Bonatijevi aforizmi

GVIDO BONATI 146 KONSIDERACIJA

Beograd, 2013.

Zä|wÉ UÉÇtà| AstroRiznica

www.astroriznica.com

D

AstroRiznica


O

va knjižica je namenjena prvenstveno za korišćenje u edukativne svrhe i njen sadržaj se može u celini ili delovima koristiti, štampati i umnožavati na ilo kom medijumu i distriuirati u internet prostoru za esplatno preuzimanje i razmenu, razmenu, uz navo!enje izvora. izvora. "ije dozvoljeno korišćenje ovog materijala ili njegovih delova u svrhe preprodaje i ostvarivanja pro#ita. $koliko neko želi da koristi ovaj materijal u ilo koje druge svrhe osim navedenih, mora se oratiti autoru za dozvolu.

% 2013 &ojić Bojan. 'va prava zadržana astroriznica(gmail.com

http)**astroriznica.com

AstroRiznica


2vod

G

vida Bonatija, koga je +uveni pesnik ante u svojoj Božanstvenoj komediji smestio u osmi krug pakla 1 , mi možemo smestiti u društvo 10 najuticajnijih astrologa svih vremena. Bio je poznat i uticajan u svojoj rodnoj -taliji, ali i šire, a njegov rad je vekovima služio drugim astrolozima kao nezaoilazno štivo u prou+avanju astrologije. Bonati je ro!en po+etkom --- veka u -taliji. /odina ro!enja kao i godina njegove smrti nisu najpouzdaniji, ali se pretpostavlja da je ro!en oko 120., a preminuo oko 12. godine. iveo je i radio u vrlo urno vreme, kada je -talija ila uzdrmana politi+kim sukoima i ratovima, pa je ogatu praksu i veliku reputaciju stekao upravo zahvaljujući horarnim i elekcionim horoskopima, te politi+kim i vojnim predikcijama. Bio je savetnik rojnih uticajnih li+nosti me!u kojima se navodi i kralj 4rederik --. 'voje znanje, Bonati je izneo u svom velikom delu Liber astronomiae2 u kome je ojedinio osnove astrologije i uputstva za analizu i davanje predikcija u natalnoj, horarnoj, elekcionoj i mundanoj astrologiji zasnovane primarno na u+enju arapske astrološke škole. 5i+ni pe+at je svakako utisnula njegova ogata astrološka praksa, što se poseno vidi u petom traktatu 146 konsideracija gde Bonati iznosi astrološke a#orizme koji su veoma korisni i od velikog zna+aja za svakog praktikanta astrologije. Bonatijeve a#orizme je u 6-- veku sa latinskog preveo 7enri 8oli 3 i zajedno sa svojim mentorom i poo+imom, 6ilijamom 5ilijem 4 , ojavio pod naslovom Anima astrologiae or A Guide for Astrologers5. o današnjih dana, ovaj naslov je doživeo nekoliko reizdanja, a pred vama se nalazi prevod prvog, 8olijevog. U Beogradu, avgusta !1".

#oji$ Bojan

1

Osmi krug pakla ima deset rovova, gde je četvrti rov „rezervisan“ za lažne proroke, vra čeve, magove i astrologe; onima koji se nalaze u tom rovu, glava je okrenuta za 180° tako da uvek gledaj unazad, u prošlost, jer samo Bog ima prava da vidi budućnost 2 knjiga o astronomiji 3 Henri Koli ( Henry Henry Coley, 1633-1695), engleski astrolog i matemati čar 4 Vilijam Lili (William Lilly, 1602-1681), jedan od najboljih astrologa koje je Britanija dala, čija su dela i danas popularna ne samo u Britaniji, nego i širom sveta 5 Duša astrologije astrologije ili vodič za astrologe

AstroRiznica


Du,a a$%o#o&ije i#i

Vodič -a a$%o#o&e Kon$idea3ije *o-na%o&

Gvida Bona%ija Veno *evedene na en&#e$ki /evedene i me%odo#o,ki $i$%ema%i-ovane u *avim ukama Najkoi$niji i neo*'odan ad -a $ve 2čenike i *e*oučen kao %akav $inovima 2me%no$%i

5%am*ana -a B) ei$a ei$a u S%a%ione7$ Am$ u Svi%in&$ Ren%$u "#i-u Ka#jev$ke Be-e! 1686) AstroRiznica


Gvido Bonati – 146 konsideracija

Nadaenim #ju"i%e#jima 2me%no$%i

R

anije smo se nosili mišlju da revidiramo Uvod u Astrologiju , sada van štampe, i da ga oogatimo drugim izdanjem sa odaranim a#orizmima, kako iz spisa drevnih tako i iz našeg sopstvenog dugogodišnjeg iskustva, ali težina takvog posla, imajući u vidu naše godine i mnoge olesti, uz oeshrarenje sa kojim smo se već sreli od strane nekih nezahvalnih osoa6 , u+inili su da ostavimo po strani 9ar za sada: te namere. -pak, nismo mogli u potpunosti ez prilaganja ne+eg što može voditi unapre!enju $metnosti i nagra!ivanju njenih vrednih u+enika, pa znajući koliko je neophodno da konsideracije koje slede i pripojeni im a#orizmi /vida Bonatija, udu poznati i uzimani u ozir, što mnogi od naših nadarenih zemljaka nisu mogli da urade, jer su do sada još opstajali na latinskom jeziku uz ostale radove ovih autora u velikim tomovima, koji se teško naavljaju i previše su skupi da ih +ovek kupi, mi smo ih stoga preporu+ili prijatelju da ih prevede same, što je on ispravno izveo jednostavnim smislenim jezikom, pa smo tako procenili da rad zaslužuje naslov %u&a astrologije koji smo mu dali, ouhvatajući srž i suštinu ;strologije, i mnogo odli+nih stvari neophodnih da ih prou+e svi iskreni u+enici koji praktikuju $metnost, da i otkrili istinu a ne da se isprazno razmeću. "e sumnjamo da će razumni sinovi i poštovaoci $ranije 7 imati velike koristi odavde, usmeravajući ih ka sigurnosti u davanju tuma+enja u svim prilikama i da će im ova pulikacija dati razlog da zahvale svom starom prijatelju.

6olton na
Pretpostavlja se da je lili aludirao aludirao na kolegu Džona Gedburija ( John John Gadbury, 1627-1704) sa kojim je bio u zavadi u grčkoj mitologiji, Uranija, ćerka Zevsa i Mnemozine i unuka Urana, bila je muza zaštitnica astronomije astronomije i astrologije

AstroRiznica



2vod e!u8 onim stvarima koje pripadaju prosu!ivanju u pitanjima u ;strologiji, nalazi se šest koje trea razmotriti 9) > prvo, nacije i njihove naro+ite odlike. rugo, dinastije i ure!enje, i poredak dinastija i kuća.
Obraćanje Henrija Kolija čitaocu, nisam uvrstio u prevod iz razloga što se Koli osvr će na drugi deo ovog naslova u kome su izneti aforizmi aforizmi još jednog italijanskog astrologa, Đirolama Kardana (Girolamo Cardano, 1501-1576) . Pošto ova knjižica obuhvata samo prevod Bonatijevih aforizama, nisam želeo da pominjanjem Kardanovih aforizama aforizama čitaoci budu zbunjeni Kolijevim pominjanjem 9 Koli zapravo zapravo podseća na važnost hijerarhije u astrologiji koja podrazumeva 6 stepenova, po čevši od najvažnijih mundanih horoskopa nacija i njihovih država, potom horoskopa dinastija i porodica (porodice Koli naziva ku ćama), preko horoskopa moćnih i uticajnih osoba, do nižih stepenova koji obuhvataju individualne (natalne) horoskope, elekcione horoskope i na kraju horarne horoskope 10 Reč je o osnovnoj podeli planeta na inferiorne (Mesec, Merkur, Venera) i superiorne (Mars, Jupiter i Saturn) prema poziciji u odnosu na Sunce u Kaldejskom planetarnom poretku

AstroRiznica



možemo dospeti do veštine prosu!ivanja doga!aja koji slede. rugim re+ima, izjaviti šta će se desiti na ra+un tih njihovih kretanja i kao posledicu predskazati uduće doga!ajeC jer ova umetnost ima svoja jedinstvena pravila i a#orizme11 , a njen cilj je prosu!ivanje, što odacuje primede onih koji kažu da astrologija ništa ne vredi. er ona ne i ila $metnost, $metnost, da nema nema svoja sopstvena pravila. "o, da je ona $metnost, mi smo smo dovoljno dovoljno dokazali dokazali drugde, i isto je uopšteno potvr!eno. "jen cilj je davanje tuma+enja kao što je gore pomenuto, izvedenih od uticaja koje superiorna tela kretanjem prenose na in#eriorna, i od njihovog kvaliteta na ra+un e#ekata u ili nad istim. 12

11

Početnici u astrologiji vrlo često imaju obi čaj da neke aforizme shvataju kao pravila, posebno one aforizme koji imaju nešto negativniju notu, te ih doslovno preslikavaju na svoje natalne karte. Iako su svi aforizmi prakti čno potvrđeni kao valjani, neće u svakoj natalnoj karti imati zna čenje koje nose. Drevni su to retko posebno naglašavali jer su se takve stvari podrazumevale. 12 Poslednja rečenica je dopunjena iz prevoda Ben Dajksa ( Book of Astronomy by Guido Bonatti, transl. Benjamin N. Dykes, The Cazimi Press, Golden Valley, Min nesota 2007,. str. 264), u nastavku će ovaj Dajksov naslov biti navođen kao skraćenica BOA

AstroRiznica



/e&#ed $ad(aja *ojedinačni' kon$idea3ija Gvida Bona%ija 1. Dazmatranje šta pokreće +oveka da postavi pitanje ....................................... 2. 'mer kojim @ita+ trea da se povede p ovede kada odlazi ;strologu ......................... 3. "a koliko na+ina planete delaju me!u in#eriornima ....................................... ....................................... E. $zroci koji pomažu ostvarenje stvari ................................................................. ................................................................. =. "a koliko na+ina se neka stanja Aeseca se dešavaju ....................................... ....................................... . oš jedan na+in deilitacije dei litacije planete ne mnogo razli+it ..................................... ..................................... . ?uvanje od onih stvari koje navode $metnika na grešku .............................. F. Dazumevanje koliko konsideracija trea koristiti ............................................ . Dazmatranje pomaga+a ili ometa+a posla .......................................................... .......................................................... 10. 4iksne zvezde koje odmažu ili pomažu ............................................................. ............................................................. 11. Dazmatranje male#ika, šta signi#ikuju ................................................................ ................................................................ 12. &ta ene#ici signi#ikuju ................................................................................. ......................................................................................... ........ 13. &ta 'unce signi#ikuje .............................................................. ............................................................................................. ............................... 1E. &ta Aesec Ae sec i Aerkur signi#ikuju ........................................................................... ........................................................................... 1=. 8ako planete ostavljaju o stavljaju trag na in#eriorne ........................................................ ........................................................ 1. a li će signi#ikator iti a#likovan ilo kojim male#ikom ................................ ................................ 1. a li će planete iti  iti osloo!ene smetnji ............................................................. ............................................................. 1F. a li je planeta na uglu in#eriornih ..................................................................... ..................................................................... 1. a li je Aesec u praznom hodu ........................................................................... ........................................................................... 20. a li će Aesec ili signi#ikator iti združen sa nekom planetom ..................... 21. Gd koje planete se Aesec odvaja ......................................................................... ......................................................................... 22. 8ome dalje aplicira ............................................................................................ ................................................................................................ .... 23. "jegovo stanje dok se združuje ....................................................................... ........................................................................... .... 2E. a li je planeta u svom padu ................................................................................ ................................................................................ 2=. a li je planeta retrogradna ili stacionarna ........................................................ ........................................................ 2. a li je stacionarna ili retrogradna ili direktna ................................................. ................................................. 2. a li su male#ici signi#ikatori ............................................................................. ................................................................................. 2F. a li je signi#ikator spor ............................................................................... ........................................................................................ ......... 2. a li je Aesec u telesnoj konjunkciji sa ilo kojom planetom ......................... AstroRiznica



30. a li je signi#ikator ili Aesec napustio 2H stepeni znaka u kome je .............. 31. 8ada jedna planeta aplicira konjunkciji sa drugom.......................................... drugom.......................................... 32. ;ko je male#ik signi#ikator, njegovo stanje ........................................................ ........................................................ 33. a li je male#ik signi#ikator ........................................................................ .................................................................................. .......... 3E. "a +emu utemeljiti tuma+enje ..................................................................... ............................................................................. ........ 3=. a li je planeta u odgovarajućim znacima ......................................................... ......................................................... 3. 8ada male#ici signi#ikuju smetnje ....................................................................... ....................................................................... 3. a li su ene#ici signi#ikatori ................................................................................ ................................................................................ 3F. ;ko su signi#ikatori kadentni ............................................................... ............................................................................... ................ 3. a li su signi#ikatori u recepciji .................................................................. ............................................................................ .......... E0. ;ko je male#ik peregrin .................................................................................. ......................................................................................... ....... E1. a li je male#ik signi#ikator ........................................................................ ................................................................................... ........... E2. a li je ene#ik signi#ikator ........................................................................... ................................................................................... ........ E3. ;ko su ene#ici i male#ici na zloćudnim mestima ............................................. ............................................. EE. ;ko je signi#ikator u svojoj sopstvenoj kući ........................................................ ........................................................ E=. a li su male#ici na uglovima ;scendenta .......................................................... .......................................................... E. a li je signi#ikator ene#ik ili i li male#ik ................................................................. ................................................................. E. a li je signi#ikator u svom svetlu IhaluJ .......................................................... .......................................................... EF. a li će zlo iti izegnuto, ako je male#ik signi#ikator ...................................... E. a li će jedan od male#ika iti signi#ikator ......................................................... ......................................................... =0. Dazmatranje ;scendenta ili Aeseca ............................. . ............................................................... ....................................... .... =1. a li je signi#ikator kadentan ........................................................................... ................................................................................ ..... =2. 8ada tri in#eriorne planete napuštaju sun+eve zrake ........................................ =3. a li je signi#ikator pod sun+evim zracima ......................................................... ......................................................... =E. a li je jedna od superiornih planeta na 12H udaljenosti od 'unca ................. ==. a li je signi#ikator peregrin ............................................................................. ................................................................................. .... =. a li signi#ikator predaje vrline ilo kojoj drugoj planeti ................................ =. a li je signi#ikator u 6--- kući od ;scendenta .................................................. =F. a li je signi#ikator #iksan u znaku u kome je .................................................... .................................................... =. a li je signi#ikator 1=H iza vrha ugla .............................................................. ................................................................... ..... 0. a li je signi#ikator u #iksnom, pokretnom ili promenljivom znaku ............... ............... 1. a li su vladar ;scendenta i Aesec sa Kmajevom /lavom ili Depom ........... 2. a li je Aesec u praznom hodu ............................................................................ ............................................................................ 3. a li je daleko od združivanja sa male#icima ..................................................... ..................................................... AstroRiznica



E. a li je u Daku, Biku ili Diama ................................................................. ............................................................................ ........... =. a li je vladar 6-- kuće a#likovan ......................................................................... ......................................................................... . 8ada male#ici prete zlom ................................................................................. ....................................................................................... ...... . a li je lizu neka eklipsa ...................................................................... ...................................................................................... ................ F. a li je vladar 6-- kuće osloo!en u pitanjima o olestima ............................. . a li su signi#ikatori jednaki u pitanjima o putovanjima ................................. 0. a li je vladar prenatalne sizigije na nekom od uglova od stvari za koju se pita ............................................................... ................................................................................................. .................................................................... .................................. 1. /de se nalazi signi#ikator u karti .............................................................. .......................................................................... ............ 2. a li je pitanje o putovanju .............................................................................. .................................................................................... ...... 3. a li signi#ikuje doro ili loše ............................................................................. ................................................................................. E. a li je planeta stacionarna pred retrogradnost ................................................. ................................................. =. a li je Aesec a#likovan .............................................................................. ......................................................................................... ........... . Gd koje planete je Aesec u separaciji a sa kojom se združuje ......................... . a li su signi#ikator ili Aesec u opoziciji prema svojim domicilima .............. F. Dazmatranje znaka koji signi#ikuje pitanu stvar ................................................ ................................................ . Dazmatranje da li se signi#ikator ili Aesec združuju sa ene#icima ili male#icima ................................................................... ..................................................................................................... ................................................... ................. F0. $ kom znaku z naku je signi#ikator pitane stvari ........................................................... ........................................................... F1. a li je signi#ikator u ugaonoj, sukcendentnoj ili kadentnoj kući .................... F2. a li signi#ikator prima vrline ilo  ilo koje planete ................................................ F3. a li su ene#ici i male#ici jednako snažni .......................................................... .......................................................... FE. a li su ene#ici snažniji ................................................................... ........................................................................................ ..................... F=. a li je


. a li su signi#ikator i Aesec na uglovima ........................................................... ........................................................... . $ kojoj klimi je postavljeno pitanje ...................................................................... ...................................................................... F. a li će zna+enje pitanja iti signi#ikovano konjunkcijom ili aspektom ......... . 8akav će iti ishod pitanja ........................ .. .......................................................... ............................................................. ......................... 100. Dazmatranje ene#i+nih #iksnih zvezda ............................................................. ............................................................. 101. 8oja planeta je uijajuća ili rušilac života itd. .................................................. .................................................. 102. 8ako naći šta signi#ikuje ....................................................................... ...................................................................................... ............... 103. $ kojoj kući je


130. a li je Aesec sa Aerkurom ................................................................ ................................................................................ ................ 131. a li su u horoskopu muškarca luminari u muškim znacima ...................... 132. a li je Aars telesno združen sa #iksnom zvezdom sopstvene prirode ....... 133. a li su Blizanci ili 'trelac u usponu .................................................................. .................................................................. 13E. a li su Aars i 6enera u 6- kući .................................................................... ......................................................................... ..... 13=. a li su vladar v ladar ;scendenta i Aesec, upiter ili 6enera na ;scendentu ........ 13. a li su 'unce i Aesec u svojim egzaltacijama ................................................. ................................................. 13. a li je Aerkur sa 'aturnom ............................................................................... ............................................................................... 13F. a li su u horoskopu dva male#ika u terminu -6 kuće ................................... ................................... 13. $ kojoj kući je Kmajev Dep .................................................................................. .................................................................................. 1E0. a li je signi#ikator sla ................................................................................... ........................................................................................ ..... 1E1. 8oji darovi su oećani #iksnim zvezdama ........................................................ ........................................................ 1E2. 8oji planetama ............................ . ............................................................... ....................................................................... ....................................... .... 1E3. Dazmatranje metoda prosu!ivanja .................................................................... .................................................................... 1EE. 8ada signi#ikatori ne pokazuju jasno svoje namere ........................................ 1E=. a li je u dnevnim ro!enjima Degulus na ;scendentu ................................... 1E. Dazmatranje ko će u+estvovati u vlasti sa signi#ikatorima .............................

AstroRiznica



@rva je, da opaziš šta je to što osou pokreće da podnese ili postavi pitanje astrologu, gde moramo primetiti tri pokreta+a. @rvi, um, kada je +ovek podstaknut svojim mislima i ima nameru da pita. rugi, superiorna i neeska tela, pa tako su ona u to vreme utisnuta u stvar za koju će se pitati kasnije, šta će iti od nje.
I

ruga konsideracija je 9kao što smo pomenuli ranije: metod ili na+in koga mora da se pridržava svako ko pita astrologa. ; to je da, kada namerava da doije sud umetnika o stvarima koje su prošle, sadašnje ili uduće, on mora, prvo, poožnog duha, da se moli /ospodu od koga zavisi uspeh svakog legitimnog poduhvata, da i mu podario znanje o tim stvarima, istinu do koje želi da do!e. ; onda neka ode astrologu sa oziljnom namerom da doije zadovoljenje u vezi neke odre!ene i izvesne dileme, i to ne o ezna+ajnim prilikama, ili lakim iznenadnim emocijama, još manje o stvarima podlim ili nezakonitim kao što su mnoge neznalice radile. "ego u stvarima od iskrene važnosti i onima koje su okupirale i uznemiravale njegov um tokom dana i noći ili dužeC osim kod iznenadnih doga!aja koji ne trpe odlaganje.

II

Lilijeva beleška.13

L 'ni koji budu sledili ovaj tre(veni )ravac, na$i $e istinu u onome o *emu $e )itati kasnije+ ali ko god u*ini su)rotno, obmanjuje i sebe i umetnika. er budalasti -ita* može navesti mudrog 'dgovara*a da )ogre&i, &to skandali(uje Umetnost meu lakomislenim ljudima, gde Astrologa ne treba kriviti, ve$ neukog, budalastog -ita*a.
III 13

Ova beleška je zapravo deo paragrafa paragrafa u latinskom originalu koji je Koli Koli izostavio u prevodu

AstroRiznica



?etvrta je, da pojedina+no razmotriš ovih šesnaest razli+itih na+ina i koji su pomoćni uzroci koji pomažu napredovanje stvari ka per#ekciji a koji su oni koji uništavaju stvari nakon per#ekcije. 'ada, od ovih je prva -rofekcija , ili napredovanje od ili u stvarima, koju su #ilozo#i nazivali Aloko/ol14. ruga je izgon, koga zovu Aliber.
IV

V

@eta je, da razmotriš, na koliko na+ina Aesec može iti unesrećen, kojih generalno ima deset, ali po mom mišljenju još sedam može iti dodato, putem kojih se smetnje i štete dešavaju u svim @itanjima, natalnim

14

Profekcije su drevna prognostička tehnika i danas vrlo popularna, koja se zasniva na principu progresiranja relevantnih faktora po sistemu jedan znak = jedna godina (helenisti čki model), bez obzira na kom stepenu znaka se posmatrani faktor nalazi ili po sistemu pomeranja relevantnih faktora za po 30° (srednjevokovni arapski model) 15 Alitifal zapravo ozna čava aplikaciju 16 Može se prevesti i kao prihvatanje, dopuštanje . Prema Dajksu, kod Sahla se ovaj koncept povezuje sa recepcijama, dok kod drugih autora poputa Abu Mašara ili Alkabitusa, ovaj koncept nije poznat kao zaseban ( BOA, str. 267) 17 U Dajksovom prevodu, stoji samo samo vraćanje vrline. Reč davanje koju Koli upotrebljava, ovde nije upotrebljena u kontekstu klasi čnog predavanja dispozicije, ve ć u kontekstu kontekstu vraćanja kao davanje natrag 18 Koli je u prevodu upotrebio pogrešan izraz izraz jer je reč o konceptu guranja tj. predavanja vrline. Predavanje vrline se dešava kada jedna planeta aplicira drugoj iz znaka u kome ima puno osnovnog dostojanstva 19 I ovde je upotrebljen upotrebljen neadekvatan izraz izraz jer je reč o konceptu predavanja dispozicije, što se dešava kada se apliciraju ća planeta nađe u dostojanstvima planete ka kojoj aplicira 20 Šesnaesto je stanje Meseca, koje su zvali khamalu l-qamar, što je zlo stanje i korupcija Meseca, baš kao što drevni spisi govore (BOA, str.268)

AstroRiznica



horoskopima, Mlekcijama i ilo kojim delima. @rvi na+in je, kada je Aesec spaljen, to jest pod sun+evim zracima, što se roji 1= stepeni od tela 'unca dok mu aplicira, do 12 stepeni udaljenosti od njega kada se odvaja od njega. ; smetnja je veća kada ide ka 'uncu nego kada odlazi od njega. er dok odlazi, kada do!e na pet stepeni udaljenosti, za njega se kaže da je poegao, iako nije u potpunosti osloo!en. 8ao kada je groznica napustila +oveka, za njega se kaže da se oporavio, iako je sla i klonuo, jer je siguran sada da će opet povratiti svoje zdravlje. rugi je, kada je Aesec na stepenima svoje slaosti, a to je na trećem stepenu &korpiona, ili u ilo kom delu &korpiona ili arca, ili udružen sa ilo kojom planetom koja se nalazi u njegovoj ili sopstvenoj slaosti, kao kada i io sa 'uncem koje je u &korpionu ili arcu, ili u svojoj odgovarajućoj slaosti, tj. u 6odoliji ili 6agi, tj. na devetnaestom stepenu ili u ilo kom delu 6age. -li ukoliko i io združen sa Aarsom a on ude u 6agi ili Biku ili na dvadesetosmom stepenu, ili u ilo kom delu DakaC i tako sa ilo kojom drugom planetom ili planetama.21
Reč je o mestima izgona i pada. Mesec, kao i sve druge planete, oštećen je kada je u svom izgonu ili padu. Ali, oštećenje trpi i kada se združuje sa drugom planetom koja se nalazi u znaku njegovog izgona ili pada ili u svom sopstvenom 22 Nije reč o spaljenom putu, već o 12° pre egzaktne opozicije Meseca sa Suncem 23 Bonati ovde govori o moći recepcija. Kada se Mesec na đe na mestu na kome malefici imaju dostojanstvo, oni mu tada nude recepciju i na taj način ga ne oštećuju previše, čak i ako je u pitanju neki od loših aspekata. No, da bi recepcija bila odgovarajuća, Mesec se mora naći na mestu na kome malefik ima sedište, egzaltaciju ili kombinaciju dva manja dostojanstva odnosno triplicitet i lice, triplicitet i termin ili termin i lice. Više o recepcijama možete pro čitati na http://astroriznica.com/o-recepcijama/

AstroRiznica



@eti je kada je sa Kmajevom /lavom 24 ili sa Kmajevim Depom 25 , odnosno unutar dvanaest stepeni od ilo kog od njih, jer je to mesto gde je on pomra+en. &esti je kada je u Blizancima, B lizancima, koji su dvanaesti od njegove kuće.26 'edmi je kada je na kraju znakova, koji su svi termini male#ika, osim poslednjih  stepeni 5ava, koji pripadaju upiteru. ;li na prvih osam stepeni 5ava, on je oslaljen jer su to termini 'aturna. 27 ;ko se da primeda da zog istog razloga on mora iti oštećen i kada se na!e na prvih  stepeni Daka, jer su to termini Aarsa, ja odgovaram ne, jer je Dak njegova sopstvena kuća i najveće osnaženje. Gsmi je kada je u 6-, 6---, - ili -- kući 9nije u recepciji sa ;scendentom:, ili združen sa ilo kojom planetom koja je u ilo kojoj od njih ili postavljen u --- kući, jer je kadentna od uglova. -pak, pošto je za istu re+eno da je njegovo radovanje 9odnosno da uživa tamo:, on nije tamo a#likovan toliko koliko u drugim kadentnim kućama.28 eveti je kada je izme!u petnaestog stepena 6age i petnaestog stepena &korpiona, a tih 30 stepeni se zovu z ovu 'paljeni put. eseti je kada je u praznom hodu, to jest, nije združen ni sa jednom planetom telesno ni aspektom, ili je u takvom stanju u kojem ga zovu ivljim ili "apuštenim, to jest, kada je na mestu na kome nema nikakav dignitet.29 edanaesti je kada je spor u kretanju, jer se tada može uporediti sa retrogradnom planetom. vanaesti je, kada je u opadanju svetlosti, tako da nijedan njegov deo ili vrlo mali ude vidljiv, što se dešava na kraju lunarnog meseca.30 24

Severni mesečev Čvor Južni mesečev Čvor 26 Pošto je Rak sedište Meseca, Meseca, onda su prema sistemu kuća = znak Blizanci XII ku ća 27 Odnosi se samo na Ptolomejevu tabelu dostojanstava. Ipak, Bonati je naj češće koristio Dorotejevu tabelu, osim kada je citirao samog Ptolomeja. Stepeni koje je ovde naveo nisu sasvim precizni, kada je reč o Marsu, pogledajte Ptolomejevu tabelu radi uvida 28 Mesec je loše postavljen u ku kućama koje se ne vide sa Ascendentom, a to su upravo VIII, VI i XII ku ća. VI i XII kuća su kadentne (padajuće) što je dodatni hendikep za snagu planete. IX kuća je kadentna kuća i mada spada u red ja čih kuća, ona nije povoljna za Mesec jer se u toj ku ći raduje Sunce i ta ku ća je opozitna III ku ći u kojoj se Mesec raduje i gde ima više “mo ći” 29 planeta se smatra divljom kada nema nikavog dostojanstva u znaku u kome se nalazi i kada u čitavom znaku ne pravi nijedan aspekt niti konjunkciju sa drugim planetama 30 u pitanju je Mlad Mesec tj. konjunkcija Meseca i Sunca 25

AstroRiznica



VI

31

Mesec i bilo koja planeta, nalazi se pod opsadom malefika kada se odvaja od jednog malefika i prvu aplikaciju ostvaruje sa drugim malefikom, bilo da je re č o aspektu ili konjunkciji. Postoji i opsada preko znakova, ali o tome ovde nije reč 32 Tabela ovih stepenova stepenova se može može naći kod većine starih autora, a Lili je prilaže u prvom delu Hriš ćanske astrologije str.116 33 Pod podržavanjem se podrazumeva pogled pogled odnosno aspektni odnos koji obuhvata Ptolomejeve Ptolomejeve aspekte 34 Bonati ovde na nešto drugačiji način upotrebljava termine ispred i iza Sunca. Obično, kada kažemo da je planeta ispred Sunca mi je posmatramo kao da na horizontu izlazi pre Sunca, u skladu sa primarnim kretanjem neba. Me đutim, Bonati je ovde koristio sekundarno kretanje, prema redosledu znakova, pa j e tako planeta ispred Sunca ona koja se nalazi na kasnijem zodija čkom stepenu u odnosu na položaj Sunca. Isto tako, kada kaže kaže da je planeta iza Sunca, misli na to da je na ranijim zodijačkim stepenima 35 Inferiorne planete imaju dve konjunkcije sa Suncem: jedna je kada prilaze Suncu u retrogradnom hodu, a druga je kada mu prilaze u direktnom hodu. U prvom slu čaju su više oštećene. Više o ovome na http://astroriznica.com/orijentalnosthttp://astroriznica .com/orijentalnost-i-okcidentalnost-plane i-okcidentalnost-planeta/ ta/

AstroRiznica



'edmi, kada je združena sa planetom kadentnom od ;scendenta, ili se odvaja od planete koja je prima i združuje se sa drugom koja je ne prima. p rima. Gsmi, kada je planeta peregrinirana, to jest, na mestu gde nema nikakvog dostojanstvaC ili je jedna od superiornih planeta i sledi je 'unce ili je jedna od in#eriornih i ona sledi 'unce.36 eveti, kada je planeta sa /lavom ili Depom Kmaja, ez latitude. eseti, kada planeta oslaljuje see samu, to jest, kada je u sedmoj kući od sopstvene, #eralna ili ez recepcije. Gvo su ometenosti planeta koje uslovljavaju prepreke, odlaganja i nesreće u "atalnim horoskopima, @itanjima, Mlekcijama itd.C sve sa kojima se valja doro upoznati. @ostoji još nekoliko koje i ilo neophodno poznavati, ali da ih izegao monotonost i kon#uziju, kon#uziju, ja ću ih za sada sada izostaviti. 'edma konsideracija je, paziti na one slu+ajeve u kojima je ;strolog podložan tome da se prevari i pogreši, od kojih su u+eni naveli +etiri. @rvi, kada je @ita+ toliko luckast da ne zna kako da pita, niti šta želi. rugi, kada je pogrešno vreme za koje je 'lika 37 izra!ena.
VII

I@rviJ 8ada mu @ita+ do!e da i ga iskušao, ili da ga izigra, kao što mnogi +ine, govoreći) N7ajde da odemo kod tog i tog ;strologa, i pitamo ga to i to, i vidimo da li će nam reći istinu ili neO. Baš kao što su evreji postavljali pitanja našem /ospodu -susu 7ristu, ne toliko da i ih rešili, koliko da i ga iskušali i uhvatli u zamku. rugi na+in kada će $metnik iti podložan greški je, kada @ita+ ne postavlja pitanje s oziljnom ili priranom namerom, kao što neki +ine kada slu+ajno 36

Reč je o ulasku pod Sunčeve zrake. Pošto su superiorne planete sporije od Sunca, njih Sunce sustiže, posmatraju ći prema pozicijama u znacima. Na primer, ako je Mars na 20° Ovna, a Sunce n a 10° Ovna, Sunce kao brže sustiže Marsa, dolazi mu iza le đa, pa deluje kao da ga sledi 37 karta, slika neba neba

AstroRiznica



sretnu ;strologa ili odu k njemu drugim poslom, pa odjednom pomisle na nešto i to pitaju, kao da je nešto sporedno. /de je hiljadu prema jedan da će se greška dogoditi. "o, možeš spremno reći) O8ako ih mogao da znam da li je @ita+ došao sa oziljnom namerom ili samo da me iskušaPO. "a šta ih odgovorio, da se to +ini vrlo nejasnim i teškim pitanjem koje trea doku+iti. ;li ovo sam +esto iskusio i nalazio ta+nim, tj. gledao ih sat @itanja i ako i se ;scendent zadesio vrlo lizu kraja jednog znaka i po+etka drugog, tako da se +ini da je izme!u njih, govorio ih da ne pitaju oziljno, ili da su došli da me iskušajuC i mnogi su mi priznali da je ilo ta+no to što sam rekao i po+eli su da misle da sam znao više nego što su pre toga verovali. $ takvim slu+ajevima sam imao oi+aj da kažem )OAolim te, prijatelju, nemoj me uznemiravati ako ne pitaš oziljno, jer sumnjam da ćeš me omanuti ne postavivši pitanje kako i trealo. -pak, ako ti je zadovoljstvo da mi stvaraš nevolje, izvoli pružiti mi isto tako nadoknadu za moje mukeO. odmah su odlazili, ako su nameravali da me omanu. oš jedan, tj. treći na+in gde ;strolog može pogrešiti je, kada vladar ;scendenta i vladar sata nisu isti, niti istog tripliciteta, ili nisu iste vrste kao ;scendent, jer tada @itanje nije radikalno, kao što sam +esto nalazio prema iskustvu. ; ovo sam izdeklamovao da i ti mogao znati kojim osoama da odiješ da daješ tuma+enje. er, kao što neko 38 re+e) O-shod stvari je u skladu sa rigama @ita+a, pa ukoliko do!e iz nužde, kao tužan, zamišljen, i u nadanju da si vešt i znaš kako da mu udovoljiš istinom o stvarima, u takvim slu+ajevima se možeš ezedno upustiti u odgovaranje odgovaranje na pitanjeO. Gsma konsideracija je, da oratiš pažnju na to koliko je gorepomenutih na+ina ili pozicija neophodno koristiti i uzeti u ozir u prosu!ivanju koje imaš da oaviš. ; ima ih trideset, odnosno, šesnaest ometanja Aeseca, deset drugih planeta kao što je re+eno. ; pored svega toga nekoliko radovanja planeta, kojih je +etiri.

VIII 38

Dajks pretpostavlja da je re č o Mašalahu ili Sahlu (BOA str. 274)

AstroRiznica



Gd kojih je prvo, kuća u kojoj svaka planeta uživa, kao Aerkur na ;scendentu, Aesec u ---, 6enera u 6, Aars u 6-, 'unce u -, upiter u -, 'aturn u -- kući. rugo, kada je planeta u znaku u kome kome uživa, kao 'aturn u 6odoliji, upiter upiter u 'trelcu, Aars u &korpionu, 'unce u 5avu, 6enera u Biku, Aerkur u evici i Aesec u Daku.
IX

eveta konsideracija je da zapaziš razli+ite na+ine, kako doro skrivene tako i vidljive, dore i loše, pomoću kojih se stvari pomažu ili ometaju u izvršenju ili ne izvršenju, a +iji roj iznosi dvadeset i

jedan. @rvi je najsnažniji tajni pomaga+. rugi je vrlo snažan tajni pomaga+. p omaga+.
Ascendent, linija horizonta Zbog svoje prirode, Merkur Merkur može biti i dnevna i noćna planeta, u zavisnosti od toga da li je orijentalan ili okcidentalan od Sunca; kada je orijentalan, orijentalan, tada je dnevna planeta, a kada je okcidentalan tada je noćna planeta 41 Drugim rečima, orijentalne odnosno muške četvrti neba obuhvataju XII, XI, X, IV, V i VI kuću; okcidentalne odnosno ženske četvrti neba obuhvataju I, II, III, VII, VIII i IX ku ću 40

AstroRiznica



eseti je sla otvoreni pomaga+. edanaesti je slaiji otvoreni otvoreni pomaga+. vanaesti je najslaiji otvoreni pomaga+.
42

rečenicu sam malo izmenio u odnosu na Kolijev prevod da bi imala adekvatnu povezanost na narednom Često Bonati kao referencu navodi Abu Ali al Hajata, koga skra ćeno naziva Hali. Međutim, u originalu ne stoji Hali, nego ’Ali što je skra ćeno ime drugog arapskog arapskog astrologa - 'Ali ibn Ridwan (BOA str. 277) 43

AstroRiznica



'ada, ako i ista zvezda ila na istom stepenu kao i signi#ikator, od jednog minuta do 1= minuta pre njega ili = minuta posle njega, još j oš uvek i mu pomogla, ali ne tako mnogo. - to zovemo vrlo snažnim tajnim pomaga+emC ali, ako i ila sa njim na istom stepenu, samo na udaljenosti većoj od 1 minuta, a unutar =0 minuta, donekle i pomogla, ali manjeC i to nazivamo u pozitivnom smislu samo snažnim tajnim pomaga+em. ;ko i ila na istom stepenu sa signi#ikatorom, na mestu gde on ima dva svoja manja dostojanstva, na potpuno istom minutu ili unutar 1 minuta, pomoći će mu još manje, i to je onda sla tajni pomaga+C od 1 minuta do =0 minuta još manje, i tada je to slaiji tajni pomaga+C ali, ako i ila sa signi#ikatorom na mestu na kome on nema nikakvog dostojanstva, i tada i još uvek pomogla, ali neosetnoC i to zovemo najslaijim tajnim pomaga+em. p omaga+em. 'li+no možemo reći i za suprotne stvari, koje štete, osujećuju ili ometaju posao. er ako je neka planeta, koja je signi#ikator ilo +ega, na mestu na kome nema nikakvog dostojanstva, a spaja se sa jednom od #iksnih zvezda suprotne prirode, to će je oslaiti i stvar neće iti realizovana, mada se ina+e u ostatku 'like to može +initi nemogućim. @a tako, usled nedostatka pažnje, $metnik +esto gui ugled i navla+i sramotu na samu $metnost me!u neukima i to je najsnažniji tajni ometa+. ; ako je ista zvezda udaljena više od 1 minuta od signi#ikatora, oslaiće ga, ali sveukupno ne tako mnogoC stoga se tada može nazvati samo vrlo snažnim tajnim ometa+em. - tako naniže kroz sve stepene na isti na+in na koji smo rekli o uticajima pomoćnika ili pomaga+a. ~

O *ojedinačnom dvade$e%jednom dvade$e%jednom vidu! koji $u naj$na(niji naj$na(niji *oma&ači i%d) a koji naj$na(niji ome%ači ~

"ekoliko vidova ranije pomenutih trea ovako poznavati p oznavati i razlikovati) najsnažniji otvoreni pomaga+ ili uzro+nik pomoći je, kada je planeta koja je signi#ikator stvari u sopstvenoj kući 44 , na vrhu ugla do u minut, direktna, rzog kretanja, u recepciji i osloo!ena svake a#likcije i ometanjaC što se najre!e dešava. 44

nije reč o mundanoj kući, nego o znaku u kome je planeta u svom sedištu. Na mnogo mesta u ovom naslovu, što je bilo sasvim uobičajeno u starijim tekstovima, re č kuća se zapravo odnosi na sedište

AstroRiznica



6rlo snažan otvoreni pomaga+ je signi#ikator u svojoj kući 45 ili egzaltaciji, na uglu unutar jednog ili dva stepena od vrha, osloo!en ometanja i u recepciji, što se vrlo retko desava. 'nažan otvoreni pomaga+ je signi#ikator na uglu, u svojoj kući 46 ili egzaltaciji, unutar tri stepena pre ili pet stepeni nakon ugla. 'la otvoreni pomaga+ je tamo gde je planeta u dva svoja manja dostojanstva na uglu unutar = stepeni pre ili 1= stepeni nakon vrhaC ili je u svojoj kući ili egzaltaciji, u sukcedentnoj kući osloo!ena a#likcija. 'laiji otvoreni pomaga+ je signi#ikator u svojoj kući ili egzaltaciji, ili u dva svoja manja dostojanstva, ali u kadentnoj kući 'like, ipak podržavajući ;scendent47. "ajslaiji otvoreni pomaga+ je signi#ikator u nekom od svojih visokih dostojanstava ili u dva svoja manja dostojanstva, koji ne podržava ;scendentC ili je u jednom od svojih manjih dostojanstava, ali ga podržava, ili se združuje sa planetom koja ga podržava i ima neko dostojanstvo tamo.48 "ajsnažniji otvoreni ometa+ je signi#ikator na mestu gde nema nikakvo dostojanstvo, niti uživanje, niti je primljen 49 , pod opsadom dva male#ika, kadentan od ugla i od ;scendenta, a još je gore ako je združen sa ilo kojom od 4iksnih zvezda štetne prirode, itd. Aože iti drugih tako!e pomoćnih i ometajućih uzroka, pored ovih koje smo pomenuli, i isto tako otvorenih i tajnih, koji proizlaze od konjunkcija planeta i njihovih aspekata, suviše monotonih za razmatranje ovde. "iti ću opširnije govoriti o svim onima ranije pomenutim, ali te uveravam da će ova deveta konsideracija, pažljivo razmotrena, iti od velike koristi u nalaženju istinitog i opreznog suda, naro+ito ako uvek marljivo držiš Aesec na oku. er, 45

sedištu/domicilu sedište 47 pod podržavanjem Ascendenta Ascendenta podrazumeva se da da su kuća i Ascendent povezani Ptolomejevim aspektom. Kadentne kuće su III, VI, IX i XII, a Ascendent podržavaju (vide aspektom) samo dve kuće – III kuća koja ga podržava sekstilom i IX kuća koja ga podržava trigonom. VI i XII ku ća ne podržavaju Ascendent jer ne mogu biti povezani Ptolomejevim aspektom 48 jedan od principa izbegavanja averzije, averzije, kada ugaona ili sukcedentna planeta aplikaciono aspektuje i signifikatora signifikatora i Ascendent, omogućavajući na taj na čin signifikatoru da se poveže sa Ascendentom. Jedno od Mašalahovih horarnih pravila u vezi odabira signifikatora pitača 49 nije u recepciji 46

AstroRiznica



on od svih planeta ima najveću sli+nost i korespondenciju sa in#eriornim stvarima, i uopšteno i speci#i+no) jednako sa raznim vrstama, kao i sa njihovim pojedincima, sa vetrovima. Gn prenosi svoje dnevne uticaje koje proizvodi u svim stvarima ovde, i +este revolucije 50 kroz Mlemente i elementarna tela, na ra+un lizine svoje orite Kemljinoj i manjeg kruga od ilo koje druge planete, tako da izgleda da je @osrednik izme!u 'uperiornih i -n#eriornih tela. - tako vidimo kako se u toku Aladog Aeseca, pokazuje sitnim i tankim, i malim, ali nakon toga se njegova svetlost postepeno uvećava, sve dok +itav deo njegovog tela okrenut nama ne ude ispunjen sjajemC a potom ponovo opada u malim stepenima, dok potpuno ne nestane. -sto tako je sa svim telima, koja su od stvari Dacionalnih, -racionalnih i 6egetativnih, kao što i ljudi rastu dok ne dostignu svoj odre!en stas, a potom se srozavaju i opadaju sve dok se njihov život ne završiC i tako sa svim ostalim stvarima. Kato je neophodno uzeti Aesec u razmatranje kao signi#ikatora u svakom @itanju, "atalnom horoskopu, @oduhvatu i @oslu, gde i njegovo doro stanje ukazalo na doro stanje stvariC i ornuto. er, njegova vrlina i moć su takvi i toliko veliki da, ako su vladar ;scendenta ili drugi signi#ikator pitanja toliko slai i a#likovani da ga ne mogu realizovati kako i valjalo, a on 51 je snažan, onda će uprkos svemu iti završeno. er, on je $+itelj svih stvari, donosilac uticaja svih planeta i neka vrsta QposrednikaQ me!u njima, prenoseći njihove vrline od jedne do druge, primajući dispoziciju jedne planete i prenoseći je do druge. - neki su mislili da on to +ini u svakom trenutku, a takvog je misljenja io
kruženja Mesec 52 Skraćeno ime za pozantog arapskog astrologa Sahl ibn Bishr-a 51

AstroRiznica



nosi i s tim se slažem. er, kada je Aesec združen s ilo kojom planetom koja ga prima, onda ta planeta predaje svoju dispoziciju njemu koji je nosi sa soom i predaje onoj planeti s kojom se prvom sretne, u ilo kom svom dostojanstvu53 , a ne nekoj drugojC shodno onom ;#orizmu) Q@laneta ne daje ništa na mestu na kome ništa ne oećava.Q eseta konsideracija je, da oprezno pogledaš koje 4iksne zvezde mogu ili pomoći ili omesti stvari u pitanju, jer one +esto imaju veliku moć, i ponekad navedu ;strologa na grešku. ; neka $metnik oavezno razmotri pozicije 4iksnih zvezda, jer su one u sadašnjem dou pažljivo svedene.

X

edanaesta konsideracija je da opaziš male#i+ne planete i ono što ozna+avaju. er, 'aturn i Aars su prirodno loši, 'aturn zog viška hladnoće, a Aars zog viška toplote, ne da je ijedan od njih uistinu topao ili hladan, već prividno.
XI

XII

vanaesta konsideracija je, da pogledaš ene#ike i vidiš šta oni ozna+avaju. er, upiter i 6enera su ene#ici po prirodi, a kako su umereni, kaže se da su ez ikakvog zla, pošto ne povre!uju

53

Bonati je smatrao da planeta koja predaje dispoziciju ili daje recepciju mora biti u nekom svom dostojanstvu domicila, sedišta 55 osnovno pravilo o recepcijama kaže kaže da planeta može da primi drugu samo ukoliko ukoliko je ona u njenom domicilu ili egzaltaciji ili u dva manja dostojanstva tj. u triplicitetu i terminu, triplicitetu i licu ili terminu i licu 56 ako ne primaju drugu drugu planetu odnosno ako ne daju daju recepciju 54

AstroRiznica



nikoga, osim tu i tamo slu+ajno,57 što je mimo njihove namere i vrlo retko. er, one se izdaju kao umerene i korisne, i uvek se trude da pomognu i sei i drugima, ilo da ih primaju ili ne. Aada, mnogo je olje ako ih primaju. "jihov trigon ili sekstil je olji i mnogo povoljniji nego njihov kvadrat, a njihov kvadrat od njihove opozicije.
XIII

XIV

?etrnaesta konsideracija je, da pripaziš na Aerkura i Aesec, s kojim su planetama povezani, pošto će oni deliti signi#ikacije sa onim planetama s kojima su združeni, jer su promenljive

prirode. @etnaesta konsideracija je, da uopšteno razmotriš nekoliko na+ina pomoću kojih planete prenose uticaje na in#eriorne stvari, a ima ih dva) jedan doar i drugi loš. er srećne planete imaju moć da utiskuju doro prirodno, a nasrećne po prirodi zasipaju lošim uticajima.
XV

&esnaesta konsideracija je, da primetiš da li je planeta koja je signi#ikator ilo +ega, a#likovana ilo kojim male#ikom, što se dešava kada jedan od njih aca svoje zrake prema zracima takvih signi#ikatora, prema veli+ini njihovih orisa. - dokle god su tako

XVI 57

kada se nađu u ulozi slu čajnih malefika Planetu. Ovaj izraz gde gde se planeta naziva naziva zvezdom, potiče još iz rane helenisti čke astrologije gde su sva tela koja sijaju na nebu nazivana zvezdama i bila su grupisana grupisana kao zvezde stajačice (fiksne zvezde) i zvezde lutalice (planete) 59 Kazimi ili srce Sunca – pozicija pozicija u kojoj je planeta u konjunkciji sa Suncem ali ali nije udaljena od njega više od 17 lučnih minuta, jer u suprotnom postaje spaljena. sp aljena. Helenistički astrolozi su dozvoljavali čitav stepen, međutim, u praksi se taj širi orbis nije pokazao valjanim 58

AstroRiznica



njegovi zraci ili svetlost pod zracima male#ika, za takvog signi#ikatora se kaže da je oštećen, ometen ili a#likovan, sve dok ga male#ik ne napusti. ; Kael kaže) Q"akon što štetna planeta napusti planetu koju je a#likovala ceo jedan stepen, iće re+eno da ga se planeta p laneta osloodila.Q ;li, ja radije mislim da, nakon što je male#ik napusti jedan minut, za nju se može reći da je sloodna i izuzeta, jer je nakon toga on može samo plašiti. -stina je da on podsti+e veći strah kada je napusti samo jedan minut, nego kada se udalji ceo stepenC no, ipak, +ak i tada je to ona vrsta straha koja nije u potpunosti ez nekog tra+ka nade. 8ao kada neko ko namerava da ide u oj, pita da li će se iz njega vratiti sigurno i ezedno ili neP - ;scendent je na 13 stepeni Blizanaca, a Aerkur na  stepeni i =E minuta 6odolije, u - kući združen sa 'aturnom, koji je isto tako u 6odoliji na  stepeni i =3 minuta, tako da je Aerkur jedan minut odvojen od 'aturna, koji je vladar kuće smrti 60. Aada se +ini da je on mogao umreti u tom angažmanu na ra+un konjunkcije, i io u opasnosti od smrti i nekoj vrsti o+ajni+kog straha da će ga neprijatelji uiti i da će ga progoniti toliko da se +inilo da neće iti sposoan da im umakne, i da će im +esto iti nadomak, on će na kraju poeći od njih i umaći im, +ak van svojih nadanjaC a sve to jer je Aerkur u separaciji od 'aturna. Kael je rekao) Q;ko i male#i+na planeta koja ometa ilo  ilo koji posao, ila kadentna od ;scendenta tako da ga ne podržava, ona ne i mogla stvarno omesti stvar, već i samo u osoi o kojoj je re+, rodila užas i strah u vezi toga.O 'edamnaesta konsideracija je, da pogledaš da li je planeta koja je signi#ikator, sigurna i povoljna tj. osloo!ena ilo kakve a#likcije male#ika, i da li jedan od ene#ika aca svoje zrake ili svetlost na zrake takvog signi#ikatora. er će tada iti re+eno da je ta planeta sigurna i zaštićena sve dok se ene#ik ne odvoji u razmaku od jednog minuta, i ozna+i završetak završetak stvari. ;li, nakon što je pro!e jedan minut, neće iti per#ekcije ili postignuća61 , jer to samo povećava nadu. 8ao 9što smo rekli: da male#ik u sli+nom slu+aju ne

XVII 60

VIII kuća U većini horarnih pitanja (zavisno od vrste), vrste), ispunjenje nekog pitanja je prikazano prikazano aplikacijom signifikatora. signifikatora. Čim su signifikatori u separaciji, to ne vodi ostvarenju 61

AstroRiznica



može da uradi ništa osim da stvori strah 62. &taviše, to je takva nada u koju će @ita+ verovati i zamišljati se u njoj kao da je sigurna, ipak ne ez malo sumnje. 8ao na primer) postavljeno je pitanje o nekom zna+ajnom i teškom poslu, da li će iti oavljen i ostvaren ili neP - 1 stepeni &korpiona je u usponu 63 , i Aars je na 12 stepeni 13 minuta Bika, a 6enera je na 12 stepeni i 1E minuta arca, tako da je 6enera združena sa Aarsom trigonom, i prima ga u svoju kuću64 , koji isto tako prima nju u svoju egzaltaciju. - tako @ita+ misli, i svi drugi kojih se ti+e veruju, da će se to postići65 tim aspektom savršenog prijateljstva. $ tim nadama o ispunjenju oni opstaju dok 6enera ne napusti aspekt s Aarsom ceo jedan stepen. -pak, na kraju od posla ne iva ništa, jer je 6enera napustila Aarsa jedan minut u vreme postavljanja pitanja. oduše, stvar se u takvom slu+aju eventualno može ostvariti, ali ne ez izuzetnog napora i nevolja. - ovde sli+no Kael potvr!uje) Q;ko je ene#ik kadentan od ;scendenta tako da ga ne podržava, to samo isti+e sjajne nade, ali nikada ne ostvaruje posao.Q Gsamnaesta konsideracija je, da zapaziš kada je neka planeta na uglovima male#ika66 , osim ako je tu primaju, za nju će se reći da je u lošem stanju, i u škripcu i nevolji, poput +oveka koga je neko napao, koji ima mnoge s kojima se mora oriti, a nikog da mu pomogne i stane na njegovu stranu. -li kao neko ko se upinje nasuprot toku, ili upada u duoku vodu, a ne zna kako da pliva, a ipak, uzdajući se u svoje ruke i noge, može doći do oale i izaviti se, mada se to retko dešava. 8aže se da je neka planeta na uglovima male#ika, kada male#ik ili nesrećna planeta, tj. 'aturn ili Aars, jeste u jednom znaku, a druga planeta je u +etvrtom, sedmom ili desetom od njega) kao kada i Aars io u Gvnu, a Aerkur u Daku, 6agi ili arcu, za njega i se reklo da je na njegovom uglu.

XVIII

62 63 64 65 66

Vidi prethodnu prethodnu konsideraciju konsideraciju Na Ascendentu Mars je u sedištu sedištu Venere, pa ga ona prima u svojoj kući tj. domicilu Da će se posao obaviti Kada se nađe u četvrtom, sedmom ili desetom znaku od mesta na kome je malefik

AstroRiznica



'hvati isto i za njihovu telesnu konjunkciju. ;li, ako postoji recepcija, on ne a#likuje, jer recepcija umanjuje svako zlo, kao što smo ranije rekli. evetnaesta konsideracija je, da pogledaš Aesec, da li je Qu praznom hoduQ, jer tada to ozna+ava smetnju za predmet pitanja. Gno se neće doro završiti, niti ostvariti, već će @ita+ iti prisiljen da odustane uz sramotu sramotu i guitak.

XIX

vadeseta konsideracija je, da opaziš li su Aesec ili signi#ikator združeni sa ilo kojom od planeta, jer odatle moraš izvesti svoj sud o tome šta će se verovatno desiti u poslu. 'toga, primeti da li ih planeta s kojom se Aesec ili signi#ikator združuju, primaC jer, tada će kraj iti doar i vredan hvale, a stvar će iti postignuta sa uspehom, ako je primalac ene#ik.67 ;li, ako nema recepcije, a Aesec ili signi#ikator daju vrline toj planeti, stvar će i dalje iti ostvariva. Ae!utim, ako je to male#ik, premda mu ne daju vrlinu 68 , ez recepcije se ipak neće ostvariti. ;li uz recepciju, ako planeta nije a#likovana, to ozna+ava doar kraj stvari, mada ne ez mnogo truda i zamora.

XX

vadeset i prva konsideracija je, da vidiš od koje se planete Aesec odvojio, jer to ozna+ava ono što je u prošlosti posla) kao što je od ene#ika ilo doro, tako od male#ika loše.69

XXI XXII

vadeset i druga konsideracija je, da primetiš s kojim je planetama Aesec sada združen, jer to ozna+ava ono što sada postoji, a odatle mi moramo prosuditi o sadašnjem stanju

stvari.

67

planeta koja poslednja poslednja prima dispoziciju dispoziciju postaje nosilac kona čnog ishoda u pitanju „Ali ako je malefik, malefik, čak i ako mu Mesec ili signifikator predaju dispoziciju, i bez intervencije recepcija...“ (BOA, str. 285) 69 drugim rečima, planeta od koje se Mesec odvaja, opisa će prošle događaje u vezi pitanja, pa ako se Mesec odvaja od malefika opisaće nesrećne okolnosti, a ako se odvaja od benefika, srećne. 68

AstroRiznica



vadeset i treća konsideracija je, da pogledaš s kim se Aesec sada združuje70 9ili pravi aplikacioni aspekt:, tako da njegova konjunkcija još nije dovršena, jer to ozna+ava ono što dolazi. 'toga, ako treaš da prosudiš o stvari koja se još nije ostvarila, ali postoji nada da će iti ostvarena, onda je neophodno da pogledaš s kim se Aesec dalje povezuje71 i na osnovu njegovog zna+enja, prosuditi o doru ili zlu.

XXIII

vadeset i +etvrta konsideracija je, da opaziš da li je planeta koja je signi#ikator u svom padu, jer to tada uzrokuje smetnju svemu što je time ozna+eno, i nevolju i tugu zog toga. ;ko je pitanje o zatvoru, gde se @ita+ plaši da će ga dopasti, to ozna+ava da će iti zatvoren u njega uz ruku i štetu, a ako se pitanje ti+e nekog ko je već u zatvoru, to ozna+ava zato+eništvo i više nesreće nego što veruje.

XXIV

vadeset i peta konsideracija je, da li je planeta koja je signi#ikator retrogradna ili stacionarna pred retrogradnost, jer tada ozna+ava podvale i štetu, neslaganje, protivre+nost i nazadovanje uz štetu. -pak, ako je stacionarna, nije tako loša kao kada je retrogradna. er, ono prethodno o šteti ozna+ava sadašnjost i postojeće stanje. ;li stacionarnost oeležava ono što je prošlo i gotovo. 72

XXV

vadeset i šesta konsideracija je, da li je 'igni#ikator u svojoj drugoj stanici, to jest pred direktnost, jer to tako!e ozna+ava ometanje i zlo koje je ilo i prošlo. -pak, neki kažu da je ova druga stanica jednako dora kao i direktnost, mada se to samo tako kaže, kao kada za nekog ko je io olestan i po+eo da se oporavlja, kažemo da je doro i zdravo, što nije sasvim ta+no, ali je lizu toga. er, kao što prva stanica nije toliko loša kao retrogradnost, tako ni druga stanica nije toliko dora koliko direktnost.

XXVI 70

ovde se misli misli na konjunkciju konjunkciju koja je prva sledeća aplikacija Meseca 72 „Ali stacionarnost ne signifikuje toliko zla kao retrogradnost, jer retrogradnost signifikuje postoje će zlo, i prošlo zlo koje je još uvek prividno prisutno, i budu će zlo koje je ve ć u procesu nastajanja“ (BOA, str.286) 71

AstroRiznica



vadeset i sedma konsideracija je, da li su nesrećene planete signi#ikatori ilo +ega, jer ako ozna+avaju nesreću, zlo će iti mnogo uvećano, a ako ozna+avaju doro, ono će iti mnogo umanjeno, ulaženo, nepotpuno i otežano.
XXVII

vadeset i osma konsideracija je, da li je signi#ikator sporog kretanja, jer tada odlaže ostvarenje. @a, ako je na po+etku ne+ega73 , odlaže ga tako da će jedva iti ikad završeno. @ovrh toga, sve napreduje sporo tamo gde su signi#ikatori postavljeni u 'trelcu, arcu, 6odoliji ili Diama 74 ili su njihovi vladari, ilo da su sporog kretanja ili ne. $ Gvnu ili &korpiji nisu aš toliko spori. $ 5avu urzavaju posao, još više u Biku ili 6agi, ali najviše u Blizancima ili evici.

XXVIII

vadeset i deveta konsideracija je, da li je Aesec združen sa ilo kojom planetom telesno ili aspektom, egzaktno u minut, jer ozna+ava trenutno stanje stvari. Gd tog momenta, pogledaj s kojom narednom planetom se spaja, jer će ona iti signi#ikator svega što će se desiti s tom stvari, kao što je poslednja planeta s kojom je prethodno io spojen, predstavljala ono što se već desilo, kao sto je već pomenuto.

XXIX

XXX 73

Početak nekog posla, poduhvata Nabrojani znaci su domicili domicili sporih planeta, Jupitera i Saturna, Saturna, pa iz tog razloga, sve što oni signifikuju odvija se sporije u odnosu na ono što je signifikovano bržim planetama i njihovim domicilima 75 Vrlo česta greška se javlja kod praktikanata kada je re č o rednim brojevima. Svaki znak ima 30 stepeni i svaki znak počinje prvim stepenom, a završava tridesetim stepenom. Ne postoji nulti stepen, kao što neki isti ču, već postoji nula stepeni. Treba obratiti pažnju na tu vrlo bitnu razliku. Tako svaki znak po činje prvim stepenom koji se prostire od 0° do 0°59’. Ako na primer imamo imamo planetu na 17° Ovna, ispravno je reći da se ona nalazi na sedamnaest stepeni Ovna ili na osamnaestom stepenu Ovnu 74

AstroRiznica



narednom, tako da, ako je isprva ozna+avala ilo kakvo zlo, ona neće naškoditi osoi ili stvari više nego orušavanje kuće nakon što ju je ona već napustila. -li, kao kada je jednom nogom na pragu, a iza nje je neko ko je gurne napolje, pa se zgrada potom sruši. ;, ako ozna+ava ilo kakvo doro, osoa neće imati više koristi do onaj ko ruši gnezda ptica, i samo dodirne perje u njihovom repu, ali nikada ne uhvati njihova tela. Kato Kael kaže) Q;ko su neka planeta ili Aesec na dvadesetdevetom stepenu ilo kog znaka, njihova vrlina je i dalje u tom znaku u kome su, jer još uvek nisu u celosti prešli trideseti stepenQ itd.
XXXI

XXXII

76

Drugim rečima, da li je bilo koja od dve planete pl anete na kraju znaka tako da bilo koja od njih pre đe u drugi znak pre perfekcije konjunkcije. Ovo je poznato kao evazija 77 Odnosno ako se desi da pre nego što se dve planete spoje, spoje, jedna od njih spoji sa trećom planetom 78 Kolijev prevod ove ove rečenice ne ukazuje sasvim jasno da je zapravo re č o prvoj planeti, a ne o onoj koja se isprečila, stoga sam izmenio re č koju je upotrebio. Ovo je situacija kada prva planeta aplicira drugoj, ali biva ometena tre ćom planetom, pa nakon što se odvoji od te tre će, ponovo se spoji sa drugom. drugom. „Č ak ak pogledaj da li se ona ponovo združuje sa onom sa kojom je isprva nameravala da se združi, nakon što se odvojila od one sa kojom se združila nakon promene pomenutog znaka, pošto se ta druga ubacila pre nego što je prva konjunkcija bil a ostvarena“ (BOA, str. 288)

AstroRiznica



'arvijator kaže u -entaderi) Q5oša planeta koja je snažna 79 u svojoj kući80 ili egzaltaciji, a nije združena sa ilo kojim drugim male#ikom koji i je omeo ili oslaio, olja je od ene#ika koji je retrogradan i a#likovan.Q
XXXIII

XXXIV

XXXV 79

Dajks navodi da je Koli pogrešno preveo, preveo, da umesto reči snažna treba da stoji re č orijentalna (BOA, str.289) sedištu 81 inferiorniji, brži 80

AstroRiznica



voda ne mogu pomešati. ;li, ako su snažni i doro postavljeni, pomešaće se doro, kao voda i vino, ili mleko sa medom.
XXXVI

XXXVII

XXXVIII

XXXIX

?etrdeseta je, da razmotriš da li je male#ik, io on signi#ikator ili ne, peregriniran, to jest, da nije ni u jednom svom dostojanstvu, jer tada se njegovo zlo uvećava. ;li, kada je u svom dostojanstvu, to se donekle ulažava, to jest, ako je u svojoj kući, egzaltaciji ili terminima. ;li, ako je u svom triplicitetu ili licu, onda vrlo malo, a u hajzu 82 najmanje.

XL 82

Ojačanje planete, kada je dnevna planeta u dnevnoj karti iznad horizonta i u muškom znaku, a u noćnoj karti ispod horizonta i u muškom znaku; noćna planeta u dnevnoj karti ispod horizonta i u ženskom znaku, a u noćnoj karti iznad horizonta i u ženskom znaku, izuzev Marsa koji mora biti u muškom znaku. http://astroriznica.com/planetarne-sekte/

AstroRiznica



?etrdeset i prva je, da li je male#ik kao signi#ikator, u svojoj kući ili egzaltaciji, ili svojim terminima ili triplicitetu, ili na uglovima ili u sukcedentnim kućamaC jer na sve ove na+ine je on osnažen i može se smatrati snažnim poput p oput ene#ika.

XLI

?etrdeset i druga je, ako je ene#ik signi#ikator, ili daje vrline ili pomoć ilo kojim planetama, i nalazi se u kući 83 u kojoj nema nikakvo vladarstvo, onda će njegove dore signi#ikacije iti umanjene i oslaljeneC i ornuto. ornuto.

XLII

?etrdeset i treća je, da li su ene#ici i male#ici zajedno loše postavljeni, to jest, prema pomenutim ometanjima, kao što su kuće84 u kojima nemaju dostojanstva, spaljenost ili sli+no, tada će šta god da ozna+avaju iti oslaljeno. 'aglasno onom a#orizmu 4ilozo#a) QDetrogradna i spaljena planeta nema snagu u signi#ikacijama. Bene#ici, kada su spaljeni i pod sun+evim zracima, ozna+avaju nimalo ili vrlo malo dora, a male#ici u istom slu+aju imaju malo ili nimalo moći da ozna+avaju loše.

XLIII

0alefika treba )osmatrati kao da ima vrlo (le signifikacije u takvim takvim okolnostima.

?etrdeset i +etvrta je, da razmotriš da li su signi#ikatori, ene#ici ili male#ici, u svojoj kući, egzaltaciji, triplicitetu, terminima ili licu 9iako poslednje nema istu vrlinu kao ostali, pa je neophodno da ude podržano još jednim dostojanstvom, kao što su 7ajz ili 'vetlost85:, pošto u takvim slu+ajevima male#ik gui svoju žaoku. poput divljeg konja zauzdanog da ne +ini štetu, njegovo zlo se pretvara u doro, pa iako to deluje +udno, drevni to ipak potvr!uju, a i sam sam +esto iskustvom nalazio istinitost toga.

XLIV

83

Znaku Znaci 85 Halb 84

AstroRiznica



?etrdeset i peta konsideracija je, da razmotriš da li su male#ici na uglovima ;scendenta, to jest, na onim mestima koja su u kvadratima ili opoziciji sa ;scendentom 86 , kada a#likuju ilo koju planetu kvadratom ili opozicijom 87. er, utoliko više pogoršavaju situaciju i nanose više nesreće, naro+ito ako su na snažnijem mestu od tako a#likovane planete. ;li, ako acaju samo trigon ili sekstil, to je umanjeno i smetnja oslaljena.

XLV

?etrdeset i šesta je, da vidiš da li je signi#ikator ene#ik ili male#ik. @rvo prirodno ozna+ava doro i napredak, a poslednje, prirodno zlo svojom zloćudnošću. 'toga razmotri mesta planeta od ;scendenta, na kojima su, jer ako je planeta u svom 'vetlu ili svom 7ajzu u ilo kom svom dostojanstvu, ili na dorom mestu od ;scendenta, onda ozna+ava doro, a ako je to dora planeta, onda još olje.

XLVI

?etrdeset i sedma je, da razmotriš da li je signi#ikator u svom 'vetlu ili ne, to jest dnevna planeta po danu iznad zemlje, a po noći ispod zemljeC i noćna planeta po noći iznad zemlje, a po danu ispod nje. er to +ini takvu planetu snažnijom. ;li, ako je noćna planeta signi#ikator ilo +ega po danu iznad zemlje, ili dnevna planeta po noći, ista je time oslaljena i pod nekom vrstom ometanja, pa retko može ostvariti ono što ozna+ava.

XLVII

?etrdeset i osma je, da razmotriš kada je male#ik signi#ikator i kada su njegovi zli uticaji umanjeni ilo da ga upiter podržava, ili je telesno združen sa njim. er to će u potpunosti uništiti njegovo zlo i okrenuti njegovu prirodu na doro, koliko god ila loša. @a tako, ako 'aturn sam po sei na tom mestu ne daruje neko doro ili ne ispunjava ono što se +ini da oećava, upiter će ga naterati da to u+ini, pod uslovom da sam nije a#likovan, kao kada je u svom padu, spaljen ili retrogradan 9mada +ak i tada pomaže, ali ne tako moćno:. ' druge strane, 6enera otklanja jarost Aarsa, na ra+un mile intimnosti me!u

XLVIII

86 87

IV, VII i X kuća od Ascendenta odnosno, da li malefici malefici aflikuju neku planetu planetu sa uglova

AstroRiznica



njima, osim, ako stvar nije vrlo teška, kao ratovi i krvoprolića, itd. ;li ona ne može tako doro odvratiti štetu 'aturna, ez pomoći upitera 9i tada ona to može uraditi, kao i u drugim momentima s Aarsom:. Dazlog je taj, što ne postoji takva simpatija izme!u 'aturna i nje, u ilo kom viduC jer, on je spor, ona rzaC on težak, ona lakaC on uživa u melanholiji, ona u radosti. ?etrdeset i deveta je, da razmotriš da li je jedan od male#ika, kao signi#ikator, združen sa drugim, jer ako sam ozna+ava doro, to će ga uništiti ili osujetiti. ;li, ako ozna+ava ilo kakvo zlo, to će ga uvećati i udvostru+iti, ili ga izmeniti u neku goru nesreću druge vrste, kao kada se ol lizu pupka pretvori u suvi edem. ;li, ako je povezan sa ene#ikom uz recepciju od ilo koje strane, zlo će iti pretvoreno u doro. -pak, ez recepcije iće samo ulaženo i umanjeno, u skladu sa snagom takvog ene#ika.

XLIX

@edeseta je, da razmotriš vladara ;scendenta i Aesec, da li su oa ili ilo koji od njih a#likovani ilo kojim male#ikom, konjunkcijom, opozicijom ili kvadratom. @osao će iti pokvaren ez aspekta ene#ika, ali ako ih ene#ik, to jest upiter, 6enera, 'unce ili Aesec podržava, to popušta i olaavljuje +vrstinu takvih male#ika, a strana koju ozna+ava iće osloo!ena predstojeće opasnosti, i ako i aspekt io kvadrat uz pružanje recepcije. ;li, ako ene#ika ez recepcije, kvadratom ili opozicijom, ili male#ika, trigonom ili sekstilom ez recepcije, podržava pomenuti vladar ;scendenta, moguće je da se osoa izavi prisutne opasnosti, ali će se ona pretvoriti u drugu, jednako veliku, pa tako od nje neće imati korist.

L

@edeset i prva je, da vidiš da li je signi#ikator kadentan od ugla ili od ;scendenta i nije ni u jednom svom dostojanstvu, niti u svom radovanjuC jer tada on ne ozna+ava ništa osim sumnje i nesreće, i nema nade za dorim ili pro#itom p ro#itom od planete tako postavljene.

LI

LII

@edeset i druga je, kada se tri in#eriorne planete, 6enera, Aerkur i Aesec, pokazuju napuštajući sun+eve zrake i pojavljuju se uve+e nakon njegovog zalaska, jer pre toga 9tj. dok se od njega ne udalje

AstroRiznica



12 stepeni:, oni, ili ilo koja druga planeta, su slai, tako da ene#ik malo može napredovati, a male#ik može naškoditi jednako 88. 'ad, ako ene#ik izlazi sporog kretanja, kao s mukom, onda se o+ekivano doro neće ostvariti ez mnogo truda i nevolja, a ako je male#ik, njegove signi#ikacije će se pojavljivati polako. Ae!utim, kod superiornih planeta, kao što su 'aturn, upiter i Aars, te stvari se dešavaju kada napuštaju sun+eve zrake, tako da izlaze ujutru pre 'unca i sijaju pre njegovog izlaska. @edeset i treća konsideracija je, da li je signi#ikator pod sun+evim zracima, jer će tada iti male korisnosti u ilo +emu, kao što je gore pomenutoC ipak, male#ici će donekle iti snažniji u zlu, nego ene#ici u doru.

LIII

Lilijeva beleška. ada, (a )lanetu je )rikladno re$i da je )od sun*evim (racima,

kada je samo dvanaest ste)eni ili manje, ili vi&e od ili ta*no &esnaest minuta udaljena od unca+89 jer, kada je udaljenost samo &esnaest minuta, kaže se da je snažna, jer je u ka(imiju, ili srcu unca+ ali, kada )ostoji vi&e od dvanaest ste)eni, a manje od )etnaest ste)eni, kaže se da na)u&ta sun*eve (rake.

@edeset i +etvrta je, da razmotriš da li je superiorna planeta udaljena 12 stepeni od 'unca, idući ka svom jutarnjem izlasku, ili jednako udaljena in#eriorna planeta i direktna, idući ka svom ve+ernjem izlasku, jer se tada kaže da je osnažena. ;li, kada ima 1= stepeni tako da je vidljiva, ona je snažnija u svemu) poput nekog ko istupa iz itke radujući se što je potukao i prognao sve svoje neprijatelje. ;li, kada 'unce sledi tri superiorne planete, i izme!u njih i njega ima manje od 1= stepeni, njihova slaost je, kažu, uvećana, sve dok udaljenost me!u njima ude samo  stepeni, a nakon toga toga pa dok ne udu u srcu 'unca, kaže kaže se da su u ekstremnoj deilitaciji. "o, deilitiranost in#eriornih planeta je suprotna njima90 , jer se kaže da se uvećava kada one slede 'unce i kada postoji izme!u

LIV

88

Zlo malefika malefika se neće umanjiti, ali se ne će ni uvećati Planeta je pod sunčevim zracima kada je na 16 (kod nekih autora 17)i više lu čnih minuta udaljenosti od Sunca, pa sve do 12 stepeni udaljenosti od njega. U okviru toga je i spaljenost 90 Suprotna superiornima 89

AstroRiznica



njih i 'unca od 1= stepeni do  stepeni, a od  stepeni pa dok ne udu u srcu 'unca, kaže se da su u svojoj najvećoj deilitaciji.91 @edeset i peta je, da razmotriš da li je signi#ikator peregriniran, jer će tada osoa koju ozna+ava, ilo u "atalnom horoskopu ili @itanju, iti umešna, lukava, zlonamerna, koja zna kako da se ponaša i doro i loše, ali više sklona poslednjem.

LV

@edeset i šesta je, da razmotriš da li signi#ikator ilo +ega predaje svoju dispoziciju ili vrlinu ijednoj drugoj planeti. a li je ona orijentalna ili okcidentalnaP er, ako je orijentalna, i jedna od in#eriornih i direktna, ili je okcidentalna i jedna od superiornih i ako nema preko 20 minuta izme!u nje i 'unca, ona će iti slaa kaže 'arcinator, i neće izvršiti ono što prikazuje, nego će omesti mnoge stvari. @od tim ometanjem je poput olesnog +oveka koga je olest toliko nadja+ala, da je on primoran da leži zog nje, i ne može sei da pomogneC ili, poput kuće koja se ruši i +ije rušenje niko ne može spre+iti. - što je takva planeta udaljenija od 'unca, utoliko će iti manje a#likovana. ; ako je orijentalna i jedna od superiornih, ili okcidentalna i jedna od in#eriornih, a nije retrogradna, iće snažna i sposona da ostvari ono što oećava) poput nekog ko je io olestan, ali se odli+no oporavio, ili poput kuće koja se srušila pa je popravljena, a isto važi i za sve ostale planete tako postavljene.

LVI

@edeset i sedma je, da razmotriš da li je signi#ikator u 6--- kući od ;scendenta. er ako jeste, i ako je ene#ik, iako neće naneti štetu, neće doneti ni doroC a ako je male#ik, on će na+initi više nesreće nego na ilo kom drugom mestu u slici. ; ako je pitanje o odlasku u rat, savetuj @ita+a da ne ide tamo, +ak i ako je to ene#ik, jer, uvek se mora sumnjati na neko zlo, to jest smrt ili ar zato+eništvo, jer to je mesto tame i smrti. ;li ako je male#ik, prosudi smrt, osim ako je u separaciji sa vladarom 6--- kuće, jer tada može iti samo ranjen ili povre!en 92 , ili IćeJ pasti, kada

LVII 91

Kada inferiorne planete slede Sunce, one su tada okcidentalne. Kada mu prilaze sa te strane, tada su retrogradne, za razliku kada mu prilaze sa suprotne (orijentalne) strane, jer su tada direktne i manje debilitirane. Detaljnije http://astroriznica.com/orijentalnosthttp://astroriznica .com/orijentalnost-i-okcidentalnost-plane i-okcidentalnost-planeta/ ta/ 92 Lakše povrede, modrice, ugruvanost ugruvanost

AstroRiznica



ude u smrtnoj opasnosti, premda je može izeći. ; ako je pitanje o putovanju, naro+ito dugom, iće zaroljen ili u velikom strahu od togaC shvati da je isto ako je u separaciji od vladara 6--- kućeC i upamti da male#ik tako postavljen uvek nanosi više nesreće nego ene#ik. @edeset i osma je, da razmotriš da li je signi#ikator #iksan93 u znaku u kome je. 'ad, Kael je rekao) QKa planetu se ne kaže da je #iksna u znaku dok ne pro!e njegovih = stepeni.Q ;li ja sam mišljenja da, nakon što je prošla ceo jedan stepen znaka, jeste +vrsto u njemu, a on je to rekao radi veće sigurnosti. -sto tako je rekao) QKa planetu se ne kaže da je kadentna od ;scendenta osim ako je udaljena odatle više od = stepeniQ, kao na primer, ;scendent na  stepeni Gvna, a planeta na petom stepenu istog. @tolomej i mnogi drugi mudraci sa kojima se ja slažem, potvr!uju da je ta planeta na uglu. -pak, neki i rekli da i za planetu trealo reći da je na uglu kada je na samom stepenu ;scendenta, ili jedan stepen pre ili dva stepena nakon njega. 'amo, oni su mislili na Devolucije, i kako i mogli iti što sigurniji i kako se se ne i ni najmanje prevarili.

LVIII

'amo, ja sam iskusio da je planeta na uglu u širini = stepeni pre vrha. @ošto sam jednom tražio godišnju Devoluciju, pronašao sam Aarsa na petom stepenu pre vrha ugla zemlje 94 u arcu, južne latitude, što je ozna+avalo uistvo Dimskog cara. - upoznao sam ga s tim za vreme njegovog oravka u N/rosietiO, a ja u N4orliriiO, i otkriveno je da su @andul#o de 4arsanela i
LIX 93 94

@edeset i deveta je, da razmotriš da li je signi#ikator iza vrha ugla ne više od 1= stepeni, jer tada će se za njega reći da je na uglu, kao da je onaj koji je stvarno na njemu, kao što to Kael

postojan vrh IV kuće, IC, Nadir

AstroRiznica



potvr!uje. @ri +emu on kaže da pre toga nije na uglu, niti ima snagu tu nakon 1= stepeni od vrha ugla. "a primer, ;scendent je na E stepena Bika, pa je njegov kraj iza ugla) koja god planeta da je postavljena tu od +etvrtog do devetnaestog stepena je na uglu, ali one iza toga nisu. -na+e, @tolomej izgleda to podržava, mada ne izri+ito) Qsvaka planeta koja je = stepeni pre, ili 2= stepeni posle vrha, jeste na uglu.Q 'ad, Kael i razjasnio nedoumicu tvrdeći da će velika udaljenost planete od ugla omesti posao. Lilijeva beleška) -tolomej 2s kojim se ne ra(ila(im3 *ini se tvrdi, da nijedan deo bilo

koje ku$e nije osloboen siline.  ja sam mi&ljenja, i to ne (alud, da (a svaku )lanetu koja je u bilo kojoj ku$i, mora biti re*eno da je u toj ku$i gde je naena, od )o*etka ku$e sve do njenog kraja+ (ato i kažem u ku$i, a ne u (naku, jer )onekad neka ku$a (au(ima vi&e od jednog (naka, a )onekad manje, jer deluje besmisleno da bilo koji deo bilo koje ku$e može biti is)ra(an i ostavljen be( mo$i.

&ezdeseta je, da razmotriš da li je signi#ikator u #iksnom, promenljivom ili pokretnom95 znaku, zato što u #iksnom znaku ozna+ava stailnost i podršku zapo+etoj stvari ili poduhvatu ili onom o +emu se pita. $ promenljivom znaku, promena uz povratak ili ponavljanje, da će ista stvar iti prekinuta, pa kasnije ponovo zapo+eta, ili će joj nešto iti dodato, ili će se desiti druga promena. -z tog razloga, u stvarima koje zahtevaju promenu, kao kupovina, prodaja ili sli+no, potreno je da postavimo signi#ikatora i Aesec, ili jedno od njih, u promenljivi znak, iako u pokretnom znaku ozna+ava iznenadnu promenu, rzo otpremanje ili kraj ilo dorog ili lošeg. @a stoga u stvarima gde želimo nagli završetak, signi#ikatora trea da postavimo u pokretne znake, ali stvari za koje želimo da udu postojane i trajne, trea da ih96 postavimo u #iksne znakeC tamo gde želimo osrednjost, neka udu u promenljivim znacima. @odrazumeva se uvek isto s prirodom Aeseca, ukoliko ga u ilo kom momentu možeš razmotriti.

LX

95 96

Drugi naziv za kardinalne znake znake Misli se na signifikatore signifikatore

AstroRiznica



&ezdeset i prva je, da pogledaš da li su vladar ;scendenta ili Aesec sa Kmajevom /lavom ili Depom. er to je ometanje u svim poslovima, a šteta i nesreća će proizaći od stvari ozna+enih tom kućom koju Kmajeva /lava ili Dep oštećuju. ;li, samo telesna konjunkcija može da naškodi jer nemaju aspekte ni opoziciju. ; gore je kada signi#ikator ili Aesec idu ka njima, nego kada se udaljavaju od njih, jer u prvom slu+aju je ozna+ena nesreća u svojoj punoj snazi, poput +oveka na rodu koji je prepolovljen na moru, kad nema nikakve nade. ;li u poslednjem97 , to je poput roda koji je samo u opasnosti, opasnosti, ali ima nade i mogućnosti mogućnosti da je izegne. - primeti da kada signi#ikator ili Aesec idu ka Kmajevoj /lavi, njeno zlo je uvećano, jer je njena priroda da uvećava, a kada idu ka Depu 98 , nesreća nije u potpunosti najveća kao kada odlaze od njega, to jest, u okviru jednog stepena. er od jednog stepena nadalje nije tako snažna kao na samom stepenu, iako ima snageC od jednog do tri stepena je manje, od +etiri do pet stepeni još manje, a od pet do sedam stepeni veoma maloC od  do  stepeni još manje, a odatle do 12 stepeni stepeni malo ili nimalo snažna. snažna.

LXI

&ezdeset i druga je, da razmotriš da li je Aesec u praznom hodu. er to ozna+ava da će pitana stvar retko ikada imati doar kraj, i ne ez mnogo truda, tuge i nevolje, osim ako su vladar ;scendenta ili signi#ikator stvari u vrlo dorom stanju, a i tada može iti ometena, mada ne n e potpuno osujećena. -pak, to je doar momenat za piće, p iće, kupanje, slavlja, itd. kao i za korišćenje masti za uklanjanje dlaka, naro+ito ako je u &korpionu.

LXII

&ezdeset i treća je, da razmotriš da li je Aesec daleko od konjukcije s male#icima, tako da ne aca svoje zrake na njihove, jer tada će doga!aj iti doar, mada olje ako doti+e svojim zracima one zrake koje šalje ene#ik. ; još je olje, ako su pored ovoga vladar ;scendenta ili pitanja u dorom stanju, jer ako nisu doro

LXIII 97

To jest, u drugom slučaju Priroda Severnog čvora je da uvećava, bilo dobro bilo loše, dok je priroda Južnog čvora da umanjuje kako dobro, tako i loše. Ukoliko planeta aplicira Severnom čvoru, onda se zlo uvećava više nego kada se odvaja od njega. Obrnuto, ako aplicira Južnom čvoru, zlo je manje nego kada se odvaja od njega. Čvorovi su svakako najznačajniji za luminare, jer se u njihovoj blizini doga đaju eklipse 98

AstroRiznica



postavljeni, to može smanjiti oećano doro, ali ga ne može u potpunosti spre+iti. &ezdeset i +etvrta je, da razmotriš da li je Aesec u Daku, Biku, 'trelcu ili Diama, jer to ozna+ava doro za pitanje, +ak i ako je povezan s male#icima, a ne sa ene#icimaC niti on, ako je u praznom hodu, ometa tako mnogo na tim mestima kao na drugim, pod uslovom da nije spaljen, jer je r će tada od njega imati malo ili nimalo koristi.

LXIV

&ezdeset i peta je, da razmotriš da li je vladar 6-- kuće a#likovan ili ne, jer to i ilo ometanje pitanja. - trealo i da odložiš prosu!ivanje ako možeš, i uvek oprezno ispitaš kada se takvo ometanje javi. možeš pronaći kada kada će se to desiti, pa nakon toga prosuditi mnogo sigurnije.

LXV

&ezdeset i šesta je da razmotriš, kada male#ici prete nesrećom, da li su mesta na koja njihova pretnja pada, digniteti ilo kog ene#ika. - da li takav ene#ik podržava to mesto trigonom ili sekstilom, jer tada će on otkloniti nesreću i potpuno je poništiti. ;ko podržava kvadratom, onda će je samo umanjitiC ako opozicijom, otklanja neki njen deoC ako ne aca nikakav aspekt, šteta će se desiti 99 ali će proizaći od +asnih, poštenih ljudi i @ita+ će s pravom propatiti, jer će se zog pravi+ne stvari naći pred sudijom ili sli+no. ;li, ako je gorepomenuto mesto dignitet male#ika, šteta će doći od nepoštenih ljudi, lažnih svedoka, podmitljivog sudije, ili preko neke presude greškom nepravedno donete, itd.

LXVI

&ezdeset i sedma je, da razmotriš da li u lizini postoji neka eklipsa koja je udaljena manje od 12 stepeni od signi#ikatora. er, ista će doneti štetu i nesreću @ita+u ili poslu, osim ako postoji ene#ik koja ima dostojanstva na istom mestu, jer tada

LXVII 99

Odavde i proisti proističe pravilo da je velika nesre ća kada planeta ne vidi ku ću odnosno znak kojim vlada jer tada nije u stanju da upravlja pitanjima te ku će/znaka. Stoga bolje i loš aspekt, nego da nema nikakvog

AstroRiznica



je šteta umanjena. ;li, ako toga nema, trea da pogledaš koja planeta podržava pomenuto mesto i kako. er, ako ga ene#ici podržavaju, oni uvećavaju zloC a ako su male#ici, oni ga umanjuju i otklanjaju, što se +ini nekom vrstom zagonetke ili +uda $metnosti. &ezdeset i osma je, da razmotriš u pitanjima o olesnim ljudima ili dekumiturama100 , da li su vladar 6-- kuće i sama 6-- kuća, osloo!eni smetnji. er ako jesu, olesnik se ezedno može poveriti rizi lekara, pošto će lekovi delovati vrlo doro. ;li, ako su 6-- kuća i njen vladar a#likovani, @tolomej kaže) Q5ekar se mora menjati, jer ni njegov lek ni nega neće doneti nikakvo doroQ. 6-- kuća ozna+ava lek, kao što to Kael kaže. -li će u najmanju ruku olest prerasti u hroni+nu i trajnu. 'li+no se može o+ekivati ako se iste pozicije udese po+etkom ilo kakvog le+enja.

LXVIII

&ezdeset i deveta je da razmotriš, da li su signi#ikatori ;scendenta i kuće koja ozna+ava pitanu stvar iste snage i deilitacije. er tada ne možeš sa sigurnošću dati tuma+enje, već u takvom slu+aju moraš imati na umu vladara konjunkcije ili prevencije101 9jer je stvar ili konjunkciona102 ili prevenciona103: koja se poslednja desila, i na osnovu toga prosuditi. ;li, ako su vladar konjunkcije ili prevencije i pitane stvari i dalje jednaki, onda se moraš okrenuti Aesecu i pogledati kome prvo aplicira, pa iz toga izvući sud. ;ko se ne združuje ni sa jednom planetom u ili iz znaka u kome je, uzmi onu planetu s kojom se prvom spaja u narednom znaku i to je izuzetno korisno.

LXIX

LXX

'edamdeseta konsideracija je, da imaš na umu još jednu tajnu, koja nije doro istražena me!u astrolozima, iako im +esto puta nanosi mnogo štete.
100

Dekumbitura je karta koju astrolog izra izrađuje za momenat kada je bolesnik pao u krevet ili kada mu je donet na uvid urin bolesnika. Ovo je samo jedna od mnogih potvrda da astrolog nekada nije bio samo pusti tuma č simbola, već i savetnik i lekar 101 Vladara sizigije odnosno vladara poslednjeg Mladog ili Punog Meseca koji se desio pre postavljanja pitanja. Sizigije i njihovi vladari imaju veliku važnost i u natalnoj astrologiji, ne samo u horarnoj kao što se često misli 102 Konjunkciona karta je ona u kojoj je poslednja poslednja sizigija bila Mlad Mesec, Mesec, zbog konjunkcije Sunca i Meseca 103 Prevenciona karta je ona u kojoj je poslednja poslednja sizigija bila Pun Mesec, radi opozicije opozicije Sunca i Meseca

AstroRiznica



@itanjima, itd., da li je vladar Aladog ili @unog Aeseca, koji je poslednji prethodio ro!enju, na ilo kom uglu pitane stvari104. ;ko jeste, to upućuje da će se posao dovršiti, osim ako @ita+ pogreši 9ili Bog to spre+i:, iako na osnovu ostalih signi#ikatora to ne deluje izvesno. ;li ako nije takav slu+aj, nego je isti105 na ;scendentu,106 a ostali signi#ikatori, to jest, vladar ;scendenta pitanja i Aesec pomažu, stvar će iti ura!ena sa lakoćom. ;ko je u kadentnoj kući, to će se retko desiti, iako ostali signi#ikatori deluju veoma povoljniC a ako najmanje dva od njih nisu povoljni, uzmi sa sigurnošću da to nikad neće iti ostvareno. 'edamdeset i prva je, da razmotriš, da li signi#ikatori padaju izme!u ;scendenta i -- kuće, jer to ozna+ava dugotrajnost ili dužinu vremena kada će se stvar realizovati. -li, ako je već ostvarena, koliko dugo će trajati u danima ili satima. ;ko su izme!u -- i  kuće, to ozna+ava polovine nedeljeC izme!u  i 6--, mesece ili nedeljeC izme!u 6-- i -6 godine, a izme!u -6 kuće i ;scendenta, polovine godine.

LXXI

'edamdeset i druga je, da imaš u vidu da, ako je pitanje o nekom putovanju, a Aesec je a#likovan, nije ezedno poći na njega. ;li ako putovanje ne može iti odloženo, neka planeta koja ga a#likuje u trenutku u kome @ita+ kreće na put, ude vladar ;scendenta.

LXXII

'edamdeset i treća je, da imaš na umu da li pitanja ozna+avaju doro ili zlo. ;ko je doro, da li ene#ici podržavaju signi#ikatora pitanja ili Aesec, jer tada će ta dora sreća iti uvećana. ;li ako male#ici acaju svoje zrake, iće isto toliko ili još više umanjena. Ae!utim, ako su prvoitno ozna+avali zlo, a male#ici

LXXIII 104

Nije sasvim jasno da li je Bonati Bonati mislio na uglove Horoskopa ili ili na uglove u odnosu na kuću kojoj pripada pitana stvar (BOA str. 303) 105 Vladar sizigije 106 Prema Dajksovom prevodu, nije re reč o Ascendentu nego o sukcendentim kućama „ Ali, ako nije takav slu č aj, aj, nego je isti u sukcendentnim [ku ćama], a ostali signifikatori (to jest vladar Ascendenta i vladar pitane svari i Mesec ili jedan od njih) pomažu, stvar će biti ostvarena sa lako ćom“ (BOA, str.303). Već su pre toga pomenuti uglovi, gde svakako spada i Ascendent, tako da i sama logika stvari name će zaključak da je reč o sukcendentnim, a ne o uglovnim kućama.

AstroRiznica



podržavaju signi#ikatora ili Aesec, kao što je ranije pomenuto, zlo koje preti će se uvećati i postati gore. 'edamdeset i +etvrta je, da razmotriš da li je signi#ikator u svojoj prvoj stanici, gde postaje retrogradan. er to ozna+ava suprotstavljanje i neposlušnost, i da stvar, +ak ako i ilo malo verovatno, neće iti postignuta. ;ko ilo koji posao ili izgradnja udu zapo+eti tada, neće iti dovršeni. ; ako se takav signi#ikator, tako postavljen, na!e tada ispod zemlje, takvoj gra!evini neće iti data namena trideset godina, a potom će iti nezavršenaC a ako do tada ude malo podignuta, podizaće se još trideset godina. ; ako se tada ne dovrši, neće iti završena za devedeset godina ra+unajući od prveC ako ni tada, neće nikada iti završena, osim ako se vlasništvo promeni i pre!e u posed stranaca u odnosu na prethodne vlasnike. ;li, ako se signi#ikator na!e u svojoj drugoj stanici, pred direktno kretanje, to upućuje da će posao iti oavljen, mada sporo, uz komplikacije, uz muku i nevolje. - ako gra!evina ude tada zapo+eta, iće završenaC ne tako rzo kao što se isprva verovalo, pod uslovom da signi#ikator nije ispod zemlje, jer u tom slu+aju onaj koji je zapo+inje neće je nikad dovršiti, niti će je podići previše visoko iznad zemlje.

LXXIV

Lilijeva beleška ) -rimeti da )laneta u svojoj drugoj stanici o(na*ava vi*nost,

obnavljanje i snagu svega, ali u svojoj )rvoj stanici ras)adanje i uni&tenje. %obro u)amti i s/vati ove stvari, jer $e se *esto javljati u )raksi.

'edamdeset i peta je, da razmotriš da li je Aesec a#likovan ilo kojom planetom, jer tada, ma kakvo pitanje ilo, ono će pretrpeti štetu. ;li, ako je Aesec na dorom mestu od ;scendenta, tako da ga podržava trigonom ili sekstilom, ili ako planeta koja ga a#likuje podržava isti, ilo koji od ovih aspekata će umanjiti dolazeću nesreću, a može iti da će ih i potpuno spre+iti, zavisno od postavke a#likujuće planete, ali da ne ude kadentna od uglova, niti ;scendenta, ni u svom padu, niti u sedmoj od svoje kuće 107. Kael izgleda kaže) Q;ko je male#ik koji a#likuje kadentan od ;scendenta ili retrogradan, on

LXXV

107

znaka

AstroRiznica



uzrokuje strah kod @ita+aC ali uvek se plašim a#likcije Aeseca iznad svih drugih ometanja i ne sećam se da sam video srećan kraj ilo +ega gde je on io a#likovan. @a i kod putovanja, ako je u pitanju odlazak u rat, strahovao sam za @ita+evu zaštitu i li+nostC ako je putovanje zog trgovine, strahovao sam od prolema, sva!a, tuge na putovanjima i guitka novca, itd. 'edamdeset i šesta je, da razmotriš od koje se planete Aesec odvaja, a s kojom se združuje. Gna od koje se odvaja ozna+ava ono što je ilo, druga ono što će iti, kao što smo rekli. - stoga, ako je u separaciji od male#ika, a aplicira ka ene#iku, najgore je prošlo, a ono što je tu željeno, završiće se srećno, na @ita+evo zadovoljstvo. ;li, ako je u separaciji od ene#ika, a ide ka male#iku, shvati suprotno) stvar je ila dora na po+etku, ali se na kraju pokazala ništavnom. ;ko ide od ene#ika ka ene#iku, ilo je i ostalo doro, i imaće kraj vredan hvale. ;ko od male#ika ka male#iku, kraj će iti nemio.

LXXVI

Lilijeva beleška) 'va konsideracija je doktrina 5)renosa5. -renos svetlosti i )rirode

)lanete je kada se )laneta odvaja od jedne koja je s)orija od nje, a )restiže 108 drugu bilo konjunkcijom ili as)ektom. U /orarnoj astrologiji to je dobar (nak ako je as)ekt dobar+ ali, ako je )renos7 lo&im as)ektom, kaže se da to o(na*ava (lo ili tesko$e kada se dogaaj odigra. 8ako, ako u )itanju o braku lak&a )laneta )renosi svetlost od vladara 9 ku$e do vladara Ascendenta, to je dobar (nak ako je )renos7 dobrim as)ektom, i o(na*ava da $e osoba koja odgovara o)isu )lanete )renosioca s)ojiti dve strane, i one $e na kraju biti sre$ne. Ako je )renos7 lo&im as)ektom, to $e biti obavljeno ili i( lo&i/ )obuda, ili $e biti )ra$eno )ra$eno mnogim nevoljama i ra(o*arenjima. ra(o*arenjima.

'edamdeset i sedma je, da razmotriš da li su vladar ;scendenta ili Aesec u opoziciji109 , to jest, da li je Aesec u arcu, Aerkur u 'trelcu ili Diama, ili 6enera u &korpionu ili Gvnu, 'unce u 6odoliji, Aars u Biku ili 6agi, upiter u Blizancima ili evici, 'aturn u Daku ili 5avu. er, tada se takvi vladari @itanja

LXXVII 108

Drugim rečima, kada se jedna brža planeta odvaja od druge, sporije i aplicira trećoj konjunkcijom ili aspektom, i na taj način prenosi svetlost od druge ka tre ćoj 109 Ovde Koli ne misli na aspekt aspekt opozicije nego na poziciju planete u znaku suprotnom suprotnom svom domicilu tj. u znaku svog izgona

AstroRiznica



gade na pitanu stvarC niti i voleli da ude postignuta, već su radije protiv nje. 'edamdeset i osma je, da razmotriš kuću koja ozna+ava stvar o kojoj se pita. er, - kuća ozna+ava osou, -- kuća sustanciju 110 , --- kuća raću, itd., kao što smo ranije u+ili, pa kakva ude, tako o njoj prosudi, doro prou+ivši sve okolnosti.

LXXVIII

'edamdeset i deveta je, da razmotriš da li su 'igni#ikator ili Aesec združeni sa dorim ili lošim planetama konjunkcijom ili aspektom, što se marljivo mora opaziti i razlu+iti. er, telesna konjunkcija sa 'uncem je najveća nesreća koja može snaći planetu. p lanetu.111

LXXIX

Gsamdeseta je, da razmotriš kako je 'igni#ikator postavljen u odnosu na sopstvenu kuću112 , da li je u drugom, trećem ili +etvrtom itd., znaku od njega prema +ijim zna+enjima ćeš suditi, kao što i sudio o ilo kojoj planeti u takvoj kući od ;scendenta.

LXXX

Gsamdeset i prva je, da razmotriš da li je signi#ikator na uglu, ili u sukcedentnoj ili kadentnoj kući. er, što je neka planeta p laneta liža vrhu nekog ugla, to je snažnija) koliko udaljenija, toliko slaijaC a onoliko koliko će iti lizu vrha kadentne kuće, toliko će iti slaijaC što je dalja, to je manje slaa.

LXXXI

Gsamdeset i druga je, da razmotriš da li signi#ikator prima dispoziciju ili vrlinu od ilo koje planete, ene#i+ne ili male#i+ne) ako od ene#ika, to ozna+ava doro, a još olje ako je takav ene#ik u dorom

LXXXII 110 111

112

Svu pokretnu imovinu i finansije Spaljenost planeta http://astroriznica.com/spaljenost-planeta/ Znak

AstroRiznica



stanju. ;ko od male#ika, suprotno, i lošija je onoliko koliko je slaija i a#likovanija. Gsamdeset i treća je, da razmotriš da li su ene#ici i male#ici podjednako snažni u @itanju, jer to ne ozna+ava jasan sud, ni doar ni loš, nego neku vrstu ravnodušnosti, da predmet neće doneti ni doitak ni guitak.

LXXXIII

Gsamdeset i +etvrta je, da razmotriš da li su ene#ici ili male#ici snažniji. er, ako su i jedni i drugi snažni, a ene#ici nadvladavaju, to ozna+ava vrstu osrednjeg dora, a ako su male#ici u takvom slu+aju snažniji, osrednjost zla, ez preteranosti ni na jednoj strani.

LXXXIV

Gsamdeset i peta je, da razmotriš da li
LXXXV

Gsamdeset i šesta je, da razmotriš da li ilo koji od male#ika podržava signi#ikatora, pri +emu su ooje retrogradni, kadentni, peregrinirani i u znacima koji su suprotni njihovim prirodamaP er tada one donose takvu potpunu nesreću koja se ne može izeći, niti odvratiti ilo +ime do samo Bogom. - ako je ilo ko ro!en pod takvim pozicijama, uvek će iti prosjak, šta god radio. ;ko se ilo kakva kuća gradi tada, nijedan +ovek neće srećno živeti, niti imati novac u njoj, nego će se kroz guitke i muke njegovi imetak i dora topiti, i nestatiC a njegovi najizvesniji planovi će iti +udno osujećeni i uništeni, osim ako se Božanska dorota umeša svojom milošću.

LXXXVI

AstroRiznica



Gsamdeset i sedma je, da razmotriš :ovenarium Lunae113 , što je stvar na koju se mora mnogo paziti, jer +esto ometa ;strologa u otkrivanju istine i navodi ga na grešku, ne znajući uzrok omane.

LXXXVII

Gsamdeset i osma je, da razmotriš ne samo planetu od koje se Aesec odvaja, kako je postavljena itd., već i sledeću s kojom se združuje, tako da nema više od pedesetjednog minuta udaljenosti me!u njima. @rva će ozna+avati ono što je prošlo, a druga ono što je sada prisutno, kao što smo već rekli. - tako!e pogledaj s kojom će se narednom združiti nakon separacije od ove sa kojom je sada, jer će ona prema svojoj postavci ozna+avati ishod ili ono što će doći. d oći.

LXXXVIII

Gsamdeset i deveta je, da razmotriš %uodenariam Lunae114, stvar koja je primetna u mnogim slu+ajevima, +ak +ešće od razli+itih stvari koje smo pomenuli. er postoji velika opasnost od pogreške u teško razumljivim razmatranjima, a koje ;strolozi radije iz lenjosti nego iz neznanja, ne poštuju. Kog toga se +esto osramote i udu prezreni od ljudi, umesto da se malo pomu+e.

LXXXIX

evedeseta je, da razmotriš da li su vladar kuće u kojoj je 'unce, i one u kojoj je Aesec, i tako!e one u kojoj je vladar ;scendenta, svi orijentalni i na uglovima 9iako se to retko dešava:, i me!usono podržavaju jedni druge iz dorih mesta prijateljskim aspektima. er takve pozicije će ozna+avati najveće doro i najnenadmašniju udućnost koja se može zamisliti. ;ko nisu svi tako postavljeni, p ostavljeni, onaj ostatak koji jeste će ozna+iti oz na+iti prosperitet i sreću proporcionalno mogućnostima, mada ne u tako velikoj meri.

XC 113

Novenarije ili devetine; devetine; tradicionalna podela znakova znakova na po devet jednakih delova Dvanaestine, dodekatemorije, duade: tradicionalna podela znakova na po 12 jednakih delova. Vrlo zna čajna podela koja je od velike koristi u natalnim i horarnim analizama i prognostici 114

AstroRiznica



evedeset i prva konsideracija je, da uo+iš u @itanjima ili "atalnim horoskopima, da li je Aars na ilo kom uglu 'like, naro+ito u #iksnim znacima. -li kada je &korpionu u usponu, jer tada on uništava sve doro ozna+eno tim pitanjem, ili ga u najmanju ruku mnogo oštećuje i umanjuje ga, osim ako ga upiter podržava trigonom ili sekstilom, pošto je tada njegovo zlo umanjenoC ali ipak zavisno da li je upiter jak ili sla.

XCI

evedeset i druga je, da pogledaš u "atalnim horoskopima i @itanjima naro+ito o smrti, da li vladar kuće smrti, ili signi#ikator smrti, ili vladar kuće u kojoj je postavljen vladar 6--- kuće, aplicira signi#ikatoru "atusa ili @ita+a, ili on njima. @ošto tako postavljena planeta postaje uništitelj života, i uija ilo da je ene#ik ili male#ik, i ilo da ima recepcije ili ne.

XCII

evedeset i treća je, da razmotriš, ako se pitanje ti+e stvari koju osoa želi od drugog, ili onog što i doila sa nekog tajnog skrivenog mesta, da li signi#ikator @ita+a ili pitane stvari podržava 'aturna ili je telesno združen sa njim. -li da li je 'aturn u kući pitane stvari. @ošto će tada stvar iti teško završena, ili ne ez mnogo truda i nevolja, i mnogo mu+nije nego što je @ita+ zamišljao.

XCIII

evedeset i +etvrta je, da razmotriš, u @itanjima, itd. da li je signi#ikator pitane stvari kadentan od ;scendenta, ili drugih uglova, ili kuće koja ozna+ava željenu stvar ili posao, ili njihovog vladara. -li da li je on retrogradan, ili u lošem položaju sa 'uncem. -li da li je u pomenutoj kući koja ozna+ava pitanu stvar, neka kadentna ili retrogradna planeta, ili u tako lošem stanju sa 'uncem, ili na lošem mestu u odnosu na njega, ili loše aspektovana od njega. er ilo koja od ovih stvari ozna+ava ometanje stvari, iako ina+e @itanje deluje doro i moguće.

XCIV

AstroRiznica



evedeset i peta je, da li su planete koje ozna+avaju pitanu stvar, me!usono povezane, jer to ozna+ava ostvarenje. -pak, nemoj iti previše samouveren u takvom prosu!ivanju, dok doro ne odmeriš prirodu znaka u kome se združuju, da li je njihove prirodeC jer tada će iti lako, u suprotnom suprotnom teško ili jedva uopšte.

XCV

evedeset i šesta je, da razmotriš u @itanjima koja, +ini se, pokazuju da će ono za šta je pitano iti ostvareno, da li su signi#ikator stvari i Aesec na uglovima. er, ako su ooje udaljeni više od 2= stepeni od uglova, to neće iti postignuto, ali ako jedan jeste, a drugi nije mnogo udaljen, onda se može uraditi, uraditi, mada uz teškoće, teškoće, osim ako se radi o putovanju koje će sasvim doro proteći ako je signi#ikator van uglova115.

XCVI

evedeset i sedma je, da razmotriš u kojoj klimi je primljeno @itanje. er prosu!ivanje mora iti prilago!eno razli+itim ascenzijama zemalja i klima, gde nema jednakosti u ascenzijama ili izlascima znakova, u jednoj klimi kao u drugoj, niti istog ;scendenta u jednoj olasti kao u drugoj.

XCVII

Lilijeva beleška116) ;uvaj se gre&ke ovde, jer bi bila vrlo ne(godna i vredna )rekora.

er, ka kom god mestu da )utuje&, i( jedne oblasti u drugu, da li sa istoka na (a)ad, sa severa na jug, ili obrnuto, tvoj Ascendent $e se menjati (a jedan ste)en od istoka ka (a)adu u longitudi i obrnuto, i od severa ka jugu, i obrnuto. Ali, neke vesele budale ili monasi, o)ijeni, mogu se )odi$i i re$i< =Ako se tvoj sud menja u (avisnosti od )oložaja nacija, on je )ogre&an.> Ali, ne treba )ri*ati s takvim (verima, oni niti s/vataju niti veruju, niti im je i&ta mogu$e. mo gu$e. ako, )ostoji nekoliko vrlo u*eni/ ljudi lj udi meu njima, kao &to je =?ontradus Bri@iensis>, fratar )ro)ovednik, koji odli*no ra(ume Umetnost i iskreno je )raktikuje. :eoba(iranje na ovo &to sam rekao navodilo je Astrologe na gre&ke, a sumnjam da je jo& uvek tako, jer is)ravna )rosuivanja ne mogu biti data be( Ascendenta i 115

Sva putovanja se prirodno prirodno vezuju za kadentne kuće, III, IX, XII, re đe za VI te je sasvim prikladno videti signifikatora putovanja u tim kućama 116 Ova beleška nije Lilijeva Lilijeva već samog Bonatija

AstroRiznica



ostali/ ku$a, te stoga, ako se oni ra(likuju, moraju i ova 117 . toga treba da ima& 8abele us)ona (a sve klime i oblasti. 0ada, mnogo je teže na$i ra(liku od jedne klime do druge, nego od jedne oblasti ili (emlje do druge, saglasno longitudi+ jer ako ima& 8abele us)ona (nakova u nekoj oblasti od istoka do (a)ada, može& )ogaanjem )rona$i i(la(ak u drugoj, kako god ti odgovara, bilo )rema istoku ili (a)adu, u skladu s istom klimom, tako &to $e& u(eti u ob(ir ra(liku. Ali u ra(li*itim klimama ne može& to tako lako )ret)ostaviti.

evedeset i osma je, da pogledaš da li je ono na šta znak ukazuje da će se verovatno desiti, ozna+eno planetama uz telesnu konjunkciju, aspekt ili prenos svetlosti. ;ko je ozna+eno prvim dvema, posao će dovršiti @ita+ i strana za koju se pita, ez uplitanja ilo koje treće osoe. ;li, ako je trećom, to će se dovršiti preko izaslanika, prijatelja, ili neke osoe koja se umeša, i ostvariće se preko osoe ili stvari ozna+enim onom kućom +iji vladar prenosi svetlost kao što je ranije pomenuto. 'toga, ako je vladar -- kuće, oaviće se troškovima ili s malo novca, a ako je preko --- kuće, preko nekog rata ili sli+no. ;ko je preko -6 kuće, preko oca, itd., prema odgovarajućim zna+enjima svake kuće.

XCVIII

evedeset i deveta je, da doro razmotriš u @itanjima, "atalnim horoskopima, itd., šta će se sigurno desiti. er ponekad se u 'lici +ini da će se nešto sasvim ostvariti, nekad ne u potpunosti, p otpunosti, vec delimi+no. @onekad se potpuno ostvari, a ponekad ne ni u celosti niti delimi+no, na ra+un +ega se astrolozi +esto krive, koji ne znaju kako da se opravdaju, ne znajući kako se to desilo, pošto je stvar teška i vrlo osetljiva za istraživanje. Kato se drevni nisu mešali u to osim najpoštovanijeg ;lumazara118 koji je rekao nešto više nego drugi, za +ija tuma+enja sam otkrio da su delotvornija i ispravnija od tuma+enja drugih, mada je @tolomej, veliki tuma+ ove nauke, mora se priznati temeljitiji od drugih. Gno što pominjem je razmatranje odre!enih #iksnih zvezda.

XCIX

117

Prosuđivanja Abu Mašar (Abū Ma’shar, Ja’far ibn Mu ḥ ammad ammad al-Balkhī , , 10.8.787. – 9.3.886.), jedan od najboljih i najcenjenijih astrologa ikada 118

AstroRiznica



Kolijeva beleška) -rimeti da su ove fiksne (ve(de sada )omerene dosta ste)eni

una)red na ekli)tici, )o longitudi, u odnosu na Bonatijevo vreme. 'ne koje $u imenovati, marljivi astrolog treba )ažljivo da ra(motri, )ri *emu su neke )rirode benefika i ostvaruju one stvari sa onima koje verovatno nisu benefi*ne, a s/odno (na*enjima )laneta+ druge su )rirode malefika, koje s)re*avaju ostvarenje s/odno (na*enjima )laneta. 'd ovi/ )oslednji/ ima )o nekoliko u svakom (naku, kao &to su u Bonatijevo vreme bile dve u Glavi 'vna, jedna na 1"4C, druga na 144C, i one su južne i )rirode aturna i 0arsa. U Biku je &est (ve(da, )rva na DC+ -lejade, koje se na(ivaju i broje kao jedna, i )rirode su 0arsa i 0eseca+ jo& jedna je na 1"!C, jo& jedna na 144C, koju (ovu Eavo, Eavo, jo& jedna na 1 ste)eni, (vana (vana Eavolova glava 119 , jo& jedna na stomaku Bika120 na 1D1, koja se (ove Aldebaran, i sve su )rirode 0arsa i 0erkura. U Bli(ancima )ostoji jedna na F ste)eni, (vana 5ame -sa5, )rirode 0arsa i aturna+ jo& jedna je na 1!1C )rirode 0arsa, (vana 5atnik5+ 121 jo& jedna na 1H1C+ jo& jedna na 1FC, (vana 59e&tica5, )rirode unca i 0arsa. U aku je jedna na !"C, (vana 5Iamila5, )rirode aturna i 0eseca+ jo& jedna na HC+ jo& jedna na 1" ste)eni, (vana =Ja)adna Iamila>, )rirode unca i 0eseca+ jo& jedna na istom ste)enu, (vana 5:oga -sa5, )rirode aturna i jo& jedna na 1HC, iste )rirode. U Lavu je jedna na 1C K )rirode aturna. aturna. U %evici %evici dve, jedna jedna na H11C )rirode 0arsa, a druga na 1 i )rirode aturna. U 9agi je jedna na 6 )rirode aturna. U #kor)ionu tri, jedna na 1!1C+ druga na F!HC, i jo& jedna na D, sve )rirode 0arsa. U trelcu su dve male, jedna na 1DC, a druga na 1!C, )rirode aturna. U arcu dve, jedna na H!C, druga na D!C, obe )rirode aturna. U 9odoliji je jedna na D!4C, )rirode 0arsa i aturna. U ibama jedna na 4!HC, )rirode 0arsa i 0erkura. ve ove (ve(de su &tetne i malefi*ne, ometaju$i i uni&tavaju$i stvari (a koje se *ini da $e se ostvariti, i stoga i/ treba &to vi&e i(begavati. :ije i(li&no, ve$ vrlo )rikladno, na)raviti tabelu fiksni/ (ve(da male latitude, gde se sada nala(e, ili i/ rektifikovati na osnovu o snovu dola(e$i/ godina.

119

Algol, u glavi Meduze Ovo je neta netačna pozicija jer se Aldebaran nalazi u oku Bika, a ne na njegovom stomaku. Danas se ona nalazi na nešto više od 9° Blizanaca, pa je i razlika u stepenima prevelika 121 Prema poziciji i nazivu,. verovatno je u pitanju zvezda Belatriks Belatriks 120

AstroRiznica



'tota konsideracija je, da pogledaš #iksne zvezde koje pomažu i urzavaju ostvarenje stvari, a koje su ovako postavljene) $ Gvnu su dve, jedna na =H0S, prirode upitera i 6enere, druga na 2H01S prirode upitera. $ Biku tri, jedna na 1H03S, druga na FH0S, i poslednja na H01S, sve prirode 6enere. $ Blizancima su dve zvezde jedna na 1H02S, druga na 21H0FS, oe prirode upitera i druge magnitude. $ Daku tako!e dve, jedna na 2H02S, druga na 2H0=S, oe prirode upitera. $ 5avu jedna na H0ES, prirode upitera i 6enere. $ evici jedna na EH0S, prirode upitera i Aeseca. $ 6agi dve, oe prirode upitera i 6enere, jedna na 13HE=S, druga na 1EHE=S. $ &korpiji +etiri, jedna na H==S, još jedna na 13H01S, treća na 1EHE=S, poslednja na 1H1=S, sve prirode upitera. $ 'trelcu dve, jedna na 10H1=S, druga na H==S, oe prirode upitera. $ arcu tri, jedna na 2H03S, druga na H==S, oe prirode upitera. $ Diama dve, jedna na H11S prirode 6enere, druga na 1EH=S prirode upitera. Kog +ega uvek kada prona!es signi#ikatore u telesnoj konjunkciji sa ilo kojom od ovih, možeš izreći sreću i doar kraj.

C

'to i prva konsideracija je, da zapaziš u "atalnim horoskopima ili @itanjima, koja planeta zaustavlja život ili godine, ili je ometa+ ispunjenja stvari, jer ona je ta koja uništava život "atusa, itd., koja je najsnažnija u svedo+anstvima digniteta ili moći. -pak Aesaala122 je to prikrivao i tu tajnu otkrio samo izvesnom svom u+eniku, koji je iz gordosti to pripisao sei. 'ada, nakon što si pronašao ko je taj uništitelj, itd., pogledaj s kim su združeni vladar ;scendenta ili Aesec 9koji u+estvuje u signi#ikacijama svega, kao što smo ranije rekli:, ili vladar pitane stvari i vladar kuće Aeseca 123 , ili jedan ili više njih. er ako se združuje sa retrogradnom ili spaljenom planetom, ili kadentnom od ;scendenta, ili nekog drugog ugla, ili sa ilo kojim male#ikom koja ga ne prima, ili ako je a#likovan male#ikom koji preseca svetlost signi#ikatora, onda je stvar uništena, pa su i godine "atusa umanjene i on neće živeti dugo.

CI

122

Mašalah ibn Atari Atari (Masha'allah ibn Athar ī ī 740–815), još jedan velikan astrologije, pripadnik arapsko-persijske astrološke škole. Mašalah je zajedno sa još nekim astrolozima predvo đenim Naubahtom Persijskim, izradio elekciju osnivanja Bagdada 123 Vladar znaka u kome je Mesec tj. njegov njegov dispozitor

AstroRiznica



alje, ako su vladar ;scendenta, ili Aesec, ili vladar pitane stvari, združeni sa planetom osloo!enom konjunkcije sa male#icima, pa je sama ezedna. ;li, ako je združena s drugom planetom a#likovanom na neki od gorepomenutih na+ina, stvar će postati ništavna, +ak i ako se u+ini ostvarenom, a život "atusa iće naglo prekinut kad postoji sva verovatnoća da može iti suprotno. - ovo će se tako!e desiti ako su samo signi#ikator ili Aesec a#likovani na gorepomenut na+in, iako nema konjunkcije sa uijajućom planetom. 'to i druga konsideracija je, u vezi ozna+enih stvari, kako će iti otkrivene ili spoznate i na osnovu kog signi#ikatora uzete, što mora iti od signi#ikatora pita+a, i tražene ili pitane stvari. @ri +emu dva signi#ikatora, ako su združeni sa Aesecom ozna+avaju celovito i potpuno ostvarenje stvari, a ako nisu združeni, onda suprotno. ; na osnovu konjunkcije signi#ikatora trea da znamo zašto ili zog +ega je pitanje postavljeno. - na osnovu vladara kuće u kojoj se konjunkcija dešava, mi znamo kakvo će pitanje iti, ili njegov kraj > pa ako je to ene#ik iće doar, prema stanju i signi#ikaciji tog ene#ika, i kuće u kojoj je, i signi#ikaciji mesta na kome je postavljen vladar te kuće u kojoj je. ;li ako je to male#ik, iće loše, prema signi#ikaciji male#ika i drugih pozicija kao što je ranije pomenuto. ;ko vladar kuće124 ili egzaltacije, ili ilo koja dva manja dostojanstva, aca aspekt ili postoji prenos svetlosti, možeš znati na osnovu toga da će se pitanje ostvariti. ;li ako ni+ega od ovoga nema, ne može se ta+no znati, nego će razlog iti u još neotkrivenim uzrocima. ; na osnovu aspekata ene#ika ili male#ika može se znati kakvi će iti e#ekti.

CII

'to i treća konsideracija je, da imaš na umu u "atalnim horoskopima i opštim @itanjima u kojoj kući se nalazi
CIII 124

znaka

AstroRiznica



'to i +etvrta konsideracija je, da osmotriš u "atalnim horoskopima i opštim @itanjima da li je signi#ikator "atusa ili @ita+a postavljen u 6-- kući od sopstvene, ili je u opoziciji prema vladaru ;scendenta. er u tom slu+aju neće ozna+avati doitak od stvari ozna+enih tom kućom, već radije trošak i guitak.

CIV

'to i peta konsideracija je, da osmotriš u "atalnim horoskopima ili opštim @itanjima, da li je neki male#ik unesrećen u 6-- kući. er to ozna+ava da "atus ili @ita+ neće živeti u miru ili ilo kakvom zadovoljstvu sa svojim ženama, ljuavnicama ili drugama, već će uvek s njima imati sva!e i nesuglasiceC retko se dešava suprotno od ovakve pozicije.

CV

'to i šesta konsideracija je, da razmotriš u "atalnim horoskopima i opštim @itanjima, da li je ene#ik usrećen, ez ikakve a#likcije u 6-- kući. er tada će "atus ili @ita+ imati sreće s dorim zenama i saveznicima, uz to će imati mnogo suparnika i onih koji će ga mrzeti, iako više zog zavisti zavisti nego s razlogom, tako tako da će retko ostvarivati ostvarivati svoje poduhvate i planove ez mnogo truda i nevolje.

CVI

'to i sedma je, da razmotriš u "atalnim horoskopima i opštim @itanjima da li je Aars u -- ili  kući, i doro postavljen. er to ozna+ava da će "atus ili @ita+ steći ogatstvo ili imetak preko onih osoa koje trguju ili rade sa gvož!em i vatrom, kao što su kova+i, topioni+ari, staklari, itd.C ili snadeva+i, ili kr+mari, vlasnici pivnica, itd. ;li ako je Aars sla ili a#likovan, onda guitak i šteta od njih.

CVII

CVIII

'to i osma je, da razmotriš da li ijedna planeta podržava dve kuće. er će njena vrlina i snaga iti u onoj u kojoj ima više dostojanstva i koja je više podesnija za nju i stvari koje

ozna+ava.

CIX

'to i deveta je, da razmotriš da li je vladar 6 kuće u 6-- kući a#likovan. er tada "atus nikada neće iti srećan na gozama ili anketima, ili će iti izopšten ili omalovažavan na takvim

AstroRiznica



sastancima ili će ga vre!ati. "iti će ikad ići uredno ou+en niti će iti cenjen zog odeće. 'to i deseta je, da razmotriš u 7oroskopima da li je &korpion u usponu. er takva osoa nikad neće doiti neko veliko zvanje u Dimskoj crkvi, pošto će tada Dak 9egzaltacija sveštenstva, popova, paroha, itd.: iti u - kući, koja ozna+ava Rrkvu, a upiter je neprijatelj Aarsa koji je vladar ;scendenta.125

CX

'to i jedanaesta je, da razmotriš u "atalnim horoskopima i @itanjima, naro+ito o parnicama i sukoima, da li je Dep Kmaja u 6-- kući. er to ozna+ava štetu ili zacivanje natusovih neprijatelja i prosperitet "atusa ili @ita+a, jer će Kmajeva glava tada iti na ;scendentu126. ;ko je u 6--- kući, to upućuje na propadanje ili guitak njihovog imanja ili imetka, a uvećanje "atusovog. $ --- kući, nanosi štetu natusovoj raći. $ -6 kući, roditeljima. $ 6 kući, deci. $ 6- kući, slugama. $ - kući, njegovim putovanjima. $  kući, njegovom zvanju. $ - kući, prijateljima. $ -- kući, njegovoj najvećoj stoci 127 , itd, i tako sa svim ostalim stvarima ozna+enim svakom kućom pojedina+no.
CXI

'to i dvanaesta je, da ta+no ispitaš i uzmeš u ozir u svakom "atalnim horoskopu ili @itanju ;scendent. er, ko god ima evicu u usponu i Aerkura u dorom stanju, ili ar nea#likovanog, ako ude u+io i praktikovao medicinu imaće uspeha i +iniće velika isceljenja, ali će iti nezadovoljan svojom platom ili zaradom od toga, neće iti u stanju da naplati usluge od većine svojih pacijenata, a pored toga, neće imati sreće u parnicama. ;li ako se drži zakona, iće nesrećan u svakom

CXII 125

Mars je protivnik svake organizovane vere i religije i prirodni je neprijatelj Jupiteru koji upravlja crkvenim i religijskim pitanjima. Ako bi Ascendent bio u Škorpionu i Mars vladar, to bi u opštem smislu ukazalo na probleme u odnosima natusa i crkve odnosno njenih nameštenika 126 dru gim Čvorovi su uvek u opoziciji jedan s drugim 127 VI kuća signifikuje sve male životinje, obi čno manje od koze, dok XII ku ća signifikuje sve velike životinje

AstroRiznica



svom poslu i omalovažavan) njegove re+i, ma koliko smotrene, neće se ceniti, ar ne od onih za +ije doro ih izgovara, nego će slediti savet udala. - u šta god da se umeša, izaći će naopako, a ljudi će mu iti neprijatelji ez razloga i klevetati i skandalizovati ga, a da ne znaju zašto. ;li daleko druga+ije i ilo ako i 'trelac, Bik ili Die ili u usponu, a upiter, 6enera 6enera i Aerkur Aerkur na ;scendentuC ili ako i upiter ili 6enera ili u TzaminiumuT 128 , ili srcu 'unca, ma koji ;scendent io jer i "atus io oožavan kao prorok, a sve njegove re+i i ile prihvaćene p rihvaćene kao @roro+anstva ili ojave sudine. 'to i trinaesta je, da razmotriš da li se ijedan od male#ika nalazi u -- kući i ez dostojanstva. er, tada će "atus ili @ita+ +esto iti okrivljeni i optuženi i to sa ili ez razloga. ;li ako je ene#ik tu u dorom stanju 9naro+ito ako tu ima dostojanstvo:, on će s druge strane iti veli+an, slavljen i poštovan, sa ili ez razloga.

CXIII

'to i +etrnaesta je, da razmotriš da li je vladar 6--- kuće ene#ik, i u -- kući. er, tada će "atus ili @ita+ imati zna+ajnu doit na ra+un doara preminulih ljudi, od svojih neprijatelja, i od svojih žena, naro+ito ako je ta planeta osloo!ena a#likcija ili tu ima dostojanstva. ;li ako je male#ik tu, to ozna+ava guitak i propast natusovog imetka, osim ako tu ima dostojanstva i ako je pod drugim dorim uticajima, i u dorom stanju, jer tada će iti malo ili nimalo štete. ;li, ez dostojanstava i u lošem stanju, on u celosti i potpuno p otpuno uništava i urušava svaku nadu za imetak.

CXIV

CXV

'to i petnaesta je, da razmotriš da li su 6--- kuća ili njen vladar a#likovani. er tada će @ita+ ili "atus iti proklet i izguiti imetak smrću žene, u kome je ona uživala za života

ili sli+no.

CXVI 128

'to i šesnaesta je, da razmotriš koje su od kuća ili njihovih vladara a#likovani ili trpe oštećenja. er to ozna+ava da će se ol i šteta osoi nagomilati na ra+un stvari ozna+enih

Kazimi

AstroRiznica



tom kućomC i ornuto, ako su usrećeni, doro i napredak će uslediti od istih stvari. 'to i sedamnaesta je, da razmotriš da li je Kmajev Dep u -6 kući, jer to ozna+ava da će sve što "atus ili @ita+ doiju, iti proćerdano i nestaće. - gde god se na!e, ozna+ava štetu za "atusa u i od onoga što ta kuća predstavlja. 'to i osamnaesta je, da razmotriš u kojoj kući je ene#ik usrećen i snažan, doro postavljen i nea#likovan, jer od nje i onih osoa ili stvari koje ta kuća ozna+ava će "atus ili @ita+ ostvariti doit i steći svoje ogatstvoC i suprotno tome od a#likovane kuće.

CXVII CXVIII

'to i devetnaesta je, da razmotriš da li je vladar -- kuće u 6-- kući, a 6-- kuća u Gvnu, &korpionu, arcu ili 6odoliji. er će tada neprijatelji "atusa lako oteti njegova dora i prava. ; ako se ude udružio s drugima, oplja+kaće ga, a njegova žena ili ljuavnica će ga varati, i ukrasti mu sve što može, osim ako je vladar ;scendenta u trigonu ili sekstilu s vladarom 6-- kuće, ili u drugom d rugom aspektu sa recepcijom.

CXIX

'to i dvadeseta konsideracija je, da pogledaš da li je vladar neke od sledećih osam kuća, to jest, ---, -6, 6, 6-, -, , - ili -- u 6-- kući. er koji god od njih da je tu, osoa predstavljena njim pokazaće se natusovim neprijateljem, osim ako savršena recepcija interveniše uz aspekt trigona ili sekstila. Aada će i kvadrat ili opozicija uz recepciju umanjiti neprijateljstvo, ipak ga neće potpuno spre+iti.
CXX

AstroRiznica



'todvadeset i prva je, da li je Aesec u 6--- kući, a vladar ;scendenta na ;scendentu, u -- ili -- kući, retrogradan. er tada "atus ili @ita+ neće iti srećan, niti će imati sreće u acanju kocke129 ili ilo kojoj drugoj igri.

CXXI

'todvadeset i druga je, da li je
CXXII

;ko je 'unce podržava trigonom ili sekstilom, to će iti nekovano zlatoC ako je Aesec, sreroC ako je upiter, mešavina zlata i srera, itd. ;ko je 6enera, drago kamenje, medaljoni i najvećim delom ženski nakit. ;li ako su retrogradni, on će otkriti lago, ali ne za see, nego će neko drugi pro#itirati. ;ko vladar 6--- kuće podržava vladara ;scendenta kvadratom ili opozicijom, onaj ko otkrije lago umreće zog njegaC ali ako podržava trigonom ili sekstilom, samo će doiti neku manju olest. ;ko je tu Kmajev Dep, umesto /lave, pronaći će ga, ali će mu iti oduzetoC ili neće znati šta je pa će ga dati u escenje. ; ako je Aesec tada u separaciji od vladara ;scendenta i združen s male#ikom koji ga a#likuje, onaj kome će lago iti dato imaće malo doiti od njega. ;ko Aars ili vladar 6--- kuće podržavaju vladara ;scendenta, oni koji mu ga otmu će ga uiti. ;li ako su Aars i 'aturn na mestima upitera i 6enere, radiće se samo o mesingu ili akru ili olovu, a ako je vladar ;scendenta s njima, pronalaza+ će +eznuti za njima, ili oni vredni ili ne.

CXXIII 129

'todvadeset i treća konsideracija je, da pogledaš u "atalnim horoskopima ili @itanjima da li su 'unce i Aesec u konjunkciji na jednom istom minutu, i po

Vidi http://sh.wikipedia.org/wiki/Kocka_%28igra%29

AstroRiznica



longitudi i latitudi, i da li je ilo koji ene#ik na ;scendentu to jest unutar 1= minuta pre vrha ili 2E minuta ispod njega. er to ozna+ava da će "atus iti srećan u sticanju velikog imetka i gomilanju novca. ;li ako su oni samo u egzaktnoj konjunkciji po longitudi, a ne i latitudi, i na udaljenosti unutar 1= minuta jedan od drugog, on će i dalje iti srećan u sticanju sustancije, ali za onoliko manje koliko koliko je veća udaljenost, i proporcionalno tome tome ako se se desi da su udaljeniji od 1= minuta. -sto možeš zaklju+iti ako je Aesec u minut u opoziciji sa 'uncem, a ene#ik u 6-- kući, što ozna+ava imetak @ita+a ili "atusa preko p reko njegovih žena, saveznika ili neprijatelja. ; ako je u vreme ro!enja Bik u usponu, i ako je Aesec u njemu, ili u minut na ;scendentu, ili je 5av u usponu, a 'unce u minut na ;scendentu, ez a#likcije ijednog male#ika, to ozna+ava da će osoa steći mnogo novca i ostvariti veliko zvanje i +ast. ;li ako je ilo koji male#ik na pomenutim mestima umesto ene#ika, to upućuje na guitak i uništenje imetka "atusa ili @ita+a, od pomenutih stvari. 'todvadeset i +etvrta konsideracija je, da uzmeš u ozir u "atalnim horoskopima i @itanjima signi#ikatore @ita+evog i "atusovog imetka i tako!e zvanja, poziva ili zanimanja, za koje možeš uzeti vladara  kuće ili ;scendenta, ako drugi nisu prikladni da udu signi#ikatori. er ako su vladar ili almuten  kuće sa 'vetlom vremena 130 ili uzdignuti i visoko nad njim131 i udaljeni 0 stepeni ili +ak do 0 stepeni ako je jedan od superiornih, ili 30 stepeni ako je jedan od in#eriornih, i na uglu  kuće, ili na ;scendentu unutar 30 minuta iznad vrha, ili stepen i po ispod vrha, i ez a#likcija, to ozna+ava da će "atus zadržati poziciju i zanimanje svojih predaka, ali ih neće prevazići, iako će iti veštiji, olji i esprekorniji u tome od ilo koga od njih. ;li ako na ilo kom od pomenutih uglova postoji p ostoji ilo šta od gorepomenutih gorepomenutih pomaga+a i ene#i+na #iksna zvezda sa ene#ikom ili ilo kojom planetom, on će daleko nadmašiti svoje pretke po poziciji.

CXXIV

130 131

vladajući luminar: Sunce u dnevnim kartama, a Mesec u no ćnim orijentalni

AstroRiznica



; ako su te #iksne zvezde prve magnitude i jedini signi#ikatori, "atus ili @ita+ će iti uzdignut do takve +asti i ogatstva, gotovo neprocenjivihC ako je podržan vladarom ;scendenta, onda slava i po+ast pripadaju njemu samomC ako je podržan vladarom -- kuće, njegovom ogatstvuC ako vladarom  kuće, njegovom poslu, zapovedništvu ili carstvu. - ovo vredi i za siromašne i zle ljude) što im je stanje ilo nedostojnije, nedostojnije, to su se na veće veće visine uspinjali. ;li to neće trajati dugo, jer retko pre!u 2 ili 30 godina. - pogledaj, koliko je uzvišenija njihova sreća, to je tužniji, edniji i nesrećniji njihov padC jer će umreti prostom, prljavom smrću ili ako je izegnu, to će se desiti njihovom nasledniku. 'todvadeset i peta konsideracija je, da pogledaš u "atalnim horoskopima ili @itanjima koji je znak u usponu) ako je to znak planete koja ima dve kuće, ispoljavanje nevolja "atusa ili @ita+a iće uglavnom u onim stvarima ozna+enim drugom kućom te planete, koje će mu se lako dešavati i najvećim delom njegovom krivicom. 8ao, ako je ;scendent u Gvnu, onda će podstaći one stvari koje će iti uzrok njegove sopstvene smrti ili pada, jer će &korpion, druga kuća Aarsa, tada iti u 6--- kućiC ali ako je Aars doro postavljen, a
CXXV

;ko je Bik u usponu, onda one stvari koje će uzrokovati njegovu sopstvenu slaost, jer će 6aga koja je druga kuća 6enere, tada iti u 6- kući. ;li ako je 6enera doro postavljena, a
kao kuća koja je na dnu neba, označava podrume, tamnice i zatvore

AstroRiznica



prihode. ;li, ako je Aerkur u  kući sa
CXXVI

'todvadeset i sedma konsideracija je, da pogledaš u 7oroskopima da li je vladar ;scendenta 'aturn ili Aars, i da li su jedini vladari 7oroskopa, ez u+ešća ene#ika u vladavini jer ukus ili miris "atusa ili njegov izgled neće iti kao kod drugih ljudi, pošto ako je to 'aturn, on će uživati u kiselim ili

CXXVII 133

pretpostavlja se da je reč o tački kraljevstva koja se ra čuna po formuli Asc + MO – MA uz obrtanje u noćnoj karti

AstroRiznica



ljutavim stvarima, kao što je N7alion @tolomUO tvrdio134C ako je Aars, u oporim i gorkim stvarima, napola smrdljivom mesu, lošem vinu i ledoj aloji, pepelu na #itilju sveće, !uretu, itd, a tako!e u prljavim, sramnim, ružnim ženama, više nego u drugimaC a ako je žena, u najprostijim muskarcima, itd. 'todvadeset i osma konsideracija je, da li je u 7oroskopima ;scendent u ljudskom znaku ili je njegov vladar u ljudskom znaku. er to ozna+ava da je "atus pošten, društven i prijateljski nastrojen +ovek, naro+ito ako se oa tako zadese. ;li, ako ;scendent nosi sli+nost sa stvorenjima koja +ovek koristi za rad, kao Gvan, Bik, poslednji deo 'trelca i arac, "atus je vrlo pokoran i ponizan pred ljudima, ali ipak vrlo društven. ; ako su to polu>divlji znaci, kao Dak i Die, iće manje društven. ;li, ako su to divlji, esni ili surovi znaci, kao 5av i &korpion, iće  iće zverske naravi, uživaće u šumama, u lovu i životu ž ivotu od plena i plja+ke, neće mariti mnogo za druženje sa ljudima, pa će retko dugo ostajati u kontaktu sa roditeljima ili najližim ro!acima.

CXXVIII

'todvadeset i deveta konsideracija je, da pogledaš u 7oroskopima, da li je Aesec u opoziciji sa 'uncem, sa ilo kojom od zvezda koje nazivaju QmaglovitimQ, koje su su Q;ltazaikQ i Q/lava BlizancaQ, ili mesto koje se zove QAesto pada u voduQ, koju 6odolija prosipa, ili kapljice 5ava, za koje se kaže da su lizu njegovog srca, i druge koje zog svoje pomešanosti sa drugim, ne sijaju jasno 9neule:. er kada Aesec nije na udaljenosti većoj od 10 minuta od njih, po longitudi i latitudi, deluje neizežno da će "atus imati olesti o+iju, neizle+ive ni ljudskom pomoći ni lekovima. ;ko je Aesec tada okcidentalan na uglu, i Aars i 'aturn tako!e okcidentalni, ne mnogo udaljeni od njega, ili su u opoziciji sa 'uncem na ilo kom uglu, to ozna+ava da će "atus iti slep na oa oka u trenutku smrti i +ini se ne postoji na+in da to može iti spre+eno. ;li, ako nisu oa luminara, već samo jedan, izguiće samo jedno oko, pa ako je to 'unce kod muškarca desno oko, ako je žena levo okoC ali, ako je to Aesec kod muškarca levo oko, a kod žene desno oko.

CXXIX

134

vrlo čudan Kolijev prevod. Reč je o Centilokvijumu pseudo-Ptolomeja, zbirci 100 astroloških aforizama

AstroRiznica



'to i trideseta konsideracija je, da oratiš pažnju u 7oroskopima da li je Aesec združen sa Aerkurom telesno ili aspektom, ili postoji prenos svetlosti ilo kojom planetom me!u njima. ;ko ni+eg od ovoga nema i znak na ;scendentu nije ni prirode Aerkura ni Aeseca, i ako je 'aturn u dnevnom ro!enju, a Aars u noćnom na nekom uglu, osoa će iti luda, ometena, mu+iće je napadi 135 , iće glupak ili u najmanju ruku izuzetno zaoravna, osim ako vrlo snažan ene#ik istovremeno podržava ;scendent, Aerkur ili AesecC još je mnogo gore ukoliko ugao na kome je male#ik ude u Daku, koji je egzaltacija upitera, ili u evici egzaltaciji Aerkura, ili u Diama egzaltaciji 6enere.

CXXX

Dazlog je taj što je Aesec u 7oroskopima opšti signi#ikator tela "atusa, a planeta s kojom je povezan ozna+ava njegove sposonosti i moći. 'toga ako je telesno združena ili aplicira takvoj planeti, osoa će pokazati doro razumevanje, i vrlo će doro +uvati svoja +ula i um. - ako je Aerkur u arcu ili 6odoliji, a nije a#likovan već u dorom stanju, "atus će iti izuzetnog uma i veliki #ilozo#, a ako se upiter ili 6enera na!u u 9Kamini 'olis: 136 , iće pustinjak ili nekakav prorok +ije će re+i iti primljene kao proro+anstva iznad onih drugih ljudi. 'totrideset i prva konsideracija je, da primetiš u 7oroskopu +oveka, da li su i 'unce i Aesec ooje u muškim znacima, ili su ooje u istoj muškoj +etvrti ili u istom muškom znaku. er ako je tako, to ozna+ava da će "atusovi postupci i narav iti prirodno onakvi kakvi pripadaju ljudima. ;li u ženskom horoskopu, tako postavljeni luminari daju neku vrstu muškara+e, onu koja će prezirati muškarce i nametati se njihovim poslovima. ; takva, ako se uda, iće sigurno da će nositi pantalone. ;ko su 6enera i Aars ooje u muškim znacima, "atus će iti umereno predan uživanjima 6enere, i koristiće ih prema prirodi i zakonuC ali ako se desi da su orijentalni, iće više omanjiva+ki i neumeren, sklon incestu, sodomiji, itd. ;li ako su okcidentalni

CXXXI

135 136

Epilepsija Kazimi

AstroRiznica



u ženskim znacima, iće pokvarenog i životinjskog duha i još mnogo više ako 'aturn aca ilo koji aspekt ka njima. n jima. ;ko je re+ o ženi, a Aars i 6enera orijentalni i u muškim znacima, ona će se gaditi muških zagrljaja i neće u njima uživati, nego će se radije zadovoljavati s nešto malo razvrata s osoama svog pola. ;li ako su Aars i 6enera u ženskim znacima i okcidentalni, ona će voleti muškarce i uživaće u njima. ; @tolomej u svom ?entilokvijumu potvr!uje da, ako je 6enera združena sa 'aturnom u 7oroskopu i ima dostojanstva u 6-- kući, "atus će iti nekako grešan i neprijatan u svojim venerijanskim venerijanskim odnosima137. 'totrideset i druga je, da u ima oeležiš da li je Aars telesno združen sa izvesnom vatrenom zvezdom njegove prirode u Biku, koja se zove d a joj Aars aplicira. - da li je Algol , , tako da nisu razdvojeni više od 1 minuta, da vladar kuće138 gde je vladajući luminar, koji se zove vladar Anaube ili vladar njegove egzaltacije ili dva druga dostojanstva 139 , u opoziciji ili kvadratu sa Aarsom, a nijedan ene#ik ne podržava ;scendent, niti je u 6--- kući, to nesumnjivo ozna+ava da će "atus iti oezglavljen. - ako Aars nije dalje od njega  minuta po latitudi, to će se tako nepogrešivo desitiC ne može iti izegnuto osim Božijom voljom.

CXXXII

- kad i ene#ik, retrogradan ili spaljen podržavao ;scendent, ez ozira na to i io retko sa+uvan od oezglavljivanja) u tim slu+ajevima se to može desiti samo neće iti prouzrokovano njegovom krivicom 140. ;ko ene#ik u takvom slu+aju nije ometen, može ga spasiti od tako zle smrti i dozvoliti mu da umre u svom krevetu, ali onda će to iti od neke smrtonosne olesti +iji je uzrok vatren, i to pre nego što napuni pedeset godina starosti. ;li ako Aars nije pod ovakvim uticajem, već je male#ik u 6--- kući, "atus će doživeti preranu i sramotnu smrt, ali ako se tu na!e ene#ik u dorom stanju u 137

Seksualni odnosi Znaka 139 Triplicitet i termin termin 140 BOA, str. 334 138

AstroRiznica



dorom stanju, umreće prirodnom smrćuC ako je takav ene#ik a#likovan, on će umreti nekim nesrećnim slu+ajem. Lilijeva beleška141) -tolomej nam u svom ?entilokvijumu kaže< 5Ako se desi da je

svetlo vremena na 0?Ku 2ja kažem, u gore)omenutom stanju3, takav :atus $e biti obe&en5 Ako je bilo koji od malefika u Bli(ancima, a drugi u ibama, njegove &ake ili sto)ala bi$e odse*eni )rema signifikacijama (naka u kome je )ostavljena )laneta koja je najmalefi*nija. Ako se 0ars nae u konjunkciji sa vladarom Ascendenta u Lavu, i nema dostojanstva na Ascendentu, niti je ijedan benefik u 9 ku$i, :atus $e biti s)aljen na smrt+ i ako je 0ars tada retrogradan, s)aljen ili u svom )adu, to $e biti (bog nekog (lo*ina+ u su)rotnom nesre$nim slu*ajem ili ne)ravedno. -tolomej kaže da, ako je aturn u Morosko)u na 0?Ku a )lanete kojima je on 5Aanauba5 2dis)o(itor3 u o)o(iciji sa njim, i ako je7 suvi (nak na vr/u 9 ku$e, :atus $e biti udaren u glavu, ili $e umreti tako &to $e se neke ra(valine sru&iti na njega+ a ako je tu vlažan (nak, udavi$e se+ ali ako je to ljudski (nak, bi$e (adavljen. Ako se 0ars ili aturn nau na Ascendentu na roenju, i )eregrinirani, osoba $e imati ožiljak ili beleg na glavi ili licu+ ako je malefik aflikovan, s)aljen ili retrogradan, isti $e biti vrlo deformisan, i mnogo $e ga unaka(iti+ u su)rotnom ne.

'totrideset i treća konsideracija je, da oeležiš u 7oroskopima da li su Blizanci ili 'trelac u usponu, i da li je njegov vladar doro postavljen, to jest, usrećen i snažan, a sli+no i Aesec. er to ozna+ava da će, ako "atus poživi, doiti veliko ogatstvo. ;ko su evica ili Die u usponu, a njegov vladar ili Aesec u dorom stanju, on će doiti novac i doro s njim raditi, i živeti divno, voljen zog svoje velikodušnosti i dorote. ;li u drugom slu+aju gde je ;scendent u Blizancima ili 'trelcu, on neće iti tako širokogrud, već vrlo štedljiv i škrt. @ored toga, onaj ko ima Blizance ili evicu za ;scendent, može izguiti svoj imetak i zapasti u nemaštinu, ali onaj ko ima 'trelca ili Die nikad neće izguiti svoja sredstva, niti upasti u siromaštvo. ;ko su Gvan, &korpion, arac ili 6odolija u usponu, osoa će iti žalosno

CXXXIII

141

I opet iz nekog razloga Koli ovu belešku pripisuje pripisuje Liliju iako je ona u celosti celosti Bonatijeva (BOA, str. 334-335)

AstroRiznica



požudna. ;ko upiter podržava ;scendent, on može donekle stišati to pogano stanje142 , ali ga neće u potpunosti potpunosti spre+iti ili ukloniti. 'totrideset i +etvrta je, da imaš na umu u 7oroskopima da li su Aars ili 6enera u 6- kući i doro postavljeni. er to ozna+ava da je "atus doista darovit za medicinu i postaće savršen doktor u svakoj olasti te umetnosti. ;ko je Aerkur u konjunkciji s 6enerom i ona retrogradna, on će prirodno iti doar peva+C ali ako je Aerkur u -- kući nea#likovan, iće marljiv i +uven u mnogim naukama, naro+ito #ilozo#iji.

CXXXIV

'totrideset i peta konsideracija je, da razmotriš u 7oroskopima, da li su vladar ;scendenta i Aesec, i upiter, i 6enera, svi na ;scendentu, ili da li upiter i 6enera podržavaju vladara ;scendenta i Aesec na ;scendentu trigonom ili sekstilom, osloo!eni a#likcija. er tada će se "atus pokazati vrlo snažnim i hrarim, i niko n iko se neće usuditi da ne posluša njegova nare!enja.

CXXXV

'totrideset i šesta konsideracija je, da primetiš u 7oroskopima kraljeva i ogatih ljudi, i onih velikana koji su podesni da vladaju, da li su oa luminara na stepenima svojih egzaltacija, ili u svojim sopstvenim kućama 143 , na istim stepenima jedan s drugim, i osloo!eni a#likcija. @ošto to ozna+ava da će "atus steći velike po+asti, postaće imperator ili nešto sli+no tome, tako da će iti kao da je vladar sveta, što će potrajati do +etvrtog kolena njegovog potomstva. ;li, ako su sve planete ispod upitera dispozitovane njime i ako on prima vrlinu svake od njih144 , uz prethodno pomenute uslove, a potom predaje i njih i see 'aturnu, i tako!e su orijentalni od 'unca i na uglovima, "atus će iti osoa velike slave i moći, iako možda ne za zvanje kraljaC ali

CXXXVI

142

Misli se na duševno stanje Domicilima 144 „Ali ako svaka planeta koja je ispod Jupitera, mu predaje svoju dispoziciju i on je prima od svake od njih...“ njih...“ (BOA, str. 336) 143

AstroRiznica



njegova slava će potrajati dugo vremena, takoreći +itavog njegovog zivota, a nakon smrti, još tri revolucije 'aturna ili upitera. 145 'totrideset i sedma je, da pogledaš da li je Aerkur u konjunkciji sa 'aturnom na ;scendentu. er to ozna+ava da je "atus udalasti rljivi r ljivi +ovek, koji se smatra mudrim) pri+aće p ri+aće loše i o muškarcima i ženama, najdovitljiviji je da izmišlja laži, niti ikad otvori usta a da se neka neistina ne pojavi u njegovom govoru. Biće mu sasvim prirodno da laže, jer 'aturn mu daje pogan jezik, a Aerkur oštrinu zloe da ga uposli.

CXXXVII

'totrideset i osma je, da pogledaš u 7oroskopima da li su dva male#ika u -6 kući, ili su na uglovima pokretni znaci, a Aars i 'aturn u njima. er tada će "atus iti siromašan, edan i nesrećan iznad svih, +itavog svog života, osim ako upiter ili vladari tripliciteta ;scendenta to spre+avaju.

CXXXVIII

'totrideset i deveta je, da udeš oazriv u "atalnim horoskopima i @itanjima prema mestu gde je Kmajev Dep. er to ozna+ava slaost i uništenje stvari ozna+enih tom kućom, poseno ako se ti+e doitaka, pošto u - kući ozna+ava troškove i guitak doiti @ita+a na ra+un njegove kriviceC u -- kući guitak ogatstva koji će prouzrokovati sopstvenim novcem ili sustancijom146C u --- kući, guitak zog raće, sestara, komšija, itdC u -6 kući, šteta će se pretrpeti zog njegovog dede, svekra, i onih stvari koje se ti+u nasledstva, i "atus će +esto menjati kuće 147 , a malo će imati od togaC u 6 kući, šteta od ili na ra+un deceC u 6- kući guitak zog slugu ili sitne stokeC u 6-kući, guitak zog žena, saveznika ili otvorenih neprijateljaC u - kući, guitak zog religioznih ljudi i na ra+un religijeC u  kući, zog ili u napredovanju ili

CXXXIX

145

U Dajksovom prevodu (BOA, str. 336) se nigde ne pominje Jupiter ve ć samo tri ili više revolucija Saturna, što je i logično ako imamo u vidu da je Saturn primalac dispozicije i planeta koja nosi signifikaciju ishoda 146 Na primer, pogrešnim ulaganjima ulaganjima novca, natus može napraviti velike velike gubitke. Inače, ova rečenica je preuzeta iz Dajksovog prevoda (BOA, str. 337) jer nedostaje deo u Kolijevom prevodu 147 Često će se seliti

AstroRiznica



+asti, itd.C u - kući, guitak putem prijatelja ili na ra+un njihove koristiC u --, štetu trpi zog velike stoke, ili na ra+un skrivenih neprijatelja. 'to i +etrdeseta konsideracija je, da vidiš da li su signi#ikator pitane stvari ili Aesec toliko slai da ne mogu da dovedu stvar do ostvarenja. @a ako jesu, uzmi signi#ikatora @ita+a i pitane stvari, i oduzmi manjeg od većeg, i dodaj ostatak stepeni na znak u usponu148 , i projektuj njihov iznos iz nos od ;scendenta i pogledaj šta se dešava. er vladar tog znaka ozna+ava ono o +emu se pita i prema njegovom stanju trea da oaviš prosu!ivanje, ilo da ga na!eš usrećenog i snažnog, ili unesrećenog i slaog. @ošto, ako se pitanje ti+e +ovekove imovine, a on se na!e u -- kući, kakav je, takvom će se pokazati imovina pita+aC ako je u --- kući, raća, komšije, itd., iće prema tomeC u -6 kući, oni u najližem roduC u 6 kući, decaC u 6- kući, slugeC u 6-- kući, ženeC u 6--- kući, ženin mirazC u - kući, duga putovanjaC u  kući, njegove po+astiC u - kući, njegovi prijateljiC u -- kući, njegovi tajni neprijatelji.

CXL

'to+etrdeset i prva je, da razmotriš u 7oroskopima poklone i imetak darovane ljudima #iksnim zvezdama i koliko dugo traju, skupa sa razlozima zog +ega se pokazuje da ne traju onoliko koliko oni koje dolaze od planeta, jer +ini se malo verovatno da mogu trajati duže od njihovih. "e sećam se da sam išta od toga sreo kod drevnih, osim samo što @tolomej u svom ?entilokvijumu kaže) N4iksne zvezde ponekad daju ogroman ene#itC ali +esto one završe nesrećnoO. - N;lmeusaO149 u svojoj as)ravi o velikom kralju aracena , kaže da #iksne zvezde daruju zna+ajne poklone i uzdižu iz siromaštva do sreće i visokog stepena više nego ijedna od sedam planeta. 'ada, razlog zog koga darovi #iksnih zvezda ljudima ne traju koliko i oni darovane planetama je, što su #iksne zvezde posrednici, a ljudi pacijenti) predmet na koji trea da uti+u nije im odgovarajući, niti je stvoren da ude sposoan da primi njihove uticaje, jer je neophodno da postoji podudaranje i sli+nost u rzini ili slaganje izme!u posrednika i pacijenta.

CXLI

148 149

Na Ascendent Al-Mansur (Abu Ja'far Abdallah Abdallah ibn Muhammad al-Mansur, 714-775)

AstroRiznica



;li #iksne zvezde su najsporijeg kretanja, pa posledi+no i najsporijih promena, odakle proizilazi da njihovi uticaji zahtevaju predmete i pacijente iste prirode, to jest, one koji su najtrajnije i podudaraju se sa njima, upravljajući ili izvršavajući njihove uticaje. @ošto se revolucija #iksnih zvezda navršava nakon trideset i šest hiljada godina, ali N6iventipolisO odnosno život +oveka oi+no ne prelazi tri 'aturnove revolucije, drugim re+ima, period od devedeset godina, vrlo malo ljudi pre!e to doa, iako moguće neki to mogu putem dodavanja godina nekih planeta na godine N;lkohodenaO150 u njihovim 7oroskopima, što ne nosi nikakvu podudarnost ili srazmeru sa 3.000 godina potrenim za završetak njihovih njihovih uticaja. 'toga orao orao ne može da izvrši prenos svog leta ili moći na muvu, niti kamen koji dolazi iz katapulta može preneti svoje dejstvo na tlo mahovine, te tako ni #iksne zvezde ne mogu izvršiti svoje uticaje na ljude. Kato njihovi darovi dora koje oećavaju ne traju duže kod ljudi, jer ljudi tako kratko traju i podložni su promenama na ra+un svog kretanja151. "a tome je onaj a#orizam aziran koji savetuje da se #iksne zvezde koriste pri osnivanjima gradova, ali planete kod izgradnje kuća. er, gradovi su generalno najtrajniji od svih kvarljivih stvari 152 , i daleko trajniji nego odre!ene kuće, pošto one kao odvojene ne traju zauvek, dok gradovi opstaju neprestanom izgradnjom i rekonstrukcijom kuća. - zato, iako su zamkovi vrlo trajni, ipak nisu jednaki u tom smislu gradovima.
Davalac godina: planeta planeta koja podržava Hajleg Hajleg i upućuje na životni vek natusa U kosmološkom modelu, ljudi žive žive na Zemlji koja pripada sublunarnoj sferi sferi i koja trpi najviše i najdramati najdramati čnije promene zahvaljujući promenama elemenata, a sve to opet kao posledica kretanja superiornih tela iz nadlunarne sfere čije uticaje na elemente prenosi Mesec 152 kvarljive stvari su sve one koje pripadaju pripadaju sublunarnoj sferi, jer zahvaljuju zahvaljujući promenama elemenata i one same se menjaju nastaju ći i propadaju ći u ciklusima kruženja i promena. Stoga na Zemlji ništa ne traje večno i ništa nije isto 151

AstroRiznica



prema tome srazmerno su zamkovi mnogo trajniji od kuća, iz istog razloga. ; ljudska tela su još dalje od tih #iksnih zvezda nego same kuće pa tako mnogo kvarljivijaC iz tog razloga se njihove signi#ikacije manje odnose na njih 153 ili ako se desi, postoje ali kratko. Kna+enja #iksnih zvezda su tako velika i plemenita, tako uzvišena i osloo!ena kvarljivosti i promenljivosti, da ne mogu lako preuzeti na see promenljive mešavine sa stvarima koje su rzo kvarljive i naglo promenljive, osim ako i ili kao ulje i voda, jer iako ono može ući u nju, takav uticaj neće dugo trajati. 4iksna svetla 154 deluju sa toliko plemenitosti, da zog svoje velike udaljenosti od loših, kvarljivih, promenljivih tela i lizine 6rhunskom 'vetlu, njihovi uticaji ne mogu opstati u ili sa njima kada se lako ili naglo promene i pokvare. "aro+ito kod nedostojnih ljudi i zlih duša, jer one retko prevazilaze osou kojoj se dešavaju, i +esto je napuštaju dok je živa, i to na njenu štetu, tako veliku da je samo Bog može spre+iti, što većinom potvr!ujemC mada je moguće da potraju dugo i okon+aju doro, kao što se ponekad dešavalo da su neki živeli do najvećih godina ;lkohodena, što mogu reći samo za jednog +oveka, koji se zvao Di+ard, koji je za see rekao da je io dvoranin 8arla 6elikog, kralja 4rancuske, i da je živeo =00 godina 155. $ to vreme postojao je izveštaj o jednom koji je živeo još od dana našeg 'pasitelja156 , po imenu Nohan ButadeusO jer je udario /ospoda dok su ga vodili na raspeće, koji mu je rekao) OG+ekuj ili +ekaj me dok do!emO. /ore pomenutog Di+arda sam video u Daveni godine 1223., a za pomenutog žona je re+eno da je prosao kroz 4orli na svom putu do 'vetog žejmsa u 8omposteli, godine 12. "iti se zna+enja #iksnih zvezda mogu primeniti, niti pripojiti ljudima, niti svesno ostati u njima, osim ako postoji neki medijum kroz koga mogu delovati na njih, a to su planete, koje predstavljaju sekundarne posrednike, kao što su prvi primarni. er kad god postoji poredak razli+itih uticaja koji se pripisuju nekim posrednicima, primarno delovanje trea da se pripiše 153

na ljude fiksne zvezde 155 U Dajksovom prevodu stoji 400 godina (BOA, str. 341) 156 Isus Hrist 154

AstroRiznica



glavnom posredniku, koji je s ozirom na uticaje na kvarljive stvari io primarni uzrok. ; planete su sekundarni) jer ta promenljivost od koje in#eriorni pate, dešava se radi njihove prevelike udaljenosti od nekvarljivih superiornih. -pak njihovi uticaji nekad dugo traju kod plemića i vrlo ogatih ljudi, koji su pogodni za carstvo, velikodušni, i hrarog i odli+nog duha.
157 158

Krakov Ovo zapravo nije naziv zemlje nego feudalne institucije (BOA, str.342)

AstroRiznica



takvu edu, pošto je car naredio da mu se izvade o+iC razjaren, iz pukog ogor+enja je razio see o zid, kao što je tada saopšteno.159 oš jedan je postojao u @izi, po imenu 'merolus, jedan od onih vulgarnog porekla, koji je postao, kako se kaže, gospodar provincijeC niko od plemstva nije imao smelosti da se sukoi sa njim. -pak, na kraju je propao. "akon njega se neki Gdo /ualduzius, zao tip, uzdigao tako visoko da je takoreći uticao na +itav grad i niko mu se nije suprotstavljao, dok /aliver, sudija, nije naredio da ga celog iseku na komade. -sto se desilo i u 4orliju. edan po imenu 'ajmon Austaguera, sin nepoznatih roditelja, uzdigao se tako visoko da su ga svi ljudi oožavali) niko nije imao smelosti da mu se suprotstavi osim mene, koji sam ga doro poznavao. 'vaka nesreća koju je moguće napraviti, on je napravio sa zadovoljstvom za tri godine, ali na kraju je pao na dno jer je prognan iz grada zog omrznutosti i kukavi+luka. oš jedan io je #ratar iz reda @ropovednika160 , po imenu žon, rodom 6ićentinijanac, oožavan je kao svetac od svih -talijana koji priznaju Dimsku crkvu, ali ja sam ga uvek smatrao licemerom. $zdigao se tako visoko da je izveštavano kako je podigao osamnaestoro iz mrtvih 9mada nijedan od njih nije vi!en:, da le+i sve olesti, plaši !avole, itd. -pak nisam uspeo da prona!em nikog koga je izle+io, iako sam mnogo istraživao njegova +udaC kako god, +inilo se da ga je sledio ceo svet, i srećan i io onaj ko i doavio konac iz njegovog plašta što su poštovali jednako kao relikvije svetaca. - u svojim propovedima javno se razmetao, da je razgovarao sa -susom 7ristom, evicom Aarijom i an!elima.
„...što je car naredio da ga oslepe, on je, pokrenut carevim prezirom, razbio svoju glavu o izvestan zid, i tako jadno ubio sebe, prema tadašnjem opštem mišljenju“ (BOA str. 343) 343) 160 Benediktanci (BOA, str.343)

AstroRiznica



poštovan i u pompi živeo je više od godinu dana, ali se na kraju ugasio poput sveće, uz smrad, jer su njegove omane i licemerje otkriveni, pa je postao kao ostali i svi su se stideli da udu vi!eni u njegovom društvu. 'to+etrdeset i druga konsideracija je, da pogledaš u "atalnim horoskopima i opštim pitanjima, darove i preimućstvo koje ljudima daju planete) jer im se pripisuju mnogo lakše i traju duže pa i produženo na njihove naslednike, prema onome koliko su doro postavljene u korenu njihovih horoskopa. ;li će retko iti preterano moćne, ukoliko nisu pridružene ene#i+nim #iksnim zvezdama, zato što su promenljivije, imaju veću srodnost sa njima, naro+ito ako poti+u od in#eriornih planeta, na ra+un svoje sli+nosti sa stvarima 161 , njihove uzajamne podre!enosti. Gni od superiornih, ne traju tako dugo kod ljudi ali u izgradnji kuća su mnogo olji od drugih.

CXLII

Lilijeva beleška162) O dobrim stvarima koje daju Saturn i ostale planete, itd.

N aturn orijentalan i dobro )ostavljen, to jest snažan i u rece)ciji, daje veliko bogatstvo u (gradama, sadnji stabala koja dugo rastu, obradi 163 (emlji&ta, )ravljenju vodovoda i sli*no. u)iter daje dobru sre$u u naukama kao &to je )ravo+ i (vanje, )rave$i bi&o)e, sudije i sli*no. 0ars u )redvoenju armije, itd. unce u )oložajima, kao &to su kraljevstva, vlade itd. Ali niže niže )lanete, daruju darove koji su važni ljudima ljudima i mnogo trajniji, kao 9enera u )odu/vatima žena, nji/ovom nakitu, udvaranju, itd. 0erkur u trgovini, )isanju, itd. 0esec u )lovidbi, sadnji lo(e, kori&$enju )i$a, )rodaji vina, itd. ve ovo, rekao bi/, odli*no je darovano )lanetama u dobrim )ostavkama, i traju dugo, odnosno, blagostanje datom 0esecom može )otrajati do sedam doba ili )okolenja, jer on je sedma )laneta, kada brojimo naniže164 + a ako )otraje duže od sedmog doba ili )okolenja, ne mogu )reva(i$i osmo+ kao &to je mogu$e da od *etrdesetdruge godine do *etrdeset)ete godine uklju*uju$i one 0erkurove mogu )otrajati do &estog doba, )o&to je &esti od aturna, ali $e te&ko i(držati do sedmog. 'ne 9enerine do )etog doba, jer je )eta )laneta od aturna< ali ne$e )re$i &esto. 'na 161

BOA, str. 345 I još jednom, Koli pogrešno pripisuje pripisuje Liliju ove navode koji su zapravo Bonatijevi Bonatijevi 163 U Kolijevom prevodu stoji stoji reč đ ubrenje ubrenje što nije adekvatno (BOA, str. 345) 164 brojeći od Saturna 162

AstroRiznica



un*eva do *etvrtog doba. 'na 0arsova do tre$eg doba. 'na u)iterova do drugog doba. 'na aturnova samo jedno doba, i ne može se )rekora*iti, *ak retko dostigne tre$e.  mada kažem da mogu )otrajati toliko dugo, i)ak ne kažem da se ne mogu obustaviti ranije, jer kao &to Aristotel kaže< =-ostoje granice koje se ne mogu (aobi$i>, iako on ne kaže da treba da budu s)re*eni i skra$eni u tim slu*ajevima+ i dalje, kada kažem da oni ne mogu )otrajati duže, ne mislim na nestajanje u celosti ili sli*ne nesre$e, ve$ da ne$e biti kao )re, kao (eleno ili rie )rema *isto belom, osim ako se slu*ajno desi ne&to novo nekim drugim u(rokom+ a to se retko menja, niti se može re$i da je isto, ve$ sasvim druga stvar u odnosu na )rvu. 'tuda možda dola(i )o(nata i(reka< da dobra ili imetak ste*eni na lo& na*in, nikada ne )otraju do )etog ili tre$eg doba+ mnogi koriste tu i(reku ne (naju$i kada $e se to dogoditi nego samo (ato &to su *uli druge da tako govore ili su vi&e )uta videli da se to de&ava. Ali na osnovu onoga &to smo mi ovde i(neli, neka o)ravdanja se mogu dati, jer lo&e ste*ena dobra )ri)adaju onim ste*enim (elena&enjem, lažima, obmanama, kraom, tužakanjem i sli*no.

'to+etrdeset i treća konsideracija je, da shvatiš istinski metod prosu!ivanja, i na+ine kojima možeš doći do nekih rezultata, koje možeš da ispitaš i ispravno razmotriš i otkriješ istinu koju ti zvezde mogu pokazati. - ovde ima 1E ta+aka koje trea uzeti u ozir i razmotriti)

CXLIII

1. a li @ita+ postavlja pitanje oziljno i pažljivo ili neP er ako su vladar ;scendenta i vladar sata isti ili su znaci u kojima su ti signi#ikatori postavljeni istog tripliciteta ili izgleda, pitanje je oziljnoC ali u suprotnom, ako je ;scendent na kraju ilo kog znaka, pitanje nije radikalno. 2. @ogledaj ;scendent i njegovog vladara, Aesec i planetu od koje se odvaja, pa ih dodeli kao signi#ikatore @ita+uC 6-- kuća i planeta s kojom se Aesec združuje predstavljaće osou o kojoj se pitaC ali ako je neophodno, razdvoj osoe, udući da su stvari ozna+ene kućama od - do --. 3. Dazmotri prirodu pitane stvari, kuću i znak kojima je ozna+ena. AstroRiznica



E. ;spekte planeta, i dorih i male#i+nih, prema signi#ikatorima pitane stvari. =. "a kom mestu od sopstvene kuće se nalazi svaki od signi#ikatora tj. da li u sopstvenoj ili --, --- ili -6 kući, itd., ili na spaljenom putu ili sli+nim mestima. . a li su na uglovima, u kadentnim ili sukcedentnim kućama. . Aarljivo pogledaj odakle pita+evi pomaga+i moraju doći, tj. da li od oca, sina, kralja, ro!aka ili prijatelja, itd. F. G radosti pita+a, kao kada je vladar ;scendenta u 6 kući ili negde drugde združen s njenim vladarom, osloo!en a#likacija male#ika. -li o njegovoj žalosti, kao kada se signi#ikator zadesi u 6-, 6--, 6--- ili -- kući, osim ako je pitanjima o stvarima ozna+enim tim kućamaC pa kako na!eš tako sudi. . G ene#icima i male#icima, prema onome kako ih na!eš na mestima koja ozna+avaju stvari koje pokreću @ita+a) ako je ene#ika više, to je doro, a ako je druga+ije, onda ornutoC ako su svedo+anstva ujedna+ena, onda imamo indi#erentnost. 10. a li je vladar ;scendenta u kući pitane stvari, ili sa njenim vladarom. 11. $ kojoj kući je vladar - kuće združen sa signi#ikatorom pitane stvari, jer po signi#ikatoru kuće, ili njegovom stanju, možeš suditi da će stvar iti realizovana. 12. ;ko signi#ikatori nisu združeni tamo, da li tamo ima prenosa svetlosti izme!u njih putem ilo koje planete, ili da li prima njihovu dispoziciju > tada možeš prosuditi ostvarenje. 13. @rema prirodi samih signi#ikatora, koji se slažu u svojim prirodama i zna+enjima jedan s drugim. 1E. @rema primaocu vrline ili dispozicije signi#ikatora, ene#ik ili male#ik iće AstroRiznica



snažan ili sla, i ako podržava signi#ikatora, ili Aesec, ili ilo kog aspektom ljuavi ili neprijateljstva, tako ćeš izreći svoj sud. 'to+etrdeset i +etvrta konsideracija je, da pogledaš u svim @itanjima, "atalnim horoskopima ili Mlekcijama, kada signi#ikatori ne pokazuju jasno ono što i želeo da znaš, nego zna+enja ostaju nejasna, tako da je um u neizvesnosti. $zmi mesto vladara ;scendenta i mesto vladara kuće 165 Aeseca, i pogledaj udaljenost u stepenima me!u njima, po+evši od Gvna kojim po+inju znaci, i dodaj stepene znaka u usponu, pa projektuj od ;scendenta i po danu i po noći, i gde padne taj roj, vladar te kuće iće signi#ikator i od njega uzmi zna+enja pitane stvari, pa prema njegovoj postavci možeš prosuditi.

CXLIV

'to+etrdeset i peta konsideracija je da pogledaš u dnevnim ro!enjima da li je Ror 5eonis 166 na ;scendentu, odnosno na orijentalnoj liniji ili stepen iznad ili tri stepena ispod nje167. -li da li je u  kući na sli+nim stepenima, ez konjunkcije ili aspekta ilo kog ene#ika, jer to će samo po sei ozna+avati da će "atus iti osoa velikog ugleda i moći, preuzvišena i da će dosegnuti vrlo visoko zvanje i +ast, makar poticao od osrednjih roditelja.

CXLV

; ako ilo koji ene#ik podržava to mesto tako!e, njegova slava će iti još j oš više uvećana. ;li ako je ro!enje noćno, njegova sreća će iti nešto manja, mada ne mnogo. ;ko male#ici acaju svoje aspekte na to mesto, iće još manja, ali ako ga ene#ici tako!e podržavaju, oni će uvećati oećano doro za +etvrti deo, i umanjiti zlo za isto toliko. -pak, šta god da se od svega ovoga desi, to ozna+ava da će "atus umreti nesrećnom smrću, ili ar da će sva njegova +ast, veli+ina i moć na kraju pretrpeti pomra+enje, i zaći za olake.

165 166 167

znaka Regulus Osa I i VII kuće, linija horizonta

AstroRiznica



'to+etrdeset i šesta konsideracija je, da uzmeš mesto vladara ;scendenta i mesto vladara -- kuće, pa oduzevši manje od većeg, dodaš ostatak na stepene znaka u usponu i projektuješ ih od ;scendenta, pa tamo gde taj roj padne, vladar znaka će iti partner p artner sa vladarom pitanja i zvaće se glavnim partnerom. Gpet, uzmi mesto vladara pomenutog znaka i mesto vladara
CXLVI

168 169

Znak Znak

AstroRiznica



/uido Bonatti, Book of AstronomO , prevod Benjamin ". Ukes,
AstroRiznica


Bonatijevi aforizmi

Recommend Documents