U okviru Saveta Evrope slobodu rada garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, kao i Evropska socijalna povelja. Za slobodu rada,odnosno negaciju prinudnog rada vezan je slučaj advokatskog pripravnika Van der Muselea,koji je smatrao da je obaveza zastupanja pro bono suprotna načelu slobode rada. Evropski sud za sudska prava,međutim,obavezu zastupanja pro bono podveo je pod legitimno ograničenje slobode rada,pod okvir uobičajeni! građanski! du"nosti#.$
%a prvi pogled,sintagma antisindikalna diskriminacija izgleda kao contardictio in adijecto,ali se ova sintagma koristi & posebno u međunarodnom radnom pravu 'anti-union discrimination( da bi se razliko razlikoval valaa od termin terminaa sindik sindikaln alnaa diskri diskrimi minaci nacija ja 'union discriminat discrimination ion(,pod (,pod kojo kojom m se podrazumeva diskriminacija koju u zastupanju zaposleni! sprovodi sam sindikat 'unfair representation (,kao i diskriminacija prema članu samog sindikata 'npr. pri izricanju )statutarni!) disciplinski! mera zbog izra"ene kritike sindikalnog rukovodstva(.*
+azl +azlik ikuju uju se dve vrst vrstee oblik oblikaa indi indivi vidu dual alne ne disk diskri rimi minac nacij ije e op-t op-tii obli oblici ci anti antisi sindi ndikal kalne ne diskriminacije,koji pogađaju sve zaposlene članove određenog sindikata u nameri da se utiče na opada op adanj njee stope stope sindi sindika kali liza zaci cije je i sindi sindika kalne lne aktiv aktivnos nosti ti,i ,i pose posebni bni obli oblici ci anti antisi sindi ndikal kalne ne diskriminacije, koji su upereni protiv sindikalni! predstavnika 'poverenika(.
U op-te oblike antisindikalne diskriminacije spada a( nezapo-ljavanje, otpu-tanje ili stavljanje članova sindikata na crnu listu/ b( raspoređivanje na ni"e radno mesto,suspenzija ili izricanje drugi! disciplinski! mera protiv članova sindikata/ c( usporavanje ili uskra0ivanje napredovanja zaposleni! zaposleni! članova sindikata/ sindikata/ d( unapređivanj unapređivanjee ili pove0anje zarada zaposlenima zaposlenima samo zato -to nisu članovi sindikata ' yellow yellow dog contract (/ (/ e( pribegavanju lokauta samo prema članovima sindikata,odnosno zadr"avanje na radu zaposleni! koji nisu sindikalizovani.
1 B. Lubarda, Evropsko radno pravo, Podgorica, CID, 2004, str. 51-54 Evropska konv!nci"a o #"udski$ pravi$a, !d. %ond &a 'u$anitarno 'u $anitarno pravo, B!ograd, 1((), str. str. *02 i s#!d!+!. 2. . Barto#o$!i d! #a Cru&, Prot!ction against nti-union Discri$ination, IL/c!, 1() . L. o#d$an, Labor La and Industria# 3!#ations 3!#ations in t'! ..., ..., 6#u!r, 1(74.
Evropski ekonomski i socijalni komitet je tripartitno sastavljena institucija u okviru Evropske unije,čija nadle"nost je ograničena na pitanja socijalni! poslova, polo"aja zaposleni! i socijalni! partnera. 1ripartitna struktura omogu0uje uče-0e predstavnika zaposleni!,poslodavaca i predstavnika drugi! interesa iz svi! dr"ava članica,proporcionalno nji!ovoj veličini 'od 2 članova do *3 člana(. 4omitet tako, broji *** člana koje imenuje Savet na četiri godine, pri čemu ne postoji vezani mandat,budu0i da je obaveza članova 4omiteta da vode računa o op-ten interesu Zajednice,a ne o interesu socijalni! partnera koje predstavljaju. 5ri dono-enju određeni! akata od strane Saveta i 4omisije,predviđena je obaveza konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta,s tim da 'od $67*. god.( 4omitet ima pravo da daje savete o socijalnim pitanjima od komunitarnog značaja Savetu i 4omisiji.8
Va"nu ulogu u organizovanju -trajka trebalo bi da imaju sindikati-to smo videli iz svedočenja u ovom 9Vodiču. Ve0inu -trajkova i organizujusindikati. 5roblem je -to sindikati nemaju dovoljnu snagu, te -to su se iscrpeli umeđusobnim trvenjima. %ije sporadična pojava da kod poslodavca postoje dvasindikata, međusobno suprotstavljena, te dok jedan učestvuje u organizovanju-trajka & drugi opstruira -trajk uče-tvuju0i u nesmetanom radu. 5o prestanku-trajka poslodavac, na razne načine, nagrađuje sindikat koji nije učestvovaou -trajku. :e-avalo se i da sam poslodavac organizuje drugi sindikat kako bimogao biti protivte"a sindikatu koji ima uticaj i kapacitete da mobili-e zaposleneu ostvarivanju svoji! prava iz rada. U svedočenju ;.4. je posebno ilustrativnauloga sindikata i sindikalni!
panijeili ;rčke. %eki budu0i sindikati morali bi prvenstveno da rade na razvijanjusolidarnosti među svojim članstvom jer je Srbija u svim s
*3. B#anpain,
Liber amicorum ,
Brugg!, Di! 6!ur!, 1((7, str. 4(
