena je u još jednom gradu koji kontroliše Bratstvo, Las Vegasu. Figura lava se tako često sreće na heraldičkim oznakama i zastavama jer je to jedan prastari simbol Sunca, kao što je to najverovatnije i Sfinga (koja ima telo lava). Riba simbolizuje zodijački znak Ribe, a takođe i legendarnog Vavilonskog kralja Nimroda, koji je predstavljan kao riba. Golubica je simbol njegove žene, kraljice Semiramide, i tu nalazimo još obrnutog simbolizma. To obrtanje simbolizma dozvoljava Bratstvu da svoje interne simbole koriste pred očima javnosti, ali tako da ih niko drugi ne razume. Iz tog razloga recimo Sin Fein,
Slika 40 - Malteški krst Slika 41 - Znak Ujedinjenih Nacija u masonsko plavoj boji, sa 33 odeljka unutar kruga u skladu sa 33 zvanična stepena masonske lože Škotskog obreda. Okvir takođe vuče poreklo direktno od masonskog simbolizma, kao što se vidi na Slici 42.
£
političko krilo IRA, ima golubicu kao svoj simbol. Od tog simboličkog značenja golubice nastao je pseudonim Kristofera Kolumba, koji je imao običaj da se potpisuje kao Kolon (Colon). Ime Kolumbo (Columbus) je izmišljeno kao još jedan od simbola koji imaju značenje za Bratstvo. Stari Rimljani su poštovali božanstvo zvano Venus Columba, Venera Golubica. Venera i golubica se vezuju za kraljicu Semirmidu u Vavilonu. Kolomba (Columba) je takođe „Afrodita” boginju koja, između ostalog, simbolizuje negativne efekte ženske energije, kao što su smrt i razaranje. Zbog toga imamo Britansku Kolumbiju, Slika 43 - Jedan kvadrat postavljen univerzitet Kolumbija, Kolumbija filmsku kuću, iznad drugog u bilo kom obliku znači svemirski šatl nazvan Kolumbija i Kolumbijski distrikt „ mi kontrolišemo sve". Takav znak ovde vidimo na znački u kome se nalazi glavni grad SAD, Vašington. Samo policije iz Saseksa, Engleska. treba da pogledate imena nekih firmi i organizađja u Vašingtonu pa da shvatite odakle oni koji su ih osnovali potiču. Najočiglednije je Aleksandrija, koja se nalzi uz samu granicu distrikta sa Virdžinijom (virgin=devica - Izida, Semiramida). A usput, pogledajte oznake organizacija iz Kolumbija distrikta. Filmska kuća Kolumbija (Columbia Pictures) ima u svom zaštitnom znaku lik žene koja drži upaljenu baklju, univerzitet Kolumbija ima upaljenu baklju, a radio i tv stanica Kolumbija (Columbia BroadcastingCBS) za svoj znak ima oko, svevideće oko. Golubice Slika 44 - Ševron (Chevron). Potrebno je da ovu sliku pogledate se mogu videti kako stoje na malteškom krstu, na skiptru engleske kraljice i na kruni britanskog kao trodimenzionalni oblik. Onda uviđate da su to dve „ kutije" monarha (vidi odeljak
Chevron
kvadratnog oblika, koje simbolički predstavljaju jedan kvadrat iznad drugog. Mi kontrolišemo sve.
53 slikama). Skiptri i palice bili su simboli moći još u starom Egiptu. Malteški krstovi (vidi sliku 40) nađeni su na pećinskim slikama u nekadašnjoj zemlji Feničana, Kapadokiji, sada Turska, stari mnogo hiljada godina, a taj oblik krtsta postao je krst viteškog reda hospitalaca Sv Jovana od Jerusalima (Malteški vitezi), viteza Templa (templara), kao i nacista. Ako pogledate u odeljku sa slikama fotografiju nacističkog vojnika, videćete da on nosi ceo set simbola - malteški krst, obrnutu svastiku, lobanju sa prekršrtenim butnim kostima i orla! Tri glavna simbola Bratstva su: upaljena baklja, crvena ruža i golubica. To su i simboli tri vodeće političke partije u Velikoj Britaniji koje služe celokupnoj strukturi koja podupire Kraljicu. Upaljenu baklju ima Konzervativna partija, crvenu ružu Laburistička partija a golubicu kao svoj znak koristi partija LiberalDemokrata! U vreme kada sam pisao tekst za ovu knjigu njihove vođe bile su Toni Bler (Tony Blair) - pripadnik Bilderberg grupe, Vilijam Heig (VVilliam Haig) - pripadnik Bilderberg grupe i Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown) - pripadnik Bilderberg grupe. Samo koincidencija, nema zbog čega da se brine. Listovi lovorike koji se nalaze na simbolu Ujedinjenih Nacija su odraz u ogledalu masona i njihova 33 stepena, koji su predstavljeni kao odsečci kruga (vidi siiku 41). Boja znaka je plava, kao kod Plavih stepenova u masonskim društvima. Simbol Evropske Unije je takođe plave boje. Inspiraciju za „okvir” oko znaka UN može se lako pronaći u simbolu masona (vidi sliku 42). Crno bele kvadrate, kao preslikane iz masonskih harmova (i brojnih drugih organizacija Bratstva) naći ćete na uniformama britanske i američke policije (kao i kod mnogih drugih), a oni se mogu videti i na podovima velikih katoličkih katedrala, a nalaze se i u crkvi u Ren- 1-Satou. Kada američki predsednik stavi ruku na grudi dok sluša nacionalnu himnu zapravao obavlja jedan deo masonskog rituala. Amerikanci koji se suprotstavljaju masonima čine isto tako jer ne razumeju tajni jezik tih simbola. Drugi masonski znak rukom je ispružena ruka sa šakom na kojoj su kažiprst i mali prst ispruženi a dva srednja prsta savijena ka dlanu uz palac. To je znak đavola ili Bafometa, rogova Nimroda (kraljevska reptilijanska loza), a to je i znak koji je Bil Klinton napravio pošto je prvi put inaugurisan za predsednika SAD, u januaru 1993. Bafomet je takođe simbol Posmatrača-reptilijanaca, Azazela, „jarca”. Dupli kvadrati, to jest jedan kvadrat iznad drugog postavljen na bilo koji način, takođe predstavljaju simbol tajnih društava. U tajnom jeziku kojim se takva društva (Bratstvo) koriste jedan kvadrat sam za sebe znači upravljanje onim što je ispravno i pravedno. Ali jedan kvadrat povrh drugog kvadrata znači kontrolu nad svime što je dobro i nad svime što je loše, nad svime što je pravedno kao i nad svime što je nepravedno, nad svime pozitivnim i svime negativnim. Drugim rečima to znači: ,,Mi kontrolišemo sve”. Dupli kvadrat, ili osmokraka zvezda, može se videti u predvorju, u srcu britanskog parlamenta, a policijske snage mnogih zemalja okružuju svoju policijsku značku istim tim simbolom (vidi sliku 43). Znak kompanije Sevron, naftne kompanije u posedu Bratstva, je samo još jedna, trodimenzionalna, predstava tog simbola (vidi siiku 44). Oznake Ševrona kao i drugih međunarodnih korporacija čine lavirint simbola na kojima je predstavljen tajni jezik one sile koja kontroliše svet. Od duplog krsta kuće od Lorene vodi poreklo izraz „preći nekoga”
(engl. - „duble cross”), ili ti manipulisati nekim. lsti taj simbol duplog krsta može se naći na znaku naftnog giganta koji vode Rokfelerovi, Eksona (Exxon), (vidi slike 45i 46). Kompanija Teksako ima u svom znaku pentagram unutar kruga sa masonskim znakom pravougaonog T (vidi sliku 47). Oznaka koju kao svoj simbol koristi Atlantik Ričfild Naftna Kompanija (ARCO) je piramida kojoj fali završni kamen na vrhu, gledana iz ptičije perspektive (vidi sliku 48), Amako ima kao znak upaljenu baklju (vidi sliku 49). Pogledajte sada samo imena nekih od osiguravajućih kompanija Bratstva: Sunčeva Alijansa (Sun Alliance), život Sunca (Sun Life), Britansko Uveravanje (Britanic Assurance), Orlova Zvezda. Zgrada osiguravajućeg društva Sunčeve Alijanse na Pikadili Cirkusu, u Londonu, dekorisana je sa dva struba, dva plamena i statuom Britanije Slika 45 - Dvostruki krst kuće od (Barati) koja drži svoj krug i štit u obliku krsta, što Lorene, koji se danas može videti čini drevni simbol Sunca! Zapazite takođe imena na znaku Ekson Oil kompanije davana svemirskim letilicama, vojnim letilicama i (Exxon Oil) kao na Slici 46. brodovima vojne mornarice, kao što su Hermes, Nimrod, Atlantida i Kolumbija. Sve sami simboli Bratstva. Cvet ljiljana ili ti ,,fleur-de-lis-” je još jedan drevni simbol koji je i danas u širokoj upotrebi i možete ga videti kako ukrašava metalne ograde oko mnogih zgrada. On se može videti i na jednoj od kapija koje vode u Belu Kuću. Njega je koristila kao svoj znak Merovinška dinastija u Francuskoj a, mimo povezanosti sa njom, on predstavlja Vavilon i Nimroda, kao i Lilit, ime koje samo po sebi simboliše čistokrvne reptilijanske krvne loze koje se prenose putem ženske linije. Crvena ruža
Slika 47- Teksako (Texaco). Pentagram unutar kruga sa T-krstom, ili masonskim T-kvadratom. Slika 48 - Atlantik Ričfild Oil (Atlantic Richfield Oil) i piramida sa završnim kamenom koji nedostaje, gledana iz ptičije perspektive. Slika 49 - Amoko (Amoco), sada udružen sa Britiš petroleumom. Zapaljena baklja.
predstavlja još jedan od simbola koji služe kao potpis Bratstva, a zvono, kao američko Zvono slobode (Liberty Bell), simboliše Bela, Bila ili Bala, arijevskog boga Sunca iz drevnog sveta. Najočigledniji simbol namera koje Brtastvo ima su svežnjevi (engl. - fasces) od čega je i nastala reč fašizam. Možete ih videti na dnu simbola „slobode” Sjedinjenih Država. Kao i u u zgradi kongresa (vidi sliku 50). To je simbol koji je naveliko korišćen u Rimskoj Imperiji, a sastoji se od štapova (pmća) Slika 50 - Sloboda? Zašto se onda na dnu nalazi fašistički sim- uvezanih zajedno oko bol, koji označava sve sem slobode. drške sekire. Od reči sekira (engl. - axe) vodi poreklo (engleski) izraz Sile osovine (Axis Powers), koji je označavao fašističke zemlje tokom Dmgog svetskog rata. Taj znak simboliše ljude i zemlje povezane zajedno pod jednom diktatorskom upravom, ili osovinom. To je savršen opis Evropske Unije, unutar koje su narodi Evrope podređeni zajedničkim zakonima, koje donose i nameću diktatori iz Brisela, koje ne bira narod. Evropska Unija je u stvarnosti prava fašistička država u skladu sa opisanim fašističkim simbolom. Postoji oblik simboličnog izražavanja poznat kao izvrnuti govor ili inverzija reči. Danas se vrše mnoga istraživanja tog fenomena i on predstavlja jednu od misterija koju Bratstvo čuva od pradavnih vremena. Po tom sistemu, na primer, kompanija za iznajmljivanje automobila Avis postaje Siva, a to je ime trojnog boga u hindu religiji. Sivin (Šivin) simbol je penis a, kao i u slučaju Neptuna i Satane, Siva se obično predstavlja sa trozubcem. Simbolizam seksualnih obreda, kao i obreda boga Sunca konstantno je korišćen u reklamama korporacija kojima upravlja Bratstvo. Reči i simboli koje oni koriste obraćaju se Ijudskoj podsvesti i utiču na ljude bez njihovog znanja. Ali korišćenje simbola, samo po sebi, ne mora da bude negativno. To je naprosto jedan oblik komunikacije i on se takođe koristi da se drevno znanje održi živim, od strane onih koji imaju pozitivne namere u vezi čovečanstva. Znanje je neutralno, ali način na koji se ono koristi može biti pozitivan ili negativan. Tarot karte, od kojih potiču i današnje karte za igru, korišćene su da se prenese znanje koje je javno bilo potiskivano. To je razlog iz kog je crkva osudila tarot karte i
proglasila ih zlim. U vekovima koji su došli posle eliminacije katara u Francuskoj tarot karte i znanje koje one nose su prenosili putujući zabavljači i cigani čergari. Neki istraživači te teme kažu da su tarot karte u Evropu doneli vojnici koji su se vraćali iz krstaških ratova, a koji su ih preuzeli od mističnih sekti na Srednjem Istoku i to je svakako do izvesne mere tačno. Ali često se zaboravlja uloga koju su u svemu odigrali cigani (romi) kao i razlog iz koga su oni tako često gonjeni, u novije vreme naročito od Adolfa Hitlera. Postoji legenda, za koju ja verujem da se bazira na istini, koja kaže da su sveštenici iz Aleksandrije spasili šta god su mogli kada je rimska Crkva spalila veliku Aleksandrijsku biblioteku, punu ezoterijskih tekstova. Potom su ti sveštenici postali lutalice, Ijudi za sebe, koji su imali sopstveni jezik, a svoje znanje simbolički su izrazili u tarot kartama. Kada se cigani prvi put spominju u zabeleškama iz Engleske, u vreme Henrija VIII, oni se opisuju kao „slobodni Ijudi koji sebe nazivaju Egipćanima”. /*14/ Za izraz, tarot, veruje se da je nastao od egipatskih reči ,,tar”, što znači put i ,,ro”, što znači kraljevski. /*15/ One dakle predstavljaju kraljevski put ka znanju ako se koriste ispravno i bez zlih namera. Tarot karte se sastoje od malih arkana, četiri znaka koji su zvani mačevi, pehari, štapovi i pentagrami-novćići, kao i od velikih arkana, zvanih „velike tajne”, poznatih kao aduti. Džoker je predstavljen dvorskom ludom koja je koristila humor i znanje da bi dalje prenela skrivenu pomku. Lik sličan džokeru, šaljivdžiji, ili dvorskoj ludi postoji i u američkoj mitologiji. Današnje karte za igranje su jedna skraćena i uprošćena verzija tarot karata. Boje crvena i crna predstavljaju dve velike podele godine, leto i zimu, vreme kada je Sunce na jugu ili na severu. Četiri znaka predstavljaju godišnja doba. Po 13 karata koje pripadaju istom znaku simbolišu 13 lunarnih meseci u godini, a 52 karte koje čine špil su 52 nedelje lunarne godine. Ako džokera računate kao 1, a puba, damu i kralja, kao 11, 12 i 13, celokupan zbir karata iz špila biće 365, a toliko je i dana u godini. U kartama ima i astrološkog simbolizma. Veoma simbolična igra šah, zvana „kraljevska igra” igrala se u Kini i Indiji pre nego što je stigla u Evropu. Jedan oblik šaha igrali su i faraoni u starom Egiptu. Sahovska tabla se sastoji od 64 crno-bela polja, koja simbolički predstavljaju pod u Kući misterija. Crne i bele šahovske figure simbolizuju večnu borbu između sila tame-zla i sila svetlosti-dobra, negativnog i pozitivnog, kao i još štošta drugo. 64 polja šahovske table povezana su sa kineskim ezoterijskim sistemom poznatim kao ji- đing, koji se sastoji od 64 heksagrama. Sve je to jedno isto znanje sakriveno ili predstavljeno na različite načine. Pevači i pisci srednjevekovne poezije, poznati kao trubaduri, iz Francuske XII i XIII veka pevali su pohvale svojoj „dami”. Ime trubaduri samo po sebi vodi nas nazad do severne Afrike, jer ono potiče od arapskog izraza „tarab dour”, što znači kuća blaženstava, a podseća nas na davnašnju arapsku okupaciju južne Francuske. Trubaduri su svoju pravu „gospu” sakrili iza biblijskog lika Marije kako bi preživeli, ali je u stvari pravi identitet „gospe” o kojoj su pevali bila Izida. Kasnije će nastati priče o kralju Arturu i potrazi za Svetim gralom, priče u kojima će se jasno čuti eho jevanđelja, Mitrinog kulta, legendi o Horusu itd., putem njihovog simboličnog pominjanja Sunca, Izide i astrološkog okruglog stola.
U ovom poglavlju sam vam prikazao samo ponešto od simbolike koju oni koji nisu inicirani, ili oni koji se nisu potrudili da je sami razotkriju, jednostavno ne mogu da vide i razumeju. Ako vam je ovaj jezik simbola nov, nadam se da ćete od sada moći nešto lakše da čitate potpise koje Bratstvo ostavlja, pa ćete zato lakše razotkriti njihove igre i ciljeve.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
„Ženska enciklopedija mitova i legendi” - str. 73 „Tajna učenja svih doba” - str. LXXXIX „Otkriće templara” - str. 36-39 Zahvaljujem se Ivanu Fraseru za ovu informaciju. Charles L. VVstbrook Jr „Talisman Sjedinjenih Država, potpis nevidljivog bratstva”, da bi dobili primerak kontaktirajte nevvslatter, PO Box 54, Ayden, NC 28513, USA) Ibid - str. 50 Ibid - str.12 „Ženska enciklopedija mitova i legendi” - str. 754-755 „Talisman Sjedinjenih Država” - str. 67 Ibid - str. 69 Ibid - str. 79 Ibid - str 116 „Tajno i potisnuto” - str. 90 „Tajna učenja svih doba” - str. CXX1X Ibid.
OSAMNAESTO POGLAVUE
Sve kraljičine snage i svi kraljičini Ijudi a mnogo načina kuća Vindzor (House of VVindsor) odslikava svaki element ove priče. Vindzorovi vode poreklo od Crnog plemstva čija loza vodi do Konstantina Velikog, familije Piso, Aleksandra Velikog i dalje. Vindzorovi svesno rade na sprovođenju vekovnog Programa Bratstva i kada pogledate iza fasade koju nose, ono što vidite je stvarno vrlo mračno. Oni su reptilijanska porodica najvišeg profila na celoj planeti i nalaze se u samom srcu sprovođenja globalne manipulacije. Međutim oni su ipak „sluge” jedne još više sile i nisu na samom vrhu piramide Bratstva, ali su veoma bliski onima koji to jesu. Sam obred krunisanja britanskog monarha razotkriva pravo poreklo Vindzorovih i njihovih prethodnika. Kada je krunisana kraljica Elizabeta II (Elizabeth II), 2. juna 1953., svi predmeti potrebni za ceremoniju krunisanja: krune, skiptri, odore, šar i narukvice, uzeti su iz londonskog Tauera i preko noći držani u Jerusalimskoj odaji u Vestminsterskoj opatiji. To je ista ona odaja u kojoj su se sakupili učeni Ijudi tog doba da načine prevod autorizovane verzije Biblije kralja Džejmsa, pod nadzorom Ser Fransisa Bejkona i Roberta Flada, velikog majstora Sionskog priorata. Britanska kraljevska porodica još uvek ima autorska prava nad tim delom! Jerusalimska odaja je obložena kedrovim drvetom, donetim iz Libana, jer je rečeno da je to drvo korišćeno pri izgradnji Solomonovog hrama. Tapiserije u toj odaji prikazuju slike Solomonovog suđenja. Vestminsterska opatija, ta „hrišćanska katedrala” je u stvari jedan paganski hram. Cak je i njen pod popločan crnim i belim kvadratima, kao što se radi u masonskim hramovima. Na početku ceremonije krunisanja, 1953. godine, Kraljica je sela na Krunidbenu stolicu a pod njenom pozadinom nalazio se Kamen sudbine, koji je Edvard I ukrao iz opatije Skun u Skotskoj, 1246. godine. Taj kamen je navodno u Irsku donet iz Izraela preko Egipata i poznat je takođe kao Jakovov stub ili jastuk. Ja smatram da je osnovna tema te priče tačna, ali da ima mnogo toga više da se sazna o njenim detaljima i pravom značenju. Nadbiskub Kenterberija se na krunisanju okrenuo ka severu, jugu, istoku i zapadu (što sačinjava četiri tačke/strane paganskog krsta), a kongregacija je uzviknula: „Neka Bog čuva kraljicu”. Taj čin je simbolizovao priču iz Starog Zaveta koja opisuje krunisanje
„Saula” kao kralja Izraela, kada su Ijudi uzviknuli: „Neka Bog čuva kralja”. /*2/ Taj uzvik može se osam puta naći u tekstu Starog Zaveta, uvek pri krunisanju kraljeva. Kraljica je sedela na Krunidbenoj stolici držeći egipatske simbole, skiptar i palicu. Na vrhu skiptra nalazi se malteški krst, a na vrhu palice je golubica. Ona kasnije takođe drži šar na čijem se vrhu nalazi malteški krst, isti onakav kakvo koristi Holandsko krilo Crnog plemstva. Vavilon je sada London a kraljica Elizabeta II je viđena od strane Bratstva kao simbolični naslednik legendarnog osnivača Vavilona, kraljice Semiramide, koju simboliše golubica. Kraljica je prilikom krunisanja takođe pomazana uljem, što je jedna drevna arijevska i reptilsko-arijevska tradicija koja ide hiljadama godina u prošlost, tako da i sama reč „Hrist” znači pomazanik. Ulje korišćeno na Kraljičinom krunisanju sastojalo se od iste mešavine koja je korišćena na drevnom Srednjem Istoku. Ono je nošeno u zlatnoj posudi zvanoj ,Ampulla”, napravljenoj u obliku... Golubice. Taj čin simbolizuje salo meseha (svetog krokodila) koje je korišćeno u starom Egiptu na Kraljevskom dvoru Zmaja. Pomazanje tokom krunisanja bi navodno trebalo da uzdigne monarha na nivo visokog sveštenika, a u slučaju engleske Kraljice to je sasvim prikladno jer ona postaje vrhovna sveštenica Engleske Crkve kao i poglavar države. Dok se sve to odvijalo, nadbiskup Kenterberija je rekao: ,, Kao kraljevi, sveštenici i proroci mi smo pomazani: i kao što su Solomona pomazaii Zadok sveštenik i Natan prorok, tako i ti budi pomazana, blagoslovljena i posvećena kraljica nad Ijudima, ona kojoj je Gospod Bog dao da vlada i upravlja... ” /*4/ To je čist simbolizam Bratstva. Gospod označava u stvari bogove starog sveta, reptiljanske „bogove”. Kruna koja se pri ceremoniji koristi datira još iz vremena Edvarda Ispovednika. On je bio Kralj Engleske, koji je dao da se sazida prvobitna Vestminiterska opatija, 165. godine, a kasnije je zidanje one koja postoji i danas započeo Henri III, koga su kontrolisali templari. Edvard je umro 1066., iste one godine kada su Vilijam Osvajač i St. Klerovi koji su ga podržavali osvojili Englesku i pobedili u bici kod Hestingsa, po uputstvima dobijenim od Crnog plemstva iz Venecije. Kruna koja se koristi pri ceremoniji krunisanja ima 12 dragulja uz dva prikaza malteškog krsta, koji je između ostalog bio jedan od najpoznatijih simbola koji su koristili nacisti. U biblijskom Egzodusu, koji su napisali leviti, pominje se grudni oklop Aronov koji je ukrašen sa 12 dragih kamenova. Nadbiskup je stavio svoje ruke među Kraljičine kako bi na taj način odao poštovanje novom poglavaru njegove Crkve i poljubio je njenu desnu ruku. Tada je rekao sledeće: „ Svemoćni Gospod... ustanovio je tvoj tron upravdi, da stojizauvek, kao sunce pred njim, kao verni svedok na nebesima. ” /*7/ Tu su ponovljene skoro sasvim istovetne reči koje se koriste u Davidovom sporazumu sa Bogom, u Starom zavetu. Svemogući gospod je ranije bio E1 Šadai ili Iškur, Mardukov sin, koji je tvrdio da je sin Anunnaki naučnika, Enkija, tipa koji
)e, sudeći prema tekstovima iz Sumerskih tablica, onako kako ih je preveo Zaharija Sitčin, bio onaj ko je stvorio Ijudsko-Anunnaki hibride, zajedno sa Ninkharsag. Vindzorovi potiču od loze Bratstva-Crnog plemstva i Kraljica je krunisana u ceremoniji Bratstva u hramu Bratstva. To će dati smisao onome što ćete imati da pročitate u nastavku teksta.
KRV VINDZOROVIH Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor (Elizabeth Alexandra Mery Windsor), ili kraljica Elizabeta II, je, kao i pripadnici svih evropskih kraljevskih porodica, od krvi koja je odigrala presudnu ulogu u preuzimanju Britanije, krvi Viljema III, princa od Oranža (William of Orange), čoveka koji je svojom rukom potpisao osnivanje Engleske banke. Ona je takođe u krvnom srodstvu sa ranijim osvajačima Britanskih ostrva, pripadnicima Crnog plemstva, Kenetom MekAlpajnom i kraljevima Škotske, a u srodstvu je i sa kraljevima Irske, čiji su preci krunisani na drevnim krunidbenim ceremonijama održavanim na Tari. Kraljica majka, ranije znana kao ledi Elizabet (ellizard-birth = ona-gušter-rođenjem) Bouvs-Lion (Elizabeth Bowes-Lion), dolazi od jake reptilijanske krvne loze, škotske aristokratske porodice koja je povezana sa Brusovima (the Bruces), Stjuartima, MekAlpajnovima i vodi sve do kraljeva Irske. Njen otac je bio Klod Džordž Bouvs-Lion (Claude George Bouwes-Lyon), 14. erl od Stratmora (Earl of Strathmore), a njena majka bila je Nina Selija Kavendiš- Bentink (Nina Celia Cavendish-Bentink). Bogatstvo i moć koje imaju mnoge od tih Ioza dolazi u velikom delu, a možda i celosti zaslugom Viliema od Oranža i onih koji su stajali iza njega. Viljem je bio taj koji je proizveo Bentnika za prvog erla od Portlanda u znak zahvalnosti za usluge koje mu je ovaj pružio, a drugi Bentnik, vojvoda od Portlanda oženio se u bogatu porodicu Kavendiš i promenio ime u Kavendiš-Bentnik, što je loza od koje potiče majka Kraljice majke. To Vindzorove čini krvnim rođacima porodice Kavendiš, dakle rođacima vojvoda od Devonšira od kuće Catsvort. Titula erla od Stratmora (Earl of Stratmore) je prvobitno bila data pretku Kraljice majke, Patriku Lionu (Patrick Lyon), kao znak priznavanja njegove podrške Viljemu od Oranža. /*9/ Ukratko, preci porodice Vindzor bili su od presudnog značaja u postavljanju pripadnika Crnog plemstva, Vilijama od Oranža, na britanski presto, posle čega je Engleska banka i moć grada Londona čvrsto uspostavljena. Kraljica Elizabeta, preko svojih predaka od kuće Hanover i drugih, nosi krvnu Iinji Crnog plemstva u Nemačkoj, a svi njeni ogranci, bili oni irski, škotski, nemački, danski, švedski ili bilo koji, vode unazad preko venecijanskog Crnog plemstva do Feničana, Egipćana, ključnih figura kao što je Aleksandar Veliki, do Sumera i reptilijanaca. Te krvne loze su prosto neverovatno razgranate i princ Carls može da prati podatke o najmanje 3000 potomaka samo od Edvarda III (1312.-1377.), monarha koji je oformio grupaciju Bratstva, viteški red Podvezice. Devetnaestorica predsednika Sjedinjenih Država takođe su bili u srodstvu sa Edvardom III, pa samim tim i sa lozom princa Carlsa i Ramzes-Piso- Buš plemenom. Većina drugih koji pripadaju istom plemenu povezana je putem
srodstva sa Šarlemanjem (Charlemgne). Vindzorovi imaju krvne veze i sa marionetom Bratstva, Muhamedom, zvaničnim osnivačem islama. /*12/ Vilijam od Oranža, poznat i kao Vilijam III umro je 1702. godine. On i njegova žena Meri nisu ostavili naslednike tako da je Merina sestra En (Ann) postala kraljica. Ona je bila poslednji monarh od loze Stjuart (Stuart), jer iako je ona imala 17 dece sa svojim mužem Džordžom od Danske (George of Denmark), sve ih je nadživela. Godine 1714. stvoreni su uslovi da britansku krunu preuzme porodica poreklom od nemačkog Crnog plemstva, Hanoveri (Hanover). Hanoveri su bili u bliskim vezama sa kućom od Hese, koja će postati odskočna daska za kuću Rotšildovih. Prvi kralj iz porodice Hanover zvao se Džordž (George). On čak nije ni znao da govori engleski jezik i odbio je da ga nauči. On je počeo život kao sitni nemački plemić, praunuk oztoglašenog Džejmsa I (James I), a završio je kao kralj Velike Britanije. Taj tip je držao svoju ženu, Sofiju u zatvoru 32 godine zbog toga što je navodno počinila preljubu sa Šveđaninom, Filipom von Koningsmarkom, koji nikada nije ponovo viđen a šaputalo se da njegovo telo leži ispod podnih dasaka Džordžove Hanover palate. Džordž II (George II) je postao kralj 1727., a umro je 1760. godine, dok je sedeo na toaletu pateći od akutnog zatvora. Da, on je umro u govnima, ili tačnije zbog nedostaka istih, a nema mnogo monarha za koje se može reći da su bukvalno skončali na „tronu”. Njegov unuk je nasledio krunu i postao Džordž III (George III), čija je vladavina obuhvatila i Američki rat za nezavisnost kao i masivno širenje britanske moći. Džordž IV (George IV) i Vilijem IV (William IV) su se zatim izmenjali na prestolu pre nego što ćemo doći do kraljice Viktorije, koja je vladala kao kraljica Britanije i kralijica- imperator Britanske Imperije od 1837. do 1901. godine. Do tog vremena Britanska (reptilijanska) Imperija je kontrolisala oko 40% zemljišne mase na svetu i više od petinu populacije. Bila je to najveća imperija ikada viđena. Viktorija se udala za princa Alberta (Prince Albert) od kuće saks-Koburg-Gota (Sax-Coburg- Gotha) koja je pripadala nemačkom Crnom plemstvu i sa njim je imala devetoro dece koja su se poudavala i poženila u druge evropske kraljevske porodice (tačnije porodicu). Viktorija je u javnosti predstavljana kao vrlo stroga i ispravna dama, ali kao i Rotšildovi, Vinston Cerčil i drugi prividni stubovi establišmenta, ona je često koristila droge - kokain i heroin. /*13/ Zabave na kojima se konzumirala droga održavane su u kraljevskoj letnjoj rezidenciji u Balmoral, Škotska. /*14/ Prvorođeni sin Viktorije i Alberta postao je kralj Edvard VII (Edward VII), veliki majstor engleskih masona, koji je vladao sve do 1910. godine. U to vreme, tokom Prvog svetskog rata, promenjeno je ime kraljevske kuće, od nemačkog Saks- KoburgGota u - Vindzor. Nemačko ime Batenberg (Battenberg), takođe je promenjeno u isto to vreme, 1917. u anglikanizovano Mountbaten (Mountbatten). Jedini razlog za ovi iznenadnu promenu bili su odnosi sa javnošću. Nemci i Britanci su se međusobno ubijali u rovovima severne Francuske u to vreme. 1936. kralj je postao Edvard VIII (Edward VIII), koji je abdicirao da bi se oženio sa američkom raspuštenicom, Volis Simpson (Wallis Simpson), a na tronu ga je zatim zamenio Džordž VI (George VI), otac kraljice Elizabete i muž Elizabete Bouvs-Lion, današnje Kraljice majke. Džordž je umro 1952. i njegova najstarija kćerka je
krunisana kao kraljica Elizabeta II, na ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji, 1953. godine. Do tada ona je već bila udata za čoveka koji je takođe pripadao Crnom plemstvu, princa Filipa od Grčke i Danske, barona Grinviča, erla od Merioneta, vojvodu od Edinburga (Prince Philipe of Greece and Denmark, Baron Greenwich, Earl of Merioneth, Duke of Edinbourgh). On je rođen u Kofu, kao sin princa Endrjua od Grčke (Princ Andrew of Greece) i princeze Alis od Batenberga (Princess Alice of Battenberg), praunuke kraljice Viktorije. Filip, koji je bio Batenberg preuzeo je anglikanizovanu verziju imena - Mountabaten, a posle njegovog venčanja sa Elizabetom, britanska kraljevska kuća je postala kuća Vindzor-Mountbaten. Ili tačnije Saks-Koburg-GotaBatenberg. Ovaj namešteni brak ugovorio je lord Luis „Diki” Mountbaten (Lord Louis „Dickie” Mountbatten), ujak princa Filipa. Kod princa Filipa su vrlo jako izraženi geni Crnog plemstva (reptilijanaca), što je jedan od razloga zbog čega je bio vrlo iziritiran time što je po protokolu morao da hoda u senci svoje žene kraljice Elizabete. Kraljica je praunuka kraljice Viktorije, a i Filip je takođe u rodbinskoj vezi sa Viktorijom preko svoje majke. Treba zapamtiti jednu stvar, a to je da kraljevske „porodice” Evrope uopšte nisu zasebne porodice, oni su svi jedna ista porodica, izdanci iste krvne loze, koja radi na sprovođenju istog Programa. Neki od njih to čine sa više entuzijazma nego dmgi, naravno, ali u osnovi to je ono što oni rade. Primer toga je kako je klan princa Filipa uspeo da postane kraljevska kuća Grčke. Pošto je britanska obaveštajna služba organizovala puč na „grčkog” kralja Ota I (Otto I), koji je bio Nemac, i uklonila ga sa grčkog prestola 1862. godine, oni su odabrali princa Vilijama (Prince William), nećaka danskog kralja, za kralja Grčke. Ja znam da sve ovo zvuči toliko neverovatno da je smešno, ali Crno plemstvo je organizovano kao multinacionalna kompanija koja po potrebi popunjava ekskluzivna upražnjena mesta. Princ Vilijam od Danske (Prince William of Danes) postao je tako grčki kralj, Džordž I od Grčke. (Ne, niste to pogrešno pročitali.) Vilijam, izvinite, Džordž, hmmmm, da definitivno Džordž, oženio se unukom mskog cara Nikolaja I, a sam princ Filip je u srodstvu sa sedmoricom careva. On, takođe, ima veoma jake krvne veze sa nemačkim visokim plemstvom, a isto tako i sa danskim, norveškim, švedskim, kao većinom kraljevskih loza Evrope. Jedan od njegovih predaka je Kristijan, grof od Oldenberga (Christian, Count of Oldenberg), koji je umro 1167. a bio je, kao što se već spominjao, jedan od dvojice ljudi koji su osnovali evropske dinastije Crnog plemstva. Filip je trebalo da nasledi grčki presto, ali je, još dok je on bio dete, jedan drugi puč uklonio grčku monarhiju sa vlasti i njegova porodica se potom uputila u Francusku, gde je on počeo svoje školovanje u jednoj privatnoj pariskoj školi. U godinama 1931. i 1932. Filipove četiri starije sestre su udajom ušle u kmgove nemačko-austrijskog visokog plemstva. Maragarita se udala za unuka kraljice Viktorije, češko-austrijskog princa, Gotfrida von Hohenlohe- Langenburga (Gottfried von Hohenlohe-Langenburg); Sesilija se udala za praunuka karaljice Viktorije, Džordža Donatusa, velikog vojvodu od Hessa-na Rajni (George Donatus, Grand Duke of Hessby-Rhine); Sofijin muž bio je princ Kristof od Hessa (Prince Christoph of Hesse); Teodora je za muža dobila Bertolda, markgrofa od Badena (Berthold, Margrave of Baden).
Bertoldov otac bio je Maks von Baden (Max von Baden), kancelar Nemačke tokom Prvog svetskog rata. On je osnovao školu blizu jezera Konstantin u Nemačkoj preko svog ličnog sekretara, Kurta Hahena (Kurt Hahen), koji je pohađao Oksford, prvoklasno mesto za odabiranje novih regruta koji će biti u službi Bratstva. U njihovu fašističku školu u Šlos Salemu (Schloss Salem) poslat je mladi princ Filip da stekne „obrazovanje”. U to vreme školu su kontrolisali Nacistička partija i Hitlerov omladinski pokret, sa nacističkom „naukom o rasama” kao obaveznim predmetom. Sve to je ostavilo dubok utisak na Filipa, kao što ćete uskoro videti. Kurt Hahen je napustio školu nešto pre nego što je u nju stigao princ Filip, ali on još nije bio ni izdaleka završio sa svojim poslom „obrazovanja”. Hahen, fašista do srži, otišao je u Škotsku i tamo osnovao Gordonstoun akademiju, školu u koju je princ Carls poslat da bi tamo bio do kraja indoktriniran. Hahen, fašista, takođe je postao savetnik britanskog ministarstva inostranih poslova. Posle četiri godine provedene u Hahenovoj nemačkoj nacističkoj školi, Filip je poslat da nastavi „školovanje” u Gordonstounu, novembra 1937., dakle u vreme kada se bližio dolazak Drugog svetskog rata. /*15/ Britanski sistem privatnih škola, kao i njegovi pandani u Sjedinjenim Državama i drugde predstavljaju vrlo važan deo mreže Bratstva. Takve privatne škole su mesta za regrutovanje i treniranje, osmišljena tako da stvaraju ili psihopate, ili mentalno i emotivno slomljene ljude koji su naučili da rade tačno ono što im je rečeno. Tu se primenjuje kontrola uma u najbukvalnijem smislu. Postoje savetovališta za ljude koji su posle pohadanja takvih škola ostali sa mentalnim i emotivnim ožiljcima za ceo život, zbog onoga što im se tamo dešavalo. To je ustvari legalizovano zlostavljanje dece. U Britaniji, deca iz aristokratskih i bogatih porodica (i ostalih koje ne znaju šta rade), odvode se iz domova u dobi od 6 godina i ostavljaju u svojoj budućoj „prep” školi-internatu. „Prep” znači priprema (engl. - preparation) da budu indoktrinirani. Tada deca počinju da se osećaju nevoljena i neželjena dok gledaju kako im roditelji odlaze, ostavljajući ih na stranom mestu i među njima stranim ljudima. Istaći ću joć jednom da je tada toj deci samo 6 godina. Da li možete da zamislite kakav efekat to može da ima na tako malo dete? Iz formalnog hladnog načina života koji su navikavani da vode u „prep” školi ta deca zatim odlaze na dalje školovanje. Iton (Eaton) i Harou (Harrow) su dve od najpoznatijih škola te vrste i princ Vilijem, naslednik britanskog trona posle svog oca Čarlsa, bio je poslat u Iton. U tim školama deca se ili naviknu da prihvataju pravila, propise i kontrolu uma ili navlačite na sebe ljutnju crnih odora, ljudi u crnom. Sistem u kome mlađi dečaci postaju robovi starijim učenicima dovodi kod njih do stvaranja želje da dominiraju i kontrolišu druge i da mlađima od sebe pokažu „zadovoljstva” nanošenja bola i torture koju su i sami preživljavali. Jedan moj prijatelj koji je bio rešen da ga sitem beskonačnog prebijanja koje je dobijao od profesora kao i od starijih učenika ne slomi, bio je primoran da leži u ledono hladnoj vodi u jednom od pokušaja da se slomi njegov duh. Iz takvih srednjoškolskih ustanova, kao i sa univerziteta Kembridž (Cambridge) i Oksford (Oxford), izlaze već duboko poremećene osobe koje zatim stupaju na pozicije finasijske, političke, vojne i kraljevske moći. Te psihopate su oni koji izdaju naredenja, a ljudi slomljenog duha
rade ono što im se kaže bez postavljanja suvišnih pitanja, kao što su i istrenirani da čine. Nedostatak ženskog društva ohrabruje homoseksualnu aktivnost i mnogi od tih ljudi imaju kasnije u svom životu velikih teškoća da uspostave odnose sa ženama. Inače, želim da naglasim da ovde ne osuđujem homoseksualnost samu po sebi. U svakom slučaju u tim privatnim srednjim školama internatskog tipa, koje su osmišljene tako da utiču na dečije umove, dešavaju se nastrane stvari. Seksualna zloupotreba je tu svakako zastupljena. /*16/ Sistem internatskih škola je užasan i škole, kao što su Gordonstoun i Slos Salem, koje je pohađao princ Filip su ekstremni primeri te vrste. Porodica princa Filipa je podržavala Nacističku partiju i 1935. godine princ Kristof, muž Filipove sestre Sofije, bio je pukovnik SS jedinaca, pripadnik Himlerovog ličnog osoblja i vođa „Forschungsamt”, elitne operacije obaveštajne službe koju je kontrolisao Herman Gering lično. Cilj te operacije je bilo sakupljanje podataka o Jeverejima, kao i o drugim koje su nacisti želeli da unište, u saradnji sa Gestapom, a tu se takođe bavilo i špijunažom ostalih članova Nacističke partije. Clanovi te operativne grupe bili su oni koji su učestvovali u slavnoj Noći dugačkih noževa, kada je Hitler uklonio svoje ključne protivnike. Brat princa Kristofa, Filip od Hesa (Philip of Hesse) bio je u srodsvu sa kraljem Italije i on je bio zvanični čovek za vezu između italijanskih i nemačkih fašista. U isto vreme, britanski kralj Edvard VIII (Edward VIII), takođe je podržavao naciste. Navodno je zvanično priznat razlog za to bila Edvardova veza sa američkom raspuštenicom, Volis Simpson. Posle samo 325 dana Edvard je otišao u izgnanstvo u vilu porodice Rotšild, u Australiji, a kasnije se nastanio u Parizu. Edvardovu kuću u Parizu kupio je Muhamed A1 Fajad (Mohamed A1 Fayed) 1990-ih godina, a princeza Dajana i Dodi Fajad su posetili tu kuću na dan njene smrti. Jedan od ljudi koji su najviše podržavali Edvarda bio je fašista, pedofil i satanista, lord Luis Mountbaten, ujak princa Filipa i čovek koji je Filipu otvorio put do britanske kraljevske porodice. Mountbaten je bio praunuk kraljice Viktorije i princa Alberta i rođen je u zamku Vindzor 1900. godine. Dok se Mountbaten (Batenberg) naizgled borio na strani Britanaca tokom rata, u stvari je održavao odnose sa njegovim, kao i Vindzorovskim, nemačkim klanom, preko svoje sestre Luize (Luise), krunske princeze Svedske i žene kralja Gustva (King Gustav). Luiza je bila tetka princu Filipu. Na kraju rata, juna 1945. godine, britanski kralj Džordž VI, otac kraljice Elizabete i muž Kraljice majke, poslao je bivšeg agenta MI5, oficira Antonija Blanta (Anthonu Blunt), u zamak Filipove sestre Sofije i Kristofa njenog muža naciste, zvan Kronberg, kako bi mu bila vraćena prepiska koja je vođena između britanske kraljevske porodice i njihovih nacističkih rodaka (tokom rata). /*17/ Blant je bio „Nadzornik kraljičinih slika” i ekspert za Pusenove slike, a Pusen je bio posvećenik koji je naslikao poznatu sliku „Arkadijski pastiri” koja se u velikoj meri odnosi na misteriju Ren-l-Satoa. Blant je bio razotkriven kao pripadnik jednice KGB-a koja je operisala unutar britanske obaveštajne službe. Uz njega su tada razotkriveni i Burgs (Burgess), Meklin (Maclean) i Filbi (Philby). Peti čovek, koji je pripadao toj jedinici, a nikada nije javno imenovan, bio je lord Viktor Rotšild (vidi knjigu ,,I istina će te osloboditi”). U stvari bila je to jedinica koju je vodilo Bratstvo i
nije bila u krajnjoj liniji odgovorna KGB-u. Kada je Blant uhapšen, sama kraljica Elizabeta je insistirala da ne bude ispitivan o svojoj misiji u zamku Kronberg. /*18/ Lord Mountbaten (Batenberg), taj arhi-manipulator, koji je radio za Crno plemstvo, bio je na ključnim pozicijama u vitalnim istorijskim trenucima. On je bio vrhovni . komandant u jugo-istočnoj Aziji tokom Drugog svetskog rata (na mestu na kome je i princ Filip služio vojsku); on je bio poslednji vicekralj Indije i vrhovni guverner tokom britanskog povlačenja; a bio je i prvi pomorski lord, na vrhunskoj poziciji u britanskoj mornarici, u vreme invazije na Suec, 1958. godine. Mountbaten je ubijen u bombaškom napadu IRA u Irskoj, 1979. godine, ali, budući da te terorističke grupe često između sebe razmenjuju svoje ciljeve kako bi im se teže ušlo u trag, ne može se sa sigurnošću odrediti pravo poreklo i razlozi za njegovo smaknuće.
BOGATSTVO VINDZOROVIH Porodica Vindzor je toliko bogata da se to realno ne može ni opisati. Kraljičin naziv „najbogatije žene na svetu” odnosi se zapravo samo na mali deo njenog celokupnog bogatstva, pa zato nije ni čudo što je princ Filip naziva Vindzorove „porodičnom firmom”. Oni su nasledili akumulirano bogatstvo kraljičnih predaka iz Crnog plemstva u zemlji, nekretninama, umetničkom blagu i nakitu. Nešto od tog bogatstva privatno poseduje sama Kraljica a nešto je u posedu „države”, a rezultat toga je da taj deo bogatstva može neoporezovan da prelazi u ruke sledećih generacija porodice Vindzor. Ono što poseduje država, u stvari poseduje Crno plemstvo koje kontroliše državu. Ovo je samo deo blaga Vindzorovih: Kraljica poseduje više od 300 rezidencija, uključuiući tu i zamkove ili palate kao što je Bakingemska palata, Vindzorski zamak, Kensingtonska palata (gde je princeza Dajana živela), palatu Sv. Džejmsa (londonsko boravište princa Carlsa), Holirod vilu u Edinburgu, zamak Balmor u Škotskoj i zamak Sandringam u Norfloku (gde se Dajana prvi put srela sa princom Carlsom). Ona takođe poseduje vojvodstvo u Lankasteru sa više od40.000 ari zemljišta, većinom agrikulturnog, ali i onog na kome su najbolja mesta za urbanistički razvoj tog kraja i koje dostiže astronomsku vrednost. Parlament je doneo zakon 1998. godine koji joj je dozvolio da izgradi i proda nešto od svog zemljišta oko Stranda u Londonu. Kao i većina njenog bogatstva, blago Lankasterskog vojvodstva je ukradeno, u ovom slučaju odSimon de Monfora (Simon de Montfort) od strane Henrija II, pošto su Monforove težnje da obrazuje jak parlament propale u porazu 1265. godine. Ako pogledate podatke iz tog vremena verovatno ćete ustanoviti da su to bogatstvo Monforovipre toga ukrali nekom drugom. Vindzoroviposeduju jošjedno vojvodstvo, Kornvolsko, kojim upravlja princ Čarls. Topredstavlja još44.000 ari zemljišta, koje takode uključuje parcele u najekskluzivnijim delovima Londona. Kraljica je delom nasledila a delom sama kupila najveću privatnu kolekciju nakita i dragog kamenja na svetu. Koh-i-nor dijamant, koji je u to
vreme bio najveći dijamant na svetu, poklonjen je njenom ocu pošto je lstočno Indijska Kompanija porazila u bici maharadžu od Pendžaba, 1851. godine. Dijamant Kulinan je poklonjen britanskoj kraljevskoj porodici kao za/og mira posle Beorskih ratova, u Južnoj Africi, koje su izazvali Sesil Rouds, Alfred MHer, Rotšildovi i društvo Okruglog stola. Drugi pokloni koje je dobila došli su od arapskih naftnih šeikova i različitih državnih poglavara. Više od 7.000 slika i 20.000 crteža koje su načinili stari majstori nalaze se u posedu društva Kraljevske kolekcije koje kontroliše Kraljica. Ona u svom privatnom posedu ima veliku kolekciju drugih radova i sve to će biti preneto sledećim generacijama Vindzora kada ona umre, ukoliko se nacija ne probudi i okonča vladavinu monarhije. Niko ne zna šta stvarno sve poseduju Vindzorovi jer je parlamentu zabranjeno da čak i diskutuje o činjenici da Kraljica svoje privatno bogatstvo čuva u tajnosti. /*ig/ j'aj
u preradi nafte iz Severnog mora, zajedno sa kompanijom Teksako, koristeći rafinerije BP u kojima Kraljica, kako se veruje, takođe ima uložen veliki kapital. Kraljica, dakle, može da zaradi ogroman profit u bilo kojoj fazi te operacije, a imala bi i insajderske informacije o potencijalima vađenja nafte iz Severnog mora. Verovatno je jedan od primera najočiglednijeg konflikta interesa bilo učešće komapanije Rio Tinto u kartelu formiranom 1971. godine, da bi se namestila cena uranijuma. U tu prevaru je bila uključena i kompanija zvana Meri Ketlin australijski uranijum. Ta je kompanija u tajnosti nagovarala i ohrabrivala Aboridžine da se nasele na zemljištu bogatom uranijumom u Australiji, da bi se tako zaustavilo vađenje te rude i smanjila cena uranijuma na svetskom tržištu. Tim putem namerno izavan nedostatak uranijuma, prouzrokovao je ozbiljne posledice na američku kompaniju Vestinghaus, koja je zahtevala da se preduzme zakonska akcija protiv kompanije Rio Tinto zbog nameštanja cena. U Americi su zahtevali da zvaničnici iz Rio Tinta odgovore na postavljena pitanja o tom slučaju, ali su to britanski moćnici sprečili. U Australiji je donet sličan zakon u vezi tog slučaja, međutim Kraljica je preko svojih ljudi na pozicijama moći sredila da tadašnji australijski premijer Goug Vitlam (Gough VVhitlam) bude otpušten i sluČaj je tako zataškan. Kraljica danas nema nikakvu stvarnu moć? Ma, kako da ne! Ser Džon Ker (Sir Jon Ker) koji je pomogao u uklanjanju australijskog premijera, inače bivši obaveštajac visokog nivoa, izvršilac mutnih poslova za Crno plemstvo, prvo je nagrađen za svoje usluge Kraljici tako što je postao član njenog privatnog veća, ali je kasnije ubijen, kada se pojavila opasnost da istina o uklanjanju Goga Vitlama izađe na videlo. /*22/ Kraljica ima velike investicije u Americi, a mnoge od njih odnose se na poslove Virdžinija kompanije, osnovane još u doba kralja Džejmsa I i sir Fransisa Bejkona, i koja je prisvojila američko zemljište i njegova bogatstva od samog početka. Britanska Kruna i dalje poseduje Ameriku (verovatno u ime Vatikana) i zajedno sa Bratstvom čija je baza u Londonu, Kraljica uživa u ogromnim primanjima dobijenim od sirovih materijala, kao i u drugim profitima generisanim u Sjedinjenim Državama (Virdžinija kompanija). Godine 1966. dva kongresmena Sjedinjenih Država opisala su u zabeleškama iz Kongresne biblioteke kako Kraljica poseduje jednu od najvećih plantaža u Skotu, Misisipi, blizu granice Arkanzasa, koja se zove Delta & Pajn lend kompanija. U to vreme ona je bila vredna nekih 44,5 miliona dolara, a crni radnici su na njoj dobijali minimalne nadnice. Zapamtite to ime takođe. Delta (trougao ili piramida) je jedan od glavnih simbola Bratstva, što je razlog zašto se elitna vojna jedinica armije Sjedinjenih Država zove Delta sila (Delta Force). Kolekcija pornografije u Kongresnoj biblioteci poznata je kao Delta kolekcija, a delta, ili trijada se vidi u oznakama stotine američkih kompanija, uključujući tu i Delta avioprevozničku kompaniju. Nije slučajno što je delta takođe simbol Kraljevskog luka masonskih društava (Royal Arch Freemasonry). Kada je Adnan Kašogi (Adnan Khashoggi), ozloglašeni trgovac oružjem otvorio američki ogranak svoje delatnosti, nazvao ga je Američke Trijade. Kašogi, koji je rođak Fajada, saradnik je i Džordža Buša, koji je opet blizak prijatelj i krvni rođak kraljice Elizabete i princa Filipa. U aprilu 1970. kongresmen
Mekintajer (Mclntyre) je u senatu izneo da je vlada: „Platila Kraljici 120.000 dolara zato što nije zasadila pamuk na plantaži koju ima u Misisipiju”. /*23/ Magazin ,,New Yorker” objavio je članak o tome da je Kraljica najveći zemljoposednik siromašnih četvrti Njujorka i da njeni posedi uključuju 42. ulicu i pozorišni distrikt. Pretpostavlja se da između 3.000 i 5.000 porodica poseduju i kontrolišu celu svetsku ekonomiju, ali broj Ijudi u samom srcu te kontrole je mnogo, mnogo manji, praktično šačica njih upravlja svime. Vindzorovi su definitivno među onima koji su vrlo blizu tom najužem unutrašnjem krugu elite. Kartel Bratstva kontroliše svaki aspekt globalne ekonomske mreže, banke, osiguravajuća društva, trgovinu sirovim materijalima, transport, fabrike, završne proizvode, najveća trgovačka društva (a nameštajući cene kontrolišu i sve ostale), berzu, vlade, medije, obaveštajne službe i tako dalje. Sve se to koordiniše putem rada tajnih društava, a jedno od njihovih najvažnijih sredstava za sprovođenje kontrole su grad London i kuća Vindzor, koji se nazivaju Ostrvski klub (Club of the Isles). On je dobio ime po Edvardu VII, sinu kraljice Viktorije, koji je bio prvi koji je poneo titulu princ Ostrva. Tu titulu danas nosi princ Čarls. Edvard je bio duboko umešan u poslove moćnika, Crnog plemstva iz takozvane „Kvadratne milje”, četvrti u samom centru grada Londona, a pomogao je i u planiranju Rusko-japanskog rata, Krimskog rata, priprema za Prvi svetski rat i Opijumskih ratova u Kini. Putem centralne organizacije Ostrvskog kluba izatkana je fantastična mreža međusobno povezanih direktorata, koji upravljaju naizgled „nezavisnim” kompanijama, u mreži zajedničke kontrole i sa zajedničkim planom rada. U tu mrežu uključene su i: „ Banka Engleske; Anglo-američka južno afrička korporacija; Rio Tinto; Minoroko minerals i resorses korporacija; De Bers udruženi rudnici; N. M. Rotšild banka; Berklis banka; Lojd banka; Osiguravajuće društvo Lojd; Midlend banka (sada poznata kao HSBC); Nacionalna vestminsterska banka; Berings banka; Šroders banka; Standard čarterd banka; Hembros banka; S. G. Varburg; Toronto dajmond banka; Džonson Matju; Klinvort Benson grupa; Braća Lezard; Šeli Rojaldačpetroleum; Kedburi-šveps; BATindustrije; Asiguracioni dženerali SpA (u Veneciji); Kurtoulds; Dženeral elektrik; Kazinovi & Co; Grand metropoliten; Hensin plc; HSBS holding (Honkonška i šangajska banka); Imperijlne hemijske industrije; Inčskejp plc; Inco Ltd; ING grupa; Žardan Metison; Kompanija za ostrvski i orijentalni sistem navigacije (P&O); Rlkington staklo; Rojters holdings; Glakso velkom; SmitKIajn Bičam; Uniliveri Uniliver NV; Vikers plc; i tako dalje. A to su samo neke od njih! Svaka od ovih korporacija ima zapanjujuću listu svojih podružnica. Korporacija Lonhro u doba kada je ovo pisano imala je 64 podružnice. Ove operacije bazirane u Londonu povezane su sa onima u drugim razivijenim zemljama, kao i zemljama u razvoju, tako dajući kartelu Crnog plemstva-Vindzorovih kontrolu nad svetskim bankarstvom i rudarstvom, kao i proizvodnjom hrane i energije. Crno plemstvo je načinilo grad London svetskim finansijskim centrom još od svog masovnog dolaska u njega sa Vilijamom od
Oranža koji je zauzeo engleski tron. Danas je taj grad centar više od polovine svetskih novčanih transakcija i Londonska berza ima na svom spisku više stranih kompanija nego ijedna druga. Iz obaveštenja koja sam dobio od svojih američkih kontakata izgleda da se smatra da se putem organizacije kao što je Londonska berza metala profit koji ostvaruje Virdžinija kompanija (to jest Sjedinjene Američke Države) vraća nazad u London. Grad London je centar internacionalne plovidbe i luka, avijacije i komercijalnog osiguranja i reosiguranja. Više od 500 stranih banaka imaju svoja predstavništva u Londonu i 1993 banke bazirane u Velikoj Britaniji ostvarile su izdavanje 16% pozajmica širom sveta, što je zapanjujuća figura za ta mala Britanska ostrva. Međusobna povezanost diktatura banaka i biznisa prosto oduzima dah kada se o njoj razmišlja. Ja vam ovde mogu predstaviti samo mali izbor onih koji u tome učestvuju, ali ćete i tako steći utisak o onome što se tu događa: •
Ser Peter Ingram Valters (Sir Peter Ingram Walters): zamenik predsednika od 1992. u HSBS Holdingu (koji sačinjavaju Hongkongška i Singapurska Banka, sami centri za globalno pranje novca dobijenog prodajom droge); BP direktor (1973-90); BP Hemikalja predsednik (1976-81); Lojd Registrator Brodskog Prevoza (1976-90); direktor Nacionalne Vestminsterske Banke (1981-89); direktor Midlend Banke (1991-94); predsednik BJu Srkl Industrije (1990j; direktor Londonske Poslovne škole (1981-91); direktor Nacionalnog instituta za ekonomiju i društvene delatnosti (1981-90); direktor SmitKIajn Bičama (1989-); direktor Torn EMI (1989), zamenik predsenika (1990-).
•
Ser Martin Vejkfild Džejkomb (Sir Martin WakefieJd Jacomb): pravnik, čian unutrašnjeg TempJa advokatske komore (1955. -68.); direktor Engleske banke (1986. -95.); direktor Hadson Bej kompanije (1971. -86.); predsednik Berklis de Zoet Vid (1986. -91.); zamenik predsednika Berkli banke (1985. -); direktor dnevnih novina „ Telegraph” (1986.-); direktor Komercijalne unije osiguranja (1988. j; direktor kompanije Rio Tinto (1991.); predsedavajući Britanskog veća (1992.-).
•
Ser Džon Čipendejl Kesvik (Sir John Chippendale Keswick): direktor Engleske banke (1993. j; predsednik Hembros banke (1986. j; direktor Carter konslolidejted; direktor De Bersa (1994.-); direktor Edinburškog investidonog trusta; Kraljičina telesna garda za Skotsku; Kraljevsko društvo strelaca.
•
Ser Kristofer Entoni Hog (Sir Christopher Anthony Hogg): direktor Engleske banke (1992. j; predsednikKurtouldsa (1980.-94.); predsednikRojter holdingsa (1985.-); direktor SmitKlajn Bičama (1993.-); član Internacionalnog koncila J. P. Morgana (1988.-); poverenik FordFondacije (1987.-). •
•
Ser Džordž Adrijen Hejhrst Kedburi (Sir George Adrian Haphurst Cadbury): direktor Engleske banke (1970.-94.); predsednik, zamenikpredsedavajućeg,
rukovodeći direktor Kedburi švepsa (1969.-89.); direktor IBM (1975.-); bio član grupe učesnika Panela za preuzimanje i udruživanje (Panel of Takeover and Mergers), (1990.); predsedavajući Komiteta o aspektima vodenja korporacija (1991. j. •
Lord Houv od Ejbrvona - Džefri Houv (Lord Howe ofA bervon - Geoffrep Howe): direktor Glakso Velkoma (1991.-); član Kraljičinog privatnog saveta i kancelar državne blagajne (1979. -83.); državni sekretar za strane poslove i poslove Komonvelta (1983.-89.); zamenikpremijera (1989.-90.); direktor osiguravajućeg društva Sunčeve Alijanse (1974.-79.); direktor BICC (1991. j; Framlington investicioni fondza Rusiju (1994.); Internacionalni savet zaJ.P. Morgan.
•
Lord Vilijam Ris-Mog (Lord WiIIiam Rees-Mogg): direktor Dženeral elektrika (1981.-); urednik,, Times” magazina (1967.-81.); direktor„ Times” magazina (1968.-81.); predsednik Sidžvika iDžeksona (1985.88.); predsedavajući Odbora za britansku umetnost (1982.-88.); predsedavajući Američke trgovačke kompanije (1992.-); predsednika Internacionalnih poslovnih Komunikacija plc (International Business Communications plc), (1993.-); rukovodeći direktor J. Rotšild investmenta (1987. j; direktor St Džejms Plejs Kapitala (StJames, Place Capital), (1991.-); predsedavajući Odbora za standarde radio i tvprenosa (1988.-93.); direktor „ Telegraph” magazina. I najzad kako vam se čini ovajCV jednog od članova Bratstva?
•
Lotd Armstrong od Hminstera (Lord Armstrong of lllminster): službenik britanske riznice (1950-64); asistent sekretara riznice (1967.-68.); privatni sekretarkancelara državne blagajne (1954.-55. i 1968.);glavniprivatni sekretar premijera Edvarda Hejta (1970.-75.); stalni državni podsekretar (1977.79.); sekretar kabineta (1979.-87.); upravnikDoma državne službe (1981.-87.); Rouds Trast(Rhodes Trust). (1975); direktor Inčkejpa (1988.-); direktorN. M. Rotšildovih (1988.-); direktorRio Tinta (1988-); direktor Šela (1988.-); direktor Kraljevske opere, Kovent Garden (1988.-). /*26/
Zamislite kakvu moć imate da kontrolišete događaje, kada kontrolišete sve te kompanije i vladu koja donosi odluke koje se odnose na rad tih kompanija. Dodajte na to kontrolu medija, putem organizacija kao što je BBC, Rojters, Holindžer Ink., Tomson, Njus Korporacija, Pirson, Vašington Post, Njujork Tajms, NBC, CBS, ABC, i tako dalje... i tada vi kontrolišete svet. I više od toga, jer, budući da ljudi ne znaju da se to događa, vi možete da nastavite sa kontrolom beskonačno, bez straha od izazova ili razotkrivanja. Jedna od banaka sa kojima Kraljica blisko sarađuje je Hembros plc (Hambros plc), utvrđenje Crnog plemstva smešteno na Tauer Hilu u Londonu. Džozef Hembro (Joseph Hambro) je bio bankar kraljeva Danske, Norveške i Svedske, a
poslovao je dosta i sa porodicom Rotšild. Njegov sin Karl Jokaim Hembro (Carl Joachim Hambro), preselio se iz Kopenhagena u London 1839., a četiri godine kasnije parlament je doneo zakon koji je Hambros banku pretvorio u „britansku” banku. Kao i Rotšildovi, porodica Hambro je veliki deo svog bogatstva stekla finansirajući ratove i ona je duboko umešana u poslove britanske obaveštajne službe. Ser Čarls Hembro (Sir Charles Hambro) je bio direktor elitne specijalne izvršne operacije (Special Operations Executive - SOE) tokom Drugog svetskog rata, dok je Viktor Rotšild u isto vreme manipulisao događajima služeći se britanskom obaveštajnom mrežom. Tada je formirana kompanija sada poznata kao Holindžer Ink. (Hollinger Inc.), medijski gigant koji vodi Konrad Blek (Conrad Black), sin agenta SOE koji je pomogao da se ta kompanija organizuje. Sin Ser Čarlsa Hembroa, lord Hembro danas je glava firme. Njegov CV uključuje Glakso Velkom, Banku Engleske, Nacionalnu vestminstersku banku, Ridland plc, Trust za strane i kolonijalne investicije, članstvo u Veću za nacionalne ekonomske investicije i Ditčli fondaciju (Ditchley Fondation), krug Bratstva koji je povezan sa drugima, kao što je Bilderberg grupa. 1970-ih direktor Hembrosa bio je lord Karington (Lord Carrington), blizak saradnik Henrija Kisindžera i predsedavajući Bilderberg grupe od 1991. godine. 1970-ih je Hembros banka imala značajnu ulogu u skandalu s masonima iz ozloglašene italijanske masonske lože P2 i bila povezana sa bankom koja je bila u centru tog skandala, Ambrozio bankom. Koordinator cele prevare bio je MajkJ Sindona (Michael Sindona), većinski vlasnik akcija Banke Privata, a u jednoj od njegovih ostalih kompanija, La Centrale Finanzaria, Džoslin Hembro (JoceIyn Hambro) i Evelin de Rotšild (Evelyn de Rothschild) bile su članovi odbora. Sindona finansijska mreža je finansirala P2 i potkradala enormne sume novca od Vatikanske banke. Za uzvrat, P2 je finansirala i organizovala terorističku mrežu u Italiji, uključujući tu i bombaški napad u kome je ubijeno 85 ljudi, na železničkoj stanici u Bolonji. Posle razotkrivanja cele prevare, u skladu sa masonskim ritualom ubijen je šef Ambrosio banke, i to ispod londonskog Blekfrijar mosta. Kladim se da je Hembrosovima laknulo što je na taj način sprečen da progovori. Sindona je kasnije izjavio da su masoni iz Južne Amerike izvršili to ubistvo. Poslovi Hembrosovih, kao i svih sličnih njima, smrde do neba. Ali sačuvajte svoj najjači dezodorans za Kraljicu i kuću Vindzor. Oni su povezani sa svim navedenim i nenavedenim kriminalcima koji pljačkaju planetu i izazivaju smrt, razaranja i bedu širom sveta. A da, zapazite i ovo: ako ste Britanci onda im vi plaćate iz svog džepa da nastave da i dalje rade to isto! Vindzorovi su deo te mreže sa punom svešću o onome šta to znači i šta čine, a njihova javna pojava je samo fasada iza koje se krije septička jama iz koje oni rade iza scene. Kontrola se iz Londona širi dalje na ostatak sveta, gde elitne krvne linije vladaju s namerom da ispune reptilijanski Program.
MOĆ VINDZOROVIH Britanska kraljevska porodica je oduvek bila bliska masonskim krugovima, a ima i sopstvene redove, kao što su viteški red Podvezice, red Čička (Thistle) i
Kraljevski viktorijanski red, koji se opet uklapaju u masonsku mrežu. Isto to, naravno, čini i red Sv. Jovana od Jerusalima (ili ti Malteški vitezi u katoličkoj varijanti). Ekspanzija masonstva u Engleskoj u XVIII veku podudarila se sa dolaskom na tron nemačke dinastije Hanover. Današnji veliki majstor engleske Velike lože, koja se nalazi u ulici Velike kraljice (Semiramida/Izida), u Londonu, je Kraljičin rođak, vojvoda od Kenta. Princ Filip je iniciran u Mornaričku ložu broj 2612, 5. decembra 1952. godine. /*27/ Njegov tast, Džordž VI, Kraljičin otac i muž Kraljice majke, bio je zagriženi mason, /*28/ kao što je to bio i Edvard VII, a i većina drugih monarha još od pojave masonerije. Sama Kraljica je „velika pokroviteljka” masona. Nju služi 390 članova njenog, takozvanog Privatnog veća, koje je povezano sa svojim ekvivalentima u drugim zemljama Komonvelta. To veće je po zakonu iznad parlamenta zbog svojih prerogativa. Među njegove članove, koji se biraju doživotno, spadaju princ Filip, princ Čarls, nadbiskup od Kenterberija i premijer. Devet zvaničnih sastanaka se održava svake godine, a na njima vladini ministri prisustvuju dok Kraljica govofi o merama vlade za čije se sprovođenje od nje traži odobrenje. Privatno veće, koje se sastoji od političara iz najužih krugova vlasti, dvorana i javnih radnika mora da se klanja Kraljici dok se ona rukuje sa njima i svi moraju da polože zakletvu da će voditi svoje poslove u najvećoj tajnosti. /*29/ Još jedno od oruđa za globalnu manipulaciju Vindzorovih-Crnog plemstva su Krunski agenti. Ta organizacija je formirana 1833. godine pod imenom „Krunski agenti za kolonije”, da bi vodila svakodnevnu administraciju u Imperiji i služila kao privatni bankari vladinim zvaničnicima, kolonijalnim vlastima i šefovima država. Krunski agenti imaju dugačku istoriju povezanosti sa organizovanim kriminalom i bave se prikrivenim isporukama naoružanja u Afriku, koje se tamo koristi da se izazovu genocidni ratovi. /*30/ Zelim da istaknem da je to oduvek bila a i sada je organizacija koja radi za britanskog monarha i da njene novčane izdatke pokriva vlada. Mnogo godina ta organizacija je upravljala bogatstvom sultana od Bmneja, Kraljičinog prijatelja i finansijera mnogih privatnih projekata za princa Filipa, princa Čarlsa i Džordža Buša. Sultan je čovek koji je finansirao poslovne operacije Muhameda A1 Fajada, Dodijevog oca. Organizacija Kraljičini agenti je privatizovana 1996. godine pod imenom Kraljičini agenti za prekomorsku vladavinu i administraciju. /*31/ „Privatizacija” je termin Bratstva za transfer moći Crnog plemstva sa vladinih agencija na lično vlasništvo. Fondacijom Krunskih agenata mkovodi ser Dejvid Rou-Hem (sir David Rowe-Ham), vitez Velikog krsta Britanske Imperije. Tmst kojim ona upravlja uključuje Berklis banku, Standard i Čarterd Banku, Juniliver, Tejt i Lejl, Sekjurikor (globalnog operatera „sigurnosnih servisa”), Britiš Telekom, Fomm poslovnih lidera princa od Velsa, (kojim upravlja princ Čarls) i Fondaciju Aga Kana. Poznata priča. Organizacija Kmnski agenti upravljaju carinskom službom za Mozambik i putem kompanije zvane Evropa SA ona upravlja svim građevinskim nabavkama za Bosnu... Da, Bosnu. Krunski agenti su takođe umešani u vojne jedinice miročuvara UN u Angoli i Bosni. Dakle, što je više ratova i konflikata, više je novaca koji Krunski agenti mogu da zarade. Jedan od važnih delova londonske mreže Vindzorovih-Crnog plemstva su
takozvane „Gradska esnafska udruženja”. Ona navodno predstavljaju različite grupe trgovaca, kao što su trgovci oružjem, novinski trgovci, zlatari i slično. U stvari to su fundamentalna tajna društva koja kontrolišu gradske institucije a i drugo. Esnafi datiraju još iz doba srednjeg veka, kada su templari vladali Londonom, a glavni centar moći tada je izgleda bila zidarsko-masonska gilda (ili esnaf). Godine 1079. kada je Margaret Tačer (Margaret Thacher) bila britanski premijer, organizacija časno društvo slobodnih ljudi grada Londona iz Severne Amerike počelo je da održava mitinge u Njujorku i Torontu, a 21. oktobra 1991. osnovana je Asocijacija esnafa grada Londona u Hong Kongu i svi njeni članovi izgleda da su bili arhitekte/graditelji (masoni). /*33/ Autor Piter Džons (Peter Jones), istraživao je neka od esnafskih udruženja 1990-ih za potrebe svoje knjige „Pokornost Australije”, koja je obelodanila manipulacije koje su dovele do uklanjanja od strane Kraljice australijskog premijera, Goga Vitlama. Ovo su neka od imena koja je taj autor pronašao unutar tih „esnafskih udruženja” ili „gildi”: • • • • • • •
• • • •
Inženjeri: vojvoda od Edinburga (Duke of Edinburgh). Piloti i navigatori: vojvoda od Edinburga, princ Endrju (Prince Andrevv). Mesari: Kraljica majka, lord Vestli (Lord Vestly) /pripadnik najbliže porodice i lordprior reda Sv. Jovana od Jerusalima./ Krojači: Kraljica majka, lord Heilšam (Lord Hailsham), lord Vajtlaou (Lord Whitelaw) /satanista i bivši zamenik premijera Margaret Tačer./ Rukavičari: Margaret Tačer, admiral flote ser Džon Filhaus (Sir John Fieldhouse)/oboje na čelu Foklandskog rata, 1982. godine./ Zivinari: Margaret Tačer, vojvotkinja od Devonšira (Duchess of Devonshire) / Cetsvort Haus/. Ribari: vojvoda od Devonšira, vojvotkinja od Devonšira, C. E. A. Hembro /Hembros Banka, Tejlor Vudrou, P 8cO/ lord Inčkejp (Lord Inchcape) / Inčkejp plc, P & O, namesnik Njenog Veličanstva u Londonu./ Zlatari: J. H. Hembro Bakalini: Edvard Het /satanista i bivši premijer, Bilderberg grupa, tvorac plana za ulazak Britanije u Evropsku zajednicu./ Usoljivači: vojvoda od Kenta /veliki majstor masona Engleske/ lord Armstrong /čovek iza koga stoji duga lista čelnih pozicija u vladi i biznisu, kao što sam pomenuo ranije./ Suknari: ser Piter Gadsden (Sir Peter Gadsden) /veliki majstor Ujedinjene velike lože/ lord Karington /predsedavajući Bilderberg grupe, predsednik Kraljevskog instituta međunarodnih poslova ijedan odglavnih operativaca Bratstva./
Još jedno od imena koje se pojavljuje u mnogima od ovih esnafskih udruženja je MekAIpajn, familija koja se bavi gradevinom, sa satanističkim tendencijama. Ova dmštva su povezana sa mrežom masona. U poslovnom centru Londona ima više masona po kvadratnom metru nego bilo gde drugde na planeti Zemlji. Banka Engleske ima čak i svoju sopstvenu masonsku ložu (Ložu br. 263), a imaju ih i
ostale banke kao što je Lojds (Loža Crne kuće iz ulice Lombard br. 4155), a tu je i elitna Guildhal loža, čije je sedište u Menšn Hausu od 1905. godine. Tu se nalazi i zvanična rezidencija (masonskog) gradonačelnika Londona, a više od 60 gradonačelnika bili su majstori te lože. Pogledajte samo Lojdov simbol, crnog konja (crno Sunce) koji nosi loža iz Lombard ulice. Lombardija je inače nekada bila finansijski feud venecijanskog/feničanskog Crnog plemstva. Vindzorovi su deo reptilijanske mreže finansijskih i političkih manipulatora, satanista i ubica dece putem ritualnog žrtvovanja. I to sa punom svešću o tome šta čine. Ta mreža među svojim članovima ima, putem nebrojenih tajnih društava, vodeće sudije, policijske radnike, političare, poslovne ljude, javne radnike na visokim pozicijama, vlasnike medija i urednike. Posle tih „kraljeva i generala'’ te mreže dolaze „desetari i obični vojnici” koji u stvari nemaju pojma o stvarnoj svrsi i srazmeri Programa u čije su ostvarenje umešani. Ako Bratstvo želi da nekome bude smešteno za nešto što nije uradio, da neko bude sudski gonjen ili ubijen, to se i desi. Ako žele da neki kontroverzni predlog bude odobren, kao izgradnja novog puta, zgrade ili čak promena zakona, oni se postaraju da neko od njihovih ljudi bude izabran da zvanično „vodi” taj slučaj da bi se postarao da bude doneta odluka koju oni žele. Ta mreža bira premijere putem manipulacije svim političkim partijama i postavlja vodeće vladine zvaničnike. Mreže Crnog plemstva rade to isto i u dmgim zemljama, naročito u Sjedinjenim Državama. Ako vas detaljnije zanima da saznate o tome pogledajte knjigu ,,I istina će te osloboditi”.
PRIJATELJI VINDZOROVIH Možete dosta zaključiti o ljudima prema dmštvu u kome odabiraju da budu i prema onima koje izabiraju da „počastvuju” svojim dmštvom. Retko se događa da Kraljica dodeljuje vitešku titulu nekome ko ne dolazi iz zemalja Komonvelta, a oni kojima je izabrala da da tu „počasnu vitešku titulu” svi su operativci Bratstva. Te titule se nazivaju „počasnim” jer američki Ustav zabranjuje prihvatanje titula od strane monarha bilo koje strane zemlje bez saglasnosti kongresa. Malo je ovakvih počasnih titula dato jer, kao što je to rekao jedan britanski vladin zvaničnik: ,,Ne sme se obezvrediti čvrsta valuta”. Pitam se da li mislite da sledeća imena možda ipak obezvređuju tu „valutu”: Henri Kisindžer, satanista, ubica dece putem ritualnog žrtvovanja i masovni ubica, proizveden je za viteza zapovednika reda Sv. Mihaila i Sv. Đorda na ceremoniji u Vindzorskom zamku. Ta titula se inače daje vrhunskim britanskim diplomatama i vrlo je dolično što ju je dobio Kisindžer, jer je on uvek služio londonskom Crnom plemstvu. To uključuje i slučaj kada je, dok je bio na mestu nacionalnog savetnika za sigurnost SAD, izmanipulisao aferu Votergejt kako bi došlo do smene predsednika Niksona i na njegovo mesto bio postavljen silovatelj i zlostavljač dece Džerald Ford i njegov potpredsednik Nelson Rokfeler. Kisindžerovom „potrčku”, Brentu Skoukroftu (Brent Scovvcroft), inače jednom od najbližih savetnika Džordža Buša, dodeljena je titula počasnog viteza Britanske Imperiije od strane Kraljice. Istu titulu dobio je i Kasper Vajnberger (Casper Weinberger), još jedan od Bušovih klonova, koji je bio umešan u Iranski
drogom-protiv-oružija skandal. Džordž Buš, pedofil, ubica dece pri ritulanim žrtvovanjima, masovni ubica i satanista, vrlo je blizak prijatelj, a i krvni rod porodice Vindzor. Kraljica ga je proglasila počasnim vitezom Velikog krsta reda Kupke (Order of the Bath), isto kao što je učinila i sa poslušnikom Bratstva i silovateljem umno kontrolisanih robova, Ronaldom Reganom, koji je i sam produkt programa kontrole uma. To je inače najveća titula koju Kraljica može da dodeli nekome izvan Komonvelta. Red Kupke zvuči kao luckasta titula ukoliko ne razumete njen simbolizam. Uskrsavajuća kupka u alhemiji simboliše ponovno rođenje i pročišćenje. Kupke su dobijali masonski „vitezi Kupke” pre nego što bi izveli užasna dela, od čega je i nastao izraz „krvava kupka”. Džordž Buš i Kraljica slažu se tako dobro jer su oboje od evropske „kraljevske” i arsitokratske reptilijanske krvne loze. Oboje su reptilijanci koji mogu da menjaju oblik. Džordž i njegova žena Barbara Pirs (Pierce) Buš (od Merilovih, Linčovih, Fenerovih i Smitovih), potiču od iste porodice Pirs (Pierce) iz Engleske, kao i američki predsednik Frenklin Pirs (Frenklin Pierce). Porodica Pirs je u stvari moćna aristokratska engleska porodica Persi (Percy), koja je promenila ime u Pirs (Pierce), a neki od njenih članova su se pojavili u Americi kada je njihovo učešće u propaloj zaveri da se parlament digne u vazduh razotkriveno. Jedna od kuća Persijevih koja je korišćena pri kovanju te zavere zove se Kuća Siona (Syon Hause). /*37/ U druge Bušove rodake spada engleska i američka porodica Grosvenor i porodica Taft iz Ohaja. /*38/ Poreklo Džordža Buša može se pratiti do engleskog kralja Alfreda Velikog (Alfred the Great) i do Sarlemanja (Charlemagne), slavnog monarha koji je izuzetno dobro poslužio ostvarenju Programa Bratstva u Francuskoj u VIII i IX veku. Ista genealoška linija može se pratiti kod 32 predsednika Sjedinjenih Država, koji su znači u srodstvu sa Bušem. Kraljica je bila veoma zahvalna Bušu i njenim drugim prijateljima koji su izmanipulisali i dobili Zalivski rat. Vojni komandanti ratnih akcija u Zalivskom ratu, Norman Svarckof (Norman Schwarckopf) i Kolin Pauel (Colin Pouwel) dobili su od milostive Kraljice titule počasnih viteza Britanske Imperije. Daglas Feirbank (Duglas Fairbanks), učesnik i oruđe britanske vojske i vojske SAD, bio je desna ruka satanisti i fašisti, lordu Mountbatenu i nagrađen je celim nizom viteških počasti, uključujući i titulu viteza Britanske Imperije. Još jedna ličnost koja se izdvaja je Pol Melon (Paul Mellon), vrlo blizak Kraljičin prijatelj, u srodstvu sa Hilari Rodham Klinton (Hillary Rodham Clinton). Kraljica mu je dodelila titulu počasnog viteza Britanske Imperije, a dobio je i druge viteške titule, kao onu viteza od Oranža, od kraljičinih rodaka, pripadnika holandskog Crnog plemstva. Ova poslednja titula se dodeljuje u čast uspomene na Vilijema od Oranža i tajnog reda Oranž. Pol Melon je centralna figura u sprovodenju kontrole Sjedinjenih Država kojom se rukovodi iz Londona, a u kojoj učestvuje još jedna neverovatna mreža porodica, uključujući tu i Rokfelere, Herimanove, Bušove, Kenedijeve i Morganove. Oni su u SAD poznati kao Istočni establišment. Povezanost porodice Melon sa porodicom Vindzor postoji dugo vremena unazad. Polov otac, Endrju Melon (Andrew Mellon) koji se oženio naslednicom Ginisovog (Guiness) bogatstva, postao je poverenik Vindzorovih kada je bio
ambasador SAD u Londonu (na „Dvoru Sv. Džejmsa”), 1932. i 1933. godine. Melon je tri puta služio kao ministar blagajne SAD, pod predsedniđma Hardingom, Kulidžem i Huverom, zastupajući uvek interese Crnog plemstva. On je finansirao stvaranje aluminijumskog kartela poznatog kao ALCOA, da bi kontrolisao količinu na tržištu i cenu aluminijuma, na isti način na koji Bratstvo kontroliše proizvodnju i cene dijamanata, zlata, droga i tako dalje. Melon i ALCOA su uveli politiku stavljanja fluorida u vodu za piće, kako bi napravili pare od nus- proizvoda industrijske prerade aiuminijuma, koga su u to vreme imaii teškoća da se reše. Stavljanje fluorida u vodu svakako nije ni u kakvoj vezi sa zdravljem zuba. Fluorid se zapravo 40 godina koristio kao otrov za pacove i to je supstanca koja potiskuje intelektulane aktivnosti. Ako vas interesuje da više saznate o toj priči potražite dalje informacije u knjizi „Pobuna robota”. Endrju Melon je finasirao i stvaranje Galf Oila (Gulf Oil), kompanije koja je blisko sarađivala sa Britiš Petroleum kompanijom (British Petroleum), koja je ranije bila anglo-persijska. Između ostalog te kompanije su izazvale vojni puč u Iranu da bi se smenio iranski premijer, dr Muhamed Mosadeh (Dr Mohammed Mossadegh) koji je želeo da se prestane sa eksploatacijom njegove zemlje, što se nije uklapalo u planove Bratstva. Endrju Melon je stajao i iza Douvs i Jang Planova (Dawes and Young Plans) koji su služili da se finansira nacistička ratna mašina i izazvali ekonomski kolaps u Nemačkoj koji je doveo Adolfa Hitlera na vlast. Njegov sin Pol Melon je odrastao u Engleskoj, ali se vratio u Sjedinjene Države da bi pohađao Jejl univerzitet, dom društva Lobanje i kostiju. On se, međutim, nije učlanio u to društvo nego u društvo Papimsa i ključa, koje takođe vodi Bratstvo. Posle Jejla vratio se u Englesku da studira na univerzitetu Kembridž, odakle se regrutuju mnogi britanski operativci obaveštajne službe. Kraljica i princ Filip su često posećivali Pola Melona na njegovom imanju Rokbi u Virdžiniji, a oboje, princ Čarls i princeza Ana bili su tamo. Princ Filip obratio se Melenu da finansira i osnuje Fond za očuvanje prirode ,,WorId Wildlife Fund”, skraćeno WWF. Skot Tompson (Scott Tomphson), istraživač za ,,Executive Intelligence Review” je iz Bakingamske palate dobio sledeću izjavu: „ Naređeno mije od strane KraJjice da vam zahvatim na vašem pismu... koje se tiče gospodina Pola Melona. Kraljica poznaje gospodina Melona dugi niz godina i posetila je njegovo imanje u Apervilu, Virdžinija, prvi put verovatno 1950-ih godina. ” /*41/ Još jedan od Kraljičinih, a i Melonovih, bliskih prijatelja je Vilijam Feriš III (William Farish III). Kraljica na njegovoj farmi u Kentakiju drži neke od svojih kobila za rasplod i regularni je posetilac tog imanja. Pol Melon često ima običaj da privatnim avionom doleti da im se tamo pridmži. Vilijam Feriš II je blizak saradnik Kraljičinog bliskog prijatelja, Džordža Buša. Fariš se istakao kada je bio čuvar Bušovog „slepog trasta” („blind tmst”), sistema koji se primenjuje jer predsednici SAD ne bi trebalo da znaju gde se novac investira tokom njihovog mandata. Za razliku od engleske Kraljice! Naravno, sve je to prevara i BuŠ je zgrnuo bogatstvo
za sebe dok je bio na vlasti, baš kao što to radi i Kraljica. Meni je jasno zašto Kraljica i princ Filip uživaju u društvu Feriša. Njegov deda, Vilijam Feriš stariji, bio je predsednik Standard Oila, kompanije čiji su vlasnici Rokfeleri, tokom Dmgog svetskog rata, u vreme kada je ona nacistima davala tehnologiju potrebnu za rat i sarađivala sa njihovim hemijskim gigantom, I. G. Farben, kompanijom koja je vodila logor smrti Aušvic. A zapravo su Standard Oil i I. G. Farben u osnovi jedna te ista kompanija. Gde god da se okrenete i pogledate, Vindzorovi izgleda da ne mogu da izbegnu naciste i njihove simpatizere.
GENOCID KOJI SPROVODE VINDZOROVI Brojne anglo-holandske intrige i savezi, zapravo nemaju nikakve veze sa britanskim ili holandskim narodom. Ako hoćemo da prestanemo da budemo varani, moramo da prestanemo da uzvikujemo ,,To su Britanci”, ,,To su Holanđani”, ,,To su Amerikanci”, ,,To su Nemci”, ,,To su Francuzi”, ,,To su belci”, ,,To su crnci”, ,,To su Jevreji”, pa čak i ,,To su reptilijanci”. Nisu svi ljudi koji pripadaju tim grupama umešani, nego samo određene krvne loze i frakcije unutar njih. Kriveći jednu rasu, narod ili verski sistem, radimo baš ono što Bratstvo želi da uradimo, da bi nas podelilo i oslabilo, dovodeći do međusobne mržnje ratova i nesloge. Zavadi pa vladaj. Manipulaciju sprovodi mreža krvnih loza i njihovih „poslušnika”, koji delaju u svim zemljama i grupama dok sam narod ne zna ništa o tome. Bliska saradnja između „Britanije” i „Holandije” označava zapravo saradnju britanskog i holandskog krila Crnog plemstva. To je svakako istina u slučaju princa Filipa, bračnog druga engleske Kraljice i princa Bernarda, supruga kraljice Džulijane od Holandije (Queen Julijana of the Netherlands), koja je bila na vlasti dok nije prepustila tron svojoj kćerci Beatrisi (Beatrix). Filip i Bernard su od iste reptilijanske loze i oboje imaju nacistički pogled na život i svet. Filipova porodica je prepuna veza sa nacistima, a Bernard je bio pripadnik Himlerovih ubilačkih SS tmpa. Bernardovo poreklo je izazvalo skandal u Holandiji kada se oženio kraljicom Julijanom od zloglasne kuće Oranž, da bi postao holandski ekvivalent svog bliskog prijatelja, princa Filipa. Bernard je pomogao pri osnivanju Bilderberg gmpe, koja se zvanično prvi put sastala 1954., a 1961. je zajedno sa Filipom osnovao fondaciju koja se navodno bavi očuvanjem prirode ,,World Wildlife Fond WWF” (sada poznat kao ,,World Wide Fund For Nature” = „Svetski fond za očuvanje prirode”), koji je delom finansirala porodica Melon. Hajde da prvo razjasnimo jednu stvar. Svetski fond za očuvanje prirode (WWF) nije osnovan da bi se spasile ugrožene vrste, kako to njegovo ime nagoveštava. Podaci o njegovoj delatnosti na tom polju su užasni, kao što je razotktiveno u, kasnije potisnutom, izveštaju oksfordskog profesora Džona Filipsona (John Philipson), 1989. godine. Par meseci pre nego što je princ Filip pokrenuo WWF, bio je sa Kraljicom na zvaničnom proputovanju po Indiji. To putovanje je uključivalo i lov na tigra, u kome bi tigar bio namamljen uz pomoć vezanog jarca, na puškomet ispred princa Filipa, tog „konzervativca”. To je kasnije izazvalo zgražanje širom sveta, kada su priča o tom lovu i fotografija na kojoj Filip stoji na ustreljenom tigm stigli do novina. Na istom tom proputovanju, ovog puta u oblasti
Katmandua, Filip je bio član lovačke družine zajedno sa Alekom Daglasom Hjumom (Alec Douglas Hume), premijerom konzervativcem, predsedavajućim Bilderberg grupe i krvnim rođakom škotskih familija koje pripadaju Bratstvu. Jan MekFejl (Ian MacPhail), prvi direktor za internacionalne apele za očuvanje prirode (WWF), rekao je britanskoj televizijskoj ekipi kako su se majka slonica i njeno mladunče našli na puškomet od lovačke družine. Filip je ubio majku slonicu a prestravljeno mladunče je uspelo da pobegne. MekFejl je rekao da je on lično pomogao da se taj incident prikrije, jer je WWF trebalo baš tada da bude pokrenut i on je verovao da će taj fond zaista doprineti očuvanju divljih životinjskih vrsta. Kasnije je, očigledno, mislio drugačije: „... Teška srca moram da izvestim da nisam bio upravu. Nosorog, sion i panda su propustili brod, a Noina arka je zaplovila dalje bez njih. ” /*44/ Javnost je uvek zbunjivala ta kontradikcija između Filipa, osnivača i pokretačke WWF-a i Filipa koji iz zabave hladnokrvno ubija divlje ptice i životinje. Isti je slučaj sa članom WWF-a i „konzervativcem”, princom Čarlsom koji voli da ide u lov na lisice sa svojim psima. Ali tu u stvari nema nikakve kontradikcije, u tome i jeste stvar. Filip, kao ni Bernard ne mari ni najmanje za dobrobit divljih životinja. WWF je stvoren iz sasvim različitih razloga. To je bilo sredstvo putem koga se mogu kontrolisati prirodni rezervati u Africi i drugde, u kojima terorističke grupe i plaćenici mogu da se sakupljaju, obučavaju i prelaze granice da bi sejali genocid na mestima kao što su Ruanda i Burundi. WWF kontroliše i finansira sistematski pokolj ljudi i životinja i zaradio je pravo bogatstvo putem nelegalne trgovine slonovskim kljovama, istih onih slonova koje navodno treba da štiti. Mnoge od tih akcija plaćene su javnim donacijama koje daju ljudi koji naivno misle da tako podržavaju očuvanje ugroženih vrsta, a te donacije skupljaju ljudi koji veruju u ono što rade, ne znajući pravu istinu o tome. Po mom mišljenju, najbolji prilog koji možete da date za očuvanje divljih životinjskih vrsta je da prestanete da dajete novčana sredstva WWF-u. Ser Piter Skot (Sir Peter Scott), bio je još jedan od osnivača WWF-a i 1972. naručio je izveštaj od poznatog lovca Jana Parkera (Ian Parker), o ilegalnoj trgovini slonovačom i nosorogovim rogom. Parker je pronašao dokaze o tome da je porodica kenijskog predsednika, Joma Kenijate (Jomo Kenyatta) u centru te nelegalne trgovine. Par sati pošto je svoj izveštaj predao Skotu, Parker je uhapšen od strane specijalnih kenijskih jedinica, a zatim su ga tukli tri dana i na kraju mu zapretili ubistvom supruge ukoliko bude objavio ono što zna. Njegov izveštaj Skot nikada nije štampao za javnost, a u isto to vreme princ Bernard je dodelio kenijskom predsedniku titulu viteza reda Zlatne arke zbog spasavanja nosoroga od izumiranja! /*46/ Nije potrebno da uradim išta drugo sem da imenujem neke od ljudi iz WWF Kluba 1001, da bih vam pokazao o čemu se u toj organizaciji u stvari radi. To je jedna ekskluzivna grupa, koju je oformio princ Bernard 1971. godine, da bi sakupljala novčana sredstva za „aktivnosti” WWF-a. Članovi koji se primaju samo putem ličnog poziva, kao i u svim tajnim udruženjima Bratstva, daju svake godine velike novčane donacije. Evo izbora nekih od imena članova Kluba 1001 tokom proteklih decenija, čisto da osetite „ukus” tog društva:
Konrad Blejk (Conrad Blacke): agent britanske obaveštajne službe i rukovodilac Holindžer medijske imperije koju je prvobitno oformio njegov otac, Džordž, takode operativac britanske obaveštajne službe. Blejk je član komiteta Biiderberg grupe. Princ Džons von Turn und Taksis (Prince Johannes von Turn und Taxis), preminuo: član jedne od najuticajnijih porodica Crnog plemstva Venecije i Svetog Rimskog Carstva. Blizak saradnik Rotšildovih. Njegov otac, Maks, je finansirao Hitlerove SS trupe čiji je štab bio u njihovom porodičnom zamku Regensburg u Bavarskoj, koja je inače dom Bavarskih iluminata. Tibor Rosenbaum (Tibor Rosenbaum), preminuo: Mosadov operativac za logistiku i rukovodilac Internacionalne kreditne banke (Banque Credit InternationafBCI) sa sedištem u Zenevi, prethodnice ozloglašene BCCI, koja je nazvana bankom prevaranata i kriminalaca. Magazin „ Life” je razotkrio Rozenbaumovu banku kao perionicu novca za Majer Lanski (Mayer Lansky) mrežu organizovanog kriminala sa sedištem u SAD, a Rozembaum je takođe novčano podržavao Permindeks, jedinicu za smaknuća britanske obaveštajne službe, koja je bila u centru afere oko ubistva predsednika Kenedija. Major Luis Mordmer Blumfild (Major Louis Mortimer Bloomfield), preminuo: agent britanske obaveštajne službe koji je predvodio operaciju Permindeks. Robert Vesko (Robert Vesco): Čovek koga finansira švajcarski ogranak Rotšildovih i američka veza sa Medelin (Medellin) kartelom narko dilera iz Kolumbije. Poslednje što se o njemu čulo je da je u bekstvu i da se možda nalazi u Kolumbiji. Henri Kesvik (Henry Keswick): predsednik Žaradan Matison, jedne od najvećih operacija za preprodaju droge na celojplaneti. Njegov brat, Džon Kesvik, podržavaoc WWF-a, je predsednik Hembros Banke i direktor Engleske banke. Ser Frensis de Guinžand (Ser Francis de Guingand): bivši šef britanske vojne obaveštajne službe, sada živi u južnojAfrici. Ser Kenet Klajvort (Sir Kenneth Kleinworth): član bankarske porodice koja stoji iza Klejnsvort Bensona. Kralj Huan Karlos od Španije (KingJuan Carlos ofSpain): pripadnik Crnog plemstva, osnivač i počasni predsednik WWF-a za Španiju. Princ Henri (Prince Henrik): predsednik WWF-a u Danskoj. DrLuk Hofman (Dr Luc Hoffman): potpredsednik WWF Internašnal-a i direktor švajcarske farmaceutske kompanije Hofman-LaRoš. Džon H. Loudon (John H. Loudon): predsedavajući Šel Oila do godine 1976. iglavni izvršni direktor Rojal Dač Sela. Data mu je viteška titula i od britanske i od holandske kraljevske porodice. Naslednik princa Bernarda, od 1977. na mestu internacionalnog predsednika WWF-a. /*47/ Da, to baš zvuči kao da je reč o gomili boraca za očuvanje prirode, zar ne? Martin Palmer, Filipov savetnik po pitanjima očuvanja životne sredine, rekao je da je WWF „misionaraska organizacija”. /*48/1 jeste, ona je takođe i to. Prvi talas misionara počeo je sa uništavanjem Afrike i Južne i Centralne Amerike, a sada njihov poslednji talas, pod maskom organizacija i operacija kao što je WWF, teži
da završi tada započet posao. Borba za očuvanje prirodne sredine se koristi kao potporna greda u ostvarenju Programa Bratstva, a ja sam lično bio narodni predstavnik za britansku stranku Zelenih, kasnih 1980-ih godina. Onima koji osuđuju borce za očuvanje prirode kao ,,eko-fašiste” mogu da kažem da bi, kao u većini organizacija koje koristi Bratstvo, većina bila zgrožena na samu pomisao da imaju ulogu u velikom Programu koji se ja tmdim da ovde razotkrijem. Većina njih su sasvim pristojni ljudi, neverovatno naivni a ponekad i neverovatno arogantni, ali svakako nisu nikakvi fašisti. Još jednom ću istaći da su oni koji su u srcu takvih organizacija, na pozicijama sa kojih se sprovodi manipulacija, fašisti koje moramo da naučimo da prepoznajemo, a to nećemo učiniti ako optužujemo svakoga ko govori o očuvanju prirode. Isto važi za takozvani Nju Ejdž pokret (New Age) kojim se manipuliše do krajnjih granica. Jedan od heroja tog pokreta je Dalaj Lama, još jedna svetska figura koja nije ono što izgleda da jeste. Nensi Neš (Nancy Nash), bivša direktorka WWF-a je premeštena sa te pozicije da bi postala Dalaj Lamin umni kontrolor. U knjizi ,,I istina će te osloboditi”, ja detaljno iznosim istinu o manipulaciji globalnim pokretom za zaštitu prirode, koja se vrši putem organizacija kao što je Klub Rim i pojedinaca kao što je kanadski naftni milioner Moris Strong (Maurice Strong). Nije iznenađujuće da je Moris bio član WWF-ovog Kluba 1001, a isto je slučaj i sa Aleksandrom Kingom (Alexander King), koosnivačem Kluba Rim, koji je 1968. godine osnovao zajedno sa Aurelijem Pecijem (Aurelio Peccei), rukovodiocem Fijata, čovekom broj dva te kompanije, koji se nalazi odmah iza Đovanija Anjelija (Giovani Agnelli), jednog od najistaknutijih članova Crnog plemstva i člana unutrašnjeg kluba Bilderberg grupe. Strong je takođe blizak Dalaj Lami, a savetnik je i Kofiju Ananu (Kofi Annan), generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija. Borba za zaštitu životne sredine se na mnoge načine koristi da bi se pospešilo napredovanje Programa Bratstva, putem sistema problem-reakcija-rešenje. Ako vam je cilj da nametnete globalna „rešenja” potrebni su vam globalni „problemi”, a očuvanje prirode je savršeno polje za njihovo stvaranje. Tu možete da donosite internacionalne zakone i formirate globalne, centralizovane organizacije koje će ih nametati i sprovoditi. Putem takvih organizacija možete da pomerate starosedelačke narode sa zemlje na kojoj su oduvek živeli, da bi ste stvarali nacionalne parkove i „oblasti za očuvanje prirode” i to širom sveta, a naročito u Africi i Južnoj i Severnoj Americi, da bi te oblasti na kraju došle pod vašu, centralizovanu kontrolu. To vam recimo može dati utvrđenja u strateški važnim oblastima iz kojih kasnije možete da pošaljete „borce za slobodu” kako bi započeli građanske ratove. Povoljnosti posedovanja takvih oblasti su bezbrojne. Međunarodni dogovori, kao što je Sporazum o biodiverzitetu (Biodiversity Treaty) predaju kontrolu nad velikim delovima zemljišta u Sjedinjenim Državama i drugde kontroli Ujedinjenih Nacija. /*49/ Situacija je ista ili još gora u Africi gde nacionalnim parkovima upravljaju spoljašnje agencije, nad kojima tamošnji žitelji nemaju nikakvu kontrolu. „Globalnu strategiju biodiverziteta” je pokrenula Internacionalna unija za očuvanje prirode (International Union for Conservation of Nature - IUCN), organizacija sa sedištem u Švajcarskoj, koju je oformio ser
Džulijan Haksli 1948. godine, sa pravilnikom koji je napisalo britansko ministrastvo spoljnih poslova. Ova organizacija se nalazi u centm mreže koja povezuje 68 zemalja, 103 vladine agencije i 640 nevladinih organizacija. Ona sarađuje sa drugim sličnim organizacijama kao što je, od strane Rokfelera finansiran i oformljen, Institut za svetske resurse u Sjedinjenim Državama, koji vodi Lester Braun (Lester Brown), a njegovu strategiju je 1992. prezentovao Moris Strong na Zemaljskom samitu u Riu (Rio Earth Summit), čovek koji obavlja poslove za Vindzorove-Crno plemstvo i koji, zajedno sa svojom ženom želi da^ izvede istu prevaru sa Nju Ejdž pokretom. Jedno od njegovih sredstava za ostvarenje tog cilja je sam Dalaj Lama. Klub Rim je formiran od strane Bratstva na imanju Rokfelerovih u Italiji, 1968. godine, da bi se odatle lansirao pokret za očuvanje prirode u svet. Svi opštepriznati „naučni” radovi koji govore o očuvanju prirode i koji alarmantno upozoravaju da se za našu planetu nešto mora učiniti, da postoji velika kriza u vezi zemljinog ekosistema, finansirani su i vođeni od istih onih ljudi koji uništavaju ekologiju naše planete i ubijaju divlje životinje. Moris Strong je jedan od vodećih članova Kluba Rim. Kanada je još zemlja Komonvelta i služi raznovrsnim operacijama Vindzorovih-Crnog plemstva, To je razlog iz koga su mnogi Kanađani, kao što je Strong, uključeni u „igru”. Strongova glavna uloga u poslednih 20 godina bila je da pokriva i vodi manipulacije pokreta za očuvanje prirode. Ko je bio prvi šef UN agencije za očuvanje prirode? Moris Strong. Ko je bio vodeća ličnost na Zemaljskom samitu u Brazilu 1992.? Moris Strong. Ko je sastavio veoma uticajan izveštaj i očuvanju prirode, zvan „Naša zajednička budućnost”, bolje poznat pod imenom izveštaj Bruntland? Kanadski saradnik Morisa Stronga, Džim MekNil (Jim MacNiel), koji je na samitu u Riu imao ulogu „savetnika”. Ko je sastavio dokument nazvan „Globalni izveštaj predsedniku”, tokom Karterovog mandata u Americi? Sajrus Vens (Cyrus Vance), uz pomoć drugog personala Bratstva. Strong je član ozloglašenog instituta Aspen u Koloradu, koji je oformio član Bilderberg grupe, Robert O. Anderson iz Atlantik Ričfild naftne komapanije (ARCO). Njegova kompanija ima za svoj znak piramidu kojoj fali završni kamen na vrhu - u čemu možemo prepoznati potpis Bratstva. Anderson je bio osnivač grupe za zaštitu životne sredine, Prijatelji zemlje (Friends of the Earth), koja je, na svom najvišem nivou, povezana sa drugim sličnim, kao što je Grinpis (Greenpeace), WWF, Sijera klub (Sierra Club), Srvajval internešnal (Survival International), Prvo Zemlja (Earth First), Institut za svetske resurse (Institute for World Resources), Zoološko društvo iz Londona, Kraljevsko geografsko dmštvo, Očuvanje prirode (Nature Conservancy), Društvo za očuvanje flore i faune (Flora and Fauna Preservation Society), Edukacija UN (United Nations Education), Naučne i kulturne organizacije UNESCO i sa još mnogim, mnogim drugim. Ta povezanost stvara još jednu mrežu nacionalnih i internacionalnih agencija putem kojih organizovane prikrivene operacije koje nemaju ništa sa očuvanjem prirode mogu lako da budu sprovedene. Napad na Afriku i druge zemlje u razvoju od strane princa Filipa i njegove WWF je deo jedne operacije koja je upravo u toku. Kraljevsko geografsko društvo,
koje je osnovano u Londonu 1830., a kome je kraljevska povelja data 1859., sponzorisalo je afričke ekspedicije doktora Dejvida Livingstona (Doctor David Livingstone) i ser Ričarda Bartona (Sir Richard Burton), koje su pomogle da se taj kontinent otvori za eksploataciju i preuzimanje od strane evropskog Crnog plemstva. Ekspoloataciju i invaziju Afrike omogućile su, od britanske Krune ovlašćene, kompanije, kao što su Britanska južnoafrička kompanija, Britanska istočnoafrička kompanija i Kraljevska kompanija Nigera. Ta operacija bila je odraz u ogledalu onoga što se dešavalo sa eksploatacijom i zauzimanjem Američkog kontinenta putem Virdžinija kompanije. Jedna od vodećih ličnosti prošlog veka u Kraljevskom geografskom društvu bio je Frensis Gelton (Francis Galton), tvorac eugenike (naučne filozofije o višoj rasi), pokreta koji se i danas nastavlja pod nazivom „kontrola populacije”. Zoološko društvo Londona je osnovao 1826. godine ser Stamford Rafls (Sir Stamford Raffles), vicekralj Indije u ime Bratstva i osnivač Singapura. Princ Filip je bivši predsednik te organizacije, a ona je povezana sa Zoološkim društvom Njujorka i Frankfurta, gradova iz dve dmge zemlje koje su vrlo bitna uporišta Bratstva. Clanove upravnih odbora ovih društava i WWF-a čine bukvalno isti ljudi. Klub Sjera je osnovao 1892. major Džon Mair (John Muir), sa sredstvima dobijenim od američke porodice koje pripada krvnim lozama, Herimanovih, koji su takođe finansirali Galtonov pokret eugenike. Rukovodioci Kluba Sijera u Kanadi osnovali su Grinpis 1971. godine, a Dejvid Ros Brouer (David Ross Brower), pređašnji izvršni direktor Kluba Sijera, bio je osnivač Prijatelja Zemlje, 1969. godine. Ros Brouer se preselio u Englesku 1970., finansiran od strane rođaka Rotšildovih, Džejmsa Goldsmita (James Goldsmith) i vlasnika zoološkog vrta Džona Espinala (John Aspinall). Organizacija Prijatelji Zemlje je doživela svoj vrhunac u Britaniji pod diktaturom Džonatana Purita (Jonathan Porritt), sina bivšeg britanskog guvernera generala Novog Zelanda i kasnijeg savetnika princa Carlsa. Osnivač Prijatelja Zemlje (FOE) u Francuskoj, Bris LaLond (Brice LaLonde), bio je partner u pravnoj firmi Rokfelerovih i postao je ministar za zaštitu prirode za vreme vlade francuskog predsednika Fransoa Miterana, u doba čije vladavine je podignuta crna staklena piramida ispred Luvra. Kao i u slučaju princa Filipa, ljudi su bili iznenađeni kada je pokojni ser Džejms Goldsmit postao „ponovo rođen” kao borac za očuvanje prirode, pošto se ceo život bavio finansijskim manipulacijama i „investicijama” koje su siužile Programu Bratstva i u isto vreme uništavale životnu sredinu. Opet, tu u stvari ne postoji kontardikcija ako razumete plan na čijem ostvarenju ti ljudi rade. Goldmist (čije je pravo prezime bilo nemačko Goldschmidt) udružio je snage sa svojim rođacima Rotšildovima (ogranak Bishoffsheim), da bi formirao bankarsko partnersko društvo koje je finansiralo Sever u Američkom građanskom ratu. /*50/ Porodica Goldsmit je deo finasijske mreže evropskog Crnog plemstva i nema nedoumice o tome iz kog su izvora Goldsmitovi bili „inspirisani” da prodaju sve svoje akcije baš pre samog kraha berze iz 1987. godine. Goldsmit je kasnije služio ostvarenju planova Bratstva tako što je organizovao Referendumsku stranku u Britaniji, kako bi tim putem „preoteo” one koji su bili opozicija stvaranju Evropske Unije i doveo ih do
propasti. Ta akcija je takođe podelila glasače Konzervativne partije u ključnom trenutku i tako omogućila da čovek po izboru Bratstva, Toni Bler (Tony Blair), postane premijer Velike Britanije. Deo te strategije bio je da raniji blagajnik Konzervativne partije, satanista i pedofil, lord MekAlpajn, javno pređe u Goldsmitovu referendumsku partiju, a kasnije i da postane njen vođa. Goldsmitov stariji brat Edward „Tedi”, osnovao je ekološki časopis „The Ecologist” i povezan je sa WWF. Prema nekim javnim podacima Tedi i Džejms Goldsmit su već dugo usko povezani sa bankarom sa Vol Strita, Džonom Trejnom (John Train), bratom Rasela Trejna (Russel Train), predsednika WWF-a u SAD. Rasel Trejn je takođe vrhovni poverenik Afričke fondacije za zaštitu divljih životinskih vrsta ,African Wildlife Fondation” i intimni prijatelj princa Filipa i Džordža Buša. Džon Trejn potiče od porodice koja pripada krvnim lozama i njegov deda je bio osnivač bankarske grupe J. P. Morgan. Trejn je duboko povezan sa obaveštajnom službom, a radi i za Buša i za Vindzorove. /*51/ Organizacije za zaštitu prirode su samo deo mreže putem koje princ Filip i njegova WWF genocidna operacija mogu da sprovode svoje planove i ja želim da naglasim, uz veliku empatiju, da su većina onih koji rade za WWF, ili je podržavaju, sasvim obični ljudi, koji nemaju pojma o Programu Bratstva, čijem ostvarenju u svom neznanju služe. Kompanije britanske Krune koje su bukvalno ukrale zemlju od naroda koji je na njoj živeo u XIX veku izrodile su mnoge svoje savremene ekvivalente, koji nastavljaju ono što su ljudi kao Sesil Rouds započeli. Lonhro (London-Rodezija) kompanija, čiji je najpoznatiji rukovodilac bio Tajni Roland, bila je podružnica Rodsove britanske južnoafričke kompanije i odgovorna je za genocid i veliki broj ratova u Africi, koji su držali narod podeljenim da bi se njime moglo vladati. U doba dok ovo pišem Lonhro ima 640 podružnica u 48 zemalja. Kompanija Lonhro je najveći proizvođač hrane u Africi, najveći distributer motornih vozila i najveći proizvođač tekstila. Ta kompanija proizvodi čak i 90% britanskih, izvinite Kraljičinih poštanskih maraka. Tajni Roland je bio samo lik koji je trebalo da ponese krivicu za ono čime su Vindzorovi orkestrirali u ime Crnog plemstva. Prava moć koja je stajala iza napretka i ekspanzije kompanije Lonhro bio je Harli Drajton (Harley Drayton), lični finansijski menadžer britanske Krune i Angus Oglivi (Angus Oglivy), muž princeze Aleksandre, kraljičine najbliže rođake. Za Oglivija mi je rečeno da je vrlo aktivan i u Kanadi, a princeza Aleksandra je predsednik WWF za Veliku Britaniju. /*54/ U druge eksploatatore velikog Afričkog kontinenta danas spadaju Rio Tinto, Anglo-Amerikan, Minorko, De Bers, Berklis, Sel, N. M. Rotšild, Imperijalna hemijska industrija (ICI) i Juniliver, a u svim tim kompanijama (ili bar u većini), kako se izveštava, Kraljica je veliki investitor. Slučajno je baš lord Melčet (Lord Melchett), unuk osnivača ICI, stuba svetskog hemijskog kartela, postao predsednik Grinpisa za Veliku Britaniju. Tri najveće rudarske kompanije na svetu: Rio Tinto, Anglo-Ameriken i Minorko, u stvari su jedna ista operacija. Dvadesetoro direktora Minorko kompanije, takođe su direktori AngloAmerikena, koji je isto tako pun De Berovog personala. Uništavanje Afrike može se opisati u tri jasno razdvojene faze. Prvo je došlo do otvorene invazije i kontrole tog kontinenta od strane ogranaka Crnog plemstva
iz Evrope u Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Portugalu i Francuskoj. Onda je, u drugoj fazi, došlo do prelaska sa kolonijalne vladavine putem fizičke okupacije zemlje do vladavine putem finansijske okupacije, putem potkupljivanja od Bratstva nametnutih predsednika ili premijera afričkih zemalja. Svako ko teži da zadobije moć ali ne želi da igra po njihovim pravilima biva smaknut, izložen skandalu ili svrgnut sa vlasti. Lica se menjaju, ali gospodari ostaju jedni isti. Rodezija je postala Zimbabve, ali sve što se desilo je da je bela dikatatura Jana Smita (Ian Smith) zamenjena crnom diktaturom Roberta Mugabea (Robert Mugabe), čija „kraljevska” krvna linija ide unazad sve do mešanja sa reptilijancima, prema rečima Kredo Mutve, afričkog šamana. On kaže da su crne vođe „post-kolonijalne” Afrike bez izuzetka potomci „kraljevskih” krvnih loza. Životi ljudi u Africi se nisu promenili jer su isti ljudi i dalje na vlasti. Samo ih je sada teže zapaziti jer delaju iza scene. Treća faza ove afričke operacije je da se ceo kontinet pretvori u krvavo ratište, što treba da posluži uništenju svih funkcionalnih društvenih zajednica i dovede do nametanja vladavine „miročuvara” NATO-a i Ujedinjenih Nacija. Očuvanje životne sredine se koristi kao izgovor da se ukrade sve više i više zemljišta, a krize zbog novčanih dugovanja „Rešavaju” banke Bratstva, koje nude da zaborave na „dugovanja” ako im se za uzvrat daju prava na mineralne resurse - i to zauvek. Masovna ubistva u zemljama kao što su Alžir, Ruanda i Burundi ne događaju se spontano, već su to do detalja organizovane akcije, baš kao što je slučaj i sa genecidom i konfliktom u bivšoj Jugoslaviji, Avganistanu, Kambodži, Laosu, Sri Lanki i tako dalje. Internacionalna organizacija Crveni krst (crveni krst je inače templarski/feničanski simbol) uhvaćena je kako se bavi švercom oružja za tamilske pobunjenike u Šri Lanki i Zapatiste u Meksiku. /*55/ Crveni krst je, kao što dokumentovano iznosim u knjizi ,,I istina će te osloboditi” zapravo paravan iza koga stoji Brastvo, iako moram reći da obični ljudi koji su u toj organizaciji zaposleni ne znaju ništa o tome. Nije vam potreban test inteligencije da bi shvatili zašto je Elizabet Dol (Elizabeth Dole), žena Boba Dola, vodila organizaciju Crveni krst u Americi. Druge naizgled ispravne organizacije, kao Oksfam i Amnesti internešnal takode su korišćene za manipulacije od strane Bratstva. Organizacija Pomoć Avganistanu UK (Afgan Aid UK) je korišćena kao sredstvo putem koga su organizovani mudžahedinski teroristi i poslati da izazovu rat u Avganistanu. /*56/ Tu organizaciju predvodio je Viskont Kranborn, Robert Sesil (Viscount Cranborne, Robert Cecil). Porodica Sesil je jedna od najstarijih loza Crnog plemstva u Britaniji, a bila je najaktivnija u vreme Sesila Rodsa. Čukundeda Roberta Sesila koji je bio treći markiz od Salsbrija (Third Marquesse of Salsbury), premijer koji je pomogao da se izmanipuliše izbijanje Prvog svetskog rata. Još jedan operativac obaveštajne službe koji je bio umešan u izazivanje Avganistanskog rata je lord Betel (Lord Bethell), kraljičin dvoranin, koji je vodio radio Slobodni Kabul. /*57/ Prikrivene operacije Vindzorovih-Crnog plemstva stvaraju „terorističke” grupe i grupe „boraca za slobodu”, koje zatim raspale i potaknu na akciju pa gledaju kako stotine hiljada ljudi, ponekad i milioni, bivaju ubijeni. Oni mogu da se oslone na svoje medijske barone, kao što su Blek, Murdok, Tarner i Peker, da će javnosti zavarati izmišljenim pričama, putem „novinara” koji, u većini slučajeva, nemaju nikakvog pojma o tome šta se stvarno dešava.
Rezervati i nacionalni parkovi već zauzimaju više od 8% zemljišta u delu Afrike koji se nalazi ispod Sahare, a u Tanzaniji ta cifra se penje na celih 40%. /*58/ Ispod nekih delova ovih zemljišta nalaze se veoma bogate mineralne rezerve, a u nekim slučajevama radi se o nigde zabeleženim nalazištima uranijuma. Ti „parkovi” se često nalaze na strateškim mestima koja prelaze međunarodne granice, a oni koji njima upravljaju mogu da zabrane ulazak bilo kome ko im nije po volji. A ko njima upravlja? Agencije kao što je WWF princa Filipa i druge organizacije Bratstva, kao što je Internacionalna unija za očuvanje prirode, Organizacija za hranu i agrikulturu UN i Program razvoja koji takođe vode UN. Te organizacije za svoje potrebe zapošljavaju vojnike i obaveštajce i tim putem vrše subverziju suvereniteta afričkih nacija. Dva užasavajuća primera njihovog delovanja su operacija Utvrđenje i operacija Katanac. Operacija Utvrđenje je trebala da podrži Odsek za nacionalne parkove u Zimbabveu da se spase 700 crnih nosoroga u dolini Zimbabvea, ali je ispalo da su tom prilikom samo ubijane „lovokradice” i to bez upozorenja. Zvanične brojke pokazuju da je između jula 1984. i septembra 1991., 145 „lovokradica” ubijeno, većina od njih pucnjavom iz helikoptera, čiju je nabavku finansirao princ Filip a on i njegova WWF su iznajmili plaćene ubice da obave taj posao. /*59/ Ali ako proučite podatke koji stoje iza tih brojeva, pronaći ćete da većina ubijenih nije bila ni naoružana! Zašto onda nije došlo do suđenja? Zato što je u trenutku kada je ta priča prvi put dospela na svetlost dana na brzinu donesen zakon putem parlamenta Zimbabvea, zvan Zakon o zaštiti divljih životinjskih vrsta, koji je pružio onima koji su počinili ta zlodela imunitet od zakonskog gonjenja. /*60/ WWF je sada mogla da ubija koga želi, kad god to zaželi unutar rezervata kojim je upravljala uz druge slične organizacije. Tokom operacije Katanac organizacija WWF je angažovala elitne odrede SAS-a da „neutrališu” kartele švercera divljih životinja i produkata dobijenih putem ubijanja divljih životinja. Ispostavilo se da su momci iz SAS-a i sami počeli da se bave ilegalnom preprodajom slonovače i nosorogovog roga. /*61/ Stanovnici Afrike već dugo vremena dobro znaju da su glavne ubice divljih životinja u nacionalnim parkovima oni koji bi trebalo da ih štite, a koje često zapošljava baš WWF. Skandal u vezi operacije Katanac izbio je na kraju 1989. i početkom godine 1990. Organizator te operacije bio je pukovnik Dejvid Stajrling (David Stirling), osnivač SASa tokom Drugog svetskog rata. On je oformio kompaniju koju je nazvao KAS (CAS) enterprajzis, čije je ime inspirisano Društvom Afričkog Jarca (Capricorne Africa Society-CAS), koje je po rečima guvernera Kenije, ser Filipa Kera (Sr Philip Kerr), bilo „stvoreno da očuva aparthejd u pakovanju s prelivom od šećera”. /*62/ Kraljica i princ Filip su tačno znali šta Stajrlingov napadački tim SAS-a ima zadatak da uradi tokom operacije Katanac. Stajrling je ekstremno blizak Vindzorovima i igrao je značajnu ulogu u delu ceremonije Kraljičinog krunisanja pod nazivom „Zlatni štap” („Golden Prut”). /*63/ Kao škotski aristokrata, Stajrling je u posebno bliskoj vezi sa Kraljicom majkom i krvnim lozama Crnog plemstva u Škotskoj. Stajrling je sam priznao da je bio u bliskom kontaktu sa britanskim ministrima odbrane i spoljnih poslova, koji predstavljaju još dve karike u lancu Vindzorovih-Bratstva. Stajrilngov oficir koji je bio zadužen za
vođenje operacije Katanac bio je potpukovnik Jan Kruk (lan Crook), jedan od zakukuljenih ljudi koji su stajali na balkonu kada je tim SAS-a uleteo u ambasadu Irana u Londonu, maja 1980., dok su milioni gledalaca posmatrali taj događaj ispred svojih televizijskih ekrana. /*64/ Ljude kao što je ovaj, zapošljava princ Filip i njegova WWF organizacija da zaštite divlje životinje u Africi? Ne, ne, oni su tamo kao deo operacije Vindzorovih-Crnog plemstva da se Afrika pretvori u krvavo ratno poprište. Parkovi za očuvanje divljih životinjskih vrsta se koriste kao sigurne luke za teroriste koje sponzoriše Bratstvo-Vindzorovi, a koji su odgovorni za veliki deo genocida koji je počinjen u Africi. Blizu 29% teritorije Ruande otpada na rezervate. Do inavazije na Ruandu iz 1990. godine, koju je izvršio „Patriotski front Ruande - RPF” došlo je putem nacionalnih parkova Gorila i Akagera u Ugandi, na granici Ruande i Zaira, kao i kroz Vulkans park u Ruandi. RPF (teroristička oganizacija „Rvvanda Patriotic Front” koju kontroliše Britanija) takođe je bazirana u delovima Virunga parka u Zairu. /*65/ Godine 1994. RPF je izvršio invaziju Ruande preko Akagera parka, da bi to pokrenulo konflikt u kome je do sada poginulo više od milion ljudi. Koliko shvatam, do nasilnih incidenata je došlo kratko vreme posle posete Henrija Kisindžera i lorda Karingtona Ruandi, a incidentu je prethodila prodaja oružja pobunjenicima od strane izraelske vlade, koju je tada vodio lsak Rabin (Yitzhak Rabin). U stvari, tu invaziju uopšte nije izvršio RPF. Skoro svaki član te grupe bio je vojnik u „Armiji nacionalnog otpora” („National Resistance Army” - NRA) ugandskog predsednika Musevenija (Museveni). Vode i RPF-a i NRA su isti ljudi! /*66/ Ista ta grupa, pod vođstvom predsednika Musevenija bila je umešana u pokušaj puča u Burundiju 1993., u kome je predsednik Melhior Ndadeje (Melchior Ndadaye) bio ubijen, a procenjuje se da je živote izgubilo oko 100.000 ljudi. /*67/ Još jedan od aspekata ovakve krvave politike koja se sprovodi u Africi, je da se, po Kisindžerovim rečima smanji broj „beskorisnih potrošača hrane”. Genocidom u Africi se u velikoj meri upravlja iz Ugande, koju već dugo vremena kontrolišu bankarski i poslovni karteli Vindzorovih-Crnog plemstva, kao i obaveštajne agencije. Južna Afrika će po završetku predsedničkog mandata Nelsona Mandele postati glavna meta za one koji rade na tome da okrenu crnce protiv crnaca, da bi time opravdali intervencije belih „miročuvara”. Njegov naslednik, Tabo Mbeki (Thabo Mbeki), je marioneta Bratstva od glave do pete. Mi smo tek videli početak problema koji će zahvatiti Afrički kontinent: vreme je da tamošnje stanovništvo širom otvori oči i vidi šta se oko njega stvarno događa. Potpuno isti tip operacije se izvodi na američkom i australijskom kontinentu, gde se primenjuju istovetne tehnike i sreću već poznata imena koja ih sprovode. U Južnoj i Centralnoj Americi vlade koje kontroliše Bratstvo „privatizuju” mineralna nalazišta i rudarske kompanije i predaju ih u ruke kartelima Vindzorovih-Crnog plemstva. To je naročito slučaj sa kompanijama Rio Tinto, Anglo Ameriken, Berik gold i Njumont majning. Uzmimo za primer kompaniju Berik gold (Barrick Gold), sa sedištem u Torontu, koju je 1981. oformio Adnan Kašogi (Adnan Kashoggi), finansijer iz Saudijske Arabije i globalni trgovac oružjem, ujak Dodija Fajada. Piter Mank (Peter Munk), bivši član britanskog dvora, postao je predsedavajući Berik
golda, kompanije koja se pojavila niotkuda da bi postala drugi najveći po redu proizvođač zlata na svetu. /*68/ Jedan od razloga za to bilo je aktivno učešće Džordž Buš-Heriman mreže. /*70/ Kašogi je inače „podržavao” operaciju predsednika Buša - Iran protiv droge za oružje (vidi ,,I istina će te osloboditi”). Kraljica je glavni komandant svih oružanih snaga u Ujedinjenom Kraljevstvu i zemljama Komonvelta. Britanska armija je angažovana u mnogim strateški bitnim delovima sveta, ili direktno ili putem NATO i UN operacija za navodno očuvanje mira. Britanski vojni savetnici rade u nekih tridesetak zemalja. Svake nedelje Kraljicu obaveštava zajednički komitet obaveštajnih službi o svim tajnim operacijama koje su u toku. (Ja se pitam obaveštava li i ona njih o svojim akcijama?) Vindzorovi-Crno plemstvo imaju takođe svoje lične privatne armije. Među njima su i Trupe plaćenika i Sistem odbrane ltd. Trupe plaćenika su formirane, kao i Krunski agenti, pod kraljevskim sponzorstvom 1859. godine, kada je Britanska imperija bila na vrhuncu svoje moći. Ideja je bila ta, bar kako oni kažu, da se nade zaposlenje za vojnike koji su se vraćali svojim domovima iz Krimskog rata i mnogi od njih su zaposleni kao naoružani neuniformisani čuvari u zgradama Crnog plemstva u centru grada Londona. Njihovi ogranci su formirani u Australiji, južnoj i istočnoj Africi, Novom Zelandu i Kanadi. Jedna druga vojna mreža je stvorena da bi postavila britanski vojni personal sa porodicama u strateški važne centre. Posle izbora premijera Margaret Tačer, 1979. godine, Trupe plaćenika su reorganizovane i formirana je nova divizija koja je trebalo da obavlja „funkcije specijalnog obezbeđenja”. Još više članova vojne i paravojne elite je zaposleno, a Kraljica, koja je pokrovitelj Tmpa plaćenika je priredila prijem u Bakingemskoj palati 1986., da bi na taj način proslavila njihovu ekspanziju. Predsedavajući odbor Trupa u svakoj zemlji je pun lojalnih prijatelja Kraljice i princa Filipa. Tu spadaju i general major Dejvid Aleksander, bivši dvorski konjušar i blagajnik princa Filipa i maršal vazduhoplovstva, ser Tomas Kenedi (Thomas Kennedy), vitez Velikog krsta Kupke, komandant Britanske imperije i bivši glavnokomandujući Kraljevskog vazduhoplovstva u Nemačkoj. Trupe plaćenika su operacija Vindzorovih skroz na skroz. Zato nećete biti šokirani da saznate da su Trupe ustvari samo organizacija koja služi kao zaklon plaćenim ubicama. Trupe imaju traino sedište sa kancelarijama na Papui Novoj Gvineji, a tamošnja vlada je smenjena na glasanju iz 1994. godine zbog pregovaranja i pravljenja ugovora sa Sendlajn internešnal organizacijom da se koriste plaćenici da bi se smirili i uklonili lokalni buntovnici. Sendlajn je, sa svoje strane, sklopio dalji ugovor sa Sistemom odbrane Ltd (Defence Systems Ltd -DSL), koji radi po privatnim ugovorima i ugovorima sklopljenim sa vladama u više od 40 zemalja. Njegove ljude zapošljavaju gotovo svi postojeći karteli grada Londona, Ostrvski klub, a ima i ogranke u Vašingtonu, Džeksonvilu, Hong Kongu, Singapum, Ogoti, Limi, Maputu, Kinšasi, Luandi, Port Moresbiju, Moskvi, Kazahstanu, Džersiju i Sarajevu. /*71/ Sendlajn je stajao iza puča u Sijera Leoneu, kojim je uklonjen legitimno izabran guverner kratko vreme pošto je njegova vlada poništila ugovor vredan 20 miliona dolara godišnje koji je imala sa Sendlajnom. /*72/ To je takode pokrenulo ispitivanja ilegalne prodaje oružija Sijera Leoneu od strane britanskih dobavljača, koji su radili
preko mreže Sendlajn kompanije. Dug od nekih 16 miliona dolara koji je Sijera Leone dugovala Sendlajnu pre puča, isplaćen je predajom koncesija na vađenje dijamanata londonskoj kompaniji koja posluje uz Sendlajn, Branč Enerdžiju. /*73/ Tu firmu poseduje Toni Bakingam (Tony Buckingham) iz Sendlaj internašnala, koji je još jedan od bivših članova SAS-a. /*74/ On je napravio isti takav „dijamanti za plaćenike” aranžman u Angoli, a koncesije koje je dobio izneo je, u vidu akcija, na Vankuversku berzu pod imenom kompanije Dajmond vorks. /*75/ Još jedan od poslovnih partnera Tonija Bakingama je Dejvid Stil, bivši vođa britanske Liberalne stranke i Antiaprathejd pokreta, kao i član Kraljičinog Privatnog saveta. /*76/ Stilova kompanija Heritidž oil deli kancelarije u Londonu sa firmom Branč enerdži.
m/
U unutrašnjim sukobima u Sarajevu i bivšoj Jugoslaviji radilo se u dogovoru i uz mešanje Kraljičine agencije, Krunskih agenata (Crown Agents). Odbrambeni sitemi Ltd (Defence Systems Ltd -DSL) ima značajne veze sa Ujedinjenim Nacijama, Svetskom bankom, BP-om, Rojal dač, Šelom, S. G. Varburgom, Kredit Suis-om, Robertom Flejmingom, Klajnvort Bensonom, Britš ervejsom, Kedburi švepsom, Zardan Mejtsonom, Rotmansom, Rotšildovim, Eksonom, Mobilom, Amokom, Teksakom, Ševronom, Braun i Rutom, Dženeral motorsom, Koka Kolom i Bičelom. /*78/ Spisak tih kompanija bi se bez problema mogao smatrati spiskom Crnog plemstva. Kompanija Odbrambeni sitemi Ltd (DSL) je osnovana 1981. (za vreme mandata Margaret Tačer), a njen uspon bio je meteorski zahvaljujući tome ko su bili njeni podržavaoci i patroni. U jednom trenutku to je bila podružnica Hembros banke, koju je ova u celosti posedovala. /*79/ Prvi generalni direktor DSL bio je Alister Morison (Alister Morrison), vitez reda Britanske imperije i bivši drugi čovek 22. regimente SAS. Prvi predsedavajući bio je general major Viskont Gilbert Monkton od Brenčlija (Viscount Gilbert Monckton of Brenchley), član društva Kupke (Bath), reda Britanske imperije i bivši šef osoblja u britanskoj armiji na Rajni. Njegov otac bio je predsednik kabineta Vinstona Čerčila i predsednik Midlend banke, dok je njegov sin bio urednik magazina ,,The Daily Telegraph” i savetnik Margaret Tačer. JoŠ jedan od osnivača DSL bio je Filip Varner (Philip Warner) iz kompanije P&O, a kasniji glavni izvršni direktor DSL bio je Ričard N. Betl (Richard N. Bethel), još jedan bivši oficir SAS. Njegov otac, lord Nikolas Betel, bio je agent britanske obaveštajne službe (MI6), i kraljičin dvoranin. On je bio umešan u izazivanje rata u Avganistanu tokom 1980-ih, kao i u stvarenje terorističkih organizacija koje su odatle proizišle. Odbrambeni sitemi Ltd (DSL) je povezana sa jednom sličnom kompanijom, Kontrol risks (Control Risks), koja je vrlo važan deo mreže osnovane 1974. da služi potrebama Lojda u Londonu. /*80/ Upravni direktor Kontrol risksa je major Ariš Turl (Arish Turl), bivši pripadnik SAS, među njenim direktorima je i general ser Džon Stajner (Sir John Stainer), bivši komandant snaga UK i kraljičin general. Jedan od direktora Kontrol risks kompanije je i lord Soums (Lord Soames), torijevac i zet Vinstona Čerčila. Soums je bio „savetnik” princa Čarlsa u vreme kada je princeza Dajana dala svoj javni intervju za BBC program. Soums (kome je nadimak „Debeljko”) je tada postavio pitanje o njenoj mentalnoj stabilnosti. Ja nekako verujem da je ona
bila svakako mentalno stabilnija nego Soums. U pomenutom intervjuu Dajana je govorila o kraljevskoj porodici na način na koji to niko blizak Vindzorovima nije ranije činio. Prema Stefanu Dorilu (Stephen Dorill) i njegovoj knjizi „Tajna zavera, unutar tajne službe 1990-ih”, kompanija Kontrol risks je navažnija od svih privatnih tajnih službi kojima upravlja Kraljičino privatno veće. /*81/ Odbrambene sisteme Ltd (DSL) je kupila američka kompanija Armor holdings (Armor Holdings) za sumu od 26 miliona dolara. Ta kompanija je paravan za Bušov krug, a ideja je bila da DSL dobije „američkog” gazdu, da bi se mu se tako omogućila ekspanzija u SAD. Jedan od direktora kompanije Armor holdings (koja je nastala od male porodične firme koju su posle bankrotstva kupili investitori iz Vol strita i saradnici Vindzorovih), bio je Ričard C. Bartlet (Richard C. Barttlett), predsednik i predstavnik Društva za očuvanje prirode iz Teksasa, koje je osnovao britanski Kraljevski privatni savet 1946. Jedna od kompanija u Južnoj Americi koje koriste usluge Odbrambenih sistema Ltd je Britiš petroleum - BP, koji zapošljava Kontol risk. BP je jedan od dragulja Bratstva i kartel Vindzorovih, pa je samim tim razumljivo da će oni koristiti „siguronosnu” mrežu Vindzorovih to jest Bratstva. Predsedavajući BP, ser Dejvid Simon (Sir David Simon), bio je pozvan da se pridruži vladi njihovog „zlatnog dečka”, Tonija Blera, pošto je ovaj postao premijer Engleske, 1. maja 1997. Simon je takođe direktor Banke Engleske, Grand metropolitena, Rio Tinta, Alajans AG i član Internacionalnog odbora savetnika Dojče banke (Deutche Bank). /*82/ On je u vladi zadužen za „evropske afere”, a to na „Blerovom jeziku” znači da Britanija treba da postane član Evropske Unije sa jedinstvenom valutom, evrom, i centralizovanom bankom, pa da tako izgubi moć da vlada sama sobom. Simona je na mestu direktora BP zamenio čovek sličnog profila Piter D. Saterlend (Peter D. Sutherland), ozloglašeni frontmen Bratstva. Još jedna kompanija koju bi trebalo da spomenem u pogledu manipulacije Afrikom i američkim kontinetom je Transparensi internašnal (Transparency International - TI), koja je članica fondacije Krunskih agenata i ima upravnog direktora Krunskih agenata za člana svog upravnog odbora. TI se koristi da se destabilizuju vlade raznih zemalja pod maskom razotkrivanja korupcije. /*83/ Te međusobno povezane „siguronosne” („security”) kompanije, koje rade na svetskom nivou, predstavljaju u stvari privatnu armiju Vindzorovih i Crnog plemstva, sa sedištem u gradu Londonu. Potrebno vam je da stvorite nemire u Africi da bi vaš Program napredovao? Nema problema. Gde biste voleli da budu? Ruanda? Kongo? Sta mislite o Južnoj Americi? Bolivija? Peru? To je mreža agencija koje su formirane zarad planiranog globalnog puča u nekom trenutku, ne tako daleke budućnosti. Potvrda o tome da je britanska kraljevska porodica bliska obaveštajnim službama i da dela ne služeći se „demokratskim” sredstvima, došla je posle jednog intervjua koji je dao pukovnik Dejvid Stairing (David Stirling), osnivač SAS, koji je radio za WWF princa Filipa na prikrivenim vojno-obaveštajnim operacijama izvođenim u ... Africi. Pre nego što je i sam umro rekao je autorima knjige „Ko je ubio Dajanu?”, /*84/ da je na kraju 1974. i početkom 1975. prisustvovao večeri u kraljevskoj palati, čiji je domaćin bio jedan stariji član
monarhije. Moj zaključak bi bio da se radilo o princu Filipu. Ujak princa Čarlsa, lord Mountbaten, bio je takođe prisutan, zajedno sa desetoricom predstavnika britanske obaveštajne službe, uključujući tu i šefove MI5 i MI6. Oni su toj večeri prisustvovali nezvanično i Stajrling je istakao da su se svi vojni oficiri zakleli na vernost Kraljici i posmatrali je kao vrhovnu vlast, važniju od same britanske vlade. Taj sastanak je sazvan da bi se diskutovalo o stanju u kome se zemlja nalazi i o potrebi za intervencijom u političkim aferama. Raspravljalo se i o upotrebi omžane sile. Stajrling je skupu izneo sve o svojoj umešanosti u izazivanje vojnog puča u Ubiji, kao i o vremenu kada je bio vođa organizacije zvane GB75, koja je bila osnovana da bi preuzela javne službe u slučaju krize. Džon Mičel (John Michell) predsednik Kunard (Cunard) komapanije za brodske pošiljke, je potvrdio da mu je bilo predloženo da odigra ulogu u tom puču jer su im bili potrebni njegovi brodovi. Jedan od orkestratora cele akcije bio je ser Bazil Smolpis (Sir Basil Smallpiece), finansijski savetnik same Kraljice. Mičel je rekao: „ Pitali su me da učestvujem u puču. Rekli su da će u njega biti umešana i vojska. Nagovestiii su da ih podržavaju sa najviših mesta...Ja sam izašao odatle u stanju šoka. ” /*85/ Pa ipak ljudi i dalje veruju da je ideja o tome da postoje tajne grupe koje manipulišu događajima iz senke budalaština i paranoična izmišljotina. U stvari, dokazi za to, kao i za učešće Vindzorovih, postoje u velikoj količini. Da li mi stvarno možemo da poverujemo da se ta obaveštajna služba Vindzorovih, koja je planirala puč u Britaniji, ne bi latila planiranja i sprovođenja ubistva princeze Dajane? Ma hajdete. Ono što sam izneo u ovom poglavlju je samo mali delić onoga što bi se moglo reći o Vindzorovima, reptilijanskoj, fašističkoj porodici Crnog plemstva koja dela iz Bakingamske palate, u Londonu, u ime globalne mreže reptilijanskog Bratstva. Vindzorovi su odgovorni, preko svojih globalnih mreža, za smrt miliona ljudi. Pošto policija, koju kontroliše Bratstvo, nikada neće zakucati na vrata Bakingamske palate, po mom mišljenju, narod je taj koji bi trebalo da Vindzorovima i establišmentu nametne toliki pritisak, da budu primorani da abdiciraju. Tek onda ćemo moći da počnemo da razotkrivamo njihove izvore moći koji se nalaze u samom centm grada Londona. Vindzorovi, u položaju u kome su sada , moraju znati da im je vreme isteklo i možda planiraju da abdiciraju i presele se u Sjedinjene Države. Može biti da je i to čak deo Programa Bratstva, ko zna? Za reptilijance, sprovođenje njihovog velikog Programa je daleko važnije od bilo kakve individue ili porodične loze, računajući tu i njihove sopstvene.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
Thomas Foster „Britanski kraljevski tron” (Arcadioa Press, Victoria, Australia, 1986.) - str. 2 Samuel 10 : 24 „Britanski kraljevski tron” - str. 6 Ibid - str. 8 Egzodus 28 : 1: 21 „Britanski kraljevski presto” - str. 12 Ibid - str. 14 Psalm 89 : 35-37 „Prokletstvo Kanana” - str. 85 „U krvi” - str. 62 Gary Boyd Roberts „Preci američkih predsednika”, Istorijsko geneološko društvo Nove Engleske. Ibid. „Trinaest vodećih porodica iluminata” - str. 99 Ibid. Informacije o vezama princa Filipa sa nacistima dostupne su iz mnogih izvora, a katalog sa raznim informacijama u vezi porodice Vindzor može se naći u dokumentu koji se satoji od niza članaka sakupljenih zajedno, a zove se „Prava priča iza pada kuće Vindzor”. štampao ga je u septembru 1997. Executive Intelligence Review (EIR) u SAD. Ja se lično ne slažem sa svim zaključcima do koji je došao EIR, naročito sa načinom na koji je tu Bil Klinton branjen, jer je on takođe deo mreže. Ali je EIR ipak izveo neka izuzetna istraživanja. Njihov izveštaj o Vindzorovima je skup, ali vredi svake pare, posebno ako o toj temi želite da saznate nešto više. Njihova adresa je Executive Research Intelligence Review, PO Box 17390, VVashington DC 20041- 0390. Tokom ostatka ovog poglavlja ja ću koristiti ovaj dokument kao izvor informacija a navodiću pojedinačna imena članaka i njihovih pisca, praćena oznakom (IER) „Blerov školski mentor bio je seksualni manijak i zlostavljač”, Sunday Times magazin, 25. maj 1997. Scott Thompson „Nacistički koreni kuće Vindzor” (EIR) - str. 70 Ibid - str. 71 Scott Thompson „Vrhunski trgovac sa povlašćenim informacijama je sama Kraljica” (EIR) - str 73 Ibid. Ibid - str. 74 Ako vas zanima cela priča o ovome vidite knjigu Peter Jones „Pokor- nost Australije” (XPOimprint, 26 Burlington Close, London, 1995.)
23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55
„Vrhunski trgovac sa povlašćenim informacijama je sama Kraljica” - str. 74 Ibid. Stephen Knight „Bratstvo” (Granada Books, London, 1985.) - str. 223 Anthony K. Wikert „Anglo-holandska korporacijska imperija” (EIR) - str. 131-132 „Bratstvo” - str. 211 Ibid. Novine „The mail on Sunday”, 12. avgust 1998. - str. 9 Dean Andromidas „Krunski agenti: Kraljičini upravljači” (EIR) - str. 141-142 Ibid - str. 141-142 Ibid - str. 141 „Pokornost Australije” - str. 55 „Bratstvo” - str. 217 Scott Thompson „Kraljtčini počasni vitezi u Americi” (EIR) - str. 81 James Shelby Dovvnard „Čarobnjaštvo, seks, ubistvo i nauka o simbolizmu”, članak iz knjige „Tajno i potisnuto”, urednik Jim Keith (Feral House, Po Bpx 3466, Portland, Oregon 97208, 193.) - str. 65 Brian Dovving Quig „Ko je razotkrio naš Ustav”, magazin Grapevine, 2. januar 1995. Ibid. Ove informacije dolaze od jednog Amerikanca koji je proveo dekade istražujući genealogiju poznatih imena u Americi. On radi pod pseudonimom John Gaunt. Scott Thompson „Ser Pol Melon, upravnik (lord) Londona” (EIR) - str. 79 Ibid. Alen Douglas „Prava zabava oligarha je ubijanje životinja i Ijudi” (EIR) - str. 32 Ibid - str. 31 Ibid. Ibid - str. 32 Ibid. Scott Thompson „Klub 1001: priroda tog društva” (EIR) - str. 15 Mark Burdman „Martin Palmer, guru princa Filipa” (EIR), citat iz knjige „Plešući ka armagedonu” - str. 19 „Globalizovani grizliji” New American magazin, 18. avgust 1997. magazin The Times, 21. juli 1997. - str. 23 „Prijatelji princa Rlipa upravljali su zaverom Sredite LaRoša ” (EIR) - str. 17 „Anglo-holandska korporacijska imperija” - str. 125-126 Ibid. Ibid. Joseph Brewda „Nevidljiva imperija NGO-sa” (EIR) - str. 91
56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85
Ibid - str. 89-90 Ibid - str. 90 Linda de Hoyos ,,WWF počinio genocid u Africi” (EIR) - str. 24 „Prava zabava oligarha je ubijanje životinja i Ijudi” (EIR) - str. 34 Ibid. Ibid - str. 35 Ibid - str. 34 Ibid - str. 35-36 Ibid - str. 36 Linda de Hoyos „Politika britanske kraljevske porodice na delu: masovna smrt u Ruandi ” (EIR) - str. 38 Ibid. Ibid. Richard Freeman i Cyntia Rush „Britanski karteli slamaju brazilski C VRD, Target Continents Materials” (EIR) - str. 192 Ibid - str. 193 Dennis Small „Britanske banke postavile smrtonosni stisak IberoAmerici” (EIR) - str. 187 Roger Moore ,,Executive Outcomes vs the Nation State” (EIR) - str. 147 Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Dean Adromidas „Odbrambeni Sistemi Ltd: Krunski dragulj” (EIR) - str. 148 Ibid - str. 149 Ibid. Citirao Javier Alamario u članku „Britanci upravljaju privatnim armijama u Kolumbiji” (EIR) - str. 199 „Anglo-holandska korporacijska imperija” (EIR) - str. 113 „Direktori i savetnici Krunskih agenata” (EIR) - str. 143 Peter Hounam i Derek Mcadam ,,Ko je ubio Dajanu? ” (Vision Books, London 1998.) Ibid - str. 124
DEVETNAESTO POGLAVUE
Boginja / Kralj gencije koje su pod kontrolom paukove mreže međusobno povezanih porodica i njihove organizacije su odgovorne za ubistvo Dajane, princeze od Velsa. U vezi toga ja nemam nikakvih sumnji. Ali, molim vas, nemojte da mi verujete samo na reč. Pogledajte dokaze pa onda prosudite sami za sebe. Mnogi ljudi odbacuju ideju da je Dajana ubijena, jer smatraju da bi je bilo nemoguće ubiti pred očima javnosti, a zatim prikriti dokaze o tome. Ipak, tada bi moralo da dođe do koordiniranog rada toliko velikog broja različitih službi da to zvuči nerealno. Pa, to je baš ono što se desilo u Sjedinjenim Državama kada je ubijen predsednik Kenedi (Kennedy), 1963. godine, a taj slučaj je bilo još teže zataškati. Ono nije isplanirano tako da izgleda kao zbunjujući nesrećan slučaj, naprotiv, odmah je bilo jasno da se radi o ubistvu. Njemu je bukvalno raznet mozak pred hiljadama posmatrača, a sve je zabeleženo i na filmu, koji je snimio jedan od tih posmatrača, Abraham Zapruder. U knjizi ,,I istina će te osloboditi” ja detaljno prikazujem Kenedijevo ubistvo, a tu možete da pročitati da su isti ljudi koji su organizovali ubistvo takođe bili naimenovani da budu članovi komisije koja ga je istraživala, a koju je vodio mason 33ćeg stepena, Erl Voren (Erl Warren)! U Vorenovoj komisiji bili su Alen Duls (Allen Dulles), šef CIA koga je Kenedi otpustio, i pedofil, silovatelj, član Bohemijan Grouva i pornograf Džerald Ford, koji će kasnije postati predsednik SAD, nakon što je Nikson smenjen posle afere Votergejt. Kada je vladin predstavnik Hejl Bogs (Hale Boggs), jedini katolik u komisiji, počeo da sumnja u nalaze komisije, umro je u avionskoj nesreći. Veoma zgodno. Džim Gerison (Jim Garrison), lokalni pravozastupnik iz Nju Orleansa, je jedini čovek koji je ikoga optužio za ubistvo Kenedija. Optuženi je bio operativac CIA i ratni drug Vinstona Cerčila, po imenu Klej Šejv (Clay Shaw). Gerison nije dobio parnicu protiv očigledno krivog Šejva, jer je pre početka suđenja mnogo ključnih svedoka ubijeno. Gerison je bio zapanjen kako su naizgled nepovezane službe, uključujući tu i policiju iz Dalasa, FBI, štampu i vašingtonski establišment, tako očigledno mogle da funkcionišu kao jedna jedinica, izvršivši ubistvo a zatim ga prikrivši. To je bilo moguće zbog postojanja mreža koje sam razotkrio ranije u ovoj knjizi, a koje imaju svoje operativce i poslušnike u svim službama, a predstavljaju sve političke strane i ljude različitih zvanja i naizgled različitih mišljenja. Posle 40
A
godina od javnog ubistva predsednika Kenedija nismo ništa bliže tome da počinioci tog zločina budu izvedeni pred lice pravde i osuđeni. Kao i obično, navodni „zločinac” je odmah identifikovan od strane onih koji su u stvarnosti bili odgovorni za ubistvo, te je eliminisan da ne bi mogao da protivureči zvaničnoj „priči”. U ulozi Lija Harvija Osvalda koji je osuđen za ubistvo Kenedija na Deiej Piazi 1963, možete zamisliti Henrija Pola (Henri Paul) na Pont de L’AIma, u Parizu 1997, kada je princeza Dajana izgubila život. Jednom kada je žrtveni jarac eliminisan, nijedna druga priča nije podržana od strane vlasti, a interes javnosti za dati događaj slabi s prolaskom nedelja, meseci i godina. To je jedna stara i dobro isprobana tehnika. Predsednik je ubijen javno; Li Harvi Osvald, žrtveni jarac, ubijen je nekoliko dana kasnije; a oni koji su orkestrirali njihovu smrt otići će u svoje grobove nerazotkriveni i neosuđeni. Mislite da princeza od Velsa ne bi mogla da bude ubijena u jednom isceniranom nesrećnom slučaju i da se cela stvar ne bi dala tek tako prikriti? Mora da se šalite. Budući da sam opisao pozadinu Kenedijevog ubistva u svojoj prethodnoj knjizi, neću to sada ovde ponavljati, ali postoje elementi u toj priči koji moraju biti istaknuti i pridodati onome što ću sada opisati. Dajanina porodica, Spenserovi (Spencer), su pripadnici elitnih krvnih loza, kao što je i porodica Kenedi, koja potiče od klana Kenedijevih iz drevne Irske, a kasnije i Škotske. Kenedijevi su potomci irskog kralja, Brajana Borua (Brian Boru), poznatog i kao Brajan Kenedi (Brian Ceaneddi), koji je kasnije postao O’Kenedi (0’Kennedy). Oni su bili lordovi Ormonda (Lords of Ormond), u onome što se danas naziva severni Tajperari (Tipperary). /*1/ Od oko 1600. godine škotska grana Kenedijevih može biti idenifikovana, a ona je ženidbom povezana sa irskom linijom. /*2/ Škotski Kenedijevi su postali moćna linija aristokratskih krvnih loza Škotske, i ženidbom su ušli u kraijevsku porodicu. Jedan zapaženi Kenedi bio ie Arčibald Kenedi, 15. erl od Kejsilisa (Archibald Kennedy, 15-th Earl of Cassillis), bolje poznat kao markiz od Ejilsa (Marquess of Ails). On je živeo od 1872. do 1943. godine i bio na mnogim vodećim pozicijama u velikoj masonskoj loži Škotske, uključujući tu i zvanje velikog principa. /*3/ On je bio član ključne Holivudske lože 44 u Edinburgu, koja ima bliske veze sa britanskom kraljevskom porodicom. /*4/ U XVIII veku, Matju (Mathevv) Kenedi iz Irske otišao je u Pariz da bi radio sa svojim dobrim prijateljem, čelnikom iluminata, zvanim Sen Žermen, koji je predsedavao ložom Iluminata u Ermenonvilu, blizu Pariza. /*5/ Ta loža je praktikovala izvođenje krvavih rituala na oltaru napravljenom od ljudskih kostiju. /*6/ Taj Kenedi je napisao delo zvano „Hronološka, geneološka i istorijska disertacija o kraljevskoj porodici Stjuart, koja je povezana sa Merovinškom lozom, zasnovanom u Francuskoj”. Krilo predsednika Kenedija povezano je sa Ficpatrikovima (Fitzpatricks) moćnom irskom porodicom, čiji grb ima na sebi klasičan simbo! Bratstva, cvet ljiljana fleur-de-lis, zmaja i lava. /*7/ Sasvim je izvesno da su Ficpatrikovi povezani sa Francuskom i pričama o Svetom gralu. Porodica žene predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija-JFK (John Fitzgerald Kennedy-JFK), Džeki Buvije Kenedi (Jackie Bouvier Kennedy), koja je kasnije postala Onazis (Onassis), povezane su sa Aučinklosima (Auchinclosse), jednom od
elitnih škotskih krvnih loza, putem braka Džekine sestre u klan Aučinklosovih. Drugi ogranci klana Aučinklosovih se pojavljuju pod imenima kao što su Bandi (Bundy), Grosvenor, Vanderbilt, Vintrop (VVinthrop) i Rokfeler. /*8/ Hju D. Aučinklos stariji oženio se Emom Bruster Dženings (Emma Brevvster Jennings), kćerkom Olivera B. Dženingsa, koji je zajedno sa Džonom D. Rokfelerom osnovao Standard oil. Džejms Šelbi Daunard (James Shelby Downard) opisao je Džeki Kenedi-Onazis, Karolinu (Li) Buvije i spisateljicu Džeki Kenedi, kao „Bogove i Boginje Sunca”. /*9/ Linija Buvijeovih se može pratiti do Grenobla, Francuska, gde se prvi put pominje 1410., a Džekin predak, Eustahije Buvije, se borio u Francuskoj regimenti pod komandom Džordža Vašingtona. /*11/ Ranije sam već pomenuo da su Kenedijevi ženidbom ušli u porodicu vojvoda od Devonšira, u Cetstvort Haus, koja je jedna od vodećih krvnih loza porodica pripadajućih Bratstvu u Engleskoj. Brak Džona Kenedija sa Džeki Buvije bio je još jedan od dogovorenih brakova od strane takozvanog Istočnog establišmenta, a koji čine američke krvne loze koje upravljaju Sjedinjenim Državama prema Programu o kome se odlučivalo u Parizu. Obe krvne loze povezane su sa ključnim centrima u Londonu i Parizu. Činjenica da su njihov brak kao i Kenedijev predsednički mandat bili poznati kao „Kamelot”, sasvim je prikladna, jer je simbolizam kralja Artura korišćen od strane Bratstva kao deo njihovog tajnog jezika simbola. Porodica Kenedijevih je bila blisko povezana sa poslovima s drogom, organizovanim kriminalom, britanskom monarhijom i operacijama stvaranja umno kontrolisanih robova, kao što je projekat Monarh. To povećava kredibilitet tvrdnji određene žene, koja je nekada, pre dugačkog tretmana deprogramiranja, bila umno kontrolisani rob i koja svedoči o tome da je bila odvedena da bi imala seksualne odnose sa Džonom F. Kenedijem sa 11 godina - „Iako su me oni uredili tako da izgledam kao da imam oko 16”. Vreme kada je Kenedi bio predsednik svakako nije ono što je u javnosti predstavljano. Kenedi je imao ceo niz seksualnih partnerki, a tri od njih, Merlin Monro, Džejn Mensfild i Za Za Gabor, bile su takođe devojke Antona LaVeja (Anthon LaVay), poglavara satanističke Crkve. Džejn Mensfild je bila visoka sveštenica iste te Crkve. Druge dugoročne veze koje je Kenedi imao uključivale su dve članice elitnih škotskih krvnih loza, ledi Džejn Kempbel, kćerku vojvode od Agrila i Kej-Kej Henon Aučinklos (Kay-Kay Hannon Auchinclosse) /*12/ čija je porodica bila u srodstvu sa porodicom njegove žene, Džeki. Iza JFK-ovog uspona i slave stajao je njegov otac, Džozef (Joseph) Kenedi, član društva Hodočasnika, koje pripada Bratstvu. On je bio prevarant, blisko povezan sa mafijom i organizovanim kriminalom uopšte. Bogatstvo je obezbedio kada mu je Vinston Čerčil dodelio privilegiju da uvozi britanska alkoholna pića u Sjedinjene Države. Džozef Kenedi je bio saradnik Rotšildovih i Bonfmenovih (Bonfman), još jedne „jevrejske” porodice koja se bavila kriminalom u Kanadi, a koja poseduje giganta alkoholnih pića, kompaniju Sigrems. Među kontaktima Džozefa Kenedija u Britaniji, koje je uspostavio dok je tamo bio ambasador SAD na takozvanom dvoru Sv. Džejmsa, u Londonu, bili su Astorovi i Sasunovi, koji su porodični ogranak Rotšildovih. Jedan od njegovih intimnih prijatelja bio je ser Džon Viler-Benet (Sir
John Wheeler-Bennett), vodeći rukovodilac Kraljevskog instituta za internacionalne poslove. Žena Džozefa Kenedija, Rouz, potiče iz porodice Ficdžerald (Fitzgerald), koja pripada Crnom plemstvu. Ficdžeraldovi su bili moćni klan Crnog plemstva u Italiji, koji je podržavao Vilijema Osvajača u zauzimanju Engleske 1066. godine. To je utvrdilo vladavinu Crnog plemstva nad Britanskim ostrvima putem drevnih porodica, kao što su Sinklerovi/St Klerovi. Znači ,,F” u imenu J. F. Kenedija predstavlja porodicu Crnog plemstva čije je poreklo staro hiljadama godina. Rouzin otac i deda JFK-a bio je Džon F. Ficdžerald, gradonačelnik Bostona koji je bio poznat po nameštanju glasova na izborima. Ficdžeraldovi su živeli u ulici Hanover, blizu mesta gde se nekada nalazila krčma po imenu Zeleni zmaj, u Bostonu, gde se nalazi sedište lože Sv. Andreje, koja je bila do guše umešana u manipulaciju Američkog rata za nezavisnost i orkestriranje Bostonske čajanke. /*13/ Džozef Kenedi je bio član reda Sv. Jovana, Britanske verzije Malteških viteza, a porodica Buvije je putem brakova bila povezana sa Radžvilovima (Radziwills), koji su ustanovili red Sv. Jovana/Malteške viteze u Poljskoj, godine 1610. i pomogli da se osnuje taj red u Sjedinjenim Državama. /*14/ Kenedi je podržavao pokret svratišta Malteških viteza u SAD, putem Kenedi instituta za studije ljudske reprodukcije i biotike, na Džordžtaun univerzitetu koji kontrolišu jezuiti. Taj pokret zapravo se bavio sakupljanjem podrške da se dozvoli eutanazija. Većina onih koji su bili uvučeni u taj pokret bili su motivisani samilošću, ali ja ovde govorim o motivima onih koji su njima manipulisali. Jednom kada bi eutanazija bila zakonski prihvaćena to bi otvorilo vrata masovnom zakonski dozvoljenom ubijanju, onih koje Henri Kisindžer naziva „beskorisnim potrošačima hrane”. Kao što je već dobro dokumentovano u gomili biografija JFK-a on je odrastao bez ljubavi i pod gvozdenom vladavinom svog oca i majke. Nije mu bilo čak rečeno ni da je njegov brat, Tedi (Teddy), rođen i saznao je to tek kada je došao kući iz internata. U porodici nije bilo toplih zagrljaja, nije bilo pokazivanja emocija, a deci Kenedijevih nije bilo dozvoljeno da pokažu bol. Njegovo vaspitanje pokazuje sve klasične znakove primene tehnika umne kontrole koje elita koristi na svojoj deci. Princ Čarls je prošao kroz potpuno isti proces vaspitanja i odrastanja, pored svog agresivnog i veoma neprijatnog oca, princa Filipa. JFK je od ranog doba pripreman da jednog dana zauzme važno mesto u nekoj od institucija Bratstva i podržavala su ga sva već poznata imena, kao što su Rotšildovi, Taftovi, Raselovi, Rokfeleri i medijski baroni, kao Henri Lus (Henry Luce) koji je vodio TimeLife magazin i Randolf Herst (Randolph Hearst), najmoćniji medijski tajkun u Sjedinjenim Državama. Kada se Kenedi kandidovao za svoje prvo političko nameštenje, novine „Boston American”, koje je posedovao Herst, odbile su da publikuju plaćenu reklamu koju je od njih tražio njegov oponent. /*15/ Ali kada su JFK i njegov brat, Bobi (Bobby) postali predsednik i glavni javni tužilac SAD, pošto su na izborima porazili Ričarda Niksona 1960., čini se da su počeli da vode politiku sakupljajući ljude koji su bili daleko od toga da budu prijemčivi za sprovođenje planova onih koji su njih plaćali. Tu je spadalo i povlačenje iz vijetnamskog rata, uvođenje neke količine novca na koji se nije
morao plaćati interes, napad na organizovani kriminal (barem u javnosti) i, kako je predsednik Kenedi to rekao, zavet da se raskine organizacija CIA ,,na hiljadu komadića”. Nema veze ko ste, ako ne radite ono što vam se kaže, bićete uklonjeni na najzgodniji način, pripadali vi krvnim lozama Bratstva ili ne. Vekovni Program Bratstva je daleko važniji nego bilo koja individua ili porodica. Ja ipak ne mogu da prestanem da mislim da je kod ubistva Kenedija bilo još nečeg sem toga, a moj osećaj mi govori da se radilo o dugo planiranom ritualnom žrtvovanju, u skladu sa zakonima drevnih rituala Bratstva. Lokacija na kojoj se desilo ubistvo, Dalas, Teksas, blizu je 33. paralele 33. meridijana. Najviši nivo masonske lože škotskog obreda je 33. stepen, a taj stepen je rezervisan samo za one koji su značajno doprineli njihovom Velikom delu, to jest preuzimanju kontrole nad planetom Zemljom. Delej Plaza (Dealay Plaza) predstavlja masu ezoterijskih simbola, a zvanično je nazvana po masonu 33. stepena, Džordžu Benermenu Deleju (George Bannerman Dealay), koji je bio rani rukovodilac dalaskih novina „Morning News”. „Dealey” znači „linija božice”. ,,Ley” može takode da označava zakon ili vladavinu na španskom, pa se tako može prevesti kao „vladavina božice”. Bilo koji od ova dva prevoda reči ,,Dealey” perfektno odgovara simbolizmu Bratstva, a naročito ovaj poslednji. Delej Plaza, mesto na kome je izgrađen prvi masonski hram u Dalasu, u obliku je piramide kojoj fali završni kamen (vidi sliku 51). Njegov vrh je odsečen mostom kojim se kreću vozovi. Glavna piramida je podeljena na dve manje Mejn stritom, ulicom koja prolazi direktno kroz centar Delej Plaze. To su zapravo tri piramide, dve manje unutar jedne veće: trojstvo trijade. Dve energije u interakciji koje proizvodi treću. Ako bilo ko pomišlja da se ovde radi o čistoj slučajnosti, neka napravi malo istraživanje o pozadini tajnih društava Bratstva na njihovim vrhunskim nivoima i videće da su oni neverovatno opsednuti svojim simbolima i svojim ritualima. Kenedi je ubijen u blizini travnatog brežuljka nadesno od piramide. U blizini je stara Sudnica koja gleda ka Delej Plazi i dekorisana je gargojlima. Na vrhu Sudnice nalazi se simbol drevnog reda Zmaja ili Zmije. Delej Plaza je za tajna društva zapravo hram Sunca. Dakle, Kenedi je ubijen u jednom hramu Sunca na otvorenom, od strane posvećenika iz mreže Bratstva, uključujući tu i viteze templare, Malteške viteze, red Sv. Jovana od Jerusalima, rozenkrojcere i masone. Kao što Džejms Selbi Daunard (James Shellby Downard) piše: „Masoni ne veruju u ubijanje čoveka na bilo koji običan način, a u slučaju smaknuća JFK-a činjene su neverovatne stvari i mnogo je rizikovano da bi se taj gnusni čin podudarao sa drevnim obredom žrtvovanja u čast bogova plodnosti, putem čina Ubijanja kralja”. /*16/ U Kenedija je pucano odmah iza podneva, kada je Sunce bilo na svom „vrhuncu”. U drevna vremena govorilo se da kada je Sunce na „vrhuncu”, ono obavlja posao svog oca u hramu (tu nailazimo na još simbolike korišćene u priči o Isusu). Bil Kuper (Bill Cooper, bivši operativac pomorske obaveštajne službe Sjedinjenih Država, veruje da je mitski masonski heroj, Hiram Abif (Hiram Abiff), u stvari simbol za Zaka de Molea (Jacques de Moley) čoveka koji je bio veliki majstor viteza templara, u doba čistke templara, u Francuskoj 1307. godine. De Molej je na smrt spaljen na II de la Cite, prvobitnom mestu Pariza, u senci katedrale Notr Dam, koju su templari sagradili
na mestu gde se nekada obožavala boginja Dijana. Njegovu smrt je zapovedila rimokatolička inkvizicija, koju je podržavao kralj Filip Pravedni, koji je mogao lako i sam biti pod kontrolom Sionskog priorata. Kuper tvrdi da je ubistvo Kenedija bila osveta viteza templara Crkvi, državi i narodu. Kenedi je jedini predsednik Sjedinjenih Država koji je bio rimokatolik, dakle pripadnik iste one Crkve koja je ubila Žaka de Molea. Na Deley Plazi danas stoji, u blizini mesta gde su i Kenedi i Osvald ubijeni, Slika 51 - Piramida kojoj fali završni kamen. Ovoje mapa obelisk podignut od strane Dealey Plaza, gdeje ubijen predsednik J. F. Kenedi masona posle njihovih ubistava. Obelisk je simbol penisa boga Ozirisa u egipatskim legendama, a onaj podignut na Delej Plazi ima vatru, ili upaljenu baklju na svom vrhu (vidi odeljak sa slikama). Večni plamen koji se nalazi na Kenedijevom grobu, na groblju Arlington, postavljen je na to mesto iz istih razloga. Plamen ili upaljena baklja su jedan od najprepoznatljivijih simbola Bratstva, a na Kenedijevom grobu nalazi se plamen unutar kruga, što je stari simbol Sunca. Kenedi je takođe bio položen u centar kruga, ispod kupole na Kapitol Hilu. Obelisk na Deley Plazi ima 14 kamenova, što je jednako broju delova na koje je Oziris bio raskomadan od strane Seta, sudeći prema egipatskom mitu. Jedini deo koji njegova žena i sestra, Izida, nije mogla da pronađe bio je njegov penis, koji je simbolično predstavljen samim obeliskom. Ona je Ozirisov izgubljeni penis zamenila zlatnim, koji je sama načinila i to je postao jedan od simbola Bratstva. Obelisk na Delej Plazi je posvećen i sagrađen za masonsku ložu škotskog obreda. Kameni falusi pronadeni su u katedralama i crkvama u Nju Orleansu, a kada je javni tužilac, Džim Gerison (Jim Gerrison), pretražio kuću Kljea Šoua (Clay Shaw), pronašli su i u njoj faluse. U ovoj knjizi ja sam razotkrio tajni jezik simbola, kojim se služi Bratstvo i njegova mreža tajnih društava, na njegovom bazičnom nivou, ali dubine do kojih on ide su zapanjujuće. Nauka o imenima i brojevima je jedan od tih dubljih nivoa komunikacije i simbolizma, koji bi samo neko ko je visoko iniciran, ili neko ko je dugo i mukotrpno istraživao tu temu, mogao da razume. Brojevi imena su takođe vibracione frekvencije, a zapanjujuća sinhronizovanost koja se javlja između njih dešava se zahvaljujući, po mom mišljenju, onome što nazivam vibracionom privlačnošću. Mnoga od imena-brojeva koji se poklapaju, namerno su tako formirana, ali ima i onih koja postoje naprosto zahvaljujući energetskom polju koje
je sinhronizovano sa energijom koju oni sakupljaju. To je način na koji mi stvaramo svoju sopstvenu stvarnost. Naše unutrašnje ja, naše vibraciono polje svesti, privlači druga „polja” - ljude, mesta, način života, iskustva - koja su sinhronizovana sa energijom koju sakupljamo. To je vibraciona privlačnost između istih ili sličnih energetskih polja. Zbog toga, naše spoljno fizičko iskustvo predstavlja samo refleksiju onoga što se dešava unutar nas samih. Ono što mi, na vibracionom nivou, projektujemo putem našeg ponašanja, mišljenja i emocija to i privlačimo nazad ka sebi. Dakle, kada promenimo ono što se dešava u nama samima, mi menjamo i svoje fizičko iskustvo, svoju stvarnost, jer je jedno odraz drugoga. Ta „magnetska” privlačnost koja se dešava između sličnih vibracija, je ono što navodi ljude da žive, recimo, u ulici koja nosi neko određeno ime ili da imaju odnos sa ljudima koji nose određeno ime i tako dalje. To se dešava jer sve ima svoj vibracioni kod, uključujući tu i zvuke, brojeve, reči, boje i imena. U ritualnoj magijskoj praksi tačno određeni zvuci, reči ili boje koriste se da bi se manifestovalo željeno energetsko ili vibraciono polje. Zvuk je od naročite važnosti i to je razlog iz koga su Feničani bili više zainteresovani time kako njihove reči zvuče nego kako se tačno pišu. Mantre, koje predstavljaju konstantno ponavljanje iste fraze ili zvuka, barataju istim tim znanjem. A kao i sve drugo znanje i one se mogu koristiti dobro ili loše. Trening japanskih ratnika, samuraja, uključivao je i podučavanje u izgovaranju njihovog ratničkog pokliča „Kiai”. Taj zvuk bi trebalo da izazove pad krvnog pritiska i delimičnu paralizu kod onoga ko ga čuje. Odatle dolazi fraza „uzvik od koga se ledi krv”. Zvuci niskih frekvencija, koji imaju od 3 do 5 talasnih ciklusa u sekundi, mogu da ubiju čoveka. Američki istraživač, Džejms Šelbi Aunard, pisao je o ovoj nauci o zvuku, brojevima i imenima u vezi sa ubistvom predsednika Kenedija. Pisac, Robert Enton Vilson (Robert Anton Wilson), u svojoj knjizi ,„Kosmički okidač” kaže da je Daunardova teorija „Najapsurdnija, najneverovatnija, najsmešnija teorija iz škole Iluminata, od svih”. To mene čini samo još sigurnijim da je Daunard definitivno bio na dobrom tragu. Moja lična istraživanja to, takođe, podržavaju. Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. Taj datum je bio godišnjica reda Templa ili papske bule pape Klementa V, koji je tog datuma naredio da vitezi templari budu podvrgnuti mukama od strane inkvizicije koju su vodili dominikanci. Takvo naređenje je izdato 22. novembra 1307. Novembar je, takođe, jedanaesti mesec u godini, a ako 11 saberete sa 22 dobićete 33. Džon i Džeki Kenedi su otišli iz Fort Vorta u jutro 22. novembra 1963., a njihov avion se zaustavio kod izlaza 28 na Lav Fild aerodromu u Dalasu. Broju 28 dato je ime „Beale” u kabalističkoj numerologiji. Beale je reč koja je izvedena na ovaj način-, Bel (El), Baal, Be al, Beal, Beale. Sve te reči odnose se na božanstva Sunca. 28. stepen reda viteza Templa zove se „stepen kralja Sunca”. JFK je rođen u ulici Beal Street broj 83, u Bruklinu, Masačusets, 29. maja 1917. godine. „Zaštitu” predsednika na njegovom fatalnom putu u Dalas organizovala je CIA iz Nju Orleansa, smeštena u zgradi koja je bila masonski hram. Dalas se nalazi samo 10 milja južno od 33. stepena geografske širine, a osnivačka masonska loža škotskog obreda nalazila se Čarlstonu, tačno na 33. stepenu geografske širine. Prva atomska bomba
eksplodirala je na lokaciji „Triniti” („Trojstvo”) na 33. stepenu geografske širine. Vozila koja su se nalazila u Kenedijevoj pratnji prolazila su Elm stritom jer je ta ulica bila pozornica mnogih pucnjava, ranjavanja i drugih vrsta nasilja. Nacionalne kancelarije kompanije Teksako oil se nalaze na Elm stritu. U blizini Delej Plaze teče reka Triniti, koja je nekada često plavila Plazu, dok nije sagrađen nasip da to zaustavi. U rečeni hram drevnog Bratstva na otvorenom, došla je Džeki Kenedi, predstavljajući boginju, kraljicu ljubavi i lepote, sa svojim žrtvenim jarcem, bogom Sunca, Džonom F. Kenedijem. On je bio žrtva u drevnom ritualu ubijanja kralja Sunca, zvanom „Ceannaidach”, što na galskom znači Ranjena glava. Kenedi je, naravno, pogođen u glavu. Jedan od mojih izvora informacija nagoveštava da Kenedi nije umro sve do narednog proleća. Ta osoba tvrdi da je „Kenedi” koji se pojavio na posmrtnim fotografijama bio u stvari J. D. Tipet, policajac koji je ličio na Kenedija, koga je navodno ubio Osvald i to pištoljem koji je bio neispravan! Ja ne znam da li su te informacije tačne, ali one svakako predstavljaju još jedan mogući pogled na stvari. Kada je JFK-ju bilo 22 godine, napravljena je skulptura na kojoj je on predstavljen kao krilati anđeo i ona je poklonjena Vatikanu gde je korišćena kao deo panela na kome anđeo lebdi iznad Sv. Tereze, dok ona piše knjigu. /*Y1 / Posle ubistva, Kenedijevo ime je dobilo šifrovani naziv „anđeo”, a isto to ime je korišćeno za avion koji je odneo njegov mrtvački sanduk nazad u Vašington. /*18/ I Kenedi i Osvald sahranjeni su na mestima koja su povezana sa „Arlingtonom”. Kenedi na groblju Arlington, u Vašingtonu, a Osvald na Roskil grobliu, u blizini Arlingtona, Teksas. Arlington je reč koja je u vezi sa masonskim vračanjem i odnosi se na nekrofiliju, morbidnu privlačnost koju neki osećaju ka leševima. Osvald je Os ili Oz, egipatski bog Sunca Oziris u zemlji Oz. Ako tražite sinhronizovanost između imena i brojeva, pogledajte u zapanjujuće koincidencije koje se javljaju kod ubistava JFK i Abrahama Linkolna, koji je takođe ubijen od strane Bratstva. Linkoln je izabran za člana kongresa 1846., Kenedi je postao član kongresa 1946. Linkoln je izabran za predsednika 1860., a Kenedi je postao predsednik 1960. Linkolnov ubica, Džon Vilks But, rođen je 1839., a Li Harvi Osvald, navodni ubica Kenedija, rođen je 1939. Predsednicima koji su bili naslednici i jednog i drugog ime je bilo Džonson (Johnson). Endrju Džonson (Andreiv Johnson) koji je nasledio Linkolna rođen je 1808., a Lindon Džonson (Lyndon Johnson), Kenedijev naslednik, rodio se 1908. Linkolnovom sekretaru ime je bilo Kenedi, a Kenedijevom Linkoln. Oba predsednika ubijena su u petak u prisustvu svojih supruga i obojici je bilo pucano u glavu. Kenedijev podpredsednik Lindon Bejns (Baines) Džonson, unapred je znao da će doći do ubistva, a kada je postao predsednik odmah je preokrenuo politiku vezanu za rat u Vijetnamu, za novac oslobođen od interesa i za CIA, koju je Kenedi do tada sprovodio. Majka Boginja Bratstva, Arizona Vajlder, kaže da je videla Džonsona kako menja oblik u reptilijanski, tokom ritualnih žrtvovanja kojima je prisustvovao. Džonsonovo srednje ime, Bejns, vodi poreklo od srodnih škotskih klanova Bain, Bayne, Beathy, Binni, Beath i Beth. Masoni koji dolaze iz ovih klanova tvrde da imaju istog zajedničkog pretka. /*19/ Reč „Mac” znači „sin od”,
tako da Bejnov (Bain) sin postaje MekBin (MacBain), a srodnički klan Betovih (Beth) postaju MekBetovi (MacBeth), što je ime škotskog kralja koji je postao svetski poznat zahvaljujući „šekspirovim” dramama. Bain na francuskom znači kupka i to je poreklo naziva viteza reda Kupke, što je titula koju dodeljuje sam britanski monarh. Kupke pročišćenja ili razrešenja od greha, dobijali su masonski „vitezi Kupke” pre nego što ubiju ili izazovu neku nesreću u ime Bratstva. Posle smrti svog muža, Džeki Kenedi je otputovala na grčko ostrvo Delos, u Egejskom moru, koje se po legendi smatra mestom rođenja boginje Dijane i boga Apolona, grčkog boga Sunca. Dijana (Mesec) i Apolon (Sunce) se često sreću zajedno u simbolizmu koji koristi Bratstvo. Ostrvo Delos je takođe poznato po imenu Ostrvo mrtvih, jer se za drugu verziju boginje Dijane, poznatu kao Hekata, kaže da je vladarka donjeg sveta. Džeki je posetila Apolonov hram u Delfima, Grčka, i na ruševinama grčkog amfitetra na tom mestu, izvela je drevni obred poznat kao Pozdravljanje Sunca. Po rečima Džejmsa Selbija Daunarda, ona je to izvela: ,,sa iskustvom koje bi se očekivalo od jednog Alistera Kroulija”. /*20/ Još jedna od stanica na njenom proputovanju bilo je ostrvo Santorini, koje je je poznato po svojim vampirima. Priče o vampirima vode poreklo od reptilijanskih rituala ispijanja i sisanja krvi, kao i od njihovih rituala „isisavanja energije”. Priče o vampirima, u stvari, iznose istinu na videlo, ali na takav način da smatramo da je to fikcija. To je nešto što Bratstvo obožava da radi putem najvećeg sredstva komunikacije, Holivuda (Hollywood), čije ime dolazi od imena „svetog žbuna”, svete (holy) šume drevnih druidskih magova. Holivudom se naziva mesto magije. A to je tačno ono što on i jeste. On se igra našim umovima, te nam nameće izmanipulisane iluzije. Postoji toliko mnogo podudarnosti između ubistva Kenedija, ritualnog ubistva boga Sunca i ubistva Dajane (Diana), princeze od Velsa, koja je izgubila život u onome za šta sam ja siguran da je predstavljalo ubistvo boginje Meseca, boginje koja je starim narodima bila poznata pod imenom Dijana (Diana). Planirano je da Kenedi ostane na mestu mrtav u određeno vreme, dugo pre nego što je on uopšte postao predsednik, a tako je bilo, ja verujem i sa Dajanom, koja je pripremana, barem par poslednjih godina, da umre u Parizu, na određenom mestu, u određeno vreme. Sasvim je moguće da je sve planirano još od doba njihovog detinjstva, a možda i od samog rođenja. Ja znam da to zvuči kao da idem u krajnost, ali kada počnete da detaljno proučavate Bratstvo, ubrzo shvatite da oni svoje planove ne formiraju danima, nedeljama ili mesecima unapred, već, bukvalno, vekovima unapred. Reptilijanci iz niže četvrte dimenzije imaju vrlo različitu vremensku perspektivu od naše, ovodimenzionalne. U završnim poglavljima ja ću to detaljnije opisati, kao i razloge iz kojih se takva ritualna ubistva toliko detaljno pripremaju. Planiranje ubistva rimokatolika Džona Kenedija, kralja Sunca, označavajući godišnjicu napada rimokatoličke inkvizicije na viteze templare (ili neki drugi ritual), očigledno je bilo dogovoreno desetinama godina unapred, a žrtveni jarac je mogao biti od malena odgajan i pripreman da jednog dana zauzme predsedničko mesto. Na isti takav način, to što se Dajana rodila u porodici Spenser (Spencer) 1961. godine, moglo je dovesti do toga da ona bude odabrana kao simbol boginje Dijane, i buti ritualno odvedena u smrt na drevnom mestu žrtvovanja i obožavanja
te boginje, tunelu Pont de L’Alma u Parizu. Ja lično mislim da postoje odlične šanse da je to upravo ono što se stvarno dogodilo. Baš kao što je Kenedi naveden da se kandiduje i bude odabran za predsednika 1960., da bi poslužio kao ritualna žrtva 1963., tako je Dajana navedena da stupi u brak sa princom Čarlsom i da na kraju završi kao ritualna žrtva u tunelu Pont de L’Alma. Ljudi kažu da bi planiranje ubistva princeze Dajane zahtevalo ogromno planiranje i puno vremena. Da, to je verovatno tačno. Ali oni su imali više nego dovoljno vremena. Dajana Frensis Spenser (Diana Frances Spencer) rođena je u Park Flausu na Kraljičinom imanju u Sendringamu u Norfloku, 1. jula 1961., kao treća i najmlađa kćerka Vikonta Altorpa (Viscount Althorp), kasnije 8. erla Spensera (Earl Spencer) i njegove žene Frensis Roše (Frances Roshe). Njeni roditelji su se razdvojili kada je imala 6 godina, da bi se razveli 1969. godine, posle čega se njena majka udala za tajkuna u biznisu proizvodnje tapeta, Pitera Šand-Kida (Peter Shand-Kidd). Dajana je imala mlađeg brata, Čarlsa, koji danas nosi titulu erla Spensera, kao i dve sestre, Džejn i Saru. Pre Dajane rođen je još jedan sin u porodici Spenser, ali je umro i ona je oduvek verovala da bi njeni roditelji bili zadovoljniji da je ona dečak, sin i naslednik. Dajana je izjavila da je njeno detinjstvo bilo veoma nesrećno, a ceo svoj kratki život će čeznuti za ljubavlju i toplinom koja joj je bila uskraćena kao detetu. Budući da je živela u Sendringamu, poznavala je Kraljicu još od vremena kada je bila devojčica i igrala se sa kraljevskom decom. Rečeno je da je Čarls prvi put video Dajanu kada je još uvek bila u dečijim kolicima. Ona se seća, s malo zadovoljstva, kako je tokom praznika bivala odvođena u Kraljičinu rezidenciju, godinu za godinom, da gleda film ,,Chitty Chitty, Bang Bang”. Izbor samog filma je zanimljiv jer je scenario za njega napisao Jan Fleming, agent obaveštajne službe, prijatelj Alistera Kroulija i autor romana o Džejmsu Bondu. U filmu su prikazani kralj i kraljica koji mrze decu, otimaju ih i zatvaraju ih u kaveze. Zatim decu odvode u zamak i zaključavaju u tamnicu. To je simbolična slika onoga što se u stvarnosti i desilo i svakako nije slučajnost što su Vindzorovi puštali Dajani baš taj film tako često. Svakako je Dajana već u to vreme, u Sendringamu, skupljala „vajbove” Vindzorovih. Ona je izjavila Endrju Mortonu u njegovoj knjizi „Dajana: Njena istinita priča” sledeće: „Atmosfera je uvek bila veoma čudna kada smo odlazili tamo i ja sam se žestoko protivila i tukla se sa svakim ko bi nas terao da idemo”. /*21/ Dakle Vindzorovi su bili veoma dobro svesni Dajane od trenutka kada je rođena. Kada joj je bilo 13 godina, Dajana se odselila iz Norfloka da živi u Altorpu u Northemptonširu, gde se nalazi stara porodična kuća Spenserovih, pošto je njen otac tada nasledio titulu erla Spensera. Dajana je bila naročito razočarana kada se njen otac oženio Rejnom, kćerkom novelistkinje Barbare Kartlend. Dajana je prema njoj osećala duboki prezir. U knjizi „Dajana: Njena istinita priča” ona kaže: ,,Ja sam joj rekla šta mislim o njoj i ne sećam se da sam ikada do tada bila toliko ispunjena gnevom. Sećam se da sam stvarno krenula da je ščepam za gušu. Rekla sam - kada bi samo znala koliko te svi mi mrzimo zbog onoga što si učinila, uništila si kuću (Altrop), potrošila si sav očev novac i to na šta?” Empatija koju je Dajana osećala za ljude koji su bili emotivno potreseni dolazi od njenih sopstvenih emotivnih ožiljaka, koje je nosila ceo svoj život.
Spenserovi su elitna porodica koja pripada krvnim lozama. Oni su rođaci SpenserCerčilovih (Spencer-Churchills), a u srodstvu su sa porodicom Marlboro (Marlboorough) iz Blenhejm plejsa u Oksfordširu, mesta na kome je rođen i Vinston Cerčil. U druge srodnike spadaju još i vojvoda od Marlboroa, ser Robert Velpul (Sir Robert Walpole), a porodica Spenserovih je nasledila poprilično bogatstvo od Sare, vojvotkinje od Marlboroa. Oni su takođe bili povezani bračnim vezama sa porodicom Kavendiš (Cavendish), vojvodom od Devonšira i Cetsvort hausa, a ta grana porodice postala je poznata pod imenom Spenser-Kavendiš. Dajana i princ Čarls imali su zajedničke pretke, trećeg vojvodu od Devonšira i što je još značajnije, kralja Džejmsa I, prvog kralja Engleske i Skotske iz dinastije Stjuart, čoveka koji je podržavao i finansirao Frensisa Bejkona. Kralj Džejms I je bio taj ko je odigrao vrlo značajnu ulogu u ekspanziji Bratstva, formiranju Virdžinija kompanije koja i dan danas kontroliše Sjedinjene Države, kao i u stvaranju Biblije kralja Džejmsa. Dajana je takođe bila predak „putem nekoliko krvnih linija, kraljeva od loze Stjuart, Čarlsa II i Džejmsa II, što ju je opet povezivalo sa Merovinškom lozom iz Francuske. Čarls II je imao toliko mnogo dece izvan braka da se ne zna gde su izdanci tih krvnih loza danas. Jedno je sigurno, Bratstvo to zna. Što se tiče elitnih porodica, Spenserovi su važna krvna loza i Dajana je bila u srodstvu sa nebrojenim aristokratskim kučama, uključujući tu i erlove od Likana (Earls of Lucan). Ako pogledamo još dalje, Spenserovi imaju krvne veze sa mnogim vodećim američkim porodicama, a u dalekom su srodstvu i sa Rokfelerovima. Njihova porodica ima dug istorijat služenja monarsima, a ta se tradicija nastavila i u slučaju Dajaninog oca. On je bio dvoranin kralja Džordža VI (koji je bio oženjen Kraljicom majkom) i kraljice Elizabete. Dajanina sestra, Džejn (Jane), udata je za ser Roberta Felovsa (Sir Robert Fellowes), koji je bio Kraljičin lični sekretar u doba Dajanine pogibije. Obe Dajanine bake, grofica Spenser (Countess Spencer) i Rut Ledi Fermoj (Ruth Lady Fermoy), pripadale su unutrašnjem krugu pripadnika dvora Kraljice majke, isto kao i četiri njene baba- tetke. Speneserovi i Kraljica majka bili su u veoma bliskim odnosima, a ledi Fermoj i Kraljica majka bile su te koje su izmanipulisale Dajanu tako da se venča za princa Čarlsa. Ova informacija će postati veoma značajna kada budete čuli ko je i kakva je ustvari Kraljica majka. Odbrojavanje do ostvarenja Dajanine udaje za Čarlsa počelo je kada ga je ona srela u Altorpu, dok je bio u vezi sa njenom sestrom Sarom, godine 1977. Dajani je tada bilo 16 godina, ali su tek tri godine kasnije Vindzorovi počeli da sprovode ono što je za nju bilo unapred isplanirano. Dok su Kraljica majka i ledi Fermoj manipulisale događajima iza kulisa, Dajana je pozvana na bal u Bakingemsku palatu, gde se proslavljao Čarlsov trideseti rođendan. Tada ju je, u julu 1980. godine, prijatelj princa Čarlsa, Filip de Pas (Philip de Pass) pozvao da odsedne kod njih u isto vreme kada je i Princ bio tamo. Po Dajaninim sopstvenim rečima, Čarls je počeo da je saleće: ,,On je praktično naskočio na mene”. /*22/ On ju je zamolio da putuje sa njim do Bakingamske palate sledećeg dana, a zatim je usledio poziv da se pridruži Vindzorovima u septembru, u Balmoralu, njihovoj rezidenciji u Škotskoj. Vremenom, Čarls ju je zaprosio i ona je pristala. „Volim te toliko
mnogo” rekla mu je tada Dajana. A Čarls je na to odgovorio: „Šta god bila ljubav”. /*23/ To je izjava koja odaje mnogo toga o Vindzorovima i načinu na koji oni odgajaju i vaspitavaju svoju decu. Oni ne razumeju ljubav jer je malo daju i malo dobijaju. Zamislite da ste malo dete i da morate da stanete u vrstu zajedno sa svima ostalima da bi se rukovali sa sopstvenom majkom, kada bi se recimo vratila sa nekog dalekog putovanja. To je način na koji su se Kraljica majka i princ Filip ponašali prema Čarlsu. Dajana je radila kao vaspitačica u obdaništu kada je priča o njoj i Čarlsu stigla do medija i kada je njen život pred očima publike, konstantno u centru pažnje, počeo. A tada je otpočela i njena noćna mora sa porodicom Vindzor. Gledajući unazad na taj period svog života, Dajana je mogla da primeti da Čarls nikada nije gajio iskrene emocije prema njoj. Ona je još pre njihovog venčanja shvatila da je on ima aferu sa svojom pravom ljubavlju, Kamilom Parker Bouls (Camilla Parker-Bowles), a ti su se odnosi nastavili i produbili tokom njihovog braka. Čarls i Kamila su komunicirali koristeći šifru „Gledis i Fred”. Kamila je, kao i Vindzorovi, bliska Rotšildovima i na prvu godišnjicu Dajanine smrti bila je na Krfu, ostrvu u Jonskom moru, uživajući gostoprimstvo lorda Jakoba Rotšildovih. /*25/ Lord Rotšild je takođe potrošio 16 miliona funti na iznajmljivanje i restauraciju vile Spenserovih iz XVIII veka, koja gleda na Grin Park u Londonu, u blizini Bakingamske palate. Vindzorovi su hteli da im Dajana rodi naslednike sa genima Spenserovih, a to i jeste bilo sve što je ona njima značila: inkubator. Nedelju dana posle svoje veridbe sa Čarlsom počela je njena bolest, bulimija. To je jedan poremećaj u ishrani od koga postajete bolesni svaki put kada pojedete hranu. Dajana je povraćala tri, četiri puta dnevno i postala očajno mršava. Kao što sam već spomenuo, u nekom od ranijih poglavlja, mnoge žrtve satanističkog i seksualnog zlostavljanja u detinjstvu pate od bulimije u kasnijem životnom dobu. Ona je izjavila da je njena bulimija „pokrenuta” kada je Čarls stavio ruku oko njenog struka i rekao: „O, malo smo debeljuškasti u struku, zar ne?” Bulimija je bolest emocija, kao i većina bolesti, a Dajanine emocije bile su u haosu, čak i pre njenog venčanja. Ona Čarlsovo ponašanje opisuje ovim rečima: „ On je našao devicu, žrtveno jagnje i na neki način je bio opsednut sa mnom. Ali njegovo ponašanje bilo je čas toplo čas vruće i tako u krug. Nikada niste mogli znati kakvog će raspoloženja biti i dobra ili loša raspoloženja su se učestalo smenjivala... On je bio pun strahopoštovanja za svoju mamu, zastrašen svojim ocem, a ja sam uvek bila treća osoba u prostoriji. ” /*26/ Dajana se sastala sa svojim sestrama i rekla im da ne može da se venča za Čarlsa, naročito imajući u vidu da je Kamila i dalje bila aktuelna u njegovom životu, ali su joj one rekle da je kasno za strah i izvlačenje jer su sve pripreme za venčanje već bile obavljene. Pre venčanja Dajana je ostala u Klerens hausu, londonskoj rezidenciji Kraljice majke. Kada je tamo stigla, kako ona kaže, nije bilo nikoga da je dočeka dobrodošlicom, bilo je to kao odlazak u hotel. Dajana i Čarls su se venčali u katedrali Sv Pavla, 29. jula 1981. godine. Ona kaže da se tog jutra, u
Klerans hausu, osećala mirno, na smrt mirno: „Osećala sam se kao jagnje koje ide na klanicu. Znala sam to, a nisam mogla da učinim ništa protiv toga”. /*27/ Kako će se pokazati to su bile proročke reči. Prvu noć medenog meseca proveli su na porodičnom imanju Mountbetenovih, u Brodlensu, Hemšir, pre nego što će isploviti na proputovanje po grčkim ostrvima na kraljevskoj jahti Breitanija (Barati). Njena se bulimija pogoršala a toliko je bila nesrećna da je razmišljala i o samoubistvu. „Moj muž mi je pokazivao koliko mu nisam dovoljna na svaki mogući način, tako, da svaki put kada bih probala da isplivam na svetlost i slobodno udahnem on bi me opet gurao nazad u mrak. Toliko sam sebe mrzela”. Jedna od Dajaninih kraljevskih dužnosti 1982. godine bila je da predstavlja Kraljicu na sahrani princeze Grejs od Monaka, još jedne žrtve koju je ubilo Bratstvo, koja je poginula kada su kočnice njenog auta otkazale. Princeza Grejs, ranije glumica Grejs Keli, vodila je ogranak društva Sunčevog Templa u Monaku, zajedno sa Žan Luis Marsanom (Jean Luis Marsan), bliskim prijateljem svog muža, princa Reniea (Prince Renier). Vindzorovi su od Dajane dobili ono što su hteli kada je princ Vilijem (William) začet. Dajani je rečeno da porođaj mora da bude izazvan indukcijom, da bi se uklopio sa Čarlsovim rasporedom polo utakmica, pa je plavooki, plavokosi Vilijem rođen 21. juna 1982. godine, tačno na letnju dugodnevnicu. Prvo, kakav to muž i otac insistira da njegovoj trudnoj ženi budu dati lekovi-droge za izazivanje porođaja zbog rasporeda svojih polo utakmica? A kao drugo, da li iko stvarno veruje da je to bio pravi razlog za takav čin? Vindzorovi su opsednuti astrologijom i ezoteričnim veštinama, do te mere da je majka jednog mog prijatelja Irca, koja je medijum-astrolog mogla da predvidi sa savršenom tačnošću koje će boje odeću kog dana nositi Kraljica i Kraljica majka. Uvek je bila u pravu jer je naprosto znala koje su boje povezane sa svakim danom prema ezoterijskom zakonu. Porodica koja je toliko preplavljena satanizmom, ezoterijskim misterijama i kultom Sunca, izazvala je indukcijom da se naslednik rodi na letnju dugodnevnicu, kada je sunce na svom vrhuncu moći i to bi trebalo da bude samo koincidencija? Nema šanse. Naslednik je na krštenju dobio imena Vilijem (po pripadniku Crnog plemstva Vilijemu Osvajaču), Artur (po simbolu boga Sunca, kralju Arturu), Filip (po vojvodi od Edinburga) i Luis (po Luisu Mountbatenu). Viljemova prva ozbiljna veza, po izveštavanju britanske štampe, bila je Ema Parker-Bouls, sestričina ljubavnice njegovog oca, Kamile. Princ Henri (Henry) rođen je septembra 1984. i Vindzorovima posle toga Dajana nije više bila od koristi. „Onda, odjednom, čim je Henri rođen sve je puklo, naš brak, sve je otišlo u nepovrat”, kazala je Dajana Endrju Mortonu. /*28/ Dajana i Čarls su se rastali 1992., a razveli su se 28. avgusta 1996. godine. Skoro tačno godinu dana kasnije ona je bila mrtva. Dajana je živela u apartmanima u Kensingtonskoj palati, koju je ona zvala ,,KP”. Princ Majkl od Kenta, veliki majstor engleskih masona, takođe tu stanuje. Mašina Vindzorovih-Bratstva pokušavala je da uništi Dajanin kredibilitet i pokvari poštovanje koje je javnost gajila prema njoj. Traka na kojoj je snimljen njen privatni telefonski razgovor sa prodavcem automobila, Džejmsom Gilbijem (James Gilbey) puštena je putem medija u javnost 1992. godine. Na toj traci zabeleženo je
da je Dajana izjavila kako je Čarls prava muka. Ona je Gilbiju rekla: ,,ja ću izaći napolje i pokoriću svet, odigraću ulogu koja mi je namenjena na svoj način i ostaviću ga iza sebe’". Ali uprkos, ili možda baš zbog napora da je diskredituju, Dajanina popularnost je nastavila da raste. Jedinstvena kombinacija velikog srca, svetskog javnog profila i njene intenzivne želje da poravna neraščišćene račune sa Vindzorovima, koju je Dajana imala, pretila je samom opstanku britanske monarhije. Samilost i empatija prema ljudima, što su bile njene prirodne osobine, bacale su bezosećajne Vindzorove u zasenak i razotkrivale ih kao zastarele i nebitne. Naivna, stidljiva devetnaestogodišnjakinja, koja je bila namamljena u mrežu Vindzorovih, sada je postala žena koja je počela da shvata svoju stvarnu moć i koja je bila spremna da je iskoristi. Ona je temu proizvodnje i prodaje nagaznih mina izvela iz zaborava i stavila je na naslovne stranice svih svetskih novina, a ona je imala mogućnost da to uradi sa bilo kojom temom koju bi odabrala. Za Vindzorove i za Bratstvo, ova dama je bila opasna, sa velikim O. Ona je takođe znala mnoge intimne tajne Vindzorovih kao i samog establišmenta. Kako bi mogli reći, ona je znala gde su sakriveni leševi, a u svom slavnom intervjuu za BBC, u novembru 1995., pokazala je da je spremna da neke od njih razotkrije. Intervju, u kome je govorila o svom nesrećnom odnosu sa kraljevskom porodicom vrlo otvoreno, naneo je veliku štetu Vindzorovima i mora da su se pitali šta li planira da uradi sledeće. Tokom svojih putovanja širom sveta upoznao sam čoveka kome je Dajana uputila telefonski poziv u martu 1997., par meseci pre nego što će umreti. On je bio zapanjen kada mu je rekla da zove iz „javne govornice u supermarketu” u Kensingtonu, Engleska, kako bi bila sigurna da razgovor neće biti prisluškivan i snimljen. Dajana je tog čoveka cenila zbog njegove mudrosti i znanja. Tom prilikom je rekla da ima da razotkrije nešto što će protresti svet i želela je njegov savet o tome koji bi način bio najbolji da se to uradi. Taj čovek nije hteo da otkrije šta mu je tačno rekla, ali kada sam ja rekao da znam da je ona bila svesna o vezi koju Vindzorovi imaju sa globalnom prodajom narkotika, on je rekao: O ne, to je bilo nešto mnogo gore od toga”. Možda ćete steći ideju šta bi to moglo biti čitajući dalje ovo poglavlje. Dajana je znala mnogo više nego što ljudi misle, kao što ćemo takođe videti. Ali to je predstavljalo samo jedan nivo razloga zavere da se ubije Dajana. Na najvišem nivou crnih magova koji kontrolišu mrežu Bratstva, ja nemam nikvih sumnji da je njena smrt bila dugo planirana, u skladu sa njihovim drevnim, ogavnim ritualima. Ova dva nivoa te zavere, praktična potreba da se ona ukloni (razlog za one na nižim nivoima inicijacije) i potreba za ritualnim ubistvom „boginje Dajane” (razlog koji su imali oni inicirani na najvišem nivou), išla su jedan uz drugi, baš kao i u slučaju ubistva predsednika Kenedija. U poslednju etapu događaja koji su doveli do njene smrti umešan je, skoro u svakom detalju, čovek po imenu Muhamed A1 Fajad (Mohamed A1 Fayed), poreklom Egipćanin, vlasnik Harodsa, najveće robne kuće u Kingsbridžu u Londonu i otac Dodija Fajada, koji je poginuo u automobilskoj nesreći zajedno sa Dajanom. A1 Fajad takođe poseduje hotel Ric (Ritz) u Parizu. To je čovek koji beskrajno blebeće o potrebi za „istinom” i „pravdom” u vezi Dajanine pogibije, pa ipak on ne bi prepoznao istinu ni da ga tresne nogom u zadnjicu. Uvek možete da
prepoznate kada Muhamed A1 Fajad laže - usne mu se nevoljno trzaju. On se dugo žestoko javno borio za kontrolu nad Harodsom i kućom Farser protiv Tajni Rolanda, upravljača jedne od kompanija koje Bratstvu služe kao paravan, Lonhro, ili LondonRodezija kompanije, koja je odgovorna za veliki deo manipulacija Afrikom i Afrikancima. U jednoj fazi došlo je do istrage ministarstva za trgovinu u vezi preuzimanja Harodsa i u noj je zaključeno: „Laži Muhameda A1 Fajada i „zatrpavanje” štampe istim dovelo je do nove činjenice: da su laži istina a istina laž”. /*29/ To bi bio odgovarajući epitaf za „Private Eye”, britanski satirični magazin, a dmgi su ga nazvali: lažni faraon. Taj izveštaj je takođe otkrio da je A1 Fajad lagao u vezi svog porodičnog porekla. On je tvrdio da potiče iz bogate egipatske porodice i da porodični novac koristi kako bi kupio Harods. U stvari, on je poticao iz porodice koja je bila daleko od toga da bude bogata i nije posedovao dovoljno sopstvenog novca da bi izvršio kupovinu. Rođen je 27. januara 1929. godine u Aleksandriji kao sin inspektora škole. Prvo je radio kao ulični prodavac Koka-Kole, a zatim je bio trgovački putnik koji je prodavao šivaće mašine marke Singer. Poznanstvo sa Adnanom Kašogijem, danas najpoznatijim svetskim trgovcem omžjem, promenilo je njegov život. Kašogi je bio sin ličnog lekara kralja Saudijske Arabije i Kašogi je angažovao ,A1” Fajada (koji se tada zvao Mohamed Abdel Moneim Fayed) za svoje poslovne poduhvate. A1 Fajad je kasnije, navodno, raskinuo svoje odnose sa porodicom Kašogi, i nastavio svoju karijeru lažući i sklapajući niz poslova koji su mu doneli mnogo novca, tako što je za dmge ugovarao poslove i zarađivao proviziju. Građevinska kompanija, Kostain (Costain), bila je glavni izvor prihoda u njegovim ranim danima, ali on ipak nikada nije zaradio ni blizu toliko novca koliko je tvrdio da ima. Za detaljnije informacije o tome možete pogledati knjigu Toma Bouvera (Tom Bower) „Fajad, neautrizovana biografija”. /*30/ A1 Fajadova povezanost sa diktatorom sa Haitija, Papa Dokom (Papa Doc) dovela je do toga da se za njega zainteresuje CIA. U jednom izveštaju CIA o njemu stoji primedba da: ,,On odaje utisak čoveka koji je prijateljski nastrojen i loš u isto vreme”./*31/ Iako je postao bogat po standardima običnog naroda, on ipak nije imao ni izbliza dovoljno novca da kupi Harods, za to je koristio bogatstvo sultana od Bruneja, jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Sultan je bio taj koji je obezbedio A1 Fajadu potreban novac, a A1 Fajad je, takođe, za njega obavio kupovinu prestižnih londonskih hotela Savoy i Dorchester. A1 Fajad može da izigrava velikog poslovnog tajkuna, ali u stvarno velikoj igri on je samo potrčko koji prima naređenja i radi ono što mu se kaže. To je fascinantno jer smo navedeni da povemjemo da su A1 Fajad i Kraljica na protivničkim stranama u vezi onoga što se desilo pri Dajaninoj (i Dodijevoj) pogibiji. To je čudno budući da je A1 Fajad podredeni poslušnik sultana od Bmneja, a Kraljica Engleske je njegov lični prijatelj. Ona je otišla u posetu sultanu i ostala kod njega od 16.-20. septembra 1998. godine. /*32/ O čemu se tu u stvari radi? Novine najnaklonjenije A1 Fajadu su ,,Daily Mirror” i on ih je koristio kao svoj lični bilten. „Mirror” je naporno pokušavao da obezbedi intervju sa mnom u junu 1998., iako sam ih prvobitno odbio. Ali kada sam njihovom reporteru izrekao svoje mišljenje o A1 Fajadu,
urednik, Pirs Morgan (Piers Morgan), koji je lično napravio seriju intervjua sa Al Fajadom, odbacio je ceo članak o meni. Cinjenica da radi ono što mu se kaže za moćnike i bogataše, koristeći beskrupulozne metode, pokazalo se kao veoma unosno za Al Fajada. On poseduje flotu mercedesa neprobojnih na metke, Sikorski helikopter od 3,5 miliona funti, Galfstrim mlazni avion vredan 13 miliona funti, jahtu od 15 miliona, dvorac Žonikal (Jonical) i 50.000 ari zemlje u Škotskoj, kao i skupe kuće, potpuno luksuzno opremljene i sa odgovarajućom poslugom, u Gštadu, Njujorku, Dubaiju, Ženevi, Londonu, Sariju i Los Anđelesu. /*33/ Blagoun, njegov zamak u Škotskoj, nalazi se u blizini jezera Loh Nes. Sve dok radi ono što mu je rečeno i bude od koristi Bratstvu nastaviće se gomilanje njegovog bogatstva. A ako to ne bude činio - gotov je. Ostaviće ga na suvom bez razmišljanja. Još jedan od A1 Fajadovih izvora dohotka, koji je opet povezan sa sultanom od Bruneja, je i preprodaja oružja. A1 Fajadov bivši zet, a Dodijev ujak, Adnan Kašogi, ozloglašeni trgovac omžjem iz Saudijske Arabije, zaradio je putem ugovaranja prodaje i preprodaje oružja više milijardi dolara. Mnogi od njegovih dogovora odigrali su se u hotelu Ritz, u Parizu, koji poseduje Muhamed A1 Fajad (ili sultan?). To je jedan od razloga zbog koga je A1 Fajad uredio da se u Ritzu prisluškuju i motre VIP gosti. U stvari, on je sve ozvučio, kako što ćemo videti u daljem tekstu. On je duboko umešan u ugovaranje poslova prodaje oružja, a Dodi je često bio nezvanični ugovarač poslova tipa: oružje za naftu, između zalivskih država i SAD-a. /*34/ Adnan Kašogi je inače blizak saradnik Džordža Busa i finansirao je deo Bušove „Iran-Contra” droga za oružje operacije, 1980-ih. S druge strane, Džordž Buš je blizak prijatelj Kraljice i princa Filipa. A1 Fajad je umešan u mnoge nezakonite poslove, kao i u zavere koje uključuju ljude, događaje i teme, za koje on očajnički želi da ostanu tajna. To svakako nije čovek kome treba verovati pod bilo kojim uslovima, u bilo kom pogledu. Potrebno je da naglasim da su pripadnici islamske elite, kao što je sultan od Bruneja, značajni činioci u piramidi Bratstva, a velika loža Kaira predstavlja jedno od najmoćnijih centara tajnih društava na svetu. To teško da je iznenadujuće, ako se uzme u obzir opsesija koju Bratstvo gaji prema starom Egiptu i njegovim ritualnim simbolima. Reptilijanske krvne linije jesu uglavnom „arijevske”, ali nisu isključive ni u pogledu dmgih naroda. Njihovi tokovi se nalaze unutar mnogih naroda i rasa, među kojima su sasvim sigurno i Arapi i „Jevreji”. Jedno od dominatnih tajnih društava u arapskom svetu je red Mističnog hrama (Mystic Shrine). Ono je povezano s redom viteza Templa-templara, kao i sa masonskim ložama jorkširskog i škotskog obreda. Među članovima tog reda u Sjedinjenim Državama bili su predsednik Ruzvelt i njegov naslednik predsednik Tmman (Trueman). Značajan je i red Hrama prinčevske dvorane (Prince Hall Shrine), čiji su članovi crnci koji pripadaju Bratstvu, a među kojima je i samoproklamovani glasnogovornik crnačke zajednice u SAD-u, Jasse Jackson. A1 Fajad je služio interesima Bratstva i establišmenta na mnoge načine, dok se istovremeno predstavljao kao osoba koja se bori protiv establišmenta. Na primer, on je razotkrio dvojicu konzervativaca, Nila Hamiltona i Tima Smita, koji su uzimali mito da bi zastupali određena pitanja u donjem domu parlamenta. Ta
praksa je inače sasvim nezakonita. A1 Fajad je znao sve o tome jer je on i bio taj ko im je davao novac! Ta priča jc nanela ogromnu štetu konzervativnoj vladi i uveliko pomogla odabraniku Bratstva, Toniju Bleru, da radničkoj (Laburističkoj) partiji donese laku pobedu na sledećim javnim izborima. AI Fajad je sve do sada izbegavao sudsko gonjenje za veliki broj tužbi koje je podnelo žensko osoblje Harodsa, u kojima te mlade žene tvrde da ih je on seksualno napadao. Njegova opsednutost seksom je legendarna. Jedna od tih devojaka, sedamnaestogodišnja Samanta Džejn-Ramsi, kaže da kada se požalila svom nadređenom da ju je A1 Fajad napastvovao, taj čovek je rekao samo: „Još jedna”. Zbog toga što je podnela žalbu, A1 Fajad ju je otpustio, kao što čini sa svima onima koji govore protiv njegovog seksualnog maltretiranja radnica i načina na koji „vodi” posao. Džon Manks, generalni sekretar trgovačke unije, rekao je da u Harodsu vlada „Režim straha i terora”. Kada je Samanta-Džejn podnela svoju žalbu lokalnoj stanici policije Merilbon, rekla je da joj je službenik policije odgovorio: ,,Ti nisi prva koja nam dolazi sa takvom žalbom. Mi imamo podebelu dokumentaciju o gospodinu A1 Fajadu, ali nemamo dokaze. Bila bi tvoja reč protiv njegove”. /*35/ Po mom mišljenju to što postoji pozamašna dokumentacija o tome da različite devojke podnose iste vrste žalbi u vezi jednog te istog čoveka, bi po mom mišljenju trebalo da znači svakako više od toga da „nema dokaza”. Ali uprkos svemu A1 Fajad je čovek za koga nam je rečeno da bi establišment voleo da ga uništi, nastavlja svoj život bez ikakvih posledica. Ovo o čemu sam upravo govorio predstavlja nešto od informacija o Iažovu, prevarantu, seksualnom napadaču, satanisti i čoveku koji radi za sultana od Bruneja, koji je imao kompletnu kontrolu nad Dajaninim obezbeđenjem u danima i satima pre njene smrti. Ja mu ne bih poverio na čuvanje ni svoju mačku. Zapravo, kao što je Tom Bauer dokumentovao, A1 Fajad je naredio jednom od svojih ubica da ubije mačku koja mu se nije svidala. A1 Fajad se približio porodici Spenser preko Dajaninog oca, erla „Džonija” Spensera i njene maćehe Rajne. On je pomogao „Džoniju” da prebrodi finansijske teškoće i rekao je da smatra erla bratom. /*36/ On je dao Rajni, koju Dajana nije mogla da podnese, mesto u odboru Harodsa. A1 Fajad je sponzorisao prestižne kraljevske događaje, kao što su Kraljevska izložba konja Vindzorovih i polo takmičenja, ali je naročito ulagao i podržavao dobrotvorna društva i akcije u kojima je bila angažovana Dajana. Bob Loftis (Bob Loftus), šef obezbeđenja Harodsa od 1987. do 1996. godine, rekao je na britanskom televizijskom Kanalu 4, u junu 1998., da je imao naređenje da odmah obavesti A1 Fajada ako Dajana dođe u radnju. Tada bi A1 Fajad odlazio do odeljenja u kome je ona kupovala i „slučajno” bi se sretao sa njom. Svakog Božića slao bi iz Harodsa do njenog apartmana zeleni kombi sa poklonima za nju i dečake od „čika Muhameda”. Ako pogledate dokazni materijal shvatićete da je on postavio sebi u zadatak da se dodvori princezi od Velsa i to na svaki mogući način. 3. juna 1997. godine, pozvao je Dajanu da mu se pridruži za vreme letnjeg raspusta u njegovoj vili pokraj mora u San Topeu, na jugu Francuske. 11. juna je konačno uspeo u onome na čemu je tako dugo radio: ona je prihvatila njegov poziv. Sledećeg dana obavio je kupovinu jahte Zonkal, vredne 15 miliona funti, i na tom brodu je Dajanina i Dodijeva romansa uskoro procvetala.
Dajana je stigla u San Trope 11. jula, zajedno sa svojim sinovima, Vilijemom i Harijem, da bi odsela u luksuznom apartmanu sa 8 spavaćih soba, koji se nalazio na A1 Fajadovom imanju velikom 10 ari, u ekskluzivnom delu San Tropea zvanom L Park. U to vreme, Dodi Fajad, nalazio se još uvek u svom apartmanu u Parizu, zajedno sa verenicom Keli Fišer, američkom manekenkom. Dodi, star 41. godinu, bio je „potrčko” svog oca i živeo je trošeći njegov novac, iako je i sam postigao određeni uspeh u filmskoj industriji, kao producent britanskog filma „Vatrene kočije”, koji je mogao da finansira opet zahvaljujući novcu svog oca. Imao je reputaciju plejboja i trošio novac naveliko, čak je jednom za samo dva meseca uspeo preko Amix kartice da potroši 100.000 dolara. Njime je dominirao lik njegovog oca, pa je čak i kada se bavio poslom producenta svaku važniju odluku morao da odobri A1 Fajad lično. Dodi je radio šta god bi mu otac naredio. Bio je veren sa Keli Fišer osam meseci i očekivalo se da će ona provesti svoj odmor na jahti Zonkal. Ali uveče, 14. jula, Dodi je primio telefonski poziv od oca koji mu je naredio da smesta ode u San Trope kako bi bio sa Dajanom. Keli Fišer je opisala ono što je potom usledilo u jednom intervjuu, u televizijskom programu, na sledeći način: „ (Dodi) je rekao da ide u Lortdon, a da ćemo u San Trope otići po njegovom povratku sa tog puta. Te većeri me nije nazvao, pa sam ga ja konačno pronašla putem mobilnog telefona. Rekla sam - Dodi gde si ti?- a on mi je odgovorio da je u Londonu. Rekia sam - OK, zvaću te na fiksni telefon u tvom apartmanu. On je rekao - Ne, ne, ne zovi me. Onda sam ja opet upitala - Dodi gde se ti nalaziš? On je tada priznao da je na jugu Francuske. Njegov otac je tražio od njega da ode tamo i da me ne povede sa sobom, to sada znam. ” Dva dana kasnije Dodi je poslao privatni avion da se njime Keli doveze u San Trope. Dok je bio sa Dajanom, Keli je držana na jednom drugom A1 Fajadovom brodu. ,,Ja sam ovde zaglavljena” rekla je ona. „Dakle, on me je držao zarobljenu u mom malom brodu-kavezu, a za to vreme je, kako sada znam, zavodio Dajanu”. Dajana se, 31. jula, vratila u San Trope po drugi put da bi provela letnji raspust sa Dodijem, a taj put je doputovala sama. Keli Fišer se vratila nazad u Los Anđeles, spremajući se za svoje venčanje sa Dodijem, za koje ona kaže da je trebalo da se održi 9. avgusta. Ali, samo dva dana pre tog datuma, u svim svetskim medijima eksplodirala je vest o romansi između Dodija i Dajane. Keli je za to čula od drugarice koja je videla njihovu sliku u novinama. Ona se priseća sledećeg: „ PočeJa sam da ga zovem u London, jer sam očekivala njegov dolazak za dan, dva. Zvala samga preko privatne telefonske linije, ali nije bilo odgovora. Zatim sam pozvala njegovu sekretaricu i zamolila da razgovaram sa njim, ali ona nije htela da me poveže. Mohamed se javio i koristeći mnoge ružne reči saopštio mi da se nikada više ne javljam. Rekla sam - On je moj verenik, o čemu vi to pričate? On je na to zalupio slušalicu ija sam pozvala ponovo, a
sekretarica mi je rekla da nikada više ne zovem i da moji pozivi neće više biti prosledivani. To je bilo užasno iskustvo. ” /*37/ Ironično je to da je Dajana, koja je imala običaj da redovno organizuje pretragu i čišćenje svog kensingtonskog apartmana, kako bi uklonila aparate za prisluškivanje, sada bila u rukama čoveka kome je postavljanje prislušnih aparata bilo opsesija. A1 Fajadova vila u San Tropeu bila je ozvučena, kao i sve drugo što je posedovao. Sve što je Dajana rekla moglo je biti prisluškivano. Bob Loftis, bivši šef obezbeđenja Harodsa, rekao je da je postavljanje prislušnih aparta u vili bila „pozamašna operacija”, kao i da se sve uvek radilo po nalozima A1 Fajada. /*38/ Henri Porter, londonski urednik časopisa ,,Vanity Fair”, proveo je dve godine istražujući A1 Fajada i rekao je da su on i njegovi pomoćnici otkrili A1 Fajadovu skoro opsesivnu potrebu da koristi uređaje za prisluškivanje kako bi snimao telefonske razgovore, ozvučivao prostorije i snimao ljude tajnim kamerama. Preko zajedničkih prijatelja Porter je upozorio Dajanu o A1 Fajadovom pređašnjem životu i aktivnostima, kako su on i njegovi prijatelji mislili: ,,da je to veoma opasno za nju iz očiglednih razloga”. 7*39/ Ali, Dajana je smatrala da može da se nosi sa situacijom, a iako je znala da A1 Fajad ume: „Ponekad da bude grubijan”, mislila je da on za nju ne predstavlja pretnju. On je, ipak, mnogo više nego samo „grubijan” i mnogo češće nego „ponekad”. Ona je navodno rekla svojim prijateljima: ,,Ja znam da je on grub, ali to je sve”. Ima dokaza da je A1 Fajadov hotel Ritz u Parizu ozvučen, a s obzirom šta se tamo dešava to i nije neko čudo. Keli Fišer je izjavila da je ona uvek kada bi se nalazila na nekom od A1 Fajadovih poseda prirodno pretpostavljala da su prostorije ozvučene. Ona kaže da je to bila poznata činjenica, a i Dodi joj je to potvrdio. Kada ga je Keli otvoreno pitala u vezi njegovog odnosa sa princezom Dajanom, Dodi je odgovorio: ,,Ne mogu sada da pričam preko telefona o tome. Pričaću sa tobom kada dođem u Los Anđeles”. Keli kaže da je znala šta to znači, a značilo je, naravno, da je telefon prisluškivan. Dajana je bila pod „zaštitom” A1 Fajada i njegovog obezbeđenja i čak i njeni najprivatniji razgovori su praćeni i snimani. Dajana je otišla sa Dodijem u A1 Fajadovu vilu u elizabetanskom stilu, zvanu Barou Grin Kort, u Okstedu, Sari, koja je ranije bila u posedu sataniste lorda Mek Alpajna. Celu kuću A1 Fajad je ispunio statuama polu-nagih grčkih boginja. Uprkos upozorenju koje je primila od Henrija Portera, Dajana se ponovo vratila u San Trope, 21. avgusta, da bi provela još neko vreme sa Dodijem. A1 Fajad je za to vreme maksimalno koristio situaciju i davao novinama informacije po savetima publiciste Maksa Kliforda (Max Clifford). /*40/ A1 Fajad i njegovi ljudi su odavali mesta na kojima se par nalazio tako osiguravajući maksimalan publicitet u štampi. Posle saobraćajne nesreće, A1 Fajad se žalio da fotografi i novinari nisu hteli da ostave princezu na mim, što je, imajući sve u vidu, stvarno neverovatno licemerna izjava. Romansa između Dodija i Dajane bila je na vrhuncu, a A1 Fajad je požurivao svog sina da što više produbi njihov odnos. /*41/ A ono što bi mu A1 Fajad rekao da radi, Dodi je radio. Ništa nije prepušteno slučaju. Na jahti Žonkal je, recimo, stalno puštana Dajanina omiljena muzika. Dajana i Dodi su stvarno i
imali mnogo toga zajedničkog. Oboje su rođeni u bogatim porodicama, a očevi su im bili udaljene, hladne figure. Oboje su kao deca iskusili raspad braka svojih roditelja i oboma su majke bile te koje su otišle od kuće. Čak su i švajcarski koledži u koje su išli bili u blizini jedan drugoga. Ali ne bi trebalo ni da isključimo mogućnost da su oboje bili žrtve korišćenja tehnika umne kontrole. Ja sam sreo više ljudi koji su pre terapije deprogramiranja bili umno kontrolisani robovi, programirani da se ludo zaljube u neku osobu koja im se pod normalnim okolnostima ne bi uopšte sviđala, a postoji i beskrajno eksperimentisanje sa spravljanjem ljubavnih čini od strane crnih magova. Moj prijatelj, naučnik Brajan Desborou kaže da osećaj zaljubljenosti u stvari zavisi od toga da li mozak proizvodi hemijsko jedinjenje zvano feniletilamin. Ova hemikalija takođe smanjuje mogućnost racionalne spoznaje osobe ili okolnosti, pa odatle i dolazi izreka „ljubav je slepa”. Proizvodnju ove hemikalije u mozgu izaziva endorfin, hemikalija koja se prirodno javlja i povezana je sa pamćenjem, učenjem, potiskivanjem bola, seksualnim nagonom i regulacijom hormona. Ako bi se proizvodnja tih hemikalija u mozgu mogla veštački stimulisati kod određene dve osobe u pogodnom trenutku, one bi se odmah zaljubile jedna u drugu. Ja mislim da postoje veoma dobre šanse da se upravo tako nešto i desilo, da je za njih oboje pripremljena zamka. Došlo je do razgovora o veridbi, ali nemoguće je reći koliko je blizu ona bila, jer su izveštaji o tome kontradiktorni. I ja sam u velikoj nedoumici oko te teme. Dajana i Dodi su napustili jug Francuske sa aerodroma Olbia, u 1 i 30 posle podne, 30. avgusta, i uputili se u Pariz, da bi prešli u A1 Fajadov mlaznjak. Navodno su hteli da prenoće u Dodijevom apartmanu, koji gleda na Trijumfalnu Kapiju (Arck de Triomphe), pre nego što će otići u London, gde je Dajana trebala da se sretne sa svojim sinovima. To će biti njen poslednji dan koji je proživela ceo. Kada je avion sleteo na pariski aerodrom Burže dočekalo ih je dvadesetak fotografa-paparaca (što je reč koja potiče iz italijanskog jezika i znači „zujeći insekti”). Tamo ih je čekao spreman mercedes, a zeleni rejndž rover je trebalo da im bude pratnja. To je uobičajena sigurnosna procedura i minimum koji bi se mogao očekivati za zaštitu nekoga tako svetski slavnog kao što je Dajana bila. Sa Dajanom i Dodijem u mercedesu bio je i Dodijev telohranitelj, Trevor Ris Džons (Trevore Rees-Jones), 29-ogodišnji bivši član elitne britanske vojne regimente padobranaca, zvane Paras. Uz SAS, Paras je najbolje obučena (i samim tim umno kontrolisana) regimenta u britanskoj armiji. U rejndž roveru nalazili su se vozač, Henri Pol (Henri Paul), čovek koji je bio šef bezbednosti u Ritzu i još jedan telohranitelj, Kis Vingfild (Kes Wingfield). Oni su se odvezli sa aerodroma do vile Vindzor, koja se nalazi u Bulonjskoj šumi i nekada je pripadala vojvodi i vojvotkinji od Vindzora. Vojvoda i vojvotkinja su živeli tamo, kada je vojvoda, tada kralj Edvard VIII, abdicirao odrekavši se britanskog trona kada vlada i establišment nisu hteli da prihvate njegovo venčanje sa američkom raspuštenicom, Volis Simpson. Oni su se tada preselili u Pariz, noseći titule vojvode i vojvotkinje od Vindzora. Njihovu kuću sada poseduje A1 Fajad i govorilo se da će je dati Dodiju i Dajani kao svadbeni poklon. Doduše, cela ta priča o njihovom venčanju nije potkrepljena sa dovoljno dokaza, ma koliko se A1 Fajad trudio da je
promoviše. Njegova mašinerija zadužena za publicitet navela je javnost da poveruje da je par proveo neko vreme u vili Vindzor, razgovarajući o njenom dekoru, ali telohranitelj Kis Wingfild kaže da su se oni tamo zadržali samo ,,oko deset minuta”. /*42/ Odatle su otišli u hotel Ritz, gde su stigli u 4 sata i 20 minuta posle podne. Hotel Ritz se nalazi na trgu Vendom i na spoljašnjosti zgrade svuda okolo u nivou prvog sprata, nalaze se simboli Sunca i krsta, vrlo nalik simbolima koje su stari narodi koristili da prikažu „putovanje” Sunca kroz godišnja doba, o čemu sam već govorio ranije u ovoj knjizi. To su bili simboli kralja Luja XIV, koji je bio poznat kao „Kralj Sunce”. U njegovoj palati, Versaju, u XVII veku on je uredio da prostorije budu dekorisane u čast Apolona, boga Sunca i Dijane, boginje Meseca. U centru trga Vendom nalazi se jedan ogroman stub sa Napoleonovom statuom na vrhu i on nalikuje kao odraz u ogledalu Nelsonovom stubu, koji se nalazi na Trafalgar Skveru u Londonu. U tom trenutku Dajana je još uvek imala isti nivo obezbeđenja koji je imala i na putu od aerodroma, ali se ono tada moglo značajno povećati da je tražena podrška od francuskih policijskih jedinica za pružanje zaštite na visokom nivou, zvanih SPHP. Te jedinice i postoje da bi pružile zaštitu važnim (VIP) ličnostima koje posećuju Pariz, ali se mora zahtevati da se one angažuju. A to u ovom slučaju nije zatraženo. Svo angažovano Dajanino obezbeđenje činili su A1 Fajadovi ljudi, od njenog dolaska na pariski aerodrom, do njene tragične smrti. Da su zatražili pomoć francuske policije Dajana bi još uvek bila živa. Kada neka slavna ličnost, recimo kao Madona, dođe u Pariz, francuska policija ima jedan automobil ispred onoga u kome je ona i jedan iza, zajedno sa dva motorcikla na početku i na kraju vozne kolone. Ta kola voze profesionalni vozači i u njima se nalaze naoružani ljudi zaduženi za bezbednost. Prema izveštajima, SPHP su napravile tri, a možda i četiri ponude da obezbede Dajani potrebnu zaštitu, ali je svaku od njih odbio Dodi. Da li je dobio naređenja da odbije te ponude od nekoga kome nije mogao reći ne? Jedan od oficira iz SPHP-a je rekao Dodiju: „Ako ne želite da koristite naša kola, ja bih preporučio da vas dva policijska automobila prate na putu kroz grad”. /*43/ Ovaj savet je, takođe, jednostavno ignorisan. Dajana i Dodi su otišli pravo u kraljevski apartman iz XVIII veka u hotelu Ritz (u kome se noćenje inače plaća 6.000 funti). Odatle je Dajana pozvala svog prijatelja, novinara „Daily Mirrora”, Ričarda Keja (Richard Kay). U razgovoru mu je rekla da ima nameru da se povuče iz javnog života u novembru i on kaže da je nikada nikada nije čuo da zvuči tako srećno. Par je rezervisao sto u restoranu Se Benoa, za 8 i 45 uveče, a nameravali su da, kasnije, noć provedu u Dodijevom apartmanu. U 6 i 30 posle podne Dodi je otišao do zlatara, Repozija, preko puta trga Vendom, da bi kupio dijamantski prsten za Dajanu, koji je kasnije dostavljen u Ritz. Malo posle 7 sati uveče, par je odvežen u mercedesu uz Sanzelize, do Dodijevog apartmana u ulici Arsen-Husaj, koja se nalazi blizu Trijumfalne Kapije. Tu su se raspakovali i spremili za izlazak na večeru. Opet je uz njihova kola bio i zeleni rendž rover kao podrška, a tu je bio i još jedan automobil u kome su se nalazili telohranitelji za dodatnu zaštitu. Zašto je smatrano da je taj nivo sigurnosti potrebno primeniti tako rano uveče, a ne u ranim jutarnjim časovima, u vreme
sudara? Dodijev apartman je poznat pod nazivom „Etual flat”, po trgu L’Etual (Place L’Etoile; etoile = zvezda), „Sunčevom ili zvezdanom krugu” koji predstavlja put kojim je zaokružena Trijumfalna kapija. Put kojim su došli do apartmana vodio je iz trga Vendom na ulicu Rivoli a na pola puta oko trga Konkord zaokrenuli su desno prema Sanzelizeu i provezli se pravo tom slavnom avenijom, prema Dodijevom apartmanu (vidi sliku 52). Zapamtite tu rutu, to je od krucijalnog značaja u ovoj priči. Dok su dolazili u apartman, oko 7 i 15 uveče, viđeni su telohranitelji kako žurno izlaze iz svojih kola, da bi zadržali šestoricu paparaca. Dajana i Dodi su se zabrinuli u vezi izlaska na večeru u restoran Še Benoa, koji nije bio obezbeđen i rešili su da se vrate u Ritz na večeru. Istim putem su se odvezli nazad do Ritza. Par je, zajedno sa telohraniteljima Vingfildom i RisDžonsom, ušetao u Ritz, što je uhvaćeno na sada već veoma poznatim video snimcima, u 9 i 47 uveče. Dok su se fotografi-paparaci sakupljali u velikom broju napolju, usred glasina o Dajaninoj veridbi, za Dajanu su započela poslednja tri sata njenog života. Ko je širio obaveštenja i glasine o tome gde se sve Dajana nalazila tog dana kako bi stvorio stampedo paparaca, koji su uticali na Dajanino i Dodijevo kretanje i odluke te večeri? Ja mislim da mogu tačno da pogodim ko bi to mogao biti. A1 Fajad. A ko su bili neki od tih paparaci-fotografa, koji su zagorčavali Dajanin život i doveli do promene u planovima za to veče? Uz pomoć siguronosnog video snimka iz hotela Ritz takođe se može videti i identifikovati veći broj Ijudi koji su bili ispred hotela, među posmatračima, veći deo tog dana, a uveče su se i dalje nalazili na istom mestu, na samoj ivici gomile. /*44/
Slika 52 - Vožnja do Dodojevog apartmana u ranim večernjim satima 30. augusta. Putanja vodi pravo i nema nikakve potrebe da se skreće ka tunelu Pont de L’Alma.
Sada se zaplet ozbiljno komplikuje. Posle telefonskog razgovora sa svojim ocem, koji se nalazio na svom engleskom imanju u Okstedu, Sari, Dodi Fajad je objavio (navodno) svoj, smešni plan. Da bi se izbegli paparaci, trebalo je mercedesom, kojim su se vozili ceo taj dan, zajedno sa rendž roverom koji je služio kao podrška, da se dovezu ispred prednjeg ulaza hotela, kako bi se time zavarali fotografi (paparaci) i radoznalci. U isto vreme drugi mercedes je trebalo da bude dovežen okolo do zadnjeg izlaza, da na brzinu pokupi par i odveze ga do Dodijevog apartmana na šanzlizeu. Henrija Pola, 41ogodišnjeg šefa obezbeđenja hotela Ritz, pozvao je na mobilni telefon Dodi i rekao mu da se javi nazad u hotel. On je završio sa dužnošću u 7 uveče i do vremena kada se vratio bilo je već 10 sati noću. Niko nije ustanovio gde je Henri Pol bio ta tri sata. Dodi je rekao da je njegov otac, Muhamaed A1 Fajad, lično autorizovao Henrija Pola da vozi njihov mercedes. Za mene to znači da je Dodi ustvari rekao: „Moj otac mi je rekao da tako ima da bude”. Henri Pol nije bio kvalifikovani šofer i nije imao propisnu dozvolu za vožnju iznajmljenih kola. L. Flečer Pruti (L. Fletcher Prouty), bivši pukovnik avijacije SAD, koji je blisko sarađivao sa obaveštajnim službama, jednom je rekao: „ Niko ne mora da naredi nečije ubistvo - ono se naprosto desi. Aktivna uloga se odigrava u tajnosti, time što se dozvoljava da se ono desi. To je najveći pojedinačni trag zločina. Ko ima moć da opozove ili smanji uobičajene siguronosne mere?’’ /*45/ Apsolutno tačno. Ako Prutijevo „pravilo” primenimo na Dajanin slučaj i zapitamo se ko je imao moć i ko je iskoristio tu moć, da smanji njene uobičajene mere obezbeđenja koje su preduzimane zarad njene zaštite, te noći, dobićemo vrlo zanimljiv odgovor: Muhamed A1 Fajad. Pod tim okolnostima on mora da odgovori na neka očigledna pitanja: zašto je Dajanino obezbeđenje te noći bilo smanjeno? Kada je ubijen predsednik Kenedi, nije bilo telohranitelja na njegovim kolima, dok su četvorica stajala na kolima koja su bila odmah iza njegovih (vidi odeljak sa slikama). On je takođe bio u automobilu sa otvorenim krovom (kabrioletu) i to u jedno opasno vreme u opasnom gradu. Kada je Martin Luter King usmrćen iz vatrenog oružija u motelu Lorejn, u Memfisu, Tenesi, 4. aprila 1968. godine, crni policajac, koji je bio zadužen za Kingovu sigurnost, poslat je kući protiv svoje volje, par sati pre ubistva. Jedina dva vatrogasca iz vatrogasne stanice, koja se nalazila pored motela, premeštena su u druge stanice samo na za taj dan. Zrtveni jarac optužen za to ubistvo bio je Erl Rej, za koga čak ni Kingova porodica nije verovala da je kriv i to u tolikoj meri da su kasnije prisustvovali njegovoj sahrani. Inače M. L. King je se privatno veoma razlikovao od slike koju je javnost imala o njemu, isto kao i Džon Kenedi. Kada je Bobi Kenedi ubijen, pošto je održao govor u Ambasadors hotelu, u Los Anđelesu, 5. juna 1968., opet se neko umešao i promenio uobičajenu proceduru njegovog obezbeđenja. Plan je bio da B. Kenedi siđe sa tribine i prođe kroz svetinu do izlaza. Ali, neposredno po završetku govora, Kenedijevi „pomagači” a među njima naročito Frenk Menkijevič, su insistirali da će
za njega biti sigurnije ako izađe napolje kroz hotelsku kuhinju. Kada je ušao u kuhinju presreo ga je, umno kontrolisani, Širhan Širhan, sa pištoljem u ruci. Izgleda mnogo verovatnije da su Bobija Kenedija ubili ljudi iz njegovog obezbeđenja, narošito T. E. Sizar, „telohranitelj” koga su zaposlili u poslednjem trenutku i koji je imao mnoge veze sa krajnjom političkom desnicom i obaveštajnim sužbama. Ali sa Širhanom Širhanom, koji se našao na tom mestu sve sa pištoljem u ruci, imali su umno kontrolisanog žrtvenog jarca da ponese krivicu, a to i jeste bilo sve što im je potrebno. Frenk Menkijevič koji je vodio Kenedija do kuhinje kasnije je učestvovao u snimanju filma koji je trebalo da obelodani pravu istinu o tom ubistvu. Ali, naravno, nije. Kada je izraelski premijer Isak Rabin, ubijen u Tel Avivu, godine 1995., jedan neobičan video snimak, koji je zabeležio jedan od posmatrača, pokazuje da su Rabinovi telohranitelji napravili u isto vreme korak unazad, kako bi ubicu ostavili nasamo sa Isakom Rabinom i tako mu omogućili da ga nesmetano ubije. Mislim da možete da vidite šemu koja se ponavlja. A šta se događa u odlučujućim poslednjim trenucima Dajaninog života? Opozvano je njeno obezbeđenje po nalogu Muhameda A1 Fajada, preko njegovog sina. To je činjenica. Ceo dan ona je putovala u istom mercedesu sa rejndž roverom kao podrškom. Sada će preći u drugi mercedes, bez podrške bilo kavog drugog vozila. To je bila jedna neobična odluka za čoveka koji je inače tako opsednut svojom sopstvenom sigurnošću. Bob Loftis, bivši šef obezbeđenja Harodsa rekao je: „ U poredenju sa zaštitom koju Al Fajad priušćuje sebi, a koja je vrlo profesionalna, vrlo visokog standarda, ono što je obezbedio majci budućeg kralja Engleske bila je dečija igra." /*46/ On je dodao i ovo: ,A1 Fajad je bio apsolutno paranoičan u vezi svog ličnog obezbeđenja”. Samo da bi se on šetao okolo po sopstvenoj radnji, bila bi svaki put prisutna tri do četiri neuniformisana člana njegovog ličnog obezbeđenja, koja su išla sa zajedno sa njim svo vreme, plus još četiri uniformisana člana obezbeđenja, tako da su oko njega uvek bila dva siguronosna „prstena”. Govorimo o obezbeđenju koje je koristio samo u sopstvenoj radnji! Ali da li je to stvarno paranoja ili je u pitanju to što je poznavao pokvarene ogavne trgovce oružjem i operatere Bratstva mnogih vrsta, među kojima je A1 Fajad konstantno delao? A to su bili ljudi kojima ništa nije predstavljalo ni masovno ubijanje dece a kamoli jednog potrčka kao što je on. Dodi Fajad je bio opsednut svojim obezbeđenjem iz istih razloga. Istini za volju, na veličinu i kompleksnost njegovog obezbeđenja u velikoj meri uticao je i A1 Fajadov ego. On je svoje telohranitelje uglavnom regrutovao iz SAS-a i padobranske regimente zvane Paras, a koristio je i operacije Bratstva, kao što je Kontrol risks, za preporuke. Tom Bouver u svojoj knjizi o A1 Fajadu govori o tome kako su se naoružani stražari na njegovom imanju u Okstedu krili iza žbunja, noseći punu borbenu uniformu sa zatamnjenim licima. Kad god da je A1 Fajad putovao negde u svom mercedesu, uvek ga je pratio rendž rover koji je prevozio medicinsku opremu za hitne slučajeve i ljude iz obezbeđenja.
Ali te odsudne večeri on je uklonio tu vrstu zaštite za princezu Dajanu. I više od toga, nova, nepoznata kola su dovedena za nju, drugi mercedes je poslat na zadnji ulaz hotela Ritz. Ta kola je obezbedila komapanija po imenu Etual limuzins, istog imena kao i Dodijev Etual apartman. Firma Etual limuzins nalazi se u Ritzu i njen celokupni dohodak zavisi od ugovora sa tim hotelom i njegovim gostima. Drugim rečima, nju u potpunosti kontroliše Muhamed AI Fajad i oni, ko god da su, koji kontrolišu i njega samoga. Novi mercedes je bilo vozilo tipa S-280, manje težine nego vozilo iz serije 600, koje su koristili do tada, i nije imalo zatamnjena stakla. 1 druga kola su bila slobodna, ali ovo su bila ona koja su za Dajanu izabrana. Direktor firme Etual limuzins, Nils Sigel (Niels Siegel) je rekao, pri istrazi Dajanine smrti, da je on dopremio kola do zadnjeg ulaza Ritza, ali je u televizijskoj emisiji „Dispatches” pokazano da je to bila laž. Kola je isporučio vozač po imenu Frederik Lukard (Frederic Lucard) i on se može videti kako to radi na video traci hotelskog obezbeđenja. Lukard je rekao da mu je bilo veoma čudno što je firma Etual dozvolila Henriju Polu, koji nije bio kvalifikovani vozač, da upravlja jednim od njihovih kola. Pa zašto su to onda učinili? Jer im je Muhamed A1 Fajad rekao da tako urade, eto zašto. Brajan Dod (Brian Dodd), bivši šef A1 Fajadovog obezbeđenja, tokom 1980-ih, dao je za emisiju „Dispeches” svoju procenu te situacije: „ 7o su nova kola koja su ušla u sistem. Nisu mogli imati vremena da sasvim provere ta kola. A ona su trebala da budu proverena. Mogla je u kolima biti, na primer, bomba. To je bio najgluplji plan. On nije trebalo nikad nida bude uzet u obzir. Vozilo za podršku postoji, ne samo da bi skretaio pažnju paparaca, nego da, recimo, spreči napadača koji bi prišao motorciklom da puca ili postavi magnetizovanu bombu na kola. Zato i postoje vozila koja služe kao podrška - da zaustave bilo kakavpokušaj napada. Zašto oni nisu imali nikakvo takvo vozilo - samo Bog zna. (A ja mislim da mogu dobro da pogodim o čemu se radi i bez Božanske intevencije.) „ Postoji verovatno šest do osam Ijudi koje ja smatram profesionalnim telohraniteljima i koje bih angažovao za taj posao, a Trevor Ris-Džons i Kes Vingfild, posle onoga što sam video da se desilo, ne bi bili te noći ni u blizini Pariza. ” Mercedes kojim je upravljao Henri Pol izjurio je sa zadnjeg ulaza Ritza u 12 i 20 iza ponoći, dok je Pol dovikivao paparacima da se ne tmde da ga prate jer ga nikada neće stići. Dajana i Dodi bili su na zadnjem sedištu, dok se napred, na mestu suvozača, nalazio Trevor Ris-Džons, bivši pripadnih padobranske regimnete, Para, koji je važio za „neustrašivog”. Ris-Džons kaže da se on nije slagao sa promenom plana. On nije vezao pojas u kolima, što je normalna praksa u gradu, jer telohranitelji moraju da budu slobodni kako bi mogli brzo da reaguju.
Kola su brzo vožena ulicom Kambon i skrenula su desno u ulicu Rivoli koja vodi na trg Konkord, gde su se kratko zaustavila na semaforu. Paparaci fotograf, Ronald Ret, koji je vozio motorcikl, je vozio uz njih do tada, ali kaže da je Henri Pol krenuo na crveno i pošao prema dvosmernom kolovozu pored Sene, zvanom Kur l Rein (Cour la Reine). Kola su zaronila u jedan tunel, zatim se ponovo pojavila na površini, pa skoro odmah ponovo ušla u jedan kratak tunel na mestu Pont d L’Alma. Ovde su kola izgubila kontrolu i udarila u trinaesti stub u centru tunela, koji je poduprt duž ivica betonskim stubovima i nema bankine. Henri Pol i Dodi Fajad su umrli na mestu. Prema izveštaju sa autopsije, Dajana je bila klinički mrtva u roku od 20 minuta posle sudara, a to je bilo mnogo pre nego što je stigla do bolnice. Trevor Ris-Džons je preživeo sudar jer je u tom trenutku nosio siguronosni pojas, dok Dajana i Dodi nisu bili vezani. To bi mogao da bude veoma značajan podatak. Ris-Džons nije bio vezan kada su napustili Ritz, u skladu sa uobičajenom praksom telohranitelja, a kada je Ronald Ret snimio fotografiju na semaforu kod trga Konkord, Ris-Džons još uvek nije bio vezan siguronosnim pojasom. Ali malo više od minuta kasnije, kada su se kola sudarila sa betonskim stubom, on je bio vezan. Zašto? Ako je zakopčao pojas jer je iz nekog razloga osetio opasnost, zašto nije doviknuo Dajani i Dodiju da urade isto? Na kraju krajeva, potrebno je samo par trenutaka da se to uradi, a razlog iz koga je on uopšte bio prisutan u kolima bio je da ih zaštiti. Ris-Džons ima da odgovori na neka ozbiljna pitanja, a on ne daje baš nikakve odgovore. Neki telohranitelji stavljaju pojaseve kada se kola nalaze u brzoj traci, ali RisDžons ne kaže da je to bio njegov razlog. On tvrdi da ne zna zašto je odjednom vezao pojas. A, ako su išli u Dodijev apartman, vozili bi u brzoj traci možda samo minut. Sve što Ris-Džons kaže je da se seća da su ih pratila dva automobila, od kojih je jedan bio beo i motorcikl, što je u skladu sa pričom koja služi kao dimna zavesa da se sakrije šta se stvarno desilo. Ali, svi novinski izveštaji, članci u časopisima, televizijski dokumentarci i diskusije koje sam ja video, propustili su jednu jednostavnu činjenicu, koju je zapazilo samo par samostalnih istraživača. Svi se slažu da je par vožen nazad u Dodijev apartman, koji se nalazi blizu Trijumfalne kapije, kada se sudar dogodio. Pa, postoji jedan očigledan problem u vezi toga: Tunel, Pont de L’Alma, se ne nalazi na putu za Dodijev apartman. Naprotiv, on vas odvodi u suprotnom pravcu od te obiasti. Ja sam bio u Parizu i prošao sa peške istom rutom kojom je išao i automobil, zapravo šetao sam se po celoj toj oblasti, pa mogu da kažem da je put do Dodijevog apatmana onaj kojim su došli do hotela Ritz. Zaokružite do polovine trga Konkord, zatim skrenete desno na Sanzelize i idete pravo do Dodijevog apartmana (vidi sliku 53). U to doba noći, za takav put potrebno je samo nekoliko minuta. Ali Henri Pol nije tako uradio. On je provezao auto pored skretanja za Sanzelize, prošao na crveno svetlo i pojurio na puta za tunel Pont de L’Alma. To ih je odvelo NA DRUGU STRANU od Dodijevog apatmana. Čuo sam da je rečeno da je Pol vozio okolo, dužim putem, da bi tako izbegao fotografe i
'K
%. V vV
•
MsT _ ‘''ifzkjš'% f'.< '!&Wi/ 5
*»■*•••_...-•*„- •■-i.i’' *■iž«:isr••„ «•« *t",wlS. r- „^v».i
■•«. • •. s * ■’ > %. t>E J. ■• “• s.m , .-'•■
Dodi’s flat '}&mr■,\ • 1 p,/;- . •*!>» / C Vfl.
,S ' *
*•
»e t *. si.jLtsTTS*^-*
., jsjefsr-■■--
' .
^,5A
c
tiz'.. ^
■c
^ V V ' / A * •■• -■■■ / i, ' -?C v * /- / : . - . " . . . . - • ^ '•/••'■% . " J * » ? r ; > • ; ’> -• ~" o' ii*- "-•-'' r
i ‘"C v.-.-''1 vic /«idfc'Sifcrf ' ^
.
' % . , ' ■ ' -
/ ' The Ritr Hotel
■ • •-
-
^.vr-C; /UA^V- . /='?" ■ 'l «;.v ■>:/ *yt-- Vs ^- HJLJV* ^ta .-»•, Bi •Efgf/S’’ il’SSjS-A.. ■f / C.‘' •' .. ’/v^ ’HP?*'■• ..Jg1*"?— ... V£.j.. ///r/s////////*?&“"® yr-o- --'■ -- ■■-■ :l t ’WW Pont de //„J, / r/sr-ilK/,. , ’/ , «® &sj P»ace de la N/ ' t 'f*';Pontde '\ ,J L’Alma * ? *• ■'•/_ v-C ...;._Js^^N Concorde • L’Alma \ - ------------- --------- i v m.* *t*š
Slika 53 - Promena rute koja je Dajanu koštala života. Umesto da vozi direktno ka Dodijevom apartmanu, Henri Pol je veiikom brzinom krenuo u drugom pravcu, udaljujući se od njihovog odredišta. Rečeno je da je on hteo da ide dužim putem da bi izbegao paparace, ali kakva je to samo neverovatna sučajnost da je put kojije izabrao vodio ka tunelu Pont de L’Alma, jednom od najsvetijih mesta Vavilonskog Bratstva, povezanim sa kultom boginje Dijane!
saobraćajnu gužvu, ali fotografi bi ionako čekali ispred apartmana do vremena kada bi oni tamo stigli. Kola su udarila u stub tunela pri brzini od između 60 i 80 milja na sat. Henri Pol nije pokazivao nikakve znake da ima nameru da skrene ka Dodijevom apartmanu, a kada izađete iz tunela put vas vodi još dalje od mesta na koje su se oni uputili. Ono što je najbitnije ovde naglasiti je to, da put koji je izabrao Henri Pol, nije bio najdirektniji put do apartmana, ali ih je zato sigurno vodio kroz tunel Pont de L’Alma, čiji je značaj neverovatan, kao što ćete i sami uskoro uvideti. Interesantno je da je Ris-Džons stavio sigurnosni pojas tek pošto je Pol prošao pored skeretanja za Šanzelize i uputio se ka Pont de L’Alma tunelu. On kaže da ne može da se seti zašto je tako uradio, ali ja bih mogao da mu pomognem u nalaženju razloga. Za to su mogla da postoje samo dva razloga. Ili je on znao šta će se sledeće desiti, ili je shvatio, kada je Pol pojurio ka tunelu, da nešto ozbiljno nije u redu, pa je stavio pojas da bi se zaštitio. Ali opet, ako je to bio slučaj, zašto on nije upozorio Dodija i Dajanu da urade isto što i on, da vežu pojaseve? I ukoliko je Ris-Džons uvideo potencijalnu opasnost, zašto to nisu videli i Dajana i Dodi? Žao mi je ako ću time uznemiriti porodicu Ris-Džonsa, ali s obzirom na okolnosti pogibije princeze Dajane, to su pitanja koja su morala biti postavljena. Jednom kada je delo (ili bolje zlodelo) učinjeno; nađena je osoba koja je poslužila kao žrtveni jarac. Metode koje su pri tom korišćene vrlo su predvidljive,
ali budući da dobro funkcionišu zašto ih menjati? Žrtveni jarac (nalik Li Harviju Osvaldu, Širhan Širhanu i Džejms Erl Reju), okrivljen za Dajaninu pogibiju, bio je vozač, Henri Pol. Kada su novinari i paparaci odigrali svoju ulogu u fokusiranju pažnje javnosti, u danima nakon sudara, objavljeno je da je Henri Pol imao tri, četiri puta viši nivo alkohola u krvi nego što je za vozače dozvoljeno u Francuskoj, kao i da su u njegovoj krvi nađeni tragovi lekova - droga protiv depresije, uključujući i Ruoxetine, aktivni sastojak ozloglašenog Prozaka. „Uzrok sudara je bio jednostavan” objavljeno je. „Vozač je bio pijan”. Dečija je igra falsifikovati nalaze krvi ili napraviti da nivo alkohola u krvi neke osobe bude povišen. To se može postići ubacivanjem mikroskopskih „balona” u krv, koji vremenom ispuste alkohol koji je u njima. Svakako nije bilo znaka da je do te mere pijan, pre nego što je odvezao automobil od zadnjeg ulaza Ritza, a njegov test krvi pokazuje da je morao popiti ekvivalent osam popijenih viskija na prazan stomak. Bihevijoralni psiholog u nezavisnom televizijskom dokumentarcu zvanom „Dajana - tajne sudara”, nije mogao da nađe nikakve dokaze da je Henri Pol bio pijan, posle proučavanja video snimaka iz Ritza na kojima se Pol lepo video, a za to može takođe postojati objašnjenje koje ću ubrzo izneti. Samo dva dana ranije, Pol je bio podvrgnut rigoroznom lekarskom pregledu, da bi mu bila obnovljena pilotska dozvola, a tada nije bilo nikakvih znakova o tome da je on preterano pio, kako je štampa posle Dajanine pogibije tvrdila. Baš naprotiv. Postoji još jedna čudna anomalija, koja je otkrivena u televizijskom dokumentarcu, ITV-a, 1998. godine. U hemoglobinu iz krvi Henrija Pola nađeno je 20,7% ugljen monoksida, a to znači da ga je pre testiranja uzoraka bilo i mnogo više, jer se količina ugljen monoksida smanjuje za pola na svakih 4-5 sati, posle unosa inicijalne količine. Hemoglobin u krvi služi za prenos kiseonika. Debi Dejvis (Debbie Davis) iz Društva za pomoć žrtvama trovanja ugljen monoksidom, kaže da sa tako visokim nivoom ugljen monoksida u krvi, Henri Pol ne bi znao ni šta je levo ni šta je desno, jer bi se drastično smanjila količina kiseonika koji bi primao mozak. Dr Alister Hej (Dr Alistar Hay), ekspert za trovanja ugljen monoksidom, se složio sa tim i nije mogao da objasni zašto Pol nije pokazivao znakove i izražene simptome trovanja, koji bi trebalo da su bili evidentni: „ Teško mije da sve to racionalno objasnim. Nivo od 20% ugljen monoksida u krvi i visok nivo alkohola u krvi nagoveštavaju da je ta osoba trebala da ima mnogo sporije reflekse, a svakako bise to trebalo jasno videti po načinu na koji je radio razne stvari. Ta osoba bi verovatno trpela i neke bolove, ali nijedna od ovih stvari se ne vidi na slikama i video zapisima na kojima je uhvaćen Henri Pol. To je prilično enigmatično. ” /*47/ Postoji još mnogo toga što treba znati o Henriju Polu. Njegov najbolji prijatelj, Klod Garek (Claude Garrec), je u dokumentarnoj TV emisiji izjavio da je Pol imao kontakta sa francuskim i stranim obaveštajnim službama, kao i da je održavao veze sa njima tokom svog zaposlenja u Ritzu. To nije iznenađenje, jer obaveštajne službe regrutuju ljude iz obezbeđenja u vrhunskim hotelima, a Ritz, sa svojom
svetski poznatom - VIP - klijentelom i reputacijom u vezi bavljenja špijunažom i prodajom oružja, bi svakako bio na vrhu njihove liste. Pol je svakako imao nerazjašnjene izvore prihoda. On je zarađivao oko 20-25.000 funti godišnje u Ritzu, a ipak je bio zagriženi pilot, sa 605 sati leta, a pri tom treba znati da sat leta košta oko 300 funti. On je imao niz različitih bankovnih računa, kao i sef u Nacionalnoj banci u Parizu. Imao je i tri bankovna računa u pariskoj banci Berklis, kao i jedan tekući račun i još četiri žiro računa u banci Caisse D’Epagne de Paris. U toku osam meseci pre sudara, sume od po 4.000 funti uplaćivane su na jedan od njegovih računa u pet navrata. Ukupno je imao 122.000 funti, a niko ne zna njihovo poreklo. Zatim, postoji i nerazjašnjeno pitanje u vezi toga gde je Pol bio tri sata, između 7 i 10 uveče, kada je završio sa poslom, kada ga je Dodi pozvao preko mobilnog telefona i rekao mu da se vrati u Ritz. Gde se on nalazio u tom periodu, ostalo je misteriozno. Značajna misterija. Da bi se razumelo na koji način Bratstvo dela, potrebno je ogromno i detaljno istraživanje velikog broja međusobno isprepletanih tema. Sve od drevne istorije, do satanističkih simbola i rituala, zemljine magnetske rešetke, moći koju ima Sunce, bankarskih sistema i umne kontrole. Novinari koji su se bavili analiziranjem sudara u kome je Dajana poginula, latili su se te teme bez potrebnog predznanja i zbog toga i nisu mogli da dopru do istine. Njihova verzija mogućih scenarija je ograničena njihovim skučenim pogledom na realnost. Oni, na primer, ne mogu da sagledaju da postoje organizacije unutar organizacija, što znači da jedna sila može da dela putem naizgled nepovezanih službi, kao što su britanska i francuska obaveštajna služba, pariska policija i hitna pomoć, kao i istražni postupak u vezi sudara. Mislim da ne morate daleko da tragate kako biste pronašli dokaze o tome. Nedostatak istraživanja celokupne slike, „velike slike”, doveo je reportere, kao što je Martin Gregori, iz programa „Dispatches” do toga da kategorički tvrde da: ,,ne postoji ni delić dokaza o tome da se radilo o bilo kakavoj zaveri” i do davanja izjave da je i sama pomisao o umešanosti princa Filipa „smešna”. Ja se pitam šta vi o tome mislite, sudeći po dokazima koje sam do sada izneo. Jedan nepažljiv komentar iznesen u tom programu dao je dobre informacije o A1 Fajadu. Zatim, treba spomenuti ispitivanje sudara od strane Džona Stalkera (policajca koji je zamalo izbačen iz policije jer je razotkrio politiku policije Severne Irske da prvo puca u osumnjičene teroriste, a da zatim postavlja pitanja), štampano u novinama ,,News of the World” , gde je odbacio celu ideju o tome da je Dajana ubijena. Odbacujući postojanje zavere da se ubije Dajana, Stalker je pitao: „Zašto bi uopšte Francuzi hteli da zataškaju ubistvo jedne Engleskinje?” /*48/ To pitanje je toliko naivno, da je smešno. U isto vreme Stalker je postavio neka podesna pitanja o samom sudaru i njegovim posledicama: „Zašto je obezbeđenje koje je Fajad pružio princezi smanjeno i svedeno na jednog potpuno neadekvatnog čoveka bez ikakve druge podrške? Zašto policija u rešavanju tog slučaja nije tražila pomoć od građana i javnosti? Zašto nije izvršena autopsija na telu Dodija Fajada?” A odgovor na ta pitanja je: zbog postojanja baš te zavere koju vi odbacujete, gospodine Stalker. Jedna od najznačajnijih tema koju moramo istražiti, ako želimo da shvatimo kako je Dajana ubijena, je moć i potencijal kontrole nečijeg uma. Kao primer,
navešću da se tokom osamdesetih 30 naučnika koji su radili većinom na vrhunskim nivoima u razvoju kompjuterske industrije - ubilo. Markoni je bila jedna od glavnih kompanija koje su bile u to umešane, ali bilo je i drugih, kao što su Prisli i Britiš aerospejs. Godine 1986. jedan od njih, po imenu Vimal Dajibhai, koji je radio za firmu Markoni, seo u svoja kola i odvezao se od Londona do Bristola, grada sa kojim ga inače ništa nije vezivalo, a zatim se tamo ubio skočivši sa mosta. Par meseci pre toga, Ašrad Šarif, kompjuterski programer za Markoni odbrambene sisteme, takođe se odvezao iz Londona u Bristol i tamo se obesio. Zašto baš Bristol? To je nekadašnja luka viteza templara, a njegovo ime nastalo je od imena feničanske boginje Barati. Baš tu je smeštena i elitna jedinica britanske obaveštajne službe, zvana Komitet 26 i oni koriste avionske piste Britiš aerospejsa, da bi avionima dovozili i odvozili britanske i strane agente. Jednom me pozvao neko ko se predstavio kao agent CIA da se nađemo na tom aerodromu, jer kompanija (CIA) navodno nije bila zadovoljna onim što sam izjavljivao. Otišao sam da se nađem sa tom osobom na zakazanom mestu, ali se niko nije pojavio. Verovatno se radilo o nekom jadniku kome je potrebna pomoć, ili je možda u pitanju bila provokacija i hteli su da vide kako bih ja reagovao u slučaju pretnji. Kako god bilo makar su potrefili pravi aerodrom. U tom periodu, 1980-ih godina, ne samo u Bristolu nego i na mnogim drugim mestima desila se gomila čudnih i nerazjašnjenih samoubistava i smrti ljudi koji su bili na samom naučnom vrhu u industrijama koje su se bavile razvojem „odbrambenih” tehnika. Šta to spopadne čoveka da sedne u kola, vozi više od dva sata do visećeg mosta u Bristolu, a zatim sa njega skoči? To će vam možda izgledati kao udaljavanje od teme o Dajaninoj pogibiji, ali nije tako. Ja govorim o kontroli uma. Jedan naučnik koji je radio za CIA mi je rekao da je on prošao kroz različite forme umne kontrole kako bi zaboravio sve što je znao o projektu na kome je radio, kada je on bio završen. Daću vam primer toga šta znači kontrola uma, u situaciji vrlo sličnoj onoj u Parizu. Dejvid Sends je bio visoko obrazovan naučnik koji je radio u oblasti odbrane, ali u svojoj 37. godini govorio je kako će napustiti taj posao i promeniti stil života. Bio je u srećnom braku i imao dvoje male dece, sina od 6 godina i trogodišnju kćerkicu. Sends i njegova žena su se bili upravo vratili sa prijatnog odmora u Veneciji, kada je on umro pod misterioznim okolnostima. Iako one možda i nisu više toliko misteriozne ako znate za kontrolu uma. On je radio za kompaniju Esams koja sklapa poslove i sarađuje sa ministarstvom odbrane. Izgleda da su, dok su Sends i njegova žena bili na putu u Veneciji, tu kompaniju posetili elitni članovi britanske policije, takozvani specijalni odredi. Zatim, u subotu, 28. marta 1987., Dejvid Sends je rekao svojoj ženi da izlazi napolje da bi sipao benzin u kola, ali se nije vratio kući narednih 6 sati. Niko ne zna gde je za to vreme bio, ali ja mislim da mogu da pogodim. Njegova žena, Ana, je zvala policiju i jedan policajac, Džek Hiskok, bio je u njihovoj kući kada se Sends odjednom vratio, u 10 i 20 uveče. Kada su ga upitali: „Gde si bio?” rekao je da se vozio naokolo i razmišljao. Njegova žena je rekla da takvo ponašanje uopšte nije bilo u skladu sa njegovim karakterom, da je za njega neuobičajeno da tako dugo odsustvuje i da on izgleda nije ni bio svestan koliko je vremena tačno prošlo. Rekla je da je izgledao
zbunjeno, ali srećno. Dva dana kasnije, u ponedeljak, 30. marta, ušao je u svoja odlično održavana kola i krenuo od kuće, u Itčen Absu, na svoj posao u kompaniji Esams koja se nalazila u Kemberliju, Sari. Njegova žena kaže da nije bilo ničeg neobičnog u vezi njegovog držanja i ponašanja, a da su uslovi za vožnju tog jutra bili dobri. Ali posle 30 minuta vožnje, kada se nalazio na putu A33 u Popfamu, odjednom je zaokrenuo unazad u dvosmernoj ulici i krenuo u suprotnoj traci da vozi velikom brzinom nazad. Vozeći brzinom od oko 80 milja na sat, Sends se zaleteo kolima u napuštenu zgradu kafea, pri čemu je poginuo u eksploziji automobila koja je usledila. Na putu nije bilo znakova kočenja. On čak nije ni probao da zaustavi kola. /*49/ Potpuno je jasno da je, tokom onih 6 sati kada je iznenada nestao, njegov um bio programiran, a nakon čega je bilo potrebno samo aktivirati okidač, što može biti reč, zvuk ili neka akcija, pa da program sa instrukcijama bude aktiviran. U tom trenutku njegovo ponašanje bi se izmenilo od uobičajenog u takvo u kome je bio fokusiran samo na to da se zaleti u praznu zgradu kafea i ubije se. Podsvesno programiranje nadvladava svest i tada programirani robot zamenjuje ljudsko biće. To je ono što se, po mom ubeđenju, desilo i Henriju Polu. Sends je nestao na 6 sati pre nesreće u kojoj se ubio. Za Pola se ne zna šta je radio i gde je bio 3 sata pre nego što se zaleteo u 13. stub tunela Pont de L’Alma. To je scenario koji ja predlažem za ono što se desilo u Parizu. Mreže Bratstva delale su putem mnogih ljudi i službi da bi obezbedile da će Dajana biti u Parizu te noći, jer je, u samoj svojoj osnovi, to bio plan da se izvede obred žrtvovanja, jedan određeni satanistički ritual, kao i vreme i okolnosti pod kojima će se smrt desiti koji su morali da budu pažljivo podešeni do najsitnijih detalja. Dajana je bila pod navodnom zaštitom A1 Fajadove siguronosne mreže veći deo vremena koje je provela sa Dodijem pre sudara, a svakako sve vreme u poslednjih par dana svog života. Njeni razgovori su prisluškivani i praćeni putem A1 Fajadovog sistema za prisluškivanje. Pa zašto ih onda ne objavite u javnosti gospodine A1 Fajade? Tokom tri sata u kojima se ne zna gde je Henri Pol, čovek koji je sarađivao sa francuskom i britanskom obaveštajnom službom, bio, kada je, u stvari, programiran da odigra svoju ulogu, ili su samo dodavane poslednje instrukcije programu kome je već bio ranije podvrgnut. Dajaninu ritualnu smrt su organizovale osobe koje su na najvišim nivoima Bratstva, za koje su, poređenja radi, ljudi kao A1 Fajad sitni i potpuno nebitni igrači, pioni u jednoj igri koju najverovatnije ni ne shvataju do kraja. Mercedes koji je dovežen do zadnjeg ulaza hotela Ritz bio je ukraden samo nekoliko nedelja ranije - pre početka romanse između Dajane i Dodija - a kada je vraćen na njemu su izvršene obimne popravke. Ukrao ga je, dok je stajao ispred jednog restorana, naoružan čovek, koji je govorio arapski, a kada je nađen od njega je ostalo malo više od šasije i limarije. A1 Fajad je kontrolisao agenciju za iznajmljivanje vozila Etoile limusines, koja je dala baš to vozilo da se u njemu preveze princeza. Nije ni čudo što su francuske vlasti odbile ponudu eksperata iz kompanije Mercedes da ispitaju vozilo posle sudara. Kada se Henri Pol vratio te noći na dužnost, nakon Dodijevog poziva, delovao je obično i normalno se ponašao, barem za većinu posmatrača. Program za
kontrolu uma bio je usađen duboko u njegovu psihu i još uvek pritajen čekao da bude aktiviran. Možda je zaista i popio par alkoholnih pića u baru hotela Ritz, ali ono alkohola što je u sebe uneo, kao i njegovo držanje ne odgovaraju medicinskim izveštajima urađenim posle njegove smrti. Tvrdnje da je on bio alkoholičar takođe se ne poklapaju sa nalazima njegove jetre. Ali ako je Henri Pol, šta ja sugerišem, bio umno kontrolisana „višestruka ličnost”, on je mogao biti mrtav pijan u jednom delu svog uma, a savim trezan u drugom. Tu su mi činjenicu potvrdili ljudi koji su bili višestruke ličnosti i koji su to sami iskusili. Neko blizak Polu, njegov upravljač, izazvao je da kod njega te noći dođe do promene iz jedne iičnosti u drugu, kojom je vladao odvojeni, programirani, odeljak njegovog uma. Na taj način on je mogao imati visok nivo alkohola u krvi i biti pijan, dok bi u drugim delovima svog uma ostao sasvim trezan. Isto je i sa ugljen monoksidom. Malo pre ili malo kasnije pošto se mercedes odvezao od zadnjeg ulaza Ritza, Henriju Polu je pokrenut okidač za aktiviranje njegovog programiranja. Mogao je to biti zvuk, boja, reč ili, što je verovatnije, neka rečenica. Dok je Polovo podsvesno programiranje nadvladavalo njegov svesni um, on je velikom brzinom krenuo od Ritza na trg Konkord, pa na dvosmerni put ka tunelu Pont de L’Alma. Ris-Džons je tada vezao svoj pojas, ali kako izgleda nije ni na koji način upozorio Dajanu i Dodija na opasnost. Tako su oni ostali nevezani na zadnjem sedištu mercedesa. Dok je Pol ulazio kolima u tunel Pont de L’Alma, pri brzini od oko 80 milja na sat (mada neki izveštaji kažu da je išao sporije), snažno je zakočio, izgrebao kolima desni zid tunela i onda se usmerio ka 13. stubu. 13. stub je ono što najviše odaje celu zaveru. Bratstvo je tokom cele istorije bilo u ogromnoj meri opsednuto brojem 13, da je nemoguće i u mašti poverovati da je sve to bila slučajnost. Mora da ima bar 30 stubova u tom tunelu, a mercedes u kome je bila Dajana je udario baš u 13. jer je tako bilo planirano. Dajana je imala averziju prema broju 13, čak je često odbijala da ga koristi, kao recimo na svojoj zadnjoj aukciji kod Kristija, u junu te iste godine kada je umrla. Ako je, kao što su predložili neki svedoci tog događaja, sudar bio izazvan time što je mercedes udario fijat uno, ili time što je motorciklista uperio jako svetlo u Polove oči, nije bilo načina da on bude siguran da će pogoditi baš 13. stub. Ali osoba kojoj je u umom duboko usađen program o tome šta da uradi, mogla je da kola usmeri tačno gde treba, čak i pri velikoj brzini. Ja mislim da su priče o misterioznom fijatu uno i motorciklisti sa zaslepljujućim svetlom u stvari diverzije koje treba da odvedu istraživače u pogrešnom pravcu, kako ne bi shvatili jednostavnu istinu o celom događaju. Ubistvo predsednika Kenedija je takode bilo puno takvih, lažnih priča. Druga mogućnost, koja bi se mogla navesti kao uzrok sudara, bila bi spoljašnja kontrola nad kolima. Rudolf Fajns, poznat po svojim polarnim ekspedicijama, oficir kraljevske škotske garde, napisao je knjigu o ubistvima, koja obavlja grupa tajnih ubica zvanih „Klinika”, u kojoj je upisano kako su ljudi ubijani tako da to izgleda kao nesrećan slučaj. Smrt majora Michael Marmana je od naročite važnosti da bi se shvatilo ono što se moglo desiti u Parizu. On je vozio citroen 2CV putem A303, u blizini Stonhendža, novembra 1986., kad je se BMW koji je dolazio iz suprotnog pravca zaleteo u njega i na mestu ga usmrtio. Fajns kaže da je BMW bio prepravljan i da je
njegovim sistemom za kočenje upravljano pomoću daljinske kontrole, uz pomoć sićušne tube komprimiranog vazduha koja je bila sakrivena u motoru. Sistemom za daljinsko upravljanje je upravljano iz volvoa, koji je išao iza BMW'a. Izveštava Fajns. BMW je vozio ser Piter Horsli, penzionisani vojni maršal, koji je uspeo da preživi taj sudar. Fajns, u svojoj knjizi, tvrdi da je „Klinika” znala da će Horsli putovati tim putem u isto vreme kada i čovek koji im je bio meta. U svojoj autobiografiji, ser Piter Horsli, kaže da je vozio brzinom od 60 milja na sat kada su kola počela čudno da se ponašaju. Tada je video sivi volvo kako mu se otpozadi približava i baš u trenutku kada je hteo da pusti da ga mimoiđe, njegov BMW se oštro zaneo na levo, kočnice su glasno škripale, a zatim se silovito zaneo opet na desno, pa na levo. To je neverovatno slično onome što se desilo sa mercedesom, pre nego što se zaleteo u 13. stub. Horsli je u tom trenutku očajnički pokušavao da zadrži kontrolu nad vozilom ali kaže da ga kola više nisu slušala. Prešla su u suprotnu traku i pored njegovih pokušaja da to spreči i on kaže da je tada pred sobom video malo vozilo koje mu se približavalo iz suprotnog smera. Pre nego što je došlo do sudara, Horsli kaže-, ,,U deliću sekunde vozačevo užasnuto lice je bilo vidljivo i ja sam čuo njegov promukao krik.” /*50/ Moguće je da je mercedesom u kome je bila Dajana bilo spolja, daljinski upravljano, na takav jedan način. Jasno je da je kretanjem Horslijevog BMW-a bilo daljinski upravljano. Sigurno je dobro obučen operater mogao da usmeri mercedes tačno ka 13. stubu. Podrška argumentu da nijedna druga kola nisu učestvovala u sudaru Dajaninog mercedesa, dolazi od Erika Petela (Eric Petel), koji tvrdi da je bio na mestu događaja i video sudar. Petel kaže da je vozio motorcikl ka ulazu u tunel kada ga je prestigao mercedes. Nijedno drugo vozilo nije bilo u blizini. On je izjavio sledeće: „ Video sam u retrovizom kola koja su bljeskala prednjim svetlima ka meni. Pomerio sam se da ih propustim, a ona su projurila mimo mene iako sam ja sam išao brzinom od 70 milja na sat. Jedan kratak trenutak kasnije, čuo sam zaglušujuću buku i video sam sudar. Kola su se obrtala poputu... Ja sam stao. Nije uopšte bilo nikakvih dmgih kola ili vozila i mogao sam da vidim put sve do kraja tunela. Krov mercedesa je bio totalno zgnječen. Zadnja desna vrata su bila delimično otvorena i ja sam zavirio unutra i video jednu ženu. Izgledalo je da ju je sudar bacio ka prednjem delu kola iglava joj je ležala zaglavljena između prednjih sedišta. "/*51/ Petel je rekao kako je video krv kako teče iz ženinog desnog uha, a dok joj je sklanjao kosu sa lica i polegao njenu glavu na naslon za ruku shvatio je da se radi o princezi Dajani. On kaže da su se njene trepavice pomerale, ali da tada nije otvarala oči ni za trenutak. Po sopstvenoj proceni, Petel je ostao na mestu nesreće oko minut, pre nego što se opet popeo na svoj motorcikl da bi otišao da pozove policiju. Rekao im je da je princeza Dajana doživela saobraćajni udes, ali su mu se u policiji smejali i rekli da im ne traći vreme takvim šalama. Očajan zbog svega toga, on se lično odvezao do policijske stanice na aveniji Mocart. Njegov advokat,
Antoan Deguin (Antoine Deguines), kaže da je Petel bio zadržan 25 minuta u policijskoj stanici, gde su ga odveli u zadnju prostoriju i vezali lisicama. To se desilo zato što je prijavio da je video „saobraćajnu nesreću”? Kada je, posle nekog vremena oslobođen, rečeno mu je da prati na svom motoru policijska kola do druge stanice policije, u kojoj je dao pisanu izjavu koju je potpisao bez mogućnosti da je predhodno pročita. „Bio sam zgranut” rekao je on „Delovali su kao da ih uopšte nije briga za sudar”. Nakon toga, Petela vlasti nisu mesecima kontaktirale, sve dok nije angažovao advokata da bi se prijavio kao svedok i ponudio svoju pomoć tokom zvanične istrage. Kada se dogodi ubistvo na nekom javnom mestu dve stvari su simptomatične. Osoba optužena kao počinilac je „žrtveni jarac”, a često se u poslednje vreme dešava da je pod uticajem programa za kontrolu uma i stvara se obilje diverzija koje treba da odvedu istraživače u pogrešnom pravcu i sakriju istinu o onome što se desilo. Prvi metod omogućava da se osoba navodno „kriva” odmah uhapsi, ili bar optuži, što dalje obezbeđuje zaustavljanje sprovođenja dalje istrage. Druga metoda, stvaranje diverzije, omogućava da se protraće sati i dani nakon ubistva koji su od krucijalnog značaja, navodeći Ijude da jure za masom lažnih priča i „tragova” koji su im bačeni kao mamac. Ta je tehnika korišćena i u Parizu, sa pričama o paparacima, motorciklisti sa zaslepljujućim svetlom, a kasnije i fijatom uno. Ljudi su takođe konstantno zatrpavani kontradiktornim izveštajima i teorijama tako da postaju zbunjeni, a zbunjen um gubi interes da prati događanja. Dakle, prvo mediji i vlasti izjave da su paparaci krvi za sve, a odmah zatim - da nisu. Onda kažu da je brzinometar u kolima bio zaglavljen na brzini od 120 milja na sat, a zatim da je bio na nuli. Uvek sam se čudio koliki broj Amerikanaca se pojavio da su bili svedoci saobraćajne nesreće u kojoj je Dajana umrla, kao i time kako su ih samo brzo pronašli. Tunel Pont de L’Alma nije bio, pre Dajanine pogibije, baš popularno turističko mesto. Tu se ne nalazi ništa, osim jednog ili dva restorana, tunela i lavirinta puteva koji se ukrštaju. A čak i u 12 i 25 iza ponoći, nekoliko američkih turista kažu da su bili svedoci onoga što se desilo. Broj svedoka nesreće je bio, u svakom slučaju, neobično velik, s obzirom na doba noći i činjenicu da je Pariz u to doba godine prilično prazan. Mogu da shvatim da je nekoliko Ijudi, koji su prolazili tim putem kolima, moglo da vidi mesto sudara pošto se on već desio, ali znam, jer sam to mesto i sam posetio, da glavni pešački putevi ne pružaju pogled na tunel. Policija nije kontrolisala mesto nesreće u skladu sa uobičajenom policijskom procedurom, tako da je već u prvim trenucima bilo izgubljeno mnoštvo mogućih dokaza. Zatim, policija je takođe propustila da ispita važne svedoke tog događaja, a neke informacije su uspele da joj „procure” u javnost i to dok su navodno održavali striktne bezbedonosne mere nad oblastima koje su se ticale istrage. /*52/ Po mom mišljenju, tu nešto smrdi naveliko. Danas postoji jedan dodatni „izazov” za one koji žele da izvrše javno ubistvo ili kuju zaveru o tome, jer su svuda po većim gradovirna postavljene „saobraćajne” kamere. Nasmešite se, snimaju vas. Bilo bi nemoguće držati u tajnosti način na koji je ubijena Dajana i počinioce tog ubistva, da je sve bilo snimano video
kamerama, kao Ito je terbalo da bude. Ali kada ste na visokom nivou Bratstva, koje ima veze sa vodećim ličnostima iz policije i obaveštajnih službi, saobraćajne kamere ne predstavljaju nikakav problem. Jednostavno naredite da se ugase! Postoji 17 saobraćajnih kamera na putu između Ritza i tunela Pont de L’AIma, računajući tu i one unutar samog tunela. Da su one te noći radile, sada ne bi bilo misterije o tome kako se sudar odigrao, jer bi mogli ceo događaj jednostavno da pogledate, recimo preko svog televizora. Jedna kamera je usmerena ka ulazu u tunel i ona bi morala da zabeleži navodno postojanje fijata uno ili ljudi na motorcikiima sa upaljenim zaslepljujućim svetlima. Ali ta kamera, baš kao i sve ostale na putu kojim je Dajana vožena, bila je isključena u odsudnom trenutku. Nikada ranije se nije u Parizu desilo da ceo sistem istovremeno prestane sa radom, zbog nekog navodnog kvara, a da policija odbije da objasni o čemu je reč. Sistem koji koriste ulične kamere ima nezavisno napajanje strujom i njega kontroliše policija, kao i na kraju krajeva, francuska obaveštajna služba, jer su te kamere postavljene po ulicama da bi snimale i pratile daleko više toga nego što su obični saobraćajni problemi. Dopisnik londonskog ,,Dayli Mail” kaže da je ujutro posle sudara, kamera koja stoji na ulazu u tunel, bila okrenuta prema zidu. U isto vreme kada je sistem nadgledanja pomoću kamera prestao da radi, takođe su prestale da funkcionišu sve frekvencije preko kojih komunicira policija u centru Pariza. Simon Ragan (Simone Reagan), u svojoj odličnoj knjizi ,,Ko je ubio Dajanu?”, navodi izjavu čoveka po imenu Andre, koji, kao i mnogi drugi, voli da prisluškuje policijske radio poruke. Andre je sedeo na klupi blizu Ajfelove kule, što je udaljeno samo nekoliko minuta hoda od tunela Pont de L’Alma, te noći kada je Dajana umrla. Kao i obično koristio je svoj radio predajnik da bi pratio razgovore policije. Ali odjednom, u 12 i 20 iza ponoći, sve linije su prestale s radom. Došlo je do prekida radio veza. On je trajao 20 minuta, a zatim se, kako kaže Andre, signal vratio i odjednom je grunula masa radio poruka, jer su svi želeli da govore u isto vreme. ,,Ja nisam nikada... Naišao na tako haotičan radio prenos”, izjavio je on. „Bilo je to nešto izuzetno”. Kada su radio linije prestale da funkcionišu Dajana je napuštala hotel Ritz da bi pošla na svoje poslednje putovanje. Do vremena kada su radio veze ponovo uspostavljene, ona je već ležala na podu tunela, Pont de L’AIma, pod kompletnim nadzorom medicinskog tima za hitne slučajeve, a sudeći prema izveštaju autopsije ona se tada nalazila na par minuta od kliničke smrti. A kaže se da ne postoji ni delić uverljivih dokaza o tome da je postojala neka zavera, je li tako? Bože moj, pa dokazi su nam ispred nosa. Deset dana posle udesa francuska policija je sastavila preliminarni izveštaj od 350 stranica, u kome se kaže da se radilo o nesrećnom slučaju a da nije ni uzeta u obzir bilo koja druga mogućnost. Govoreći o tom medicinskom timu koji je bio uz Dajanu u poslednjim trenucima njenog života, spomenuću kako mi je jedan čovek koji ima veze sa britanskom obaveštajnom skužbom rekao da je lako izazvati saobraćajnu nesreću, ali nije Iako biti siguran da će određena osoba tom prilikom i poginuti. Zato imate vaše ljude koji kontrolišu medicinsku ekipu, jer iako vaša meta do tada nije umrla, posle nesreće postoji uverljiv razlog da se to desi. Desila se ozbiljna saobraćajna
nesreća. Posao medicinskog tima (ili u svakom slučaju onih koji su mu izdavali naredenja), bio je da se postara za to da određena osoba ne preživi, bez obzira na to u kakvom se stanju nalazila. Cak i onima_koji odbacuju ideju o planiranom ubistvu Dajane, bilo je sumnjivo to što se sa njenim odvođenjem u bolnicu neverovatno kasnilo, kada je, prema zvaničnim medicinskim izveštajima, ona zadobila povredu za koju je bila neophodna hitna operacija. Lekari su rekli da je plućna vena perforirana u blizini srca, a to je punilo njena pluća krvlju. Dajana je ležala na podu tunela, Pont de L’Alma, i krvarila na smrt, ako su ti izveštaji tačni. Jedini način na koji je njen život, posle takve povrede, mogao biti spasen bila je hitna bolnička operacija. Zašto je onda prošlo više od sat i po vremena pre nego što je ona stigla u bolnicu? Samo minut posle sudara doktor Frederik Melije (Frederic Mailliez), je zajedno sa svojim „prijateljem” Amerikancem, Markom Butom (Mark Butt), došao kolima u tunel, vozeći iz suprotnog pravca. Jedan privatni detektiv, koga lično poznaje, je sproveo opsežnu istragu o Melijeu i Butu i dok se njegova istraživanja još nastavljaju, dosadašnji nalazi ubedljivo nagoveštavaju da se o obojici ima reći mnogo više od onoga za šta su javnosti predstavljeni. U 12 i 25 odigrao se fatalni sudar, u 12 i 26 doktor Melije kaže da je video slupani mercedes, zaustavio svoja kola, upalio svetla za upozorenje, dotrčao do mercedesa da bi ustanovio da se tu nalaze dvoje mrtvih ljudi i dvoje živih, a zatim je pozvao hitnu pomoć. Taj čovek baš brzo radi, zar ne? On je jedan od 160 pariskih doktora koji se mogu pozvati u bilo koje doba dana ili noći od strane službi za hitne slučajeve u bolnicama ili privatnim kućama, što je deo francuskog sitema osiguranja, zvanog SOS lekari. On je pružao pomoć žrtvama saobraćajnih nesreća mnogo puta, kada je bio član SAMU, francuske hitne pomoći. Pa ipak takav lekar, koji bi trebalo da je uvek spreman za hitne intervencije, sa sobom je od medicinske opreme, da pomogne Dajani, imao samo bocu sa kiseonikom i masku! Melije je imao kontrolu nad Dajanom i njenim stanjem u vremenu od krucijalnih 15 do 20 minuta, pre nego što će doći tim za hitne slučajeve SAMU, da preuzme brigu nad njom. On tvrdi da mu Dajana, tokom tog vremena, nije ništa rekla, ali to je u protivrečnosti sa komentarom koji je dao za londonski magazin „Times”, gde kaže da je ona: „Stalno je ponavljala kako je u velikim bolovima, dok sam stavljao masku za disanje preko njenih usta”. Trevor Ris-Džons, telohranitelj, takođe kaže da se priseća kako je čuo ženski glas koji doziva iz zadnjeg dela automobila: „Prvo je to bio samo jecaj. Zatim je izgovoreno Dodijevo ime... A ženska osoba kojoj je taj glas pripadao mogla je biti samo princeza Dajana”. /*53/ Koliko je ta izjava pouzdana, ipak je pitanje za raspravu. Ono što međutim izgleda savim jasno, je to da je Dajana bila svesna, ili barem polu-svesna, kada je doktor Melije stigao na mesto nesreće. On je Lariju Kingu, domaćinu veoma gledane emisije na CNN, rekao; „Ona je izgledala prilično dobro. U početku... Barem spolja, znate, ona je izgledala prilično dobro. Ali iznutra, znate, njeno putovanje u večnost je već počinjalo... To je zaista čudno. To je bio jedini deo vozila, deo u kome je ona sedela, koji je ostao ceo”. Melije je, isto tako, jednom prilikom, francuskom medicinskom časopisu rekao: ,,Ja sam mislio da je njen život mogao da bude spasen”, a drugom prilikom: „Njeno stanje je bilo
beznadežno. Nije bilo ničega što smo mogli da uradimo da bi je spasili”. On je takođe rekao u emisiji Larija Kinga, da, uprkos činjenici da je Dajana bila najviše fotografisana žena na svetu, kao i da su paparaci snimali njene fotografije dok je on bio u tunelu pored nje, on nije znao da se radi o princezi Dajani sve dok nije video novinske izveštaje o tom događaju, sledećeg jutra. I vi i ja bi trebalo u to da poverujemo? Kada je stigla ekipa hitne pomoći, Melije kaže da je napustio mesto događaja jer nije bilo više ničega što bi on mogao da uradi. Zvanično objašnjenje za neverovatno kašnjenje pri odvoženju Dajane do bolnice, je da je ona bila zaglavljena u olupini automobila. To je laž, laž, laž. Jedan od članova ekipe hitne pomoći rekao je francuskim dnevnim novinama ,,Le Parisien”, da je, kada je on stigao na mesto nesreće Dajana delom ležala na podu tunela, dok joj je veći deo tela bio izvan automobila, a noge su joj bile položene na zadnje sedište. ,,0na je bila potresena, u polu-šoku, ali svesna... Jecala je i borila se za dah. Promrmljala je - O moj Bože - nekoliko puta”. Škotske novine „The Scothsman”, su tokom istrage koja je štampana 11. septembra 1997., ustanovile da je Dajana bila uklonjena iz kola, kratko vreme pre dolaska vatrogasaca, tako da izjava da je bila „zaglavljena” u olupini jednostavno nije istinita. Drugo zvanično dobijeno objašnjenje za kašnjenje do koga je došlo pri prebacivanju do bolnice, je da su lekari hitne pomoći morali da joj daju transfuziju krvi tokom puta. To je još jedna gola laž. Timovi SAMU lekara ne nose opremu za davanje transfuzije, jer ne bi mogli da na mestu nesreće znaju koji tip krvi treba da daju povređenoj osobi. Kada su kola hitne pomoći napustila tunel, vozeći povređenu Dajanu, šoferu su data uputstva da ne vozi brže od 25 milja na sat, a neki izveštaji govore da je trebalo čak 40 minuta da bi kola prešla 6 kilometara, do bolnice La Pitie- Salpetriere. Cetiri dmge bolnice, koje su imale potrebnu opremu i osoblje sasvim sposobno da pomoge Dajani, bile su bliže mestu nesreće, a ambulantna kola koja su je prevozila su dva puta stala da bile izvršene neke „delikatne intervencije”, a poslednji put kada se to desilo bolnica im se nalazila već na vidiku. Dajana je stigla u bolnicu La Pitie-Salpetriere oko 2 i 10 ujutro, dakle 1 sat i 45 minuta pošto se desio sudar. Po bilo kom medicinskom kriterijumu gledano, ovo zakašnjenje je sasvim besmisleno, sem ukoliko nije bilo predviđeno da tako treba da bude. Nije potrebno biti genije da bi se shvatilo zašto i pored tako očigledne nesposobnosti, nije bilo nikakave istrage u vezi rada lekarske ekipe koaj je preuzela Dajanu te noći. U bolnici je Dajanu čekao tim hirurga, koji je predvodio dr profesor Bruno Riu (Bmno Riou), dežurni lekar koji je za nesreću čuo tokom svoje regularne bolničke vizite. Da li to samo izgleda čudno da jedan poznati himrg odrađuje noćno dežurstvo? Kada je Dajana stigla u bolnicu, zajedno sa njim dočekali su je profesor Pjer Koriat (Pierre Coriat), šef anestezije i profesor Alan Pavije (Alain Pavi), specijalista za srce i gmdi, kao i profesor Pjer Benaze (Pierre Benazet), još jedan iskusni hirurg. Oni su bili u telefonskoj vezi sa timom lekara iz hitne pomoći od njihovog dolaska u tunel i tokom cele vožnje do bolnice. Rečeno nam je da su otvorili Dajanin grudni koš, ušili perforiranu venu i „vodili bitku da je spasu” tokom jednog i po sata, pre nego što su konačno priznali svoj poraz. Ja nalazim da je to takođe neobično, jer izveštaj sa njene autopsije, kako izgleda, pokazuje da je
Dajana bila klinički mrtva u 12 sati i 45 minuta, još dok je ležala u tunelu. Dakle, ona bi trebalo da je bila klinički mrtva već sat i 25 minuta pre nego što je stigla u bolnicu, što znači cela tri sata pre nego što su profesori izašli iz operacione sale da objave da je umrla. To što će vaš čovek biti taj ko na licu mesta ispituje telo nastradalog je vitalno u planiranim ubistvima kao što je bilo Dajanino. Telo predsednika Kenedija je, recimo, odmah avionom preneto iz Dalasa do Betesda, mornaričkog centra u blizini Vašingtona, koji je pod kontrolom Bratstva, da bi se tamo izvršila njegova autopsija. Tu je nestao ceo Predsednikov mozak (iii mozak njegovog dvojnika, kako neki misle), a izveštaji sa njegove autopsije su, kako je kasnije otkriveno, spaljeni. Dakle, ko je stajao iza ubistva Dajane, princeze od Velsa? Važno je naglasiti da oni koji izdaju naređenja nisu isti ljudi koji izvršavaju takvo jedno delo. Mi ovde gledamo u lice Bratstva, u paukovu mrežu, tako da dok bi naredenja stizala od „pauka” ili „paukova” u njenom centru, njih bi izvršavali niži saradnici. Malo je verovatno da bi to uradila britanska obaveštajna služba, jer bi to bilo suviše očigledno. Obaveštajne službe obično angažuju neku drugu službu ili osobu da za njih obavi ubistvo kada se radi o njihovim sopstvenim građanima, da bi mogle da se distanciraju od tog događaja i kako bi njihovo poricanje umešanosti dobilo na uverljivosti. Britansko ministrastvo spoljih poslova ima svoju ličnu jedinicu za izvršavanje naručenih ubistava, zvanu Grupa 13 (opet taj broj), a britanska obaveštajna služba ima dugačku i prilično bolesnu istoriju političkih i ekonomskih smaknuća. Britanska obaveštajna služba se sastoji od odeljenja MI5 (,,MiIitary Inteligence 5”), koje je prvenstveno odgovomo za siguronosnu situaciju u zemlji i od MI6, koja se bavi inostranim (prekomorskim) poslovima. MI5 je 1988. godine objavila da se oni ne bave ubijanjem. Ne, oni se pobrinu da dmgi to urade za njih. Tu patetičnu izjavu su izazvale informacije koje je u javnost izneo bivši agent MI5, Dejvid Sejler, o tome kako je MI6 organizovala zaveru da se ubije libijski pukovnik Gadafi. Taj pokušaj nije uspeo, jer je bomba stavljena pod pogrešan automobil. Sejler je bio šef „Libijskog stola” u MI5 i bio je na savršenoj poziciji da zna sve o onome što se događalo. Robin Kuk, ministar inostranih poslova, je rekao da je on bio ubeđen da se takav događaj nikada nije desio. O, pa onda je to valjda sasvim u redu. Javni tužilac je zabranio Dejvidu Sejleru da se pojavi u TV programu „Dajana - tajne sudara”, a kasnije je Sejler uhapšen i stavljen u zatvor u Parizu, gde čeka da bude deportovan u London. Zašto sve to raditi ako je ono što on ima da kaže takva budalaština, kao što se predstavlja? Jer je on, naravno, u stvari sasvim u pravu. Usput da spomenem, zakletva na vernost koju polažu britanski obaveštajci, ne daje se vladi nego monarhu. Isto je sa članovima parlamenta i vojske. Na najvišoj instanci Kraljica je njihov šef i to po zakonu, iako, istini za volju, njihov šef je onaj ko kontroliše i samu Kraljicu, jer čak ni ona nije na samom vrhu piramide Bratstva. Tip organizacije kakava je najverovatnije bila ona koja je bila umešana u pogibiju princeze Dajane, na operativnom nivou, tipično je predstavljena Pajnej krugom (Pinay Circle) ili ,,L serkl” (L Cercle), koji ima veći broj ličnosti iz britanskog establišmenta u svojim redovima. L serkl je izdanak još elitnijeg Safari
kluba, koga je pokrenuo grof Aleksandar de Maranše (Count Alexander de Maranches), nekadašnji direktor francuske službe za špijunažu. Safari klub je bio taj koji je organizovao da se sklopi savez između francuske kompanije koja je paravan obaveštajne službe, zvane Grup Bul i kompjuterskog giganta Hanivela, koji je, iznenadićete se, najveći svetski proizvođač nagaznih mina. Ta alijansa je snabdevala minama obe strane u ratu u Bosni. Safari klub je počeo svoju karijeru kao konzorcijum tajne policije iranskog šaha, zvanog SAVAK, koji su činili Sadam Husein u Iraku, Anvar Sadat u Egiptu i obaveštajna služba Saudijske Arabije. Klub je bio umešan u bezbroj pučeva u Africi, koji su trebali da posluže napretku njegovih ciljeva, a bavi se i prodajom i dostavljanjem oružja. Iz Safari kluba nastao je Pajnej krug. Među one koji su umešani u rad ovog kruga spada i čistokrvna reptilijanska, porodica Habsburg. Da bi vam predstavio ko čini ovaj krug i koliki on uticaj ima reći ću da su članovi L serkla bili Nikolas Eliot, šef MI6; Vilijem Kolbi, bivši direktor CIA; pukovnik Bota iz švajcarske vojne obaveštajne službe; Stefano Dela Cijaje, vodeći član italijanske tajne službe; Đulio Andreoti, bivši italijanski masonski premijer i čovek koji je mafiji garantovao sigurnost; Silva Munjoz, bivši ministar fašiste Franka u Spaniji i član elitnog tajnog dmštva po imenu Opus Dei; Franc Jozef Straus, nemački ministar odbrane; i monsinjor Brunelo, agent Vatikana. U Americi, jedan od paravana L serkla je Heritidž Fondacija u Vašngtonu koju podržava CIA. Razmislite kakav samo potencijal ima jedna takva organizacija da koordinira radom bezbroj različitih službi, u različitim zemljama, da bi se postigao zajednički cilj. Mreža Safari kluba - L serkla obezbeđuje arapsko- britanskofrancusku vezu, koja je bila neophodna da bi se organizovalo i izvelo da Dajana bude u Parizu u pravo vreme, da njeno obezbeđenje bude drastično smanjeno, da se izvede samo ubistvo, kao i da oni koji su u njega bili umešani prođu nekažnjeno. Sta je ono beše Džon Stalker rekao? „Zašto bi Francuzi hteli da zataškaju ubistvo jedne Engleskinje?" takođe je interesantno da Simon Rigan (Simone Regan) u svojoj knjizi ,,Ko je ubio Dajanu?” navodi da je L serkl destabilizovao vladu Goga Vitlama u Australiji, 1975. godine. Kraljica je svakako bila i u to umešana. Kao što sam ranije objasnio, njen guverner Australije, Filip Ker, je bio taj ko je uklonio Vitlama na kraju. Ako su Vindzorovi i L serkl radili zajedno da bi smenili jednu uredno izabranu australijsku vladu, zašto ne bi mogli da sarađuju pri eliminaciji princeze Dajane? Pariz, sa svojim ogromnim Bratstvom koje datira vekovima unazad, već je dugo omiljeno mesto za sprovođenje njihovih ubistava i zavera. Amšel Rotšild, od engleskog ogranka te porodice, ubijen je tamo, u svojoj hotelskoj sobi, 1996. go- dine, u onome zašta neki tvrde da je prvi deo obračuna unutar Bratstva, kojima njihova istorija obiluje. Za jednu organizaciju kao što je L serkl, ili za mnoge njoj nalik organizacije iz Londona, bilo bi sasvim lako da smesti svoje ljude na prava mesta. Siguronosna mreža Muhameda AI Fajada preplavljena je bivšim članovima elitnih britanskih vojnih i policijskih jedinica, koji dobro znaju kakve bi konsekvence bile ako kažu ,,NE” Bratstvu, čak i onda kada sami ne žele da budu umešani. Na isti način, paukovoj mreži nalik strukturi njihovih međusobno
isprepletanih organizacija i službi, osigurava da njihovi Ijudi budu ti koji kontrolišu istrage o ubistvima, za šta je najpoznatiji primer Kenedi. Cak i A1 Fajadovu ličnu istragu smrti princeze Dajane, vodio je Pjer Otavoti, bivši šef Kriminalne brigade, odeljenja za kriminalne istrage francuske policije. To je ista ona organizacija koja je vodila i zvaničnu istragu. AI Fajadov glavni advokat u Parizu je bivši francuski ministar pravde, u Londonu. To je Džon Maknamara, bivši šef londoske Metropoliten policije, Skotland Jarda. Maknamara je bio umešan u slučaj u kome je Li Vinter, bivši agent obaveštajne službe, kontaktirao A1 Fajada rekavši mu da ima na prodaju (za sumu od 10 miliona dolara) dokumente koji potvrđuju umešanost MI6 u Dajanino ubistvo. A1 Fajad je pozvao prijatelja koji radi za FBI, koji je zatim o tome obavestio CIA. Li Vintera su zatim pratili da bi ga na kraju uhapsili u njegovoj hotelskoj sobi. Izjavljeno je da je njegova priča o dokumentima bila samo izmišljotina. Australijiski novinar, Piter Golig, koji je ovu priču objavio izneo je dokaze da su, kada je Lijeva hotelska soba pretražena, nađena 4 dokumenta, dva od njih šifrovana, kao i da je izgledalo da su u pitanju originali. Od tog događaja CIA je priznala da je prisluškivala Dajanin mobilni telefon snimajuću pozive koje su dolazili ili bili upućeni u Ameriku, kao i da je slala njihov sadržaj britanskoj obaveštajnoj službi. Dakle, da li je A1 Fajad izdejstvovao da se Li Vinter uhapsi jer je prodavao istinu? Još jedan član obaveštajne službe insistirao je na činjenici da se saobraćajna nesreća u kojoj je Dajana umrla nije desila slučajno. Bivši agent MI6, Ričard Tomlinson dao je o tome dokaze francuskoj zvaničnoj istrazi Dajanine smrti. Tomilson je, 1997. godine, odležao 6 meseci u zatvoru zbog kršenja akta o zvaničnim tajnama, jer je pokušao da proda svoje memoare. U avgustu 1998. on je ponovo uhapšen dok je bio u Parizu, na zahtev britanske vlade. Tomilinson je kako izgleda rekao Harvu Stefanu, sudiji koji je vodio istragu, da je Daiana bila ubijena. On je tom prilikom rekao sudiji da je Henri Pol radio za britansku obaveštajnu službu, a isto tako i „jedan od telohranitelja”, čije ime nije navedeno. U međuvremenu je sudija Harv Stefan, čovek koga je na to mesto postavilo Bratstvo, činio sve što je u njegovoj moći kako bi priča o tome da je u pitanju bio samo nesrećan slučaj opstala. To je na kraju i bio zaključak naveden u njegovom, vrlo dugačkom, zvaničnom izveštaju. Baš iznenađujuće! Najvažnije pitanje koje treba da se postavi kada želite da otkrijete one koji su učestvovali u nekom zločinu je; „Ko od toga ima koristi?” Kao što je rimski pisac i filozof Seneka davno rekao: „Onaj ko ima najviše koristi od nekog počinjenog zločina je najverovatnije taj ko ga je i izvršio”. E pa Vindzorovi su imali i te kakve koristi od Dajanine pogibije. Nje više nema da nastavi da uništava monarhov kredibilitet i poštovanje javnosti, svojim delima i znanjem o tajnama Vindzorovih. Nema je više da utiče na vaspitanje i stavove budućeg kralja, princa Vilijema i njegovog brata, princa Harija. Vindzorovi sada imaju kompletnu kontrolu nad njima, tako da mogu da ih oblikuju prema sebi. To ranije nisu mogli jer je Dajanin uticaj bio suviše jak i ja se nadam da će sećanje na nju ohrabriti mlade prinčeve da se odupru totalnoj indoktrinaciji. Sada je Čarls slobodan da se konačno oženi Kamilom Parker Bouls, bez ikakvih komplikacija koje je mogla da stvori Dajana, a monarhiji je već dao naslednike sa genima Spenserovih i tako obavio svoju
kraljevsku dužnost. lako, kao što ćete malo kasnije videti, može lako da se ispostavi da Vilijem nije njegov sin. Podrazumeva se da je Dajana mogla biti ubijena zbog svoje kampanje protiv proizvođača nagaznih mina. To nije istina, ne u direktnom smislu. Proizvođači nagaznih mina su dobro zaradili od njene kampanje, jer oni i zarađuju mnogo više novca na uklanjanju postavljenih mina, nego od njihove proizvodnje. Cena čišćenja postavljenih nagaznih mina po celom svetu procenjuje se na 330 biliona funti. Dakle, proizvođači nagaznih mina zapravo nisu imali motiv da ubiju Dajanu. Ali ono što je ona tokom te kampanje pokazala bila je moć da iz senke izvuče neku temu i zavitla je u javnu arenu. Moglo je zato doći do pitanja tipa: „Šta li će sledeće uraditi?”. I šta je to bilo što je Dajana htela da razotkrije, a što je po rečima prijatelja kome je to rekla trebalo da „protrese svet”? Henri Kisindžer, jedan od najvećih manipulatora Bratstva, sreo se sa Dajanom više puta, pa je čak, što je bilo za gađenje, bio i na njenoj sahrani. U jednom intervjuu, datom posle njene smrti on je rekao: „Nju je bilo politički i diplomatski nemoguće kontrolisati”. To je isto kao da je rekao: ,,To je jedan od razloga zbog kojih je ubijena”. Iz perspektive operacionog nivoa piramide Bratstva postojalo je mnogo razloga iz kojih su želeli njenu smrt, kao što je bio slučaj i sa Kenedijem. Ali, kao što ja stalno naglašavam, to je samo jedan nivo. Na vrhu su elitni adepti crne magije, čistokrvni reptilijanci i reptilijansko-ljudski mešanci. Na najvišem nivou Bratstva, Dajanina smrt, kao i Kenedijeva, predstavljala je ritualno ubistvo. Ona je bila planirana dugo vremena zbog efekta koji je trebala da ima na ljude i zbog zemljine magnetne rešetke, kao i da bi simbolizovala dolazak Novog svetskog poretka. Nemojte potcenjivati veliku moć kojom rituali i simboli mogu da utiču na ljudsku psihu i magnetno polje planete Zemlje. Budite sigurni da ti ljudi nisu toliko opsednuti time bez razloga. Simbolizam Bratstva i satanističkih rituala koji okružuje Dajaninu smrt veoma je velik, a da bi razumeli odakle on potiče moramo, još jednom, otići u daleku prošlost. Dijana (Dajana = Dijana, Diana) je bila jedna od najvećih boginja drevnog sveta i predstavljala je ženski aspekt energije, takođe poznat kao Barati, Britanija, Izida, Artemida, Afrodita i tako dalje, što su u suštini različita imena kojima se označava ista ženska energija. Dijana je takođe bila Di-Anu, boginja Anu. Ako odete dovoljno daleko u prošlost videćete da ta imena predstavljaju jedan isti entitet, Ninkharsag. Dijana je bila poznata kao boginja Meseca. Jedno pleme elitnih krvnih loza, koje je štovalo boginju Dijanu bili su Sikambrijski Franci, čije kretanje može da se prati od stare Troje, kroz Malu Aziju do Kavkaskih planina, a zatim do Evrope. U Evropi, oni su se nastanili u Germaniji, sa centrom u mesti Kolonja. Oni su takođe okupirali delove Galije, koju su u to vreme držali Rimljani, a na tim prostorima se danas nalaze Belgija i severna Francuska, odakle su mnoge od „plemenitih” porodica Škotske prvobitno došle. Od imena plemena Sikambrijskih franaka nastalo je ime Francuske. U vreme kralja Merovea, koji je proglašen zaštitnikom svih Franaka, 448. godine, taj narod je postao poznat kao Merovinzi, a princeza Dajana, preko krvne loze Stjuartovih, bila je u srodstvu sa njima. Mnogi veruju da su Merovinzi i njihovi kraljevi-magovi, potomci biblijskog
Isusa, ali su oni u stvari elitna krvna loza koja potiče od arijevske rase sa Bliskog i Srednjeg Istoka i na kraju vodi sve do reptilijanaca koji ne potiču sa naše planete. Grad Pariz osnovali su Sikambrijski Franci u VI veku n.e., pošto su postali poznati kao Merovinzi (loza Ramzes-Piso-Buš). Grad je dobio ime po princu Parisu, sinu trojanskog kralja Prijama. Danas je Pariz ograničen na jedno ostrvo u reci Seni, koje je poznato kao „Ile de la Cite”, što znači Ostrvo grada. Merovinzi, preci Vindzorovih, osnovali su grad Pariz na jednoj od glavnih vorteks tačaka, što je razlog iz koga je katedrala Notr dam, koju su izgradili templari, sagrađena baš tamo gde jeste. Merove, začetnik Merovinške kraljevske loze, bio je poštovalac kulta boginje Dijane, čije je središte kulta bilo u Efesu, u Maloj Aziji, odakle su sikambrijski franci došli. Dijanin hram koji je tu nekada postojao smatran je jednim od 7 čuda starog sveta. Dijana je bila poznata kao Kraljica Neba, baš kao i Semiramida. Izvan lokacije prvobitnog grada Pariza - a danas već vrlo duboko unutar modernog grada - Merovinzi su izgradili jednu podzemnu odaju za potrebe kulta obožavanja boginje Dijane, u kojoj su se u njenu čast izvodili krvavi rituali i prinosile žrtve. To mesto datira unazad 500-700 godina n.e. I tu su kraljevi koji su se raspravljali povodom vlasništva rešavali svoje sporove međusobnom borbom. Prema legendi, onaj ko bi bio na tom mestu ubijen, odlazio bi pravo na nebo i sedeo s desne strane Boga. A sada zapazite ovo: lokacija na kojoj se nekada nalazila pomenuta žrtvena odaja boginje Dijane je danas mesto... Tunela Pont de L’AIma! Reč „pont” u vezi je sa reči ,,pontifex”, što je naziv za rimskog visokog sveštenika, a njeno značenje je prelaz ili most. Reč „alma” dolazi od Al-Mah, imena koje se na srednjem Istoku koristi za... boginju Meseca. Dakle, naziv tunela Pont de LAlma se može protumačiti kao „Most boginje Meseca”, obližnji Place de L’Alma bilo „Mesto boginje Meseca”. A boginja Meseca je Dijana. Taj naziv se takođe može protumačiti kao „Most duše”. To je razlog iz koga je Henri Pol bio umno programiran da prođe skretanje ka Dodijevom apartmanu i zaputi se ka tunelu Pont de L’Alma. To je razlog iz koga ju je tim hitne pomoći zadržao tako dugo u tunelu, umesto da sa njom požure do najbliže bolnice, u kojoj bi njen život mogao biti spasen. Nije bilo planirano da ona bude spasena i ona je pomerena iz tunela tek kada je već bila klinički mrtva, kao što potvrduju nalazi autopsije. Prema satanističkom ritualu Bratstva, Dajana je morala da umre u podzemnoj odaji, na drevnom žrtvenom mestu i to je sve moralo da se desi noću, pod Mesecom, u boginjinom mesecu avgustu, kojim prema legendi vlada rimska verzija boginje Izide, Dijana itd.: Juno Augusta. Satanisti iz tima za hitnu pomoć su se jednostavno postarali da princeza Dajana ne napusti tunel (žrtvenu odaju) živa. Rečeno nam je da je ona iskrvarila na smrt i ako je to tačno, to je sasvim u skladu sa njihovim krvavim ritualima žrtvovanja. Ali da li je do krvarenja došlo na način na koji je to javnosti rečeno, ili se to desilo zahvaljujući nekoj hemijskoj intervenciji? Mi danas znamo da je princeza Dajana bila klinički mrtva u 12 sati i 45 minuta iza ponoći, pa ipak ona je odvedena u bolnicu La pitie Salpetriere i držana u operacionoj sali sat i po vremena, dok je tim lekara, sastavljen od samih profesora medicine, otvarao njen grudni koš i „borio se da je spase”. Da spasu ženu koja je
bila klinički mrtva preko sat vremena kada je stigla u bolnicu? Kada su lekari završili s svojim „poslom”, francuski ministar unutrašnjih poslova, Žan-Pjer Ševenmen (JanPierre Chevenement) je objavio da niko neće biti pušten u prostoriju u koju je položeno njeno telo. /*55/ Ševenmen je bio jedna od prvih važnih ličnosti koja je požurila u tunel posle udesa i posmatrala medicinski postupak tima hitne pomoći na mestu gde su se nekada prinosile žrtve boginji Dijani. Visoka sveštenica-Boginja Majka Bratstva, Arizona Vajlder, rekla je da je Gi de Rotšild govorio pred njom o Dajaninoj smrti početkom 1998. godine, kada je pokušavao da reprogramira njen um, u kući u Šerman Ouksu, Los Anđeles. Rotšild je tada koristio pseudonim, dr Barington. On je tada rekao da je bio u tunelu te noći kada je Dajana usmrćena, da bi „Ukrao Dajaninu dušu” korišćenjem hipnotičkog pogleda „urokljivog oka”, koji reptilijanci koriste u trenutku nečije smrti. O tome sam govorio u ranijim poglavljima, kada sam spominjao Pindara. Jedna moja poznanica iz Holandije mi je rekla da je tokom prakse na poslednjoj godini studija medicine videla da se ozbiljno poremećene duševne bolesnice koriste u eksperimentima u kojima se oplođavaju genetički izmenjenim spermatozoidima. Ona kaže da je tako izazvana trudnoća bila veoma bolna i često uopšte nije uspevala. Ponekad bi pacijentkinja umrla, a fetus bi bio izvađen u tajnosti iz njenog tela. Ona dalje kaže: „Lekari koji su vršili ove eksperimente imali su profesorske titule, bili su šefovi bolničkih odeljenja, doktori nauka, najistaknutiji ljudi u svojim poljima rada. Oni su imali neku vrstu Bratstva... Mnogi od njih su bili obdareni parapsihološkim moćima i petljali su se u crnu magiju. Dobijali su odnekud ogromne svote novca”. To je priča koja bi mogla biti ponovljena na hiljadama mesta, širom sveta. Drugo ime boginje Dijane je Hekata. Jedno od „trojstava” ili „trojnih božanstava” starog sveta bilo je ono Dijane, Lune i Hekate, što su bila tri aspekta iste ženske energije. Ona je zvana Dijana na površini zemlje, Luna na nebu i Hekata u podzemnom svetu. Hekata je jedno od najvažnijih božanstava satanizma i predstavlja verziju Afrodite i Venere, što su različita imena za jednu istu vrstu energije. Hekata je predstavljana i kao devica i kao bludnica, a raskršća su bila sveta mesta kulta DijaneHekate. Na raskršćima veštice, veliki majstori i magovi Bratstva obavljaju svoje obrede. Raskršća su simboli vorteks tačaka u magnentnom polju Zemlje. Raskrsnice su takođe mesta gde su Hekati prinošne životinjske i ljudske žrtve, a Hekata je takođe poznata kao „boginja seksa i smrti” i boginja magije i čarobnjaštva. U tunelu Pont de L’Alma, tačno na onom mestu na kome je Dajana umrla, put koji ide kroz tunel na površini (iznad tunela) preseca drugi put koji vodi na istoimeni most. U stvari celo to mesto je jedan lavirint ukrštenih puteva. A Dajana je umrla u ranim jutarnjim satima, na dan 31. avgusta. Hekatin dan se u satanističkom kalendaru praznuje 13. avgusta, ali po satanističkom zakonu obrnutog simbolizma i namernom izokretanju brojeva, dan kada se Hekati prinose žrtve je 31. avgust!! Samo pogledajte kakav je simbolizam svega ovoga. Dajana, koja je dobila ime po drevnoj boginji Meseca Dijani, odvežena je iz hotela Ritz i preko trga Konkord gde je prošla pored 3.200 godina starog egipatskog obeliska, donešenog u Pariz iz
Luksora, sa vrhom obojenim u jarku zlatnu boju, koji simboliše Ozirisov penis. Baš na tom istom mestu, ni na minut vožnje udaljenom od mesta na kome je Dajana izgubila svoj život, kraljici Mariji Antoaneti je odsečena glava na giljotini tokom Francuske revolucije u čije je izazivanje bilo umešano Bratstvo, što predstavlja još jednu simboličnu krvnu žrtvu ženskog principa energije. Dajana je zatim odvežena velikom brzinom do tunela Pont de L’AIama, „most ili mesto boginje Meseca”, gde se mercedes u kome je bila zaleteo u 13. stub tunela, čiji je simbolizam ogroman iz očiglednih razloga kao i zbog onih manje znanih, na koje ću se osvrnuti kasnije. Tada je ostavljena da umre, krvarenjem na smrt u skladu sa pravilima satanističkog rituala, na tačno onom mestu na kome se nekada nalazila podzemna odaja u kojoj su prinošene žrtve boginji Dijani. Dajana je takođe umrla na raskrsnici, gde je jedan od puteva koji se ukrštaju ispod zemlje a drugi iznad, a raskršća su sveta mesta satanističkog božanstva, Hekate, koja predstavlja samo još jedan aspekt „Dijanine” ženske energije. A sve se to desilo na dan kada se Hekati prinose obredne žrtve, 31. avgust. Da li iko još uvek sumnja da je to bilo ritualno ubistvo? A, ja nisam još ni izbliza završio sa tumačenjem simboliza koji je okruživao smrt Dajane, princeze od Velsa. Vredi ponovo naglasiti odnos satanista prema ženskom vidu energije. Izazov sa kojim se svi suočavamo je da držimo u ravnoteži mušku i žensku energiju i da na taj način uživamo u njihovim dobrim aspektima a ne u ekstremnom izražavanju jedne ili druge. S druge strane, satanisti se trude da izraze samo ekstremne vidove muške i ženske energije, tako stvarajući disharmoniju i konflikt. Oni koriste zlonamerni, krajnje negativni izraz ženske energije (prikrivenu manipulaciju iza scene) da bi putem nje izazvali događaje i okolnosti u kojima mogu da se izraze ekstremni oblici muške energije u javnoj areni (ratove, terorizam, vojsku, mačo muškarce i sl.). Zbog toga izgleda kao da svet kontoliše i njime dominira muška energija, ali u stvari svetom ne dominira muški aspekt energije, već svet kojim dominiraju ekstremni oblici muške i ženske energije. Ja ovde ne govorim o muškarcima i ženama, ja mislim na mušku i žensku energiju, koju mogu izraziti i muškarci i žene. Ljudi, kao Henri Kisindžer, koji izazivaju ratove (ekstremno ispoljavanje negativne muške energije) nisu tamo gde se puca iz oružja, oni događajima manipulišu iza scene (ekstremni oblik negativne ženske energije), što je simbolisano u Iegendi o trojanskom konju. Zenska energija je takođe i kreativna, stvaralačka sila, a može se stvarati pozitivno kao i negativno. Bratstvo je krajnje zlonamerno ali i veoma kreativno. Iz tog razloga, u ezoteriskom simbolizmu ženskoj energiji (Dijana - Dajana, Semiramida, Izida, Barati, Britanija) data su različita imena koja označavaju njene različite vidove. Zato su, recimo, Egipćani predstavljali Izidu u belom, kada su želeli da izraze njen pozitivni vid, a u crnom kada bi izražavali negativni vid ženske energije koju ona predstavlja. Isto je i sa Dajanom (pozitivna ženska energija) i Hekatom (negativna ženska energija). To su jednostavno različita simbolična imena za različite vidove manifestacije ženske energije. Satanisti iz Bratstva rade sa Hekatinom energijom i to je razlog iz koga se oni klanjaju tom božanstvu. Oni u stvari štuju ekstremni negativni oblik ženske energije i zbog tog razloga je, u satanizmu, visoka sveštenica smatrana jednako
važnom kao i sveštenik, ako ne i više. U elitnom satanističkom centru, u Belgiji, u Zamku Mraka, koji sam spomenuo u jednom ranijem poglavlju, vrhovnu poziciju u njihovoj hijerarhiji ne zauzima „kralj”, nego „kraljica majka”. Dakle, u tunelu Pont de L’Alma, pozitivna ženska energija (ljubav, samilost, intuicija) koju je simbolički predstavljala princeza Dajana, eliminisana je uz pomoć negativne ženske energije (manipulacije, ritualno ubistvo), koju simboliše Hekata i raskršće na kome se saobraćajni udes odigrao. Smrt Dodija Fajada je takođe od presudnog značaja za satanistički simbolizam. Uzimajući u obzir okolnosti pod kojima je on umro, stvarno je velika koincidencija da je njegovo pravo ime Emad EI Din, na arapskom znači „Stub vere”. Dodi je bio samo njegov nadimak, koji mu je porodica nadenula još u ranoj mladosti. To je takode interesantno. Dodi zvuči vrlo slično kao Dido, a „Dido” je bio nadimak koji je on dao Dajani. Dido je u grčkoj mitologiji bila kraljica i legendarni osnivač Kartagine (države Arijevaca-reptilijanaca povezanih sa Feničanima), a ona je bila kćer kralja Bela, koji je vladao feničanskim gradom Tirom. Najbolji prikaz smrti Dodija Fajada se ipak, može pronaći u njegovoj domovini, Egiptu. Bratstvo je opsednuto staroegipatskim simbolizmom trojstva Ozirisa-Horusa-Izide (Nimrod- Tamuz-Semiramida), koje je u hrišćanstvu izraženo Svetim trojstvom Boga oca, Sina i Svetoga duha. Izmedu ostalog, to je simbol muške i ženske energije koje se spajaju da bi stvorile treću silu, novi život za Egipćane, a samim tim i za Bratstvo. Sin Boga bio je Horus. Majka mu je bila Ozirisova žena/sestra boginja Izida. Sam Horus je u stvari predstavljao ponovo rodenog Ozirisa, svog oca, koga je ubio Set i rasparčao na 14 komada. Izida je ispela da sakupi 13 delova njegovog tela i da ga ponovo oživi, ali 14. deo, koji je predstavljao Ozirisov penis nije mogla da pronađe. Zato je Izida sama stvorila novi Ozirisov penis i njime sama sebe oplodila kako bi rodila Horusa - boga Sunca. Deo tog egipatskog rituala odigran je u Parizu. Mercedes je prošao pored egipatskog obeliska na trgu Konkord, koji je sa svojim zlatnim vrhom predstavljao Ozirisov penis, a u njemu su bili Dajana (Dajana = Dijana), što je još jedno ime boginje Izide i Egipćanin, Dodi Fajad, koji je predstavljao Ozirisa. Iz mnogih izvora sam čuo da je Dajana u to vreme bila trudna. Njen fetus bi tada simbolički predstavljao Horusa, kralja ili boga Sunca. U starom Egiptu se govorilo da je Oziris morao da umre da bi Horus mogao da bude stvoren. To će zvučati neverovatno većini ljudi, ali ako proučavate opsesiju koju Bratstvo gaji prema ritualima i simbolizmu, onda to sve dobija smisao. Dajana možda još nije ni bila svesna svoje trudnoće. Možda su taj fetus uklanjali iz njenog tela na operacionom stolu u Parizu, satima posle njene kliničke smrti, dok su se navodno borili ,,da je spasu”. Ja sam čuo priču o tome da se ćelije mrtvog fetusa koriste za kloniranje beba, nastalih iz te (Dajana-Dodi) genetske mešavine. To bi bili „bogovi Sunca” po ritualnim verovanjima Bratstva. Kloniranje Ijudskih bića moguće je već dugo vremena, kao što je klonirana ovca u Roslin institutu (blizu Roslin kapele) jasno dokazala. Tajna nauka Bratstva je uvek naprednija od bilo čega što je javnosti dozvoljeno da zna i zbog toga je običnom narodu teško da poveruje u to šta sve Bratstvo može da uradi uz pomoć droga i napredne tehnologije. Isto je slučaj i sa njihovim tehnikama za kontrolu uma i ja sam siguran
da su i Dajana i Dodi bili pod uticajem umne manipulacije tokom nedelja koje su sledile pre sudara, da bi se osiguralo da se ritual odigra po pravilima. I običan hipnotizer može na pozornici hipnotisati nekog iz publike i staviti ga tako pod svoju kontrolu, samo zamislite šta onda mogu da urade oni koji barataju mnogo naprednijim tehnikama umne kontrole. Mesto tunela Pont de L’Alma je jedno od najsvetijih mesta za Bratstvo, i kao i u drugim većim gradovima, njegovi članovi su se pobrinuli da on bude pun podobnih simbola: most, podzemna odaja, raskrsnica i samo ime. Od mog ličnog duhovnog budenja putovao sam, vođen intuicijom, po mnogim gradovima širom sveta. Tako sam putovao Francuskom i našao se u Parizu 1994. godine, gde sam proveo jedan dan sa svojom porodicom. Grad je bio pun turista, a dan topao pa smo otišli do obale reke Sene i šetali se duž keja dok nismo našli klupu na kojoj smo posedeli desetak minuta. U gradu smo bili samo par sati i ja ga nisam posećivao ponovo dok nisam došao s namerom da obavim istraživanja o Dajaninoj smrti, potrebna za pisanje ove knjige. Kada sam došao u Pariz po drugi put, doživeo sam prilično iznenađenje jer sam ustanovio da se mesto na kome sam se prilikom svoje pređašnje posete odmarao sa porodicom nalazi iznad tunela Pontde L’Alma, vrlo blizu fatalnog 13. stubal Takođe u blizini klupice koja se nalazi iznad ulaza u tunel stoji velika predstava upaljene baklje (vidi odeljak sa slikama). To je, kao što sam već istakao, jedan od najočiglednijih simbolapotpisa Bratstva. Upaljena baklja kod tunela Pont de L’Alma nalazi se na postolju koje čini crni pentagram, a ne postoji moćniji satanistički simbol od toga. To bi trebalo da bude predstava „plamena slobode” koja je tu postavljena, navodno, u čast palih boraca u Drugom svetskom ratu, ali sam izbor mesta je od toga načinio pravo Dajanino svetilište. Plamen slobode je na ulaz tunela postavljen 1987. godine, a ja sam siguran da je Dajanino ritualno ubistvo na tom mestu planirano mnogo pre toga. Sasvim je moguće, ako se uzme u obzir običaj Bratstva da pravi dugoročne planove i brine da svaki detalj bude na svom mestu prilikom njihovog izvođenja, da je njeno ubistvo planirano decenijama unapred. /*58/ Bratstvo, je rešavalo i o mestu na kome se venčala sa Carlsom, katedrali Sv. Pavla, u Londonu, koja je podignuta na mestu nakome se nekada obožavala boginja Dijana. U Parizu, katedrala Notr Dam (naša Gospa) nalazi se na mestu na kome se u drevna vremena obožavala boginja Dijana, a ambulantna kola u kojima je bilo Princezino telo prošla su pored katedrale Notr Dam, tokom svog bizarnog putovanja do bolnice. Dakle Dajana se venčala i umrla na mestu na kome se nekada štovao kult boginje Dijane, njene imenjakinje. Ona je takođe bila proganjana i korišćena od strane Vindzorovih, kako bi im rodila naslednike, a Dijana je bila drevna boginja lova, plodnosti i rađanja. Kadu su princ Čarls i Dajanina sestra otišli u Pariz da bi sproveli Princezino mrtvo telo u London, njen kovčeg je bio ukrašen po kraljevskim standardima, nosio je na sebi zastavu Vindzorovih, kojom dominira simbol Sunca, lav. Dakle, nije to bila državna zastava, primetićete, već zastava porodice Vindzor. Još jedna čudna koincidencija desila se u mrtvačnici Hamersmit, u Londonu. Dok je stizao
kovčeg sa Dajanom, onaj u kome je bio Dodi upravo je napuštao mrtvačnicu, tako da su se, kako izgleda, mimošli (ukrstili) na vratima. Kakve su statističke šanse da se to desi kada su njihova tela iz Pariza prenešena u London na različit način i u različita vremena? Dodi je, kako je javnosti rečeno, morao da bude sahranjen u roku od 24 sata posle pogibije, u skladu sa muslimanskim pogrebnim običajima i njegov otac je ludački žurio da sve pripremi kako bi to omogućio. Na njegovom telu nikada nije izvršena autopsija, brz spoljašnji pregled je smatran dovoljnim da se ustanovi uzrok smrti. U tom momentu, Dajanin brat, Čarls, erl od Spensera, koji je tada imao 33 godine, pojavljuje se na sceni pošto je doleteo avionom iz svog doma u Kejptaunu, Južna Afrika. Kada je Kraljičino kumče, održalo svoj govor u gornjem domu, izabrao je prilično čudnu temu, „Satanizam na imanju Spenserovih, Altorp, u Northempširu”. On je tada priznao da zna šta se tamo događa, ali je izjavio da radi sve što je u njegovoj moći da to iskoreni. Kakva neverovatna tema za prvi govor u parlamentu. Visoka sveštenica/Boginja Majka Bratstva, Arizona Vajlder, kaže kako je videla erla Spensera i njegovog oca na nekim satanističkim ritualima žrtvovanja, kojima je ona upravljala. Erl Spenser je bio taj koji je objavio da Dajanino telo, uprkos njenim ličnim željama, neće biti položeno u porodičnu grobnicu, u lokalnoj seoskoj crkvi u Grejt Brajngtonu, u blizini porodičnog imanja Spenserovih. Erl Spenser je izjavio da želi da izbegne da gomila radoznalaca i turista zatrpa to malo seoce i odlučio je da će Dajana biti sahranjena na veštački stvorenom ostrvu, u centru jezera na imanju Altorp. To jezero se zove Oval i kada se posmatra iz ptičije perspektive, ostrvo izgleda kao tačka unutar kruga, što je takođe simbol Sunca. Plamen unutar kruga, koji simboliše istu stvar, nalazi se na Kenedijevom grobu. Takođe, na tom ostrvu Spenser je postavio simbol Bratstva, gorući plamen, a u jednom trenutku i Muhamed AI Fajad je izjavio da će postaviti „večni plamen” na vrh zgrade Harodsa, da označi godišnjicu smrti Dajane i Dodija. /*59/ Ostrva sama po sebi čine veliki deo legendi o boginji Dijani i ona je navodno rođena na ostrvu Delosu u Egejskom moru. Ono je takođe poznato pod imenom Ostrvo mrtvih. To ime je dobilo po boginji Hekati, zaštitnici „paklenih umetnosti” to jest magije, a koja predstavlja negativan aspekat Dijanine ženske energije. Dijana je drugo ime za Brito-Martis, boginju sa ostrva Krita, koje su kolonizovali Feničani i na njemu izgradili Minojsku civilizaciju. Brito-Martis (Dijana) je bila, prema grčkim i rimskim legendama, prvobitno feničanska boginja. Ona je bila božanska ,,kći” Fojniksa (Phoinoix), kralja Feničana, a bila je naoružana, kao i Dijana, oružjem potrebnim za lov. Legenda kaže da je Brito-Martis (Dijana) isplovila iz zemlje Feničana i zaustavila se u Agrosu, na jugu Grčke, a zatim na Kritu, gde ju je progonio nepoželjni obožavalac, Minos. Ona mu je pobegla tako što se povukla nazad na more i zaploviia do Egine, jednog ostrva u Egejskom moru gde se i danas nalazi hram Artemide ili Dajane. Dakle, Dijana i ostrva su veoma povezani. Erl Spenser je postavio grob princeze Dajane među drvećem na ostrvu, a to je klasičan simbol boginje Dijane, jer su nju drevni narodi obožavali u šumarcima i govorilo se da su to najsvetija mesta njenog kulta. Ser Džejms Frejzer je u svom delu „Zlatna grana” opisao kult obožavanja boginje Dajane, poznat pod
nazivom Kralj šume na jezem Nami, Frejzer u svojoj knjizi kaže da se na obalama jezera Nami, u tajnom šumarku pod stenama, u blizini današnjeg sela Nami, nalazilo svetilište Dijane Nemorensis - šumske Dijane - boginje lova. Jezero Nami je najproslavljenije svetilište boginje Dajane. Po Frejzeru, kandidat za sveštenika Dijaninog kulta mogao je da zauzme to mesto samo ako bi ubio svog predhodnika, a zadržavao bi se na njemu dok neko drugi ne ubije njega. Titula koju je sveštenik nosio bila je kralj - Kralj šume - i mnogo je takvih kraljeva-sveštenika, koji su služili Dijani, dočekalo nasilan kraj. Dakle, boginja Dijana je povezana sa ostrvima i jezerom, a mesta njenog obožavanja nalazila su se među drvećem. A erl Spenser, brat princeze Dajane, postavio je grob svoje setre među drveće na ostrvo u jezeru. A zatim, tu je i ta neobična priča o crnim labudovima. U junu 1998., erl Spenser je dao intervju za BBC, u kome je pričao o snu koji tvrdi da je sanjao u vremenu između Dajanine smrti i njene sahrane. U tom snu, kako on kaže, rečeno mu je da stavi četiri crna labuda u jezero koje okružuje ostrvo. Kada je sledećeg jutra nazvao menadžera svojih imanja i pitao ga gde bi mogao da nabavi četiri crna labuda, ovaj mu je, navodno, odgovorio: „Znači čuli ste za to?”. Spenser je navodno rekao : „Cuo za šta?". „Ponuđena su nam četiri crna labuda” odgovorio mu je menadžer. Možda je to istina, ali, po mom mišljenju, ta priča ima više veze sa letećim svinjama nego sa labudovima. Crni labudovi su duboko okultni simboli, koji se koriste pri ritualima, a nalazili su se na pečatu zloglasne satanistkinje, Katarine de Mediči. Cmi labud, kao simbol negativne ženske energije, najočiglednije se pojavljuje u baletu „Labudovo jezero, koji su Dodi i Dajana gledali zajedno tokom odmora na jugu Francuske. Kakvu bolju simboličnu predstavu toga možete naći nego crne labudove na jezeru, na imanju Altorp? Labud je uvredljiv naziv kod drida. U projektu umne kontrole Monarh, onima koji bi se pobunili govoreno je da će se „pretvoriti u labudove”, a Dajana se, naravno, bunila protiv Vindzorovih. I broj labudova se uklapa u priču. U programiranje uma, u projektu Monarh, koristi se termin četvoro rajskih vrata, a četiri može takođe biti simbol za četiri mesečeve faze. Erl Spenser je napravio „hram” Dajani i to pokraj ostrva. Mnoge aristokratske porodice, naročito one u srodstvu sa Spenserovima, na svojim imanjima imaju hram posvećen boginji Dijani/Dajani. Princeza Dajana je donešena do svoje grobnice u kovčegu koji je bio zaliven olovom, a olovo je metal koji je u ritualnoj magiji povezan sa Saturnom, odakle možda ime Satane (ili Sotone) potiče. Južnoafričke novine ,,Sunday Times”, čiji je vlasnik predstavnik iluminata, Toni O’Rajli, objavile su 1999. pismo u kome se kaže da mene treba ubiti u zoru, moje telo spaliti zajedno sa mojim knjigama, a pepeo staviti u olovni sanduk i zakopati duboko u zemlju. Bolja povezana sa Saturnom i satanizmom je crna. Treba reći još i da je Dajana odvedena u smrt između dva ključna dana za Bratstvo, subote (Satur(n)-day = Saturnov-dan) i nedelje (Sun-Day = Sunčev-dan). Na Dajaninom olovnom kovčegu tokom sahrane bili su položeni ljiljani, Lilitino cveće, a Lilit je još jedna verzija Hekate i simbol krvnih loza. Ljiljane je izabrao erl Spenser, Dajanin brat. Ljiljan je takoće bio cvet posvećen aštarti, još jednom obliku boginje Dijane, a to cveće je korišćeno i da se simbolički prikaže kako je zatrudnela devica Marija./ *60/ Ljiljan inače simbolizuje reptilijanske krvne loze.
Simbolizam ljiljana sa trudnom boginjom koja rađa boga-spasioca (kao u slučaju Izide i Horusa) prosto je fascinantan, s obzirom na priče da je princeza Dajana bila trudna kada je izgubila život, kao i s obzirom na način na koji sam ja njenu smrt povezao sa legendom o Ozirisu, Izidi i Horusu. Takođe je bilo priče o tome da li je princeza Dajana uopšte sahranjena na tom ostrvu. „Star” magazin iz SAD je naveo da iz izvora bliskog Bakingemskoj palati ima informaciju da je Dajana u tajnosti kremirana, a u članku iz „Los Angeles Times” magazina navodi se da neki Ijudi iz sela u kome se nalazi porodična grobnica Spenserovih, Grejt Bajngton, takođe ne veruju da je ona sahranjena na ostrvu. Ja znam da su ovi izveštaji tačni jer sam to proverio preko sopstvenih izvora. Jedna od stanovnica sela, koju je citirao „Times” magazin, rekla je da je te noći, kada je Dajanin sanduk bio nošen na imanje Altorp zbog sahrane, celo selo „vrvelo” od vojske, policije i specijalnih jedinica, a da su svi seljani naterani da uđu u svoje kuće i tamo ostanu. Ta ista žena je rekla da je krematorijum u seoskoj crkvi radio do kasno u noć. Beti Endrjuz, bivša kuvarica na imanju Altrop, citirana je u „Star” magazinu gde kaže: „Postoji čudno osećanje među stanovnicima sela da mi možda ne znamo celu istinu o tom događaju”. Dok sam pripremao ovu knjigu upoznao sam Kristinu Ficdžerald (Christine Fitzgerald), briljanjantnu i darovitu isceliteljku, koja je bila Dajanina bliska prijateljica i osoba kojoj se ona poveravala tokom devet godina. Zbog Kristininog razumevanja ezoterije, Dajana je mogla da razgovara sa njom o stvarima koje se ne bi usudila da poveri bilo kome drugom, iz straha da je ne proglase ludom. Jasno je da je Dajana znala za pravu prirodu genetske istorije kraljevske porodice, kao i za reptilijansku kontrolu. Nadimak koji je ona dala Vindzorovima bio je „gušteri” ili „reptili”, a imala je običaj da sasvim ozbiljno kaže: ,,0ni nisu ljudi”. Postoji vrlo dobar razlog što je Dajana koristila te reči da opiše Vindzorove. Dok se njena terapija deprogramiranja nastavljala, Arizona Vajlder, Bogina Majka/visoka sveštenica setila se da je bila u Klirens hausu, kući Kraljice majke, koja se nalazi u blizini Bakingemske palate, gde je Dajani jasno pokazano ko su Vindzorovi u stvari. Taj događaj se odigrao u prvih sedam dana, jula 1981. godine, kaže Ari- zona, baš pre nego što će Dajana i Čarls biti venčani, 29. jula. Taj period predstavlja poslednjih 7 dana ciklusa Hrastovog drveta, po ezoterijskim pravilima, a ritual koji je tada izvoden zove se Budenje mlade. Taj ritual se primenjuje na ženske članove svih 13 porodica koje pripadaju krvnim lozama (kao i za neke druge), koje će zauzimati visoke pozicije u javnosti i udati se za reptilijance da bi rodile novu generaciju vladara. Arizona Vajlder tvrdi da se seća da su Kraljica majka, Kraljica, princ Filip, ledi Fermoj, Dajanin otac erl Spenser, princ Čarls i Kamila Parker-Bouls svi bili prisutni kada je u sobu uvedena Dajana. Ona je na sebi nosila belu haljinu, a ledi Fermoj joj je dala izvesnu drogu. Dajani je tada rečeno da svoj brak sa princom Čarlsom treba da smatra samo sredstvom da se proizvedu naslednici britanske monarhije i ničim više, priča Arizona. Kamela Parker-Bouls bila je njegova prava družbenica, ne Dajana. Arizona je rekla da su princ Filip i Kraljica majka tada promenili oblik u reptilijanski, da bi pokazali Dajani
ko su oni u stvari. „Dajana je bila prestravljena, ali tiha”, kaže ona. Dajani je tada rečeno da će, ako ikada otkrije istinu o njima, biti ubijena. (Sećate se čoveka koji mi je rekao da je Dajana htela da mu poveri nešto što će „uzdrmati ceo svet”?) Kraljica majka je tokom ritula saopštila Dajani da će ,,sve uši” slušati sve što ona kaže, a da će je ,,sve oči” uvek gledati. To je klasičana pretnja-ograničenje „nemaš gde da pobegneš”, koja se nameće svim umno kontrolisanim robovima. Da li iko veruje da bi oni pustili Dajanu u A1 Fajadove kandže ukoliko i on nije bio pod njihovom kontrolom? U taj ritual bila je uključena i upotreba zlatnog penisa (simbol Ozirisa), koji je korišćen na Dajani da bi se tim činom označilo „otvaranje materice”. Arizona kaže da je penis bio reptilijanskog oblika i veličine i da je imao po sebi ispupčenja nalik iglama, koja su bila napravljena tako da površinski probuše zidove vagine i izazovu krvarenje. Dajani je rečeno da posle ovog rituala nikada više neće biti „počašćena” time što će prisustvovati nekom od njihovih rituala i da ne sme da postavlja nikakva pitanja o njima. Da li sada ljudi razumeju zašto je Dajana patila od bulimije i imala ozbiljne emotivne probleme od vremena kada se udala za Carlsa? Dajana je rekla Kristini Ficdžerald da je Kraljica majka sila koja stoji iza vladavine Vindzorovih, zajedno sa princom Filipom. Ali Filip je u njihovoj hijerarhiji bio podređen Kraljici majci. Kraljica majka je povezana sa dugačkom listom grupa i društava Bratstva, a ona je i poglavar unutrašnjeg hrama u Templ Baru, izgrađenom na templarskom zemljištu, u Londonu. „Dajana je imala običaj da mi kaže da je Kraljica majka zla”, rekla je Kristina Ficdžerald. ,,0na je koristila baš tu reč, zla, da je opiše. Rekla je da ona mrzi Kraljicu majku i da Kraljica majka mrzi nju”. Većina ljudi u Britaniji bi bila zapanjena kada bi ovo pročitala, jer je propaganda koja radi za Kraljicu majku od nje napravila najomiljeniju baku nacije. Ali ova žena nije ono za šta se predstavlja. To je nemoguće dovoljno naglasiti. Dajana je sama rekla da su joj u Klirens hausu (kući Kraljice majke koja je sa ledi Fermoj ugovorila Dajanin brak sa Čarlsom) davali antidepresive, kao što je valijum, zarad njene bulimije. A šta su joj još davali? „Oni su je drogirali” rekla je Kristina ,,Ja sam u to sigurna, oni su je drogirali od početka”. Kristina je vodila mnoge razgovore sa Dajanom i ona joj je otvorila srce i ispričala o tome kakvu noćnu moru njen život sa Vindzorovima predstavlja. Ali kontakti sa ljudima koje Kristina ima putem svog posla dali su joj i dodatne izvore informacija o kraljevskoj porodici. Ovo je prvi put da je ona javno govorila o svom iskustvu sa Dajanom, kao i o tome šta zna o reptilijanskom velikom Programu. Ona mi je rekla: „KraJjica majka... sad, kodnje se radi o ozbiljnoj upotrebimagije. Kraljica majka je mnogo starija nego što Ijudi misle. Da kažem iskreno, pripadnici kraljevske porodice nisu umrli već dugo vremena, oni samo koriste metamorfozu. To je neka vrsta kloniranja, ali na jedan drugačiji način od poznatog. Oni uzimaju deliće mesa i igrađuju svoja tela od tog jednog malog dela. Zato Što su gušteri, zato što su hladnokrvna stvorenja, njima je mnogo lakše da se igraju Frankeštajna nego nama. ”
Različita tela predstavljaju samo različite električne vibracije, a oni znaju tu tajnu, oni znaju tajnu delovanja mikrotalasnih struja. Ti mikro-talasi su veoma specifični, talasi koji stvaraju naša fizička tela. To su energije sa kojima ja radim kada lečim Ijude. Njima je poznata vibracija života samog, a zato što su hladnokrvna stvorenja, reptili, oni nemaju želju da zemlju načine mestom savršene harmonije, kakva bi mogla postojati, ili da izleče Zemlju od štete koja joj je naneta. Zemlja je već eonima napadana od strane raznih vanzemaljskih oblika života. To je do sada izgledalo kao neka gigantska fudbalska utakmica. Ovo mesto bila je autobuska stanica mnogim različitim vanzemaljcima. A ti vanzemaljci mogu da se nose sa bilo čim, čak i sa otrovnim gasovima. Oni stalno sleću na Zemlju, ili na nju dolaze iz njene utrobe. Prvobitno su oni izgledali kao reptili, ali sada izgledaju kao mi kada dođu među nas, ljude, jer za to koriste električne vibracije, taj ključ života o kome sam govorila. Oni mogu da se manifestuju u obliku koji odaberu. A sve to znanje koje oni imaju je oduzeto ljudima, iscepkano, izvitopereno i zatim im takvo ponovo dato. Kraljica majka je „glavna” u ovom delu Evrope, a oni imaju ljude poput nje na svakom kontinentu. Većina Ijudi, ne zna, shvatate, za postojanje reptilijanaca. Oni samo zavide tim ljudima (reptilima) jer su toliko moćni. Balmoral je vrlo, vrlo gadno mesto. To je mesto na kome oni žele da kopaju pod zemljom. Tu se mogu naći fosilni ostaci reptila, toliko je staro. Nemojte da mislite da su Kraljica majka i kraljica Viktorija različite osobe. Mislite o njima kao o istoj osobi, koja je posle izvesnog vremena samo zamenila svoj kaput. Kada meso umre, energija, dok telo umire, biva trenutno prebačena na nekog drugog. To je vrlo vampirski i gore od toga. Oni neće doći sa isturenim zubima i isisati vam krv. Strah je njihova hrana, oni mogu da stvarno uzmu strah i manifestuju ga u neku opipljivu stvar. Ključ svega je vibraciono strujanje. Kada znaju koju vibraciju da koriste, oni mogu da stvore bilo šta iz bilo čega. To je kao holografska slika. Mi svi predstavljamo samo gomilu minerala i vode koja vibrira na nekoj frekvenciji. Ceo svet je jedna iluzija u kojoj živimo. U tome je tajna. Znate, kada monarhija padne to neće biti kraj toga. Oni će se manifestovati u nekoj drugoj formi. Reptili nikada nisu bili pobeđeni, a ovo danas je najbliže što su se ikada približili porazu. Razlog iz koga su oni u današnje vreme toliko ugroženi je taj što je planeta Zemlja u toliko Iošem stanju i što se mentalna moć ljudi polako vraća. Ovo je za njih najgore vreme, ali to ih ipak neće ubiti. Moraju još da prođu dugi vekovi pre nego što dođe njihov kraj. Razlika je ovaj put u tome što će im biti teže i moraće da se zadovolje manjim, a zemljani će dobiti više. Ali, iako su ti reptilijanci zla bića, oni su ipak tužne, patetične zveri, dok čovečanstvo trči ka svetlu. Oni su samo patetične gomilice gadosti koje ipak neće pobediti. Ja ne mogu o tome svuda da pričam, jer bi ljudi rekli otprilike - Kristina uzmi belu košulju i obuci je naopako, beži odavde. Ali ja želim da prevarama i neistini dođe kraj.” Ja sam bio zapanjen da čujem da neko drugi priča o ovim temama, za koje sam iz sopstvenog istraživanja znao da su istinite. Kristina Ficdžerald je takođe znala o reptilskim satanističkim ritualima, seksualnim obredima i široko rasprostranjenom žrtvovanju dece. Ona je rekla da je reptilijancima potrebna dečija životna esencija, jer oni ne mogu da nastave da se manifestuju u fizičkom
obliku bez te čiste energije. „Zagađena esencija nas odraslih njima ništa ne vredi” rekla je ona. Svi ti rituali, noževi i sodomija... Tako je lako tim stvorenjima da ukradu parče vaše duše”. Kristina je govorila i o seksualnim obredima i orgijama u kojima su učestvovali Vindzorovi: „ Postojao je jedan kmg odabranih koji su učestvovali u orgijama u Bakingemskojpalati. Seks je veoma važan deo njihovih rituala zbog kundalini energije, koja je, u svojoj srži, naš generator. Orgije su prestale jerje jedan od parova umro, pa ih je ostao neparan broj, a nisu želeli da u to uključuju bilo koga sa strane. Dakle čak je i to za njih bilo nešto ritualno. Sve u vezi njih je ritualno... Sva ta heraldika, sva pompa iceremonije. Negativna energija je privučena ka negativnoj energiji. ” Mnoge od kraljičinih dvorskih dama rekle su Kristini Ficdžerald o princu Filipu i njegovim aferama izvan braka „Kraljevska porodica ima puno crnih beba širom sveta” kaže ona. Kristina kaže da postoji jedna istinita kontroverzna knjiga koju je napisala američka autorka Kiti Keli (Kitty KeUy), koja se zove „Kraljevska porodica”, ali da je ,,ona izostavila mnogo toga, bila je suviše ljubazna prema njima”. Ona se ne šali kao što ćete uskoro videti. Kristina mi je ispričala i o drugim članovima kraljevskog klana, uključujući ujaka princa Filipa, lorda Mountbatena, koji je takođe satanista. Ona je rekla: „Lord Mountbaten je bio veliki govnar. On je bio taj ko je urnisao Čarlsa i uputio ga na loš put”. Dakle, to je porodica koja je upecala jednu nevinu 19.-godišnjakinju i iskoristila je, po Dajaninim sopstvenim rečima, kao „rasplodnu kobilu”, da bi rodila naslednike Vindzorovih sa genima Spenserovih. Ali cela priča je gora od toga. Daleko gora. Samo par nedelja pre nego što je ova knjiga trebalo da ode u štampu, a nekoliko meseci pošto mi je Kristina ispričala ono što je znala, kontaktirao me je prijatelj iz Sjedinjenih Država, koji se bavio deprogramiranjem umno kontrolisane osobe vrlo visokog nivoa iz projekta Monarh. On vemje da je ona bila žena sa najvišim rangom u satanističkoj hijerarhiji u SAD, a ona je bila i jedna od samo tri Boginje Majke/visoke sveštenice na celom svetu. Njeno ime je Arizona Vajlder, ranije zvana Dženifer Grin (Jennifer Green). Arizona je bila umno programirana i trenirana od detinjstva da postane Boginja Majka, čija je uloga da mkovodi satanističkim ritualima na najvišem nivou Bratstva, svuda po svetu. Ona je tom mom prijatelju opisala unutrašnjost mnogih tajnih i podzemnih objekata koja je on lično video. I svaki put je njen opis bio potpuno tačan. Ono što je Arizona ispričala tokom svoje terapije deprogramiranja podržava priču Kristine Ficdžerald o Vindzorovima i njihovoj pravoj prirodi. Arizona je rekla da je predvodila mnoge satanističke rituale u zamku Lamis, u Skotskoj, gde je detinjstvo provela Kraljica majka, koja još uvek poseduje to imanje, kao i u Balmoralu, Kraljičinoj rezidenciji u Skotskoj. Opsesija Bratstva Skotskom, rekla je ona, dolazi zbog toga što tamo postoje mnogi ulazi u unutrašnjost zemlje, gde žive reptilijanci u svom fizičkom obliku. Arizona je dalje rekla da su Kraljica, princ Filip, princ Čarls i princeza Ana
prisutni tokom tih satanističko-reptilijanskih rituala, a isto tako i Čarlsova devojka, Kamila Parker-Bouls. Da li sve sada počinje da ima nekog smisla? Ona je kazala da tokom rituala pri kojima se prinose žrtve Kraljica nosi ogrtač od zlatne tkanine, ukrašen rubinima i crnim oniksom. Kraljica i Čarls imaju svoje sopstvene ritualne pehare, ukrašene dragim kamenjem, koji označavaju njihov rang u društvu lluminata-Bratstva. Boginja Majka (Arizona), priča kako Kraljica s nipodaštavanjem govori o onima koji su na nižem nivou inicijacije, ali se plaši čoveka čije je tajno ime „Pindar” (Markiz de Libru), koji je na višem nivou od nje u satanističkoj hijerarhiji. To takođe podržava izjavu koju mi je dala osoba koja je takođe nekada bila umno kontrolisani rob, a koja kaže da je videla kako Kraljicu bije neko ko ima viši satanistički rang nego ona. Pindar, naizgled, liči na princa Čarlsa, a Arizona kaže da je on Čarlsov pravi otac. Ona kaže da su osobe koje se koriste kao ritualne žrtve u Glamis zamku uglavnom ispod 5 godina starosti, a da ceremonije žrtvovanja obezbeđuje škotska Crna straža. Ona je takođe potvrdila da je lord Mountbaten pedofil i da su Vindzorovi reptilijanci koji na sebe uzimaju ljudski oblik. Intervju sa Arizonom je snimljen na video traci, a detalji o njoj se mogu naći na kraju ove knjige. Arizona kaže da je princeza Dajana definitivno znala da su Vindzorovi reptilijanci koji mogu da menjaju oblik, a ono što je Dajana relda Kristini Ficdžerald podržava tu priču. Navodno reptilijanci se mogu uhvatiti kako menjaju oblik tokom sna. Ovde je sažeto samo nešto od onoga što je Arizona rekla o kraljevskoj porodici: Kraijica majka: „ Ona je hladna, gadna osoba. Ni osobe iz njene kohorte joj nisu verovale. Oni su jedan oltar (program za kontrolu uma) nazvali po njoj. Zovu ga Crna kraljica. Videla sam je kako prinosi Ijudske žrtve. Sećam se kako je zabadala nož u nečiji anus tokom jedne noći kada su dva dečaka ritualno žrtvovana. Jedan je imao 13 godina, a drugi 18. Morate da zaboravite da Kraljica majka izgleda kao krhka stara žena. Kada promeni oblik u reptilijanski, postaje veoma visoka i jaka. Neki od njih su tako jaki da mogu da iščupaju nečije srce, a svi porastu parstopa u visinu kada promene oblik. ” (To je tačno ono što mi je, izmedu ostalog, dama koja je videla Edvarda Hejta rekla) •
• Kraljica: „ Ja sam je videla kako prinosi Ijude na žrtvu i jede njihovo meso i pije im krv. Jednom se toliko uzbudila zbog svoje želje za krvlju, da nije prerezala žrtvino grlo s Ieva na desno, na uobičajeni ritualni način, već je samo otkačila, počela da zabada nož gde stigne i kida meso, ato se desilo pošto je promenila oblik u reptilijanski. Kada promeni oblik ona ima dugačko reptilijansko lice, skoro nalik kljunu igotovo je bele boje. Kraljica majka izgleda u osnovi isto tako, ali ima i razlika. (Ovaj opis se poklapa sa mnogim opisiva božanstava i,, bogova Ptica" izstarogEgipta idrugde.) Ona takođe ima nešto nalik kvrgama naglavi, a njene oči su veoma zastrašujuće. Ona je vrlo agresivna. ”
• Princ Čarls: „ Videla sam ga kako se menja u reptilijanca i radi isto što i Kraljica. Videla sam kako prinosi decu kao ritualne žrtve. Postoji veliki rivalitet medu njima u vezi toga ko će dobiti da pojede određene delove tela žrtve i toga kome će pripasti da absorbuje žrtvin zadnji dah i tako ukrade njenu dušu. Takode sam vide/a Endrjua kako učestvuje u tim ritalima, a videla sam i princa Filipa, Čarlsa i njegovu sestruAnu, ali oni nisu aktivno učestvovali tokom rituala kojl sam ja vodila. Kada Endtju promeni oblik, on više liči na neku vrstu guštera. Clanovi kraljevske porodice su jedni od najgorih. što se tiče uživanja u ubijanju, uživanja u prinošenju Ijudskih žrtvi ijedenja njihovog mesa, oni su jedni od najgorih među svima njima. Njih nije čak ni briga ko ih vidi tokom njihovih rituala, oni su to što su i to izravno pokazuju. Nije ih briga ako ste to videli. Kome ćete ionako moći da kažete, ko će vam verovati? Oni osećaju da je to njihovo rodenjem stečeno pravo i to i vole. Jednostavno, vole ono što su.” Sudeći prema dokazima o Dajaninom ubistvu, koje sam vam predstavio u ovom poglavlju, nije me iznenadilo da čujem kako se Arizona Vajlder-Boginja Majka seća sledećih stvari u vezi A1 Fajada: „ Videla sam Muhameda Al Fajada u zamku Majke Mraka u Belgiji, tokom 1980-ih godina. Kraljica i Kraljica majka su takode bile tamo. Kraljica majka je razgovarala sa njim a on je gledao naokolo kao da nije mogao da poveruje u ono što se događa. To je bilo 24. decembra, u vreme rituala starog kralja i novog kralja. Nisu mu dali da vidim najgori deo cele stvari. To je bilo nešto kao: „ Hajde da ga upoznamo sa ovim”. Ali on je video kako se rada beba i predstavlja kao novu kralj i žrtvovanje jednog starog čoveka. Kraljica majka je bila tamo, kao i Kraljica, Pindar, Rotšildovi, zatim još mnogo Ijudi koje ja ne poznajem i tip koga su pripremali, po imenu Toni Bler. Koliko ja razumem tu stvar, oni su birali Ijude i pripremali ih da zauzmu odredene visoke položaje. A da bi bili uzeti u obzir da budu izbarani i spremani za te pozicije, morali bi da prihvate stvarnost kao i neophodnost suverene vladavine Iluminata, kao i toga da su reptilijanci ti koji svime upravljaju. Stav Tonija Blera bio je otprilike „ja ovde pripadam”. Otac Dodija Fajeda je izgledao uznemiren celom situacijom, za razliku od Blera. Sećam se da sam ga videla kako razgovara o nečemu sa članovima kraljevske porodice. Takođe sam videla Blera, AlFajada i kraljevsku porodicu kako prisustvuju ritualima u Balmoralu. ” Jednom kada saznate ove zapanjujuće činjenice o onome što se događalo, odgovori na pitanja: zašto, kako i ko, u vezi Dajanine smrti, postaju kristalno jasni. Oni su svi zajedno učestvovali u tome, i još uvek učestvuju. Dajanino ubistvo je bilo planirano dugo vremena, moguće čak od njenog rođenja, a tokom 1980-ih, u vreme kada je A1 Fajad bio u zamku Majke Mraka sa kraljevskom porodicom i Tonijem Blerom, zapaljena baklja je stavljena na vrh ulaza u tunel Pont de L’Alma. Arizona kaže da je Dajana bila proizvod programa za stvaranje poremećaja
podvojene ličnosti, koji bi trebalo da je počeo pre nego što je imala 5 godina. Ona je takođe rekla da je Dajana biia u trećem mesecu trudnoće kada je umrla, kao i da verovatno nije bila toga svesna zbog tehnika koje je Bratstvo na njoj koristilo. Arizona dalje priča da kada je ona sama bila veštački oplođena Pindarovom spermom, dok je bila pod umnom kontrolom Bratstva, nastavila je da ima menstruaciju još tri meseca pre nego što je saznala da je trudna. Moglo je to biti kod Dajane takođe Pindarovo dete a ne Dodijevo, sugeriše Arizona Vajlder, nekadašnja Boginja Majka-visoka sveštenica i umno kontrolisani rob Bratstva. ,,To je zaista moćan ritual žrtvovanja, onaj u kome se žrtvuje trudna žena”. Ako je Dajana zaista bila umno programirana, oni koji su njome upravljali mogli su lako isplanirati njeno ubistvo i osigurati sve što im je potrebno da ono bude ritualno žrtvovanje. Arizona izjavljuje da zna da je Dajana bila veštački oplođena Pindarevom spermom da bi začela svog sina i naslednika krune, Vilijema, plavookog, plavokosog dečaka, rođenog na letnju dugodnevnicu. Ona ne sumnja da je Dajana bila višestruka ličnost. Kako ona kaže: „Stvari koje je radila sa očima, kao kad njima zakoluta, su vrlo, vrlo uobičajene kod osoba sa poremećajem zvanim višestruka ličnost. Ponekad bi ona (Dajana) bila veoma mirna, a onda bi odjednom prosto procvetala i postajala veoma društvena. To su različiti oltari (programi) koji se izražavaju, ponekad stidljiva, ponekad ne, ponekad puna besa, ponekad ne. A onda tu je i problem njenog dobijanja na težini i mršavljenja. Bulimija, kao i samopovređivanje su takođe znaci višestruke ličnosti. Nekima je (pri programiranju) rečeno da ako se osete loše, ili ako se nečeg sete, treba da se poseku, povrede. Za mene je bilo stvarno očigledno šta se dešava sa Dajanom. Neko ko zna što je ona znala i ko se oseća tako kako se ona osećala neće tek tako objaviti svetu da nešto nije u redu. Takve osobe provedu život trudeći se da sakriju ono što im je urađeno. One se trude da zavaraju sebe i dmge, ali istina je istina.” Simbolizam Ozirisa, Izide i Horusa, na mostu Pont de L’Alma, takode je potvndila Arizona Vajlder. „Dajana je bila Izida, Dodi Oziris, a nerođeno dete Horus. Ja ne smatram da je njihova ritualna smrt trebala da simboliše rađanje jednog doba, Novog doba, koje počinje sa 2000. godinom. To označava Novi svetski poredak, Doba Horusa, užasnog deteta. Arizona kaže da bi fetus trebalo aa je bio podeljen između vođa Bratstva/IIuminata na najvišim nivoima i ritualno konzumiran. Ona takođe kaže da je, iz svog velikog iskustva i znanja o njihovimm ritualima, sigurna da je Dajanino telo takođe trebalo da bude konzumirano. Još jedan deo rituala čini to što je Dajana bila plavooka i plavokosa. Keti O’Brajan i Arizona Vajlder su takođe blondine. Arizona kaže da kada elita žrtvuje čak i obične mačke, one moraju biti plavooke i svetlog krzna. Tu se radi o nečemu u genetskoj strukturi što je za njih od fundamentalne važnosti i u vezi je sa krvlju koju oni najviše žele. Većina umno kontrolisanih robova iz projekta Monarh je takođe plavooka i plavokosa. „Nije bilo plavookih ljudi na našoj planeti pre nego što su vanzemaljci došli na nju” kaže Arizona. Dajana je, 1989. godine, Kristini Ficdžerald rekla da žele da je ubiju. Tada je to Kristini izgledalo neverovatno jer je ona bila majka prinčeva, ali 1988, Dajana je
bila u vezi sa svojim privatnim detektivom Barijem Manakijem (Barry Mannakee), koji je poginuo u saobraćajnom udesu vozeći motorcikl. Ona je, kasnije, oko 1990., u doba kada se viđala sa kapetanom Džejmsom Hevitom (James Hewitt), jednog dana dotrčala u Kristinin centar za lečenje u Londonu i bila je u užasnom stanju. Kristina se seća sledećeg: „ Ona je histerično plakala i ja sam joj rekla -Šta se dešava? Ona je nastavila da jeca kao dete, Utrčala je kroz vrata. Dala sam joj homeopatski lek za smirenje i prevazilaženje stresnih situacija (rescue remedy), zagrlila je, smirila je i rekla - A sad mi reci šta se to dešava. „ Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem, ubilisuga” odgovorila je ona krozsuze. Ja sampitala: - Koga su to ubili? Tada mi je ona ispričala o svojoj aferi sa detektivom i kako je on poginuo na motorciklu i kako je tada mislila da je to strašan nesrećni slučaj. Ali sada zna da ga je kraljevska porodica ubila, jer joj je detektiv u službi princa Carlsa upravo bio rekao da će, ako ne prestane da se viđa sa kapetanon J. Hevitom isto da se desi i njemu. On joj je takode rekao da ni ona sama nije nezamenljiva. ” Kada je njen ljubavnik, detektiv Manaki umro, Dajana to nije ni znala dok joj Čarls nonšalantno nije saopštio: „0 uzgred, čuo sam juče od Jedinice za zaštitu da je taj jadni Beri Manaki ubijen. Neka vrsta saobraćajne nesreće, čini mi se. Baš šteta, zar ne?” Dajana je počela da plače ali je Čarls sarkastično rekao: „Hajdemo draga, tvoji novinari te čekaju”. /*61/ U televizijskom dokumentarcu iz 1998. Džejms Hevit je rekao da je i on bio upozoren da prestane da se viđa sa Dajanom, ili će biti neprijatnih posledica. On je tada rekao: „ Telefonski pozivi koje sam primao bili su anonimni, ali nije bilo nikakve sumnje da znaju kakva je situacija. Bili su to preteći pozivi. Rekli su da nije dobro za moje zdravlje da nastavim tu vezu. " Hevit je rekao da je primio i pozive od Dajanine lične policijske pratnje, koji su pripadali kraljevskom domu, kao i od člana kraljevske porodice, koga nije hteo da imenuje: „ Ta osoba (član kraljevske porodice) rekla mi je da se zna za moj odnos sa Dajanom. Ta veza nema našu podršku i mi ne možemo biti odgovorni za tvoju sigurnost, tako da predlažemo da sada prekineš tu vezu. ” Ono što je Hevit rekao u toj emisiji, kao i u novinskim člancima, o pretnjama koje je primao, sasvim podržava priču koju je Dajana ispričala Kristini Ficdžerald. Hevit je izjavio da je najotvoreniju pretnju dobio kada mu je saopšteno da će umreti na isti način kao Beri Manaki. /*62/ Dakle, ima li još nekog ko ne može da poveruje da Vindzorovi i njihove mreže organizacija, društava, institucija nisu bili umešani u smrt princeze Dajane? Prema izveštajima iz Sjedinjenih Država, Suzan
Berents (Susan Barrants), majka Sare „Fergi” Ferguson (Sarah „Fergie” Ferguson), pričala je prijateljima da je Dajana bila ubijena, pre nego što je i ona, par nedelja kasnije izgubila život (tako što joj je odrubljena glava) u misterioznom saobraćajnom udesu u Argentini, 19. septembra 1998. godine. /*63/ Kristina Ficdžerald je primala pakete od bivšeg elitnog člana SAS-a koji je bio zabrinut za Dajaninu sigurnost. On ju je upozoravao šta se dešava iza njenih leđa. „Pola MI6 bilo je na Dajaninoj strani, znate” rekla je Kristina. Jednog dana je jedan njen klijent, žena koja je bila povezana sa sigurnosnim agencijama videla neke od tih paketa, dok su ih isporučivali. Kristina ovako opisuje ono što je zatim usledilo: „Ona mi je rekla, ja sam stvarno zabrinuta za tebe, ti i ne znaš u šta se mešaš u ovom slučaju. Dajana je u osnovi luda, ona će te uvaliti u svoje nevolje, a zatim će te ostaviti na suvom. Završićeš mrtva, ubiće i tvoju decu., tvoje mačke, a tvoj posao će uništiti. Nisam mogla da verujem šta je sve ta žena pričala. Bila je tako puna mržnje. Dajana je došla do mene sledeći dan i ja sam joj predala njenu pošiljku. Rekla sam joj da nema svako ko joj se klanja dobre namere. Rekla sam joj šta se desilo a ona je pocrvenela od besa. Kada je poginula, svi su dolazili u moju kancelariju i govorili - ubili su je, zar ne? A ta žena o kojoj sam govorila bila je jedina koja se zgranula na sam pomen toga. Ja sam proverena od strane MI6, moji telefoni su prisluškivani, moja kuća je ozvučena, kraljevska porodica me je naveliko proveravala, dok sam imala posla sa Dajanom”. Kristina nema nikakvih sumnji u vezi toga šta se desilo te noći u Parizu. „Ona je ubijena, ostavljena da umre pokraj puta. Oni koji su za to odgovorni su iznad elite u armiji”, rekla je ona. Kristina je kazala da: „Muhamed A1 Fajad u svom izmučenom bolesnom umu želi da bude deo reptilijanske moći, jer mu se sviđa sve to”. Kristina veruje da je Dajanina romansa sa Dodijem bila nameštena. Ona kaže: „ Dajana se zaljubljivla veoma lako, a on je bio veliki šarmer. Ona nije imala sreće u svojim Ijubavnim vezama jer je uvek mislila na druge, a njoj je samoj bio potreban spas. Većina muškaraca koji su izlazili sa Dajanom iskorišćavali su je, a ja mislim da je to bio i Dodijev slučaj. On bi je koristio da naduva svoj ego, za stvaranje kontakata, a i da impresionira taticu. Kraljevska porodica ju je ubila zbognjene svetlosne energije, naročito kada je bila trudna. Ja ne verujem u priče da je ona bila tako teško povredena kao što kažu. Ako bi proverili, videli bi na njenom telu ožiljak koji počinje od njene pubične kosti i ide sve do grla. Čak su izvadili i njenu tiroidnu žlezdu, a ona je sredstvo za našu meduplanetarnu komunikaciju. Ja znam iz sigurnih izvora da je ona bila trudna, a oni su izvadili i uzeli bebu-fetus. Delovi tog fetusa bili su odneti na razne strane, raznim osobama. Oni od ćelija tog fetusa mogu da stvore nove bebe. Delovi njenog tela su isto tako bili iskorišćeni u raznim ritualima. Dajana je uvek čistila Kensingtonsku platu od prislušnih uredaja, ali oni su ozvučili Dodija i znali su tačno šta se dešava. To nije bio prviput da je ona mislila da je trudna i sve se to skoro već desilo jednom ranije, ali se tada ispostavilo da ipak nije u drugom stanju. To je bilo u toku njene veze sa Hevitom. ”
Kristina Ficdžerald je delila sa Dajanom najintimnije detalje njenog života i poznavala je na način na koji je to samo nekolicini drugih uspelo. Moć mora da bude oduzeta Vindzorovima, kraljevska dinastija treba da bude razotkrivena, a njihovi zločini protiv čovečanstva treba da budu javno prikazani. I više od toga, oni iz političke i sigurnosne i medicinske profesije, koji su takođe umešani u Dajaninu smrt, isto tako moraju biti razotkriveni. Kraljevska porodica, erl Spenser i britanski premijer Toni Bler su svi odbacili tvrdnje da je Dajana bila ubijena i tražili da se takve optužbe ne iznose ,,za dobrobit dečaka”. Ali ne sme se dozvoliti da pitanja o tome budu ignorisana, jer će na taj način Bratstvo postići izvršenje još jednog ubistva, a oni odgovorni za to će ostati nekažnjeni. Erl Spenser je otišao tako daleko da je dao izjavu u ime cele porodice Spenser u februaru 1998. u kojoj je pitao : „Može li biti nečeg dobrog u svim tim špekulacijama? Ja postavljam to pitanje, jer je jasno da one nanose dosta štete. Sve što mi koji pripadamo Dajaninoj porodici tražimo je da sećanje na nju bude poštovano i da senzacionalističke špekulacije ne budu iznošene u javnosti, jer to pokopava naše težnje da se pomirimo sa njenim gubitkom”. Kada vidite dokaze da je postojala zavera izneta u ovom poglavlju, kako vam onda taj govor zvuči? Da je Dajana bila vaša sestra, ili da ste vi bili premijer Engleske kada je jedna takva slavna i veoma voljena Princeza bila ubijena, zar ne bi insistirali da bude otkrivena cela istina o tom događaju? Pa zašto to onda oni nisu to uradili. Dajanin odnos sa njenim bratom bio je daleko od harmoničnog. Kada znate pozadinu o tome, slavni govor erla Spensera koji je održao na njenoj sahrani izgleda kao oda licemerju. Isto je i sa njegovom gorkom osudom medija posle njene smrti, koje su samo pothranile verovanje da su paparaci bili krivi za sudar. Kristina Ficdžerald je rekla o njemu: „ Carls Spenser je govnar i to veliki govnar. On je vrio pakosno govno, takode. Kada je Dajana prolazila kroz traumu i stvarno joj je bio potreban novi dom on jojje rekao - Nećeš tovariti meni i mojima svoja govna. Nije hteo da joj da čak ni jednu od njenih rodenih kuća. On uopšte nije moćan čovek. On zna da njuška oko nečeg moćnog i opasnog i to ga privlači. Satanizam se upražnjava na imanju Spenserovih. Dajana je znala za to”. Dajana je imala moćan uticaj na milione ljudi kao što smo videli posle njene smrti, a oni nisu znali čak ni polovinu onoga što je propatila, pošto su je Vindzorovi dočepali svojim kandžama. Na mnoge načine Dajana je bila nalik Merlin Monro, iskorišćena od strane establišmenta, a onda odbačena i ubijena. Merlin je imala afere sa predsednikom Kenedijem i, kako izgleda sa njegovim bratom Bobijem, a kada je postala opasna i suvišna, ubijena je zbog onoga što je znala. U još jednom od tih izuzetnih primera sinhroniciteta postoje mnoge „koincidencije” koje povezuju njen i Dajanin život. Obe su rođene prvog dana u mesecu i obe su umrle u avgustu u dobu od trideset i šest godina. Obe su se udale 29. dana u mesecu za ljude koji su bili dvanaest godina stariji od njih. Merlin je zvala sebe Kraljica dijamanata (Kraljica karo), a Dajana sebe nazivala Kraljica srca. I obe su bile tema pesme Eltona Džona „Sveća na vetru” koju je pevao na
Dajaninoj sahrani. Od kada je Kristina Ficdžerald prvi put razgovarala sa mnom, pretnje da će joj posao biti uništen je ostvarena. Odjednom je njen telefon prestao da zvoni i kada sam je ponovo sreo, viđala je onoliko klijenata nedeljno koliko je nekada viđala dnevno. To je izgleda neobjašnjivo ako uzmete u obzir da je ona jedan od najobdarenijih i najefikasnijih iscelitelja u Britaniji, koji radi u centru Londona. To jest, neobjašnjivo je ako vam nije poznata cela priča. Ali ona mi je rekla da je odlučna u vezi toga da istina treba da bude poznata, bez obzira šta se vlasti spremale da joj urade: ,,Ja ne želim da ratujem, već samo da dođe kraj neistinama”. Kada se osvrne unazad na Dajanin život i njihove razgovore ona kaže: „ Jadna žena bila je u kući gde nikome nije bilo stalo do nje i gde su se dešavale užasne stvari. Bila je sama u gnezdu guja otrovnica. Ja sam samo mogla da je zakrpim. Ona bi me sama pronašla i došla do mene. Govorili su da ja podstičem njen bes, ali to nije istina. Ja sam imala običaj samo da je slušam, da pokušam sve to da shvatim i mislila sam - o Bože moj! Ali nisam mislila da će je ubiti. Ne mogu da verujem da su informacije o tome na dohvat ruke, a ipak oni uspevaju da ih drže po strani od javnosti. Moja soba je soba istine i to je stvarno mesto sigurnosti i ja ne sudim nikome o onome što radi, a to je razlog zašto ja ništa od ovoga nisam spominjala u prošlosti. Ona je bila isto toliko poremećena kao i bilo ko drugi, a ako hoćete da kažete istinu morate da to učinite u celosti. Ona nije bila Iuda, ona je bila mentalno i fizički zlostavljana i to po mom mišljenju, od doba kada je bila mala devojčica. Njen otac je bio pravigad što važi i za njenu pomajku. ” „Kraljevska porodica je bila veoma uplašena. Ona je od njih odvlačila pažnju javnosti i ona bi vremenom odvratila ceo svet od njih. Oni su prepoznali njenu vrednost i hranili se njenom psihom na vampirski način dugo vremena. Sve što je ona želela je da se uda i ima decu, srdašce malo. Zelela je da proživi ono što nikada nije imala. Svet bi na kraju Dajani vratio dobrim jer, ma koliko je bila zeznuta, ona je bila biće svetlosti i gde god da je išla manifestovala je Ijubav. To je bilo prosto neverovatno. Tužno je to što ona toga nije bila svesna i bio je potreban dokaz o sopstvenoj vrednosti, a njega je tražila na pogrešnoj strani. Ali kada bi pokušala da se oslobodi, mi bismo izlazile zajedno i radile obične stvari. Ona je učila kung-fu sa mojim mužem pet godina. Ona je želela da bude normalna, da uhvati nekog pod ruku i šeta se ulicom. Znala je ona šta joj srcu prija. Ona je stvarno činila zapanjujuće stvari. ” Dajana je rekla da ne može da veruje kako su hladni Vindzorovi. Oni su ostali daleko od pogleda u svom zamku Balmoral u Skotskoj, dok je ostatak nacije žalio za Dajanom u jednoj do tada neviđenoj eksploziji bola. Samo je pritisak javnosti sproveden putem medija naterao Kraljicu da, doduše vrlo nerado, održi hladan i patetičan posmrtni govor na televiziji pre sahrane. Hladna je reč koja se konstantno koristi za Kraljicu, princa Filipa i Čarlsa, a to je mentalni i emotivni
profil Bratstva i njegovih mreža. Bil Kuper je rekao da su inicirani, koje je upoznao na svom poslu u obaveštajnoj službi mornarice SAD, bili: „Bez savesti, bez morala, bez kajanja, bez emocija”. To je potpuno isti profil karaktera koji imaju i Vindzorovi, a po izjavama svih ljudi koji su ih videli i upoznali to je i karakterni profil reptlilijanaca iz niže četvrte dimenzije. Za to, naravno, postoji i dobar razlog. Ovi ljudi su bili zakukuljeni u vezi njihove istorije hiljadama godina. Skrivali su svoju istoriju, skrivali su ko su oni u stvari kao i pravu prirodu života. Skrivali su pravo poreklo i veliki program onih kojima su dozvoljavali da im vladaju. Kako je zato prigodno da je sama ta reč zakukljeno vodi poreklo od masona. Doktor Albert MekKej (Dr Albert MacKey), mason 33. stepena i najistaknutiji masonski istoričar XIX veka, definisao je zakukuljen izraz u svojoj Enciklopediji masonstva kao: simbol tajnovitosti, tišine i tame u kojoj misterije naše umetnosti treba da budu očuvane od razotkrivajućeg pogleda profanog. Ljudska rasa je zaista bila držana u mraku kao da joj je bila navučena kapuljača preko očiju.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
„Trinaest vodećih porodica iluminata” - str. 89 Ibid - str. 90 Ibici. Ibid. Ibid. Ibid - str. 91-92 Ibid - str. 89 Ibid. „Tajno i potisnuto” - str. 66 Ibid. Ibid - str. 68 „Trinaest vodećih porodica iluminata” - str. 94 „Tajno i potisnuto” - str. 80 „Trinaest vodećih porodica iluminata” - str. 99 Ibid - str. 102 „Tajno i potisnuto” - str. 19, 65, 85 Ibid - str. 66 Ibid. Ibid - str. 65 Ibid - str. 69
22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56
Andrevv Morton „Dajana, njena istinita priča” (Michael O’Mara Books, London, 1992. ponovo izdato pod nazivom „Dajana, njena istinita priča ispričana njenim rečima”, 1997.) Ibid. Ibid. The London Daily mail, 27. avgust 1998. Ibid. „Dajana: njena priča” Ibid. Ibid. Private Eye magazin, br 956, 7. avgust 1998. - str. 5 Tom Bovver „Fajad, neautorizovana biografija” (Macmillan, London, 1998. ) Ibid - str. 22 The London Daily mail, 26. jun 1998. Simon Reagan „Ko je ubio Dajanu? ”(Scallywag publication, Amsterdam, 1998.) - str. 57 Ibid - str. 62 The Nevvs Of The World, 18. januar 1998. - str. 18. 19 Peter Hounam i Derek McAdam „Ko je ubio Dajanu?” - str. 17 Dispatches, Kanal 4. jun 1998. Ibid. Ibid. „Fajad, neautorizovana biografija” - str. 425 Ibid - str. 420 Ibid - str. 421 Hounam i Derek McAdam „Ko je ubio Dajanu?” - str. 64 Ibid - str. 73, 74 Jim Marrs „Unakrsna paljba: Zavera koja je ubila Kenedija” (Carrol and Graf Publishers, New York, 1989.) - str. 382 Dispatches „Dajana - tajne sudara”, ITV, 1998. „Dajana, nerešena misterija” magazin The News Of The World Special,18. januar 1998. Informacije u vezi smrti David Sands-a iz knjige koju je napisao Tony Collins „Otvorena presuda, podaci o 25 misterioznih smrti u odbrambenoj industriji” (Sphere Books, London, 1990.) Sir Peter Horsley „Zvuci iz druge sobe” (Leo Cooper, England, 1997.) Istu priču pričaju i P. Hounam i D. McAdam u knjizi „Koje ubio Dajanu? ” - str. 126-133 Peter Hounam i Derek McAdam „Ko je ubio Dajanu? ” - str. 175-177 The News Of The World, News Special, 18. januar 1998. Dailz Mirror, 2. mart 1998. - str. 2 Londona Daily Mail, 29. avgust 1998 - str. 1, 2 Dispatches Peter Hounam i Derek McAdam „Ko je ubio Dajanu? ” - str. 145
57 58 59 60 61 62 63
Citirano u „Blasfemičnim glasinama” - str. 212 „Feničansko poreklo Britonaca... ” - str. 64 „Fajadov plamen Ijubavi na krovu za Dodija i Dajanu”, London Daily Express, 24. jul 1998. - str. 3 „Ženska enciklopedija mitova i tajni” - str. 543 Kitty Kelly „Kraljevske ličnosti” (Waarner Books, New York, 1997.) - str. 347 The Times, 3. jun 1998. „Fergina mama je bila ubijena”, The Globe, 6. oktobar 1998.
DVADESETO POGLAVUE
Bacanje čini psesija koju Bratstvo gaji ka simbolima i ritualima ne predstavlja neko bizarno ponašanje, kao što to na prvi pogled može da izgleda. Oni bacaju čini na ljudski um i emocije. To se odvija već hiljadama godina i vrlo je važno da to razumemo ako hoćemo da se oslobodimo reptilijanske kontrole. Sve što postoji predstavlja neko energetsko polje, jedinstveni oblik vibracija energije, koju stvaraju misli i emocije. Takođe, sve što postoji sastoji se od jedne te iste energije, ali beskrajni vibracioni oblici u kojima ona može da se ispolji stvaraju bezbroj različitih fizičkih obiika, baš kao što voda može da se manifestuje u gasovitom, tečnom i čvrstom stanju. Ta stanja izgledaju i ponašaju se veoma različito, ali ona i dalje predstavljaju vodu, samo u različitim oblicima. Neki oblici energije se manifestuju kao ljudsko fizičko telo, drugi kao ljudski um ili svest, a opet neki drugi mogu izgledati kao ptice, drveće, insekti, voda, nebo i vazduh. Na čisto energetskom nivou sve je povezano sa svim ostalim. Tu ne postojimo mi i oni, samo mi i u krajnjoj liniji ,,Ja”. Mi imamo potencijal da stupimo u dodir sa svekolikom svešću, beskonačnim umom koji nazivamo „Bog”. Taj „Bog” nije odvojen od nas, on jeste mi i mi smo on. Mi smo samo jedan aspekt beskonačnog uma - baš kao što su to i reptilijanci i sve drugo što postoji, pa zato i posedujemo potencijal da se povežemo sa tom beskrajnom svešću (ili umom), jer, na našem najvišem nivou, to je ono što mi svi stvarno jesmo. Sve. Mi smo kao kapljice u jednom beskrajnom okeanu, posedujemo individualnost do jedne određene granice, ali samo zajedno sa svim ostalim mi činimo celinu, zbir svih postojećih pojedinačnih kapljica. Bez kapljica ne može postojati ni okean. Ipak, pitanje je: S kolikim delom okeana smo mi povezani? Ako ste povezani sa malim delom tog beskonačnog okena svesti, živećete zatvoreni u svoju majušnu čauru, jajetovu ljusku, kako ja to nazivam, odvojeni od svog beskarajnog potencijala za znanjem, Ijubavlju, razumevanjem i mudrošću (vi'di sliku 54). Živećete predvidljiv život, kojim će dominirati briga i strah i verovaćete da ste obični i bez ikakve moći da kontrolišete sopstvenu sudbinu. Ako otvorite svoj um i otvorite svoje srce i oslobodite se iz svoje čaure postaćete postepeno povezani sa sve većim delom tog beskrajnog okeana svesti, a radeći to, razumećete da vi predstavljate nešto više od fizičkog tela koje prolazi kroz jedan besmislen život. Vi ste beskonačna svest koja doživljava ovaj svet kao deo svog večnog putovanja na putu evolucije kroz sticanje
Slika 54 - Zarobljenost
Slika 55 - Sloboda
iskustva (vidi siiku 55). Vi ste sve i vi imate potencijal da znate sve i uradite sve. Sada, koje je od ova dva stanja svesti lakše kontrolisati? Odgovor je, naravno, očigledan, a to objašnjava mnogo toga o tome kakav je svet bio tokom cele poznate Ijudske istorije. To je razlog iz koga je znanje o tome ko smo mi u stvari bilo sistematski uništavano u javnosti. Ljudska bića koja razumeju svoju pravu prirodu, moć i vrednost bilo bi nemoguće kontrolisati ili njima manipulisati na načine koje sam već opisao. Samo putem odvajanja čovečanstva od tog znanja bilo je moguće da se sprovodi veliki Program reptilijanaca-Bratstva, hiljadama godina. Stvaranje religije i zvanične „nauke” bilo je od fundamentalnog značaja da se postigne da Ijudi zaborave svoju pravu prirodu, a kao što smo videli isti niz tajnih društava je bio za to odgovoran. Individualizacija koncepta „Boga” stvaranjem od njega čoveka, fizičko biće, potisnula je razumevanje da je BOG u stvari SVE. I to do te mere da kada bi ste rekli da ste w‘Bog izazvali bi veliki podsmeh i osudu, kao što se meni desilo kada sam javno govorio o takvim stvarima, u Britaniji tokom 1990-ih godina. Postalo je ravno blasfemiji reći ko ste, ko smo mi svi u svojoj biti. Za one koji ne nasedaju na religijske priče i dogmu stvorena je nauka tipa - ovaj svet je sve što postoji - koja poriče postojanje baš te beskarjne svesti i večne prirode života. Plan Bratstva bio je da tako programiraju i izmanipulišu Ijudskom percepcijom sebe samih i univerzuma, da se mi sami odvojimo od naše multidimenziolne beskonačnosti i baratamo samo sa maleckim delom svojih potencijala. Ali i reptilijanci su samo jedan izraz tog Beskonačnog i oni nam nude jedno iskustvo koje možemo da iskoristimo da bi napredovali, baš
kao što oni koji se bore protiv reptilijanske kontrole nude njima jedno takvo iskustvo. Ljudi uče šta se dešava kada predaju svoju moć, a ova grupa reptilijanaca će uskoro naučiti konsekvence koje donosi zloupotreba moći. To je na kraju kao jedna igra, igra zvana evolucija, učenje putem sticanja iskustva kojim usavršavamo svoj um i emocije. Ono što sam ja opisivao u ovoj knjizi je jedno evolutivno iskustvo za sve koji su u tome učestvovali. Svi mi donosimo odluke, pravimo svoje izbore i suočavamo se sa njihovim posledicama. Te posledice su ono što sada doživljavamo. Ako načinimo nove Slika 56 - Reptilijanci su zarobili veliki deo Ijudske svesti izbore, stvorićemo različite uz pomoć zatvora koji stvaraju strah, krivica i frustracija, posledice. Mi kontrolišemo nametnuti iz niže četvrte dimenzije. Samo ako otvorimo sopstvenu sudbinu i ljudi se bude svoja srca i umove možemo pobeći iz tog zatvora i iz neznanja i shvataju to u sve ponovo se spojiti sa svojim unutrašnjim bićem. U Ijubavi večoj meri. leži odgovor. Reptilijanci sprovode svoje manipulacije iz niže četvrte dimenzije, takozvanog nižeg astralnog dometa frekvencije. Da bi kontrolisali ovu našu planetu oni moraju da drže veliku masu čovečanstva na, ili ispod tog nivoa frekvencije, onemogućavajući da se ljudi povežu s višim frekvencijama (vidi sliku 56). Kada to jednom razumete, ono što se u svetu dešavalo i još uvek se dešava ima savršenog smisla. Od presudne važnosti za održavanje Ijudske psihe u nepovezanosti sa Beskonačnim i u neznanju, je manipulacija emocijama koje imaju niske vibracije, kao što su strah, krivica, gađenje, nezadovoljstvo sobom i osuđivanje drugih, što su sve, na kraju izrazi straha. Baš te i njima slične emocije rezoniraju u skladu sa frekvencijom niže četvrte dimenzije i jednom kada podlegnemo tome da te emocije dominiraju nama, podležemo kontroli od strane reptilijanske svesti. Obratite pažnju da sam upotrebio baš reč dominacija. Osećati te emocije kao deo životnog iskustva je sasvim u redu. To je važno za naš evolutivni put na kome sakupljamo razumevanje i mudrost. Medutim, ako vas te emocije počnu kontrolisati, cela vaša psiha biva priključena na nižu četvrtu dimenziju do te mere da reptilijanska svest može da se poveže i infiltrira u vaše misli. Zato Bratstvo koristi jezive satanističke rituale i obredna žrtvovanja da sinhronizuje one koje inicira sa reptilijanskom talasnom dužinom. Oni takođe teže da stimulišu karakterne osobine R-kompleksa, reptilskog dela Ijudskog mozga, koje se manifestuju kao agresija, sklonost ka ritualnom, želja
Slika 57 - Strah ima đugaćku, sporu talasnu dužinu i aktivira vrlo malo naših DNK 'antena', koje služe da nas ponovo spoje sa kosmosom.
Slika 58 - Ljubav ima brzu kratku talasnu dužinu koja aktivira mnogo više DNK 'antena’ i ponovo nas spaja sa svime što pos- toji.
za čvrstom strukturom hijerarhije i tako dalje. Ono što ja ovde nagoveštavam o prirodi života nije samo neka teorija, to može biti dokazano. Naučnici i istraživači u Sjedinjenim Državama su dokazali da emocija straha rezonira na niskim frekvencijama, dugačkoj talasnoj dužini, dok emocija koju nazivamo ljubav rezonira na visokoj frekvenciji i ima kratku talasnu dužinu. To je ekstremno važno jer je, kao što autor, istraživač i arheolog Greg Brejden (Gregg Braden) pokazuje u svom filmu „Nulta tačka” /*\/, genetski materijal u Ijudskom telu visoko sofisticiran u odašiljanju i primanju frekvencija. Eksperimenti su pokazali da kada postavite parće DNK lanca, koji sadrži sve informacije o telu, u tubu sa elektronima, elektroni se grupišu zajedno u obliku DNK. Kada izvadite DNK, elektroni i dalje zadržavaju njen oblik. Mi svake sekunde, svojom svešću i fizičkim telima, utičemo na svet oko nas. Kada promenite svoje stavove i stanje u kome se nalazite, menjate svet, jer ste vi deo celine, ustvari vi ste ta celina. Da li se još uvek osećate običnim i nemoćnim? Mi unutar naših tela imamo niz mikroantena, koje se zovu ribonukleninske kiseline, koje su u interakciji sa DNK (dezoksiribonukleinskom kiselinom), a po Brejedenovim nalazima postoje 64 potencijalna ljudska genetska koda ili antene koje mogu da odašilju ili primaju različite frekvencije. Ukratko, 64 potencijalne antene koje mogu da nas povežu sa višim frekvencijama i višim dimenzijama nas samih. Ali Brejden kaže da su samo 22 aktivirane, dok ostale 42 ostaju neaktivne. To znači da je naša sposobnost da se povežemo sa svojom punom moći, mudrošću i potencijalom drastično smanjena. Nema sumnje da je činjenica, da koristimo samo deo potencijala sopstvenog mozga, posledica toga. Istraživači iz instituta Heart Math, kao i drugi iz SAD su nadalje pokazali da su te „antene” na našim DNK aktivirane ili zatvorene putem talasnih dužina emocija koje stalno prolaze kroz naše gene. Emocija straha (od koje proizilaze sve druge negativne emocije) ima dugačku, sporu talasnu dužinu i zato može da pokrene samo mali broj naših potencijalnih genetskih antena (vidi sliku 57). Ali ljubav (iz koje proizilaze sve pozitivne emocije) ima brzu, kratku talasnu dužinu, pa zato aktivira mnogo više tih antena (vidi sliku 58). Zbog toga, kada smo pod činima straha mi se odvajamo od naše istinske veze sa beskonačnošću i živimo svoje živote
Crown cftakra
Third
eye
chakra
So\at p1exus chakra 5acral chakra
učaureni, izolovani u jednoj kapi u velikom okeanu svesti, kao u svojoj jajetovoj ljusci. Međutim, kada izražavamo ljubav mi se ponovno povezujemo sa našom multidimenzionalnom prirodom i naš potencijal postaje beskonačan jer i mi postajemo to beskonačno. Ponovo se povezujemo sa sveopštim okeanom svesti, sa „Bogom”.
ostoji i drugi način da se ovo kaže. Naša svest je niz međusobno povezanih, isprepletanih energetskih polja. Mi imamo svoj intlekt, emocije, duh i tako dalje, koji svi rezoniraju na različitim frekvencijama, ali se prožimaju putem niza vrtložnih L" ■ tažaka, poznatih kao čakre, što je sanskritska reč sa značenjem „točak Slika 59 svetlosti”. Kao što sam ranije pomenuo, Sistem čakri. kroz te čakre emocionalni debalans se prenosi na mentalni nivo, a zatim, ako se stanje koje je debalans izazvalo nastavi, prenosi se i na fizički nivo. To je način na koji stres izaziva bolest i zašto prestajemo jasno da razmišljamo kada smo emotivno uznemireni. Sedam glavnih čakri nalazi se između donjeg dela kičme i vrha glave (vidi siiku 59). Tri donje čakre nas povezuju sa Zemljom a tri na vrhu nas povezuju sa duhom, „okenaom”. U idealnom stanju ljudsko biće predstavlja vezu između fizičkog i spiritualnog, Neba i Zemlje. Tačka balansa je srčana čakra, mesto sa koga mi izražavamo emocije Ijubavi ili mržnje, dakle najviše i najniže frekvencije ove čakre. To je poreklo povezivanja ljubavi sa srcem. Danas je ljubav povezana sa fizičkim srcem, ali zapravo se radi o spiritualnoim srcu, srčanoj čakri, koja je poslužila za tu simboliku. Kada izražavate ljubav u njenom istinskom i najČistijem smislu, bezuslovnu ljubav, Ijubav bez predrasuda, kako je mi zovemo, srčana čakra se otvara kao cvet i obrće se veoma brzo sa ogromnom moći. To diže vašu nižu svest na frekvenciju čiste ljubavi i radeći to ponovo vas spaja sa vašim višim dimenzijama postojanja, koje su u skladu sa frekvencijom ljubavi. Ne zanima me ko ste ili šta ste uradili u životu, ma bili i reptilijanci, kraljica Elizabeta ili Džordž Buš, vaše srce je čista Ijubav. Međutim ono što se desilo je to da se njihova niža svest odvojila od viših nivoa njih samih, a jednom kada se to desi niža svest može da učini neke neverovatno užasne stvari. Ali kako oni mogu da se povežu sa svojom višom svešću, sa svojim istinskim bićem - čistom ljubavlju, dok rezoniraju takvu mržnju? I ne mogu. Kao i kod svih nas, jedini način da se ponovo povežemo sa čistom ljubavlju je da izražavamo tu čistu Ijubav. Da bi to uradili oni bi, naravno, morali da se odreknu želje za kontrolom i dominacijom, jer sve dok nastavljaju sa svojim Programom ostaće izolovani od viših nivoa sebe samih. Umesto toga oni su težili da manipulacijama dovedu .. Base chakra
v
čovečanstvo na još niži nivo svesti. Reptilijanci i druga bića iz niže četvrte dimenzije su u zatvoru sopstvene svesti i oni žele da ljudski rod živi u još manjem zatvoru nego oni, kako bi ga mogli kontrolisati, kao što možete da vidite na slici holandskog slikara nadrealiste M. V. Ešera, gde se vidi reptil u prostornovremenskom zatvoru (vidi sliku 60). To, po mom mišljenju i jeste situacija u kojoj se oni nalaze i ostaće tako zatvoreni bez mogućnosti da evoluiraju i spoje se sa beskonačnim, sve dok se ne promene. Njihov cilj je da i nas sputaju da bi ostaii u tom zatvoru zajedno sa njima. Metode koje su koristili da to postignu tokom hiljada godina bile su da drže ljudski rod u stanju straha, tako ga ograničavajući i odvajajući od njegove prave prirode. Ohrabrivanje emocija mržnje, gadenja, osvete i osude (što su sve manifestacije straha) ne samo da su pridodale tome, one su osigurale uslove za dalje konflikte i strah. Još više straha, u nezamislivim količinama, stimulisala je religija. Strah od Boga (dakle, strah od sebe samih) i strah od smrti i „Božijeg” suda. Isto je sa „naukom” i strahom od umiranja i odlaska u večni zaborav i nepostojanje. Covečanstvo je obuhvaćeno i ispunjeno strahom i njegovim različitim oblicima izražavanja i to je razlog iz koga smo mi odvojeni od onoga što u stvari jesmo. Vavilonsko Bratstvo se postaralo da ostanemo u neznanju o tome, tako što je kontrolisalo ono što se uči u školama i univerzitetima, „naučnim” institucijama, kao i ono što nam mediji serviraju kao uverljivo i moguće u svom arogantnom i patetičnom odbacivanju svega onoga što izaziva uobičajeno, to jest ono na Šta smo naučeni. Ljudi provode svoj život gledajući u filmsko platno, verujući da je to stvarnost, dok svet onakav kakav zaista jeste ostaje skriven od njihovih pogleda. Novinari ne izveštavaju o onome što se dešava u svetu, oni samo ponavljau jednu priču u tom filmu. Ja lično nazivam CNN filmskim kanalom. Postoji i dodatni bonus za manipulatore strahom. Svaki put kada je neko u stanju straha on daje svoju moć bilo kome za koga veruje da će ga zaštititi. To je tehnika koju ja Slika 60 - Simbotična pređstava kako su reptiiijanci zovem problem - reakcija zarobljeni u vremenu i prostoru. Oni su zarobljeni u rešenje i koristi se pri nižoj četvrtoj dimenziji zbog sopstvenog ponašanja i stavova, a dok ne otvore svoja srca ne mogu odatle manipulisanju strahom. Strah u pobeći. Reptilijancima je Ijubav potrebna više nego svojim raznovrsnim vidovima, kao ikome.
što je ljutnja, koja stimuliše poziv da „nešto mora biti urađeno”, recimo posle izbijanja ratova i sličnih sukoba dovodi do predstavnika Bratstva, koji onda nude svoja „rešenja”. Ali manipulacija ljudskim umom i emocijama i njegovo odvajanje od beskrajnog okeana svesti ide mnogo, mnogo dublje. Setite se da dok su reptilijanci iz niže četvrte dimenzije duhovno nerazvijeni, oni su mentalno vrlo napredni i imaju visok nivo intelekta i znanja. To znanje je bilo sakupljano u mreži tajnih društava Bratstva još od pradavnog doba, dok je u isto vreme bilo isisavano iz javnog znanja. Balans = harmonija. Debalans = disharmonija. Ako želite disharmoniju potrebno je da stvorite debalans. To je prosta činjenica, a ona je bila fundamentalni deo u tehnikama manipulacije i kontrole koje koristi Bratstvo. Izbalansirana ženska energija je energija intuicije i ponovnog spajanja. Odatle dolazi koncept „ženske intuicije”. Za žensko telo je mnogo verovatnije da će u velikoj količini manifestovati žensku energiju i zato su većina proroka, medijuma i osoba sa parapsihološkim moćima tokom istorije bile žene. Ali to nije pravilo. Muškarci su isto tako sposobni da dosegnu svoj ženski deo i da koriste tu kreativnu silu da se povežu sa višim, intuitivnim nivoima sebe samih. Ali takvo spajanje nije ono što je Bratstvo želelo da vidi. Oni žele da ljudski rod ostane u zatvoru svoje niže svesti. Zato su oni uradili sve što je bilo u njihovoj moći da potisnu upotrebu izbalansirane ženske energije. Iskoristili su religiju da načine žene servilnim u odnosu na muškarce, bez mogućnosti da izraze svoju suštinu u njenom punom sjaju. U isto vreme oni su potisnuli kod muškaraca njihovu stranu ženske energije, tako što su stvorili stereotip toga kakav muškarac treba navodno da bude. Kada je neko „mačo” i agresivan mi ga danas nazivamo pravim muškarcem (a on je u stvari izgubljeni i uplašeni mali dečak). Ti „pravi” muškarci su bili i jesu toliko odvojeni od svoje ženske strane da je njihova intuicija i njihova povezanost sa sopstvenom višom svešću skoro sasvim iskorenjena. U međuvremenu su oni inicirani u Bratstvo koristili negativni vid (frekvenciju) ženske energije (koju simboliše Hekata), da bi se povezali sa svojim reptilijanskim gospodarima iz niže četvrte dimenzije, kao i da bi manipulisali svetom u tajnosti, iza scene. Potiskivanje i izopačavanje seksualne energije, te kreativne sile, još jedno je od osnovnih sredstava za ograničavanje ljudskih potencijala da manifestuju svoju bezgraničnu kreativnu moć i slobodnu volju. Sa manipulacijom ženskom energijom povezana je i manipulacija samim vremenom. U tome se krije još simbolike u vezi događaja u tunelu Pont de L’Alma. Bratstvo je podesilo ljudsku svest na lažnu vremensku perspektivu, a radeći to oni su odvojili ljudski rod od ostatka univerzuma („Božije kreacije”), koja funkcioniše na drugačijoj vremenskoj osnovi. Tako čovečanstvo živi u neskladu sa ostatkom univerzuma. Nije ni čudo da postoji tako veliki debalans. Istina je u stvari da vreme ne postoji. Sve samo jeste, a prošlost, sadašnjost i budućnost se dešavaju u isto vreme. Samo nam naša percepcija vremena prikazuje da se događaji odvijaju u linearnom vremenu. AJi čak i u linearnom vremenu mi smo isključeni iz prirodnog toka. Priroda je usklađena sa merenjem vremena po Mesecu, sa 13 mesečevih ciklusa. Ženski menstrualni ciklus je podešen prema mesečevim
I
menama, pa je zato, kao što je i prikladno, Mesec je taj koji uzima mušku, solarnu energiju i reflektuje je nazad na Zemlju, u ženskoj formi. Satanisti održavaju svoje rituale i obredna žrtvovanja svakog meseca pod punim Mesecom, kada je ženska energija na vrhuncu svoje moći. Oni uzimaju tu energiju i manifestuju njenu negativnu stranu: Hekatu. Što više negativne ženske (intuitivne) energije oni uspeju da fokusiraju, moćnija je njihova veza sa „demonima”, koje teže da kontaktiraju u drugim dimenzijama. To je razlog iz koga oni umno programiraju osetljive medijume, kao što je Arizona Vajlder, da upavljaju izvođenjem njihovih rituala. Starosedelački narodi širom sveta, koji još uvek žive po mesečevom vremenu, daleko su usklađeniji sa prirodom. Ali, 1572. godine, papa Grgur najavio je da se uvodi novi, Gregorijanski kalendar, i vreme je po njemu počelo da se računa u oktobru 1582. godine. To je bila još jedna od prevara Bratstva i Gregorijanski kalendar je postao fiksno standardno vreme za celu planetu. To znači da je ljudski um usklađen sa neprirodnim „tokom” vremena, kada pogledamo u sat, ili unapred planiramo u rokovniku šta ćemo kog meseca činiti. A gde je centar tog sistema računanja vremena, nulta tačka prema kojoj svi ljudi na svetu podešavaju svoje satove? O, pa ona se nalazi u Griniču, u Londonu, preko reke tačno nasuprot finansijskog centra grada, u kome je srce operacije Bratstva! A šta je bila inspiracija za nastanak Gregorijanskog kalendara? Kalendar korišćen u... Vavilonu. Drevno grčko ime za Posmatrače, ili božije sinove koji su se parili sa kćerima ljudi, bilo je Grigori. /*2/ To je, dakle kalendar Grigora, reptilijanaca. Sveštenici Bratstva-reptilijanaca iz Vavilona bili su ti koji su se igrali sa vremenom hiljadama godina unazad. Gregorijanski kalendar je farsa. On je vremenski ekvivalent onoga što bi se desilo kada bi ste nabacali svu vašu odeću u jedan ormar, a zatim se naslonili na vrata da bi ih sprečili da se otvore. Odeća staje u taj mali prostor ali samo ako je jako nagurate i onda nastaje nered. Ovde mi imamo godinu sa 12 meseci, sat koji ima 60 minuta, a 24 takva sata čine jedan dan, meseci su tako loše smišljeni da neki imaju 30 dana a neki više ili manje od toga. Pa zatim tu su i prestupne godine, kada se svake četvrte godine dodaje kalendaru po jedan dan. Da, to se baš savršeno uklapa sa prirodnim ritmom. Ali jedno razumno merenje vremena nije ni bila motivacija onih koji su osmislili takav kalendar. Odvajanje ljudske svesti od računanja vremena po mesečevim menama bilo je ideja vodilja, pa je Gregorijanski kalendar uklonio 13. mesec iz godine. Trebalo bi da postoji 13 meseci, određenih po 13 prirodnih mesečevih ciklusa, ali umesto toga mi imamo 12 meseci i 12 mesečevih ciklusa. Hijerarhija bratstva, međutim, još dela prema svom kalendaru koji se zasniva na merenju vremena prema Mesecu, što je još jedan razlog za njihovu opsednutost brojem 13. Insceniranje Dajanine pogibije u sudaru (a Dijana/Dajana je boginja Meseca) u kojoj su kola udarila u 13. stub, isto tako simboliše to uklanjanje 13. meseca mesečevog kalendara, koji se bazira na prirodnom toku vremena, iz percepcije vremena. A kada odvojite ljude od prirodnog protoka vremena, odvajate ih od svega što dela koristeći taj prirodni tok vremena. Zato su zapadnjačke (i sve više globalne) „civilizacije” izgubile dodir sa svetom prirode i u neslozi su sa svojom okolinom i samim univerzumom.
Milienijum je veštački napravljena tačka u linearnom vremenu. Momenat kada navodno prelazimo iz starog milenijuma u novi, 2000. godine, postoji samo zbog primene Gregorijanskog kalendara, ali dok je ljudska svest usklađena sa takvim računanjem vremena, Bratstvo ponovo planira da manipuliše vremenom i prelaskom u novi milenijum. Kako se novi milenijum približavao sagrađena je najviša zgrada na drugoj strani reke Temze, preko puta Grinič opservatorije, u Londonu, gde se nalazi takozvana nulta tačka griničkog vremena.Ta zgrada, po imenu Kanari Varf, koju poseduju kompanije Bratstva predstavlja u stvari ogromni stakleni obelisk. Kasnije je britanska vlada (Bratstvo) rešila da potroši skoro mili- jardu funti na izgradnju prostrane kupole, zvanu Milenijumska kupola, koja će biti u fokusu zvanične proslave u vreme iažnog prelaska u novi milenijum. Milenijumska kupola se nalazi pored reke Temze a na njenoj supotnoj strani je zgrada Kanari Varf, to jest ogromni stakleni obelisk (vidi odeljak sa slikama). Obelisk i kupola su jedni od primarnih geometrijskih simbola Bratstva koji privlače solarnu i kosmičku energiju. Glavni čovek za sprovođenje projekta izgradnje Milenijumske kupole bio je Piter Mendelson, nazvan „Princ” tame, nekadašnji vođa Laburističke partije koji je za njen simbol izabrao crvenu ružu, a koji je morao da podnese ostavku kada su otkrivene mahinacije u vezi njegovih finansijskih transakcija. Siguran sam da je Bratstvo planiralo da još više poremeti tok vremena na nultoj tačci u Griniču, kako bi još više poremetilo ljudsku svest i izazvalo debaians i konflikte. Ja sam siguran da je prvobitno postojalo i 13 astroloških znakova i da je trinaesti znak bio pauk. Taj znak je, kako ja mislim, onaj koji obuhvata sve ostale, uplićući zajedno njihove različite energije i ja ga uvek vidim kao da je smešten u samom centru astrološkog kruga. Interesantno je da je na Bohimijan Grouvu (Boemskom šumarku) u SAD njihov „šekspirijanski” moto: „Pauci, pletači mreža, ovde ne dolazite”. Sve je jedna svest koja se manifestuje u raznim oblicima i mi smo u stalnoj interakciji sa drugim vibracionim energetskim poljima. Kada osećamo „vajb” nekog mesta ili osobe mi u stvari osećamo njihovu energiju. A pošto živimo unutar zemljinog vibracionog energetskog (elektromagnetnog) polja na nas stalno utiče njegovo vibraciono stanje. Bratstvo-reptilijanci to znaju i to je još jedan od razloga za njihovu opsednutost simbolizmom i ritualima. Sve rezonira na nekoj frekvenciji, a simboli su moćan primer toga. Obelisk je simbol muške seksulane energije, falusa, pa zato on tu vrstu energije generiše i privlači. Kupola je simbol ženske seksualne enregije, materice, pa ona tu vrstu energije generiše i privlači. Isto je i sa drugim simbolima Bratstva, pentagramom, upaljenom bakljom i tako dalje. Ako su ti simboli postavljeni na određene vorteks tačke zemljine magnetne rešetke, oni će uticati na vibraciono stanje zemljine globalne energije još efikasnije. Isto je sa ubistvom Dajane - boginje Meseca na ritualnom mestu u Parizu. To je sve deo čini koje reptilijanci bacaju na Ijudski um i emocije, da bi nas odvojili od naše prave i beskrajne prirode i moći. Takođe, što više negativnih emocija mi možemo biti izmanipulisani da osećamo, sve više se baš strah sakuplja u zemljinom magnetnom vibraciomnom polju, i naš sunovrat se nastavlja. To je još jedna stvar koja je od velike važnosti za sledeće o čemu želim da
govorim. Istraživanja su pokazala da postoji puls, električni signal, koji dopire iz centra naše galaksije, Mlečnog puta, dolazeći sve do našeg Sunca (kako i do drugih zvezda), a odatle se prenosi na Zemlju. Taj galaktički puls zatim preuzima naša srčana čakra, zatim se prenosi do mozga a odatle odlazi u svaku ćeliju u našem telu. Kada taj puls prođe svoj put bez uznemiravanja ili prekida, ljudsko biće je jedno sa ostakom kosmosa. Svaka ćelija je tada povezana i u harmoniji sa kosmičkim pulsom. Ono što, međutim, može da spreči ovaj proces su emocije niskih vibracija i debalans koji raskida našu vezu sa prirodom, Zemljom i celim univerzumom. Veza između srca i mozga je raskinuta kod većine ljudi odvajanjem glave i srca, intelekta i intuicije, fizičkog i spiritualnog. Razlog iz koga reptilijansko Brastvo ide u današnje vreme tako brzo napred sa ostvarenjem svog Programa je taj što ono zna da mu predstoji ogroman izazov da zadrži kontrolu nad čovečanstvom. Univerzumom („Božijom Kreacijom”) upravljaju energetski ciklusi. Na jednom nivou mi ih možemo videti kao godišnja doba, proleće, leto, jesen i zimu. Takođe, postoje i mnogo veći ciklusi, a oni su zabeleženi brojkama i simbolima kod drevnih naroda kao što su: Sumeri, Egipćani, Indusi, Kinezi, Maje iz Centralne Amerike i američki Indijanci kao Hopi Indijanci iz Severne Amerike. Oni su merili solarne, lunarne i kosmičke energetske cikluse, koji transformišu zemljino energetsko polje, a samim tim transformišu i život na našoj planeti. Mi se sada nalazimo usred, možda, jednog od najvećih takvih ciklusa transformacije, onog koji se događa, kako se procenjuje, svakih 26.000 godina (taj ciklus zove se precesija), a drevni majanski kalendar predviđa da je kritična tačka promene 12. decembar 2012. godine. To je stvarna tačka transformacije, a ne veštački stvoren prelazak u novi milenijum 2000. godine. Ti ciklusi svesti su kao prolazi koji se otvaraju za one koji su spremni da predu u jedno mnogo više stanje svesti. Religizoni tekstovi ili zapisi iz različitih škola mistike su simbolično ili otvoreno predviđali taj trenutak već hiljadama godina. Sada fizički, duhovni i sve više naučni dokazi postoje da potvrde da nam stiže takozvana „Velika promena doba”. Serija događaja, opisana od strane Grega Brejedena u „Buđenju ka nultoj tačci” (,Awakening To Zero Point”) potvrdila je da se vremena menjaju. 1991. godine identifikovana je nova frekvencija, koja je rezonirala iz centra naše spiralne galaksije, Mlečnog puta, a 1994. poslata je sonda ,,UIysses” („Odisej”) da ispita promene nastale na Suncu. Od sredine 1980-ih dolazi do velikog povećanja u solarnih protuberanci i zračenju X zraka, a sonda je otkrila da se sunčevo magnetno polje rapidno smanjuje. Očitavanja dobijena na sunčevom severnom i južnom polu, kao i na ekvatoru, bila su mnogo niža od očekivanih. Takođe, dok se Sunce polako hladi izgleda da se planete solarnog sistema, naročito one spoljne, zagrevaju. To nagoveštava da izvor planetarne toplote dolazi iznutra, mada te promene mogu biti stimulisane i elektromagnetnim promenama na Suncu. U isto vreme dok su se te promene događale na Suncu, oluja na Jupiteru (koja se kroz teleskop vidi u obliku kružne mrlje), koju su prvi put zabeležili kineski astronomi pre 3.000 godina, pokazala je iznenadne promene. Velika spirala, koja se vidi kao mrlja na Jupitem, počela je da se okreće u surotnom pravcu. Posledice sudara komete Šumejker-Levi sa Jupiterom 1994. godine takođe su imale uticaja na
solarni sistem u širem smislu, uključujući tu, naravno i planetu Zemlju. Ono što je jasno je da se promene u sunčevom magnetnom polju ogledaju na Zemlji. Zemlja predstavlja gigantski magnet koji se obrće oko svoje ose, da bi se tako stvorilo magnetno polje. Brejden kaže da što se brže Zemlja okreće, to je jače i gušće njeno magnetno polje. Pre dve hiljade godina zemljino magnetno polje je dostiglo vrhunac svog intenziteta u ciklusu u kome se trenutno nalazimo, a od tada njegova jačina opada, dok se planeta sve sporije okreće. Magnetno polje je danas 50% manje snažno nego pre samo 1.500 godina, a brzina njegovog opadanja se rapidno povećava. Nema potrebe za panikom jer je sve to deo jednog prirodnog ciklusa, jedne mnogo duže i mnogo, mnogo moćnije verzije ciklične promene godišnjih doba. Uz to dolaze i vesti da se frekvencija zemljine rezonance, njen srčani ritam ako vam se tako više sviđa, sve više ubrzava. Ta frekvencija, zvana Bazna rezonanca ili Rezonanaca Sumanove šupljine, identifikovana je 1899. godine. Od tada pa do sredine 1980-ih, ona je zadržala konstantan puls od oko 7.8 herca, ili 7 ciklusa u sekundi. Ali od 1986.,1987. godine frekvencija je kako izgleda počela da ubrzava. Do kraja 1995. dostigla je 8.6 herca, po nekim procenama, a poslednje što sam čuo, je da se govori da je iznad 10 herca i da još uvek ubrzava. Greg Brejden veruje da će do godine 2012., kada treba da dođe do transformacije po majanskom kalendaru, zemljina rezonanca biti 13 ciklusa u sekundi, dok će zemljino magnetno polje biti ravno nuli. On to naziva nultom tačkom, trenutkom kada će zemljino magnetno polje takoreći nestati, jer će planeta prestati da rotira. To ne znači da više neće biti privlačne sile gravitacije, jer nju stvara dmgi fenomen (zvan masa), a ne brzina obrtanja planete. Nešto nalik tome izgleda da se desilo najmanje već 14 puta u poslednjih 4,5 miliona godina. Za poslednju takvu promenu procenjuje se da se desila pre nekih 11 dol3.000 godina, što je vremenski razmak koji korespondira sa mnogim procenama o kraju Atlantide i početku oporavka od te velike kataklizme koji je počeo oko 10.500 p.n.e. Pre 13.000 godina trebalo bi da je bila tačno polovina velikog ciklusa od 26.0 godina, koji se sada završava, donoseći još jednom doba velikih promena. Ja ne kažem da će Zemlja prestati da rotira, samo iznosim da Brejden nagoveštava i tu mogućnost. Moguće je da je do promene magnetnog pola došlo i u nešto skorije vreme, što pokazuju očitavana dobijena iz leda uzetog u polarnim oblastima. Svaki put kada je Zemlja prošla kroz rapidno opadanje jačine svog magnetnog polja, kakvo vidimo sada, to je dovodilo do toga da severni i južni magnetni pol zamene svoja mesta. Neki ljudi, kao što je Brejden procenjuju da će zemlja prestati da rotira na nekoliko dana pre nego što opet počne da se obrće ali u suprotnom pravcu. Kada se protok struje u jednoj gvozdenoj šipci okrene u drugom smeru, magnetni polovi promene mesta, pretpostavlja se da će se slično desiti i sa Zemljom. Ako bi planeta prestala da se okreće, jedna njena polovina bila bi stalno obasjana suncem, a dmga u mraku. Feruanske legende govore o „dugačkoj noći” koja je trajala tri puna dana, a u Bibliji se pominje dnevni deo dana koji je trajao 20 sati, takozvani najduži dan. Pleme Hopi ima priče o tome kako je sunce izašlo dva puta u jednom danu. Prvo na istoku a zatim ponovo na zapadu. Drugi drevni zapisi i
legende kažu da je Sunce nekada izlazilo tamo gde je danas zapad, a zalazilo na istoku, što je još jedna indikacija da se zemlja nekada okretala u suprotnom paravcu. Brajan Desborou, naučnik-istraživač iz Kalifornije, mi je takođe rekao da se događaju neke velike geofizičke promene, o kojima mediji ćute. On potvrduje da zemljino geomagnetsko polje opada velikom brzinom i da će uskoro dostići nultu tačku. On veruje, kao i ja, da nam geološki predstoji jedna nezgodna vožnja. Geološki zavod SAD kaže da zemljino magnetno polje pada na nulu svakih 500.0 godina, a zatim polako ponovo raste, a to su periodi kada se dešavaju kataklizmične promene na Zemlji. Ja mislim da se taj fenomen događa i češće. Po informacijama koje je Brajan Desborou dobio od svojih ljudi, sunčevo magnetno polje je već palo na nulu, a izgleda i da se više hidrogena pretvara u helijum. On kaže da se sunčeve protuberance javljaju iznad i ispod sunčevog ekvatora, na geografskoj širini od 19.5°. To je tačka na kojoj se razmenjuje energija između rotirajućih sfera i na toj geografskoj širini na zemlji sagrađene su piramide i mnoge druge drevne svete građevine. Energija koju primamo od Sunca na tim mestima mora da sada dostiže fantastične nivoe. Pratili smo vezu između promena u rezonanci koje dolaze iz centra naše galaksije, do promena na Suncu pa zatim i na Zemlji. Odatle one odlaze u ljudsko srce, zatim mozak pa u svaku ćeliju u telu. Sto više otvorite svoje srce ovim promenama moćniji će biti tok energije i brže ćete se sinhronizovati sa rastućim zemljinim vibracijama i transformisati se iz sadašnjeg stanja u stanje više svesti. Takođe možete stajati usred tog toka i opirati mu se, što će imati veoma negativne konsekvence za vaše telo i psihu. Ako dozvolimo sebi da budemo natopljeni i uvučeni u to svetlo visoke frekvencije, naša tela će biti obnovljena i nećemo više stariti. Živećemo u našim fizičkim telima zauvek, ako to želimo, a naše mentalne psihičke moći neće poznavati granice. Takođe je tačno da Zemlja ulazi u masivno električno polje zvano Fotonski pojas i da ćemo iskusiti neke neverovatne stvari dok se to bude dešavalo. Drevni narodi su znali za te velike prirodne cikluse promena i svi drevni kalendari Egipćana, Maja, Tibetanaca, Kineza i drugih završavaju se u periodu u kome sada živimo. Egipatski kalendar računa vreme unazad nekih 39.000 godina, a majanski oko 18.000. Maje su rekle da će Zemlja proći kroz jedan prelazni period između starog sveta i onog koji će potom nastupiti, dok stari ciklus bude zamenjivan novim vremenskim ciklusom. Oni taj period nazivaju „bezvremenim” i njihova verovanja govore da će on početi u julu 1982. godine i dovesti do promene 12. decembra 2012. Efekat koji će sve to imati na čovečanstvo lako je videti. Taj spirutalni alarm će razbuditi ljude do njihove pune svesti i već se širom sveta stvaraju male grupe onih koji to osećaju. Ubrzana vibracija Zemlje, kao i same Galaksije je razlog iz koga se Ijudima danas čini da vreme sve brže prolazi. To je samo iluzija, jer vreme, kako ga mi računamo, ne postoji. Neki medijumi kažu da će doći trenutak kada će se činiti da vreme prolazi tako brzo da će to biti zatrašujuće. Taj trenutak je blizu. Ali nema potrebe brinuti se, to je samo prirodan ciklus, mada će on doneti mnoge izazove a samim tim i beskrajan niz novih mogućnosti.
Vcar
Jan ! Fch
1997 j
027 019 j 077 082* ] 088 1
1998 t
ivižtr Apr
Jun Jwl
4 u g ] Sep
(B4
0*1 |(U4
050 j
054
093
099
103
!13
119
146
148
139
iiooa ! w> 030 |2004
1X>(> 062
060
034 0.14
|03(i
1
1999} m 2000 1 160 2001 j 148 2002 | 111
016
l
.142
160 |l60 |l60
J ,133
159
146
5LO
107
'IOJ !jioo 032
100
140
137
09-r
0«7 112 ( f . ? 2 73 012
TS"- 131 iO ) \ 1 ... f
jou
iOcP Nov Dcc ! 7 060 0{> 0" ! ! 123
128
N J 1 5 6 157 158 156llSS 154 152
159 |
h "'8 124 iji>8f> J 082
mJ
046 |024 j(V23 021 |0Kl Ijlti'r? 009
121 118 079
076
043 020
041 109 *: x -J*
008
150 | 072 |
039 j 017 j *" ”1
Slika 61 - Oinamicno povećanje sunčevih protuberanci i solarnih vetrova koji će bombardovati Zemlju u vreme prelaska iz XX u XXI vek. Ove cifre predstavljaju broj najjačih protuberanci svakog meseca.
Univerzum, kao i ceo fizički svet u stvari je hologram, zraci svetlosti koji se sudaraju da bi stvorili pojavu trodimenzionalnih oblika. Dva naučnika iz Sjedinjenih Država, Terens i Denis MekKena (Terrance and Dennis McKenna) predlažu mogućnost da je ceo univerzum hologram sa 64 talasne dužine ili vremenske skale, što je razlog iz koga se broj 64 često javlja kao simbol za dekodiranje skrivenog znanja, recimo u Jiđingu ili na Drvetu života, a ljudski gen ima takođe 64 kodona. Njihovi kompjuteski nalazi govore da će ta 64 talasa da dostignu zajednički vrhunac 2012. godine. Oni kažu da će brzina kojom će se promene dešavati ubrzavati geometrijskom progresijom, te da će tako u periodu od 364 dana 2012. godine biti više transformacija svesti nego u svim pređašnjim ciklusima zajedno. Posle toga uslediće šestodnevni ciklus u kome će se događaji odvijati još brže, a u zadnjih 135 minuta desiće se još 18 daljih skokova ljudske svesti, kulminirajući u poslednjem. Sve nešto mislim da nećemo moći mirno da sedimo, gledamo TV i pijemo kafu dok se sve to bude događalo. Dok pišem ovu knjigu, ciklus izbijanja solarnih protuberanci se brzo povećava i ide ka svom maksimumu koji će nastupiti između 1999. i 2002. godine (vidi sliku 61). Dobar izvor informacija o tome nalazi se na „Solarna mreža” internet sajtu. /*4/ Značajno je zapaziti da su reptilijanci i reptilijansko-ljudski mešanci sa svojim kultom Sunca stvorili kalendar koji će sinhronizovati njihovu milenijumsku, 2002. godinu, sa vremenom kada će se dešavatri najveći broj sunčevih protuberanci u ovom ciklusu (koji je poznat kao ciklus 23). Ove solarne oluje jako naelektrisane energije verovatno će povećati količinu olujnih nepogoda na Zemlji, doneće vremenske promene, pojačanu pojavu polarne svetlosti na nebu, a moguće je da će doći do široko rasprostranjenih nestanaka električne energije i malfunkcije zemljinih veštačkih satelita. Podzemne baze i gradovi koje je sagradila elita spremaju se da dočekaju promene koje će nastupiti 2012. Satelit Telstra je uništen zahvaljujući, kako izgleda većoj gustini elektrona nego što je ubobičajeno, a ona nije ništa prema onome što tek ima da dođe. Proračunato je će doći do najvećih
geomagnetskih oluja između 1999. i 2005. godine; a godina u kojoj će biti najveći broj manjih oluja, po predviđanjima, biće 2005., kako solarni ciklus 23 bude počeo da opada./*5/ Najveće sunčeve protuberance ovog solarnog ciklusa biće 10.0 puta jače nego one opažene sredinom 1990-ih. /*6/ Jasno je da smo mi pripremani za otkrovenja u vezi reptilijanaca, jer će visoko naelektrisane, više frekvencije dramatično povećati broj ljudi koji će vidi reptilijance iz niže četvrte dimenzije u njihovom pravom obliku. Arizona Vajlder mi je rekla da se broj žrtvenih rituala znatno povećao tokom 1980-ih, jer je reptilijancima potrebno sve više ljudske krvi i energije da zadrže svoju ljudsku formu. Promene koje nastupaju ukloniće reptilijanske vibracione maske i istina će, bukvalno, izaći na videlo. Deo priprema za taj događaj koje reptilijanci savesno izvode je i dugačka lista filmova i TV emisija za decu i odrasle u kojima se pojavljuju humanoidni reptili, nastrojeni uglavnom, ali ne uvek, prijateljski. Između mnogih drugih (kao što su: „Stargate”, „The Arival”, „The Final Battle”, ,,Enemy Mine” i „Dreamscape”), filmovi Stivena Spilberga „Park iz doba jure” („Jurassic Park”) i „Izgubljeni svet” („Lost World”) vraćaju nazad u život dinosauruse, dakle reptile, a njegov animirani film za decu „Mi smo se vratili” (,,We are Back”) prikazuje dinosauruse koji stoje uspravno na dve noge i govore. U jednoj sceni iz tog filma T-Rex je odveden na svemirski brod, gde mu je podarena inteligencija i odveden unapred kroz vreme do današnjih dana. Dečiji filmovi i TV serije su prosto preplavljene stvorenjima reptilijanskog izgleda. U jednom od njih („Mario Brothers”) predstavljena je ideja da su dinosaurusi nastavili da žive u paralelnoj dimenziji gde su evoluirali u inteligentna bića humanoidnog oblika. U „Zemlji izgubljenih” („Land of the Lost”) prikazana je porodica koja putuje unazad kroz vreme u zemlju kojom vladaju dinosaurusi, gde ih napada rasa humanoidnih reptila. U jednoj od epizoda, reptilijanski humanoid proučava Ijude koji emituju „emotivnu toplotu” - energiju Ijudskih emocija od koje reptilijanci žive. U dečijoj seriji „Dinosaurus”, koja je davana ranih 1990-ih, radilo se o simpatičnoj porodici dinosaurusa, koja se, interesantno, zvala porodica Sinkler! Jedan od njih imao je ime Erl! Crtani filmovi. Kao „ Dinosaucers”, „Mutabt League”, „G. I. Joe” i „Dino Povver House” takođe prikazuju inteligentne reptile. /*!/ Da li je sve to samo slučajnost? Naravno da nije. Dugo vremena se reptilijansko Bratstvo pripremalo da zaustavi čovečanstvo da pređe u više stanje svesti. Prvo su nas napali na fizičkom nivou, drogama, hranom, aditivima i fluorom u vodi. Drevne metode izlečenja (danas poznate kao alternativne metode) su pod stalnim napadom establišmenta, koji je preplavljen masonima koji su pod kontrolom farmaceutskih kartela Bratstva. Imperija Rokfelerovih, recimo, poseduje 60% farmaceutske industrije u SAD. Farmaceutski karteli su prepleteni sa proizvođačima „hrane”, kao što su kompanije „Nestle”, „Kellogg”, „Proctor and Gamble” i druge. Putem te mreže Bratstvo može da orkestrira konstantnim napadom na čovečije telo i mentalne procese, putem droga, vakcina i aditiva koji se dodaju hrani. Genetski modifikovane životinje i hrana su takođe deo tog procesa. Kada je jedan britanski naučnik, koji je bio umešan u proizvodnju genetski modifikoivane hrane, pokrenuo raspravu o njenoj
bezbednosti, trenutno je otpušten. Fluor koji se stavlja u vodu smanjuje naš mentalni kapacitet, a isto Čine i veštački zaslađivači, kao aspartajm, koje danas možete naći skoro u svakoj vrsti sokova. Ti aditivi su dizajnirani da učine da mozgu i svim telesnim ćelijama bude što teže da se sinhronizuju sa novim frekvencijama prirode. Radnici u industriji hrane, koji u hranu stavljaju te opasne aditive, ili doktori koji deci daju škodljive vakcine, nemaju pojma o onome šta stvarno čine. Ali oni koji orkestriraju proizvodnjom hrane ili programima za vakcinaciju to svakako znaju. Bratstvo je takođe razvilo veoma kompleksnu mrežu tehnologija da bi njima zarobili ljudsku kolektivnu svest i odvojili je od ostatka multidimenzionalnog postojanja. To počinje u svemiru iznad nas, sa tehnologijom „Zvezdanih ratova” („Star Wars”), koja je samo deo velike elektromagnetne mreže koja ide oko cele Zemlje. U nju su uključeni transmiteri ekstremno niskih frekvencija (ELF), koji emituju svoje signale širom sveta; mikrotalasni napadi na one koje bratstvo želi da ukloni ili diskredituje; mreža mobilne telefonije koja nanosi enormnu mentalnu i fizičku štetu i dozvoljava da se vlasnici telefona mogu pratiti Čak i kada su im aparati isključeni; emisije televizijskih signala; mikrotalasne rerne i druga slična tehnologija; i naravno, mikročipovi. Glavni razlog iz koga se vodi kampanja za mikročipovanu populaciju je da bi se potisnulo buđenje ljudske svesti i da bi nas odvojili od onih prirodnih vibracija koje bi nas mogle osloboditi. Jedan naučnik koji radi za CIA, rekao mi je da će ugrađivanje mikročipova ljudima omogućiti Bratstvu kontrolu nad nečijim mislima, emocijama i fizičkim zdravljem. Mi živimo unutar pulsirajućeg okena elektromagnetizma koji generiše „moderna” tehnologija, a to konstantno loše utiče na Ijudsko fizičko, emotivno i mentalno zdravlje. Ljudski um, telo i emocije su pod jednim neverovatnim napadom dok se odbrojava trenutak u kome će doći do velike promene doba, jer je Bratstvu nužno potrebno da osigura da čovečanstvo u celini ne napravi skok ka višem stanju svesti, koji bi nas sve mogao odvesti izvan reptilijanske kontrole i frekvencija koje oni koriste. Bratstvo je takođe struktuiralo sistem „edukacije” i medija tako da ljudi budu zarobljeni u onome što ja nazivam zatvorom leve strane mozga. U levoj strani mozga se nalazi oblast koja se bavi pogledom na fizički svet, „racionalnim” razmišljanjem i svime onim što može biti dodirnuto, viđeno, omirisano ili što se može čuti (vidi siiku 62). U desnoj strani mozga nalazi se naša intuicija i naša veza sa višim dimenzijama. Tu se nalazi naša sklonost ka umetnosti i kreativnost, koju inspiriše jedinstvenost naših misli i njihovih izraza (vidi sliku 63). Sistem školstva i njegovi izdanci, kao što su mediji i nauka, osmišljeni su tako da se obraćaju levoj strani mozga i da isključe desnu stranu i njena svojstva. To je razlog iz koga je budžet za umetnost srezan do maksimuma u školama širom sveta, a rigidni programi koji stimulišu rad leve strane mozga sve se više nameću. Sistem današnjeg „obrazovanja” puni levu stranu mozga informacijama, od kojih su mnoge neistinite i netačne, i traži da te informacije budu upamćene a zatim ponovljene na ispitu. Budući da je strah najveće oružje reptilijanaca, plan je da se osmisle događaji, pravi i inscenirani, koji će izazvati ogromne količine straha u odsudnim godinama
■| •
ittm
te,-£
"
(nspiraticn B inteflect '«
|| IpS
! Logic
m-
?13 Unconditional “
k ■ Lova; fph,»f«,i
MJ
&$\Coom»clJon .% 15 W6rid jskf *\ toooui* Sview^;
\ V. ■•■ .DfcHP
/^ S/ika 62 - Sistem koji nameće Bratstvo teži da zarobi ijudsku psihu u levom delu mozga, 'racionalnom’ intelektu, koji veruje samo onome što može da vidi, dodirne, čuje ili omiriše. Sistem ’školstva’ i mediji su struktuirani da to sprovedu, a većina školskih radnika, novinara, urednika i naučnika i sami su zarobljenici leve strane uma.
Slika 63 - Kada otvorimo svoja srca i umove mi aktiviramo desnu stranu mozga, intuiciju i inspiraciju koje nas ponovo povezuju sa celim kosmosom.
pre velike promene koja treba da nastupi u 2012. godini. Tu spadaju i planovi za započinjanje trećeg svetskog rata, ili podsticanjem muslimana na „sveti rat” protiv zapada, ili koristeći Kineze da se izazove jedan globalni konflikt. Možda čak i oboje. Bombe postavljene u blizini američke ambasade u Africi 1998. godine i američki odgovor u vidu bombardovanja islamskih meta, predstavljaju deo tog plana. Jedan od njihovih ključnih planova zove se projekat Blubim. Jedan deo tog plana je da se uz pomoć satelita projektuju u razne delove sveta hologramske slike NLO-a, lsusa, Bude, Muhameda, Krišne i tako dalje. Kada pripadnici raznih sistema verovanja budu ubeđeni da je baš njihov spasioc došao, potencijal za izazivanje ogromnih religiskih konflikata biće ostvaren. Slike bi bile prenošene korišćenjem veoma niskih i mikrotalasnih frekvencija na koje ljudski um može direktno da registruje. Tehnologija potrebna za to je veoma sofisticirana i mnogi ljudi bi poverovali da im se njihov ,,bog” ili „spasioc” stvarno obraća, mada bi se u stvari radilo samo o manipulaciji od strane Bratstva. Projekt Blubim takođe uključuje i manifestacije „natprirodnih” fenomena različitih vrsta, koji bi poslužili da prestrave narod, a usred tako nastalog straha, terora i nereda došao bi „spasioc”, koji bi bio u stvari još jedna hologramska projekcija smišljena od strane Bratstva. Kad već govorimo o projektu Blubim i visokoj tehnologiji, treba reći da fenomen krugova u žitu ne mora (mada može) biti vanzemaljskog ili „natprirodnog” porekla, kako većina istraživača veruje. U periodu pre nego što su se prvi put pojavile kompleksne šare u žitu i drugim usevima, tokom 1980-ih godina, razvijena je
tehnologija koja može da ih stvori. To je uređaj koji proizvodi snop gama zračenja visoke frekvencije, koji je prva razvila vojska. Naučnik i istraživač Brajan Desborou o tome kaže sledeće: „ Visoka frekvencija snopa gama zraka izazvala bi da tečnost u stabljikama proključa i nabubrj tako omekšavajući ćelije stabljike i izazivajući da se usevi povijaju u smeru suprotnom od onoga iz koga je zračenje došlo. Takvi snopovi gama zraka su u stanju da stvore veoma fine detalje; zvuk visoke frekvencije koji se emituje iz novoformiranih krugova i šara u žitu navode na zaključak da tehnologija gama zraka koja se koristi da se oni stvore uključuje i Mosbar tehnologiju. Tle unutar krugova će emitovati radijaciju i svako stvorenje koje se nesrećnim slučajem zateklo na putu snopagama zračenja biće ugljenisano... Pre nego što se počne sa formiranjem kruga u žitu (i usevima uopšte), trebalo bi podesiti snop gama zraka da se postigne potreban fokus i snaga. To može da objasni postojanje jednog ili više manjih kružnih udubljenja, koja se obično mogu naći uz krugove u žitu. ” Neki ljudi bi mogli, s pravom, da zapitaju zašto je uopšte potrebno da se toliko raspravlja o tim formacijama u žitu, kada su ih već načinile vlasti, kao i zašto to uopšte rade. To su vrlo dobra pitanja, ali ipak ostaje činjenica da ljudi poseduju tehnologiju kojom mogu da ih načine, a javnost treba da bude svesna toga. Brajan Desborou smatra da je let TWA 800, džambo džet koji je eksplodirao kratko vreme posle poletanja iz Njujorka, bio pogođen oružjem zvanim Mosbar snop. Autopsija izvršena nad žrtvama te nesreće otkrila je da se njihova krv u venama pretvorila u želatinastu masu, a da su im mozgovi bili „pretvoreni u kašu”. To su efekti koje proizvodi pomenuto oružje, a u vreme kada se srušio, avion je leteo u blizini Brukhejven mornaričke baze, mesta na kome je to oružje i razvijeno.
PREVARA SA NLO-ima Glavna ambicija projekta Blubim je da se ljudi ubede da je Zemlja napadnuta od strane vanzemaljaca. Od vitalne je važnosti da ne poverujemo u te laži. Vanzemaljci ne vrše invaziju na Zemlju, nema ni potrebe za tim, jer su oni među nama već hiljadama godina i oni, barem površinski, izgledaju kao vi ili ja. Orson Vels je, 1938. godine, na radiju izvodio svoju dramu „Rat svetova”, a narod koji je slušao prenos te emisije poverovao je da je došlo do invazije vanzemaljaca, što je stvorilo užasnu paniku i saobraćajne gužve dok su ljudi pokušavali da negde pobegnu, a jedan čovek je čak otišao tako daleko da je izvršio samoubistvo. Vels je rekao da je to samo bila jedna radio drama, a da su je ljudi pogrešno shvatili. To je u stvari bio eksperiment da bi se videlo kako će ljudi reagovati na jednu takvu situaciju, a za to je korišćena priča koju je napisao H. G. Vels, sluga Bratstva, koji je zagovarao ostvarenje reptilijanskog Programa, uključujući tu i masovnu umnu kontrolu. Razmislite o tome. Ako želite opravdanje, ili dobar razlog za stvaranje jedne centralizovane globalne vlade, finansijskog sistema, vojske, policije i drugih
institucija, trebalo bi vam nešto krupno što predstavlja pretnju za celu planetu. Šta ima bolje od toga da zavarate ljude nego da celu Zemlju napadaju nepoznata bića iz svemira. Tada biste imali globalni problem i globalni zahtev ,,da nešto mora biti urađeno”, a samim tim i priliku da ponudite globalno rešenje: svetsku vladu i vojsku koja bi mogla da se suoči sa tom „pretnjom”. Za taj plan nas sada pripremaju. Tokom 1960-ih godina, u vreme Kenedijeve vlade, tvrdi se da je sastavljena grupa od 15 eksperata u različitim naučnim disciplinama, koji su trebali da sastave izveštaj o načinima za kontrolisanje populacije i centralizaciju moći bez korišćenja rata. To je postalo poznato kao Izveštaj sa Gvozdene planine, jednog podzemnog objekta koji se nalazi u državi Njujork, gde se održao prvi i poslednji sastanak pomenutih eksperata. Danas se tvrdi da je u pitanju bila prevara i da se tako nešto nikada nije desilo, ali ako je stvarno i bilo tako, bila je to jedna inspirisana laž. Dve navedene preporuke za postizanje centralizovane vlasti, navodno, su bile: pretnja globalnoj životnoj sredini i pretnja od invazije vanzemaljaca. Taj izveštaj je, kako priča kaže završen 1966. godine, a 1968. osnovan je Rimski klub, paravan Brat- stva o kome sam ranije već govorio, koji je stvorio pokret za zaštitu prirode. Preporuke u vezi prirodne sredine koje se spominju u izveštaju iz Gvozdene planine, očigledno su se ostvarile. A sada igraju na kartu invazije vanzemaljaca. Decenijama su se toj temi smejali u medijama ali je ona sada, odjednom početa da bude uzimana sve ozbiljnije i ozbiljnije. Pogledajte samo u niz na strahu zasnovanih televizijskih programa i filmova koji govore o vanzemlajcima, kao što je recimo „Dan nezavisnosti” („Independence Day”), film koji je snimio studio 20-th Century Fox, koji poseduje Ruperd Murdok, kao i „Uskrsnuće vanzemaljaca” (Alien Resurrection”) i „Dosje X” („X-Files”), koje je snimila ista filmska kuća. A ja ću samo dodati da Ruperta Murdoka poseduje Bratstvo. Mnogi istraživači NLO neprestalno nas zatrpavaju dokazima o otmicama ljudi, stoke, letelicama načinjenim od metala kakvi se ne mogu naći na Zemlji i slično. Ali sve te pojave imaju svoja obična „zemaljska objašnjenja” i dirigovane su od strane reptilijanaca-Bratstva kako bi kod ljudi stvorile određeni utisak i proizvele strah, emociju kojom se oni hrane. Recimo, mnogi nedovoljno informisani israživači NLO tvrde da letelica kao što je bila ona iz Rozvela, mora biti vanzemaljskog porekla jer je napravljena od materijala koji nema kristalnu struktum, koji se navodno ne može proizvesti na Zemlji, niti iseći ljudskim oruđem. To opet nije tačno. Brajan Desborou kaže da je proces za proizvodnju takvih metala postoji. „Rastopljeni metal se stavi na kriogenom ohlađenu površinu, što rezultira u dobijanju metala bez kristalne strukture. Isto tako, kada je metal kompresovan na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, on na sobnoj temperaturi dobija čvrstinu dijamanta.” /*8/ Ja želim da istaknem da ne tvrdim da ljude povremeno ne otimaju vanzemaljci, ili da recimo, tehnologija vanzemaljskog porekla ne može biti nađena na Zemlji. Ono što ja želim da kažem je da nisu svi ti slučajevi isključivo vanzemaljskog porekla. Za njih postoje i druga objašnjenja, objašnjenja iza kojih se krije Bratstvo.
Društvo istraživača NLO preplavljeno je dezinformacijama za koje je odgovorno Bratstvo i obaveštajne službe koje žele da neke stvari ostanu u tajnosti. Primera radi neki od najpoznatijih kontaktiranih ljudi od strane vanzemaljaca imaju veze sa tajnim projektima. Džordž Adamski je bio u vezi sa naučnicima u Point Loma, mornaričkoj elektronskoj laboratoriji, kao i u sličnoj vrsti operacije koja se odvijala u Pasadeni, kada je objavio svetu da je stupio u kontakt sa vanzemaljcima. Dalje, mikroČipovi za koje se tvrdi da su implantirani žrtvama vanzemljskih otmica od strane samih vanzemaljaca su, u stvari, vrlo zemaljskog porekla. Njih je razvio konzorcijum inženjera iz Motorole, Dženeral Elektrika, lBM-a i Bostonskog medicinskog centra. Jedan primer je čip 2020, koji je korišćen u projektu za umnu kontrolu, Monarh.Ti čipovi se takođe tajno ugrađuju pacijentima od strane doktora i zubara koji sarađuju sa obaveštajnim službama. Sve više i više knjiga se sada štampa o zlim vanzemaljcima koji vrše invaziju na našu planetu, a gde sve to vodi? Pustiću Henrija Kisindžera da odgovori na to pitanje, u delu iz svog govora, održanog 1992. godine na sastanku grupe Bilderberg u Francuskoj. Govor je kako izgleda zapisao švedski delegat. Kisindžer je, dakle, rekao: „Danas bi Amerikanci smatrali nasiljem da trupe UN uđu u Los Andeles, a sutra će zbog toga biti zahvalni. To će naročito biti istina ako im bude rečeno da postoji spoljašnja pretnja iz svemira, bilo da je ona prava ili izmišljena, koja preti samoj našoj egzistenciji. Tada će svi Ijudi sveta moliti svetske vode da ih izbave od tog zla kako godmogu... Jedina stvar koje se svaki čovekplašije nepoznato. Kada se Ijudima prezentuje ovaj scenario oni će se svojih individualnih prava voljno odreći u zamenu za garanciju njihove dobrobiti, koju će im pružiti svetska vlada” To je razlog za celu prevaru u vezi NLO. Problem - reakđja - rešenje. Vanzemljci ne vrše invaziju na Zemlju, oni su već na njoj i oni su ti koji koji će, maskirani u ljudski fizički oblik, ponuditi da nas „spasu” od te navodne invazije. lstraživač NLO i predavač Norio Hajakava (Norio Hauakawa) kaže da se taj plan zove „Projekt panika” i da će u njegovom ostvarivanju biti korišćena napredna tehnologija da bi se stvorila optička iluzija NLO invazije. To će dati vladama i UN opravdanje da sazovu globalno vanredno stanje, a zatim će primeniti sve drastične mere koje važe u tom slučaju. Recimo, naređenja koja će izdavati predsednik SAD, bez čekanja odobrenja kongresa, omogućiće da vlada preuzme upravu nad prevozom, energetskim izvorima, vašim domom ili sredstvima javnog informisanja, zapravo nad bilo čim. Takvo stanje stvari dozvoljava vladi da naredi gde ćete živeti i da vas uposli na bilo koji način koji odabere. Deca mogu biti oduzeta od svojih roditelja, vas, sve može da prođe kada je vanredno stanje proglašeno i vlada dobije mnogo veću moć. Videćete da i druge vlade širom sveta imaju na raspolaganju slične mehanizme koji se mogu primeniti u takvim, vanrednim okolnostima. Drugi aspekti Programa Bratstva koji treba da se primene u XXI veku, do 2012. godine, uključuju: globalni finansijski kolaps da bi se uvela jedinstvena svetska elektronska valuta; porast konflikata, ratova i terorizma; i ceo niz drugih događaja, smišljenih
da prestrave Ijude i stvore jednu opštu malodušnost, tako ih dovodeći do bezpogovorne servilnosti. Ali sve ne mora da ispadne baš tako. Vi niste samo „obično”, „nemoćno” ljudsko biće. Vi ste jedan aspekt beskonačne svesti, genije koji čeka da bude otkriven. Sve što je potrebno da uradite jeste da otvorite svoje srce, otvorite svoj um, ponovo se spojite sa genijem u vama, tim delom beskonačne svesti, a tada možete da dosegnete beskrajnu moć da sami kreirate sopstvenu sudbinu. To je izazov koji stoji pred nama u ovim vremenima neverovatnih mogućnosti i mi, ljudi, ćemo još imati priliku da vidimo kako se sloboda vraća na ovu planetu, po prvi put posle dugo, dugo vremena.
■ IZVORI PODATAKA
1 2 3 4 5 6 7 8
Gregg Braden „Buđenje ka nultoj tačci” (Laura LeeProductions, 1996. ) ,,lz pepela anđela” - str. 18 David lcke „Vibracija istine” (Gateway Books, Wellow, Bath, England, prvo izdanje Aquarian Books 1991) http: //solar. uleth. ca/solar / „Izveštaj o solarnom ciklusu”, skinuto sa solarnog vebsajta, 4. jula 1997. Ibid. John Rhodes, internet vebsajt pod nazivom Reptoid Brian Desborough „Pregled kontakata sa NLO i fenomena otmica”, svoj rad na tu temu dao mi je sam autor 1998. godine.
DVADESET PRVO POGLAVUE
Raskidanje čini no što ovde želim da istaknem je informacija koju Bratstvo najviše želi da potisne. A to je znanje da ste vi ti koji kontrolišete svoju sudbinu, a ne neko drugi. Vi ste ti koji imaju kormilo u rukama i oduvek ste to bili. Citajući ovu knjigu možda ćete naći da to zvuči čudno. Zar ja nisam detaljno objasnio kako Bratstvo kontroliše svet već hiljadama godina? Da, ali kako su oni to postigli? Putem manipulisanja načinom na koji čovečanstvo misli i oseća. Ono što mi mislimo i osećamo stvara naše fizičko iskustvo i ako dozvolimo nekoj spoljašnjoj sili da manipuliše našim umom i emocijama, mi dozvoijavamo da kontrolišu naše fizičko iskustvo, našu sudbinu. Ali mi smo u stanju da to promenimo i to u trenutku, ako uzmemo ponovo u svoje ruke kontrolu nad sopstvenim mislima i emocijama. Stvaranje svoje sopstvene stvarnosti i kreiranje svoje sopstvene sudbine je, na kraju krajeva, jedan vrlo jednostavan proces. On se može sumirati rečima „Ono što dajemo to dobijamo”. A to funkcioniše ovako... Naš um i emocije odašilju talase različitih frekvencija, u zavisnosti od toga o čemu razmišljamo i kako se osećamo. To se ne odnosi samo na naše svesno ja, već i na našu podsvest, taj kotao pun potisnutih misli, stavova i emocija sa kojima ne želimo da se bavimo. Možete da odašiljete vibraciju Ijutnje sa podsvesnog nivoa, a da svesno ne osećate tu emociju u tom trenutku. Na primer, odrasla osoba koja podsvesno još uvek oseća potisnutu Ijutnu u vezi svog detinjstva, još će emitovati tu frekvenciju, iako možda neće biti svesni te ljutnje. To će privući, po zakonu po kome slične vibracije privlače jedna drugu, dmge osobe koje se isto tako osećaju. Na svesnom ili nesvesnom nivou. Ja to znam, dešavalo mi se baš to. Po reČima jedne pesme koju sam čuo u Sjedinjenim Državama: „Kada u sebi nosite ljutnju, pogodite ko će vam doći? Doći će puno drugih, ljutih ljudi” Naši mentalni i emotivni „vajbovi” svih vrsta se odašilju u serijama talasa različitih dužina, a oni ka nama privlače slične talasne dužine u obliku ljudi, mesta, načina života i iskustava. Dakle ono što dajemo, to i privlačimo nazad ka sebi. U jednom koktelu različitih vibracija nalaze se naše svesne misli i osećanja, kao i astrološki vibracioni uticaji koje dobijamo u trenutku svog rođenja ili, kako neki kažu u trenutku začeća. Kada se rađamo mi absorbujemo vibracioni oblik zemljine energije, kakav je u tom trenutku i na tom mestu na kome ulazimo u ovaj svet. Ono što ćemo absorbovati zavisi od toga gde su se u datom trenutku nalazile planete, to jest koja je od njihovih energija tada najviše uticala na Zemlju. Svake sekunde zemljino
O
energetsko polje se menja, zato je od velikog značaja tačno kada i gde smo rođeni, jer od toga zavisi kakvu vrstu energetskog polja smo nasledili. Mi sami biramo vreme i mesto svog rođenja da bi preuzeli onaj oblik energije koji je najpodesniji za naš životni plan. Pogledajte samo beskrajne dokaze o tome kako su ljudi iz određenih profesija rođeni, uglavnom, u istom periodu godine. Vavilonsko Bratstvo je, naročitom putem hriščanstva i „nauke” težilo da osudi astrologiju ili kao zlu, ili kao smešnu, da bi navelo ljude da je odbace. Još jednom je hrišćanstvo, u pogledu toga, obavilo odličan posao za Bratstvo, doduše uglavnom ne znajući ništa o Programu čiji su napredak potpomogli. Koktel vibracija u međusobnom dejstvu ka nama privlači svoj sopstveni odraz. Kada mislimo da smo žrtve i da naš život nije pod našom kontrolom mi se sinhronizujemo sa energijama (ljudima, iskustvima) koji odašilju vibracije na toj frekvenciji. Zato tada stvaramo životno iskustvo u kome smo žrtve bespomoćnosti. Kada verujemo da se dobre stvari u životu dešavaju samo drugima, one se i dešavaju na taj način, jer mi nismo povezani sa energijama koje bi se manifestovale kao „dobre stvari” u našem životu. Ako verujete da nikada nećete imati dosta novca, onda i nećete. Novac je energija i ako želite da privučete tu vrstu energije morate da sa njom budete u vibracionoj vezi. Misao, svesna ili podsvesana, da nikada nećete imati novca osigurava da budete nepovezani sa energijom novca i ostaćete siromašni. Bratstvo to zna i ono je stvorilo jedan energetski tok koji konstantno privlači novac ka njima. Po tom principu, strah od nečega će uvek privući baš to čega se plašite. Tako ono čega se plašite postaje ono što ćete fizički iskusiti. Strah od toga da ćete biti bez novca, sami ili napadnuti manifestuje se kao fizičko iskustvo u kome vam se dešava baš ono što ne želite, sem ukoliko ne izađete na kraj sa izvorom energije koji na prvom mestu emituje i privlači takve vibracije, a to ste PZsami. Zato nema koristi od toga da druge krivite za ono što vam se dešava u životu. Vi ste svoje životne okolnosti kreirali sami ili sopstvenim mislima i emocijama, ili je to Bratstvo učinilo, jer ste dozvolili da vašim mislima i osećanjima manipulišu mediji, religija, politika, lekari, učitelji i svi ostali. Sta god da je u pitanju svejedno ste samo VI odgovorni za vaš sopstveni život. Od toga, plašim se, nema bežanja. Ali, razmislite, te vesti su u stvari odlične. To znači da iako ste stvorili neku trenutnu stvarnost koja vam se ne sviđa, isto tako možete da stvorite novu stvarnost koja će vam se sviđati. Vi imate nad time kontrolu. Vi imate sve odgovore. Vi ste centar sopstvenog univerzuma i možete od njega da napravite šta god poželite. Vi ste naprosto neverovatni. Osetite to, živite to i vaš svet će biti transformisan. Moja knjiga „I istina će te osloboditi” govori o toj potrebi da se povrate naše mentalne i emotivne moći, jer ukoliko to ne učinimo, nikada nećemo biti slobodni. Ali mi moramo da uradimo i više od toga. Moramo da sami sebe oslobodimo, ali isto je toliko važno, da oslobodimo i jedni druge. Nas je Bratstvo manipulacijom pretvorilo u sopstvene zarobljenike, a zatim je daljom manipulacijom nametnulo policijske, političke, religiozne, medicinske i naučne „norme”, putem kontrole tih profesija, a te nametnute „norme” popularišu masovni mediji. Većina ljudi zato živi svoje živote u granicama tih propisanih normi i dozvoljava da njihov osećaj za
realnost, mogućnosti koje imaju i ko su oni stvarno, budu programirani po volji Bratstva. To je kao čaura i ako ljudi baš žele da se odreknu svoje jedinstvenosti i beskrajne moći na taj način - u redu, samo napred. Ali ono što se dešava je to da oni koji žive unutar tih čaura-zatvora nisu zadovoljni samo time. Oni insistiraju na tome da i svi drugi urade isto to. Nije dovoljno da oni budu religiozni, oni takođe traže da nametnu svoja verovanja svima ostalima, ili da ih osude ako ne prihvataju njihov, religiozni, način života. Ne bi postojali verski ratovi ako bi ljudi poštovali svačije pravo da veruje u ono što sam izabere, dokle god to ne nameće nikom drugom. Meni ne smetaju ljudi koji se bave satanizmom ako svako ko u tome učestvuje čini takav izbor pri punoj svesti. Ljudi žele da žrtvuju jedni druge i svi koji u tome učestvuju (uključujući i žrtvu) su tu po svom slobodnom izboru? Samo napred, ali molim vas da neko posle toga počisti. Vremenom oni će iz iskustva naučiti i evoluirati na viši nivo svesti, Ako Džordž Buš, Henri Kisindžer, Vindzorovi i ostatak bande žele da osnuju jednu zatvorenu zajednicu i vode je kao fašističku državu, dokle god svi u njoj voljno pristaju na to, samo neka izvole. Ja im neću ni reč reći. Mene zanimaju samo slučajevi kada su takve stvari nametnute ljudima putem čini i manipulacije, ili fizičkom, mentalnom ili farmaceutskom silom. Sigurno možemo da prizovemo toliko odgovornosti da shvatimo da treba da razmišljamo sami za sebe i dozvolimo drugima da čine isto? Da li je to stvarno isuviše tražiti? Ako jeste, onda imamo ozbiljan problem. Jedini način na koji nekolicina može da kontroliše ceo svet je ako im masa pomogne da to urade: a mi to i činimo. Ja sam držao govore u vezi slobode i dobio mnogo aplauza, ali da li mi stvarno razumemo šta ta reč znači? ,,Da, sloboda, to je ono što hoćemo!” O zaista? Zašto onda mnogi od tih istih ljudi koji aplaudiraju konceptu slobode insistiraju na tome da su oni koji nisu hrišćani niža ljudska bića ili inkarnacija đavola? Zašto oni insistiraju (muslimani, indusi i „Jevreji”) da njihova deca budu vaspitana od rođenja da veruju u ono što su naučena da veruju i da nikada ne razmatraju druge poglede i različite informacije? Ponekad su me na skupovima u Americi pitali da li sam hrišćanin kao da bih imao veći kredibilitet, ili bi bilo lakše poverovati u ono što govorim, da jesam. Sama potreba da to pitanje bude postavljeno je potvrda činjenice da je ispitivač u stanju mentalne potčinjenosti verskom sistemu koji je stvorilo Bratstvo. U tome i jeste poenta. Mi smo zarobljeni u onom što smo izmanipulisani da verujemo. Moć koju ima vera da zarobi Ijudski um je neverovatna. Bratstvu nije stalo u šta vi verujete, dok god verujete u nešto što isključuje sve druge mogućnosti. Ja lično biću sasvim srećan da izmenim svoje poglede u vezi nekih, ili svih informacija koje sam izneo u ovoj knjizi, ako me neke nove informacije do kojih ću doći na to navedu. Ja nisam vezan za njih, jer ja tragam samo za istinom, šta god ona bila. Ako je to nešto različito od onoga što znam sada, u redu. Rigidni sistemi verovanja se brane od svih mogućih promena, jer tada ono u šta neko veruje postaje njegovo ja, njegov osećaj sigurnosti, i zato će se takvi ljudi rađe držati svojih verovanja, nego što će se suočiti sa mentalnim i emotivnim izazovom da ih napuste. Ali nama sada predstoji jedno vreme neverovatnih promena u kome će sva verovanja biti srušena. Lakše ćete zasaditi
novo cveće u jednom raščišćenom delu vrta, nego u onom koji je pun korova. Vreme je da očistimo svoje umove od starih verovanja i budemo otvoreni za sve mogućnosti. Tek tada ćemo biti slobodni da uđemo u beskonačnost. Ono što sam ja izneo u ovoj knjizi je samo jedan nivo celokupne slike, onaj koji najdirektnije utiče na ljude i njihova fizička tela danas. Ali treba uzeti u obzir i druge nivoe, a iz te perspektive događaji mogu izgledati veoma različito. Bitno je shvatiti da dve oprečne tvrdnje takođe mogu obe biti istinite, u zavisnosti sa kog nivoa se neki događaj posmatra. Jedan primer toga je reći, u isto vreme, da je ovaj svet nesavršen i da je sve što se dešava na Zemlji savršeno. Kako obe ove izjave mogu da budu istinite? Pa ipak one to jesu. Iz perspektive našeg svakodnevnog života, svet nije savršen. Postoje ratovi, glad, bolesti, nesreće i bol raznih vrsta. To je istina. Ali iz perspektive evolucije čovečanstva sve je savršeno. To je isto tako tačno. Jedini način na koji možemo da evoluiramo je tako što ćemo učiti iz svojih iskustava, a to znači da ćemo iskusiti posledice svojih misli i dela. Ako ne bi bilo neprijatnih posledica naših dela kako bi mi mogli da učimo i evoluiramo na viši nivo razumevanja? To bi bilo kao da dete razmazuje farbu svuda po zidovima vaše kuće, ili vam kamenjem razbija prozore. Ako se dete ne suoči sa posledicama i ne bude videlo da takvo ponašanje budi duboko nezadovoljstvo vlasnika kuće, šta će se desiti? Dete će nastaviti da razmazuje farbu okolo i razbija prozore. Covečanstvo se odreklo kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama u toku proteklih hiljada godina i ako želimo ponovo da steknemo moć da svesno kontrolišemo sopstvenu sudbinu, treba da se suočimo sa posledicama dok nam na kraju, ne dođe ,,iz dupeta u glavu”. Zbog toga mi na Zemlji imamo ratove, konflikte i manipulacije svih vrsta. Ja ne mrzim reptilijance, ja želim da ih volim, jer je to ono što im tako očajnički treba. Način na koji se oni ponašaju može biti izazvan samo nedostatkom ljubavi prema samima sebi, zato što samo voleći sebe zbog onoga što ste, možete zaista početi da volite druge, zbog onoga što oni jesu. Dakle, ja te volim engleska Kraljice, Kraljice majko, prinče Čarlsu, prinče Filipe, Pindaru, Henri Kisindžem, Džordže Bušu i ostali. Kada bi ovi Ijudi voleli sami sebe, ova noćna mora (i njihova noćna mora) bi se završila. Dok ne nauče da to rade konekcija između njihovog srca i njihove večne duše (čista ljubav) će ostati zatvorena i oni će nastaviti da se ponašaju kao i do sada. Takođe bih hteo ponovo da naglasim, pre nego što završim, da kada govorim o reptilijancima, govorim samo o onima koji teže da manipulišu čovečanstvom, a ne o njihovoj vrsti u celini. Mnoge od reptilijanskih vrsta pokušavaju da nam pomognu da uklonimo čini pod kojima smo, pa su čak i oni manipulacijama skloni reptilijanci zaposednuti od strane sile iz pete dimenzije. Kako god bilo svi smo mi na kraju Jedno. Znam da mnogi ljudi koji su svesni Bratstva i njegovog velikog Programa misle da jedini način, da odgovore na takvu pretnju, je taj što će sakupljati zalihe oružja i spremati se na oružanu odbranu svojih sloboda. Ja ne mogu da smislim ni jednu reakciju koja bi tako sigurno izazvala stvaranje onakve fašističke države kakvu oni kažu da bi da izbegnu. Ideja da se na nasilje odgovori nasiljem je toliko očigledno kontradiktorna i toliko lišena ma i najmanje iskre inteligencije, da se čovek pita koliko tačno moždanih ćelija treba da bude aktivirano da bi se došlo na takvu
pomisao. Kada na agresiju odgovarate agresijom, šta dobijate svaki put? Duplo više agresije. Da, to će baš dati veliki doprinos miru. Takođe, kada bilo ko koristi silu protiv sistema, to Bratstvu daje opravdanje u javnosti za korišćenje visoko tehnološki razvijenog naoružanja, kojim će opozicija biti uklonjena u ime vladavine „zakona”. Ja nekako mislim da mi treba da smislimo malo suptilniji pristup od nagomilavanja oružja. Sreo sam neke od ekstremnijih hrišćanskih patriota u SAD i jednom od njih sam rekao: ,,Ne znam šta mi se manje sviđa, svet koji kontroliše Bratstvo, ili onaj svet koji biste vi stvorili da ga zameni”. Covek kome sam to rekao je govorio o slobodi i potrebi da se ona brani oružanom silom, dok je u isto vreme govorio da su crnci genetski inferiorni u odnosu na belce i da su američki starosedeoci (indijanci) samo „pazili” na američke zemlje ,,dok mi (belci) nismo došli”. Taj lik bi se baš dobro slagao sa svojim herojem, jednim od osnivača SAD, Tomasom Džefersonom. Ljudi kao taj tip će, siguran sam, završiti jednog dana u oružanoj bici sa vojnom silom Bratstva. To je u stvari neizbežno, ukoliko ljudi kao on ne promene svoje stavove i ponašanje, jer je ono što će se desti to da će dva suštinski ista stanja svesti pod različitim imenima (Bratstvo i ekstremne hrišćanske patriote) privući jedni druge da bi zajedno odigrali dramu međusobnog nasilja. Zbog toga što veruju u upotrebu nasilja oni delaju koristeći iste frekvencije. Oni sebe nazivaju različitim imenima, ali nisu suštinski različiti već isti. Međutim, njihova međusobna konfrontacija mora da se desi da bi oni evoluirali i naučili da nasilje ništa ne rešava. Nikad nije i nikad neće. Kada čujete kako hrišćanske patriote opisuju svoju alternativu Programu Bratstva oni kažu da žele da imaju: „Jednu naciju pod Bogom”. U redu, ali koja će to verzija Boga biti? Hrišćanski Bog? Muslimanski Bog? Hinduistički Bog? Bog, kako ga vidi Etel iz Njujorka, ili Bil iz Los Anđelesa? Ne, oni misle, naravno, na hrišćanskog Boga, boga u koga oni veruju. Oni ustvari ne žele da zamene Program Bratstva slobodom, nego svojom verzijom diktature. A zbog toga što obe strane žele da nametnu svoju volju drugima i da potisnu ili iskorene druge načine života, ili verovanja od njihovog, neizbežno je da privlače jedni druge, jer delaju unutar istog opsega frekvencija. Ono što važi za ekstremne hrišćane podjednako važi za ekstremne muslimane, hinduse, Jevreje i druge religije. Do izvesne mere isto je bilo tačno i za starosedeoce Amerike kada su Evropljani tamo došli. Starosedelačka američka kultura sadrži ogromnu mudrost i ima daleko veće razumevanje o povezanosti svih stvari. Ali ne treba sa tim preterivati kako neki iz Nju Ejdž pokreta često čine sa svojom idealizovanom vizijom američkih starosedelaca-Indijanaca. Pre nego što su belci došli, indijanska starosedelačka plemena su ratovala jedna protiv drugih, samo iz tog razloga što su pripadali različitim plemenskim zajednicama. Bilo je mnogo ubistava i konflikata. A takav mačo, ratu okrenut mentalitet privućiće u svoj život druge koji isto tako misle da je nasilje opravdano. Kad god imate dve grupe koje misle da se nasiljem nešto može rešiti, one se na vibracionom nivou privlače i konfrontacija između njih će se kad tad desiti. Na sreću, mnogi hrišćani, hindusi, muslimani, Jevreji i američki Indijanci nisu ekstremisti i zato postoji alternativa nasilju. Mi, ili možemo da učimo iz najtežih i najbolnijih iskustava, ili možemo da koristimo svoju inteligenciju i sposobnost da
volimo i sagledamo situaciju i promenimo našu stvarnost bez da ijedan metak bude ispaljen. Tada SOUL I će te konfrontacije biti izbegnute, jer neće biti vibracione privlačnosti između Bratstva i onih koji žele da spreče ostvarenje njegovog Programa. Mi to možemo da uradimo bez konfrontacije. Reptilijanska vibraciona veza sa čovečanstvom odvija se putem osećanja straha. Oni su i sami obuzeti strahom, što i jeste razlog zbog kog se ponašaju na taj način. Ako mogu manipulacijom dovesti čovečanstvo u stanje straha, što su i učinili, oni time stvaraju vibracionu vezu koja im Slika 64 - Kada su Ijudi uslovljeni da dozvoljava da kontrolišu ljudsku psihu. Moglo bi zatvore svoju svest, oni se odva- jaju od veze sa svojom večnom dušom i se reći da tu oni igraju na svom terenu, jer su oni svom Ijubavlju, mudrošću, znanjem i pravi eksperti za emociju zvanu strah. inspiracijom kojima bi inače imali Reptilijanska gmpa, o kojoj govorim, zapravo pristup. Nije potrebno da tražimo prosvetljenje - mi jesmo prosvetljeni. predstavlja pravu sliku toga. Ako težimo da Samo je potrebno da uklonimo zaustavimo reptilijance-Bratstvo putem barijere straha koje nas odvajaju od konfrontacije na njihovom terenu- strahu, te naše prosvetljenosti, koja čeka izvan naše čaure. koristeći mržnju, agresiju i nasilje, bolje je da na to zaboravimo. lgra je već završena. Ali ako se suočimo sa tim izazovom sa nivoa frekvencije koje Bratstvo ne može čak ni da zamisli - frekvencije ljubavi - transfomisaćemo svet i više neće postojati reptilijanska kontrola. Postoje mnogi razlozi za to. Pod jedan, kada otvorimo naša srca, ljubavi srčana čakra počne da se okreće neverovatnom snagom i moći, podižući frekvenciju naše ovozemaljske svesti na najveći vibracioni izraz života, čistu ljubav. A budući da je naša duša čista ljubav tada se mi ponovo spajamo sa ogromnom moći našeg multidimenzionalnog bića (vidi sliku 64). Tada čaura u kojoj smo zarobljeni eksplodira. Brza, kratka talasna dužina koju ima ljubav takođe aktivira „antene” na našim DNK lancima, koje nas ponovo spajaju sa ostatkom kosmosa, a otvorena srčana čakra se usklađuje sa kosmičkim pulsom Zemlje, Sunca i centra naše galaksije, prenoseći taj promenjeni ritam do našeg mozga i svake ćelije u telu. To će dramatično transformisati naše umove, emocije i fizički oblik kako se budemo sinhronizovali sa ubrzavajućim vibracijama, u ovo vreme neverovatnih promena i evolucije. Naredni skok naših ličnih frekvencija će nas uzdići iz vibracione rupe straha na nivoe koji su daleko iznad niže četvrte dimenzije. Reptilijanska kontrola će se tada završiti, jer će oni biti na različitoj radio stanici, da tako kažemo, i moraće da se suoče sa posledicama svojih sopstvenih dela, na putu svog prosvetljenja. Izbor je naš, strah ili ljubav, zatvor ili sloboda. Da reptilijanci ne postoje morali bi da ih izmislimo, jer oni pružaju iskustvo koje je ljudska svest morala da doživi. Da to nije tako, reptilijanci bi manipulisali nekim drugim. Mi ih ne bi privukli. Oni su nam zapravo dali poklon u našoj večnoj evoluciji, poklon da iskusimo posledice straha i toga šta se dešava kada nekom
drugom predamo svoju beskrajnu moć, ma bili to i naši roditelji, šef, pritisak kolega, ili u krajnjoj liniji reptilijanci-Bratstvo. U procesu evolucije radi se o ljubavi, ne o kažnjavanju. Evolucija nas ne kažnjava zbog naših dela, već nam pokazuje njihove posledice, što je vrlo različito. Bez toga mi ne možemo da napredujemo. Tokom našeg razvojnog puta mi smo voljeni od nivoa svesti (drugih aspekata nas samih), koji teže da nam pomognu da postanemo što više ispunjeni ljubavlju i što prosvetljeniji, da budemo svoji sopstveni gospodari. Naš izbor je koliko takvih iskustava nam je potrebno pre nego što nešto naučimo i krenemo dalje. Da li ćemo se promeniti sada, ili nam je potrebno još ratova, gladi i patnji pre nego što nam sine? Da Ii ćemo se uputiti kroz prolaz koji nam se brzo približava u neko sasvim novo stanje postojanja? Ili, da li ćemo ostati tu gde smo i suočiti se sa novim ciklusom inkarnacija i reinkarnacija, dok nam se sledeća mogućnost da evoluiramo ne ukaže? Grupa reptilijanaca koja se trudi da manipuliše čovečanstvom putem straha je duboko neuravnotežena zato što su ti reptilijanci odvojeni od onih nivoa sebe samih čija se rezonanca poklapa sa ritmom ljubavi. Ali, ne zaboravite da su oni ipak deo svega što postoji u jednom širem smislu. Oni su vi ili ja, jedan aspekt veličanstvene celine koju nazivamo Bog. Dakle, ako ih mrzimo - mi mrzimo sebe. Ako smo nasilni prema njima - nasilni smo prema sebi. I sve bi to značilo poraz nas samih. Ja kažem: oprostite im, jer oni ne znaju šta čine. Kad spominjem oproštaj i ljubav, ja ne mislim da se treba okrenuti na drugu stranu i pustiti ih da nastave sa onim što rade. Oni teže da nametnu drugima svoju volju, a to je razlog zbog kog im se treba odupreti. Ali, ako je ta kontrola od strane Bratstva izazvana time što smo im sami predali upravljanje nad našim umovima, moćima i odgovornostima i insistiramo da drugi urade to isto, onda treba da se pozabavimo sami sobom, a ne samo ponašanjem reptilijanaca. Ako uzmemo nazad u svoje ruke moć i oslobodimo sami sebe, i jedni druge, nametanja načina razmišljanja, verovanja i načina života, neće biti bitno šta Bratstvo radi. Tada će biti nemoguće sprovesti centralizovanu kontrolu, jer se ne može centralizovano kontrolisati ono što je različito, već samo ono što je uniformno. Postoje tri stvari koje će transformisati život na Zemlji i ukinuti reptilijansku kontrolu ljudske psihe: 1
Treba da se oslobodimo straha od toga šta drugi Ijudi misle o nama i da izrazimo jedinstvenost svojih pogleda i načina života, čak (to jest naročito), ako se oni razlikuju od ustanovljenih „ n o r m i U tom trenutku ćemo prestati da budemo ovca koja prati ostatak stada.
2
Treba da dozvolimo i svima drugima da urade to isto, bez straha da će biti ismejani, ili osudeni zbog zločina različitosti. Kada to uradimo, prestajemo da budemo pas ovčarkoji ostatak stada primorava da se povinuje onome što mi smatramo da je ispravno.
3
Niko ne bi trebalo da nameće svoj sistem verovanja nekom drugom, na taj način uvek poštujući slobodu volje i slobodu izbora.
Nema šanse da bi Program Bratstva preživeo takve promene u našem ponašanju i stavovima. Ljudi me pitaju šta treba da rade u vezi informacija koje sam im saopštio, ali ja nikada nisam odgovorio na to pitanje. Jedina osoba koja zna šta je dobro za vas ste vi sami. Trik je u tome da oslobodite kanal koji vodi do vaših viših dimenzija, da bi mogli da se povežete sa najvišim nivoom vaše mudrosti, ljubavi i inspiracije kako bi vas to vodilo da učinite ono što je najprikladnije za vas. Nije potrebno da sedimo u zadimljenim sobama, ili da organizujemo nove političke partije. Potrebno je da uklonimo čauru emocija niskih vibracija - straha - i sam zakon vibracionih privlačnosti će nas povezati sa svim Ijudima i organizacijama koji su nam potrebni da bi transformisali ovu planetu. Kada smo ispravni prema sebi svet mora postati ispravan, jer smo mi svet i svet smo mi. Ono što mi zovemo Ijudskim društvom je zapravo konačan zbir ljudskih razmišljanja i osećanja. Ono je refleksija naših stavova. Kada ih promenimo, mi menjamo i društvo u kome smo. Mi smo samo za promenu mišljenja daleko od stvarne slobode, slobode da izrazimo svoju Bogom danu jedinstvenost i slavimo različitost talenata, percepcija i inspiracija koje postoje u kolektivnoj ljudskoj psihi. Kreativna sila je unutar svih nas i ona očajnički želi da bude izražena. Potiskivanje te kreativne energije dovodi do frustracija, a samim tim do nasilja i depresije. Zamislite da ste talentovani umetnik ili igrač, ali da vas pritisak društva ili roditelja kao i zahtevi koje vam nameće sistem primoravaju da radite u banci, ili sedite pored fabričke mašine ceo dan. Ili želite da izrazite svoju kolektivnost i date svetu doprinos, ali je Bratstvo tako izmanipulisalo sistem da ne možete da nađete posao. Ta svemoćna kreativna sila unutar vas ne može da bude potisnuta i zato će se ona izraziti na neuravnotežen način, ispunjena vibracijama besa, očaja i frustracije pa zbog toga imamo nasilje i potrebu za drogama i alkoholom da bi ugušili svoj emođonalni bol. Ako bi cenili vrednost svih vrsta kreativnosti i ako bi tražili načine da dozvolimo da se ona izrazi, stvari se ne bi dešavale na takav način. Umesto toga mi zahtevamo da kreativnost mora biti ekonomski isplativa - Bratstvu. Mi znamo cenu svega i ne znamo vrednost ničega. Ali kada bi mogli da otvorimo svoja srca ka većim mogućnostima, oslobodili bi kreativnu silu unutar svakoga i dozvoli bi joj da izrazi svoju jedinstvenost. Kakav svet bogatstva različitosti i inspiracije bi tada imali priliku da iskusimo. Svet vođen protokom kreativne sile, a ne zahtevima za stvaranjem profita koji nameću bankari Bratstva. Na početku ove knjige govorio sam o tome da treba misliti o onom nezamislivom. Informacije koje ja iznosim vas izazivaju da uzradite baš to. Da prihvatite mogućnost da su reptilijanci iz druge dimenzije postojanja manipulisali čovečanstvom već hiljadama godina. Da prihvatite kao mogućnost da ste daleko od toga da ste obični i nemoćni, da ste, po svojoj istinskoj prirodi, izuzetni i svemoćni. Obe ove stvari su nezamislive ili teško zamislive za većinu ljudi s obzirom na njihov trenutni nivo uslovljenosti. Ali one nisu takve da ih ne možete osetiti. Tu postoji ogromna razlika. Vi razmišljate koristeći za to intelekt, koji je tako podložan programiranju putem ušiju i očiju korišćenjem svakodnevnih laži, potiskivanja i nepravilne interpretacije događaja i informađja koje nam serviraju mediji i svi poslušnici Bratstva koji medije koriste kao svoju govornicu. Ali kada počnemo da
osećamo stvari, mi se povezujemo sa našim srcem, sa našom intuicijom, koja predstavlja vezu sa svekolikim kosmosom. Koliko je često ono što ste mislili i ono što ste instinktivno osećali bilo u konfliktu? Ono što je promenilo moj život više nego išta je trenutak kada sam odlučio da sledim svoju intuiciju, kad god se ona razlikovala od onoga što mi je govorio intelekt. Svaki put kada sam tako postupio ispostavilo se da je moja intuicija bila tačna. To ponekad može da bude izazovno i teško jer se vaša intuicija, koja nije vezana potrebom da prati „norme” često suprotstvalja konvencijama. Ali ona će vas uvek voditi da uradite ono što je najbolje za vas i vaše večno evolutivno putovanje, kojim napredujete putem sticanja iskustva. Kod većine Ijudi, kada se desi da osete da nešto treba da urade, njihov racio krene da sastavlja listu razloga iz kojih to ne bi trebalo uraditi. ,,Ne možeš da uradiš to, šta će komšije pomisliti, ili tvoja porodica, kolege sa posla i drugari u baru?”...„Ne možeš to da uradiš, kuća ti je pod hipotekom, imaš kola, porodicu i polise osiguranja koje treba platiti”...„Ne možeš. Ne smeš. Ne treba.” Ali istina je da možete i da treba. Ništa ne fali intelektu. On vas drži čvrsto na zemlji, čuva i obrađuje ovozemaljske informacije i ima vrlo značajnu ulogu u našim životima. Loše je, međutim, kad on ostane sila koja nas kontroliše i isključivi donosilac odluka, jer tada zatičemo sebe u zatvoru sopstvenog uma. Intelekt postoji da bi fizički ostvario vođstvo i inspiraciju intuicije, a ne da nameće svoja ograničenja i odluke. Nemojte biti rob svog uma, napravite da vaš um radi za vas. Dakle, nije bitno ono što vi mislite o informacijama iz ove knjige, bitno je ono što osećate o tome što vam je saopšteno. Neki od sadržaja će postaviti izazov vašem intelektu i dovesti ga to tačke pucanja, ali vaša intuicija neće imati takvih problema. Na tom nivou vas samih, nešto se ili oseća kao ispravno, ili ne. Ako osećate da nešto ne valja, okrenite se na drugu stranu i idite. Meni je savršeno svejedno šta mislite o meni ili mom radu. Ali je meni veoma stalo da bude ispoštovano vaše pravo da čujete ono što vam se uskraćuje. A kako ćete na to reogovati, niti je moja stvar, niti moja briga. Kako god bilo, vi ćete sami videti kako se pred vašim očima ostvaruje Program koji sam opisao. Nikada više nećete pogledati neke vesti, pročitati novine ili saslušati politički ili ekonomski plan na isti način. Takođe ćete primetiti kako vremenske promene napreduju, a dešavaće se zapanjujući geološki događaji, kako se bude nastavljala transformacija zemljinog energetskog polja. Osetićete kako se vibracije sakupljaju u vašem srcu i vašem umu. Vaša percepcija života i vas samih će se brzo menjati i to će stvoriti nezamislive mogućnosti i potencijale. Misliti nezamislive misli postaće način života za one koji zgrabe mogućnost da se ponovo spoje sa svime što postoji. Mnogi će smatrati ovu knjigu negativnom, ali to će značiti da su oni pogrešno razumeli ono o čemu je ovde reč. Informacije koje sam vam preneo se uzdižu iz mraka ka površini posle hiljada godina u isto vreme kada se sve više ljudi budi da bi pojmili svoju pravu prirodu. Iste vibracione promene su odgovorne za obe stvari. U toku je isceljenje, a da bi isceljenje počelo, potrebno je pozabaviti se uzrokom bolesti. Rastuća frekvencija na površini iznosi sve što je bilo sakriveno, kolektivno ili individualno, da bi proces isceljenja mogao da započne. To je razlog zašto oni koji su se otvorili da prime kosmički ritam koji se menja, nalaze da im se isprva život
pretvorio u pakao. Stare veze se raskidaju, poslovi bivaju izgubljeni, porodica ili prijatelji se okreću od njih. Ima mnogo različitih, a opet bazično sličnih iskustava. Kod mene to se manifestovalo putem velikog javnog ismevanja, jer ja nisam tip koji nešto radi polovično. Možda mislite da ste napravili monumentalnu grešku u tom trenutku, ali u stvari dešava se baš suprotno od toga. Mi stvaramo svoju sopstvenu stvarnost i kontrolišemo svoju sudbinu, a način na koji to radimo je najvećim delom putem sopstvenih namera. Veoma često su mi Ijudi govorili da se u njihovim životima ništa ne dešava i da izgleda da kao da bilo šta što urade ne valja. Ali kada sam ih pitao šta bi to oni zaista želeli da rade, oni su odgovarali: ,,U stvari ne znam.” Pa ako se oni nalaze u takvom stanju svesti, njihovo fizičko iskustvo će to da reflektuje i ništa od stvarnog značaja neće im se ni desiti. Ako, umesto toga, fokusirate svoju svesnu nameru na neki određen cilj, ono što vam je potrebno da bi ga postigli uvek će naići, jer se slični vibracioni oblici privlače u obliku Ijudi, iskustava ili prilika. Tu se putovanje završava za većinu Ijudi. Kada su suočeni sa onim što je potrebno da urade da bi postigli svoj cilj, odjednom počinju da misle da na kraju krajeva to i nije bila tako dobra ideja! A to i jeste pitanje. Kažete da želite nešto? U redu, ali koliko vam je do toga stvarno stalo? Samo malo? U redu, onda nemojte na to ni da gubite vreme. Stalo vam je do koske? E pa onda krenite da to uradite jer je svet vaš. Video sam bezbroj Ijudi koji kažu kako bi želeli da promene sebe i svoje živote i da se usklade sa zemljinim vibracijama, vibracijama kosmosa samog. Ali kada dođe do izazova koji su neophodni da bi se to ostvarilo, oni se odmah povlače i žele da se vrate svom starom životu. A ti izazovi su baš ono što nas oslobađa. Razlog iz koga se suočavamo sa ličnim i emocionalnim haosom kada počnemo taj put, je potreba da se pročisti kužna rupa naših potisnutih i neobrađenih emocija, koje smo gurnuli duboko u svoju podsvest jer ne želimo da se bavimo njima. Ako ne raščistimo emotivni prtljag iz ovog i prošlih života, ne možemo da se spojimo sa našim multidimenzionalnim bićem. Niti možemo da se oslobodimo reptilijanske manipulacije i kontrole koju oni sprovode iz niže četvrte dimenzije. Dakle, kada kažemo da želimo da se promenimo, ta nas namera privlači ka Ijudima i iskustvima neophodnim da potisnute emocije izađu na površinu, gde ih možemo opaziti i pozabaviti se njima. Isto se dešava i kolektivno, tako da kada ova knjiga sa informacijama koje su u njoj date bude izašla na svetlost i zadobila javnu pažnju, mi ćemo moći da ih vidimo, njima se pozabavimo i ispravimo ono što ne valja. Većina onih koji pripadaju Nju Ejdž (New Age) pokretu osporava postojanje ove kolektivne „gnojne rane” jer ne žele da se pozabave na prvom mestu ni sa svojim ličnim emotivnim prtljagom. Oni bi rađe sedeli oko sveće i zavaravali se da je to nešto veoma prosvetljeno, dok, ustvari, oni predstavljaju emocionalne ruine sa punim rukama kristala za izlečenje. Informacije u ovoj knjizi su deo onoga što je potrebno da bi proces izlečenja naše planete Zemlje otpočeo, kao i da bi bio dignut veo sa svega onoga što je sakriveno i poricano. Hej, mi živimo u stvarno divnim vremenima danas. Mi se sinhronizujemo sa kosmičkim plesom, vetrom promena, ritmom ponovnog povezivanja sa svime što postoji, postojalo je ili će postojati. Vi ste tu i vaš uticaj je značajan, za vas same i
za ostatak sveta. Sada imate priliku da to uradite, sada, sada, sada. Prihvatite to, zgrabite to i hajde da se sve besmislice završe. Manjina može da kontroliše miliarde samo zato što miliarde dozvoljavaju da se to dešava. Mi ne moramo to da dozvolimo. Mi to možemo da promenimo naprosto tako što ćemo biti svoji, puštajući druge ljude da izraze svoju prirodu, i uživajući u daru života. Ovo nije vreme za strah i nije vreme za sakrivanje. Ovo je vreme da se zapeva i vreme da se otpočne ples. Uhvatite svog partnera za ruku. Hajdemo!
DODATAK I
Kruna loza Vindzor-Buš litne krvne loze datiraju unazad sve do drevnog sveta, do „bogova” i vanzemaljsko-ljudskih hibrida, koji su vladali Sumerom, Egiptom, Vavilonom i Grčkom. U njih spadaju egipatski faraoni od pre 1.550. godine p.n.e. i ranije, a medu njima je i Ramzes II (1295.-1228. p.n.e), koje je smatran, možda, najvećim faraonom za koga znamo. On je bio glavni arhitekta svoje zemlje (sveta geometrija) i njegovo ime može da se nađe na skoro svakom drevnom hramu. Zlatni rudnici iz Nubije su mu doneli bogatstvo koje se ne može ni zamisliti. Neki od zajedničkih začetnika krvnih loza koje sam ja nazvao Ramzes-Piso- Buš su Filip Makedonski (382.-336. p.n.e.), koji se oženio Olimpijom, i njegov sin Aleksandar Veliki Makedonski (356.-323. p.n.e), koji je opljačkao neke od ključnih delova Grčke, Persije, Sirije, Fenikije, Egipta, Vavilona, bivših zemalja Sumera i stigao s vojskom čak do lndije, pre nego što će umreti u Vavilonu u dobi od 33 godine. Tokom svoje vladavine Egiptom osnovao je grad Aleksandriju, a Aleksandra Velikog je podučavao legendarni grčki filozof Aristotel, koji je bio Platonov učenik. Krvne loze i znanje idu zajedno kroz istoriju. Ključna krvna loza potiče od najslavnije egipatske kraljice, Kleopatre (60.-30. g. p.n.e.) koja se udala za najslavnijeg rimskog imperatora, Julija Cezara i rodila mu sina naslednika, koji je postao Ptolomej XIV. Ona je takođe rodila blizance Marku Antoniju, koji i sam ima genetske veze sa tom krvnom linijom i njenim mnogim izdancima. Ta krvna linija je takođe povezana sa Herodom, onim „Herodom” iz priča o Isusu, a nastavlja preko rimske porodice Piso, koja je napisala originalna jevanđelja koja govore o Isusu! Ista loza uključuje i Konstantina Velikog, rimskog imperatora koji je godine 325. n.e. napravio od hrišćanstva, kako priče kažu, religiju kakvu danas poznajemo. Porodica Piso je kasnije dala neke od ranih papa! Posle toga se loza pomera dalje ka zapadu Evrope, putem Merovea, začetnika Merovinške loze, a zatim se nastavlja preko ostalih pripadnika merovinškog klana, kao što su bili Klovis i Dagobert, koji su povezani sa Sionskim prioratom i misterijom Renl-Satoa u Provansi, na jugu Francuske. Računajući od Merovinga, potomci ove loze do današnjeg vremena su: Šarlemanj (742.-814.), koji je vladao kao Imperator Zapada u Svetoj Rimskoj Imperiji; niz kraljeva Francuske, uključujući tu i Robera I, Robera II, Filipa I, II i III i Luisa I, II, VI, VII, VIII, IX, XIII, XV i XVI. Poslednji se oženio Marijom
E
Antoanetom, koja potiče od iste (reptilijansko-arijevske) krvne loze, a oboje su pogubljeni na giljotini tokom Francuske revolucije. Ali njihov sin je preživeo i kasnije promenio ime u Danijel Pajser, a on je bio tajna sila iza industrijskih „giganata” kao što su Karnegi i Morgan. Ta se krvna loza takođe spaja sa porodicom Mediči, sponzorima Kristofera Kolumba i umetnika Leonarda da Vinčija, velikog majstora Sionskog priorata. Katarini de Mediči, kraljici Francuske, koja je umrla 1589. godine, Nostradamus je bio lični lekar. Rene Anžujski, vojvoda Lorene i kuća Lorene, u čijoj su službi bili Nostradamus i Kolumbo, pripadaju istoj krvnoj lozi. Pripadnik te loze je bio i Džefri Plantagent (Geoffrey Plantagenet) i njegova kraljevska dinastija u Engleskoj; kralj Džon, koji je potpisao Magna Carta; kraljevi Henri I, II i III; Edvard I, II i III, kraljica Viktorija; Edvard VII; Džordž V i VI; Kraljica majka i njena kćerka, današnji engleski monarh, kraljica Elizabeta II; princ Čarls kao i Elizabetina druga deca Ana, Endrju i Edvard; prinčevi Viljem i Henri, iz Čarlsovog „braka” sa princezom Dajanom; predsednici SAD, Džordž Vašington, Džon Adams, Džon Kvinsi Adams, Tomas Džeferson, Frenklin Delano Ruzvelt i Džordž Buš, kao i predsednički favorit za 2000. godinu Džordž V. Buš i njegov brat Džeb Buš, guverner Floride. U stvari, ako samo budete otišli dovoljno duboko u geneološkim istraživanjima, iznaćićete da su swamerički predsednici pripadali toj istoj krvnoj lozi. Njih 33 su pripadali lozi koja je potekla od Šarlemanja, a 19 su u srodstvu sa kraljem Engleske, Edvardom III, a oba ta kralja pripadala su krvnoj lozi. Tu spadaju i najistaknutije škotske porodice, kao što su iordovi od Galoveja (Lords of Galloway) i Komini (Comyns); Marija-Luiza od Austrije, koja se udala za Napoleona Bonapartu; car Vilhelm II, kralj Nemačke u vreme Prvog svetskog rata; Habsburgovi, najmoćnija porodica u Evropi tokom postojanja Svetog Rimskog Carstva; i Maksimilijan, iz porodice Habsburg, koji je bio imperator Meksika, a umro je 1867. godine. Ta ista krvna Ioza može se pratiti do kralja Prijama iz stare Troje, a njeni izdanci mogu se naći kod obe zaraćene strane u trojanskom ratu; njoj pripadaju vladari drevnog Krita kao i svaka preživela kraljevska porodica u Evropi, uključujući tu i kralja Huana Karlosa od Španije (Juan Carlos of Spain). Džozef Smit (Joseph Smit) i Bridžam Jang (Brigham Young), dva osnivača mormonske vere, potomci su ove krvne loze. Isto je i sa Čarlsom Taze-Raselom, koji je stvorio „veru” Jehovinih svedoka. A to predstavlja samo jednu od reptilijanskih krvnih loza i neke od njenih izdanaka. Postoje i druge koje su povezane sa gore nabrojanim imenima i koje se protežu tokom istog ogromnog vremenskog perioda, koji ide dalje u prošlost od dve hiljade godina p.n.e.
*** Detaljne informacije o porodičnim drvetima (genealogiji) gore navedenih osoba dostupne su na internetu, na sajtu Piso Homepage, sa adresom http://www.widomaker.com/-piso/ -
Drugi geneološki izvori koje sam koristio uključuju Geneološko istorijsko društvo Nove Engleske i geneologa iz Sjedinjenih Država koji je proučavao i kartirao krvne loze elitnih porodica tokom zadnjih 26 godina. On ne želi da da bliže podatke o sebi iz očiglednih razloga.
DODATAKII
Hit/erJe bio Rotšild vanična istorija je samo veo koji sakriva istinu o onome što se stvarno dogodilo. Kada se taj veo podigne, iznova i iznova uviđamo da ne samo što zvanična verzija istorije nije istinita, ona je često 100% pogrešna. Pogledajte na primer Rotšildove, krvnu lozu koja je nekad, pored mnogih ostalih, nosila ime Bauer. To je bila jedna od najozloglašenijih okultnih porodica koje su se bavile crnom magijom u Nemačkoj tokom srednjeg veka. Porodica je postala poznata pod imenom Rotšild (Rothschielsd), što dolazi od reči crveni-štit (ili rotes-schield, kako se to kaže i piše na nemačkom jeziku) tokom XVIII veka, kada je temelje njihove finansijske dinastije postavio, u Frankfurtu, Majer Amšel (Mayer Amschel) Rotšild, koji je radio uz pripadnike društva iluminata, kuću Hes (Hess), i druge. Oni su ime uzeli po crvenom štitu ili heksagramu/Davidovoj zvezdi koji se nalazio iznad ulaza u njihovu kuću u Frankfurtu. Heksagram, zvan još i Davidova zvezda ili Solomonov pečat jeste jedan drevni ezoterijski simbol, a postao je povezan sa Jevrejima tek pošto su ga Rotšildovi usvojili kao svoj znak. On nema apsolutno nikakve veze ni sa Davidom, ni sa Soiomonom, kao što potvrđuju i jevrejski istorijski izvori. Rotšildovi su jedna od vodećih porodica iluminata na planeti i oni su čistokrvni reptilijanci koji su u stanju da menjaju svoj oblik. Već mogu da čujem kako se dižu glasovi da me osude kao „anti-semitu”, jer Rotšildovi tvrde da su Jevreji. Organizacije kao Liga protiv kleveta ili Bnai Brith su već činile uporne pokušaje da me označe kao anti-semitu, zbog razotkrivanja Rotšildovih, kao i da bi me zaustavili da držim javne govore. (Pogledajte o tome na mom sajtu.) Kako je onda neobično da su obe organizacije osnovali i nastavili dalje da finasiraju baš Rotšildovi. Samo slučajnost, nema brige. Ime organizacije Bnai Brith znači Sinovi alijanse, a osnovali su je Rotšildovi 1843. kao produženu ruku obaveštajne službe, kao i da unište i oklevetaju legitimne istraživače, tako što će ih proglasiti „anti-semitima”. Mnogi od predstavnika tog društva otvoreno su podržavali ropstvo tokom Američkog građanskog rata, a danas oni teže da osude neke od crnih vođa kao „anti-semite” i rasiste! Svake godine, Liga protiv kleveta dodeljuje svoju Baklju slobode (klasični simbol iluminata) osobi za koju veruju da je najodanije poslužila njihovim ciljevima. Jedne godine Baklju su dodelili Morisu Dalicu (Morris Dalitz), čoveku koji je imao bliske odnose sa zločinačkim sindikatom ozloglašenog Majera Lanskog (Mayer Lansky), koji je u to vreme terorisao Ameriku. Savršen izbor.
Z
Naravno, treba znati da je ono što raspali plamen osude prema svakome koga proglase anti-semitom, užasan tretman Jevreja od strane nacista i Adolfa Hitlera. Ako razotkrijete ili preispitujete delanje Rotšildovih, ili bilo koje jevrejske organizacije ili ličnosti, bićete nazivani „nacistom” i „anti-semitom”, dakle etiketirani tom sveobuhvatnom oznakom koja je zaustavila mnoge vredne istraživače i sprečila ih da javno govore, zbog protesta od strane robota- radikala bez mozga, i njihovog straha da bi takvi govori mogli sprečiti organizovanje njihovih daljih sastanaka. I meni se to dešavalo s vremena na vreme, pa i u istočnoj Kanadi, zahvaljujući kampanji organizacije Bnai Brith i Ligi protiv kleveta (koja sve svoje vreme povodi klevećući druge). Obe ove organizacije, ponavljam, stvorili su Rotšildovi i one su pod njihovom kontrolom. Kako je onda čudno da su, kao što sam ja dokumentovao u knjigama ,,I istina će te osoboditi” i „Najveća tajna”, uz bezbrojne druge istraživače i naučnike, Adolf Hitler i nacisti bili stvoreni i finansirani od - Rotšildovih. Oni su bili ti koji su organizovali da Hitler dođe na vlast putem tajnih društava iluminata u Nemačkoj, kao što je društvo Tule i društvo Vril, koje su oni oformili preko svoje nemačke mreže; Rotšildovi su ti koji su finansirali Hitlera putem Engleske Banke, kao i preko drugih britanskih i američkih izvora, kao što je banka Rotšildovih Kun, Leob, koja je takođe finansirala i Rusku revoluciju. U samom srcu Hitlerove ratne mašinerije bio je hemijski gigant I. G. Farben, koji je imao jedan ogranak u Americi koji su kontrolisali Rotšildovi, preko svojih lakeja, Varburgovih (Warburgs). Polo Varburg, koji je 1913. manipulacijom doveo do postanka „centralne banke” Amerike koja je u privatnom vlasništvu, Banke Federalnih Rezervi, bio je u upravnom odboru američkog I. G. Farbena. I stvarno, Hitlerov I. G. Farben koji je vodio logor u Aušvicu, gde su logoraši radili kao roblje, bio je u stvari odsek Standard Oil-a, koga zvanično poseduju Rokfelerovi, ali istina je da su imperiju Rokfelerovih stvorili - Rotšildovi. Detaljnije informacije o ovome možete naći u knjizi ,,I istina će te osloboditi”. Rotšildovi su takođe bili vlasnici nemačkih novinskih agencija tokom Prvog i Drugog svetskog rata, pa su tako kontrolisali protok „informacija” koje su dobijali Nemci kao i onih koje su iz Nemačke odlazile u svet. Kada su savezničke trupe ušle u Nemačku našle su da fabrike I. G. Farben, dakle sam centar Hitlerovih ratnih operacija, nije pogođen u masovnom bombardovanju, a nisu bile pogođene ni fabrike Forda - još jednog pripadnika iluminata i podržavaoca Hitlera. Međutim, druge fabrike u blizini bile su demolirane u bombaškim napadima. Dakle, sila koja je stajala iza Adolfa Hitlera, u ime iluminata, bila je kuća Rotšildovih, ta „jevrejska” loza, koja tvrdi da je podržavala i štitila Jevreje i njihovu veru. U stvari oni koriste i bolesno iskorišćavaju jevrejski narod za svoje sopstvene gadne ciljeve. Rotšildovi, kao i svi iliuminati, tretiraju veliku većinu jevrejskog naroda sa krajnjim prezirom. Oni su, kao i ostatak globalne populacije, samo stoka koja se koristi u ime napretka plana za globalnu kontrolu i upravo mreže međusobno izmešanih krvnih linija, natopljenih reptilijanskim genima, koje su istraživačima poznate kao iluminati.
U stvari su iluminati toliko potpuno obuzeti svojim krvnim lozama, baš zbog spomenutog reptilijanskog genetskog koda, da nema šanse da je neko kao Hitler mogao doći na vlast u tadašnjim vitalnim uslovima za iluminate, ukoliko i on nije bio pripadnik reptilijanske krvne loze. Ako pogledate u Dodatak I, videćete kako je jedna ista krvna linija bila na pozicijma kraljevske, aristokratske, finansijske, političke, vojne i medijske moći u svetu i to tokom hiljada godina. To je krvna linija od koje potiču sva 42 američka predsednika, još od Džordža Vašingtona, 1789. godine. To je krvna linija kojoj pripada predsednički favorit za izbore 2000. godine, Džordž V. Buš, kao i njegov „oponent”, A1 Gor (Ale Gore). Ljudi koji su bili lideri tokom Drugog svetskog rata, Ruzvelt, Čerčil i Staljin, takođe pripadaju toj krvnoj lozi, a bili su pritom i masoni i satanisti. Oni su manipiulacijom stekli svoja naimenovanja, a ratne napore njihovih zemalja finasirali su Rotšildovi, kao i druge loze iluminata. Dakle, da li mi treba da povemjemo, da iako je ta ista grupa finansirala Adolfa Hitlera, a to se može dokazati, da bi on bio izuzetak, lider od presudnog značaja za njihov veliki Program, koji nije pripadao krvnim lozama? Ali, čekajte malo! Hitler nije mogao pripadati istoj lozi, kao, recimo, Rotšildovi, jer su, kao što svi znamo, Rotšildovi branioci Jevreja, a Hitler je bio onaj ko ih je masovno ubijao, zajedno sa komunistima, ciganima i dmgima koji su mu se suprotstavljali i koje je želeo da eliminiše. Rotšildovi su Jevreji, oni to nikada ne bi uradili. Ma, stvarno?! Prema podacima istraživača i znalaca, ne samo da su Hitlera finansirali i podržavali Rotšildovi, on je i sam bio RotšiJd. Ovo otkriće pasuje kao rukavica kada se uzme u obzir delanje Rotšildovih i dmgih krvnih Ioza iluminata, u Nemačkoj, koji su doveli Hitlera na vlast kao diktatora nacije. Njega je takođe podržavala britanska kraljevska porodica, kuća Vindzor (u stvari nemačka kuća Saks-Koburg-Gota), a tu je spadao i britanski „ratni heroj”, lord Mountbaten, Rotšild i satanista. Njihovi kraljevski rođaci u Nemačkoj, za koje ne biste nikada pomislili da će podržavati jednog običnog momka sa ulice, kakav je bio Hitler, bili su među njegovim najvatrenijim pristalicama. Ali, naravno, oni su znali ko je on u stvari. Nema nikakve šanse, kada prostudirate opsesiju iluminata krvnim lozama, da Hitler nije bio pripadnik neke od njih. Psihoanalitičar, Valter Lanže (Walter Langer), napisao je u svojoj knjizi „Hitlerov um” sledeće: „ Adolfov otac, Alois Hitler, bio je nezakoniti sin Marije Ane Šicklgruber (Maria Amna SchicJdgruber). Uglavnom se pretpostavlja da je otac Aloisa Hitlera (Sicklgrubera),bio Johan Džordž Hiedler (Johann Georg Hiedler). Postoje neki Ijudi koji ozbiljno sumnjaju da je Johan Džordž Hielder bio Aloisov otac načinjen je jedan austrijski dokument iz koga proizilazi da je Marija Ana Šicklgruber živela u Beču u doba kada je začela. U to vreme ona je bila zaposlena kao služavka u kuči barona Rotšilda. Čim je porodica (Rotšild) otkrila njenu trudnoču, ona jeposlata nazadkući... Gde je zatim Alois roden. ”
Lanžeove informacije došle su od visoko rangiranog oficira Gestapoa, Hansjurgena Kohlera (Hansjurgen Koehler), a objavljene su 1940. pod nazivom „Unutar Gestapoa”. On piše o istraživanju Hitlerovog porekla, koje je sproveo austrijski kancelar, Dolfus (Dolfuss), među porodičnim dosjeima Hitlerovih. Kohler je zaista video kopiju Dolfusovih dokumenata, koje mu je dao Hejdrih (Heydrich), viši zapovednik nacističke tajne službe. Dosjea su, pisao je Kohler, „izazvala takvu pometnju, kakvu nijedan dokument u svetu nikada ranije nije.” On je takođe otkrio da: „... Druga gomila u plavoj fascikli sadržala je dokumenta koja je sakupio Dolfus. Austrijski kancelar koji je bio mali rastom, ali veliki srcem, morao je znati da je putem takvih ličnih dosjea mogao proveritiHitlerovo poreklo. Njegovzadatak nije bio težak; kao vladar Austrije lako je mogao doći do svačijih Iičnih podataka, pa i porodice Adolfa Hitlera, koji je bio roden na austrijskom tlu... Putem originalnih krštenica, registarskih policijskih kartica, protokola i tako dalje, što su sve dokumenta koja je sadržao originalni dosje, austrijski kancelar je uspeo da sklopi slagalicu, stvarajući na kraju jedan više ili manje logičan identitet...” „ Mlada služavka - Hitlerova majka - došla je u Bečipostala domaća sluškinja, uglavnom radeći za bogate porodice. Ali nije imala sreće; pošto je bila zavedena, zatrudnela je i trebalo je da rodi dete. Otišla je u svoje rodno selo da se osami do porodaja. A gde je ta mala služavka bila u Beču? To nije bilo teško saznati. Vrlo rano je Beč ustanovio sistem obavezne registracije kod policije. Oboje, i sluga i njegovposlodavac, bili su izloženi teškim globama ako bi zanemarili da obave tu dužnost. Kancelar Dolfus je uspeo da pronađe registracionu karticu. Mala, nevina devojka služila je u viliRotšildovih... A Hitlerovog nepoznatog dedu trebalo bi najverovatnije potražiti u toj veličanstvenoj kući. Dolfusov dokument se zaustavljao sa ovom izjavom. ” Da li je Hitlerova rešenost da anektira Austriju imala veze sa njegovom željom da uništi podatke o svom poreklu? Jedan moj dopisnik (preko intreneta) koji je opširno istraživao tu temu piše: „ Izgleda mi da je Hitlerznao za svoje poreklo, dugo vremena pre nego što je to saznao kancelar. Kao i njegov otac pre njega, kada je postalo gusto, Hitler je otišao u Beč. Hitlerov otac je napustio svoje rodno selo u ranom životnom dobu, da bi okušao sreću u Beču. Kada je Hitler ostao siroče, pošto mu je majka umrla u decembru 1907. otišao je u Beč nedugo posle njene sahrane. Zatim izgleda da se izgubio od pogleda u toku perioda od 10 meseci! Sta se tačno desilo tokom njegovog desetomesečnog ostanka u Beču, ostaje kompletna misterija, na koju istorija ne baca nikakvo svetlo. Ima smisla zaključak, sada kada je već ustanovljeno da je Hitler bio Rotšild, da se on tokom togperioda upoznavao sa svojim rođacima, i da je već tada njegova buduća uloga u porodičnim poduhvatima odmerena. ”
Rotšildovi i iluminati uopšte stvaraju mnogo potomaka izvan braka, kao deo svog tajnog programa za uzgoj dece, a ta deca se zatim odgajaju pod različitim imenima, kod drugih roditelja. Kao Bil Klinton, koji je skoro sigurno Rokfeler koji je nastao na jedan sličan način ovom gore opisanom, ta „obična deca, običnog porekla” postaju neverovatno uspešna u polju delatnosti koje je za njih odabrano. Hitler bi trebalo da je, takođe, pravio nezakonitu decu, kako bi održao tu granu krvne loze, pa će se dakle i danas naći ljudi koji potiču od njega i njegove krvne linije. Dakle koji Rotšild je bio Hitlerov deda? Alois, Hitlerov otac, rođen je 1837. u periodu kada je Solomon Majer bio jedini Rotšild koji je živeo u pomenutoj bečkoj vili. Cak ni njegova žena nije živela tamo, jer su njihovi bračni odnosi bili tako loši da je ona ostala u Frankfurtu. Njihov sin, Anselm Solomon, provodio je većinu svog radnog života u Farizu i Frankfurtu, daleko od Beča i svog oca. Otac, Solomon Majer, koji je bio sam u bečkoj vili u kojoj je Hitlerova majka radila, je prvi, najočigledniji kandidat. A Herman von Goldšmit (Hermann von Goldschmidt), sin višeg službenika kod Solomona Majera Rotšildovih, napisao je knjigu, izdatu 1917. godine, u kojoj kaže o Solomonu da je: „... Do godine 1840. razvio ponešto neobuzdan entuzijazam za mlade devojke...” i da je ,,On gajio bludnu strast prema veoma mladim devojkama, a policija je morala da zataškava njegove avanture sa njima.”. I Hitlerova majka, mlada devojka koja je radila pod istim krovom ne bi predstavljala iskušenje za Solomona i njegovu prljavu strast? A ta ista devojka je zatrudnela dok je tamo radila? A njen unuk je postao nemački kancelar, bio finansiran od strane Rotšildovih i otpočeo Drugi svetski rat, koji je bio od vitalnog značaja za sprovođenje programa Rotšildovih - iluminata? A ti iluminati su opsednuti postavljanjem izdanaka svojih krvnih linija na vlast i to na svim „stranama” u ratu? A Rotšildovi su jedna od njihovih ključnih krvnih loza? I sve je to samo slučajnost?
Hitler jeste bio Rotšild !
BIBLIOGRAFIJA
Alder, „Bitka drveća” (Freedom House, Crete, Greece, 1995.) Allen, D.S. i Delair J.B. „Kada je Zemlja skoro umrla” (Gateway Books, Wllow, Bath, England, 1995.) Andrevvs, George C. „Vanzemeljci prijatelji i neprijatelji” (lllumiNet Press, Liburn, GA, USA, 1993.) Andrews, George C. „Vanzemaljci među nama” (Llewellyn Publications, St paul, Minnesota, 55164-0383, USA, 1993.) Andrews, Richard i Schellenberger Paul „Grob Boga” (Little Brown and Company, London, 1996.) Beignet, Michael i Leigh Richard „Hram i loža” (Arcade Publishing, NY, USA, 1989. ) Berlitz, Charles „Atlantida, osmi kontinent” (Fowcett Books, NY, USA, 1984.) Bernard, Dr Raymond „šuplja Zemlja, najveće otkriće u istoriji” (Carol Paperback, NY, USA, 1991.) Boyd, Andrew „Blasfemične glasine” (Fount paperbacks, štampao Harper Colins, London, 1991.) Bramley, William „Bogovi raja” (Avon Books, NY, USA) Brennan, J.H. „Okultni Rajh” (Futura, london, 1974.) Bromberg, Merry i serge „žan Mone i Ujedinjene države Evrope” (Coward- McCann Publishers, NY, 1969.) Bryant, Alice i Seebach Linda „ Lečenje uzdrmane stvarnosti: razumevanje traume kontakata” (Wild Rowers Press, Tigard, Oregon, 1991.) Bullock, Alan „Hitler, studija traume” (Pelican Books, London, 1960.) Chaitkin, Anton „Izdaja u Americi” drugo izdanje (New Benjamin Franklin House, NY, 1984.) Christopher, Alex „Pandorina kutija” knjiga 1 i 2 (može se nabaviti od Pandora’s Box, 2663 Valleydale Road, Suite 126, Brimingham, Alabama 35224) Churchward, Albert „0 religiji” (Heath Research, Mekelumne Hills, CA 95245, USA, prvi put štampano 1921.) Coleman, John „Hijerarhija konspiracije” (Joseph Holding Company, Nevada, USA, 1995.) Collins, Andrew ,,lz pepela anđela, zabranjena zaostavština pale rase” (Signet Press, Washington DC, 1995.) Collins, Tony „Otvorena presuda, podaci o 25 misterioznih smrti u odbrambenoj industriji” (Sphere Books, London 1990.) Cooper, William „Pogledaj bledog konja” (Light Technology Publishing, PO Box 1495, Sedona, Arizona, USA, 1991.) Crowley, Alister „Magija u teoriji i praksi” (Dover, USA, 1929.)
Daniel, John „Bludnica i zver, knjiga III, engleski masoni, banke i trgovina drogom” (JKI Publishing, Tyler, TX, USA, 1995.) Davies, Nigel „Ljudske žrtve, tokom istorije i danas” (VVilliam Morrow and Company, NY) Deane, Rev. John Buthurst „Obožavanje zmije” (J.G. and F. Rivington, London, 1833.) Doane, T.W. „Biblijski mitovi i njihove paralele u drugim religijama” (Health Research, PO Box 850, Pomeroy, WA, USA, prvi put štampano 1882.) Droslin, Michael „Biblijski kod” (weidenfeld and Nicolson, London, 1997.) Editors of Executive Intelligence Review, Dope lnc.(Washington DC, USA, 1992) Findlay, Arthur „Prokletstvo neznanja, istorija čovečanstva” (Hedquarters Publishing Company, London, prvi put izdato 1947.) knjiga I i II Foster, Thomas „Britanski kraljevski tron” (Acadia Press, Victoria, Australia, 1986.) Fox, Dr Loreda „Duhovna i klinička dimenzija poremećaja pojave višestruke ličnosti” (Salida, Colorado) Gardner, Laurence „Krvna loza Svetog grala” (Element Books, Dorset, 1996.) Goldberg, Hirch M. „Jevrejska veza” (Stein and Day, NZ, 1976.) Hall, Manly P. „Sastanak Amerike sa sudbinom, adepti u zapadnoj tradiciji” (The Pilosophical Research Society, LA, CA, 1979.) Hall, Manly P. „Tajna učenja svih doba” (The Pilosophical Research Society, LA, CA, the Diamond Jubilee Edition, 1988.) Hancox, Joy „Kolekcija Byrom” (Jonathan Cape, London, 1992.) Hesemann, Michael „Kosmička veza” (Gateway books, Wellow, avon, England, 1993.) Higgins, Geofrey ,,Anacalypsis” (prvo izdanje 1836., reizdanje 1972., Health Research, Wa, USA 99347) knjiga I Hitching, Francis „Svetski atlas misterija” (Pan Books, London, 1981.) Hoagland, Richard „Spomenici na Marsu” (North Atlantic Books, CA, USA, 1996.) Horn, Dr Arthur David „Vanzemaljsko poreklo čovečanstva, uticaj vanzemaljaca na Ijudsku biološku i kulturnu evoluciju” (A and L Horn, PO Box 1632, Mount Shasta, Caiifornia, 1994.) Horowitz, Dr Leonard G. „Virusi koji se pojavljuju” (Tetrahedron Inc., MA, USA, 1996.) Horsley, Sir Peter „Zvuci iz druge sobe” (Leo Cooper, england, 1997.) Hounam, Peter i McAdam Derek ,,Ko je ubio Dajanu?” (Vision Books, London, 1998. ) Howard, Michael „Okultna zavera” (Destiny Books, Rochester, Vermont, 1989.) Jones, Peter „Pokornost Australije” (XPO- imprint, London, W9 3LZ, 1995.) Jones, Steve ,,U krvi” (Harper Collins, London, 1966.) Knight and Lomas, Christopher and robert „The Hiram Key” (Arrow Books.London, 1997.) King, Francis „Satana i svastika” (Mayflower Books, London, 1976.) Keith, Jim „Casebook On Alternative 3” (lllumiNet Press, Liburn, USA, 1994.) Knight, Stephen „Bratstvo” (Granada Books, london, 1985.)
Koestler, Arthur „Trinaesto pleme - Hazarska Imperija i njeno nasleđe” (Hutchinson, ondon, 1976.) Leedom, Tim C. (editor) „Knjiga koju vaša crkva ne želi da pročitate” (Kendall/Hunt Publishing, lowa, USA, 1993., dostupno prekoTruth Seeker Company, PO Box 2872, San Diego, CA 92112) Lilenthal, Alfred M. „Po koju cenu Izraelu? ” (Henry regnery, Chicago, 1953.) MacLellan, Alec „Izgubljena zemlja Agarti, misterija Vril sile” (Souvenir Press, London, 1982.) Marrs, Jim „Unakrsna paljba, zavera koja je ubila Kenedija” (Carrol and Graf Publishers, NY, USA 1989.) Morton, Andrew „Dajana, njena istinita priča” (Michael O’Mara Books, London, 1992.) Mullins, Euctace „Prokletstvo Kanana” (Revelation Books, Staunton, VA, 1987.) Mullins, Euctace „Svetski poredak, naši tajni vladari” (Ezra Pound Institute of Civilisation, Staunton, VA, USA, 1992.) Nichols, Preston B. i Moon Peter „Piramide Mountauk-a” (Sky Books, NY, 1995.) O’Brien, Cathy i Phillips Mark „Trans formacija Amerike” (Reality Marketing Inc, Las Vegas, Nevada, USA, 1995.) O’Brien, Christian sa O’Brien Joy „Genije nekolicine - priča o onima koji su osnovali edenski vrt” (Turnstone Press, England, 1985.) O’Toole, Fintan Brand Leader „Istraga o Toniju O’Rajliju” (Granata) Perloff, James „Senke moći: Savet za međunarodne odnose i pad Amerike” Picknett, Lynn and Prince Clive „ Otkriće templara” (Bantam Press, London, 1997.= Pohl, Frederick J. „ Princ Henri Sinkler, njegova ekspedivija u Novi svet 1398. godine” (nimbus Publishing, Halifax, Nova Scotia, originalno izdanje iz 1967. ) Quinn, Bob „Atlantsko, irsko severno afričko i pomorsko nasleđe” (Quartet Books, London, 1986.) Ramsley, A. H. M. „Bezimeni rat” (Omni Publications, London, 1952) Ravenscroft, Trevor,. Koplje sudbine” (Samuel Weiser Inc, Maine, USA, 1982.) Raymond, Capt. E. „Karika koja nedostaje otkrivena u Asirskim tablicama” (Artisan Sales, CA, 1985.= Reagan, Simon „Ko je ubio Dajanu?”(Scallzvag publication, Amsterdam, 1998.) Reuchlin, Abelard „Autorstvo Novog Zaveta” (The Abelard Reuchlin Foundation, PO Box 5652, Kent, WA, USA, 1979.) Staniland, Wake C. „Obožavanje zmije i drugi eseji” (Banton Press, Largs, 1990. ) Schvveitzer, Albert „Potraga za istorijskim Isusom” (Macmillan Publishing, NY, 1968. ) Shahak, Israel „Jevrejska istorija, jevrejska religija” (Pluto Press, London, 1994.) Sitchin, Zecharia „ Dvanaesta planeta”, „Nebesko stepenište”, „Izgubljena kraljevstva”, „Kada je vreme započelo”, „Ratovi bogova i Ijudi”, „Ponovo Geneza” (Avon Books, NewZork, USA) Sklar, Holly (urednik) „Trilateralizam, Trilateralalna komisija i planovi elite u vezi upravljanja svetom” (South Press, Boston, USA, 1980.)
Smith, Homer „čovek i njegovi bogovi” (Grossetts University Library, NY, 1956.) Smith, Morton „Tajno jevanđelje” (Victor Gollanz, London, 1974.) Springmeler, Fritz i Wheeler Cisco „Formula iluminata za stvaranje neprepoznatljivog potpuno umom kontrolisanog roba” (Springmeier, SE Clacksman Road, Oregon, 97015, 1996.) Springmeier, Fritz „Trinaest vodećih porodica iluminata” (Springmeier, SE Clacksman Road, Oregon, 97015, 1995.) Stitch, Rodney, „Defrauding America” (Diabolo Western Press.CA, 1994.) Trampley, Webster Griffin i Chatitkin Anton „Džordž Buš, neautorizovana biografija” (Executive Inelligence Revievv, Washington DC, 1992.) Tayior, lan T. „U umovima Ijudi, Darvin i Novi svetski poredak” (TFE Publishing, Toronto, Canada, 1984.) Thompson, Hunter S. „Strah i gađenje u Las Vegasu” (Vintage Books, NY, 1998., prvo izdanje 1971.) Thomson, Arthur Dynott „0 čovečanstvu, njegovom poreklu i sudbini”(Kessinger Publishing USA, prvo izdanje 1872.) Valerlen, Valadamar „Matrix II” (Acturus Book Service, USA, 1990.) Van Helsing, Jan „Tajna društva i njihova moć u XX veku” (Evvertverlag, Gran Canaria, Spain, 1995.) Vermes, Geza „Svici sa Mrtvog mora na engleskom jeziku” (Penguin Books, Harmondsvvorth, 1990.) Waddel, L. A. „Feničansko poreklo Britonaca, škota, i Anglo-Saksonaca” (The Christian Book Club of America, CA, prvo izdanje 1924.) Walker, Barbara G. ,2enska enciklopedija mitova i tajni” (Harper Collins, San Francisco, 1983.) Westbrook, Charles L. „Talisman Sjedinjenih Država, potpis nevidljivog bratstva” (da bi došli do primerka kontaktirajte Talisman Nevvsletter, PO Box 54, Ayden, NC 28513, USA) Wood, David i Campbell lan „Genetski komplet” (Bellevue Books, Sunbury on Thames, England, 1994.) Zim, Herbert S. i Baker Robert H. „Zvezde, zlatni vodič” (Golden Press, Nevv York, USA, 1985.)
