Postupak temeljenja na bunarima: • na pripremljenoj podlozi izvede se bunar do izvesne visine • zati zatim m se vrši vrši isk iskop op zem zemljlje e unut unutar ar bun bunar ara a sa potkopavanjem ispod zidova • buna bunarr pod pod utic uticaj ajem em sop sopst stve vene ne tež težin ine e tone tone • sa isko iskopo pom m se se nas nasta tavl vlja ja dok dok se se ne ne dođ dođe e do do čvrstih slojeva tla • pri izvo izvođe đenj nju u bun bunar ara a mora mora se se vodi voditi ti rač račun una ao tome da njegova gornja ivica bude iznad terena i vode • posle posle spuš spušta tanj nja a buna bunarr se isp ispun unja java va bet beton onom om i tako se dobija velika osnova temelja
U osnovi bunari mogu biti: • kružni • kvadratni • pravougaoni • eliptični
Najbolji su kružni bunari iz sledećih razloga: • najma najmanji nji su otpo otpori ri pri pri spuš spuštan tanju ju (pri (pri istoj istoj površini najmanji je obim) • u zidu je samo pritisak od uticaja vode i tla, pa ne treba armatura, ali se ipak stavlja zbog nesimetrije • moguće moguće je ravnom ravnomern erno o potkop potkopav avanj anje e pri spuštanju
Oblici bunara u vertikalnom preseku su: • sa vertikalnim zidovima konstantne debljine (najjednostavniji su ali za dubine veće od 10m nastaju jako veliki otpori pri spuštanju) • spoljna strana obimnih zidova je izvedena u nagibu (smanjuje se trenje ali je teže izvođenje i smanjuje se stabilnost) • obimni zidovi izvedeni stepenasto eliminišu navedene nedostatke
Primena bunara: • kad kad su otpo otporni rni sloj slojev evii na dubi dubini ni već većoj oj od od 6m • maksim maksimaln alne e duži dužine ne do kojih kojih su izvede izvedeni ni bunari bunari su 80m • ne tre treba ba izv izvod odit itii teme temeljljnu nu jam jamu u niti niti vrši vršiti ti obezbeđenje njenih bočnih strana • ako je otežan otežano o izvo izvođen đenje je šipo šipova va ili ako šipovi šipovi ne obezbeđuju odgovarajuću krutost i otpornost • znat znatno no su su kruć krućii od šip šipov ova a i prim primaj aju u znat znatno no već veće e horizontalne sile • pri spušta spuštanju nju na dubini dubini većoj većoj od dvostr dvostruke uke širine širine isključuje se mogućnost istiskivanja zemljišta ispod bunara, što omogućava da se znatno povećaju pritisci na zemljište
Izvođenje bunara • Izvode Izvode se naj najčeš češće će od armira armirano nog g bet betona ona,, a ređe od čelika, opeke ili drveta. • Oblik bunara zavisi od dimenzije konstruktivnog elementa koji se oslanja na bunar. • Treb Treba a ost ostav avit itii pre prepu pust st u slu sluča čaju ju odstupanja bunara od projektovanog položaja.
• Bunar Bunar u osno osnovi vi treba treba da bude bude simetr simetriča ičan n radi lakšeg spuštanja. • Usled Usled nes nesime imetri trije je može može doći doći do nagin naginjan janja ja bunara. • Sa kruž kružni nim m buna bunari rima ma man manje jeg g preč prečni nika ka moguće je oslanjanje na stenu u nagibu.
• Pri spušt spuštan anju ju bunar bunara a javl javljaj jaju u se se otpo otpori ri trenja, koji se mogu savladati težinom bunara (masivni bunar, puno betona sa malo armature) • Za fun fundir diran anje je mos mostov tovski skih h stub stubov ova a najče najčešće šće se koriste masivni bunari pravougaone osnove. • Odnos strana je do 3:1. Ako je ovaj odnos veći dolazi do lakšeg naginjanja. • Zaobl Zaobljen jenii uglo uglovi vi se izvode izvode radi radi lakš lakšeg eg spuštanja.
• Masivni bunari pravougaone osnove se sastoje od obimnih i po potrebi pregradnih zidova tako da se formiraju komore. Na taj način se smanjuju momenti u obimnim zidovima, povećava se krutost i sopstvena težina bunara. • Dimenzije komore su od 2m do 5m ali moraju biti veće za 0.5m od dimenzije otvorenog grajfera. • Debljina zidova treba da bude tolika da obezbedi težinu za savladavanje otpora trenja.
• Sman Smanje jenj nje e tren trenja ja se se može može pos posti tići ći sa sa izvođenjem obimnih zidova u nagibu do 20:1. • Pri većim većim nagibi nagibima ma bunar bunar se lako lako nagin naginje. je. • Donji deo bunara treba izvesti vertikalno zbog stabilnosti i povećanja stepena uklještenja. • Za stepe stepenas nastt buna bunarr pros proseča ečan n nag nagib ib treb treba a da je manji od 20:1. • Na ovaj ovaj način način se se smanj smanjuje uje nosiv nosivost ost bunara bunara u horizontalnom i vertikalnom pravcu.
Za smanjenje otpora trenja umesto zidova u nagibu mogu se primeniti specijalne mere: • ubrizgavanje ubrizgavanje vode pod pritiskom u zoni kontaktne površi. • Ugra Ugrađu đuju ju se se spec specijijal alne ne cev cevii po obi obimu mu bunara na rastojanju od 1m do 2m. • Pri tome voda pod pritiskom razara strukturu okolnog tla i smanjuje trenje. • obimn obimnii zido zidovi vi se se zavr završav šavaj aju u u obliku obliku noža, noža, radi lakšeg poniranja bunara pri iskopu
Konstrukcija noža mora da zadovolji sledeće osobine: • dovolj dovoljnu nu hori horizon zontal talnu nu površ površ za za naleg naleganj anje e da se spreči naglo tonjenje pri spuštanju • donj donjii deo deo noža noža mora mora biti biti otp otpor oran an na smicanje i na lokalne napone gnječenja pri eventualnom nailasku na prepreku • popre poprečni čni presek presek noža noža treba treba da ima oblik oblik trapeza. Pri tome nagib je manji za kompaktnije zemljište
• Obezbe Obezbeđen đenje je noža noža od od ošte oštećen ćenja ja vrši vrši se se čeličnim ugaonicima ili valjanim U profilima. • Specijalni dodatak od valjanih profila u obliku sečiva se dodaje u slučaju veoma otpornih slojeva tla.
• Pregradni zidovi su kraći kra ći za 0.5m od obimnih da bi se izbeglo njihovo oslanjanje. U pregradnim zidovima se ostavljaju otvori radi veze između komora. • Izna Iznad d nož noža a na na 2.2m 2.2m do do 2.4 2.4m m u zid zidov ovim ima a se ostave žljebovi radi bolje veze između ispune i zidova bunara, a isto tako omogućeno je izvođenje tavanice u slučaju potrebe da se bunar pretvori u keson. • Posl Posle e spuš spušta tanj nja a buna bunarr se isp ispun unja java va po po celo celojj visini ili samo donji deo sa betonom najniže marke.
• Masivni temelji se izvode na mestu spuštanja, na pripremljenoj podlozi. • Tamo gde nema vode skida se humus i priprema se stabilna podloga za izvođenje prve lamele. • Površi Površinsk nske e loše loše sloj slojev eve e treb treba a zame zamenit nitii peskom ili šljunkom. • Dno Dno jam jame e mora mora biti biti za za 0.5m 0.5m višl višlje je od od NPV NPV -a.
Ako je nivo vode iznad iznad kote terena terena spuštanje je moguće sa veštačkog ostrva. Za dubine vode u reci od 1.5m do 2m ostrvo se izvodi sa prirodnim nagibima kosina ako brzina vode nije veća za ostrvo od: • sitnog peska 0.3m/s • krupnog peska 0.6m/s • sred srednj njez ezrn rnog og šlju šljunk nka a 1.2m 1.2m/s /s • krup krupno nozr zrno nog g šlju šljun nka 1.5 1.5m/ m/s s Za veće brzine kosine treba obezbediti kamenim nabačajem.
• Za dub dubin ine e veće veće od 2m 2m ost ostrv rvo o se se štit štitii od erozije drvenim pribojem • Za dub dubin ine e veće veće od 5m 5m ost ostrv rvo o se se štit štitii od erozije čeličnim pribojem. • Kružn Kružnii pribo pribojj od ravni ravnih h talpi talpi sa min minima imaln lnim im rastojanjem od ivice bunara 1.5m.
• Iskop Iskop zemlje zemlje u bun bunaru aru se vrši vrši gra grajfe jferom rom bez crpljenja vode. • Sitn Sitnoz ozrn rno o tlo tlo se može može vadi vaditi ti i hidroelevatorom. • Isko Iskop p se se vrši vrši ravn ravnom omer erno no po osn osnov ovii bunara. • Razlik Razlike e nivo nivoa a zeml zemljiš jišta ta u komora komorama ma treba treba da su manje od 0.5m.
Kod mekih zemljišta ne treba vršiti potkopavanje. Kod sitnozrnog tla vrši se produbljavanje koje zavisi od: • veličine ko kohezije • priliva vode • dimenzija bunara
• Kod loše loše zbij zbijen enih ih slojev slojeva a nek nekohe oheren rentno tnog g tla može doći do njihovog prodora u bunar i sleganja tla oko bunara. Ovo se može sprečiti održavanjem nivoa vode u bunaru koji je veći od nivoa vode van bunara. • Prepreke se potkopaju, vodenim mlazom ako nema vode u bunaru, i kad skliznu u bunar vade se napolje. Ako ima vode u bunaru ronioci vade prepreke.
• Za dubi dubine ne vode vode veće veće od 6m prva prva lame lamela la se izvodi na skeli ili na obali reke i zatim se doprema vodenim putem do mesta ugrađivanja. • Spuš Spušta tanj nje e laki lakih h buna bunara ra se vrš vršii sa skel skele e pomo pomoću ću čeličnih užadi i specijalnih zavrtnjeva. • Bunari izvedeni na obali se dovuku plutanjem do mesta spuštanja, fiksiraju se sidrima i postepeno se spuštaju na dno reke. • Plov Plovno nost st bun bunar ara a se obez obezbe beđu đuje je priv privre reme meni nim m vodonepropusnim dnom.
• Visina obimnih zidova treba da garantuje stabilnost bunara pri plovidbi, a takođe da ne dođe do prelivanja vode u bunar. • Buna Bunarr se se spuš spušta ta na dno dno post postep epen enim im potapanjem uz istovremeno povećanje visine obimnih zidova. • Kad se bunar spusti na dno reke razbijanjem se ukloni privremeno dno. • Kružni Kružni AB bunari bunari do 2m prečni prečnika ka mogu mogu se izvesti od montažnih prstenova.
• Veza Veza mora mora da onemo onemogu gući ći kidan kidanje je bunara bunara na mestima spojeva. • Veza Veza se se ostv ostvar aruj uje e pomo pomoću ću čel čelič ični nih h podvezica. • Na ovaj ovaj način način se smanju smanjuju ju prekid prekidii zbog zbog betoniranja pri spuštanju.
Proračun bunara • kont kontro rola la teži težine ne buna bunara ra • kontrola bunara na kidanje • kontrola obimnih zidova na savijanje u svojim ravnima • dimenzionisanje zidova bunara
Kontrola težine bunara • Težin Težina a buna bunara ra treba treba da je veća veća za za 15% 15% od od ukupne sile trenja. • Sila Sila tren trenja ja se raču računa na po izra izrazu zu::
n
T u i h i i i 1
Ako uslov nije zadovoljen zadovoljen onda treba koristiti: • mlaznice • doda dodattno op optere tereć ćenj enje • veće veće potk potkop opav avan anje je (opa (opasn snos ostt od od naginjanja)
Kontrola bunara na kidanje
• Kida Kidanj nje e bun bunar ara a se deša dešava va po horizontalnim presecima. • Gornji Gornji deo deo je uklje uklješte šten, n, a donji donji deo deo ostaj ostaje e da visi
• Buna Bunarr je je ukl uklje ješt šten en u slo sloju ju 1. • Sa g se ozna označa čava va teži težina na buna bunara ra po m .
• Kori Korist stii se se gra grani ničn čnii usl uslov ov::
g h 1 x 0 u 2 2 x 0 u 1 1 h 1
x0
u 1 1 g g u 2 2
h1
Maksimalna zatežuća sila u preseku bunara na granici dva sloja je:
Z g u 2 2 x 0 u 1 1 g h 1 • Za silu silu Z se se odre određuj đuje e pod podužn užna a arma armatur tura ai ravnomerno se rapoređuje po preseku
Kontrola obimnih zidova na savijanje u svojim ravnima • Kontro Kontrolilišu šu se spol spoljni jni poduž podužni ni zidovi zidovi prve prve lamele. • Obič Obično no je visi visina na I lam lamel ele e h=0 h=0.8 .8b b
• Ako Ako se se pri pri spu spušt štan anju ju crpi crpi vod voda a tada tada se se kontrola ograničava na I lamelu. Tada su podužni zidovi u statičkom smislu greda sa prepustima. • Mesta Mesta oslan oslanjan janja ja određu određuju ju se iz uslova uslova da su momenti na osloncima i u polju isti. • Ako je a:b=1.5 tada je rastojanje rastojanje oslonaca oslonaca 0.7a. • Teži Težina na pod poduž užni nih h zido zidova va se se uzim uzima a kao kao ravnomerno raspodeljeno opterećenje a poprečnih kao koncentrisane sile.
• Ako se pri pri spušta spuštanj nju u ne ne crpi crpi voda voda pot potreb rebno no je proveriti podužne obimne zidove zidove za slučaj oslanjanja I lamele na mestima spoljnih poprečnih zidova i na sredini podužnih zidova. • Armaturom se primaju naponi zatezanja zatezanja usled savijanja.
Dimenzionisanje zidova bunara Pritisci vode su ravnomerni i rastu linearno sa dubinom. Pritisci tla zavise od: • stepena razorenosti strukture tla pri spuštanju bunara • brzine kretanja bunara • pravca i smera kretanja bunara Ovi pritisci se često uvode u proračun preko poluempirijskih metoda
Bunari kružne osnove • Pritisak od vode je ravnomeran, a pritisak od tla se može menjati od 0 do p a • Posmat Posmatra ra se prsten prsten širine širine 1m opter optereć ećen en radijalnim opterećenjem. • Za ravnomerno raspodeljeno radijalno opterećenje javljaju se samo normalne sile N=pr.
Bunari pravougaone osnove • Pritisci od vode i ovde su ravnomerni i linearno rastu sa dubinom. • Raspodela pritisaka od tla nije poznata pa se usvaja najnepovoljniji slučaj sa opterećenjima:
p m a x p a p w
p m in p w
Za određivanje debljine bunara posmatra se lamela od 1m što predstavlja zatvoren okvir. Uzimaju se sledeće kombinacije opterećenja na posmatranu lamelu: • pritisak od od vode je ravnomeran • pritis pritisak ak od tla tla po podužn podužnim im strana stranama ma je pa a po poprečnim stranama lamele je 0 • pritis pritisak ak od tla tla po poduž podužnim nim strana stranama ma je 0 a po poprečnim stranama lamele je p a Proračunom se dobijaju sile u presecima za posmatranu lamelu bunara.
