su kao i e smatrali Vlahe u dana"njoj severozapadnoj Bosni. Dok se za Bukovicu i Liku mo e re i da su predstavljale jednu zonu bisesilnog sto arenja, Zadar sa svojim distriktom i susednim gorjem predstavljao je drugu zonu, "ibenska rivijera sa svojim planinama dinarskog sistema tre u itd.353 S prvim turskim prodorima i, naro ito, likvidacijom hrvatske upe Luke, ve i deo zemlji"ta i oko samog Zadra bio je neobra en i predstavljao je prostor za ispa"u.354 Najpre treba utvrditi da stanovnici dalmatinske Zagore, na primer Bukovice, pa u velikoj meri i Ravnih Kotara nisu starina ko nego doseljeno stanovni"tvo. Tu konstataciju treba u initi zato "to u nauci postoji neobave"teno mi"ljenje i poznatih istori ara da su Vlasi autohtono stanovni"tvo Dalmacije, koje se relativno kasno poslovenilo. 355 Isto tako, treba odmah odbaciti neobave"teno mi"ljenje starijeg mleta kog istoriara N. Bereganija, koji za Morlake (za koje kae da su se u drevna vremena zvali Mazaci ili Mazli) smatra da su se naselili u severnoj Dalmaciji s planine Morlake, tj. Velebita,356 mada je u vreme njegove mladosti, tj. u Kandijskom ili u Morejskom ratu dosta vlaha zaista si "lo iz Like i Krbave u Dalmaciju. Isto tako, treba odmah ustanoviti da Vlasi (vlasi) u razna vremena pa i u isto doba nisu bili istog etni kog porekla, iste veroispovesti, niti su u severnu Dalmaciju do "li s iste strane, ni u isto vreme. U severnoj Dalmaciji, u prvoj polovini XV stole a nalazimo trovrsnu situaciju sa tzv. Vlasima. Prvo, da se vla"kim poslom, tj. biregionalnim sto arenjem bave ljudi za koje se ne kae da su Vlasi; drugo, postoje Morlaci koji vi"e ne ive u katunima nego po ratarskim selima, ali su zadr ali svoje etnografsko ime; tre e, postoje vla"ki katuni, do 1390. izuzetno retki, a od 1390. sve e" i. Prvu kategoriju sto ara ine apsorbovani Vlasi, drugu poluapsorbovani, a tre u do"ljaci, koji e svoju vla"ku oznaku dugo zadr ati i u novoj sredini, jer su do "li u velikom broju i pod uslovima da vi"e nisu mogli biti tako apsorbovani kao oni ranije. M. Mirkovi , Plemensko dru " tvo, 250. U. Monti, Relazione di Dalmazia (1558). $Archivio storico per la Dalmazia ', anno IV. vol. VI, fasc. 35, Roma 1929, 603. 355 F. Krones. Grundriss der % sterreichsche Geschichte, Wien 1882, 432. ) Isto mi"ljenje izrazio je i R. Lopa "i ( Hrvatski urbari I, Zagreb 1894, 1). ) Kako to mi "ljenje odgovara &kontinuitetlijama', oni citiraju Lopa "i a, a jo" bi pre citirali Kronesa, da znaju za njega. 356 N. Beregani, Historia delle guerre d ' Europa della comparsa dell ' armi ottomane nella Hungaria all ' anno 1683. Parte I, Venezia 1698, 121. 353 354
199
Nesumnjivo je da su postojali stari Vlasi jo" u hrvatskoj dr avi pre 1102, da su bili ne samo slobodni sto ari nego i zavisni, na primer od splitske crkve, da su se etni ki i po na inu svog zanimanja, ali ne i po veri razlikovali od hrvatskog stanovni "va. Neki stariji hrvatski nau nici, kao Petar Skok, u njima je video sigurno latinizirane sta robalkance, pa je na celom prostoru od via Egnatiae (tj. Dra -Solun), severno od Skoplja i zapadno od So je, pa preko severne Bugarske do Crnog mora video sferu latinskog jezika, koji se utvr ivao ne samo preko rimskog dr avnog ure enja i aparata i vojske, nego i italskim doseljenicima.357 Nema sumnje da su u planinskim krajevima dela Hrvatske i Dalmacije neki starinci mogli govoriti nekom varijantom latinskog jezika, razli itom od italijanskog i latinskog knji evnog, ali iz toga ne izlazi da su svi starinci bili Romani, pa ni romanizovani Iliri.358 Vlasi s hrvatskog dr avnog prostora i otuda poreklom su tokom dugog vremena, do po etka XIV veka poslovenjeni i apsorbovani, i vi"e se nisu javljali pod vla "kim imenom, mada su se i dalje bavili biregionalnim sto arenjem.359 Kako se vla "ko ime javljalo u severnoj Dalmaciji i dalje, treba zaklju iti da su u pomenuti prostor do"li s kakve druge strane novi Vlasi, koji nisu predstavljali doma e starosedeoce, mada su bili starobalkanci. Tako se insistiranje na starosedeocima nikako ne poklapa s drugim kontinuitetom nekih nedou enih autora. Poznati dalmatinski istori ar uzepe Praga nalazi u drugoj polovini XIII veka na obroncima dinarskih planina doseljenike, jo " uvek romanofone i pravoslavne Vlahe sto are.360 Oni se u stanju u kome su do"li nisu mogli odr ati, nego su najpre pokatoli eni, a potom su se razi"li iz katuna i postali oni Morlaci o kojima je re eno da predstavlja ju drugu kategoriju, tj. poluslavizovani Vlasi. Treba pretpostaviti da je re o tesalijsko-epirsko-makedonskim katunima koji se nisu zadr ali u Hercegovini, nego su krenuli dalje na severozapad. Isto tako, ne treba isklju iti mogu nost da se oni iz severne Dalmacije nisu dalje uputili na severozapad, na primer, kopnom ili preko kvarnerskih otoka, te na "li u Istri, gdje su uslovi za sto are tada bili povoljniji nego u severnoj Dalma357
358 359
360
P. Skok, Dolazak Slavena na Mediteran, 19 ) 20, 22, 25, 43. ) Prema jednom mi"ljenju &Vlah' je za stare Hrvate bio svaki starosedelac. (M. Vrsalovi , Hrvatska na otoku Bra u. &Hrvatsko kolo' X, Zagreb 1929, 139. K. Jire ek. Istorija Srba, knj. I, Beograd 1952, 86 ) 7. B. Hrabak, Vla " ka i usko ka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stole u. &Benkova ki kraj kroz vjekove', knj., I, Benkovac 1988, 253. G. Praga, Storia di Dalmazia, 151.
200
ciji. Miklo"i , naime, smatra da su i i poreklom makedonski Vlasi, jer slovenske re i koje su oni upotrebljavali nisu poticale ni iz slovena kog, ni iz jezika Hrvata i Srba, nego jedino iz makedonskog, odnosno bugarskog.361 U XIV veku, kad postoji sa uvana gra a primorskih gradova i dosta publikovanih povelja, vla "ko ime nije u severnoj Dalmaciji retko, ali do 80-ih godina nema zapisa i o vla "kim katunima. U vreme An ujaca, po dalmatinskim varo"ima se dosta traio vla"ki sir.362 Vlahe su terali sa "ibenske teritorije (1383) i pored Vlaha s gradskog podru ja navode se, pored $ibenika i Vlasi Ivana Nelipi a, s Cetine, koji su mnogo "tete nanosili svojom stokom i plja kom.363 Nepominjanje katuna zna ilo bi da Vlasi obi no (osim onih s Cetine) nisu vi"e ni iveli u njima, nego su se naseljavali po stalnim naseljima i po eli baviti i ratarstvom i urbanim zanimanjima, te su se nalazili u po etku procesa apsorbovanja. Njihovo dalje etni ko dediversikovanje spre ili su novodoseljeni Vlasi od 80-ih godina XIV i u XV stolje u. To apsorbovanje se obi no vezuje za pojam teritorijalizacije Vlaha. No, u vezi s tim na injeni su pogre"ni zaklju ci u na"oj nauci u slu aju hercegova kih Vlaha, kad je njihova teritorijalizacija isklju ivo vezana za kraj XIV i, naro ito, za prvu deceniju XV veka. Tada je nesumnjivo trajala jedna takva teritorijalizacija koja se mo e pratiti podacima Dubrova kog arhiva. Me utim, svako apsorbovanje i hercegova kih i drugih Vlaha i u ranijem vremenu obavljeno je teritorijalizacijom, jer je to bio stalan istorijski proces i pre po tka XV veka. Kako bi, ina e, nastali &Sloveni' u Hercegovini i &Hrvati' u dalmatinskoj Zagori koji se bave biregionalnim sto arenjem i prodajom sto arskih proizvoda? I sama Hercegovina bila je velika imigraciona oblast, u koju su, zbog bliskog mora i dobrih zimskih i na planinama grani nim s Bosnom izvrsnih letnjih pa "njaka, a slabo razvijenog feudalizma, stalno dolazili vla"ki katuni iz Metohije i Albanije, a od 30-ih godina XIV veka i iz ue Bosne, zajedno s prodorom bosanske vojske prema moru (vojske 361
362 363
F. Miklo "i , ( ber die Wanderungen der Rumenen in den dalmatinischen A lpen und in den Karpaten, Wien 1879, 1 ) 2. N. Klai ) I. Petricioli, Zadar u srednjem vijeku. Zadar 1976, 432. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus et civilis , studii et opera, G. Fejer, t. X, vol. VIII. Suppl. Budae 1803, 123 ) 5. ) Vlasi iz Skradina su i pre 1381. nanosili "tete $iben anima, kupovali su njihova imanja i, uz Hrvate, dolazili su kao trgovci da kupuju i prodaju ( * ibenski diplomatarij, za tisak priredili: J. Barbari i J. Kolanovi , $ibenik 1986, 84 ) 5.) 201
koju su oni znatnim delom i sa injavali). Upravo ti srbijansko-makedonski Vlasi e zate ene Vlahe u Hercegovini poromaniti, a bosanski Vlasi e i te i starije hercegova ke posloveniti.364 Najstariji sloj vla"kih katuna Hercegovine, naime, bili su starobalkanskog tipa, etni ki u znatnijoj meri arbana"ki i doseljeni iz arbana"kih krajeva. Bosanski Vlasi dolaze i u kopnenu Dalmaciju, uporedo s nastojanjem bosanskog kralja Tvrtka I da ovlada Dalmacijom. U spisima zadarskih notara zapaen je 80-ih godina samo katun Teni "i (Tene"i ) (1384),365 nepoznat takvim imenom u tada "njoj i kasnijoj Hercegovini. Serijska pojava katuna od 1390. je u vezi s kosovskom bitkom. Ti katuni su, naime, pobegli pred turskom najezdom iz krajeva koji su mogli biti na udaru Turcima (naro ito Polimlje i jugoisto na Bosna), no svakako van Hercegovine. Izgleda da su bosanski Vlasi ranije poslovenjeni nego Vlasi iz drugih dinarskih krajeva, ali da se nisu teritorijalizovali zbog mogu ih privrednih uslova (slobodnije kretanje), nego su ostali u pokretljivijim katunima. Katuni u severnoj Dalmaciji u poslednjoj desetini XIV stole a bili su: Kraj"i i (Kraj i i) 1393, (sa boravkom verovatno oko Nadina)366, Grkavci s katunarom Pripcem (1398, verovatno sa zimskim stani "tem prema Zadru)367, Golci (1399) 368, Sokovi i, katun Brajka, Mrv i i, Vrakti i, Vratkovi i (februara 1400).369 Svi ti katuni, osim jednog, nisu bili iz Hercegovine, nego iz Bosne ili tada "nje Hrvatske (koja je obuhvatala ne samo Liku i Krbavu, nego i Donje kraje, tj. dana "nju Bosansku krajinu). Za Brajkov katun, me utim, treba pretpostaviti da je iz Hercegovine i to zato "to se u njemu pominje jedan Dikli , a rod Dikli a bio je iz ,urovi a (iznad Dubrovnika, prema Trebinju). Hercegova ki katun bio je i katun eprnje (1401).370 U zadarskoj arhivskoj gra i jedno stani"te blie Zadru i bolje poznato bele i se prosto kao Katun. Treba pretpostaviti da je tu re o katunu s teritorijalizovanim Vlasima. Iz toga stani"ta dono"en je sir u Zadar, a ljudi su se iz njega zaduivali u susednom gradu. Po imenima 364 365
366 367 368 369 370
B. Hrabak, Razgranavanje, 184 ) 5, 190, 191, 196 (katun), 193 (1330). Historijski arhiv u Zadru (u daljem tekstu: HAZd), Atti del notaio, Articutius de Rivignano, busta IV, fase. I, 55 od 15. VIII 1384. Isto, busta I, 87+) 88. N. Klai ) I. Petricioli, n. d., 405. HAZd, Articutius, busta II, fasc. II, 106. Isto, 119+ i 142. Isto, fasc., 249, 27. D 1461.
202
su iz toga katuna zabeleeni: Branko Civiteti (koji je poslovao s jednim Paaninom, verovatno u vezi sa solju), Nikola Bratojevi i Miloje Soluslavi (?), bra a Danijel, Konstantin i Bogavac, sinovi Nikolini.371 Moe se dozvoliti da su pomenuti katuni do "li u severnu Dalmaciju iz Polimlja i jugoisto ne Bosne. Treba re i da su Vlasi u dr avi Tvrtka I vaili kao vojni ki elemenat, te ih je on slao u pomo i Dubrov anima.372 Poznato je da su se Vlasi dosta lako razaznavali i po li nim imenima od ostalog, recimo hrvatskog stanovni "tva, koje je obi no imalo hri" anska, a manje narodna imena. Pa i kad je re o narodnim imenima, neka su kod njih bila posebno u modi koncem XIV i po etkom XV stole a. Kad primaju hri" anska imena, odaju ih prezimena.373 Naj e" e narodno ime im je bilo Radmil, a e" a Utje"en, Radovan, Stojko, Ratko, Milovac, Vukmir, Bogavac, Radojko, Milan i Miloje, a javlja se ponekad i Putnik. Od hri " anskih imena najvi"e cene Nikolu, a sre e se i Ivan, pa i Konstantin, koji o igledno upu uje na isto nu crkvu. Nikola je za"titnik putnika i trgovaca i nije slu ajno bio popularan kod Vlaha. e " e ensko ime je Stanislava. Od prezimena rodova treba pomenuti: Bratojevi , Hrvatini , Dra"ki , Baldinovi i re a kao Prvit ikovi i Nigutkovi . Talas dolazaka (i u arhivskom materijalu javljanja) vla"kih katuna trajao je i prve dve decenije XV veka. Prema Zadru zabele eni su: katun Janka ( anka) (1402), katun Branovac (1403),374 katun Ivana Mrv "i a,375 katun Sempka Kandidati a,376 katun Ratkana Vizi a (1408),377 katun Vlatka Gle evca (1410)378, katun Brani i a (1404, verovatno negde oko Vranskog jezera), katun Beho "evi (moda Belo"evi , 1404),379 pome-
Nau na biblioteka u Zadru. Registi dell + Archivio notarile di Zara. &Manuscritti ', N° 16532. 461/IV, sv. I, 1/VII, sv. III bis/I (27. X 1395), III bis/I, 3 (12. X 1395 i 14. XII 1395, 23. XII 1395); III bis/I, 18. VII 1395). 372 Cronica ragusina Junii Resti item Joannis Gundulae, digessit Sp. Nodilo, Zagreb 1893, 165. 373 Vid. Primere: R. Lopa"i , Biha i Biha ka krajina, knj. III, Zagreb 1943, 7; isti, Hrvatski urbari, 212, 381, 382, 408 ) 9. 374 HAZd, Atti del notaio, Vannes quon. Bernardi di Firmo, busta I, Fasc. II, f. 300 (6. VII 1402) i 437. 375 HAZd, Atti del notaio, Theodoro de Prandino, fasc. III. F. 29. 376 HAZd, Petrus de Sercana, fasc. XII, f. 413. 377 Isto, fasc. XII, f. 404. 378 HAZd, Cristoforo Zeno, f. 20. 379 HAZd, Johannes de Trotta, fasc. II. 371
203
nuti Katun (1405),380 katun Danijela (1411, 1413), 381 katun Milgosta Ogolca (1411) i katun Vilkote (1420),382 Milonjin katun (1413), 383 katun Mrvac,384 katun Aladina Grkavca (1410, verovatno negde kraj Nadina). 385 Imena Sempko i Vilkot o igledno nisu narodna slovenska i zvu e romanski. Od svih tih katuna, moglo bi se tvrditi da je iz Hercegovine samo katun Gle evac, pa moda i katun Aladina Grkavca, s obzirom na ime Aladin koje se ne sre e kod bosanskih, ali se izuzetno moe na i kod hercegova kih Vlaha. Ako ime katuna zabeleenog kao Beho"evi valja itati Belo"evi , zapaziti je ekavsku formu, koja ne bi upu ivala na tada ve pouzdano ijekavsku Hercegovinu, nego taj katun poreklo treba da vee za Bosnu, Donje kraje, Liku ili Krbavu, koje oblasti tada jo " nisu bile ijekavske. Kad je re o hercegova kim Vlasima, treba re i nekoliko napomena. Ako ima vi"e katuna sa starobalkanskom, etni ki verovatno arbana"kom osnovom, ne zna i da su preslovenski starinci Hercegovine obavezno bili Arbanasi, a ne ve romanizovani Iliri, i to zato "to je Hercegovina bila pre 1330. pograni na, pa i tranzitna oblast. Kad je feudalizam naglo napredovao u susednoj Albaniji, uklju ivanjem severne Albanije u nemanji ku dr avu, katuni su se sklanjali u susedne oblasti sa slabije razvijenom feudalnom vanekonomskom eksploatacijom. Takva oblast je bila nekada"nja mnogo prostranija Hercegovina. Neka su bratstva mo da namerno dovedena od strane srpske vlasti, kako za neke katune kod Du brovnika pretpostavlja ur ica Petrovi . Ve ina hercegova kih katuna do"la je iz Srbije i Albanije, i to dolaze i iz glavne vla"ke oblasti na Balkanu, iz Tesalije i Epira. Kad su ove zemlje bile pritisnute razvijenijim tipom vizantijskog feudalizma, tamo"nji Vlasi su be ali u Makedoniju, Bugarsku i Srbiju, gde je socijalni sistem bio manje nepodno"ljiv za stoare. Naseljavanju sto ara iz Tesalije i june Albanije doprineo je i makedonski vladar Samuilo. Njegovog brata Davida ubili su (976) vla "ki nomadi. Vizantijski istoriopisac Kekavmen zabeleio je za 985 ) 6. godi380 381 382 383
384 385
Isto, fasc. II, f. 53+. HAZd, Christoforo Zeno, 42+) 3+. HAZd, Bartolomeo de Sercana, fasc. II. HAZd, Petrus de Sarcana, fasc. II. ) Na Pagu je, ipak 1289. postojao lokalitet Vla "ii, sa obradivom zemljom, vinogradima i pasi "tina (Spisi zadarskih bilje nika Henrika i Creste Tarallo 1279 , 1308, prepisao M. Zja i , Zadar 1959, 102, 225). Isto, 14+; N. Klai ) I. Petricioli, n. d., 419-20. HAZd, Christofo Zeno, f. 40.
204
nu da je Samuilo prilikom zauze a Larise poveo mnogo vla"kog stanovni"tva iz Tesalije i naselio ga u dubinu svoje dr ave, "to bi moglo da bude negde u Polimlju. Tu je u doba Tvrtka I bilo oko sto vla "kih katuna. Kad je pod Nemanji ima i u srpskoj dr avi do"lo do ubrzane feudalizacije, sto ari su beali na razne strane, pa i prema manje razvijenoj grani noj Hercegovini. Niz rodova, pa i predmeta u Hercegovini i Konavlima upu uje na gr ko poreklo iz Tesalije. Svuda gde ima Vlaha ima Sopota i Njego"a. Sopot je novogr ki ) potok, vrelo. Tako se zvao jedan veliki rod, naseljen u prvoj polovini XV veka izme u Bile a i Nik "i a, koji se u XVI veku, preko Bukovice, naselio oko Plitvi kih jezera; to su dana"nji $uputi. ,urovi i kod Trebinja su iz ,ura kod Prizrena (1330). Mirilovi i imaju traga u de anskoj povelji iz istog vremena, Psodera ima i u junoj Makedoniji. U Hercegovini nalazimo imena karakteristi na za Vlahe u Makedoniji i Srbiji, kao: Oliver, Dejan, Brajan, Staver, German, Strez, Milten, Strahinja i izrazito romanska ) Balduin i Paska ". Ri ani su verovatno Ohri ani, koji su, prema M. Filipovi u, neko vreme iveli me u Mirditima (do 1250. pravoslavnim). Ti tesalijsko-epirski Vlasi doprineli su romanizaciji starijih hercegova kih katuna.386 Vlasi koji su dali naseljima ime Srb na Uni (pre sredine XV stolje387 a i u Lici do "li su iz pograni nih delova tada"nje Srbije. Za vreme dve generacije raniji katun se mogao teritorijalizovati, te se stanovnici naselja vi"e i nisu zvali Vlasima. Ne bi, prema tome, stajala pretpostavka Ive Pilara388 i uop"te hrvatskih nacionalista da su svi pravoslavni Vlasi tek u hrvatskim krajevima, preko pravoslavne crkve, primili srpsko etni ko ime. Oni iz pograni nih krajeva Srbije ve tada su tako nazivani i kad su krajem XIV veka do "li, mada su bili Vlasi i sto ari. To potvr uje i ve navedeni Klai ev podatak za Cetinu iz 1436. godine, gde je re , tako e, o stanovni"tvu koje ivi izme"ano s Vlasima. Katuni koji su do "li s podru ja srpske dr ave bili su isklju ivo pravoslavni, oni iz Hercegovine, naro ito zapadne bili su ve katolici, dok su Vlasi iz Bosne mogli biti i bogumili. 386
387
388
B. Hrabak, Razgranavanje, 184 ) 5. ) Postoji mi"ljenje da je poznati izumitelj Nikola Tesla rodom iz Hercegovine, iz plemena Banjana, i da se njegova porodica zvala Komnenovi i (za koje drugi misle da su arbana"kog porekla). Jedna devoj ica iz Srba postala je 1454. slu "kinja jednog Riminijca, u Zadru (HAZd, Atti del notaio, Simon Damiani, busta III, fasc. IV, 1383 od 27. VIII 1454. (490 mleta kih libara za pet godina slu be). L. v. S.dland, n. d., 46. 205
Posle prvih pomena katuna u zadarskoj notarskoj gra i nastaje ve a pauza u pogledu javljanja katuna, pri emu pomena Morlaka izvan katuna ima dosta. Tek 40-ih godina XV stole a javio se novi val prido"lih i postoje ih katuna u orbitu zadarskih belenika. Od ranije ozna enih katuna javljaju se Vizi i, a od novih katun ser Franka Danili a (1444),389 katun Mar i a (Mari a, 1443),390 katun Matija"a Vukoti a (1444),391 katun Brajinovaca (1444) 392 i Mihurci (1444).393 U jednom sporu navedena su etiri katunara koji su imali da presu uju kao arbitri: Pavle Radeljevi , Toma" Rupinovi , Matija" Gup i (ta nije Gol i ) i Franul Osti i .394 Rod Radeljevi a bio je svakako iz Hercegovine. Rupinovi je moda pogre"no zapisan Rubanovi , iji je rod 1433. zabeleen u Lici. Poslednji zabeleen s vla"kim suksom moda je jo" bio dvojezi an. Stankovi i, koje N. Klai belei oko Klisa 1436, tako e su morali biti Vlasi naseljeni iz Hercegovine. Pomenuti Vizi i, prema nekima, bili bi arbana"kog porekla, te zato tako e iz Hercegovine. Vlasi Pustonjaci (1448), od kojih su se neki naselili u selu Maljinama (zadarski distrikt) izuzetno su zadrali pravoslavna imena (Kostadin), te treba pretpostaviti da nije proteklo mnogo vremena od njihovog dolaska iz Polimlja ili Hercegovine. udomiri i su ozna eni kao &de loco', "to bi zna ilo da su ve teritorijalizovani. Iz te decenije belee se jo": katun Toma "a Miloti a (1448), Franka Danilovi a (1449), katun Marka Livojevi a (1449)395 i Antola Kraj i a (1449).396 Davanje katunaninu plemi ki predikat &ser ' zna ilo bi da je bio vrlo ugledan, a moda je i stekao kakvu feudalnu titulu od vladara. Od sredine XV veka opet prestaju pomeni katuna, jer su pomenuti katuni iz 40-ih godina podvrgnuti nagloj teritorijalizaciji. Navedeni su samo podaci iz spisa zadarskih notara. Sli no je bilo i prema drugim gradovima, posebno prema $ibeniku i Trogiru, ali i sa dalekim severodalmatinskim otokom Rabom. Naseljeni po ugovoru sto ari zabeleeni su 1438, kad je jedan sto ar imao prava dovu i 500
389 390 391 392 393 394 395 396
HAZd, Bartolomeus de Sercana, busta I, fasc. II/1. Isto, busta I, fasc. II/6, f. 258 ) 8. Isto, fasc. II ) 8, 368. Isto, fasc. III ) 1. Isto, III ) 3, 137 ) 7+. Isto, busta I, fasc. II ) 10, f. 126+)+. HAZd, Simon Damiani, busta I, fasc. II. Isto, busta III, fasc. III ) 4, 25. V 1448 i 15. VIII 1449.
206
ovaca.397 Na otok dolaze Vlasi s Velebita, obi no od Karlobaga. Od katuna su zabeleeni Rue ani ili Roenci (1480, 1495), 398 Vlasi Bumbari i (1494),399 katun Hlapovi a (1495). 400 Javno se na Rabu i jedan hercegova ki katun ) Krasojevi a (1495)401; jedan od krasojevi kog katuna zvao se ura Br "i , a drugi Mihovil Rajkovi ; taj drugi je svakako ro en na Rabu ili u susednoj Hrvatskoj, jer je Mihovila bilo samo me u katolicima, Hrvatima, a ne i me u hercegova kim Vlasima; ura je, pak, karakteristi no ime hercegova kih Vlaha. Kako je Mihovil, bez sumnje, bio ve u godinama, treba pretpostaviti da je naseljavanje Krasojevi a, tako e, obavljeno na Rab krajem XIV stole a. Prema jednom mi"ljenju, Vlasi na kvarnerskim ostrvima, posebno na Rabu i Pagu do sredine XV veka, nisu bili oni Vlasi s kojim su Turci ne"to jasnije vr "ili pritisak prema Zadru, nego neki doma i, hrvatski.402 Na Rab su primani i Vlasi iz velebitskih skupina, ali pojedina no, na primer iz katuna Staniska; jednom velebitskom Morlaku ( ur u Ben"i u) jedan patricije prodao je konja.403 Mnogo vi "e podataka ima o Vlasima Mersinovi , sin Bilo"a ) Grgur je bio omiljeno hri " ansko ime katoli kih Vlaha, na Rabu ima izvan katuna, tj. poluapsorbovanima, ko jima se prodaju ili ustupaju na obradu parcele ziratne zemlje, vinogradi i pa"njaci, vino ili koze, ili kad se kao kmetovi sme "taju na zemlju.404 Na susednom Krku naselio ih je Ivan Frankopan i tu su imali svoje posebne sudije (1465); jedan od njih bio je i Gregor Boduli , potomak, tako e, vla"kih sudija.405 Zanimljivo je da njegovo prezime upu uje da je sin Bodula, tj. starina kog stanovni"tva primorskog pojasa Dalmacije, mada je o igledno da je pravi Vlah, ak iz uglednog roda. Vlasi na susednom Pagu sumnji eni su za razbojni"tva, naro ito kad su u pitanju stoka i so.406 Morlaci s tih otoka preseljavali su se, kao sto ari i primitivni ratari, 397
398 399 400 401 402 403 404 405
406
S. Ljubi , Listine o odno " a jih izme u Ju noga Slavenstva i Mleta ke Republike (u daljem tekstu: Listine), VIII, Zagreb 1886, 268. HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kutija I/9, 201 i V, 268+. Isto, kutija II, 262+. Isto, kutija V, 268. Isto, 286+. O. Randi, La Jugoslavia, Roma 1922, 5. HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kut. VII/2, 2, 27+ od 8. XI 1501. Grgur. Isto, VII ) 13, 37+ od 6. VIII 1508. Isto, kut. I/7, 35; I. 146; II. 35+, 65, 256 (selo Gredica, slovenske sudije), 386, 457 +, 624+: III, 991; IV/5, 2+; 120, 179; V, 179, 254 +, 266: VI/9 ) 3, 131. I. Kukuljevi ) Sakcinski, Acta croatica, Zagreb 1863, 97. 207
u Istru. Za vreme rata 1648. ponovo su do "li s ostrva, dolaze i iz pravca Zadra i Splita, i to iz Bosne.407 $ibeni ka op"tina davala je dozvolu za dolazak u grad kako Morlacima tako i Hrvatima (1450), 408 koji su bili u istom ekonomsko-socijalnom poloaju, tj. biv"i a tada apsorbovani Vlasi. Kad je Petar, brat bana Matije u Klisu (1437), pravio ugovor s Mle anima, morao je prihvatiti obavezu da ne e primati Morlake. Oni su vaili kao zlo inci i u zadarskom kraju (1447).409 Kad je re o Rabu, na otoku su iveli i preseljenici iz Bosne, tu do"li pre pada Bosne, kao sto ari Morlaci i drugi. Stipan zvani Bosna bio je (1443) pastir, dakle apsorbovani Vlah, koji je najpre na ostrvo mogao dolaziti u zimskom delu transhumance; njegovog zeta je jedan rapski plemi naselio i obezbedio mu pa"njak.410 Stipanu je jedan pop dao u godi"nji zakup vola (1460), "to zna i da se bosanski sto ar pretvarao u ratara. Godine 1470, neki Pavle Bosna bio je islu eni famul.411 Neka Bosanka Roksa (ili Rua) zabeleena je (1478) kao sused nekog seljana. 412 Mato iz Bosne bio je (1479) stanovnik Raba. Petar Stifanovi iz Bosne bio je mornar, kao i Rado iz Bosne.413 I po gradovima Dalmacije bilo je pojedina no doseljenih Bosanaca. Veselko Gravi i (Radoslavov) dao je svog sina nekom Italijanu iz ezene, naseljenom u Zadru, da ga slu i pet godina i da ga na ini hri" aninom, po"to je bio pagan (verovatno bogumil).414 ,ena nekog Stanka iz Sklavonije u Zadru (1289) zvala se Bosna.415 Turci su se dugo umeli slu iti uslugama pokretnih Vlaha, te su ovi predstavljali pretean deo turske vojske, ak i pri opsadi gradova, kao "to je bilo Jajce 1501. godine. 416 Ipak, od po etka XVI veka, Vlasi, nezadovoljni gubitkom ranijih povlastica, a oboga eni trgova kim prometom s dalmatinskim varo"ima, po inju da napu"taju sultanovo carstvo i da prelaze u mleta ku Dalmaciju. Jedna grupa Vlaha, iz Bosne prihva ena 407
Listine IX (1890), 448, 449. G. Marz, Adriafrage, Berlin 1933, 129. 409 Listine IX, 354. 410 Isto, 96, 258. 411 HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kut. I, 15 i 136. 412 Isto, I, 1. 5+. 413 Isto, kut. IV/5, 151. 414 Isto, kut. VI/2, 96+; kut. V. 264 i 261 +; II, 642. 415 Nau na biblioteka u Zadru, Regesta dell + Archivio notarile di Zara, Gurrin Ferramte, &Manoscritti' N° 16532, 461/IV, III bis/1, 12. IV 1396. 416 HAZd, Spisi zadarskih bilje nika I (1959), 164 ) 5 (27. X 1289). 408
208
