Bora Djordjević Ravnodušan Prema Plaču Ova zbirka pesama na najbolji način pokazuje i dokazuje već ranije više puta i sa raznih mesta iskazanu pretpostavku da je Bora Djordjević prvi srpski ulični pesnik novije generacije. No, ovakva mišljenja iznošena su najčešće u oceni onoga što je B.Dj. radio sa svojim bendom. Naime, govorilo se da je snaga vrednosti njegovog uspeha upravo u pesničkom talentu autora i vodje grupe "Riblja čorba". Otuda smo sada, možda, prvi put u situaciji da svu svoju pažnju obratimo isključivo literarnom stvaranju ovoga po mnogo čemu izuzetnog i darovitog pesnika. Bez preterivanja se može reći da poeziju Bore Djordjevića odlikuju sva ona najdragocenija obeležja takozvane ulične poezije, a to su jasnoća, žestina, sažetost i prepoznatljivost. Kao što su naprimer njegovi stihovi: "Ja nisam pesnik slomljenog srca"... Posebne pesničke prednosti B.Dj. proizilaze iz njegove radoznalosti koja njegovu poeziju čini sveobuhvatnom, bez onog zastranjivanja kojih je bilo kod nekih svetskih uličnih pesnika, da se uvek i ispočetka nastoji na odredjenom broju tema. Kod B.Dj. imamo i mamo čitavu lepezu tema, od ljubavi do smrti, i od mržnje do svetskih političkih problema. Ako k tome dodamo onu staru krilaticu da iz sadržaja proizilazi i forma, onda možemo reći da i u gradjenju stiha ovaj iskreni i vrli pesnik podredjuje formu samoj suštini kazivanja. Ono što objedinjuje sve ove pesme u jednu zbirku, to je jedan poseban, pomalo zajedljiv, zajedljiv, najviše duhovit i uvek poseban način mišljenja o svekolikim pojavama, stvarima i protagonistima. Sigurno je da je ovaj i ovakav način mišljenja ide najbliže u susret mladim i najmladjim generacijama, što nikako ne znači da se u svemu tome neće naći ni oni stariji, ali dobri i marljivi. Prema svemu izloženom, mišljenja sam da ovu zbirku pesama svakako treba štampati, uz napomenu da takav izdavački poduhvat neće ostati nezabeležen u istoriji naše književnosti. U Beogradu, 23. avgust 1984. Aleksandar Aleksandar Popović
Bora Djordjević - Pesme Kafanske Hoću majko hoću u gradsku čistoću Hoću, majko, hoću u gradsku čistoću, spavam danju, radim noću, za gradsku čistoću. Ko ulicu prlja ima da nadrlja, ja sam svoju sreću našao u smeću. Nosim žutu uniformu, ispunjavam radnu normu,
mnogo mrzim zabušante što neće da nose kante. Drugovi su živi ljudi, pa i oni seru, tu su braća komunalci da za njima peru. Prolaznik je pospan, zeva, kiša pada, grmi, seva, po ulici vučem creva, hor čistača sa mnom peva: Hoću, majko, hoću u gradsku čistoću, spavam danju, radim noću, za gradsku čistoću. Rano jutro Rano jutro oko 2-3 sata idem kući ni do čeg mi nije, čekam taksi, a taksija nema, al' ne valja kad se mnogo pije. Steže zima, a košava duva piće mi je zamutilo mozak po ulici pomalo teturam, zašto pijem votku kada nisam Kozak? Ulica je pusta i dugačka, a ja pijan posrćem kraj zida, gledajući moje mutne oči semafori crvene od stida. Nemoj suzu u bircuzu Nemoj suzu u bircuzu kazaće ti da si pijan kad zavijaš ko pregažen ker. Kad si sam sa svojom mukom bolje budi pod jastukom i urlaj kao ranjena zver. zver. Imaj malo ponosa kod kafanskih odnosa. Kad suviše ima bola kad te mrze svi na svetu cvili dole ispod stola, idi plači u klozetu.
Imaj malo ponosa kod kafanskih odnosa. Nisu dužni konobari sažaljivo da se smeše, šta su krivi drugi gosti pa moraju da te teše što je tebe tvoja mila na cedilu ostavila, ostavila, živa bila. Preživećeš ti i druge s više ili manje tuge. O tome kako je jedan kelner ušao u pesmu Bezdušni kelneru, grobaru u belom, zadrži kusur i donesi piće platiću ti ovim umetničkim delom, pokaži da shvatas nas, bivše mladiće. Kažeš da ne služiš pijanoga gosta po kelnerskom pravu to nikako ne sme, neke pare tražiš, zar ti nije dosta, moj tupavko beli što si deo pesme. Tri livade nigde nema lada voleo sam devojku iz grada U kafani muzika tandrče puca staklo i pucaju glave ni u klozet ne možeš od srče čaše lomim ruke mi krvave. Loču svinjski očevi i majke što radjaju kretenstu decu mani sada tupavo potomstvo Mujo kuje konja po mjesecu. a pevaljku silovali nisu majmuni što padaju od pića sve dok nije pokazala sisu od izvora vode 2 putića. U ponoć su pale prve žrtve, nemam pojma, možda tako treba dok iznose pijane i mrtve zaklanjaš mi sunce, sidji sa mog neba. Sklonite te starce
Sklonite te starce negde iza scene nek penzije prime invalidi rada još jedino oni sami sebe cene a nisu ni svesni da su šaka jada. Sklonite te starce da više ne cvile otužne šlagere, ljigave balade, sklonite ih makar uz primenu sile neka nešto drugo u životu rade. Sklonite te starce ofarbanih kosa što muziku našu godinama truju oni su odavno ispali iz štosa nek ih moje uši nikada ne čuju. Rakija i žvaka Šta glupačo ti možeš da shvatiš prohladno je, ulica je pusta, žvaći žvaku da se ne oseti truli zadah rakije iz usta. Play-back Za onoga koji ne zna da peva nadjen je siguran, pouzdan lek, on treba samo javno da zeva, a to se stručno zove play-back. Pesma stidljivog glumca Ima sam nameru da stanem pred kameru, ako mi ne zamere s druge strane kamere. Pozorisnom gledaocu ako si glup a predstava teška, nemoj da priznaš, nije tvoja greška. Kad si već platio kaži da si shvatio. Balada o nesrecnoj glisti Kiša pada, priroda je čista
nešto živo mrda se kroz travu iz skrovišta izmilela glista pa iz trave pomolila glavu. Od ljubavi živahna je ona jer je glista romantično biće hrabro traži slobodnog glistona da sa njime napravi glistiće. Da hodnike svud po zemlji buše, da uspešno vaspitaju mlade, da zajedno strahuju od suše, da se vole do kraja balade. Dugo glista tražila glistona kiša stala, priroda se prlja dejstvom jednom neopreznog djona nesta gliste, osta samo mrlja. Meksikanska pesma čuje se pesma marijača, danas je praznik u našem mestu, dolazi Pančo i brke suče, s njim ću da idem na fiestu. Tu su Martinez, Gonzales, Rodrigez, ispod sombrera gledaju mračno, jedan mu reče: "Zbogom amigo", upuca Panča u srce tačno. Ja neću Pedra ni Martineza, M artineza, neću ni gringa sa dva-tri ranča, neću Gonzalesa, ni Rodrigeza, ja voleh samo moga Panča. Zbogom živote i hacijedno, ja u smrt idem, bez reči, pravo, život bez Panča nema smisla idem da skočim u Rio Bravo. Dona Rozita, nemoj da skačeš, talasi reke vrlo su vlažni, obriši suze, nemoj da plačeš, u ovom filmu meci su laž Manijaci krstare po gradu Ode mi štop svetlo, a znaš li mu cenu, ko ti dade dozvolu kretenu?
Voziš kao poslednji amater, ako ti izadjem jebaću ti mater. mater. Konju jedan, ogreba mi kola kasno si legao na kočnicu ima da te prebijem ko vola dobićeš metak u slepočnicu. U glavi se kvačilo izgleda otkačilo i sve mi se smračilo. Pešaci su dosadni, pešaci su spori zato ih obori. Kuplung, ajnšlag, šoferšajbna kurba, gurtna, rotor, stator, felna, rikverc, karter, sajtna anlaser i karburator. karburator. Retrovizor, Retrovizor, cincilator pakna, ventil i radkapna, bobina, akumulator, akumulator, auspuh, lamela, klapna.
Bora Djordjević - Pesme Tugaljive Vatra zemlja vazduh voda Prinosim ti žrtve, slavim te ko boga ja sam tvoj narkoman, ti si moja droga. Veži me, upregni me, stavi mi amove ja cu ti opet graditi hramove. Izdaću i Hrista, ime mi je Juda sagradicu novih sedam svetskih čuda. Kao sundjer vodu ja tebe upijam, zbog tebe kradem, zbog tebe ubijam. Kroz kozije staze trnje i gloginje ja ću se probiti do moje boginje. Ti si mi zemlja, vatra, vazduh i voda ti si mi ljubav lj ubav,, ti si mi sloboda.
Odmor ukrotitelja Malo odmora za umorne jahače, tiština! Ko to tamo viče, zašto kokoška kokodače, zašto petao kukuriče? Mir za ukrotitelje opasnih ždrebica, mir za jahače vatrenih kobila, nek ćuti moja dugojebica dosta je valjda to što je dobila. Mir za jahače velikih prasica tražim istinu i tačka. Bilo je krmenadli i kobasica, bilo je i mirna Bačka. Mnogo toga vucaram za sobom Boluckaju iste rane stare prošlost mi je teška kao teg, Februar je i mačke se pare vazduh opet miriše na sneg. Samog sebe ne mogu da shvatim, samom sebi razlog sam za smeh, s meh, šta sam dužan hteo bih da platim, račun molim, koliki je ceh? Iskusan sam, nisam žutokljunac, i borim se koliko god znam, ja sam samo večiti begunac, jednostavno, progonim se sam. Nekad znam da budem dosadan i star i u moje kosti uvlači se strah da ti značim ko i svaka druga stvar, pepeo i prah. Mnogo toga vucaram za sobom nema smisla da budem sa tobom, ti si ipak balava i mlada a ja sam ponoć velikoga grada. Uzimala davala Ti si njoj dao prsten i švajcarski sat ona tebi lančić za dlakavi vrat.
Sitni ljudi prvo daju pa se posle kaju. Ti si zbog nje bio tri put pijan mortus ona je zbog tebe išla na abortus. Prvo da vidimo šta ko kome duguje posle se pati, posle se tuguje. Pismo iz istočne Bosne Kako da počnem pismo, moja draga... Kako da počnem pismo, moja mila... Bio sam tvoja oružana snaga, bio sam tvoja živa sila, kako da počnem pismo? Pišu mi da si propala, kažu da si se ofucala, da retko kom bi se dopala, pričaju mi da si se smucala sa švalerima -- amaterima. Negde u ćošku umornog srca neka se sitna pakost koprca. Mene je tvoja izdaja jela pa mi je bilo malčice milo kada sam čuo da si debela. Jedino moje, pilule goje. A ipak kad te se setim moram da priznam malo me kosne, izgubim želju da se svetim, setim se magle i istočne Bosne. Moja okolina smatra Moja okolina smatra zreo sam za psihijatra. Ja sedim sakriven sam u svome cosku On je prosto divan, ljubazan i pažljiv i znalački sipa vino iz bokala, oh, kako je sladak, okretan, snalažljiv, i vidim da tvoja odbrana je pala. Ti ga gledaš kao osmo svetsko čudo,
sada sam za tebe blaženopočivši, još malo se ne daj moja mala ludo, pa zar tako brzo da postanem bivši. On je neodoljiv, priča tako lepo, i poznaje dobro tvoju pamet plitku, vidi da ga gledaš zaljubljeno, slepo, svestan je unapred da dobija bitku. Sad ti je nešto smešno šapuće na uvo, ti se smeješ glasno, kako je j e duhovit, otpijam pomalo, grlo mi je suvo, kako poraz boli kada si još rovit. Ja sedim sakriven, sam u svome ćošku, dok se nešto kuva u meni iznutra, pijuckam i gledam, sve o istom trošku i razmišljam s kim ću i kako ću sutra. Piši propalo Posle dobrog ručka on blaženo drema vaša slatka deca po dvorištu trče, pitanje te muči, odgovora nema, ko je taj muškarac što kraj tebe hrče. On popravlja divno gumice na česmi, čuva te i pazi, vi nemate krize, pitaće te odmah, čim opere zube, -- šta je s tobom dušo, reci šta te grize? Vi ste vezani dokumentima vi se volite formalno i u svim elementima sve je odvratno normalno. Nećete ništa da kvarite iako ste oboje umorni zajedno brže starite vi ste glupi i uporni. Ono što vam se nekada dopalo sada je -- piši propalo. Verno pseto Kada budem mator, nikakav i ćelav, kad ne budem vredan pola loše strofe, kada bele miševe pojurim po stolu, kada budem gotov, blizu katastrofe.
Kad ne budem vredan po' lule duvana, kad zaglavim negde u poslednjoj rupi, kad postanem čovek sa hiljadu mana, 7 onda budi prava, onda me pokupi. Stavi me u toplo, polako me leči, čitala si kako životinje krote, lekovi nek budu tvoje nežne reči, iscedićeš valjda koju kap dobrote. Kad opet od mene napravis coveka, i kada me spases od ljudi i buke, ostaću sa tobom do kraja svog veka, spreman i da ližem so iz tvoje ruke. Imaćeš na kraju, kada prodje sve to, Ono što si htela, svoje verno pseto. Balada o penzioneru Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu u Politici čitulje gleda, njegovih drugova sve je manje i on je spreman da se preda. U autobus na prednja vrata onda polako do Kalemegdana, Kalemegdana, odigra koju partiju šaha, vrati se nazad do praznog stana. Muče ga stare rane iz rata, išijas steže, lekove pije, deca su otišla svojim putem, on više nikom potreban nije. Unuci retko do njega svrate, uveče, dok u krevetu leži, gleda im slike u albumu, priznaje poraz i u san beži. Odlazim na bolovanje Odlazim na bolovanje da vidim ko sam i gde sam da malo gledam iznutra da saznam šta nisam, šta jesam. Odlazim na bolovanje selim se sa pticama gde ništa nije zaraženo nezdravim ljudskim klicama.
Sve ovo je teško skupo plaćeno školovanje sad kad sam diplomirao odlazim na bolovanje. Odlazim na bolovanje ne nosim ništa iz sobe, odlazim go i bos daleko od mržnje i zlobe. Odlazim na bolovanje a teško ću se izlečiti i ja sam jedan od grešnika čiji su poroci večiti. Kisa pada u Zidanom Mostu Pokraj pruge nabujala Sava, pozdrav peni nepoznatom gostu, na prozor mi naslonjena glava, kiša pada u Zidanom Mostu. O njoj mislim dok se muti reka, mladoj ženi što kod kuće osta, rekla mi je da će da me čeka, o njoj mislim kod Zidanog Mosta. Ići moram, na put zove marka, u daljinu šapućem reč prostu, oca, mater i sunašca jarka, kiša pada u Zidanom Mostu. Zašto stoji, kad li će da krene, proklet bio, svega mi je dosta, nešto teško sliva se u mene, tu, u vozu kod Zidanog Mosta. Popiću šnaps kad stingnem u bar, ja, das ist Wunderbar. Dežurna pesma Dežurne pijandure, još jedno pivo pa nazad u hlad, sve je u redu, idite kući, dovoljno sam žedan da popijem grad Dežurni panduri, niko ne remeti ponoćni sklad,
stanje redovno, nazad u stanicu dovoljno sam budan da sačuvam grad Dežurni starci, budite mirni i za vas sam mlad, neka vas smrt zaobidje, sa mnom će noćas preživeti grad. Dežurni lopovi, niko nece doživeti pad, tasteri spavaju, nema frke, zajedno noćas krademo grad. Dežurni rodoljubi, ko je uz vas, ko je gad? Ja sam, hvala na pitanju, dobro, imam dovoljno ljubavi za grad. Nije mi ništa Oni nose slična, tamna odela svi su završili studije oni su temelj našeg društva direktori, novinari, sudije. Zaustave me ne sred ulice zagrle kao jedini rod na svetu i kažu: gde si najbolji druže, mi smo zajedno išli u petu. Naravno, glumim da ih pamtim, lepim perike, skidam stomačine i gledam nekako da pobegnem na sve moguće načine. Ista ekpira kod Toze Grka pije rashodovani brodovi bez pristaništa popadalo kestenje kod V gimnazije nije mi ništa, nije mi ništa. Kraj Daleko od odvratne istine, daleko od surove stvarnosti ja tražim tragove snova džabalebarenja džabalebarenja i nemoralnosti. Sve je izgledalo poštenije bez računa i kalkulacija na žalost svi smo robovi
mentalnih okupacija: Mislimo da nas drugi zajebavaju nismo ni svesni da se menjamo dok nas godine uništavaju mi samo ćutimo i kenjamo. Izgleda takva je sudbina sami smo sebe sjebali mi smo ubili pobunu a možda nismo trebali. Bili smo bez kontrole sada smo stabilizatori valjda smo preko noći postali užasno matori. Hleba i igara Tuci, burazeru, u kožnu krušku udri, majstore, razbij mu njušku sve dok ne oboriš majmune, brate, neće umeti da te shvate. Neće umeti da te cene, ako ih tučeš na poene udri, rodjeni, sa'rani stoku, sravni sa zemljom, pljuni po oku. Prospi mu mozak, bubreg odvali, polomi kosti i kičmu budali neka ga olade i desna i leva, prospi mu mozak, prospi mu creva. Udri medju rogove da popije patos posle mu kupi sveću za parastos oplavi labrnju, razbij arkadu, sevni mu aperkat pravo u bradu. Dok nas iznutra grickaju crvi, umesto nas ti budi prvi -zato ga ubi, zato ga smrvi, hleba, igara i mnogo krvi. Snage opozicije Snage opozicije jačaju svoje pozicije, pevaju kompozicije, i krše propozicije.
Pa pišu rezolucije, hteli bi revolucije, čuvajmo institucije, vrsimo egzekucije. Kad jave službe inspekcije da negde ima infekcije, treba dati injekcije, treba očitati lekcije. Zbog teške situacije, u ime stabilizacije, vršimo uspešne racije, gušimo demonstracije. Dalja centralizacija je nužna kombinacija, za svaku od naših nacija važna je dominacija. Iz naše rezidencije vodimo evidencije o snazi inteligencije i druge delikvencije Sve potpisnike peticija čeka inkvizicija, vesela koalicija, vojska i policija. Naše organizacije ne vrše špekulacije, masovne likvidacije, su čiste halucinacije. Tu nema zajebancije, inače slede sankcije.
Bora Đorđević - pesme Čupave Ja nisam pesnik slomljenog srca Ja nisam pesnik slomljenog srca, mirisnih polja i cvetnoga maja, ja sam pesnik što voli da prca meni inspiracija dolazi iz jaja.
Religiozna pesma Kad su se sreli adam i Eva pala je prva zvanična ševa. Moje glupavo Moje glupavo ima nešto čupavo. Neupućena pesma Drugarice, malo sam neupućen, zašto mi je veliki i ukrućen? Kad se zenska popali Kad se ženska popali, može da se opali. Opisna pesma Ima zvezde, ima reka, cvrkut ptica izdaleka 'ajde daj mi što si neka. Humana pesma Nek svi vojnici sveta mesto da pucaju nadju sebi ženske i nek ih tucaju. Nek svi momci sveta nadju sebi cure i nek im ga ture. Nek se i andjeli na nebu pojebu. Dobro vaspitana pesma Ja bi da ti malčice mazim stidne dlačice.
Noćas bi' tako iš'o u štetu Ispijam 38. pivo i pušim stotu cigaretu cupkam u mestu oko zveram noćas bi' tako iš'o u štetu. Joj. Sad kada plivam u moru piva znam da bih mogao 'ticu u letu jeo sam slani kikiriki noćas bi' tako iš'o u štetu. Joj. Opraću noge i druge stvari samo da nadjem pogodnu metu moram na nešto da trošim snagu noćas bi' tako iš'o u štetu. Joj. Katastrofa Nisam hteo da te vodim kući, jer su tamo mladji brat i starci, nismo mogli na obali reke jer za guzu grickaju komarci. Hotel košta, a ja sam bez love, šta da radim kad te samu sretnem, zašto barem nemam garsonjeru kad te sretnem da ti odmah metnem. Usred nekog zapuštenog parka dugo smo se smucali po mraku i tada se zbila katastrofa, nestrpljivi legosmo na kaku. Momentalno prošla me je volja zbog nervoze nečijeg stomaka javno mesto nije WC šolja što baš meni da se desi kaka. Siledžijska pesma Ja je prvo onesvestim pa joj onda mirno smestim.
Ko uz vecu musku grupu Ko uz veću mušku grupu gurne stvar u istu rupu kasno shvati da se zezn'o triper sledi obavezno. Bolna pesma Bili smo srećni, goli i znojavi kad se njen tata na vratima pojavi. Bolna pesma II Ja je bacam u postelju meku ona urla, a ja dižem dreku, ona pita zabrinuto šta je, a ne vidi da mi je - priklještila jaje. Ako te neko pita Ako te neko pita, najgore od svih izdajstava je kada te izda rodjena kita. Kad nestane potencije nema egzistencije. Strašno je Strašno je prosipanje semena pre vremena. Ja sam hrabar i jak Ja sam hrabar i jak ja sam prilično žilav, ti si za mene mrak, kraj tebe ispadnem kilav. Ribolovačka pesma Voda huči, reka se nervira, ribac ribu tuca usred vira, tucaju se, u dubinu rone da naprave male ribičone.
Depresivna pesma Neću dugo biti momak, mojoj maloj raste stomak. Bog te jebo nisam trebo. Da sam znao ja bi stao. Happyend depresivne pesme Dugo beše ovo zakašnjenje, zakašnjenje, dobila je -- svetu javljam, izveštavam javno mnjenje -ovaj dan ću da proslavljam.
Bora Đorđević - pesme rodoljubive Kompromis Nema ničega sem istine jedine, nema kompromisa ni zlatne sredine. Ili me spasite, il' me upropastite, ili me branite, il' me sa'ranite, il' me podržite, ili me spržite, ili me štitite il' me uništite, il' me operite, il' me poserite. Preko Novog Beograda Preko Novog Beograda, odjekuju hici, to praznik proslavljaju policajci i vojnici. Srećna Nova Godina, čim ih čuješ odmah lezi,
živeo Dan armije, štekću stari mitraljezi. To su naše otadžbine, ponajbolji sinovi kad pobiju neoprezne čuvaju ih činovi. Po ledjima Po ledjima pendrek praši, napred naši, napred naši... Gledano iz moga ugla Gledano iz moga ugla dabogda crkla zemljina kugla, nek' crkne od bruke i sramote kakvi se gadovi na njoj kote. Plašim se Plašim se vukova i besnih pasa plaše me agresivne ženke plašim se podrške širokih masa često se plašim sopstvene senke. Plašim se doboša, plašim se truba plašim se zemlje, zato što se vrti, plašim se vatrenih rodoljuba, plašim se starosti, plašim se smrti. Plašim se ustaša, plašim se četnika, od nesvrstanih i od blokova, plašim se pravednih osvetnika ludila i elektrošokova. Plašim se desetara i generala, i Homeinija i Prištine, mnogo se plašim moćnih budala manje od laži, više od istine. A ja sam hteo da budem hrabar, najhrabrije da nadmašim, ali sam brzo prdnuo u čabar i počeo da se plašim. Amerika i Engleska biće zemlja proleterska
Dole odvratni kapitalisti! Dole trula buržoazija! živela nesvrstana Afrika! živela nesvrstana Azija! Naravno, Amerika i Engleska biće zemlja proleterska! Proleteri svih zemalja ujedinite se! I već se čuje naš moćni glas, mi smo za vas, mi smo vam spas, sada je konačno kucnuo čas, drugovi računajte na nas! Zbog toga, Amerika i Engleska biće zemlja proleterska! U katakombe, padaju bombe! Mi ćemo vas osloboditi, mi ćemo vas izvesti iz mraka, boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka! I onda, Amerika i Engleska biće zemlja proleterska! Crveno, volim te crveno! Budi se istok i zapad, budi se sever i jug, koraci tutnje u napad, napred uz druga je drug! Sigurno, Amerika i Engleska biće zemlja proleterska! Reklame Nema crveta kod Jugodrveta Odevajte se kod Kluza da vam ne nazebe guza Jedite Karneks paštete, čik, ako smete
Reklame Pogledaj dom svoj, andjele, i skini paučinu s očiju, videćeš prizore potresne, videćeš nesrećne i bolesne, videćeš čemer, smrt i jad. Pogledaj stado, andjele, sve samo bogalji i prosjaci, slepi tumaraju u gomili, svima su kičmu polomili, od tebe očekuju spas. Pogledaj bagru, andjele, njihova duša je prokleta, svima su stavili amove, sebi sagradili hramove, ruke im ogrezle u krv. Podigni mač svoj, andjele, seti se krstaških ratova, seti se preklanih vratova, kad dodješ bogu na istinu nek' ti u duši vlada mir. Usliši molitve, andjele, dabogda pocrkali dušmani, pa budi andjeo osvete, nek na svojoj koži osete šta znači beda, strah, i bol. Sava centar Želim da odem u Sava centar pa da im polomim sav inventar. U Sava centru zabranjeno pušenje zdanje je izgleda zdravo za rušenje. Tabu teme te me Ne diraj u tabu teme, 48, Goli otok pevaj kako cveta cveće veselo žubori potok.
Pesma o milijarderima Drugovi iz stare garde gde čuvate milijarde? Bratstvo - jedinstvo Kalabić dokazuje da je partizan Mate švercuje strane cigare Djurović rodjaku sredio za stran Trajkovski Trajkovski s kamatom pozajmljuje pare. Janez obožava ljutu rakiju Popovići Horvatima prete Ibrahimbegović oštri ćakiju Krasnići čeka 17. dete. Pesma o MZ Srbiji Natalitet opada, pa Srbija propada, to mi se ne dopada. Ova se država Ova se država veštački održava.
Bora Đorđević - pesme seriozne Govnava sloboda Iz klozeta govna idu na slobodu, jer je neki kenjaroš povukao vodu. Pesma o zatvoru Naivna je patnja svaka prema patnji od stomaka. Isterajmo zlotvore kroz analne otvore.
Hari Truman Hari Truman bio je human pa nam je poslao jaja. Boli me dupe Boli me dupe za Irak i Iran Ir an oni se kokaju a ja sam miran. Gledam novine Gledam novine i umirem od straha neću da budem pijun u tudjoj partiji šaha. Antirasistička pesma Da li su kod crnca crna krvna zrnca? Ne bi' hteo Ne bi' hteo da me neki dripac bez potrebe satera u škripac. Prodane duše Prodane duše mogu da mi puše. Veliko hvala Dreknu veliki gospodar tvor dajte mi ludu hitno na dvor! svakom je kralju potrebna luda kad mesto bubrega prodaje muda. On je kralj pajaca, svetla tačka na horizontu, on je večito nasmejana faca, zabava za vojsku na frontu. On je samo čovek od krvi i mesa,
ali čudotvorac koji čini čuda, on će biti naša omiljena blesa, on će biti samo nasa dvorska luda. On će našu volju približiti svima, to će biti njegov društveni zadatak, on je rodoljub u službi režima, čkalja, Maksim Gorki, Paja Patak. Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, nadjite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe. Retko praveći kratku stanku Retko praveći kratku stanku ja sam za stolom držao banku, onda me neko zviznu po glavi i glasno reče: 'ajde, ne davi. Optimistička pesma Ko to tvrdi da se mnogo prdi, to se samo peva iz debelog creva. Pesma s klozetske šolje Nastala si na klozetskoj šolji pesmo moja stomačnog nemira, iskreno mi reci dal' sam bolji od onog Engleya - Šekspira? Ponekad je sranje Ponekad je sranje pravo uživanje, jer dok govno za govnetom nižeš čitanjem se kulturno uzdižeš. a kada se hartijom obrišeš po turu svestan si šta znači sranje za kulturu. Poruka I
Sve što sam napisao ima neki smisao. Ko me ikad Ko me ikad proglasi za klovna neka jede govna. Ravnodušan prema plaču Ravnodušan prema plaču obožavam ilovaču, gotova je moja muka pa se smejem iz sanduka, oko mene su, u stvari, licemeri i govnari, svako mi za dušu pije, a znam, lažu drkadžije, svako ko je tu plakao posl'o bi me u pakao. Ravnodušan prema plaču, i konačno sasvim sam, obožavam ilovaču, ne može mi ništa šljam. a gore mi pevaju popovi, i nasledjuju me lopovi, šapuću samozvani proroci, upropastiše ga poroci, dok izjavljuju saučešće pljuju po meni sve češće i žešće, na glavu mi stavljaju lovore, drže mi posmrtne govore, stoka što laže kako zine preuveličava moje vrline. Ravnodušan prema plaču i konačno sasvim sam, obožavam ilovaču, ne može mi ništa šljam. Možda nema ko da plače, pa plaćaju narikače. Mnogo sveta, divan sprovod, za pijanku sjajan povod, ko u svakom dobrom vicu, sreća je na svakom licu, grobar čeka napojnicu, još po jedna za ubicu,
za veselu udovicu, i presrećnu porodicu. Ravnodušan prema plaču, i konačno sasvim sam, obožavam ilovaču, ne može mi ništa šljam.
