Црноризац Храбар
Брзи развој славенске писмености, књижевности и културе иницирали иницирали су Ћирил и Методије активношћу у моравској мисији. У том конфликтном раздобу, кад суседи си!урно нису били задовони уздизањем "лавена на разину европски# народа, јава се популарни и занимив полеми$ар %рноризац &рабар. ' ње!ову животном путу, путу, делу дел у и о ње!овој делатности нема, нажалост, ни елементарни# података. (стори$ари књижевности, истражива$и ње!ова дела, тражили су под синонимом с инонимом %рнорисца &рабра ауторитете Ћирила )илозофа, *лимента *лимента,, +аума '#ридско!,, цара "имеона, '#ридско! "имеона, ована -!зар#а, -!зар#а, а већи број слависта сматра да се под тим именом скрива средњовековна ли$ност, ли$ност, нов и недовоно расветен аутор, мона# у црној ризи, високообразован као што су били *лимент, +аум или *онстантин. "аме $ињенице извла$имо извла$имо из ње!ова текста ' писмене# ' словима/. 0ај текст %рнорисца &рабра је и једино ње!ово са$увано дјело, па се само на темеу то! кратко!а кратко!а трактата објашњава велика популарност и важност аутора. аутора. 1исана на словенском језику језику,, ова прва расправа ме2у православним "ловенима настала је свакако 3неко 3неко вријеме послије смрти св. Методија, тј. већ у Бу!арској Бу!арској држави, !дје су нашли уто$иште уто$иште Ћирилови и Методијеви у$еници4, највероватније у 3крити$ном раздобу 5678569. !од., !од., можда баш по жеи кнеза Бориса, као припрема атмосфере за црквену реформу 56:. 5 6:. !одине.4 ;. ;. Мо<=>, о< о +?а@?A, BCDEF>BG=H IJ@AGIHI = IJ@AK>=H HDC=LEIHа, MCDED, 9:, NIO?F@ 76P:, стр. 7:, 7Q./ 0ај важни документ има само три странице, али је зна$ајан по!лед по!лед на стање славенске писмености. Rело се композицијски композицијски састоји од два дела. 1рви се део односи на развитак и историјат словенске писмености. "лDвени "лDвени нису нису пре покрштавања имали књи!а, те су се у по$етку служили цртама и резама. ре зама. Sатим су, су, без посебни# правила, по$ели писати словенске ре$и !р$ком !р$ком или латинском латинском !рафијом. 1исање на тај на$ин било је непримерено и тешко, па %рноризац каже да се бо! смиловао "ловенима и послао им ..."вето!а *онстантина )илозофа, названо!а Ћирил, мужа праведна и истиноубива, који им је створио :5 слова, једна по узору на !р$ку азбуку, азбуку, а дру!а према словенск сло венској ој ре$и... 3ер ако упиташ књижевнике !р$ке, !оворећиT U*о вам је писмена у$инио, или књи!е превео, или у које времеVU W то ретки од њи# знају. Xко ли упиташ словенске писмене уде, !оворећиT U*о вам је писмена у$инио или књи!е књи!е превеоVU W то сви знају и, од!оворивши, од!оворивши, рећи ћеT U"вети *онстантин )илософ,, названи Ћирил, тај нам писмена на$ини )илософ на$ини и књи!е преведе, и Методије, Методије, брат ње!ов.U ер има још живи# који су и# видели. X ако упиташT UУ које времеVU W и то знају, и рећи ћеT UУ време Ми#аила, цара !р$ко!, и Бориса, кнеза бу!арско!, и Yастица, кнеза моравско!, и *оцеа, кнеза панонско!, !одине од стварања света Z:Z:U.4 +е заборава истакнути да су се и [рци при саставању властите азбуке азбуке у!ледали на #ебрејску. #ебрејску. Sатим следи, у разли$итим са$уваним преписима ово!а дела, сама азбука. азбука. Rру!и део &раброва текста је изразито полеми$ки. 1ротивници 1ротивници словенске писмености, заступници тројези$ности који су стали на пут Ћирилу и Методију, Методију, поставају питање збо! $е!а "ловени имају :5 слова, а не 9Q као [рци. %рноризац доказује да и [рци имају :5 слова, заједно с једанаест дво!ласа и три за бројеве Z, 6\ и 6\\. 0ројези$на #ереза кривоверно мишење да је старославенски језик равноправан трима језицима #ебрејском, #ебрејском, !р$ком !р$ком и латинском/, латинском/, којима је била записана &ристова осуда осуда на крсту/ постава питање збо! $е!а је потребна славенска писменост кад је натпис на &ристову крсту био исписан само на три језикаT #ебрејском, !р$ко !р$ком ми латинском. латинском. ( у овом слу$ају сл у$ају аутор има од!овор, од!овор, јер исти$еT зар не знају да Бо! није створио прво ни #ебрејски, ни латински, ни !р$ки, не!о сиријски,
... којим је !оворио Xдам, и од Xдама до потопа, и од потопа до времена кад је Бо! разделио језике код подизања стуба... подиздње стуба ] односи се на подизање вавилонске куле која је према Библији требала допрети до неба, али је из!радњу спре$ила јези$на пометња !радитеа^ зна$и и неред, збрку и сл./. Rае се у тексту на!лашава да још увек има живи# уди који су видели Ћирила и Методија, по $ему се може заку$ити да је и &рабар био *лиментов, +аумов и *онстантинов сувременик, а својим делом један од изравни# настава$а ћирилоWметодијско! дела. У тексту је наведена и !одина кад је настала словенска азбука, а то је по$етак моравске мисије 5Z:. !одине. Борба за превласт над "ловенима изме2у (сто$не и Sападне цркве доминирала је у _`. веку. У средњовековној бу!арској држави превладао је !р$ки утицај. У том је раздобу била неминовна обрана и заштита словенске писмености. aатрена и искрена заштита словенске писмености мо!ла се о$екивати од '#ридско! књижевно! центра, !дје је *лиментова ћирилоWметодска !ла!оска традиција наставила живети, непосредно после Методијеве смрти 55b. !одине. У о#ридском средњовјековном центру не!овала се !ла!оска традиција, о $ему сведо$е бројни споменици који су потекли из ње!а. У славистици превладава мишење да је ауто!раф то!а текста, који није са$уван, написан !ла!оицом, као што је и Xзбу$на молитва епископа *онстантина написана !ла!оицом. +ије слу$ајност да је неколико нау$ника настојало повезати ли$ност %рнорисца &рабра с *лиментом или +аумом, јер текст пружа бројне ар!ументе о аутору као припаднику или представнику *лиментова '#ридско! књижевно! центра. (ме "рба везује се непосредно за време после !ра2ења aавилонске куле. ' томе се укратко !овори у такозваном 1ајсијевом родослову, који је саставен свакако пре 7ZQ9. !одинеT 3ош после деобе народа "рбе је назвао неки елин, који је еладу населио. ( у ! ра2ењу куле измешаше се језици и отада прозва се "рбин и отада је прошло мно!о !одина.4 "тари српски родослови, стр. Q\/ У `;__ веку, упоредо са све већим занимањем за #роно!рафе, у српској књижевности су се нашли мно!и изводи из 1ове сти минулн# лета кијевоWпе$ерско! мона#а +естора. 0ако, у једном српском зборнику с краја `;__ века $итамо +есторово казивање и о словенском као једном од седамдесет и два језикаT 3' словенском језику и руском и од које!а су +ојево! сина. У !ра2ењу куле када је Бо! разделио уде на P9 народа c језика/, расејао и# по земи и кулу разрушио великим ветром, остало је изме2у "ирије и aавилона bQ:: сежања, и у ширину толико. ( после измешаности језика примише "имови синови исто$не стране, &амови јужне стране, а Xфетови запад и северне стране. ( од седамдесет и два језика бејаше један словенски језик од племена Xфетова.4 (ме уз наслов ' писменd#e $рeноризца &рабра/ односи се на с астава$а списа, како је претпоставено још по$етком `_` века, када је дело по стало предмет филолошки# проу$авања. aећина истражива$а је у 3$рнорисцу &рабру4 нала зила псеудоним иза које!а би се крио неко од познати# ли$ности из времена после Методијеве смрти и про!она у$еника "олунске браће. 0ако, претпостава се да би ме2у Методијевим у$еницима то мо!ао бити +аум '#ридски М. aајн!арт, X. Мазон, X. aајан, . aајс, ). [ривец, Б. *онески, a. fтефанић/ или *лимент '#ридски ). "нопек^ a. Мошин ] док је био у Бу!арској, пред одлазак у Македонију/. У престоници 1реславу расправу је мо!ао да састави ован -!зар# *. ). *алајдови$, [. X. (ински/, цар "имеон a. Sлатарски ] док је "имеон био мона#, изме2у 556. и 56:/ или мона# Rокс, "имеонов брат -. [еор!ијев/. (зворни, старословенски текст &раброва списа није са$уван. Rанас се, ме2утим, широм "вете
[оре, "рбије, адранско! приморја, Yумуније и Yусије нала зи осамдесет преписа од `_; до `_` века/ у свим словенским редакцијама. 0радиција &раброве расправе врло рано је при#ваћена у средњовековној "рбији. 'д два са$увана српска преписа, један, старији 1ивски/ из `;]`;_ века, у текстолошком по!леду иде у ред добри# преписа. 1оред основно! &раброво! текста, код "рба је била позната и доста ретка прерада ' писмене# Мар$анска варијанта/, сли$на са једном бу!арском. Мар$ански текст се неким својим особеностима разликује од дру!и# редакција и варијаната наслов као у синаксарском житију или по#вали^ по$етак као у синаксарском житију^ Xдамов језик је био 3рушки4, а не 3сирски4/. "упротставајући се непомиривом с#ватању тријези$ника о иску$ивој важности јеврејско!, !р$ко! и латинско!, &рабар се у филолошкоWисторијском поступку своје расправе дотакао мно!и# питања, која излазе из оквира ово! о!леда. (здвојићемо само један одломак у коме %рноризац излаже поделу на народе, језике и вештине. ( поред то!а што је основни склоп и садржај преузео од византијско! писца 0еодорита *ирско! ; век/, &рабар је своју при$у трајно у!радио у с#ватање о складности поделе на народе, језике и вештине. 1одстакнут иску$ивошћу тријези$ника, %рноризац у доказе сво! полеми$ко! поступка уводи важну $ињеницу сиријско! језика и све што је вазано за ње!ову судбинуT 3Xли да кажемо како се из свети# књи!а нау$исмо ] да све по реду бива од Бо!а, а не од дру!о!а. ер Бо! прво није створио јеврејски језик, ни латински UримскиU/, ни јелински, већ сиријски, којим Xдам !овораше, па и од Xдама до потопа и од gпотопаh па докле Бо! не раздели UразделиU/ језике приликом !ра2ења куле, као што пише у књизи 1остања/ када се разделише језици. ( као што се језици разделише UразмесишиU/, тако се и нарави UнравиU/ и оби$аји Uоби$ајеU/ и прописи UуставиU/ и закони UзакониU/ и вештине U#итростиU/ gразделишеh на народе UјезикиU/. -!ипћанима gсе дадеh земомерство UземемеријеU/, а 1ерсијанцима и &алдејцима и Xсирцима ] звездарство Uзвездо$атијеU/, вра$ање UвлшвенијеU/, ле$ење Uвра$еванијеU/, $арање U$арованијеU/ и све вештине удске. еврејима, пак, свете књи!е у којима је написано како Бо! створи небо и зему и све што је на њој и $овека и све по реду, као што пише. елинима ] !раматику, реторику, философију.4 -во један цитат из старије! преписаT 1Y-iR- УБ' "j'a-+- +- (М-&У *+([ +' kYl0XМ( ( Y-SXМ( km0-&У ( [X0XX&У 1'[X+( "Уn-. *Yl"0(af-i-"o Y(Мl"*XМ( ( [Ylkm"*(М( 1("М-+p +УiXX&У"o "j'a-+"*У Y-km Б-S У"0Y'-+(o. 1рема томе, каду2ер &рабар је разликовао два степена словенске писменостиT 7/ до при#ватања #ришћанства, 9/ после примања #ришћанства. "а при#ватањем #ришћанства, "ловени су по$ели да пишу латинским и !р$ким словима, али 4без правила4, односно, како се коме допадало или $инило з!одним. 0ако је трајало ду!о, настава &рабар, и заправо је прошло више од 99\ !одина о!роман период/ док се није појавио *онстантин )илозоф. Sа по$етак Ћириловске писмености &рабар сматра 5Z:.!одину. &рабру је био познат и пред#одни, до#ришћански стадијум писмености 4цртама и резовима4. +ау$ници сматрају да је у том одломку све јасно и разумиво, али у ствари баш и није тако. (зраз 4$тјо#у4 и 4!атаа#у4 не може се третирати као јасно разумив. 1о смисл у ре$енице, може се претпоставити да се ради о 4$итали4 или 4писали4, или та$није 4бројали4 и 4$итали4. Ме2утим, ре$ 4!атаа#у4 се не уклапа. +и за ре$ 4$тјо#у4 тако2е не можемо бити уверени да је исправно разумемо, пошто постоје две блиске ре$и 4$ест4W бројати и 4$итат4 W $итати. 4kтјо#у4 би превас#одно ваало сматрати за 4с$итат4, односно, да су за бројање користили црте и резове.
fто се ти$е ре$и 4!атаа#у4 $ини се да је ре$ о лапсусуT не 4!атаа#у4, већ 4$атаа#у4 пошто се слова k и [ пишу врло сли$но и лако се мо!у заменити. 1ретпост авамо, дакле, да се у ори!иналу ради о 4$атја#у4, то јест $ита#у, а да је преписива$ нета$но про$итао ту ре$. У сваком слу$ају, &рабар је по$етком 7\. века јасно указивао да су у прошлости "ловени имали сопствену писменост.
