Buc Kasidi i Kid 001 - Teks Gordon - Usao je u legendu (Dare & emeri)(SZ).pdf

CENA 20 DINARA

VANREDNA SERIJA

•í 

USAO JE U LEGENDU

Teks Gordon I epizoda

UŠAO JE U LEGENDU

SERIJA BUČ KASIDI I SANDENS KID  Teks Gordon I EPIZODA UŠAO JE U LEGENDU Copyright © by Bones and DEN PRESS World rights reserved Lektor Milorad Stevanović Korektura Fotoslog NIRO Dečje novine Gornji Milanovac

P O N Y W E S T - B U Č K A SI D I I K I D - V A N R E D N O I ZD A N JE - B R OJ 1 Septembar 1981. godine. Cena 20 dinara. Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Mi lanovac, Tihom ira Matijevića 4. Glavni i odgov orni ured  nik Ne ve na Knež ević . Tel efon i: u redniš tvo 032 - 711-549 i prod aja 711-073. Teleks: 13731. Fotoslog i automatski prelom Eurocat 200 NIRO Dečje no vine. Štampa »Slovo«, Kraljevo.

BUČ KASIDI I KID

Teks Gordon I epizoda

UŠAO JE U LEGENDU PROLOG Popodnevno sunce je nemilosrdno pržilo kamene ploče malog trga i usi-   jani vazduh je treperio iznad krovova oniskih kuća. Vladala je p rilična ti-  šina, koju bi ponekada narušilo uznemireno kokodakanje živine u prašnja-  vom dvorištu iza malog restorana. Reklo bi se, atmosfera uobičajene juž  noameričke »sieste«, kada se sve zivo povuče u hlad i potraži zaštitu od uža-  rene nebeske zvezde. Ali, tišina koja je trenutno vladala u malom bolivij-  skom gradiću San Visente nije bila posledica odmora njenih dvonožnih i  četvoronoznih stanovnika. Bila je to tišina u kojoj je smrt tražila predah za  novi napad, a život pokušavao, po ko zna koji put, da je nadmudri ili bar  odloži njenu neumitnu pobedu.

4

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

Pažljiviji pogled mogao je odmah da otkrije sve rekvizite drame koja se  odvijala ispred oronule zgrade malog restorana i u njegovoj polumračnoj  unutrašnjosti Kamena kolonada ispod koje se nalazilo nekoliko grubih dr-  venih stolova bila je izrešetana mecima , a odvaljeno iverje sa prevmutih  stolica ležalo je razasuto na sve strane. Na jednom stolu, nekoliko tanjira  sa tek načetim jelo m i drvene kašike još zabodene u gom ilice čilija sVedočile  su o prekinutom obedu. Flaša vina prepolovljena metkom tužno je štrcala  u barici gustog, crnog vina koje je podsećala na prolivenu krv. Preko puta kafanice, iza niskog zida od nabijene ilovače, podiže se jedno   pola tuceta uniformisanih ljudi i, skoro istovremeno, iz njihovih pušaka, uperenih prema kamenoj kolonadi kafanice, odjeknu plotun. Hici pogodiše  već izrovareni dovratak i jedno od razbijenih krila na vratima kafanice. N ji-  hov prasak prekinuo je i tišinu i lažni m ir koji je dotle vladao u San Visentu. Pre nego što su policajci'uspeli da se sruče u zaklon iza zida, iz polum-  raka kafanice, tačnije sa drugog prozora desno od vrata, sevnu kolt i jedan  uniformisani napadač kriknu piskavo kao prestravljena žena, ispusti pušku  i uhvati se šakama za lice. Između njegovih raširenih prstiju skliznu niz  nadlanice crvena tečnost. Pogođeni zatim nestade iza zida. Iza prozora levo od vrata za časak se pojavi jedna plavokosa glava, sa li-  cem izbrazdanim tragovima znoja koji mu je cureo niz čelo i obraze pokri-  vene prašinom maltera. Sledećeg trenutka glave je nestalo. Njen vlasnik ot   puza po podu do mesta gde mu je ležao šešir. Kruna šešira bila je na ne-  koliko mesta izbušena. Čovek uze šešir i vrati se do svog mesta kod prozora. Onda je pogledao na suprotni kraj kafanice, gde je klečao nasmešeni mlađi  čovek i izvežbanim pokretima punio revolver. Iz cevi oružja još se izvijao   plavičasti dim. Gologlavi žalosno pogleda u svoj izbušeni šešir i dobaci onome sa revol-  verom:  Ovo je tek treći koga si pogodio, Kide! Šešir m i je već pun promaje. - Suviše dobro gađaju za policajce  odvrati ovaj, završavajući punjenje  kolta.  Šta misliš kolik o ih je, Buče?  JJpitani obrisa prašnjavo lice rukavom kaputa od prugastog somota i   proced i kroz zube:  Ne znam! Možda jedno desetak!   Procene se slažu  klimnu glavom Sandens K id i njegov osmeh postade  veseliji  Onda nam ostaje još samo . . . Njegove reci prekide novi plotun sa druge strane trga i olovna zrna zviz  nuše kroz pr oz or sa koga je K id trenutak ranije pucao i napraviše novu pus-  toš među flašama vina i domaće rakije na polici iza šanka. Buč se munjevito diže i iz revolvera u njegovim rukama blesnu plamen. Policajci su već padali u zaklon kada ih odmetnikovi meci stigoše. Jedan 

Pon y West —Buc Kasidi i Kid 1

5

6

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

se uhvati za rame i ispusti pušku, a naredniku koji im je komandovao zrno  otfikari komad levog uha. Odjeknula je urnebesna psovka, praćena buji-  com pogrda. U izrešetanom lokalu Sandens je mirno punio kolt . Onda je uzdahnuo i  razočarano pogledao pojas bez metaka. —Nemam više.  N i ja  -  potvrdi Buč. Otpuzao je preko poda do drugog prozora.  Nćpre  ostaje nam ništa drugo, već da ostanemo ovde dok ne ispucamo sve metke  i dok nas oni ne izrešetaju ili da odemo do naših konja i snabdemo se mu-  nicijom  .. . Buč pokaza rukom ka drugoj strani trga. Tamo, na kraju kamene koto  nade, stajali su vezani njihovi konji. Životinje su nemirno poskakivale, up-  lašene pucnjavom i pretile da pokidaju veze. U nabijenim kožnim torbama  na sedlu nalazila se ne samo municija, već i svežnjevi novčanica iz. posled  nje pljačke . Kasidi i Sandens su sada čučali iza prozora i gledali prema konjima.  N a kom konju su meci? —promrm lja Sandens.  Na mom  odgovori Buč. Sandens poče da puzi prema vratima. Preko ramena je dobacio prijatelju:  Idem ja. Sada nije vreme za duvanje. Puštam te da ideš. Buč još jednom pogleda niz kolonadu prema konjima. Izgledali su mu  beskonačno, beskonačno daleko. Sandens Kid se već nalazio kod vrata. Vu  čove oči skliznuše prema njemu.  Ej, ti tamo!  -  pozvao je prijatelja. Sandens okrete glavu. - Trebalo bi da ja idem. Z a š to ti?  upita Sandens.  K onj je moj. Osim toga, ne bih mogao da te dobro pokrivam . Ti si bolji  strelac od mene.  Sandens je ćutao.  Je li tako. Uviđaš i sam, zar ne?  Sandens prikupi noge i sede odmah do dovratka. Kap znoja skliznu mu  sa čela i spusti se do oka. Odmetnik nervozno odmahnu glavom.  Dobro, ti ideš . . . Buč se osmehnu.  Što li ja uvek mo ram da se pra vim pametan?  rekao je pazeći da Sa-  ndens ne čuje. Iza niskog zida, policijski narednik je, sa puškom u ruci, gledao prema   prozorima kafanice. Lice mu je bilo bledo, a prljava marama povezivala mu   je ranjeno uvo. Činilo mu se da se preko puta nešto sprema. Brzo je pro  siktao naređenja svojim ljudima. Pored nekolicine ubijenih i ranjenih, os-  tali policajci su um orno i nevoljno sedeli iza zida. Napunili su puške i klek 

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

7

nuli pored zida. Narednik oprezno diže glavu, pa je odmah spusti  U kafanici su Buč i Kid stajali pored vrata. Buč ćutke predade Sandensu  svoje revolvere. Zatim je privukao krilo vrata. Narednik ču škripu i uperi pušku prema vratima. Nišan oružja je potpu-  no pokrivao vrata. Odjednom, kroz razbijeni prozor levo od vrata iskoči Sandens i obrete se  na suncem obasjanom tremu ispod kamene kolonade. U rukama je držao  revolvere, a druga dva bila su mu zataknuta za pojas. N oge m u još nisu do-  taknute kamene ploče, a njegovi revolveri su već sevali Munjevito se ok-  retao i pucao. Iznenađeni narednik m ahinalno opali metak u vrata i odmah pom eri ni-  šan ka Sandensu. Ostali polica jci mu se pridružiše. Njiho va raštrkana palj-  ba pokušavala je da prati Sanderisa, koji se vrteo kao čigra. Kro z vrata sada ispade Buč. Bacio se niz trem kao da skače u vodu. Skliz-  nuo je po kamenim pločama, otkotrljao još nekoliko metara i pon ovo do-  čekao na noge. Konji su mu još uvek izgledali veoma, veoma daleko.

8

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

Policijski narednik nije imao vremena za Buča. Sandensovi meci su mu   fijukali oko glave, a ostali policajci nisu pokazivali mnogo entuzijazma da  nišane u poludelog gringosa, koji ih je tako obasipao vatrom da je gornja  ivica zemljanog zida purnjala pod udarima olova. Buć je kao sumanut trčao ka konjima. Sada je stigao do njih i zgrabio na-   jbližu torbu sa sedla svog konja. Grozničavo je vadio metke rasturene iz-  među novčanica i trpao ih u džepove. U međuvremenu je Sandens ispraznio prvi par revolvera i mašio se onih  za%pojasom. Nastavio je da puca bez ikakvog prekida je r je krajičkom oka  video kako se Buč vraća. Jedan policajac vrisnu i pade iza zida, skoro na leđa samog narednika. Ovaj opsova i odgurnu ranjenika, pa virnu preko zida. Odmah je spazio  Buča. Odmetnik je pog nut bukvalno skakao od jednog kamenog stuba trema do  drugog. Iz prepunih džepova ispadali su mu meci i njihova mesingana tela  bljeskala su na suncu kao zlatno grumenje. Ne prestajući da kune, narednik pokaza rukom prema Buču, koga je od  vrata kafanice odvajalo još nekoliko metara. Policajci uperiše puške i opa  liše skoro i ne nišaneći. Sa Bučovog kaputa podiže se prašina pod udarom metaka. Odmetnik na-  glavce ulete kroz vrata i prevrnuvši se nekoliko puta ostade da leži Iz ne-  koliko rana na grudima i leđima tekla je krv. Sandens se odbaci od stuba iza koga je sada stajao i potrča prema vra-  tima. Puške su praštale bez rpestanka. U jedan mah, Buču se učini kao da je Sandens naleteo na nekakav ne-  vidljiv zid.'Zastao je u trku kao ukopan i onda se kao udaren nekom džino-  vskom pesnicoJn, sručio u kafanicu. Otkotrljao se do sklupčanog Buča i tu  zaustavio. Obojica su teško disala. K rv im je natapala košulje. N apolju se pucnjava  nastavljala. Sandens se nekako dovuče do vrata i zatvori ih.  Mislio sam da ćeš me štit iti . . . -  proštenja Buč i polako se podiže u se  deći položaj.  A ja sam očekivao da ćeš trča ti. . . Da sam znao kako ćeš samo da pro  šetaš do konja . . . - isprekidano odvrati Sandens Kid.  Đavola sam šetao ... Nego ti počinješ slabije da gađaš . .. - JJvek ti je bilo krivo zbog . . . zbog moje revolveraške . . , veš . . . - Slušaj . . . -  prekida ga Buč. S druge strane trga nije se više pucalo. Nastala tišina prosto je bola uši  Ali to nije dugo potrajala. Topod stotina konjskih kopita začuo se na ulazu  u gradić. Policijski narednik potrča duž zida, zađe iza najbliže kuće i skoro 

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

9 

natrča na čitav eskadronj bolivijske konjice. Čovek koga je poslao po pomoć   jahao je po red mladog kapetana energična lica i ponositog držanja.  Mi, kapetane . . . -  poče policajac  Mladi oficir se osvrtao unaokolo i onda upitao:  Gde je neprijatelj?  Narednik pokaza rukom prema kafanici. Oficir kratko pogleda u tom pravcu. - Koliko ih je?   Dva  odgov ori policajac i diže dva prsta u vis. - Dva čoveka!  skoro dreknu kapetan.  Ali, kapetane . . . -  poče policajac. - Dva čoveka!  ponavljao je kapetan u neverici. - Zv ali ste zbog dva čo-  veka ... ceo eskadron konjice!   Ali, to su banditi. Jen ki. . .  mucao je policajac. Kapetan se okrete vojnicim a i diže ruku, pa je polako spusti. Vo jnici sja  haše sa konja. Nekoliko kratkih naređenja i oni se u trku rasporediše duž  malog trga i sa obe strane kolonade. Buč i Sandens su gledali kako na suprotnoj strani brzo promiču konja-  nici hvatajući zaklone. Sunce je već klonulo prema zapadu. Njeg ovi rumeni  zraci obasjaše kroz razbijene prozore okrvavljene košulje i kapute dvojice 

10

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

odmetnika. Kao da su im rane još jače krvavile. Sa ulice se začu metalno škljocanje stotine zatvarača na puškama. Voj-  nici su ubacivali metke u cevi. Buč i Sandens se četvoronoške dovukoše do   prozora. Zagledali su se u krvavo z.alazeče sunce.  Imam dobru ideju kuda bi odavde trebalo da odemo  odjednom reče  Buč.  Ne zanima m e . . . - odvrati Sandens. - Zanimače te ako čuješ kuda ćemo.  Umukni!   Dobro, dobro.  Tvoja dobra ideja je bila i da dođemo ovamo  obrecnu se Sandens.   Neću više ni da čujem za tvoje ideje.  Dobro, dobro .. . Ali, slušaj. . . idemo u Australiju. Sandens pogleda u Buča .  T o je ta tvoja ideja?   Najnovija u čitavom nizu  potvrdi Buč.  Nije ni Australija bolja od Boliv ije  reče Sandens i lice mu se za tre-  nutak iskrivi od bola. Razmisli o ideji. .. nemoj da je tek tako odbacuješ...  D o b ro . .. razmisliću  Sandens pogleda prema položajima vojske.   N e g o ,  .. čini mi se da tamo nema naših starih gonilaca iz Pinkertonove  : ' agencije. , - Odlično . . . već sam pom islio da smo u nevolji  s mukom se osmehnu  Buč. Sunce je sve brže tonulo iza planinskih vrhova. Hladan vetar zapljusnu  gradić i dvojici odmetnika prođoše ledeni žmarci niz leđa. Mladi kapetan se u jednom skoku nađe na onom zidu i mahnu isukanom  sabljom prema kafanici. Redovi vojnika se podigoše iz zaklona. Sa puška-  ma, na kojima su mutno zasjali isukani bajoneti, krenuše preko trga. Potkovane čizme zagaziše po kamenim pločama. Bat stotina koraka odbi  se od okrečenih fasada kuća koje su oivičavale trg. Sa kosim sunčevim zracima, koji su poslednji put obasjali vrata krčme, Buč Kasidi i Sandens Kid izleteše na trem. Šake, koje su im stezale koltove, crvenele su se od krvi. Crvene su im bile i košulje.. . Prasnula je prvo jedna, pa druga, a zatim je zapucalo stotinu pušaka. Kao okačeni o nevidljive Iconce Buč i Sandens ostadoše okamenjeni na  ivici trema. Ruke su im bile ispružene napred sa uperenim revolverima, a  noge skoro da su zakoračile na mali trg, u susret zbijenim redovima voj-  nika. Zagrmeo je još jedan plotun i dva prijatelja nestadoše u oblaku prašine. Oluja usijanog čelika odnela ih je svojim vihorom u istoriju .. . i legendu.

BUČ KAS1DI I KIP

UŠAO JE U LEGENDU GLAVA PRVA  Tipična zimska atmosfera saluna na Divljem zapadu, sa blatnja vom strugotinom na podu, zadim ljenim lam pama i grupama bučnih gostiju. Napolju je zavijao vetar i počinjale su da promiču prve pa huljice vlažnog snega. Vrata saluna se otvoriše i zajed no sa kovitlacem hladnog vazduha unutra kroči novi posetilac. On je  jedan trenutak zastao na ulazu da bi se privikao na svetlost. Lice mu  je bilo zarumenjeno od hladnoće i skoro golobrado, lice tek stasalog mladića, ali puno odlučnosti i po četaka budućih bora koje su nagoveštavale prve tragove životnug is kustva.

Pošto su mu se oči privikle na novu atmosferu, mladić odlučnim korakom pođe ka šanku. Iskusni barmen odmah primeti novog gos ta, pa ne pitajući ga gurnu bocu sa viskijem i jednu čašu niz glatku ploču šanka. Tek tada je zapazio golobrado lice pridošlice i kao da se trgao kolebajući se pred dile mom nije li viski suviše jak za mla dog stranca. Barmen se, verovatno, neće ni sećati ovog susreta kada bude, samo godinu dana kas nije, slušao priče o čuvenom Buču Kasidiju i njegovim podvizima. U tom trenutku ni sam mladić, koji se zvao Džordz Parker, nije ni sanjao šta ga očekuje u neposred noj budućnosti, koja će biti ovenčana žalosnom slavom odmetnika

12

Pony West  Buč Kasidi i K id 1

i buntovnika protiv ustaljenog samo saučesnički osmehnu. Mla toka stvari. I tako je Parker, još dić ponovo napuni čašu. uvek neiskusan u pitanjima konzu Dobro je, pom islio je. Ovo mu je macije alkohola, nespretno pri bila treća ili četvrta čaša viskija u hvatio gurnutu bocu, ali mu čaša životu i uvek je sa strahom prilazio umalo ne pade na pod. Gosti, koji ovom susretu sa alkoholom. su stajali pored njega, nasmejaše - V i niste odavde, strance? se na ovo i mladić pocrvene. Ski reče barmen prilazeći mladiću. nuo je rukavice i dunuvši u prste Ovako kasno u moj lokal dolaze prihvatio bocu i nasuo sebi malo samo putnici. Ljudi iz okoline već viskija u čašu. Onda se obazreo su na putu kućama. oko sebe. - Došao sam kroz prolaz - odg o Nešto novo nije mogao da vidi. vor i mladić. - Žurio sam da me tipična zimska atmosfera saluna, sneg ne pretekne. sa blatnjavom strugotinom na - Noćas će sigurno biti mećave podu, zadimljenim lampama i gru odvrati barmen. - Osećam to u pama bučnih gostiju. Parkerovu kostima. Ako ne nameravate dalje, pažnju privuče jedan sto u uglu. gore na spratu ii^ia nekoliko soba  Tamo je stajala grupa kibicera i za prenoćište ... pažljivo posmatrala igru koja se - Videću - neodređeno odvrati odvijala za stolom. Od visokih kau- Parker. Ruka u džepu pipala mu je boja i građana mladić nije mogao nekoliko srebrnih dolara. Već je da vidi igrače, ali je zapazio da su bio odlučio da prespava noć u ne glave kibicera okrenute u jednom koj štali i da se ne izlaže troškovi pravcu, dakle, prema igraču koji je ma hotelskog prenoćišta. sedeo leđima okrenut zidu. S vre Okrenuo je leđa sali i oprezno mena na vreme, odande bi se čuo dohvatio čašu. Taman je digao u vi uzbuđeni žagor, praćen zvecka sinu usta kada u salunu nastade ta njem novca koji je padao na sredi  jac. Za trenutak Parker to nije prinu stola. metio, ali onda vide da je barmen Parker podiže čašu i prinese je malo prebledeo i da gleda preko ustima. Oči mu se sretoše sa bar- njega na drugi kraj lokala. Polako menovim pogledom. Rumeni de se okrenuo. beljko ga je pažljivo posmatrao, a Oko onog stola u uglu više nije onda mu ohrabrujući klimnuo gla bilo kibicera. Oni su sada stajali vom i Parker iskapi čašu u jednom nekoliko metara dalje i napregnu gutljaju. Morao je da stegne zube, to zurili ispred sebe. Za stolom su kako se ne bi nakašljao kada mu je se videla četiri igrača. Pravo pre  jeftini alkohol opalio grlo, ali suze ma Parkeru sedeo je omanji, sreu očima ga izdadoše i barmen se dovečan čovek, skoro čovečuljak,

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1 -

13

čija je duga, proseda kosa padala vam vratiti novac - reče čoveču ispod šešira skoro do ramena. Lice ljak i uzdahnu. Ovaj neočekivan i od go vo r zbuni mu je bilo neobrijano, ali su mu zato sitne oči ispod čupavih obrva njegove protivn ike i ljudina, koji je blistale kao ugljevlje. Desno od već razjapio usta da izusti psovku, njega, upola podignut iz stolice, ostade skamenjen. Ruka onog ig nalazio se jedan visoki čovek, pra rača odmače se od revolvera i na va grdosija, čije su mesnate šake petost u salunu kao da popusti. Č o počivale na stolu. Levo od čove- večuljak pokupi srebrnjake i kada čuljka sedeo je igrač okrenut leđi su mu šake bile pune, podiže ih ma Parkeru i ovaj je jedino moga o prema onoj dvojici. Ovi se nagoše da vidi njegova masivna leđa, kao malo napred, kao da će prim iti no i futrole sa revolverim a, koje su vi- vac, ali u istom trenutku on im iz sile sa obe strane sedišta stolice. sve snage baci novac u lice.'Skoro Četvrti igrač već je stajao metar u istom pokretu zgrabio je ivicu ili dva od stola, ali je u desnoj ruci stola i odba cio ga od sebe. Masivni  još uvek držao karte. sto pade pra vo na igrača koji je sta Ceo ovaj prizor potrajao je m ož  jao odmaknut i pok lopi ga, a onu da samo delić sekunde, a onda gr dvojicu zakačiše ivice. Zajedno sa dosija riknu: bolnim pogocima srebrnjaka po - Ti varaš, strance? Odakle peti licu, ovaj udarac stola potpuno ih kralj u igri?  je izbacio iz ravnoteže. Prose di čovečuljak je u rukama Čovečuljak ritnu nogom stolicu držao karte kao lepezu i polako je iza sebe i odskoči prema zidu, a u njihao njima. On pogled a u grd osi ruci mu se stvori veliki koit sa du gačkom cevi.  ju i hladno odvrati: - M ožem o da ih prebrojimo, pri - Polako, prijatelji! - prosikta čo  jatelju. Ako ti je teško što gubiš večuljak i od njegove malopređašpare, onda ... nje dobroćudnosti ništa ne ostade. - Varao si! - viknu sada čovek Iako je ovako stojeći izgledao siću koji je leđim a bio okrenut Parkeru šan, delovao je tako preteče da u i mladić vide kako mu leva ruka salunu po novo nastade tajac. polako silazi prema futroli sa re Nik o još nije rekao M ajku Kasidiju volverom. da vara a da za to nije bio kažnjen. Čovečuljak sleže ramenima i Neko u salunu odgurnu stolicu i spusti karte na sto. Pred njim je ona pade na pod, a Kasidi prosikta: stajala gomila srebrnih dolara i - Da se niko nije umešao! Ovo je Parker, onako odoka, oceni da tu stvar između mene i ovih džentl mena. ima bar pedesetak srebrnjaka. - Ako mislite da varam, onda ću Krajičkom oka Parker vide bar-

14

Pony West  Buč Kasidi i K id 1

mena kako polako spušta ruke is-, sluk i košulju, a sa levog obraza lila pod šanka. Znao je šta će se sada  je krv. Ljudeskera se malo izmače dogoditi. Ispod šanka se obično da bi uzeo veći zamah i, kada mu je nalazila skraćena dvocevka, ko čizma bila u vazđuhu, pucanj se  jo m su barmeni smirivali gužve u razleže salunom. Zrno odvali masvojim lokalima. Međutim, punač- muzu na peti čizme i zari se negde ki barmen nije stigao da interveni- u zid. Još jedan pucanj i metak razše. Tip sa dva revolvera poteže je bi lampu koja je visila na zidu iz dan i pre nego što je oružje izle telo nad ledeskere. iz futrole, čovečuljkov kolt planu. - Dosta! - začu se jedan pom alo Čula se zveka metala, praćena bo l piskav glas. - Ubićete čoveka! Sve oči se okretoše prema šan nim krikom. Napa dačev kolt je os tao u futroli, ali mu je zato ruku od- ku. Bled kao krpa i skoro pomodlila krv i on se zatetura. Pao je sko relih usana, tamo je stajao Džordž ro glavački pred noge Kasidiju. Parker. Iz cevi njegovog kolta, sta Ovaj to očigledno nije očekivao i rog tipa, polako se izvijao pramen odskočio je unazad, ali je pritom dima. naleteo na zid, pa se odbio od nje - Šta ... - zausti ljudina. - Ko je ga. Mada je njegov revolver već u ovaj balavac? - Rekao sam daje dosta - odvra sledećem trenutku opet bio spre man za pucnjavu, taj delić sekunde ti Parker, a onda malo odlučnije podviknu: - Sledeći metak može bio je koban. Odnekud iz sredine sale polete nekog i da pogodi! Ja ... Nešto tvrdo udari parkera u stolica i pogodi zid iza Kasidija. leđa, a jedan mirni glas reče mu Odskočila je i pala mu na rame.  Tada je nastao pravi pakao. Lju skoro u samo uvo: -- Baci revolver, sinko. T o su dina zaurla i polete napred, a onaj ranjeni zgrabi zdravom rukom Ka  opasne igračke za decu. Parker je znao daje to barmen i sidija za nogu. Čovečuljak nestade pod lavinom ljudskih tela. U salu- daje ona skraćena dvocevka sada nu svi dreknuše u jedan glas i Par uperena u njegova leđa. Šerif Kaningam sedeo je rasko ker ostade sam kod šanka. Kada se trenutak kasnije gužva moćen u svojoj kancelariji. Velika malo rasturila, video je kako Iju- tucana peć širila je prijatnu toplodeskera nemilosrdno udara svo tu, a kroz otvorena vrata, iza kojih  jim ogromnim čizmama po već se nalazilo odeljenje sa ćelijama, ošamućenom čovečuljku. Još ne dopiralo je bučno hrkanje pijanog koliko ovakvih udaraca i sa njim bi kauboja koga je čuvar zakona u Ribilo svršeno. Oštre mamuze na čiz džentu uhapsio tog poslepodneva. mama rasparale su mu kožni pr Šerif je čekao da se pojavi njegov

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1 -

15

pomoćnik Rejli, pa da se povuče Džima Kartera, vlasnika najvećeg ranca u okrugu, kako štrči iz gom i kući na spavanje. Mr zovoljno je bacio pogled kroz le i izmahuje svojim o grom nim ša pr ozo r i, videvši da sveže pahuljice kama. Desno je stajao Piter Krebs, počinju sve gušće da padaju, opso Karterov nadzornik, koji je desnu va nešto sebi u bradu. U tom tre ruku držao i nešto nerazumljivo v i nutku u daljini je odjeknuo prigu kao. Sa desne šake slivala mu se šeni pucanj. Šerifova kancelarija krv. nalazila se na istoj strani gde i saU dva skoka Kaningam se stvori lun i svega desetak metara daleko. kod gomile i poče da je razmiče Kaningam načulji uši. Već je svojim snažnim rukama. Nije us hteo da pucanj pripiše nekom pija peo. Onda je podigao kolt i opalio nom gostu, kada ponovo odjeknu-  jedan metak u vazduh. Pucanj teš še dva revolverska hica i to jedan kog oružja zaglušio je ljude najbli že šerifu i ovi odskočiše u stranu. za drugim. Šerif hitro pripasa pojas sa re Pred šankom se ukaza neobičan volverom, navuče kaput od debe prizor. Uz sami šank bio je pribijen log sukna i, pošto je u prolazu do nepoznati mladić, obor en na kolehvatio šešir sa kuke na zidu, izlete na, čije je lice bilo okrvavljeno, a u zimsko veče. Potrčao je pravo  jedn o oko skoro sasvim zatvoreno. prema salunu, siguran da je puc I iz usta Džima K artera slivao se ta man mlaz krvi. Još jednom gostu njava odande došla. Kaningam je bio ponosan na bio je razbijen nos. Na prljavom svoj grad, odnosno na red koji je podu vide o se veliki, starinski kolt. vladao i sa puno nade je očekivao - Šta se ovde događa? - viknu še sledeće izbore. Zato nije smeo da rif. dozvoli da bilo kakav incident po Nekolicina počeše da odgovara kvari njegove šanse.  ju uglas, ali Džim Karter gro m o Kada je stigao p red vrata saluna, glasno opsova i ućutka ih. Onda se oprezno zastade, izvadi revolver iz okrete Kaningamu: futrole i virnu kroz zamagljeno - Ovaj balavac je pucao na okno. Pred šankom je ugledao us mene. Umalo me nije ubio! Da ga komešanu gomilu. Debeli barmen Džo barmen nije razoružao ... stajao je iza šanka i mahao dvocevŠerif stade pred isprebijanog kom. Šerif gurnu vrata slobodno m mladića, kratko ga pogleda i onda rukom i upade unutra. reče: Dočekala ga je buka desetine - Zašto? glasova, oblaci duvanskog dima, - Zato! - ciknu iza njega Kar te ali i onaj poznati, oštri miris izgo- rov nadzornik i podiže uvis prorelog baruta. Video je ogromnog streljenu šaku. - Nje gov matori

16

prijatelj nas je opelješio na karta ma. Uhvatili smo ga u varanju i onda je on pripucao i pogodio mene. Srećom, gazda je uspeo da ga napadne i obori. Taman smo počeli da ga kažnjavamo za prevaru, kada se ovaj mladi dripac umešao... ^ Sigurno je njego v ortak! - rik nu Džim Karter. - Zašto bi ga inače branio? Šerif uhvati mladog Parkera za revere kaputa i podiže ga na noge. - Govori, šta je bilo? Mladić nadlakticom obrisa krv sa usta. Zaustio je nešto da kaže, ali  je uspeo samo da ispljune krv i da se zagrcne. Onda je duboko udah nuo vazduh i promrmljao: - Hteli su da premlate o nog star ca .. . Bilo me ga je žao i opalio sam jedan metak da ih smirim. - Koga starca? - upita šerif. - Rekao je da se zove Majk Kasi di - ja v i se nadzornik Krebs. - Jas no sam čuo kada je rekao i potegao revolver. Svi se sada setiše sedog kockara i glave se okretoše prema uglu saluna gde je čitava ova gužva i otpo  čela. Međutim, pored prevrnutog stola nije bilo nikoga. Nekoliko rasturenih srebrnjaka vid elo se na podu. - Tamo ne vidim nikoga - reče šerif. Onda mu pogled pade na zadnja vrata saluna koja su bila o d škrinuta. Kaningam potrča tamo i ritnu čizmom vrata. Iza njih se videla mračna prostor ija puna boca

Pony West —Bu č Kasidi i K id 1

i buradi, a dalje još jedna vrata takođe otvorena. Ona su vodila u dvorište i odande je prodirao hla dan vazduh. Šerif se okrete prema salunu: - Izgleda da je ptičica odmagiila dok ste se vi tukli. - Odnela je i najveći deo para! dreknu Karter, koji se stvori pored šerifa. - Prokleta hulja! - Neko kao da je rekao da se tip zove Majk Kasidi? - reče še rif i kao da mu nešto kvrcnu u glavi. Dabo me, Majk Kasidi. Član poznate bande iz »Ru pe na zidu«. - Za mnom! Sa uperenim revolverom šerif protrča kroz magacin i izlete u malo dvorište iza saluna, koje je bilo prepuno otpadaka i gomila snega. Prema naherenom plotu videli su se jasni otisci ljudskih sto pala. Džim Karter skoro nalete na šerifa koji je zastao kod izlaza. - Tamo je pobegao - reče Kanin gam i rukom pokaza prema plotu i mračnom sokačetu iza njega. Brže, pre nego što se dočepa ko nja! Ali, jedva da su gonioci stigli do sokačeta, kada se sa Glavne ulice začu topot m nogobrojnih konjskih kopita, praćen njištanjem uplaše nih životinja i pucnjavom. Kanin gam, Karter i čitava gom ila iz salu na jurnu niz sokače prema ulici. Kada su stigli do ugla, pred salunom ih je čekao neobičan prizor, nalik na neki rodeo. Svi konji koji su bili vezani pred lokalom i njegovoj blizini jurili su

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

17

sada na sve strane. Na kraju ulice kopita njihovih konja izgubio u fividela se tamna prilika jedno g ja  jukanju vetra. Rejli izađe sa uhapšenim Parkehača koji je u galopu nestajao. I pre nego što je šerif uspeo da uperi re rom i potera ga prema kancelariji. vo lver prema beguncu, ovaj nesta Mladić je išao pognute glave. Do de u mraku i snežnoj zavesi koja se đavola, mislio je. Optužuju me da sam član razbojničke bande. Ako spustila nad Ridžentom. - Pohvatajte konje! - naredi Ka- im ne otkrijem ko sam, nastradaningam i onda utrča u salun. Ne ću. A ako kažem, vratiće m e ocu .. . poznati mladić još uvek je stajao Ne znam šta je gore. Rejli gurnu vrata kancelarije i kod šanka, ali je sada imao na glavi svoj šešir, prilično blatnjav i izguž ugura mladića unutra. Pomoćnik van. Njegov kolt je držao Krebs, a  je bio još važniji od svoga šefa i po debeli barm en i dalje je imao u ru tajno je gajio nade da će ga jedn oga kama uperenu dvocevku. Še rif pri- dana naslediti. Zato je hitno ski nuo svežanj ključeva sa zida, otvo lete Parkeru i ošamari ga. - Huljo razbojnička! I ti si, dakle, rio srednju od tri ćelije i naredio član bande! Spašavao si prijatelja, Parkeru da uđe unutra. Ključ je škljocnuo u bravi i Rejli se bez reči a? Šerif ponovo zamahnu rukom, vratio u kancelariju. ali ovoga puta mladić munjevito GLAVA DRUGA saže glavu i udarac promaši. To je  još više razbesnelo šerifa. Po čeo je Parker klonu na uzani ležaj od da drmusa Parkera, tako da mu je dasaka i zaroni glavu u ruke. Nije glava letela levo i desno. U salun upade šerifov pom oćnik mogao da utvrdi gde ga više boli, Rejli. On se odmah pridružio svo ali činilo mu se da su ga najteže po me šefu i maltretiranju mladog godili udarci Karterovih čizama u stranca. Kada se Kaningam zadu- rebra. - Ta hulja ume samo da rita vao, on prosikta kroz zube: - Vo di ga u zatvor, Rejli. Ostani procedi on kroz zube. - Nadam se tamo s njim, a ja idefm u poteru za da sam mu izbio bar jedan zub .. . Iz kancelarije se čulo kako po matorim zlikovcem. Pred salunom je već bilo pohva moćnik trpa drva u tucanu peć, a tano šest ili sedam konja i njihovi Parker se prvi put obazre oko gospodari već su ih pojahali. Ne sebe. Pri slaboj svetlosti, koja je do  oklevajući, Kaningam se pope na pirala kroz otvor ena vrata, utvrdio najbližu životinju, čije je uzde dr  je da mu je ćelija jedv a to liko ve li žao Džim K arter i onda čitava gru ka da bi mogao da raširi ruke i da pa jum u niz ulicu. Uskoro se topot pri tom ne dodirne rešetke sa stra

18

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

ne. Onaj pijani kauboj i dalje je Parker hitro pogleda iza sebe, neometano hrkao, nesvestan da je Rejli je u kancelariji sedeo za sto dobio kolegu u susednoj ćeliji. lom i prelistavao neke hartije. Ne Mladić se nakašlja i viknju: znajući ko se nalazi napolju, Par Mogu li da dobijem malo ker odluči da pruži priliku nepoz vode? natom da učini još nešto. Prileteo Rejli ništa nije odg ovorio, već je  je rešetkam a i počeo da ih drmusa: i dalje poslovao oko peći. Parker - Dajte mi vod e! Valjda se u uzdahnu i ispruži se na ležaju. Na- ovom zatvoru služi bar voda! merno je leđa okrenuo prema vra Re jli odgurnu stolicu i priđe vra tima, kako mu svetio ne bi smetalo tim a zatvoren og odelenja. Ćutke je i zagledao se u zid ispred sebe, Nje odmerio zatvorenika, a onda se gov rasejani pogled skliznu prema približio kofi pored koje se nalazi malom, prašnjavom prozoru, koji lo lim en o lonče i spustio ga u kofu.  je bio skoro do po lovine zavejan Odjeknula je psovka: snegom. Staklo išarano injem svet- Prokleta pijanica! Š erif ga je lucalo je u polum raku i za Park era stalno pojio vodom . Čekaj malo!  je to bio prijatan prizor. dreknuo je na Parkera. - Doneću Ni sam nije znao koliko je tako sneg u kofi i otopiću ga. Druge ostao zagledan u prozor i utonuo u vode nema, jer se pumpa smrzla. Parker odahnu. Zveckajući komračne misli, kada mu se pričinilo da sada snega ima manje s druge fom u ruci Parker izađe iz kancela strane stakla. Verovatno ga vetar rije, ali samo pritvori glavna vrata. nosi, pomisli mladić. Onda se visi Čuli su se njegovi koraci po drve na snega još smanji i uskoro je do  nom trotoaru. Verovatno je skup nji deo prozora bio čist. ljao sneg koji je bio navejao uz Parker se pridiže na ležaju. Shva kuću. tio je da to nije vetar o duvao sneg Zveka stakla iza Parkera natera sa prozora. Njegove pretpostavke ga da se okrene, Jedan deo donjeg se potvrdiše kada se na zaleđenom okna bio je razbijen i nečije brada staklu pojavi tamni krug koji se to lice nejasno se ocrtavalo na pro brzo širio. Neko je s druge strane valjenoj rupi. duvao u staklo i odmah topio led. - Sinko - čuo se hrapavi glas. Parker polako ustade i na prsti Došao sam da te izvučem. Drži ma priđe prozoru. Tre balo je samo ovo! da ispruži ruku i da dodirne staklo. Lice je nestalo, ali se zato kroz  To je sada i učinio. Prsti mu dopre- rupu pojavila drška velikog kolta. še do istopljenog leda na staklu i Parker prilete prozoru i zgrabi samo što je osetio njegov dodir, oružje. Zatakao ga je za pojas pankada spolja neko tiho kucnu. talona i preko njega zakopčao ka

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

put. - Kada pomoćnik dođe, uperi re vo lve r u njega i ne daj mu da mr dne - glasilo je uputstvo kroz p ro zor. - Ja ću doći s druge strane. Sa ulice se čuše koraci i Parker se hitro odmače od prozora. Još  jednom je pogledao iza sebe. Ne poznati je gurao sneg na rupu u prozorsk om oknu i ono je bilo već skoro zatvoreno. Rejli uđe sa kofom u zatvorsko odeljenje, spusti je na pod pored vrata i, po st oje napunio lonče, pri nese ga rešetkama. Desna ruka na lazila mu se u blizini revolvera u futroli. Parker pruži ruku kao da će dohvatiti lonče. Rejli razrogači oči. Njegov zatvo renik držao je u ruci revolver. O roz zlokobno škljocnu. - Ne mrdaj! - naredi mladić. Vrata kance larije škripnuše i od  mah zatim brzo se zatvoriše. Preko pomoćnikovog ramena Parker prvi put ugleda svog spasioca. Bio  je to prosedi čovečuljak, pokriven snegom, čuveni Majk Kasidi! Pomoćnik Rejli oseti kako mu kolt izlazi iz futrole, a odm ah zatim nešto teško ga tresnu po potiljku i on se sruči na pod. Čovečuljak ga prek orači i otključa vrata na ćeliji. - Ispadaj, sinko - r ekao je Parkeru. - Treb a da požurimo. Ona bu dala može uskoro da se vrati. Pomozi mi da ga ubacim u ćeliju. Ne kolik o minuta kasnije Rejli je ležao on esvešćen u ćeliji, a dvojica novopečenih prijatelja trčala su

19

prema dvorištu iza zatvora, gde su pored golog drveta čekala dva ko nja. Park eru je bilo žao što ostavlja svog starog ždrepca, ali nije bilo vremena za biranje. Izjahaše u sokače. Izvan zaklona koji im je pru žala kuća, oni se odjednom nađoše pod udarcima vetra i snega. Po gnutih glava izjahali su na Glavnu ulicu i, pošto je Majk pogledao levo i desno, požurili u suprotnom pravcu od onoga kojim je potera sa šerifom napustila ridžent. Šiban vetrom i snegom, grad je bio po tpuno pust. Kada su iza' sebe ostavili poslednje kuće, čovečuljak potera konja u pravcu brda koja se nisu videla, ali je mladić znao da se nalaze na toj strani. Tada mu padne na pa met da sa Kasidijem nije izmenjao ni jednu jedinu reč od kako se ovaj pojavio. Parker se u kancelariji za držao samo da uzme svoj revolver sa pisaćeg stola i to je bilo sve. Dobrih pola časa jahao je za raz bojnikom, potpuno izgubivši osećanje prostora i pravca. Ali, Kasidi kao da je posedovao neko šesto čulo za orijentaciju i bez kolebanja  je grabio napred. Uskoro naiđoše na neke šumarke, a onda teren po  stade strmiji i konji su se sve teže probijali kroz sneg. U jednoj zavetrini Kasidi zaustavi konja i parker učini to isto. Ćutke su slušali kako životinje zadihano frkću, a onda čovečuljak reče: -Obično ne razlikujem ovakve stvari, sinko. Ipak, pomogao si mi

20

kada je bilo najgore. Onaj slon od čoveka mogao je čizmama da me sabije u patos saluna. - Bilo mi vas je žao - promrmlja mladić. - Ne znam da li ste varalica na kartama, ali... - Ti bikovi su suviše glupi da bi primetili kako varam - procedi Kasidi i rukom obrisa sneg sa lica. - Prokleto vreme. Istina, služi nam u bekstvu. Sumnjam da će šerif po povratku hteti da nastavi sa gonje njem. Uostalom, sneg brzo zavejava sve tragove. - Kuda ćemo? - upita Parker. - Ima jedno lepo mestašce s dru ge strane planine - odvra ti Kasidi. - Samo, trebalo bi da požurimo,  je r bi mećava mogla da zaveje kla nac. Nadam se da ideš sa mnom? Mladić samo klimnu glavom i malo zatim njihovi su konji nasta vili da grabe uz padinu.  Tek negde oko pon oć i Kasidi se pono vo zaustavi i sjaha. Sneg je bio skoro prestao da pada i kroz rastr gane oblake provirivao je mesec. Čovečuljak se obazre na sve strane i, pošto je, izgleda, utvrdio gde se nalaze, dade znak mladiću da pođe za njim. Sada su se spuštali. Vazduh je bio sve hladniji i ovde, visoko u planini, prosto je sekao kao nož. Parker se trudio da što rede diše kako bi poštedeo pluća od hladnoće. N jego v konj je stalno posrtao i mladić je najzad morao da sjaše i da ga povede. Kasidi p ro  duži sporije. Kada je već mislio da će se sru

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

šiti, Park er vide da se njegov v ođa zaustavlja. Ispred njih se nalazilo neko veliko stenje, zatim grupića borov a i jedna velika gomila snega nalik na brdašce. - Dobro je - progunđa mali raz bojnik. - Stigli smo. Parker se iznenađeno osvrte. Zar je Kasidi mislio da hoće ovde među stenama? Razbojnik sjaha i povede konja ka onom belom brdašcetu. Tek kada su se sasvim primakli, Parker vide da to nije brdaš ce već poveća brvnara, skoro po tpuno zavejana. Iza brvna re bila je mala nastrešnica i oni tu privezaše konje. Kasidi ih pokri ćebadima, pa, pošto je obišao brvnaru, razgrnu nogama smet ispred vrata i gur nu ih ramenom. Parker oprezno uđe za njim. Zapahnuo ga je miris ustajalog vazduha i truleži. Dok je neodlučno stajao u mraku, čuo je kresanje ši bice i onda slabi plamičak rasturi pomrčinu. Kasidi priđe velikom, drvenom stolu. Nešto je tamo pet ljao i onda jasna svetlost obasja ko  libu. - Zatvori ta vrata - obrecnu o se na mladića. - Svetlost se odavde vidi nadaleko ... Parker hitro pritvori vrata i namače drvenu rezu. Petrolejka sa počađavelim, staklenim cilindrom toplo je svetlucala na stolu. Dva mala pr ozora bila su zastrta nekak vim krpama, a u uglovim a brvnare nalazila su se tri kreveta. Kameno ognjište zauzimalo je skoro čitav

Pony West  Bu ć Kasidi i Kid 1

21

 jedan zid, d ok se pored njega vide-  još više će te smatrati razbojni kom. Ne preostaje ti ništa drugo la gom ila nacepanih drva. - Umeš li da ložiš vatru? - upita nego da produžiš bekstvo sa mnom. Kasidi. - Drži šibice! Bacio je mladiću kutiju sa šibi Parker prestade da žvaće, a onda cama i ovaj je nespretno uhvati odlučno reče: prom rzlim rukama. Čučnuo je p o - Neću ... Oni ne znaju kako se red ognjišta i malo zatim unutra zovem. Lako mogu da odem oda zapucketala je vatra. Kasidi se vde i da .. . - odmahnuo je rukom. spusti na kolen a pored njega i pru - Ionako sam mislio da odem u ži ruke prema plamenu. Neko vre- svet. me su puštali da im toplo ta povrati - Aha. Begunac o d kuće. Dosa krvotok u prstima i tek tada se sa dio ti pasulj kod oca. Zažalićeš još uzdahom uspravili. Kasidi baci još za svojom farmom, sinko. Tako nek oliko cepanica na vatru i onda sam i ja počeo. reče Parkeru: -Jeste li vi zaista član bande - Ova brvnara pripada Kartero- »Ru pe na zidu«? - bojažljivo upita vom rancu. Leti tu spavaju kauboji mladić, a oči mu zainteresovano sikada doteraju goveda na planin nuše. ske pašnjake. Sada ovam o niko ne - Bio sam - namerno od govori dolazi. Moći ćemo bar mirno da Kasidi i strpa u usta komad suvog prespavam o noć. Biraj krevet k oji mesa. Pošto je neko v rem e žvakao, voliš. on dodade: - poslednjih godinu I d ok je jara iz ognjišta brzo po  dana radim samostalno. Sporečtiskivala vlagu i hladnoću u brvna  kao sam se sa braćom Makarti i ri, Kasidi izađe napolje i malo za onom budalom Harverom. - Zašto? tim vrati se sa kožnim torbama koje je skinuo sa sedla. Iz njih je iz - Moj specijalitet su banke i sto vadio komad hleba i suvog mesa. ka - odvrati Kasidi. - Rekli su mi Rukavom je počistio prašinu sa kako nisam savremen. Prešli su da stola, spustio hranu i pokretomk pljačkaju vozove . Kažu da je to lak pozva o m ladića da mu se pridruži. še. Slažem se. Za pljačku banke po  Posle prvog zalogaja, Kasidi reče: trebno je da čovek bude umetnik, - Kako se zoveš? a ne samo dobar revolveraš. - Džordž - odgovori mladić. -Jeste li skoro opljačkali neku Džordž Parker .. . Sada me smatra banku? - produ žio je Pa rker da se  ju za razbojnika - odjednom je do raspituje. -Jesenas - promrmlja čoveču dao. - Izgleda - sa osmehom odvrati ljak. - Dole, u Eskalanteu. Sada je čovečuljak. - Posle ov og bekstva zima i nije sezona za takve stvari.

22

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

Uostalom, videćemo. A sada, na tada i video ovu brvnaru. spavanje! - Pomoga o nam je miris dima Rekavši ovo, Kasidi ode do leža progunđa Rejli. - Sigurno se nisu  ja u uglu, otrese ćebe koje je tamo nadali da ćemo odmah produžiti bilo prostrto i, pošto je ne zadovolj za njima. - On se namršti, prinese no frknuo, zavuče se ispod njega. ruku potiljku, pa nešto promuklo Skoro odmah zatim zahrkao je. opsova. Kaningam se obazre i onda ok Parker ugasi lampu i pipajući ode do drugog ležaja, pa se spusti rete konja do jedne grupice boro na njega. Dugo nije mo gao da zaspi va koja se nalazila ispod proplan i osluškivao je fijukanje vetra. M is ka. Ovde su sjahali i privezali živo li su mu se kovitlale u glavi. Ose- tinje za stabla. Šerif i pom oćn ik izćao je kako se nalazi na raskrsnici vadiše vinčesterke iz futrola na života i da sve što bude od sada sedlu. Razdvojili su se i sa suprotpreduzimao može da ispadne sud nihs strana oprezno počeli da se približavaju brvnari. bonosno. Stigli su do nje sa zadnje strane Zbog zastrvenih prozora na br vnari, begunci nisu ni prim etili da i onda, korak po korak, polako je  je ve ć b ilo svanulo. Kasidi je i dalje obišli, da bi se sastali pred vratima. hrkao, a Parker je brzo disao i iz Še rif čučnu i prisloni uvo uz vrata. gleda nešto uzbudljivo sanjao. Zaustavio je disanje. Pom alo prigu  Ta ko nisu ni čuli dolazak dvaju k o šeno, ali dosta jasno, iznutra se nja koji su se pojavili na malom čulo hrkanje. Kaningam zadovolj no klimnu glavom, a Rejli se pa proplanku ispod brvnare. Na konjima su jah ali šerif Kanin- kosno osmehnu. gam i njegov pom oćnik Rejli. I po Podigli su se i odmakli dva-tri red podignutih okovratnika i nis koraka od vrata, a onda u punom ko namaknutih šešira, videlo se da zaletu bacili se na njih. Polutrula  je Re jlijeva glava u zavojima. Stari drvena reza pršte i šerif i njegov Kasidi očigledno nije bio nežan pomoćnik uleteše u brvnaru. Za kada je sinoć drškom kolta ob orio trenutak ništa nisu videli, jer je po pomoćnika u zatvoru. Kaningam sle one zaslepljujuće beline napo naglo zaustavi konja i, pošto je po lju, unutrašnjost brvnare izgledala crna kao mastilo. gledao prema brvnari, tiho reče: Mislio sam da su negde ovde. Hrkanje prestade i šerif nazre, Zbog snega nisu mogli daleko da  jednu priliku koja se podigla u kre  odmaknu, a stara hulja je sigurno vetu naspram vrata. Iza njega, Rejli znala za ovu brvnaru. Pro šlog leta reče: - To je onaj balavac. Gde li je Ka  njegova banda je opljačkala stoku sa Ka rtero vog ranča. Verovatn o je sidi?

Pony W es t Buć Kasidi i Kid 1

23

Bunovni Parker trljao je oči ne prođe prstima kroz čupavu, sedu shvatajući šta se događa. Onda kosu. vide da Rejli drži vinčesterku upe - Tako - rekao je. - Dobili su šta renu u njega, a visoki Kaningam su tražili. Ko ih je terao da po ovoj prilazi ležaju gde se nalazio Kasidi. zimi jure za nama? Stari razbojnik se nije ni pomerio - A l i ... - zagrcnu se Parker. ispod ćebeta. Šerif ispruži vinčesČovečuljak se okrete na njega i terku i gurnu ga puščanom cevi. ciknu: - Diži se! - naredio je. - O vome - Dosta, mali! - lice mu je b ilo se nisi nad ... potpuno izmenjeno. To više nije Odjednom, iz ćebeta suknu du bio dobroćudni še%et, već hladno gačak plameni jezik i prasaS^e*/ol- krvni ubica. - Sada dalje ne možeš verskog hica potrese čitavu brvna sam, sinko. Za ubistvo šerifa ne ru. Sa tavanice polete prašina. gine ti konopac. Spremaj se za po  Još otvo renih usta, šerif Kanin lazak. gam se zatetura i polako okrete. Bekstvo je nastavljeno. Zaprepašćeni mladić vide kako Preko zavejanih klanaca planine mu se na čelu rascvetava krvavi  Terel, njih dvojica su se mučno pupoljak. probijala u niže predele. Srećom, Rejli je samo trenutak oklevao i vodili su sa sobom konje ubijenog iz njegove vinčesterke bljunu pla šerifa i njegovog pomoćnika. Sva men. Nije do bro nišanio, jer se me koga sata menjali su životinje. tak zari u drveni zid Kasidijevo g le  Tako su mog li brzo da napreduju. žaja. Odmah zatim prasnuo je novi U predvečerje sledećeg dana pucanj i Rejli posrte. Tada Kasidi ulo gorili su se u jednom šumarku, zbaci ćebe i, kao čupavac iz kutije, gde je ispod strme stene bio mali skoči sa ležaja. Onako u letu, nje izvor. Založili su veliku vatru ne gov kolt nije prestajao da bljuje strahujući od p otere pošto je Kasi di sa sigurnošću tvrdio da oni u Rivatru i olovo. Pre nego što je pao na zemlju, džentu neće bar još dva dana sa Rejli je bio p ogođ en sa još tri met znati šta se dogodilo sa šerifom. Noć su mirno prespavali, ali je ka. Plavičasti barutni dim ispuni brvnaru. Parker je i dalje nepo mič stari razbojnik skoro neprekidno no sedeo i buljio ispred sebe. Šerif dežurao i podsticao vatru. i njegov pomoćnik ležali su na Sledeća dva dana njihovo na podu u grotesknim položajima. predovanje bilo je usporeno pra  Još uvek su stezali vinčesterke u vim haosom od jaruga, klanaca i rukama. Iz cevi Rejlijeve puške i kanjona, ali Kasidi je kao nekim dalje se izvijao pramen dima. Kasi šestim čulom uvek pronalazio iz di polako vrati revolver u futrolu i laz.

24

Najzad, četvrtog dana, ugledaše prostranu ravnicu. Bilo je vedro i vidik se pružao u beskraj. Mladi Parker zaustavi konja i reče: - Kuda ćemo sada? - U Pangvič - odgovo ri Kasidi.  Ta mo postoji jedna lepa banka. Ot vorena je tek pre dve godine. - Hoćeš da je opljačkaš? - Pa, neću valjda samo da je posetim - osmehnu se razbojnik. Zgrada je nova i sva u staklu. Pazili su da spoljnim izgledom privuku mušterije. To će nam olakšati po sao. Pogotovu sada, u februaru. I zaista, pljačka banke m orala je da bude laka. Ideja da se ona na padne u februaru, kada je sve zave jano i kada najsmeliji razbojnici čuče u nekom skrovištu čekajući na toplije dane, predstavljala je originalnu zamisao. Čak i mladi Parker, onako neiskusan, morao je da prizna Kasidiju originalnost. Negde posle podne stigli su nad omak Pangviča i još izdaleka u gle dali svetlosti grada. Majk Kasidi zaustavi konje, sjaha i poče da ski da opremu sa šerifovog šarca i vranca koga je jahao mladić. - Zadržaćemo samo ova dva ri đana - objašnjavao je zadihan od napora. - Takvih konja ima na hi ljade po celoj Americi. Na vrancu ili šarcu brzo bi nas zapazili. Parker mu ćutke pomože. Izab rali su bolja sedla sa konja ubijenih čuvara zakona,i nisu zaboravili da uzmu i njihove vinčesterke. U tor bama na sedlu pomoćnika Rejlija

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1 -

bilo je nek oliko kutija metaka, koji su odgovarali ne samo kvinčesterkama nego i njihovim koltovima. Kada je prebacivanje opreme bilo gotovo, Kasidi odvede u stra nu vranca i šarca, pa ih udarcima šake otera prema šumi. Olakšane životinje brzo nestadoše u polum raku. Pon ovo su pojahali i nastavili da se spuštaju u dolinu. Zaustavili su se skoro kod prvih kuća Pangviča, u jedn oj jaruzi, gde su bili sakrive ni od pogleda sa puta i zgrada. GLAVA TREĆA Bila je sredina poslepodneva i Parker se već ponadao da je isuviše kasno za bilo kakvu akciju. Me đutim, njegova nadanja brzo iščezoše kada Majk Kasidi reče: -Banka se zatvara u šest sati. Udesićemo da stignemo tamo pred samo njeno zatvaranje, kada nema mnogo sveta. Uostalom, u ovo doba godine bankari imaju malo posla. Stari Majk izvadi svoj masivni železnički sat i pogleda u njega. Sada je četiri i četrnaest - re kao je. - Sav novac koji je u toku dana stigao u banku nalazi se u kasi. Slušaj dobro. Ja ću ujahati prvi. Vezaću konja pred bankom i ući unutra. Tamo ću malo da proćaskam sa s^ žb en ik om na šalteru. Pričaćemo o vremenu i još ću da ga pitam kakav je put do sledećeg grada prema jugu. Imam ovde je

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

dan lažni ček, pa ću mu ga dati. Dok ga on bude prove ravao u kan celariji, spustiću roletne na prozo rima, tako da izgleda kao da je ban ka već zatvorena. - A ja? - drhtavim glasom upita Parker. - Ti ćeš ovde da sačekaš desetak minuta, pa ćeš onda krenuti za mnom u grad. Ili, još bolje, polako izbroj do petsto. Onda kreni i kada stigneš do Glavne ulice, veži konja pred salunom. Muvaj se oko njega i čekaj da vidiš šta će se dogoditi u banci. - Dalje? - sada već zainteresovano upita mladić, koga je pomisao na avanturu počela da obuzima i kroz telo mu prostruja drhtavica. Kada vidiš da sam spustio rolet ne na prozorima banke, to će biti znak da priđeš svojim konjem, odvežeš moga i budeš spreman da me dočekaš. Siguran sam da ću ne koliko minuta kasnije izleteti na polje sa parama. Ne mislim da se bakćem oko sefa, već ću pokupiti samo gotovinu koju imaju po fiokama. Na žalost, ovo će biti samo laki prepad. Jesi li razumeo, sinko? -Jesam - promrmlja mladić. Nego, zašto mi ne bi ostavio taj sat da tačno znam kada treba da kre nem? Ovako bih mogao brže da brojim. - Zar ne vidiš da je sat od masiv nog zlata? - odvrati Kasidi trpajući časovnik u džep kaputa. - Kada ga budem izvadio pred činovnikom u banci, to će učiniti veliki utisak na

25

birokratu. A i ti si dobar za ovaj po sao - dodade čovečuljak i još jed nom odm eri Parkera. - Imaš tako nevino dečačko lice da nijedan še rif neće posumnjati da si moj saučesnik. Prosto si rođen da čuvaš konje prilikom napada na banku. - Gle! - odvrati mladić. - Nisam znao da je nevinost potrebna za pljačku. - Još kako. Ranije smo u bandi imali jednog ćosavog tipa, koga smo zvali Beba. Iako je imao tride set godina, izgledao je mlađi od tebe - Kasidi uzdahnu. - Na žalost, prilikom neke pljačke jedan dri pac od šerifa posumnjao je u nje govu nevinost i čim je odjeknuo pucanj iz banke, napunio je našeg čuvara olovom. Posle smo o sve mu čitali u novinama. -Ip ak , m ogu da se zabrojim pokuša Parker da protivreči. - O cenio sam te kao pametnog, sinko - odlučno izjavi Kasidi. - N e moj skromnošću da kvariš taj uti sak. Ako se pokažeš dobar u ovoj akciji, sigurno ću te odvesti u naše skrovište. - Upoznaću braću Makarti? - 1njih i još mnoge druge - odv rati razbojnik. - U rupi ima mn ogo zanimljivih tipova. Na primer, Sandens Kid. On jedva da je prešao dvadesetu, ali je tako dobar revolveraš da Makartijevi nikad ne idu bez njega. Konji su im nervozno trupkali u snegu i kao da su i sami želeli da se što pre' krene. Kasidi još jednom

26

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

pogleda svoj kolt i onda ga vrati u Na beloj površini snega jasno su futrolu. Iz unutrašnjeg džepa ka se ocrtavale gomilice konjske ba puta izvadio je jedan prilično lege. Skoro nesvesno, Parker p o  umašćeni ček i premestio ga u meti da se nijedna od njih ne puši, spoljni. što je značilo da ovuda bar za poNeka bude pri ruci - objasnio slednjih dvadeset minuta niko nije  je. - Dakle, broj polako i sigurno. projahao. Za svaki slučaj, pogledaću kroz Dospevši do sredine ulice, on prozor i, tek kada vidim da si sti vide Kasidijevog konja vezanog gao do saluna, preći ću u akciju. ispred banke. Životinja je stajala Do bro pazi na lokalnog šerifa. Pri pognute glave i očigledno trpela ča se da je opasan. na hladnom vetru, dok su joj sa gri Rekavši ovo, Kasidi mamuznu ve visili ledeni kristali. konja i potera ga prema putu, os Pred salunom se nalazilo vezano tavljajući Parkera da se bori sa svo neko liko konja i jedna kola. Parker  jo m savešću i da drhti na hladnom se obazre na sve strane, želeći da vetru. utvrdi gde se nalazi šerifova kance Mladić je već cvokotao kada je larija, ali to mu ne pođe za rukom. izbrojao četiri stotine, a onda, nes  Trgao je uzde konju i poterao ga trpljiv, pojaha konja i izbi na put. prema salunu. Poterao gaje laganim kasom. Isp Kada je stigao do grede za vezi red njega su žmirkale svetlosti vanje, on polako sjaha i stade u Pangviča. sneg, leđim a okrenut prema banci. Put je bio pust i sem dalekog la Nije se usuđivao da se osvrne i po veža pasa iz naselja se ništa nije gleda prekoputa. čulo. Do đavola, pom isli Parker, taj Onda mu nešto pade na pamet. Kasidi ne zna za umor. Posle ovo- Možda ne bi bilo loše da odveže likog jahanja, mogli smo bar negde uzde ovih konja . .. Ili, još bolje, da na miru da prespavamo. Ipak, ova ih čvršće veže, tako da eventualni ko je najbolje za napad. Niko nas gonioci izgube dosta vremena dok nije video i niko nas ne očekuje. ih oslobode. Polako je stigao do prvih kuća, a Bacio je pogled prema salunu, onda se pred njim pruži zavejana ali iza zamagljenih prozora ništa glavna ulica gradića. Hladni vetar nije mogao da vidi. Ulica je i dalje nesnosno je fijukao i P arker se sav bila pusta. naježio od hladnoće. Drveni tro Parker skide rukavice i poče da toari izgledali su pusti i jedino su duva u smrznute prste. Kada se gorele svetlosti u salunu, prekopu- uverio da može lako da ih pokreće, ta u banci i u nekoliko radnji sa on hitrim pokretima veza u čvor uzde svih konja pored svog riđana. obe strane ulice.

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

27 

 Tek tada je po gledao prem a banci. ni senke, to je mogao biti samo Ka  Tamo je gorela svetlost, ali su sidi. Sakriven konjem od šerifa i salu prozori takođe bili zamagljeni i je dino su se mogle nazreti senke na, mladić očajno mahnu rukom koje su se kretale naspram očig prema banci. Da li ga je razbojnik video ili ne, ali on nestade sa pro ledno jake lampe. Vrata na salunu se odjednom zora. Roletne još nisu bile spušte naglo otvoriše i dva čoveka izađo- ne. Dole niz ulicu šerif se peo na tro še napolje. Parker se načini kao da petlja nešto o ko kaiševa na sedlu i toar i, pošto je prevalio još desetak virnu preko leđa svog konja. Srce metara, zastade kod jednih vrata, otvori ih i nestade unutra. Tek odjednom prestade da mu kuca. Čovek koji je izašao iz saluna sada Parker vide da se iznad vrata imao je na kaputu šerifsku zvezdu. nalazi natpis »Šerif«. Prvi put posle nekoliko minuta, Pored njega se nalazio nekakav debeljuškasti građanin. Še rif je sinjim on duboko udahnu vazduh u plu nastavio razgovor, očigledno još ća. Osećao je da mu se košulja od znoja lepi na leđima. Jedva je od započet u salunu. Parker se još više zguri iza konja. vojio pogled od šerifove kancelari Osvrnuo se iza sebe i učinilo mu se  je i okrenu o se banci. U tom trenutku na jednom od da je neko prišao prozoru banke. Do đavola, nije li to valjda Kasidi, prozora spusti se roletna. Parker pomislio je. Istina, ranije sam do  još jedn om napuni pluća vazdušao nego što smo se dogovorili. hom, zgrabi uzde svog riđana i po vede ga preko ulice prema banci. Valjda će videti da nisam sam. Kažem vam da ne bih jahao po Sa drvenog trotoara čuo se raz govor šerifa i onog čoveka, a mla ovakvoj zimi da mi pare nisu po dić se preznojavao i brojao sekun trebne - govo rio je Majk Kasidi. de. Onda neko siđe sa trotoara i Onda je izvadio zlatni časovnik iz teške čizme zaškripaše po smrznu džepa i bacio pogled na njega. tom snegu. Prošlo je bar pola mi Plašio sam se da neću stići na vrenuta dok je Parker shvatio da se me. dotični udaljava od njega. Provirio Mršavi službenik iza rešetke na  je iznad konja. V ideo je široka šeri- drugoj strani šaltera ljubazno se fova leđa kako se gegaju niz ulicu. osmehivao. U maloj banci bilo je Vrata na salunu opet škripnuše. To toplo i prijatno, a velika petrolejka sa zelenim širitom osvetljavala je se onaj građanin vraćao unutra. Parker odahnu. P ogledao je p re samo prostor ispred šaltera i oko ma banci. Sada je tamo neko zaista kase. Inače, sem njih dvojice, nije stajao kod prozora. Sudeći po visi bilo nikoga više. Kroz poluo tvore

28

Pony W es t Buć Kasidi i Kid 1

na vrata •kancelarije u pozadini sumu. Dajte mi pedeset, a za osta čula se samo škripa pera. tak napišite protivček. Činovnik klimnu glavom i uze Kasidi se zadovoljno osmehnu i produži: ček. Prineo ga je bliže lampi i za- Ostao sam bez para u Solt Lejk čkiljio o čima u njega. Onda je pro  Sitiju. Znate kako je. Čovek sretne mrmljao: prijatelje, zađe po salunima i začas - Moraću da pogledam u regis ostane bez para. Srećom, imao tar. Kasidi se široko osmehnu i sam ček kod sebe i nisam hteo da klimnu glavom. Sačekao je da či ga unovčim. -D o b ro ste stigli čak ovamo - novnik ode u kancelariju. Čulo se odv rati činovnik. - Kažu da su pu- kako tamo razgovara sa nekim. U tevi prema severu svi zavejani. Na dva skoka Kasidi se nađe kod pro zora. Parker je bio sam i gledao  jug još može da se prođe. Mali razbojnik klimnu glavom i prema banci. On hitro povuče roletnu do onda priđe prozoru kao da želi da vidi kako je vrem e napolju. Dok je dole. Zatim spusti roletnu na vrati bacao poglede preko ulice, nasta ma šaltera. Ispod kaputa ruka mu napipa dršku kolta i on ga polako vio je da govori činovniku: - Izgleda kao da prom iče sneg. izvuče. Zapeo je oroz i čekao. Odmah zatium činovnik se poja Do đavola, da požurim. Video je mladog Parkera kako vi iz kancelarije. Gledajući u ček, petlja oko konja pred salunom i on zabrinutog izraza lica pođe ka već se skoro bio okrenuo, kada se šalteru. - Čini mi se da nešto nije u redu vrata na lokalu otvoriše i dva čoveka izađoše napolje. Sa ovog rasto- - poče činovnik i podiže oči sa  janja Kasidi nije mogao da vidi še- čeka. - Izgleda ... - umukao je, jer rifsku zvezdu na onom višem čove-  je sada gledao pravo u sev Kasidiku, ali to je bilo dovoljno da malo  je vo g kolta. - Da nisi pisnuo! - procedi kroz odloži akciju. Vratio se šalteru i produžio da ćaska sa činovnikom, zube mali razbojnik. - Spusti ruke s vremena na vreme bi se osvrtao na šalter. Tako! K oga ima u kance ka ulici i u sebi kleo onu dvojicu lariji? - Tamo . .. tamo je samo gospo kod saluna. Najzad, Parker je bio sam sa ko din Rodžers - promuca čovek. njima. Kasidi odahnu. Izvukao je iz Direktor banke. Držeći uperen revolver, Kasidi džepa onaj ček i spustio ga na šal rukom pokaza na vrata pored šal ter rekavši: - E v o vašeg čeka. Glasi na sto tera. Činovnik im poslušno priđe i dolara, ali ja ne bih podigao celu skide rezu sa njih. Razbojnik uđe

Pony W est~ Buč Kasidi i Kid 1

iza pregrade. - Gde su pare? - upitao je. Či novnik glavom pokaza prema veli koj gvozden oj kasi u uglu. - Neću to - odvrati Kasidi. - Koliko imaš u fiokama? - Oko .. . oko dve hiljade dolara - jedva čujno odgo vori činovnik. - Pođi prema kancelariji! - nare di Kasidi. - Nijedan sumnjiv po kret, inače dobićeš metak u leđa. Pošao je u stopu za činovnikom i, kako je ovaj bio za glavu viši od njega, skoro ga je potpuno sakri vao. U kancelariji je jedan stariji, sedi čovek pisao za stolom. Čuvši korake, on sada podiže glavu i reče: - Mislim da taj ček nema pok ri će, Džefe. Pozovi tog klijenta ova mo. Ja ću mu objasniti... Dok je on ovo govorio, mršavi čovečuljak uđe u kancelariju, a Ka  sidi se sa revolverom pojavi iza njega. Bankar smesta umuče. - Ustaj! - naredi razbojnik. Sa podignutim rukama bankar obiđe sto i stade ispred njega. - Skini svoj kafš i veži mu ruke na leđima! - na redio je činovniku i gurnuo mu cev kolta u slabine. Ovaj hitro poče da se otkopčava i odmah zatim bankar je već imao ruke vezane na leđima. Kasidi na redi činovniku da klekne dole, pa skide kaiš sa bankarevih pantalona i isto to učini sa činovnikom. Grubo ih je gurnuo na pod i izleteo iz   kancelarije. U dva skoka našao

29 

se kod fioka ispod šaltera. Kada ih  je otvorio, oč i mu radosno sevnuše. Pored nešto zlatnika, tu je bilo i nekoliko svežnjeva novčanica. Kasidi raskopča kaput i poče da trpa svežnjeve u unutrašnje džep ove. Zatim je zgrabio zlatnike i smestio ih u džepove pantalona.  Još jedn om je bacio pogled ka za tvorenim vratima kancelarije, izle teo kroz pregradu i našao se na ulazu u banku. Kada je otv orio vrata, pon6vo je ugledao prebledelo lice Džordža Parkera. Namignuo je mladiću i ovaj se osmehnuo. Oba riđana sta  jala su p ored samog trotoara. Kasidi pritrča svom konju i u za letu se baci u sedlo. Mladić se neš to mučio oko uzengija, ali onda i on pojaha konja. Već je hteo da mamuzne životi nju, ali ga Kasidi uhvati za ruku i prosikta: - Polako. Ako jurnem o u galopu, neko će izleteti iz saluna da vidi kome se toliko žuri. Nastavili su korakom niz ulicu. Kuće su polako ostajale za njima i Parker poče slobodnije da diše. Već je video završetak Glavne uli ce Pangviča i Majk samo klimnu glavom, pa mamuznu konja. Životinje jurnuše, a baš u tom trenutku iz daljine se začu prasak razbijenog stakla. Parker se okrete u sedlu. Na ulici nije mogao nikoga da vidi, ali onda iz pravca banke odjeknu krik: - U pomkoć! U pomoć!

30

- Brzo! - dreknu Kasidi. - To se sigurno neko od one dvojice oslo bodio. Nisam imao vremena bolje da ih vežem .... Vetar ih osinu po licu. Parker se stalno osvrtao. U sumraku, koji se sve više spuštao, video je svetlost ispred banke, što je značilo da su vrata na njoj bila otvorena. Jedna prilika izlete na trotoar, a odmah zatim se i vrata na salunu otvoriše. Nerazumljivi uzvici ispuniše hla dan vazduh. - Ne zevaj, nego teraj tog konja! - dreknu Kasidi na njega. Proleteli su pored poslednjih kuća i odmah skrenuli sa puta. Le vo se videla tamna masa šume, a pravo, polje pokriveno snegom. Rezak pucanj prolomi tišinu. Odmah zatim odjeknu ih još n eko  liko. - Uzbunili su i šerifa - Kasidi je hladnokrvno komentarisao, ne prestajući da šiba svog konja. Važno je da se dočepamo šume. Posle ćemo lako. Mrak je sve guš ći ... Zavezao sam konje pred salunom - doviknu mu Parker. - Neće ih tako brzo osloboditi. Kasidi se okrete u sedlu i zadiv ljeno ga pogleda. - Brzo učiš, mali - procedio je kroz zube. - Nisam pogrešio kada sam te ocenio kao pametnog. Stigli su do prvih stabala i ovde su morali malo da uspore, pazeći da ne udare u neku nisku granu. Pošto su tako prevalili nekoliko

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

stotina metara, kasidi zaustavi ko nja. Parker stiže do njega. Razboj nik je osluškivao. Međutim, v etar je fijukao u kroš njama borova, tako da se osim toga ništa drugo nije čulo. - N e vredi - odmahnu rukom Kasidi. - Ako su za nama, već će mo ih čuti. U šumi je bilo malo snega, a tle  je pokrivao debeli sloj borov ih ig lica, koji je potpuno prigušivao to pot njihovih konja. Onda se stabla prorediše i oni se ponovo nađoše na čistini. - Čini mi se da je ovde u blizini  jedna jaruga - prom rm lja Kasidi obazirući se na sve strane. - Ako se dočepamo nje, potera nam ništa ne može. Na drugoj strani počinju klanci i druge jaruge, a ja tamo znam put. Sada su galopirali punom brzi nom, jer je zemljište bilo ravno, a sneg ne tako dubok i smrznut. Par ker opet poče da se osvrće. Video  je samo tamni zid šume i ništa više. Ispred njih mrak je već progutao horizont. Ali, dok su se kretali po snežnoj ravnici, svako je lako mo gao da ih primeti. Kasidijev konj bacao je oblake suvog snega iza sebe i skoro zaslepljivao mladića, tako da ovaj nije ni prim etio kada su stigli do ja ruge o kojoj je razbojnik govorio. - Tu smo - čuo je Kasidijev glas. Kada je obrisao sneg sa lica, video  je razbojnika kako drži sat u ruci i pokušava da u mraku vidi koliko

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

31

 je sati. - Sko ro pola šest. Sve smo za ispred njih. Dole, u mraku, videizveli za nepun sat. le su se treperave svetlosti. Neko Nepun sat! - Parkeru se činilo naselje! d a je prošla čitava večnost od kako - Pangvič! - saopšti Kasidi. su se njih dvojica Kastali pred ula - Kako? - zagrcnu se mladić. zom u Pangvič. Zar smo se vrteli u krug? Kasidi potera konja niz jednu - Ne, nego smo obišli čitavu do padinu i malo zatim se nađoše linu - odg ovo ri Kasidi. - Sada smo pred visokim kamenim zidom. na drugoj strani Pangviča. Ak o nas Produžili su pored stena i onda gone, produžiće prema jugu, jer razbojnik skrete desno. Kameni tamo pute vi nisu zavejani. Sever je zid se odjednom rascepi i pred be- pokriven snegom. Ali, to nama ne guncima zinu široki prolaz. U trku smeta, zar ne, sinko? su uleteli u jarugu. Parker zadivljeno klimnu gla Ovde je leti verovatno proticao vom. Sila je matori, pomislio je u potok, ali je sada sve bilo smrznuto sebi. Ovako nešto nikada mi ne bi i pokrive no snegom. S vrem ena na palo na um. vrem e kon ji su im se spoticali o ka* Poterali su konje i uskoro svet rnenje ispod belog pokrivača, ali je losti Pangviča ostadoše u mraku njihova brzina bila samo nešto iza njih. malo umanjena. Deset dana posle ovih događaja Kasidi se više nije zaustavljao da razbojnik i mladić su se spuštali u oslušne da li ih gone i, otprilike dolinu reke Kolora do. Ve ć danima pola časa kasnije, oni se nađoše na nisu nailazili ni na koga. Kretali su izlazu iz jaruge. B ez reči, razbojnik se kroz veličanstvenu prirodu. udari ulevo. Desno od njih nalazio se ogromni Mrak je već skoro sasvim pok rio Brajsov kanjon, o kome je Parker zemlju i parker više nije upravljao slušao samo u pričama. Ljudi su svojim konjem. Pustio je riđana da govorili da se kanjon proteže stoti sam bira put i jedin o je pazio da ne nama milja i da u njemu ima mesta zaostane za Kasidijem. Nova jaru gde ljudska noga nikada nije kroč i ga, pa onda jedan klanac i opet ne la. kakav šumarak. To se tako pona Kada se uveče raspitivao kod vljalo u nizu da mladić više nije Kasidija da li se možda u Brajsoznao kojim se pravcem kreću i ko vom kanjonu nalazi skrovište ču liko su daleko od Pangviča. vene bande, razbojnik se samko ta Odje dno m Kasidi zaustavi konja  janstveno smeškao i od bija o da od  i mladić umafo ne nalete na njega. govara. Sada su s
32

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

prekinjuo dosadno raspitivanje surinu sigurno su dobro zapamtili svog pratioca. - Odakle ćeš već tipovi u banci. Dok ja budem u nešto saznati. berbemici, ti svrati do neke radnje Parker odustade od razgovora. i kupi nam nova odela. Isto tako, još nije znao k oliko je - Ali, kako ću? - usprotivi se par novca opljačkao Majk u onoj ban ker. - Za mene traži najmanju meru ci, ali se nije usuđivao da pita. Što se tiče gonilaca, pljačkaši su već koju imaju. Nećeš pogrešiti. Pazi odavno zaboravili na njih. Imali su da ne kupiš nešto upadljivo, ali da vode suviše tešku borbu sa pri neka kvalitet bude dobar. Što se rodo m da bi se sećali šerifa iz Pan- tiče čizama, moj broj je šest i po. Nemoj da štediš pare i kupi sve što gviča. Krajem druge nedelje na hori  je najbolje. Onda do đi ovamo. Rekavši ovo, K asidi izvadi iz dže zontu se ukazaše dimovi i Kasidi pa nekoliko novčanica od dvade zadovoljno frknu: To mora da je Kanab. Tamo set dolara i tutnu ih mladiću u ćem o se malo odm oriti i gledati da ruke. Zatim je nestao u berbernici. Parker zbunjeno pođe niz ulicu. uhvatimo vezu sa našim ljudima. Poučenj ranijim iskustvom, Par Zverao je na sve strane. Svaki čas ker ništa nije pitao. Predveče su se sudarao sa prolaznicima, a pri već ujahali u grad, koji je bio obič sustvo većeg broja žena na ulici još no naselje drvenih kuća, sa blatnja više ga je pomelo. Toliko žena na vim ulicama, puno saluna i radnji.  jedn om mestu još nikada nije vi Mada sezona još nije bila otpočela, deo. na trotoarima se videlo mnogo U dva maha se zaustavljao pred sveta i u lokalima je vrvelo od gos radnjama i zijao u izloge, kolebaju ći se da li da uđe. Najzad ga pred tiju. Kasidi ne pođe prema gradskoj  jednim izlogo m privuče niz obu če štali, kako je to parker očekivao, nih lutaka i on odlučno gurnu vra već sjaha pred jednim salunom ta. Dva trgovačka pomoćnika od gde se nalazilo vezano mnogo ko nja. Pošto su tamo privezali svoje mah ga saleteše. Nije imao vreme životinje, oni se popeše na drveni na ni da zine, a već je pred njim sta trotoar. Ali, umesto da uđe u salun,  jala gomila različite odeće. On stid Kasidi produži. Pred šarenim stu ljivo poče da pokazuje rukama na bom koji je označavao berbernicu, pojedine komade. Strpali su ga iza jedne zavese i on zastade i reče: -Trebalo bi malo da se uredi naterali ga da svuče već prilično mo. Tebe u Pangviču niko nije vi pohabanu odeću. Onda jedan po deo, ali moje sede čekinje i ovu ko- moćnik podiže ruku uvis i nekud

Pony W es t Buć Kasidi i Kid 1

33

otrča. Vratio se sa rukama punim lje je pisalo da nagrada od pet hilja da dolara čeka svakoga koji živog donjeg veša i čarapa. Desetak minuta kasnije, Parker ili mrtvog d ovede jednog od braće  je stajao pred velikim og ledalom i Makarti. Nešto sitnijim slovima zadivljeno posmatrao sebe. Sluša obećav alo se još po dve hiljade d o  jući Kasidijev savet, izabrao je pri lara za svakog člana bande. Red ala stojno kaubojsko odelo, ništa su se imena bandita, a Parkeru ne upadljivo, ali kvalitetno. Krat ki ka promače ime Sandensa Kida, koje put od tarnnoplave čoje i isti takav se nalazilo na začelju liste. Mladić zavrte glavom i promr šešir sa velikim obodom dopunio mlja: mu je garderobu. - Bogamu, baš otm eno društvo. Ko d čizama se dugo kolebao. Za tražio je prvo da mu se svede ra Čitavu bandu su procen ili na četr čun za odeću i sa zaprepašćenjem deset hiljada dolara. Pitao se da li će jednoga dana i konstatovao da nije potro šio ni po  lovin u para. Zato je za sebe i Majka njegovo ime biti na ovakvoj listi. izabrao divne čizme koje su košta Odmah zatim, prekoreo je sebe. le po petnaest dolara par. Zar ću i ja postati takav, pitao se. Prilikom odabiranja odeće za Zar otac nije uvek govorio da će ma log razbojnika došlo je do zabu svako ko živi od re volver a od njega i poginuti. Ali, ja neću pucati na lju ne, ali se Parker vešto izvukao. Znate, to je za mo g mlađ eg bra de, obećao je samom sebi. Biće d o ta. On je prilično mali. Dajte sve voljno da ih zaplašim. Onda neću kao i meni, ali najmanji broj koji poginuti od revolvera, zaključio je imate u radnji. dečački naivno i, pošto je tako Pon ovo je navukao staro ode lo i um irio svoju savest, požu rio je pre  sa dva velika paketa u rukama iza ma berbernici. šao na ulicu. U džepu mu je zvec U radnji je zatekao jednog sa kao pregršt srebrnih dolara koji su svim novog Majka Kasidija. Glatko obrijan i kratko podšišan, Kasidi je mu ostali posle kupovine. Uputio se berbernici. Morao je izgledao bar desetak godina mlađi da zastane pred šerifovom kance i niko mu ne t i dao više od četrde  larijom i pažnju mu privuče oglas set. Parker je znao da mali razboj na tabla pored vrata, na kojoj su nik ima prek o pedeset godina. Ako bile izlepljene poternice. Pog led je doživim njegovu starost, pa to je či zaustavio na plakatu gde je ogrom  tav život pred a mnom . Pih, ko zna nim ciframa bila ispisana suma od šta se može desiti za tridesetak i više godina! Kada je Majk mogao pet hiljada dolara. Ispod nje se videla prilično mut toliko dugo da sačuva svoju kožu, na slika četvorice muškaraca. Da valjda ću moći i ja.

34

Šireći oko sebe oblake mirisa  jeftin e kolonjske vode, M ajk ga d o čeka raširenih ruku: - Da vidim o šta si kupio, sinko. Okrenuo se crnomanjastom berberinu i rekao: - Znate, ovo je m oj bratanac. Vodimk ga malo da upozna svet. Berberin se ljubazno osmehnu i povede ih u prostoriju iza radnje, gde su se nalazile dve limene kade. Za tren oka ih je napunio vrelom vodo m iz drvenih čab rova koje je dovlačio jedan mali crnac. Čim su ostali sami, Kasidi razmota pakete i zadovoljno zviznu. - Taman kao što sam mislio. Nisi uzalud potrošio pare, mali. Nekoliko minuta kasnije, oboji ca su bili do glava zavaljeni u top loj vodi, a Kasidi je svaki čas gnjurio glavu pod vodu i onda veselo pevao: O, Šenandoa, koliko čeznem da te vidim ...  Toliko sam daleko od tvoje bist re vode. O, Šenandoa, čeznem da te vi dim i žurim ti u susret preko širo kog Misurija... Pola časa kasnije, čisti i sveži, na vukli su nova odela i ponovo na pustili berbernicu. Do vrata ih je dopratio vlasnik i do zemlje se po klonio kada mu je Kasidi bacio novčanicu od deset dolara. Na uli-' ci, on promrmlja mladiću: - Zapamti, nikda se ne razbacuj novcem. Ovo je m oja slabost i zbog toga sam sto puta upadao u nepri

Pony West  Buć Kasidi i Kid 1

like. B erberin će sada čitavu god i nu da priča kako je dobio veliki bakšiš. - Gladan sam - progunđa mla dić. - Od kako sarn s tobom, stalno  jede m suvo meso i bajati hleb. Si gurno sam izgubio bar deset kila. - Prvo da se pobrine mo za ko nje, a onda dolazi na red naš sto mak - odvrati Kasidi. - 1to pravilo nikada nemoj zaboraviti. Prvo konj, onda kolt, pa tek ti dolaziš na red. Parker ništa ne reče, ali, kada su se zaustavili pred restoranom koji  je držao neki Kinez, on progunđa: - O d kada si me proglasio bra tancem? - Z a r hoćeš svima da objaviš kako si pobe gao od kuće, a? - nasmeja se razbojnik. - Ili da ispri čam ljudima o tvojoj prvoj pljački? Mladić pognu glavu i uđe za Kašidijem u restoran. GLAVA ČETVRTA Bio je zaprepašćen kada je čuo šta sve naručuje čovečuljak. Od to like hrane on je sa čitavom po rod i com živeo nedelju dana na očevoj farmi. Opet je Kasidi rasipao no vac i tako ljudima padao u oči. Matori počinje da lapi, zaključi Par ker. U sebi je već bio odlučio da pazi na Kasidijeve greške i da ga opominje. Najzad i njegova je koža bila u pitanju, a on je želeo da do živi godine svog učitelja. Kada je najzad stigao red na

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

kafu i pitu sa jabukama, Kasidi nadlakticom obrisa usta i reče: - M ilo m ije što se nisi raspitivao koliko je para bilo u onoj banci. Volim skromnost... Uostalom, tvoj deo ti ne gine. Za početak, mis lim da će biti dovo ljno stotinak do lara. - Sto dolara? - odvrati Parker. Pa, to valjda nije ni deseti deo ... - Nije ni dvadeseti deo - prekide ga Kasidi i oči mu sevnuše. - Već si mi pokvario ručak. Samo što sam rekao da si skroman, a ti već ... - Čovek treba da zna za šta radi - reče Parker. - Kada si mi već na tovario na leđa mr tvog šerifa i nje govog pomoćnika, onda bar da vi dim isplati li se taj rizik. - Nije loše, nije loše - mrm ljao je Kasidi i prstima dob ova o po stolu. - Ipak, rano je još da delim o. Ti si bio samo šegrt u čitavoj stvari. Imaš još mijogo da učiš ... - Bio ja šegrt ili ne, rizik je isti progunđa mladić. - Osim toga, ne valja da sav novac nosiš sa sobom. Šta će biti ako te negde smaknu, a  ja m oram sam da bežim? Sa sto do lara neću moći daleko. - U pravu si - razbojnik klimnu glavom. - Kada dođem o u hotel podelićemo pare. Čak ću i troško ve oko tvog odela da uzmem na sebe. Ja umem da cenim usluge. Ali, zapamti... Kod svakog sledećeg posla dobićeš onoliko koliko  ja odredim. - Zar nećemo da se pridružimo bandi? - razočaran o reče Parker. -

35

Mislio sam ... - Ovde ćem o noćiti, a onda na stavljamo za Libertivil. Tamo bi već trebalo da sretnemo n ekog od naših. - Vid eo sam poternicu na šerifovoj kancelariji - nastavi Parker. Za ćelom bandom. Imaju i slike braće Makarti. - Slike ne valjaju - prezrivo od  vrati Kasidi. - Po njima ih ne bi prepoznala ni rođena majka, a ka moli neki glupi šerif. Moju sliku uopšte nemaju - ponosito je do dao. -Kako? - Ako i vo lim da razbacujem pare, ne volim da se slikam - pouč no reče Kasidi. - Ta prokleta moda doći će glave mnogim odmetnici ma. Od kako se pojavila dagerotipija, svaka budala želi da svoju njušku ovekoveči za potomstvo. - 1ja bih vole o da se slikam - priznade Parker. - N e zaboravi da ploče uvek os taju kod fotogr afa - odvrati razboj nik. - Savezni šerifi i ljudi iz Pinkertonove agencije prvo svraćaju kod njih i pregledaju slike ili ploče. Srećom, tehnika je još b edna i retko ko liči na sebe kada se slika. Kasidi plati račun i onda oni izađoše na trotoar. Prvo su potražili hotel i uzeli jedn u sobu, a onda su smestili konje u gradskoj štali. Ta noć je bila prva koju je mladi Par ker proveo pod krovom od kako je napustio rodnu kuću i prva noć u hotelu. Tada nije ni pretpo stavljao

36

Pony West  Buć Kasidi i K id 1

da će hotelske sobe za njega do - Majk? - čuo se šapat. kraja života biti jedino utočište, - Ja sam - od gov ori Kasidi. - Jesi osim kada se nije nalazio u nekoj li ti, Džonse?  jazbini ili na konju. - A ko bi drugi? - odvratio je. Ako je Parker očekiva o da će Li- Parker vide da se nepoznati stalno bertivil biti neko bolje naselje, osvrće i gleda prema ulici. - Dobro onda se gadno prevario. Ujahali su  je da sam te primetio čim ste ušli u grad jedne zimske veče ri kada je u grad. Ovde je posta lo vruće. K od većina stanovnika bila već na spa šerifa su dva tipa iz Pinkertonove vanju. Petrolejke su gorele samo agencije. ispred saluna i jedn e naherene, dr - Šta traže ovde? - iznenadi se vene zgrade na kojoj se isticala iz- Kasidi. bledela firma »H otel«. -Izgleda da su nešto nanjušili. Osluškujući topot kopita njiho Harvi i Makartijevi su ponovo op vih konja po smrznutoj zemlji uli ljačkali banku u Eskalanteu .. . ce, mladić odjednom reče: Udarili su na ovu stranu ... Nego, Pa, mi danas nism o ni ručali. ko je to s tobom? - To je D žor ... - poče Kasidi, a Gde ćemo jesti u ovo j jazbini? Čini mi se da je i na groblju življe nego onda n aglo ućuta. - Moj bratau Libertivilu. nac... Buč Kasidi. Majk Kasidi neodređeno klim- A, tako - odvrati čovek koji nu glavom i produži da jaše. Kada kao da nije ubeđen Majk ovim rec i su dospeli do hotela, iz mraka je d  ma. Pokušao je da u pomrčini razanog p obočnog sokačeta izroni jed  zna Pa rkerovo lice, ali mu to, oč ig na prilika i tiho zviznu. Mali raz ledno, nije p ošlo za rukom. - Mene bojnik se ne zaustavi već produži su poslali iz skrovišta da im javim dalje. Pošto su prošli hotel i još ne kako ne bi tr ebalo da se zadržavaju koliko zgrada u kojima nije gorelo u gradu. svetio, on odjedn om skrete u novo - Onda i mi idemo dalje - odluči sokače. Negd e na polovini sokače Majk. - Pinkerton ovi nemaju moju ta zaustavio je konja. sliku, ali svi dobro znaju kako iz Parker takođe trže uzde. U mra gledam. Hajde, Džordže, ovaj, ku se čulo kako oroz Kasidijevog Buče. kolta škljoca. Nije se usuđivao niš Bez ijedne reći pozdrava, tajan ta da pita, a njegov v ođa nije gubio stveni Džons nestade iz sokačeta, a vreme u objašnjavanju. Tako je njih dvojica se vratiše Glavnoj uli prošlo dobrih pet minuta i onda ci. Kasidi oprezno pogleda sa obe se, kao da je izron ila iz zemlje, p ri strane i, pošto se uverio da je Lilika jedn og čov eka stvori pred nji bertivil i dalje utonuo u dubok ma. zimski san, mahnu glavom i njih

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

37

dvojica nastaviše niz ulicu. moraš da imaš dobre preporuke. Negde kod poslednjih kuća, Par Valjda ti je jasno zbog čega je veći ker progunđa: na članova bande u rodbinskim - Do đavola, mislio sam da ćemo vezama. Braća Makarti, pa Harvi i ovde bar prespavati. Promrzao Grizli Džim, zatim ovaj Džons, sam do kostiju. koga smo večeras upoznali, i nje - Hoćeš m ožda da se upoznaš sa gov sestrić Sandens Kid. Morao pinkertonovcima? - zajedljivo sam da te predstavim kao svog ro odvrati mali razbojnik. - Čak i da đaka. Pre nego što stignemo u nemaš nikakvog greha, ako te uh »Rupu na zidu«, o tebi će tamo već vate sa mnom u društvu, ne gine ti biti javljeno. Parker, sada nabeđeni Buč Kasi pet godina robije u državnom za di, ništa ne reče. Petnaestak minu tvoru u Jumi. Mlad ić ućuta pred ovim ubedlji- ta kasnije ponovo su pojahali ko vim argumentima, ali malo zatim nje i negde pred zoru stigli u Hanksvil. opet reče: I ovo je bilo pravo ruglo od na - Gle, od kada smo nas dvojica rođaci? Buč Kasidi! Baš si mi nad- selja, ali, mada noć još nije stigla da se povuče pred zorom , na ulicama enuo lepo ime! -Tako se zvalo kuče koje sam su se videli prolaznici. I z odžaka na imao u detinjstvu - nasmeja se kućama izbijao je dim Pa novo peč e Majk. - Podsećalo me na tebe .. . ni Kasidijev bratanac raširi nozdrradoznalo, mn ogo je lajalo i na kra ve osetivši miris pržene slanine i  ju su ga kojoti pojeli. Uči se na nje  jaja. govom primeru, Buče. Bez ikakvog dogovora pošli su Mladić nešto nerazgovetno pro- za mirisom i zaustavili se kod jed  mumla, a onda pognu glavu, jer je ne jednospratne kuće u kojoj se severac ponovo počeo da ih šiba nalazio restoran, a mogle su se do  čim su napustili zaklon kuća. biti i sobe za prenoćište. Tako je Nisu se zaustavili do ponoći, a bar putnike obaveštavao natpis iz onda zastadoše u nekom šumarku nad vrata. Vezali su konje i pretičući jedan da odmore konje. Majk sjaha i poče da trupka nogama kako bi se drugog upali u restoran. Ovde je ugrejao. Iz džepa je izvadio komad već bilo dosta gostiju, ali su prona presovanog duvana za žvakanje, šli jedan slobodan sto i sa uzda odgrizao poveće parče i neko vre- hom olakšanja sručili se na stolice. me čulo se samo kako mljacka. Dva viskija, za početak - nare di Kasidi mrzovoljnom kelneru Najzad je pljunuo u sneg i rekao: - Nešto bi tre balo da te obaves- koji se jedva dogura do njih. - Po tim. Ako želiš da uđeš u bandu, sle toga dve gom ile pržen og krom-

38

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

pira, slanine i jaja... i puno kafe. gama i natučenim šeširima, zavuk Kelner ništa ne reče već se vrati li su se ispod masnih ćebadi i u kuhinju. Kasidi protrlja ruke i smesta zaspali. Dok su njih dvojica bila van ov o  namignu svom mladom ortaku: - Kada napunimo stomake, o d ga sveta u snu, u gradiću se ipak lazimo na spavanje. Ne verujem da nešto dešavalo. Negde oko podne ovde ima pinkertonovaca. Šerif va, jedan jahač se pojavio na ulazu Rej je, praktično, naš čovek ... Ne u grad, ali se brzo pomešao sa dru usuđuje se da zucne, jer njegova gim konjanicima i njegov dolazak dva prethodnika sada leže gore na niko nije primetio osim šerifa brdu. Mislim da ih je Harvi sma- Reja, koji je sedeo iza proz ora svo kao.  je kancelarije i puckao na lulu sa Uto je stigao viski i oni prihvati- kratkim kamišom. še čaše. Sledeći Kasidijev primer, Čim je ugledao jahača, šerif se mladić takođe iskapi svoje piće i smrče i besno pijunu na pod. U priveć se znalački strese, očekujući došlici je poznao Džonsa, onog is da mu prijatna toplota u stomaku tog tajanstvenog kurira koji je pro povrati snagu posle neprospavane šle večeri opomenuo Majka Kasinoći. Nadlakticom je obrisao usta i dija da se ne zadržava u Libertivilu . promrmljao: Pojava mršavog čoveka u crnom - Nešto sam se setio; striče. Na odelu značila je samo jedno: i osta onoj poternici za bandom nigde li članovi bande iz »Rupe na zidu« nije bilo tvog imena. Kako to? morali su biti negde u blizini. Pre- Hulje već znaju da sam se od kjuče je šerif dobio hrpu potern ica vojio od bande - mirno odvrati Ka  na kojima se štamparska boja još sidi. - Uostalom, pogled aćem o nije bila ni osušila. Udruženje ban kasnije pred Rejovom kancelari kara iz Eskalantea nudilo je ped e  jom. Sigurno je oček ivao neku po- set hiljada dolara za uništenje ternicu za mnom. One ranije su pljačkaša banke. obećavale pet hiljada dolara za Pinkertonov čovek koji je doneo moju glavu. Nadam se da mi nije poternice rekao je šerifu kako su pala cena. očajni kapitalisti odlučili da učine Sledećih pola časa nije se ništa sve kako bi jednom stali nakraj govo rilo, već se jelo i pilo. Otežani ovim drskim pljačkašima. Čovek hranom, njih dvojica pređoše iz  je još dodao da će možda iz cen restorana u rnali hol i uzeše jednu tralne agencije u Njujorku doći sobu. Nije im smetalo što u sobi najbolji ljudi. Bankari su takođe nema peći niti što vetar duva kroz odlučili da angažuju i čuvenog še pukotine na drvenim zidovima. rifa Džoa Leforsa iz Vajominga, Onako obučeni, sa čizmama na no koji je već okitio svoju kancelariju

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

39

listama desetina razbojnika.  je to mrzovoljni kelner koji je jut Bilo kako bilo, šerifu Reju se ros poslužio Kasidija i Buča. ovo nije dopadalo. Prisustvo ban dita značilo je da bi možda i pinGLAVA PETA kertonovci došli ovamo i prisilili Reja da učestvuje u nekoj njihovoj Šerif siđe sa trotoara i požuri akciji. Da je bio u pitanju samo preko ulice. Na drugoj strani je za Džons, Rej se mnogo ne bi uzbuđi stao kod drven ih stepenica koje su vao, ali njegov po moćn ik mu je v eć vodile na gornji sprat jedn e kuće i,  javio da je jutros u restoranu video pazeći da se ne oklizne po smrznu starog Majka Kasidija u društvu tom snegu, popeo se uz njih. nekog balavca. Da su Kasidi i mladi Buč znali Rej ustade iz stolice i ponovo šta se nalazi u sobi na kraju ovih pijunu na prljavi pod. Podstakao je stepenica, verovatno bi prekinuli vatru u tucanoj peći i iz navike po spavanje i požurili ovamo. čeo da prelistava poternic e koje su Kada je šerif posle pažljivog ku  još uvek stajale na stolu. Onda je iz canja otvorio vrata, prvo je ugle dvojio jednu. Ona je glasila na Maj dao cev kolta uperenu u svoje lice, ka Kasidija. Pored ostalih zločina a iza nje jednu ogromnu, maljavu koji su se nabrajali u poternici, bio ruku.  je i jedan svež podatak: ubistvo še -J a sam, Grizli - prom rmlja i rifa iz Ridženta i njegovog p om oć cev kolta se spusti. nika. Šerif uđe unutra i zatvori vrata - Matori dripac je baš zabrazdio za sobom. U sobi je vladao polum - progunđa Rej. - Posle ovoga, rak, ali se naspram zatvorenih pro niko neće pokušati da ga uhapsi. zora ocrtavala ogromna prilika Pucače čim ga ugledaju. Nego, ko  jednog čoveka.  je taj balavac u njegovom društvu? - Šta je? - nezadovoljno upita Šerif zamišljeno pogleda kroz ljudina. - Da nisu pinkertonovci? prozor na smrznutu ulicu i onda - Još nisu - pakosno odvrati še odlučno ustade, pripasa pojas sa rif. - Maločas je stigao Džons, Griz revolverom i obuče kratki kožuh li. Jutros su dojahali stari Majk Ka od ovčijeg krzna, čija je dlaka bila sidi i neki mladić. Dolazio sam da spolja okrenuta. Natukao je šešir i ti javim, ali sam čuo kako hrčeš i izašao napolje. nisam ulazio. Pogledao je niz ulicu i video Džo- Majk! - trže se ljudina. - Šta će nsa kako ulazi u restoran. Nije po  on ovde? Zar nisi znao da je on ras šao za njim, je r je jedan njegov čo- krstio sa bandom? I ko je taj bala vek stalno dežurao u restoranu, vac s njim? neprim ećen od ostalih gostiju. Bio - Znam ja sve o njemu i vam a -

40

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

zareža šerif. - 1zato mi vas je dosta. prema otvorenim vratima i negde Skupljate se u mom gradu kao da iz pozadine odgovori mu poznati  je ovo razbojnička jazbina i jedinu glas: korist koju imam to je što mi niste - Dobro je, uđi. Grizli hitro zatvori vrata za so izvršili nijednu pljačku i što štedite mo je građane. To je nekima posta bom, a u sobi planu šibica i malo lo sumnjivo. Kažem ti da se što pre zatim treperava svetlost petrolej ke na stolu obasja Majka Kasidija i gubite odavde. - Tek kada čujem da su Harvi i Grizlija. Njih dvojica se srdačno Makartijevi b ezbedno otišli u skro- pozdraviše, a Grizli mahnu rukom vište - progunđa Grizli Džim. Po prem a postelji u uglu, gde je i dalje čeo je brzo da se oblači. Kada je na mirno spavao mladi Buč. - Čuo sam da si u društvu. vukao čizme, on produži: - Čim - To mi je bratanac - odgovori razgovaram sa Džonsom, mi ide mo odavde. Moraću da saznam za mali razbojnik. - Zove se Buč Ka  sidi ... Hej, Buče! Ustani da te što je Majk došao. Šerif klimnu glavom i. izađe na upoznam sa starim prijateljem! Mladić naglo skoči u postelji i polje. Vratio se u svoju kancelariju, a nekoliko minuta kasnije Grizli poče da trlja sanjive oči. Trenutak Džim je dostojanstveno odšetao kasnije, ljudina mu je snažno dr do restorana. Tamo je kratko raz musala ruku i potpu no ga rasanila. govarao sa onim mrzovoljnim kel- Buč iskrivi lice u bolnu grimasu, nerom i onda se popeo na sprat,  je r mu je džin prosto mrvio šaku, gde su se nalazile sobe za noćenje. pa promrmlja: - Je li svanulo? Pošto se oprezno pop eo uz škri- Te k   je podne, sinko - odvrati pave stepenice,; Grizli Džim priđe  jedn im vratima na kraju hodnika. Grizli. - Čak i kroz ono ćebe na Pokucao je i hitro se sklonio u stra prozoru vidi se da je dan. - On se nu. Dobro je znao kako nije nimalo okrete Majku. - Mogu li da znam zdravo uznemiriti starog Majka u zbog čega si došao u ovaj kraj? - Vraćam se u »Rupu na zidu« snu, jer je ovaj bio sklon da prvo odvrati Majk. - Hoću bratanca da puca, a onda postavlja pitanja. - K o je? - začu se iznutra jedan uvedem u bandu, a i treba mi malo odmora. Ova zima m ije baš dojadi prigušeni glas. - Ja sam - odvrati ljudina. - Griz la. - Čudi me da još vučeš taj stari li... Začu se škripa drvenog poda, a kostur po snegu - odvrati Grizli i onda se vrata naglo otvoriše. Grizli sede za sto. - Nego, imam nešto vimu. Međutim, u mračnoj sobi ni novo i za tebe, Majk. Šerif Rej mi je koga nije video. Mahnuo je rukom rekao da je dobio novu potemicu

Pony West  Buč Kasidi i K id 1 -

41

sa tobom. Gone te zbog ubistva še tren oka nađe se u malom holu. rifa iz Ridženta i njegovog pom oć Ovde Majk pogleda u mladog nika. Na vre me si se setio da pođeš Buča i reče: -Sada ćeš nam ti pomoći. De u skrovište. - Ma, ocenio sam ja to - nezado tektivi teb e ne poznaju. Ako te vid e voljno frknu čovečuljak. - Ostaće- na ulici, neće ništa posumnjati. Odmo tamo dok se prašina malo ne veži naše konje i odvedi ih u dvo slegne. Sinoć sam razgovarao sa rište iza hotela - okrenuo se Grizliju: - Gde je tvoj konj, Džime? Džonsom i ... - 1 on je ovde - odvrati Grizli. - Rekao sam ti da sam došao ko  Nego, šerif Rej zahteva da se što lima - progunđa ovaj. - Zbog bakapre gubimo odavde. Izgleda da je luka. - Onda odveži još jedno g konja Džons doneo vest da su Makartijevi i ostali prošli prek o gran ice Ari- koji se nalazi pred restoran om zone. Samo da pokupim stvari hladnokrvno naredi čovečuljak koje sam kupio u bakalnici, pa mo  Buču. - Pazi samo da te gazda ne vidi! žemo i mi da krenemo. Dok je on gov or io Majk i Buč su Mladić klimnu glavom i izađe se umivali iz napuklog lavora. U napolje. Vetar koji je prošle noći stvari, samo su protrljali oči hlad prestao pon ovo je duvao i opet su nom vodom i pregledali pojaseve kroz vazduh promicale pahuljice sa revolverima. Grizli ustade i kre- snega. Buč pogleda uz ulicu, gde se te k^ vratima, a njih dvojica pođo nalazila šerifova kancelarija i vide še za njim. Odjednom, na drvenim konje. Sa tela životinja dizala se stepenicama koje su vod ile prem a para. Očigledno da su tek čas pre sobama začu se bat koraka. Majk i njihovi jahači sišli sa sedla.  To su sigurno konji onih pinkerGrizli bez reci izvukoše revolvere. tonovaca, zaključi Buč. Zatim je Ngi vratima odjeknu kucanje.  j - Ja sam, Pit iz restorana - reče bacio pogled prema mestu gde su g|.as s druge strane vrata. - Šalje  jutros ostavili konje i za do voljno konstatovao da su oni još tamo. me šerif Rej. Majk hitro otvori vrata i Buč Sada je pored njihovih životinja prepoznade mrzovoljnog kelnera bilo vezano još konja i Buč smesta odabra jedno g džinovskog vranca, iz restorana. - U grad su stigli pin kerto nov ci koji je lako mogao da podnese - zadihano im saopšti kelner. - Grizlijevu težinu. Ležerno je sišao niz stepenice i Sada su kod šerifa u kancelariji. On je poslao jedn og čovek a da mi prišao konjima. Polako je odvezao riđane i zatim ih postavio sa obe  javi. Kidajte što pre!  Trojka bez reci izjuri iz sobe i za strane onog velikog vranca. Ski

42

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

nuo je vranč eve uzde sa grede i bez Samo, ovoga puta za njegovim žurbe odvo jio tri životinje od osta petama nisu jurili neki lokalni še lih. Da ne bi prošao pored vrata sa- rifi i njihovi neiskusni pomoćnici, luna i tako se izložio pogledima već profesionalci, kakvih na Zapa eventualnog vlasnika pozajmlje du nije bilo još od teksaških rennog vranca, Buč se uputi ka soka- džera. četu sa leve strane hotela. Jedva se I zaista, kada su se kuće Hankprovukao v ode ći tri konja napore- svila već gubile u daljini, Buč spazi do, ali se malo zatim našao u dvo  jednu tamnu mrlju na snežnoj po rištu iza hotela. zadini koja se brzo pomerala za nji Čim se tamo pojavio otvorila su ma. Majk se takođe okrete, dok je se zadnja vrata i Majk i Grizli izleteše napolje. Pritrčali su Buču i Grizli sipao bujicu psovki. - Do đavola, nemam o gde da se smesta se bacili u sedla. Onaj vranac malo klecnu pod Grizlijevom zaklonimo! - viknu Majk. -i Ova p o težinom. ljana se prostire unedogled. Jedina - Idem o iza kuća - naredi Majk. nam je šansa što su nam konji od- Tako nas neće primetiti. morniji od n jihovih;' - M o j nije - proštenja Grizli  Jedva da je izgovorio ov e reči, kada se sa Glavne ulice začu topot Džim. - M ora da mu je gazda odn e kopita mnogobrojnih konja. Ma- kud daleko dojahao. Osećam da muznuli su svoje životinje i jurnuli već podrhtava poda mnom. preko dvorišta. Zbog u mo rnog vranca morali su Izbili su na sokače desno od ho da smanje brzinu i Buč, koji se stal tela i produžili njime ka zadnjem no osvrtao, vide da su se gonioci redu kuća u naselju. Kada su do- primakli. Sada su bili razvijeni u speli do kraja sokačeta, negde iza strelce i mladić ih na brzinu prebroja. Devet konjanika. pravca hotela odjeknuše pucnji. - Saznali su za naše bekstvo! Sledećih n ekoliko minuta uspeli viknu Majk prek o ramena. - Sada su da održe rastojanje između sebe punom brzinom! Ako neko bude i gonilaca. Ipak, Grizli je počeo da pogođen, ostali neka se ne obaziru. zaostaje. Majk sada skrete u prav Nije vreme za sentimen talnosti... cu jed no g blag og uzvišenja koje se Mla di Bu č se pognu u sedlu. Na- uzdizalo u preriji. Stigli su do uzvipred je jur io Majk, pa Buč, a Grizli šice i jurili uz nju. Pozadi njih za je grab io za njima. Uspeli su da za- praštaše puške. Nekoliko zrna viju iza neke dugačke šupe i da se podiže sneg iza Grizlijevog konja. dočepaju snežne poljane. Buč već - Čini mi se daje iza brda nekak odahnu. Smatrao je da će kao i ra va jaruga - dobaci im Majk, koji nije uspeti da umakne goniocima. samo što nije izbio na vrh.

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

43

- Nem a tamo ništa sem ravnice šao do vrha, gde je legao u sneg. - odjeknuo je Džimov odgovor. Odmah zatim njegova puška poče Ovoga puta smo nag rabus ili... da bljuje olovo. Majk poče besomučno da maGonioci mu odgovoriše s one muza svog riđana i žovotinja u ne strane, ali ih mladić i Grizli nisu vikoliko dugih skokova izbi na sam deli. Nastavili su bežati, osluškuju vrh. Mali razbojnik zaustavi konja ći brzu paljbu pozadi sebe. Buč se i pogleda za drugovima. Buč je bio nije usuđivao da pogled a šta se do desetak metara niže od njega, a gađa. Grizli još toliko dalje. - Majk je gotov! Eno ih na brdu! Kolona gonilaca sada je nastu Buč se osvrte. Zaista, pucnjava je pala u vidu klina. Puške pono vo za- naglo prestala. Na vrhu brdašceta praštaše. Majk taman podiže ruku vide o je n ekoliko konjanika. Izme da pokaže Buču i Grizliju na koju đu njih, na snegu, ležala je mala, će stranu da se sjure, kada metak crna mrlja. Majk Kasidi je završio zapara sukno na njeg ovom kaputu svoje dugo putovanje stranputica u visini levog ramena. Mada je ma izvan zakona. zrno ispaljeno iz daljine, njegova Odjednom, sve se zamagli pred težina i snaga bili su dovoljni da Bučovim očima. Bile su to suze. čovečuljka izbace iz sedla. Tresnuo Majkov nestanak osetio je kao ve liki gubitak.  je u sneg, ali se odmah podigao. Pogledao je ka Grizliju, ali se Buč i Grizli su u tom trenutku stigli do njega. Mladić pomože ovaj više nije osvrtao. Nešto kasni Majku da se popne u sedlo.  je, kada je potera ostala da leko iza - Produžite dalje! - naredi im čo- njih, jer su gonioci bili na umor večuljak. Buč vide da mu se na ka nim konjima, Grizli odjednom putu širi krvava mrlja. - Pokušaću reče: - Uvek je b io takav. Ovog a puta malo da iz zadržim. Hajde, ne zežrtv ovao se za tebe, sinko. Pamti ga vaj! Majk ritnu nogom Bučovog ko bar po ovom delu! nja i životinja polete niz padinu s Buč Kasidi je ćutao i grizao druge strane brda. Grizli nije če usne. Tek uveče, kada su uspeli da kao na ovakav podstrek i skoro je se dokopaju ogranaka planinskog prestigao mladića. U podnožju lanca iza koga je tekla reka KoloraBuč p ogle da iza sebe. Majk je pote- do, mladić zaustavi konja i pogled a rao konja sa vrha, ali ga je zausta u Grizlija. - De, ne tuguj - osmehnu se lju vio nekolik o metara niže i ope t sjahao. Onda je izvad io vinčesterku iz dina na njega. - Ko d nas će ti biti futrole i, držeći je u desnoj ruci, dobro. Živimo kao velika porodi dok mu je leva mlitavo visila, oti ca, a Majk je decenijama bio njen

44

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1 -

član. Ti si sada naš. Očekivao je da čuje topot kopita Grizli ućuta. Bio je zagledan ne Pinkertonovih ljudi, ali je samo kud preko planinskih vrhova. Pod  hladan vetar zavijao po pustoj vi igao je svoju ogromnu šaku i upe soravni. rio debeli kažiprst ka horizontu.  Tri časa kasnije probudio je Onda je nastavio: Grizlija i on da su nastavili put pre -Predstoji nam još dug put do ko pustih predela južnog Jutaha. »Rupe na zidu«. Polazimo. Posle neko g vremena G rizli skrete Milju za miljom, napredovali su ka kanjonu koji se nije video sa vi zapadno od dubokog kanjona zva soravni. Ubrzo su stigli do njegove nog Prljavi đavo. Sve vreme su ću- ivice. Pošto je ljudeskera pogledao tali. Ali, onda konji jednostavno na sve strane, odlučno je krenuo odbiše dalje da idu. Morali su da se prema dubokom kanjonu. Nateulogore između nekih stena i da tu rao je konja u gusto žbunje. Kada založe malu vatru. U torbama na se Buču činilo da će se strmoglav i sedlu Bučovog konja bila je mala ti u provaliju, odjednom se iza ces vrećica sa kafom i limeno lonče. tara ukazala uzana staza koja je v o  Otopili su sneg u lončetu i šku- dila duž samog zida kanjona. vali jaku kafu. Za jelo ništa nisu Sa zebnjom u srcu, mladić sjaha imali i Grizli se vajkao kako je u na Grizlijev znak i, držeći konja gradu ostavio onoliku nakupova- čvrsto za uzde, po vede ga niz vrato  nu hranu. Nadao se jedino da će lomnu stazu. mršavi Džons, koji je ostao u Čitava tri sata oni su se spuštali Hanksvilu, uzeti njegova kola i od i najzad ob reli na dnu kanjona, gde poznatog bakalina pokupiti robu.  je preko belih krečnjačkih stena Pošto je ispio svoj de o kafe, Griz žuborio polusmrznuti potočić. li napunu usta gustim talogom, ne - To ti je Srećni potok - objasni koliko minuta držao ga je u usti Grizli mladiću. - Tako smo ga na ma, a onda ispljunuo u sneg i du zvali, jer preko njega do sada nije boko udahnuo; uspeo da pređe nijedan predstav Tako. Ovo je najbolji lek protiv nik zakona. Ovde ćemo se malo umora, sinko. U talogu kafe ostaje odmoriti, a onda nastavljamo. ono što je najbolje. Ja to uvek ra Njihovi konji nisu izgledali tako dim kada mi je potrebna snaga. umorni, pošto su se uglavnom Rekavši ovo, on se uvi u ćebe spuštali, a pri tom nisu nikoga no  koje je skinuo sa konja i skoro sili na leđima. Životinje ugasiše smesta zaspa. Buč je čučao u zaklo žeđ na mestu gde su Grizlijeve čiz nu stene, grejao promrzle ruke na me probile ledenu koru potoka. vatri i dremuckao. Svaki čas se tr- Ljudina uze novu pregršt zrnevlja zao i gledao uplašeno oko sebe. kafe i poč e da ih melje u svojim og 

Pony West  Bu č Kasidi i Kid 1 -

45

romnim ustima. Buča je skoro bo- »Rupu na zidu«, morao bi prvo da leo stomak od gladi i on takođe se spusti u kanjon, a onda da se po  uze nešto kafe i poče da je žvaće. pne gore. Za divno čudo, skoro odmah oseOn se okrete i palcem pokaza iza tio se bolje i ona nesnosna proba- sebe. Pedesetak metara da leko od danja u želucu nestadoše. njih videla se jedna kupasta stena Nastavili su put. Grizli ga je neko sa koje se pružao pogled na sve vreme vodio duž korita potoka, a strane. Grizli stavi prste u usta i onda, skoro neočekivano, naiđoše zviznu. na novu stazu koja se sada penjala Na vrhu kupaste stene pojavi se uz suprotni zid kanjona. Opet su sićušna ljudska prilika i do njih do  sjahali i poveli konje uz stazu. lete slab zvuk kao odgovor. Nova tri sata penjanja oznojeni - To je naš čovek - reče Grizli. ljudi i životinje najzad dospeše do Zimi obično stražari u kolibici iza vrha kanjonskog zida. Buč se osvr stene. Kada otopli, leži u žbunju, te i pogleda dole u dubinu. Tamna baš ovde. Sa dobrom puškom, je traka u dubini. Tamna traka poto dan čovek je u stanju da brani pri ka, koja se probijala kroz sneg i laz od čitave vojske. led, izgledala mu je kao linija izvu - Da li neki šerif zna za ovaj put? čena olovko m po beloj hartiji, a ve - upita Buč. liko stenje nalik na šljunak. Bili su - Ako i zna, nije se usudio da sigurno dobrih pet stotina metara pređe ovamo - samouvereno od iznad dna kanjona. vrati Džin. - Pre neko liko godina, Grizli primeti Bučovo čuđenje i  jedan šerif iz K olora da pokušao je onda ga potapša po lćđima. Poka da se noću prišunja, ali se strmog za mu rukom na suprotnu stranu lavio kada je bio na pola puta sa kanjona. Na mestu gde su se oni suprotne strane. Našli smo njega i nalazili kanjon nije mogao biti konja skoro oglodane od vukova. mnogo širi od stotinak metara, Grizli pojaha svog vranca i Buč krete za njim. Nekoliko minuta možda najviše sto pedeset. - Vidiš li ono mesto sa žbunjem kasnije stigli su do kupaste stene, u preko puta? - reče Grizli. - Reći čijem podnožju ih je čekao jedan ćeš da možeš pljuniti do tamo. E, bradonja u ovčijem kožuhu, užas no prljav i mračnog izgleda. Ali, pa, tamo smo bili danas u podne. - Ovoliko spuštanje i pentranje i vinčesterka mu je blistala u ruka sada smo jedva sto pedeset metara ma i vid elo se da je održava u naj boljem stanju. daleko? - zaprepasti se Buč. - Primetio sam vas još kada ste -D a, dragi moj - promrmlja Grizli. - Odavde počinje naše car bili s druge strane - dočeka ih čo  stvo. Ko god bi pokušao da dođe u vek promuklim glasom. - Tebe

46

Pony West  Buč Kasidi i K id 1 -

sam odmah prepoznao, ali ovo iz zemlja nog krčaga, nastaviše put. ga... Do našeg grada nema mnogo - Zdravo, Miče - promrmlja reče Grizli kada su za sobom dale Grizli silazeći s konja. - Upoznaj ko ostavili kupastu stenu. - Tu je, u Buča Kasidija .. . On je bratanac  jednoj- uvali. staroga Majka. Međutim, rani zimski sumrak Mič samo klimnu glavom i paž već se uveliko spustio i Buč ništa ljivo odmeri mladića. Nije se po nije mogao da vidi. Radoznao, on trudio da mu pruži ruku, a ni Buču najzad upita: to nije padalo na pamet. - A kakav je to drugi prolaz ko  - Jesu li se ostali vratili? - upita  jim su braća Makarti došli? Grizli. Grizli se osvrte u sedlu i pažljivo - Ma kartijevi su stigli, ali sa dru ga pogleda, a onda reče: ge strane. Ja sam sinoć došao na - Im a vremena za to. Saznaćeš stražu. Tom i Džordž su ranjeni, a već. Za sada ti je i ovo dosta. Uz pljačka banke izgleda da je bila gred budi rečen o, u jazbini n ikome mršava. Jedino je Kid veseo, kao i ne postavljaj pitanja... Umesto od uvek .. . Prokleti balavac - dodade govora, mogao bi da dobiješ pesni Mič i pijunu na zemlju. cu po licu. Mogu i da te proteraju. Buč ućuta. Neko vreme su se GLAVA ŠESTA probijali kroz nisko rastinje. Drve će je bilo povijeno u jednu stranu, Grizli dade znak Buču da pođe  je r je raslo pod stalnim šibanjem za njim i oni povedoše konje iza vetra koji je duvao iz pravca kanjo stene. Na drugoj strani, na jednom na. Pošto su ponovo izbili na čisti zgodnom udubljenju, bila je p odig nu, mladić ugleda ispred sebe tre nuta mala koliba, skoro potpuno perave svetlosti. U prvi mah m islio sakrivena žbunjem, koje je, izgle  je da pred sobom ima pravi grad, da, namerno posađeno oko nje. ali, kada su bliže prišli razbojnič Ljudina uđe kroz vrata i malo za kom skrovištu, ispostavilo se da je tim pojavi se noseći komad suvog to desetak brvnara, nekolik o kora mesa i veliko parče hleba. Podelio la i šupa.  je hleb na dva dela, a m eso preseKao da je iskrsnuo iz zemlje, je kao svojim nožem. Mladić halaplji dan se čovek pojavi pred njima. vo zagrize meso. Neko vreme Buč ču škljocanje puške. samo su žvakali i bacali po glede na - Ja sam, Grizli - prom rmlja lju sve strane. Mič je ostao na mestu dina i ona mračna senka spusti gde ih je dočekao i kao da nije že- oružje. - Sa mnom je prijatelj. - Svi su u trpezariji - reče straleo da nastavi razgovor. Pošto su se založili i ispili koji gutljaj viskija žar. - Ne raspituj se za pare, je r . ..

Pony West  Bu č Kasidi i Kid 1 -

47

Nego, gde ti je provijant? Ne vidim preko ramena. Jedino su dva čovenikakve mazge iza vas. ka na stolicama ostala nepomična - Ostao je u Hanksvilu - odvrati i kao da su gleda la jedan u drugog. Grizli i okrete se Buču. - Idem o do Na njima se zaustaviše Bučove oči. štale da smestimo konje. U vrhu stola video je čisti profil Odjahali su do korala, uz koji je čoveka tridesetih godina, potpuno bila podignuta prostrana štala. bledog lica, čije su ruke sa dugač Kroz pukotine na drvenim zidovi kim prstima bile položene ispred ma videla se žućkasta svetlost fe njega. Tanjir sa skoro netaknutim njera. U štali je bilo toplo i mladić  je lo m bio je odgurnut u stranu. prvi put oseti izvesno raspolože Levo i desno od njega sedeli su je nje. dan dugajlija, mršavog isposničNa brzinu su skinuli opremu sa kog lica i dugih, tankih brkova, i konja, vezali ih ispred jasli, gde se snažan čove k b ikovskog vrata. Ob već nalazila gomila sena, a onda ojica su sada gledala prema vrati Grizli udarcima noge istera iz sla ma. me jedn og čupavog starca i naredi Buč pređe očima preko stola i mu da napoji konje. zaustavi ih na drugom čoveku na Izašli su iz štale i u mraku Grizli začelju. Ovaj je bio veoma mlad, tiho reče: možda koju godinu stariji od Buča, - Sada se dob ro drži! Ako te ali mu je lice već imalo duboke momci ne prihvate, sumnjam da bore životnog iskustva. Iznad pla ćeš živ izaći iz jazbine .. . Samo, ne vih brkova i pravilnog nosa veselo plaši se, ja sam na tvojoj strani. I su svetlucale oči rođenog šereta i Majkova reč je nekada ovde mno mangupa. Duga kosa, boje zrelog go vred ela... žita, dopirala mu je do okovratniU dugačkoj, niskoj brvnari sko ka crnog, kicoškog kaputa. Na ro je vladala tišina kada su Grizli i svetlosti lam pe kosa je bleskala sa Buč ušli. Prvo što je mladić video svakim pokretom glave i činilo se bio je dugačak sto od grubo istesa- da sunčevi zraci poigravaju u ovoj nih dasaka na kome je gorela v eli mračnoj brvnari. Bio je to Sandens ka petrolejka. S obe strane stola Kid, koji je ovaj nadimak (»sunce < bile su masivne klupe, a na začelji koje igra«) i dobio zbog boje svoje ma običn e stolice iz nekog saluna. kose. Čitav red lica različito g doba sta Sve ovo je Buč video za nekoliko rosti, stepena obrijanosti, bledila i sekundi, što je svedočilo o njego rumenila, ali i ružnoće, upravio se vom izvanrednom daru zapažanja prema pridošlicama sa strane sto detalja. Onda grizli grmnu: la okrenute vratima. Oni koji su -Zdravo, bagro! Ne nosim dubili na suprotnoj strani pogledaše van, kafu i šećer, ali vam zato d ov o

48

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

dim nove snage! Upoznajte, dakle,  jedan rezak, ali prijatan glas. T o se Buča Kasidija!  javio plavoko si čov ek sa drugog Rekavši ovo, Grizli snažno gur kraja stola. - Njih d vojica su sigur nu Buča ispred sebe i ovaj odlete no gladni. Pustite ih da jedu, a uz skoro do stola. Sada plavokosi i put možemo da razgovaramo. Grizli priđe stolu i dva razbojni mračni tip sa začelja okretoše gla ve. U očima mladog šereta blesnu ka se razmakoše da mu načine nova veselost, a njegov partner na mesto. On rukom pozva Buča i drugoj strani stola kao da malo mladić se smesti pored njega. Od smekša. ognjišta, gde je pucketala velika - Ko je taj balavac? - upita du vatra, izdvoji se jedna sredovečna, gajlija koji je sedeo pored onog sedokosa žena. Ona spusti na sto bledog čoveka u začelju. dva tanjira prepuna nek e kaše i ko - Bratanac Majka Kasidija, Har- mada mesa. Grizli samo obrisa veru - objasni Grizli. - Ma tori je, iz ruke o pantalone, dohv ati najbližu gleda, zaglavio kod Hanksvila. Be- kašiku i smesta poče da jede. žali smo ispred pinkertonovaca i Buč je oklevao. Još uvek nije on je ostao da nam štiti odstupni mogao da se snađe. Neobična sre cu. dina razbojničke trpe zarije i svi ovi - Odakle Majk tamo? - upita ble- tipovi oko njega bili su jači nego di čovek. potreba za jelom. Krišom je pogle - Bežao je sa ovim dečkom, Bari dao u plavokosog kicoša. Ovaj mu - odvrati Grizli. - Ubio je šerifa i namignu i klimnu glavom. Buč njegovog pomoćnika, a onda su poče da jede. Da nastavimo gde smo stali njih dvojica opljačkali banku u  javi se bledi čo ve k koga je Grizli Pangviču. - 1 umesto duvana i kafe do vo  nazvao Bari. - Cela akcija nam nije diš nam tog klinca - zareža čovek pošla za rukom. U ovoj b anci jedv a bikovskog vrata, koji se sada sa da je bilo dve hiljade dolara u sreb svim okrenuo na klupi i gledao ru. Onda je jedan b lesavi činov nik prema džinu i njegovom pratiocu. potegao revolver i, kada smo se - Da nisi očekivao da natovarim najmanje nadali, ranio Toma i džakove na leđa i bežim ispred po- Džordža. Morali smo da ga ubije tere? - prasnu Grizli. - Ti si, Ezra, mo. Onda je pucnjava digla grad oduvek bio budala. na noge i ... - 1 da nije bilo mene, sada ovd e Ezra poskoči na klupi, ali Grizli samo steže svoje ogromne šake i ne bismo razgovarali - samouverepoguri glavu. Izazivač se smesta no reče plavokosi kicoš. Bari ga jedan trenutak pogleda, spusti nazad. - Dosta objašnjavanja! - odjeknu a onda polako klimnu glavom, pa

Pony West  Bu č Kasidi i Kid 1 -

49

nastavi:  ja sam za akciju. - Da, tvoj nam je revolver p om o Uskoro su njih dvojica završila gao, Kide, ali ne zaboravi da si ti sa jelom i Buč tek tada vide u ug imao zadatak da motriš na činov lovima prostrane sobe nekoliko le  nika u banci. Suviše si buljio u onu žaja na kojima su spavali razbojni lepu ženu koja se tamo zatekla ci. Kid ustade od stola i priđe mla diću, pa mu pruži ruku: pred šalterom. -Ja sam Sandens Kid, strance. Kid ništa ne reče. -Čitava ova zima bila nam je Svaki prijatelj Majka Kasidija je i neu spe šna -javi se žilavi Harver. - moj prijatelj. Ove reći bile su propraćene Prvo, nismo uspeli da zaustavimo voz kod Fruita, a sada i ovaj propa mumlanjem od strane čoveka bi li napad na banku. Nije čudo što se kovsk og vrata, a Harver, konjastog Majk Kasidi odvojio od nas. Vod lica, samo se prezrivo osmehnuo. stvo nam je slabo - on pogleda u Mladiću je odavn o bilo jasno da iz Kida, koji ne obrati pažnju na nje među jednog dela bande postoji ga. Kicoš je posmatrao Buča, a netrpeljivost. Glavni trn u oku iz gleda da je bio Sandens Kid. Buč onda odjednom reče: - Sezona još nije završena. Oče srdačno prihvati pruženu ruku, pa kujem da će nam Džons javiti neš i sam ustade. Grizli je u nekoliko to o situaciji u Montičelu, Tamo rečenica opisao njihove doživljaje ima n eko liko banaka, a jedna je si u Hanksvilu i na putu da bi na kra gurno puna, jer su rančeri uspeli  ju rekao: - Ja sam da ga prim imo u druži da naprave d obar posao sa stokom nu. Ove zime smo izgubili već dva u Čikagu. - Sada smo oslobođeni - promr čoveka, a Tom i Džordž tek treba mlja Bari. Buč je znatiželjno gle da se oporave od rana. Razgovo r živnu u trpezariji i vis dao čas u jednog, čas u drugog i upijao svaku njihovu reč. Nalazio ki poče da klizi duž stola. Samo se u društvu najčuvenih razbojni Kid ništa nije pio. On se upustio u ka na Zapadu i nije mogao a da ne razg ovor sa Bučom. B ilo mu je, iz oseti neku strepnju i prijatnu ra gleda, prijatno što je naišao na ne koga približno svojih godina, a dost. - Pinker tonov ci i savezni šerifi možda je i već bio sit ograničenih počinju da stežu obruč ok o nas - tipova iz bande. Bari se u međuvrem enu d ogov a  javi se sada Grizli. - Šerif Rej iz Hanksvila postao je nervozan i rao sa Grizlijem. Džin je mlatarao više neće da nas vidi tamo. Još je rukama i ubeđivao najstarijeg Madino u Džonsa niko ne sumnja. kartija. Najzad, ovaj klimnu gla Ako njeg ov izveštaj bude povoljan, vom. Grizli se smesta vrati Buču i

50

tiho reče: - T i ćeš sada na spavanje, a mom ci će glasati da li će te primiti. Odvedi ga, Kide, u moju kolibu. Oba mladića izađoše iz velike br vnare i, pošto su pognuli glave zbog hladnog vetra, uputiće se ka grupici koliba koje su se nalazile nešto dalje od prostranog korala. Uz put, Kid promrmlja: - Mogu odmah da ti kažem, Buče, da ćeš imati neprilike ukoli ko se držiš samo mene i Grizlija. Bari i njegova braća pokušavaju da budu objektivni, ali poslednji neuspesi uzdrmali su im autoritet.. Zaustavili su se pred jed nom br vnarom i Kid gurnu masivna vrata. Unutra je bilo hladno. K icoš čučnu pored tucane peći i poče da raspi ruje vatru. Kada mu je plamen osvetlio lice i poigrao se na njegovoj zlatastoj kosi, on se uspravi i reče: - Da vidim kakvu imaš artiljeri  ju! Buč se iznenađeno trže, a onda se osmehnu i izvuče svoj stari kolt iz futrole. Kid ga prinese bliže pla menu i, pošto ga je osmotrio, izba ci metke iz burenceta i poče da škljoca. Onda je zavrteo glavom i primetio: - Oružje nije loše, ali ja ga smat ram starom gvožđurijom. - To je kolt moga oca - malo uvređen o reče Buč. - Doneo ga je iz rata. Nikada nije otkazao. - Verovatrio precizno gađa klimnu glavom Kid - ali u našem poslu brzina je najvažnija, sinko.

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

Pošto mi se sviđaš, a potrebna mi  je i podrška protiv onih cepanica oko Barija, daću ti jedan od mojih rezervnih koltova. Sutra možemo da počnemo sa gađanjem. Rekavši ovo, Kid izađe iz kolibe i zalupi vrata za sobom. Buč je neko vreme gledao u zatvorena vrata, a onda je slegnuo ramenima. I sam je osećao da ga za Kida vezu  ju neke n evidljive spone. T o je bilo razumevanje na prvi pogled. Mož da u tom trenutku nije ni sanjao da se od ovog lakomislenog kicoša neće r azdv ojiti sve do kraja života. Ubacio je još nekoliko komada drveta u peć, onda se polako skinuo i zavukao ispod ćebeta na ležaju najbližem peći. Skoro odmah za tim je i zaspao. Za to vrem e u trpezariji se vodila žučna diskusija. Kid je na vreme došao da da svoj glas za Bučov p ri  jem u bandu. Kada su se prebrojale šibice koje je svaki bacao u dva šešira, ispostavilo se da je rezultat nerešen. Pres udio je Bari M akarti: -Ja sam za dečka. Treba nam mlada krv u društvu. Većina nas je zarđala i nije ni za šta. Harver i Ezra počeše da gunđaj  ju, ali ih Bari ućutka pok re tom ruke. - A sada da se dogovorimo za sledeću akciju. Naši gonioci ne očekuju da ćemo odmah ponovo napasti. Ja sam za put u Montičelo. Predlog je bio prihvaćen i rešenG je da se sačeka Džonsov povra tak, pa da utanače detaljan plan.

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

Sutradan, dok su Kid i Buč pu cali iz revolvera u šumarku iza ko rala, stigao je i mršavi Džons; Nje govo crn o odelo i kratki kaput iste boje bili su uprljani blatom. Mada  je izgledao umoran, oči su mu ve  selo sijale, što je značilo da donosi dobre vesti. Povrh svega, za sobo m  je vukao dve mazge natovarene vrećema. Bila je to roba koju je Grizli nakupovao u Hanksvilu. Ljudeskera odnese vreće u svoju kolibu, a Džons ode do trpezarije da podnese raport Bariju i ostali ma. Zajapureni od hladnoće i poma lo ukočenih prstiju, Kid i Buč se vratiše u jeku savetovanja. Ispred Barija, na stolu, ležao je komad hartije i na njemu je vođa bande patrljkom olovke nešto crtao. Buč sede skromno na kraju stola, a Kid priđe Bariju. Džons je ćutao i srkutao kafu iz velike šolje. - Izgleda da krećemo - jedno stavno reče Bari. - Džons tvrdi da  je Nacionalna banka u Montičelu puna para, a ni one druge nisu os tale praznih kasa. U gradu su samo lokalni šerif i njegova dva pom oć nika. - Pinkertono vci su prošli kroz Montičelo kada sam ja odlazio odande - reče Džons. - Ne znam da li su se vraćali. - Evo šta ćemo - produži Bari. Polovina bande će ući u Montičelo rano izjutra i pomešati se sa pro laznicima. Čim se Poljoprivredna banka otvori, mi upadam o unutra.

51

Ne morate da se mučite oko kase, već samo pokupite sitniš iz fioka. Onda odmah na konje i bežimo. -Za što? - pobuni se Harver. Da rizikujemo kožu zbog nekoliko stotina dolara?! - Zato što ćemo namamiti poteru i šerifa za nama - objasni Bari. - Pobeći ćemo iz Montičela prema  jugu i, dok nas budu gonili, druga polovina bande ući će u grad sa severa. Cilj je Nacionalna banka. Tu grupu ćeš ti voditi, Kide. Imaćete lak posao, jer u gradu neće biti ni  je dnog predstavnika zakona.  Tri dana kasnije, desetak konja nika spustilo se vrletnom stazom u kanjon Prljavi đavo. Napred su jahali Bari, Grizli i Herver, a na zače lju Kid i Buč. Prethodno je bilo dogovoreno da Kid, Ezra i Buč sami izvrše pre pad na Nacionalnu banku. Buč je imao zadatak da čuva konje u so kaku pored banke i da im štiti od stupnicu, a Kid i Ezra je trebalo da »raspore« kasu. Pošto je sve unapred bilo odre đeno, niko ništa nije govorio. Svi su bili zauzeti opasnim spušta njem. Posle kratkog predaha na Srećnom potoku, ispeli su se na drugu stranu kanjona, gde je već ranije bio poslat jedan čovek da im štiti prelaz. Bari ništa nije prepuš tao slučaju. Moglo je da se dogodi da se neki savezni šerif sa poter om pojavi pred kanjonom baš u tre nutku kada se oni budu nalazili na stazi, što bi predstavljalo katastro-

52

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1 -

fu.  je, ipak, posle po sle toga to ga pr eb roja ro jao o rupe ru pe  Jahanje već ve ć pozn po znat atom om g olo ol o m v i na konzervi i ustanovio da su svih soravni nije Buču Buču bilo zanim ljivo i šest metaka izbušili lim. on je za to vreme slušao Kidove Pošto su prešli visoravan, oni korisne savete. udariše udariše na seve r i uskoro se nađo  - Nikada nem oj da pucaš pucaš ako te te še u zavejanoj preriji. Međutim, na to ne primoraju - go vo rio je kiki- nije bilo toliko hladno, pa je jaha coš. coš. - Kada već potegneš revolver, nje ispalo čak i prijatno. Buč se u onda gledaj da pogodiš. Pucanj na razbojničkoj jazbini oporavio i prazno ili radi zastrašivanja niče neko novo samopouzdanje ispu mu ne vodi osim propasti. njavalo mu je grudi. grudi. Žma rci su mu Buč je klimnuo glavom. U jed klizili klizili niz kičmu kičmu kad go d je pom is nom trenutku on reče: lio na akciju. akciju. Ovo Ov o je, zaist zaista, a, bio bi o pra  - A šta da radim ako na nass napad vi život. nu pre nego što izađete iz banke? Ali, Ali, kada su se se predv eče u log ori or i - Penji se na konja konja i bež i - jed- li u jednom šumarku, hladnoća i nostavnp nostavnp odgo vor i Sandens Sandens Kid. Kid. - suva hrana pokazaše mladiću da  Tu sam ništa ne bi m og a o da uči uč i razbojnički život nije nimalo lak. niš. niš. Uostalom, ov oga og a puta neće biti Vatru nisu palili i skoro ćelu noć opasno. proveli su trupkajući po snegu i Kid potapša potapša rukom kožnu torbu dremajući oslonjeni o stabla stabla bor o u kojoj je bilo smešteno desetak va. Zato ih je jutro dočekalo u patrona dinamita potrebnih za mračnom raspoloženju. Naročito razbijanje kase.  je snažni Ezra Ezr a bio bi o nepo ne podn dnoš ošlji ljiv. v. - Videćeš kako izgleda prava Gunđao je i gledao da na neki na pljačka pljačka - dodao je. je. - Eksplozija Eksplozija di čin iskali svoj bes. namita namita je najlepša muzika za m oje Naravno, Buč mu je bio najzgod uši. niji za to. to. D ok su sedlali konje, m la ispustii torbu i ova se Buč nehotice pipnu rukom novi dić nespr etno ispust kolt u futroli. Za ova tri tr i dana dosta otkotrlja Ezri pod noge, koji je uz  je p op ra vio vi o svoj na način čin potez po tezan anja ja psovke petljao nešto oko svog sed kolta iz futrole i čak je usp evao da la. Razbojnik je odmah ritnuo da mu svaki četvrti metak pogodi leko od sebe. - Hej, Hej, polako! - uzviknu uzviknu Buč Buč.. - U praznu konzervu. Ali, sve je to bilo daleko od Kidove veštine. Na Bu- toj torbi mi je sva imovina. - Imaš li nešto protiv? - zareža zareža čov o zaprepašć zaprepašćenje enje,, kicoš je p rvim metkom mogao da podigne kon Ezra i hitro se okrete. Kid je stajao zervu uvis i da je onda sa preosta u blizini, ali se nije mešao. - Imam - odvrati Buč. Buč. U sle slededelih pet drži u vazduhu i odba ci još tridesetak metara daleko. Mladić ćem trenutku on zamahnu nogom

Pony West West  Buč Kasidi i Kid 1

i udari po ćebetu koje je Ezra ma ločas uvio i spremao se da ga pri čvrsti iza sedla. Ćebe udari razbojnikovog konja po nogama i životi nja uplašeno odskoči. Bez ijedne reči opomene, Ezra se munjevito baci na Buča. Njego vo masivno telo obori mladića u sneg, ali pre nego što je mogao da ga zgrabi rukama, Buč se hitro izvi i razbojnikove šake zgrabiše samo sneg. Odmah zatim oba borca su bila na nogama. Svi su sada prekinuli posao i posmatrali dvoboj. Bari je nervozno grickao usne, a Kid se smešio. Grizli poče otvoreno da navija za svog pulena. - Pa Pazi, zi, Buče! Čuvaj se nogu! nogu! Upozorenje je stiglo na vreme,  je r Ezrina Ezr ina veli ve lika ka čizma čiz ma umalo um alo ne zakači Buča po cevanici. Mladić iz sve snage opali razbojnika po ma sivnom vratu i ovaj posrnu. Čim mu je okrenuo leđa, leđa, Buč ga nogom udari u stražnjicu. Pošto je već ra nije izgubio ravnotežu, Ezra tresnu tresnu licem u sneg. Zadihani Buč stajao je spreman da dočeka novi napad, kada Ezra skoči na noge i u ruci mu bijesnu veliki nož. Bari Makarti načini po kret kao da će se umešati, ali raz bojnik prosikta: - Dalje Dalje,, svi! svi! Naučiću ja ja o vog ba lavca kako se tuče. Nacrtaću mu svoje inicijale na licu. Široko sečivo noža fijuku kroz vazduh i Buč odskoči nazad. On nije imao nož, a mali pero p erorez rez u dže dže 

53

pu nij^ bio dovoljan. Iscerenih usta i likujući zbog već sigurne pobede, Ezra jurnu. U tom trenutku prasnu hitac i zrno podiže sneg is pred razbojnikovih nogu. On zastade kao ukopan. - Dosta Dosta je bilo! bilo! - javi se Kid. Kada klinac bude naučio da barata nožem, onda mu se javi, Ezra. Iz cevi njegovog kolta polako se izvijao dim. Ezra spusti ruku s no žem. Nekoliko trenutaka se kole bao gledajući u Barija, ali, kako je ovaj ćutao, on se predomisli. Vra tio je nož u kaniju kaniju za pojasom pojaso m i za režao: - Platićeš mi, mi, balavce! balavce! Im a vre vr e mena! Incident je bio okončan i, da Ezra i dalje nije sevao pogledima punim mržnje na Buča, reklo bi se da se ništa nije ni dogodilo. Pred bandom je staj stajap ap posao i raz bojni ci su mu sve podredili. Sledeću noć proveli su u jednoj pećini na samim padinama plani ne Abaho. Odatle su mogli da vide svetlosti svetlosti M ontiče la i da još jedno m pretresu ulogu svakog razbojnika u pljački. Kid predloži: - Ja bih zamenio Ezru Ezru.. Samo Sam o što ne proguta malog... Biće nervo zan kada budemo radili. - Nem a ništ ništa a od toga - pras prasnu nu Ezra. Ezra. - Ostaću Ostaću s vama da vidim ko  liko je para bilo u kasi! - Ti sumnja sumnjaš? š? - zareža Kid Ki d i ruka mu pođe ka revolveru. - E, sada sada je dosta! dosta! - ja vi se Bari

54

Pony West West  Buč Kasidi i Kid 1

svojim mirnim glasom. glasom. - Nije ni rifove kancelarije. Ja ću sa ovom čudo što doživljavamo neuspehe. trojicom posetiti bakalnicu prekoUjedate se kao psi. Šta će biti ako puta Poljoprivredne banke. Kid, treba jedan drugom da pom ognete Buč i Ezra neka vežu konje pred u gužvi? sedlarnicom, sedlarnicom, koja je odma h do N a Diskusija se prekide i razbojnici cionalne banke. - To je suviše suviše blizu blizu - u sprotivi se poč eše da se se spremaju za spavanje. spavanje. Bili su toliko umorni da im hlad Ezra. Ezra. - Ne ko bi mo gao da nas nas priprinoća više nije smetala i u maloj pe meti. I šta da radimo pred sedlar ćini uskoro odjeknu hrkanje. nicom? Samo su stražari umorno klimali - To je vaša vaša stvar stvar - mirno odvra glavom i s vremena na vreme ba ti Bari. - Ovi iz saluna saluna i mi k od bacali poglede prema svetlostima kalnice pazićemo na Poljoprivred Montičela. nu banku. Čim se ulazna vrata na  Još pre pr e prvih pr vih na nagov govešt eštaj aja a n o v o  njoj otvore, polazimo preko ulice. ga dana svi su su bili na noga ma i Bari B ari Upašćemo unutra pre nego što se dade dozvolu da se naloži vatra u pojavi neki od klijenata. Priterajte pećini. Ustoro je lonac sa kafom činovnike uza zid, a ja ću pokupiti ves elo ključao, ključao, a većina razb ojnika novac iz fioka. Možda će i kasa  je pekl pe kla a kom k om ad e suv s uvog og mesa me sa na za tada već biti otvorena. Ali, pazite, šiljenim grančicama. Dvopek je nećemo se dugo zadržavati. škripao pod zubima. Kada se sve - Ja bih saterao činovn ike u kan kan to zalilo zalilo vrućom kafom, kafom, raspolože celariju celariju - predloži Grizli Grizli.. - Dok oni nje se malo povratilo. Čak je i Ezra podignu uzbu uzbunu nu,, imaćem o vr em e prestao da baca mračne poglede na da pojašem o konje kon je i da odmagna Buča. Napolju se već bilo sa limo. Nego, gde ćemo ostaviti ko svim razdanilo, a iznad dalekih nje? krov ova Mon tičela počeli su da se se *- Kod bakalnice bakalnice - od gov ori dižu stubovi dima. I tamo se spre Bari. On se okrete svom mlađem mao doručak. bratu Klifu, koji dotle nije progo Banka se otvara u osam - reče vo rio nijednu reč: reč: - Ti ćeš ostati ostati Bari vadeći iz džepa časovnik. - kod konja, Klife. Pazi da budu Sada je tek sedam. Do Montičela spremni za jahanje. Čim ugledaš nam treba oko pola časa laganog nekog od nas na vratima banke,  jahanja.  jaha nja. Kada Ka da stign st ignem emo o tamo, tam o, na pođi nam u susret. Je li sada sve ulicama će već biti dosta sveta.  jasno?  jasn o? Neke radnje se otvaraju još u se Klimnuli su glavama i požurili dam. U grad ulazite ulazite jedan po jeda n da osedlaju konje. Nekoliko minu i to sa raznih strana. Grizli i još ta kasnije, kolona se spuštala niz dvojica neka uđu u salun blizu še- padinu prema zavejanom drumu

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

koji je vodio u Montičelo. Oko dve milje od grada, kada su bili zaklonjeni jednim uzvišenjem, kolona se zaustavi, pa Buč, Kid i Ezra skrenuše u stranu. Morali su da naprave velik i luk oko Montičela i da uđu u grad sa severne stra ne. U tom delu se nalazila i Naci onalna banka. Druga trojka p ođe u širokom luku sa suprotne strane, dok su Bari, nje gov brat, Grizli i još  jeda n razbojnik produžili drumom pravo za Montičelo. GLAVA SEDMA Mada su imali da prevale duži put od ostalih, Kid, Buč i Ezra sti goše prvi u grad. Lagano su odjahali do sedlarnice. Na trotoarima  je već bilo dosta prolaznika, a dva restorana u blizini vrvela su od gostiju, koji su doručkovali i spre mali se za posao. Vezaše konje za gredu pred sedlarnicom i Kid predloži da uđe u restoran. Kada su zakoračili kroz vrata, Buč po gleda preko ramena i vide Barija ' o prolazi Glavitom ulicom, adesetak metara iza njega pola ko su kaskali Grizli i Klif, a sasvim pozadi, iza jedn ih kola, jahao je čet vrti razbojnik, Ridborn. Kid povuče mladića za rukav i oni se nađoše u restoranu. Na veli kom satu, iza dugačkog šanka, videlo se da je dvadeset minuta do osam. Kid naruči samo kafu. Za stolom u uglu, prekoputa njih, se* dela su tri čoveka i nešto žučno

55

razgovarala. Na prsluku jed no g od njih svetlucala je značka šerifovog pomoćnika. Buč već htede da skrene pažnju Kidu na ovog čove ka, ali ovaj tiho odvrati: -V id e o sam ga. Dobro je što je tu. Ako onima napolju zagusti, moć i ćem o b ar jedno g da zaustavi mo. - A gde je šerif? - radoznalo upi ta Buč. -Sigurno je već doručkovao progunđa Ezra, koji im je bio o kr e nut leđima. - Sada sedi sa drugim pomoćnikom u kancelariji. - Kancelarija je odmah iza res torana - objasni Kid. - Imaćem o prilike da ih posmatramo kada budu trčali prema Poljop rivredn oj banci. Pružili su šolje debeljuškastom šankeru da ih pon ovo napuni, a ka zaljke na časovniku pokazivale su pet minuta do osam. - Oni su već pred bankom - pro mrmlja Kid. - Klif je sigurno od ve zao uzde konjima. Sada polaze pre  ko ulice - gov orio je gledajući u sat. Buč je napeto osluškivao. Očeki vao je da svakog trenutka odjekne pucanj i da u gradu nastane pakao.  Trgao se kada je časovnik po če o da izbija osam časova. Kroz praš njavi prozo r restorana mogao je da vidi ulicu. Ljudi su i dalje mirno hodali, a poneki jahač prolazio je pored restorana. Onaj šerifov pomoćnik ustade od stola i, pošto je bacio pored ta-

56

njira srebrni dolar, pođ e ka izlazu. Kid se polako odvoji od šanka i pođe za njim. Na trotoaru se pomoćnik obazre levo i desno i onda produži. Očigledno je išao ka šerifovoj kancelariji. Kid je ostao kod vrata i Buč je mogao da vidi kako kicoš sada napregnuto gleda u pravcu Poljoprivredne banke. Osam i pet. Buč načini pokret kao da će da pođe ka vratima, ali ga Ezrina teš ka ruka zaustavi. - N e mrdaj, budalo - prosikta razbojnik. - Dovoljno je što je Kid napolju. U osam i sedam minuta, negde niz ulicu začu se topot kopita više konja. Buč vide kako ljudi na tro toaru p ored restorana zastaju i gle  daju niz ulicu. Onda je odjeknuo prigušeni pucanj. Kid se pomeri od vrata, a gosti iz restorana poskakaše. Kao jedan, čitava gomila  jurnu napolje. Ezra i Buč ostadoše sami. Čak je i debeli keln er izleteo napolje. Sasvim polako, stari raz bojnik pođe ka izlazu, a Buč odrvenelim nogama požuri za njim. Napad na Poljoprivrednu banku odvija o se glatko kao po loju. U pet minuta do osam Bari je stajao pred bakalnicom. Grizli, K lif i Rad born nalazili su se levo i desno od njega. Na trotoaru blizu banke, le žerno oslonjeni o stubove, videla su se ona tri preostala razbojnika.  Jedan od njih pušio je cigaretu.  Tada se ulazna vrata na zgradi banke otvoriše i jedan stariji čovek

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

zakači krila za kuke na zidovima. On se obazre oko sebe, pa uđe i pritvori staklena vrata. Razbojnik sa cigaretom pođe trotoarom i onda zastade kod vrata. Bacio je pogled kroz staklo. Unutra su či novnici užurbano poslovali, spre majući se da otpočnu sa radom. Razbojnik baci cigaretu na drveni trotoar i zgnječi je čizmom.  To je bio ug ovoren i znak. Bari Makarti odmah siđe na uli cu i, izbegavši jedna kola, nađe se na drugoj strani. Grizli i Radborn to isto učiniše, ali nešto sporije. K lif Makarti poče polako da odvezuje uzde njihovih konja pred ba kalnicom. Kada je s tim b io gotov, polako se osvrnuo, Bari, Grizli i Radborn već su ulazili u banku. Ona tri razbojnika ostadoše na tro toaru. Zvon o iznad vrata jasno odjeknu i činovnici iza šaltera okrenuše se ka ulazu. Čovek koji je stajao kod šaltera brzo reče: - Izvinite, ali još nismo počeli, pa .. . - on ućuta, je r su pridošlice bez reči prilazile šalteru. Nešto u njihovom izgledu i mračni preteći pogledi učinili su da čovek umukne. Grizli izvuče svoj ogromni kolt i ležernim pokretom uperi ga u bla gajnika. Radborn se u dva koraka stvori na kraju šaltera i odande nanišani revolverom prema dvojici činovnika koji su se taman spre mali da otključaju veliku gvozde

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

nu kasu u uglu. Ne vadeći oružje, Bari priđe šal teru i reče: - Sve pare ovamo. Brzo! Činovnik nije oklevao nijednog trenutka. Vero vatno je u svojoj du goj karijeri već imao iskustva sa ovakvim prepadima i znao je da i najmanji otpor može da bude ko ban. Povukao je fioku i, dok ga je Bari netremice posmatrao, počeo da vadi iz nje svežnjeve novčanica. Razbojnik vide da su to novčanice od pet i deset dolara. Bilo je svega pet-šest svežnjeva. Krajičkom oka vođa bande pogleda u časovnik na zidu desno od šaltera. Jedva da je prošlo minut ili dva posle osam ča sova. Svakog trenutka mogao je neko da svrati u banku. Radborn je pohlepno bacao poglede prema kasi. I Bari se kolebao da li da na redi činovnicima da je otvore. Onda klimnu glavom Radbornu. Ovaj presko či drveni pult i pritrča kasi. Samo je mahnuo koltom prema činovniku koji je držao sve žanj ključeva u ruci. Ovaj je razumeo. Sledećih nekoliko trenutaka čulo se samo čegrtanje ključa u bravi i onda se teška, gvozdena vrata na kasi polako otvoriše. Radborn odgurnu činovnika prema zidu i saže se ka kasi. Na po licama je ugledao platnene vreći ce, a sasvim u dnu svežnjeva nov čanica. Prebacivši revolver u levu ruku, on poče desnom da vadi nov čanice i da ih trpa u džepov e kapu ta. Vreće sa srebrnjacima su suviše

57

teške za brzu akciju. -D osta, Radborne! - odjeknu Barijev glas s druge strane šaltera. Razbojniko va ruka se trže i svežanj s novčanicama ostade u kasi. Otežalih džepova, Radborn poče natraške da se povlači ka pregradi. Časovnik je pokazivao osam i pet minuta. - Priđi o nima uza zid! - naredi Bari blagajniku. Radborn se prebaci preko ogra de. On i Grizli požuriše vratima, dok je Bari i dalje stajao kod šalte ra. Zvono je ponovo odjeknulo. Bari pogleda preko ramena. Klif, koji je vodio njihove konje, sada je već bio sasvim blizu troto aru kod banke. Dvojica od one t ro  jice koja su ostala napolju skočiše dole i prihvatiše konje. Osam i šest minuta. Grizli i Rad born su prvi pojahali i odmah kre nuli niz ulicu. Kada su se ona tro  jica popela na konje, neki prolazni ci ispred banke zastadoše i počeše da gledaju u njih. Bari više nije oklevao. Ne ispuš tajući činovnike sa oka, natraške je izašao na ulicu, zalupio vrata i od mah prileteo konju. Klif je već bio u sedlu. Onako s trotoara, Bari se bacio na leđa životinje i njih peto rica jurnuše niz ulicu. Neko je viknuo sa trotoara. Iz banke prvo odjeknu pucanj, a onda blagajnik sa revolverom izle te napolje. - Pljačka! - vikao je iz sve snage. - Napali su banku!

58

Pony West  Buč Kasidi i K id 1 -

On podiže revolver i opali u vaz- se šerif i njego v pomoćnik nalazili duh. Na ulici je već nastalo kome- u visini opljačkane banke, za njima šanje. Pedesetak metara dalje, gru  je već jurila raštrkana gom ila jaha pa razbojnika je u galopu pokuša ča. vala da se izgubi. Na trotoaru od Stojeći mirno ispred restorana,  jeknu bat mno gobrojnih koraka. Kid je ocenio da ih ima bar dese Čula su se mnoga pitanja, smešni tak. Oko njega je vladao pravi odgovo ri, ali je neko već trčao pre haos. Ljudi su pojahali konje, ovi ma šerifovoj kancelariji. su uplašeni njištali i propinjali se, a Međutim, čuvar zakona u Monti- iz desetina grla o rili su se izbezum čelu nije čekao da ga pozovu. On, ljeni povici. Svakog trenutka odva istina, nije čuo prvi pucanj iz ban  jao bi se poneki konjanik i jurio niz ke, ali onaj drugi hitac naterao ga ulicu za šerifom i ostalima.  je da izleti napolje. Za njim se po Bogami, čitava armija, pomisli  javio i drugi pomoćnik. Obojica su Kid. Najzad se na vratima restora u rukama imali koltove. na pojaviše Ezra i Buč, Stali su U tom trenutku stiže čovek koji malo dalje od Kida i posmatrali  je dotrčao od banke. gužvu. . Pljačka! - uzviknuo je šerifu. Za nekoliko minuta trotoari u Napali su Poljoprivrednu banku! Montičelu opusteše. Trgovci, koji Brzo! su napustili svoje radnje, gomila Šerif Skot je bio ovejani profe usplahirenih žena i šačica oprez sionalac. Znao je da odlazak u ban nih građana sada su se okupili oko ku sada ničemu ne vodi. Umesto Poljo privre dne banke, gde je uveli toga, trebalo je pojuriti za razbojni ko'otpočela diskusija o minulom cima, koji su se već nalazili na kra događaju.  ju dugačke ulice. Šer if je još uvek Bez reci, Kid krete prema sedmogao dobro da čuje topot kopita larnici. Njegovi koraci potmulo su njihovih konja i odmah je shvatio odjeknuli na praznom trotoaru. u čemu je stvar. Pred ulazom u Nacionalnu banku On i pomoćnik prileteše konji stajalo je nekoliko činovnika i uz ma koji su bili vezani ispred kance buđeno komentarisalo. Buč vide larije. Trenutak kasnije, galopirali kako Kid zastaje kod njih. Kicoš je su niz ulicu. Šerif je vikao prom uk učtivo slušao šta činovnici govore lim glasom: i čak je nagnuo glavu na jednu stra - S v i na konje! Možem o da ih nu da ih bolje čuje. Onda neko postignemo! zva čino vnike natrag u banku i oni Nekolicina ljudi ispred saluna, uđoše. koje je pucnjava izvukla napolje, Poslednji je zastao da pripali počeše da odvezuju konje. Ka da su Kidu cigaretu. Ovaj učtivo podiže

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1

59

šešir i zahvali se, a onda se okrete prema ulici i poče da odbija dim o Buč poče da odvezuje uzde nji ve. Ezra se odvoji od Buča. Pri po hovih konja. Dok je to radio, stalno lasku je procedio kroz zube:  je krišom bacao pog lede levo i des - Siđi kod konja i budi spreman. no. Osećao je neki neobjašnjivi I pored vunenih rukavica, Buč strah, neku slutnju. Do sada je sve oseti kako mu se dlanovi znoje. Či bilo dobro, čak isuviše dobro. Pa, nilo mu se da je i košulja slepljena ipak ... Iz banke se ništa nije čulo. Kao i na leđima. On skide rukavice i str pa ih u džep. Ezra je vec prošao prilikom svoje prve pljačke, Buč sedlarnicu i sada je zastao kod stu poče nehotice da broji u sebi. Nije ba na verandi ispred banke. Kid je mogao da oceni da li broji brzo ili i dalje mirno odbijao dimove iz polako, ali kada je stigao do dve stotine i pedeset, vrata na Nacio svoje cigarete. nalnoj banci se širom otvoriše. Po - Što ne uđeš unutra, momče? odjeknu jedan glas iza Buča i on se  ja vio se Ezra. On je u ruci držao prestravljeno trže. Okrenuo se i vi dve platnene vreće, ali kolt nije is deo onog debelog kelnera koji je puštao iz desne. Buč zgrabi uzde i povuče konje stajao na vratima restorana. - Imaš vremena da popiješ jednu kafu prem a banci. - Brže, idiote! - čuo je Ezrin glas. dok se šerif vrati sa razbojnicima. U mladićevim ušima nešto je - Ne, hvala - promuca Buč. - Osstrašno tutnjalo. Osećao je srce u taću napolju ... da gledam. Kelner sleže ramenima i zatvori grlu, a noge mu skoro nisu dotica vrata kroz koja su izbijali oblaci le smrznutu zemlju. Kao kroz mag pare. Buč još jednom huknu u lu video je Ezru kako maše revol šak e i spusti se sa trotoara. Otišao verom i udvostručio je brzinu. Onda ona tutnjava u ušima po  je do grede gde su im bili vezani kon ji. Njegov riđan radosno zarza i stade još jača i Buč sa užasom poče da mu njuška ruke. Pogledao shvati da to tutnje konjska kopita po ulici. I dalje je gledao u Ezru i vi  je prem a Kidu. Kicoš se još jednom obazre po deo da razbojnik stoji otvorenih čitavoj ulici. Sem gomile pred op usta. Njegove iskolačene oči poljačkanom bankom i nekoliko ra- smatrale su nešto iza Buča. Sada doznalaca pred salunom, na ulici se i on okrenuo. nije bilo nikoga. On klimnu gla Preko glave konja koje je vukao vom Ezri i njih dvojica nestadoše u za sobom video je grupu jahača u blizini šerifove kancelarije. Na ve banci. likom mustangu sedeo je niko dru gi do šerifov pomoćnik koga su GLAVA OSMA

60

Pony W es t Buč Kasidi i Kid 1

malopre videli u restoranu kako vog konja u vrat i životinja se prodoručkuje. Iza njega je bilo još če pe. Jahač na njoj je pokušavao da tiri ili pet jahača. izvuče re vo lver iz futrole, ali mu to Verovatno drugi deo potere, nije polazilo za rukom i odmah za sinu Buču kroz glavu. Na ovo nis tim on slete sa sedla. Životinja pomo računali. U sledećem trenutku srte za njim i poklopi ga u padu. stigao je do grede za vezivanje ko Ostali jahači pokušaše da zausta nja ispred banke. Skamenjeni Ezra ve konje i sada se na ulici napravi i dalje je stajao na istom mestu. U gužva. Tada K id izlete na trotoar. I  jedn oj ruci držao je platnene vreće on je držao nekoliko vreća levom daleko od sebe kao da su usijane. rukom. U desnoj mu je kolt sa ko Buč vide da mu kolt podrhtava u ricama od slonovače bez prekida drugoj ruci. sevao. Meci su pogađali konje i ja Konji su tutnjali sve bliže i bliže. hače. Ljudi su padali na zemlju, - Beži unutra! - viknu Buč i ne prevrtali se i još jedan hitac nije razmišljajući šta čini. bio opaljen prema razbojnicima. Ezra se stvori kod Buča, otrže Ezra ga ili nije čuo iil nije razumeo. Samo mu ruka sa vrećama mu uzde iz ruku i sa hitrinom koja klonu uz telo i on ih mahinalno sa-  je bila iznenađujuća za njegovo masivno telo, baci se u sedlo. kri iza leđa. Šerifov pomoćnik i grupa jahača Smesta je okrenuo konja i pojurio već su prolazili pored restorana. niz ulicu. - Pucaj, klinac! - dopre do Buča Buč pognu glavu i skupi se iza ko nja. Video je pomoćnika kako se Kidov povik. Njegov kolt nije prestajao da približava. Dok je odskakivao u sedlu, njegova značka se presijava seva. Pucanj kao iz topa razleže se uli la na zracima mutnog, zimskog com. Po drvenom zidu banke, iza sunca. I baš kada je potera stigla do Kida, nešto zadobova kao grad. Onda još jedna eksplozija potre  banke, vrata se otvoriše, ali samo dopola. K idova glava proviri napo se ulicu. Buč je čuo zviždanje kao lje i istog trenutka povuč e se unut da hiljade pčela zuji kroz vazduh i ra. Međutim, to je b ilo dovo ljno da onda zrna ponovo izrešetaše zid privuče pažnju šerifovog pom oćni banke. Oba prozora sa leve strane ka. Pogledao je u stranu i spazio ulaza razleteše se u komade. K id je Ezru sa revolverom u ruci. Jedan pokleknuo na jedno koleno. Pogođen je, sinu Buču kroz gla trenutak razbojnik i čuvar zakona vu. Tek kada je video kicoša na nemo su se gledali. Onda iz Ezrinog kolta suknu pla zemlji, on trže r evo lver i okrete se. men. Metak pogodi pomoćniko- Kod saluna je spazio ćelavog bar-

Pony W est Buč Kasidi i Kid 1

61

mena, u čijim se rukama dimila stranu i Buč zamalo ne ispade iz dvocevka sa skraćenim cevima. sedla. Barm en je već p relo m io pušku i tr Srećom, nije ispuštao grivu svog pao nove čaure u cevi. Bučov kolt konja. Čuo je i zvižduka metaka, ali sevnu i mladić oseti trzaj u ruci. činilo mu se da se to ne tiče njega. Dvocevk a ispade iz barmenovih Video je samo Kidova leđa ispred ruku i ovaj uplašeno odskoči. Dru sebe i mahinalno mam uzao konja. gi Bučov metak zari se u stub na Ali, umesto po ranijem planu da verandi ispred saluna i ona grupa, pobegnu prema severnoj strani koja je dotle tamo stajala, rasprša grada, oni su sada udarili istim pravcem kojim su otišli Bari i pre se na sve strane. - Na konje! - čuo je Kid ov glas. ostali deo bande. Tim pravcem je Uzde mu izleteše iz ruku i onda otišao i šerif sa poterom. Poslednje kuće M ontič ela nestaga neko povu če nazad. Kid je bio u sedlu, a Buč je pokušavao da ubaci doše za njima i Buč poče s lobo dn i nogu u uzengiju. Krajič kom oka vi  je da diše. U jednom trenutku Kid deo je da se šerifov p omoćn ik već se obazre i mladić vide kako mu iskobeljao ispod konja. Još dva ili kicoš namiguje. Odmah je bio si tri člana potere takođe su bila na gurniji. Nisu morali da strahuju od neke nogama. Kid munjevito prebaci one vre potere iza sebe pošto je šer ifov po  će u levu ruku i desnom trže drugi moćnik bio ranjen ili ubijen. Pred revolver iz futrole. Zapraštali su Bučovim očima prolete slika ćela hici. Buč je prebacio nogu preko vog barmena, kome je metkom iz sedla i uhvatio se za grivu svog ri bio dvocevku iz ruku. Kao d aje pogađao njegove misli, đana dok su mu se uzde vukle po Kid malo uspori svog kon ja i, kada zemlji. Šerifov pomoćnik se uhvati za su se našli naporedo, kicoš mu do- * grudi, polako okrete oko sebe i viknu: -D o b r o si gađao, mali. Da je pade iza konja. Revolveri nisu prestajali da onaj tip ope t opalio na nas, sigurno prašte. Nešto užasno vrelo ošinu bi nas pogodio. Srećom, gađao je Buča po obrazu i pred očima mu visoko zbog šerifovog p omoćnika i zaigraše svetlaci. Kao u daljini čuo potere. Buč nije m ogao da mu odgov ori,  je to pot K id ovog konja i onda je za  je r gaje i dalje nešto stezalo u grlu. bio mamuze u slabine riđana. Poleteli su niz ulicu. Jedna od Onda se prisetio: - Jesi li ranjen? Vide o sam da si vrećica koje je Kid držao skliznu mu iz prstiju i riđan nalete glavom pao ... -Samo ogrebotina - zadihano na nju. Životinja se uplašeno trže u

62

Pony West  Buč Kasidi i Kid 1 -

odvra ti Kid i pokaza rukom na bu prerije. Uskoro tle postade neravtinu. nije i oni se najzad nađoše pred ko  Na nogavici njegovih pantalona ritom male rečice. Vo da koja se sliširila se krvava mrlja, a štof je bio vala sa dalekih planina još uvek je presečen kao nožem. Buč htede imala dovoljnu snagu da spreči nešto da kaže, ali odustade. smrzavanje površine rečice i samo Kid mu onda gurnu preostale  je voda pore d obala bila pokrivena dve vrećice i dobaci: ledenom korom. Kopita njihovih konja provališe - To je sve. Ne znam da li je onaj glupi Ezra sačuvao svoj novac. Nije led. Mada su se životinje otimale bogzna šta... da piju, jahači im to ne dozvoliše. -Trebalo je da uđe u banku - Prebacili su se na drugu obalu i tu reče Buč. - Onda vas potera ne bi zamakli između golih vrba koje su primetila. rasle u grupicama. U jednom tak - Ta bukva slabo pali, pogo tovo vom šumarku Kid zaustavi konja. - Moram da previjem ranu - re kada ima novac u rukama. Onda već zamišlja boce sa viskijem i go kao je kroz stisnute zube. - Ovako mile žena. ću izgubiti mnogp krvi. On polako sjaha. Kada je noga Osvrnuli su se. Montičelo je os tajao za njima, a na drumu se niko ma dodirnuo zemlju, lice mu se iskrivi od bola. Buč se stvori pored nije video. Kid se osmehnu: - Ne m oramo da strahujemo od njega. - Smesti te proklete vreće u tor potere. Dok se povrate, mi ćemo biti već daleko. be na sedlu - naredi mu Kid. - Šta li je sa Barijem? - doviknu  Ta mo ćeš naći i zavoje. Ima i jedn a mu Buč, koji je opet p oče o da zaos pljoska viskija. Buč otkopča torbu na Kidov om taje. Njego v riđan nije mo gao da se meri sa Kidovim konjem. sedlu. Prvo je izvadio jedan zavoj i - Ne brini - odvrati Kid. - Oni će prstima napipa o bocu sa viskijem, već umaći poteri. Na žalost, i mi a onda je na njihovo mesto gurnuo smo na pogrešn oj stazi. Zato ćem o vreće sa parama. Za to vreme Kid morati duže da jašemo. Na ovom  je zadigao nogavicu i mladić tek prokletom snegu tragovi se vide sada vide da mu je čizma puna krvi. Pomogao je drugu da skine miljama daleko. Kada se Montičelo sasvim izgu čizmu. Odmah iznad kolena vid ela bio na horizontu, K id potera konja se duboka rana iz koje je i dalje cu sa puta. Buč još jedn om pog leda za rila krv. Krupna sačma iz dvocevtragovima koje su pre njih ostavili ke, srećom, prošla je kroz meso i Be ri i potera, pa požuri za drugom. izašla na drugu stranu, ali je tu os Ne ko vrem e jahali su preko puste tavila poveći otvor.

Pony West  Buč K asidi i Kid 1

63

- Daj mi viski - proštenja Kid. ge da zastanu i da predahnu. Buč mu pruži pljosku, pošto je - Imam o još mnogo da se spuš prethodno odvrnuo poklopac sa tamo i penjemo - rekao je mladić. grlića. Kada je alkohol zapljusnuo - Tek kada se nađem u svojoj koli ranu, Kid se ne uzdrža već poče da bi, moći ću da se odmorim. Po mrklom mraku njih dvojica sipa psovke. Me đutim i dalje je pri tiskao ranu i puštao da je alkohol najzad stigoše do mesta gde je M ič stražario. Ovaj ih odvede do svoje ispira. Uskoro krv prestade da curi kolibice u žbunju i smesta im tutonda mu Buč pomože da zavojem nu krčag sa viskijem. Kid halapljivo otpi nekoliko gut dobro pritegne nogu. - Sreća da je zima - promrmlja ljaja i predad e krčag drugu. Upitao Kid. - Inače bih d obio gangrenu.  je Miča:  Ta olovn a sačma je uvek zagađena. - Šta je sa ostalima? Video sam jednog tipa kome su - Jutros su se vratili - reče mu odsekli nogu zbog sačme ... kugli ovaj. - Imali su dva okršaja sa poce su bile mnogo sitnije od ovih. terom. Srećom, niko nije zadobio Posle previjanja odmarali su se ni ogrebotinu. Grizli tvrdi da je  još desetak minuta i za to vrem e smakao šerifa iz Montičela. Zavoj na Kido voj nozi ope t je p o popili preostali viski iz pljoske. Onda Buč pomože Kidu da se po čeo da propušta krv i Buč natera druga da legne na slamaricu u ko pne u sedlo i oni nastaviše put. Stražar iznad kanjona Prljavi libi. Uzeo je svež zavoj iz torbe na đavo smesta je ugledao begunce. sedlu. Kada je oslobodio ranu od Mada je bilo kasno posle podne, krvavih krpa, on vide da je ona za sunce je tek zalazilo na vedrom paljena. zimskom nebu i njegovi zraci oba Mič razrogači oči i promrmlja: - Do đavola, što ste jahali sa tom sjavali su istočnu stranu kanjona. Stražar je b io onaj isti bradati Mič ranom? Priveži mu je i požurite d o koga je Buč sreo prilikom prvog babe Grant u jazbini. Ona jedina dolaska u razbojničko skrovište. zna kako da mu pomogne. On podiže svoju vinčesterku uvis Rekavši ovo, bradati razbojnik kao znak raspoznavanja, a Buč mu izađe iz kolibe i produži sa stražaodgovori mahanjem šešira. Jed renjem. Nešto kasnije, Kid i Buč su pro nom rukom je pridržavao Kida u  sedlu. Revolveraš je čitave prošle dužili prema skrovištu. Ovoga noći im ao groznicu, koja je popus puta mladić je jahao na sedlu iza tila tek oko podneva. I sada su mu druga i pridržavao ga da ne padne. se graške znoja slivale niz čelo, ali Sa topotom konjskih kopita meša je upo rn o od bijao Bučove predlo- lo se cvokotanje Kidovih zuba.

Pony West  Buč Kasidi i K id 1

64

Groznica mu je pon ovo trzala telo.  Jedva jedn om ugledali su svetlosti u skrovištu. Pred velikom brvnarom već je stajala grupa razbojnika i oni prihvatiše Kida. Odneli su ga u kolib u najbližu trpezariji i Buč vide kako se tamo odgega i ona sedokosa žena koja je posluživala za stolom.

Ušao je sa ostalima u trpezariju. Kada je pogled ao oko sebe, uči nilo mu se da neko nedostaje. Niš ta nije rekao, već se umorno skljokao na klupu. Uto se vratiše oni koji su odn eli Kida i Buču sada po  stade jasno ko nedostaje u družini. U trpezariji nije bilo njegovog neprijatelja Ezre.

KRAJ Epizode