6ет 2рава и 6ет 'гла !насеља на територији блиској -умрану& нису археолошки истражени. а површини се налазе оста/и из византијског периода, а озбиљнија истраживања би вероватно пронашла насеља из старозаветног периода !$.CD. век пре ?.&. :реба имати у виду да ово нису била стална станишта него полуномадски /ентри. 2рхеолошки налази из -умрана потичу из истог времена али нису тако богати. 7рнчарија из периода $CD. век пре ?. је прона)ена на северној и западној тераси али је могла представљати и одбачени шут. (редином @. века пре ?. овде се одвијала изградња великог насеља. *ериод датирања ове керамике је несумњив јер се ради о типичној "р#ено$ ерами"и. а једној каменој плочи/и истраживачи су установили неколико урезаних старојеврејских слова, која се могу упоредити са Писмима !#.CDC век пре ?.&. ;начење ;начење ових слова није познато. У каснијем каснијем вавилонскоC вавилонскоC Писмима из 9аиша 9аиша !#.CDC персијском периоду ова места више нису била насељена а у @. веку пре ?. је насељен само -умран. -умран. ајвероватније да је вавило вавилонск нскаа војска војска !или !или војск војскаа њихових њихових савез савезник ника& а& допри допринел нелаа прекиду прекиду насе насељен љеност ости и на овом овом подру подручју чју.. 0огуће 0огуће је да је било било и велик великог ог покр покрета ета номадс номадских ких племен племенаа која која су тражила тражила нова нова места места за испа испашу шу па па су били били упу упућени ћени на исте исте изворе изворе које су користили и ранији становни/и. :о је доводило до оружаних сукоба. едостатак археолошких налаза из периода DC@ века пре ?. показује да у том добу ова област није била трајно насељена и не може се поуздано одредити под чију је јурисдк/ију била стављена. У @. веку њоме управљају 0акавеј/и !?асмонеј/и& а за владе 4имљана њом је управљао прокуратор. Привре Привредне дне могу5н могу5ности ости околин околинее 1умр 1умрана ана
'вај крај је од вајкада био номадскоCсточарски што је омогућавало трговину млечним производима и кожом. 5ужни део кумранске терасе је могао да буде култивисан кроз наводњавање те је омогућавао узгој урми. У кумранском насељу је живело око #% људи, али им пољопривреда није била главно занимање. >сени су имали два оброка дневно и користили су вино. ( обзиром да нису имали могућности да узгајају грож)е јасно је да су били у трговачком контакту са околином. *оред овога једна од могућих привредних активности је производња соли из 0ртвог мора !што је била важна активност у доба (;&. ;на се да је у A. веку пре ?., у /арству *толомеида, постојао и порез у соли. 'н је касније преузет од (елеукида и 4имљана. 5ош једна помоћна делатност је могла да буде производња ас3алта !`^TUcXd ˆUeR^nUc&. ' овој привредној делатности извештава и 5оси3 1лавије. 0огуће је да су есени имали монопол над експлоата/ијом ас3алта из 0ртвог мора. Узгој стоке се подразумева подразумева,, а чињени/а да се есенска заједни/а заједни/а бавила производњом производњом свитака сведочи томе у прилог. 'во последње је била главна делатност становника -умрана. 'ни су вршили 3ину дораду коже, припрему свитака и њихово преписивање. *оред овога могуће је да су се бавили и риболовом. 1умран 1умран у истор историји ији археол археолошк ошког ог искоа искоавањ вања а Пале Палести стине не
4ани истраживачи нису били задовољни почетних пону)ених решења у вези са рушевинама овог насеља. ;буњивало их је то што се у ходочасничким извештајима ранохришћанског у хришћанског периода не спомиње ово насеље. :о се може објаснити удаљеношћу -умрана од путева, као и тиме што у близини није било неког значајнијег хришћанског светилишта. +пак, не треба заборавити да су антички пис/и попут *линија и 5оси3а 1лавија знали за ову лока/ију. 7одине "$%A. -умран је посетио 0астерман који је објавио своја запажања о Букеји и то довео у везу са -умраном. -умраном. *окушао *окушао је да истражи истражи водоводни систем овог краја али не до краја. +пак указао је на добру насељеност насељеност овог подручја у прошлости. '. 2бел почетком века је објавио своју књигу о кумранским рушевинама. Археол Археолошк ошки и нала налази зи у 1умр 1умрану ану
'колин 'колинаа -умран -умранаа је пуста пуста и кршеви кршевита. та. (тене (тене су кречњач кречњачког ког порекл пореклаа а у околни околним м брдима брдима постоје постоје бројне бројне природ природне не пећине пећине погодне погодне за усамље усамљенич нички ки живот. живот. + пре оснивања оснивања манасти манастира ра 0ар (аба (аба крај крај је био настањен настањен пустиња/има, за њега се везује име (в (аве 'свећеног. + пре проналаска кумранских пећина "$B8. постојала је претпоставка о могућој ранијој насељености пећина овог краја. У близини "} 2рапи су пронашли неколико пећина богати богатих х сви/им сви/има. а. +сте +сте су продал продали и преко преко витлејем витлејемски ских х антикв антиквара ара,, а све то је потакло потакло научнике научнике да преду предузму зму систематско претраживање -умрана и његове околине.
1умран 1умранско ско насе&е насе&е
+страживано је, почев са "$=". пет пута. У првом истраживање је испитана главна зграда и отворено је неколико гробова. Установљени су различити археолошки слојеви, нова/ из ". века као и трагови земљотреса. ајважнији прона)ени предмет је /ео крчаг који је био укопан у патос једне од просторија главне зграде. (тил грначрије је одговарао оно који је био на)ен у "}.. Kини се да су само чланови заједни/е могли да у)у у ове просторије. *риликом другог другог искупавања откопана је /ела /ентрална зграда и потрв)ено је више археолошких слојева, ка о и траг зенмљотреса. ова/ ту прона)ен је помогао у датирању !@‹@ пре ?р.&. 'стали оста/и су омогућили стварање
=@
потпуније о самој заједни/и. :реће ископавање !"$=B& је истраживање пренело према јужном и југоисточном делу насеља, при чему је истражена грнчарска радиони/а. :ај рад је настављен и у току четвртог истраживања када је истражен водоводни систем насеља !откривено је 8 великих /истерни и @" мањи базен&. У току петог истраживања су извршене одре)ене провере и допуне, као испитивање кумранских гробља. *оменути земљотрес је погодио насеље A". године, а оно је, знатно скромније, обновљено у наредне три године. асеље је било подељено у три дела. У рвом (исто4ном) делу се налазила главна зграда са правоугаоном основом. ај упадљиви део је чинила кула на спрат са три повезане просторије на врху. -ула је првобитно имала равне зидове, и имала је одбрандбену сврху. (личне куле су познате у у (таром завету, биле су познате и у неким хрушћанским манастирима У доњем делу у прав/у југа налазила се радиони/а за 3инију дораду кожних свитака, са базенима неопходним за такав посао као и друга средства за исту сврху. Hаље према истоку се налазила дугачка просторија која је служила као трпезарија, богослужбено место и сала за преписивање. У њој су откривени столови и оста/и ниских клупа, а реконс реконстру труисан исано о је и кори корито то за риту ритуалн ално о купање купање.. *росто *росториј ријее изна изнад д су биле биле спавао спаваони/ ни/е. е. У овом делу су се налазиле налазиле и три просторије просторије које су служиле као манастрирска манастрирска библиотека< библиотека< читаони/а је била без дневног светла што је допринело очувању свитака. У мањој просторији су чувани оштећени сви/и. Hа би се могло ићи у читаони/у билоо је птребно на одре)ени начин проследити ваљкасти каменчић са именом. Библиотекар је одлучивао одлучивао дали ће да посетио/а пусти или не, и сам је развијао свитак до жељеног жељеног места. Библиотеку су посећивали посећивали сви чланови заједни/е, јер им је живот и био орјентисан ка проучавању :оре. (тарији су проучавали и друге списи. Hо ове просторије се налази још четри у којима се можда спремало јело, а могуће и да су ту биле оставе. +з њих се могло изаћи у /ентрално двориште насеља. 'д овог дела је био одвојен , тако)е на спрат уздигнут део у коме су биле две спаваони/е !за око B% људи& и сала за преписивање свитака. а спрат се пењало спиралним степени/ама, а на њему су се налазиле две просторије које је де 6о сматрао могућим оставама. У југоисточном делу дворишта су опткривени мали базени повезани са /ентралним водоводом.. а истоку /ентралне /ентралне зграде, а јужно од мага/ина мага/ина су се налазиле /истерне. /истерне. У њих се, као и у друге, друге, улазило степени/ама степени/ама које су омогућавале да се ритуално очишћени не додирују са онима који то нису. 6елике /истерне су једноставно служиле као резерво резервоари ари.. ајве ајвећа ћа /истерн /истернаа је је B ? "= "= ? = м. м. (еверно одавде је прона)ена просторија у којој је била вероватно металска радиони/а. 5ужна грана водовода водила водила је у просторију просторију у којој је начињено нарочито нарочито ритуално ритуално купатило, купатило, о одатле се долазило долазило у салу за ручавање и молитву која је била окренута према 5ерусалиму. >сенска богослужења су имала синагогалан карактер, па су могла бити одржавана одржавана у свакој просторији просторији па чак и на отвореном. отвореном. Hа је просторија просторија служила служила и за друге друге намере је потвр)ено проналаском на југозападу сале !посу)е и прибор за јело&. *росторија је свесно била изолована и пружала мир, на одре)ени начин је била издвојена од свакодневних послова. +стовремено, била је окружена великим /истернама. а северу насеља насеља се налазе налазе и две грнчарс грнчарске ке пећи које спадају спадају у ред најбоље најбоље очувани очуваних х пећи пећи овог овог типа типа у *алестини уопште. ије сигурно да је грнчарска радиони/а стално радила и дали је служила само за унутрашњу употребу. ;анимљив налаз, на више места у насељу су икопани ћупови пуни костију различитих чистих животиња. ајвероватније је да је у питању остатак оброка. :ешко је доказати да се ради о сакралном поступку, али је он приметан у свим археолошким слојевима. 'давде се окреће ка југу југу и видљив је зид који је делио ова два дела. еки пда/и указују да ту постоје оста/и из периода јудејских /арева и можда је у питању слани град !+ав"=
*ланина је претраживана у ширини од # км а то је чинило 8 истраживачких група !"$=@.&. (вака екипа је имала свој део терена а претражене су све пећине и њима сличне стеновите пукотине које су могле да се примете. *рона)ени су оста/и два стара пута од којих је један био некада делимично грубо поплочан и подзидан. *рона)ене пећине су прирдног порекла и различитих величина а неке од њих и данас користе тамошњи пастири склањајући се од жеге и немира.
=A
5едну пећину је нарочито потребно споменути. 'на је и раније била откривена !око #%%.године& а у њој је на)ено мноштво рукописа. -од Hе 6оа је наведена као @$. пећина и сматра се да је коришћена за становањеC У њу се улазило кроз тунел дуг @ м а сама просторија је била округла и висока око A м. 4укописи о којима се раније причало нису прона)ени па се претпоставља да је она некад у прошлости испражњена. -ако истраживања из "$=@. нису равномерно и стручно обрадила сва налазишта, B године касније су поново истражене неке пећине. а то их је покренула нова појава 3рагмената на тржишту старина. о/ирана је нова пећина из које су бедуини вадили ове 3рагменте а налазила се на @ км северно од ?ирбет -умрана. (астојала се од @ просторије од којих је прва имала трагове дугог насељавања !чак из преизраелског периода&. а јужном крају западне терасе откривена је пећина са 3рагментима бројних рукописа као и B пећине начињенељудском руком. 'не су из периода насељавања -умрана и чини се да су их чланови заједни/е ископали за своје потребе. У нау/и се наводи B% пећина али су само @" или чак "" значајне за библијску науку. Пра ку%ранска ку%ранска пе+ина ',-( идентична је са "B. пећином археолошке нумера/ије. *рона)ена је "$B8. године од стране пастира 0охамед адхCHхиба. У њој је прона)ено 8@ рукописа од којих су неки веома значајни. ајвећи број рукоп рукописа иса су препис преписи и библ библијск ијских их текстов текстоваа !*нз, !*нз, (ам, (ам, +с, +с, *с, *с, и сл.&. сл.&. *оред *оред тога тога знач значајн ајни и су и текс текстов тови и везан везани и за за есен есенску ску заједни/у као такву !?имне, 4ат синова светла против синова таме, *равилник заједни/е&. е мање значајни су и пешери на библијске књиге !2вакума, 0ихеја, (о3оније&. $руа ку%ранска пе+ина !@}& идентична је са пећином бр. "$ из археолошке нумера/ије. 'ткривена је од стране бедуина "$="C=@. У њој је изгледа било око B% библијских и небиблијских рукописа на јеврејском и арамејском језику језику.. +стичу +стичу се ови ови !ебе !ебески ски&& 5еру 5ерусали салим м и -њига -њига Hивова Hивова.. /ре+а ку%ранска пе+ина !A}& идентична је са #. пећином археолошког нумерисања. 'ткривена је марта "$=@. приликом истраживања -умрана. У њој су прона)ени оста/и више рукописа али се прославила по два бакарна свитка. (матрало (матрало се да је на њима представљен представљено о DB лока/ије лока/ије на којима којима је склоњено склоњено благо јерусалимског јерусалимског храма !@%% т злата&. 0еста су касније иденти3икована, лока/ије су биле тачне али блага тамо више није било. (ви/и су били исписани уку/авањем слова !ме)у којима је било и грчких& а није искључено да су ови сви/и настали ван -умрана, те да су у поменуту пећину касније депоновани. 0етрта ку%ранска пе+ина '1}( налази се на јужној страни западне терасе. 'ткривена је захваљујући староме арапину који је подстакнут бедуинским причама о високој /ени списа које проналазе у сећање дозвао дога)ај из младости младости када је јурећи јурећи јареби/у јареби/у ушао у једну велику непознату непознату пећину. пећину. *рема његовим упутствима упутствима они су шећину лако нашли али су тада већ као искусни 3рагменте и рукописе полако пуштали у продају заваравајући куп/е о лока/ији са које потиче откривени материјал. +пак, научни/и су успели да ло/ирају ову пећину у којој је на)ен огроман број рукописа и 3рагмената. 'ткривено је око @= %%% већих и мањих 3рагмената и око "%%% рукописа. рукописа. + ова пећина пећина је служил служилаа за станова становање ње а рукоп рукописи иси су у њу склоњени склоњени накнадно накнадно,, у жу журби рби.. 0е)у њима има библиј библијски ских хи небиблијских књига као и текстова који до данас нису иденти3иковани. 5ези/и заступљени у овим списима су јеврејск јеврејски, и, арамеј арамејски ски и грчк грчки. и. 0ноги 0ноги рукоп рукописи иси из ове пећине пећине још увек увек нису нису издати издати..
септембру "$=@. алазила алазила се у близини B. пећине и открили су је Пета ку%ранска пе+ина '2}& откривена је у септембру археолози што је пружило могућност студиозног истраживања !нису је претходно истраIили бедуини&. +пак, налази у њој нису били богати па је истражена за свега 8 дана. У њој су сачувани 3рагменти @= списа. Шеста ку%ранска пе+ина '3}( откривена је септембра "$=@ и то када је већ било завршено истраживање -умрана. У ствари то је једна већа рупа у стени, која је иако игледа игледа бедно дала значајне 3рагменте. У њој су бедуини бедуини открили =8 3рагмената на кожи и 8"# на папирису. 'ткривени су и текстови који се разликују од масоретског текста (*. Се"%а ку%ранска пе+ина !8}& откривена је током B. систематског претраживања кумранске терасе у првој половини "$==. алази се на крају трга јужно од кумранског насеља а служила је за становање. а улазу у њу откривено је неколико 3рагмената +зл исписаних грчким језиком, послани/а пророка 5еремије, као и делови превода (ептуагинте. 4ади се о "$ 3рагмената за које је могуће да нису настали у -умрану. (матра се да из ове пећине потичу грчки псалми и неки други јеврејски рукописи које је имао 'риген при припреми своје ?ексапле. Ос%а ку%ранска пе+ина !#}& налази се поред 8. и откривена је када и претходна. У њој је прона)ено доста керамике, неколико докумената исписаних краснописом и претпоставља се да је служила за становање.
прона)ена ена кад и претхо претходне дне две. У њој је прона)е прона)ен н само само један један папирусни папирусни $еета ку%ранска пе+ина '4}( је прона) 3рагменат са неколико јеврејских слова !оста/и неколико речи&. (лужила је за становање. $есета ку%ранска пе+ина !"%}& прона)ена је кад и претходне A. У њој је откривен остатак посуде са два јеврејск јеврејскаа слов словаа и сматра сматра се да је служил служилаа за станов становање ање..
=B
Је"анаеста ку%ранска пе+ина !""}& је откривена @ км северно од кумранског насеља "$=D. године. 'ткривено је неколи неколико ко пергаме пергаментн нтних их 3рагме 3рагменат натаа са староје старојевреј врејски ским м писмом писмом као и један један смотак смотак у облику облику /игарете /игарете по/рне по/рнео ои укрућен. укрућен. Hанас се слова више не могу распознати. распознати. 'вде је откривен и један мали крчаг као и неки оста/и оста/и из периода периода неол неолита ита.. 4еги 4егистр стров ован ани и су и оста/ оста/и и из пери период одаа изра израил илск ског ог насе насеља љава вања ња као као и из гвозд гвозден еног ог доба доба.. +з пери период одаа *ерсијана/а и 7рка нема материјалних остатака. (ви остали налази потичу из периода 4има што показује да је пећина коришћена у периоду настањености кумранског насеља. 0огла је да буде насељена, а у њу су се можда склонили и чланови есенске заједни/е који су се по римском освајању повукли дубље у пустињу. 0е)у значајнијим списима који су прона)ен прона)ени и у овој овој пеићни пеићни су свитак свитак *салама *салама настао настао у ". веку по ?. који који садржи садржи поетске поетске облике облике одре)е одре)ене не за богослужбену сврху. ајвећим делом су у питању канонски псалми. 6ажно је још споменути и Храмов Храмовни ни свит свитак ак који је први примерак примерак ове књиге и настао настао је у ". веку по ?. +зраел/и +зраел/и су га запленил запленили и у 6итлеј 6итлејему ему од познатог познатог тргов/а тргов/а -анде !"$D8&. (пис је обиман. +ма DD колумни, и требао је да постане D. књига *етокњижја. 8мена 8мена 2ој 2оја а у таром таром завету завету
5евреји у периоду (тарог завета нису развили дискурзивну мисао која је красила 7рке. 'ни генерално нису били спремни за апстрактно спекулисање и познање Бога за њих је представљало пре свега као лични сусрет, алични сурет је могућ могућ тек у упоз упознава навању њу нечије нечијегг имена. имена. Бремен Бременит ит кон/е кон/епт пт имена имена који који је имала имала јевреј јеврејска ска мисао мисао дана данашњем шњем чове човеку ку је стран, али код евреја битзи без имена је значило бити без постојања. (тога знање Бога излази на видело из његовог имена. Патрија Патријахал хални ни називи називи за 2ога 2ога
+ма научника научника који су показали да је један од најстаријих најстаријих назива за Бога ! Бог ота"а ота"а и сл.& заправо Бог којег су поштовали 2врам и његов род. У извесној мери он се може схватити као назив за племенског Бога који је у неким верз верзиј ијам амаа имао имао наро нарочи чито то име име ! заштит 'вакво во бого богопо пошто штова вање ње било било је заштита а #раам #раамо#а о#а,, Стра Стра сао# сао# исл&. 'вак карактеристика номада јер су стално настањени народи поштовали на/ионалног Бога или чак Бога одре)еног подручја. 'вај назив се показао као изузетно важан у (тарозавеној религији јер је исто/ао лични однос изме)у патријараха !и њихових потомака& и Бога чиме је сузбијан 3ормализам у религији. :име је створена основа за будуће схватње савеза +зраила и Бога, а и одба/ивано схватње Бога који се налази наједном месту. Hаљи облик под којим су патријарси поштовали поштовали Бога је био општи нази fл са различитим ближим ознакама ! fлион, fлион, lада$, lада$, Dлам Dлам исл&. -ада су стигли у области ?анана и сами су били суочени са тамошњим богопоштовањем Берит&. ;бог тога сличног типа. :у су се као ближа одре)ена Бога ! fла& јављали други изрази или исти изрази изрази !нпр. Берит су патр патриј ијар арси си у тамо тамошњ шњим им свет светил илиш ишти тима ма врши вршили ли свој својее бого богопо пошт штов овањ ањее не нала налазе зећи ћи да је супр супрот отно но општебогопоштовање са богопоштовањем Бога који им се лично објавио. :име је дошло дом древног спајања Бога природе ! fл& са спајањем Бога историје !Бог ота/а&. :акво схватање се наставило и у потоњој историји +зраила. *л, *лохим *лохим,, *лоа *лоах х *л је транслитерализа/ија јевре, облика за општи семистки назив за божанство и у политеистичкој мисли њоме се означавао припадник боIансе &ороди"е . У угаритским текстовима се спомиње божанство са овим иименом које се сматрало врховним божанством. :о је вероватно једини траг раније раширене појаве да се овај назив користи као лично име неког од богова. *лохим *лохим нема сродних назива у другим семитским јези/има и вероватно је у вези са претходним називом. 7раматички је у питању плурал што се чсто тумачи као одраз политеистичких кон/епата предака +зраила. -ада се примењује на богове других народа израу има потпуни облик плурала, док код његове примене на Бога +раила значење је сингуларно упркосплуралном облику што показује у томе што је глагол који следи у једнини.
се налази само у поетским текстовима и могуће је да представља песничку варијанту која нема сродних *лоах *лоах се облика у другим семитским јези/има. ема општеприхваћеног етимолошког тумачења изрза >л, и >лохим, али већина стручњака га повезује са појмом мо-и мо-и (силе) (силе) што је у дрвнопј семитској мисли била основна одлика божанства. 2ко је то тачно, чини се да јеврејск јеврејски и кон/еп кон/ептт Бога Бога се не уклап уклапаа у овај овај права/ права/ јер је (тароз (тарозаве аветна тна мисао мисао више више полага полагала ла на његову његову с#етост !одвојеност !одвојеност,, другојачијост&. другојачијост&. Kини се да су ту ноту дали и изразима изразима >л и >лохим. >лохим. :о је био један од пступака пступака којим је Бог уздигнут изнад других надудси би-а што није била карактеристика околне дрњевносемитске мисли. $адаи $адаи
6ероватно 6ероватно божанско божанско име које је било у употреби употреби у доба патријараха патријараха !дакле пре откривењског откривењског *а#е *а#е&. 'но је присутно у старијим поетским обли/има (тарог ;авета, а познато је само у Библији. ;начење није потпуно јасно, а изра изрази зити ти библ библис исти ти,, као као нпр. нпр. Š.f. Š.f. m]`Y m]`Y^lZ ^lZTT га повез повезу ују са план планин инам амаа што би знач значил ило о да се њима њима одра одража жава ва општесемитск општесемитско о уверење о Богу који столује на се#ерно$ %ори познато и у (таром завету. У v~~ је преведено као с#е#ладар.
==
Ваал, Ваал, Адонаи Адонаи,, +елек +елек
:ри божанска имена која садрже идеју о Богу као владару. 4етко се примењују на библијског Бога јер су уобичајени називи за хананска божанства. 6аал се често сусреће као саставни део личног имена, али је вероватно примењивано у јахвеистичком смислу. У каснијој литератури је осду)ивана његова употреба и често је игром речи повезив повезивано ано са бошет !срамота&. !срамота&. донаи израз који који се у овом овом облику облику примењу примењује је само само за 5ахвеа 5ахвеа у значењу значењу мо$ донаи је израз :ако је обично обично ословљ ословљаван аван владар. владар. Меле !/ар& се често често употреб употребљава љава за 5ахвеа 5ахвеа и предст представља авља одраз %ос&од %ос&одар. ар. :ако Меле !/ар& општесемитског схватања о боговима као /аревима. 0е)утим, у (ветом писму овај назив добија друго значење, 5ахве као /ар +зраила и свих народа и то снагом стварања, избављења избављења и есхатолошке есхатолошке реалности. реалности. 'вакав кон/епт се добро уклапао уклапао у библијску библијску теологи$у са#еза. 1ун/ије које су се на древном древном оријенту придавале придавале /аревима /аревима !рат и закон& закон& су дате и 5ахвеу. /ахве, /ахве, /ахве /ахве ава аваот, от, /а сам /ахве /ахве је лично име Бога +зраила које се у (ветом *исму сусреће на више од D8%% места. У јеврејском је означено с#етим тетраграматоном !puŠu&, а како се дуго није изговарало дуго се није ни знало који је правилан изгово изговор. р. :умечења :умечења овог имена су веома веома браојн браојн,, али му је значење значење и даље даље несигу несигурно рно.. v~~ га превод преводи и са $а сам би#ст#у$у-и. *оједини сматрају да је израз дат у трећем ли/у, а други га везују за Божју стваралачку делатност ! он &роузроу$е бити &. Š. f. m]`Y^lZT смтра да је то део дужег израза који би могао да се преведе са она$ о$и до#оди у &осто$ае с#е што &осто$и, а f.x. \Y_WW га сматра за део литургијског имена са сличним значењем.
Уколико се прихвати пут којим су ишли древни преводи нагласак се више ставља на егзистен/ију самог 5ахвеа, и може да значи она$ она$ о$и о$и $е заиста заиста fл (Бог). (Бог). (твар отежава чињени/а да само (вето *исмо при коришћењу овог израза не даје етимологију !осим !осим у +зл A."B&. 'во име често се налази и у личним именима. именима. -ако је ово име повезано повезано са идејом (авеза те представља личну објаву Бога народу који је створио спасоносним чином >гзодуса, то име је потребно сагледати и у тој перспективи. :о још увек незначи да је ова 3орма Божјег имена била потпуно непозната у времену пре 0ојсеја, већ да у објави код горућег грма она добија ново и дубље значење. 5еврејски глагол овде употребљен ! бити& у духу језика више има значење деша#ати деша#ати се, &осто$ати &осто$ати тј. имати о$и однос са неким. 'но што јесте управ и јесте захваљујући некој унутрашњој динами/и постојања. ;ато је 5ахве Бог о$и са неим +зраил/и садржај егзистен/ије означавају рела/ијом, то јест она је стварна само у вези са неком другом егзистен/ијом. У овом случају то је Бог о$и $е са с#о$им с#о$им народо народом м и то показује конкретним чином +зласка, 'н не само да $есте, него $есте $есте за зраил зраил.. 'вакво значење Божанског имена постаје још истакнутије када се сагледа богословски контекст читаве A. главе +зл. Бог који се ту открива упућује 0ојсеја да изведе народ из ропства, тј. припрема +заил за савез са собом. 5ахве и +зраил требају да сачине заједни/у која се одржава сталнимм Божјим присуством стога то име носи у себи значење $а -у -у бити бити са са тобом тобом !+зл A<"@& као и $а -у -у (заи (заиста ста)) бити бити &рис &рисута утан, н, што граматичи може да буде прихват прихватљив љиво о у +зл. +зл. A<"B. A<"B. 'во је есатолоши &отен"и$ал имена БоI$ег тј. оно представља обећање дато +зраилу приликом склапања савеза, а које је усмерено на будућност. У томе и јесте историјска динамика откривења Божјег имена. У томе се и огледа димамика откривења Божејг имена. 5ахве ће своје присуство потвр)ено на (инају пројављивати кроз историју Божјег народа. :аква перспектива претпоставља пуни (авез Бога и +зраила у дога)ајима будућности. 5ахве се открива као делотворни и блиси Бог који истовремено чува своју транс/едентност !5ер @A<@A& Kитава динамика односа изме)у 5ахвеа и +зраила, било да се огледа у делима суда или делима спасења, сведочи о његовом стварном присуству у +зраилу. У овом смислу 5ахве је име које више означава означава феноменолошо, него него есен"и$ално есен"и$ално биће Божје. 'ваква перспектива значења Божјег имена постаје наглашенија и код пророка !+с B"
=D
случају их 3арисеји /итирају као ?ристове речи "$<@"&. У свим осталим случајевима их употребљава сам ?ристос неретко има дајући посебан значај. 0урраP преноси схватање 4. Бултманна према коме је употреба овог израза у античком свету имала четири примене, примене, а које сусрећемо у наведеним местима местима где ове речи користи користи ?ристос. *рву од њих је означио као Œ&резента"иону формулу, што је одговор на питање о си ти y преко преко кога говорник говорник укључује укључује себе као таквог таквог и таквогŒ. :ој употреби могу одговарати случајеви у којима је употреба овог израза потпуно уобичајена и њу св. ап. 5ован приписује другим актерима у јеванaељу !"<@A.ABF $<$&, а никад на ?риста. Hруга употреба је означена као као #алифиаторна формула, што одговара на питање о си тиm а које следи одговор $а сам сам то то и то. то. 'ву примену сусрећемо у ?ристовим речима и то најчешће !D
ишта мање није значајна употреба овог израза у комбина/ији са бројним символима !хлеб живота, светлост света, врата ов/ама, ов/ама, добри *астир, васкрсење, васкрсење, пут, истина живот, чокот&, чокот&, када се углавном може сврстати у другу групу тј. препознати као #алифиаторна формула. 0урраP !а и бројни други аутори& нам скреће пажњу да је таквих наслова у 5овановом јеван)ељу седам закључујући да због тога Œ омбина"и$е омбина"и$е е$г# еи$ми са бро$ним сим#олима сим#олима могу BDA бити о"еене ао сума его#е улоге у отро#еу и с&асеуs . ;амиљива је могућа категориза/ија израза *а сам сам Паст Пастир ир добр добри и !"%<""."B& која може бити схваћена символично !и тиме прибро прибројан јанаа #алифиатор #алифиаторним ним формулама формулама&, али у светлости (тарозаветног кон/епта 5ахвеа као *астира +зраила +зраила може бит и свхаћена као формула &ре&озна#аа тј. 5а сам он. У ову групу свакако спадају и оне изјаве у којима ?ристос себе назива сином БоI$им или /арем +зраилаCшто му приписују његови противни/и !"%. ;иммерманна и &'ед#аи да/ 'а('ад $"$* &'$0#е%а )'$( (начан #и+е'а+'. V\V BD" BD"
Na@i6 6a koji je 9 gorњe7 tekst9 obja:њe6a ra>li@ita 95otreba i>ra>a a i>ra>a a sam H sam H ejg6v eijmiJ 9 Uova6ovo7 jeva6Ce;9 6ajveKi7 8elo7 sle89je rU]TcRddC_h_ˆ 5o8eli kako je o6a 5re8stav;e6a ko8 xUYYRPR, ali 9> i>ves6e 7o8i[ikaDije koje je a9tor ovog ra8a 5ri7e6io s7atraj9Ki 8a 5roisti@9 i> sa7og teksta jeva6Ce;a. 6a@eњe kao :to to s7atra\.u. b_ee i 8o59:ta v. x_YY^W. ra>a >a rista H9 Uova6ovo7 jeva6Ce;9J koja 6e7a 7esija6ski karakter. BD@ BD@
xUYYRP, "B."=
BDA BDA
xUYYRP, "=.
BDB BDB
x_YY^WR 6a stiGove 9 koji7a se s5o7eњe i>ra> 4v8e Ke7o 6avesti literart9r9 koj9 5o7e69ti a9tor 5re8laXe 8o8aj9Ki to7e i t97a@eњa v. x_YY^WR jnZњX^ƒXY, Egњv eimi !oŽTT^dlXd< [RdeXdZ_Xnt, "$A$&F b. bRU`X, u?A vj 2AOAC_A , ejg6v eijmi. Ere8loXe6a literat9ra je q. jnZњX^ƒXY, u?A XA uAOJ2U jCJA>U>AJ >AJ2J8 2J80C 0C, $A|$D, AB$|=%F u. ^ccXYcRdd, GbRW R`W_]UTX Egњv eijmi 2[O 78A CJ[8_?A B !"$D%& =B|D$, @DD|8DF rY_њd, =AA|A#F jnZdRntXd`UYl, @<8$|#$. xUYYRP, "=. |xxAC=2>VC1Ox0>VC1Ox0>
=8
ије занемарљиво у овом контексту размотрити ни завршетак матејевог јеван)еља, односно ?ристове речи упућене упућене његови његовим м учени/ учени/има има<< е#о ја сам свама потпунос ности ти показу показују ју свама у све све дане дане до сврш свршетк етка а века века, јер оне у потпу карактерстарозавеног Бога јахвеа као савезника који се својим именом открива као она који ће бити присутан. 0огуће је да да одје одјеке ке оваквог оваквог схватањ схватањаа може можемо мо наћи наћи у послед последњој њој овозаве овозаветно тнојј књиз књизи и !'тк !'тк&. &.
=#
