Džaret-Kobek-Ja-mrzim-internet.pdf

JA MRZIM

UPOZORENJE

Ova knjiga sadrži: kapitalizam, ogavni vonj čovečanstva, zastarele pojmove, pretnje smrću, nasilje, roblje, prolazne trendove popularne kulture, bestidno ismevanje bogataša, pretnje seksualnim nasiljem, neubedljivo pozivanje na epikurejske principe, industriju stripa, smrt intelektualizma, kako je to biti žena u ženomrzačkom dmštvu, populizam, zapanjujuću višeznačnost, seksualni život Tomasa Džefersona, genocid, poznate ličnosti, objektivističku filozofiju Ajn Rend, diskusije na temu rase, naučnu fantastiku, anarhizam s bolećivošću prema demokratiji, ljude koji odlaze u Kaliforniju da tamo umm, milenijumski pozeraj, 290 strana muškog mudrovanja, neohelenističko paganstvo, mešovite brakove, hipike živopisnih imena koji se zverski iživljavaju nad kozama, nepravedne ratove na Bliskom istoku, 11. septembar, ono kad na Fejsbuku naiđete na profil nekoga koga ste poznavali kad ste bili mali i mislili da ćete svi daleko dogurati.

\

1. POGLAVLJE Dugo nakon što je počinila jedini neoprostiv greh u dvađeset prvom veku, neko je putem interneta poslao Adelajn poruku. Poruka je glasila: „Draga droljo, nadam se da će se na tebi izređati gomila ilegalnih useljenika zaraženih sifilisom." Intemet je divan pronalazak.To je kompjuterska mreža koju ljudi koriste kako bi podsetili druge ljude na to kolika su zapravo govna. Adelajn je ovu pomku dobila zato što je počinila jedini neoprostiv greh u dvadeset prvom veku. Ali pre no što je stigla do te istinski velike greške, morala je da napravi nekoliko manjih. Neke od tih manjih grešaka bile su: 1) to što je žena u ženomrzačkoj kulturi; 2) to što je postala u neku mku poznata; 3) to što je iznosila nepopularne stavove. Iako je već činjenica da je kao u neku ruku poznata žena u ženomrzačkoj kulturi iznosila nepopularne stavove predstavljala ozbiljnu grešku, ni sve to, kao ni bilo koji sastavni deo, nije bilo mnogo strašno. Nešto dmgo je bilo strašno. Sve napred navedeno navodi na samo jedno od mogućih tumačenja pomenute pomke, pod uslovom da se zarad razumljivosti isprave sve slovne i pravopisne greške, pošto je ona

JA MRZIM INTERNET

7

u originalu glasila: „Drp droljo... nadam dase natebe... zređa go mila elegijalnih seljenika traženih sifilisem.........“ Moguće je da se „elegijalni seljenici“ ne odnosi na državljane drugih zemalja koji su u Ameriku dospeli mimo zakonom predviđenih načina, kao što su sticanje vize ili zelene karte. Moguće je i da „drp droljo" nije uobičajen način obraćanja nakon kojeg sledi neki od bezbrojnih uvredljivih izraza za ženu. „Drp droljo" može štošta da znači. „Drp“ je samo po sebi problematično, budući da su izostavljeni samoglasnici. To može da bude derp - uobičajeni internetski neologizam sa značenjem ,,glup“. Iako je ovde ,,drp“ protumačeno kao ,,draga“ (dear), to je lako moglo da bude i ,,duboka“ (deep). ,,Drolja“ (slut) jedan je od nekoliko stotina uvredljivih pojmova za ženu. Ti pojmovi ukazuju na značaj broja seksualnih partnera dotične žene. Za muškarce ne postoji nijedan odgovarajući pojam, što je stvarno bezveze. Slut je takođe danska reč za ,,kraj“. U poslednjim danima rasprodaja, na izlozima danskih prodavnica može se videti natpis slutspurt. Slutspurt je žargonska kovanica koja znači „kraj rasprodaje “, ali i izvor nelagode za Dance koji imaju goste iz engleskog govornog područja.1 Možda osoba koja je poslala Adelajn ovu poruku tečno govori i engleski i danski. Možda je spoj onog ,,drp“ i danskog izraza za ,,kraj“ zapravo dubokoumna dvojezična igra reči koja znači „duboki kraj“ nečega. Možda dno bazena. A opet, poruku je neko poslao putem interneta. Verovatno samo neki glupi seronja koji mrzi žene.

1

Slutspurt - u doslovnom prevodu s engleskog „droljoštrc". (Prim. prev.)

2. POGLAVLJE Sredinom devedesetih, kada je Adelajn bila u ranim dvadesetim i tek što je završila studije, ona i njen prijatelj Džeremi Vinterblos počeli su zajednički da objavljuju strip s imenom TVil. Bilo je to mesečno izdanje u vidu crno-bele sveske od trideset dve strane. Adelajn je crtala. Džeremi Vinterblos je pisao tekst. Tril je pratio dogodovštine čovekolikog mačora po imenu Feliks Tril, koji na putu kroz kvazisrednjovekovni svet otkriva čudnovate predele i bori se protiv drugih čovekolikih životinja. Većina epizoda TVila bila je o ratovima između čovekolikih mačaka i čovekolikih pasa, ali to se promenilo u pedesetom broju, kada su zaraćene strane prevazišle svoje nesuglasice shvativši da imaju zajedničkog neprijatelja - bezdlake majmune sklone fanatičnom monoteizmu. Ova promena usledila je nakon Džeremijevog višemesečnoguzimanja zavidnih količina psihođeličnih narkotika. Tokom jednog tripa na esidu, Džeremiju se privideo Feliks Tril. Delo se obratilo svom tvorcu. Zbog delimičnog otkazivanja Džeremijevih neurohemijskih procesa, Feliks Tril je imao glas matorog narkomana. „Alo, bre, čoveče", rekao je Feliks Tril Džeremiju, ,,sve si pobrkao. To kako me pišeš, to nema blage veze ni sa čim. Zato što smo ja i psi i sve ostale životinje samo prstići uronjeni pod površinu okeana, a ti si riba, tamo negde duboko u mutnoj vodi, a znaš i sam kakve su ribe, čoveče - ne vide dalje od sopstvenog nosa. Toliko si sav stisnut da kapiraš kako su to samo pojedinačni prsti. I sva ta frka, to je samo u tvojoj glavi, mi se uopšte ne mrzimo. Zbog ograničene percepcije ti vidiš pet zaraćenih strana, a ne kapiraš da smo ja, psi i sve ostale životinje povezani, da smo delovi iste ruke. Pet prstiju, jedna ruka. A ruka je ono što je važno, brate. Moraš kosmičkije da

JA MRZIM INTERNET

9

razmišljaš. Nemoj toliko da se baviš sitnicama. Iskuliraj malo, druže." Adelajn i Džeremi su objavili sedamdeset pet epizoda TVila pre nego što je projekat zbog promena na tržištu postao neisplativ. Broj 75 izašao je 1999. Džeremi je mogao sasvim pristojno da živi od TVila. I Adelajn je lepo zarađivala, mada njene potrebe nisu bile iste kao njegove. Adelajn je bila iz bogate porodice. Poticala je iz Pasadene u Kaliforniji, gde je stasavala tokom sedamdesetih i osamđesetih. Otac joj je bio oralni hirurg zaslužan za širok dijapazon intervencija na zubima nekih veoma poznatih ljudi. Srce mu se raspuklo svega nekoliko sati nakon što je stavio krunicu na donji levi sekutić dvostrukog oskarovca Džejsona Robardsa. Džejson Robards je bio jedan od onih karakternih glumaca koji tokom radnog veka zasluže čast i priznanja, ali ih svi zaborave čim umru. Oskara je dobio 1977. i 1978. Prvog je dobio za ulogu Bena Bredlija, urednika Vašington posta, u filmu Sui predsednikovi Ijudi, a drugog za ulogu Dašijela Hameta, autora Stafelenog ključa i Maltešfeog sofeola, u filmu Džulija. Oba filma zasnovana su na knjigama u kojima su autori bez trunke skromnosti prikazali sebe kao velike borce protiv sistematičnog zla vladajućih režima. Oba filma su bolja od knjiga na kojima su zasnovani. Film je gotovo uvek bolji od knjige. Knjige su uglavnom vrlo loše. Baš kao i ova. Ovo je loš roman. Adelajnin otac je sav svoj novac ostavio Adelajninoj majci, za koju se ispostavilo da ima mnogo više smisla za posao nego Adelajnin otac.

10

Džaret Kobek

Adelajnina majka Suzana postarala se da Adelajn i njenoj sestri Daliji nikada ništa ne zafali. Suzana je bila neuspela glumica, a Adelajninog oca je upoznala dok je konobarisala u jednom kafiću na Bulevaru Vilšir. Statirala je u nekoliko epizoda televizijske serije Gidžet, o tinejdžerki koja obožava surfovanje. Suzana je bila alkoholičarka.

3. POGLAVLJE Kada su ranih devedesetih odlučili da krenu s objavljivanjem TVila, i Adelajn i Džeremi Vinterblos su uvideli da za tu njihovu zamisao postoje dve suštinske prepreke. Suštinska prepreka br. 1: Glavni proizvod industrije stripa bila su mesečna izdanja sveščica od trideset dve strane s crtežima žena divovskih grudi. Te dojke izgledale su kao prenaduvane odbojkaške lopte, prilično nalik onima kakve su se servirale i smečovale u seriji Gidžet. Ta usredsređenost na divovske grudi značila je da se dotična industrija uglavnom temelji na mekoj pornografiji za morone. Bilo je nekoliko uspešnih serijala sa životinjama koje govore, ali je Džeremi uspeo da se seti samo jednog koliko-toliko uspešnog stripa o čovekolikoj mački, a to je bila Omaha - mačka striptizeta. Tvorci Omahe bili su Rid Viler i Kejt Vorli. Omaha je bila striptizeta u građskom miljeu, a kako je pritom bila i mačka, zapadala je u svakojake neprilike. Pornografija u Omahi uopšte nije bila meka. U većini epizoda mogle su se videti slike Omahe tokom seksa s drugim čovekolikim bićima različitih vrsta i polova. Kada joj je Džeremi pokazao nekoliko brojeva Omahe - mačke striptizete, Ađelajn je pomislila kako je čudno što Omaha, kao mačka, ima gust žbun stidnih dlaka. Ali to je ipak strip. Suštinska prepreka br. 2: Kao i svaka branša, industrija stripa imala je sopstvenu kulturu, a ta kultura bila je ogrezla u šeksizam i rasizam kao božićno pečenje u moču i đumbir. Džeremi je imao prilike da iskusi seksizam i rasizam iz prve ruke dok je s početka osamdesetih radio nekoliko godina kao pripravnik kod Marvela.

12

Džaret Kobek

Džeremi Vinterblos je bio Afroamerikanac, što znači da je jedan deo njegovih predaka stigao u Ameriku u okovima kako bi radio za drugi deo njegovih predaka.Ta druga grupa predaka posedovala je prvu. Mnogi Džeremijevi preci bili su deo socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa, i oni su silovali mnoge pripadnike druge grupe Džeremijevih predaka, one koji su bili njihovo vlasništvo i deo socijalnog konstrukta poznatogkao crna rasa, čiji su pripadnici takođe poznati i kao crnci, crnje, čamuge i pod još nekoliko stotina pogrdnih imena. Za pripadnike socijalnog konstrukta poznatogkao bela rasa nema tako mnogo pogrdnih izraza, a ni ti malobrojni nisu istinski upotrebljivi, a ni bogzna koliko uvredljivi. Neki od njih su: selja, seljober, đilfeoš, brđanin, beloguzan. Beloguzan nudi izvesne mogućnosti, dok su ostali stvarno mrljavi. Dok su Džeremijevi preci muškog pola silovali Džeremijeve pretke ženskog pola, ponekad se dešavalo da zbog propratnih bioloških procesa dođe do začeća. Deca su po rođenju postajala vlasništvo svojih očeva ili njihovih porođica. Mogli ste do mile volje da silujete svoju imovinu i time stvarate novu imovinu, koja će vam doneti još više novaca. Bilo je to dobro vreme za one koji poseduju ljude. I loše za one posedovane. Nastanak socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa zapravo je bilo kvazinaučno obigravanje oko zablude da se nebitne fizičke odlike mogu smatrati biološkim razlikama između pripadnika ljudske vrste. Od svih nebitnih fizičkih ođlika koje su dovele do stvaranja socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa, najizrazitija je bila razlika u pigmentaciji kože.

JA MRZIM INTERNET

13

Među pripadnicima bele rase vladalo je uvreženo mišljenje da je njihova koža neobojena, odnosno bela. Istini za volju, pripadnici bele rase zapravo su bili neprivlačne rozikaste boje, nijanse vrlo slične onoj koju ima novorođeno prase. Po mišljenju izvesnog broja ljudi koji su sebe smatrali obojenima, što je krajnje uvredljiv i prilično neodređen izraz, kao i pripadnika bele rase, obojena koža je viđljiva nuspojava prisustva eumelanina u najnižem sloju epiderma. Eumelanin proizvode melanociti, ćelije raspoređene duž bazalnih ćelija najnižeg sloja epiderma. Na histopatološkom nalazu, eumelanin je ono što pomalo podseća na skorelu fleku od senfa. Većina pripadnika bele rase toliko je bila naviknuta na svoju rozikastu praseću nijansu da je više nije ni primećivala. Za njih je ta rozikasta praseća nijansa bila neviđljiva kao i pogromi što su ih počinili njihovi očevi. Čitav društveni poredak izgradili su upravo na toj nesposobnosti da vide ono što im je ispred, tačnije ofeo nosa, a to je sopstveno lice. Čitava društvena hijerarhija zasnivala se na skorelim mrljama od senfa u epidermu. Ovo je jedan od nekoliko razloga što neki misle da je ljudski rod gomila najobičnijih glupih seratora. Naravno, rasna komponenta društvenog ustrojstva bila je samo uopšteno sredstvo za skretanje pažnje s jedinog istdnski bitnog faktora u uspostavljanju poretka. Drugim rečima, s novca. Po čvrstom uverenju većine brucoša ekonomskog fakulteta, novac je sporazumno usvojena mera vrednosti opipljivih ili neopipljivih svojstava robe. Nouac je zapravo merna jedinica ljudskog poniženja. Šta biste učinili za dolar? Šta biste učinili za deset dolara? Šta biste učinili za milion dolara? Šta biste učinili za milijardu dolara?

14

Džaret Kobek

Adelajn nije imala eumelanina u donjem sloju epiderma, te je, kao takva, pripadala beloj rasi. To joj je pružalo mnoge društvene povlastice, tim pre što je poticala iz bogate porodice. Međutim, bila je žensko. A ženama su uskraćene mnoge društvene povlastice. Sve žene u Americi, pa čak i bogate pripadnice bele rase, trpe raznorazna sranja. Nagraisaće ako ne trpe, a nagraisaće i ako trpe. Muškarci se već milenijumima ophode prema ženama kao prema stoci. Jedna od teorija o poreklu takvog društvenog ustrojstva kaže da je uzrok tome činjenica da kod žena gornji deo tela nije dovoljno snažan za oranje i vitlanje mačem. Oranjem se proizvodi hrana. Vitlanjem mačem proizvode se mrtvi. U većini društava pod muškom dominacijom najviše se cenilo jedenje i ubijanje. Ovim stavljanjem snage ispred inteligencije vešto se prećutkivala činjenica da su žene pametnije od muškaraca. Nerazvijenost gornjeg dela tela kod žena samo je jedno od objašnjenja za postojeće društveno ustrojstvo. Postoje još stotine ideja o tome zašto se žene tretiraju kao stoka, ali je vrlo malo praktičnih rešenja. Malo pre nego što će Adelajn napraviti pomenutu neoprostivu grešku, milijarderka po imenu Šeril Sandberg objavila je knjigu Stisni petlju: žene, posao i liđerstuo. Šeril Sandberg nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. U svojoj knjizi Šeril Sanđberg kaže da žene koje nisu milijarderke mogu stati na put tome što ih muškarci na poslu tretiraju kao stoku tako što će se više smeškati, više raditi i više se ponašati kao muškarci koji ih tretiraju kao stoku. Milijarderi večito dele savete ljudima koji nisu milijarderi kako da postanu milijarderi.

JA MRZIM INTERNET

15

A to je gotovo uvek nepođnošljivo proseravanje. Sandbergova je postala milijarderka tako što je radila u kompaniji po imenu Fejsbuk. Fejsbuk je namlatio pare zahvaljujući platformi za internet i mobilnu telefoniju na kojoj su se reklamirali mobilni telefoni, proizvodi za žensku higijenu i pahuljice za doručak. Ista platforma za internet i mobilnu telefoniju ujedno je bila i mesto na kome su stotine miliona ljudi pružale previše informacija o svom privatnom životu. Fejsbuk je smislio Mark Zakerberg, koji nema mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Vaš po 1? - pitao vas je Fejsbuk. Kafeau je trenutno status uaše ueze? - pitao vas je Fejsbuk. U kom gradu trenutno živite? - pitao vas je Fejsbuk. Kako se zouete? - pitao vas je Fejsbuk. Koji su uam omiljeni/ilmoui? - pitao vas je Fejsbuk. Koja vam je omiljena muzika? - pitao vas je Fejsbuk. Koje su uam omiljene fenjige? - pitao vas je Fejsbuk. Adelajnin prijatelj, pisac Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao, pročitao je tekst Generacija zašto? autorke Zejdi Smit, britanske spisateljice s mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Zejdi Smit u tom tekstu kaže da pitanja koja Fejsbuk postavlja korisnicima zvuče kao da ih je sastavljao dvanaestogodišnjak. Ali ta pitanja nije sastavljao dvanaestogodišnjak. Sastavio ih je Mark Zakerberg. Mark Zakerberg je bio milijarder. Mark Zakerbergje bio toliki milijarder da je šefovao drugim milijarderima. On je bio šef Šeril Sandberg. Dž. Karadžehenem je verovao da zna o Fejsbuku nešto što Zejdi Smit, u svoj svojoj pristojnosti, ne bi mogla ni da zamiali-

16

Džaret Kobek

- Stvar je u tome - rekao joj je Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao - što se mi već đvesta ili trista godina rvemo s egzistencijalizmom, što je zapravo samo vid pitanja: Zašto smo na ovoj planeti? Zaštoje čovečanstvo ovde? Zašto uodimo svoje besmislene živote? Svi velikani filozofije i književnosti pokušali su da iznađu odgovore na ta pitanja, i nijednom velikanu filozofije i književnosti nije to pošlo za rukom. Fejsbuk je neverovatan zato što konačno shvatamo zašto imamo rodni grad, zašto stupamo u veze, zašto jedemo svoje glupe večere, zašto imamo ime, zašto vozimo idiotski automobil i zašto pokušavamo da impresioniramo svoje prijatelje. Zašto smo ovde i zašto sve to radimo? Mi smo na Zemlji kako bi se Mark Zakerberg i Šeril Sandberg još više obogatili. Naše postojanje ima jasno određenu i samerljivu svrhu. Valjda ovo što sam rekao zapravo znači da uvek ima nade.

4. POGLAVLJE Kako je radio u samom središtu zbivanja, Džeremi Vinterblos je i te kako dobro znao da u industriji stripa vladaju rasizam i seksizam. Za svime što nije delo belog čoveka vladala je manja potražnja nego za onime što je bilo delo belog čoveka. Što je značilo i manju prodaju, što je značilo manju čitalačku publiku, što je značilo manju zaradu. Mnogi iz industrije stripa pamtili su Džeremija. Isticao se. Mnogi iz industrije stripa pamtili su eumelanin u donjem sloju njegovog epiderma. Početkom devedesetih, Džeremi se pribojavao da će, budu li on i Adelajn objavili TVil pod svojim pravim imenima, svi to videti kao crni strip s crtežima bele žene. Što bi značilo manju prodaju, što bi značilo manju čitalačku publiku, što bi značilo manju zaradu. Džeremi je želeo da dobije priznanje za svoj rad, ali je isto tako želeo i da zarađuje. Želeo je da bude priznat i plaćen. Po tome se on razlikovao od Šeril Sandberg. Nije ga zanimalo reklamiranje bebi-pudera i zapitkivanje ljudi koju muziku slušaju. Džeremi je smislio nesavršeno rešenje za problem rasizma i seksizma u industriji stripa. Predložio je da i on i Adelajn koriste pseudonime. Pseudonimi su još jedna stara tradicija industrije stripa. Džek Kirbi, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma i za koga se može reći da je tvorac industrije stripa, rodio se kao Džejkob Kercberg. Odlučio je da uzme neki pseudonim koji zvuči manje jevrejski. Adelajn, koja je u to vreme patila od mnogih čudnih navika, kao što su izveštačen transatlantski akcenat i savritna

18

Džaret Kobek

nezainteresovanost za imanje bilo kakvog stava, složila se s Džeremijevim pređlogom. - Zaboga - napomenula je - zar neće biti strašno da se pretvaramo da smo neko drugi? Džeremi se opredelio za Dž. V. Blos, a Adelajn za malo baroknije M. Abrahamovič Petrovič. MesečnikTVil je prestao da izlazi 1999. Zbog čitavog niza nepredviđenih događaja, uključujući i propadanje nekoliko distributera, autorima stripova postalo je teško da sami objavljuju svoje radove. Bilo je prosto neisplativo. TVil je prestao da izlazi baš u trenutku kada se u većem delu engleskog govomog podmčja probudilo zanimanje za luksuzna reizdanja stripova. Ponekad su ta reizdanja zvali grafićkim romanima. Potpuno pogrešno ime. Em ti stripovi nisu bili romani, em se u njima retko moglo naći nešto zaista eksplicitno.2 Pravi primer grafičkog romana jeste Sto dvadeset dana Sodome, knjiga iz osamnaestog veka koju je u zatvom napisao jedan razvratni francuski plemić bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Kao i većina grafičkih romana, ovaj je bio čudesno uspeo što se tiče eksplicitnosti, ali je kao roman bio potpuni promašaj. Bila je to priča o ljudima koji se u nekom zamku jebu ko ludi kenjajući pritom gde stignu, poput gomile majmuna u kavezu. Nasuprot tome, grafički romani u industriji stripa uglavnom su bili način da Marvel i DC zarade još novca na mufte objavljujući ponovo prastara izdanja u vidu ukoričenih albuma.

2

Engl.: graphic - grafički, ali i eksplicitan, naročito kada je reč o nasilju i seksu. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

19

U tim grafičkim romanima mogle su se videti jedino grudi veličine odbojkaških lopti i kako Spajdermen probija zid i udara Doktora Oktopusa s rečima: „Matoro džangrizalo je silno pogrešilo kad je htelo da se kači s ovim prijateljskim paukom iz komšiluka!" Ukoričena izdanja Trila nastavila su da se prodaju i nakon izlaska posleđnje redovne sveske stripa. I to svake godine malo bolje nego prethodne. A onda su se posle 2000. desile dve stvari. (1) Povedena uspehom knjige Kosfea tipa po imenu Džef Smit, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, izdavačka kuća Skolastik ponudila se da objavi ukoričeno izdanje Trila u boji, garantujući veliki uspeh kod nezajažljive dece i na tržištu edukativne literature. (2) Don Marfi, nabusiti holivudski producent bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma, zatražio je da otkupi filmska prava za Tril. Za razliku od većine slučajeva otkupljenih prava, za Tril su se zaista našla sredstva i film je snimljen. Polovinu novca dao je holivudski studio, a drugu privatni ulagači, među kojima se naročito istakla medijska grupa Fir end rispekt holding iz Saudijske Arabije. Fir end rispekt vodio je Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud, koji je imao malu količinu eumelanina u donjim slojevima epiderma. Osnovna svrha Fir end rispekta bilo je ulaganje u nove medijske kompanije i stare medijske mogućnosti. Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud bio je ljubitelj filma i vizionar. Pređvideo je da će filmska prava za stripove uskoro postati vrlo unosan izvor zarade. Tril je bio njegov prvi poduhvat u svetu filma. Imao je velika očekivanja.

20

Džaret Kobek

Adelajn i Džeremi nisu učestvovali u stvaranju filma, ali su dali prećutnu saglasnost time što se nisu bunili. Nisu prisustvovali premijeri. Film je bio snimljen kompjuterskom animacijom, a to znači da su gomile slabo plaćenih tehničara u azijskim zemljama provele nebrojene sate radeći na uređajima što su ih sastavili još slabije plaćeni radnici u drugim azijskim zemljama kako bi se dobile grube replike originalnih crteža, koji su Adelajn koštali pedeset četiri dolara mesečno za materijal. Film se pojavio 2007. i zaradio po Adelajninom mišljenju sumanutu svotu od oko dvadeset pet miliona đolara. Bilo je to dvadeset pet miliona manje od polaznog budžeta, ne računajući desetine miliona potrošene za reklamiranje. TW1 je bio promašaj. Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud bio je tužan. Ali zato je publicitet bio odličan za prodaju štampanih izdanja. Ni Adelajn ni Džeremi nisu hteli da se njihov identitet otkrije, ali istina se omakla jednom od producenata, Džoelu Silveru, tokom konferencije za štampu. Džoel Silver, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, kasnije je tvrdio da mu se slučajno omaklo. Adelajn je čvrsto verovala da je to bilo namerno. Veći deo detinjstva provela je u Los Anđelesu, i uvek je podrazumevala ono najgore o filmadžijama. Oni će sve uraditi samo da privuku pažnju. Obelodanjenje da je M. Abrahamovič Petrovič žena iz redova socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa pokazalo se kao mnogo zanimljivija priča od činjenice da je Džeremi Vinterblos muškarac iz redova socijalnog konstrukta poznatog kao cma rasa.

JA MRZIM INTERNET

21

Gotovo deset godina nakon što je završila poslednji broj Trila, Ađelajn je bila u centru pažnje. I to ona kao ona, a ne neko drugi. Javno m njenje je neumomo prežvakavalo pojeđinosti iz njenog života. Ljude je fasciniralo to što ona živi u muzgavom starom Ist Vilidžu. Bilo im je zanimljivo to što je Beba, njen najbolji prijatelj, gej pisac naučne fantastike i tvorac Eni Zirou. Hteli su da znaju kako joj je pošlo za rukom da tako dugo čuva tajnu. Oduševljavalo ih je to što je kao žena postigla toliki uspeh u svetu stripa. Bilo im je zanimljivo to što živi u San Francisku i zanimalo ih je njeno mišljenje o IT industriji i procvatu dotkoma krajem devedesetih. Sve u svemu, postala je u neku mku poznata.

5. POGLAVLJE Iako se ne pojavljuje kao lik nigde na stranicama, glavna ličnost ovog romana je Džek Kirbi. Umro je 1994. Rodio se 1917. Džek Kirbi je glavna ličnost ovog romana zato što američka industrija stripa nikoga nije tako izrađila kao njega, a američka industrija stripa predstavlja savršenu esenciju korumpirane i prljave kapitalističke bahatosti. Poslovna politika američke industrije stripa kolonizovala je život u dvadeset prvom veku. To je muzika na koju svi mi igramo. Internet i multinacionalni konglomerati koji njime upravljaju sveli su nas na najgori mogući oblik postojanja. Sada smo svi poput autora stripova - neumorno dirinčimo za nepojmljivo velike gigante koji odbijaju da plate istinsku vrednost našeg rada. Stoga treba da odamo počast čoveku koga su prvog izradili, i to žestoko. Džek Kirbi se rodio 1917. kao Džejkob Kercberg u Eseks stritu 147 na Louer Ist Sajdu na Menhetnu. Bio je njujorški Jevrejin u vreme kada je u Americi to bila garancija da ćete izazivati podozrenje i podsmeh. Bio je kreativni genije u mediju koji je vređao inteligenciju svojih čitalaca. Bio je kreativni genije u mediju u kome su se nepristojne reči prikrivale nizom znakova tipa $#!+ i @$$. Pušio je cigare i zavrtao po njujorški. Nije završio srednju školu. Borio se u Drugom svetskom ratu. Bio je Jevrejin koji crta i piše stripove o prašenju nacističkih dupeta, a onda je otišao u Nemačku da stvarno praši nacistička dupeta. Kad god se desilo nešto važno u američkom stripu, Džek Kirbi je bio prisutan. Neprestano je stvarao, neprestano izmišljao nešto novo, neprestano izbacivao nove ideje.

JA MRZIM INTERNET

23

Bio je jedan od trideset šest tajnih pravednika koji, po jevrejskoj legendi, omogućavaju da svet funkcioniše. Evo spiska nekih od likova koje je stvorio ili u čijem je stvaranju učestvovao: Kapetan Amerika, Fantastična četvorka, izvomi X-Men, Osvetnici, Tor, Loki, Ajronmen, Neverovatni Hulk, Doktor Dum, Galaktus, Čovek-Mrav, Cmi Panter, Nik Fjuri, Demon, Kamandi, Dečak-Veštac Klarion, OMAK, Novi bogovi, M.O.D.O.K., Besmrtni, Neljudi, Večiti, Kolporterska legija. Evo spiska likova za koje je posedovao autorska prava:

U vreme kada je Adelajn napravila svoju neoprostivu grešku, Marvel komiks je več bio postao Marvel intertejnment, filmska kompanija. Snimali su filmove zasnovane na stripovima koje su objavljivali tokom prethodnih decenija. Marvel je izbacio sledeće filmove: Ajronmen, Neverovatni Hulk, Ajronmen 2, Kapetan Amerika: prvi osuetnik, Tor, Osuetnici, Ajronmen 3. Svi ovi filmovi snimljeni su po intelektualnoj svojini koja je delo Džeka Kirbija. Marvel je od filmova snimljenih po delima Džeka Kirbija inkasirao 5.289.863.327 $. U to nisu uračunati suveniri i prodaja DVD/Blurej izdanja. To je više novca no što iznosi prosečan godišnji prihod pedeset zemalja zajedno. Pre nego što je Marvel postao filmska kuća, kompaniju su vodili pojeđinci s diskutabilnim smislom za posao. Dotični pojedinci su prodali prava za medijsku eksploataciju nekih od Marvelovih najpoznatijih likova, kao što su Fan* tastična četvorka i X-Men, pri čemu su i jedno i drugo dcla t* čijem je stvaranju učestvovao Džek Kirbi.

24

Džaret Kobek

Stvaranje X-Mena bilo je složeno, ali je autor izvornog koncepta bio Džek Kirbi. A Fantastična četvorka bila je kompletno njegova. U vreme kada je Adelajn počinila jedini neoprostiv greh u dvađeset prvom veku, Fantastična četvorka i X-Men već su bili iskorišćeni za snimanje osam filmova, od kojih se sedam zasnivalo na delima Džeka Kirbija.Tih seđam filmova inkasiraloje 2.136.662.237 $. Zajedno s Marvelovom zaradom od 5.289.863.327 $, to daje ukupno 7.426.525.564 $ zarade od intelektualne svojine čiji je tvorac bio ili u čijem je stvaranju učestvovao Džek Kirbi. Džek Kirbi je radio kao honorarac u vreme kada je milijardu dolara zarade od bilo kog filma, a pogotovo od nekog o superherojima, bilo nešto nepojmljivo. Honorarni rad je bio jedan od mnogo nepoštenih oblika ugovora kakvi su se nudili kreativcima. Uslovi tog ugovora glase: plaćamo ti koliko da imaš za hranu i zadržavamo sve što stvoriš. I tako je Džek Kirbi radeći honorarno stvorio gomilu intelektualne svojine koja je s vremenom dobila neverovatnu vrednost a da na nju nije imao ama baš nikakvo zakonsko pravo. Poslednje godine života proveo je boreći se s Marvelom za pravo na svoju intelektualnu svojinu i povraćaj originalnih crteža. U grob je otišao bez imalo udela u svom životnom delu. Zavrnuli su ga. Džek Kirbi je glavna ličnost ovog romana i zato što ovo nije dobar roman. Ovo je krajnje zbrkana knjiga s glavnom ličnošću koja se nigde ne pojavljuje. Radnja, kao i u životu, nema nikakav rasplet, ali zato izaziva emocionalnu patnju bez ikakvog dubljeg značaja.

JA MRZ!M INTERNET

25

Pisac ovog romana digao je ruke od pokušaja da napiše dobar roman kada je shvatio da je dobar roman kao ideju stvorila Centralna obaveštajna agencija. Ovo nije šala. Ovo je istina. Reč božja. CIA je finansirala Pari riuju. CIA je fmansirala Književnu radionicu u Ajovi. CIA je kumovala odluci o Nobelovoj nagradi za književnost 1958. Bilo bi stvarno teško naći tri institucije s više uticaja na razvoj dobrog romana i umetničfee proze. Umetnićka proza je termin koji je viša srednja klasa koristila da naglasi kako knjige s mnogo besmislenog seksa i beskrajnim nagvaždanjem o hipotekama imaju veću vrednost nego knjige s mnogo besmislenog seksa i nasiljem. CIA je finansirala umetničku prozu zato što su ljudi iz CIA verovali da je američka književnost odličan vid propagande u borbi protiv Rusa. Ljudi iz CIA verovali su da će umetničfea proza veličati blagodeti postojanja srednje klase kao produkta američkog dinamizma. Ljudi koji su dobijali novac od CIA zdušno su prionuli da pomognu. Rezultat je šezdeset godina dobrih romana o švaleraciji više srednje klase. Uopšteno govoreći, u tim dobrim romanima nije bilo likova s mnogo eumelanina u donjim slojevima epiderma. Nusproizvod izmišljanja dobrog romana bilo je to što se obezbedilo da američka književnost potpuno izgubi korak s tempom tehnološkog napretka, ponajviše zato što je preduslov da nešto bude dobar roman bila ograničenost mašte njegovog autora. A tvorci dobrih romana bili su smrtno dosadni. Pisci dobrih romana bili su od onih ljudi koji vam dođu na žurku i zakovmu u kadi pa posle godinama prežvakavaju tu priču.

26

Džaret Kobek

Više od pola veka američki pisci dobrih romana uspešno su mašili jedinu važnu priču iz američkog života. Potpuno su prenebregli nastanak jednog novog sveta, sveta skrivenih hohštaplera i sve većeg komunikarionog prostranstva, sveta masovnog turizma i beskrajnih konformističkih porodičnih naselja u vlasti televizije. Tbko su propustili i sve što se događalo poslednjih petnaest godina. Simbolizam koji je održavao estetska i intelektualna stremljenja tokom dvadesetog veka sada je izgubio smisao. Ispario je. Otišao, nestao, iščeznuo, urušio se pod težinom dveju kula. Književnost i spisateljstvo kao takvo umnogome su se okrenuli zaživljavanju ljudskih prava, ali dogodio se jedan ogroman pomak koji niko nije čak ni pomenuo. Hiljadama godina ljudi su za pisanje koristili raznorazne materijale. Neki su pisali perom. Neki olovkom. Neki na pisaćoj mašini. Neki na papirusu. Neki na peliru. A sada su pisci koristili kompjutere, nusproizvođ lukavog umeća globalnog kapitalizma da pretvori višak stanovništva u neiscrpan izvor radne snage. Sve kompjutere na svetu napravilo je roblje u Kini. Američka književnost svela se na izrabljivanje. Primer za to je i knjiga koju upravo čitate. Ovaj loš roman, zamišljen da bude moralna pouka na temu intemeta, napisan je na kompjuteru. Vi sada trpite razjareno moralisanje licememog pisca koji profitira na plodovima tuđeg rada. Ta praznina pokazuje da su američki pisci izgubljen slučaj kada treba pisati o intemetu, što nije ništa drugo nego intelektualni feudalizam nastao s dolaskom tehnološke inovacije pod velom kulture. Kada je postalo jasno da je internet glavna fora dvadeset prvog veka, mnogi pisci su kao strategiju za opstanak usvojili korišćenje kompjuterske mreže u reklamne svrhe.

JA MRZIM INTERNET

27

A što je vrlo zanimljivo za ljude čiji intelektualni i finansijski status zavise od upotrebe reči i pravopisa, osnovna marketinška tehnika na internetu bila je to da se oni, dotični pisci, pretvaraju da su nepismeniji od prosečnog desetogodišnjaka. ,,poz!“, pisali su pisci. ,,ln i vt“, pisali su pisci. „jesi za zhurku wecheras?“, pisali su pisci. U svakom slučaju, ideja je bila da će ove pravopisne greške poboljšati prodaju knjiga o popodnevnoj švaleraciji u saveznoj državi Njujork. Naravno, dobar roman je nepovratno otišao u istoriju i nije bilo te pravopisne greške koja bi žitelje budućnosti prevarila da se zainteresuju za seksualne navike jedne jalove klase. Žitelje budućnosti nije zanimala prazna simbolika prethodnog veka. Odbacili su dobar roman i njegovu lažnu sliku američke slojevitosti. Žitelji budućnosti prigrlili su penušavost stripa i naučne fantastike. Hteli su da čitaju o seksualnim navikama natprirodnih bića kao što su vukodlaci, sukube, vampiri, maloletni čarobnjaci, sirene, minotauri, kentauri, veštice, vile, duhovi, utvare, zombiji, anđeli, zlodusi, haktivisti, genetski modifikovani tinejdžeri i ultrabogati oligarsi. Postoji samo jedno rešenje ako ste pisac koji bi da piše o intem etu a ne želite da pišete đobar roman i ne zanima vas pretvaranje da je vaša jezička umešnost niža nego u prosečnog desetogodišnjaka, niti biste da se bavite seksualnim navikama natprirodnih bića kao što su vukodlaci, sukube, vampiri, maloletni čarobnjaci, sirene, minotauri, kentauri, veštice, vile, duhovi, utvare, zombiji, anđeli, zlođusi, haktivisti, genetski modifikovani tinejdžeri i ultrabogati oligarsi. Jedino rešenje za problem interneta jeste da pišete loše romane u kojima se glavna ličnost uopšte ne pojavljuje.

28

Džaret Kobek

Jedino rešenje je da pišete loše romane u kojima oponašate kompjutersku mrežu i njenu opsednutost jeftinim medijima. Jedino rešenje je da pišete loše romane u kojima oponašate kompjutersku mrežu i njeno banalno i iscepkano bavljenje sadržinom.

6. POGLAVLJE Adelajn je živela u San Francisku. San Francisko ima dve osobenosti: (1) to je najlepši grad u Americi; (2) prepun je najbezveznijih ljudi u Americi. Oduvek je bio takav, još od nastanka. Vrednost svakog trenutka u San Francisku može se proceniti odgovorom na jednostavno pitanje: može li lepota grada da nadjača ogavnost njegovih žitelja? Adelajn se u San Francisko doselila 1996, što je bio trenutak prekretnice u istoriji grada. Ali ne zbog Adelajninog dolaska. Upravo te godine je intemet ekonomija eksplodirala pretvarajući se u kolektivnu svest. San Francisko je veći deo dvadesetog veka proveo u propadanju, što je značilo da je loše mesto za one koji vole da rade, ali predivno mesto za one kojima zarađivanje novca nikako ne ide od ruke. San Francisko je definisala kultura ljudi koji ne umeju da zarade novac. Bilo je to utočište za sve američke smotance, od kojih je većina živela u prelepim starim kućama. Kada je intemet ekonomija eksplodirala i pretvorila se u kolektivnu svest, ti ljudi su pokazali da je opiranje dmštvenim promenama jedino čemu su još manje vični nego sticanju novca. Nakon što je po premijeri filmske verzije Trila potkraj prve decenije veka Adelajn postala u neku ruku poznata, počeli su sve više da je pozivaju na dmštvena zbivanja širom San Franciska. Gotovo svi ti skupovi imali su nekakve veze s umetnošću i izdavaštvom. Na njima je neprestano sretala čoveka po imenu Kevin Kilijan. On nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma.

30

Džaret Kobek

Bio je veoma darovit pisac Novog narativa. Smucao se svud po gradu, a izgledom je podsećao na kakvog rimskog imperatora. Već decenijama se bavio pisanjem. Najbolja đela su mu Stidljiuo i Nemoguća princeza. Adelajnin najbolji prijatelj, pisac naučne fantastike koji je samoga sebe prozvao Beba, poznavao je dosta pripadnika Novog narativa, ali Adelajn i Beba nikada nisu razgovarali o tom književnom pokretu. Pojma nije imala da je Kevin Kilijan u prisnim odnosima s njenim najboljim prijateljem. Pojma nije imala da Beba obožava Kevina Kilijana i njegovo delo. Planeta Zemlja ponekad izgleda kao da je veoma velika, a ponekad kao da je veoma mala. Kevin Kilijan je bio oženjen divnom spisateljicom po imenu Dodi Belami. Kevin je bio gej. Dodi je bila žensko. Dodi nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Kevin i Dodi su bili u braku i imali su seksualne odnose. Adelajn je to znala jer je pročitala Kevinovu zaista izvrsnu knjigu Pisma Mine Harker, u kojoj je između ostalog podrobno objasnio njihov odnos. Adelajn je smatrala kako je to divno. Kada se pisac Dž. Karadžehenem krajem 2010. preselio iz Los Anđelesa u San Francisko, počeo je da vuče Adelajn na još više književnih skupova. Na jednom takvom okupljanju, u knjižari Ulična mačka u 24. ulici, Adelajn je razgovarala s Kevinom Kilijanom. Kevin jo j je kazao da predaje na m aster studijama na Kalifomijskom fakultetu umetnosti. Upitao ju je da li bila voljna da dođe i održi čas njegovim studentima. - S bezmernim zadovoljstvom - odgovorila je Ađelajn. - Jedva čekam da prodrem u lavirinte svesti tih mladih stvorenja.

JA MRZIM INTERNET

31

Štaviše, potpuno sam sigurna da ću im svojom čudesnom pripovešću razneti mozak i ukrasti im dušu. Bilo je to 2013. Bilo je to dvadeset godina nakon što je pristala da crtaTrila. Još je imala isti onaj transatlantski akcenat. I tako je Adelajn došla na Kalifomijski fakultet umetnosti da održi predavanje Kevinovim stuđentima. Izgleđali su joj zanimljivo i bistro. Pričala im je o samostalnom izđavaštvu. Adelajn je obožavala kad joj se ukaže prilika da govori pred pažljivom publikom. Ni slutila nije koliko suvisla može da bude u javnim nastupima. Što je bilo neobično ako se ima u vidu da je odrasla u Kaliforniji. Tamo je provela veći deo života. Njena suvislost bila je čudna jer su ljudi iz Kalifomije najneartikulisaniji ljudi na svetu. Ljudi iz Kalifornije naglašavaju svaku reč ubacujući ono kao i znaš. To nije preterivanje. To je, ono kao, znate, činjenica. Adelajn je još u sređnjoj školi počela da govori s transatlantskim akcentom. Takav govor zvuči pola američki a pola britanski. Niko živ na svetu ne govori tako osim snobova iz više klase i glumaca u prvim zvučnim filmovima. To je potpuno izveštačen način govora. Izumro je oko 1965. Adelajn je poprimila transatlantski akcenat 1984, nakon što je gledala film Doručafe feod Tifanija. Doručak feod Tifanija je priča o seksualnom radniku koji pokušava da navede seksualnu radnicu da prestane s pmžanjem seksualnih usluga kako bi se prepustila njegovoj ženomrzačkoj ljubavi. Veći deo tog navođenja odvija se dok se žutolika karikatura Japanca dernja na stepeništu. Seksualnu radnicu igra Odri Hepbem. Ona je od najobični-' je južnjačke seljanke po imenu Lula Mej postala glamurozna lepotica Holi Golajtli.

32

Džaret Kobek

Ona je zanosna. Ona je sve. Ona govori s transatlantskim akcentom. Za ženu koja voli pažljivu publiku, Adelajn je tokom javnih nastupa imala jednu lošu naviku. Nikako nije mogla da se drži teme. Bila je svesna te navike i negovala ju je. Volela je da odluta tokom razgovora. Mislila je da je to ljupko. Adelajn je zaboravila da se od žene koja živi u ženomrzačkom društvu zahteva neprestan oprez. Zaboravila je da je samo muškarcima dopušteno da odlutaju tokom razgovora. Zaboravila je da niko ne smatra ljupkim kad žena to uradi. Evo nekoliko prideva koji su drugima, i muškarcima i ženama, padali na pamet kad Adelajn odluta tokom razgovora: rasejana, lucprdasta, šašava, budalasta, ćudljiva, luda, smušena, nadobudna. U obraćanju Kevinovim studentima, Adelajn je počela od samostalnog izdavaštva. Zatim se prebacila na Keti Aker, spisateljicu i Kevinovu poznanicu, a onda na Doroti B. Hjuz, spisateljicu koja je umrla pre nego što je Kevin mogao da je upozna, pa na pirateriju na internetu, pa na Hiljadu i jednu noć, a onda na Srednji istok, pa na srednjoistočne političke prilike, pa na Arapsko proleće, a potom na Bijonse i Rijanu. Arapsko proleće je naziv koji su Amerikanci dali događajima što su se odigrali između 2010. i 2012. Žitelji različitih arapskih država pokrenuli su niz protesta i pobuna protiv svojih vlada. Amerikanci su to nazvali Arapsko proleće. Neki od tih protesta đoveli su do svrgavanja vladajućih režima. Drugi su naveli vladajuće režime da uzvrate istom merom, i tako je došlo do bespoštednog građanskog rata u Siriji.

JA MRZiM INTERNET

33

Američki novinari su obožavali Arapsko proleće. Priča koju su američki mediji servirali o Arapskom proleću bila je ista ona priča koju američki mediji ponavljaju kad god u nekoj zemlji dođe do nemira. Ta priča je veoma jednostavna. Evo kako ide: Narod zerrilje bez tradicije evropske misli otpočeo je nemire koji će se neminovno zauršiti pobedom Ijudskih prava u duhu mislilaca prosvetiteljske i postprosvetiteljske epohe. Drugim rečima, svaka revolucija na svetu dešava se zato što bi svi hteli da budu Amerikanci. A ta ljudska prava za koja američki mediji tvrde da će pobediti na kraju svake revolucije zapravo su gruba verzija američkih ustavnih prava. Vladalo je mišljenje da su ta prava proistekla iz Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Dotični dokument su sastavili robovlasnici, a većina Amerikanaca ga je slepo obožavala kao svetu reč o ljudskim slobodama, nešto za šta je nadahnuće bio Jedini Istinski Bog. Ideja o Jedinom Istinskom Bogu javlja se u različitim vidovima i oblicima, ali je to pre svega moćno oružje kojim seksualno uskraćeni pripadnici društva teraju sve ostale da pate. Američki političari toliko vole Jeđinog Istinskog Boga da su usvojili „Verujemo u Boga“ kao nacionalnu maksimu. Nacionalna maksima se nalazi na svakoj američkoj papimatoj novčanici. To je spektakulamo nastran brak, ali on ima neku svoju osobenu i surovu logiku. Na kraju krajeva, ništa neopipljivo nije nanelo toliko patnje američkom narodu koliko novac i Jedini Istinski Bog. Mnogi vidovi i oblici Jedinog Istinskog Boga nemaju ama ba8 nikakve veze s pravim Bogom.

34

Džaret Kobek

Pravi Bog je divan i beskoristan. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Ete Džejms kad peva ,,I’d Rather Go Blind“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Širli Kolins kad peva ,,Lady Margaret and Sweet William“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Elvisa Preslija kad peva „Long Black Limousine“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Abnera Džeja kad peva ,,1’m So Depressed“. Pošto američki mediji žive od reklama, njihove priče o revolucijama oponašale su marketinški pristup, pružajući istovremeno otvorenu i skrivenu poruku. Otvorena poruka bila je pobeda ljudskih prava, odnosno kopije američkih ustavnih prava. Skrivena poruka bila je da su zemlje oslobođene pobedom ljudskih prava sjajno tržište za robu velikih međunarodnih korporacija. Stoga nikoga ne treba da čudi to što američki mediji žive uglavnom od reklamiranja istih tih velikih međunarodnih korporacija. Arapsko proleće je trenutak u kome su američki mediji stopili otvorenu i skrivenu poruku u jedno. Izveštavanje se neprestano vrtelo oko Fejsbuka i Tvitera. Evo nekoliko naslova iz togvremena: Hoće li u Egiptu doći do Fejsbuk revolucije? Egipatska revolucija 2.0: Faktor Fejsbuka Prva Tviter revolucija? Da li se u Hinisu odigrala Tuiter revoludja? Izveštaji o građanskim nemirima u zemljama udaljenim hiljadama kilometara, na drugom kontinentu, služili su kao reklama za velike međunarodne korporacije sa sedištima u okolini San Franciska.

JA MRZIM INTERNET

35

Adelajnin prijatelj Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pafeao, otišao je u Egipat mesec dana nakon što je tamošnja Fejsbuk revolucija dovela do smenjivanja Hosnija Mubaraka, glupog seronje koji je trideset godina bio na vlasti. Mnogo Egipćana pričalo je Dž. Karadžehenemu o nemirima. Mnogi su učestvovali u njima. Niko nije pominjao Fejsbuk. Niko nije pominjao Tviter. Većinom su govorili o novcu i o tome kako ga nemaju. Proleće je jedno od četiri godišnja doba u zemljama umerenog klimata. Gotovo sve teritorije na kojima je tokom Arapskog proleća došlo do nemira nalaze se u suptropskom ili tropskom klimatu. U suptropskom i tropskom klimatu postoje, u najboljem slučaju, dva godišnja doba. Kišna sezona i sušna sezona. I zato eto još jednog čuda koje su izvele američke korporacije sa sedištem u San Franđsku ili njegovoj okolini: prvo proleće na Srednjem istoku otkako je sveta i veka. Evo šta je Adelajn rekla o pirateriji na internetu kao odgovor na pitanje jednog Kevinovog studenta o uticaju interneta na prodaju Ttila: - Marim vam ja ko za lanjski sneg - kazala je - što se moji stripovi mogu besplatno naći onlajn. Koliko je meni poznato, intem et nije umanjio prodaju naših izdanja ni za metrički inč. Ali moj saradnik se ne slaže. On smatra da nam je internet umanjio mogućnost da dobro zaradimo od starih radova. To verovatno ne drži vodu, dragi moji, ali ko sam ja da pametujem? Ja jedva da koristim i imejl. Jeste li videli moj sajt? Stvarno je tres pathetique. Ne koristim ni Tviter ni Fejsbuk. Moju malenkost silno jedi kad ljudi neće lepo da priznaju da su ukrali tuđe delo. Intemet vam je čudno jedno mesto.

36

Džaret Kobek

Svako od svega napravi moralni krstaški pohod. Zašto prosto ne ukradete moje knjige? Zašto vam treba opravdanje? Zašto morate da mi nasmrt dosađujete duuuuuuugim govorom o tome kako su autorska prava zapravo autorski pogrešna? I tako je Adelajn govorila pred učionicom punom dečurlije na Kalifornijskom fakultetu umetnosti u Mišen Beju. Bili su decenijama mlađi od nje. Ona je bila u četrdesetim. Bila je u neku ruku poznata. Izrekla je čitav niz nepopularnih stavova. I to javno. I to 2013. I tada je napravila jedinu neoprostivu grešku dvadeset prvog veka. Promaklo joj je da neko snima svaku njenu reč.

7. POGLAVLJE Mesecima pre no što će gostovati na času Kevina Kilijana, Adelajn se upustila u vezu s čovekom po imenu Erik Vilems, koji nije imao mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Erik Vilems se bavio informacionim tehnologijama i internet startapovima. Erik Vilems je bio bogat. Adelajn nikada nije upoznala nekoga toliko bogatog. A bila je iz Pasadene. Uopšteno joj je objasnio kako se obogatio rekavši: - U vreme ekonomske i društvene krize vrednost rada pada, a vrednost kapitala raste. Fizički rad gubi važnost. Novac počinje da stvara novac. Neki ljudi umeju da pomognu novcu da stvara novac. - Naša stara dobra majčica - na to je rekla Adelajn - uspela je da umnogostruči novac koji nam je otac ostavio, ali naša dekadentnost ne može ni da prismrdi tvojoj. Kao i mnogi muškarci koji su se bavili tehnologijom u doba informatičke ekonomije, Erik Vilems je bio duboko privržen književnosti za decu i omladinu. Što znači da je voleo naučnu fantastiku. Što znači da je voleo Roberta Hajnlajna. Što znači da je voleo Dž. R. R. Tolkina. Što znači da je voleo Ajn Rend. Naučna fantastika je zamirući žanr u kome pisci bez ikakvog znanja o ljudskom iskustvu stvaraju mnogobrojne teorijske budućnosti vrsta. Robert Hajnlajn je bio vatreni libertarijanac bez imalo eumelanina koji je pisao' gušiteljsku naučnu fantastiku o futurističkom grupnom seksu. Roboti u njegovim knjigama uvek su napaljeni. Vanzemaljci su još napaljeniji. Vanzemaljci u ro* manima Roberta Hajnlajna napaljeniji su od mladog t e t n h l u sezoni parenja.

38

Džaret Kobek

Njegovo najpoznatije delo je Došljak u zemlji tuđoj, priča o Marsovcu po imenu Majkl Valentajn koji voli jebanje i uči Zemljane da se jebu kao Marsovci. Došljak u zemlji tuđoj snažno je uticao na mnoge heteroseksualce u San Franđsku, navodeći ih da usvoje netradicionalne seksualne navike. Česta pojava kod heteroseksualaca u San Francisku koji su usvojili netradicionalne seksualne navike jeste potreba da razgovaraju o svojim netradicionalnim seksualnim navikama u svakoj bogovetnoj prilici. Zbog toga večere s njima često umeju da budu vrlo naporne i vrlo neugodne. Dž. R. R. Tolkin je najiskorišćavaniji pisac u istoriji engleskog jezika. Napisao je knjigu Hobit, koja je za decu, i knjigu Gospodar prstenoua, koja je za odrasle. Nije imao nimalo eumelanina u donjim slojevima epiderma. Obe njegove knjige proistekle su iz užasnih iskustava tokom bitke na Somi u Prvom svetskom ratu, u kojoj je gledao kako sve oko njega umire. Prvi svetski rat bio je jedan od najvećih ratova u istoriji čovečanstva. Ratoui su velike igraonice za pripadnike vladajuće klike, koji nekad pomisle kako je strašno zabavno navesti sirotinju da se međusobno poubija. Sirotinja je dobijala dobro obeštećenje za smrt, raznesene udove i unakažena lica. Sirotinja je đobijala status heroja i dozvolu da širi mitove o čojstvu i junaštvu u borbi, što je imalo za cilj da ubedi nova pokolenja sirotinje kako je u redu ubijati drugu sirotinju. Obe Tolkinove knjige bile su o vilenjacima, čarobnjacima i magiji. Obe knjige su čitali moroni. Obe knjige su pretvorene u serijale idiotskih filmova koji prosto kipte od budalaština. Ajn Rend je bila narkomanka koja je živela od socijalne pomoći i seksualna sektašica. Vrlo je moguće da je bila najuticajniji mislilac u poslednjih pedeset godina. Ni ona nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma.

JAMRZIM INTERNET

39

Pisala je knjige o tome kako su oni koji žive od socijalne pomoći najobičnije đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku. Sve njene knjige bile su očajne. Sve njene knjige bile su populame. Nekoliko ih je pretočeno u nepopulam e filmove. Bila je veoma omiljena među veoma bogatim ljudima nevoljnim da priznaju kako je njihovo bogatstvo kombinacija čiste sreće i urođenog dara za ponižavanje dmgih. Knjige Ajn Rend govorile su veoma bogatim ljudima da su oni zapravo dobri i da je njihovo zlatoljublje zapravo moralno i opravdano. Mnogi od njih su završili kao direktori kompanija ili na visokim položajima u američkoj vladi. Ajn Rend je bila najbolja drugarica milijardera. Među poznatijim sledbenicima Ajn Rend bili su: Pol Rajan, republikanski kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država 2012. Vins Von, podbuli glumac iz tako urnebesnih komedija kao što su Straia, Odmaralište za paroue, Četiri Božića, Pripraunici i Dostavljač. Film Pripravnici je priča o đvojici odraslih ljudi koji dobijaju pripravnički staž u sedištu Gugla u Silicijumskoj dolini. Piter Til, suosnivač Pejpala, koji je zaradio milijarde na omžju i nesposobni mkovodilac hedž fonda. Hteo je da osnuje nezavisne države na plutajućim okeanskim platformama. Džef Bezos, osnivač Amazon.coma, neprofitabilnog sajta posvećenog uništavanju izdavaštva. Ron Pol, osamdesetogodišnji lekar i istrajni nezavisni kandidat na predsedničkim izborima. Alan Grinspan, čelni čovek Uprave federalnih rezervi od 1986. do 2006. Kao relativno mlad sedeo je u krilu Ajn Rend dok je ova objašnjavala kako je sirotinja đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku.

40

Džaret Kobek

Niko od njih nema eumelanina u donjim slojevima epider-

Među omiljenim piscima Erika Vilemsa bio je i Adelajnin najbolji prijatelj Beba. Adelajn je upoznala Bebu septembra 1986. u jednom prenoćištu u Alfabet Sitiju. U Njujorku je živela od 1986. do 1996. Tokom tih jedanaest godina samo dvaput je boravila van grada. Prvi put 1988, kada su ona i Beba otišli da žive kod Suzane u Pasadeni, a drugi put 1993, kada je Adelajn otišla da živi s Džeremijem Vinterblosom i njegovom devojkom Minervom, koji su delili stan u Louer Hajtu u San Francisku. A tada, 1986, Adelajn se zabavljala s pank-rokerom koji je živeo u dotičnom prenoćištu u Alfabet Sitiju. Beba je toga dana stigao u Njujork autobusom iz Viskonsina. Neki njegov poznanik živeo je u tom prenoćištu. Do večeri je neki narkoman ukrao Bebinu odeću, a Adelajnin momak je neku devojku odvalio od kurca. Beba, zapaženi sportista tokom gimnazijskih dana, prebio je Adelajninog momka na mrtvo ime. Adelajn je ponudila Bebi da pređe u njenu sobu u studentskom domu. Od tada su bili kao nokat i prst, s izuzetkom razdoblja od dve godine sredinom devedesetih. Dok je živeo u Njujorku, Beba se pročuo kao pisac naučne fantastike. Njegova prva objavljena priča zvala se Heroin za narod. Glavni junak bio je džanki vanzemaljac koji peva prateće vokale u post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-postglam bendu u klubu Piramida u Aveniji A. Bebin prvi roman zvao se Zaglavljen između Jupitera i boce. Bila je to priča o privatnom detektivu u budućnosti.

JA MRZIM INTERNET

41

Drugi roman zvao mu se Spasavanje Ane Frank. Bila je to priča o putniku kroz vreme koji spasava Anu Frank iz Aušvica i s Planete pepela. Prva dva Bebina romana prilično su dobro prošla kod kritike. U njegovoj proznoj konstrukciji bilo je nečega književnijeg nego kod prosečnog pisca naučne fantastike, što je dovelo do pogrešnog tumačenja njegovog žanrovskog izraza kao postmođernističkog. Džonatan Frenzen je 2001. objavio Korekcije, svoj dobar roman o ljudima s američkog Srednjeg zapada bez mnogo eumelanina u epidermu i o ozbiljnim problemima koji muče tu komplikovanu porodicu. Roman je doživeo hvalospeve kritike i ogroman komercijalni uspeh. Beba se zamislio. I on je bio s američkog Srednjeg zapada i, kao ni Džonatan Frenzen, nije imao mnogo eumelanina u epidermu. Bio je mlad romanopisac s kakvom-takvom reputacijom kod kritike. Počeo je da se nosi mišlju da se mane naučne fantastike. Beba je odlučio da će i on pisati o ljudima s američkog Srednjeg zapada. Svi njegovi likovi imaće manjak eumelanina u epidermu. I on će se baviti važnim pitanjima i komplikovanim porodičnim odnosima. Iz ovoga je proistekao prvi Bebin roman koji nije bio o robotima, vanzemaljcima ili putovanju kroz vreme. Bila je to priča o porodici iz Milvokija. Otac porodice radio je u železari. Majka se kljukala amfetaminima. Jednog sina privlačila je opasnost. Drugog sina privlačili su muškarci. Jednu ćerku privlačili su opasnost i muškarci. Druga ćerka je abortirala. Beba je knjigu nazvao Vrela para železare.

42

D ia re t Kobek

Knjiga je đoživela fijasko. Nakon neuspeha Vrele pare železare Beba je shvatio da će doveka ostati zaglavljen u naučnoj fantastici. Stoga mu je sledeći roman bio u tom žanru. Dužina prosečnog romana kreće se od osamdeset do osamdeset pet hiljada reči. Zaglavljen između Jupitera i boce i Spasavanje Ane Frank bili su relativno kratki romani, svaki po sedamdesetak hiljada reči. Vrela para železare imala je sto pedeset hiljada reči. Beba je hteo da obuhvati svaki aspekt života ljudi s manjkom eumelanina na američkom Srednjem zapadu. I sve patnje i radosti koje proističu iz toga što je neko boje novorođenog krmeta! Loš roman koji upravo čitate ima oko 72.900 reči. Kada je počeo da piše svoj novi roman, Beba je shvatio da se nikako ne može otrgnuti preopširnom proseravanju iz Vrele pare železare. Preopširno proseravanje sada mu je bilo u krvi. Preopširno proseravanje postalo je deo njegovog stila. Novi roman imao je oko 175.000 reči. Beba ga je nazvao Eni Zirou. Naziv romana bio je ujedno i ime glavne junakinje, francuske neomaoistkinje iz daleke budućnosti. Bila je to i igra reči na račun francuske fraze annee zero, što znači „nulta godina", i nagoveštava da će se kalendar resetovati kada Eni Zirou sprovede u delo svoju neomaoističku revoluciju u megaverzumu. U okviru svog preopširnog proseravanja, Beba je zapao u žanrovski manirizam koji je uspeo da izbegne u prva dva romana.

JA MRZIM INTERNET

43

Počeo je da izmišlja nove reči. To je uobičajena navika među piscima naučne fantastike. Prosto je jače od njih. Neprestano izmišljaju nove reči. Verovatno najpoznatiji primer za izmišljanje novih reči u naučnoj fantastici može se naći u Hajnlajnovom romanu Došljak u zemlji tuđoj. U Hajnlajnovu viziju napaljene decentralizovane vanzemaljske seksualnosti spada i marsovska reč grofe. Groknuti nešto znači shvatiti to bez napora ili bezmerne intuicije. Kad grofenete nešto, to postaje deo vas i vi deo tog nečeg bez mukotrpnog procesa učenja svojstvenog Zemljanima. Dobar primer za grokovanje je to kako su pripadnici socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa uspeli da groknu svoju krmeću rozikastu boju. Toliko su grofenuli boju svoje kože da je postala takoreći nevidljiva. Stopila se s njima i oni s njom. To je grokovanje. Ljudi iz San Franciska i okoline, a naročito oni iz IT sveta poput Erika Vilemsa, obožavali su da pričaju o grokovanju. Reč se s vremenom izlizala od upotrebe i izgubila prvobitno značenje, tako đa je grofe postalo sinonim za obično znanje o nečemu. Na neki uvmut način, ljudi iz San Franciska koji su koristili reč grofe uopšte nisu grofenuli reč grofe. Beba je uvek bio popularan na internetu, koji je divno mesto za poricanje klimatskih promena, svesno plasiranje pogrešnih tumačenja Biblije i osporavanje Darvinove teorije evolucije. Nakon izmišljanja novih reči, Beba je postao i više nego po~ pularan. Počeli su da ga citiraju. Eni Zirou je bila najprodavanija Bebina knjiga. Eni Zirou je bila razlog što je Erik Vilems prišao Adelajn na nekoj večeri. Prepoznao ju je sa slike uz njen intervju u SF uifeliju. Novinar po imenu Ivan Karp, koji nije imao mnogo eumelanina u

Džarei Kobek

donjem sloju epiderma, pitao je Adelajn o njenom prijateljstvu s Bebom. Ađelajn je razvezala jezik. Jedan od razloga što je Adelajn volela San Francisko jeste to što se u gradu održao visok stepen seksualne slobode. Često je ponavljala da je to poslednje mesto u Americi gde se u roku od četrdeset osam sati može organizovati trojka s mlađunčetom krokodila i patuljastim kepecom. Kao i mnoge druge stvari u San Francisku, taj visoki stepen seksualne slobode počeo je da rezi kada su ga prihvatili heteroseksualci iz više srednje klase. Heteroseksualđ iz više srednje klase koji su prihvatili taj visoki stepen seksualne slobode imali su ružnu naviku da preporučuju drugima knjige kao što su Etična drolja: vodič za beskrajne seksualne mogućnosti i Došljak u zemlji tuđoj. Adelajn je bila na pomenutoj večeri je r ju je njena prijateljica Kristina pozvala da joj pravi društvo. Kristina se bila izgubila rekavši da ide da napuderiše nos. U Doručku kod Tifanija odlazak na puđerisanje nosa zapravo je eufemizam za razmenu novca između seksualne radnice i korisnika njenih usluga. Kristina nije bila seksualna radnica. Stvarno je bila otišla da napuderiše nos. Ostavila je Adelajn u društvu sredovečnog heteroseksualnog para. Iako i sama sredovečna, Adelajn se uvek iznenađivala tuđom sredovečnošću. Još se osećala mlado, iako je već dve godine farbala kosu. Kada je bila u gimnaziji i na stuđijama, Adelajn je prošla kroz čitav niz frizura i boja kose, uglavnom u skladu s trenutnim identitetom svojstvenim nekoj iz širokog spektra supkultura.

JA MRZIM INTERNET

45

Kosa joj je tada bila svih boja osim prosede, koju je sada skrivala ispod neprirodne nijanse crne. Sredovečni heteroseksualni par pričao je Adelajn o svojim netradicionalnim seksualnim navikama i o tome kako su se zahvaljujući njima oslobodili institucionalnih okova monogamije i otkrili novu vrstu sreće koja proističe iz osnovne Ijudske biologije. Žena iz dotičnog para natuknula je da se izveštila u upotrebi kožnih gaća s veštakom. Dok je slušala čekajući da se Kristina vrati, Adelajn se pitala u kojem će od navedenih pravaca razgovor krenuti: (1) razgovor o razlikama, ili bar o razlici između otvorene veze i poliamorije; (2) preporuka da obavezno pročita Etičnu drolju; (3) neko će upotrebiti reč grok; (4) poziv na trojku uz ponudu da oni budu domaćini ukoliko je Adelajn neprijatno da se upusti u takav odnos na svom terenu. - Izvinite - rekao je Erik Vilems naginjući se preko stola jeste li vi M. Abrahamovič Petrovič? - O, da - reče Adelajn ustajući. - Jesam. Otišli su do prozora. Kroz staklo se videla kula Koit kako se uzdiže iznad Nort Biča. Adelajn je smatrala da je Nort Bič tres dedasse, budući da je tamo sve vrvelo od turista, striptiz klubova i one vrste turista koji zalaze u striptiz klubove. Njen prijatelj Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao, obožavao je Nort Bič. Visio je u kafeu Trst na uglu ulica Valeho i Grant. - Pročitao sam Tril - reče Erik. - Ukoričeno izdanje. - Pa, kako vam se čini, mladiću? - upita Adelajn. - Vrlo zanimljivo. - Samo zanimljivo? - upita Adelajn. - Mislim da je gutbluk - reče Erik. - Da je šta, dušo? - upita Adelajn. - Gutbluk.

46

Džaret Kobek

Zavladala je vrlo neugodna tišina. - Izvinite - reče Adelajn - šprehate li vi to po nemački? Je ne parle pas allemand! - Kako to da ne znate šta je gutbluk? - Zar bi trebalo da znam? - Gutbluk je umetničko delo čiju vrednost uviđate ali prosto nije po vašem ukusu. Neki ne vole Džejmsa Džojsa, ali svi znaju da je Ulifes dobra knjiga. Ulifes je nekim ljudima gutblufe. - Dragi moj - na to će Adelajn - a zašto bi, pobogu, moja malenkost trebalo da zna definiciju gutbluka? - To je reč iz Eni Zirou - reče Erik. - Gospode bože - reče Adelajn. - Jebem ti i Bebu i njegovu knjigu. Ađelajn nije pročitala Eni Zirou. Beba joj je rekao da ne gubi vreme. Da knjiga nije ništa posebno. Ona mu je poverovala. Adelajn je te večeri završila u krevetu s Erikom Vilemsom. A zašto pa ne bi?

8 . POGLAVLJE Dž. Karadžehenem je upoznao Adelajn u vreme pojavljivanja filmske adaptacije Trila. Tada su oboje živeli u Los Anđelesu. Urednik nekog nevažnog časopisa zamolio ga je da napravi intervju s umetnicom odgovornom za izvorni grafički roman. Sreli su se u kući koja je nekada pripadala ujaku Volta Diznija. Volt Dizni je bio najomiljeniji američki antisemita i rasista. Mrzeo je štrajkove, sindikate, proleterijat i komuniste. Lično je Komitetu za antiameričke aktivnosti dostavio imena svojih problematičnih potčinjenih uz napomenu da su verovatno komunisti. Dizni je 1938. obezbedio privatnu projekciju filma za omiljenu režiserku Adolfa Hitlera Leni fon Rifenštal. Nakon Drugog svetskog rata zaposlio je Vemera fon Brauna. Vemer fon Braun je bio nacistički vazduhoplovni inženjer i esesovski major. On je izumeo V-2. V-2 je raketa koja se Londonu najebala mrtve majke tokom Drugog svetskog rata. Vemer fon Braun je za izradu raketa V-2 koristio robovsku radnu snagu. Tokom izrade V-2 strađalo je 12.000 ljudi. Tokom najebavanja mrtve majke Londonu stradalo je 9.000 ljudi. Nakon rata, Služba za strateške usluge, iz koje je kasnije proistekla CLA, dovela je Vemera fon Brauna u SAD. Oprostili su mu pripadnost nacionalsocijalistima je r su hteli da pravi rakete za američku vojsku. Trebalo je da te rakete budu pretnja ruskoj vladi. Članovi m ske vlade bili su svi do jednog komunisti. Kao i bilo koji članovi bilo koje vlade, Rusi su bili gomila seronja. Rusi su bili razlog što je CIA finansirala umetničfeu prozu.

48

Džaret Kobek

Verovalo se da će američki pisci i dobri romani moći da pomognu u destabilizovanju komunizma. Dizni je pedesetih angažovao Vernera fon Brauna. Nacistički vazduhoplovni inženjer pojavio se u Diznijevoj televizijskoj emisiji Čovek u svemiru. Prenos je pratilo četrdeset dva miliona Ijudi. Stvaranje Mikija Mausa bilo je najveće dostignuće Diznijevog studija, osnovanog u garaži kuće u kojoj je Adelajn upoznala Dž. Karadžehenema. Miki Maus je bio vragolasti čovekoliki glodar koji se vrzmao po jednom seoskom dvorištu. Družio se s domaćim životinjama koje su tu živele. Njihove egzistencijalne brige iskazivane su s dvorišnim humorom. Među Mikijevim drugarima bili su krava Belka, konj Horacije i pas Šilja. Pojavljivali su se u cmo-belim zvučnim crtanim filmovima i novinskim stripovima. Eb Ajverks je bio momak koji je osmislio likove i nacrtao izvome animacije. Flojd Gotfredson je bio momak koji je crtao novinski strip. Sve zasluge preuzeo je Dizni. Kompanija koju je Volt Dizni osnovao u garaži svog ujaka pretvorila se u jednu od najkanceroznijih pojava na svetu, proždirući svaki raspoloživi oblik intelektualne svojine. Diznijeva kompanija je na kraju kupila i Marvel intertejnment. To znači da Diznijeva kompanija poseduje najvažnija autorska dela Eba Ajverksa, Flojda Gotfredsona i Džeka Kirbija. U vreme pojave Trila u režiji Dona Marfija, Adelajn je privremeno živela u Los Anđelesu. Radila je kao crtač storiborda.

JA MRZIM INTERNET

49

Posao je bio zanimljiv i imala je mogućnost da često odlazi u rodni grad. Dž. Karadžehenem se doselio u Los Anđeles nakon kraha sedmogodišnje veze. Stigao je tamo s pođsvesnom namerom da se pridruži hordama ljudi koji odlaze u Kaliforniju da umru. Silno se iznenadio shvativši da dolazak u Los Anđeles nije dovoljan preduslov za umiranje. Intervju je prošao dobro. Dž. Karadžehenem se zadržao satima. Siti su se ispričali. Nevezano za intervju. Razmenili su brojeve mobilnih telefona. Potom je otišao kući. DŽ. Karadžehenem je nakon toga prošao kroz nekoliko međuljudskih katastrofa i proveo mesec dana u Izmiru uTUrskoj. Po povratku u Ameriku pozvao je Adelajn. Još je bila u Los Anđelesu. Provodila je vreme sa Suzanom, svojom majkom. Bolje je ne govoriti ništa više o tome. Adelajn je pozvala Dž. Karadžehenema da navrati. Završili su u krevetu. Samo nekoliko puta. Nije dugo potrajalo. Bolje je ne govoriti ništa više o tome. Kada se Dž. Karadžehenem krajem 2010. preselio u San Francisko, potražio je Adelajn. Nisu se bili čuli gotovo godinu dana. Ubrzo su postali nerazđvojni. Među njima upadljivo nije bilo nikakvih romantičnih osećanja niti seksualne tenzije. On se preselio u San Francisko zbog neke žene. Ta žena nije bila Adelajn. Ta žena je bila Lepa Dželatova Kći. Dž. Karadžehenem i Lepa Dželatova Kći bili su nekoliko godina u vezi na daljinu tako što je on dolazio u San Francisko, a ona u Los Anđeles.

so

Džaret Kobek

Imali su uspone i padove, ali na kraju je sve leglo na svoje mesto. Dž. Karadžehenem se odselio na sever. Uselio se u stan Lepe Dželatove Kćeri u Ulici Brajant, između 23. i 24. ulice u četvrti Mišen, nekada radničkom i latinoameričkom kraju, a sada na udaru urbane džentrifikacije pod vođstvom nezajažljivih internet bogatuna. Stan je imao nekoliko čudnih osobenosti. Imao je 100 m2a nijedan pregradni zid. Ceo je bio jedna velika prostorija. Čitav pod bio je pokriven masonitom.3 Lepa Dželatova Kći postavila je nasred sobe drvo visoko pet metara. Selidba u stan bez zidova i s divovskim drvetom ne iziskuje samo mnogo ljubavi nego i podosta poverenja. Ali takva je bila njegova veza s Lepom Dželatovom Kćeri. Sve sama ljubav i poverenje, s prstohvatom besmislenih prepirki. Dž. Karadžehenem je veći deo vremena provodio piskarajući, obavljajući uobičajene poslove zakonitog muža i razmišljajući o potpunom izostanku eumelanina u donjem sloju svog epiderma. Pre dolaska u Kaliforniju i izlaganja nemilosrdnom dejstvu sunca bio je beo ko sir. Što je bilo neobično, budući da je Ttirčin. Njegova rodbina u Thrskoj vrcala je od eumelanina. Bili su tamni. Bili su smeđi. Izostanak eumelanina u epidermu Dž. Karadžehenema bio je ovozemaljska manifestacija pitanja postavljenog na osmoj strani Njujork tajmsa 30. septembra 1909: DA LISUTURCIBELCI?

3

Vrsta iverice. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

51

Kako bi našao odgovor na ovo i mnoga druga pitanja, Dž. Karadžehenem je otišao na sajt Stormfront.org, novu internet stranicu Belačke nacionalističke zajednice. Bila je to neka vrsta sveznadara za rasističku tematiku. Možda nije Čudno to što je među članovima Belačke nacionalističke zajednice na sajtu vladao opšti stav da Hirci nisu belci. Opšti stav bio je da turski narod, avaj, ne pripada arijevskoj rasi. Opšti stav bio je da su Turci mešanci. Najčudnija stvar u vezi sa stanom bio je stanodavac. Stanodavac je bio vlasnik zgrade i živeo je iznad Dž. Karadžehenema i Lepe Dželatove Kćeri. Stanodavac je bio visok metar i šezdeset pet. Stanodavac je bio dežmekasti sredovečni doseljenik iz Engleske. Stanodavac je bio potpuno ćelav. Na njegovoj jajastoj glavi nije bilo ni jedne jedine dlake. U donjem sloju njegovog epiderma nije bilo nimalo eumelanina. Zbog dežmekaste građe i nedostatka kose stanodavac je izgledao kao stub od mesa što se od debelog pasa sužava ka špicastom temenu. San Francisko se tada nalazio usred velikih ekonomskih promena. Siromašne građane svakodnevno su selili tamo-amo. Kirije su neprestano rasle. Nije bilo dovoljno stambenog prostora.To je stvorilo situaciju u kojoj je nečiji način života određen stanom u kome živi. Ugovor o zakupu je legalizovano ukidanje ljudskih prava u skladu s američkim zakonom, jer su po njemu prava vlasnika nekretnine uvek iznad sloboda pojeđinca. Stoga je stanodavac bio najvažniji čovek u životu svojih podstanara, sposoban za najstrašniju odmazdu kad god mu se ćefne. Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Dž. Karadžehenema nije bila Lepa Dželatova Kći.

52

Džaret Kobek

Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Lepe Dželatove Kćeri nije bio Dž. Karadžehenem. Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Dž. Karadžehenema i Lepe Dželatove Kćeri bio je čovek koji je izgledao kao ogroman penis. Stanodavac je govorio oksfordski engleski kakav koriste jedino članovi britanske kraljevske porodice i oni koji uče glumu u „Šekspirovoj kraljevskoj trupi“. Američkom uhu takav govor zvuči kao potpuni vrhunac noblesa. Razlog za to je činjenica da je svaki pripadnik ljudskog roda idiot koji se oduševljava pedigreom i nizom pogrešnih kulturoloških kliŠea u korist visokog društva. A u stvarnosti, svaki jezik i dijalekat jednako je izražajan kao i bilo koji drugi jezik ili dijalekat. Između jezika ili dijalekata nema nikakvih evolucijskih razlika. Jedini, ono kao, izuzetak od tog, ono kao, pravila jeste, znate, kalifomijski način govora, koji je, ono kao, prosto ogavan. Da bi neki Amerikanac prihvatio činjenicu da nema boljih i lošijih jezika i dijalekata, bilo bi neophodno da dotični hipotetički Amerikanac prvo prizna kako je oksfordski engleski jednako dobro sredstvo izražavanja kao crnački engleski. Crnačfei engleski je dijalekat koji koriste neki pripađnici socijalnog konstrukta poznatog kao crna rasa. Ako postoji lekcija koju svaki Amerikanac nauči pre no što navrši petnaest godina, onda je to ovo: govoriti crnački engleski znači govoriti nepravilan engleski. Zdrav razum nalaže da crnački engleski mora biti nepravilan engleski zato što zdrav razum nalaže da mora postojati jasno definisan, nepromenljiv odnos između pisma i izgovora. Ovo je samo jedno od hiljadu mesta na kojima zdrav razum skreće pravo u nepodnošljivo proseravanje.

JA MRZIM INTERNET

53

Stanodavac nije samo izgledao kao divovski penis nego je uskoro počeo tako i da se ponaša. Omrznuo je i Dž. Karadžehenema i Lepu Dželatovu Kćer. Mržnja se rodila otprilike godinu dana nakon što se Dž. Karadžehenem doselio u San Francisko. Decembra 2011. Dž. Karadžehenem je stajao ispod ogromnog drveta u stanu. Lepa Dželatova Kći ušla je u stan i rekla da se neko useljava u prazan lokal nekoliko ulaza niže, na uglu 23. i Brajanta. - Šta će sad tamo biti? - upitao ju je. - Pojma nemam - reče ona. Nekoliko dana kasnije na vrata im je zakucala jedna komšinica. Bila je pokrenula peticiju protiv novog lokala. Objasnila im je da će to biti skup luksuzan restoran po imenu Na ćošku. I da će imati veliku baštu. Klijentela će biti zaposleni u IT branši. I da je ona pokrenula peticiju je r jo j je čudno to što vlasnik novog restorana uopšte nije pitao komšiluk za m išljenje. Peticijom se od grada tražilo da spreči otvaranje restorana Na ćošku na tom ćošku. Možda zvuči čudno što neko očekuje da novi lokal obaveštava komšiluk o svom postojanju. I jeste čudno. Ali to je San Francisko. Kako nije bio potpisnik ugovora o zakupu, Dž. Karadžehenem nije potpisao peticiju. Potpisala ju je Lepa Dželatova Kći. Potpisao ju je i njihov stanodavac. Kao odgovor na peticiju, vlasnik restorana Na ćošku sazvao je sastanak čitavog komšiluka u lokalu preko puta svogbudućeg lokala.

54

Džaret Kobek

Lokal u kome se održavao sastanak komšiluka bila je galerija po imenu Milion riba. Dve godine nakon toga galerija Milion riba dobiće šut-kartu, zgradu će renovirati i u taj prostor useliće se startap kompanija Bladhaund. Bladhaund je dobio 3.000.000 $ od akcionarskog društva pod vođstvom Pitera Tila, suosnivača Pejpala, koji je zaradio milijarđe na oružju i bio nesposobni rukovodilac hedž fonda. Pored osnivanja startap kompanija s imenom životinja odgajanih da love druge životinje,4 Piter Til je hteo da osnuje nezavisne države na plutajućim okeanskim platformama, čiji bi državljani vodili život organizovan u skladu s objektivističkim načelima Ajn Rend, Galerija Milion riba iznajmljivala je taj prostor za 5.000 $ mesečno. Bladhaund se ugovorom o zakupu obavezao da će plaćati 31.667 $ mesečno. Plus 564 $ za dažbine. Do maja 2014. Blađhaund je prestao da plaća zakup i samo se izgubio iz zgrade. Lepa Dželatova Kći i Dž. Karadžehenem otišli su na sastanak. Stanodavac nije otišao. Okupilo ih se sedamdesetak. Sastanak se odvijao kao i svi sastanci tog tipa. Red velikih reči, red besmislenih pritužbi. Tek nešto malo velikih reči odnosilo se na restoran. Kako je veče odmicalo, ljudi iz kraja izražavali su svoje brige ili iznosili pohvale, a vlasnik restorana je odgovarao. Ništa nisu odlučili i sve se svelo na fraze. Svi su upađali jedni drugima u reč.

4

Engl.’. bloodhoimd - lovački pas, krvoslednik. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

55

Onda je Dž. Karadžehenem upitao vlasnika restorana smatra li on da ima razloga za takav sastanak. Vlasnik restorana mu je odgovorio. Onda je Dž. Karadžehenem upitao vlasnika restorana smatra li on da je otvaranje restorana već rešena stvar i da se komšijama isto hvata bunili se ili ne. Vlasnik restorana mu je odgovorio. Onda je Dž. Karadžehenem nastavio da ga pritiska na istu temu. Vlasnik restorana je objavio da je sastanak završen. Zbog nepopustljivog držanja na sastanku, Dž. Karadžehenemu su prišli neki ljudi iz kraja, i to ljudi koje nikada ranije nije video, i pitali ga da li bi došao na manji sastanak na temu restorana Na ćošku. I on je otišao. Sastanak se održavao u nečijem stanu. Društvo je bilo šaroliko. Neki su bili veoma stari. Neki su bili mladi. Jedan je imao Alchajmerovu bolest, od koje se ljudska svest pretvara u pire. Prisutni su imali čitav dijapazon količine eumelanina. Nakon tog tajnog sastanka život Dž. Karadžehenema postao je tokom nekoliko narednih nedelja veoma čudan. Zaverio se s još nekoliko komšija koji su ga zamolili da prisustvuje tom tajnom okupljanju iznad bifea u 24. ulici. Bio je na vrlo burnom sastanku u Skupštini grada. Bio je na još burnijem sastanku u obližnjem kafiću. Stanodavac je došao na druga dva sastanka. Onaj u Skupštini grada održan je u kancelariji Dejvida Kamposa, odbornika iz njihovog kraja, koji je imao nešto malo eumelanina u epidermu. Bilo je neprijatno. Dž. Karadžehenem nije očekivao da će dobiti bitku protiv restorana.

56

Džaret Kobek

Amerika je otvorena za posao. Lokalni pravilnici o poslovanju novih firmi očigledno se sastavljaju tako da pružaju što je moguće više podrške privrednicima. Ne možete zaustaviti mašineriju kapitalizma. Ali uvek možete da budete dosadni kao vaška. Bilo kako bilo, vlasnik je na kraju otvorio Na ćošku. Bio je to otmen riblji restoran s hranom od lokalnih namirnica zdudan na pedeset pet kvadrata. Enterijer, koji je izgledao kao da se nečija baba iz viktorijanskog doba ispovraćala nakon što se prejela starog nameštaja i ručno štampanih tapeta, osmislile su arhitekte iz ateljea KS. Nije bilo mesta čak ni za pravu restoransku peć. Moglo je da stane tridesetak gostiju. Zatvorili su ga krajem 2014. Učešće Dž. Karadžehenema u antirestoranskom pokretu đovelo je do razđora između njega i stanođavca. Prošavši kroz neuhvatljiv proces uzajamnog zavođenja, divovski penis se od nekoga ko je potpisao peticiju protiv restorana preobrazio u jednog od njegovih najvećih zagovomika. Optužio je Dž. Karadžehenema da ne slaže uredno kutije za reciklažu u garaži. Optužio je Dž. Karadžehenema da ostavlja otvorena vrata garaže u sumanuto doba noći. Odbijao je da razgovara s Dž. Karadžehenemom na ulici. Pa dobro, ovo poslednje je predstavljalo kakvo-takvo olakšanje.

9. POGLAVLJE Bilo je prvo jutro nakon Adelajninog gostovanja na času Kevina Kilijana. Kasno se probudila. Bila je u svom stanu u Dolores parku. Erik Vilems je spavao kod nje. Sađa je već bio otišao. Na to se mogla osloniti. Uvek je odlazio ujutru. Došla je do zaključka da je Erik Vilems prazna ljuštura. Iza njegovih očiju nije bilo ničega. Ni duše, ni pameti. Ovaj zaključak se dugo krčkao. Iskristalisao se kad je Erik rekao Adelajn za seksualnu dvosmislicu uobičajenu u njegovom staležu. - Mi to zovemo - rekao je - krempita i šampita. - Šta zovete krempita i šampita? - upitala je Adelajn. - Pičku i dupe. To su krempita i šampita. Zato što je jedno uvek slađe. - A koje je koje, dragi moj? - upitala je Adelajn. - U tome i jeste misterija krempite i šampite. Niko ne zna. Zavisi od toga šta više voliš. Adelajn je dugo živela u uverenju da je dobar seks moguć jedino s nekim ko poseduje minimum inteligencije. Neophodno je imati soli u glavi. Ali eto, Erik je bio šupljoglav a jebao ko zmaj. Razumeo se i u krempitu i u šampitu. Seks s njim bio je kao otkrovenje. Bližila se kraju svog društveno prihvatljivog seksualnog života. Bila je žena u društvu koje mrzi žene. Muškarci mogu da prcaju i posle seđamdesete a da se niko na to ne mršti. Ženama je nakon određenih godina dopušteno da se jebu samo pod uslovom da prihvate određena ratnička imena.

58

Džaret Kobek

Kao što je milfica. Kao što je kuguarka. Milfica je nastalo od MILF, što je na internetu skraćenica za „mama koju bih jebao". Kuguarka je starija žena koju seksualno privlače mlađi muškarci. Oba termina kategorišu žensku seksualnost kroz eksplicitno mušku prizmu. Oba termina ukazuju na to da kod starijih žena seksualnost postoji isključivo kao nastavno sredstvo za podučavanje mlađih muškaraca vođenju ljubavi. Oba termina stavljaju seksualnost starijih žena u kontekst njihove spremnosti da muškarcima ponude da okuse krempitu i/ili šampitu. Isto staro sranje u pakovanju od crvenog skaja. Ali budimo iskreni - postoji li ijedan žargonski izraz za ženu koji se ne zasniva na istom starom muškom proseravanju? Adelajn je imala đovoljno godina da zna da neke borbe nisu vredne truda. Shvatala je da su vreme i energija ograničeni resursi. Pomalo se stidela činjenice da su većinu njenih seksualnih partnera u poslednje vreme činili mlađi muškarci. Erik Vilems je bio čitavu deceniju mlađi od nje. Stoga je đozvolila da je preplavi isto staro sranje. - Eto, dragi moj, na šta sam spala, a i nisam za drugo - kazala je Dž. Karadžehenemu. - Ja sam milfica.Ja sam kuguarka. Ja sam daj šta daš. Adelajn ustade iz kreveta. Na mestu gde je spavao Erik Vilems videlo se udubljenje. Zgnječio je jastuk. Otišla je u kuhinju i spremila doručak. Jogurt i ovsene pahuljice. Bilo je jedan po podne. Nevoljno je prionula na obavljanje nametnutog društvenog obreda nužnog u njenom poslu.

JA MRZIM INTERNET

59

Čitanje imejlova. Obično ju je ujutru čekalo dvadesetak imejlova, od kojih je petnaest bilo džank, što nije isto što i spam. Spam je termin za imejlove koji za cilj imaju da izmame novac od primaoca. Dobijala je mnogo spama otkako se prebacila na Džimejl, Guglov besplatni imejl servis. U zamenu za besplatne usluge, Gugl ima uvid u korisnikove imejlove i potom ga zasipa reklamama odabranim na osnovu tako prikupljenih podataka. Ako neko pošalje Adelajn imejl o stolu, onda joj Džimejl ponudi odlične uslove za kupovinu stola. Ako je neko obavesti o nekom koncertu, onda joj Džimejl ponudi karte za taj koncert po povoljnoj ceni. Džank joj je dolazio od organizacija kojima je dala svoju imejl adresu. Odličan primer za džank bile su budalaštine koje je svakodnevno dobijala od Fakulteta za dizajn Parsons. Adelajn je diplomirala na Parsonsu 1990. Bila je „parsonsovka". U nastupu nostalgije dala im je svoju imejl adresu. Parsons ju je ubrzo naveo da zažali zbog tog iznenadnog naleta osećanja pripadnosti. Ostali imejlovi bili su u vezi s poslom. Od Džeremija, u vezi s Trilom. Od ljudi s kojima je ranije radila pa joj nude nove poslove. Molbe za intervjue. Uobičajena sranja. Adelajn je pogledala inboks. Čekale su je stotine poruka. To joj se jednom već desilo. Njena stara imejl adresa nekako je stigla do grupe obožavalaca Trila na Jahuu. Nikada nije saznala ko im je dao njenu adresu. Ali znala je šta to znači. Beskrajna bujica poruka, neobjašnjiv talas, cunami želja, potreba i pitanja.

60

Džaret Kobek

Bezmerna želja za potvrdom i priznanjem. I to od koga? Od nekoga ko je nacrtao čovekolikog mačora. Počela je da čita imejlove. Neki stuđent Kevina Kilijana snimio je svaku Adelajninu reč. Uradio je to mobilnim telefonom. Zatim je snimak stavio na Jutjub, koji je takođe vlasništvo Gugla. Jutjub je sajt na kome korisnici mogu da objave video-fajlove različitih formata. Onda drugi korisnici gledaju te snimke u smanjenoj rezoluciji. Gugl zarađuje od Jutjuba tako što pušta reklame pre i za vreme videa. Najpopularniji klipovi na Jutjubu su: (1) lepe devojke koje dele frizerske i/ili šminkerske savete; (2) usporeni snimci munjevitih događaja; (3) ružne mačke koje mjauču u kupatilu; (4) poznate ličnosti uhvaćene u neprimerenim situacijama; (5) Rej Džej Vilijams kako naklapa o veličini svojih genitalija; (6) švedski komentator video-igara koji se predstavlja kao PeiuDiePie i pljunuti je Božidar Boža iz Petnjice u Crnoj Gori, koga je u detinjstvu šutnula mazga i time ga osudila da čitav život proživi kao seoska budala. Adelajn je bila u neku ruku poznata i ogrešila se o norme ponašanja time što je bila žena koja iznosi nepopularne stavove u ženomrzačkom društvu. Počinila je jedini neoprostiv greh dvadeset prvog veka. I tako je Ađelajn dospela na Jutjub, Sada je Gugl zarađivao i na njoj. Student Kevina Kilijana nije postavio taj video iz zle namere. Bio je oduševljen što je upoznao autorku svog omiljenog štiva iz detinjstva. Čitao je Tril u ukoričenom Skolastikovom izdanju. Adelajn je govorila nesputano i duhovito. Bilo je lepo, napisao je, videti nekoga ko ima stav.

JA MRZIM INTERNET

61

Imejlom je poslao video sajtovima koji objavljuju vesti iz sveta stripa. Među njima su bili i Njuzrama, Komik buk njuz i Bliding kul. Ovi sajtovi su s oduševljenjem objavljivali članke o najnovijim Marvelovim poduhvatima u eksploataciji intelektualne svojine Džeka Kirbija. S izuzetkom Bliding feula, nisu se preterano bavili time što su Džeka Kirbija carski zavrnuli. Za ovo su postojala dva razloga: (1) nužnost održavanja dobrih odnosa s Marvelom; (2) potpuna nezainteresovanost ljubitelja stripa za to što su Džeka Kirbija zavrnuli. Bliding feul je objavio članak pod naslovom „Autorka TVila M. Abrahamovič bez dlake na jeziku!". Blagonakloni tekst propraćen je video-snimkom. Većina čitalaca Bliding kula dobro je reagovala na njenu nesputanost i duhovitost. Istini za volju, većini čitalaca Bliding feuia sviđalo se to što je Adelajn pomalo čudna. Na forumima se pojavilo nekoliko negativnih komentara, u kojima su se mogle naći sledeće reči: rasejana, lucprdasta, šašava, budalasta, ćudljiva, luda, smušena, nadobudna. Mali broj njih nazvao ju je glupom kučkom. Čitaoci Bliding kula šerovali su video. Slali su imejlove. Kačili su linkove na Fejsbuk i Tviter. Nekoliko ih je postavilo video na Redit. Većina komentara bila je pozitivna. Instant karma. Jeđna postavka je zahvaljujući broju glasova dospela na prvu stranicu. Video je prevazišao okvire ljubitelja stripa. Tokom svog monologa Adelajn je u nekom trenutku rekla kako ne razume žene koje rade u IT industriji. - Te zaluđene devojke - kazala je - koje misle da će od IT kompanija dobiti išta osim jada i čemera treba da se obrate psihologu i potraže korene tolikog svog mazohizma. Sirotice,

62

DŽaret Kobek

verovatno to ima neke veze s ocem. Te kompanije su sam đavo. Satana s velikim S. Ženomrzačke su, i potiču od one grozne muške pretnje poznate kao tehnologija. Dovoljno sam stara da znam šta znači tehnologija. To znači oružje za vojsku. Svaka tehnologija na kraju završi u rukama onih koji će je iskoristiti za ratovanje. Ukoliko te devojke žele da svojim radom ubijaju druge ljude, pretpostavljam da je to njihovo pravo, ali moramo biti dovoljno zreli da priznamo da smo prešli na stranu zla. Te devojke nisu na istoj strani s anđelima. Mnogo je žena radilo za đavola. To je tradicija, dragi moji. Kako inače objasniti jedno tako ogavno stvorenje kao što je Sara Pejlin? Sve te male ludice stoje u redu čekajući da izgore, svaka u svojoj fabrici košulja, i vrište kako im je ista ta tehnologija koja će ih spaliti dala moć. Upamtite, gazdine alatke nikada neće rasturiti gazdinu kuću. Požar u fabrici košulja Trajangl bio je jedna od najvećih nesreća u Americi. Desio se 1911. na Vašington skveru u Njujorku. Desio se u zgradi koja je danas deo Njujorškog univerziteta. Dok su živeli u Njujorku, kad god su prolazili pored te zgrade, Ađelajn je postavljala Bebi čudna pitanja u stilu: - Bebo, kad si na časovima u toj zgradi, imaš li ponekad utisak da će te nekakva sen s onog sveta uhvatiti za gušu? I ako te neka sen uhvati za gušu, zabrineš li se da se njen duh ne useli u tvoje telo? I ako se useli u tvoje telo, šta očekuješ da ćeš misliti i osećati? Hoćeš li poželeti da postaneš nadničar? Hoćeš li se zagrcnuti od ektoplazmatičnog dima? - Adelajn - odvratio je Beba - pojma nemam o čemu pričaš. - Nije li to božanstveno? - reče Adelajn. - Ni ja. Vlasnici kompanije Trajangl silno su se brinuli zbog svojih zaposlenih. Brinuli su se da će njihovi zaposleni krasti garderobu koju šiju za bednu nadnicu.

JA MRZIM INTERNET

63

Stoga su svakodnevno zatvarali sva vrata kako bi uprava mogla da pretrese zaposlene pre no što napuste zgradu. Sistem je funkcionisao sve dok nije zakazao. Jednoga dana izbio je požar. Žene i muškarci nisu mogli da izađu. Stradalo je sto četrdeset šestoro ljudi. Vatra, gušenje, iskakanje kroz prozor i razmrskavanje o pločnik. Bili su doseljenici, siromašni, nepismeni, bez nade da će naći drugi posao, bez udela u plodovima svoga rada. A sada su bili mrtvi. Dvojica nastradalih, maloletna braća Sem i Maks Lerer, živeli su u Eseks stritu 143. To je dva ulaza od Eseks strita 147. Eseks strit 147 je adresa na kojoj se šest godina posle toga rodio Džejkob Kercberg, koji će kasnije postati Džek Kirbi. Adelajn je uvredila neke žene iz IT sveta. A kako su bile iz IT sveta, one su bile predane korisnice Tvitera. Tviter je sistem preko kojeg su ljudi objavljivali kratke poruke posredstvom kompjutera i mobilnih telefona. Svaka ta poruka zove se tvit. Ogromnu većinu tvitova pisali su narcisi kojima je stalo da svima pokažu širok spektar svojih stavova o svakoj bogovetnoj temi. A teme su: poznate ličnosti, šta je narcis večerao, političari iz protivničke stranke, imena ljudi koji su najobičniji kreteni, navike pripadnike cme rase (za i protiv), poznate ličnosti, šta je narcis doručkovao, poznate ličnosti, političari, sport, broj prisutnih Amerikanaca azijskog porekla neke noći u nekoj losanđeleskoj diskoteci, korporacije čija je narcis odana mušterija, brendovi brze hrane, poznate ličnosti, poznati sportisti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, složene društvene i političke tendencije i šta je narcis ručao.

64

Džaret Kobek

Svi ostali tuitoui pisani su u korist korporacija i neprofitnih organizacija koje su usvojile Tviter kao PR metod. Tokom jednog prosečnog dana tamo ste mogli videti: (1) tuit svoje sestre o salati; (2) tuit svog dečka o Kobiju Brajantu; (3) tuit Losanđeleske javne biblioteke sa slikama različitih holivudskih prizora kroz istoriju. Kobi Brajant je košarkaš koji je imao eumelanin u donjem sloju epiderma. Plaćali su mu milione dolara za stvaranje privida nečeg značajnog dok baca gumenu loptu po pravougaonom igralištu. Kad god je bacao gumenu loptu po pravougaonom igralištu, Kobi Brajant je nosio majice s imenom organizacije koja ga je plaćala: LA Lejkersi. Na majicama je bilo i njegovo prezime Brajant - i broj koji mu je ta organizacija dodelila. Prividna svrha takvih majica jeste lakše razlikovanje igrača na pravougaonom igralištu. Prava svrha takvih majica jeste stvaranje predmeta tesno vezanih za pomenuti privid značaja koji se mogu masovno umnožavati. Oni koji su verovali u taj privid kupovali su replike majice Kobija Brajanta. Najniža cena takvih majica bila je 34,95 $, a neke su premašivale i 100 $. Formalizovan sistem u kome odrasli muškarci bacaju loptu unaokolo zove se sport. Sport donosi mnogo novca muškarcima koji bacaju loptu unaokolo i još više novca muškarcima koji im plaćaju da to rade. Kao i svaki formalizovani sistem kontrole, sport je vrlo kontroverzno područje. U sportu se, kao i u svakom formalizovanom sistemu kontrole, sve vrti oko novca. Muškarci koji plaćaju drugim muškarcima da bacaju loptu unaokolo po pravilu nalaze svoje zaposlene u siromašnim i

JA MRZIM INTERNET

65

neobrazovanim slojevima, pošto će siromašni i neobrazovani pre potpisati nepoštene ugovore. To organizaciono načelo koristila je u svojim ranim danima i industrija stripa, koja je vrebala muškarce u jevrejskim getima. Zarad pojašnjenja i pređupređenja budućih glavobolja, treba ukazati na to da biti siromašan i neobrazovan nije isto što i biti glup. Svako može da bude glup. Većina ljudi to i jeste. Glupost nije primarni uzrok potpisivanja nepoštenih ugovora. Siromašni i neobrazovani potpisuju nepoštene ugovore zato što u okruženju iz kog su potekli nemaju uslova da se upoznaju s osnovnim pojmovima ugovomog prava i mogućim posledicama ugovora na nečiju budućnost. Siromašni su zbog neupućenosti privlačne mete za iskorišćavanje, što je osnovno organizaciono načelo američkog načina života. Teorijski gledano, Tviter je zarađivao tako što je uz tvitove svojih korisnika objavljivao i plaćene reklamne tuitoue. Zato su se uz tvitove o salati vaše sestre, o Kobiju Brajantu i o Holivudu pojavljivali i tvitovi o fordu F-150. Ford F-150 je pikap. Pikap je veliki automobil. Automobili su mehanizovana vozila koja prevoze ljudska bića s jednog mesta na drugo uništavajući pri tome atmosferu i planetu. Jedan od neobičnih aspekata dvadeset prvog veka bila je velika zabluda, pogotovo raširena u oblasti San Franciska, da se slobođa gouora i sloboda izražavanja najbolje ostvaruju na tehnološkim platformama u vlasništvu korporacija čiji je cilj da zarade što je moguće više novca. Ljudi iz svih oblasti politike obožavali su Tviter. Instant aktivizam s instant odgovorom.Tako se imalo osećanje da se nešto dešaua, da Ijuđi slušaju.

66

Džaret Kobek

Istini za volju, svi oni koji su ostvarivali slobodu gouora i slobodu izražavanja naTviteru nisu radili ništa više i ništa manje nego što su stvarali sadržaj koji ne poseduju u korist korporacija u kojima nemaju uđela. Sve u svemu, honorarisali su kao i Džek Kirbi. S tim što je Marvel, znate, ono kao, ipak plaćao Džeka Kirbija pre nego što ga je zavrnuo. Tviter svoje stvaraoce nije plaćao. Jedina svrha tuitouanja bilo je stvaranje novih mogućnosti reklamiranja. Jedina funkcija ostvarivanja slobode govora i slobode izražavanja na Tviteru bilo je zarađivanje novca za ljude koji su osnovali Tviter i ulagali u njega. Osnivači Tvitera su Džek Dorsi, Biz Stoun, Noa Glas i Evan Vilijams. Nijedan od njih nije imao eumelanin u donjem sloju epiderma. Tako vam je 2013. izgledao radikalni aktivizam. Odvijao se preko platforme u vlasništvu belih đilkoša, đuture s reklamama za koka-kolu i pepsi. Adelajn je uvredila žene iz IT sveta. Uvredila je zagovornike slobode govora. Uvređila je one koji su verovali da su autorska prava autorski pogrešna. Uvredila je levičare. Uvredila je desničare. Neki su se ljutili zbog trivijalizacije pregalaštva žena u IT sektoru. Neki su se ljutili zbog žrtava požara u fabrici košulja Trajangl 1911. Neki su se ljutili zbog Arapa u okovima političkih nemira, koje Tviter i Fejsbuk još nisu oslobodili. Neki su se ljutili zbog Ustava SAD, beživotnog i bezosećajnog dokumenta koji je milione ljuđi osudio na ropstvo. Neki su se ljutili zbog žrtava incesta i seksualnog nasilja. Njeno izlaganje trajalo je svega pedeset minuta. Dobijala je imejlove od prijatelja koji su je pitali da li je viđela Tviter. Dobijala je imejlove od novinara koji su tražili

JA MRZIM INTERNET

67

intervju. Dobijala je imejlove s linkovima za članke o njenom iznošenju stavova bez dlake na jeziku. Dobijala je imejlove o člancima u kojima se napadaju prethodni članci. Prava Adelajnina greška bila je to što je kritikovala Bijonse i Rijanu i odnos njihovih obožavalaca prema njihovom stvaralaštvu. Bijonse i Rijana su pop zvezde. Pop zvezde su muzički izvođači čija je slava eksplodirala do tačke u kojoj se njihov lik i delo definišu jednom jedinom rečju. Mogli ste reći BIJONSE ili RIJANA bilo kome u inđustrijalizovanom svetu, i to bi u njegovom umu stvorilo uopštenu neurološku sliku dotične. Njihove pesme su se vrtele oko istih šest tema kao sve pesme svih pop zvezda: ljubav, slava, jebanje, patnja, novac i kupovina kojekakvih sranja. To je dvadeset prvi vek. To je internet. Slava je sve. Masovna proizvodnja obesmislila je tradicionalni novac. Tradicionalni novac sveo se na sredstvo razmene poniženja za hranu i prenoćište. Tradicionalni novac postao je ekvivalent izmišljenog sveta u kome kojekakve rmpalije od vampirske plastike usiljeno iznose razloge zašto treba da im dozvolite da pređu prag vašeg doma. Više nema šta da se kupi. Slava je sve je r je trađicionalni novac podbacio. Slava je sve je r je ona poslednja konvertibilna valuta na svetu. Bijonse i Rijana bile su onaj deo industrije popularne zabave koji je ljude zasipao slikama grotesknog uspeha.

68

Džaret Kobek

Prećutna ideologija popularne zabave kaže da njeni korisnici mogu postati isto tako poznati kao izvođači. Samo treba vredno da rade i da veruju u svoje snove. Kao i sve pop zvezde, Bijonse i Rijana postoje zahvaljujući iluziji da je slava iskustvo koje dele sa svojim obožavaocima. Njihovi obožavaoci nisu konzumenti, nego saputnici na životnom putu. Na Tviteru su 2013. naročito forsirali ovu povezanost između zvezda i njihovih obožavalaca. Bijonse i Rijana su tuitouale. Milioni njihovih obožavalaca su im odtuitouauali. I oni su mogli da ostvare svoje snove. Naravno, ni Bijonse ni Rijana nisu koristile Tviter. Imale su pomoćnike i zaposlene koji su osmišljavali njihove tuitoue u cilju maksimizacije zarade i pažnje. Postale su slavne u vreme kada je slava predstavljala poslednju konvertibilnu valutu na svetu. Slava vam je obezbeđivala privid da ste na intem etu a pritom niste morali čak ni da đodirnete kompjuter ili mobilni telefon. U tome je bila razlika između bogatih i siromašnih. Siromašni su bili osuđeni na internet, koji je bio divno sredstvo za gledanje besmislenih televizijskih emisija, za potpirivanje ozlojeđenosti zbog nečijih prihoda i za izražavanje sumnje u ključna načela mormonstva i sajentologije. Kada bi neko pitao Bijonse ili Rijanu kako da bude kao one i kada bi one iskreno odgovorile na ovo pitanje, odgovor bi glasio: - Ne možeš. I nećeš. Nikada nećeš biti kao ja. Ja sam moćna mešavina nesputane ambicije, traume iz ranog detinjstva i misterija genetike. Ja sam prolaz ka beskraju svemira. Stvorio me je Jedini Pravi Bog, i on nikada više neće stvoriti ništa slično. Ti nikada nećeš biti kao ja. Potpuno je nebitno to što su i Bijonse i Rijana imale kamaru eumelanina u donjem sloju epiderma. Američki mediji vole

JA MRZIM INTERNET

69

da prikazuju pripadnike crne rase koji su uspešni izvođači ili sportisti. Američki mediji gotovo nikada ne prikazuju pripadnike crne rase koji su uspeh postigli obrazovanjem i stručnošću. To nisu zanimljive priče. Dok je Adelajn govorila na času Kevina Kilijana, jedna studentkinja ju je prekinula. - Ali zar, ono kao, vi, znači, ne mislite, znači, da Fejsbuk i Tviter mogu, ono kao, doprineti, znači, društvenom napretku? - upitala ju je. - A šta je, dušice moja draga, društveni napredak? - odvratila je Adelajn. - Društveni napredak je možda imao smisla pre dvadeset godina, kad i ja bejah mladom, ali danas je postao korporativni proizvod. I šta vi znate, uostalom? Vi ste izgubljena generacija. Čak su vam i droge korporativne. Živite pretvarajući se da Bijonse i Rijana imaju neko skriveno značenje i ponašate se kao da je njihov profesionalni uspeh, postignut isključivo zahvaljujući vašem novcu i pažnji, bitan korak napred za sve žene na svetu. A to je, sirotani moji, najobičnija gomila gluposti i budalaština. Ljudi najrazličitijih profila nisu viđeli Bijonse i Rijanu kao grabljivice, nego kao uzore. Adelajn je pljunula na njihove boginje. Ti ljudi najrazličitijih profila odgovorili su tako što su objasnili Adelajn jednu od najomiljenijih američkih razbibriga, utkanu u tradiciju isto koliko su to i policijska brutalnost, bejzbol, rasni nemiri i genocid. Pokazali su Adelajn kako obespravljene mase izražavaju poniznost pred svojim gospodarima. Počeli su da tuituju o Adelajn.

1 0 . POGLAVLJE Ađelajn se obratila prijateljima za savet. Prvo je pozvala Džeremija Vinterblosa. Džeremi Vinterblos je živeo sa suprugom Minervom u San Veniši, u brdima okruga Marin, iza mosta Golden gejt. Na pola sata vožnje od grada, ako nema gužve na putu. Džeremi se javio na telefon. Minerva nije bila kod kuće. U vreme kada ju je Adelajn upoznala, Minerva je bila anarhistkinja i pankerka koja je pobegla iz Sovjetskog Saveza. Obe su studirale na Parsonsu. Minerva je sada bila licencirana medicinska sestra. Minerva nije bila kod kuće. Bila je u bolnici, gde se starala o neispravnim telima bolesnika. - Čekao sam da se javiš - rekao joj je Džeremi. - Zatrpali su me imejlovima. - Nije se valjda neko ostrvio i na tebe? - Svi su o tebi. - Šta mi je činiti? - vajkala se Adelajn. - Govore grozne, grozne stvari o mojoj malenkosti! Ne možeš ni zamisliti koliko su Bijonsini obožavaoci pomahnitali! - Jesi li čitala komentare na Jutjubu? - upita Džeremi. - Nisam - reče Adelajn. - Obećaj mi da ih nećeš čitati - reče on. Ispod svakog videa na Jutjubu nalazi se prostor u kome korisnici mogu da komentarišu taj video. Taj prostor uglavnom služi za prepirke između korisnika. Prepirke su se uglavnom vodile oko sledećih pitanja: (1) da li je osoba na snimku - obično neka trinaestogodišnja devojčica - ružna kurvetina koja zaslužuje da umre ili nije; (2) da li predsednik Obama vodi zemlju u propast i/ili puši kurčine

JA MRZIM INTERNET

71

u paklu ili ne; (3) da li su drugi korisnici koji komentarišu taj video glupe seronje ili nisu; (4) jesu li pripadnici crne rase %&$#?© ili nisu; (5) da li Azijci imaju mali penis ili ne; (6) kako usrani Meksikanci preotimaju dobra radna mesta. Da bi učestvovao u ovim raspravama, u kojima nebitni ljudi napadaju druge jednako nebitne ljude, korisnik Jutjuba morao je više puta da se vrati na isti video. Kad god bi se korisnik vratio na video kako bi ponovo nekoga nazvao ružnom kurvetinom koja zaslužuje da umre, Gugl mu je servirao još reklama i time zarađivao još novca. Gugl je zarađivao na tim raspravama bilo da predsednik Obama puši kurčine u paklu dok vodi Ameriku u propast ili ne. Blago prošarano komentarima o tome jesu li pripadnici crne rase %&$#?© ili nisu. I to je u redu. Jutjub je imao istu reputaciju kao Tviter. Bio je aktivistička alatka za forsiranje slobođe govora i slobode izražauanja. I on je učestvovao u donošenju proleća na Srednji istok. - Šta mi je činiti? - zavapila je Adelajn. - A šta bi htela? - upita Džeremi. - Nisam siguma - reče ona. - Uvek možeš da otvoriš nalog na Tviteru i svima se izviniš. - Ali ne mogu to, dragi moj - reče Adelajn. - Nije mi žao ama baš ni zbog čega što sam rekla. Zatim je pozvala Dž. Karadžehenema, čije prezime na turskom znači crni pakao. -T o ti je lako - rekao joj je on. - Viralni sadržaji funkcionišu na isti način kao vicevi. Suština svakog vica leži u preokretu ideja. Prva je uvek ono što se podrazumeva, a dmga je izvrtanje prve. Evo ti postavka vica: „Upravo sam doleteo iz Pitsburga.“ A onda sledi fora: „Čoveče, ala me bole ruke.“ Humor počiva na tenziji između toga što podrazumevaš da je neko

72

Džaret Kobek

doleteo avionom i fore u vidu verbalnog preokreta kojim slušaoca podsećaš na to da postoje i drugi vidovi letenja. - Držiš li ti to opet meni predavanje, dragi moj? - Malčice - reče Dž. Karadžehenem. - Strpi se. Elem, viralni video-klipovi funkcionišu na isti način. Nešto postane viralno kada snimljeni sadržaj izvrće kulturološka očekivanja koja se pojmovno vezuju za ono što je snimljeno. Kad god imaš neku bakicu koja se čudno ponaša - peva najnoviji hit, priča o seksu ili se premeće preko glave - to već samo po sebi ima izvesnu dozu viralnosti jer se suprotstavlja kulturološkim očekivanjima u pogledu starih lica, a pogotovo bakica. Hitovi, premetanje preko glave i otvorena priča o seksu pobijaju kulturološka očekivanja. - Au, što je to dosadno - reče Adelajn. - 1 kakve to veze ima sa mnom? - Problem je u tome - reče Dž. Karadžehenem - i žao mi je što moraš to od mene da čuješ, što si ti najuvmutija osoba na svetu. A u ovom videu pojavljuješ se kao privlačna zrela dama, doterana verzija onih žena od četrdeset i nešto kakve možeš videti u Rejnbou rumu... - Dušo, hoćeš li ti to da kažeš da sam ja u rokabili fazonu? - A onda otvoriš usta i počneš da govoriš kao drogirana Dajana Vrilend, pri čemu imaš neverovatan opseg sumanutih stavova o svakoj bogovetnoj temi. To je neverovatno. A pride si u neku mku poznata. Ljudi obožavaju da gledaju kako se poznate ličnosti posipaju govnima. Više vole to nego leba da jedu.To je sport koji puni stadione u novom milenijumu. - Sve je to lepo i krasno - reče Ađelajn. - Ali šta ja da radim? - Ja se ne bih brinuo - reče on. - Za dva dana niko se više neće sećati ovoga. Za šest meseci većina linkova postaće neaktivna. Samo budi srećna što si objavljivani autor. Jedini potpuno nebitni ljudi na internetu jesu oni koji nemaju šta da prodaju. Zamisli da si bubuljičava klinka pakistanskog porekla

JA MRZIM INTERNET

73

u Londonu. Bolje bi ti bilo da se ubiješ. Jedan moj poznanik zna lika koji je na internet stavio svoju sliku kad je imao petnaest godina. Uradio je to pre gotovo dvađeset godina, ali i dan-đanji se prvo pojavi ta slika kad u pretraživač ukucaš „ružni štreber“. Jesi li razgovarala s Džeremijem? - Naravno da jesam - reče Adelajn. - 1 šta kaže, kako je ovo uticalo na prodaju? - Vratili smo se u prvih petsto na Amazonu. Naša knjiga se nije ovako prodavala još otkako se pojavio trejler za Tril Dona Marfija. - Onda ćuti i plivaj - reče Dž. Karadžehenem. - Sve je reklama. Možda biste vas dvoje mogli ovo da pogurate korak dalje. - Mnogopoštovani gospodine - reče Adelajn - imaj u vidu da ova krava ne ište da je muzu. Ja samo hoću da se ovaj užas završi. - Onda čekaj da prođe. - Džeremi mi je predložio da otvorim nalog na Tviteru i svima se izvinim. - Veruj mi, jedino što ne želiš da uradiš u celoj ovoj situaciji jeste da se uključiš u nju. Predlažem ti da se rukovodiš pravilom svih poznatih ličnosti koje uspešno održavaju veo misterije oko sebe. Nikada se ne pravdaj i ne vajkaj. Adelajn je zatim pozvala Bebu. Beba se nije javio na telefon. Beba se nikada nije javljao na telefon. Adelajn je zatim pozvala ErikaVilemsa. - Ne grokujem viralne pojave - rekao jo j je. - Meni su to španska sela, iako sam pomagao mnogim startap firmama koje su se zasnivale upravo na viralnim sađržajima. Obično se trudimo da primenimo strategiju plavog okeana. A o čemu si to priČala? - Nisi gledao video? - upita Adelajn.

74

Džaret Kobek

- Nisam ti ja za to - reče Erik Vilems. - Ne zanima me toliko sadržaj koliko ishod. - Iako smo seksualno upleteni i prepleteni - na to će Adelajn - tebe sve to zanima koliko i lanjski sneg. - Obična naklapanja - reče Erik Vilems. - Sve su ti to samo solsitre. Solsitre su izazovi s kojima se Eni Zirou suočava u Eni Zirou.To je Bebina knjiga o francuskoj neomaoistkinji u megaverzumu. Solsitra je teška situacija za koju ne postoji rešenje ali se kasnije ispostavi da je potpuno nebitna. Kod solsitre je opasno to što, baš kao i ovaj loši roman, oduzima vreme. Solsitre su glavna prepreka neoagramoj kripto-pank revoluciji. Obeležje dobrog vođe jeste umeće da razluči solsitre od istinskih problema. Problemi kojima treba posvetiti pažnju zovu se reproteni. - Presveti svemogući bože - reče Adelajn Eriku Vilemsu. - Teraš me da jurcam kao bez glave kroz sećanja poput neke male frojlajn koja trči bavarskim livadama u potrazi za svojim odbeglim šnaucerom. Umirem, dragi moj, prosto umirem od želje da se setim zašto se uopšte jebem s tobom. Adelajn je na kraju pozvala i Kristinu. - Stvarno ne znam šta da ti kažem - rekla joj je Kristina. - Nisam stručnjak u tom polju. ja se više bavim Guglom kao celinom.

1 1 . POGLAVLJE Dok je Adelajn učila kako je to koristiti internet, drugi ljudi su ispaštali zbog tehnoloških platformi namenjenih slobođi gouora i slobodi izražavanja. S tim što, za razliku od Ađelajn, nisu bili u neku ruku poznati. S tim što, za razliku od Adelajn, nisu imali šta da prodaju. Najbolji primer za ovo bila je Elen Flitkraft, dvadesetdvogodišnjakinja iz gradića Tfut or Konsekvensiz u Nju Meksiku. Ona nije imala eumelanin u donjem sloju epiderma. Grad se do pedesetih godina prošlog veka zvao Hot Springs, a onda su čelnici odlučili da mu zbog radijskog konkursa promene ime u Trut or Konsekvensiz. Svi ga obično zovu T or K. To je mali grad. U ravnici. U pustinji. U blizini prelepog jezera ponižavajućeg imena Elefant bjut lejk.5 Gotovo sve u gradu je u nijansama smeđe i bele boje. Ima manje od sedam hiljada stanovnika. Ne postoji nijedna zgrada viša od dva sprata. Ima dve glavne ulice. Svako svakog zna. Glavna osobenost po kojoj se Trut or Kosekvensiz izdvaja od drugih varošica jeste obilje toplih izvora neposredno južno od grada. Trut or Konsekvensiz je prepun toplih izvora. Otud toliko spa-centara. Otud staro ime. THdesetak kilometara od grada nalazi se kosmodrom Amerika, sagrađen novcem poreskih obveznika i od privatnih donacija. U budućnosti će to biti uzletište za privatna putovanja u svemir, što je luksuz namenjen bogatašima koji će hteti da prenesu mudrost Ajn Rend na crvenu planetu Mars.

5

Engl.: Elep h ant Butte - u doslovnom prevodu „slonovsko brdo“, što je ime uzvišenja koje je po predanju podsećalo na slona koji leži na boku, a postalo je ostrvo nakon nastanka veštačkog jezera 1915. Piše se vrlo slično kao „elephant butt“, što znači „slonovsko dupe". (Prim. prev.)

76

Džaret Kobek

Ako ste mladi i pametni, onda glavom bez obzira pobegnete na studije. Elen Flitkraft je bila učenica generacije u gimnaziji „Hot Springs". Rasturila je na završnom ispitu i sastavila vrhunski prijavni esej za fakultet. Primili su je na Kalifomijski univerzitet u Los Anđelesu (UCLA). Školarinu je platila zaduživši se do guše studentskim kreditom. Dobila je i skromnu stipendiju. Otišla je na UCLA s namerom da završi biologiju, ali joj se po dolasku u Los Anđeles duh grada toliko uvukao pod kožu da se prebacila na studije filma. Nameravala je da po diplomiranju ostane u Los Anđelesu i nađe posao u filmskoj branši. Elen nije bila puna sebe. Nije očekivala da će završiti kao režiser, ali nadala se da će radom u filmskoj ili televizijskoj produkciji moći da napabirči dovoljno za život u srednjoj klasi. Kompjuteri i sumanuta poreska politika već su sabijali tržište rada, ali Elen nije gubila nadu. Uostalom, bilo je ili to, ili povratak u Tmt or Konsekvensiz. Elen Flitkraft je podigla njena baka, koja nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Elen nikada nije upoznala oca, koji po svoj prilici nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Njena majka, koja nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, provela je veći deo života pokušavajući da se izbori s metamfetaminom, omiljenom drogom radničke klase u osiromašenim industrijskim područjima SAD i članova Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. Umrla je kad je Elen bila mala. Baka je đala sve od sebe da pruži Elen sve što može s ono malo što je imala. Trut or Konsekvensiz je siromašan grad. Tamo život nije skup.

JA MRZIM INTERNET

77

Elen je diplomirala na UCLA. Baka nije prisustvovala dodeli diploma. Bila je prestara za toliki put. Nekoliko dana po diplomiranju zazvonio jo j je telefon. Bila je to bakina komšinica. Javila joj je da je baka u bolnici „Sijera Vista“. Elenina baka je doživela moždani udar. Elen se svojom prastarom tojotom kamri odvezla natrag u Trut or Konsekvensiz. Obično joj je za to trebalo jedanaest sati vožnje, ali sada je stigla za osam. Pronašla je baku u bolnici. Baka ju je prepoznala, ali nije mogla da govori. Cela leva strana bila joj je oduzeta. Lekar je objasnio Elen da posledice moždanog udara nisu toliko ozbiljne kao što izgleda. I da se baka nikada neće potpuno oporaviti, ali da će uz rehabilitaciju i fizikalnu terapiju moći da vodi koliko-toliko pristojan život. Bilo je jasno da će Elen morati, makar privremeno, da se vrati u Trut or Konsekvensiz. Nije joj bilo teško da popakuje sve svoje stvari i vrati se kući. Ionako je nameravala da se seli. - Uvrh glave godinu dana - rekla je prijateljima u Los Anđelesu. - Vratiću se. Mnogi posle studija naprave pauzu. Ponuđila je nameštaj širokom krugu poznanika. Ono što nije uspela da udomi ostavila je na ulici. Iskreno govoreći, veći deo toga bio je obično đubre. Spakovala je ostatak svoje imovine u vratila se u Trut or Konsekvensiz. Sada joj se čitav život vrteo oko onemoćale bake. Uglavnom su to bili jednostavni poslovi kao što je čišćenje i pomaganje starici da obavlja fiziološke potrebe. Teži deo bio je izvođenje bake iz kuće kako bi dvaput nedeljno odlazila na fizikalnu terapiju.

78

Džaret Kobek

Penzija njene bake nije bila dovoljna za obe. Ne uz studentski kredit. Prijatelj sina bakine komšinice pokrenuo je sopstvenu firmu. Prodavao je polise osiguranja. Plata nije bila velika, ali ni posao nije bio zahtevan. Uostalom, to je ionako bilo samo privremeno. Elen će se vratiti u Los Anđeles. Dok je ona bila na poslu, komšinica je navraćala da obiđe baku. Elen se nije javila nikome od društva iz srednje škole. Nekoliko puta se našla s njima kad dođe iz Los Anđelesa i uvek je bilo neprijatno. Kad god bi počela da im priča kako joj je u Los Anđelesu, zvučalo je kao da se hvali. Niko od starog društva nije znao da je ona u Trut or Konsekvensizu. Nije bilo lako tako živeti, budući da je Elen bila povezana sa svim svojim prijateljima putem Fejsbuka i Instagrama. Instagram je društvena medijska platforma koju je Fejsbuk otkupio 2012. godine za 1.000.000.000 $. Instagram je omogućavao korisnicima da podele svoje fotografije s ostatkom sveta. Hajde, deco, govorio je Instagram, postauite suoje slike svetsfeih lepota! Korisnici su na Instagramu uglavnom objavljivali slike onoga na šta su potrošili novac, ili onoga na šta bi voleli da potroše novac. Bila je to beskrajna aseksualna orgija automobila, oružja, hrane, odeće, pasa, mačaka, joge, bikinija, štipaljki za novac, umetničkih dela, implantata za gruđi, implantata za zadnjicu, turističkih destinacija iz snova, tetovaža, gramofonskih ploča, mobilnih telefona, obuće, laptopa, seoskih imanja u Engleskoj, aviona, pirsinga, egzotičnih kućnih ljubimaca, savremenih stanova u stilu pedesetih, nargila, kuhinjskog posuđa, ogledala, kamera, mohita i drugih izvrsnih alkoholnih pića,

JA MRZIM INTERNET

79

uvećanih usana, tašni, satova, spiralnih stepeništa, samoubilačkih misli, napitaka na bazi kofeina u Starbafesu, motora, proteinskih suplemenata, losiona za sunčanje, lažnih brkova, inovativnih šolja, dečjih igračaka, naočara za sunce, gitara, ledomata, elektronskih cigareta, skutera, kristalnih privezaka i japanskih grickalica. Nije slučajno što je Instagram bio prva društvena medijska platforma na kojoj je jedina suvisla reakcija bila mržnja. Po povratku u Trut or Konsekvensiz, Elen se bila malo pritajila što se tiče Fejsbuka i Instagrama. Nije htela da iko zna da se vratila u grad, što je nemoguće u zajednici koja broji manje od sedam hiljada duša. Ali vredelo je probati. Nakon nekoliko nedelja shvatila je da ne može svako veče da provodi kod kuće s bakom. Starica je uvek tražila da gledaju reprize Dua i po muškarca, očajne serije o seksualnoj tenziji kao ishodu neostvarenih homoseksualnih želja između dva brata. Serija je bila nenormalno populama među starim licima. Elen je odlučila da ode na piće u Re/monds!aundž, mali kafić u kraju, nedaleko od benzinske pumpe. Iznad vrata je stajala tabla s natpisom: REJMONDS LA U N D Ž IDRAGSTOR. U gradu je bilo još kafića, ali ovog se sećala još iz srednjoškolskih dana, kada je slušala druge kako šapatom pričaju o tom mestu i hvale se svojim poduhvatima unutar njegova četiri zida. Naručila je piće. Sela je za šank. Gledala je preda se. Gosti su bili mešavina pijanih klošara i momaka u vojničkim bermudama.Tavanica je bila niska. Ventilatori su se polako vrteli. Ispila je piće i naručila još jedno. Negde na pola drugog pića, začula je kako je neko doziva.

80

Džaret Kobek

- Elen? Elen? Osvrnula se. Ugledala je svoju ljubav iz gimnazijskih dana, Maksimilijana Rohasa, koji je u donjem sloju epiderma imao izvesnu količinu eumelanina. Maksimilijano i Elen se upustiše u razgovor. On je počeo da naručuje jednu turu za drugom. - Nemoj da se ložiš - kazala mu je Elen. - Neću se kresnuti s tobom. - Nema frke - na to će Maks. - Ionako ne bih ni mogao. Takoreći sam u braku. - S kime? - upita Elen. - Ne znam da li je se sećaš. Ešli Nelson. EŠli Nelson nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. - Ešli - reče Elen. - Lepo. Ešli je slatka. Elen i Maksimilijano su se zabavljali od desetog do dvanaestog razreda. Raskinuli su otprilike mesec dana pre mature. Maksimilijano ju je ostavio. Nakon toga ga je viđala u školi i sretala ga po gradu. Svaki put joj se činilo da jo j neko zariva nož u srce. UCLA i Los Anđeles đošli su joj kao spas. Iznenadila se koliko retko pomišlja na Maksimilijana otkako je napustila Trut or Konsekvensiz. Vreme leči sve. Ali sva pitanja su ostala, svako zašto i zbog čega. Uvek je mislila kako će ga, budu li se ponovo sreli, naterati da joj objasni zašto ju je ostavio. A sada, tokom njihovog prvog razgovora nakon četiri godine, Elen nije mogla da se seti zašto jo j je toliko bilo stalo da to zna. Štošta se izdešavalo u međuvremenu. U Los Anđelesu je imala bezbroj nebitnih kres kom binacija i jednu veoma lošu vezu. Prevazišla je Maksimilijana. Bio je prošlost.

JA MRZIM INTERNET

81

Razgovarali su. Uglavnom o porodici. Maksimilijanova sestra se odselila u Albukerki. Otac mu je i đalje previše pio i još se zanimao modelima železnica, s tim što je prešao s veličine HO na O. - Mnogo volim tvoju mamu - rekla je Elen. - Uvek je bila zlatna prema meni. - Slobodno idi da je posetiš. Bilo bi joj drago. - Možda i hoću. Elen je dovršila četvrto piće. Bilo je vreme da pođe kući. - Ovo mi je baš prijalo, Makse - rekla je. - Lepo je ponovo te videti. - Hoćeš li se duže zadržati u gradu? - Da, bar godinu dana. - Mogli bismo ponovo da se vidimo. Možda da odemo na kuglanje. - Zar to mesto još radi? Ne pamtim kad sam se poslednji put kuglala. - Pronađi me na Fejsbuku. Elen je otišla kući. Baka je bila zaspala, ali sve je bilo u redu. Elen je otišla u svoju sobu i legla da spava. Sanjala je nekoga ko pada s nekakve visoke platforme i kako mu puca lobanja. Lom se jasno video ispod kože, protezao se uspravno, od čela do vilice. Elen je stvamo otišla đa poseti mamu Rohas, koja je imala podosta eumelanina u donjem sloju epiderma. Žena ju je dočekala usrdnije nego ikada, uvela ju je u kuću i navalila da je zadrži na ručku. Hrana je bila bogovska. - Nedostajale su mi vaše đakonije - reče Elen. - Los Anđeles je lep, ali tamo nema ovoga. - Jedi, moraš da jedeš - reče mama Rohas. - Mnogo si mršava.

82

Džaret Kobek

Elen je primetila da mama Rohas govori engleski mnogo bolje nego pre. Dok se Elen zabavljala s Maksimilijanom, neprestano ju je zasipala španskim, s tek ponekom reči na engleskom. Ovo je koristilo Elen, jer je tako stekla solidno znanje maternjeg jezika mame Rohas. - Šta kažeš za moj engleski? - upitala ju je mama Rohas. - Nisam htela ništa da kažem da ne ispadnem neuljudna reče Elen - ali stvamo ste mnogo napredovali! - Pratim predavanja preko interneta - reče mama Rohas. Razgovarale su o Los Anđelesu. I o Eleninoj baki. I o Maksimilijanovoj braći od strica koja su propalice, a mama Rohas ih je zvala dos perros hermanos. Kada je Elen odlazila, mama Rohas je upita poznaje li Ešli. - Znam je iz sređnje škole. Nisam znala da su ona i Maks u vezi. - Volela bih da je ostao s tobom - reče mama Rohas. - Ešli nije dobra. Stalno mu to govorim. I da si ti jedina dobra devojka koja njega može da voli. - Ne ubacujte mu bubu u uvo - reče Elen. Elen je prihvatila Maksimilijanov predlog. Otišli su na kuglanje. Kuglana je bila promenila ime, kao i znak iznad vrata, i sada je spolja i iznutra bila uređena tako da liči na prebivalište pećinskog čoveka iz crtanog filma. Ali to je i dalje bio T or K. Negde oko četm aeste lopte koja je završila u bočnom kanalu Elen je shvatila zašto u Los Anđelesu nijednom nije išla na kuglanje. Zato što mrzi kuglanje. Kuglanje je grozno. Maksimilijano je đonosio piče. - 1dalje nemam namem da se kresnem s tobom - reče Elen. - 1ne pokušavam - reče Maksimilijano. - Nisam ja tvoj nivo. - Ne seri - reče Elen.

JA MRZIM fNTERNET

83

On ode do šanka po treću turu. Tamo je naleteo na jednu od Ešlinih drugarica, neprijatnu devojku po imenu Amanda Martinez, koja se tu doselila iz Njujorka i imala vrlo malo eumelanina u donjem sloju epiderma. - <;Hola cerote, como estćs uato? - upitala ga je. -^Ešli estćs aqui? La chica puta dijo se mantiene el culo en casa. - Estć en casa - reče Maksimilijano. - Estoy aqui con mi amiga Elen. - Elen Flitkraft? - upita Amanda. - Ona empollon koju si karao? - Si - reče Maksimilijano. - Flitkraft. Ella en la ciudad. Uto šanker donese piće. Maksimilijano plati. - Hasta luego - reče on. - Vidimo se - reče Amanđa. Amanda Martinez je gledala kako se Elen i Maksimilijano kuglaju. Sve vreme je koristila mobilni telefon. Razmenjivala je poruke s Ešli. Amanda Ešli: POZZ GLOOPACHO JESI U GRADU Ešli Amandi: feoi ti qrac Amanda Ešli: MACHKO FRAER T IJE OWDE SONOM QRWOM OD BIWSHE Ešli Amandi: sfeim Amanda Ešli: JBT EWO GA OWDE SONOM RAWOM ELEN FLITKRAFT Ešli Amandi: jesi luda? Ešli Amandi: ona je u eleju doowa holiu/udsfee feite Ešli Amandi: lol Amanda Ešli: MACHKO GLEDAM JE SA SWOJIM OCHIMA Amanda Ešli: MACHKO QRWA SE BACA NA NJEGA Amanda Ešli: NE ISPUSHTA GA Ešli Amandi: refeo mi je da wecheras izlazi s braccom od s3ca Amanda Ešli: JBT MACHKO EWO GA OWDE GLEDAM GA|§|j

84

Džaret Kobek

Ešli Amandi: de Ešli Amandi: P Amanda Ešli: BEDROXX Amanda Ešli: JBT NIKAD NISAM VOLELA TU USHTOGL/ENU QCHQ Amanda Ešli: ISAD JE WIDIM KAKO SE QGLA STVO/IM FRAEROM Ešli Amandi: stizhem Međutim, Ešlin brat, s kojim je živela, odvezao se negde njenim automobilom. Morala je da pešači do sevemog dela grada. Kad je stigla, Elen i Maksimilijano već su se bili razišli kućama. Amanda je odbacila Ešli do Maksimilijana. Ešli je mislila da će uhvatiti Elen i Maksimilijana u preljubničkom činu, ali zatekla je samo svog dečka kako sedi na majčinom kauču, ždere toksične grickalice i igra BioShocfe Infinite na iksboksu 360. - Gde ti je ona kurva? - upitala je Ešli. - Koja? - odvrati Maksimilijano. - Elen - reče Ešli. - Amanda vas je videla. - Daj, bebo - reče Maksimilijano. -T o nije bilo ništa. Samo smo se zezali. Maksimilijano je proveo naredna četiri sata pravdajući se. Umirivao je Ešli. Rekao joj je istinu o tome zašto joj nije rekao istinu. Nije hteo da ona padne u fras je r je mislio da mu neće verovati da među njima nema ničega. Gladio ju je po glavi i pustio je da se isplače. Poljubio ju je. Mama Rohas je sve vreme prisluškivala. Nakon toga njeno mišljenje o Ešli nije bilo nimalo bolje. Kada se Elen zabavljala s Maksimilijanom, neprestano su se seksali. Izgubili su nevinost zajedno i jebali su se na sve moguće načine. Videli su jedno drugo u okovima orgazma. Bezbroj puta. Voleli su se.

JA MRZIM INTERNET

85

Jedne večeri, u poodmakloj fazi njihove veze, kada su oboje bili pijani i potpuno odvaljeni od vutre, Maksimilijano je ubedio Elen da mu dozvoli da ih slika tokom seksa. - Hoću da imam nešto za uspomenu - rekao joj je. Uzeo je svoj mobilni telefon. Elen je znala da je to užasna ideja, ali živela je u kulturi opčinjenoj elektronskim uređajima. Bilo je neminovno da elektronski uređaji postanu deo seksualnog života svojih vlasnika. Ponekad je to bilo odvratno, kao u slučaju podsvesne simbolike daljinskog upravljača kao dildoa. Ali uglavnom je bilo mnogo jednostavnije. Bio je to dvadeset prvi vek. Svi su se jebali pred kamerom. Nisu ni stigli do vaginalnog seksa. Dok je Elen oralno zadovoljavala Maksimilijana, on joj je ejakulirao u usta i po kosi. Bilo je nečega u toj kombinaciji kamere, dotičnog čina i načina na koji je kroz kameru video dotični čin. Sve je slikao. Dok su kasnije ležali u krevetu, Elen je zatražila da vidi dokazni materijal. Iako mu je sisala kitu s mnogo ljubavi, niŠta se od toga nije prenelo i na fotografije. Izgledala je čudno i smušeno i ništa više. - Možeš li da ih obrišeš? - Voleo bih da ih sačuvam - reče Maksimilijano. - Znaš, za budućnost. Volim te, bebo. Elen je rekla u redu, važi. Posle raskida je zahtevala od njega da obriše te slike. Rekao joj je da se ne brine. Da ih je već obrisao. Nedelju dana nakon incidenta u kuglani, Ešli Nelson je posetila domaćinstvo Rohasovih. Thcala se s Maksimilijanom dok nije zaspao od iznemoglosti.

86

Džaret Kobek

Dok je on hrkao, Ešli je uzela njegov mobilni telefon da pronađe dokaze neverstva. Nikada pre nije to radila. Ništa nije uspela da nađe. Probudila je Maksimilijana. - Nije mi dobro - rekla mu je. - Šta ti je? - upita on. - Boli me stomak - reče ona. -Treba mi neki lek. Imaš li kaopefetat u kući? Maksimilijano ode u kupatilo da potraži u ormariću s lekovima. Mogao se zakleti da je negde video bočicu kaopektata. Nije mogao da je pronađe. Nije mogao znati da je Ešli uzela bočicu i da se ova sada nalazi na dnu njene tašne. Vratio se u sobu. - Izgleda da ga nema - reče. - Možeš li da odeš i kupiš? - upita ona. - Umreću od bolova. Zaječala je najbolje što ume. Maksimilijano je seo u automobil i otišao da potraži feaopektat. Ešli je sela za njegov kompjuter i počela da pretražuje fajlove. Tražila je dokaz neverstva. Nikada pre nije to radila. Pronašla je slike na kojima Elen oralno zadovoljava njenog dečka. Sada ju je stomak stvarno zaboleo. Povraćalo joj se. Osećala se kao da će umreti. Nebo joj se srušilo na glavu. Ulogovala se na svoj imejl nalog i poslala sebi slike. Kada se Maksimilijano vratio, Ešli mu je zahvalila za lek. Popila je kaopektat i rekla da bi pošla kući. Ponudio joj je da je odveze. Odgovorila je da nema potrebe i da joj je bolje. I da samo želi da se naspava u svom krevetu. Počelo je oko osam ujutru. Elenin telefon počeo je da ispušta zvučne signale za poruke, propuŠtene pozive i govornu

JA MRZIM INTERNET

87

poštu. Prva poruka bila je od neke njene dalje rođake, što je bilo čudno je r se njih dve nisu dopisivale godinama. POGLEDAJIMEJL. Elen je pogledala imejlove. Čekalo ju je tridesetak poruka. Najljubaznija je glasila: „Žao mi je što moram ovo da ti kažem, ali izgleda da si se nekome zamerila. Na netu su se pojavile neke tvoje slike sa sve imenom i prezimenom, i verovatno bi trebalo da ih vidiš. Verovatno ćeš znati odakle su, a možda i nećeš." Imejl se završavao linkom za neku stranicu na internetu. Na toj stranici Elen je ugledala sebe kako oralno zadovoljava svog dečka iz gimnazijskih dana. Sa sve imenom i prezimenom. Bila je na internetu. Ešli nije poslala link samo Elen, nego i svima koji su je poznavali. Starom društvu, celom razredu iz srednje škole, profesorima iz srednje škole, Eleninom šefu u osiguravajućem društvu, Eleninoj rodbini. Kako je Elen bila normalno ljudsko biće, nije ni znala da može sakriti svoje prijatelje na Fejsbuku. Svak živi je mogao da vidi ko su joj prijatelji. Ešli je poslala link svim Eleninim prijateljima. Oni koji nisu pročitali Ešlinu poruku dobili su link u porukama od onih koji jesu. Takoreći svako ko je poznavao Elen video je slike Elen kako oralno zađovoljava svog dečka iz gimnazijskih dana. A Fejsbuk je sve vreme mlatio pare. Svaka poruka kojom su ljudi dojavljivali jedni drugima o Eleninoj bruci sadržala je reklame za električne mašine za brijanje, hranu za Ijubimce ili Institut za istraživanje dečjeg mentalnog zdravlja. I Gugl je sve vreme mlatio pare. Kad god bi neko potražio Elenino ime, Gugl mu je poturao pod nos ciljano odabrane reklame i sakupljao podatke za buduću eksploataciju.

88

Džaret Kobek

Neće biti povratka u Los Anđeles. Neće biti karijere u filmskoj industriji. Ostale su samo godine otplaćivanja studentskog kredita i brige o starici u Trut or Konsekvensiz u Nju Meksiku. Ostao je samo život u gradu u kome je bar polovina žitelja videla slike Elen kako oralno zadovoljava svog đečka iz gimnazijskih dana. Mogla je jedino da promeni ime i nada se da buđući poslođavci neće shvatiti ko je ona, ali time bi se samo odrekla svog identiteta a ne bi đobila ništa što bi ublažilo duševnu bol. Ona nije bila u neku ruku poznata kao Adelajn, niti je imala šta da proda kao Adelajn. Elen je imala dvadeset dve godine i život joj je bio završen.

1 2 . POGLAVLJE Kristina je radila kao pomoćna bibliotekarka na Medicinskom institutu. Adelajn je nikada nije pitala kako je dobila taj posao. Adelajn nikada nikoga nije pitala ništa u vezi s poslom ili s načinom života. Smatrala je to neuljudnim. Adelajn je Kristinu upoznala na promociji Bebine Eni Zirou. Promocija se održavala u knjižari Siti iajts u Nort Biču, čuvenom bitničkom okupljalištu tokom pedesetih i šezdesetih. Bila je to najbolja knjižara u San Francisku. A i u Americi. Za organizaciju skupova u Siti lajtsu bio je zadužen Piter Maravelis, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Ako je Piter Maravelis očekivao da će neki događaj privući mnogo publike, onda se sve dešavalo u suterenu. Manja okupljanja ođržavala su se u intimnosti poetskog salona. Promocija Eni Zirou održavala se u suterenu. Zahvaljujući stilskim bravurama u Eni Z irou, Bebino ime se pominjalo u određenim krugovima savremenih pisaca. Ti pisci su bili uvaženi među ljudima koji su upravljali Silicijumskom dolinom. Ti pisci su bili uvaženi i među ljudima potčinjenim ljudima koji su upravljali Silicijumskom đolinom. Beba je sada bio među piscima kao što je Vilijam Gibson, koji je napisao Neuromansera. Beba je sada bio među piscima kao što je Nil Stivenson, koji je napisao Kriptonomikon. Beba je sada bio među piscima kao što je Kori Doktorov, koji je pisao maštarije o raznoraznim pobunama namenjene tinejdžerima.

90

Džaret Kobek

Iako su prvenstveno bile nam enjene mlađoj čitalačkoj publici, knjige Korija Doktorova čitali su i odrasli. Uglavnom su to bili sistem administratori za Juniks, mrežni inženjeri i programeri u Rubiju, koji su zahvaljujući nastavnim programima na studijama informatike ostali funkcionalno nepismeni. Kada je Beba pisao Eni Zirou, trebao mu je konceptualni prostor u kome će francuski neomaoisti da biju bitke protiv zaparloženog društvenog poretka. Kako je Beba bio realističan glede buđućnosti, nije mogao dozvoliti da se te bitke biju u nečemu što bi imalo ikakve veze s tradiđonalnim poimanjem sveta. Stoga je izmislio megaverzum. U Eni Zirou, u vreme nakon globalnog otopljavanja i neočekivane nuklearne zime, svetsko stanovništvo proživljava svoj život u megaverzumu. Megaverzum je bitno unapređena verzija stare onlajn rolplej igre po imenu Ultima onlajn. Kada su skrnavni ostaci svetske vlade prepravili Ultima on1ajn u megaverzumu, uveli su mnogobrojna bitna poboljšanja, među kojima i neurološki interfejs za fiziološke potrebe kao što su jebanje, jedenje i kenjanje. Glavna osobenost Eni Zirou jeste to što je život u megaverzumu evoluirao do tačke u kojoj je struktura društva gotovo veran odraz života u devedesetima. Neomaoistička revolucija odvija se u svetu koji je virtuelni duplikat ovog našeg. Uprkos svojoj žanrovskoj opredeljenosti, Beba nije verovao u teleološki društveni napredak. Verovao je u prepoznatljivo fiktivno okruženje. Znao je da će prepoznatljivo okruženje privući publiku. A zahvaljujući iskustvu s romanom Zaglauljen između Jupitera i boce, znao je i da je prepoznatljivo okruženje najbolji način da uveri čitaoce kako je njegovo delo alegorija.

JA MRZIM INTERNET

91

Alegorija je reč koju nadobudni pisci i čitaoci koriste kad hoće da kažu kako su nedostaci nekog iole boljeg romana zapravo prednost. Kada neko kaže da je priča alegorijska, to znači da je pripovedački simbolizam namerno providan. To znači da slabo razrađena struktura priče ima skriueno značenje. Mnogo, baš mnogo ljudi kazalo je za Eni Zirou da je alegorija. Videli su u njoj paralele između Bebinog megaverzuma i posla koji obavljaju na intemetu ili u Silicijumskoj dolini. Pored toga, smatrali su neomaoistička nastojanja veoma nadahnjujućim. Šta je, uostalom, intem et ako ne poprište neprestane revolucije i društvenih promena? Zbunjivala ih je suštinska priroda neomaoizma. Studije informatike nisu ih učinile samo funkcionalno nego i istorijski nepismenim. Nisu shvatali da je maoizam, ono kao, znate, nešto stvarno. I tako je Beba dopro do šire čitalačke publike, izdigao se iz ustajale bare naučne fantastike i vinuo se u redove digitalnih proroka. Beba nije mario za potencijal interneta u domenu slobode govora i svetske revolucije. Zanimala ga je jedino sopstvena kuća i okućnica. Ali bio je realan. Već dugo je bio svestan da je internet propagandna mašinerija kojom može navesti ljude da kupuju njegove knjige. Počeo je da tuituje zagonetne izjave o novim tehnologijama, futurizmu i distopijama. Kristina je došla na promociju jer ju je neki prijatelj, koji nije hteo sam da se pojavi na Bebinoj promociji, zamolio da mu pravi društvo. Adelajn je došla na promociju zato što je Beba bio Beba, a Adelajn je bila Adelajn. Nije pročitala Eni Zirou.

92

Džaret Kobek

Beba je pre dolaska u San Francisko već imao petnaest promocija, uglavnom na Istočnoj obali. Nekoliko na američkom Srednjem zapadu. Dve-tri u Kaliforniji. Hteo je da ostvari prisan kontakt sa svojom publikom, pa je i publika poželela da ostvari prisan kontakt s njim. Tako je od nekoga zakačio gadan nazeb. Neprestano se gotovo overđozirao raznoraznim preparatima kao što su vitamin C, vitamin E, najfeuil i sudafeđ. Ništa nije pomagalo. Kada je prošao kroz vrata Siti lajtsa, Beba je bio jedan od najbolesnijih ljudi u Americi. Šlajm mu je curio iz svih telesnih otvora. Pogled mu je bio zamućen suzama. Ako ništa drugo, bar su mu dva dana ranije prestali povraćanje i nezaustavljiv proliv. Beba je stajao na podijumu i pričao kao navijen. O zloupotrebi maoizma i kako su ta načela bila pomodna među mladim Parižanima iz više srednje klase tokom nereda u maju ’68, o samoubistvu Gija Debora, o Crvenim Kmerima, o spisateljici Mišel Bernstajn, o konceptualnoj strukturi megaverzuma. Zastajao je da se nakašlje. Zastajao je da izduva nos. Zastajao je da ispljune šlajm u maramicu. Došlo je toliko ljudi da igla nije imala gde da padne. Beba je govorio otprilike jedan sat, razašiljući bacile na sve strane. Beba je završio. Gosti su stali u red kako bi im Beba potpisao primerak Eni Zirou. Ađelajn se vrzmala unaokolo u prednjem đelu knjižare. Th se zatekla i Kristina. Njen prijatelj je čekao u redu. Kristinu nije zanimao Bebin autogram. - Š t a je s vama, draga moja? - upitala ju je Adelajn. - Zar ne umirete od želje da dodirnete autora Eni Zirou? Ili se možda pribojavate bacila?

JA MRZIM INTERNET

93

- Nisam pročitala knjigu - reče Kristina. - Samo čekam prijatelja. - Nisam ni ja - reče Adelajn. - Znate, koliko sam razumela, Eni Zirou prosto vrca od zanimljivih novih reči. Sasvim je moguće da postoji i neka reč za verovatnoću da se dve osobe upoznaju na promociji knjige koju nisu pročitale. - Postoji li rečnik pojmova na kraju? - upita Kristina. - Uz neke knjige ide i rečnik. Proverile su. Nije bilo rečnika pojmova. Beba je završio potpisivanje knjiga. Piter Maravelis ga je zamolio da ostavi nešto za uspomenu na oltaru u suterenu. Maravelis mu je objasnio da svaki pisac ostavi neku relikviju. Kako nije mogao ničega da se seti, Beba nasumice istrže stranicu iz svog primerka Eni Zirou i izduva nos u nju. - Prvi predmet ovde bila je maramica puna sperme - reče Piter Maravelis. Beba je spavao kod Adelajn. Dogovor je bio da se posle promocije ode negde na piće. Adelajn je pozvala Kristinu da im se pridruži. - A moj prijatelj? - Je li kuvana noga? - upita Adelajn. - Raskuvana i nezačinjena? - Ume da bude naporan - reče Kristina. - Moglo bi se desiti da ne zaklopi usta čitave večeri. - Beba ne zaklapa već danima. Možda bi bilo zanimljivo malo slušati neki drugi glas. Kristina je otkačila prijatelja. Kazala mu je da će se taksijem vratiti kući. Kristina je izašla iz Siti lajtsa i pošla Kolambusom ka Market stritu. Sačekala je pet minuta pa se vratila ulicama Pacifik i Grant i Keruakovom alejom. Njen prijatelj beše otišao.

94

Džaret Kobek

Beba je pozvao uži krug prijatelja. Adelajn nije poznavala nijednog. Među njima je bio i jedan prelepi tvinfe. Tvink je žargonski izraz za mladog gej muškarca lišenog liČnosti i telesnih malja. Prešli su ulicu i otišli u Speks, star bar, sav u drvetu, ukrašen raznoraznim drangulijama. Adelajn je pustila Bebu da drži banku. Nije ga prekidala. Razgovarala je s Kristinom. - Šta misliš, ljupka momo - rekla joj je - hoće li Beba da odvali ovog tuinfea od kurca? I ako hoće, misliš li da će se to odvaljivanje od kurca odigrati u mom stanu? Beba je, pored tuinfea, poveo još pet ulizica. Adelajn i Kristina su slušale njihova besmislena pitanja u vezi s Eni Zirou. Na primer: Kada u petnaestom poglavlju Eni Zirou zahteua da poljoprivrednici otpočnu revoluciju, da li time automatski isfeljučuje saveznike iz radničke felase? Na primer: Za feoga se Eni Zirou uda na kraju? Na primer: Kako si se setio onoga s mravojedom? Ni Adelajn ni Kristina nisu učestvovale u razgovoru. Adelajn je predložila da prekrate vreme radeći ono što je uradio Beba, to je st izmišljajući nove reči. Adelajn je predložila reč nezatrud: vreme između seksa bez zaštite i prve naredne ovulacije. Kristina je predložila reč džidžundžaz: osećanje postojanja u tri različita kalendarska meseca istovremeno. Adelajn je predložila reč slavobolja: zakačiti neku boljku slučajno se zađesivši u društvu trećerazredne poznate ličnosti. Kristina je predložila reč šizpaz: osećanje zbunjenosti kad neko treba da obavi i malu i veliku nuždu a ne može da odluči šta će prvo.

JA MRZIM INTERNET

95

Adelajn je predložila reč haksiksad: osećanje kad neko čuje svoju mačku kako ječi neposredno pre no što će se ispovraćati. Kristina je predložila reč razogit: kada vas zgodan mladić pozove kod sebe a onda samo skine majicu i svira gitaru. Adelajn je predložila reč strdhojeh: trenutak kad carstvo padne pod napadom devetnaestorice momaka naoružanih skalpelima i suzavcem. Kristina je predložila reč sporotoč: ono kad se vreme uspori kad prospete tečnost po kuhinjskom podu. Adelajn je predložila reč tuinfeiuinfe: kad niste sigurni hoće li vaš najbolji prijatelj, kome šlajm curi iz svih telesnih otvora, privesti tuinfea u vaš stan. Kristina je predložila reč mnogotup: kada u potpunosti spoznate poslednjih deset godina života osobe koju ste upravo upoznali. Adelajn i Kristina su razmenile brojeve telefona. Počele su da se druže. Viđale su se otprilike jednom nedeljno. Beba je odvalio tuinfea od kurca. Priveo ga je u Adelajnin stan. Svršavali su tako da se sve treslo. Izmestili su gostinsku sobu. Beba je sve vreme kašljao i curio. Tuinku nije smetalo. Adelajn je stavila slušalice. Svi koji su bili u Siti lajtsu završili su s teškim nazebom. Uključujući i Adelajn. Uključujući i Pitera Maravelisa. Uključujući i tvinka. Uključujući i Kristinu. Beba je kašljao po celoj publici i izazvao zarazu. I to ne samo metaforički.

13. POGLAVLJE Dž. Karadžehenem se u San Francisko doselio u sumanutom trenutku istorije grada, kada lepota okruženja nije mogla da nadjača ogavnost njegovih žitelja. Reč kojom se opisivala sumanutost tog trenutka bila je džentrifikacija, pri čemu niko nije znao šta je zapravo džentrifikacija, tako da većina ljudi nije ni shvatala šta se dešava. Među njima je bila i Kristina. Živela je u gradu već gotovo dve decenije. Obrela se u vihoru promena. Pojma nije imala koji se to kurac dešava. Osećala se kao da ju je udario onaj ford F-150 što se reklamira na Tviteru. Džentrifikacija je ono što zadesi neki grad kad ljudi s viškom kapitala požele da njihov kapital sam stvara još kapitala, ne pridajući pritom nikakvu važnost vrednosti rada. Evo kako je do toga došlo. Američka ekonomija je 2007. godine doživela krah. U decenijama koje su prethodile krahu čitav niz američkih predsednika učinio je sve što je mogao da kapital, a ne rad, postane pokretačka sila američke ekonomije. Ovaj proces zove se deregulacija. Dotični predsednici su: Ronald Regan, Džordž Buš I, Bil Klinton, Džordž Buš II. Nijedan od njih nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. Ronald Regan je bio bivši glumac koji je u jednom filmu pokušavao da nauči majmuna moralnim normama. Bio je guvemer Kalifornije pre no što je postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

JA MRZiM INTERNET

97

Džordž Buš I je poticao iz toliko stare bogataške porodice da je njegov otac bio u upravnom odboru banke koju su kontrolisali nacisti. Džordž Buš I je bio direktor Centralne obaveštajne agencije poznatije kao CIA. Bil Klinton je ođrastao u pukoj sirotinji. Pozicionirao se u imaginarnom političkom centru, što je uljudan način da se kaže da je servirao desničarske odluke u slatkorečivoj levičarskoj oblandi. Voleo je tri stvari, a to su: (1) žene; (2) zvuk sopstvenog glasa; (3) deregulaciju. Džordž Buš II je sin Džordža Buša I. To je bio čovek koji se izvukao iz vojske. Bio je predsednik u vreme kad su teroristi strahojebali Ameriku. Njegov brat Nil je kao seks-turista zakačio herpes od neke seksualne radnice u Jugoistočnoj Aziji. Džordž Buš II je bio alkoholičar i jedan od najgorih predsednika u istoriji SAD. Kako je bio potpuno nesposoban, sve konce je vukao potpredseđnik, koji se takođe izvukao iz vojske i takođe voleo tri stvari, a to su: (1) mučenje; (2) rat; (3) nadobudnost. Predsednički položaj, koji ne može trajati duže od osam godina, ima jedno preimućstvo u pogledu deregulacije. Preimućstvo je očigledno. Kratkoročna dobit ostvarena putem deregulađje stiže veoma brzo. Štetne posledice ispolje se tek decenijama kasnije. Nema nikakve veze to što sva četiri navedena predsednikovanja imaju jednu zajedničku stavku - prisustvo Alana Grinspana na mestu direktora Uprave federalnih rezervi. Alan Grinspan je obožavao deregulaciju. A bio je i jedan od sledbenika Ajn Rend. Sedeo joj je u krilu dok je objašnjavala kako je sirotinja đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku.

98

Džaret Kobek

Ajn Rend je imala presudan intelektualni uticaj na čoveka koji se starao o federalnim rezervama u vreme intenzivne deregulacije. Predviđiv ishod deregulacije bio je čitav niz špekulativnih mehurova koji su uništili ekonomiju. Veliko je pitanje da li je najveće dostignuće Ajn Rend to što je napisala dva očajna romana. Veliko je pitanje nije li najveće dostignuće Ajn Rend to što je zaslužna za ekonomski krah dvadeset pet godina nakon svoje smrti. Špekulativni mehur je sistem u kome ljudi s novcem ubeđuju ljude s manje novca da nešto ima veću vrednost nego što je to zaista slučaj. Oni koji se u sve uključe na početku m ehura i istupe pre no što mehur pukne zarade kamaru novca. Svi ostali izvise. Nakon implodiranja ekonomije, vlada je reagovala uvođenjem niza mlitavih reformi kojima je obezbeđeno da status ostane kvo. Među merama preduzetim kako bi status ostao kvo bili su i spuštanje kratkoročnih kamatnih stopa gotovo do nule i bezbroj programa kvantitativnog popuštanja, kojima su se mesečno milijarde dolara upumpavale u ekonomiju. Ovi potonji su kao ishod imali spuštanje dugoročnih kamatnih stopa gotovo do nule. Kada su kamatne stope gotovo na nuli, tradicionalni izvori prihoda kao što su štedni računi i obveznice više ne pružaju povraćaj uloženog kapitala. To navodi vlasnike kapitala da prebace kapital u neki drugi oblik ulaganja. Preusmeravanjem novca u neki od oblika ulaganja dolazi do kruženja gotovine, čime se podstiče ekonomija. U teoriji.

JA MRZIM INTERNET

99

Jedan od modela investiranja novca jeste rizični kapital. Rizični kapital je bio preovlađujući oblik investiranja u San Francisku i okolini. Erik Vilems je bio jedan od ljudi koji su se bavili rizičnim kapitalom. Usmeravao je novac u skladu sa željama svojih gospodara. Pre no što je počeo da se bavi rizičnim kapitalom, Erik Vilems je radio za Fir end rispekt, firmu koju je vodio Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud. NJ.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud nije voleo da koristi svoje pravo ime u komunikaciji sa onima kojima arapski nije maternji jezik. Kako bi podmazao točkiće globalnog kapitalizma, uzeo je različita imena za različite jezike. Na kineskom se zvao što znači „divlji cvet“. Na španskom se zvao El Diablo arabe, što znači „arapski đavo“. Na turskom se zvao Kugufekutsalđag, što znači „mala sveta planina". Na nemačkom se zvao Der Meister der Weltschmerz, što znači „gospođar svetskog bola“. Na engleskom se zvao Dennis, što znači Denis. ErikVilems je Denisa upoznao na Harvardu, kada su obojica bili na završnoj godini studija. Erik je bio apsolvent na ekonomskom fakultetu. Dane je provodio vodeći rasprave o studijama slučaja i pretvarajući se da je moguće predviđeti budući uspeh na osnovu prošlih neuspeha. Denis je bio apsolvent na Fakultetu političkih nauka „Džon F. Kenedi", instituciji u kojoj ratni zločinci uče globalnu elitu da vlada gvozdenom pesnicom.

100

Džaret Kobek

Upoznali su se na nekoj žurki u Komonvelt aveniji u Brajtonu, u iznajmljenom stanu još jednog studenta političkih nauka. Podstanarov otac je bio istaknuti političar na Srednjem istoku. Stan je bio vrlo mali. Denis je upitao podstanara zašto nije odabrao smeštaj primereniji nekome čiji je otac istaknuta politička ličnost u domovini. - Samo smo ovo mogli da priuštimo - reče podstanar. - Moj otac nije mnogo korumpiran. - Sve u svoje vreme, druže moj - reče Denis. - Uz pomoć Prorokovu, mir bio s njim, čak i najstariji nauče iz koje je sise najbolje mleko. Denis je živeo u viktorijanskom zđanju u Čonsi stritu. Vlasnik zgrade bio je njegov otac. Bilo kako bilo, Erik i Denis su se obreli na istoj žurki u dotičnom stanu u Komonvelt aveniji u Brajtonu. Obojica su došli sami. Društvo je bilo dozlaboga dosadno. Denis je primetio da Erik razgleda podstanarove knjige. Prišao mu je i pređstavio se. Kazao mu je da ga zove Denis. - Vidiš li ovde nešto po svom ukusu? - upitao je Denis. - Ovo su sve udžbeniđ. - J a sam čovek prefinjenijih književnih apetita - reče Denis. Bilo je to pre nego što se Erik doselio u San Francisko. Još nije bio razvio ljubav prema književnosti za decu i omladinu. Niko nije znao za Eni Zirou zato što Eni Zirou još nije postojala. Beba je u to vreme lizao rane posle fijaska Vrele pare železare. Još nije ni počeo da razmišlja o megaverzumu i neomaoistima. - Ne razumem se baš mnogo u knjige - reče Erik Denisu. - U poslednje vreme - reče Denis Eriku - razvio sam glad i strast za rečima i filozofijom ruske emigrantkinje Ajn Rend. Otkrio sam da izučavanje njenog dela opušta životni centar.

JA MRZIM INTERNET

101

Prijateljstvo je počelo. Erik i Denis su diplomirali u isto vreme. Denis bi diplomirao ranije da Ameriku nisu strahosjebali. Zbog toga je, kad su počele da pljušte teške optužbe na račun saudijske kraljevske porodice, Denis odlučio da uzme na fakultetu jednogodišnji status mirovanja. Trinaestog septembra 2001. odleteo je privatnim avionom sa aerodroma ,,T. F. Grin“ na Roud Ajlendu. Narednu godinu proveo je u Parizu. Njegov otac je bio suvlasnik hotela u Le 8e arrondissement. Denis se uselio u luksuzni apartman na pretposlednjem spratu. Unosio je u sebe velike količine bolivijskog kokaina i jebao pozamašan broj seksualnih radnica slušajući albume grupe Iron Maiden. Omiljeni su mu bili „Seventh Son of a Seventh Son“ i „The Number of the Beast“. Jednom prilikom, dok je bio na seđmom nebu od bolivijskog kokaina i slušao Iron Maiden u društvu jedne seksualne radnice s podosta eumelanina u donjem sloju epiderma, Denis je zamišljao da je seđmi sin sedmog sina. - Ja nisam običan princ sauđijskog kraljevstva - rekao je seksualnoj radnici - nego sam pride rođen sedmi, izašao iz materice kao sedmi sin! Imam isceliteljsku moć! Vidovit sam! Tako je zapisano! I tako i bi! - Mais oui, bien sur, mon mari - na to će seksualnoj radnica na francuskom s tamilskim naglaskom. - Mais ma chatte ne ronronne. Passe-moi la Blanche neige. Kada se Amerika vratila na scenu i počela grozdovima bombi da pretvara nepismene Paštune u razbacane komade tranžiranog mesa, Denis se vratio na Harvard. Nekoliko meseci po diplomiranju, Denis je ponudio Eriku posao u Fir end rispektu. Denis je otvorio Fir end rispekt s osnivačkim kapitalom od 100.000.000 $. To mu je bio poklon od oca za sticanje diplome.

102

Džaret Kobek

Denisov otac, Njegovo kraljevsko visočanstvo Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud, trideset godina je vodio sopstvenu kompaniju. Stvorio je pravu imperiju i postao treći čovek po bogatstvu na Srednjem istoku. Jedan od retkih neuspeha Fatiha bin Muhameda odigrao se tokom dotkom ere devedesetih, kada je zbog loših investicija izgubio mnogo novca. Među njima je najgora bila Kozmo.com. Kozmo.com je bila prodaja robe ispod cene s isporukom u roku od jednog sata, u nadi da će se manjak zbog niže cene robe pokriti cenom dostave. U tom trenutku vladala je tolika pomama da je čak i firma s modelom poslovanja osmišljenim tako da napravi gubitak mogla da ostvari zaradu od 250.000.000 $. Denisov otac je uložio 20.000.000 $. Novac je nestao u roku od godinu dana. Fatih bin Muhamed je zaključio da, ma koliko mogućnosti za zaradu intem et nudio, on ipak nikako ne razume taj nadimći svet onlajn poslovanja. Dok je učio ovu lekciju iz nove digitalne ekonomije, Fatiha bin Muhameda razdirala je briga za sina. Naime, Denis se dotle bio pokazao kao jedva malo više od običnog lezilebovića. Jedine njegove sposobnosti po kojima se isticao bile su: (1) unutrašnji radar zahvaljujući kojem je mogao da sleti na bilo koji veći aerodrom u svetu i da odmah pronađe najbolje dilere droge u okolini; (2) jebanje skupih seksualnih radnica. Fatih bin Muhamed radije bi pristao da ga osude na karadžehenem nego da dozvoli da Denis postane običan arapski plejboj. Spojio je svoja dva problema odlučivši da će Denis voditi kompaniju za investiranje u internet i medije. - Sine moj - rekao mu je - prestar sam ti ja za internet. Slab sam i telo me izdaje. Takva je ovo bolest. Niko me više neće zvati Abu Mamduh. Svi će me znati kao Abu al-Amra-a. Ali ti,

JA MRZIM INTERNET

103

dete moje, ti si još mlad. Tvojim venama teče snažna majčina krv. Internet je za mlade. Masovna zabava je za mlade. Nemoj da obrukaš oca. Idi i dokaži se. Osvoj internet! Osvoj stare i nove medije! Tako je nastala kompanija Fir end rispekt. Erik je bio prvi Denisov zaposleni. Kad se sve sabere i oduzme, nije im išlo loše. Bilo je uspeha. Bilo je i neuspeha. Zarađivali su više nego što su gubili. Fatih bin Muhamed bio je srećan. Erik je u firmi izdržao svega dve godine. Mrzeo je neprestana putovanja tamo-amo i nije mogao da se nosi s Denisovim neprestanim navaljivanjem da puše DMT u javnim kućama. - Umem s kurvama - rekao je kada je davao otkaz. - A mogu da izađem na kraj i s vilenjacima koji mi otkrivaju tajne svemira u vizuri od 360°, ali ne mogu da se nosim s vilenjačkim tajnam a u nekom kupleraju u Kastilji. To mi je zaista previše, Erik je napustio Fir end rispekt s pristojnom otpremninom i Denisovim savetom: - Idi u San Francisko! Siguran sam da tamo ima novca koji te samo čeka. I ne plaši se, dragi prijatelju, jer ću ti dolaziti u posetu. Moj otac ima dve zgrade u Hajtu i jednu u poslovno-finansijskom kvartu. Erik je otišao u San Francisko u zaposlio se u firmi Sekvoja Kapital. Firma Sekvoja kapital bavila se rizičnim ulaganjem. Firme koje se bave rizičnim ulaganjem nude mogućnost ulaganja u takve fondove. Fondovi finansiraju firme u povoju. U zamenu za uložena sredstva, investitori dobijaju izvesnu količinu deonica firmi u povoju. Fondovima upravljaju glavni partneri kao što je bio Erik, dok su investitori - veoma bogati pojedinci ili veoma bogate institucije - ograničeni partneri.

104

Džaret Kobek

Glavni partneri pronalaze mogućnosti i u njih ulažu novac ograničenih partnera. Osnovni pristup firmi koje se bave rizičnim ulaganjima jeste da ulažu u širok spektar kompanija. Većina takvih kompanija propadne. Sve se svodi na nadu da će jedna ili dve od tih kompanija zaraditi mnogo novca. I da će zarada biti dovoljna da pokrije gubitke loših investicija. Otprilike kao da pucate iz tandžare u jato ptica. Nakon nekoliko godina u Sekvoji, Erik i još neke kolege ođlučili su da osnuju sopstvenu firmu za bavljenje rizičnim ulaganjima. Nazvali su je MorijaMordor. Osnivači su došli do ovog imena spajajući dva izmišljena m esta iz Tolkinovog Gospodara prstenova. Kako su već nekoliko godina živeli u San Frandsku, Erik i ostali osnivači već su bili razvili ljubav prema knjigama za decu i omladinu. Grofenuli su naučnu i epsku fantastiku. Da bi se uključio u MorijaMordor kao ravnopravni suosnivač, svako je morao da prođe vatreno krštenje. Morao je da pribavi bar jednog ograničenog partnera. Neki od suosnivača preoteli su klijente s kojima su sarađivali u Sekvoji. Erik je odabrao drugi pristup. Pozvao je Denisa. Trebalo je nekoliko dana rvanja s birokratijom u Fir end rispekt, ali Erik je na kraju uspeo da dobije Denisa na telefon. Denis se u vreme razgovora nalazio u apartmanu Sultan Hurem u hotelu Les Ottomans u Istanbulu. Njegov otac se nosio mišlju da kupi taj hotel u renoviranoj staroj palati nad Bosforom. - Kako je u Istanbulu? - upitao je Erik. - Moja majka je, kao što se verovatno sećaš, Ttirkinja. Kao i moja baka. Oduvek sam voleo ovu zemlju. Jedino što

JA MRZIMINTERNET

105

je neprijatno u Turskoj jesu Tlirci. Ali čovek ipak mora da im skine kapu što se tiče gostoprimljivosti. Ovde me zovu Kiifiifekutsaldag. Kažu: „Hofgeldiniz Kiigukkutsaldag." Pitaju: „Nasilsimz, Kii^iikkutsaldag?" Divota. Ali Istanbul... Eh, kako čovek rečima da ga opiše? To je najlepši grad na svetu ako neko ima pustu želju da vidi deset hiljada zajapurenih Nemaca u majicama s natpisom Njujork ili Bruklin. Erik je objasnio Denisu šta je MorijaMordor i ponudio mu ograničeno partnerstvo. Denis je pristao. MorijaMordorov prvi fond imao je početni kapital od 50.000.000 $. Glavni partneri su radili sa Fir end rispekt. Glavni partneri su radili sa zadužbinom Kalifornijskog univerziteta. Glavni partneri su radili sa Državnim penzijskim fondom Indijane. Radili su i s drugim, manjim ulagačima. Fond je imao ograničen vek trajanja. Trebalo je da traje deset godina. Nakon čega sledi prekid partnerstva. Preimućstvo je, kao i kod deregulacije, bio kratkoročni dobitak. MorijaMordor je nastao u vrlo pogodnom trenutku. Pojavio se svega godinu dana nakon ajfons. Ajfon je pametni telefon koji je na tržiSte izbacila kompanija Epl. Pametni telefoni su mali kompjuteri koji rade gotovo sve što i veliki s tim što mogu da se koriste i kao mobilni telefoni. Ajfon je predstavljao ogroman korak napred za pametne telefone, za šta su bila presudna dva njegova svojstva: (1) za interfejs i displej upotrebljeno je multitač staklo, što znači da su korisnici izdavali komande vukući prstima po površini uređaja, razmazujući po njemu svoju telesnu mast u procesu upravljanja tehnologijom; (2) Epl je u ajfon ugradio

106

Džaret Kobek

tehnologiju koja omogućava korisnicima da koristeći svoj ajfon stvaraju ili kupuju nove programe za njega. Takvi programi zovu se aplikacije, mada se češće koristi žargonski izraz ap. Apove možete kupiti na Epl ap storu. Epl je 2010. godine izbacio na tržište novi proizvod po imenu ajped. Ajped je bio ajfon s većim ekranom i bez mogućnosti da radi kao mobilni telefon. Ajped je bio tablet. Na njemu su se mogle koristiti sve aplikacije kao i na ajfonu. Većina aplikacija je osmišljena po principu najmanjeg zajedničkog sadržaoca, zasnivajući se na opštem stavu da je glupost suština ljudskog postojanja. Ako ste osmislili aplikaciju imajući u vidu ljudsku glupost, i ako glupost jeste suština ljudskog postojanja, onda se moglo desiti da tu vašu aplikaciju preuzmu stotine hiljada ljudi, možda čak i milioni. Neke aplifeacije su se plaćale. Neke su bile besplatne, i one su vam neprestano servirale reklame. Aplikacije su nudile neverovatne mogućnosti zarade. Bujajuće tržište mobilne telefonije dovelo je do stvaranja stotina, ako ne i hiljada firmi u San Francisku i okolini. A svakoj su bili potrebni investitori. U vreme kad je Adelajn počinila svoj neoprostivi greh, Erik je otpočeo službeni monetarni odnos između MorijaMordora i kompanije po imenu Lajfčuzi. Lajfčuzi je bila platforma na principu društvene mreže namenjena muškom fitnesu. T\i su se nudile teretane i lični treneri po najpovoljnijim cenama, pri čemu su korisnici mogli da preporučuju najbolja mesta za rekreaciju. Imali su i sajt i smartfon aplikaciju za sve operativne sisteme.

JA MRZIM INTERNET

107

Između naizmeničnogonanisanja na sopstvenu moć i odvaljivanja Adelajn od kurca, Erik Vilems je analizirao rezultate istraživanja tržišta i studija opravdanosti za Lajfčuzi. Razgovarao je i sa osnivačima, dvojicom studenata sa Univerziteta Stenford. MorijaMordor je u Lajfčuzi investirao 5.000.000 $. MorijaMordor je zauzvrat dobio pozamašan udeo u deonicama i mogućnost učešća u odlučivanju o sudbini kompanije u vidu dva mesta u upravnom odboru. Iskoristivši to što je uložio novac ograničenih partnera, Erik Vilems je zahtevao da kompanija Lajfčuzi promeni ime. Lajfčuzi je postao Bromato, što je kovanica od bro, žargonskog izraza za heteroseksualnog muškarca naklonjenog fizičkim užicima, i tri sloga reči tomato (parađajz), samo bez definišućeg t na početku. Bro je bila ciljna grupa. Omato je asocijacija na zreo, nabrekao plod koji puca od zdravlja. Tako je rođen Bromato. Ne treba gubiti iz vida podatak da investicioni fond pod rukovodstvom Erika Vilemsa nije mogao da se bavi dugoročnim projektima. Njegov vek trajanja bio je ograniČen na deset godina. Stoga je trebalo brzo povratiti uložani novac. Zbog ograničenog veka trajanja, firme za rizične investicije, kao što je MorijaMordor, imale 8U naročita merila za ocenu uspešnosti neke kompanije. Da bi bio uspešan za MorijaMordor, Bromato nije morao da ostvari nikakvu zaradu. Kako je Erik Vilems uložio 5.000.000 $ u Bromato u zamenu za deoničarski udeo od 20%, procenjena vrednost Bromata iznosila je 25.000.000 $.

108

Džaret Kobek

Ovakav način vrednovanja usvojen je na osnovu ideja i postupaka razvijenih tokom godina i godina investiranja. U teoriji je takvo vrednovanje trebalo da pokaže potencijal firme za rast i njenu potencijalnu zaradu. U stvarnosti vrednovanje Bromata nije imalo ama baš nikakvog značaja. Ono je bilo deo složenog i vrlo proizvoljnog sistema. Bromato je ultramalom tržištu nudio novu i neisprobanu uslugu. Erik Vilems je mogao da dođe do jednako validne brojke i da je stajao u parku Šeron Midou kraj mosta Golđen gejt, tamo gde se matori hipici okupljaju da zajedno lupaju u bubnjeve, pa izbrojao prdeže što su mu dolelujali do nosa i to pomnožio s milion. Nekoliko meseci nakon početne investicije, Erik Vilems je obezbedio još jednu turu ulaganja za Bromato. Sada su deonice imale cenu višu od one po kojoj ih je dobio MorijaMordor. Kada je drugi investicioni fond uložio 10.000.000 $ u zamenu za udeo u deonicama od 10%, procenjena vrednost kompanije porasla je na 100.000.000 $. Vrednost đeonica MorijaMordora skočila je s početnih 5.000.000 $ na 20.000.000 $. Na papiru je Erik Vilems ostvario znatan povraćaj početnih ulaganja. Doneo je zaradu Denisu i njegovom ocu. Bromato bi u nekom trenutku najverovatnije propao. Opstao bi izvesno vreme, ali bi, kao i većina rizičnih investicija, pre ili kasnije prestao da postoji. Preovlađujući model ulaganja u San Francisku i okolini bilo je finansiranje kompanija koje će propasti. Da bi se došlo do tačke u kojoj će neko hteti da otkupi kompaniju ili da njene akcije stignu na berzu - što bi u oba slučaja

JA MRZIM INTERNET

109

pretvorilo početno ulaganje MorijaMordora u sumanutu zaradu za Denisa - Bromato je morao da stvori privid ozbiljne firme. Trebalo je privući kadar. To su mogli biti: (1) mladi tupsoni koji su čuli za zlatnu groznicu pa pohrlili na Zapad; (2) veterani IT industrije s istinskim radnim iskustvom. Krupne zverke sa znanjem i iskustvom dobijale bi šestocifrenu zaradu. Nekoliko njih bi dobilo izvesnu svotu već pri potpisivanju ugovora. Sitna riba, kao što su pripravnici i mladi tupsoni, navukla bi se na bednu platu i buduće povlastice. Buduće povlastice obično su se svodile na obećanje udela u đeonicama. Svi zaposleni su bili potrošna roba. Svi su bili potrošna roba. Žitelji San Franciska. Neiskusne novajlije. Stare kuke. Suosnivači. Ravnopravni partneri. Svi su postojali sa samo jednim ciljem, a to je da Denis, njegov otac i njihovi konkurenti postanu još bogatiji. Oni su hteli da njihov kapital stvori još kapitala bez troškova vezanih za plaćanje radne snage. Već su jednom uspeli da dovedu do sloma globalne ekonomije. Uradiće to ponovo. S tim što njima neće faliti ni dlaka s glave. Širom San Franciska postojalo je na stotine firmi kao što je Bromato. Svaka je htela da privuče kadar i iznajmi poslovni prostor. Kako je Bromato dobio novac od Erika Vilemsa u vidu investicije, i kako nije bilo očekivanja da Bromato ostvari ikakvu zaradu, Bromato je komotno mogao da potpiše bilo koji nepovoljan ugovor o iznajmljivanju poslovnog prostora po nečuveno visokoj ceni.

110

Džaret Kobek

Zbog takvih kao što je Bromato, firme koje su zaista bile uspešne, koje su zaista ostvarivale zaradu, ostajale su bez poslovnog prostora. Takve firme uglavnom su vodili ljudi koji nisu mogli sebi da priušte nepovoljan ugovor o iznajmljivanju poslovnog prostora po nečuveno visokoj ceni. Takve firme zvali su lajfstajlfirme. One su svojim vlasnicima omogućavale da zađrže tekući način života i ništa više. To nije dobro. Novi radnici su imali poguban uticaj na tržište nekretnina. San Francisko je deset kilometara dug i đeset kilometara širok. Životni prostor je ograničen. Ljudi sa šestocifrenim zaradama mogli su sebi da priušte jednosoban stan za 3.500 $ mesečno u radničkoj ili latinoameričkoj četvrti. Ostali, oni tupsoni koji su došli na Zapad navukavši se na obećanja o budućim povlasticama, morali su da se zbiju. Po osmoro njih bi se strpalo u dvosoban stan sa po dva kreveta na sprat u svakoj sobi za 5.000 $ mesečno. Građani San Franciska postali su žrtve niskih kamatnih stopa. Bio je to kapitalizam u punom sjaju, dragi moji.

1 4 . POGLAVLJE Snimak Adelajn na času Kevina Kilijana postao je javno dobro. Adelajn je donosila novac internetu. Internet je plodno tle za žalopojke o nejednakosti između onih hiljadu Amerikanaca koji prate savremenu poeziju, za moralisanje na temu vladine politike i rasprave oko toga mogu li znamenite verske ličnosti iz prethodnih milenijuma da razumeju sadašnje društvene prilike. Da bi objasnila svoj položaj, Adelajn je upotrebila krempitu i šampitu. - Ostrvili su se na mene - rekla je Bebi. - Izopštili su me i sada me mrze. Misle da sam ja šampita a oni krempita. Ili da sam ja krempita a oni šampita. A da sve bude čudnije, ogromna većina tih ljudi ima iste političke stavove kao moja malenkost. Moglo bi se reći da sam ja i krempita i šampita, i da su ti koji me napadaju takođe i krempita i šampita. - O čemu ti pričaš? - upitao ju je Beba preko telefona. - Ja samo znam da mi traže intervjue povodom tvog legendamog govora dok ti trućaš o slatkišima. Beba je razgovarao s Adelajn iz svog doma na Kejp Kodu. Kejp Kod je poluostrvo nalik m ci savijenoj u laktu koje štrči s masačusetske obale. Beba se odselio iz Njujorka kada su zbog onih s Vol strita stanarine otišle nebu pod oblake. Njemu kirija nije predstavljala problem. Njegov stan u 7. ulici nalazio se u zgradi s ograničenjem stanarine. A na stranu to što je mogao sebi da priušti i smeštaj po tržišnoj ceni. Agenti su mu se pokazali kao vrlo umešni pri prodaji filmskih prava za knjige, a njegov berzanski savetnik dobro je iskoristio Bebin kapital da proizvede još kapitala.

112

Džaret Kobek

Filmska prava za roman Zaglavljen između Jupitera i boce, kome je Beba dao to ime nakon što je njegov bivši dečko pogrešno čuo stih iz pesme Boba Dilana, otkupio je bezeumelaninski filmski producent i režiser Alan Pakula. Alan Pakula nikada nije pretočio roman Zaglavljen između Jupitera i boce u film, ali je zato režirao film Sui predsednikovi Ijudi, a za ulogu u njemu je Džejson Robards dobio jednog od svoja dva Oskara. Džejson Robards je bio poslednji pacijent Adelajninog oca. Ponekad se ima utisak da na svetu postoji samo jedanaestoro ljudi, dok su svi ostali bezoblična masa. Beba nije napustio Njujork zbog stanarine. Otišao je zato što je sav onaj božanstveni nastrani svet proteran s Menhetna. I svi oni divni čudaci. A prognani su jer nisu imali para. Menhetn je bio poprište ekstremne džentrifikacije. Neki su prešli u Bruklin. Drugi su otišli iz grada. Beba je odbio da se preseli u Bruklin. Bio je preveliki snob da to uradi. Odabrao je Masačusets je r je odlučio da se venča sa svojim dugogodišnjim dečkom, propalim arhitektom po imenu Masimo Koleta. Tada je Masačusets bio jedino mesto u Americi gde su gej osobe mogle da se venčaju s drugim gej osobama istog pola. Ma koliko smešno zvučalo, gej osobe su svuda u Americi mogle da se venčaju s drugim gej osobama suprotnog pola. Ovo je obesmišljavalo instituciju braka kao društvene tradicije ozvaničenja seksualnih odnosa putem zajedničkog bankovnog računa. Provinstaun, u kome je Beba sada živeo, bio je pun gej življa i blagodeti gej kulture. Naročito je bilo lepo leti, kad sve zavrvi od

JA MRZIM iNTERNET

113

prelepih homića koji iživljavaju svoj gej kliše na letnjem suncu. Stalno ste mogli da idete na zabave filmskog režisera Džona Votersa, koji nije imao nimalo eumelanina u svom epidermu. Zime su bile oštre, ali Beba je odrastao u Viskonsinu. Oni iz Nove Engleske stalno su se žalili na sneg, ali to se jedva moglo porediti s mećavama iz Bebinog detinjstva. Povremeno je posmatrao kuću Normana Mejlera. Norman Mejler je bio pisac bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Početkom devedesetih, Beba i njegova prijateljica Redžina, koja je posedovala izvesnu količinu eumelanina u donjem sloju epiderma, bili su na nekoj zabavi. Tamo se zatekao i Norman Mejler. Norman Mejler je pohotno merkao Redžinu i oslovljavao Bebu sa ,,srce“. Beba mu je zapretio da će njime obrisati patos. Ovaj događaj je podigao Bebi cenu u njujorškim književnim krugovima. Nekoliko godina kasnije, Beba i Adelajn su nepozvani upali na zabavu u stanu Normana Mejlera u Bruklinu. Ponovo je došlo do sukoba. Bebu su zamolili da napusti objekat. Nakon smrti Normana Mejlera 2007, Beba je prestao da posmatra njegovu kuću. - Ne mogu da verujem da poznaješ Kevina Kilijana - rekao je Beba. - Šta je tu toliko čudno? - upitala je Adelajn. - Svako iz ovog našeg polusveta poznaje Kevina Kilijana. On nije samo veliki pisac nego i društveno aktivna osoba. - Poznajem ga već godinama. Uvek je spreman da pomogne. Divan čovek i sjajan pisac. - A šta misliš, zašto sam otišla da govorim njegovim gnjavatorskim studentima? - odvratila je Adelajn. - Moja malenkost neće zbogbilo koga da prosipa svoje kontroverzne stavove unaokolo. Postala sam viralna samo zbog Kevina Kilijana.

114

Džaret Kobek

- Izlazi mi nova knjiga - reče Beba. - Još nema naslov. Kako bi bilo da je nazovem Krempita i šampita? - O čemu je? - upita Adelajn. - To je nastavak Eni Zirou. Dešava se pedeset godina nakon neuspeha neomaoističke revolucije. EniTermini, ćerka Eni Zirou, živi kao begunac od zakona. Najbolji prijatelj joj je osećajni kompjuterski virus, koji je uz to i alkoholičar. - Nastavak - reče Adelajn. - Sećaš li se starih dobrih vremena kada si držao do svojih pisanija? Sećaš li se koliko si se zlopatio pokušavajući da savladaš Beskrajnu šalu? - Sećam se, ali ja živim u Obaminoj Americi. Dobio sam ogroman predujam i potrošio ga na ulaganja u inostranstvu. Treba mi novac. Barak Obama je bio predsednik Sjeđinjenih Država. Izabran je 2008, pa ponovo 2012. Donji sloj njegovog epiderma bio je pun eumelanina. Džordž Buš II, Obamin prethodnik u predsednikovanju, bio je stvarno očajan predseđnik. Džordž Buš II je izluđivao Ameriku. To je došlo dotle da je većina glasača privremeno potisnula svoj rasizam i izabrala Afroamerikanca za prvog čoveka države. Osam godina ranije mislilo se da je to nemoguće. Većina ljudi verovala je da neće doživeti da Amerika izabere pripadnika crne rase za predsednika. Može se reći da je to u neku ruku bio funkcionalan model američkog napretka - promena je moguća jedino ako polovina zemlje poludi dovoljno da zaboravi da je deo sistema institucionalizovanog rasizma. Ameriku su tada izluđivali: (1) mogućnost da su izbori namešteni; (2) dva ekonomska kraha; (3) slučaj strahojebanja; (4) vojni naučnik koji poštom šalje antraks; (5) dva ratna pohoda

JA MRZIM INTERNET

115

na Srednji istok; (6) tip koji je pokušao da raznese avion svojim cipelama; (7) svedočanstva o mučenjima; (8) uragan koji je uništio veći deo Nju Orleansa s posebnim osvrtom na afroamerička naselja; (9) neuspeh dva ratna pohoda na Srednji istok; (10) desetine hiljada američkih žrtava tokom dva neuspela ratna pohoda na Srednji istok. Bilo je to grozno vreme. Bilo je to kao da vas neko mlati dok ne padnete na zemlju a zatim nastavi da vas šutira. Još i još i još i još i još i još i još i još. Udarci nisu prestajali, a kako su bili metaforički, niste mogli da izgubite svest. Niste mogli da umrete od batina. Morali ste da živite i da gledate kako vas tuku. Ako nikada niste živeli s batinanjem, ne znate koliko je to gadno. Dve najsumanutije stvari koje su se tada dogodile su: (1) Sjedinjene Američke Države, ratnička kultura dobrih ljudi, prihvatile su mučenje i otpočinjanje rata bez povoda. U Iraku je poginulo 4.487 američkih vojnika, a 32.223 su ranjena. (2) Nakon što je francuski predsednik Žak Širak odbio da pomogne SAD u napadu na Irak, pokrenuta je inicijativa za promenu imena francuskih krompirića, kako su se dotle zvali apolitični prženi štapići od krompira. Novo ime za/rancuske krompiriće bilo je slobodarsfei krompirići. Promena je zaista zaživela u restoranu Kongresa SAD. Žak Širak je odbio da uđe u rat s Irakom iz vrlo dobrog razloga. Smatrao je da je glavni motivišući faktor Džordža Buša II sumanuto tumačenje Biblije. Džordž Buš II je pozvao Širaka telefonom i rekao mu: - Na Srednjem istoku se dešavaju Gog i Magog... Ostvaruju se biblijska proročanstva...Taj sukob je volja Svevišnjeg, koji tako hoće da satre neprijatelje svoga naroda pre no što počne Novo doba.

116

Džaret Kobek

Završivši razgovor s Bušom II, Širak je upitao svoje ljude znaju li išta o Gogu i Magogu. Kako su Francuzi hedonisti koji pišu prave grafičke romane o ljudima koji se jebu u sopstvenim govnima, niko iz Širakovog kabineta nije se setio da su Gog i Magog vlastita imena koja se pojavljuju u Bibliji. Širakovi ljudi su se obratili profesoru Tomasu Romeru iz Lozane. Tomas Romer je bio stručnjak za Stari zavet. Zamolili su ga da im objasni šta su Gog i Magog. - Hoćeš li objasniti metaforu - upitala ga je Adelajn - ili ćeš je zabašuriti gomilom novih reči kakve nijedno ljudsko biće nikada nije izgovorilo? - Pokušavam da se odmaknem od toga - odvrati Beba. - Mrzim svoju publiku. - Jesi li siguran da je naslov Krempita i šampita dobra ideja? Erik će biti van sebe od sreće. On je tvoja publika, dragi moj. Znaš li da je naterao Bromato da preimenuje jednu svoju uslugu u neku reč iz Eni Zirou? - Koju? - upita Beba. - O, dušo, moja pažnja ne seže toliko daleko - reče Adelajn. - Sada ti samo preostaje da sačekaš dok neko ne iskoristi tu uslugu da ubije homića ili da maltretiranjem navede nekog tinejdžera na samoubistvo. Novinari će odmah to da povežu s tobom. A onda ćeš, slatki moj, pucati od ponosa. Bićeš guru San Franciska, Bebo, vrhovni učitelj. Erik je imao vrlo manjkavo obrazovanje. On je dete koje traži duboki smisao u tvojim velikim rečima. Zato te pitam jesi li siguran za krempitu i šampitu. Zar zaista želiš da uticaj bude obostran? - Pa moram da smislim nekakav naslov, zar ne? Knjiga ne može da bude bezimena.

JA MRZIM INTERNET

117

- Ali ja te nisam zvala da pričamo o tvojoj knjizi! Treba mi tvoje mišljenje. - O čemu? - 0 tome šta da radim! Bijonsini obožavaoci me mrze!

1 5 . POGLAVLJE Furtutma je zamrla u petak. A onda je, baš kao i Isus Hrist, vaskrsla u nedelju. Isus Hrist je bio aktivista iz rimske provincije Galileje. Pogubljen je u rimskoj provinciji Judeji. Propovedao je radikalne ideje o potpunoj ljubavi i potpunom praštanju. Dž. Karadžehenem je bio opsednut idejom da je Isus Hrist bio beli mag kojeg je u svet seksualne magije uveo Apolonije izTijane. Apolonije iz Tijane takođe je bio mistik. On je, kao i porodica Dž. Karadžehenema, poticao iz zemlje koju danas svi znaju kaoTursku. O Apoloniju izTijane zna se veoma malo. Glavna stavka u tom tobožnjem sistemu seksualne magije jeste upotreba semene tečnosti kao životvornog leka. Ideja je besmislena, ali ju je Karadžehenem uporno provlačio kroz gotovo sve svoje radove. U nedelju je neko pronašao intervju s Adelajn objavljen jula 1997. u časopisu Vizarđ. U Vizardu su objavljivali vesti iz sveta stripa. Oni su svojim čitaocima objasnili kako Marvel zarađuje na intelektualnoj svojini koja je delo Džeka Kirbija. Vizarđ je ugašen 2011. Intervju je izašao u vreme kada se još nije znalo ko se krije iza Adelajninog pseudonima. Sve je obavljeno putem im ejla malo nakon što je Adelajn kupila svoj prvi kompjuter. Verujući da je Adelajn muškarac koji živi u Moskvi, novinar joj je postavljao krajnje nedotupavna pitanja tipa: Jesu li Ruskinje zaista tako seksi kao što se priča?

JA MRZIM INTERNET

119

Adelajn je davala još nedotupavnije odgovore tipa: Ruskinje su seksije od Amerikanki! Mi ovde u Rusiji imamo reč 6AHAb! Lepo je kad to feažete deuojci na ulici! Amerikanke su uuefe orne za seksouanje! Dolazim u Amerifeu da se seksujem s njima i zato što tamo žene slušaju muškarce! EAHAb je ruska reč za feučfeu, pizdu ili feuruu. Za razliku od ljudi s engleskog govornog područja, koji imaju stotine uvređljivih izraza za žene, Rusi veruju u ekonomičnost. Ajn Rend je bila Ruskinja koja nije verovala u ekonomičnost. Njen beskrajni roman Pobunjeni Atlas ima oko osam stotina strana i govori o tome kako je novac nešto fenomenalno, i kako su bogataši fenomenalni, i kako je sve fenomenalno osim sirotinje koja je najobičnije đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku. Jedini bitan događaj u knjizi jeste kad kreten po imenu Džon Golt ubedi sve bogataše na svetu da se presele u dolinu u kojoj će moći zajedno da budu bogati. Potom sledi njegov govor od šezdeset strana. Osoba koja je pronašla stari primerak Vizarda stavila je na internet digitalne kopije dotičnih stranica. S pojavom novog materijala, iznova je počelo analiziranje, blogovanje, tvitovanje, tumblovanje i šerovanje originalnog Adelajninog snimka s gostovanja na času Kevina Kilijana, s tim što su sada uz njega išli i linkovi za novootkriveni stari intervju. Izgleđalo je kao da svi ti ogorčeni ljudi veruju kako postoji nekakva naročita veza između Adelajninog pojavljivanja na času Kevina Kilijana i nečuvenih stavova koje je iskazala šesnaest godina ranije. Novinari su pisali članke.

120

Džaret Kobek

Nanjušili su krv. Džeremi Vinterblos je imejlom poslao Adelajn čitav niz slika što su kružile internetom. Kada ih je videla, znala je da je došlo zadnje vreme. Osnovna slika uvek je bila ista - kadar iz snimka njenog gostovanja na času Kevina Kilijana. Menjali su se jedino prateći natpisi. Kačenje natpisa na slike predstavljalo je jednu od najvećih razbibriga na internetu. Postojao je čitav niz sajtova na kojim a su najveći svetski mudrijaši mogli besplatno i lako da kaleme svoje komentare na slike. Većina natpisa bila je glupa. Negde su je nazivali matorom. Negde su je nazivali kurvom. Negde su samo citirali njene izjave s gostovanja kod Kevina Kilijana ili iz intervjua u Vizardu. Ali jedna slika ju je razbesnela. Prikazivala je nju na času Kevina Kilijana, pri čemu su jo j iznad lica bile prilepljene reči: PRETVARA SE DA JE MUŠKARAC IZ RUSIJE. ONA MRZI DRUGE ŽENE. - Kako neko može da pomisli da mrzim druge žene? - uputila je Adelajn pitanje monitoru. - Kakvo proseravanje! A onda je shvatila da se obraća neživom predmetu, kao da bi izražavanjem svog gnušanja mogla nekako da vrati duha u lampu. Došlo je zadnje vreme. Adelajn je uradila jedinu praktičnu stvar koju je mogla. Otvorila je nalog na Tviteru.

1 6 . POGLAVLJE Godinama je Adelajnin pseuđonim sasvim lepo služio svrsi. Bilo joj je urnebesno smešno što svi misle da je ona neki Rus. Pseudonim joj je bio toliko osoben da nije bilo šanse da ga neko pobrka s nečim drugim. Džoel Silver je izlanuo ko su Dž. V. Blos i M. Abrahamovič Petrovič otprilike u vreme kada je umetnica performansa Marina Abramović, koja nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma, od zvezde u umetničkim krugovima postala zvezda kao takva. Marina Abramović je 2010. izvodila performans u Muzeju modeme umetnosti u Njujorku. Sedela je u galeriji pozivajući posetioce muzeja da zure u nju. A ona je zauzvrat zurila u njih. Performans se zvao Umetnik je prisutan. Trajao je nekoliko meseci i prenosili su ga uživo na internetu, što je bio sjajan način za predstavljanje umetnika, širenje kruga obožavalaca i praćenje prepucavanja između Alana Mura i Granta Morisona. Nešto u tom događaju privuklo je daleko više pažnje no što se obično dešava sa sličnim zbivanjima. O performansu Umetnik je prisutan pisalo se nadugačko i naširoko. I u štampanoj i u digitalnoj formi. A onda je došla i Ledi Gaga. Ledi Gaga je pop zvezda bez imalo eumelanina u ćelijama donjeg sloja epiderma. Reč GAGA postala je metonimija koja je svakome u industrijalizovanom delu sveta prizivala u misli nejasan neurološki prizor Ledi Gaginog lika. Ta reč je bila vradžbina. Bila je brend. Pesme Ledi Gage vrtele su se oko istih šest tema kao i sve pop pesme svih pop zvezda: ljubav, slava, jebanje, slomljeno srce, novac i kupovina ružnih sranja.

122

Džaret Kobek

Zajednička crta u prirodi svih pop zvezda bila je njihova želja za uspehom i priznanjem na različitim poljima. To se najlakše postizalo odećom i modnim dodacima. Svaka pop zvezda prođavala je svojim fanovima garderobu očajnog kvaliteta. Mnoge su prodavale parfeme i nakit. Neke su pokušale da glume u igranim filmovima. Ledi Gaga je otišla u Muzej moderne umetnosti da vidi performans Marine Abramović Umetnik je prisutan. Ledi Gaga nije piljila u Marinu Abramović, a Marina Abramović nije piljila u Ledi Gagu. Ledi Gaga je samo prošetala unaokolo. Srala je med i pišala zlato, samo da postane deo umetničkog sveta. Ključni aspekt lika i dela jedne pop zvezde bilo je stvaranje rečnika za različite vidove čitavog tog iskustva. Svakoj pop zvezdi bili su potrebni obožavaoci spremni da se pođvedu pod pomalo smešan grupni naziv. Obožavaoci Ledi Gage su Mala čudovišta. Ledi Gaga je Majka čudovište. U trenutku kada je Ledi Gaga posetila Marinu Abramović u Muzeju modeme umetnosti, više od pet miliona Malih čudouišta pratilo je svoju Majku naTviteru. Nekoliko meseci kasnije Majka čudouište postala je najpraćenija osoba naTviteru. Do marta 2012. imala je više od dvadeset miliona sledbenika. Američki žumalizam bio je lišen morala i svežih ideja. Shodno tome, broj sledbenifea naTviteru postao je merilo nečijeg uticaja. To je, u izvesnoj meri, i bilo tačno. Tuitoui Majke čuđovišta stvarno su dopirali do ogromnogbroja Malih čudovišta. Međutim, za razliku od drugih vidova obožavanja, bilo je krajnje teško pretočiti tuitoue u novac, koji je u kapitalističkom dmštvu jedino merilo vrednosti.

123

JA MRZIM INTERNET

Prvi album Majke čudouišta, The Fame (2008), prodat je u 4.572.000 primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama. Drugi album Majke čudouišta, Born This Way (2011), prodat je u Sjedinjenim Državama u 2.326.000 primeraka. Treći album Majke čudouišta, ARTPOP (2013), prodat je u Sjedinjenim Državama u 1.000.000 primeraka. Za to vreme broj njenih sledbenika na Tviteru neprestano je rastao. Sleđbenife je neko ko dobija obaveštenja o tuitouima objavljenim na nečijem nalogu. Do kraja 2013. Majka čudouište je imala 40.900.000 sledbenika na Tviteru. Ako je I merilo nečijeg uticaja, AS ukupan broj prodatih albuma, a TF broj sledbenika na Tviteru, slabljenje uticajnosti Majke čudouišta na Tviteru može se odrediti formulom:

A St - A SX ~ TF2 TFX -

Kao drugo merilo mogla bi se koristiti i metoda koju je uvela Si Džong, gostujuća naučnica na univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Ona je 2012. objavila rad pod imenom Positiu/ Negatiue Ein/Iujš: Digitale Hebehuirfeung ent/alten mit Uuitter. Si Džong je imala izvesnu količinu eumelanina u donjem sloju epiderma. Ona je u svom radu napisala da se nečiji uticaj na Tviteru može najbolje izmeriti uspostavljanjem veze između tri ključna faktora, a to su: (1) broj korisnika koji prate dati nalog; (2) broj korisnika koje prati vlasnik datog naloga; (3) broj tuitoua koji se objavljuju na datom nalogu. Kako je bila ođličan student u Frankfurtu, Si Džong je imala prilike da se upozna s ranim radovima Augustusa Erharda Ernesta Pfajfer-Fola. Kao ni ostali predstavnici frankfurtskog univerziteta, Augustus Erhard Emest Pfajfer-Fol nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma.

124

Džaret Kobek

Si Džong se divila Pfajfer-Folovom potpuno nezapaženom radu na temu Kantove Kritifee čistog uma, u kome autor koristi određenu frazu da izrazi neslaganje s onime što smatra manjkavim kod pruskog mislioca. Ta fraza glasi: Wenn aIle Neruen feaputt sind! Pišući svoj članak o Tviteru, Si Džong se umnogome oslanjala na Pfajfer-Folov rad. Njena osnovna ideja zasnivala se na Pfajfer-Folovoj tezi da je u svakoj društvenoj situaciji najmoćnija ona osoba koja najmanje govori. Pfajfer-Folu u čast, Si Džong je njegovu frazu pretvorila u akronim, koji na engleskom ima vrlo nezgodnu konotaciju.6 Evo kako je to izgleđalo:

WaNks =

T fw -fd

Što manji koeficijent drkanja ima neki tviteraš, to je njegov uticaj veći. Tviteraši s veoma visokim rezultatom imaju veoma mali uticaj. Na dan 8. marta 2013. Ledi Gagin koeficijent drkanja iznosio je 0,0000765202785228534. Ona je bila veoma uticajna. Kada je Majka čudouište otišla u Muzej moderne umetnosti da vidi Marinu Abramović, n jen o prisustvo u medijima bilo je na vrhuncu. Bilo je to između albuma The Fame i Bom This Way. Marina Abramović je postala veoma poznata. A nije je čak ni pogledala. Slava Marine Abramović postala je problem kad su ljudi počeli da umišljaju lingvističku bliskost između Marine Abramović i pseudonima M. Abrahamovič Petrovič.

6

Engl.; w a n k s - sadašnje vreme glagola drkati, drka. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

125

Adelajn je čak pomalo i podsećala na Marinu Abramović. Obe su bile prevalile četrdesetu i imale dugu zift crnu kosu i odsustvo eumelanina u epidermu. Marina Abramović je bila dvadesetak godina starija od Adelajn, ali to nije bilo važno. Ljudi pamte najviše tri osobenosti nečijeg izgleda, mada najčešće samo dve - frizuru i boju kose. Kad god bi neko poput Kevina Kilijana predstavljao Adelajn kao M. Abrahamovič Petrovič, bilo je neizbežno da sagovornik pomisli kako je ona Marina Abramović. Razgovori su se tada odvijali otprilike ovako: - Ovo je Adelajn, mada vam je možda poznatija kao M. Abrahamovič Petrovič. Ona je umetnica. - O BOŽE, PA VI STE MARINA ABRAMOVIĆ? POTPUNO SAM ODLEPIO KAD SAM VIDEO ONO VAŠE NA INTERNETU. - Ne, dragi moj. Ja sam M. Abrahamovič Petrovič. Ne bavim se performansima. Crtam stripove. - O, nešto kao Spajdermen? - Ne. Ovo je tri godine predstavljalo najdosadniji aspekt Adelajnine umerene slave. Ali nije joj preterano smetalo jer joj je činjenica da ju je neko pomešao s drugom umetnicom pružala priliku da lako saseče razgovor u korenu. Dan pre nego što je neko pronašao njen stari intervju u časopisu Vizard, Adelajn je otišla s ErikomVilemsom da prezalogaje nešto u pekari i poslastičamici Tartin kraj parka Dolores. Bilo je to ljupko mestašce. Adelajn je mogla da ga podnese. Erik ga je obožavao. Tartin je bio turistička atrakcija. Obično je vikendom ispred bio dug red. Adelajn i Erik Vilems su doživeli nešto što se retko događa. Uspeli su da nađu slobodan sto.

126

Džaret Kobek

Tartin je bio na glasu zahvaljujući prvorazrednim pecivima i činjenici da su ga neprestano pominjali u glasilima kao što su Vog i Njujork tajms. Njujork tajms je tada bio u tranziciji iz uglednih američkih novina u sajt za ugađanje ćefovima bogate i mlade demografske grupe. To znači mnogo članaka o trenutno popularnoj muzici. To znači mnogo članaka o trenutno popularnoj tehnologiji. To znači mnogo članaka o Tartinu. Izveštavanje o Tartinu baš im je išlo od ruke. Njujork tajms je bio neverovatno loš u izveštavanju o pripremama Džordža Buša II za rat u Iraku. Nakon strahojebanja Amerike, Njujork tajms je objavio čitav niz nedotupavnih članaka o tome kako irački diktator Sadam Husein gomila oružje za masovno uništenje. Čelnici zemalja poput Amerike, zemalja koje su imale dovoljno naoružanja za ubijanje milijardi ljudi, s neodobravanjem su gledali na oružje za masovno uništenje. Za razliku od obične bombe, poput onih koje su Amerikanci bacali na Irak, koja prvo pretvori porodicu nepismenih seljaka u crvenkastu prašinu i komadiće mesa, a zatim te komadiće spali, oružje za masovno uništenje truje čitave porodice nepismenih seljaka i đovodi do smrti od gušenja. Od oružja za masovno uništenje čitave porodice nepismenih seljaka dobijaju plikove i opekotine hemijskog porekla, od kojih na kraju pomru. Naravoučenije: Ako hoćete da zbrišete nepismene seljake s lica zemlje, za to postoji odgovarajući način. I Džordž Buš II i Njujorfe tajms tvrdili su da Sadam Husein poseduje svu silu oružja za masovno uništenje. To je bilo glavno opravdanje za rat u Iraku.

JA MRZIM INTERNET

127

Ne treba brkati rat Džordža Buša II s Irakom i rat Džordža Buša I s Irakom, za koji je opravdanje bilo to što je Sadam Husein napao naftom bogati Kuvajt. Kao i njegov sin, Džordž Buš I se bavio naftom i znao je njenu vrednost. Amerika je zemlja u kojoj su otac i sin istog imena i prezimena otpočeli rat protivu istog diktatora. Upravo zato je više od pola države odlučilo da na trenutak zaboravi svoj kulturološki uvreženi rasizam i izabere Afroamerikanca za predsednika. Kad su američke trupe pod vođstvom Džordža Buša II stupile na iračko tle, utvrdile su da tamo nema nikakvog oružja za masovno uništenje. Bušova administracija je pogrešila. Njujorfe tajms je pogrešio. Priča o oružju za masovno uništenje bila je izmišljotina. Zasrali su za sve pare. Većinu najgorih tekstova o oružju za masovno uništenje napisala je žena po imenu Džudit Miler, oslanjajući se na sumnjive izvore kao Sto je bio izbeglica Ahmed Šalabi, koji je imao izvesnu količinu eumelanina u donjem sloju epiderma. U tom lošem izveštavanju pomagao jo j je kolega Majkl Gordon. U vreme kada je Džudit Miler pisala svoja nepodnošljiva sranja, u Njujork tajmsu je radio i novinar po imenu Džejson Bler. On je bio Afroamerikanac. Donji sloj njegovog epiderma bio je krcat eumelaninom. I Džudit Miler i Majkl Gordon imali su sumnjivo malo eumelanina u epidermu. Džejson Bler je bio zadužen za teme iz zemlje.

128

Džaret Kobek

Slično člancima Džudit Miler, Blerovi članci bili su nepodnošljivo proseravanje. Za razliku od Džudit Miler, koja je tražila od Ahmeda Šalabija da je snabdeva budalaštinama, Džejson Bler je sam iznedrio svoja sranja. Lažirao je izvore. Lažirao je izjave. Lažirao je izveštavanje s lica mesta. Na kraju je sve izbilo na videlo. U slučaju Džejsona Blera, čije su beznačajne tekstiće svi zaboravljali do sutrađan, Njujork tajms je objavio neuobičajeno dugačak tekst na naslovnoj strani. Čitavu tu situaciju nazvali su „neoprostivom izdajom poverenja" i „tamnom mrljom u svojoj stopedesetdvogodišnjoj istoriji“. U tekstu je bila i poduža digresija na temu da li je istina ili ne da je Džejson Bler napredovao u karijeri zahvaljujući izobilju eumelanina u svojoj koži. U slučaju Džuđit Miler i Majkla Gordona, na čije se članke kao dokaze pozivao Džordž Buš II tokom priprema američkog napada na Irak, i koji su shodno tome snosili odgovornost za 36.710 američkih žrtava i stotine hiljada izginulih Iračana, Njujork tajms je objavio kratak uvodnik u kome stoji da pri izveštavanju o oružju za masovno uništenje nisu bili „onoliko rigorozni koliko je trebalo". Džejson Bler je dobio otkaz i ljagu na svom imenu. Džuđit Miler je dobila masnu otpremninu i nastavila je da se bavi izveštavanjem za medije. Majkl Gordon je ostao u Njujork tajmsu. Tako nas je najuglednije američko glasilo naučilo sledeću lekciju; ako hoćete da pišete nepodnošljiva sranja, onda ne izmišljajte laži. Radite ono što radi svaki dobar novinar. Obijajte pragove sve dok ne nađete nekoga čije ćete laži preneti.

JA MRZIM INTERNET

129

I nemojte biti crni. I nemojte biti žena. Bilo kako bilo, o Tartinu su objavljivali hvalospeve. Njihove kroasane opisivali su kao „prhke, puteraste, hrskave, mrsne“. I to je bila istina. Kroasani u Tartinu stvarno su bili prhki, puterasti, hrskavi i mrsni. Možda ipak ima nade. Adelajn i Erik Vilems su seđeli u Tartinu. Došli su da prezalogaje nešto. Prethodne noći su se jebali kao mahniti. Njoj je to dobro došlo da malo skrene misli nakon višednevnog čitanja prozivki na internetu, koji je odličan izvor podataka za foliranje zainteresovanosti za profesionalno rvanje i hakovanje sajtova velikih korporacija, kao i nadahnjujuće neodređene žudnje za basistkinjom losanđeleske grupe Warpaint. Ađelajn je štrpkala kroasan i pila kafu. Erik Vilems je jeo besmisleno veliko parče pite s kremom od banane. Posmatrala je ispraznost njegovog bezeumelaninskog lica pitajući se kako to da on jebe ko životinja. - Ovde je ranije radila jedna cura - reče Erik Vilems. - Svi tipovi iz startap firmi u gradu otkidali su na nju. Neprestano su pričali o maloj iz Tartina, - Jesi li je video, monfrere? Jesi li i ti podlegao njenim vaskolikim čarima? - Video sam je - reče Erik. - Ništa posebno. Moglo bi se reći đa je slatka, ali ja više volim starije žene. Adelajn se zagledala kroz izlogka 18. ulici, koja je predstavljala direktnu vezu između Ulice Valensija i parka Dolores i pružala se sve do četvrti Kastro. Tartin se nalazio između Valensije i parka, što znači da je bio na udaru svih mogućih dosađnjakovića. - Čoveče - reče neki momak zastavši kraj njihovog stola. - Pa ti si, ono kao, ona riba, zar ne?

130

Džaret Kobek

- Sigurno si me pomešao s nekim, dragi moj - odvrati Adelajn. - Ne - reče momak. - Stvamo si, ono kao, ona riba. Ona s interneta. Moji ortaci i ja stalno gledamo onaj snimak već, ono kao, nedelju dana. - Ma kakvi - reče Adelajn. -T o nisam ja. - Ma daj - nastavio je momak. - Pa totalno sam te, ono kao, prepoznao. - Pa, ono kao, nisi - reče Adelajn. - Znaš, ovo mi se, znači, dešava već nekoliko dana, znaš? Mislim, došlo je do, ono kao, mislim, zabune. Pomešao si me s M. Abrahamovič Petrovič, ali to nisam ja. I ja sam, ono kao, viđenija faca, pa sam ti, znači, poznata, znaš? Ja sam Marina Abramović. Znaš ono kad je Ledi Gaga, ono kao, otišla u Momu da pilji u neku ribu? Ta riba sam, ono kao, bila ja. Ali ja nisam M. Abrahamovič Petrovič. Ja sam neko dmgi ko je neko i nešto. Ja sam Marina Abramović. Znaš, ono kao, Umetnikje prisutan, znaš? - Čoveče - reče momak. - Izvinjavam se. Može selfi? Adelajn i Erik Vilems izađoše iz Tartina i krenuše ka njenom stanu. - Pojma nisam imao da umeš da menjaš način govora - reče Erik. - Neki od nas - odvrati Adelajn - mogu da budu i krempita i šampita. Erik Vilems je ćutao. Još odavno je zažalio što joj je ikada rekao za krempitu i šampitu. Sve vreme dok su bili u Tartinu Erik Vilems je sedeo kao na iglama. Samo je čekao da Adelajn pomene krempitu i šampitu. Ipak su, na kraju krajeva, bili u poslastičamici. - Znaš, pitam se hoće li ovo ikada prestati. I juče mi se isto desilo. - Neko te je prepoznao?

JA MRZIM INTERNET

131

- Nego šta, dragi moj - reče Ađelajn. - U bakalnici. Pustila sam ih da se slikaju sa mnom. A onda sam odlučila da ću ubuduće svakoga lagati i tvrditi da sam Marina Abramović. Već tri godine mi se penju na glavu misleći da sam ona, pa zašto onda da se ne saživim sa svojom mukom? Šta misliš, da li tamo u Njujorku zapitkuju Marinu Abramović nije li ona M. Abrahamovič Petrovič? U tom trenutku je kraj njih prošao guglbus.

1 7 . POGLAVLJE Najuočljiviji znak džentrifikacije u San Francisku bila je pojava belih luksuznih autobusa koji su tiho prošivali ulicama poput vampira u potrazi za krvavom gozbom. Oni su obezbeđivali prevoz ljudima koji žive u gradu a rade u kompanijama u Silicijumskoj dolini. To su bili privatni autobusi, što znači da su njima mogli da se voze jedino zaposleni u kompanijama u Silicijumskoj dolini. Prozvali su ih guglbuseui, po Guglu kao kompaniji s kojom su ih najčešće dovodili u vezu. GugIbuseui su se zasnivali na principu da zaposleni u IT kompanijama imaju drugačije životne stavove od svojih roditelja. Oni nisu želeli da žive u predgrađu, nisu želeli kuću u Silicijumskoj dolini i nisu želeli sopstveni automobil. Tako su autobusi omogućavali zaposlenima da rade u divovskim korporacijama a da žive u gradu i uživaju u bogatom miljeu urbanog okruženja i pratećih blagođeti. Težnja da se bude samosvojni individualac koji hoće pošto-poto da živi u gradu a da radi za bezličnu multimilijardersku kompaniju bila je jedno od ukorenjenih nepodnošljivih proseravanja svojstvenih San Francisku i okolini. To proseravanje otpočeli su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih mladi ljudi koji su naivno videli participatorni kapitalizam kao prosvetljenje. Oni koji su u Dalasu radili za Ekson mobil bili su svesni da uništavaju životnu sredinu i uživali su u svakom trenutku dok su se đivljački razbacivali svojim ćarom od nafte zanovetajući zbog svega živog i tažeći požudu u polupismenim seksualnim radnicama s implantatima u grudima. Na Vol stritu su likovi koji prave kapital od kapitala paradirali unaokolo u odelima s prslukom i njakali s njudžersijevskim

JA MRZIM INTERNET

133

naglaskom o jebanju nečije majke u dupe dok su polivali sopstvene genitalije šampanjcem sa zlatnim ljuspicama. U San Francisku se generacija mladih kapitalista pojavila naklapajući o investitorima i kompanijama u koje oni ulažu. Nudili su usluge koje će promeniti suet i pomoći pojedincima da ostuare suoj najveći potencijal. Tviter se nije mogao opisivati kao ono što jeste - mesto na kome tinejdžeri maltretiranjem navode jedni druge na samoubistvo dok opsesiraju o tobože slavnim ličnostima i gde se Adelajn raspravljala oko toga prezire li žrtve požara u fabrici košulja Trajangl 1911. ili ne. Tviter su opisivali kao mehanizam slobođe govora i slobode izražavanja. Kao nešto što će promeniti suet. Sedište Tvitera nalazilo se u Market stritu u četvrti Tenderlojn. Gradonačelnik Ed Li je imao izvesnu količinu eumelanina u donjem sloju epiderma. On je obezbedio Tviteru poresku olakšicu od 22.000.000 $ ne bi li ih doveo uTenderlojn. Tenderlojn je tada bio pun beskućnika, narkomana i seksualnih radnica. Mnogi od njih bili su veoma lošeg zdravlja. Neki od žitelja Tenderlojna bili su toliko siromašni da su bolovali od tuberkuloze, bolesti iskorenjene u gotovo čitavoj Americi. Ogromna većina tih jektičavih stanovnika Tenderlojna imala je obilje eumelanina u donjem sloju epiderma. Ovolika koncentracija eumelanina bila je neuobičajena ako se ima u vidu da je između 1990. i 2010. broj crnih stanovnika San Franciska opao za 35,7%. Tviter je od grada dobio 22.000.000 $ kako bi malo revitalizovao Tenderlojn. Revitalizacija je službena rasistička šifra za primenu politike rasnog čišćenja kojom se neka oblast čini negostoljubivijom prema crnom življu.

134

Džaret Kobek

Dok je Tviter menjao svet na sedmom, osmom i devetom spratu zgrade u Market stritu 1355, zaposleni su odozgo mogli da gledaju kako se na ulici seksualne radnice na kreku krljaju i krkaju s tuberanima. Tada je bilo lepo raditi za Tviter. Tada je bilo baš sranje imati tuberkulozu. Imajući u vidu činjenicu da je Tviter bio zaslužan za raseljavanje afroameričkog stanovništva, zanimljivo je što je bio veoma popularan među pripadnicima crne rase. Bio je toliko pomodan među njima da je to pomodarstvo steklo i sopstveni naziv: Crni Tviter. Kao i štošta drugo u američkoj svakođnevici, Crni Tuiter je bio zlokobna tvorevina ljudi bez eumelanina u epidermu osmišljena tako da iskorišćava rad onih koji imaju eumelanin. Korisnici Cmog Tvitera besplatno su obezbeđivali pripadnicima beie rase pristup jezičkim i misaonim sađržajima koji su se mogli preuzeti i pretvoriti u sadržaj sajtova u vlasništvu belih ljudi. Rukovodiocima tih sajtova bilo je veoma stalo da pokažu bliskost s crnom kulturom, ali nisu pokazivali nimalo volje da zaposle njene autentične pripadnike. Bliskost s crnom kulturom predstavljala je mamac za oglašivače. Pravi pripadnici crne rase samo bi ih uplašili. U stara dobra vremena, kad god bi beli ljudi poželeli da ukradu kulturu, bilo je dovoljno da, ono kao, znate, provedu malo vremena s crnim ljudima. Ali 2013. to je bila druga priča. Ajfon je promenio sve. Tviter je koristio Crni Tuiter za plasiranje reklama. Kod rukovođstva i vlasničke strukture Tvitera bilo je istovremeno zanimljivo i nezanimljivo to što u njihovim redovima nije bilo crnih ljudi.

JA MRZIM INTERNET

135

Jedini kojima je Crni Tviter donosio zarađu bili su beli ljudi. Po mišljenju Bajrona Kroforda, čoveka prebogatog eumelaninom i najboljeg pisca novog milenijuma, za to je postojala reč. Ropstvo. Nije samo Gugl imao svoje autobuse. Imale su ih i druge korporacije, kao što su Epl, Ibej, Elektronik arts, Fejsbuk i Jahu. A i mnoštvo malih kompanija. Destine hiljada zaposlenih putovale su svakodnevno tim autobusima na posao i natrag. Dž. Karadžehenem je bio pomalo opsednut guglbusima i objasnio je Adelajn da su oni najbolji dokaz činjenice da je Dž. G. Balard prvosveštenik budućnosti. Dž. H. Balard je bio britanski pisac bez imalo eumelanina, koji je postao poznat sredinom dvadesetog veka. Tokom Drugog svetskog rata boravio je u koncentracionom logoru. Pisao je o uvrnutom seksu, uvrnutoj tehnologiji i uvrnutoj seksualnoj tehnologiji. - Isprva sam - rekao je Dž. Karadžehenem - mislio kako su ti autobusi znak da živimo u nekoj od ranijih Balarđovih knjiga, nekoj poput Sudara ili Izložbe užasa, gde je opisivao kako će u budućnosti ljudi prevazići perverzije devetnaestog i dvadesetog veka i stvoriti potpuno novu erotiku. Znaš da je Sudar upravo o ljudima koji se karaju dok slupavaju automobile. Zato sam mislio da se svi oni guglaši pohotno voze autobusom s neviđenom erekcijom ili vlažne vagine, spontano svršavajući od zadovoljstva samo od brujanja motora. - A onda sam pročitao njegov Super-Kan - nastavio je Dž. Karadžehenem - i uvideo da živimo u Balardovim kasnijim radovima. Super-Kan je priča o stambenom kompleksu na Rivijeri gde mnoge korporacije imaju zgrade za smeštaj zaposlenih. Glavni lik otkriva da postoji čitav talas zločina o kojim a niko ne želi da priča, a zatim i da je sve to zapravo deo

136

Džaret Kobek

organizovanog programa za varvarsko davanje oduška namenjenog stanovnicima kompleksa. Oni autobusima odlaze van naselja da se bore protiv arapskih bandi u okolnim gradovima, a policija dobija platu da zažmuri na jedno oko. Ko će da se jebava s velikim kompanijama i koga zabole ako njihovi inženjeri jebu mater krvavu nekim tamo balijama, zar ne? - To je moja teorija - rekao je Dž. Karadžehenem. - Mislim da Guglovi autobusi voze zaposlene u tuče protiv uličnih bandi. Zašto bi ih inače toliko zanimale mape? Zar stvarno veruješ da su sva ta sranja samo u cilju dostupnosti informacija? Zajebi tu priču. Gugl pravi mape celog sveta samo da bi imao ogromnu bazu podataka o najboljim lokacijama s visokom koncentracijom kivnog življa. Njihov Strit vju nije ništa drugo nego mapa krvoprolića. Ali ne mogu da se bore protiv muslimana, ne u San Francisku. Grad nema dovoljno muslimana da svakom službeniku Gugla obezbedi istu mogućnost za versko nasilje. Toliko ih je malo da ne možeš da napraviš ni čestitu šorku s balijama. Preostaju ti Latinoamerikanci i Azijci. I upravo to se dešava. Svake noći, oko četiri izjutra, određeni broj zaposlenih u Guglu okupi se i ide da se tuče s Džekson strit bojsima, ili s 22 bojsima, ili s MS-13. - Šta li samo tvoja ljubljena misli o toj briljantnoj ideji? upitala ga je Adelajn. - Kad pomenem to u finom društvu, ona se pravi da me ne poznaje. - Dragi moj - reče Adelajn - ni slutila nisam da si toliko opčinjen autobusima. Valjalo bi da ulučiš priliku i sit se ispričaš s mojom prijateljicom Kristinom. Ona ti stalno dubokoumno mudruje o svemu tome. - A zašto je ja još nisam upoznao? - upita Dž. Karadžehenem.

JA MRZIM INTERNET

137

- O, Pipe - na to će Adelajn - zar si zaboravio naš zlosrećni susret s onom Sonjom u galeriji Margaret Tedesfeo? Ako nisi, sećaš li se možda kako si se ponašao prema tom ubogom devojčetu? - Šta sam joj rekao? - upita Dž. Karadžehenem. - Uopšte se ne sećam. - Dok smo čekali na uglu 25. i Gverera, ona je slavodobitno položila svoju ručicu na tvoje rame, što te je nagnalo na krajnje neprimereno ponašanje. Otišao si i stao nasred ulice rekavši kako bi radije poginuo nego da makar još trenutak trpiš njen dodir. - A da - reče Dž. Karadžehenem. - Sad se sećam. - Pretpostavljala sam da je iz tebe progovorila urođena sirovost, te sam se zato pribojavala, dragi moj, da bi se susret s Kristinom mogao slično završiti. - Koji je tebi kurac, Adelajn? - upita Dž. Karadžehenem. Nisam bio grozan prema njoj zato što je transica, nego zato što je glupa ko tocilo. Ja nisam transofob! Samo sam snob! Ja sam zagriženi liberal koji veruje u Džefersonovu demokratiju! Kada je Dž. Karadžehenem izjavio kako veruje u Džefersonovu demokratiju, bio je ironičan. Ironija je stilsko sredstvo pisanog ili usmenog izražavanja kod koga se željeni stav saopštava iznošenjem suprotnog. Kad hoćete da budete ironični, za veoma glupu osobu reći ćete: ,,Da, ona je prava pametnica". Kad hoćete da budete ironični, za veoma ružnog muškarca reći ćete: ,,Da, pravi je macan . Ironija se ne razlikuje mnogo od marketinškog pristupa s dva značenja, s tim što u marketingu drugo značenje ne mora nužno predstavljati suprotnost prvom. Većina Amerikanaca koristi reč ironično da opiše nešto što zapravo nema veze s ironijom. Kada hoće da budu ironični, ili

138

Džaret Kobek

kada je nešto ironično, to se kod njih obično odnosi na slučajnost. Ponekad na nezgodan splet okolnosti. Da ste iz Kalifornije, i da je 2013. godina, možda biste rekli nešto u stilu: - Pa zar nije, ono kao, prava ironija, što smo, ono kao, mislim, oboje kupili crveni automobil? Nema ničeg ironičnog u tome što je dvoje ljudi kupilo crvene automobile. Tu nema nikakvog skrivenog značenja. Kada dvoje ljudi kupi crvene automobile, to je slučajnost. Mnoge cepidlake usvojile su gramatiku kao teren na kome mogu navesti druge da se loše osećaju. Takve ljude uglavnom teško pogađa pogrešna potreba reči ironično i ironija. S jedne strane su u pravu. Zaista nema ničeg ironičnog u tome što je dvoje ljudi kupilo automobile iste boje. S druge strane, reči ironija i ironično zapravo su samo simboli s promenljivim značenjem koje ima onaj kontekst koji mu društvo sporazumno dodeli. One su kao novac. Imaginarne. Ili su pak možda pre kao ona proseravanja s novim rečima u Bebinoj Eni Zirou ili u Hajnlajnovom Došljaku u zemlji tuđoj. Najobičnije budalaštine koje je neko nekad izmislio. Kada je Dž. Karadžehenem izjavio kako je zagriženi liberal koji veruje u Džefersonovu demokratiju, ironija nije bila u tome što je sebe nazvao zagriženim liberalom. Dž. Karadžehenem je zaista bio zagriženi liberal. Kao zagriženi liberal, Dž. Karadžehenem je verovao u jednakost ljudi bez obzira na socijalne konstrukte kao što su seksualno opredeljenje, rasa, pol i veroispovest. Kao zagriženi liberal, Dž. Karadžehenem je verovao kako najbolji način da se dostigne ta jednakost i isprave mnoge nepravde leži u reorganizovanju društva putem vladinih mera i preraspodele bogatstva.

JA MRZIM INTERNET

139

lronija njegove izjave proističe iz toga što je, kao što svi znaju, Džefersonova demokratija samo puka maštarija o naciji sazdanoj od poljoprivrednika koji mrze centralizovanu vlast i neguju agrarne slobodarske tekovine. Izjašnjavati se kao zagriženi liberal bilo je staromodno i takoreći deplasirano, pre svega zato što je glavnu reč u nacionalnom dijalogu imala oligarhija ultrabogatih. A ti ultrabogati bili su svesni da bi u reorganizaciji društva putem vladinih mera njihovo bogatstvo bilo ono koje bi se preraspodeljivalo. Stoga su se svim silama bacili na obezvređivanje značenja argumenata. Liberalni stavovi postali su ,,Es ist verboten!". A narodu su rekli da se drži nepodnošljivih proseravanja tipa u se i u svoje kljuse, što je fraza koja zapravo ništa ne znači. Narodu su rekli da se drži nepodnošljivih proseravanja kao što je Džefersonova demokratija, što bi zapravo značilo decentralizaciju organa vlasti. Ljudi vole da pričaju o Džefersonovoj demokratiji. Ona se u nacionalnom dijalogu pominje neobično često ako se ima u vidu je to glupa maštarija o zemlji seljaka. Ljudi ne vole da pričaju o privatnom životu Tomasa Džefersona, čoveka po kome je Džefersonova demokratija dobila ime. Džeferson je bio treći američki predseđnik. Bio je jedan od najbogatijih ljudi u zemlji i najveći zagovornik teorijske slobode. Verovao je u samosvojnost i slobodu govora. Takođe je bio i jedan od dvanaest predsednika Sjedinjenih Država koji su imali robove, što znači da je takvih bilo više nego predseđnika koji su imali bradu. Iako je pripadao onoj četvrtini predsednika koja je držala robove, Džeferson je ipak bio najistaknutiji među njima.

140

Dzaret Kobek

Nakon ženine smrti, Tomas Džeferson je počeo strast da taži u njenoj polusestri Sali Hemings. Sali Hemings je imala eumelanin u donjem sloju epiderma. Sali Hemings je bila svastika Tomasa Džefersona a ujedno i njegova robinja. Sali Hemings je bila svastika Tomasu Džefersonu zato što je otac njegove pokojne žene voleo da taži strast u majci Sali Hemings. Majka Sali Hemings bila je robinja oca pokojne žene Tomasa Džefersona. Taženje strasti s robinjama bilo je poznato i kao silovanje. To znači da je Tomas Džeferson bio silovatelj, kao i otac njegove pokojne žene. Da ste živeli u Kaliforniji 2013, i da ste vodili razgovor o seksualnom životu Tomasa Džefersona, možda biste rekli: - Baš je, ono kao, ironično, to što je Tomas Džeferson bio silovatelj koji je, ono kao, znaš, faktički silovao ženu koja je, ono kao, znaš, faktički začeta silovanjem. I tu biste pogrešili. Nije ironično to što je Tomas Džeferson silovao ženu koja je začeta silovanjem.To je slučajnost. Hm. Ili je slučajnost, ili je to bilo simptomatično u ozvaničenom rasizmu koji je obezvređivao ličnost i lična prava na osnovu rasne pripadnosti i ekonomskog statusa. Ono kao, znate, jedno od to dvoje. Još četiri predsednika bila su optužena da su silovanjem napravila decu. Ta četvorica su: Džordž Vašington, Vilijam Henri Harison, Džejms K. Polk i Džon Tajler. Mnogo bogatih pripadnika bele rase tažilo je strast sa svojim robinjama, i mnogo ih je tim robinjama napravilo decu, ali je vrlo malo njih ostavilo pisana sveđočanstva o razmišljanjima na temu neophodnosti ljudskih prava i sloboda.

JA MRZIM INTERNET

141

Tomas Džeferson je bio jedan od retkih robovlasnika koji je silovao svoje vlasništvo dok je pisao deklaracije, eseje i pisma o ljuđskom dostojanstvu. Kod kuće je držao robove dok je razrađivao filozofski sistem koji zagovara širenje slobode po vascelom svetu. Bila su to zajebana vremena.

1 8 . POGLAVLJE Kristina je bila napeta. Živela je kao podstanar u istom stanu još od 1997. Stan je imao ograničenje stanarine, što znači da je stanodavac mogao da podiže cenu samo za vrlo mali postotak na godišnjem nivou. Taj postotak propisivao je Gradski odbor za iznajmljivanje nekretnina. Najveći porast cene iznosio je 2,9%. Najmanji je iznosio 0,1%. Kristina je iznajmila stan 1997. za 1.000 $ mesečno. Nakon svih dizanja cene, Kristina je trenutno plaćala 1.350 $ mesečno. Sredinom 2013. prosečna cena za jednosobne stanove u San Franđsku iznosila je 2.800 $ mesečno. Ograničenje stanarine je čudo. Kristina je živela u stambenom kompleksu koji je sačinjavalo šest stanova raspođeljenih u dve zgrade. Zahvaljujući tehnikalijama u zakoniku o izdavanju nekretnina, ona nije bila preterano ugrožena što se tiče mogućnosti otkaza. Ali nije bila ni bezbedna. Najvažniji deo tog zakonika bio je Elisov akt. Državna uprava Kalifomije usvojila je 1986. godine Elisov akt, kojim je stanodavcu dato pravo da izbaci sve podstanare ukoliko ne želi više da se bavi izdavanjem stanova. Ali zakoni su čudna jedna stvar. Oni sami stvaraju rupe u sebi i vode do neočekivanih posledica. Neočekivana posledica Elisovog akta bila je ta da su stanodavci naprasno odlučivali da rasprodaju sve stanove ili da sruše čitavu zgradu i na njenom mestu podignu nekakvo čudo od građevine. Akt je donesen s jednom namerom, a na kraju je služio drugoj. Postao je defacto metod za izbacivanje starih lica i pripadnika etničkih manjina iz stanova.

JA MRZIM INTERNET

143

Stara lica i pripadnici etničkih manjina živeli su u stanovima s ograničenjem stanarine. Zauzimali su prostor u kome bi inače mogli da žive zaposleni u Guglu. Najveći problem u Kristininoj situaciji predstavljalo je to što je svih šest stanova bilo izdato već godinama. I svi su imali ograničenje stanarine. Stanodavac je te zgrade nasledio od majke krajem sedamdesetih. On nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Trudio se da bude strpljiv, ali mediji su ga svakodnevno bombardovali vestima o skakanju cena izdavanja nekretnina. Nije mogao da ne izračuna koliko bi zarađivao kad bi podstanari plaćali punu tržišnu cenu. Svakog meseca je gubio desetine hiljada dolara. Kristina je imala novog dečka. Zvao se Bertran. Bio je Belgijanac i nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Sve se odvijalo dobro. Kristina se zaljubila. Ali njena stambena situacija bila je grozna. Stanođavac se nosio mišlju da primeni Elisov akt. Kristina je to znala je r je bila jedini podstanar s kojim je on bio u korektnim odnosima. Često ju je zvao telefonom da joj se žali kako će ga ti stanovi oterati u propast. U vreme kada su ti pozivi počeli, Kristina još nije bila uskladila svoj spoljašnji izgled s polnim identitetom. Bila je žena koja izgleda kao homoseksualni muškarac. Isprva je mislila kako je stanodavac možda pritajeni gej kome se prohtelo da proba nešto novo, ali protekle su godine a on nije ništa preduzimao, niti je predlagao išta neumesno. Shvatila je da njemu samo treba neko s kime će razgovarati o zgradama. I tako su se sprijateljili.

144

Džaret Kobek

- Dušo - rekao joj je - ove zgrade će me u grob oterati. Devojka kao što si ti zna šta su sranja, pa mi lepo reci nije li ovo najgore od svih? Ti si divna, uredna si, ali ostali, ostali su džukele! Tako malo plaćaju. Znaš li da se Darja doselila ovamo još dok je moja majka bila živa? Pričamo o 1973. Majka nikada nije podizala stanarinu! Strašno mi je žao, ali moraću da se manem ovog đavoljeg posla. Darja je bila žena s nešto malo eumelanina u donjem sloju epiderma. Doselila se u San Francisko tokom najezde narkomana krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. lm a la je dvadeset i nešto godina i verovala je da će prosvetljenje doći u vidu gramofonskih ploča i kockica šećera posutih LSD-om. Darja je sada bila starica. Plaćala je manje od 200 $ mesečno za dvosoban stan. - A Rafaela mi ne pominji - nastavio je stanodavac. - Taj živi kao svinja. To je bilo tačno. Rafael je zaista živeo kao svinja. - Dušo - rekao je stanodavac - moraću da prodam ove zgrade ili nešto da preduzmem. Ne mogu više da trpim da me potkradaju životinje! - Ne misliš valjda da sam i ja životinja? - upitala ga je Kristina. - Ti si moja lutka - reče stanodavac. - Jedina svetla tačka u mom životu. Ako bi joj dao otkaz, Kristina bi na kraju morala da ode iz grada. Niske kamate na štednju, rizična ulaganja i nove tehnologije oduvali su sve njene mogućnosti da ostane u San Francisku. A najveća briga bilo joj je to što je transrodna, što znači da je bila žena rođena u muškom telu. San Francisko je bio najgostoljubivije mesto u Americi za transrodne osobe. A i tu je umelo da bude gadno. Bilo je

JA MRZIM INTERNET

145

maltretiranja i pretnji. Ponekad i prebijanja. Ponekad i ubijanja. A bilo gde drugde da ode, Kristina bi samo povećala šanse da je maltretiraju, da joj prete, da je prebiju, da je ubiju. Pretnja koju je predstavljao Elisov akt za nju je bila đoslovno pretnja nasiljem. Više nego ikada u životu osećala je potrebu da se moli. Kristina je u srednjoj školi prošla kroz uifeansfeu fazu. Vifea je zajedničko ime papazjanije uverenja s osnovnom idejom da veštičarenje još postoji. Pripadnici uifee misle da mogu nešto promeniti korišćenjem vradžbina i čaranja i prizivanjem paganskih božanstava kao što su Baal i Bast. Kao i kod svake religije, to je gomila utešnih gluposti koje neki ljudi shvataju preozbiljno. Kristini uifeanstvo baš i nije išlo od ruke. Uglavnom se služila time ne bi li navela nekog smotanog momka na seks. Posle nekoliko meseci je batalila. A sada, kada je osetila potrebu da se moli, shvatila je da u njoj još gori plamičak uifee. Nije sebe mogla da zamisli kako se moli Isusu, Alahu ili HaŠemu. Pa čak ni Atonu. Ako će već da se moli, onda njena molitva mora biti paganska. Dosetila se toga dok je razmišljala o Guglu. Gugl je bio kompanija koja je menjala grad. Gugl je bio kompanija koja je preplavila grad svojim autobusima. Kristina je bila sigurna da bi, u slučaju da je stanođavac izbaci, na njeno mesto došao neko ko radi u Guglu. Gugl je bio kompanija koja je gurala Kristinu ka povećanoj verovatnoći da će joj neki zatucani kreten doći glave. Kristina je shvatila ko su novi bogovi. Znala je kome da uputi svoje molitve.

1 9 . POGLAVLJE Adelajn je tvitovala. Branila se na Tviteru. Njen koeficijent drkanja iznosio je 5. Zamolila je Dž. Karadžehenema da pročita njene tuitoue i kaže joj svoje mišljenje. On je to odbio. - Na Tviteru svi zvuče kao kmezavi petnaestogodišnjaci odvratio je. Na kraju svoje prve nedelje na Tviteru Adelajn je imala oko tri hiljade sledbenika i bila se uključila u bezbroj nepovezanih konverzacija i rasprava. - Dragi, mogu ti reći da se polako odomaćujem na ovom Tviteru - kazala je Bebi u telefonskom razgovoru. - Ipak sam ja štošta proživela i ono sam što se u pornografiji smatra zrelom ženom. Ja sam milfica, a sva ta mlada bića prosto vape za životnim mudrostima. - Internet je prepun ludaka - rekao joj je Beba. - Nemoj previše da se otvaraš. - Dragi, pa zar ti ne tvituješ još od 2008? - upitala ga je. -T i si veteran. Bebin koeficijent drkanja iznosio je 1,31411317. -T o je m oja profesionalna obaveza. Ne možeš se ozbiljno baviti naučnom fantastikom ako nisi na Tviteru. Nužno zlo. Ali ako pogledaš m oje tvitove, videćeš da gotovo ništa ne kažem o sebi. Uglavnom su to šale ili trenutna razm išljanja. - Kako izdržavaš? Kako podnosiš toliko foliranje? -T o mi je posao - reče Beba. - Nešto kao kancelarija. Nakon što je diplomirala na Parsonsu početkom devedesetih, Adelajn je prvo radila kao samostalni ilustrator, a potom se prešaltovala na Tril i umetnost stripa.

JA MRZ1M INTERNET

147

Nikada u životu nije ni kročila u kancelariju. Nije imala predstavu da većina ljudi svakoga dana ustaje rano i odlazi na mesto gde ih omalovažavaju i gde moraju da rade za ljude koje mrze. Nije znala da ljudi pri dolasku na radno mesto navlače duhovnu masku kojom kriju svoje pravo lice i iskreno mišljenje. Nikada nije bila zaposlena. Jeđnom je rađila čitava dva dana na prijavnici Tauer rekordsa na Sanset bulevaru. Bilo je to 1984, a posao je prihvatila samo da bi nekome zapušila usta. Nije mogla da se seti kome. ErikVilems je imao nalog naTviteru, ali nikada nije tvitovao. Koristio ga je da čita tvitove ljudi kojima je dao novac. Njegov koeficijent drkanja iznosio je 0,002. Kada ga je Adelajn pitala za mišljenje o njenim tuitouima, odgovorio je: - Ako ti je već toliko stalo, treba da unajmiš savetnika za društvene medije. Adelajn je na to odvratila: - Odvajkada je bilo i biće da blagoglagoljivo čeljade bez životnog saputnika ište šampitu ili krempitu. Tuiteraši su večito bili ljuti. Adelajn nikako nije mogla da se navikne na tu količinu besa. Bili su kivni zbog sportista. Bili su kivni zbog političara. Bili su kivni zbog nepravde. Bili su kivni zbog zbivanja u zemljama udaljenim hiljadama kilometara u kojima su na snazi zamršeni i nedokučivi politički režimi. Bili su kivni zbog stripova. Bili su kivni zbog tuđih povlastica. Bili su kivni zbog kriminala. Bili su kivni zbog siromaha.

148

Džaret Kobek

Bili su kivni zbog bogataša. Bili su kivni zbog odumiranja srednjeg staleža. Bili su kivni zbog svega. I svi su neprestano tuitouali o televiziji. Adelajn nije imala televizor još od 1992. Petnaest godina je trpela priče o tome kako će internet promeniti američku kulturu i otvoriti nove puteve ličnog izražavanja. A na kraju se sve svelo na to da je samo još više ljudi pričalo o televiziji. Pre no što je počeo da koristi Tviter, Beba je bio glavni Adelajnin izvor informacija o televiziji. Beba je gledao sve. Voleo je Porodicu Soprano, seriju o bogatim kriminalcima. Voleo je Ometene u razvoju, seriju o bogatoj porodici u kojoj je glava kuće u zatvoru zbog korupcije. Voleo je Doušnike, seriju o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobođe pojedinaca. Voleo je Žensfee priče, seriju o bogatim losanđeleskim lezbejkama. Voleo je Dua metra pod zemljom, seriju o seksualnom životu bogatih grobara. Voleo je Ljude s Menhetna, seriju o bogatim direktorima iz sveta marketinga. Voleo je Prljavu značku, seriju o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobode pojedinaca. Voleo je Čistu hemiju, seriju o siromašnom gimnazijskom profesoru koji postaje bogati diler droge. Voleo je Bordžije, seriju o bogatoj porodici španskih plemića u vreme renesanse. Voleo je Oz, seriju o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobode pojedinaca. Voleo je Putovanje, seriju o dvojici bogataša koji jedu po restoranima. Voleo je Bez oduševljenja, molim, seriju o bogatom televizijskom producentu. Voleo je Dekstera, seriju o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobode pojedinaca. Voleo je Sefes i građ, seriju o bogatim njujorškim džetseterkama. Voleo je 24, seriju

JA MRZIM INTERNET

149

o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobode pojedinaca. Voleo je Igru prestola, seriju o bogatim plemićima u kvazisrednjovekovnom svetu. Voleo je Travu, seriju o bogatoj dilerki droge koja osiromaši pa se ponovo obogati. Voleo je Kalifornikaciju, seriju o bogatom losanđeleskom piscu. Voleo je Kako sam upoznao vašu majku, seriju o bogatim njujorškim džetseterima. Voleo je Reno 911, seriju o tome kako policija i pravosuđe ugrožavaju lične slobode pojedinaca. Voleo je Kuću od karata, seriju o bogatim političarima. Voleo je Teleuizijska posla, seriju o bogatim televizijskim glumcima koji igraju bogate televizijske glumce. Voleo je Šerlofea, seriju o tome kako bogati privatni detektiv ugrožava lične slobode pojedinaca. Beba je voleo i Devojke, seriju o četiri bogate njujorške džetseterke. 1\i su glavne uloge igrale ćerke stvarnih džetsetera koji su stekli slavu u medijima ili kao izvođači, zbog čega dotična serija predstavlja savršen dokaz činjenice da je Amerika u dvadeset prvom veku prevazišla svoju ođbojnost prema dinastijama. Dinastije su upravo ono po čemu je američki vrhovni silovatelj Tomas Džeferson osuo paljbu u svom pismu Džordžu Vašingtonu: ,,Ne tvrdim ovo samo da bih zagovarao američke stavove, nego i na osnovu svega što sam video u Evropi. Iako ne u dogledno vreme, možda čak ni za našeg života, svanuće dan kada će makar i jedna preživela semenka te institucije izroditi nasledno plemstvo koje će preobraziti naše uređenje od najboljeg na svetu u najgore." Beba je mrzeo seriju Dofetor Hu. Serija Dofetor Hu počela je da se prikazuje na BBC-ju 1963. BBC je Britanska radio-televizija. Građani Velike Britanije plaćaju BBC.To je bila radio-televizijska stanica koja je nacionalizacijom stavljena u službu celokupnog ostrvskog življa.

150

Džarei Kobek

Doktor Hu je serija o vanzemaljcu koji putuje kroz vreme i prostor. Dotičnog Doktora igrao je čitav niz glumaca. Pošto je Doktor Hu vanzemaljac, čim neki glumac odluči da napusti seriju, Doktor nastrađa u nekoj nesreći i potom se regeneriše. Regeneracija je određeni vid reinkamacije. U fiktivnom kontekstu serije, regeneracija znači da Doktora obavije bleštava svetlost, nakon čega njegovo telo pređe iz jedne inkarnacije u dmgu, čime on dobija novu ličnost i lice ali zadržava sva sećanja. U stvamosti, regeneracija predstavlja promenu glavnog glumca propraćenu jeftinim specijalnim efektima svojstvenim samo državnoj televiziji. Jedina zajednička crta različitih Doktorovih regeneracija bila je to što je on uvek govorio i ponašao se kao britanski osobenjak, zbog čega je Dofetor Hu, baš kao i Devojke, zapravo serija o dinastijama. Trebalo je da se poslednji Doktor, koga je glumio Met Smit, regeneriše krajem 2013. Tuiteraši su nagađali koji će glumac preuzeti ulogu i hoće li to možda biti žena ili obojena osoba. Mnogo tviteraša smatralo je taj izbor veoma važnim. Verovali su da bi dodela uloge Doktora obojenoj osobi ili ženi predstavljala veliki korak napred u zastupljenosti manje ravnopravnih gmpa u medijima. Takoreći svi živi, bilo da pripadaju manje ravnopravnim gmpama ili ne, želeli su da se poistovete s intelektualnom svojinom od koje nemaju nikakvu zaradu. Ljudski rod vam je obična gomila budala. Ova politička osvešćenost ljubitelja serije Doktor Hu pokazivala je izvesnu dozu razumevanja procesa stvaranja televizijskih serija. Oni su bili svesni da je glumcima to posao. Bili su svesni postojanja scenariste i izvršnog producenta.

JA MRZIM INTERNET

151

Ali isti ti ljudi su posle svake epizode tuitouali kao da su se izmišljeni događaji stvamo odigrali. U tvitovima su iskazivali bes zbog Doktorovih ođluka i njihovih mogućih posledica, zbog zabašurenih nagoveštaja povlastica ili mikroagresije. Bilo je nemoguće reći jesu li tuiteraši uopšte svesni da je Doktor Hu samo plod mašte. Bilo je nemoguće reći jesu li tuiteraši uopšte svesni da Doktor ne postoji. Ta nesposobnost da se razluči stvarno od nestvarnog bila je prisutna i u svetu stripa. Mnogi ljubitelji stripa žalili su se u svojim tuitouima na autore u Marvelu i DC-ju. Mnogi ljubitelji stripa žalili su se u svojim tuitouima na uređivačku politiku u Marvelu i DC-ju. Ali gotovo ni u jednom od tih gnevnih tvitova nije se pominjala nepravda prema Džeku Kirbiju, Stivu Ditku, Martinu Nodelu, Bilu Fingeru, Džeriju Robinsonu, Bilu Mantlou, Alanu Muru ili Luu Švarcu. Ljubitelji stripa uglavnom su tuitouali o lezbejskoj vezi Betvumenke i Megi Sojer, o smrti Betmenovog sina Dejmijana ili o Supermenovom braku. Bilo je nemoguće reći shvataju li tuiteraši da su Betvumenka, Megi Sojer, Betmen, Dejmijan i Supermen samo izmišljene ličnosti. Kako je radila u industriji stripa, Adelajn je imala iskustva s tananim međuprostorom u kome su izmišljene ličnosti istovremeno bile stvarne i nestvarne. To iskustvo stekla je na skupovima ljubitelja stripa. U teoriji, ta dešavanja su zamišljena kao masovna okupljanja u slavu onoga što Francuzi zovu le neuvieme art. U stvamosti, takvi skupovi predstavljaju ljudima izgovor da se obuku kao intelektualna svojina velikih korporacija. Ta

152

Džaret Kobek

intelektualna svojina obično je nešto što su imali prilike da vide na televiziji, u filmovima, video-igrama ili stripovima. Čitava ta prcparada zove se kozplej. Primera radi, feozplej je kad četrdesetpetogodišnjak ode na San Dijego komik kon obučen kaoTor, koji je delo Džeka Kirbija, a intelektualna svojina Marvela/Diznija. Taj hipotetički četrdesetpetogodišnjak odeven kao Tor ulazi u postbrutalističko zdanje Konferencijskog centra u San Dijegu. Dok promiče belim hodnicima i ispod zakrivljenih stakala, ljudi mu prilaze i razgovaraju s njim kao da je on stvamo Tor. Kažu mu: - Zdravo, Tore! - Kažu mu: - Hej, Tore, kako ide? Pitaju ga: - ’De si.Tore, služi li te malj? Slikaju se s četrdesetpetogodišnjakom. Kasnije će te slike objaviti na Fejsbuku ili Tviteru. Pitaju Tora za mišljenje o ovom ili onom. Uživevši se u ulogu, četrdesetpetogodišnjak odgovara. U tom mikrokosmosu, u zaošijanom čarobnom vrtlogu feozpleja, nemoguće je reći da li je taj četrdesetpetogodišnjak uopšte svestan da on zapravo nije dotična intelektualna svojina velike korporacije. Kad god je na skupovima ljubitelja stripa imala priliku da naiđe na feozplej, Adelajn je bila siguma da prisustvuje vrhuncu poznog kapitalizma. Ljudi koji su slobodno vreme provodili tuitujući i stvarajući intelektualnu svojinu za Tviter izlazili su u svet obučeni kao intelektualna svojina velikih međunarodnih konglomerata. Pretvarali su svoja tela u hodajuće reklame za nešto od čega neće imati nikakvu zaradu. Te reklame kasnije će se pojaviti na slikama na Fejsbuku, Tvitem, Instagramu, Tambleru, Pinterestu i Flikem, i o njima će se razglabati na sajtovima prepunim reklama kao što su Njuzarama, io9 i Meri Su. I tako nastaje brend.

JA MRZIM INTERNET

153

Elem, Tviter 2013. godine. Sistem osmišljen tako da ljudi koji veruju da je Betmen stvaran putem kratkih poruka objasne Adelajn da bi trebalo da se oseća kao govno. Te lekcije iz etike i morala sprovodile su se putem kompjutera i mobilnih telefona koje je u Kini sastavila robovska radna snaga. AliTviter je bio samo simptom. Bolest se zvala internet. Internet je bio odlično sredstvo za rasturanje dečje pornografije, ukradenih izveštaja s obdukcije i piratskih kopija evropskih horora iz sedamđesetih. A i preovlađujući metod snimanja komunikacije početkom dvadeset prvog veka. Uprkos tome što je internet tiranski vladao milijardama ljudi, vrlo malo njih je znalo kako ta tehnologija funkcioniše. Svi ti nebrojeni ljudi bili su delići složenog mehanizma o kome nisu znali ništa i nad kojim nisu imali ama baš nikakvu kontrolu. Ogromnu većinu bolelo je uvo što ne shvataju taj složeni mehanizam. Bili su vakcinisani protiv bilo kakve brige u vezi s redovnim izlaganjem jednom drugom složenom mehanizmu o kome nisu znali ništa i nad kojim nisu imali ama baš nikakvu kontrolu. Taj drugi složeni mehanizam zvao se državna politifea, a predstavljao je ustrojstvo društvenih načela na osnovu koga se ođlučivalo koji će pojedinci živeti u kućama s pogledom, a koji će biti nasilno izbačeni iz svojih domova. Mnogi beznačajni ljudi koji su učestvovali u stvaranju interneta radili su to naivno verujući kako će njihov složeni sistem moći da drži državnu politiku pod kontrolom. Isti ti beznačajni ljudi verovali su da su sloboda govora i sloboda izražavanja neophodne za funkcionisanje jednog društva, te su zato smislili internet kao sredstvo kojim će se sprečiti da državna politifea usporava slobodan protok ideja.

154

Džaret Kobek

Ova divna žudnja raspršila se otprilike u isto vreme kada je druga, moćnija žudnja obuzela umove zaposlenih u IT svetu. Ta druga žudnja bila je novac. Ljudi koji su žudeli za novcem shvatili su da je platforma na kojoj svaka budala može da kenja koliko hoće zapravo zona bez ikakvih pravila komunikacije. Laž je moćna koliko i istina. To je internet činilo divnim mestom za refelamiranje. Oni koji su žudeli za novcem shvatili su i da su najbolje reklame one u kojima postoji izvesna doza interakcije s publikom. I ponovo se internet, sa svojim naglaskom na slobodi govora i slobodi izražavanja, pokazao kao pravo mesto. Rasprostranjena zabluda početkom dvadeset prvog veka bilo je uverenje da su nove tehnologije, koje su se svakodnevno pojavljivale, po svojoj prirodi neutralne. Svaka ljuđska tvorevina otrgnuta je iz polja ideja i donesena na ovaj svet putem mudrijaške partenogeneze. Ali svaka tehnologija je ujedno i produkt javnih i tajnih stremljenja svojih tvoraca. Internet nije bio neutralno okruženje namenjeno slobođi gouora. Bio je nešto drugo, rezultat mešanja paranoičnog načina razmišljanja iz vremena Hladnog rata i nerazrađenih ideja svojstvenih San Francisku i okolini, kao što je ona da put do prosvetljenja vodi preko ekološkog sintetičkog flanela i organski gajenog voća. Internet je bio loša iđeologija koju su stvorili nemami ljudi. Uzmimo na primer foto-aparat, kao još jednu navodno neutralnu tehologiju, koja je takođe postala merilo istinitosti. Ako je sočivo objektiva uhvatilo nešto, onda je to ono što se dogodilo i tačka. Sve ostalo je laž. Foto-aparat su izumeli muškarci iz srednjeg staleža u Francuskoj u vreme najvećeg osvajanja kolonija. Stoga se princip

JA MRZIM INTERNET

155

rada foto-aparata zasniva na javnim i tajnim stremljenjima u Francuskoj u devetnaestom veku. Foto-aparat se pokazao kao vrlo dobro sredstvo za snimanje žena u seksualnom kontekstu, a još i bolje za snimanje ponižavajućih prizora sirotinje i ljudi s eumelaninom u donjem sloju epiderma. Internet je bio nabacana gomila ideologija, javnih i tajnih, koje su odražavale sistem društvenih vrednosti njegovih mnogobrojnih tvoraca. Neki od njih su verovali u slobodu izražavanja. Neki su se plašili Rusa. Neki su verovali jedino u novac. Čitav sistem je bio osmišljen s jednom jedinom svrhom, a to je da se maksimizuje količina sranja koja ljudi kuckaju na svojim kompjuterima i telefonima. Što veća izukrštanost, to veća zarada. Bio je to feudalizam u službi brendova, a zasnivao se na podsticanju ljudskih bića da zadovolje svoje najniže porive. Bio je to svet u koji je zabasala Adelajn. Mesto na kome složeni sistemi pružaju mentalno obolelima isto onoliko prostora za izražavanje koliko i uračunljivim pripadnicima društva, bez obzira na štetu koju će naneti sebi ili drugima. Mesto na kome složeni sistemi omogućavaju uništavanje ljudskih bića kao što je Elen Flitkraft, pri čemu je jedino bitno da to donosi zaradu Guglu i Fejsbuku. Na veliku žalost onih koji su stvarali internet zadojeni idejam a Ajn Rend i lošom naučnom fantastikom, pokazalo se da je slobodan protok ideja nemoguć u žamoru čiji ogroman deo čini blebetanje najobičnijih budala. Šta je Adelajn mogla da uradi? Kako urazumiti one koji veruju da je Tor stvaran? Kako urazumiti one koji razglabaju o ljudskom dostojanstvu koristeći mašine koje su napravili

156

Džaret Kobek

robovi u Kini? Kako urazumiti one kojima je Tviter osnovno sredstvo izražavanja? Zato je odlučila da igra njihovu igru. Počela je da tvituje. Prva nedelja je prošla dobro. Klinci su tražili savete od nje. A onda joj se javio najvažniji klinac. Javio joj se Emil.

2 0 . POGLAVLJE Emil je Adelajnin devetnaestogodišnji sin. Nikada nisu bili bliski. Emil je živeo u Los Anđelesu sa Suzanom, Adelajninom majkom, alkoholičarkom i statistkinjom u televizijskoj seriji Gidžet. Emil je studirao na Kal artsu, umetničkoj akademiji koju je osnovaoVolt Dizni. Bio je na osnovnim studijama. Emil je bio neplanirano dete. Adelajn je zatrudnela dok je živela kod Džeremija i Minerve na Louer Hajtu. Spavala je na kauču u dnevnoj sobi. Muškarac koji je oplođio Adelajn rodio se kao Nazir Mahmud, ali se predstavljao kao Neš Mak. U donjem sloju epiderma imao je umerenu količinu eumelanina. Adelajn nije zatrudnela na kauču u Džeremijevoj i Minervinoj dnevnoj sobi. Znala je da dobar gost ne upražnjava seks u kući domaćina. Neko ko otvori vrata svog doma zasigurno ne želi da ustane u jeđanaest ujutru i zatekne svog gosta golog i udova isprepletenih s nekom osobom ili osobama. Neko ko otvori vrata svog doma zasigurno ne želi da ustane u jedanaest ujutru i ugleda lica ošamućena i iznurena od domalopređašnjeg jebanja. Neš Mak je odvaljivao Adelajn od kurca u svom stanu u četvrti Sanset, nadomak Tihog okeana. Nešovi roditelji bili su bračni par iranskih lekara koji su leteli malo preblizu suncu, pa su zato po izbijanju revolucije morali da pobegnu iz otadžbine. Iran je već decenijama bio Americi trn u oku. Nekada je na čelu te države bio šah, despotski kralj koga je na presto dovela CIA. CIA je ista ona američka organizacija koja je finansirala razvoj umetničfee proze i dobrog romana.

158

Džaret Kobek

Međutim, grupa šiitskih muslimana je 1979. godine povela zemlju u revoluciju. Svrgnuli su šaha, koji je kasnije umro u izbeglištvu. Revolucija se završila ustoličenjem represivne šiitske tehnokratije, što je bio prilično drugačiji ishod od američkog poimanja revolucije kao takve. Čitavih trideset godina kasnije, 2009, američki i evropski korisnici Tvitera i Jutjuba umislili su da razumeju politička previranja u Iranu i da je to što pobunjenici koriste Tviter najava osvita nove, demokratske ere. Ali to nije bilo tačno. Vrlo malo Iranaca je tuitoualo. Gotovo sve te tuitoue pisali su Evropljani i Amerikanci koji su u trenucima odmora od treskanja o patos zbog Doktorove sledeće regeneracije tuitouali o demokratiji na Srednjem istoku. Ti tuitoui protiv teokratskog režima u Iranu posedovali su toliko snage, silovitosti i zamajca koliko i pita s kremom od banane prečnika jedan metar kad padne s merdevina visokih metar i po. Ništa se nije promenilo. Nešovi roditelji su se doselili u Virdžiniju i postali Amerikanci. Sa sobom su doveli i svog desetogodišnjeg sina. Nakon što je maturirao u srednjoj informatičkoj školi, Neš Mek se preselio u San Francisko, gde je na kraju dobio posao u Lukas artsu, ispostavi Lukas filma, kompanije Džorđža Lukasa. Džordž Lukas je scenarista i režiser filma Ratoui zuezda. On nema nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Ratoui zuezda su najobičnije sranje koje je đonelo milijarde dolara od franšize, nastavaka, knjiga, igara i donjih delova pidžama. Bio je to bunar bez dna, beskrajno ništavilo. Bio je to rog izobilja izmišljenih reči kao što su đžedaj, sila i lasersfei mač. Lasersfei mač je mač sačinjen od svetlosti. Mač je oružje kojim se ubijaju ljudi.

JA MRZIM INTERNET

159

Džedaj je ratnik s relativno uzvišenim ciljevima i natprirodnim moćima koje ima zahvaljujući sili. Džedaj koristi silu i laserski mač kako bi ubijao one koji se ne slažu s njegovim relativno uzvišenim ciljevima. Sila je nedovoljno objašnjena mistična energija koja prožima izmišljeni svemir u Ratouima zuezda. Ona omogućava glavnim likovima da demonstriraju svoje natprirodne moći kad god radnja omlitavi zbog lošeg scenarija. Kao što se i može očekivati, sila se koristi veoma često. Kompanija Dizni je 2012. kupila Ratoue zuezda i Lukasfilm. Džordž Lukas nije bio kao Eb Ajverks, autor Mikija Mausa, ili Džek Kirbi, začetnik čitave industrije stripa. Džordž Lukas je radio u Holivudu, gde postoje Udruženje režisera i sva sila agenata, menadžera i advokata koji vode računa o svakoj pogodbi. Radio je u branši gde se koliko-toliko držalo do reda i poretka. Kada je Dizni kupio Ratoue zuezda, kupio ih je od Džorđža Lukasa je r je Džordž Lukas bio vlasnik Ratoua zuezda. Dobio je 4.000.000.000 $. Dve đecenije pre nego što je prodao Ratoue zuezda Dizniju, Džordž Lukas je davao platu Nešu Maku. Džordž Lukas je davao platu i Džeremiju Vinterblosu. I Džeremi Vinterblos je radio za Lukas arts. Tako je Džeremi upoznao Neša. Džeremi je upoznao Neša s Adelajn. Tokom onih nekoliko meseci kada su se Adelajn i Neš Mak jebali kao mahniti, Džeremi joj je izložio ideju o Trilu. Sasvim je moguće da je Adelajn začela Emila baš onog dana kad je počela da crta svoj strip. I Džeremi Vinterblos i Neš Mak došli su u Lukas arts otprilike godinu dana nakon što je momak po imenu Ron Gilbert

160

Džaret Kobek

napustio kompaniju. Ron Gilbert je bio jedini genije koji se bavio video-igricama. Bio je zaslužan za Manijak Menšn. Bio je zaslužan i za Tajnu majmunskog ostrva i Majmunsko ostrvo 2: Le Čankova osveta. To su tri najbolje igrice svih vremena. Ron Gilbert nije imao mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Sva intelektualna svojina koju je stvorio radeći za Lukas arts bila je vlasništvo Džordža Lukasa sve dok je nije otkupio Dizni. Ađelajnina veza s Nešom nikada nije bila ozbiljna. Adelajn se upustila u to zato što se dosađivala u San Francisku. Nije joj bilo lako te 1993. Bila je u svađi s Bebom. Nije imala nikakav kontakt sa Suzanom. Adelajn nikada nije čestito upoznala Neša. Nikada nije ni poželela da ga čestito upozna. Njena nezainteresovanost postala je problem kada je po povratku u Njujork utvrdila da je trudna. Znak + na testu za trudnoću, kupljenom u korejskoj bakalnici na Aveniji A, podsetio je Adelajn na tinejdžerske dane. Setila se kakva je bila s četm aest godina. Prvi razred gimnazije. Otac je već bio umro. Živela je sa Suzanom u Pasadeni. Adelajn je tada bila duboko u ded-rok fazi i slušala je divno grozne grupe kao što su 45 Grave, Monitor, Flap.T.S.O.L. i Christian Death. Izlazila je u kafe Atomik. Bila je na koncertu The Castration Squađ, najbolje grupe svih vremena, kada su za Noć veštica svirali u Lazaros latin laundžu. Kosa joj je bila zift crna s modrim pramenovima. Na očima je imala neverovatne količine krejona. Zabavljala se s ispeglanim maminom sinom po imenu Džordž Vitni. On je išao u privatnu gimnaziju Bakli. Veza

JA MRZiM INTERNET

161

između ded-rokerke i ispeglanog maminog sina bila je jedna od onih tinejdžerskih ljubavi koje niko ne razume niti ume da objasni. Grozno je biti mlad. Suzana je stasavala tokom haotičnih šezdesetih i sedamdesetih i stoga se nije nimalo zavaravala. Znala je da kad god Džordž Vitni dođe kod njih, on i Adelajn rade one stvari u Adelajninoj sobi. Suzana je zaboravila onu mešavinu straha, laži i požude koja prati prve seksualne odnose. Zaboravila je vreme kada se nije svaki seksualni odnos završavao tako što muškarac ejakulira u ženu ili po njoj. Uzimala je zdravo za gotovo da Adelajn i Džordž Vitni upražnjavaju seks s penetracijom i idu do kraja. A to nije bilo tačno. Adelajn je samo ručno zadovoljavala Džordža pitajući se koliko je kvalitetna nastava seksualnog obrazovanja u Bakliju, budući da je Džordž Vitni imao izvesnih poteškoća u pronalaženju njenog klitorisa. Suzana se plašila da Adelajn ne zatrudni. Odlučila je da se pozabavi time. - Adelaaaaaaajnnnnn! - zakreštala je iz dnevne sobe. Adelajn je bila u svojoj sobi na spratu. Otvorila je vrata i doviknula: - Šta je? - Adelaaaajn! -povikala je Suzana. - Dođi da porazgovaramo. Ovo se dešavalo pre nego što je Adelajn poprimila transatlantski akcenat. Ovo se dešavalo pre nego što je Adelajn gledala Doručak kod Tifanija. Adelajn je tada još govorila kao obična kalifomijska tinejdžerka. - Dobro, mislim, evo - rekla je Adelajn. - Ono kao, važi. Sišla je u dnevnu sobu i smestila se na dvosed. - Adelaaaaajn - rekla je Suzana - mislim da bi trebalo da popričamo o tebi i Džordžu. - Šta tu ima da se razgovara? Znači, Džorđž je, ono kao, znaš, momak kog sam upoznala na plaži - reče Adelajn.

162

Džaret Kobek

- Neću da izigravam babarogu - reče Suzana. - Oduvek sam mislila da treba da budemo najbolje drugarice i sve da pričamo jedna drugoj. 0, ne, pomislila je Adelajn. Hoće da pričamo o seksu. - Slušaj, mama - rekla je - ja nisam, ono kao, maloumna, znaš? Znači, Džordž i ja se ne jebemo, a pride znam sve o zaštiti. Znaš, u školi imamo, ono kao, seksualno obrazovanje. Nije to kao kad si ti bila mlada. Ovo su, znači, osamdesete. -T i si moja pametnica - reče Suzana. - Uplašila sam se da se možda stidiš da pričaš o tome, pa sam ti zato snimila nešto s televizije. - Jebote, koji ti je? - upita Adelajn. - Molim te - reče Suzana. - Mislim da će ti koristiti. Suzana priđe i nežno spusti ruku na Adelajnino rame. Dah joj se osećao na viski. - Dobro, ajde - reče Adelajn. - Pogledaću. I to odmah. Da završimo s tim. Suzana je uključila televizor. Ubacila je video-kasetu. Uključila je video. Daljinskim upravljačem je pustila snimak. Izašla je iz sobe. Adelajn je gledala. Oči su joj bile oivičene krejonom. Razmišljala je o neverovatnoj klavijaturistkinji izThe Castration Squad. Bila je to epizoda ABC-jeve serije Vanškolsfee aktiunosti, koja se davala u ranim večemjim satima i bavila se problemima s kojima se američki tinejdžeri susreću u nesiguma vremena Hladnog rata. Suzana je snimila epizodu Otac školarac, u kojoj glavne uloge igraju Rob Lou i Dejna Plato. Rob Lou je bio glumac koga će kasnije snimiti, i to dvaput, tokom grupnog seksa. Dejna Plato je glumica koja će kasnije glumiti u mekim pomićima i umreti mlada od prevelike količine droge. Nijedno od njih nije imalo eumelanina u donjem sloju epiderma.

JA MRZIM INTERNET

163

U toj epizodi Rob Lou igra mladog tinejdžera. Saznavši da se devojka koju je upoznao na letovanju porodila, on posumnja da je dete možda njegovo. Devojku je igrala Dejna Plato. Nije javila Rbbu da je trudna. On je nalazi u bolnici, na porodiljskom odeljenju. Ona mu saopštava da će dati bebu na usvajanje. Svađaju se. Socijalna radnica objašnjava Robu da mora pre usvajanja da potpiše izjavu o saglasnosti. On odlučuje da će dete živeti s njim i njegovom majkom. Misli da može da se nosi s time. Njegove maštarije o uspešnom roditeljstvu u raskoraku su s pokušajem da podiže dete i istovremeno vodi društveni život svojstven svom uzrastu. Rob Lou shvata da ne može da se stara o detetu. Dete završava kod usvojitelja. Adelajn nije bila sigurna šta Suzana hoće da joj poruči Ocem šfeolarcem, ali je bila dovoljno pametna da ne pita za objašnjenje. Suzana je bila pijanica. Pustila je epizodu nekolicini deđ-rokera iz svog društva. Siti su se ismejali dijalozima. Posle su stalno citirali replike. -T e patike su sramota za ovu naciju! - vikali su. - Koristiš zaštitu, zar ne? - pitali su. - Nismo znali da je trudna! - vikali su. Ali sada je bila 1993. i Adelajn je bila trudna. Prvo što joj je palo na pamet bilo je da ništa nije naučila iz Oca školarca. Našla se u nebranom grožđu. Njeni seksualni okršaji s Nešom bili su potpuno nevažni. A nije bilo ni bogzna koliko dobro. A sada - dete. Smrtna presuda za Neša Maka. Nosila se mišlju da abortira, ali je odustala. I to ne iz ideoloških razloga. Adelajn je u srednjoj školi pomagala drugaricama koje su htele da abortiraju. Vozila ih je u bolnicu i držala ih za ruku u čekaonici u bojama dnevne sobe Normana Mejlera u Bruklinu. Ađelajn je verovala da je abortus dobar za društvenu zajednicu.

164

Džaret Kobek

Što i jeste, naravno. Ali ipak je odlučila da zadrži Emila. Adelajnina starija sestra Dalija došla je iz Los Anđelesa da joj se nađe tokom trudnoće. Dalijin muž zvao se Čarls. Imali su dvoje dece. Niko u Dalijinoj osnovnoj ćeliji društva nije imao u donjem sloju epiderma nimalo eumelanina. Čarls i deca su voleli Daliju, ali im je ipak dobro došlo da se malo odmore od nje. Dalija je bila neviđen davež. Čim je izašla iz aviona, Dalija je saopštila Adelajn kako bi joj bilo pametno da se dobro pripremi za porođaj jer porođaj izgleda kao iskenjavanje mladunčeta foke. - Dalija, idiote jedan nedotupavni, pa još nisam ni blizu termina! - Mladunče foke, Adelajn! Veliko, krupno mladunče foke! reče Dalija. - Iskenjaćeš veliko, mokro mladunče foke! Ovaj razgovor se odvijao kada je Adelajn dočekala Daliju na aerodromu ,,Dž. F. K.“, mnogo pre strahojebanja Amerike. Dalija joj je stvarno pomogla. Razgovarala je sa Suzanom i tražila od nje novac. Vodila je računa o terminima pregleda i prenatalnoj brizi u bolnici. Ostala je s Adelajn još nekoliko meseci nakon porođaja, zahvaljujući čemu Adelajn nijednom nije probila rok za Tril. Dok je u privatnoj sobi u bolnici „Ruzvelt" prolazila kroz čudo rađanja, donošenja predivnog ljudskog bića na ovaj svet, jedino što jo j je bilo na umu jeste da iskenjava mladunče foke. Čim je uzela dete u ruke, znala je da će se zvati Emil. Tako se zvao njen stariji brat. Prvi Emil je izvršio samoubistvo.

JA MRZIM INTERNET

165

Uhapsili su ga dok je na prevaru uzimao ljudima novac na Bulevaru Selma u Holivudu. Zahvaljujući tome što se njihov otac zamerio nekim lokalnim političarima, Emilovo lice i ime odmah su osvanuli u Pasadena star njuzu. Na toj slici Emil je u belom smokingu. Bacio se s vijadukta Kolorado strit bridž u Arojo Seku. Okolnosti oko rođenja deteta navele su Adelajn da napusti Njujork i preseli se u San Francisko. Neš Mak je nadigao dževu zbog starateljstva i toga što ne može da viđa sina. Adelajn nije htela da dođe dotle da Emil mora da leti čak u Kaliforniju kako bi provodio dosuđeno vreme s ocem. Suzana je predlagala da se tužbom reše Neša jednom zasvagda. - Adelaaaaajn - rekla je - znaš da nam je Bert Filds mnogo pomogao u prošlosti! Sigurna sam da bi nam mogao predložiti nekog advokata koji će tog davaoca sperme da sravni sa zemljom! Ađelajn je odrasla u Los Anđelesu. Poznavala je Suzanine prijatelje i išla u privatnu školu na Vestsajdu. Završila je gimnaziju Krosrouds, relikt alternativnog obrazovanja iz sedamdesetih. Tamo je pomagala trudnim drugaricama da se izbore s abortusom. Videla je kako brakorazvođne parnice utiču na ljude i koliko beskrajna ročišta i bitke za starateljstvo mogu da naude đeci. Zato se spakovala i preselila u San Francisko. S njom je pošao i njen tadašnji dečko, nekadašnji pank-roker iz Ist Vilidža koji se preobratio u kancelarijskog službenika. Veza nije potrajala. Kao samohrana majka koja svakog meseca mora da nacrta više od trideset tabli stripa, Adelajn nije imala mnogo vremena za društveni život.

166

Džaret Kobek

I nije joj smetalo. Bila je u tridesetima. U srednjoj školi i u dvadesetima izgustirala je seksualne luđorije, droge i prevedene romane. Nema šta nije probala. Suzana ju je redovno posećivala. Džeremi i Minerva su se preselili iz San Veniše u grad. I Beba je dolazio s vremena na vreme. Čak je i Dalija navraćala. Te prve godine bile su divne. Emil je bio drago dete. Bio je bistar klinac. Kad bi pomislila na to vreme, odmah bi se setila zebnje što ju je obuzimala kad god se Emil dohvati izduvanog balona. Baloni su bili izvor neprestanog straha. Iščekivanje da guma pukne. Iščekivanje praska. Iščekivanje dečjeg vriska. Iščekivanje detinje zbunjenosti zbog iznenadnog i gromoglasnog nestanka igračke. Kada je napunio dvanaest godina, Emil je počeo da se stidi Adelajn. I bilo joj je jasno zašto. Don Marfi je otkupio prava za TW1, a tu se vrzmao i Skolastik. Adelajn je govorila s transatlantskim akcentom. Većina ljudi iz njene branše mislila je da je ona neki Rus. Njen najbolji prijatelj pisao je naučnu fantastiku. Ponekad se dešavalo da im bane neka Ruskinja i počne da se kune kako joj je vagina propala zbog kapitalizma. Kada je Emil navršio trinaest godina, shvatio je da se situacija ne popravlja. Tražio je da pređe kod oca. Neš Mak se manuo video-igrica i sada je radio za Ajron port, koji je posedovala kompanija Cisko. Adelajn nije znala čime se bavi. Nije je zanimalo. Nije pitala. Teško joj je padalo da glumi uljudnost, pa čak i zarad Emila. Kad god bi ugledala Nešovo nedotupavno lice, setila bi se koliko je glupo i besmisleno biti mlad.

JA MRZIM INTERNET

167

Neš Mek se oženio drugom i s njom je imao dvoje dece. Žena mu je bila plavuša bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Zvala se Stefani. Silno se trudila da ostvari kakav-takav odnos s Adelajn. Uprkos svim svojim nastojanjima, Stefani nikako nije uspevala da premosti jaz. Ona i Adelajn bile su dva sveta. Dok je Stefani na Stenfordu pisala diplomski rad na temu lika i dela Barbare Kruger, Adelajn je u Ist Vilidžu preskakala bolesne narkomane po ulici i crtala Feliksa Krula kako se zlopati s pohotnim glavonošcima. Stefani je dodatno mučilo i seksualno ukrštanje njihovih životnih puteva. Svesna provalije između njih, Stefani se obraćala Adelajn neobično sporo i glasno, otprilike onako kako neki ljudi razgovaraju sa strancima, slepima i m entalno zaostalima. Takav način govora naveo je Adelajn na zaključak da je Stefani mentalno zaostala. Njena reakcija na Stefaninu mentalnu zaostalost nije nimalo olakšavala komunikaciju, pošto je Adelajn s njom razgovarala kao što bi se neko obraćao svom obožavanom poniju. - ZDRAVO... ADELAJN... LEPO... IZGLEDAŠ... DANAS! - Baš ti hvala, draga. A i ti si mi lepa ko cvet. -ADELAJN... DA... LI... BI... MOŽDA... NEŠTO... DA... POJEDEŠ? - Ma pravi si dašak svežine. Sva si mi kao hladna limunada. Mogla bih u jednom gutljaju da te iskapim, princezo. - IZGLEDA... DA... SE... EMILU... BAŠ... SVIĐA... U... SEDMOM... RAZREDU! - Da, da, i ja bih rekla. Svako mora naći sebi neko zadovoljstvo. Iskreno se nadam da i ti imaš nešto što te čini srećnom. Imaš? Bravo, devojko!

168

Džaret Kobek

Stefani i Neš Mak su živeli u Milpitasu, jednom od onih beskrajnih kalifomijskih porodičnih naselja sačinjenih od tržnih centara i natrulog vonja napaljenosti. Emil je kod njih imao svoju sobu. Oboje su oberučke prihvatili da Emil pređe kod njih. Na kraju je i Adelajn pristala. I nikada nije sebi to oprostila. Uprkos novostečenoj slobodi kretanja, Emilov ođlazak predstavljao je bolnu ranu koja nikako nije htela da zaceli. - Bebo - rekla mu je tokom jedne posete Provinstaunu - osećam se kao da mi je nekakav stvor iskiđao dušu. Znala sam da će on jednom odrasti i otići, ali zašto je to moralo da se desi ovako brzo? -Jebote, Adelajn - odvratio je B eb a-id i tamo i vrati ga kući. Imaš starateljstvo. Majka si mu. Zar ne može Suzana da tuži nekoga? - On me neće - reče Adelajn. - Neće da ima ništa s mojim iščašenim načinom života. Hoće da bude s ocem i onom groznom ženom. Bebo, ona govori tako sporo i glasno da sumnjam da je mentalno zaostala. A ona je sada njegova nova majka. - Ona mu nije majka - reče Beba. - Ti si mu majka. I normalno je da te mrzi. Kao što je normalno da ti to ne uzimaš zaozbiljno. Nisi mu smela dozvoliti da se odseli. - Ne, Bebo - na to će Ađelajn. - Nije tako. Sećam se kako sam ja mrzela Suzanu. Ovo nije mržnja. Lako bih ja s tim. Ali ovo je nešto drugo. On me ne mrzi. Samo ga ne zanima moj život kao takav. Beba prevrnu očima. Od svih Adelajninih čudnih odluka, ovu je smatrao najčudnijom. Adelajnina majka se odselila iz Pasadene i kupila stan u centru Los Anđelesa. Adelajn nije mogla ni da je zamisli bilo gde van Pasadene. To joj je bilo nepojmljivo.

JA MRZ1M 1NTERNET

169

Iako je zadržala staru kuću, Suzana je poželela da živi u velegradu. Centar joj je predstavljao osveženje. - Sve se džentrifikuje, Adelaaaaajn! - rekla je. - Sve nekadašnje face ponovo su face i počistili su s ulica sav onaj odvratni smrdljivi šljam! Kada je bila mlada, Adelajn je volela sav taj odvratni smrdljivi šljam. Emil je sada živeo kod bake. Ispostavilo se da je to mnogo gore nego kada je živeo s Nešom. Ako ništa drugo, dok je živeo s Nešom, Ađelajn je mogla da ga viđa kad god poželi. Ako ništa drugo, morao je vikende da provodi s njom. A sada joj je nestao iz vidokruga. Sada je bio tamo negde u Los Anđelesu. Nije joj uzvraćao telefonske pozive. Tek ponekad bi jo j poslao pokoji imejl. Kad poželi da sazna šta se dešava u Emilovom životu, Adelajn je morala da pozove svoju majku i pita je kako joj je sin. Kad poželi da vidi idealizovani autoportret Emilovog života, Adelajn je posmatrala Emilovo ponašanje na raznoraznim sajtovima u vlasništvu međunarodnih korporacija. Ali trudila se da izbegava ovo drugo. Gadilo joj se da uhodi rođenog sina po intemetu. Emilov koeficijent drkanja iznosio je 83,21223121. Trudila se da se pomiri s činjeničnim stanjem. Kad god se zabrine zbog nepopravljive štete u svom odnosu s Emilom, setila bi se onih godina kad nije razgovarala sa Suzanom. A sada je bila bliskija s majkom nego ikada. Uostalom, čega je pa imala da se plaši? U mladosti je više puta živela kao beskućnik u različitim urbanim sredinama. I to u gradovima koji su bili i te kako opasni, u vreme dok još nisu bili počistili onaj odvratni smrdljivi

170

Džaret Kobek

šljam. U vreme dok su ulice još bile zastrašujuće, pre nego što su svi otupeli od pornografije na internetu. Kada joj se na mobilnom telefonu pojavio Emilov broj, Adelajn je ustreptala. Javila se posle prvog zvona. - Emile? - rekla je. - Mama - rekao je on. - Kako je u Los Anđelesu, dušo? Čvariš li se s mojom gospođom majkom? - Mama - reče Emil - pod hitno da si prestala, ono kao, da koristiš Tviter. Totalno se, ono kao, blamiraš. Mislim, stvarno je strašno. - Na intem etu su pisali grozne stvari o tvojoj majci. - Video sam, ono kao, šta si rekla o Bijonse - rekao je Emil. - A videli su i svi moji prijatelji. Znaš li koliko mi je ljudi, ono kao, poslalo to? - Žao mi je - reče Adelajn - ali to nije moja krivica. - A da li je ikada išta bilo tvoja krivica? Jesi li ikada za nešto priznala da si, ono kao, ti kriva? I ti i ja vodimo potpuno sjeban život, ali bože sačuvaj da ti imaš nešto s tim. To nije bilo pošteno. Kao ćerka alkoholičarke, Adelajn je znala kako je to kad neko odbija da vidi vezu između svoje životne priče i sopstvenih pogrešnih izbora. Preuzimala je samo onoliko ođgovornosti s koliko je mogla da se nosi. Znala je da je njen život njenih ruku delo. I da ne može kriviti nikoga do sebe same. Ali Emil je bio mlad, a njegova majka je delila ljubavne savete na Tvitem. - Tvoji stavovi su - rekao joj je Emil - ono kao, stvarno uvredljivi. Mislim, uopšte mi nije jasno kako si to mogla da kažeš u, ono kao, znaš, javnosti.

JA MRZ1M INTERNET

171

Emil je na internetu pružao potpuno drugačiju sliku o sebi od one kakva bi se mogla steći na osnovu njegovog kalifornijskog dijalekta. Njegov intelektualni izraz kipteo je od reči koje je naučio tokom prve godine studija na Kal artsu. Poznavao je teoriju. Od kolega je dobijao preporuke za ključne knjige, mahom postteorijske romane. Kad god je nešto objavljivao na internetu, Emil se trudio da upotrebi što više reči kao što su epistemologija, ontološki, intertefestualnost, đualnost, intersekcionalnost, ekstraracionalno i improuizacioni poriv. Ali čim bi pokušao da kaže nešto, iz njega bi progovorilo kalifomijsko poreklo. Zvučao je kao medijski stereotip. Razlika između njegovog pisanog i usmenog izražavanja bila je zapanjujuća, ali ne i neuobičajena za mladež s losanđeleske umetničke scene. Bilo je hiljade takvih kao što je on. Svi su koristili internet da artikulišu ono što nisu bili u stanju da izgovore. Uprkos svim svojim manama, Adelajn je bila preplavljena svepraštajućom majčinskom ljubavlju. Uopšte nije primećivala da njen rođeni sin zvuči kao idiot. Adelajn nikome nije rekla, pa čak ni Bebi, pravi razlog zašto je poslala Emila da živi s Nešom. Nije to bilo zato što je zazirala od odgovornosti. Nego zbog previše odgovornosti. Adelajn je poslala Emila da živi s Nešom jer ju je mučila krivica. Krivica zbog toga što je dovela dete u svoj iščašeni život, zbog toga što ga je izložila svojoj porodici i prijateljima, zbog toga što ga je stavila u situaciju koju on ne može da kontroliše, zbog toga što mu je uskratila mogućnost izbora, zbog toga što ga je zarobila na planeti kojoj je preostalo manje od jednog veka života.

172

Džaret Kobek

Jedino što roditelj treba da radi, verovala je Adelajn, jeste da napravi što manje štete i da pruži detetu alate za nošenje sa štetom koju će mu drugi naneti u budućnosti. Tako je i postupila. Pustila je Emila da živi gde hoće nadajući se da će se sve srediti samo od sebe. Čekala je presudu. Porota je još većala. - Nego, dosta o tim tviteraškim glupostima, dušo. Kaži mi kako si. Šta ti radi bend? - Mama, to nije bend - odvratio je Emil. - Rekao sam ti to, ono kao, milion puta. Mi nismo bend, jebote. Niko ne svira nijedan instrument. To nije nikakav jebeni bend. - Izvini, dušo - reče Adelajn.

2 1 . POGLAVLJE Dž. Karadžehenem je izašao iz svog stana nadomak ugla 23. i Brajanta. Bio je sam. Krenuo je na književno veče na kome će čitati neka svoja pisanija. Lepa Dželatova Kći nije pošla s njim. Lepa Dželatova Kći nije volela njegova pisanija. Kada je izašao njegov roman Zijad, Lepa Dželatova Kći ga je pročitala. Rekla mu je da su joj se neki delovi dopali, ali da joj knjiga u celini nije preterano zanimljiva. - Kako to misliš - nije zanimljiva? - upitao ju je Dž. Karadžehenem. - Pa to je priča o Zijadu Džari! On je pilotirao jednim od aviona jedanaestog septembra! To je priča o psihopati koji namerava da sruši oteti avion na zgradu Kapitola! O čoveku koji je zauvek sjebao čitav tvoj svet! Šta ćeš zanimljivije od toga? - To ti je obično mužjačko proseravanje - odvratila je Lepa Dželatova Kći. - Muškarci stalno pišu knjige o tome kako ubijaju jedni druge. A kada ne pišu knjige o tome kako ubijaju jedni druge, onda uzmu da ubijaju jedni druge. Uostalom, Lepa Dželatova Kći je ionako već bila na mnogo javnih čitanja njegovih pisanija. Sita ga se nagledala i naslušala. Više nije bilo potrebe da ide. Odlučila je da ovoga puta izostane. Tog jutra je Dž. Karadžehenem prošao pored restorana Na ćošku. Restoran Na ćošku na uglu 23. ulice i Brajanta bio je dno dna u domenu PR-a. Neko je prethodne večeri vandalizovao restoran. Ljubičastim sprejom je išarao cele izloge grafitima. Napisao je: NEKA MIŠEN OSTANE SMEĐ

174

Džaret Kobek

Mišen je ime kraja u kome se nalazio restoran. Smeđ je žargonski izraz koji kazuje da autor grafita želi da Mišen zađrži svoj tradicionalni latinoamerički duh. Nekoliko nedelja pre toga, na Dan Cezara Čaveza, žena po imenu Sandra Kvadra otišla je s porodicom u restoran Na ćošku. Bilo ih je petoro. Svi su imali eumelanin u donjem sloju epiderma. Tamo su odbili da ih usluže. Nisu ih pustili ni da sednu. Kasnije su se pravdali time što restoran Na ćošku n e prima grupe veće od četvoro. Sandra Kvadra je već dugo živela u Mišenu. Bila je Latinoamerikanka. Bila je smeđa. Bila je aktivistkinja i nekada je radila u skupštini grada. Napisala je imejl i poslala ga mnogim ljudima. U njemu je potanko opisala šta joj se đesilo u restoranu Na ćošku. Latinoamerikanci su već osećali kako ih džentrifikacija polako istiskuje. Njihov stari kraj raspadao se zbog ćefova megakapitalista, niskih kamatnih stopa, investitora iz drugih gradova i korporacija iz Silicijumske doline. A onda se pojavio restoran Na ćošfeu, najočigledniji i najgluvlji simbol promena što su se odvijale u njihovom susedstvu. Tamo su odbili da usluže jednu latinoameričku porodicu. I to na Dan Cezara Čaveza. Vlasnika je i pre toga bio loš glas. Majka te latinoameričke porodice bila je drago lice iz kraja. I tako su otpočela vandalstva i grafiti. Latinoamerikanci nose u sebi gene ponositih starosedelaca zapadne hemisfere, ali i gene španskih kolonizatora koji su osvajali Amerike. Španski kolonizatori počeli su da se pojavljuju krajem petnaestog veka.

JA MRZIM INTERNET

175

Španski kolonizatori su pobili, potrovali i zarazili mnogo ponositih starosedelaca obeju Amerika. Kako je potreba za razmnožavanjem jedan od glavnih pokretača ljudske rase, španski kolonizatori su tažili svoju strast u mnogim pripađnicama ponositih starosedelačkih naroda obeju Amerika. A bilo je i kolonizatora iz Portugala. S tačke gledišta ponositih starosedelaca koje su ubijali, trovali, silovali i zaražavali, Portugalci su bili samo Španci s odvratnijim akcentom. Latinoamerikanci su šarolika mešavina nacionalnosti. Neki imaju eumelanin u donjem sloju epiderma. Neki ne. Prisustvo eumelanina u koži nekih Latinoamerikanaca objašnjava zašto je neko hteo da taj kraj ostane smeđ. Kada su španski osvajači stigli do mesta gde se danas nalazi San Francisko, ponositi starosedeoci koje su tamo zatekli bili su Oloni. Priča o sudbini naroda Oloni ista je kao priča o užasnoj sudbini ostalih ponositih starosedelaca obeju Amerika. Smrt i pogrom putem zaraza, ubijanja i silovanja. Pre dolaska Španaca, u Kaliforniji je bilo na desetine hiljada Olona, a 2013. bilo ih je oko dve hiljade. To što se desilo Olonima nije samo španski problem, ili kalifornijski problem. čitava teritorija Sjedinjenih Američkih Država zapravo je ukradena aemlja. a

ono što se desilo ponositim ataroaedeocima Sjedinjenih

Američkih Država zapravo je najveći genocid u istoriji. Amerikanci vole sve da rade ntveliko.lb je jače od njih. Kod njih sve uvek mora da bude do balčaka. Ludi su za krajnostima i svim pratećim manifestacijama. Evo jedne navodno istinite priče.

176

Džaret Kobek

Preskot Buš je bio otac Džordža Buša I i deda Džordža Buša II. To je onaj što je radio za nacističku banku. Priča veli da je Preskot Buš zajedno s još petoricom drugara iskopao Džeronimov grob. Džeronimo je bio apački ratnik. Apači su bili grupacija ponositih ljudi s izvesnom količinom eumelanina u donjem sloju epiderma, čiji je tradicionalni način života uništen tokom pogroma. Preskot Buš i sva petorica njegovih drugara studirali su na Jejlu. Bili su članovi tajnog društva koje se zvalo Lobanja i feosti. Jejl je ime univerziteta. Univerziteti su tobože mesta na kojim a se studenti oplemenjuju pedagoškim metodama. A ono što se stvarno dešava tamo zapravo je vrlo jednostavno - to su istraživačke ustanove u kojima se smišljaju bolja oružja za buduće ratove. Mnogi univerziteti, među kojima i Jejl, koriste humanističke nauke kao masku za svoju pravu delatnost - smišljanje boljeg oružja za buduće ratove. Humanističke nauke se bave prirodom ljudskih bića i njihovom sposobnošću da stvaraju kultuma dobra, da misle i da osećaju. Humanističke nauke nisu unosne. Neke visokoškolske ustanove, kao što su Politehnički institut Vuster, Masačusetski tehnološki institut i Kalifornijski tehnološki institut, ne zamajavaju se skrivanjem iza maske humanističkih nauka. Predavači u ovim ustanovama uglavnom se ne bave stvarima kao što su čitanje i kritičko mišljenje, nego sve svoje napore usmeravaju ka iznalaženju novih načina za ubijanje još više ljudskih bića. Ubijanje drugih ljudskih bića predstavlja sastavni deo ljudskog postojanja, ali ono čemu teže Politehnički institut Vuster,

JA MRZIM INTERNET

177

Masačusetski tehnološki institut i Kalifornijski tehnološki institut zapravo je urhunsfea efikasnost. Pod tim pojmom podrazumeva se najveći broj mrtvih ljudi za što manje vremena. Vrhunska efikasnost je i te kako unosna. Lobanja i feosti je tajno udruženje elitnih studenata Jejla. To udruženje ima neočekivano veliki uticaj na američko društvo. Sin Preskota Buša Džordž Buš I bio je njihov član. I njegov unuk Džordž Buš II bio je njihov član. Oba Džordža Buša završila su kao predseđniđ Sjedinjenih Američkih Država. Buš II se 2004. godine kandidovao za drugi mandat. Protivkandidat mu je bio Džon Keri. Džon Keri je bio senator Masačusetsa. I on je bio bezeumelaninski član pomenutog udruženja. Preskot Buš je iskopao Džeronimovu lobanju i poslao ju je svojim drugarima na Jejlu. Lobanja se nalazi u klupskim prostorijama udruženja. Njegovi sin i unuk redovno su bili u kontaktu s lobanjom koju je njihov pater familijas uzeo iz nečijeg groba. Da ste iz Kalifornije, i da ste 2013. razgovarali s nekim o tome kako je Preskot Buš opljačkao nečiji grob, rekli biste: -To je, ono kao, baš ironično, jer je Amerika ipak, mislim, zemlja koja počiva na, ono kao, zakonima i ljudskom đostojanstvu, a ljudi koji, ono kao, pljačkaju, mislim, grobove, stvamo ostavljaju, ono kao, ljagu na porodičnom imenu, mislim, ono kao, zauvek. I bili biste u pravu. To bi zaista bilo ironično. Zato što je Preskot Buš posle svega završio kao senator u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država i bankar koji je sarađivao s nacistima. Njegov sin je završio kao predsednik Sjedinjenih Država.

178

Džaret Kobek

Sin njegovog sina završio je kao predsednik Sjeđinjenih Država. Drugi sin njegovog sina završio je kao guverner Floriđe i kandidat za predsednika na izborima 2016. Da se razumemo, to nije onaj sin njegovog sina što je zakačio herpes od neke dalekoistočne seksualne radnice. Taj sin njegovog sina bio je crna ovca u porodici. A da ste kojim slučajem u srodstvu s osobom čije je telo oskrnavio, postojale bi velike šanse da ste puka sirotinja. Postojale bi velike šanse da gladujete i borite se s alkoholizmom u nekom rezervatu u koji vas je strpala država koja vam je otela zemlju. Ali ne berite brigu. Mi živimo u najboljem od svih mogućih svetova! Dž. Karadžehenem je skrenuo iz 22. ulice u Ulicu Valensija. Razmišljao je o svom ocu, Mehmetu Karadžehenemu. Mehmet Karadžehenem je bio alkoholičar. Za razliku od Suzane, Adelajnine majke, Mehmet već sedam godina nije pio. Ovo otrežnjenje poklopilo se s njegovim odlaskom iz Amerike, kada se vratio u Hirsku, u Izmir, grad u kome se rodio i gde je odrastao. Tada je prestao da pije. Pre povratka kući, Mehmet je živeo u Americi duže od dvadeset pet godina. Radio je u fabrikama nakita u jugoistočnom delu Nove Engleske. Od kolega je naučio finese i zadovoljstva psovanja na engleskom i španskom jeziku. Na turskom je to već umeo. Pored praćenja deviznog kursa turske lire u odnosu na američki dolar, jedina Mehmetova istinska razbibriga bila je da pozove sina telefonom i zaspe ga nezaustavljivom bujicom prostakluka.

JA MRZIM (NTERNET

179

Ukoliko se Dž. Karadžehenem ne javi kad ga otac pozove, otac mu je ostavljao nezaustavljivu bujicu prostakluka na govomoj pošti. - Mali - glasila bi poruka - koji ti je kurac? Jesi li jebeni hain gavur koga dupe zabole za rođenog oca? Čak se i jebeni hain gavur seti da pozove oca telefonom! Šta se koji moj kurčiš? Govno usrano, ima da te ubijem jednog dana. Ktigiife bok. Stvarno si pislife. Javi se kad te otac zove, jebem li ti majku. Javi se na telefon, đubre jedno. Mali, nemoj da si maricon. Allah’in belasi! Javi se tati. Kada je Zijad objavljen, Dž. Karadžehenem je poslao jedan primerak ocu. Pošto se knjiga bavila islamističkim verskim fanatizmom, Dž. Karadžehenema je živo zanimalo šta će njegov stari misliti o njoj. Mehmet je verovatno bio najbezbožniji musliman svih vremena. Što ne znači da nije verovao. Njemu verovanje samo po sebi nije predstavljalo nikakav problem. Tlaj je verovao u sve. Evo u šta je sve verovao Mehmet: (1) uklete kuće; (2) putovanje kroz vreme; (3) dobre i zle vile; (4) vanzemaljsko uplitanje u sudbinu čovečanstva, shođno činjenici da je svaka iole bitnija religijska ličnost u istoriji zapravo bila vanzemaljac u ljudskom obličju; (5) da je zemlja zatvor u kome najgore duše svemira robijaju dok se ne poprave; (6) veštičarenje; (7) satanizam; (8) demonologiju; (9) telepatiju; (10) telekinezu; (11) vidovitost; (12) vanzemaljske otmice; (13) Jetija; (14) čudovište iz Loh Nesa; (15) indigo decu; (16) lečenje kristalima; (17) lažno sletanje na Mesec; (18) bioritam; (19) reinkamaciju; (20) metempsihozu; (21) reiki; (22) vodene reči Masarua Emotoa. A ovim smo tek zagrebali površinu.

180

Džaret Kobek

Vilenjake da i ne pominjemo. Dok nije pročitao knjigu, glavni predmet Mehmetovih telefonskih poziva bilo je to što se njegov sin još ne ženi. Nakon Zijada, njegovi pozivi pretvorili su se u duge i digresijam a bogate monologe u kojima je Mehmet delio svome sinu bestidne i opscene savete o čemu bi trebalo da piše. - Vidi, mali - rekao mu je Mehmet - prestani da se glupiraš i da jedeš govna s tim proseravanjima o terorizmu. Daj malo seksa, čoveče. Kad sam bio mlad, čitali smo knjige poznate kao yakilacak kitaplar. Knjige za spaljivanje. Tako treba da nazoveš sledeći roman, mali - Knjiga za spaljivanje - i neka ceo bude o seksu. Ali nemoj da si glup ko kurac, mali. Pazi da ništa eksplicitno ne kažeš. Neka sve bude u stilu „otresao sam granu na njene zrele đinje“ i „breskva joj je bila sočna“. - Možda i hoću - reče Dž. Karadžehenem. - Mali, u Americi svi misle samo na seks. Oduševiće ih yafeilacafe kitaplar. I u TUrskoj svi misle samo na seks. Amerikanci se venčavaju iz ljubavi, a u TUrskoj da konačno mogu malo da rke-koke. Jednom je Mehmet gledao na televiziji reportažu o neverovatnoj prodaji knjige Peđeset nijansi sive, koju je napisala E. M. Džejms, a inače je najobičnije sranje. Kao i Les 120 journees de Sodome, to je grafički roman. Kao i Les 120 journees de Sodome, to je daleko od romana. Ali za razliku od Les 120 journees de Sodome, to je daleko i od eksplicitnosti. - Mali - rekao je - zašto, jebote, ne napišeš nešto kao što su ovih Peđeset nijansi siue? - Jesu li rekli o čemu je ta knjiga? - upitao ga je Dž. Karadžehenem. - To ti je knjiga o sadomazohizmu, vezivanju i dominaciji. Glavni junak ima Crvenu sobu bola, u kojoj svemu tome podvrgava tri žene.

JA MRZIM INTERNET

181

- Mali - na to će Mehmet - a ima li tu agonije i ekstaze? Agonija i ekstaza je bio Mehmetov lični eufemizam za analni seks. Analni seks je vid seksualnog opštenja tokom koga muškarac penisom prodire u čmar i rektum drugog ljudskog bića. To može biti bolno. A može biti i prijatno. U opštem slučaju, i rektum i čmar služe za izbacivanje čvrstog otpadnog materijala iz ljudskog tela, tako da prodiranje muškog seksualnog organa u čmar i rektum može, što zbog faktora pražnjenja a što zbog faktora bola, biti propraćeno izvesnim užitkom. Na internetu se pridaje mnogo važnosti analnom seksu i pratećem užitku. Mehmet je smislio ovaj eufemizam za analni seks tokom jedne posete Dž. Karadžehenema Izmiru. Jedne aprilske noći 2011, Dž. Karadžehenema su u četiri izjutra probudili zvuci snošaja Mehmetove prve komšinice s njenim dečkom. Isprva je od njenog ječanja pomislio da je to nekakva avet, pošto je zvučalo upravo onako kako je predstavljeno oglašavanje aveti u čuvenom novinskom serijalu Flojda Gotfredsona Mifei Maus i kuća sedam duhova, gde dotični duhovi ispuštaju otprilike ovakve zvuke:

UUUuuuUUUuuuUUUuuuUUUuuu!

A onda se setio da on ne veruje u duhove i da se oni, čak i da postoje, verovatno ne bi oglašavali onako kako je to opisano u čuvenom novinskom serijalu Flojda Gotfredsona Miki Maus i kuća sedam duhova.

182

Džaret Kobek

I

A onda se setio i da se u čuvenom novinskom serijalu Flojda Gotfredsona Mifei Maus i kuća sedam đuhoua na kraju ispostavi da to nisu bili pravi duhovi. Zaključio je da je to što je čuo sigurno bila sova. A onda se setio da u Tbrskoj nema sova. A onda se setio da on nema ni najblažu predstavu o tome ima li u Turskoj sova ili ne, ali da, čak i ako ih ima, onda one verovatno nisu u gusto naseljenom gradu kao što je Izmir, a i da verovatno ne zvuče kao duhovi u čuvenom novinskom serijalu Flojda Gotfredsona Miki Maus i kuća sedam duhova. A onda se rasanio i shvatio da neko s druge strane zida kraj njegove glave ima snošaj. Dž. Karadžehenem je ujutro to pomenuo ocu. - Mehmete - rekao mu je - pa ona je baš glasna! - Znam ja dobro šta sve r4di ta siirtiife, ali ne mogu da ti kažem. Ta voli da se cike-cake na određeni način. Voli agoniju i ekstazu. - A ja mislio da je ovo zatucana zemlja sa strogim pravilima glede seksa! Mislio sam da se klanjate Alahu i poštujete učenja proroka Muhameda, mir s njim! Ala je mene neko slagao! - Eh, mali - na to će Mehmet - ovo je Izmir. Sifei§mi§ Izmir. Mi smo ti grad nevernika. Gauur Izmir. Hi se ništa ne može! - Uostalom - dodao je Dž. Karadžehenem - nisam siguran da bih mogao da napišem nešto poput Peđeset nijansi sive. Ne znam ti ja baš mnogo o vezivanju i dominaciji. - A možeš li da naučiš? - upitao je otac sina. Drugom prilikom je Mehmet predložio sinu da napiše roman s naslovom Zaustavljen na urhuncu. - Evo šta ćeš da radiš, mali - rekao je Mehmet. - Otići ćeš u Los Anđeles i istražićeš šta je bilo s porotnicima sa suđenja

JA MRZIM INTERNET

183

O. Dž. Simpsonu. Utvrdićeš gde su sada i u kakvim kućama žive. Videćeš da su svi od vlade dobili po pet miliona dolara da ga oslobode. Mali, znam ovo jer sam te večeri gledao vesti. Bil Klinton je otišao u prostoriju do ovalne sobe i duboko uzdahnuo. Mali, potkupili su porotu. Bil Klinton ih je isplatio iz tajnog šteka. Budeš li pisao o tome, knjiga će se prodavati kao alva. Svi će poludeti za tobom, mali moj. Dž. Karadžehenem je prešao Ulicu Market kod ukrštanja s Čerčom. Prošao je kraj Mrauojeda, najbolje prodavnice polovnih knjiga u gradu. Da poživiš još dugo u zdravlju, veselju i berićetu!, pomislio je. Bio se zaputio u Ulicu Hajt 851, gde su ga pozvali da na književnoj večeri čita svoja pisanija. Dotično mesto se nalazilo na trećem spratu jedne stambene zgrade nedaleko od Ulice Divisadero. Th se nalazio jedan prazan stan. Stan koji je vapio za renoviranjem. Stan koji je već godinama zvrjao prazan. Svi ostali stanovi u zgradi bili su zauzeti. Čovek koji se predstavljao kao Džejni Smit nekako se dokopao ključeva tog stana. Džejni Smit se nazvao tako po junaku sjajnog romana Keti Aker Kru i creua u srednjoj školi. Tvrdio je da se nekada davno, kad je imao osamnaest godina, kresnuo s Keti Aker. Bilo je to pre nego što je Keti Aker umrla od raka, u vreme kada je poznavala Kevina Kilijana. Bilo kako bilo, Džejni Smit i njegov prijatelj Majk Kičel, od kojih nijedan nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, zaključili su da bi moglo biti zanimljivo ako počnu da organizuju književne večeri u stanu u Hajtu 851. Što da ne, kad ionako zvrji prazan? Obojica su htela da se književne večeri održavaju isključivo uveče.

184

Džaret Kobek

U stanu nije bilo struje. Štaviše, nije bilo ni instalacija, a ziđovi su mahom bili puni zjapećih rupa i trošni. Sve je bilo prekriveno debelim slojem piljevine. Neupotrebljiva vrata stajala su na gomili, a kada je bila u poodmaklom stanju raspadanja. Zbog jeftinih sveća koje je Džejni Smit rasporedio po čitavom stanu njihove književne večeri nisu bile samo protivzakonite nego su pride nudile i mogućnost da svi okupljeni izginu u požaru. Prvo književno veče održano je decembra 2011. Usledila su nova okupljanja. Svako je privlačilo sve više publike, tako da se na kraju i po osamdeset do stotinu gostiju tiskalo u dnevnoj sobi. Tokom annus horribilis 2013, Džejni Smit je na sajtu Htmlgiant objavio post pod imenom Jeb listajeb lista je bila spisak spisateljica i pisaca s kojima bi se Džejni Smit rado pojebao. Pisac po imenu piterBD upitao je Džejnija Smita može li na osnovu njegove Jeb liste da napravi knjigu. Ideja je bila da piterBD uzme izvorni post Džejnija Smita i napiše kratke vinjete o tome kako se Džejni Smit s kime pojebao. Džejni Smit je pristao. PiterBD je knjigu nazvao Pojebani. Bila je to grozna ideja. Knjiga Pojebani izašla je iz štampe leta 2014. Predgovor je napisao Džejni Smit. Knjiga je izašla iz štampe baš u vreme kada se na internetu mnogo raspravljalo o nekolicini muškaraca sa poetske scene San Franciska.Te rasprave su se uglavnom svodile na sledeće: seksualni predatori su među nama. Dogođilo se nekoliko nasrtaja seksualne prirode. Pominjalo se pet imena. Među njima je bio i Džejni Smit, mada, za razliku od ostalih, njega niko nije eksplicitno optuživao.

JA MRZIM INTERNET

185

Zahvaljujući popularnosti književnih večeri u Hajtu 851, Džejni Smit je bio najpoznatiji među imenovanima. Naravno, nije se mogla prenebregnuti činjenica da je čovek prokažen na internetu kao seksualni predator učestvovao u stvaranju zbirke izmišljenih vinjeta o svojim seksualnim odnosima s dugačkim spiskom spisateljica i pisaca. Odmah je uspostavljena veza između optužbi za seksualno predatorstvo i sadržaja Pojebanih. Među onima koji su se našli i na Jeb listi i u Pojebanima bila je spisateljica Dajana Dragoneti. Dajana Dragoneti je za Htmlgiant napisala vrlo zanimljiv post o Džejniju Smitu, Pojebanima, nepitanju za dozvolu, silovateljskoj kulturi, patrijarhatu i zađevicama koje razaraju poetsku scenu San Franciska. Kao i svaki drugi sajt na internetu, Htmlgiant je služio za ubiranje zarade od reklama strateški raspoređenih oko sadržaja koje su autori pisali pro bono. Kada je izašao članak Dragonetijeve, ispod poslednjeg pasusa nalazile su se ove reklame:

Dok se uspinjao Ulicom Stajner ka Hajtu, Dž. Karadžehenem nije ni znao da je prošao kraj zgrade u kojoj su nekada živeli Džeremi i Minerva.

186

Džaret Kobek

Razmišljao je o ajfonu. Dž. Karadžehenem je razmišljao o ajfonu i ajpedu zato što je prethodno razmišljao o Njujork tajmsu i članku koji su objavili 30. septembra 1909, onom u kome se pitaju da li je Dž. Karadžehenem belac. Negde između posleđnjeg očajnog članka o oružju za masovno uništenje u Iraku i prvog izvrsnog članka o Tartanu, Njujork tajms se pretvorio u fabrički bilten tehnološkog mesijanstva. Njujork tajms je objavljivao strašno mnogo članaka o Eplovim proizvodima. U dosta njih se govorilo o uticaju koji imaju ajfon i ajped. Svi su se, uključujući i Njujork tajms, slagali u jednom, a to je da ajfon i ajped menjaju sue. Dok se približavao broju 851, Dž. Karadžehenem je u daljini ugledao Adelajn, Kristinu i još nekoga kako stoje ispred zgrade. Od njih ga je delilo još nekoliko blokova uzbrdo. Treća osoba bio je Bertran, Kristinin dečko. Dž. Karadžehenem je razmišljao o aplikacijama koje bi mogao da napravi. Čuo je da se na aplikađjama može zaraditi mnogo novca. Prva aplikacija zvala bi se Šaljivko. Ona bi činila mobilne telefone neupotrebljivima. Pretvarala bi ih u obične pločice. Šaljivko bi čitao tekst Beskrajne šale Dejviđa Fostera Volasa sve dok vlasnik mobilnog telefona ne izvrši samoubistvo od nepodnošljive pretencioznosti ili pak od puste dosađe. Za drugu aplikaciju još nije imao ime. Ta bi se zasnivala na veoma popularnoj apiikaciji po imenu Grajnder. Pošto je ajfon menjao sve, Grajnder je bio aplikacija koja obaveštava gej muškarce o prisustvu drugih gej muškaraca

187

JA MRZIM INTERNET

u neposrednoj blizini. Mnoga upoznavanja preko Grajndera završavala su se divljačkim seksualnim opštenjem. Što je božanstveno. Dž. Karadžehenem je mislio da bi, pošto ajfon već menja sue, osnovna ideja Grajndera mogla da se prilagodi i drugim potrebama. Dosetio se da napravi aplikaciju koja bi odgovorila na zahteve novog tržišta međuavramskih odnosa na Srednjem istoku. Ta aplikacija bi omogućavala Palestincima i Izraelcima da pronađu jedni druge kako bi se upustili u nesputano nasilje. Ta aplikacija bi Palestinca obaveštavala o svim Izraelcima u neposrednoj blizini.

aplikacija bi Izraelca obaveštavala o svim

Palestincima u neposrednoj blizini. Onda bi Izraelci i Palestinci mogli da odaberu s kime će se naći bez mnogo odugovlačenja. Mogli bi da odaberu s kime će se otpočeti bespoštednu, krvavu tuču. Mogućnosti su bile beskrajne. Ajfon je zaista menjao sue.

2 2 . POGLAVLJE Adelajn, Dž. Karadžehenem i Kristina sedeli su u restoranu Sparki u Ulici Čerč. Sparki je bio jedan od retkih restorana u San Francisku koji su radili posle deset uveče. Njih troje su izašli iz Flajta 851 tek oko jedanaest. - Jedna od prvih stvari koje mi je Minerva rekla o Sparkiju bila je da je ovde dobila ekspresni proliv - reče Ađelajn. - A meni je takoreći zabranjen pristup u Siroče Endi. Ne preostaje nam ništa drugo, zar ne? I tako su završili u Sparkiju. Dž. Karadžehenem nije bio siguran kakav je bio na književnoj večeri. Pročitao je svoju pesmu o Nort Biču. Zvala se Refesrot/uturus! Najbolji deo pesme bio je njen kraj: AKO SE ZATEKNEŠ U SAN FRANCISKU POTRAŽI ME NEKOG POSLEPODNEVA BIĆU U KAFEU TRST JA SAM ONAJ BEZ IJEDNE DLAKE NA GLAVI ŠTO SEDI S DEVOJKOM BEZ OBRVA Nekoliko meseci pre toga, Dž. Karadžehenem je pronašao stari hard-đrajv sa svim svojim spisateljskim detinjarijama iz tinejdžerskog doba. Otvorivši fajlove, utvrdio je da je sadržaj tih detinjarija, mahom kratkih priča, krajnje uznemirujući. Priče su bile prepune nasilja i seksualnih frustracija kao posledice grandiozne nejebice.Ti produkti uma pomračenog pubertetom spadali su u najgore literame pokušaje u istoriji engleskog jezika.

JA MRZIM INTERNET

189

Mlađani Dž. Karadžehenem nije se zadovoljio samo pisanjem tih priča. Mlađani on ih je slao raznoraznim časopisima. Na starom hard-drajvu bila su i propratna pisma koja je uz priče slao urednicima. Ona su bila mnogo zabavnija od priča. Dž. Karadžehenem ih je pročitao nekoliko u Hajtu 851. Kao što je sledeće: 24. 2.1995. Poštovani, U prilogu Vam šaljem svoju kratku priču pod naslovom „Debeli dečak“ da je razmotrite za objavljivanje. To je priča o istinskom i ne tako jednostavnom ludilu. Svestan sam da neki delovi na prvi pogled izgledaju besmisleno, ali kao što rekoh, to je priča o ludilu, a radnja ih vezuje u celinu. Priča ima 3.043 reči. Oduševio sam se kad sam na internetu saznao za Vaš časopis. Ja sam mlad pisac koji ne uspeva da uveri velike izdavače (a ni one drugorazredne) u vrednost svog dela. Nažalost, većini izdavačkih kuća kojima sam se obratio više je stalo do zvučnog imena nego do kvaliteta. Za odgovor Vam uz rukopis šaljem i adresiranu kovertu s markicom. Priloženi rukopis ne morate da mi vraćate. Željno iščekujem Vaš odgovor. Ili kao što je ovo: 9. 2.1995. Poštovani g. Švajcer, U prilogu Vam šaljem svoju kratku priču „Poker je bio savršen izbor“. To je pomalo zamršena priča o jednom čoveku, ženi koju voli i svemu što radi ne bi li ponovo zadobio njenu

190

Dzaret Kobek

ljubav. Uopšte nije loša. Nisam veliki pisac i ne pretvaram se da jesam . Priča ima 3.629 reči. Šaljem Vam je u nadi da ćete je objaviti i/ili da ćete mi poslati svoje mišljenje i sugestije, Za odgovor Vam uz rukopis dostavljam adresiranu kovertu s markicom. Rukopis mi nije potreban i slobodno ga možete baciti ukoliko nađete za shodno. Napomena: Mnogi poznati časopisi odbili su ovu priču samo zato što se tematski ne uklapa u njihov koncept. Šaliem Vam ie u nadi da ću izbeći takve ad hoc predrasude. Unapred Vam hvala na uloženom vremenu i trudu. Adelajn, Kristina i Dž. Karadžehenem sedeli su u separeu u dnu Sparkija. - Dragi moji - reče Adelajn - znate li da su se moji tvitoui pokazali kao prilično uspešniP Imam čak petnaest hiljada sledbenika. Gomila ljubitelja stripa i divnih mladih bića opčinjena je stavovima moje malenkosti. - Kako uopšte možeš da u tuitu iskažeš bilo kakav stav? upitao je Dž. Karadžehenem. - Zar dužina nije ograničena na sto četrđeset znakova? - Iznenadio bi se, mali moj - reče Adelajn. - A za duža izlaganja uvek mogu da se razmašem na Fejsbuku jer mi je Džeremi i tamo otvorio nalog. Već imam oko dve i po hiljade prijatelja. - A do pre dva meseca bila si zakleti ludista - reče Kristina. - Moja malenkost se silno napatila - reče Adelajn. - Zaključila sam da, ako me već drugi iskorišćavaju i mučki šićare na mojoj nesreći, onda mogu makar da prodam koju knjigu više. - I da li je to uticalo na prodaju? - upita Kristina. - Da ne poveruješ, draga moja. Prvi nastavak Trila se doštampava, a albumi su gotovo rasprodati. Znate li da će čak i Zato što nas je previše imati drugi tiraž? Zato što nasje previše bio je samostalni Adelajnin projekat koji je objavila za Imidž komiks posle prve inauguracije Baraka Obame.

JA MRZIM INTERNET

191

Hi je izložila svoju duboku zabrinutost zbog globalnog otopljenja, felimatsleih promena i uticaja prenaseljenosti na životnu sredinu. Prenaseljenost je drugi način da se kaže kako se ljudska potreba za razmnožavanjem otrgla kontroli i da čovečanstvo prosto ne može prestati da pravi bebe. Uticaj prenaseljenosti ogleda se u ispošćivanju prirodnih resursa i u tržištu na kome se masovno prodavanje robe niskog kvaliteta više ne smatra brukom nego prihvatljivom poslovnom strategijom. Globalno otopljenje i klimatske promene su metode koje ljudska vrsta, izmučena krivicom i nelečenom depresijom, koristi kako bi izvršila samoubistvo. Sredstva za izvršenje tog samoubistva su: previše govedine, previše elektronskih uređaja i previše automobila. Naslov Zato što nas je previše preuzela je iz romana Tomasa Hardija Neznani Džud iz devetnaestog veka. Neznani Džud je priča o nesrećama koje snađu pripadnike radničke klase ako se ikada drznu da pomisle kako se mogu nadati nečem boljem. Neznani Džud je napisan pre nego što je ajfon promenio sue. U dvadeset prvom veku, nakon što je ajfon promenio sue, poruka romana Neznani Džud pomalo je izgubila poentu jer svi pripadnici radničke klase slušaju Bijonse na Eplovim proizvodima. Za njih ne postoje prepreke sve dok vredno rade, veruju u svoje snove i slede svoje želje. Elem, u Neznanom Džudu, jedno od Džudove dece ubije drugo dvoje Džudove đece a zatim se obesi, ostavivši oproštajnu poruku koja glasi: „Zato što nas je previše". Adelajn je u ovome videla savršenu metaforu za klimatske promene i prenaseljenost, te je zato napravila strip od šezdeset četiri strane bez ikakve radnje.

192

Džaret Kobek

Strip je dobio dobre kritike na internetu, naročito od sredovečnih ljudi kao što su Džef Lester i Grejem Makmilan. Prodavao se očajno. Grejem Makmilan i Džef Lester su zajednički vodili podkast po imenu Šta rečeP. Ni jedan ni drugi nisu imali nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Koeficijent drkanja Džefa Lestera iznosio je 73,24857142857143. Koeficijent drkanja Grejema Makmilana iznosio je 9,583211678832117. Reč podkast je tupavi neologizam pod kojim se obično podrazumeva zvučni program koji se emituje preko interneta. Šta reče? je bio program u kome njih dvojica čitava dva sata razgovaraju o stripu. Očekivalo bi se da se ovakav koncept pokaže kao promašaj. Ko želi da sluša ljude koji se bave stripom kako razgovaraju o stripu? Međutim, izvedba je bila veličanstvena. Džef Lester je bio velem ajstor u blebetanju i pričao je kao navijen. Grejem Makmilan je bio koncizan, mudar i ubijen u pojam činjenicom da je toliki deo svog života posvetio stripu. Njihovi razgovori bili su fantastični. Džef Lester je živeo u San Francisku. Baš dok su Adelajn, Kristina i Dž. Karadžehenem razgovarali u Sparkiju, Džef Lester se vrzmao po gradu i radio nešto čudno i nedokučivo. Verovatno da bi nervirao svoju ženu. A upravo je Džef Lester tvorac jedne od osnovnih ideja ovog lošeg romana. To je čovek koji je shvatio da ključ za razumevanje svega što se dešava u dvadeset prvom veku leži u američkoj industriji stripa. Evo šta je on rekao o tome:

JA MRZiM INTERNET

193

- Zaista je teško reći da li se industrija stripa promenila nabolje ili nagore, prvenstveno zato što je industrija stripa osvojila manje-više ceo svet.Time ne mislim samo na poplavu filmova o superherojima nego i na činjenicu da je poslovna politika te branše - sumnjivi uslovi rada zabašureni beskrajnim prilivom honoraraca koji pristaju na sve, stavljanje brenda ispred pojedinca (osim kada treba pokazati kako taj pojedinac lepo služi brendu), neprestana potreba za novim sadržajima - postala model poslovanja u mnogim drugim oblastima. Stalno slušamo o tome kako kreativci postaju radnici na traci i kako moraju da rade ponižavajuće poslove tipa rijaliti emisija da bi preživeli. Pa industrija stripa je to izmislila i pretvorila u umetnost. - Adelajn kaže da si opsednuta Guglom - reče Dž. Karadžehenem Kristini. - Kaže da imaš neke stvarno sumanute ideje. - Nemoj da zažalim što sam vas upoznala, hombre. Nikada nisam rekla da su njene ideje sulude. Samo sam kazala da se Kristina otisnula u tres outre prostranstva. Što niko ne može poreći. - U redu je - reče Kristina. - Stvarno je pomalo šašavo. Ali izgleda da daje rezultate. Još sam u istom stanu. Gazda nije prodao zgradu. - Šta daje rezultate? - upita Dž. Karadžehenem. - Počela sam da se molim Guglu - reče Kristina. - Nudim poslušnost našim gospodarima. - Izgleda da sam već predugo u San Francisku - reče Dž. Karadžehenem. Kristinina zamisao bila je jednostavna. Istraživala je drevne mitologije tumačeći božanstva kao simboličke i arhetipske predstave večitih ljudskih stremljenja. Pokazalo se da su najpodesniji starogrčki bogovi. Oni su bili najdetinjastiji, i shodno tome najsličniji trustu mozgova San

194

Džaret Kobek

Franciska. Pored toga, Kristina je imala u vidu i uticaj grčke mitologije na savremenu zapadnu misao. Čim je izolovala različite arhetipove, počela je da im traži odgovarajuće personifikacije među čelnicima Gugla. - Kod Gugla je najvažnije shvatiti - objasnila im je Kristina - da je to lažovska kompanija. Čitav model njihovog poslovanja svodi se na laganje. Marketing je takva umetnost laganja gde svi znaju da ih lažeš ali niko ti neće to uzeti za zlo jer su tvoje laži zavijene u oblandu od novca. Ako vas zanima zašto je San Francisko ovako sjeban, objašnjenje je vrlo jednostavno. Ako ne računamo Epl, osnovni izvor zarade svake kompanije jeste marketing. To je jedini način da zaradite novac od interneta. Živimo u doba najveće marketinške ekonomije koju je svet ikada video, a niko neće to da prizna. - Ja imam teoriju - na to će Dž. Karadžehenem - da sav novac i svaka tehnologija nose u sebi ideologiju koja je dovela do njihovog nastanka. Izguglaj „paketni prenos" i sve će ti biti jasno. Marketingje sam po sebi objašnjenje zašto je San Francisko tako sjeban i zašto svi lažu. - Zato što se svi bave marketingom - reče Kristina. - A ne mogu to da kažu. I zato lažu čime se bave. Gugl hoće da verujemo kako oni m enjaju svet, kako nam nude milion besplatnih usluga i kako smo svi deo istog tima, ali sve vreme nas lažu. Gugl ne radi ništa drugo nego nas bombarduje reklamama. Samo to donosi novac. Oni su lažovi, i ja im se molim. Kristina je osnivače i glavešine kompanija u Silicijumskoj đolini videla kao nove bogove, poput Novih bogova koje je stvorio Džek Kirbi dok je honorarno radio za DC komiks, i tako se ođnosila prema njima.

JA MRZIM INTERNET

195

Lari Pejdž, generalni direktor i suosnivač Gugla, bio je kao Hefest zato što je Hefest bio neugledni zaštitnik umetnika i stvaralaca. Kao što je Hefest dobio šut-kartu s Olimpa, tako je Lari Pejdž dobio šut-kartu s đirektorskog položaja. Kada je 2011. povratio kontrolu nad kompanijom, na njegovo navaljivanje pokrenuta je nova društvena mreža koju su svi smatrali bezveznom. Lari Pejdž je potom otkupio Motorolu, prolupropalog proizvođača mobilnih telefona, koja je uprkos svemu ostala rupa bez dna. Kristina nije mogla znati da će Gugl 2014. prodati Motorolu s gubitkom od 12.000.000.000 $. Kao što je Hefest bio u farsi od braka s Afroditom, tako su Larija Pejdža svi smatrali dobrim direktorom samo zato što je Gugl marketingom kao svojom osnovnom delatnošću zarađivao toliko novca da niko nije primećivao da Lari Pejdž pojma nema 0 poslu i da se rukovodi načelom da je nekontrolisani rast uspešna strategija za budućnost. Sergej Brin, drugi suosnivač Gugla, bio je poput Dionisa, boga seksa, droge i terevenki. Sergej Brin se rebrendirao u direktora Gugla X, Guglove besmislene laboratorije za razvoj pomodarskih tehnologija kao što su odevni predmeti s ugrađenim kompjuterom, automobili kojima ne treba vozač 1 psi koji ne ližu sopstvene genitalije. Te tehnologije su bile tričarije, banalne vizije budućnosti iz mašte ljubitelja naučne fantastike. Gugl je bio marketinška kompanija. Kad god je kompanija lansirala neki opipljiv proizvod, taj proizvod je bio fijasko. Prava svrha Gugla X bilo je reklamiranje mitske slike Gugla kao kompanije posvećene inovativnosti. Gugl X je bio Guglovo sredstvo za širenje laži o svojoj istinskoj svrsi primenom marketinških metoda u cilju zabašurivanja prihoda ostvarenih marketingom. Gugl X je bio besmisleni ćef jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Brinova razbibriga. Bljutava žvaka za muvanje riba. Potpuni vrhunac dekadencije. Sergej Brin je praktično napustio Gugl. Bio je sredovečni plejboj s čudnim

196

Ožaret Kobek

ljubavnicama i navikom da svakog avgusta ide na Burning Mart. Burning Man je velika žurka usred pustinje na kojoj se Sergej Brin pretvarao da novac nije važan i da on nije kapitalista. Tamo bi se okružio polugolim mladim ljudima obeznanjenim od droge, odevenim poput trećerazrednih cirkusanata i oduševljenim što su u društvu poznate ličnosti. Erik Šmit, koga su Brin i Pejdž držali na mestu generalnog direktora onoliko koliko je bilo potrebno da provede kompaniju kroz period inicijalne javne ponude, bio je kao Zevs, kralj bogova. Erik Šmit je bio vladar iz senke, siva eminencija, čovek koji je pravio nagodbe s vladom, CIA i DB, član mnogih državnih komisija i produžena ruka kompanije u Vašingtonu. Obožavao je to što mu je Gugl omogućio pristup moći. Kao i Zevs, bio je mušičav i tajanstven drugačije od ostalih. Uvek je bio tu, ali nikada niste znali šta zapravo misli. Da ne zalazimo sada u njegov zamršen romantični život, koji je iziskivao je bodrom na Menhetnu. Suzan Vodžicki je bila rođena sestra En Vodžicki, žene Sergeja Brina, i direktorka marketinga. Ona je bila poput Demetre, boginje žetve i plodnosti. Ona je bila ta koja je đozvolila Sergeju Brinu i Lariju Pejdžu da začnu Gugl u njenoj garaži. Ona je bila ta koja je zapravo šef parade jer je upravljala marketingom, izvorom vaskolikog njihovog novca. Suzan Vodžicki je želela da bude umetnica. Suzan Vodžicki je bila tajanstvenija čak i od Erika Šmita. Niko nije znao bogzna koliko o njoj, što je Kristinu podsetilo na Eleusinske misterije obavijene velom tajne. A bio je tu i stari dobri Stiv Džobs, poznatiji kao Had. I to ne samo zato što je bio mrtav i trunuo u kužnim jam am a podzemnog sveta, osuđen da do daljeg posmatra slike osiromašenih fabričkih radnika na kamenim zidovima zaborava. Stiv Džobs je u suštini bio Had zato što je Had bio najobičniji zadrti kreten. Stiva Džobsa kao takvog definisao je spoj urođene

JA MRZIM INTERNET

197

zadrtosti i palanačkog nazoviugleda.Ta blagoslovena zajednica iznedrila je tamni pokrov koji se spustio na čitav zapadni svet. Stiv Džobs je odrastao čitajući časopis Svezemaljski pregled, čija je glavna poruka bila da ako trošite novac na pravi način, možete postati bolji čovek. Bila je to mantra iz vremena neposredno posle Drugog svetskog rata, prećutna zajednička ideologija svih staleža. Ali kako je Svezemaljski pregled ponikao u San Francisku nakon zamiranja mnogih utopijskih ideala, vonj njegove poruke bio je prikriven pačulijem, mirišljavim štapićima i razvodnjenom istočnjačkom duhovnošću na jeftinom papiru. Bio je to novi vid marketinga, namenjen nesigurnim ambicioznim malograđanima. Stiv Džobs je sve to usisao i iskenjao, i preobrazio se u Hada. To je jedini bog od koga se ne može pobeći. Njegovi uslovi su jasni: ili ćeš da umreš ružan i nevoljen, ili ćeš da kupiš preskupi kompjuter ili ajpod i da se uz zvuke prvih pesama Boba Dilana vineš s točka samsare. Tvoju urođenu nekreativnost zabašuriće pripadnost grupi. Ljudi će misliti da si zanimljiv, prelep i napredan. Najlepši na svetu ko je? Tandara broć. Ništa ne svedoči o individualnosti tako kao petsto miliona elektronskih uređaja koje su napravili robovi. Dobro došli u pakao. A bila su tu i niža božanstva. Kao što je Šeril Sandberg, milijarderka koja je radila za Fejsbuk i smatrala da žene koje nisu milijarderke mogu steći poštovanje na radnom mestu ako se malo više ponašaju poput muškaraca koji ih omalovažavaju na istom tom radnom mestu. Šeril Sandberg je pre Fejsbuka radila u Guglu i Kristina je zaključila da je ona podseća na Iridu, glasnicu bogova. Sticao se utisak da Šeril Sandberg u čitavom svom profesionalnom životu ne radi ništa osim što isporučuje poruke. Kao što je Rej Kerzvajl, koga je Kristina poistovetila s Dolusom, mitskim duhom lukavstva i obmane. Rej Kerzvajl je bio kralj religije tehnološkog oslobođenja. Drugim rečima, bio

198

Džaret Kobek

je kralj najnepodnošljivijeg od svih nepodnošljivih sranja. On je verovao da će u nekom trenutku u budućnosti kompjuteri doseći tačku tehnološkog singulariteta. Tehnološfei singularitet je nedotupavna fraza koju je izmislio pisac naučne fantastike Vernor Vindži, a označava hipotetički trenutak u budućnosti u kome će kompjuteri doseći kritičnu masu veštačke inteligencije, oživeti i promeniti sve, a uradiće to tako što će prodreti u svest ljudi kao što su Rej Kerzvajl i Vernor Vindži i ubediti ih da su fenomenalni u pičku materinu. I onda će kompjuteri, Rej Kerzvajl i Vernor Vindži da budu ortaci i biće im fenomenalno i doveka će svi zajedno vladati svemirom. Ovo nije preterivanje. Rej Kerzvajl je stvarno verovao u to. Hi budalaštinu su objavila najveća američka glasila. Hi budalaštinu su kao reč Božju prihvatili žutokljuni novinari koji nisu shvatali ni običnu starovremsku inteligenciju, a kamoli inteligenciju koju je stvorio čovek. Zato je Rej Kerzvajl bio bog laži. Ko bi prkosio moći čoveka koji veruje kako će njegov kompjuter jednog dana oživeti, biti mu najbolji drugar i govoriti mu da je fenomenalan lik? Svi u Silicijumskoj dolini voleli su Reja Kerzvajla. Bio je njihov prvosveštenik nepodnošljivih sranja. Bio je prorok kvazinauke. Radio je za Gugl. Bio je tehnički direktor. Kao i Marisa Mejer, koju je Kristina poistovetila s Elpis, grčkom personifikađjom nade. Potrebno je mnogo nade da bi neko bio Marisa Mejer. Dok je radila u Guglu, izvesno vreme je izlazila s Larijem Pejdžom dok je pomagala oko raznoraznih projekata koji su otišli niz vodu, kao što je Gugl Knjige, projekat koji je ona nazvala „Guglovim lansiranjem u nebo“. Gugl Knjige bio je Guglov pokušaj da ukrade intelektualnu svojinu svih pisaca u Americi nudeći im besplatne primerke njihovih dela putem neupotrebljivog sistema. Mejerova je iskoristila to iskustvo da postane direktor i predseđnik kompanije Jahu!, koja je nudila proizvode koji nikome ne trebaju. Jahu! je bio relikt prvog tehnološkog buma. Nikome nije bilo jasno zašto

JA MRZIM INTERNET

199

Jahu! još postoji i šta Marisa Mejer tamo traži. Ali ona je bila tamo, sklapala loše multimilionske ugovore i menjala logo. Potrebno je mnogo nade da bi neko bio Marisa Mejer. Nijedno od pomenutih božanstava nije imalo nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Najuočljivije što je Marisa Mejer uradila dok je radila u Guglu bio je njen intervju s Ledi Gagom za Muzičari@GugI. Muzičari@Gugl bio je deo većeg projekta pod imenom Razgouori@Gugl. I Muzičari@Gugl i Razgouori@Gugl bile su emisije koje su se snimale u različitim Guglovim predstavništvima širom sveta. Intervju s Ledi Gagom odvijao se u sedištu Gugla u Mauntin Vjuu. Mauntin Vju je deo Silicijumske doline. Mauntin Vju je na četrdesetak minuta vožnje od San Franciska, zavisno od saobraćaja. To je bilo odredište guglbuseua. Gugl je bio poznat po tome što svaki čas deli majice zaposlenima. Pravili su majice povodom softverskih dostignuća, jubileja i bilo čega što se emocionalno manjkavom srednjem nivou rukovodstva učini zgodnim. Gugl je napravio majice i povodom Ledi Gaginog gostovanja. Na njima je pisalo: GUGL GOTIVIGAGU. Marisa Mejer je postavljala Ledi Gagi raznorazna pitanja, među kojima i: - Kad već razgovaramo o stilu, da se osvrnemo na tvoje tetovaže. Jedan obožavalac je primetio da su ti sve na levoj strani tela. Dakle, TejlorČudovištelS želi da zna zašto su ti sve tetovaže na levoj strani tela. - A što je najzanimljivije - rekla je Adelajn - Kristina se uopšte ne zavitlava. Ona se zaista moli svim tim bogovima, shodno potrebama u datom trenutku. - Ne sumnjam - reče Dž. Karadžehenem.

200

Džaret Kobek

- Kako neko može da se moli živim ljudima? - upita Adelajn. - Šta se desi kad slučajno sretneš Larija Pejdža? - Grci su verovali da su njihovi bogovi živa bića - objasnila je Kristina - koja otelotvoruju različite aspekte postojanja. I bili su svesni mogućnosti da slučajno nalete na svoje bogove. Ovo ti je isto. - Ovo nisu bogovi. Ovo su sitne duše koje traće život reklamirajući polise osiguranja. - Na izvesnom nivou slave, ljudi prestaju da budu ljudska bića - reče Dž. Karadžehenem. - Šta je u stvari Madona? Zrak svetlosti, nešto neopipljivo. Nema veze što je nekada bila pop zvezda koja je objavila pornografsku knjigu. Sada je nešto drugo. Ne možeš poznavati Madonu je r Madona više ne postoji. Čak i ako je upoznaš, to i dalje nije Madona. Razgovaraćeš sa živim bićem koje nosi sve breme toga što je Madona, ali Madonino biće nije Madona. Baš kao i Atlas u Pobunjenom Atlasu. Šta bi bilo kad bi se Madona pobunila? - Verovatno nijedno od vas dvoje to ne zna - reče Adelajn ali ja sam upoznala Madonu. Odmah posle premijere Trila, dok su svi još bili u zabludi da će film postići uspeh. Madona je bila dozlaboga doooooooosadna. Daleko ti je ta od zraka svetlosti. Od nekoga je čula da sam živela u Njujorku. Pitala me je da li Kabihol još radi, na šta joj rekoh: „Draga, ima dve godine kako nisam nogom kročila u taj grad, a sve i da jesam, uveravam te da bih makar toliko držala do sebe da se klonim 12. ulice“. - Zaista je potpuno isto kao s drevnim Grcima i njihovim bogovima - reče Kristina. - A imaš li oltar za sve te ljude? - upita Dž. Karadžehenem. - Dragi - na to će Ađelajn - videla sam ga svojim očima. Fabulozan je. - Evo jednog mog paranoičnog razmišljanja o San Francisku - reče Dž. Karadžehenem. - Pre nekoliko godina, jedan umetnik

JA MRZIM INTERNET

201

i seksualna rađnica po imenu Sejdi Lun organizovali su u 16. ulici obred oplodnje. Ja nisam bio tamo. Nisam bio pozvan, ali čuo sam da je to bila ogromna orgija s publikom. Na kraju je Sejdin davalac sperme, koga su zvali Oberon, obezbedio spermu koju su potom ubacili u Sejdi Lun u nadi da će tako začeti dete. Oplodnja navodno nije uspela, ali pitam se nisu li možda slučajno začeli demonsko biće koje je odgovomo za džentrifikaciju grada. Neko mistično biće, đavolju rabotu. Možda ta đavolja rabota naduvava ovaj tehnološki mehur dok u svem svom mračnom sjaju đipa po stenju Korona Hajtsa. Možda je to duh ovog vremena, nastao obredom oplodnje na 16. ulici. - Đavo bi ga znao. A možda svi ti ljudi iz sveta tehnologije samo „trče mami“. Trči mamije bio naslov jedne od najnovijih Bebinih priča. Napisao ju je nekoliko meseci pre Adelajninog samoubilačkog gostovanja na času Kevina Kilijana. Sve u priči je na prvi pogled u dlaku isto kao u našem svetu, ali posle nekoliko stranica postane jasno da se u tom paralelnom svetu internet bitno razlikuje od ovog našeg. Nakon nekoliko nategnutih preokreta, zavisnica od metamfetamina opsednuta delom Deuetsto teza Pika dela Mirandole i čitalac saznaju da je u tom paralelnom svetu internet živa, potpuno samostalna inteligencija, čija svrha nije da oligarsima donosi zaradu time što obezbeđuje stalan dotok tračeva o poznatima dok uništava ljudske živote, nego da pruža utehu svojim korisnicima govoreći im da su dobro, da će sve biti u redu i da je vinovnik njihove uzrujanosti samo ljubomorni pakosnik i ništa više. Uticaj interneta na žitelje tog paralelnog sveta ogleda se u tome što se svi ponašaju kao deca. Čim im neko povredi osećanja, oni trče da se požale internetu, koji su s vremenom prozvali ,,Mama“.

202

Džaret Kobek

Korišćenje interneta zove se „trčanje mami“. Otud i naslov. Adelajn i Dž. Karadžehenem stajali su ispred Sparfeija. Kristina beše otišla taksijem. - Ponosan sam na tebe - reče Dž. Karadžehenem. - Izdržala si čitavo veče da ne pomeneš ni krempitu ni šampitu. - Čovek se uči dok je živ - na to će Adelajn. - Nego, kako ti se dopala Kristina? - Ne osuđujem ničija verska ubeđenja jer su sva verska ubeđenja podjednako besmislena. A i ko sam ja da sudim? Pa moj otac veruje u vile i vilenjake. Imam razumevanja za sve. U dubini duše sam zapravo paganin. - A šta misliš o Bertranu? Bertran je bio Kristinin dečko. Otišao je na pola književne večeri. Morao je rano da ustane. Radio je u nekom arhitektonskom birou nedaleko od Prezidija. - Pitaš li me to zato što misliš da mi se nije dopao? - Dušice moja draga, znam da ti se nije dopao. - Po čemu to znaš? - U jednom trenutku si se samo povukao dok je on opčinjeno posmatrao ono grozno stvorenjce što je čitalo poeziju o Sari Pejlin. - Nemam ništa protiv njega - reče Dž. Karadžehenem samo mi smeta što se toliko hvali. - Čime se hvalio? - Stalno je ponavljao kako je njegova draga devojka kao i svaka druga, s tim što ima đoku. Tako mi je rekao, a čuo sam ga još dvaput kako to ponavlja. I baš tim rečima, s onim njegovim akcentom. „Moja draga je devojka kao i svaka druga, s tim što moja draga ima đoku.“ Lepo se videlo koliko je ponosan zbog toga.

2 3 . POGLAVLJE Vreme je prolazilo. Stiglo je i leto. Dž. Karadžehenema su primili u književničku koloniju u nekoj danskoj selendri i nestao je put Skandinavije. Kristina je bila zaokupljena Bertranom. Adelajn je imala i druge prijatelje. S nekima se viđala. Ostale je ignorisala. Vreme je uglavnom provodila s Erikom Vilemsom. Bromato je propadao. Generalni direktor se razbacivao novcem kao mahnit. Postavljalo se pitanje hoće li Bromato uopšte dočekati treću turu investicija. Nisu donosili novac Nj.k.v. Mamduhu bin Fatihu bin Muhamedu bin Abđulazizu el Saudu, poznatom i kao Denis. MorijaMordor je dao Bromatu milione dolara pre nego što su generalni direktor i ostali suosnivači završili fakultet. Svi su studirali na Stenfordu. Univerzitet Stenford je bio još jedna visokoškolska ustanova koja se pod maskom humanističfeih nauka bavila razvojem novog oružja za buduće ratove. Adelajn i Erik su bili na večeri u restoranu Kafe Etiopija u UliciValensija. Erik Vilems je predložio da idu u Na ćošku. Adelajn je odbila. - Mislim da bi me Dž. Karadžehenem ubio kad bih jela tamo. - Zar on nije u Danskoj? - Jeste, ako se može verovati imejlovima. - Kako bi onda saznao? - Njegova devojka bi mogla da nas vidi tamo, dušo. Zaista ne smem da rizikujem. Ađelajn je volela Kafe Etiopija jer je tu hrana bila neprepoznatljiva ali izvrsna. Enterijer je bio vrlo sveden. Volela je to mesto i zato što se nalazilo u blizini Borderlends buksa, knjižare specijalizovane za naučnu i epsku fantastiku i horor.

204

Džaret Kobek

Prezirala je sva tri žanra, ali je volela da navrati i vidi imaju li sva Bebina dela. Uvek su ih imali. Oni su sve imali. Sve osim Vrele pare železare. Vrelu paru železare nisu više štampali. Prodato je toliko malo primeraka da je knjigu bilo gotovo nemoguće naći čak i na internetu, koji je bio plodno tle za seksizam, maltretiranje mentalno obolelih i pljuvačinu po pokojnima. ErikVilems je uzeo zalogaj smeđe mase. - Dragi - reče Adelajn - imam dva pitanja za tebe. Možeš odgovoriti kojim god redom hoćeš. Numero uno. Zašto si, za boga miloga, dao milione dolara nesvršenim studentima? Numero dos. Jesi li čitao Vrelu paru železare? Erik je prvo sažvakao. - Imali su odlične preporuke. Neki njihovi profesori ranije su nas već upućivali na investicije koje su se isplatile. Kada su mi predložili da uložim u Bromato, napravili smo analizu i brojke su delovale dobro. U tome je uvek problem, zar ne? Brojke ti ne kažu sve. Ne možeš uračunati faktor ljudske gluposti. Pohlepa i emocije uvek sve upropaste. - Dragi, ne govorimo li o ljudima koji su takoreći tinejdžeri? Nisu li oni Emilovih godina? Kad bi mom čedu maminom dao milione dolara, komotno bi mogao da pišeš kući propalo. - I da ti odgovorim i na drugo pitanje - reče Erik. - Nisam čitao Vrelu paru železare. Nisam uspeo da pronađem nijedan primerak, pa sam pročitao samo kritike. Zvuči kao promašaj. - Ima nevešto napisanih delova - reče Ađelajn. - Nisam sigurna da je Beba znao šta radi. Ali uprkos svemu, mislim da mu je to najbolja knjiga. Daleko je bolja od priča o putnicima kroz vreme obolelima od hiperinteligentnog tripera. U Bebinom drugom romanu, Spasavanju Ane Frank, zaista se pominjao hiperinteligentni triper.

JA MRZIM INTERNET

205

U tom Bebinom romanu, Nađleštvo za putovanje kroz vreme zarazi svakog putnika mutiranim sojem tripera koji obitava u dnu grla. Triper je hiperinteligentan i može da razgovara s domaćinom tako što dele kontrolu nad glasnim žicama. Putnici kroz vreme često pate od usamljenosti, tako da im triper pravi društvo. Za razliku od današnjeg tripera, soj koji je razvilo Nadleštvo za putovanje kroz vreme nema nikakav štetan fizički uticaj na domaćina, niti se može preneti seksualnim putem. Glavni junak Spasavanja Ane Frarik zove se Boaz ben Haim. Jedna od osobenosti budućnosti jeste to što su svi putnici kroz vreme Jevreji. Po Bebinoj priči, jevrejska kultura je jedina kultura koja istinski razume istoriju. Aškenazi su zaduženi za noviju istoriju, Mizrahimi za davnu prošlost, a Sefardi za praistoriju. Beba u vreme pisanja knjige pojma nije imao da postoji i Beta Izrael, tako da se Beta Izrael ne pominje u romanu. Boaza ben Haima šalju u nacističku Nemačku u vreme Drugog svetskog rata. Ono što tamo doživi ozbiljno mu poljulja poverenje u pretpostavljene i on odlučuje da pomogne žrtvama Holokausta, što je potez koji Nadleštvo za putovanje kroz vreme najstrože zabranjuje. Počinje od Ane Frank. Pre no što pomogne bilo kome, Boaz ben Haim mora da se reši tripera. Boaz ben Haim veruje da triper nije samo sredstvo za olakšanje samovanja nego i mehanizam za uhođenje koji čita njegove misli i prenosi ih Nađleštvu za putovanje kroz vreme. Stoga odlazi u sedamdesete godine dvađesetog veka, nabavlja penicilin i rešava se tripera.

206

Džaret Kobek

Obično se putnicima kroz vreme triper uklanja iz grla pod narkozom. Kako ne može samoga sebe da doveđe u stanje narkoze, Boaz ben Haim sluša kako mu triper umire u grlu obraćajući mu se na samrti preko njegovih glasnih žica. U svojim poslednjim trenucima triper kaže: - Pomozi mi. Pomozi mi. Pomozi mi. Upomoć. Upomoć. Upomoć. Upomoć. I onda umre. Kada je Beba sredinom devedesetih pisao Spasavanje Ane Frank, bilo je gotovo nemoguće oteti se utisku da Amerikanci bitišu, a da toga nisu ni svesni, u složenom sistemu nedokučivog zla. Amerikanci su uništavali planetu, izrabljivali siromašne radnike u sopstvenoj zemlji i u drugim zemljama i izvlačili korist iz bezbrojnih pogroma i ekonomskih užasa što su sezali čak do vremena osnivanja države. Nije bilo izlaza. Jedini izlaz bila je smrt. Beba je video Boaza ben Haima kao nekoga iz druge postavke američke drame, nekoga ko je u istom položaju kao američki narod. Boaz ben Haim je radio za vladinu ustanovu koja je odbijala da pomogne ljudima iz prošlosti iz straha da bi to nekako moglo da pokarabasi budućnost. Bila je to užasna moralna dilema u kojoj su ljudi u budućnosti važniji od ljudi iz prošlosti. Jer se životi prvih zasnivaju na smrti drugih. Ali oni nisu istinski mrtvi ako možete da se vratite kroz vreme i omirišete, čujete i dodirnete ih. Kad putujete kroz vreme, ništa nije istinski mrtvo. Čak ni triper. Adelajn i Erik su završili s jelom i izašli. Bio je petak, devet uveče. Ulica Valensija vrvela je od ljudi. Svi su bili krenuli u potragu za alkoholom i hranom, vođeni zabluđom da će, spoje li to dvoje, dobiti na važnosti.

JA MRZIM INTERNET

207

Veliki beli guglbusi su promicali oko njih. - Pretpostavljam da je sve bolje od pisanja o triperu - reče Adelajn. - Molim? - upita Erik. - Ma ništa, dušo - reče ona. - Kad god vidim guglbus skole me vrlo čudne misli. - Mislim da se ovime stvara pogrešna slika - reče Erik Vilems. - Pre bih se opredelio za nešto manje razmetljivo.Takav sam. Ja nisam milijarder. Mislim da ovo nisu Guglovi autobusi. Mislim da ovi pripadaju Ibeju ili Eplu. - Ponekad zaboravim da još nisi zagazio u četrdesete - reče Adelajn. - Kakve to ima veze? - upita Erik. Mnoge Erikove kolege znale su da on spava s mil/icom. I stalno su ga podsećale na to. - Kako je bilo sinoć? - pitale su ga kolege. - Da nije kuguarka možda izgrebala mladunca po leđima? - Kakvog su ukusa bajata krempita i šampita? - pitale su ga kolege. - Da li krem pomalo rezi? - Ama baš nikakve - reče Adelajn. - Samo sam ponovo razmišljala o tome koliko je starenje zamomo. I koliko je tužno gledati šta se dešava sa životima tvojih prijatelja. Ne mislim na tvog omiljenog pisca, dušo. Ne razbijaj svoju lepu glavicu zbog tog junoše. Ako zanemarimo to što je izneverio svoja davnašnja načela glede književnosti, naš neođoljivi pisac vrlo lepo plovi kroz život žanjući pritom popriličan uspeh. I Minervi ide više nego dobro. A i Džeremiju. Ali znam mnoge koji su posustali i postali žrtve onog podmuklog duhovnog osipanja što ga nosi zrelo doba. Svi počnu kao robusna mladež puna nadanja i poezije, a onda ih život polako mlavi poslom, brakom, dečurlijom, kreditima i odraslom dečurlijom. Na kraju više ne znaju ni kako se zovu. C’est tres điche. Ja sam se u mladosti pripremala za to. Govorila sam sebi: Adelajn, draga,

208

Džaret Kobek

moraš se postarati da ne doživiš duhovni odron. Budeš li poprimila onaj zamućeni pogled kao sve prijateljice tvoje majke, od stida nećeš smeti ni da gvirneš ka svojim lepim okama u ogleđalu. Ali ono što moja malenkost nije ni slutila, i za šta se nije pripremala, jeste da će taj odron duha zadesiti druge. Toliko sam bila zaokupljena sobom da mi ni na kraj pameti nije bilo da će mi problem pređstavljati drugi ljudi! Kad samo pomislim na sve te kompromise i čudne odluke. I na čemer u koji su se sami uvalili. To je tako iznurujuće. - Ne znam ništa o tome - reče Erik. - Moj najstariji prijatelj je saudijski princ koji ima medijsku kompaniju i problem sa zavisnošću. - A da - reče Adelajn - moj tajanstveni dobročinitelj iz Hiljadu i jedne noći. Nije li čudno to koliko je svet mali? Kao u nekom ruskom romanu. A ja mrzim ruske romane. - Jesi li upoznala Denisa? - Nein, dušo, ja sam se držala po strani. - Ne verujem ni da bi bilo prilike - reče Erik. - On je u vreme Ttila sticao još jednu diplomu, ovoga puta na Ekonomskom fakultetu u Londonu. A znaš li ko ga je na to nagovorio? Saif Gadafi. Gadafijev sin! - Sećaš se Emila, zar ne, dušo? Mog sina. Krvi moje krvi. Onoga što bi zaždio s tvojim dukatima. Kad razgovaram s njim, ponekad uopšte ne čujem šta mi govori. Čujem samo njegovu mladost. Žudnju za životom. Nevinost. I onda poželim da mu kažem samo jedno. Najradije bih mu rekla: „Neka ti je sa srećom, mali. Trebaće ti!“ A onda se ljutnem na sebe. Uplašim se da je to osećanje odraz mog duhovnog odrona. Ali nije tako, zar ne? Još se osećam mlado. Drugi stare, ne ja. Dušo, pa ne znam šta bih dala da imam tako lude i poremećene prijatelje kao što je ona dušica od Edvarda Snoudena.

JA MRZIM INTERNET

209

Nije samo Bebu morilo osećanje da Amerikanci bitišu, a da toga nisu ni svesni, u složenom i nerazmrsivom sistemu nedokučivog zla. Te godine su svi pričali o momku bez imalo eumelanina koji se zvao Edvard Snouden i imao potpisan ugovor o saradnji s američkom obaveštajnom službom po imenu Državna bezbednost. DB je bila nešto slično CIA, s tim što nije imala operativce na terenu i što nije finansirala stvaranje američke umetničke proze. Snouden je pre DB radio za CIA, ali to je bilo mnogo nakon što je CIA prestala da finansira umetničku prozu. Što se tiče CIA, jedno joj se mora priznati. Iako su bili neiskorenjivo lišeni sluha što se tiče kulture, shvatili su da je umetnička proza potpuni promašaj. Niko nije mario za dobre romane. Finansiranje dobrih romana zasnivalo se na davno prevaziđenoj zabludi da pisci, kao navodni tvorci kulture, imaju izvestan uticaj na savremene međunarodne ođnose. To je, naravno, bila budalaština. Zaposleni u CIA bili su neka vrsta estetske avangarde. Oni su još sredinom dvadesetog veka naučili lekciju koju američki pisci nisu uspeli da savladaju ni početkom dvadeset prvog. Tvorci kulture nemaju uticaja ni na šta. Jedino za šta su pisci dobri jeste slanje poruka kroz vreme. Savremenim svetom vladaju oni koji kontrolišu masovnu proizvodnju i protok beznačajnih informacija. Stoga je CIA sađa finansirala ono što je zaista važno, kao što su kompjuterske mreže i sistemi globalnog nadzora. Snouden je u DB imao pristup raznoraznim podacima o programima koji se tamo sprovode. I mnogi od tih podataka su ga onespokojili.

210

Džaret Kobek

Otkrio je da DB finansira složene kompjuterske mreže koje nadgledaju svu svetsku komunikaciju na internetu. DB je imao uvid u sve što svako radi na svom kompjuteru ili mobilnom telefonu. Snouden je bio zaprepašćen. Bilo je to naivno s njegove strane. Internet je stvorilo američko Ministarstvo odbrane da služi kao oružje protiv Sovjetskog Saveza. Stvarno je čudno očekivati da vlada koja je stvorila neko oružje neće to oružje koristiti za obavljanje osnovnog zadatka svake vlade, što će reći za kontrolisanje života svojih građana. To je kao da trčite pod kišom raketa V-2 Vernera fon Brauna nadajući se da će vam na glavu padati cveće. Snouden je prikupio nezamisliv broj dokumenata koji su kružili po DB. U njima su bili đokazi o sistemima globalnog nadzora.Ti sistemi su nastali uz pomoć kompanija kao što su Gugl, Fejsbuk i Epl. Snouden se obratio nekolicini novinara i omogućio da ti dokumenti procure do svetskih medija. Veći deo toga obavio je iz hotelske sobe u Hongkongu, okružen medijskim piskaralima koja su svršavala na svaku njegovu reč. Ovo objavljivanje dokumenata predstavljalo je kulminaciju sveopšte zebnje zbog masovne proizvodnje i informacione tehnologije. Nije samo Snouden bio zabrinut. Mnoge ljude u razvijenim državama veoma je brinulo kako će potpuna kompjuterizacija društva uticati na privatnost. Rasprave na tu temu uglavnom su se vodile među pripadnicima srednje klase. Istinski bogati ljudi nisu marili za priuatnost. Oni su novcem mogli iz svega da se izvuku. Siromašni nisu marili za priuatnost zato što su siromašni živeli u društvenom miljeu u kome priuatnost ne postoji.

JA MR21M INTERNET

211

Duša i telo siromašnih ljudi bili su vlasništvo vladajućeg režima. Bili su gorivo za visoke peći kapitalizma. Njihovi privatni životi bili su podređeni neprestanom mešanju policije i vlade. Tako je oduvek bilo i uvek će biti. Ideja o priuatnosti vuče korene iz koncepta individualizma. Shodno tome, nemoguće je imati priuatnost ako sistemi kontrole odbijaju da vas vide kao indiviđualnu jedinku. Ovo nigde nije bilo toliko izraženo kao u životu afroameričke populacije. Njihova priuatnost je zatučena još na samom početku. Nema privatnosti kada vam Ole Masa siluje celu porodicu. Nema priuatnosti u spavaonicama za roblje. Nema priuatnosti kad vas policija maltretira kako stigne i prišiva vam lažne optužbe za posedovanje droge. Nema privatnosti kad vas svako na ulici gleda podozrivo. Gledajući vesti o Snoudenovim otkrićima, niste mogli da ne pomislite kako se svet promenio. Postao je mesto u kome je najveća briga to hoće li masovna proizvodnja mobilnih telefona pretvoriti bele ljude u crne. Kada se otisnuo u muzgavi svet dojavljivanja iz hotelske sobe, Edvard Snouden je poneo i štivo za čitanje. Poneo je dve knjige. Prva je bila roman Korija Doktorova Otadžbina. Objavila ga je mala izdavačka kućaTorTin. Druga knjiga bila je džepno izdanje Bebine Eni Zirou.

2 4 . POGLAVLJE Neko je na Bazfidu objavio članak o dvadeset najboljih Adelajninih tuitoua. Adelajn je znala za Bazfid jer su članci s Bazfida bili jedino što su ljudi šerovali na Fejsbuku. Ti članci su uvek bili u određenom formatu. Ti članci su uvek bili u vidu spiska. Tipa: 25 stuari feoje su teže posle 25. Tipa: 35 stvari feoje nifeađa uiše nećete uideti Tipa: 25 najdubokoumnijih tuitoua Kanjea Vesta Tipa: 25 stuari feoje su bile normalne 1999. Bazfid je zarađivao umetanjem plaćenog sadržaja svojih oglašivača, što je bio bezbolan način da se zabava spoji s reklamom. U poređenju s ovim, svi drugi vidovi reklamiranja na internetu izgledali su krajnje jadno. Većinu spiskova na Bazfidu činio je materijal preuzet s drugih sajtova. Pravi tvorci preuzetog materijala nisu se bunili zbog toga. Pravi tvorci preuzetog materijala imali su da ćute i jedu sve što im se turi pod nos. Uz spiskove je obično išao kratak komentar napisan vrlo jednostavnim jezikom. Neki su taj stil poredili sa sastavima učenika mlađih razreda osnovne škole. Bazfid je bio jedan od najpopulamijih sajtova na internetu, savršeno mesto za čitanje spiskova tvitoua, saznavanje šta su to belačfee privilegije i komentarisanje Ledi Gaginih golišavih slika. 20 najboljih tvitova M. Abrahamovič Petrovič Ona je poznata kao autorka Tfila koja se predstavljala kao Rus. Počela je da tvituje nakon objavljivanja snimka njenog sumanutog predavanja. Evo dvadeset najboljih primera njene aktivnosti naTviteru!

JA MRZtM INTERNET

213

1. 0 prelasku u hinduizam Broj nedotupavnih ljuđi + količina #Y 0L07 = izgleda da ipak ima reinkamacije. 2. Nezainteresovanost za katoličanstvo Papa Franja kaže da sveštenici moraju da rade „u glibu života“. Meni bi bio dovoljan vodoinstalater da sredi glib u mom kupatilu. 3. Kritikovanje kolega Videla sam nove radove Džordža V. Buša. Kao da sam zavirila u razoreni um suicidalnog bigla bez osećaja za perspektivu. 4. Oštro Čula sam da je Kim Kardašijan Džejn Mensfild XXI veka. Nadam se da Alah u kompletu s time šalje i bjuik i kamion. 5. Da pogađam. Drugi je Portland San Francisko je jedan od dva američka grada u kome prilikom doseljenja dobijete uputstvo za život bez soje. 6. Uspomene Sećam se svoje prve posete San Francisku. U svakom kraju drugačije dobacuju za ženama, a onda blažena tišina u Kastru. #volim 7. Urnebesno Zvao me neki novinar. Piše o stripu. Zanimao ga TVil. Ceo sat pričao kako je doživeo doslovni emocionalni rolerkoster u zabavnom parku.

7

Engl.: You on!y live once - Samo jednom se živi. (Prim. prev.)

214

Džaret Kobek

8. Roditeljske muke Imejl od sina. Stidi se što sam još na Tviteru i moli da prestanem. Zaboravlja da sam ponosna majka s mnogo njegovih slika kad je bio beba. 9. Duboke misli Ako sve može biti umetnost, šta su onda one preostale stvari na dnu mog ormara? 10. Ona ima prijatelje! Poruka od Dž. Karadžehenema: „Otišao na nedelju dana u Beč, najbarokniji svetski spomenik državnoj represiji.“ 11. Nije da nije... Nije li čudno što svi misle da je ©BretEastonEllis, koji je otvoreno gej, gad, a obožavaju seksističkog mužjaka Dejvida Fostera Volasa? 12. Oštrije Gledala video s venčanja. Mlada, mlađoženja, svatovi s uvežbanom koreografijom. Kao turističko putovanje u pakao, samo bez suvenira. 13. Šta? Moj veliki doprinos teoriji kinematografije: u Isijauanju videla album Commoner’s Croum grupe Steelye Span u hotelskoj sobi u Floridi. 14. LOL. Suva istina! Da, dragi, zanima me muško objašnjenje zašto je astrologija sranje. Ne, dragi, nikada nisam čula ništa slično.

JA MRZIM INTERNET

215

15. Vala baš Najgori kostim svih vremena na Komik konu? MAUS. #ithappened #2009 16. Hm, ako ti tako kažeš Mislite da vas ne shvatam, ali ja sam stara ko Biblija. Poznavala sam ljuđe koji su nekada bili kao vi s tim što nisu bili toliko dosadni. 17. Dublje misli Danas prošla 101. ulicom. Videla sve one kranove kako se uzdižu iznad grada poput dugačkih maljeva. 18. Najoštrije Muškarci iz Silicijumske doline + Imsove stolice. Zašto svi IT tipovi uvek izgledaju kao da se spremaju da bace napalm na Vijetnam? 19. Svi imamo jednu takvu! Stara prijateljica se udala za profi fotografa. Sigurno zarad netačne ali lepe slike svog života na Fejsbuku i Instragramu. 20. Odmah će da prionu na posao! Savet mladićima: za nešto na brzaka, napravite vremeplov, volontirajte u prvoj Obaminoj kampanji i ponesite knjigu Sue je osuetljeno.

(bivše)

25. POGLAVLJE Ovde se prvobitno nalazilo poglavlje. Nije bilo bogzna koliko dobro. Bilo je lepo zamišljeno. Ali na kraju je ispalo grozno. I zato je obrisano. Međutim, to poglavlje je sadržalo nekoliko bitnih stavki. Kao što je opis Dana zahvalnosti, praznika kojim Amerika slavi pogrom ponositih starosedelaca tako što se bliža i dalja familija okupi za trpezom, pri čemu je mlađima neprijatno dok stariji tokom opuštenog razgovora izražavaju svoje rasističke i homofobične stavove. Kao što je analiza reči homofobija i zaključak da ona u doslovnom prevodu s grčkog ima značenje zapravo suprotno kontekstu u kome se koristi. Bilo je tu i malo priče o tome kako je homofobija izvedenica od reči homoseksualac, što je pak nespretna budževina latinskog i grčkog koju je izmislio Austrijanac po imenu Karl-Marija Kertbenji. Bila je tu i Šala da, ako je čovečanstvo išta naučilo u dvadesetom veku, onda je to da treba izbegavati reči koje su izmislili Austrijanci. Bilo je tu i razmišljanje o klasnim razlikama unutar pozamašnog broja Amerikanaca koji svoje neostvarene seksualne porive preusmeravaju na prežderavanje. Oni koji preusmeravaju svoje neostvarene seksualne porive i pritom su bogati zovu se gurmani. Svi ostali su debele svinje. Bila je tu i priČa o tome kako je Jugoistočni Masačusets postao regija koja se usred međunarodne krize postarala da u svetu uvek bude nekoga ko će na zidu džamije farbom ispisati PEDERI.

JA MRZIM INTERNET

217

I o tome kako su Klarensa Tomasa, sudiju Vrhovnog suda s mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma, pre izbora u to zvanje koleginice optužile za sefesualno uznemiravanje. I to da je Tomas bio pristalica Ajn Rend i da je svake godine pozivao novu turu pripravnika u svoju kuću i primoravao ih da gleđaju film snimljen po njenom romanu Veličanstveni izuor. Poenta čitave te priče bila je u uspostavljanju veze između Tomasove prošlosti kao poklonika umetnosti sefesualnog uznemiravanja i činjenice da u toj obaveznoj filmskoj lektiri, kao i u romanu, postoji scena silovanja. Evo kako je Ajn Rend u pismu od 5. juna 1946. opisala Valdu Kolemanu dotičnu scenu: „Ali činjenica je da Rork zapravo nije silovao Dominik. Ona je sama to tražila, a on je znao da ona to želi.“ Uklanjanje poglavlja pokazalo se kao nezgodno jer je trebalo da ono bude okosnica cele knjige. Da sve poveže u celinu. Sve se vrtelo oko Adelajnine odluke da tvituje o ženi po imenu Pola Din, koja je tokom leta 2013. bila u središtu velikog skandala. Uzroci skandala su: (1) Pola Din je bila poznata i nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma; (2) Pola Din je tokom davanja iskaza na suđenju za sefesualno uznemiravanje otvoreno rekla da je koristila reč %&$#?©. Pola Din je na televiziji prikazivala prehrambenu pornografiju za gurmane i debele svinje. Bila je tragikomična, ali to nije ništa neobično. Na televiziji su svi tragikomični. %&$#?© je reč koja u sebi sažima užasnu prošlost Amerike i okrutnost države prema manjinskom stanovništvu. %&$#?© se naročito odnosi na zlostavljanje i pogrom ljudi poput Džeremija Vinterblosa i svih njegovih srodnika s eumelaninom u donjem sloju epiderma.

218

Džaret Kobek

Elem, u izbačenom poglavlju Adelajn premišlja da li da tuituje o %&$#?© rasizmu. To se dešava nakon što je članak na Bazfidu doveo do udvostručavanja broja njenih sledbenika na Tviteru i pada koeficijenta drkanja na 0,73. Rasizam je u dvadeset prvom veku, kao i svaki produkt ljudskog uma, bio koristan. Rasizam je omogućavao više reklama. Povika na rasizam na društvenim medijima takođe je bila produkt ljudskog uma. I ona je bila korisna. I ona je omogućavala više reklama. Sistem je bio savršen i sam se održavao. Bio je imun na sadržaj, osmišljen tako da samo podstiče i podjaruje ljudske strasti. Na internetu ste mogli da budete u pravu. Na internetu ste mogli da budete u krivu. Mogli ste da volite rasizam. Mogli ste da mrzite rasizam. Bilo je potpuno svejedno. Sve se vrtelo isključivo oko novca. Priznanje Pole Din da je koristila reč %&$#?© na kraju se svelo na sledeće: Gugl je zaradio. I Fejsbuk je zaradio. I Tviter je zaradio. I sve one kompanije koje su osnovali i vodili beli ljudi. U izbačenom poglavlju nalazio se i spisak likova iz ove knjige koji su imali rasističke stavove i razmišljanja. Bio je to spisak svih likova ove knjige. Dobro đošli u Ameriku. Bilo je tu i nagađanja da je reč %&$#?© služila obrazovanim belim ljudima kao pogodno sređstvo kad hoće da naglase razliku između sebe i neobrazovanih belih ljudi. Ne preterano jasna poenta bila je u tome da reč %&$#?© stvara utisak da onaj ko ju je izgovorio ne veruje da je cilj svakog đvilizovanog društva jednakost prava i mogućnosti svih njegovih članova.

I

JA MRZIM INTERNET

219

Ali poglavlje je omanulo i nije uspelo da dovede argumentaciju do željenog logičnog zaključka. Nije uspelo da pokaže kako najobrazovaniji beli ljudi svojom interakcijom putem elektronskih uređaja što su ih napravili robovi pokazuju kako zapravo ne veruju ni u jednakost, ni u poštenje, ni u pravdu. Pre pedeset godina slepo su i bez preispitivanja branili rasizam kao što ga sađa slepo i bez preispitivanja napadaju. I mogu u svakom trenutku ponovo da okrenu ćurak. Izražavanje zabrinutosti zbog rasizma postalo je nova religija, a fokusiranje na jezik umesto na političke mehanizme bilo je najjednostavniji i najjeftiniji način da obezbede da ih svi vide u prvom redu u crkvi. Njihova molitva nije proistekla iz dubokog i mukotrpnog razmišljanja ili iskrene vere, nego je bila odraz straha da bi, ukoliko se ne ulizuju i ne podilaze bogatoj političkoj levici, to moglo loše da im se odrazi na karijeru. A zastoj u karijeri znači i manje novca za kupovinu elektronskih uređaja koje su napravili robovi. Bilo je i nešto malo priče o tome kako ljudi danas koriste reč %&$#?© isto koliko i pre, s tim što sada za to imaju odgovarajući eufemizam. Taj eufemizam glasi reč na c. Kada je advokat optužbe ispitivao Polu Din, nije je pitao da li je upotrebila reč %&$#?©. Pitao ju je da li je upotrebila reč na c. U svakom slučaju, presudni nedostatak izbačenog poglavlja ogledao se u tome što prosto nije moglo da poveže ove ideje. Ostale su razvučene na sve strane kao niti nedovršene tapiserije. Još jedan ne m anje važan neđostatak bio je to što nije uspostavljena veza između načina na koji se Amerika ophodi prema svojim manjinama i načina na koji se industrija

220

Džaret Kobek

stripa ophodi prema ljudima poput Džeka Kirbija, a potom i veza s načinom na koji internet zarad reklama vreba lakoverne mameći ih da stvaraju sadržaj proistekao iz uzburkanih strasti. Preci Džeremija Vinterblosa bili su robovi zbog svoje sposobnosti da obezbede besplatnu radnu snagu. Džeremijevi preci nikada nisu imali udeo u plodovima svog rada. Oni su bili vlasništvo. Vlasništvo ne može da poseduje sopstveno vlasništvo. Američka industrija stripa plaćala je svoje zaposlene, ali je zadržavala plođove njihovog rada. Džek Kirbi nije imao vlasništvo nad svojim delima, koja su vredela milijarde dolara. Bila je to najveća krađa u istoriji intelektualne svojine. Ljudi su na internetu stvarali kamare intelektualne svojine nad kojom nisu imali nikakvu kontrolu. Ako na Fejsbuku pošaljete nekome poruku, ta poruka će doveka ostati vlasništvo Fejsbuka, koji će je koristiti kao osnov za izbor reklama koje će vam plasirati. Vaše negodovanje zbog Pole Din i %&$#?© donosi zaradu Marku Zakerbergu i njegovim ulagačima. Zanimljivo je da su Fejsbuk, Tviter, Tambler i Blogspot, medijska platforma u vlasništvu Gugla, postali stecište nabeđenih intelektualaca i drvenih advokata. TU su mogli da govore do mile volje. Tu se, verovali su, njihov glas čuje. Svi su oni kuckali svoje moralne pridike na uređajima koje su sastavljali robovi i ostavljali ih na platformama za slobodno izražavanje koje su bile posed moćnika, donoseći time moćnicima zaradu. I to je na neki način uništavalo moćnike. Eto, uvek ima nade. Intemet je ljudima bez moći pružao iluziju da njihovo besplatno mišljenje ima nekakvog uticaja na svet. Što je, naravno,

JA MRZIM INTERNET

221

potpuna budalaština zasnovana na sumanutim idejama o tome ko upravlja svetom. Svetom ne upravljaju vlade. Svetom ne upravljaju poznate ličnosti. Svetom upravljaju bankari. Svetom upravlja kasta ulagača. Svetom upravljaju proizvođači. Istoriju čovečanstva piše nouac, pišu je ljudi koji ga kontrolišu i niko drugi. Nouac, ta mera ljudskog poniženja, jedino je što je bitno. A onaj privid važnosti besplatnih mišljenja podsticali su samo zato što to donosi novac bankarima. I ulagačima. I proizvođačima, koji su porobili žitelje dalekih zemalja i naterali ih da prave uređaje za besplatno izražavanje mišljenja. Jedino što sva ta besplatna m išljenja ama baš nikako nisu mogla jeste da promene svet. Mišljenja su bila samo još reči, još sranja koja je neko negde smislio. Reči su bile mazivo za mašineriju kapitalizma. Reči samo potpomažu složeni proces u kome svakih četrdeset godina jednu grupu lelemuda smenjuje druga grupa lelemuda. Džarvis Koker je bio potpuno u pravu. Svetom zaista vladaju pizde. Reči nisu moć. Verujte profesionalnom piscu na reč. Jedine reči koje imaju moć nažvrljane su na zidu klozeta. Jedini uticaj reči malih ljudi na internetu bio je nanošenje bola drugim malim ljudima. Kada hoćete da savladate šaku, naterajte prste da se ostrve jedni na druge. Zavađi pa vladaj. Bilo kako bilo, Adelajn je na kraju to uradila. Tuitouala je o %&$#?©. Konačno je shvatila kako da iskoristi internet.

2 6 . POGLAVLJE Dž. Karadžehenem je bio u Danskoj, u književnoj koloniji u Hald Hovedgardu, velelepnom vlastelinskom zdanju iz osamnaestog veka. Bilo je lepo ali dosadno. Drugi pisci su bili oduševljeni. Danske spisateljice su sve do jedne bile neodoljive. Danci nisu imali nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Danski pisci su bili odvratni, s izuzetkom Olea Tjornberga, koji je zajeđno sa svojom ženom pisao kriminalističke romane. Ole Tjornberg je bio neodoljiv. Pred kraj boravka tamo, Dž. Karadžehenem će upoznati Jusija Adler-Olsena, majstora skandinavskog kriminalističkog romana, podžanra u kome sekularni humanisti odbojnim pričama reafirmišu hrišćansku doktrinu izvomog greha. Kriminalistički romani Jusija Adler-Olsena prevedeni su na bezbroj jezika i svuda su se prodavali kao alva. Jusi Adler-Olsen je rekao da je prodao devetsto hiljada knjiga na engleskom jeziku. Dž. Karadžehenem je čekao lokalni autobus. Zaputio se u obližnji grad Viborg. Viborg je jedan od najstarijih gradova u Danskoj. Viborg je bio veoma dosadan, ali je imao živopisnu srednjovekovnu četvrt i sjajnu kateđralu prepunu vrlo kitnjastih fresaka. Autobuska stanica se nalazila tačno preko puta zdanja u kome je boravio Dž. Karadžehenem. Dok je čekao autobus, iz kuće je izašao Brane Mozetič, slovenački pesnik bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Žurno je došao do stanice. Autobus je stigao. Dž. Karadžehenem i Brane Mozetič seli su jedan do drugog.

JA MRZIM INTERNET

223

Razgovarali su o vremenu. Razgovarali su o Danskoj. Brane Mozetič upita Dž. Karadžehenema: - Ti si iz Kalifornije? - Živeo sam u Los Anđelesu - odgovori Dž. Karadžehenem - pa sam se preselio u San Francisko. To valjda znači da sam sad iz San Franciska, a Los Anđeles mi više dođe kao rodni grad. - San Francisko - reče Brane Mozetič. - Poznaješ li Kevina Kilijana?

2 7 . POGLAVLJE Adelajn je dobila poruku od Džeremija Vinterblosa. Javio joj je da dolazi u grad. Adelajn mu je odgovorila. Predložila je da se nađu u kafeteriji Kafa narodu. Kafeterija Kafa narodu nalazila se u Hajtu. Hajt je bio jedno od poslednjih mesta u gradu gde se mogla videti prava mešavina svih staleža. I bogataši, i srednja klasa, i sirotinja. Svi su oni poluomamljeno bazali između odumih prodavnica punih hipi kiča. Sve je bilo lepljivo od štroke. Kafeterija Kafa narodu nalazila se na Aveniji Masonik. Adelajn je mislila da će unutra možda biti nekakvih znamenja kolektivističke ideologije. Nije bila sigurna. A možda je to samo ime i ništa više. Do Kol Velija stigla je metro linijom N-Džuda. Nije platila kartu. Za šesnaest godina koliko je živela u San Francisku nije platila kartu za N-Džuda ni jedan jedini put. Zatekla je Džeremija kako sedi na kauču. U kafeteriji je bilo nekoliko ljudi, no bilo je tiho. 1\i je uvek tiho. - Dragi moj, hoćemo li ostati ovde ili ćemo da prošetamo? upitala ga je Adelajn. - Ostanimo ovde - reče Džeremi. - Jesi li naručio? - Još nisam - reče Džeremi. Adelajn i Džeremi su stajali u redu iza starog hipika. Starom hipiku se očigleđno nije žurilo. Stari hipik je zapitkivao sve i svašta i nadmeno napomenuo svoju intoleranciju na laktozu i alergiju na badem. Adelajn je razgledala vitrinu s pecivima i kolačima.

JA MRZIM INTERNET

225

- Pogledaj, dragi - rekla je Džeremiju. - Imaju i krempite i šampite. Džeremi se napravio da ne čuje. - A sada, gospodine Dž. V. Blose, šta vas je prevarilo da dođete u naš lepi grad? - reče Adelajn kad su seli. - Koliko me pamćenje služi, kada sam poslednji put videla tvoj ozbiljni lik, sans imalo dvoumljenja si tvrdio kako atmosferu dotičnog okruženja smatraš krajnje toksičnom. - Došao sam zbog tebe - reče Džeremi. - Zbog moi? - Moraš prestati da tuituješ. - Zlo i naopako! Vrag mu babin! Šta to zboriš, nesrećniče? Pa zar tako lako zaboravi da sam se upravo po tvom preporučeniju upustila u umetnost tvitovanja? - Ne možeš tek tako da tuituješ o reči %&$#?©. - Uvredih li koga, dragi? To je bila Adelajn. Njen sin je bio dete Persijca. Njen sin je imao eumelanin u donjem sloju epiderma, što ga je obeležavalo kao nekoga ko nije pripadnik socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa. Bila je svedok borbe svoga sina da se izbori s pitanjem rasnog identiteta. Ona je tvitouala reč %&$#?©. Znala je da će se svi naTviteru izbezumiti. Znala je da će se svi na internetu izbezumiti.To i jeste bila svrha interneta. Izbezumljivanje jednih i donošenje zarađe drugima. Zašto onda ne bi i Adelajn nešto zaradila? Uopšte nije očekivala da bi se Džeremi mogao naljutiti. Nije joj bilo ni na kraj pameti. Adelajn je bila iz devedesetih, kada se dževa jedino dizala oko estetike konfrontacije.

226

Džaret Kobek

Tada su mnogi umetnici bili veoma zainteresovani za suprotstavljanje rasizmu, a pogotovo grupacija bezeumelaninskih umetnika koji su koristili reč %&$#?© u svojim povicima na društveno ustrojstvo. Problem je bio u tome što estetika devedesetih nije kritikovala samo snage tlačiteljskog režima nego i ljude kojima je deo svakodnevice bio da ih neko zove %&$#?©. A mnoge od tih ljudi nije preterano zanimala razlika između beloguzana u kamionetu i oštre kritike nekoga iz Sohoa. -T a sranja su bila deo mog života i pre nego što smo se upoznali, i pratiće me sve dok sam živ - reče Džeremi. - Nije u tome problem. - A u čemu onda jeste? - Kada ti nehajno tuituješ o reči %&$#?©, svi prvo pomisle na mene. Meni Skolastik šalje imejlove. Meni se svi penju na glavu. Svi znaju da smo prijatelji. I da decenijama radimo zajedno. Svakog živog zanima šta ja imam da kažem, a mene ič ne zanima da budem tvoj ,,cmi glas“, Adelajn. Ali ič. Imam pametnija posla. Dosta mi je. Umoran sam. Ne mogu više da čistim za tobom. Džeremi je posegnuo rukom u džep. Izvadio je mobilni telefon. Bio je to ajfon. Ajfon koji je promenio sue. Prevukao je prstom preko svog ajfona i otvorio Džimejl, Guglov besplatni imejl koji je korisnicima na osnovu sadržaja njihovih poruka ciljano servirao određene reklame. - Pogledaj - rekao je i dodao jo j telefon. Svi imejlovi bili su od novinara koji su se raspitivali o Adelajn. Džeremi je stvarno imao pametnija posla. Bio je veoma zauzet.

JA MRZIM INTERNET

227

Honorarno je pisao za proizvođače video-igara, a još se bavio i stripom - sarađivao je na novim epizodama Divljeg Psa za DC. Diulji Pas je bio stripovska intelektualna svojina koju su Maks Alen Kolins i Teri Biti stvorili krajem osamdesetih, kada su i Adelajn i Džeremi još živeli u Njujorku. Tada je vladala epidemija krek-kokaina usko povezana s meteorskim porastom kriminala. CIA, koja je finansirala dobar roman, finansirala je i krek-kokainsku epidemiju i meteorski porast kriminala, što je u sprezi nanelo nezamislive patnje ljudima s eumelaninom u donjem sloju epiderma. Odgovor industrije stripa na nagli porast kriminala bilo je stvaranje antiheroja-osvetnika. Ti antiheroji-osvetnici nisu bili kao Spajđermen, intelektualna svojina koju je stvorio Stiv Ditko, ili kao Supermen, intelektualna svojina koju su stvorili Džeri Sigel i Džo Šuster. Novi antiheroji-osvetnici nisu imali nikakve naročite moći ako se ne računaju ogorčena beloća i neustezanje prema ubijanju. Gotovo svim tim antiherojima-osvetnicima neko od porodice je stradao od zločinačke ruke. Mrtve supruge i mrtva deca nisu bili ništa neuobičajeno. Divlji Pas se razumeo u oružje, bio je bivši vojnik, nosio je hokejašku masku i dres s karikaturom ljutitog psa. Mafija mu je ubila verenicu. Sada je hodio ulicama gradova Ilinoisa i Ajove vodeći svoj samotnjački rat protiv kriminala. Bavio se ubijanjem domaćih terorista. I imao je pune ruke posla. Džeremi je verovao da su ga angažovali za taj posao jer je između Diuljeg Psa i Trila postojala izvesna lingvistička sličnost. On je pružao vizuru postapokaliptičnog sveta nakon ekonomskog kraha s primesama A1 Kaide.

228

Džaret Kobek

Džeremi je u slobodno vreme istraživao prve snimke američke muzike i čitao knjige spisateljice po imenu Ana Kevan. Džeremi je voleo Anu Kevan jer je smatrao da je ona u svojim delima dala najtačniji opis psihoaktivnih efekata heroina. Likovi u knjigama Ane Kevan svako malo su zapadali u tripove i istog trenutka uletali u zamršene psihoaktivne fantazije. Ana Kevan je bila žestoka. Njena proza je bila žestoka. Pisala je gotske romane u vreme kada niko nije želeo gotske romane. Bila je carica. Pored toga, Džeremi je vodio i vrlo aktivan seksualni život. Taj aktivni seksualni život odvijao se i s njegovom ženom Minervom i s drugim partnerkama. Džeremi i Minerva bili su par iz okoline San Franciska. Shodno tome su usvojili netradicionalne seksualne navike. Istini za volju, to nije nimalo besmisleno ako se ima u vidu da su zajedno od 1989, kada su oboje bili u ranim dvadesetim. Ali zato nisu usvojili nijedan od ideoloških pojmova izmišljenih u dvadesetom veku da se opišu odnosi koji postoje koliko i brak. Nikada za sebe nisu govorili da su poliamorni, što je još jedna glupa reč kao što je homoseksualac, s grčkim prefiksom i latinskim korenom. Nikada za sebe nisu govorili kako žive u otvorenom braku. Minerva je jednom prilikom predložila da sami smisle odgovarajuću reč za sebe. - Kakvu reč? - upitao je Džeremi suprugu. - Vinterblose - na to će njegova supruga - nešto kao jeboholičari. Naravno, nisu za sebe govorili da su jeboholičari. Prosto su se zezali sa strane. Ponekad i jedno s drugim.

JA MRZ1M INTCRNET

229

Poliamorija je reč koju je izmislila veštica po imenu Morning Glori Zel-Rejvenhart. Reč se prvi put pojavila 1990. u njenom članku pod naslovom Bufeet Ijubaunika. Kao i Džeremi i Minerva, Morning Glori Zel-Rejvenhart živela je u okrugu Marin. Za razliku od Džeremija i Minerve, Morning Glori Zel-Rejvenhart je veći deo svog života u okrugu Marin provela u sistematičnom mučenju koza. Morning Glori Zel-Rejvenhart i njen muž Oberon Zel-Rejvenhart mučili su koze tako što su im hirurški menjali začetke rogova ne bi li postigli da na kraju izraste samo jedan rog nasred lobanje. Zel-Rejvenhartovi su hteli da stvore životinju što sličniju jednorogu, mitskom biću iz iste kategorije u koju spadaju funkcionalni sistem zđravstvene zaštite, platna ravnopravnost polova i demokratsko prihvatanje različitog m išljenja. Četiri koze iz mučilišta Morning Glori Zel-Rejvenhart išle su 1985. na tumeju s Cirkusom braće Ringling, Barnuma i Bejlija. Među njima je najpoznatiji bio jarac Lanselot. U cirkusu su tvrdili da je Lanselot jednorog. Ali Lanselot nije bio jednorog. Lanselot je bio jarac koga je mučila osoba koja će kasnije izmisliti reč poliamorija. Ovo je 100% istina. Ni Minerva ni Džeremi nisu voleli seks utroje. Za trojku treba mnogo pregovaranja. Morate misliti na osećanja osobe s kojom ste u braku i na osećanja treće osobe. 1\i ima bezbroj kontrolnih punktova i obaveznih figura. Razgovor pre seksa, razgovor tokom seksa, razgovor nakon seksa. A tu je i seks udvoje nakon seksa utroje kako bi se Džeremi i Minerva uverili da između njih i dalje vlada ravnoteža.

230

Džaret Kobek

Pa onda izlaženje na kraj s neminovnim razvojem hemije između treće osobe i Džeremija ili Minerve. Na kraju su odustali od trojki i počeli da se viđaju s drugim ljudima svako za svoj groš. Džeremi je upoznavao žene preko sajta OKKupidon. Tti je Džeremi prvo morao da odgovori na bezbroj banalnih pitanja o hobijima i verskim ubeđenjima. Potom je sajt upoređivao njegove odgovore s odgovorima iz baze članica i izračunavao postotak zajedničke banalnosti. Džeremi je uspostavljao kontakt sa zanimljivim ženama s kojima je delio visok postotak banalnosti. Ili su te žene kontaktirale s njim. Ako dopisivanje prođe dobro, Džeremi se s njima upoznavao uživo. Ako pri susretu uživo uspostave dobru komunikaciju, mogli su da pređu na seks. Ako dođe do seksa, onda bi spisku svojih zajedničkih banalnosti dodali još jednu zajedničku banalnost. Ta zajednička banalnost bila je besmislenost jurnjave za orgazmom i njegovo postizanje. Većinu žena sa OKKupidona nije zanimao seks sa oženjenim muškarcem čija žena zna da jo j se muž seksa izvan bračne ložnice. Međutim, Džeremi je otkrio da ako nastupi otvoreno i odmah saopšti svoju situaciju, nemalom broju žena to bude intrigantno i pobudi njihovo zanimanje. Jedan podskup tog nemalogbroja žena seksaće se s njim. Sve je to lepo funkcionisalo, uz povremene trzavice, jer su i Džeremi i Minerva imali prilično realan pogled na ljuđsku biologiju i prirodu međuljudskih odnosa.

JA MRZIM INTERNET

231

Njih dvoje su imali seksualne odnose jedno s drugim već gotovo trideset godina. Mnogi od onih s kojima su spavali nisu imali realan pogled na ljudsku biologiju i prirodu međuljudskih odnosa. Mnogo Minervinih seksualnih partnera, gotovo po pravilu muškaraca, bilo je gotovo psihotično u svojim potrebama. Neki su postajali ljubomorni na Džeremija. To se dešavalo nakon uvrh glave nekoliko nedelja poznanstva s Minervom. Džeremijeve partnerke bile su drugačije. Bilo je mnogo belih žena koje su želele seks s crnim muškarcem iz krajnje ponižavajućih razloga. Takve su bile za izbegavanje. Neke od žena s kojima se viđao imale su eumelanin u donjem sloju epiderma. To su bile crne žene i nekima se nije mililo da stupe u seksualne odnose s crnim mužem bele žene. Čitavo društvo bilo je debilno i iznedrilo je zapanjujuću količinu gluposti u pogledu seksa pripadnika jednog socijalnog konstrukta s pripadnicima drugog socijalnog konstrukta. Uzrok ovome je to što američko društvo ima krajnje iskrivljeno poimanje lepote, koje obično isključuje i marginalizuje obojene žene. A pogotovo crne žene. Što je neviđena budalaština. Čak i bez Adelajninog nesrećnog izleta u bavljenje rasnim pitanjim a na internetu, Džeremi je đosta razmišljao o crnoći. Više nego inače. Džeremija je oduvek mučilo rasno pitanje. Pored Diuljeg Psa, radio je i na novom autorskom stripu. Još mu nije bio smislio ime, ali je napisao nekoliko epizoda. Trebalo je da to bude strip bez ikakvih natprirodnih, potprirodnih i kriminalnih elemenata. Bio bi to verodostojan prikaz afroameričke porodice iz srednje klase. Nameravao je da predloži Adelajn da bude autor crteža.

232

Džaret Kobek

Ali sada, kada joj je koeficijent drkanja bio toliko nizak, Džeremi je počeo da se predomišlja. Uprkos tome što su svake godine izlazile hiljade hiljada novih naslova, i uprkos tome što je strip postojao već gotovo čitav vek, Džeremijeva ideja predstavljala je nešto što još nije bilo viđeno. Stripovi su bili validno sredstvo izražavanja kao i bilo koje drugo, tako da su se mogli baviti i svakodnevnim radostima i greškama jedne porodice. Bez obzira na rasu. Ali bila je 2013. godina a to se još nije desilo. Džeremi je odrastao kao najmlađe dete bračnog para nekadašnjih studenata univerziteta Hauard. Iako će se kasnije toga prilično stideti, Džeremijevi roditelji su se upoznali na smeđa kesa žurki, studentskoj zabavi kojoj su mogli prisustvovati samo oni čija je nijansa kože svetlija od nijanse kese od smeđeg papira. Bilo kako bilo, zahvaljujući raspodeli eumelanina u donjem sloju epiderma i tome što su stekli diplomu na elitnoj visokoškolskoj ustanovi, Džeremijevi roditelji su postali pripadnici crne srednje klase i nastanili se u belom komšiluku u Virdžiniji, nadomakVašingtona. Bili su jedina porodica u tom kraju koja ima eumelanin u donjem sloju epiderma. Kada je Džeremi upoznao Neša Maka, počeli su da se druže samo zato što su u detinjstvu živeli na pedesetak kilometara jedan od drugog. Džeremi je odrastao u dobrostojećoj porođici. Odsustvo oskudice podstaklo je kod njega ljubav prema plitkim vidovima zabave kao što su stripovi i naučna fantastika. Ti plitki vidovi zabave pomogli su mu da u privatnoj gimnaziji stvori sebi bezbedno okruženje.

JA MR7IM INTERNET

233

Družio se s decom koja su seđela i razgovarala o prevrtljivosti haotično-neutralnog čarobnjaka Rejstlina Madžere i o predstojećem ljubavnom brodolomu Tanisa Halfilevena i Loralantalase Kenan, princeze kvalinestanskih vilovnjaka. Mnogi u školi su mrzeli Džeremija ili ga se plašili jer je crn, ali situacija je svima bila društveno prihvatljivija ako se deca koja ga mrze pretvaraju kako je uzrok njihovoj mržnji to što ga zanimaju knjige Trejsija Hikmana i Margaret Vajs. Tako je na prvi pogled izgleđalo da Džeremi nije žrtva maltretiranja zbog svoje rase, nego da je žrtva maltretiranja zbog svoje majice Crvena Sonja. Kada se Džeremi zaposlio u Marvel komiksu, nije ga preterano iznenadio rasizam u industriji stripa. Ako se izuzmu Lari Hama i Džim Ouzli, koji su imali eumelanina u donjem sloju epiderma, zaposleni u Marvelu bili su odrasle verzije njegovog društvanceta iz srednjoškolskih dana. Ali uprkos nadmenom stavu proisteklom iz neiskorenjive privrženosti intelektualnim svojinama velikih korporacija, deca iz Džeremijevog srednjoškolskog društvanceta pojma nisu imala o rasnim pitanjima. Džeremi je i od njih morao da istrpi raznorazna sranja. Dodirivali su mu kosu bez pitanja. Pričali su o tome kako su im roditelji marširali s Martinom Luterom Kingom u Selmi, da bi potom napomenuli kako Džeremi izgleda baš belo. Govorili su da je Džeremi njihov „crni bard kralja endorskoga". Pitali su ga da li je knjiga U iščekivanju zmaja Džona M. Forda popularna u getu. Govorili su mu kako je Suojta Oktavije Batler ipak sasvim dobra knjiga. Govorili su mu da im je Samjuel Delejni omiljeni pisac. Džeremijevo nadahnuće za novi strip bila je ,,My Black Mama“, ploča na 78 obrtaja Sana Hausa.

234

Džaret Kobek

San Haus je bio bluz muzičar iz delte Misisipija. San Haus je snimio tu pesmu 1930. za proizvođača ploča Paramaunt iz Graftona u Viskonsinu. On je imao kamaru eumelanina u donjem sloju epiderma. Ploča na 78 obrtaja je vinilni disk na kome ima mesta samo za po jednu kraću pesmu na svakoj strani. Na ploči ,,My Black Mama“ nalazile su se pesme ,,My Black Mama, Part 1“ i ,,My Black Mama, Part 11“. Ploča je bila namenjena afroameričkoj publici, ali kako je izašla u vreme ekonomskog raspada, prodavala se slabije nego Vrela para železare. Decenijama kasnije, među kolekcionarima gramofonskih ploča koji nisu imali eumelanina u donjem sloju epiderma bio je raširen stav da su, za razliku od današnje sve veće komercijalizacije američke kulture, muzičari poput Sana Hausa nudili autentičnost. Vladalo je ubeđenje da je San Haus bio primitivno crnče, produkt m učeničke istorije svog naroda, čedo drevne ruralne čestitosti koja seže do vrem ena pre savremenog sveta. To je, naravno, bilo nepodnošljivo proseravanje. San Haus je bio majstor modernizma. Bio je genije. Obe pesme na ploči ,,My Black Mama“ bile su remek-dela. Pesma ,,My Black Mama, Part 11“ postala je legenda. Postala je zaštitni znak lika i dela Sana Hausa kada su beli kolekcionari ploča mnogo decenija kasnije otkrili da on živi u Ročesteru u državi Njujork. „Part 11“ je pesma o pevaču koji saznaje da je njegova devojka mrtva. Odlazi u grad i nalazi svoju draganu u mrtvačnici kako leži na rashladnoj ploči. To je u suštini prerada stare pesme ,,St. James Infirmary Blues“, koja je pak prerada stare pesme „The Unfortunate Rake“. Kada je San Haus izvodio tu pesmu decenijama kasnije,

JA MRZIM INTERNET

235

nakon što su ga beli kolekcionari ploča pronašli, najavljivao ju je kao „Death Letter Blues“. Pesma je postala klasik. Stotine muzičara su je obradile. Ogromna većina muzičara koji su obradili „Death Letter Blues“ nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Niko nije ni pominjao pesmu „Part I“, u kojoj pevač priznaje kako više voli žene s izdašnijim količinama eumelanina u donjem sloju epiderma nego žene s manje eumelanina u donjem sloju epiderma. Takva ideologija je sušta suprotnost onoj koja je vladala na smeđa kesa žurkama na kakve su odlazili Džeremijevi roditelji. U pesmi „Part 11“ težište je bilo na uobičajenom doživljavanju Afroamerikanaca i njihove kulture. Svi su želeli da slušaju o tome kako crni ljudi umiru i tuguju. Svi su želeli mrtvu crnkinju na rashladnom stolu. „Part 1“ je pesma o pevaču koji žudi za svojom rasnom crnom draganom bez obzira na posledice, kako ovozemaljske tako i one duhovne prirode. Džeremiju su se sviđali stihovi: Žena smeđe kože voleti se može Ali ona crne puti pamet mi pomuti 0, žena smeđe feože uoleti se može 0 da, ali ona crne puti pamet mi pomuti. Znam da nema raja, ni pakla bez dna A gde ću kad umrem, to bog dragi zna Ej, nema raja, ni pakla bez dna A gde ću kad umrem, to bog dragi zna. Džeremi je razumeo taj humor. Bio je to humor njegove porodice. Ali ne njegove porodice u užem smislu reči. Njegovi roditelji i sestre bili su uštogljeni skorojevići.

236

Džaret Kobek

Nego njegove familije. Njegovih ujaka, stričeva, tetaka, njihove dece,baba i deda. „Part 1“ bio je humor normalnih ljudi koji vode normalan život u normalnim kućama. Bio je to humor koji ne lišava afroameričkog muškarca muškosti. Bio je to humor koji je oduvek bio tu, ali svima je bila mnogo zanimljivija dragana na rashladnoj ploči. Bilo bi teško objaviti novu knjigu o afroameričkoj porodici. Možda bi bilo moguće s nekom klasičnom izdavačkom kućom i prodajom knjige u klasičnim knjižarama. Ali Džeremi je stasavao na direktnom tržištu. Radio je u Marvelu. Tril je svoj uspeh dugovao upravo magiji prodavnica stripova. Džeremijeva ciljna grupa bili su moroni koji čine tržište stripa. Hteo je da napravi knjigu koja bi ih malo prosvetlila i privukla nove kupce u prodavnice. Želeo je da napravi strip za male verzije sebe u dvađeset prvom veku, za klince koji prolaze kroz onaj naročit vid usamljenosti s kojim se suočavate kad ste mladi, crni i volite Dž. R. R. Tolkina. A Adelajnino ponašanje na intemetu uopšte mu nije išlo naruku. Život mu nije bio nimalo lakši zbog njenog tuitouanja. - Pa zar nam nisam podigla prodaju? - upitala ga je Adelajn. - Jesi - reče Džeremi. - Evo šta ću da uradim - reče ona. - Držaću se podalje od rasnih pitanja koliko god budem mogla. Ne mogu ti obećati kule i gradove, dragi, ali daću sve od sebe. Neću više tuitouati o reči %&$#?©. - Voleo bih da potpuno prestaneš - reče Džeremi. - Navukla si se na to. - Dragi - odvrati Adelajn - a ko mi je predložio da koristim Tviter? Ko mi je otvorio nalog na Fejsbuku?

JA MRZIM INTERNET

237

- Ja - reče Džeremi. - Samo pokušavam da nam đonesem zaradu. Ako već pomažem Guglu da skida kajmak, onda mogu i ja da kročim u budućnost. Svi mi moramo nekome da služimo. A nije li bog uvek u pravu, mon oncle? Izašli su iz kafeterije i krenuli ka parku Buena vista. Park Buena vista bio je jedan od građskih dragulja, brdo prekriveno morem zelenila i prastarog drveća. Ulazak u park izgledao je kao da kroz koprenu prolazite u neki drugi svet. - Sećaš li se - upitao je Džeremi - kada smo išli u Komik rilif da slušamo Granta Morisona kako peva. - Jedva - reče Adelajn. Grant Morison je bio pisac stripova i nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Pored neizmernog kvaliteta kojim je njegov rad obilovao, druga bitna osobenost Morisonovog lika i dela bilo je to što je imao nesreću da piše stripove u isto vreme kad i Alan Mur. Ui što reče veleuvaženi stripski kritičar Endru Hiki, koji takođe nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, da nije postojao Alan Mur, Grant Morison bi bio najveći pisac u istoriji tog medijuma. Ali Alan Mur je postojao. Ni on nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. I stvarno je bio ubedljivo najbolji pisac u istoriji stripa. Postojao je Alan Mur i postojali su svi ostali. Grant Morison je bio osuđen da doveka bude drugi. Život ume da bude okrutan. Pomenuto pevanje odigralo se 1993, kada je Grant Morison bio na turneji s Vertigom, malo eksperimentalnije orijentisanim izdavačem u okviru DC komiksa.

238

Džaret Kobek

Modema inkarnacija DC komiksa dičila se time što je, u principu, prejebala Alana Mura. Ukrali su njegovu najvredniju intelektualnu imovinu - Čuvare. Kompanija je nakon krađe srozala Čuvare na manje-više tipičan način: (1) očajan propratni materijal; (2) očajan film; (3) očajni nastavci bez dozvole izvornog tvorca. Ta krađa i srozavanje odigrali su se 1985. kroz čitav niz ugovornih peripetija između međunarodne korporacije i nekoga ko je odrastao u stanu bez vodovodnih instalacija. Komik rilif bila je prodavnica stripova u Ulici Hajt. Nakon njenog zatvaranja lokal je izmenjao nekoliko delatnosti. U trenutku kada su Adelajn i Džeremi bazali kroz park Buena vista, na izlogu lokala pisalo je IZA ZATVORENIH VRATA. Bila je to prodavnica erotskih igračaka i donjeg veša. - Nikako ne mogu da shvatim - reče Džeremi - to što mi izgleda kao da je danas čitav svet opsednut svime što je meni zaokupljalo pažnju kada sam imao petnaest godina. Stripovi. Štreberski medijumi. Sada je sve to mejnstrim. Ne možeš ni da zamisliš kakva sam sranja morao da istrpim zbog svoje majice Cruena Sonja. - Dragi - na to će Adelajn - a šta ako si ti lučonoša? Šta ako svakolika američka kultura kasni tačno trideset godina za tvojim interesovanjima? - Možda se to prenese i na tebe. Šta ako su tvoja trenutna interesovanja ono što će odrediti buduće trendove? - Iskreno se nadam da neće - reče Adelajn. - U suprotnom sam osudila planetu na grozomornu distopiju sačinjenu samo od krautroka, starih razglednica Sent Ogastina i pornića s klistiranjem. Adelajn se samo šalila. Koristila je ironiju.

JA MRZIM INTERNET

239

Nikoga ko ima ma kakav društveni život nije briga za krautrok. - Kako se sve menja - reče Džeremi posmatrajući drevna stabla. - Sećam se kad si spavala na našem kauču. Rekao sam ti da ne dolaziš ovamo noću. - Zašto, pobogu? - Bilo je opasno. Ovde je bilo mnogo nasilja. Svaki čas su nalazili leševe. - Znaš - reče Adelajn - čvrsto verujem da je danas mnogo bolje živeti u gradovima. Više ne moramo da se na svakom ćošku bojimo za život. Ali u emocionalnom smislu, ipak bih se vratila u ona opasna vremena.Tada se znalo ko je i gde je šljam. Bilo je zastrašujuće, dragi, ali zar nije bilo mnogo zabavnije? - Jebem li ga - reče Džeremi. - Šta misliš, zašto živim u predgrađu? Zato što mrzim gradove. Mrzeo sam ih onda, mrzim ih i sada. Uspinjali su se ka vrhu parka. Adelajn je predložila Džeremiju da igraju jednu igru i izazvala ga da smisli najgori mogući način na koji će IT industrija uništiti park Buena vista. -T i si pisac, dragi - rekla mu je. - Očekujem da ćeš me nadmašiti u mom sopstvenom izazovu. - Daj mi malo vremena - reče on. - Smisliću nešto.

2 8 . POGLAVLJE - Ti govnari su se - reče Dž. Karadžehenem - kačili s pogrešnom osobom. Ti govnari bili su devetnaestorica terorista koji su 11. septembra 2001. oteli avione kako bi ih srušili na Svetski trgovinski centar, Pentagon i Kapitol. Ti govnari su uspeli da sruše otete avione na dve zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagon. Avion kojim je upravljao Zijad Džara nije se srušio na Kapitol. Avion kojim je upravljao Zijad Džara srušio se na livadu u Pensilvaniji nakon što su putnici razvalili vrata kolicima za hranu i nagrnuli u pilotsku kabinu. Roman Zijad bio je o Zijadu Džari. On je u donjem sloju epiderma imao umerenu količinu eumelanina. Dž. Karadžehenem je šetao s Adelajn kroz Kinesku četvrt. Bilo je to nedelju dana po njegovom dolasku iz Evrope. Tada je prvi put video Adelajn otkako se vratio. Ubedio ju je da pođu do kafea Trst u Nort Biču. Našli su se kod stanice Pauel Bart. Adelajn ga je zatekla kako stoji naslonjen na metalnu rešetku držeći jednu nogu na smeđoj kutiji. - Šta ti je u toj kutiji, dragi? - upitala ga je. - Zijađ na španskom. Još nisam raspakovao knjige. Prvo izdanje Zijada raspakovao sam u kafeu Trst, pa sam mislio da to uradim i s prevodom. Pošli su Pauelom ka stanici Union, a odatle ka Ulici Grant, pa kroz kapije Kineske četvrti. - Kako se osećaš povodom prevoda? - upitala ga je Adelajn. I tada je on rekao: -T i govnari su se kačili s pogrešnom osobom.

JA MRZIM INTERNET

241

Zatim je dodao: - Stvamo su se kačili s pogrešnim neurotičarem. Mislili su da mogu da se najebu majke Americi, a nisu shvatali da ću ih ja đvanaest godina kasnije ismevati na španskom. Baš u tom trenutku Dž. Karadžehenem je naleteo na jednog sredovečnog doseljenika. Sredovečni doseljenik je pušio cigaretu. Sredovečni doseljenik je imao nešto eumelanina u donjem sloju epiderma. Sređovečni doseljenik je pogledao Dž. Karadžehenema. - Izvinite - reče mu Dž. Karadžehenem. Sredovečni doseljenik pljunu na pločnik, baci cigaretu Dž. Karadžehenemu pred noge i odbrusi: - Giuai lo! - Kako te je ono nazvao? - upita Adelajn. - Rekao mi je da sam gtuai lo - reče Dž. Karadžehenem. -To je kantonski. U prevodu otprilike znači „beli momak" ili „prokleti dođoš“. U Njujorku sam trenirao ving-čun kod kung-fu majstora po imenu Moj Jat. Stalno nam je govorio da smo giuai Io. - Vrlo šarmantno - reče Adelajn. U kafeu Trst bilo je samo nekoliko stalnih gostiju. Dž. Karadžehenem je dolazio tu godinama i već ih je sve poznavao iz viđenja. Stalni gosti bili su relikti San Franciska iz vremena pre no što je intem et ekonomija eksplodirala pretvarajući se u kolektivnu svest. Revolucionari, pesnici, nepokornici. Svi su bili u najmanju ruku sredovečni. Gotovo niko među njima nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. Otvorio je kutiju. Na prednjoj korici bio je avion koji se obrušava na libanske kedrove. Zijad je bio iz Libana. Adelajn i Dž. Karadžehenem nežno su gladili knjige i pijuckali kafu.

242

Džaret Kobek

- Nikako ne mogu da se setim - reče Adelajn - jesam li ti kazala za Kristinu. -Š ta ? - Udaje se za Bertrana. U februaru. - Neki ljudi ne gube vreme - reče Dž. Karadžehenem. Kristina je pitala Adelajn da joj bude deveruša. Iako dirnuta, Adelajn je odbila. Bila je na previše venčanja, objasnila je, i ne bi mogla da podnese još jedno. Nerviralo ju je što na svadbama svi izgledaju kao da su eksponati. Uto u kafe TVst uđe jedan od stalnih gostiju. Zvao se Roj. Imao je neko mentalno oboljenje. Nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. Zbog tog mentalnog oboljenja Roj je osećao potrebu da viče na goste kafea Trst. Radio je to svakodnevno. Roj je uz to bio i jedan od najbolje odevenih muškaraca u San Francisku. Odeća mu je uvek bila besprekorna. Odmah je počeo da viče na neke turiste. - Šta je rekao? - upita Adelajn. - Jedino sam razumela da pominje sicilijansko đubre. - Milion puta sam ga slušao kako viče - reče Dž. Karadžehenem - ali i dalje ga ne razumem ni reč. On je savršen primer zašto je kafe Trst najbolje mesto u gradu. Jesam li ti pričao o prošlogodišnjoj izbornoj noći? Predsednik Barak Obama se 2012. kandidovao za još jedan mandat, a protivkandidat mu je bio Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa koji u donjem sloju epiderma nije imao nimalo eumelanina. Dž. Karadžehenem i ostali šašavi levičari ponovo su se našli pred istim starim kompromisom.

JA MRZIM 1NTERNET

243

Glasate za onoga s čijom se politikom donekle slažete, iako vam se povraća od njegove spoljne politike i ne možete se oteti osećanju da su velike korporacije i tu umešale svoje prste. Ukoliko ne podržite tu osobu, alternativa je neko još gori. Glasanje se takoreći svodilo na izbor manjeg zla. Dž. Karadžehenem je otišao u kafe Trst da gleda objavljivanje rezultata. Napetost je vrlo brzo popustila jer je bilo očigledno da će Obama ponovo biti predsednik. Veče je začinio iznenadni dolazak velikog a zanemarenog pesnika Džeka Hiršmana. Hiršman je bio stara škola stare škole, toliko star da je još bio aktivni, vatreni marksista. Hiršman je bio urednik knjige Arto - antologija u izdanju Siti Iajtsa, kojoj se Dž. Karadžehenem divio u tin^jdžerskim danima. Hiršman je uleteo u kafić s onim njegovim brčinama, dugom ulepljenom kosom što se klatila ispod crnog kaubojskog šešira i crvenim šalom prebačenim preko ramena. Zamlatarao je rukom ka televizoru i povikao: - EVO VAM VAŠE DEMOKRATIJE! EVO VAMVAŠE DEMOKRATIJE! EVOVAM VAŠE DEMOKRATIJE! Dž. Karadžehenem je tada znao zašto voli San Francisko. Sada je sedeo za istim stolom, razgovarao s Adelajn i znao zašto mrzi San Francisko. - Selim se - rekao joj je. - Čim WTF izađe i odradim promocije. WTF je bio naslov njegove nove knjige u izdanju jedne male izdavačke kuće. - Zašto baš sad? - upita Adelajn. - Kad sam se jutros probudio - reče on - ispred mojih vrata bilo je četiristo besnih ljudi.

244

Džaret Kobek

Dž. Karadžehenema su zaista probudili povici četiristo ljudi koji su protestovali ispred njegovih vrata. Blagi bože, pomislio je čuvši zvuke rulje, konačno su došli po mene. Šta m ije trebalo da pišem knjigu o islamsfeim teroristima? Protestanti nisu došli da se bune protiv Dž. Karadžehenema. Protestanti su đošli da se bune protiv restorana Na ćošku. Situacija s nekretninama u San Francisku došla je đotle da su ljudi počeli redovno da organizuju proteste protiv uticaja IT industrije na tržište stanova za izđavanje. Izbacivanje podstanara sve više je uzimalo maha. Stanarine su otišle nebu pod oblake. Protestanti su se okupili u 24. ulici, između ulica Jork i Hempšir, a odatle krenuli ka Mišenu. Kada je povorka stigla do Brajanta, odlučeno je da nekoliko stotina protestanata skrene u 23. ulicu. Na uglu 23. ulice i Brajanta nalazio se restoran Na ćošku. Dž. Karadžehenem je živeo nekoliko ulaza niže. Dž. Karadžehenema i Lepu Dželatovu Kćer probudilo je skandiranje. I dobovanje bubnjeva. I zvuk s razglasa na prikolici kamiona parkiranog nasred raskrsnice. I zvuk ljudi koji preko razglasa bacaju drvlje i kamenje na restoran Na ćošku. Dž. Karadžehenem i Lepa Dželatova Kći izađoše na ulicu i zagledaše se ka kamionu. Preko razglasa je govorila Sandra Kvadra. Pričala je o tome kako su u restoranu Na ćošku odbili da je usluže. Evo dela te pripovesti: - 1 onda je neko predložio: ,,Ej, ljudi, što ne bismo otišli u onaj restoran na uglu 23. i Brajanta da vidimo kakav je ? “ Ja sam na to rekla: „Može, baš sam htela tamo da navratim. To je nov lokal." I tako smo otišli tamo. Bilo nas je šestoro. Od toga su dvoje bili moji bratanac i bratanica. Jedno ima dvanaest a drugo četm aest godina. Došli smo ovamo na ručak. Napolju je sedelo dvoje ljudi, i još dvoje, ako

JA MRZIM INTERNET

245

sam dobro videla, unutra. Otišla sam do gospođe na ulazu i rekla: „Sto za šestoro, molim“. Ona je u tom trenutku skupljala nešto s poda, i onda je prestravljeno podigla pogled. Zatim je pogledala momka za pultom, onako značajno, i ništa nije rekla, ali je to bilo u stilu „imamo problem“. Onda je on rekao: ,,Izvolite?“, a ja sam ponovila: „Sto za šestoro, molim“. A on će na to: ,,Ne možemo da vas primimo." Prvo nisam ukapirala, mislila sam da će morati da spajaju stolove. Mi smo bili u fazonu nema frke, sačekaćemo. I onda smo stali da sačekamo. A on reče: ,,Ne, mi ne možemo da vas primimo." A ja ću njemu: „Kako to mislite? Pa imate slobodnih stolova, zar ne?“ A on će meni: J a , hm, trt-mrt, ipak ne možemo." Sav se bio uzmuvao, zamuckivao je, nije znao šta da radi. Onda smo predložili da mi sami spojimo stolove. Ne bi nam smetalo ni da jedemo za odvojenim jer smo velika porodica i to nam ne bi bilo ništa novo. Ali on je samo ponavljao kako ne mogu da nas prime. A onda je zastao, pa malo razmislio, i na kraju rekao: „Ali možete poći do našeg restorana u 24. ulici". Sandra Kvadra je zaćutala. Protest se nastavio još desetak minuta, a potom se ponovo vratio na Ulicu Brajant. Ljudi su udarali o izloge restorana i lupali u bubnjeve. Dž. Karadžehenem je rekao Lepoj Dželatovoj Kćeri: - Moramo da se selimo odavde. Ne mogu ovako da živim. Lepa Dželatova Kći se složila. - Kad kažem da se selimo, mislim na selidbu iz San Franciska - rekao je Dž. Karadžehenem Adelajn. - Hoću da odem odavde. Mrzim San Francisko. Ili bar mrzim ovo u šta se pretvorio, majku mu. Ionako nemamo drugog izbora. Nema šanse da nađemo ni izbliza tako dobar stan po ovoj ceni koju sada plaćamo. - A kuda ćete? - upita Adelajn.

246

Džaret Kobek

- Imam nekoliko zakazanih promocija za WTF. Jednu u Los Anđelesu. I jednu u Portlandu. Verovatno ćemo osmotriti oba grada. - Portland je tako turoban - reče Adelajn. - Kao San Francisko je, ali još gori. Misliš li da bi tvoj sistem podneo povratak u Los Anđeles? - Više naginjem Los Anđelesu - reče Dž. Karadžehenem. - To je i dalje jedino mesto na svetu gde se osećam kao kod kuće. Adelajn nije rekla ništa, ali se pribojavala da je, ako Dž. Karadžehenem i Lepa Dželatova Kći stvarno odu iz grada, samo pitanje vremena kada će to učiniti i svi ostali. Njoj nije ništa falilo. Bila je iz bogate porodice. Živela je u stanu čiji je suvlasnik. Ali pomalo ju je tištila zebnja od osipanja prijatelja. Trenutno je sve u njenom životu bilo u savršenoj ravnoteži. Ali sve ima kraj. Adelajn je to naučila onog dana kad joj se ubio brat. Ništa nije večno. Čitav svet je samo scenario o prolaznosti, pri čemu ljudi dobijaju stranice sa svojim tekstom samo nekoliko trenutaka pre nego što treba da ga izgovore. Adelajn je uzela jedan primerak Zijada na španskom i prelistala ga. - Kakav je prevod? - upitala je. - Lo siento - reče Dž. Karadžehenem. - jNo habla Espafiol! - A osećaš li nešto? - upita Adelajn. - Sećam se kako mi je bilo kad sam ugledala prvi prevod Tfila, i to na onaj varvarski nemački jezik. Nadala sam se da će to značiti nešto. Na kraju nije značilo ama baš ništa. - Ovako valjda shvatiš da se sve to zaista dešava - reče Dž. Karadžehenem. - Prava je šteta što imam ideju za još jednu knjigu. Ali ne mogu da je napišem. Prosto ne mogu. Napišem

JA MRZIM INTERNET

247

li još jednu knjigu o terorizmu, postaću onaj tip. Biću samo onaj što piše o terorizmu. - O čemu bi bila ta knjiga? - upita Adelajn. - Voleo bih da napišem knjigu o žestokim teroristima i pravim borcima za slobodu iz šezdesetih i sedamdesetih. Niko više to ne pamti, ali postojao je jedan neverovatan trenutak kada je terorizam bio visoka moda. Kad za to nisi morao da budeš ružni čovečuljak iz neke pripizdine prestravljen od seksa. Teroristi i borci za slobodu tada su bili face. Sećaš li se Lejle Haled? Lejla Haled je bila jedna od najlepših žena na svetu! A Đamile Buhired? Đamila Buhired, jebote! Ne zaboravi ni Dolors Prajs! A tek Gudrun Enslin i Pati Herst! Bila bi to knjiga o zatvaranju poglavlja o raznoraznim poluvalidnim političkim izrazima. O smrti romantike u savremenom svetu. Zašto su danas svi teroristi tako bezlični i bezbojni? Knjiga bi se zvala Smrt u miniću.

2 9 . POGLAVLJE Elen Flitkraft iz gradića Trut or Konsekvensiz u Nju Meksiku bila je u poseti San Francisku, u gostima kod svoje prijateljice Hilari, koju je poznavala još s UCLA. Hilari nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Hilari i Elen su na prvoj godini studija bile cimerke. Živele su zajedno u studentskom domu „Heđrik Hol“, namenjenom za tiskanje studenata iz zemaljaTrećeg sveta s brucošima državnih univerziteta. Prošlo je šest meseci otkako je Ešli Nelson objavila slike na kojima Elen oralno zadovoljava Maksimilijana Rohasa. Elen je dobila otkaz. Bila je osramoćena. Zapala je u stanje uznemirenosti koje je preraslo u dugotrajnu depresiju.Tugu je blažila grickalicama. Ugojila se. Ovo poslednje se pokazalo kao koliko-toliko korisno. Ugojena Elen nije toliko zapadala za oko muškarcima u Trut or Konsekvensizu. Kao žena u društvu koje mrzi žene, Elen je tokom većeg dela adolescencije patila zbog neželjene muške pažnje. Nakon što je Ešli objavile one fotografije, muško cerenje je dobilo mnogo ličniju notu. Neki su zaustavljali Elen na ulici i tražili da se slikaju s njom. Ti razgovori su obično počinjali rečenicom: „Ođnekuđ si mi poznata". Pitanja su bila obična formalnost. Svi u Trut or Konsekvdnsizu znali su ko je Elen. Jednom joj je prišla čak i Ešli Nelson. To se desilo na parkingu ispred Šelove benzinske pumpe. Ešli joj je manje-više priznala da je ona objavila one fotografije. - Svi znaju da si se uvalila u nešto - rekla joj je Ešli Nelson. - Ne zalazim u to jesi li to zaslužila ili ne, ali uvek si mislila da si bolja od drugih. Eto šta sve može da se desi.

JA MRZIM INTERNET

249

Elen se još starala o baki. Uspela je da nađe nov posao, takođe u osiguranju, je r je šef tog zavoda čuo šta joj se đesilo i sažalio se. - Ima samo jedan problem - kazao joj je. - Izvini što ću ti ovo reći, ali tvoje ime je ozloglašeno. Ovde bi morala da radiš pod drugim imenom. I tako je Elen Flitkraft zarad posla postala Elen Pirs. Kada su fotografije procurile u javnost, Elen je izbrisala sve svoje naloge na društvenim mrežama.Tek mesecima kasnije napravila je nove naloge na Fejsbuku i Tviteru, ali kao Elen Pirs. Nije stavila nijednu svoju sliku. Vodila je računa koga na Fejsbuku prihvata za prijatelja i kome dozvoljava da je prati na Tviteru. Koeficijent drkanja iznosio joj je 5. Početkom avgusta, Hilari joj je na Fejsbuku poslala poruku. Pozvala ju je da je poseti u San Francisku, gde je radila u startap kompaniji po imenu Bromato. - lol - odgovorila je Elen - shta je sad pa bromato? - duga pricha - otpisala je Hilari. Elen je pristala da dođe u San Francisko. Hilari je ponudila da jo j plati avionsku kartu. Odlazak na odmor iziskivao je malo preganjanja sa šefom i s bakinom prvom komšinicom. Komšinica je, kao vatrena pentakostalna hrišćanka, gajila krajnje podozrenje prema Elen, ali je pristala da se stara o njenoj baki. Hilari je živela u trosobnom stanu nadomak ugla ulica Filmor i Kalifornija. Delila ga je s još petoro cimera. Kako je bila debelo preplaćena u Bromatu, jedina je ona imala zasebnu sobu. Na pod je postavila dušek. Elen je spavala na dušeku.

250

Džaret Kobek

- Ovaj kraj nije bogzna koliko zanimljiv - rekla je Hilari. - Htela sam da živim u, ono kao, Mišenu, ali samo sam ovo uspela da nađem. - Koliko plaćaš? - upitala ju je Elen. - Hiljadu šeststo dolara - reče Hilari. - Mesečno? Pa to je više nego dve bakine rate za hipoteku. I to za jednu sobu. - A znaš li nekoga ko bi hteo da živi u Trut or Konsekvensizu? Dok je Hilari bila na poslu, Elen je sama bazala ulicama San Franciska. Radila je sva ona turistička sranja kao što su obilazak mosta Golden gejt, izlet brodićem do Alkatraza, vožnja tramvajem i odlazak u knjižaru Siti lajts, gde je kupila primerak Urlika, pesme o muškarcima koji u mentalnim ustanovama oralno zadovoljavaju jedni druge. Oduševio ju je javni prevoz u San Francisku. Nikada ranije nije osetila zadovoljstvo vožnje kad vozi neko drugi. Nikada ranije nije samo bazala gradom. Drugog dana u San Francisku, jedan mladić ju je pitao voli li da ga prima zguza. Nije bila u gradu ni četrdeset osam sati. On je bio deveti muškarac koji ju je seksualno uznemiravao. Elen nije ni pogledala u oči mladića koji ju je pitao voli li da ga prima zguza. Samo je produžila. Zaustavila se da povrati dah tek nadomak hotela Hilton u Ulici Kerni. Devet slučajeva seksualnoguznemiravanja za manje od četrdeset osam sati. Bilo je isto kao da je u Trut or Konsekvensizu, s tim što je, ako ništa drugo, u San Francisku niko nije seksualno uznemiravao zbog slika na internetu. Život joj je postao tako barokan da je to predstavljalo olakšanje. Nastavila je da hoda. Jedan muškarac u odelu zamolio ju je da se nasmeši.

JA MRZIM INTERNET

251

Otišla je do parka Vašington skver. U parku je sela na klupu. A onda je briznula u plač. To je privuklo pažnju još jednog muškarca. On joj je rekao da je previše lepa da bi bila tužna. Uveče je Hilari vodala Elen po kafićima u Mišenu i upoznavala je sa svojim prijateljima i kolegama. Elen se isprva ustezala, rekavši: - Kad sam poslednji put bila u kafiću, to se nije baš sjajno završilo. Dok su se jedne večeri vraćale iz kafea Doks Klok, Hilari reče: - Baš mi je drago što si, ono kao, tu. Ovde nikoga ni za šta ne boli kurac. Zašto se, ono kao, znaš, ne preseliš ovamo? - S kojim novcem? - upita Elen. - Mogu da te, ono kao, ubacim u Bromato - reče Hilari. - Nije baš da držimo neki naročit nivo. Treba da vidiš neke kretene koji tamo rade. - Ne mogu da ostavim baku - reče Elen - inače bih zapalila iz Nju Meksika dok trepneš. Poslednjeg dana u San Francisku, Elen je imala let za Nju Meksiko u tri posle podne. Stoga je odlučila da ustane ranije kako bi poslednji put prošetala gradom. Probudilaje Hilari. Bio je radni dan. Pozdravile su se. - Dođi kad god poželiš - rekla joj je Hilari. - Moja vrata su ti, ono kao, uvek otvorena. - Možda - reče Elen. - Da znaš da bih mogla. Istuširala se i izašla iz Hilarinog stana. Ođšetala je do Fišermens Kouva, mesta za koje su joj Hilarine prijateljice savetovale da ga se kloni. Jedna od njih, koja je rađila u Fejsbuku, rekla je: - Tamo možeš da vidiš samo napržene ,,batice“ s fakulteta i turiste. Grozno je.

252

Džaret Kobek

Ali Fišermens Kouv je bio jedina turistička atrakcija koju nije videla. A nije znala hoće li ikada doći ponovo. Pa, zašto da ne? Kada je stigla tamo, ulice su bile gotovo puste. Većina prodavnica se još nije otvorila. Hilarina prijateljica je bila u pravu. Zaista je sve izgledalo kao stvoreno za naprženu studentariju. Elen pođe na zapad. Smestila se na jednu malu plažu u Akvatik Kouvu i posmatrala kako talasi polako zapljuskuju pesak. U Los Anđelesu je uvek volela da ide na plažu. Ali ne da se sunča. U Nju Meksiku je do trinaeste izgustirala sve blagodeti sunca. Ali bilo je nečega u tom ritmičnom šumu Pacifika. I sada je osetila isto to. Preplavio ju je spokoj. Osećala je kako se rastvara i stapa se sa svemirom. Pogledala je u telefon. Vreme je isticalo. Morala je da stigne na avion. Krenula je natrag ka Hilarinom stanu. Elen je čekala na pešačkom prelazu na uglu Van Nesa i Brodveja. Upalilo se zeleno svetlo. Elen je stupila na kolovoz. Na ulicama je bilo više ljudi nego kad je izašla iz Hilarinog stana. Svi su išli na svoje bezvezne poslove da zarade besmislene plate za koje će kupiti ružna sranja u nadi da će time ublažiti čemer svoje svakodnevice. Kada je već bila na pola ulice, Elen začu tih, piskav zvuk. Zapahnuo ju je nalet vetra. Osvmula se. Ugledala je samo veliku sivu mrlju kada je električni auto prošišao svega nekoliko centimetara od njenog tela. Nije stigla da vidi vozačevo lice. Automobil je prošao kroz crveno. Elen je pogleđala ka drugom kraju raskrsnice. Jeđna mlada žena, otprilike njenih godina, žurno je prelazila ulicu. Električni automobil se zakucao u njeno telo. Mlada žena je odletela metar-dva i sručila se na asfalt.

JA MRZIM INTERNET

253

Elen je bila među mnogima koji su joj pritrčali. Neki su izvadili mobilne telefone. Zvali su policiju. Elen to nije ni palo na pamet. Neki čovek s izvesnom količinom eumelanina u donjem sloju epiderma uzeo je stvar u svoje ruke. - Ne pomerajte je - povikao je. - Ne dodirujte je! Ženino lice bilo je obliveno krvlju. Plitko je disala. Kao da je imala krvavu masku. To sam mogla da budem ja, pomislila je Elen. Ja sam mogla da ležim ovde, da sua kruaua i smrskana umirem među neznancima. Smrskano telo. Van Nes. Brodvej. Stara crkva. Lica. Mobilni telefoni. Velika reklama za film Čouefe od čelifea na stambenoj zgradi. Ali nigde na vidiku nijednog čoveka od čelika, a ni žene. Elen je produžila ka Hilarinom stanu. Malo je nedostajalo da pogine. Za đlaku je izmakla smrti, a poslednjih šest meseci provela je kidajući se oko toga šta će ljudi iz TTut or Konsekvensiza misliti o njoj. Za dlaku je izmakla smrti, a šest meseci nije spavala zbog neke gluposti iz srednje škole. Za dlaku je izmakla smrti, a šest meseci se ponašala kao da joj je život predodređen za neuspeh. Ali život nije predodređen. Život je električni automobil koji izleće iz tunela Brodvej i u Van Nesu prolazi kroz crveno. Život je razmrskana mlada žena u lokvi krvi okružena gomilom ljudi s mobilnim telefonima. Ne mogu više ovako da živim, razmišljala je Elen. Moram nešto da promenim. Mogu da radim sa suojim žiuotom sue što poželim. Ama baš sue. Čouefe od čelika je filmska adaptacija stripovske intelektualne svojine po imenu Supermen.

254

Džaret Kobek

Supermen je vredeo milijarde đolara. Njegovi tvorci Džeri Sigel i Džo Šuster potpisali su ugovor za ustupanje autorskih prava za 130 $. Nekoliko ulica dalje, kad joj se u glavi malo razbistrilo, Elen je shvatila da nema novca i da se vraća u Trut or Konsekvensiz da se brine o jednoj starici. Život nikada nije ili-ili. Život je i iznenadna smrt i decenije zlopaćenja. Život je potočić dana koji otiču i nestaju bez ikakvog naročitog značenja ili svrhe. Vaspitavali su je da veruje kako je njen identitet samo njen i ničiji više. Ali Ešli Nelson joj je očitala lekciju. Identitet se ne ogleda samo u nečijim željama, načinu životu ili izborima. Život nije sačinjen od odluka. Život je kinesko roblje prisiljeno da na fabričkoj traci sastavlja ajfone. Život je ček na sto triđeset dolara iz 1938. Život su pokušaji da se zaleče rane koje su naneli drugi, da se popravi šteta koju su napravili neznanci i prijatelji. A zahvaljujući korporacijama sa sedištem u San Francisku i okolini, mogućnosti za pravljenje takve štete bile su neograničene.

3 0 . POGLAVLJE Kristina je izašla sa svojom drugaricom Deniz. Deniz joj je bila jedna od deveruša. Deniz i Kristina su otišle na piće u Dve sestre, stecište književnog sveta u Ulici Hajs. Odbile su egzotične koktele i obe naručile votka-sodu. Razgovarale su o venčanju. Kristina i Bertran su smislili kako da svedu muke oko planiranja na najmanju moguću meru. Odlučili su da se venčaju u Gradskoj većnici. - Bićemo baš kao Merilin Monro i Džo Dimađo - rekla je Kristina. - A pride je jeftinije. Svega dve-tri hiljade. Džo Dimađo je bio žitelj San Franciska koji je igrao bejzbol za njujorške Jenkije od 1936. do 1951, s četvorogodišnjim prekidom tokom Drugog svetskog rata. On u donjem sloju epiderma nije imao nimalo eumelanina. Bejzbol je sport, što znači da predstavlja formalizovani sistem kontrole. Bejzbol podrazumeva bacanje lopte unutar ograničenog prostora u cilju stvaranja privida važnosti čitavog tog procesa. Tokom vremena koje je proveo igrajući za Jenkije, Džo Dimađo je stvorio toliko privida o sebi da mu se na kraju desilo isto što i u onom nedopravljenom metaforičkom sranju od romana Starac i more Ernesta Hemingveja. Starac i more je knjiga o starom licu koje demonstrira funkcionalnost svojih rezervi testosterona tako što ubija beslovesnu životinju, ali ga potom nadmudre druge beslovesne životinje. Merilin Monro je bila najpoznatija glumica na svetu sve dok je alergijska reakcija na slavu nije navela da proguta celu bočicu tableta za spavanje. Ni ona nije imala eumelanina u donjem sloju epiderma.

256

Džaret Kobek

Ona se udala za Džoa Dimađa u Gradskoj većnici u San Francisku. Brak se završio u suzama. Nakon toga je progutala celu bočicu tableta za spavanje. Kada je Kristina rekla da će ona i Bertran biti baš kao Merilin Monro i Džo Dimađo, nije time htela da kaže da će se njihov brak završiti u suzama, nakon čega će ona progutati celu bočicu tableta za spavanje. Samo je htela da kaže kako će im venčanje biti lepo. Kristina i Deniz su izašle iz Due sestre. Deniz je otišla ka Ulici Market. Kristina je pošla ka svom stanu. Usput je svratila do tajlandskog restorana u Ulici Hajt. Pojela je malo zelenog pilećeg karija, pa produžila kući. Kada je bila na desetak minuta hoda od stana, obuzelo ju je neko čudno osećanje. Kao da nije popila dve votka-sode, nego šest. Ubauljala je u stan. Vrtelo joj se u glavi. Nije joj se spavalo, a nije bila u stanju ništa da radi. Odlučila je da pogleda nešto na Netfliksu i izabrala film Torinsfei konj Bele Tara. Netfliks je servis za gledanje viđeo-sađržaja putem interneta. Kristina je plaćala Netfliks 7,99 $ mesečno, a Netfliks joj je zauzvrat omogućavao pristup velikom izboru filmova i televizijskih serija. Ekran je bio crn. Onda se pojavio naslov ispisan belim slovima: A TORINĆILČ, Onda je preko crnog ekrana krenula naracija. Naracija je bila o nemačkom filozofu Fridrihu Ničeu i konju kojeg je video na ulicama Torina. Kristina je zakovrnula očima. Osetila je da će povraćati.Nije bila sigurna kako to zna, ali znala je da se otrovala nečim.

JA MRZIM INTERNET

257

Otrčala je u kupatilo. Pođigla je poklopac s klozetske šolje. Povraćala je, i povraćala, i povraćala. Kada joj u stomaku nije ostalo više ništa, osetila je da se otreznila. - Mogu li za ovo da krivim Belu Tara? - upitala je praznu prostoriju. Zatim je izgovorila molitvu Reju Kerzvajlu. Ali, ako ćemo pravo, za njeno povraćanje nije bio kriv Bela Tar. A ni alkohol. Nego zeleni pileći kari što ga je pojela u Ulici Hajt. Meso nije bilo dobro. Učinite sebi uslugu. Prestanite da jedete piletinu. Kristina se sledećeg popodneva još osećala rovito. Nije mogla da izlazi. Pozvala je Adelajn da dođe kod nje. Adelajn je rado prihvatila poziv. Sviđalo joj se u Kristininom stanu i volela je Kristininog mačora. Kristinin mačor je bilo debeli stari mejn kun po imenu Bradonja. Dok su osamdesetih živeli u Njujorku, Adelajn i Beba su takođe imali mejn kun mačora. Zvao se Mornarički Konjički Kapetan Dženks. To ime su pronašli u knjizi o mejn kun mačkama. Prva mejn kun mačka u istoriji o kojoj postoje pisani tragovi zvala se Momarički Konjički Kapetan Dženks. Kako je „Mornarički Konjički Kapetan Dženks" ipak mnogo reči na jednom mestu, Ađelajn i Beba su svog mačora zvali jednostavno Kapetan. Bradonja je podsećao Adelajn na Kapetana. Adelajn i Kristina su sedele u Kristininoj dnevnoj sobi. Razgovarale su o venčanju. - Izvini što sam toliko dosadna - reče Kristina. - Otkako sam rekla da, čini mi se da ne mogu da pričam ni o čemu drugom. - Jeste li ti i tvoj vrli dragan odlučili kakvo ćete venčanje imati?

258

Džaret Kobek

- Bertran je posmuli katolik - reče Kristina. - Ne možemo se venčati u crkvi. Očigledno je zašto. Verovatno ćemo se venčati kod matičara.To je svima najjednostavnije. Uključujući i mene. Nemaš pojma koliko je to stresno dok lično sve ne prođeš. - Što je jedan od razloga - reče Adelajn - što ovako dugo izvrdavam toj đavoljoj raboti. Ali nemoj misliti da osuđujem tvoj izbor. - Nisam ni pomislila - reče Kristina. - Jeste li se o svemu dogovorili s porodicama? - upita Adelajn. -T o je komplikovano - reče Kristina. Komplikacije su poticale od Kristinine odluke da izgleda kao žena. Ona je oduvek bila žena, s tim što se rodila s muškim reproduktivnim organima. Veći deo života provela je izgledajući kao muškarac. Neki članovi Kristinine porodice i dalje su insistirali na činjenici da je Kristina muško. Nisu ozbiljno shvatali razliku između pola i roda. Verovali su da su to samo prolazne lutke i da će ona ponovo biti muško. Kristina nikada nije bila muško. Oduvek je bila žena. Njen brat je na kraju to nekako prihvatio. Majka je imala razumevanja. Otac nije razgovarao s njom. A familiju da i ne pominjemo. Dok se Kristina zvala Kristijan, živela je kao gej muškarac. Familija je pokazivala blagonaklonu trpeljivost prema tome što je Kristijan gej. Nisu odobravali, ali ga nisu ni izopštili. Ali Kristina kao žena ipak je bila prevelik zalogaj. Lako se moglo đesiti da Kristini na venčanje dođu samo dva člana porodice. Ni s Bertranovima nije išlo ništa lakše.

JA MRZIM INTERNET

259

Kristina ga je upozorila da veoma pažljivo načne temu o njenom preoperativnom životu. Otvoreno mu je rekla da mu neće zameriti ako on to nikada ne kaže svojima. - Boli me uvo hoće li tamo neko u Belgiji da zna za moju prošlost - rekla je Kristina. - Imam dovoljno problema i ovde u Americi. Bertran je pošto-poto hteo da kaže roditeljima i braći. Rekao je da će, ako ga vole, voleti i osobu koju on voli. To je bilo pre nego što ju je zaprosio. - Vodi računa - upozorila ga je Kristina. - Ništa nije onako lako kao što misliš. Bertran je nije poslušao. Nije se baš proslavio u pripremanju porodice za novost. Pozvao je roditelje telefonom i samo im saopštio. Isto je uradio i s braćom. I s tetkama, ujacima i stričevima. Bilo je još gore nego kad je Kristina rekla svojima da više nije Kristijan. Osim jedne rođake, koja je bila umetnica i živela u Berlinu, niko od Bertranove familije nije hteo da dođe na venčanje. A i ta rođaka mogla je da dođe samo ako joj Bertran plati avionsku kartu i nađe joj smeštaj. - Ako ništa drugo, bar sam zbog jednog srećna - reče Kristina. - Gej brakovi su ponovo legalni u Kaliforniji. - Draga, ali ti nisi gej - reče Adelajn. - Znam da je jadno, ali ja pravno nikada nisam promenila pol. Previše papirologije. A sad nema dovoljno vremena. Adelajn je ispričala Kristini da radi na novom stripu koji će se zvati Slepa pralja iz Murfildsa. - 1 kako ti ide? - Završila sam samo prvih nekoliko strana. Slepa pralja pokušava da preživi u svom rodnom gradu. Stara se o starom

260

Džaret Kobek

ocu i razmišlja o tome kako je okrutno to što na kraju smrt đođe po svakoga. Kristina je otišla u spavaću sobu i vratila se. Donela je neki časopis. - Jesi li videla ovo? - upitala je. Pružila je Adelajn časopis, koji je izgledao otprilike ovako8:

The Iran O pportLrtty SlSr1/ E-Cigarettes/$20K Homes

TIME Google CAN

I

SOLVE C J

DEATH? The search giant is launchingaventure to ©ctena the human life span

That vvould be oazy—if it vverent Google &y Harry McCracKen and

8

Gr05$man

Farid Zaharija: Iranske mogućnosti / Elektronske cigarete / Kuća za

20.000

$

MOŽE LI GUGL DA POBEDI SMRT? Pretraživački gigant pokreće projekat produžavanja ljudskog životnog veka. Bilo bi ludo - da to nije Gugl. Pišu Hari Makraken i Lev Grosman

JA MR2IM INTERNET

261

Farid Zakarija je bio jedan od mnogih uspešnih pisaca i jaunih intelefetualaca koji su podržali rat Džordža Buša II u Iraku. U vreme rata u Iraku, Farid Zakarija je verovao kako nametanje nečega nalik Džefersonovoj demokratiji zemlji koja nema istoriju participatorne politike može izaći samo na dobro. Verovao je da će to đovesti do stabilizacije na Srednjem istoku. Ovo mišljenje je pre rata bilo veoma rašireno među jaunim intelektuakima. Većina priuatnih intelektualaca, što obuhvata ljude čije knjige nisu bestseleri i koji nemaju istaknut položaj u medijima, bila je protiv rata. Da ste iz Kalifornije i da ste 2013. razgovarali s nekim o konsenzusu javnih intelefetualaca u pogledu rata u Iraku, možda biste rekli: - Bilo je, ono kao, baš ironično, to što su, znaš, ono kao, svi američki, ono kao, jauni intelefetualci, znači, totalno pođržali, znači, tu katastrofu od rata jer su, ono kao, mislim, mislili da u Iraku može zavladati, ono kao, demokratija. I tu biste pogrešili. Nema ničega ironičnog u pogrešnoj proceni gomile glupih seronja koje nude svoje nazovimišljenje za debeo honorar. Glupe seronje koje nude svoje nazovimišljenje za debeo honorar ne moraju da budu u pravu. Dovoljno je da budu glasni. - Baš sam se iznenadila - rekla je Adelajn - kada sam čula da se Sergej Brin švaleriše. Sergej Brin je bio jedan od suosnivača Gugla. Bio je u braku sa En Vodžicki. Tokom leta se proneo trač da se Sergej Brin švaleriše s nekom od svojih potčinjenih u Guglu X. Gugl X je bio eksperimentalna laboratorija za razvoj proizvoda kao što su samovozni automobili, psi koji ne ližu svoje genitalije i gugl naočare.

262

Džaret Kobek

Gug 1 naočare su kompjuter ugrađen u par ružnih naočara. Gugl naočare omogućavaju onima koji ih nose da ispolje svoju socijalnu neumešnost. Oni pomoću gugl naočara mogu da snimaju video-klipove i odbiju od sebe sve prisutne. Sergej Brin se ljubavisao s marketing menadžerkom gugl naočara. Primenio je poslovni model ponašanja svoje kompanije. - Lepo sam ti rekla - nabacila je Kristina - da Gugl X služi jedino za muvanje riba. Adelajn je odlučila da pođe. Kristina ju je ispratila do vrata. Adelajn izađe u hodnik. - Imam nešto da ti kažem - reče Kristina. - Reci, draga - odvrati Adelajn. - Da nije nešto o Guglu? Šta će sledeće da pobede? Silu teže? - Bertran i ja smo razgovarali - reče Kristina. - Mislim da ću otići iz ovog stana. Posle venčanja. Verovatno ćemo se preseliti u Ist Bej.Tamo bismo mogli da kupimo kuću. Znaš, za slučaj da jednom poželimo da zasnujemo porodicu. - Neka ti je sa srećom, mala. Trebaće ti - reče Adelajn. - Nedostajaćeš mi.

3 1 . POGLAVLJE Adelajn je u septembru zamolila Minervu da joj pomogne oko jednog projekta. Minerva je pristala. Ako ni zbog čega drugog a ono da se malo makne iz San Veniše i bolnice. - Nema frke, pametnice - rekla joj je Minerva. - Kad da dođem po tebe? - Sutra posle podne - reče Adelajn. Kada je Adelajn 1993. bila u poseti San Francisku, spavala je na kauču u Džeremijevoj i Minervinoj kući u Ulici Stajner. Kada se doselila u grad, Minerva je bila straćila godinu dana kao pevačica i gitaristkinja gotovo potpuno ženske pank grupe Daddy Was in KGB. Grupa je bila vrlo osobena. Niko od članova nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. Svi članovi osim bubnjara bili su bivši državljani Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. Poznatog i kao SSSR. A i kao CCCP. I kao Rusija. Zbog Rusa je CIA finansirala proznu književnost. Mislilo se da se književnim dostignućima može otvoriti obećavajuće bojište u obaveštajnom ratu. KGBje skraćenica za Kommtbt rocyAapcTBeHHoii 6e3onacHocTM, što u prevodu znači Komitet za državnu bezbednost. KGB je bio ruski ekvivalent CIA. KGB nije finansirao proznu književnost. KGB se uglavnom najebavao majke ruskim piscima. Minerva je ostale članice grupe upoznala u Najt brejfeu, sada već nepostojećem klubu na Hajtu. Tamo su se nedeljom održavale suši suirke. Na suši svirkama su lokalne grupe svirale uživo na pozomici dok je kuvar pripremao pikantne rolnice od tunjevine pank

264

Džaret Kobek

rokerima, hevimetalcima i odvaljenima od heroina ili metamfetamina. Elem, ženski deo grupe upoznao se na jednoj suši suirki. Bile su to Minerva, Vasilisa i Galina. Sve su govorile ruski i utvrđile da sve vole pank od tri akorda. Utvrdile su i da sve tri priželjkuju da budu u pank grupi. Minerva je kao umela da peva. Imala je gitaru koju je kao umela da svira. I Galina je kao svirala gitaru. Vasilisina cimerka imala je bas-gitaru. Vasilisa nije umela da svira bas, ali to nije bilo važno. Bas-gitara je u panku najnebitniji instrument. Većina ljudi je i ne primećuje. Minerva, koja je tada studirala dizajn na Parsonsu, osmislila je oglas u kome je stajalo da grupa traži bubnjara. Odnela je oglas u fotokopimicu u kojoj je radio njen dobar dmg. Iskopirala je oglas u trista primeraka. Njen drug je mrzeo svog šefa. Nije jo j naplatio. Zalepile su oglas na ulične svetiljke po celom gradu. Javilo se nekoliko kandidata. Jedini iole pristojan imao je četiri ozbiljne falinke: (1) imao je šesnaest godina; (2) nije bio žensko; (3) bio je Amerikanac; (4) živeo je u San Rafaelu. Ali Minervi se dopao taj mali. Njegovo bubnjanje zvučalo je primitivno i sirovo. Ubedila je ostale koleginice iz bivšeg SSSR rekavši: - Pa štaP Stvaranje muzike s pubertetlijom biće pravi pank rok. On će biti disonantna nota u simfoniji haosa. Grupa Daddy Was In KGB poživela je nekoliko godina. Snimili su demo i objavili dva singla.

JA MRZIM INTERNET

265

A onda je bubnjar startovao Galinu i dobio korpu, nakon čega je otišao na studije. Zatim je Vasilisa ostala trudna nakon jednokratnog seksa s gitaristom grupe Drunk People R Loud. Što je čudno, budući da je Vasilisa bila lezbejka. No, dobro. Ljudi su komplikovan soj. Grupa se raspala. Minerva nije mogla da se seti ko je to bio, ali neko joj je predložio da se oproba kao mediđnska sestra. I ona se oprobala. Ispostavilo se da obožava taj posao. Verovala je da poenta konfrontacione estetike grupe Daddy Was in KGB nije da vređa ili povređuje druge, nego da ih izleči od njihovih ličnih i društvenih trauma. Sada je lečila tela od fizičkih trauma. U suštini se svodilo na isto. Samo s druge tačke gledišta. Minerva je došla da pokupi Adelajn. - Šta se dešava, pametnice? Zašto ti treba prevoz? - Draga - reče Adelajn - ne znam jesi li imala priliku da upoznaš moju prijateljicu Kristinu, ali ja sam prosto prihvatila njenu sumanutu teoriju da čitav San Francisko s okolinom nije ništa drugo do Čudovišna gomila reklama. Zato hoću da se odvezemo do aerodroma kako bih u povratku slikala svaki bilbord na ulazu u grad. Možda ćemo tako saznati podsvesne misli San Franciska. - Nema problema, pametnice - reče Minerva. Dok su se vozile ka aerodromu, Adelajn je pričala Minervi o najnovijem skandalu naTviteru. Novinarka po imenu Kerolajn Krijado-Perez pokrenula je kampanju za stavljanje lika Džejn Ostin na britansku novčanicu od deset funti. Hiljade ljudi su potpisom podržale njen

266

Džaret Kobek

predlog. Koeficijent drkanja Kerolajn Krijado-Perez iznosio je 2,577861406696081. Džejn Ostin je bila spisateljica iz devetnaestog veka koja je pisala knjige o udaji i novcu. Engleska banka se složila. Engleska banka je objavila da će se lik Džejn Ostin naći na britanskoj novčanici od deset funti. Vest da je Engleska banka objavila da će se lik Džejn Ostin naći na britanskoj novčanici od deset funti razbesnela je neke korisnike Tvitera. Bili su van sebe. Pena im je tukla na usta. Bili su glupe seronje. Ništa toliko ne razbesni ženomrzačko društvo kao žena koja ima stav. Što je više ljudi tuitoualo o Kerolajn Krijado-Perez, to je Tviter imao više mogućnosti za plasiranje reklama. Ništa tako ne nagna ljude da tvituju kao bes. Tako je Tviter zarađivao od pretnji silovanjem i smrću upućenih Kerolajn Krijado-Perez. Adelajn je sve to opčinjeno pratila. - Draga - rekla je Minervi - nastavim li ovako, prilično sam uverena da će početi i meni da prete silovanjem i smrću. - Ma jebeš sve te muške seratore - na to će Minerva. -T eraj ih u pičku materinu. Kaži sve što hoćeš. A drugi nek se jebu. Minerva je stigla do Međunarodnog aerodroma San Francisko. Skrenula je s auto-puta 101 jug i uključila se na 101 sever. Zatim se vratila sve do Market strita. Adelajn je sedela na suvozačkom sedištu naoružana foto-aparatom. Bio je to pravi foto-aparat s pravim filmom. Naterala je Minervu da vozi desnom trakom brzinom od 70 km/h. Adelajn je slikala svaki bilbord duž auto-puta. Te reklame su bile prvo što putnik namemik vidi pri ulasku u grad. Najvažnije pomke u datom trenutku.

JA MRZIM INTERNET

267

Bilo je to ono što je San Francisko imao da kaže septembra 2013. Bila je to poruka njegovih ulica, samo ju je trebalo dešifrovati i protumačiti. Evo delića slagalice: (1) Veliko spremanje Ovaj bilbord je reklamirao kampanju u organizaciji grada San Franciska i San Francisko Džajantsa. San Francisko Džajantsi bili su bejzbol tim koji je pobedama na Svetskom prvenstvu 2010. i 2012. stvorio privid da je to nešto važno. Velifeo spremanje j e bila kampanja u cilju čišćenja San Franciska putem nabijanja krivice njegovim građanima ne bi li sami obavili poslove koji se inače finansiraju porezom na njihovu basnoslovnu imovinu. (2) Ajped Ovaj bilbord je reklamirao ajped. Ajped je promenio sve. (3) Veliki vole Netsjut Ovaj bilbord je reklamirao poslovođni softver, što je sredstvo za rad cepanicama poznatijim kao menadžeri srednjeg nivoa. Dotični softver im je omogućavao da stvore privid važnosti sopstvenog postojanja u velikim birokratskim institucijama. Razvijanje Netsjuta delom je finansirao milijarder po imenu Lari Elison. (4) Ove godine će se mobilni prenos korporativnih podataka udvostručiti. Držite li sve pod kontrolom? Ovaj bilbord je reklamirao kompaniju po imenu Druva, koja je nudila bezbednu integraciju podataka putem kompjutera, tableta i mobilnih telefona. Razvoj kompanije fmansirala je investiciona firma Sekvoja kapital. (5) Oraklov otvoreni svet, San Francisko od 22. do 26.9.2013, #OOW13

Džaret Kobek

Ovaj bilbord je reklamirao konferenciju posvećenu proizvodima kompanije Orakl, koja je drugim kompanijama prodavala softvere za upravljanje bazama podataka. Razvijanje kompanije delom je finansirao milijarder po imenu Lari Elison. (6) NetAp je svetski br. 1 u skladištenju podataka? Da, NetAp Ovaj bilbord je reklamirao NetAp, kompaniju koja je drugim kompanijama nudila mogućnost ekstemog sklađištenja podataka. Kompanija je nastala još tokom devedesetih, zahvaljujući kapitalu koji je obezbedila investiciona firma Sekvoja kapital. (7) Br. 1 s razlogom Ovaj bilbord je reklamirao Trend mikro, japansku kompaniju koja je privatnim licima i firmama prodavala softver za obezbeđenje. (8) ZAMISLITE DA TRIDESET I VIŠE GODINA RADITE ONO ŠTO VOLITE. Pripremimo se za dužu penziju Ovaj bilbord je reklamirao penzijski fond osiguravajućeg društva Prudenšal. (9) Ajped Ovaj bilbord je reklamirao ajped. Ajped je promenio sve. (10) Novi stanovi s dva garažna mesta u Kendlstik Kouvu Ovaj bilbord je reklamirao stanove za svega 700.000 $. (11) Puppetconf 2013 Ovaj bilbord je reklamirao PuppetConf 2013, konferenciju koju je organizovao Puppet.labs. To je kompanija koju je finansirao Guglov investicioni fond za rizična ulaganja. Puppet.

JA MR21M INTERNET

269

labs je prodavao softver za automatizaciju rutinskih poslova koje su inače obavljali sistem-administratori, što je stvorilo tržišno okruženje u kome je automatizacija pokazala da većina sistem-administratora nije neophodna i time ih gurnula tik do statusa tehnološkog viška. (12) Pridružite se revoluciji u učenju Ovaj bilbord je reklamirao Litmos, proizvod kompanije KalidusKlaud. Litmos je omogućavao firmama da prave edukativne filmove i materijal, a zasnivao se na moronskim i naivnim principima e-učenja, što je pomodan pedagoški sistem koji su osmislili ljudi koji su mrzeli profesore i formalno obrazovanje. (13) RingCentral. Mnogo lokacija. Jedan telefonski klaud sistem Ovaj bilbord je reklamirao RingCentral, kompaniju koja je nudila telefonski klaud sistem. Razvoj kompanije finansirala je investiciona firma Sekvoja kapital. (14) Odmorite se od jurnjave. Uživajte. Ovaj bilbord je reklamirao Bej klub, lanac ekskluzivnih fitnes i spa centara u San Francisku i okolini. (15) TechCrunch DISRUPT SF 2013 Ovaj bilbord je reklamirao konferenciju TechCrunch DISRUPT SF 2013 u San Francisku. TechCrunch je bio sajt koji se bavio pristrasnim proindustrijskim pseudonovinarstvom na temu imaginarnih tehnologija. DISRUPT je zajedničko ime njihovih konferencija, izvedeno od disruptive innovation,9 koncepta raširenog u Silicijumskoj dolini, čiji je tvorac mormon koji je verovao da doslovno razgovara s Bogom.

9

Engl.: disruptiue innouation - revolucionama inovacija. (Prim. prev.)

270

Džaret Kobek

(16) Potpuno nov droid Ovaj bilbord je reklamirao droid kompanije Motorola. Droid je bio smartfon. Motorola je bila vlasništvo Gugla. Reč droid je zaštitni znak Lukas filma za koji je Motorola imala licencu. Lukas film je vlasništvo kompanije Dizni. (17) Br. 1 s razlogom Ovaj bilbord je reklamirao Trend mikro, japansku kompaniju koja je privatnim licima i firmama prodavala softver za obezbeđenje. (18) Ajped Ovaj bilbord je reklamirao ajped. Ajped je promenio sue.

3 2 . POGLAVLJE Došao je i dan kada su Dž. Karadžehenem i Lepa Dželatova Kći popakovali ceo svoj život u kutije. Špediteri su došli i sve ođvezli. Stan im je bio potpuno prazan. Sutra će otići i oni. Dž. Karadžehenem je poslednje veče u gradu proveo s Adelajn. Lepoj Dželatovoj Kćeri to nije smetalo. Ona je imala svoje planove. Išla je na večeru gde će biti gomila ljudi koji joj baš i nisu bili prirasli srcu. - Ovo ti je poslednje veče u gradu - rekao joj je Dž. Karadžehenem. - Zašto ga provodiš s ljudima koje ne podnosiš? - Odavno sam prihvatila poziv - rekla je ona. - Još pre nego što smo odlučili da se preselimo. Ne mogu tek tako da otkažem. - Naravno da možeš - reče Dž. Karadžehenem. - Samo nemoj da se pojaviš. - Ja to ne radim - reče Lepa Dželatova Kći. I tako je veče provela jedući osrednja veganska jela i slušajući nedotupavno blebetanje ljudi koji joj baš i nisu bili prirasli srcu. Razgovarali su o Majli Sajrus. Majli Sajrus je pop zvezda. Mogli ste reći MAJLI bilo kome u industrijalizovanom svetu, i to bi u njegovom umu stvorilo uopštenu neurološku sliku Majli Sajrus. Njene pesme su se vrtele oko istih šest tema kao sve pesme svih pop zvezda: ljubav, slava, jebanje, patnja, novac i kupovina kojekakvih sranja. O Majli Sajrus se razgovaralo zato što je leto provela menjajući imidž.

272

Džaret Kobek

Majli Sajrus je karijeru počela još kao tinejdžerka, glumeći na Dizni kanalu, kablovskoj mreži u vlasništvu kompanije koju je osnovao Volt Dizni. Majli Sajrus je stvorila mnogo intelektualne svojine za kompaniju Dizni. Sva ta intelektualna svojina bila je namenjena dečjoj publici. Sve je bilo ušećereno i imalo je ukus žvakaće gume. Do leta 2013. Majli Sajrus je izrasla u mladu ženu i izgradila javni imidž zasnovan na konzumerizmu, drogiranju i otvorenoj seksualnosti. Gotovo niko se toga više nije sećao, ali politička levica je izvesno vreme smatrala drogiranje i otvorenu seksualnost sredstvima oslobođenja. A onda se ispostavilo da i republikanci jednako vole da se rade i trpaju. Bilo kako bilo, Majli Sajrus je na dodeli MTV nagrada nastupila s bezličnim pop pevačem po imenu Robin Tik, koji nije imao eumelanina u donjem sloju epiderma. Tog leta se oko Robina Tika i njegovog pop hita „Blurred Lines“ podiglo mnogo prašine. Dušebrižnici na Tviteru, Tambleru i Fejsbuku uhvatili su se za tekst pesme „Blurred Lines“ je r su smatrali da on promoviše silovanje. U video-spotu za tu pesmu pojavljivalo se nekoliko polugolih manekenki s ukočenim osmesima i izraženom nesposobnošću da igraju u ritmu. Istini za volju, izgledale su kao da su pune heroina. Aktivisti na društvenim mrežama napisali su mnogo dugačkih traktata i besomučno tvitovali o RobinuTiku i njegovoj pesmi „Blurred Lines“. Sadržaj pesme doživeli su kao glorifikaciju negativnih društvenih pojava koje uzimaju sve više maha.

JA MRZIM INTERNET

273

Njihov društveni aktivizam odvijao se na platformama u vlasništvu muške vrhuške. Njihov društveni aktivizam odvijao se na platformama čija je jedina svrha bilo reklamiranje. Drugim rečima, jedino što su postigli bilo je to što su reklamirali Robina Tika. Konačan učinak čitave povike sveo se na to da je Robin Tik bio još bogatiji. Elem, Majli Sajrus je nastupila na dodeli MTV nagrada. Bila je na pozomici zajedno s Robinom Tikom. Tom prilikom je izvela ples poznat kao tverkovanje. Tverkovanje se izvodi tako što se osoba koja tverkuje nagne napred i brzo pomera kukove napred-nazad. To pomeranje kukova izaziva drmusanje guzova, za koje mnogi dušebrižnici smatraju da ima seksualnu konotaciju iako zapravo samo izgleda budalasto i ništa više. Tuerkovanje je izvorno bilo tradicionalni afroamerički i afrokaripski ples, što znači da su ga stvorili i izvodili ljudi koji su imali eumelanina u donjem sloju epiderma. Majli Sajrus nije imala eumelanina u donjem sloju epiderma. Eto to je bio predmet nedotupavnog blebetanja na večeri. Nekoliko sredovečnih belih ljudi razgovaralo je za stolom o kulturološkoj primerenosti toga što je Majli Sajrus tverkovala. Lepa Dželatova Kći silno se napatila te večeri. Za to vreme Dž. Karadžehenem je došao po Adelajn iznajmljenim automobilom. Iznajmio ga je za sutradan, kako bi se on i Lepa Dželatova Kći ođvezli do Los Anđelesa. - Dragi - rekla je Adelajn kada je sela do njega - hoćeš li da prvo jedemo, ili moramo odmah da udovoljimo tvom ludilu? - Mora da bude tačno u osam - odgovorio je on. - Mislim da nemamo vremena za jelo.

274

Džaret Kobek

Dž. Karadžehenem je rekao Adelajn kako bi voleo da poslednje večeri u gradu ode na vrhTvin piksa i izurla se na San Francisko. Tvin piks su bila dva brda nedaleko od centra grada. Na njima se nalazila ogromna televizijska antena poznata kao toranj Sutro. Toranj se mogao videti iz gotovo svih delova grada. S Tvin piksa su se videli svi delovi grada koji su nešto značili Dž. Karadžehenemu. Video se Hajt. Video se Ričmond. Video se Sanset. Video se poslovno-finansijski kvart. Video se Hejs Veli. Video se Korona Hajts. Video se Nort Bič. Video se, donekle, i Fišermens Vorf. Video se Prezidio. - Ovo je suludo - rekla je Adelajn. - C’estfou! Ali poći ću s tobom kad si baš zapeo. - A šta bismo drugo radili? - upita on. - Hoću svoj trenutak u stilu Džona Golta. - Ko je Džon Golt? - upita Adelajn. -T o je dobro pitanje, zar ne? - reče Dž. Karadžehenem. Džon Golt je glavna ličnost u knjizi Ajn Rend Pobunjeni Atlas. On je taj koji povede najbogatije ljude na svetu u štrajk. On je taj koji održi govor od šezdeset strana o tome kako je sirotinja bezvredno đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku. Dž. Karadžehenem se parkirao na vrhu Tvin piksa. Na grad je popala izmaglica. Ni Dž. Karadžehenem ni Adelajn nisu očekivali da će u parku biti toliko ljudi. Kad su izašli iz automobila, Adelajn primeti da je veoma hladno. Smatrala je da je zaista previše leđeno za držanje govora. Primetila je i da hladnoća nije sprečila turiste da dođu. Činilo se da su mahom Kinezi. Slikali su grad iako se veći deo nije video od magle.

JA MRZIM INTERNET

275

- Dragi - rekla je Adelajn Dž. Karadžehenemu - ako ćeš to da uradiš, onda je sada savršen trenutak. U suprotnom idemo negde da jedemo. Mala kazaljka je stigla do osmice. - Dame i gospodo - prolomio se glas Dž. Karadžehenema gospodin Tompson vam se večeras neće obratiti. To ću uraditi ja. Želeli ste da čujete izveštaj o svetskoj krizi, ali umesto toga ćete slušati mene kako neumesno dugo lupetam kao poslednja budala. Turisti se osvmuše da pogledaju Dž. Karadžehenema. Imao je mnogo iskustva s promocija i književnih skupova. Umeo je da pusti glas. Štaviše, umeo je da bude i te kako glasan. Adelajn se truđila da se ne oduzme od straha. - Već đvanaest godina se pitate ko je taj Dž. Karadžehenem. E pa sada vam se on obraća. Ja sam čovek kome se smučio San Francisko. Ja sam čovek koji je došao da se uzaludno ispizmi na grad koji se odavde tako lepo vidi. Ako vam se sluša nepovezano tm ćanje jednog ludaka, onda sam ja pravi čovek za vas. Turisti priđoše malo bliže. Gospode bože, pomislila je Adelajn, šta ako počne da se dernja ofalun gongu i NLO-ima? Ipakje on bio sin svog oca. - San Francisko - nastavio je Dž. Karadžehenem - ti si najgore mesto na svetu! Oduzeo si izopštenicima i moronima snove o boemskoj enklavi i pretvorio ih u Diznilend za skorojeviće. Svoje umetnike i nezavisna pozorišta zamenio si restoranima s hranom od lokalnih namirnica! Posrao si se na nezavisnost kulture. Beskrajno si otežao čudacima da nađu malo mira! San Francisko, verovao ti ili ne, došao sam da ti kažem da i tvoje govno smrdi! - Pružio si utočište najgorem mogućem šljamu. Uzdigao si nametljive štrebere do nivoa polupoznatih ličnosti. Naterao si

276

Džaret Kobek

nas da trpimo neopevano iživljavanje Marka Zakerberga. Prepustio si nas vizijama milijardera u dukserici s kapuljačom i stvorio okruženje u kome niko ne primećuje njegovu idiotsku lakrdiju! - Uništio si poslednju istinski dobru stvar, prvobitnu utopijsku viziju interneta, i pretvorio je u niz isprepletanih pašaluka kojima je jedina svrha plasiranje reklama. Slušaj me dobro, San Francisko, jer znam o čemu pričam. Znam kakav je bio intem et pre no što su počeli da ga koriste za mlaćenje para. Ja sam jedini američki pisac koji se razume u informatiku! Ja sam jedini američki pisac koji je koristio Slekver 1.0 na 386-ici! Ja sam jedini pisac na svetu koji je sam pravio BBS programe na skrnavnom C++! Ja sam jedini američki pisac koji ume da koristi API! - Intem et mi je u krvi. Ja sam dete interneta. Znam da je sve ono što pomirljivo smatramo neizbežnim na internetu delo štrebera koji se lože na sranja od knjiga. Danas ljudi maltretiraju tinejdžere sve dok ih ne navedu na samoubistvo samo zato što je gomila belih kretena bez ikakvog stvarnog životnog iskustva ođlučila da ugradi anonimnost u internet, ne kao grešku, nego kao dodatak! Vi štreberi imate krvi na rukama! - Jebao te Stiv Džobs i jebali te svi koji se kunu u njega. Stiv Džobs je bio niko i ništa! Isticao se jedino po tome što je, za razliku od ostalih ogavnih rukovodilaca u IT svetu, imao nešto malo smisla za dizajn. Njegove farmerice su bile govno! I rolke su mu bile govno! Bio je vlasnik sedam procenata Diznija! Eplom je upravljao najobičniji siledžija okružen sektašima, toliko zaluđenim da nisu ni bili svesni da ih neko zlostavlja. Na kraju je njihov bog umro od tolikog uvlačenja u dupe! Njegova smrt je bila najjavnije samoubistvo još od Merilin Monro, ili čak Isusa Hrista! Znam, znam, znam. Znam da moja kritika nema nikakvog osnova jer znam da je ajped promenio sve!

JA MRZIM INTERNET

277

- San Francisko, ti si najlepši grad u Americi, a pun si najogavnijih ljudi u Americi! Bio si ogavan i pre dolaska IT bagre! Stvorio si nedopečenu, klimavu ideologiju samoljublja pod velom samosvojnosti, a sada svoj glib širiš po celom svetu! Filip K. Dik te je prozreo! Zato je i napisao Seobu duše Timotija Arčera. Ti nisi ništa drugo nego stecište onih koji misle kako mogu sirovom silom da se probiju do višeg stanja svesti tako što će kupovati ploče Bitlsa! Nimalo se nisi promenio! - Jebite se i svi vi što verujete kako vam je dužnost da poučite sirotinju primerenom načinu izražavanja! Vi, mrtva puvala, pametujete na društvenim platformama koje su vlasništvo vaših neprijatelja! Vi donosite zaradu bogatim belim đilkošima! Svaka kritika rasističkog, cisrodnog, homofobnog, ženomrzačkog sistema koju objavite na Tambleru samo donosi zaradu istom tom Tambleru! Vi ne radite ništa drugo nego plasirate reklame u korist istih onih ljudi i kompanija koji su pokretači nepravednog ekonomskog sistema koji tobože prozivate! - Jebala vas vaša neverovatna sposobnost da se ostrvite na najslabije. Jebale vas sve krokodilske suze koje ronite kad god neki mentalno zaostali degenerik nazove nekog Turčina balijom i turbanlijom! Ma zabole me dupe za m išljenje polupismenog radnika na benzinskoj pumpi u nekoj pripizdini! Lako je vama da se kurčite pravednošću i žalite se na društveni poredak kad se to svodi na napadanje idiota koje treba ignorisati i ostaviti da trule u čemeru sopstvenog života! Vi ste aktivizam pretvorili u srednjoškolsku politiku! Vi ste dno dna! I jebala vas vaša politička korektnost! - Zakopali ste se u tračeve o poznatim ličnostima! Zakopali ste se u tuitoue o tome kako je strašno što neki tamo pijani republikanski kongresmen s juga zastupa stavove s kojima se vi ne slažete! Vi ste grad i nacija siledžija i vrlo pažljivo birate svoje mete! Možda za to nisu krivi ljudi koji koriste sve te

278

Džaret Kobek

složene mehanizme interneta! Možda je to krivica onih koji su osmislili te sisteme za iskorišćavanje najnižih poriva ljudske rase je r je iskorišćavanje najnižih ljudskih poriva mnogo bolji način zarađivanja na reklamama nego apelovanje na anđeoski deo naše prirode! - Jebala vas vaša kilava i mlitava vizija multikulturalnosti koja nema dodirnih tačaka sa životom izvan vaših jazbina! Jebite me ako znam o čemu pričate! Dođite na Bulevar Holivud subotom uveče pa uspostavite vezu svoje rasne i rodne politike i klupske scene! Molim vas, izbavite me iz mog neznanja! Molim vas, objasnite mi šta je Pussy Riot! - Sram vas bilo, književnici San Franciska! Sram vas bilo, svi književnici! Književnici su jedini ljudi koji mogu da pruže koliko-toliko zanimljive argumente protiv interneta! Ali oni šene kao psi kraj kuhinjskog stola! Prvi put u životu videli su veb-sajt! Mole gospodara da ih počeše po stomaku! Izdavaštvo se rađa, razvija se i truli iznutra, ali nema te tehnologije koja će ikada uspeti da nadmaši Šarlot Bronte. Ništa ne može da se nosi s Viletom! Ništa se ne menja, svet je isti kao što je bio u vreme Pompeje! Carstvo nikada nije palo! Jedine svetle tačke su Vilijam Tekeri i Glorija Nejlor! Sada svi pisci vise na Tviteru, pretvaraju se da su nepismeni u jadnim pokušajima da privuku više publike! Ma jebite se svi! Jebite se svi osim Kevina Kilijana! Kevin Kilijan je jedini od vas koji nešto vredi! A i Dodi Belami! - Jebite se i svi vi tinejdžeri koji razgovarate sa svojim roditeljima! Roditelji su vam neprijatelji, jebote! Oni vole to što ste vi na internetu! Tako mogu da vas drže na oku! Odbacite oruđa svojih tirana! Pobunite se protiv tvitovanja o televiziji i odbacite ajped, pa neka je i sto puta promenio sve, Privijte gramofonske ploče na srce i slušajte ih dok čitate knjige od papira. Prestanite da se kljukate lekovima koje vam je prepisao lekar vaših roditelja! Ako već moraš da se drogiraš nečim,

JA MRZIM INTERNET

279

američka omladino, onda bar imaj toliko pristojnosti da kupiš pravu drogu od pravog dilera! Postarajte se da vaš gej seks bude perverzan! Man’te se ljupkog gej seksa! Strejtaši su vaši neprijatelji! Oni vas vide samo kao kućne ljubimce! - San Francisko, jebalo te tvoje etničko čišćenje! Jebalo te osipanje afroameričkog stanovništva! Jebala te džentrifikacija! A jebala te i tvoja radnička klasa je r je toliko zaluđena svetlucavim mehurićima konzumerizma da na sve reaguje kad je već kasno, nakon što je kocka bačena i stavljena tačka! Jebite se svi koji ste mislili da će nove firme unaprediti vašu četvrt, pa ste se posle dve godine uhvatili za glavu kad ste shvatili da nemate za kiriju! - San Francisko, završićeš kao ogroman etno-geto! Mark Zakerberg i njemu slični rade na reformi imigracionih zakona. Zabole njih dupe za Latinoamerikance, ali dobri su im kao paravan za prave namere! Cilj im je da zamene postojeću radnu snagu radnicima iz azijskih zemalja, koji će pristati da rade za triput manju platu! A neka se jebe u dupe i sitna riba iz IT industrije, jer bi im bolje bilo da su se malo politički obrazovali umesto što su se starali o objavljivanju sveopštih žalopojki nad neutralnošću interneta! Oni nisu ni svesni šta im se dešava! Ne mogu da shvate prirodne tokove ekonomije! Ne mogu da veruju da sve kompanije koje stvaraju srednju klasu u sledećem koraku prelaze na njeno sistematsko istrebljenje! - Sva ta tvoja luksuzna naselja u budućnosti će biti vašljive spavaonice! U svakom dvosobnom ćumezu tiskaće se po desetoro ljudi koje će boleti uvo za granitne radne površine, za ručno rađene keramičke pločice, evropske šarke i minimalistički enterijer! Pretvorićeš se u distopijski brlog kao u jeftinim romanima koje su IT đebili gutali osamdesetih, s tim što neće biti zabavno i hakeri neće biti kul face! Neće biti kripto-pank budućnosti! Kripto-pank budućnost je otkazana! Budućnost će biti ista kao prošlost! Dosađna i puna rmbanja!

280

Džaret Kobek

Sirotinja će putovati autobusima tamo-amo i računati najnoviji rejting podataka na Guglu! - Jebi se, San Francisko! Vraćam se u Los Anđeles, gde su bogataši iskreni u svojoj pokvarenosti! Vraćam se u Los Anđeles, gde su sva sranja očigledna zato što su svi maloumni! Vraćam se u Los Anđeles, gde mogu da gledam kako Sunđer Bob Kockalone seksualno uznemirava tinejdžerke na Bulevaru Holivud! Vraćam se u Los Anđeles, gde jedva da ima džentrifikacije zato što je čitav grad jedan odvratni tržni centar u kome ne postoji ništa vredno uništavanja! - San Francisko, istinska promena je moguća! Samo treba da na svaki pretraživač interneta instaliraš blokator reklama! Možeš promeniti buđućnost ako provedeš tri minuta na Guglu učeći kako da deinstaliraš Gugl! Uradi to! Sloboda te čeka! - Kratkoročno rešenje! Suštinski problem je u tome što svaka tehnologija nosi u sebi ideologiju svojih tvoraca! Ko je napravio internet? Vojska! Internet je stvorila Odbrambena agencija za napredne istraživačke projekte, poznatija kao DARPA! Ko radi za DARPA? Gomila muškaraca! Ni jedna jedina žena ne radi na razvoju tehnologija koje pokreću naš digitalni svemir! Muškarci su govna ove planete! Žene nisu učestvovale u stvaranju i razvoju nijednog političkog sistema i nijedne filozofije! Polovina svetskog stanovništva živi i radi u sistemima na koje njihov pol nema nikakvog uticaja! Demokratija je usrana ideologija koju su izmislili grčki robovlasnici u trenucima odmora od prebijanja svojih žena! Sve mužjačke ideologije smatraju se neizbežnom stvamošću i kao takve su utkane u internet! Paketni prenos je neopevano zlo! - Internet je posleđnje uporište patrijarhata. Stvorili su ga neiživljeni mačo ratnici kako bi mogli sistematski da dehumanizuju žene! Čitav koncept je zajeb! To je mesto na kome heteroseksualni muškarci mogu da vode svoju poslednju bitku! Spoznali su sumornu istinu - da ih je vreme pregazilo!

JA MRZIM INTERNET

281

Izgubili su kontrolu nad složenim sistemom koji nazivamo društvom pa su zato smislili nov sistem! Sistem u kome mogu da igraju po sopstvenim pravilima! Pravilima zasnovanim na mlakoj kvazifilozofiji Ajn Rend i lošoj naučnoj fantastici! Žene, ne možete da pobedite! Ne ako igrate po njihovim pravilima! Ne ako koristite internet! - Žene moraju da razviju sopstveni internet! Moraju se udružiti i osmisliti novi, ginocentrični internet. I pri njegovom stvaranju moraju odbaciti sve glupe muške stavove! Ne smeju da naprave iste greške! Bez sranja o slobodi govora.bez sranja o ličnim slobođama, bez sranja o oživljavanju dečjih knjiga! Bez Ipv4! Bez paketnog prenosa! Paketni prenos je koren sveg zla! A kada naprave svoj ženski internet, moraju muškarcima da zabrane pristup! I to na bar deset godina, dok se ne isprave sve greške! Dž. Karadžehenem je zaćutao. - Eto, toliko sam imao da kažem - rekao je. -K ako se osećaš? - Ne bogzna koliko bolje. Ali vredelo je probati. Jedna turistkinja priđe Dž. Karadžehenemu. Bila je mlada, nije imala više od dvadeset dve godine. Njen otac je bio moćnik koji je zaradio mnogo novca držeći svoje sunarodnike kao roblje i terajući ih da sastavljaju elektronske uređaje kao što su ajped i ajfon. Nije došla na Tvin piks da sluša nekog turskog baliju kako se dernja u prazno. Zurila je u njega. On joj je uzvratio pogled. A onda mu je rekla: - Diu nei puk gwai lo. To u prevodu znači: Jebi se, beli seronjo.

3 3 . POGLAVLJE Stigla je i Nova godina. Adelajn je bila pozvana na malo okupljanje u stanu Majka Kičela. Stan Majka Kičela nalazio se u 26. ulici, nadomak Mišena. Majk Kičel je bio najbolji prijatelj Dž. Karadžehenema. Adelajn je podozrevala da ju je Majk Kičel pozvao na doček samo zato što je pomalo usamljen nakon odlaska Dž. Karadžehenema iz San Franciska. Prelazak 2013. u 2014. dočekali su u Majkovoj kuhinji, gledajući kroz Majkove prozore. Vatromet je praštao iznad Mišena. Ađelajn je čak bila popušila nekoliko Majkovih cigareta. Majk Kičel je pušio marlboro mentol lajts lOOs. Pušenje je bilo porok u kome Adelajn nije uživala niti mu se prepuštala. Ali sada je bila pripita i bila je 2014.1 zato je i ona pripalila. Tamo je bio i Din Smit, Majkov dečko. Din Smit je bio sjajan ali neđovoljno poznat umetnik. Majk Kičel je tuitouao o Novoj godini. Njegov koeficijent drkanja iznosio je 8,374449339207048. Tamo je bio i Konrad Stajner. Kao iTatjana Luboviski-Akosta. Kao i neki prijatelj Tatjane Luboviski-Akoste, ali mu Adelajn nije čula ime. Nekoliko dana pre toga izgoreo je stan Tatjane Luboviski-Akoste. Ona je tada bila van grada. Dž. Karadžehenem, Majk Kičel, Din Smit i Lepa Dželatova Kći proveli su božićno jutro spasavajući njenu mačku. Mačka je bila dobro. Od stana nije ostalo ništa. Svi su se složili da je 2013. bez sumnje bila najgora godina koju pamte. Jedino je Tatjana Luboviski-Akosta imala umerenu količinu eumelanina u donjem sloju epiderma.

JA MRZ1M INTERNET

283

Erik Vilems nije bio tamo. Adelajn je htela da ga pozove, ali bio je zauzet. Njegovo kraljevsko visočanstvo Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud, poznat i kao Denis, bio je u gradu. Denis je pravio žurku za useljenje. Nedavno je bio kupio luksuzan stan na vrhu jedne zgrade u Alabama stritu. Denisov novi stan imao je indirektno LED osvetljenje, ekološki kamin s oblogom od belog hrasta, podno grejanje s nekoliko kontrolnih tačaka, Sidlov video-interfon i alarmni sistem, automatske roletne, vrhunski hrastov parket u boji abonosa, privatni lift do svakog nivoa, uključujući i krovnu terasu s panoramskim pogledom, gasno ognjište od livenog betona, kuhinju obloženu kalakata mermerom i s elementima izrađenim po meri u Lajhtu u Nemačkoj, kupatilsku galanteriju aksor i hans groje, dva kupatila obložena karara mermerom s vođoštedljivim toto klozetskim šoljama, CAT-5 telefonske kablove i visokoprotočne CAT-6 kablove za televiziju i internet. - Možda ću ga upoznati nekom drugom prilikom - reče Adelajn. - Biću tres enčhantee, dragi. Oko pola jedan po ponoći 1. januara 2014, Adelajn je izašla iz stana Majka Kičela. Otišla je pešice do Saut Van Nesa i krenula ka severu. Zastala je na uglu sa 25. ulicom, ispred kafića po imenu Telefonska govornica. Telefonska govomica je bila relikt iz prošlih vremena, a tako se zvala jer se u zgradi preko puta nekada nalazila glavna telefonska centrala. Telefonska gouornica je bila gej kafić za gej zaposlene u telefonskoj centrali. Gej ljudi su sada mnogo manje tu dolazili, ali je atmosfera ostala ista. U Telefonskoj govorniđ je moglo da se puši sve do 1. januara 2013, iako je to zakonom zabranjeno još 1998. Nikoga nije bilo briga.

284

Džaret Kobek

Ali San Francisko se menjao. Gosti Telefonske govornice više nisu mogli da puše unutra. Elem, Adelajn je bila ispred Tele/onsfee govornice. Čula je kako je neko doziva iznutra. Osvrnula se i ugledala Minervu kako sedi za okruglim stolom kraj ulaza. Minerva je pila s muškarcem po imenu Salam, što je jedna od arapskih reči za mir. Za razliku od Denisa, Salam nije bio Arapin. Nije čak ni znao arapski. Zvao se Salam zato što su mu roditelji bili hipici iz Berklija. Oboje Salamovih hipi roditelja imalo je zapanjujuće malo eumelanina u donjem sloju epiderma. Minerva i Salam su povremeno spavali jedno s drugim. On je bio jedan od Minervinih vanbračnih seksualnih partnera. Minerva je imala vanbračne seksualne partnere jer je bila jeboholičarka. Adelajn je sela s njima. Iako je znala za dogovor, nikada pre nije upoznala nikoga od Džeremijevih ili Minervinih vanbračnih seksualnih partnera. Adelajn je izbegavala Marin Kaunti, koji je bio poprište Džeremijevog i Minervinog prilježnog jebavanja. Adelajn nije izbegavala Marin Kaunti jer je poprište Džeremijevog i Minervinog prilježnog jebavanja. Izbegavala je Marin Kaunti jer je bio prepun bogatih seronja kao što je Džordž Lukas. Izbegavala je Marin Kaunti jer su se tu u predahu nakon iživljavanja nad kozama izmišljale reči kao što je poliamorija. Bilo joj je čudno što vidi Minervu s drugim muškarcem. Ona i Vinterblos su bili zajedno već decenijama. Ađelajn nije videla šta Minerva nalazi u Salamu. Bio je dosadan. Neprestano je pričao o Arcade Fire. Arcade Fire je bila kanadska grupa koja je očešala popularnost početkom dvadeset prvog veka pre nego što se pretvorila

JA MRZIM INTERNET

285

u robu široke potrošnje koju su sredovečni roditelji koristili kao teorijsko opšte mesto u razgovorima sa svojom decom zavisnom od interneta. Adelajn nije mogla ni da zamisli da sluša Arcade Fire, a kamoli da o njima razgovara s Emilom. Siromah Emil. Sve češće joj je slao imejlove. Uglavnom s molbama Adelajn da se mane tuitouanja. Salam je upitao Adelajn šta će da popije. Adelajn je odgovorila da bi popila votka-sodu. Salam je ustao i otišao ka šanku. - Šta ima novo, mačkice? - upitala ju je Minerva. - Imidž komiks je pristao da štampa Slepu pralju iz Murfildsa kao redovno izdanje. - Divno. Jesi li rekla Vinterblosu? - Javili su mi tek pre nekoliko sati - reče Adelajn. - Sve je to Džeremijeva zasluga. Prevalili smo dug put od vremena kada je Marvel zavrnuo Džeka Kirbija. Nego, draga, treba li da pominjemo Džeremija pred tvojim prijateljčićem? - Život je čudan - reče Minerva. - Salam je pristojan momak. I ođličan je u krevetu. - Ako si ti srećna, draga - reče Adelajn - onda tu nema šta dalje da se priča. Salam se vratio i gurnuo čašu ka Adelajn. Ona otpi gutljaj. Piće je bilo iznenađujuće jako. - Slutim da će se ova noć loše završiti. Adelajn je posmatrala ljude na improvizovanom plesnom podijumu. Bilijarski sto okrenut na bok služio je kao kabina za di-džeja, a tako dobijen slobođan prostor b io je prepun uskomešanih tela. Neko je na stolu do Adelajn ostavio najnoviji modni hit, naočare koje pozdravljaju dolazak nove godine tako što lice pokrivaju ciframa 2 , 0 , 1 i 4.

286

Džaret Kobek

Osoba koja ih nosi pokazivala je svoju naklonost prema 2014. godini time što nosi cifre koje je imenuju uredno poređane preko svog lica. Adelajn je uzela naočare i stavila ih. Navukla je celu godinu preko očiju. - Ovde stvarno vrvi od hipstera - reče Salam. Reč hipsterje bila popularna na internetu. Iako je u prethodnom veku imala pravo značenje, ljudi su je sada koristili da izraze ođbojnost prema nekome čija ih je nezainteresovanost zabolela. Jedan hipster je prišao Adelajn. - Odnekud si mi poznata - reče hipster, koji nije imao ni dana preko dvađeset dve godine. - Dragi - odvrati Adelajn - ja sam umetnica. Marina Abramović. Umetnik je prisutan! Možda me ne prepoznaješ jer sam navukla godinu preko lica. - Lažeš - reče hipster. -T i nisi Marina Abramović. - Jesam, dragi - reče Adelajn. - Ti nisi Marina - reče hipster. - Moji roditelji se druže s Marinom. Sto puta sam pričao s njom. Totalno sam joj, ono kao, bio u stanu. - Drugim rečima, dušice - na to će Marina - tvoji se valjaju u lovi. Adelajn se oprostila od Minerve i Salama. Ponovo je izašla na Saut Van Nes. Poslala je poruku Eriku Vilemsu. On joj je odgovorio. Ispostavilo se da je u 24. ulici i da jede vegetarijanski burito u Takerija Valarti. Predložio je Ađelajn da se nađu na uglu Saut Van Nesa i 24. ulice.

JA MRZIN INTERNET

287

Adelajn se našla s Erikom Vilemsom na uglu Saut Van Nesa i 24. ulice. Zagrlili su se. Adelajn je nabila jezik Eriku Vilemsu u usta. Predložila mu je da odu kod nje. - Mogli bismo, ali hajde da prošetamo nekoliko blokova. Svratio bih na jednu žurku samo da se pozdravim. - Dragi - reče Adelajn - zar baš moramo? - Nećemo dugo - reče Erik Vilems. - To mi je zbog posla. Javili su mi porukom. I Ron Konvej je tamo, nosi abažur na glavi. - U redu - reče Adelajn. Hodali su. Adelajn je bila pijana. - Ne mogu se čudom načuditi - rekla je - što ti sebe smatraš objektivistom. Je li tako? Je li tačno da naginješ kvazifilozofskim stanovištima Ajn Rend? - Već smo razgovarali o tome - odvrati Erik Vilems. - Nisam baš zagriženi rendovac, ali da, verujem da ima nečega u objektivizmu. - Što znači da veruješ da je A=A. Veruješ da postoje objektivne činjenice do kojih posmatrač može doći racionalnim razmišljanjem. Je li tako? - Da - reče Erik Vilems. -Tako je. I to sam ti već rekao. - Dragi - na to će Adelajn - objasni mi ponovo kako onda jedan objektivista kao što si ti može da veruje u promenljivost značenja krempite i šampite. Kako dupe može da bude i krempita i šampita ako je A=A i A*B ? Čini mi se da sam uočila izvesnu logičku nedoslednost u tvom rezonovanju. - Ne mogu više da te slušam kako govoriš o krempiti i šampiti. - Oh, zlo i naopako - reče Adelajn. - Pa zar tako, gospodine si ga moj? Nije li to što ti je dosta krempite i šampite izdaja čitavog tvog dolce uita kao takvog? Nije li, na kraju krajeva, sve što zboriš, svi ti stavovi vas internetskih izgubljenih dečaka, sve dragocene mudrosti što ih sipaš u vetar, i sva ta vertikalna

28S

Džaret Kobek

integracija, i disrupcija, i inkubacija, i inovacija, i multifunkcionalna kolaboracija i svi ostali poljupci što ih šalješ preko zemlje Nedođije - nije li sve to samo neko ko u majici Ratoui zuezđa priča o krempiti i šampiti? Erik Vilems je otišao ostavivši Adelajn da stoji na uglu Saut Van Nesa i 17. ulice. Adelajn se pitala hoće li se on vratiti ili ju je zaozbiljno ostavio. Pitala se je li otišao privremeno ili zauvek. Ranije je Adelajn ostavljala muškarce na ulici i ođlazila. Ranije su muškarci ostavljali Adelajn na ulici i odlazili. Bila je milfica. Bila je u neku ruku poznata. Bila je bogata. Bila je na internetu. Bilo ju je baš briga. Odlučila je da pođe kući. Adelajn ne beše odmakla ni do sledećeg ugla kad začu žamor svetine. Pogleđala je niz ulicu. Ugledala je buljuk mladih Latinoamerikanaca. Bili su pijani i drogirani i urlali su. Slavili su dolazak 2014. Utom začu kako se tačno preko puta nje zaustavlja autobus. Bio je to guglbus. Vrata guglbusa se otvoriše i iz njega izađe grupa od dvadesetak programera. Svi su nosili gugl naočare. Glavno preimućstvo gugl naočara bilo je to što onome ko ga nosi omogućava da snima video-klipove i ispolji svoju socijalnu neumešnost jer će time odbiti sve prisutne od sebe. Adelajn se tiho zakikotala ugleđavši čitav tim programera koji nose gugl naočare. Pomislila je da izgledaju kao budale. A onda se setila da još nosi 2014 na licu. Svi programeri su bili u istovetnim majicama s natpisom GUGL GOTIVI GAGU.

JA MRZIM INTERNET

289

Predvodio ih je paticvrk u crnim vinilnim pantalonama iz devedesetih. Paticvrk je pokazao ka buljuku mladih Latinoamerikanaca. Paticvrk je zaurlao. Evo šta je paticvrk zaurlao: - Eno šajke užeglih bednih smrdonja. 0 moji druzja, izađimo im na megdan sa svojim lancima, nožjami i britvi. Hajde da tolčokujemo ove glupaje mužaje i prospemo im korovje kiške! Glavni programer je govorio nadsatsfei. Nadsatsfei je izmišljeni dijalekat koji je Entoni Berdžes izmislio za svoj naučnofantastični distopijski roman Pafelena pomorandža. Po tom romanu snimljen je jedan od najboljih filmova svih vremena. I u romanu i u filmu Pafelena pomorandža tinejdžeri govore nadsatsfei, neku vrstu uličnog višejezičnog žargona s jakim uplivom subliminalne ruske propagande u popularnu kulturu. Tinejdžerske bande u Pafelenoj pomorandži govore nadsatski dok haraju ulicama. Tinejdžerske bande bazaju unaokolo žudeći za ultraviolentnim okršajima. Glavni programer je zaurlao. Evo šta je zaurlao: - Hajde, prljave smrdljive grudje. Dođite da vam razbijemo jarblke ako uopšte imate jarblke, mešine jedne uškopljene! Buljuk mladih Latinoamerikanaca jurnu na zaposlene u Guglu. Zaposleni u Guglu jurnuše na buljuk mladih Latinoamerikanaca. Kroz sveopštu larmu i zveket, samo trenutak pre no što će okršaj početi, Adelajn oseti kako joj bruji mobilni telefon.

290

Sada sledi poruka koju joj je neko poslao na Tviteru. U poruci je pisalo: „Drp droljo... nadam dase natebe... zređa go mila elegijalnih seljenika traženih sifilisem.........“ Sada sledi još jedna poruka koju joj je neko poslao na Tviteru. U toj poruci je pisalo: „Droljo... stizhem u San Francisko... date ubiem..."