Узорак је обухватао 137 река које одводњавају око 56% површине у глобални океан. По њиховим речима, у периоду 1951-2000. година кумулативни протицај ових река остао је статистички непромењен. Такође они наводе и да падавине на копну у том периоду су биле стaтистички непромењене. Закључују да ни протицај ни падавине се нису променили током друге половине ХХ века, што даје малу подршку глобалној интензификацији хидролошког циклуса. Па ни у најновијем периоду сателитских осматрања нема битних промена интезитета хидролошког циклуса. Smith et al (2006) су анализирали историју глобалних падавина у периоду 1979-2004. година. Уочили су да највеће варијације падавина ''су повезане са Ел Нињо јужном осцилацијом (ENSO) и немају тренд''. За варијације које нису повезане са ENSO и испољавају тренд, сматрају да је тренд ''повезан са порастом тропских падавина изнад Пацифика и Индијског океана повезаних са локалним загревањем мора''. Закључили су да ипак ово повећање је компензирано смањењем падавина у другим регионима при чему је ''средња глобална промена блиска нули''. ЗАКЉУЧАК
Промене протицаја река последњих деценија у склопу ''глобалних климатских промена'', изазивају несумњиву пажњу, како медија, тако и наше научне јавности. Најчешће су у првом плану катастрофичке варијанте које потенцирају проблем суше и ниског водостаја и по којима смо већ на прагу полупустињског климата. Поводећи се искључиво за еколошком парадигмом и окривљујући антропогени ефекат стаклене баште за све промене у климатском систему, изгледа да се заборавило на основни покретач хидролошког циклуса – Сунце. Од свих посматраних показатеља Сунчеве активности највећу вредност коефицијента корелације (R) са протицајем Дунава код Бездана као репрезентативним профилом, показује АА индекс, као један од показатеља Сунчевог ветра. Веза је антифазна и R износи -0,40 и статистички је сигнификантан на нивоу вероватноће од 0,05 и 0,01 %. С друге стране, промене протицаја у другој половини XX века на овом профилу су безначајне, као и на копну у целини. То не указује на доминацију антропогеног ефекта стаклене баште на хидролошки циклус ни на регионалном, ни на глобалном нивоу.
