Bez-šanse-NSK.pdf

1

V DEO OFF SERIJALA

Bez šanse PREVOD I OBRADA NAŠ SVET KNJIGA

2

Prolog Flin Pre osam godina Pogledao sam na sat. 11:50 je uveče, idem da se vidim sa Marni. Za oko dvadeset minuta, biću duboko u njoj. Moje na paljeno, osamnaesto godišnje telo počinje da se diţe od same pomisli na to. Marni i ja se zabavljamo nešto više od šest meseci, ali nismo imali seks do nedavno. Do pre pet dana da budem precizan. To je sto dvadeset dugih sati ili sedam hiljada dvesta neizdrţivih minuta. Nismo bili u mogućnosti da vidimo jedno drugo u proteklih nekoliko dana, od školskih događaja i posla. Ona je u fudbalskom timu naše škole, a ja treniram bejzbol. Kada ne radimo naše povremene poslove, imamo da učimo, iako smo na samo nekoliko nedelja od mature, mi smo oboje dobri u školi i vijamo dobre ocene. To je previše sranja koje oboje moramo da po završavamo, što je značilo da je naše zajedničko vreme ograničeno. I to je bilo poprilično zajebano, po mom mišljenju, pogotovo, jer seks sa Marni zaista je trebao da bude prioritet u mom ţivotu. Dođavola.... voleo sam svoju devojku! Ona je sve što jedan momak moţe da poţeli. Bila je pre zgodna, poprilično pametna i zabavna kao pakao. Izlazili smo jedva tri nedelje kada sam znao da sam zaljubljen u nju. Bio sam previše kukavica da joj kaţem to, ali srećom po mene, Marni mi je priznala da me voli prva, pa sam ja mogao samo da joj uzvratim. Iako nas je ljubav udarila nekako brzo, nismo 1

ţurili sa seksom. Što je čudno, sad kada pomislim o tome, jer ni jedno od nas nije bilo nevino. Marni je izlazila sa srednjoškolskim bekom, Semom Faberom, od početka srednje, ali su raskinuli do kraja prve godine. Srećom po mene! I dok sam mrzeo da mislim o tome da je Marni imala seks sa Semom. Bio sam zahvalan što nisam morao da brinem o tome da skinem nevinost devici. Mislim, to je prevelik pritisak za momka. Bio sam u nedoumici jednom ili dvaput i čak uzbuđen na to da moţda postoji mogućnost da joj uzmem nevinost, ali do kraja mi je bilo drago što nisam morao. To je učinilo naš prvi put jebeno fantastičnim. Nije bilo puno pričanja oko toga ili neizvesnosti među nama. Izabrali smo dan na naših šest meseci da imamo seks i bilo je da ti oduva mozak. Bilo je upravo onako kako je i trebalo da bude... neţno, polako i razarajuće. Unajmio sam nam hotelsku sobu na celu noć i naoruţao se kutijom kondoma, oboje smo hotel napustili umorni i bolni sledeći dan. Napravili smo plan da se iz krademo i vidimo večeras. Marni ţivi samo dva bloka istočno od mene i ja idem do njene kuće po nju. Znam jedno mesto gde ću je odvesti. Postoji tiho mesto u šumi na izlazu iz parka i to je mesto savršeno za toplu prolećnu noć. Uzeo sam bocu vina iz ormara sa pićem svojih roditelja da je iznenadim i nadao sam se da ću većinu vremena provesti vodeći ljubav sa svojom devojkom pod zvezdama. Pogledavši opet na sat, primetio sam da je vreme. 11:55 uveče. Vreme je za rokenrol. Saginjem se i podiţem ranac u kom su mi ćebe i vino... oh i kondomi. Baš kada sam se okrenuo prema vratima sobe, zvuci sirene probile su mi mozak. Otišao sam do prozora i sklonio zavesu, taman kada je vatrogasno vozilo prolazilo pored naše kuće. Molio sam boga da zvuci sirene ne probudi moje roditelje i poremeti moj plan bekstva. Baš kada sam krenuo da se odmičem od prozora, narandţasti sjaj privukao je moju paţnju. 2

Pravo iznad krovova kuća od prekoputa ulice... istočno od mene. Moj mozak počeo je da procesira ono što je video, a onda sam shvatio da je to sjaj od vatre, koja je izgleda bila veoma velika. Sada znam gde vatrogasno vozilo ide. Okrenuo sam se od prozora, ali onda je jeza prošla mojom kičmom, upozoravalo me je da nešto nije u redu. Okrenuo sam se polako opet i pogledao u vatru. Istočno odavde. O boţe! Marni ţivi istočno odavde i moj stomak se prevrnuo kada sam shvatio da plamen dolazi od negde blizu njene kuće. Izvukao sam svoj mobilni i okrenuo Marnin broj. Zvonilo je nekoliko puta, a onda je prešlo na govornu poštu. Nije postojala jebena šansa da se ne javi. Bacajući svoj ranac, počeo sam da sprintam iz svoje sobe, otvarajući vrata tako jako da su udarile u zid toliko da je odzvonila cela kuća, da sam srušio svoju uramljenu i potpisanu sliku Martina Brodeur na pod gde se razletela u komadiće Adrenalin je pumpao kroz mene dok sam preskakao tri stepenice odjednom. Nejasno sam čuo kako moj tata dobacuje, “Šta je dođavola to bilo?” ali ja sam bio već na ulaznim vratima i kretao niz ulicu. Normalno bi išao niz Pine, onda istočno Glenford ulicom dok ne bi izbio na Macon i stigao do Marni, ali jebeš to... Nemam vremena. Utrčao sam u dvorište gospođe Kapstrano i preleteo preko njene ţičane ograde, da bi njeno malo dvorište prešao u tri koraka, isto tako i zadnjeg dela njene kuće, uleteo sam u Macon ulicu i do mrtve tačke. Marnina kuća je samo dvoje vrata dalje i moja kolena su za klecala kada sam video. Plamen koji se prostirao od donjeg prozora prema gore je bio gust, beli dim izbijao je pod krovom. Ĉetri velika vatrogasna vozila su bila parkirana ispred njene kuće, dva sa merdevinama već su vodom gasila plamen. 3

Ostatak ulice bio je ispunjen policijskim automobilima i dva ambulantna vozila. Moje oklevanje trajalo je samo sekund pre nego što sam se pokrenuo. Trčeći prema Marni. Pronašao sam svoj put kroz gustu masu, koja je ispunjavala ulicu, sklanjao sam ljude sa puta. Mislim da sam čak i oborio damu, ali bolelo me je dupe. Provukao sam se do jednog od vatrogasnih vozila, skoro sam pao od toplote vatre koja je dolazila od kuće. Sa velikom eksplozijom, na spratu prozori su pukli i rasuli se, bacajući staklo svuda. Sada je plamen izvirao iz svakog prozora, ali ja nisam stao. U stvari, ubrzao sam prema plamenu. Bio sam samo na korak od prednjeg trema drţeći svoju ruku ispred lica da zaustavim toplotu. Nisam znao kako da uđem unutra kad je vatra izbijala na prednja vrata, ali to nije usporilo moj napredak. Skoro sam unutra... tri koraka od ulaznih vrata i onda... ja sam povučen u stranu. Telo mi je lupilo u zemlju i vazduh je izbijen iz mojih pluća. Pokušao sam da udahnem, ali mi pluća nisu radila. Jebiga... ne trebaju mi oni da bih stigao do Marni. Počeo sam da se borim sa jakom teţinom na sebi, što sam primetio da je bio vatrogasac. Gurajući ga jako, trgao sam nogama tako da zbacim njega sa sebe. Pokušao sam još jednom da udahnem, ali mi pluća i dalje nisu sarađivala. Povlačeći poslednji ostatak vazduha u sebi viknuo sam. “Skidaj se jebeno sa mene.” “U redu, klinac... smiri se,” čuo sam, a onda je teţina nestala. Udahnuo sam veliku količinu kiseonika. Podigao sam se na noge i krenuo prema tremu kada su me snaţne ruke uhvatile za struk, odvodeći me dalje od kuće. Spoticao sam se nekoliko metara, a onda se uspravio. Okrenuo sam se, vatrogasac je stajao između mene i Marnine kuće sa rukama ispruţenim ispred sebe. “Ne moţeš unutra klinac.” “Dođavola ne mogu,” vrištao sam na njega. “Moja devojka je unutra.” “Ţao mi je...” krenuo je da kaţe, ali ja nisam imao vremena za njegova sranja. 4

Zakoračio sam prema kući pokušavajući da obiđem vatrogasca, ali moje sposobnosti mora da su zarđale. Lako me je opet uhvatio, obmotavajući me u čvrsti zagrljaj iz kog nisam mogao da se oslobodim. Moje telo trzalo se prema kući, plamen je izazivao znoj na mom licu. “Marni,” vrištao sam. Moje oči pretraţivale su prozore u nadi da ću videti nešto kroz te ljute plamenove i dim. Trudim se da se ponovo otmem prema kući, ponovo i ponovo, ali vatrogasac me ne pušta. Vrištao sam njeno ime, iznova i iznova, dok me grlo nije izdalo i bolelo. “Otišla je klinac. Niko se nije izvukao.” U sekundi kad su te reči izašle i ispunile moj mozak, moje telo se umirilo. Mogao sam da osetim kako njegov stisak popušta, ali me ne pušta još uvek. “Otišla?” ja sam šapnuo. “Da. Kuća je u potpunosti bila prekrivena plamenom kada smo stigli. Nije bilo načina da izvučemo ikoga.” Vatograščeve ruke pale su sa mog tela i udaljio se za korak. Telo mu je još uvek bilo napeto kao da je samo čekao da opet krenem u akciju. Moje oči poleteše sa tog uţasa nazad na njega. “Da li si siguran?” Molećivi ton u mom glasu izazvalo je njega da se trgne i samo klimne glavom. Moja kolena su me napokon izdala i ja sam pao na zemlju. Hvatajući se za glavu i pao u očaj na njenom prednjem dvorištu. Ne, ne, ne, ne, ne... To se ne dešava. Marni nije tamo. Nema šanse da je umrla na taj način. Pomisao na Marnino izgorelo telo izazvalo je knedlu u mom grlu. Pogledao sam gore u vatrogasca, koji je i dalje stojao tu. Vatra iza njega činila je da njegovo telo bude samo tamna silueta... čovek bez lica. “Jesi li dobro klinac?” 5

Zatresao sam glavom i šapnuo. “Ne mogu ni da zamislim bol u kojem je bila...” Vatrogasac je kleknuo pored mene i podigao ruku na moje rame, stiskajući ga neţno. “Verovatno se ugušila od dima, mnogo pre nego li je vatra stigla do nje. U redu? Verovatno nije patila uopšte.” Znam da su njegove reči sluţile da uteše, ali na mene nije delovalo tako. Moje oči ispunile su se suzama i pogledao sam nazad u zemlju. Nije postojao razlog da umre tako. Vatrogasci su trebali da nađu način da uđu unutra. Trebali su stići ovde pre. Ja sam trebao da stignem pre. Trebao sam da je spasim, ali nisam. Trebao sam da dogovorim sastanak ranije. Da jesam Marni ne bi bila u kući, bila bi sigurna u mojim rukama. Mogao sam je spasiti, a nisam. Jaka realnost mog neuspeha me je obuzela i ja sam počeo da plačem. To je bio prvi put da sam plakao od kad sam bio dete. Pustio sam ih da teku, nije me bilo briga što je to bio vatrogasac i šta bi on mogao pomisliti ili šta bi neko drugi mogao da pomisli. Gledam kako moje suze padaju i nestaju u zelenoj travi ispod mene. “Flin.” Okrenuo sam se i video svoje roditelje kako trče prema meni. Vatrogasac je ustao i odmakao se i onda sam bio u rukama svojih roditelja. “Ţao mi je bebo,” mama je mumlala dok je brisala suze sa mog lica. Sveţe su padale i kroz zamagljen pogled uspeo sam da vidim da i moja mama plače. Ruke mog oca su zagrlile nas oboje i ja sam odmarao svoj obraz na maminoj glavi. Pogledao sam preko tatinog ramena i gledao kako je moja Marni izgorela.

NAŠ SVET KNJIGA 6

Poglavlje jedan Flin “Dođavola Koldvile. Dovuci svoju guzicu u moju kancelariju. Odmah!” Osvrnem se čuvši šefa bataljona kako poziva sa zadnje strane kućice. Njegov glas je visok, izbija iz najdublje dubine tih njegovih grudi. Proučavam sve karte u svojoj ruci... par dvojki i as kao najjača karta... i ovako bi bilo najbolje da ne pratim. Bacajući karte ispred sebe na sto, ustao sam. “Ja ispadam.” Moji ortaci, moji saradnici, moji saputnici... svi su drţali svoje oči uperene u njihove karte pa mi nisu mogli ponuditi saosećajni pogled. Oni su čuli poziv za mene iz šefove kancelarije više nego jednom i znam da se suosjećaju sa mnom. Ali takođe znam da im je malo i drago što se spremam da budem nariban, jer moji kretenasti potezi utiču i na sve njih takođe. Izlazim iz kuhinje, krećem dole niz hodnik preko prostorije gde su nam kreveti. Kancelarija šefa je na kraju. Kada sam prošao kroz otvorena vrata sobe za spavanje čuo sam, “Kada ćeš dođavola naučiti, Flin?” Soba je u mraku, ali ne moram da vidim da bih prepoznao glas svog najboljeg prijatelja, Tima Davisa. Zakoračim unazad, naslanjam se na okvir od vrata i posegnem rukom da upalim svetlo. Tim leţi sa rukama iza svoje glave. Njegove tamne braon oči su me gledale sa mešavinom naklonosti i neugodnosti. Odlučio sam da se pravim glup, samo da po jačam njegovu ljutnju. “Naučim šta?” 7

Tim se podigao sa kreveta, skidajući noge dole. Nagnuo se napred i stavio laktove na kolena, sklopio je ruke i udahnuo duboko pre nego što me je opet pogledao. “Znaš ti šta, ali ponoviću ti opet... kada ćeš prestati da preuzimaš glupe rizike?” “Definiši glupe?” rekao sam, iako sam znao odgovor. Samo ţeleo sam to da čujem i od Tima, pošto ću svakako čuti i od šefa. Tim je pogledao opet dole u svoje ruke i čujem kako se osmehnuo, ali to nije bio zvuk ispunjen radošću. Umesto toga zvučalo je teško, sa gorčinom. Kada je pogledao nazad u mene osmeha nije bilo i oči su mu bile ispunjene sa malo gađenja. Očekujem da se istrese na mene, ali glas mu je bio iznenađujuće mek. To je bila čista suprotnost njegovom velikom istetoviranom telu. “Znaš o čemu govorim pa se neću zamarati da govorim ono što je očigledno. Ali sledeći put kada odlučiš da sebe dovedeš u opasnost, samo zapamti naš moto... dvoje ulazi unutra, dvoje izlazi napolje. Kada zakoračiš u opasnost, znaš da će jedan od nas ući za tobom. Tako da, razumem da te nije briga ako se ti povrediš ili ubiješ u tom procesu... ali moraš da znaš da time rizikuješ i naše ţivote takođe. Zar ţeliš to na savesti da jedan od nas pogine?” Krivica je potekla mojim krvotokom kroz celo telo. “Ne bi doveo tebe ili bilo koga iz tima u opasnost...” Tim me je prekinuo. “Poštedi me. Već jesi i to više nego jednom.” Glas mu je bio tvrd, što mi je bilo strano. Tim je poput najvećeg plišanog mede kojeg moţete naći. On je opuštene prirode, zbog čega smo se tako dobro povezali. “Ţao mi je,” to je sve što je izašlo iz mojih usana pre nego što sam čuo da me šef opet zove. “Koldvile! Gde si ti?” Udišući duboko, zurio sam u Tima još jedan trenutak, a zatim okrenuo leđa prema njemu. Ne mogu da podnesem to da sam ga razočarao. Ţivo mi se jebalo to što je šef ljut, ali Tim? On mi je kao brat i ne volim da ga 8

izneverim. On mora da bude u stanju da mi veruje u svakoj datoj situaciji i činjenica da sam ga izneverio bila je kao kiselina koja se podizala u mom stomaku. Kada sam krenuo prema kancelariji šefa u glavi sam razmatrao govore koje bih mogao da izreknem da me dovedu u mirne vode. Naţalost, ništa dobro nije mi padalo na pamet. Ĉinjenica je da sam sjebao, jer nisam pratio protokol. Juče kad smo odgovorili na poziv za vatru, nisam sačekao da kapetan oceni štetu. Kada sam skočio sa kamiona, jedva da sam stavio svoj šlem vatrogasca pre nego što sam uleteo u zgradu. Tim me je pratio, psujući me. Nisam mogao da odolim. Rečeno nam je da je u zgradi bilo stanara što je i bilo - a ja sam video sigurnu tačku za ulazak. Na kraju krajeva, nisam bio u opasnosti, ali ću ipak dobiti ribanje, jer nisam čekao dodatnih dva minuta da kapetan oceni situaciju. Kada sam stigao do šefove kancelarije, pre nego što sam pokucao, zvučnici su se oglasili i buka je ispunila prostor. A zatim i sirena. Pejdţer na mom kaišu je za vibrirao, ali nisam se obazirao na njega, jer je glas dolazio sa zvučnika. “Engine 209, Engine 113, Jedinica 15, Merdevine 102, Merdevine 94, Spasioci 12, Glavni bataljon 2, Vazdušne snage 15. Centrala poziva sve jedinice radi poţara, 532 Pansilvenija Avenija. Stambena multi porodična kuća, dupleks.” Okrećem se od vrata kancelarije šefa i krećem prema krevetu po svoju opremu. Lako sam skliznuo u čizme, obukao svoje pantalone, petljao rukama oko tregera. Stavio sam svoju kapuljaču za kacigu i obukao jaknu i uzeo svoju crnu kacigu, koja je označavala da sam član društva za FDNY, krenuo sam glavnom kamionu. Engine 209 je bio u pokretu. Mi smo stigli prvi na mesto vatre, ali Merdevine 94 su bile odmah iza nas. Kapetan je izašao i krenuo da odmerava situaciju, ja sam se brzo opremio sa bocom za disanje i navukao vizir pokreti su mi bili brzi i efikasni. Primetio sam da je cela jedinica spremna da krene u stambeni 9

objekat u roku od nekoliko minuta, naše merdevine su bile podignute i prskale vodu odozgo. Ĉlanovi druge jedinice ulaze na prednja vrata. Ne vidim vatru ili dim sa druge strane što je dobar znak. Dok sam hodao bliţe čuo sam zvukove koji dolaze sa leve strane. Postojao je uski parking ja sam krenuo u tom smeru, da istraţim. Parking je luksuz bio ovde u Bruklinu i na trenutak sam zavideo tim ljudima, jer su imali mesto za parkiranje. Kada sam se pribliţio prozoru na zadnjem delu kuće, čuo sam bespomoćan laveţ psa. Veliki pas je lajao od panike koja ga je uhvatila. Mogao sam odmah reći da dolazi iz kuće i lako locirati prozor odakle laveţ dolazi, gde je najglasniji. Prozor je bio poprilično visok, podigao sam se na prste, da probam da vidim nešto, nisam video ništa, jer su jeftine roletne delimično zatvorene, a pas je definitivno bio tamo. Nemam pojma da li unutra ima ljudi, tako da mogu da idem unutra samo po psa, ali da... idem unutra. I ne... nije mi bitno da li se kapetan slaţe sa tim. Uzeo sam sekiru, razbio prozor i odahnuo jer nije bilo dima da izlazi napolje. Pazeći na krhotine stakla uvukao sam ruku unutra da odvalim roletne. “Jebiga Flin... zar ne moţeš da sačekaš dve sekunde?” Znao sam da Tim nije daleko iza mene, ali on nije ljut na mene što sam pokušao da uđem tako brzo. Poprilično je jasno da ovu stranu kuće vatra još nije zadesila. Ĉujem Tima kako govori u svoj radio, pričajući kapetanu da zna da ulazimo. “Kapetane... čujemo psa i moguće subjekte unutra. Ulazimo kroz prozor da izvršimo spasavanje.” Mislim da sam čuo kapetana kako psuje, ali onda nam je dao zeleno svetlo. Stavljajući ruke na platformu mentalno lupam sebe u rame, jer sam u stanju da se podignem na ruke i uskočim unutra. Rad u teretani pet puta nedeljno se isplatio. Skačem graciozno na pod i momentalno krećem sa odmeravanjem okoline. 10

Ja sam u spavaćoj sobi i vrata su zatvorena. Dim se polako probija ispod njih i vazduh je već pomalo zagađen. Na krevetu je leţao ogroman pas... teţak sigurno jedno sto kila. Iako sam sa prvim pogledom na njega mogao da vidim da nije obična dţukela. Njegove grudi i šape bile su sneţno bele sa istom bojom na sredini svog lica. Krem boja krasi njegove noge i krzno zajedno sa dve braon pruge kod obrva. To je činilo njegovo lice veoma izraţajnim i on gleda u mene kao da mi poručuje da je bilo jebeno vreme. Rekao bih da je muţjak, jer mu je glava kockasta, a grudi ogromne, pa pretpostavljam da ima par velikih testisa ispod sve te dlake. Pas me je pogledao sa iščekivanjem i ispustio još jednu seriju lajanja, koje je i dalje bilo duboko i snaţno. Tek tada sam primetio da pas izgleda leţi na nečemu, ali na osnovu veličine i linija, bolno je očigledno da je osoba bila pod ćebetom. Uzeo sam korak prema krevetu, podiţući ruku, dlana nadole, pričao sam mirnim glasom, “Hej dečko... hoćeš mi dozvoliti da pomognem onom ko god da je ispod tebe? Huh? Hoćeš me pustiti da zavirim?” Očekivano, pas je povukao svoje uši u nazad i za reţao. Moj glas ispod kacige zvučao je grozno. Znao sam da ću se nagutati ovog sranja, ali skinuo sam šlem i bacio ga blizu prozora. Video sam da Tim stoji tu, licem viri unutra. Podiţem ruku prema njemu da sačeka i brzo sam skinuo i masku sa svog lica razmišljajući kako sve ovo da izvedem. Kada je maska nestala, bar je pas mogao da čuje jasno moj glas i nadam se ne poludi. Sa druge strane, momentalno sam primetio da je dim gušći i da je teško za disati. Pretpostavljam da je vatra stigla i do ovog dela. Primakao sam se paţljivo bliţe, nastavio sam neţno da pričam sa psom, tihog glasa. Sad kad je pas čuo moj glas i shvatio da sam ovde da spasim, ne da uništim, uši su mu se vratile napred i samo je gledao moj napredak sa glavom iskrivljenom u stranu.

11

Kada sam stigao do ivice kreveta, još jednom pogledam u psa, koji kako sada mogu da vidim leţi preko nogu onoga ko je pod ćebetom. Samo zuri u mene... očekuje. “Da li bi ti smetalo kad bi povukao ovo ćebe?” pitao sam, osećajući se smešno dok sam to činio. Njegov pogled sa mene se nije sklanjao, ali je onda malo nakrivio glavu u drugu stranu kao da mi poručuje, pa šta jebeno čekaš. Po segnuvši gore, spustio sam ćebe, otkrivši lice ţene pod njim. Njena tamna kosa je rasuta svuda i oči su joj zatvorene, sa tamnoplavim krugovima ispod. Glava joj je malo okrenuta u stranu i vidim da ima nekoliko pirsinga na svom uhu, duţ cele školjke. Bacivši brzi pogled na psa, koji je i dalje leţao preko ţeninih nogu, povukao sam ćebe još jače. Kada sam stigao do njenih ramena, shvatio sam da je gola ispod pa sam stao sa povlačenjem ćebeta. Zgrabio sam je za ramena i lagano protresao. “Gospođice... Trebate da se probudite. Moram vas izvesti odavde.” Nije se pomerala niti odgovarala. Samo tišina... verovatno je naduvana kao zmaj tako da moram da spasim psa i urokanu narkomanku. Pogledao sam u psa opet i on je samo zurio u mene, kao da mi je govorio tvoj je posao i dalje da je spasiš. “Da, znam... shvatam,” odgovorio sam na njegov pogled, tihim tonom punim krivice. Pokušao sam još nekoliko puta da je probudim šamarajući je lagano. “Hajde, gospođice. Probudite se.” I dalje se nije pomerala, pa sam sa uzdahom frustracije posegao dole da je podignem, zabadajući ruke ispod ćebeta tako da bih mogao da zaštitim njenu golotinju. Pogledao sam u psa. “Ustani, ti velika lenštino, tako da je mogu podići.”

12

Na moje iznenađenje pas odmah ustaje sa kreveta i odlazi do prozora, ne obazirući se na to da ima stakla na podu. Njegove šape će verovatno biti isečene, ali ne mogu da brinem o tome sada. Savijajući kolena, posegao sam za ţenom i podigao je sa kreveta. Moje kretanje se zaustavilo, kada nas je nešto povuklo nazad. Šta koji kurac? Spuštajući je nazad na krevet, podigao sam ćebe i video da je njena desna noga vezana lisicama za metalni ram kreveta. Sada nisam baš siguran da je dobrovoljno uzimala drogu. Pogled na nju prikovanu za krevet zaledilo je moju krv i sad sam imao još veću potrebu da je izvučem odavde. Bez gubljenja vremena viknuo sam Timu “Donesi makaze za metal. Ona je prikovana za krevet.” Timova faca je nestala sa prozora, ali ja nisam čekao da se on vrati. Zgrabio sam sekiru i počeo da udaram u lanac. Bio je jak i tvrd i u normalnim okolnostima moja sekira ne bi imala šanse na tim metalnim vezama. Ali kada sam video ovu ţenu kako je vezana za krevet, imao sam jasan trenutak gde sam sebi rekao da ova ţena neće umreti onako kako je Marni umrla. Ja ću je izvući odavde. Udario sam od lanac svom snagom, varnice su potekle od udara metala od metal. U mislima sam brojao udarce bilo ih je osam pre nego što je ţenin lanac pukao i ona je bila slobodna. Bacio sam sekiru blizu prozora, obmotao sam ćebe jače oko nje i lagano je podigao sa kreveta. Ne moţe imati više od pedeset kilograma, ako ima i toliko. Kada sam stigao do prozora, Tim je bio tu sa makazama, koje je odmah bacio kad je video da sam sa ţenom. Pruţio sam je napolje u ravni sa prozorom tako da bi Tim mogao da je uhvati, nagnuo sam svoje telo kroz prozor da mu je pribliţim. “Ona je bez svesti... verovatno drogirana. Ne mogu jebeno da verujem da je bila okovana za krevet.”

13

Tim nije odgovorio, ali nije ni morao znam da je bio zgroţen isto koliko i ja. “Biću odmah iza tebe, izbavi ću i ovog psa napolje.” Tim se okrenuo, ali je viknuo. “Ne zadrţavaj se mnogo.” Uvukao sam svoje telo unutra, uzeo sam svoju kacigu, sekiru i masku i bacio ih kroz prozor, čuvši kako lupaju na beton ispod. Šef će me naribati ako sazna da sam je skinuo, ali znam da mi je to pomoglo da umirim psa. Okrenuo sam se i pogledao u psa. “Nećeš me ujesti, ako te podignem, zar ne?” Pas mi je dao jako mahanje repom i ja sam to shvatio kao njegov pristanak i kao to da će svoje zube zadrţati podalje. Ĉučnuo sam dole, obmotavajući svoje ruke oko grudi psa podigao sam mu prednje šape na prozor, zatim opet čučnuo do zadnjih nogu i podignuo ga, gurajući ga napred kroz prozor. Prokleti pas bio je teţak tonu, ali mi ne pruţa otpor. Ĉim je shvatio da ide kroz prozor, on se odgurnuo svojim zadnjim nogama od moje grudi, pomakao se napred i iskočio. Video sam da skače na prilaz bezbedno bez obzira na njegovu veličinu i teţinu. Izbacujem noge kroz prozor i pratim ga. Dok sam hodao nazad prema kući, video sam da je vatra skoro savladana. Ovo se ispostavilo kao poprilično lagan poţar, ali sam jako zahvalan što je pas lajao, jer u suprotnom moţda ne bi našli devojku na vreme. Kad smo kod psa, pogledao sam okolo i nisam video veliku zver nigde. Slegnuvši ramenima krenuo sam prema ambulantnim kolima. Jedan od doktora stavio je ţeni masku za kiseonik na lice, dok je drugi proveravao njene vitalne znake. Ona čini mi se dolazi svesti i osetio sam radoznalost da je upitam zašto je bila vezana za krevet. Poseţe rukom, prema maski sa kiseonikom. Lekar je vraća na mesto i sklanja njenu ruku i govori joj da ostavi to na usnama i nosu. Drmajući

14

glavu napred nazad, ona je posegla ponovo i vuče je ovaj put jače i kida masku. “Kapone,” ona je dahtala. “Molim vas izvucite ga iz kuće.” Lekar je gleda i kaţe. “Da li je bilo još nekog u kući.” Ja sam klimnuo glavom i ušao u ambulantna kola. “Njen pas. O njemu priča.” Sedam na klupu pored ţene, naginjem se napred i uzimam masku iz njene ruke. Dok sam lagano krenuo da uklanjam njene prste sa maske, rekao sam joj. “Izvukao sam vašeg psa napolje. On je uredu.” Njeni prsti momentalno su se opustili i maska je ispala iz njene ruke. Počeo sam da je vraćam nazad, ali ruka mi se sledila kad sam video njene oči. Uperene su u mene i to su najjedinstvenije oči koje sam ikada u ţivotu video. Izgleda kao da nisam mogao da sklonim svoj pogled sa njih. One su sive - skoro potpuno lišene bilo koje boje sem bukvalno sive, mešavine crne i bele. Osim... što imaju maleni zeleni prsten i zlatnu tačkicu koja je totalni kontrast sa srebrnom bojom većine. Zuri u mene sa najzahvalnijim izrazom koji sam ikada dobio. Posegla je i zatvorila svoje prste oko mog zgloba. “Hvala,” šapnula je, a onda je ponovo izgubila svest.

NAŠ SVET KNJIGA 15

Poglavlje dva Flin Bacam svoju poslednju prljavu stvar u torbu i zakopčavam je. Ovaj poslednji poziv me je zvanično bacio u produţetke, pošto se moja trodnevna smena završila vreme je da odem kući i opustim se u naredna četiri dana. Najbolje od svega je to ako se izvučem dovoljno brzo izbaci ću gnev svog šefa. On je zatvoren u svojoj kancelariji od kako smo se vratili sa poslednjeg poziva i očigledno je zaboravio da se pripremao da me nariba pre samo nekoliko sati. “Krenuo si napolje?” Okrenuvši se, video sam Tima kako stoji na dovratku sobe za spavanje. Naslonjen je na njih i svoje velike ruke drţi prekrštene na grudima. “Aha. A ti?” “Da. Krenuo sam do Semove škole da ga pokupim. Znaš... da ga iznenadim.” Nasmejao sam se. Tim koristi svaku moguću priliku da provede vreme sa Semom. Teško je biti vatrogasac, jer radiš tako čudne sate. Otkako se Tim razveo, koristi svaku moguću priliku da vreme provede sa svojim sinom. Srećom Timova bivša je poprilično kul i sarađuje sa njim van njegovog standardnog starateljstva. “To zvuči sjajno. Daj malom monstrumu zagrljaj od mene.” Tim mi se osmehnuo i istakao svoje bele zube na tamnoj koţi. “Svakako.” Okrećući leđa, podigao sam svoju torbu sa zemlje na rame. Kada sam se okrenuo, Tim je i dalje bio tu, zurio u mene. 16

“Slušaj,” rekao je, spuštajući pogled na zemlju, a onda opet na mene, “ţao mi je što sam ti rekao ona sranja ranije. Samo ne ţelim da uradiš nešto glupo zbog čega će te suspendovati ili otpustiti.” Krenuo sam prema Timu, i udario ga lagano u rame. Kao da sam udario u beton. “Ne brini čoveče, razumem.” “Mi smo kul onda?” “Mi smo kul. Dolaziš kod mene sutra da gledamo utakmicu?” Tim i ja smo teški fanovi Jetsa. “Aha, poneću pivo.” “I dovešćeš Sema zar ne? Imam tu ubitačnu novu igricu na X - Boksu da mu pokaţem.” Prevrćući svojim očima na mene, Tim se samo okrenuo da ode. “Dolazi i on takođe. Vidimo se pre početka utakmice.” Promolio sam glavu i pogledao dole niz hodnik, vidim da su vrata šefove kancelarije još uvek zatvorena, pa se iskradam. Baš kada sam zakoračio na trotoar, čuo sam, “Koldvile... čekaj.” Okrenuvši se video sam svog kolegu, Dţima Skelinga kako ide prema meni. Nadam se da će biti brz, jer svaka sekunda mi je bitna da izbegnem šefa. “Šta ima?” pitao sam. “Pit mi je rekao da traţiš cimera.” “Da... razmišljao sam o tome.” Ĉinjenica je da sam uvek imao cimera kada sam ţiveo u gradu. Bilo je lepo sa nekim podeliti troškove i svesti usamljenost na minimum. Moj zadnji cimer bio je sa mnom u protekle tri godine dok je pohađao NYUPoly, ali je diplomirao prošlog leta i odselio se. “Kul. Imam prijatelja koji ima prijatelja koji ce se seliti u taj deo sledećeg meseca i on takodje traţi nekog za cimera. Hoćeš da vas poveţem?” “Naravno. Samo mu daj mail ako ti je to ok.” “Razumem.” 17

“U redu, čoveče... Odo odavde. Vidimo se za par dana.” Dţim mi je dao opušteno mahanje i vratio se u stanicu. Ja sam se spustio niz Sheffiled Aveniju i krenuo juţno. Početak je septembra i konačno počinje da zahlađuje. Kunem se da sam osetio miris kiše u vazduhu kada sam se probudio jutros. Srećom, ţivim blizu vatrogasne stanice i imam samo oko dvadeset minuta peške. Vozim kada je vreme baš loše a danas uţivam u hladnom vremenu. Dok sam hodao prema svojoj zgradi, moj um se vratio prema ţeni koju sam izvukao iz kuće sinoć. Nisam mogao da prestanem misliti da je bila vezana za krevet. Mislim... kakva vrsta monstruma radi tako nešto nekom? I ne mogu da prestanem da mislim o tome šta bi bio da ju je tako vezanu dohvatila vatra i ubila je? Da li je bila meta nekog ubice? Ĉini se neverovatnim, jer je poţar bio u drugoj jedinici, ali moglo je sve biti odrađeno namerno da se sakrije motiv. Hvala bogu što je taj pas lajao. Zasluţuje veliki deo zahvale za to što je ona na sigurnom. Sranje. Stvarno se nadam da je (kuče) u redu. Sada je to teško u mojoj glavi. Zastajem naglo i čujem kako me neko kune od iza, jer se zapucao u moja leđa. Ignorisao sam osobu i pogledao u svoj sat. Pre nego što sam stigao da odgovorim sebe od toga, prelazim ulicu i krećem prema parkingu gde mi je bio auto. Da, znam... volim da spašavam stvari. Ne mogu da izbacim taj uţasan osećaj da je pas na ulici sam. Mogao bi ga udariti auto, umreti od gladi ili dođavola neko bi mogao da u pucati prokletu zver. Moj um ludi od svih uţasnih stvari koje se mogu desiti psu i ubrzavam svoj korak da stignem do auta. Ĉuvanje psa, naravno nema nikakve veze sa činjenicom da sam radoznao u vezi njegove gazdarice. Pas je sigurno pripadao ţeni koju sam izvukao iz kuće, jer ju je štitio i lajao za pomoć. 18

To što trčim da spasim nekog nepoznatog psa sigurno nema nikakve veze sa tim što ne mogu te sive oči da izbacim iz svoje glave. Niti ima bilo kakve veze sa tim - da bez obzira u kakvim sam je odvratnim uslovima našao - što je moje heroj zvono proradilo. Ako bi moji roditelji, moja sestra, moji rođaci ili čak Tim saznali da sam krenuo u potragu za psom samo da bih saznao više o toj ţeni, svi bi tresli glavom sa saţaljenjem u očima. Oni bi svi pomislili, ode Flin... spreman da spasi još jednu dušu. Bas kada sam izlazio sa svog parking mesta, telefon mi je zazvonio. Nisam se umarao da vidim ko me zove, samo sam se javio, “Koldvil.” “Hej stari... Baz ovde.” “Šta ima? Ubacio si svoj kurac već?” Baz Mathenson mi je bio dobar prijatelj. On je bio u razredu mog rođaka Niksa u srednjoj školi. I mi smo ostali u kontaktu sve ove godine. On trenutno radi u odredu za narkotike u policiji. “Srećom i dalje je netaknut. Zapalio svoj u plamenu već?” Smejući se rekao sam, “Ne... svi moji delovi rade savršeno.” “Slušaj... Baš sam dobio slučaj u koji si umešan i moramo da popričamo.” “Oko poţara?” “Da. Razumeo sam da si izvukao ţenu koja je bila vezana za krevet.” Vizija nje kako leţi nesvesna na krevetu prošla mi je glavom i naterala stomak da se okrene. Izgleda da je bila u nekoj nevolji kao što sam i sumnjao. “Da. Našao sam je tamo sa metalnim lisicama oko njenog članka. Bila je gola i moja pretpostavka je da je bila i drogirana.” Baz je opsovao u telefon. “Trebaće mi formalni razgovor sa tobom. Ja sam na putu do bolnice upravo sada da popričam sa gospođicom Pejdţ. Rečeno mi je da je pokušala da se odjavi uprkos doktorovim savetima i moram da je uhvatim pre nego što pobegne. Misliš li da se moţemo naći tamo pa da posle toga uzmem tvoju izjavu?” 19

Gospođica Pejdţ? Pa to je još jedna misterija koja je otkrivena. “Svakako. Idem u tom smeru upravo. Ali zašto je ovaj slučaj zapao tebi? Zar ne bi trebao da bude dat nekom ko istraţuje otmice ili podmetanje poţara?” “I jeste, ali ja sam uskočio da pomognem. Traţim momka gospođice Pejdţ, koji je osrednji diler droge i ona bi mogla biti moj najbolji trag da ga pronađem. Ako ga ne uhvatim pokrenuće veći lanac.” Dakle okovana i na drogirana gospođica Pejdţ ima momka? Pitam se hoće li biti u bolnici da se brine o njoj? Pretpostavljam ne, jer se pritajio pošto zna da je na radaru policije. “Krećem u tom pravcu i vidimo se tamo.” “Zvuči odlično,” Baz je rekao pre nego što je prekinuo. Naţalost potraga za dlakavom zveri moraće još malo da sačeka. Druga vrsta duţnosti zove. Dok sam hodao niz hodnik prema sobi gospođice Pejdţ, mogao sam da čujem ljute glasove dok sam prilazio. Baz mi je poslao poruku sa brojem njene sobe i zagonetnim tekstom. “Koristila bi mi tvoja pomoć.” Zašao sam za ugao i video njenu sobu, vrata su otvorena i Baz stoji unutra, priča sa nekim koga ne mogu da vidim. Ali sam sto posto siguran da je ţensko i mogu da se kladim da je to gospođica Pejdţ. “Boli me dupe kakva je politika bolnice. Ja odlazim i ne moţe me niko naterati da ostanem. A ti... Govorim i tebi takođe. Samo me pusti dođavola na miru.” Ušavši u sobu iza Baza, momentalno sam upao u scenu. Ţena koju sam izvukao iz vatre stoji na suprotnoj strani kreveta, nosi bolnički bademantil. Koţa joj je bleda i njena tamna lepljiva kosa pada na ramena. Izgleda umorno, ali te njene sive oči zasigurno sevaju vatrom. Jasno je da prolazi kroz krizu i odmah mi je postalo jasno da je nisu kupali, moţda čak ni hranili, danima. Ali ništa od toga ne moţe da sakrije da poseduje delikatnu lepotu. Jagodice su joj visoke, nos je tanak i ravan, njene usne velikodušno popunjene. Ĉak ni iscrpljenost ne moţe da pokrije 20

sve to i osetim da moje interesovanje za nju drastično raste sad kad sam je bliţe pogledao. Sestra stoji sa druge strane kreveta i izgleda isto toliko besno kao i gospođica Pejdţ. Jadan Baz stoji tu sa rukama u dţepovima dok mu je lice upereno prema plafonu u totalnoj frustraciji. Pokucao sam neţno na vrata da najavim svoje prisustvo. “Šta se dešava?” Soba je momentalno odjeknula kad su svi rekli u glas i ja sam čuo, “Ko si jebeno sad pa ti?” od gospođice Pejdţ. “Ne (moţe) samo izaći iz bolnice, ima protokol koji mora da se sledi.” Ĉulo se od ljute sestre. “Odbija da mi da formalnu izjavu,” začulo se od Baza... Situacija je na korak da eksplodira, pa sam zakoračio napred i nabacio svoj najbolji Koldvil šarm. “Gospođice Pejdţ? Moje ime je Flin Koldvil. Ja sam vatrogasac koji vas je izvukao iz plamena. I vašeg psa takođe. Sećate se?” Ona je klimnula glavom, ali mogao bih reći da me baš i nije prepoznala. Ja sam nastavio. “Došao sam ovde da popričamo o vašem psu... to je vaš pas zar ne?” Nije odgovorila, ali je zagrizla svoju donju usnu što je bio siguran znak brige. Okrenuvši se prema sestri i Bazu rekao sam. “Kako bi bilo da mi date nekoliko minuta nasamo sa njom, u redu?” Pogled koji sam uputio Bazu je bio onaj koji je prepoznao... ona mora da se smiri, a ovo je očigledno najmirnije što su videli do sada od nje pa mi je voljno predao šansu da pokušam. Sestra i Baz napustili su sobu, zatvarajući vrata za sobom. “Da li bi smetalo ako bi seo?” pitao sam, ali nisam čekao da odgovori. Pomerio sam se do jedine stolice u sobi i seo. “Gde je Kapone?” 21

Pokazao sam na krevet. “Kako bi bilo da sedneš pre nego što se srušiš i ja ću ti reći sve što znam. To je jedan hrabar pas. Pa kako se zoveš?” Izgledala je kao da se dvoumi, ali onda seda na krevet i okreće svoje telo prema meni. Mogu reći da joj se i dalje malo vrti u glavi od droge u njenom sistemu, koja je izgleda traţila način da izađe iz nje. “Rovin. Da li je kod tebe? Da li je dobro?” “Nije, ali bio sam na putu da ga nađem kada sam primio poziv od detektiva Mathensona da je potrebno da dam izjavu, jer sam ja onaj koji te je izvukao. Pa sam morao prvo da dođem ovde.” “O boţe... Ne mogu da verujem da je tamo negde napolju sam. Moram da ga nađem.” Skočila je sa kreveta i krenula prema vratima. Skočeći sa stolice lagano sam je zgrabio za ramena i zaustavio je. Tako je malena - imam osećaj da bi mogao da joj slomim kosti u ramenima ako bi malo jače stisnuo. “Sačekaj samo minut. Pomoći ću ti da ga nađeš, kunem se, ali bukvalno ti ne moţeš da odeš odavde u tom bolničkom bademantilu. Moramo ti prvo nabaviti odeću, a onda moţemo da odemo.” Vidim da se smirila malo. “Pomoći ćeš mi? Zašto?” Zvučala je zbunjeno da bi čak i mogao da joj ponudim pomoć, ali pre nego što sam stigao da odgovorim rekla je. “Nema veze. Ne treba mi tvoja pomoć. Mogu ga sama naći.” Izvukla se iz mog stiska, sa iznenađujućom snagom i otvorila vrata. Sestra i Baz su stajali tu. Pogledavši u Baza rekla je. “Ti moţeš otići, neću pričati sa tobom,” a onda se okrenula prema sestri. “Donesite mi neku odeću, odlazim.” Sestra je uzdahnula i okrenula se da ode. “Imam papirologiju koju moram da pripremim da bi mogla da odeš i doktor mora da je potpiše. Naći ću ti nešto da obučeš, ali moram pripremiti papirologiju.” “U redu,” Rovin je izbacila. “Samo poţuri.”

22

Otišla je nazad do kreveta i bacila se na njega. Vidim da je iscrpljena i po njenim suvim usnama mislim da je dehidrirana. Ja joj sipam čašu vode iz bokala i predajem joj. “Popi ovo... treba ti tečnosti.” Ona uzima čašu i polako pije, zureći u svoja stopala. Baz se vratio nazad u sobu. “Gospođice Pejdţ... ne razumem zašto ne ţelite da po pričate sa mnom. Ja samo ţelim da znam ko vam je ovo učinio da bi mogli da ga privedemo pred lice pravde. Veoma pametno od Baza što nije rekao on ili ona pogotovo, jer znam da je poprilično siguran da je muškarac bio u pitanju. Ali verujem da je ţeleo da joj olakša priču o momku. Nije odgovorila samo je uzela još jedan gutljaj vode. Baz je to shvatio kao znak da treba da nastavi da priča. “Gospođice Pejdţ... Rovin... Znam da je kuća u kojoj ste bili iznajmljena od strane vašeg momka.” Baz je izvukao svoj notes i počeo da lista stranice da pogleda u svoje beleške. Ali znam da je to samo fora, jer je vrlo dobro znao ko je njen momak. “Da... evo ga ovde.” Pokazao je u blokčić. “Kao što sam rekao, kuća u kojoj ste bili iznajmljena je od strane gospodina Tedija Dţonsa. Odaziva se na Đus mislim. To vam je momak, zar ne?” Ona i dalje nije odgovarala, ali je uzela još jedan gutljaj vode. Primetio sam da su joj obrazi malo pocrveneli na pomen imena njenog momka. Baz je krenuo ubitačnije. “Da li te je on vezao za krevet Rovin? Drogirao? Da li te je silovao? Da li je on pokušao da te ubije... pa je zato podmetnuo poţar?” Rovina glava se cimnula gore na te poslednje reči i javio se strah u njenim očima. Mislim da je spremna da ispljune istinu, ali jedino što je ona rekla bilo je “On nije moj momak, nije već neko vreme.” “Onda te je oteo? Moraš mi se otvoriti da bi mogao da ti dam pravdu.” Mislim da je to poprilično dobra rečenica, siguran sam da ju je Baz rekao više nego jednom i da je to stvar koja će je navesti da se otvori. Ali sam pogrešio. 23

Rovinine oči su se suzile, podsmehnula se podrugljivo dok joj se gornja usna malo podigla na desnoj strani. “Pravdu? Zezaš me zar ne? Kada je pandur brinuo o nekom poput mene? Nećeš me prevariti. Osećam narkotike svuda po tebi. Samo ţeliš da ti pomognem da uhapsiš Đusa da bi mogao dobiti jebenu pohvalu ili tako nešto. Reci mi da grešim!” Morao sam da se ugrizem za jezik da ne bi počeo da se smejem. Ova devojka nije glupa. U stvari rekao ih da je pametna kao pakao i da je upravo postavila Baza na svoje mesto. Gledajući Baza mogu reći da je priznao svoj poraz za danas. On izvlači svoju karticu iz dţepa i predaje joj. “Ako se predomislite pozovite me. Mogu ti osigurati zaštitu od njega u zamenu za saradnju.” Okrenuvši se prema vratima Baz mi je rekao. “Hajde Flin da uzmem tvoju izjavu.” Pratio sam ga do vrata i rekao tiho. “Hajde da odloţimo čoveče. Pomoći ću joj da nađe psa i moţda će mi se otvoriti.” Baz je podigao svoju obrvu na mene, ali nije rekao ništa. Rovin me je pogledala iznenađeno, sa čašom vode na pola puta od usana. “Sada, hajde da te izvedemo odavde i odemo naći tv

NAŠ SVET KNJIG 24

Poglavlje tri Rovin Jebeni pandur! Znala sam da je sve ovo samo zbog Đusa. Nije imalo šanse da ih je jebeno briga za golu devojku prikovanu za krevet koja je umalo izgorela u vatri. Vrata su se zatvorila i ja sam pogledala gore i videla vatrogasca da stoji tu. Neverovatno predivan vatrogasac. Kakav kliše. “Sada, hajde da te izvedemo odavde i odemo naći tvog psa.” “Rekla sam ti, ne treba mi tvoja pomoć, tako da i ti takođe moţeš da se okreneš i odeš odavde.” “Pa to je sranje... Idem da ti pomognem da nađeš svog psa htela ti moju pomoć ili ne. I biće sve mnogo pre gotovo ako budemo radili jedno sa drugim umesto jedno protiv drugog.” Momentalno sam se trgnula na te njegove reči i dala mu još jedan pogled. Iznenađena sam što je ponudio pomoć, jer... pa hej... ja sam sumnjičava prema svim figurama vlasti. To sam naučila još mnogo pre nego što sam se uplela sa Đusem. Ali mi njegov pogled govori da je ponuda iskrena i uzimam trenutak da ga malo bolje pogledam. Kao prvo, on je poprilično velik tip... verovatno za trideset centimetara viši od mojih metar i šezdeset. On je takođe bio nabijen mišićima i još uvek imam dovoljno pameti da vidim da ima lice i osmeh od kog bi ţene pale momentalno u nesvest. I oči. Definitivno oči. Trepavice tako guste koje su sakrivale najlepši par očiju boje lešnika koje sam do sada ikada videla. Njegova tamno braon kosa, koja je bila poprilično kratka, činila je oči da se ističu još više. Kad se smeje stvara mu se rupica na levoj strani od usta, ali ne i na desnoj. “Pa šta kaţeš?” Pitao je on, vraćajući me iz mojih misli. 25

Protresla sam glavom, jer poslednje o čemu sam trebala da mislim koliko je taj tip bio divan, ustajem iz kreveta. “Ako misliš da ću ti odati svoje prljave tajne da moţeš pomoći svom prijatelju policajcu, zaboravi na to.” Flin je podigao svoju ruku gore u mirovnom gestu. “Nije me briga za to. Samo ţelim da ti pomognem da nađeš psa, a onda si prepuštena sama sebi. Dogovoreno?” Moja skeptična priroda bila je u potrazi za laţi, ali nisam je mogla naći. A ja sam poprilično dobar tumač karaktera. Na primer znala sam da je Đuš loša priča i nevolja od jednog pogleda. Ali samo zato što dobro sudim o karakteru ne znači da donosim pametne odluke na osnovu svog znanja. Ipak... on mi nudi način da nađem Kapona, a taj pas je bukvalno jedina stvar koju imam na ovom svetu sad. Nemam čak ni odeću ni mesto za ţivot upravo sada, ali mislim da ćemo se Kapone i ja snaći zajedno večeras i smisliti nešto. “Okej... Ako moţeš da mi središ neku odeću da obučem i da ta sestra već jednom sredi te papire, moţemo krenuti.” Prekinuo me je jednim širokim osmehom i okrenuo se prema vratima. “Radim na tome. Izvešću te odavde za trideset minuta.” Flin nas vozi nazad prema Đusovoj kući i parkira odmah do ivičnjaka. Pokušavao je da me navede na razgovor dok smo se vozili, ali nakon nekoliko mojih kratkih odgovora odustao je. Otvara vrata automobila, izlazi i ja ga pratim. “Sedi u moj auto i kreni da se voziš polako po ulicama i traţiš ga, ja ću ići peške. Tako ćemo pokriti veće područje. Nađemo se ovde za dvadeset minuta da vidimo kako napredujemo.” Zurila sam nemo u njega nekoliko minuta, a onda rekla. “Ţeliš da uzmem tvoj auto?” Ja sam totalni stranac... neko ko je delio kuću sa prljavim poznatim dilerom droge. Zaista ćeš mi poveriti svoj auto?”

26

Flin je slegnuo ramenima. “Pa, nije baš kao da moţeš da hodaš okolo i traţiš ga. Ĉak nemaš ni obuću.” Pogledavši dole na svoje noge, udarilo me je jače nego ikad da zaista nemam ništa drugo na nogama od dve velike hirurške navlake za cipele. Suze su pretile da krenu, ali sam ih ţestoko proklinjala da se povuku. Pogledala sam u Flina i nabacila gorak osmeh. “Naravno. Tvoj gubitak ako se ja odlučim da ukradem tvoj auto.” Prošavši pored njega da sednem na vozačevo mesto, on je posegao i dotaknuo moje rame. Nije ga uhvatio samo je spustio svoje prste na njega. Ja sam stala na tu tihu komandu. “Nećeš ga ukrasti. Ţeliš li da znaš kako ja znam?” Glas mu je bio mek i morala sam priznati... prokleto seksi. Progutavši jako, odgovorila sam “Igraću - Kako to znaš?” “Zato što ti je taj pas vaţniji od bilo čega na svetu i uradićeš sve što je u tvojoj moći da ga nađeš. To uključuje i to da ćeš iskoristiti mene da ti pomognem u pronalaţenju. Nema šanse da ćeš pobeći sa mojim autom i ostaviti Kapona ovde da se snalazi sam.” Provalio me je. Do najsitnijeg detalja. Ipak on i dalje ne zna ništa o meni. “Sjajan posao Šerloče. Uhvatio si me. Sad hajde da se bacimo na posao ako ti nemaš ništa protiv.” Prolazeći pored njega, sela sam na vozačevo mesto i prilagodila ga sebi da mogu dohvatiti pedale. Ne zamaram se time da mu kaţem da nemam dozvolu, niti to da sam vozila samo nekoliko puta. Nema smisla da ga zabrinjavam. Stavila sam auto u brzinu, odvezla sam se, gledajući u retrovizoru nazad prema njemu. Već je okrenuo svoja leđa autu i krenuo niz ulicu, pre nego što je nestao u komšijinom dvorištu. Ja sam se vozala gore dole po ulicama sa spuštenim prozorom. Svako malo vikajući Kaponeovo ime. Takođe sam vikala i druge reči koje prepoznaje kao što su Poslastica ili lopta. Ĉim bi pozvala njegovo ime

27

gledala bih levo i desno očekujući da će dotrčati od negde. Bila sam svaki put razočarana. Kako su minuti prolazili uspaničila sam se. Šta ako je ukraden? ili ubijen? Ili povređen pa mi ne moţe doći? Ja ne mogu izgubiti tog psa... ne sada. Ne nakon svega što je prošao sa mnom. I nema šanse da bih ikada dozvolila Đusu da ga dobije nazad. On je samo ţeleo Kapona zbog njegovog pedigrea i zato, jer je prelep pas. To je bio način da pokaţe svojim prijateljima narkomanima da on moţe da priušti dve hiljade dolara vrednog Bernarskog - Planinskog psa koji mu je donesen čak iz Kolorada. Kad je štene stiglo pre samo godinu dana, Đus mu je dao ime Kapone i onda zaboravio na njega. Što je za mene bilo u redu. Ja sam bila ta koja je odgojila Kapona. Ja sam ga trenirala, učila ga kako da sedne, legne i da ide uz nogu kad smo šetali komšilukom. On je bio pametan kao pčelica i oboţavali smo jedno drugo. On bi spavao sa mnom u krevetu noću, dok Đus ne bi došao i vikao na njega da siđe. Kapone je mrzeo Đusa i osećanja su ubrzo postala obostrana kada je Đus shvatio da je (pas) nepovratno i totalno privrţen meni. Nije hteo da uradi prokleto ništa što bi mu Đus rekao i naljutilo bi ga uţasno kada bi Kapone uradio šta god da mu ja kaţem. Jednom je Đus vikao na psa čitavih petnaest minuta, jer je odbijao da sedne kad mu je rekao. Nakon što je zalupio besno vrata i izašao iz kuće, gledala sam zabavljeno kako Kapone mirno dolazi u sobu i popiša se na jednu njegovu patiku. Naravno morala sam da je očistim pre nego što se on vratio kući, jer bi ga istukao kad bi znao šta je uradio. Pokušala sam da kaznim dlakavo čudovište, ali sam završila smejući se svaki put kad sam pokušala da kaţem. “Loš pas.” To je ostala naša mala tajna. Vraćam se u ulicu gde je ţiveo Đus, osetim kako grlo počinje da mi se steţe. Izgorela kuća je samo blok dalje. Pozvala sam ga opet. Ništa. Parkirala sam se nazad kod ivičnjaka, spustila sam čelo na volan i udahnula duboko. Suze su me pekle u očima.

28

Momentalno sam trepnula da ih oteram i ispravila ramena. Nemam vremena za tugovanje za psom kada ga traţim samo dvadeset minuta. Kada se Flin vrati ovde, reći ću mu da ode kući, a ja ću nastaviti da traţim. Traţiću ga celu noć i neću stati dok ga ne nađem. Podiţući glavu sa volana, pogledala sam napolje i moje srce je skoro eksplodiralo od sreće. Flin je stojao na trotoaru ispred Đusove kuće i drţao Kaponea za ogrlicu. On mi je dao jedan hrapavi osmeh, ali ja nisam čak mogla ni da uzvratim. Moje oči bile su uprte u psa. Brzo otvorivši vrata, izašla sam iz auta i čim me je Kapone video izleteo je iz Flinovog stiska i taj ga je potez malo zateturao. Ja sam pala unazad na dva metra široko parče trave koje je predstavljalo dvorište dok je on svoje veliko telo drţao na meni i lizao me svuda po licu. Moje ruke češkale su mekano krzno iza njegovih ušiju, dok mu je rep mahnito lupao u moju nogu, čak je i za cvilio, tako je bio sretan što me vidi. I odjednom, nisam se više mogla suzdrţavati. Odbila sam da plačem svaki put kada bi Đus pokušao da me povredi. Ĉak ni suza nije pala kad je moje bekstvo od njega sprečeno i kad me je vezao za krevet. Odbila sam da pustim suzu kad je zabo iglu u moju ruku, puneći me nečim što me je učinilo bezopasnom krpom. Nisam pustila suzu čak ni kad sam u bolnici saznala da sam umalo bila ţiva spaljena. Ali sada... sad kad mi se vratio pas, imam osećaj kao da je to najradosniji događaj u mom ţivot i ne mogu da zaustavim radosnice koje su potekle. Nije vaţno što ih je Kapone polizao čim su pale. Nakon nekoliko minuta pseće dobrote senka je pala na nas i videla sam da Flin stoji tu. Ima osmeh na licu. “Rekao bih da ste vas dvoje sretni što vidite jedno drugo.” Gurnu ći psa sa sebe na stranu, sedam, ali ga grlim i dalje i mazim. “Da... stvarno ne znam kako da ti zahvalim. Gde si ga našao?”

29

Flin je čučnuo dole pored nas i okrenuo se prema zapadu. “Samo nekoliko blokova dalje. Bio je zavučen između dve kuće. Došao mi je čim sam pozvao njegovo ime.” Fokusirala sam svoj pogled na Kapona i on je pogledao nazad u mene tim svojim mekim braon očima. Moje srce samo se još više rastopilo, iznenada manje sam marila što sam beskućnik i što imam samo par hirurških kesa za cipele na svojim nogama. Imala sam svog najboljeg prijatelja sa mnom, a sa tim mogu postići sve. Zahvalnost za Flinovu pomoć me obuzima i ja pogledam u njega. Nadam se da je osetio iskrenost u mom glasu kada sam rekla. “Hvala.” “Nije to ništa.” Poseţem i grabim njegov zglob. Njegov pogled na kratko se spustio na mesto gde sam ga drţala, a onda je pogledao nazad u mene. “Ne... to je za mene sve. Kapone je najvaţniji deo mog ţivota i ja ne znam šta bih radila da ga nisi pronašao.” Da mi dokaţe da je sretan, Kapone se prevrće na leđa i daje mi svoj stomak da ga češkam, što ja i krećem da radim dok mu se oči okreću. Uzimam momenat, pregledam mu svaku šapu, prelazim prstima preko njegovog tela, proveravam posekotine. On se čini dobro, ispuštam izdah olakšanja što nije povređen. Flin se zaljulja u nazad iz svog čučnja i seda na travu preko puta nas. Gledajući preko mog ramena u izgorelu kuću, kaţe. “Pretpostavljam da je sve što poseduješ bilo tamo?” “ Da, samo odeća ništa posebno.” “A novac? Kreditne kartice, dokumenti?” “Ne,” rekla sam ne zamarajući se da dalje objašnjavam. Đus je odneo sav novac osim malog, tajnog šteka koji sam ostavila u kući prijatelja, nikada nisam imala kreditnu karticu u ţivotu i nisam imala nikakvu ličnu kartu. Kada sam otišla od kuće sa osamnaest, promenila sam ime, ali ne na formalan i legalan način. Što se stvarnog sveta ticalo ja sam i dalje bila Ana 30

Marija Kleden. A što se mog sveta tiče, ja sam bila Rovin Pejdţ od prvog momenta kada sam zakoračila u Njujork. Nikad mi nije trebala lična karta, jer svaki posao koji sam radila bio je na crno i za keš. Nikada u svom ţivotu nisam popunila poresku prijavu ali ipak, nisam ni mogla... Rovin Pejdţ nije postojala zaista u pravnom svetu. “Pa gde ćeš odsesti? Mogu li te odbaciti negde?” Dok sam zahvalna Flinu na pomoći, vreme je da se raziđemo. Ja sam osamljenik i mrzim da polaţem račune nekom sem samoj sebi. Tako da laţ pada lako sa mojih usana. “Naravno imam nekoliko prijatelja kod kojih mogu da boravim dok ne stanem na svoje noge. Zaista ne moraš da se zadrţavaš ovde više.” Flim mi se nasmejao.”Pa, bar mi dopusti da povezem tebe i Kaponea.” Dobacila sam mu isti slatki osmeh da ne bi nanjušio moju laţ. “Oh, nema potrebe. Samo ću pozvati jednog od njih da me pokupe.” Posegao je u dţep i izvukao svoj mobilni i predao mi ga. “Evo pozovi ih, a ja ću sačekati sa tobom.” Kada ste morali da ţivite sami na način na koji ja jesam i kad ste morali da skupljate mrvice, laţete samo da bi ste preţiveli, nikada nisam u tome oklevala. Uzela sam telefon od njega okrenula laţan broj i primakla telefon na uho. Ĉekala sam neko vreme da se moj “prijatelj “ javi, a onda nastavila sa laţi u Flinovu korist. “Hej! Lori šta ima, devojko?” Ĉekala sam nekoliko minuta, pretvarajući se da slušam “Prijatelja.” Ĉak sam i pogledala u Flina i pokazala svojom slobodnom rukom kako je ona brbljivica. “Slušaj... Treba mi mesto da prespavam nekoliko noći. Moţeš li pokupiti Kapona i mene?” Pogledavši dole u psa, počekala sam njegov stomak. “To je sjajno, znala sam da mogu da računam na tebe. Ja sam kod Đusove kuće. Okej... vidimo se za oko otprilike dvadeset minuta.”

31

Pretvarala sam se da slušam svoju “prijateljicu” još nekoliko minuta, prevrćući oči na Flina. Onda sam napravila laţni rastanak i prekinula. Predala sam telefon Flinu i rekla. “Sve je sređeno, Lori će doći po mene. Moţeš da kreneš kući sad. Nema svrhe čekati.” Flin je samo drţao telefon nekoliko minuta i gledao me. Njegovo prelistavanje telefona me je učinilo malo nervoznom, ali onda je ustao sa zemlje “Sigurna si da ne ţeliš da čekam sa tobom?” Zatresla sam glavom i iskreno se nasmejala. “Ne. Iskreno, mi ćemo biti dobro. Kapone i ja sedećemo ovde i sačekati Lauren.” Nešto je bljesnulo u Flinovim očima, a onda je rekao. “Mislio sam da si rekla da joj je ime Lori.” Slegnuvši ramenima, nisam se povukla. “I jesam. Lauren joj je puno ime, ali uglavnom je zovem Lori, a ponekad i punim imenom.” Flin mi daje osmeh koji ističe njegovu rupicu u prvi plan. On stiska nešto na svom telefonu i onda ga okreće prema meni. Vidim na ekranu da je ponovo okrenuo broj koji sam zvala i uključio zvučnik tako da i ja mogu da čujem. “Broj koji ste pozvali trenutno nije u upotrebi, molim vas prekinite i pokušajte ponovo.” Jebiga. Provaljena. Ali nisam imala ni milosti ni stida. Slegnula sam ramenima prema njemu. “Pa šta? Uhvatio si me u laţi. Nije prva koju sam rekla.” Nije se čak ni uznemirio što me je uhvatio. “Pa gde ćeš odsesti večeras?” “Smisliću nešto. Uvek smislim.” Flin je zurio dole u mene, oči su mu pre lazile sa mene na Kaponea, a onda opet na mene. “Hajde. Moţeš ostati večeras kod mene pa ćemo smisliti nešto.” “Ne dolazi u obzir, cenim ponudu, ali to se neće desiti.” “Zašto ne?” “Zato što ne volim da idem u kuće nepoznatih ljudi.” “Ja nisam nepoznat. Sinoć sam ti spasao ţivot.” 32

Slegnuvši ramenima da mu gestikuliram da me nije briga, rekla sam. “Ne treba mi pomoć.” Flin mi se kiselo nasmejao. “Prvo treba ti pomoć, a drugo nećeš mi ništa dugovati. Samo pomisli da je ovo nešto što ţelim da uradim čistog srca.” Bes me je ispunio za delić sekunde, glas mi je bio hladan. “Ja nisam jebeni dobrotvorni slučaj.” Očekivala sam da će Flin da odstupi od moje drskosti i gneva, jer mogu da budem velika kučka kad to ţelim, ali on mi nudi još jedan osmeh. “Ne smatram te dobrotvornim slučajem. Nema sumnju da bi mogla da se brineš o sebi. Ali razmisli... Kapone je verovatno iscrpljen i dobro bi mu došao dobar obrok. Ako ne ţeliš da prihvatiš moju pomoć za sebe prihvati je za njega.” Zurila sam u njega još koji minut, primećujući kako popodnevno sunce čini da njegove oči sijaju. Moja odlučnost slabi, samo zato što sam umorna, gladna shvatam da moj ponos mora imati neke granice. Onda moje oči padaju na Kaponeta. On je usnuo na svojim leđima, dok su ga moji prsti i dalje češkali po stomaku. Ne mogu da zaustavim glupi osmeh koji mi se javlja na licu od samo pogleda na njega kako leţi na leđima i mislim da je moj izraz Flin shvatio kao pristanak.

NAŠ SVET KNJIGA 33

Poglavlje četiri Flin Rovin Pejdţ je bila tvrd orah. Da je samo ona sedela ispred kuće svog psiho bivšeg dečka, noseći samo par hirurških kesa za cipele na nogama i morala provesti noć na ulici, ona ne bi prihvatila moju pomoć. Ali potez koji je pobedio je bio taj da sam pomenuo njenog psa i igrao na tu kartu. Plašila se više za zver nego za sebe i nije me bio sram što sam to koristio protiv nje. “Pa hajde da krenemo. Moram stati u radnju da uzmem nešto pseće hrane.” Pruţio sam joj ruku da joj pomognem da ustane sa zemlje. Ona je ignorisala ruku i ustala sama. Hodali smo tiho do kola i Kapone nas je pratio. Ĉak i umorna kao što sam znao da jeste - čak i utučena što je sigurno bila, ja sam bio zadivljen kako je hodala sa ispravljenim ramenima i podignutom glavom. Rovin je otvorila zadnja vrata i rekla psu da skoči. On jeste i legao je dole na sedištu, očigledno izmoren od svoje celodnevne avanture napolju. Ĉisti ću kola od psećih dlaka mesecima, znam to. Rovin i ja smo seli u kola i krenuli do najbliţe prodavnice hrane za ţivotinje. Ja sam kratko razmislio o tome da krenem premaa centru i kupim Rovin nešto odeće, ali bojao sam se da će pobeći ako je ostavim samu dovoljno dugo. Da ubijem nešto vremena i rešim zagonetku koju je ova ţena krila, ja sam pogledao u nju i pitao. “Pa… koja je tvoja priča?” Pogledala me je oštro. “Gledaj svoja posla. Moja priča svakako nije interesantna.” 34

Nisam se povukao, a njena ne druţeljubivost me je samo činila još odlučniji. “Nije zanimljiva? Ti si bila vezana lancima za krevet, skoro ţiva spaljena od strane svog dečka narkomana i u poslednjem trenutku te je spasio čudesni pas tako što je lajanjem prizvao zgodnog vatrogasca. Ti ozbiljno misliš da to nije zanimljivo?” Okrenuvši se prema njoj vidim da joj se uglovi usana malo pomeraju, ali nisu bili ni blizu toga da se pretvore u pravi osmeh. Laknulo mi je međutim to što sam saznao da ova razorena devojka ima makar malo smisla za humor. Što je potpuna suprotnost na njenu tešku ličnost i sada me čini još zainteresovanijim. Ja bukvalno nisam imao izbora osim da pritisnem još malo. “Hajde… Reci mi nešto da smiriš moju radoznalost. Koliko imaš godina?” Očigledno misli da je dovoljno bezbedna i brzo odgovara. “Baš sam napunila dvadeset tri.” Pustio sam kratku tišinu da se obavije oko nas, čekajući da vidim hoće li reći nešto drugo. Ali nije, čak nije bila ni radoznala da pita nešto u vezi čoveka sa kojim će provesti noć. “Ja imam dvadeset šest,” rekao sam joj samo da bih nastavio priču. “Odakle si? Ĉujem malo juţnjačkog akcenta zar ne?” Ne odgovara onako brzo kao malo pre i reči su joj meke lagane, a ne otresite kao u prethodnim razgovorima. “Otišla sam iz Teksasa kad mi je bilo osamnaest ni jednom se ne okrenuvši.” Tišina koja je usledila, govorila mi je da to nije tema koja joj je bliska i draga srcu. Mogao sam osetiti da je napuštanje Teksasa za nju bio i blagoslov i prokletstvo. Razmišljao sam o svom sledećem pitanju, jer bez obzira što će ova devojka i njen pas ostati sa mnom večeras ne mogu prestati da brinem šta će biti sa njom sutra. To se mene ne tiče… znam to. Ali ona je upravo pokazala da nema nikog drugog ko bi se brinuo za nju ili joj pomogao i nema šanse da je ostavim na ulici. 35

“Slušaj… Ne pokušavam da se mešam u tvoje poslove i neću reći policiji ništa, ali šta je sa tim tipom? Da li je pokušao da te ubije? Znaš da te panduri mogu zaštiti.” Ona je frknula prema meni kada sam pogledao u nju, davala mi je ciničan pogled. “Budimo realni. Video si tog pandura u bolnici. Ţeli me da bi uhvatili Đusa. Ţele njega da bi stigli do njegovog dobavljača. Najsigurnija stvar za mene bi bila da se izgubim i nadam da me Đus neće naći.” Ona je u teškoj situaciji. Shvatam. Sigurno ne znam ništa o svetu droge, ali jednu stvar znam da je tu u pitanju velika lova, a velika lova uvek je bitnija od ljudskog ţivota, što nju dovodi u rizik. “Razumem.” Rekao sam joj i zaista sam to i mislio. “Nisam tako siguran da i ja ne bih uradio istu stvar da sam na tvom mestu.” Nije rekla ništa, a ni ja nisam dalje ispitivao. Tišina je bila teška među nama, ali to ne znači da nisam mislio o svom planu igre. Moţda moţe da ostane sa mnom neko vreme dok mi ne smislimo kako da je izvučemo iz opasnosti. Što zvuči jebeno smešno zato što znam da to nije jebeno moj problem. “Zaista to misliš?” Moje misli su prekinute njenim mekim glasom. “Mislim šta?” “To da razumeš zašto ne ţelim da imam posla sa pandurima.” “Da… mislim. Zvuči mi opasno i oni imaju veću ribu da pecaju. Ne govorim da mislim da policija ne bi pomogla u nekoj situaciji, ali razumem da im ne veruješ. Poštujem to.” Nije odgovorila i ja sam bacio brzi pogled prema njoj. Samo je zurila u mene sa zbunjenošću u očima. Kao da me vidi po prvi put i kao da nije sigurna šta to tačno vidi. “Dakle, nećeš podeliti ništa više o sebi sa mnom?” pitao sam, nadajući se da sam pokazao da imam najbolje namere u svom srcu. Nije čak imala manira da odgovori, samo je pogledala kroz prozor i zurila u grad dok smo se kretali. 36

“Ne, zar ne?” ja sam odlučio da nastavim pričati, čak i ako ona ne ţeli da učestvuje. Uvek sam bio brbljivac i ţeleo sam da ona vidi da sme da mi veruje. “Ja sam iz Nju Dţerzija... Englevood. Oba moja roditelja i dalje ţive tamo i posećujem ih koliko god mogu. Moja sestra Rener se preselila u Irsku… prateći svog novog momka. On svira u bendu ili neko tako sranje i on je upravo na turneji.” Srce mi je malo ubrzalo… Dok sam mislio o Rener. Nadam se da je dobro i nadam se da je sretna. Pišemo jedno drugom skoro svaki dan, čini mi se kao da je dobro i sretna. Zaista sam sretan zbog nje, ali dođavola nedostaje mi jako. Nastavio sam monolog. “Nemam više rođenih, ali imam dva rođaka koja su mi jako bliska. Moj rođak Niks koji ţivi preko reke, blizu mojih roditelja i svog oca. On je umetnik sa metalom, ali radi i na unikatnim motorima. I njegov rođeni brat, Link, koji se preselio u Feniks. On igra…” “Link Koldvil? Bivši golman Rendţersa?” Ja sam se okrenuo i pogledao je, napokon sam našao nešto da je uključim u razgovor. “Aha. Jedan jedini. Da li si njegov fan?” Okrenuo sam glavu nazad na put, nisam mogao, a da ne provirim još jednom brzo prema njoj. Vidim malu naznaku osmeha i oči su joj malo ţivlje. “Volim hokej i definitivno navijam za Rendţere. Bila sam tuţna kad je otišao.” “Da… I on je bio tuţan što odlazi. Mogu ti nabaviti sliku sa autogramom ili nešto ako ţeliš.” Njen glas je bio oštar poput noţa. “I šta bi ja radila sa tim? Uramila i okačila iznad zamišljenog kamina?” Dođavola, devojci ne fali ironije. Baš kad sam pomislio da sam je smekšao malo, ona se opet zatvorila. Srećom razgovor nije morao da se nastavi, jer sam se zaustavio pred radnjom blizu svog stana, ostavio sam motor da radi tako da bi ona i

37

Kapone imali klimu. Ja sam pokazao prema zadnjem sedištu na Kaponea koji je čvrsto spavao. “Nešto određeno njemu za jelo?” “Samo bilo koji tip suve pseće hrane. Uzmi malu kesu, toliko da imam dovoljno za večeras i ujutru.” Njen stav je jasan… ona će otići sa prvim izlaskom sunca. “Razumeo, eto me brzo.” Zurio sam u nju trenutak pre nego što sam izašao iz auta, ali se ona okrenula i nastavila gledati kroz svoj prozor. Hrana za psa je kupljena i ostatak voţnje do mog stana protekao je u tišini. Nakon parkiranja na mom mestu, popeo sam se sa Rovin i Kaponeom na treći sprat i u svoj skromni dom. U jednoj ruci nosio sam svoj ranac, a u drugoj torbu sa trideset kila pseće hrane. Rovin svoju ruku lagano drţi na Kaponeovoj ogrlici, ali ne verujem da se zaista plaši da će pobeći. Kada sam izašao iz radnje noseći veliku kesu pseće hrane, nije rekla ništa, samo je podigla svoju obrvu na mene. Ĉinjenica da sam kupio tako veliku kesu hrane takođe je poslala jasnu poruku njoj… ostaće nekoliko dana duţe ako bude morala. Na kraju bar mislim da je to ono što je moja podsvest ţelela da joj kaţe. Kada smo stigli do mojih vrata, pogledao sam je. “Moţeš li dohvatiti moje ključeve? U prednjem desnom dţepu su mi.” Ĉim sam to izgovorio shvatio sam da ona to moţe da vidi kao nepristojnu i ne odobravajuću molbu. Ali Rovin je samo rekla brzo “Aha,” a zatim joj ruka nestaje u mojim pantalonama. Ona je brza u uzimanju mojih ključeva - koji su srećom bilo više pomaknuti na moju butinu umesto na drugom delu dţepa i drugog dela tela - i predaje mi ih. “Taj srebrni na kraju. On otvara vrata.” Rovim radi brz posao i brava se otključava, ja ulazim unutra i ona me prati sa Kaponeom koji prati nju. “Da li će ti smetati ako ga nahranim i dam mu malo vode?” “Ne uopšte.”

38

Poseţem za dve velike činije od nerđajućeg čelika. Jednu joj predajem dok u drugu punim vodu. Ĉujem kako Rovin cepa kesu pseće hrane i puni posudu. Kapone je u psećem raju čim smo spustili obe činije dole. Štene je odmah krenulo na vodu i ja nisam iznenađen s obzirom da je bio napolju ceo dan. Nakon što se napio on podiţe glavu i bale u mešavini sa vodom cure dole svuda po mom podu, ja se borim sa porivom da uzmem momentalno peškir i to obrišem. Ne ţelim da učinim da Rovin bude neprijatno što je ovde, ako moram da naučim da ţivim sa malo psećih bala, onda ću to i uraditi. Kapone prelazi na hranu i guta je grabeţljivo. Nas dvoje oboje u tišini gledamo kako on jede nekoliko minuta. On je sigurno pregladneo, jer nije vadio glavu iz činije sa hranom, svo vreme mlateći repom da pokaţe svoju sreću. Kada sam pogledao u Rovin na njenom licu video sam brigu. “Šta nije u redu?” pitao sam Nije odgovorila odmah, a onda je polako povukla svoj pogled sa psa i do vremena kada su joj oči srele moje briga je nestala. “Ništa. U redu sam. Samo sam sretna što sam ga našla.” Lagala mi je. Znam to. Ona je veoma vešta u tome da podigne svoju masku, ali njene oči i dalje pokazuju laţ. “Ovako ćemo. Hajde da se dogovorimo oko plana za večeras. Predlaţem da naručimo picu da nam isporuče. Siguran sam da bi ti prijalo tuširanje, s obzirom da mirišeš na unutrašnjost kamina, a ja ću ti dati neku svoju odeću da obučeš za noćas. Onda ćemo pričati o tvom sledećem potezu.” Otvorila je svoja usta kao da će da se raspravlja sa mnom oko pričanja o njenom sledećem potezu, ali ih je isto tako brzo zatvorila. Dovoljno sam pametan da znam da nije popustila, samo ostavlja to po strani. “U redu,” rekla je, “Ali moram prvo da izvedem Kapona nakon jela.” “Ja ću se pobrinuti za to,” rekao sam joj. “Hajde sa mnom u sobu da ti nađemo odeću pa da se moţeš okupati.” 39

Pratila me niz kratak hodnik u moju sobu. Otvorivši vrata, ja sam uzdahnuo u sebi zbog nereda. Imao sam prljavu odeću razbacanu svuda po podu i par starih pivskih flaša na noćnom stočiću. Barem mi ovde nisu bili prljavi tanjiri. Po segnuvši u ladicu izvukao sam čistu majicu i šorc za trening koji je imao učkure koje je mogla stegnuti čvrsto oko svog struka. Uzela ih je i pošla nazad u hodnik. “Kupatilo ti je tamo. Ĉisti peškiri su ispod lavaboa.” Ona počinje da ide u tom pravcu, ali se onda okrene. “Kako ćeš prošetati Kapona? Nemaš povodac.” Mislio sam o tome nekoliko trenutaka, a onda sam dobio ideju. Otvorio sam ladicu i izvukao kravatu. Nemam ih mnogo, ali sam uzeo odvratnu patak dača kravatu koju mi je Rener poklonila za Boţić pre nekoliko godina. Podiţući je pokazao sam Rovin , nadajući se da ću napokon videti osmeh od nje. Nije došao, ali mi je dala nešto što bi se moglo smatrati polu osmeh. “Snalaţljiv si,” rekla je, glasa samo nekoliko stepeni toplijeg nego što je inače.. Neću biti obeshrabren. Neću biti obeshrabren. Nakon što sam ponovio tu mantra dva puta, ja sam joj dao ogroman osmeh. “Tako sam i mislio. Sada idi se lepo i polako okupaj. Dok ti završiš, ja ću se pobrinuti za Kanone pića će biti tu.” Rovine sive oči izgledale su kao da su malo olakšale dok je otvorila usta kao da će nešto da kaţe. Ali je samo lagano klimnula glavom i okrenula se da ode u kupatilo. Šetati Kapona je poprilično lako. Vezao sam Patak Dača kravatu za njegovu ogrlicu u dva čvora u slučaju da jače povuče da ode od mene. Ali on se lepo ponašao i šetao je pored mene čitavo vreme. Jedina loša stvar je bila ta što sam morao da podignem njegovo govno, koje je bilo veličine fudbalske lopte i bacim ga u najbliţu kantu. 40

Hvala bogu pa mi je Rovin doviknula da ponesem kesu pre nego što sam krenuo. Pica lik je na vratima moga stana kada sam se vratio sa Kaponeom, imao je zabrinut pogled kad je video psa dok sam ja uzimao novac iz dţepa i predavao mu ga. Kada smo ušli u stan, video sam Rovin kako sedi na mom kauču, prolazeći prstima kroz kosu. Ona pliva u mojoj odeći, ali zapravo je izgledala kao da joj se malo boje vratilo u lice. Izgledaće čak i bolje kad unese malo hrane u svoj stomak i dobro se naspava. Pogledala je u mene, ostao sam bez daha zbog lepote tih sivih očiju, pogotovo sa tamnom kosom koja joj je padala na lice. “Iskoristila sam tvoj brijač da obrijem noge.” Glas joj je izvinjavajući oko toga što je koristila moj brijač, ali nije bitno. Moja krv je ključala od saţaljenja i besa što je bila vezana za krevet kao jebena ţivotinja da je korišćenje mog brijača jedva i vredno pomena. “Bez brige.” Rekao sam joj uz osmeh. “Koristi šta god hoćeš.” Ona se iznenada zlobno nasmejala. “U tom slučaju takođe sam koristila i tvoju četkicu za zube.” Smešući se ušao sam u kuhinju. Njen prvi pravi osmeh, a došao je sa đavolski drskim stavom. Ne poznajem je dugo, ali zasigurno bih se mogao kladiti da je to kod nje u običajno. “Hajde uzmi malo pice. Nećeš mi reći kada si poslednji put imala dobar obrok zar ne?” Spuštajući picu dole na svoj mali kuhinjski sto, okrenuo sam se i tu je bila Rovin. Mirisala je kao moja bodi kupka, izbliza oči su joj bile mekše, više opuštene. Gledajući u nju sad u mojoj odeći i van uţasa prirode svog ropstva, ona mi je bila drugačija. Lepa. Anđeoska. Očaravajuća. Nisam to primetio pre, jer sam je gledao kroz prizmu naočara mog posla kao vatrogasca, kao osobe koja je podučena da spase.

41

Sad kad sam je bezbedno ušuškao i sklonio od opasnosti, ja je gledam očima muškarca. A ovom muškarcu se sviđa ono što vidi. Ali na ţalost ne mogu da idem u tom smeru. Radim ovo da pomognem Rovin u teškoj situaciji, jer to je ono što radim… pomaţem ljudima. Ne dovodim kući prelepe nesrećne ţene da bi ih mogao jebati. Terajući svoje misli odatle, otvorio sam kutiju. “Ima feferona. Pomislio sam da svako voli feferone.” Ona se nagnula nad kutijom i udahnula duboko. “Oh, boţe mislim da bih mogla pojesti celu tu picu koliko sam gladna.” Posegnuo sam u ormarić i izvadio dva tanjira i predao joj jedan. Dok ih je ona odnosila do stola i sela ja sam uzeo dva soka iz friţidera. Otvorio ih i otišao da sednem preko puta nje, predajući joj sok i pokazujući na kutiju. “Jedi.” Spuštajući sok, Rovin je zgrabila parče. Nije ga ni spustila na tanjir, nego ga primače usnama i uzima velike zalogaje. Stenjanje iz njenog grla izaziva moju koţu da se najeţi. To nije bilo seksualno stenjanje i uzdisanje, nego zvuk nekog ko nije jako dugo dobio hranu. Bes je ponovo proključao kroz mene zbog onog što su joj uradili. Upravo sad je gledam. Guta zalogaj za zalogajem i dolazi do korice veoma brzo. Poseţe za drugim komadom i uzima zalogaj, zatvarajući oči na slast. Kad ih otvori opet ona pogleda u mom pravcu i zastane sa ţvakanjem. “Šta?” pitala je punih usta. “Ţao mi je zbog onoga što si prošla.” Bilo je sve što sam mogao da kaţem, jer to je bilo jedino što sam sada mogao da joj ponudim. Rovin guta zalogaj i ostavlja parče pice na tanjir. “Ne ţelim da pričam o tome.” “Nisam ti ni traţio. Samo sam ţeleo da znaš da mi je ţao. Niko ne bi trebao da bude tretiran tako.”

42

Zurila je u mene čvrstim pogledom činilo mi se kao večno. Nisam sklonio svoj pogled. Drţao sam ga tako da bi znala da ne govorim ništa više osim da se saosećam sa njom. Očigledno zadovoljna što ne pokušavam da izvučem informacije iz nje, ona uzima svoju picu nazad i nastavlja da jede. Ja koristim to kao znak da i ja sklonim svoj i krenem jesti. Podignuo sam parče i zagrizao, pitajući se šta će se desiti sa njom sutra.

NAŠ SVET KNJIGA 43

Poglavlje pet Rovin Ja se polako budim, gurajući prekrivač sa svog struka. Vruće je... nepodnošljivo, sigurna sam da je to ono što me je probudilo. Primičem ruku prema svom licu, obrisala sam čelo shvativši da je moje telo oblio znoj. Udišem duboko kroz usta, zbunjena sam, jer je vazduh topao i suv. Moja pluća se bore za sveţ vazduh, ovaj put udišem kroz nos. Osećam dim. Postaje toplije svakom sekundom, a zatim plamen izbija iz poda, počinje da se penje po zidovima sa obe strane kreveta. Trudim se da vičem... Flina… nekog... ali dim me je preplavio i ne mogu da ispustim ni zvuk. Kašalj mi beţi sa usana, pokrivam rukom nos i usta, pokušavam da filtriram vazduh. Onda čujem smeh. Probija se kroz dim, vidim Đusa kako stoji pored vrata. Naslonjen je na njih leţerno ruku prekrštenih na grudima. Samo me gleda... i smeje se, smeje i smeje. Kada sam posegla dole, zapanjena sam da vidim da mi je noga slobodna i nije okovana za krevet. Dim je sada tako jak, debeo. Ne vidim ispred sebe ni dva prsta, ne vidim ni gde su vrata, tako da padam na pod, znam da će dole kvalitet vazduha biti bolji. Mahnito puzim u pravcu gde verujem da je izlaz, nadam se da se vatra nije jako raširila i da ću uspeti da pobegnem. Čak ne brinem gde je Đus. Moje telo je na auto pilotu i samo gledam kako da pobegnem od vatre. Odjednom ruke me hvataju za ramena i lagano ih tresu. Flin! Moje telo je izvučeno i ja zahvalno gledam u oči svog spasioca. Osim što to nije Flin. Đus je. 44

On me gura nazad dole na krevet i brzo zaključava lisice oko mog skočnog zgloba, privezujući drugi kraj za krevet. Leţerno baca ključ preko ramena, on se okreće i nestaje u dimu, nestaje iz mog vidokruga. Tada počinjem da vrištim. “Rovin... probudi se.” Neko vrišti... mislim da je ţena. Ja se borim da otvorim oči i kada sam to uspela. Buka vriskova prestaje. Flin sedi na krevetu pored mene, drţi me lagano za ramena. Gleda me sa brigom na licu. Kapone leţi pored mene, glava mu je u mom krilu. Njegove prelepe braon oči su takođe ispunjene istom brigom. Sedam, protrljam oči jednom rukom dok drugom počeškam Kapona po glavi. “Ko je vrištao? Da li je sve ok?” Flinove ruke su se spustile dole i njegova briga je porasla. “Ti si vrištala. Usrao sam se od straha.” “Ja?” pitala sam zbunjeno. A onda sve mi se vraća. Moj san. Đus kako se smeje, dok poţar besni oko mene, kako sam traţila Flina da me spasi, jer me je ovaj vezao za krevet. “To je bio samo ruţan san. Nisam ţelela da te probudim.” Moj glas je mek, skoro nešto glasniji od šaptanja. Moje telo se jako trese i imam osećaj kao da ću povratiti. Ostaci sna su još uvek sa mnom, tako stvarni da me ne bi iznenadilo da Đus sad izađe iz ormara i nastavi me maltretirati. Ne mogu se zaustaviti povlačim svoje noge samo da vidim da nisu okovane za krevet. Olakšanje me ispunjava kada sam shvatila da sam slobodna, da nisam vezana. U celom svom ţivotu, znam da nikada nisam iskusila nešto traumatičnije od ova poslednja tri dana u svom ţivotu. Mrzim da priznam slabost, ali prokletstvo ako me Đus nije umalo slomio. Bili smo tako blizu da pobegnemo... Kapone i ja. Tako blizu da imamo slobodu, mogla sam je 45

osetiti. Baš kao što sada mogu da osetim ruke Đusa koje su me zgrabile za ramena kad me je uhvatio čim sam izašla na vrata. “Misliš da bi mogla podneti čašu viskija?” Flin je pitao. Klimnula sam glavom, misleći o tome kako nema šanse da se vratim na spavanje bez njega. “Odmah se vraćam.” Rekao je i ustao sa kreveta. Flin me je smestio u gostinsku sobu, koja nije imala ništa sem kreveta u njoj, ali bila je i više nego udobna za mene. Mislim... nisam imala lance koji su me prikovali za njega. I trebala bi se osećati prijatno... opušteno... bezbedno. Ali iznenadni talas straha prošao je kroz mene i ja sam skočila sa kreveta. “Poći ću sa tobom.” Flin mi je dobacio pogled preko ramena, opet sa zabrinutošću, a onda izlazi iz sobe sa mnom za svojim petama. Pratila sam ga u kuhinju i sela za sto, dok je vadio dve male čaše i sipao lepu količinu viskija svakom. On seda za sto i uzima svoju čašu čekajući da i ja uradim isto. Uz jako svetlo u kuhinji i daleko od svojih snova, ja tek sada primećujem da Flin nosi samo donji deo trenerke.... i to je sve što nosi. Znala sam da je velik momak, ali bez majice na sebi, ja definitivno mogu da vidim koliko ovaj momak sigurno veţba. Ima prelepo istaknute mišiće po svom stomaku... Pa lepo iscrtane, ali ne onako gadno kao od steroida. Nisam zainteresovana... ali nisam ni slepa takođe. “ Za snove bez snova,” rekao je, a onda podignuo čašu u vazduh za zdravicu. Kada je podignuo ruku primetila sam tetovaţu na unutrašnjoj strani njegovog bicepsa. Pisalo je, “Semper,” pitala sam se šta to znači, ali se nisam potrudila da pitam. Kao što sam rekla... Nisam zainteresovana. Udarila sam svoju čašu sa njegovom i istresla viski, dopuštajući mu da me peče skroz od grla pa sve do stomaka. Flin me je pratio i istresao svoje piće.

46

Nisam sačekala ni da spusti svoju čašu pre nego što sam dohvatila bocu i primetila brend. Jamesons. Dobar izbor. Sipala sam još dva prsta tekućine za oboje. Nije bilo zdravice ovaj put. Podigla sam čašu, bez čekanja na njega i istresla sam je isto toliko brzo kao i prvu. Flin ne dodiruje svoju i samo zuri u mene. “Ţeliš li da pričaš o tome?” Prelazim prstima po ivici čaše i razmatram da li da popijem još jedan, ali zaista nisam baš toliki cuger. Takođe nisam ni toliko velika pričalica, mogu samo sa pretpostavim da me je viski opustio toliko, jer sam se iznenadila kada sam mu odgovorila. “Sanjala sam da sam u sobi koja gori, pokušavam da pobegnem, ali onda me Đus hvata i vezuje za krevet. Nisam normalna, zar ne?” Flin je podigao svoju čašu i uzeo gutljaj. Gledajući me preko ruba čaše, rekao je. “Nije neobično nakon svega što si prošla.” Ne mogu si pomoći. Uvek sam eksplozivna. “I ti ţeliš da znaš sve podle detalje, zar ne?” Spušta svoju čašu i odmiče je, Flin me ozbiljno pogleda, ţelim da spustim svoj pogled na sto. “Rovin... Nije me briga za detalje. Ako ţeliš da mi ih kaţeš saslušaću te i biti ti drug. Ako ţeliš da poneseš tu priču sa sobom u grob, poštovaću to. Ne teram te ni na šta.” Boţe, zvuči tako iskreno. Ţelim da mu verujem. Unutar mene je nešto što mi govori da mu mogu verovati. Verovatno samo zato što mi je spasao ţivot. I pomogao da nađem Kapona. I dao mi krov nad glavom večeras. Ali ne verujem tako lako, prosto nemam to u sebi da sa nekim delim tako mnogo. Tako da umesto da pričam sipam sebi još jedno piće boje ćilibra i ostajem tiha, označavajući da je ta tema zatvorena. “Hajde da pričamo o nečemu što je zapravo mnogo vaţnije.” Flin je rekao. 47

Pogledala sam ga iznenađeno. “A šta je to?” “O tvojoj budućnosti. Brinem o tome šta će biti sa tobom.” Njegove reči su slatke i one me lagano zagreju, ali sam to oterala. Pravilo broj jedan koje sam naučila kad sam stigla u Njujork... nikad se ne pouzdaj u nikog sem sebe. “Cenim brigu, ali mogu da brinem o sebi. Nije tvoja obaveza da brineš.” Njegove oči boje lešnika me gledaju toplo i mali osmeh krasi uglove njegovih usana. On podiţe svoju ruku, grabi me, ja ţelim da se povučem, ali ne radim to. “Ipak, brinem za tebe sve jedno. I čak brinem i za tu tvoju veliku krznenu zver, takođe.” Ja si ne mogu pomoći sumnjičava sam. To je tako ukorenjeno u meni. Takođe ne mogu da izbegnem odsjaj koji se pojavio na mom licu. Cinizam koji se stapa sa mojom ličnošću skoro me navodi da mrzim samu sebe. “Zašto? Mi nismo tvoj problem.” Flin pušta moju ruku i naslanja se nazad u svojoj stolici. On spaja svoje ruke i spušta ih na stomak. Dok prebacuje nogu preko noge, mišići mu se zateţu ispod trenerke. “ Ja vas ne smatram problemom, Rovin. Ali bih voleo da vam pomognem ako mi dozvoliš.” “Zašto?” bila sam uporna. Nije mi odgovorio na moje pitanje i dok to ne uradi, neću mu verovati ništa više nego Đusu u ovom momentu. “Zašto ne? Ĉiniš se kao fina devojka, tretirana si kao govno, imaš zaista slatkog psa i u mojoj je moći da ti pomognem. Pa, zašto ne?” Priznajem... to je dobar odgovor. Ne pretvara se da me poznaje, izgleda kao da ne ţeli ništa zauzvrat, njegov ton mi govori da zaista ţeli da pomogne. Odgurujem treći viski od sebe, jer ne ţelim da alkohol zamagljuje moju odluku. Naginjem se napred i spuštam svoje podlaktice na sto, upliću ći prste jedne u druge. “Šta si imao na umu?” 48

“Ne nešto veliko, zaista. Samo to da moţeš ostati ovde dok ne povratiš tlo pod svojim nogama. Moţemo razraditi detalje usput, ali bar ćeš imati par dana da odlučiš šta ćeš i zna ćeš da imaš sigurno mesto na kom da budeš. Nabavi ćemo ti nešto odeće, tako da ti i krzneni moţete se opustiti neko vreme, znajući da ste sigurni. Pomoći ću ti da rešiš stvari, a kad to uradimo... Bićeš prepuštena sama sebi, Rovin. Pomoći ću ti da staneš na noge ako mi dozvoliš.” Pomenuti krzneni došao je u kuhinju, pravo do mene i stavio je svoju glavu u moje krilo ispod moje ruke, mrdajući je da si napravi mesta. To je njegov znak meni da ţeli paţnju i da očekuje da mu je ja dam. Ne oklevam i moja ruka se momentalno spušta i kreće da mu češka vrat. Prokleti razmaţeni pas. Spustila sam se dole i protrljala svoj nos po njegovoj glavi. “Šta misliš Kapone? Da ostanemo ovde nekoliko dana?” Nije mi odgovorio, naravno, ali nisam ni očekivala. Postavila sam pitanje naglas samo da bih imala vremena da razmislim još malo. Brzo sam prešla kroz prednosti i mane Flinovog predloga. Prednost je to što ću imati sigurno mesto za Kaponea i mene, hranu u našim stomacima, naravno i dragoceno vreme da shvatim šta ću od svog ţivota. Ne verujem da će mi trebati dugo da to uradim, ali barem neće morati da bude kao da me neko progoni. Mane uključuju gubitak nezavisnosti i ponosa. Verovatno ću zaţaliti zbog svoje slabosti. Podigla sam glavu i pogledala Flina. “Jesi siguran da ne smetamo?” “Sto posto. Ostani... opusti se. Nije to ništa strašno.” Ne volim da se osećam obavezano prema nekom ili da prihvatam pomoć od stranca. Ali opet nešto mi govori da mogu da verujem Flinu. “Ja zapravo imam malu ušteđevinu sklonjenu sa kojom mogu da ti platim, pogotovo ako moţeš da mi nabaviš nešto odeće. Mogu uzeti par stvari u prihvatilištu ili tako nešto.”

49

On me je gledao upitno na trenutak, a onda je klimnuo glavom. Znam da ţeli da odbije moju ponudu da mu platim, ali znam da me dovoljno poznaje da zna da neću prihvatiti milostinju. “Takođe mogu čistiti tvoj stan i kuhati dok sam ovde, ali ću odmah početi i da traţim posao.” “Da li si radila ranije?” Reči su mu bile odmerene, paţljive sa dozom tuge. “Pre nego što si me našao vezanu za krevet?” On je klimnuo glavom uz jedan mali osmeh. Ne veliki, ali mali i bilo je čudno. “Da... Imala sam posao u baru pre nego što me je Đus vezao. Kladim se da još uvek mogu da radim tamo, ali to baš i nije opcija. To će biti prvo mesto gde će me Đus traţiti.” Opet, klimnuo je glavom i nije me poţurivao da mu kaţem detalje od onoga što sam mu rekla. “Zvuči kao da imamo dogovor.” Podiţući ruku preko stola rekla sam, “Pa... rukujmo se onda? Privremeni cimeri?” Njegova ruka hvata moju i koţa mi se najeţi od tog kontakta. Ruka mu je suva i osetim ţuljeve koji me grebu na mojoj koţi. Drţi mi malo ruku dok zurimo jedno u drugo. Nisam znala šta to vidim da se reflektuje u njegovim očima, ali šta god da je, ne čini da se osećam loše. Navodi me da se osetim ugrejano... sigurno... Osećaj je stran, ali lep. Flin pušta moju ruku i grabi svoj viski. Pogleda u mene, poručujući mi da bi i ja trebala da ga podignem. Ja to radim i on podiţe svoju da nazdravi. “Za cimere.” “Za cimere,” odgovorila sam. Kucnuli smo se čašama i iskapili tekućinu.

NAŠ SVET KNJIGA 50

Poglavlje šest Flin Sledeće jutro ustao sam ranom zorom, jer sam imao dosta sranja da obavim da bi se moj novi cimer smestio. Prvo što sam uradio je da sam iskucao poruku Timu da mu kaţem da neću moći da visim sa njim i gledam utakmicu. Nisam mu rekao zašto, samo da je nešto vaţno iskrslo i da ću mu objasniti kasnije. Provirio sam i video da Rovin i dalje spava sa Kaponeom preko njenih nogu u dnu kreveta. Ubeđen sam da će spavati još nekoliko sati, što mi daje dovoljno vremena da odem obavim sve što trebam i vratim se. Mrzim što moram to da priznam, ali deo mene se plašio da bi mogla da pobegne kad nisam tu. Očito ima problem da nekom veruje i još veći da prihvati nečiju pomoć. Takođe nemam pojma zašto mi je toliko vaţno da joj pomognem. Ona mi je stranac i jedina veza koju imamo je kao spasioca i ţrtva. U liniji mog posla, to ne znači nikakvu vezu. Ja spasem nekog, zatim odem kući i zaboravim na njih. Ali nisam mogao da zaboravim Rovin Pejdţ. Što me vodi dalje da priznam da laţem sebi samo malo kad kaţem da ne znam razlog zbog kog se uplićem u sve ovo. Od kako je Marni umrla, opsednut sam spasavanjem ljudi. Očito, je to razlog zašto sam postao vatrogasac i to je razlog zašto uzimam neke nepotrebne rizike što me dovodi u probleme sa mojim šefom i ekipom. Ali ovo prevazilazi da ja samo izvučem ljude iz plamena. Upleo sam se u nešto što verovatno nije moja briga i pokušavam da ispravim situaciju. Govorim o Rovin Pejdţ. Očito to nije moja stvar, a ipak ţelim da ispravim stvari za nju. Mislim o toj ţeni celim putem do Niksove kuće. Ona je enigma i ja sam verovatno malo opsednut da saznam više o njoj. Kako neko očito toliko pametan i sa 51

dobrim uličnim iskustvom uspeo da se uplete u nešto sa jednim dilerom droge? Da li je bila umešana i u razmene droge? Takođe sam se pitao zašto je ostavila momka i pitao sam se da li će se vratiti po nju da dovrši posao. Sve te misli drţale su me na ivici, znao sam da ne mogu da rešim sve njene probleme danas. Ali planiram da joj pomognem da ih reši ako mi dozvoli. Ušao sam na Niksov prilaz i popeo se na njegov trem kucajući mu na vrata brzo. Otvore se i Niks me odmerava od glave do pete. “Šta ima, gubitniče?” “Ne mnogo, tupane. Je li Emili tu?” Niksova se obrva podigla u iznenađenju, ali je klimnuo, sklanjajući se u stranu da me pusti unutra. “Da li imaš neku vrstu afere sa mojom verenicom?” Pitao me je sa osmehom. Ja sam coknuo, a onda se uozbiljio. “Da, mi imamo tajnu aferu... upravo ovde... pred tobom. Zapravo, sam proverio da nisi ovde pre nego što sam pokucao na vrata.” Niks odgovara sa jakim smehom koji je zagrejao moje srce. Moj rođak nije imao puno toga oko čega bi se smejao u tako ne dalekoj prošlosti. Borio se da prevaziđe fizičke i emocionalne povrede od njegovog vremena provedenih u Avganistanu. Od kako se vratio postao je pustinjak i ona bliska veza koju sam delio sa njim dok smo odrastali nestala je. Tako je bilo sve dok nije upoznao Emili Burham. Tada je moj momak postao novi čovek. Baš tada Emili dolazi niz stepenice preskakajući tri od jednom. “Flin” rekla je iznenađena što me vidi. “Šta te dovodi ovde?” Emili baca ruke oko mene u zagrljaj i ja pogledam sa osmehom u Niksa, podignuvši obrve. “ Vidiš... veoma smo tajnoviti.” Povukavši se nazad, Emili je pogledala između Niksa i mene. “Šta je tajno?”

52

Slegnuo sam ramenima. “Afera koju imamo ti i ja pred Niksovim nosom.” Emili mi je dala osmeh i krenula u kuhinju. “Vidim. Veoma smo neprimetni, zar ne? Pa, hajde dođi da popijemo kafu. Moţemo napraviti tajne planove za budućnost. Baš sam se spremala da napravim doručak.” Niks i ja pratimo Emili u kuhinju. Nisam nazvao pre nego što sam došao i samo se kockao da Emili moţda neće biti ovde. Iako znam da ima stan u gradu koji deli sa cimerkom sa koledţa, Fil, ostaje u Niksovoj kući većinom noći. Pogledavši preko video sam Niksovog psa, Harlija, odmah pored kuhinjskog prozora, uţiva u ranom jutarnjem suncu. Podiţe glavu, daje mi lenji pogled i onda ide nazad na spavanje. “Ozbiljno šta te dovodi ovde?” Emili je pitala dok je sipala kafu u šoljicu i predavala mi je. Zna da ja pijem čisto crnu pa mi ne nudi ništa više. “Moram da pozajmim nešto tvoje odeće.” Emili je samo zurila u mene bledo, a Niks je prevrnuo očima. “Prvo, imaš aferu sa mojom verenicom, a sada ţeliš da oblačiš njenu odeću?” “Da, nije tako uvrnuto kao što zvuči. Skraćena verzija od veoma dugačke i uvrnute priče je da imam privremenog, ţenskog cimera kojeg sam spasao iz vatre prekjuče. Ona nema ništa osim lekarske odeće u kojoj je od puštena iz bolnice. Nadao sam se da ću moći pozajmiti nešto Emiline odeće, posebno obuće, tako da bih je mogao odvesti u kupovinu danas.” Nakon što sam završio svoju priču, gledao sam njihovu reakciju. Oboje i Emili i Niks samo su nastavili da zure u mene, ne rekavši ni reč. Ja sam čekao, posebno Emili da kaţe ono da će rado pomoći. Ali sam sreo tišinu. Uzdahnuvši duboko rekao sam, “Ĉemu neprijatna tišina?” Emili i Niks razmenjuju brze poglede, ali je delovala malo zabrinuto i mnogo iz frustrirana. “U redu... samo napred reci. Pa da završimo sa tim.” Izvukao sam stolicu okrenuo je naopačke i seo, poloţe ći ruke na njen naslon. 53

Niks se naslonio nazad na pult i prekrstio ruke. “Zar nije malo nenormalno, da vatrogasac dovede jednu od svojih ţrtvi kući?” To je normalno pitanje koje bi postavio svako, ali sam znao kuda se Niks zaputio. “Već znaš odgovor na to Niks. Zašto prosto ne kaţeš ono što ţeliš da kaţeš?” Moj glas je čvrst ne oprašta. Ĉuo sam ovo vrstu brige od gotovo svakog člana porodice i bliskih prijatelja. Pre nego što je Niks uspeo išta da kaţe Emili je zakoračila napred, poloţivši ruku na Niksovo rame da ne kaţe više ništa. Niks nije bio poznat po tome da bude ućutkan. “Flin... znaš da smo samo zabrinuti za tebe. Imaš običaj da uzimaš svačiju nevolju i pretvoriš je u svoju, često u svoju štetu, mnogo puta izazvala ti je bol.” “I najčešće dolazi od ţene,” Niks je dodao. Bacio sam mu kez i pogledao u Emili. “Zar ne misliš da preteruješ?” “Flin, to je samo...” Emili je krenula da kaţe, ali ju je Niks prekinuo. “Praktikuješ da se zabavljaš sa slomljenim ţenama i pokušaš ih popraviti. A kada shvatiš da je ne moţeš popraviti ili to da one ne ţele biti popravljene, ti odlaziš slomljenog srca i obično sa njihovim dugom.” “Niks,” Emili je rekla upozoravajućim tonom. “Istina je, Em. Znam da ne poznaješ Flina dugo, ali sve od kada je Marni poginula, on misli da svaku ţenu treba spasiti od neke mračne katastrofe. Emili otvara usta da nešto kaţe, ali sam je prekinuo. “Ostavi Marni van ovog, Niks.” Moj glas je bio pun otrova, da sam zapravo video Emili kako zakoračuje korak unazad. Bilo je dana kada bi mi Niks razbio njušku zato što mu odgovaram tako, ali samo je iz frustrirano provukao ruku kroz kosu. “Ţao mi je” rekao je. “To je bilo preko svake mere. Samo ne ţelim da te vidim povređenog. Ti si mi kao brat i ja samo štitim ono što je moje.”

54

Bes me napušta i ramena se opuštaju. Ustajem sa stolice i stavljam ruku na njegovo rame. “Znam čoveče i volim te zbog toga. Ali ova situacija je malo drugačija.” “Kako to?” Emili je pitala. “ Prvo... Ne zabavljam se sa njom i to je samo privremena vrsta pomoći.” Podignuvši svoju šolju gore, uzeo sam gutljaj i nastavio da im pričam celu priču o tome kako sam upoznao Rovin Pejdţ. Govorio sam bezličnim tonom, tako da ne shvate da moj interes za Rovin nije samo poslovan. Te sive oči su me progonile, one su izazvale u meni da me ona zanima kao ţena, a ne kao ţrtva. Ali nisam ţeleo da oni to znaju. Malo sam izmenio scenarijo i uverio ih da samo ţelim da joj pomognem da stane na svoje noge. Nisam se suzdrţavao oko činjenice da je moţda u opasnosti tako da bi shvatili da je Rovin zaista u lošoj situaciji i da joj treba pomoć. Ali do vremena kada sam završio, znao sam da nema šanse da mi Emili kaţe ne. Ona je otrčala gore pakujući mi nekoliko odevnih kombinacija za Rovin dok joj ne kupimo novu odeću. Ĉim je otišla, Niks je pogledao u mene. “Zaista mi je ţao što sam spomenuo Marni.” “U redu je. Rekli su mi više nego jednom da imam herojski kompleks.” “Sa dobrim razlogom ortak. Ali samo zapamti... Ne moraš da popraviš ništa. Nije tvoja odgovornost da spasiš svet.” Jebi ga ako ne vidim istinu u njegovoj izjavi, ali to me ne sprečava da pokušavam u svakoj situaciji suprotno. Ja sam se vratio u svoj stan zadovoljan, jer sam smatrao da sam napredovao u planu da pomognem Rovin. Otključavam vrata i tiho ulazim. Moja prva misao? Suviše je mirno i odmah pomislim da je ona otišla. Kada sam zatvorio vrata, ona je momentalno viknula “Flin... jesi to ti?” “Da...” odgovorio sam krenuvši prema njenom glasu.

55

Kada sam stigao do kupatila, pogledao sam i zatekao je savijenu nad kadom, koju je ribala. I da... zato, jer sam muškarac, prva misao mi je bila o tome kako joj dupe savršeno izgleda tako podignuto u vazduh. To nije nešto što sam primetio pre, jer je moja odeća bila preširoka da bih, jednostavno nikada nisam odmerio njeno telo. A njeno telo je bilo uf, kada se moj šorc za veţbanje zategao na njoj. “Šta radiš?” Pitao sam. Pogledala je preko svog ramena u mene, šiške su joj padale u oči i ona je oduvala da ih skloni, zatim me je strogo pogledala. “A šta misliš šta radim? Perem prljavštinu sa tvoje kade koja očigledno godinama nije ribana.” Nacerio sam joj se, slegnuvši ramenima. “Poznata je činjenica...samci su aljkavi.” “Reci to opet,” rekla je, a onda se okrenula nazad da riba. “Stvarno ne moraš to da radiš ipak... si ti moj gost.” Nije se čak ni zamarala da me pogleda. “Nemoj čak ni da krećeš u tom pravcu. Imali smo dogovor. Ako ostajem ovde, moram da zaradim svoj ostanak.” Drţeći svoje oči prikovane na njeno dupe, rekao sam joj. “U redu. Neću reći više ni reč.” Nije odgovorila, a ja sam se naslonio na vrata od kupatila, besramno uţivajući u pogledu dok mogu. “Da li mi ti to gledaš u dupe?” Ton joj je bio strog, osobina Rovin Pejdţ, ali nisam pogrešio, njen govor tela govorio mi je da me zadirkuje, uhvatila me je nespremnog na sekund. Do sada Rovin je bila zatvorena, neraspoloţena i nepoverljiva. Nisam ni pomislio da ima tu osobinu da zadirkuje nekog. To mi je čak i malo popravilo raspoloţenje. “Da. Uhapsi me.”

56

Mogu da je čujem kako se kikoće, a onda kaţe, “Pa, radi nešto korisnije i idi skloni te nedeljama neoprane sudove koje sam upravo oprala za tebe u kuhinji.” “Svakako. Ali kad završiš imam za tebe neku odeću da probaš pa sam mislio da malo idemo u kupovinu.” Njeni pokreti prestaju i vidim napetost u njenim ramenima. “Dobro, ali prvo moramo da svratimo da uzmem svoj novac.” “Shvatio.” Bacio sam još jedan pogled na njeno dupe, pa sam otišao u kuhinju. Baš sklanjam poslednji sud kada Rovin ulazi. Kad sam pogledao prema njoj iznenadio sam se koliko lepo izgleda. Sad kad joj je kosa čista i suva, to je bacilo neku novu notu privlačnosti na nju. Odsečena je tako da joj doseţe do ramena i ima šiške koje padaju sa jedne strane lica. Zajedno sa oblikom svog lica, izgleda kao vila koja je izašla pravo iz filma. Što je verovatno jako čudno s obzirom kakav je ţivot imala. Stavljajući kesu na sto rekao sam joj. “Evo par kombinacija i nešto obuće.” Otvorila je kesu i izvlači bluzu koja je na vrhu. Ona je golubije siva i izgleda kao da je od svile. Slaţe se sa njenim očima savršeno, što je čudno s obzirom da je Emili odabrala odeću. Rovin je podiţe uz svoje telo i pogleda dole u sebe. Kada pogleda opet u mene, nos joj se nabora u neslaganju. “Malo je previše fensi, zar ne?” “Prosjaci ne mogu da biraju.” Rekao sam joj. U minutu kad sam to rekao, znao sam da sam pogrešio. Njene oči su potamnele... u boju prljavog čelika i čak je iskezila zube na mene pre nego što je prsla, “Ja nisam jebeni prosjak i rekla sam da mi ne treba tvoja jebena pomoć.” Bacila je košulju nazad u kesu i otutnjila kroz hodnik do svoje sobe. Ja sam zapanjen i nem jedan trenutak, a onda sam krenuo prema njoj. Zalazeći za ugao, zastao sam, opčinjen prizorom ispred sebe. Rovin trza majicu preko glave i baca je na pod. Njena leđa okrenuta su prema meni, 57

ali mogu da vidim krivine njenih grudi po strani i dok ţelim da budem opčinjen lepotom ţenskog golog tela, zaprepastio sam se čim sam video da uzima odelo iz bolnice koje je uredno bilo sloţeno pored kreveta. “Šta to radiš?” Nije odgovorila i očigledno nije imala stida, zato što mi se okrenula i ja sam imao nesmetan pogled na dve savršene dojke pre nego što ih je prekrila tkaninom. “Ja odlazim... na šta ti drugo liči?” Njene ruke počele su da rade oko učkura na šorcu koji je nosila i ja sam posegao napred za njenim rukama da je zaustavim. “Stani... molim te samo stani.” Ruke su joj mirne i gleda me. Oči su joj i dalje tamne i ispunjene besom. Ne govori ništa. “Ţao mi je Rovin. Nisam mislio ama baš ništa tom izjavom. To je samo kliše koji ljudi koriste, ali ne mislim o tebi da si prosjak.” Posmatrala me je jedan momenat dok sam ja bio sretan, jer su joj oči malo po svetlele, ton joj je bio hladan. “Ne uzimam milostinju, Flin. Ne od tebe... niti od bilo koga. Mogu sve i sama.” “Shvatam,” momentalno sam je uverio. “Ozbiljno... nisam mislio ništa sa tim.” Njene oči me odmeravaju dok smo vodili tihi rat snaga. Ova ţena stoji ispred mene...Pitam se šta se desilo u njenom ţivotu da ima takvu averziju od primanja pomoći nekog drugog. To me čini malo sumnjičavim, jer činjenica je da zaista ţelim da joj pomognem. Moraću da pazim da ona ne vidi kako joj ja pomaţem, nego da joj samo izlazim u susret, iako će čak i za to hteti da mi plati na neki način. Ja sam udahnuo duboko i nastavio. “Rovin, znam da si u stanju da vodiš računa o sebi. Ne poznajem te dugo, ali vidim tvoju fleksibilnost i odlučnost... pa nekako sam te skontao. Ali samo ovaj put... dozvoli da ti malo pomognem. Moţeš mi vratiti sa kamatom ako hoćeš, ali uzmi ovo malo što ti nudim.”

58

Zadrţavam dah, čekam njenu reakciju. Ona je takva da baca svoje ruke sa učkura. “Dobro.” Rekla je nakon što je imala jedan napaćeni uzdah. Ali onda je nevoljno dodala. “I ţao mi je što sam toliko osetljiva. Ja samo neke stvari shvatam ozbiljno.” Uzeo sam korak unazad. “Neću to zaboraviti, veruj mi.” Gledala me je momenat. “Vidiš... to je jednostavno to. Ne verujem ti. Ne verujem nikome. Ali prihvatiću pomoć i da vratiću ti. Nemoj u to ni sumnjati.” Da nije bilo ni sumnje u mom umu da je Rovin slomljena. I jasno mi je kao dan da ja ţelim da je popravim.

NAŠ SVET KNJIGA 59

Poglavlje sedam Rovin Sedim u Finovom autu i osećam se krivom, a na taj osećaj nisam navikla. Bila sam jako ljuta zbog njegovog “prosjak,” komentara, reakcija za koju sad mislim da je bila malo preterana. Osetljiva sam - kapiram. Ali zato što sam ţivela ceo svoj ţivot verovajući samo sebi, zaviseći i oslanjajući se samo na sebe, malo sam se ugrejala kada je moja sposobnost da to uradim dovedena u pitanje. Kada sam napustila kuću - i kad mi je otac rekao da neću biti ništa drugo nego neuspeh - ja sam bila odlučna da mu pokaţem da greši. Kad mi je rekao da ja nikada neću biti u stanju da se obezbedim, tada se moja kičma ukočila od odlučnosti. Ja moţda nisam porasla u njegovim očima, ali sam izdrţala ţiva i zdrava i preţivela sam sama, prokleto sam ponosna na to. Osim toga... I dalje sam mlada, ako ikad uspem da se distanciram od ovog fijaska sa Đusom, ja ću se sabrati i zaista pokušati da uradim nešto za sebe. Pogledala sam dole u moju “malo korišćenu,” kariranu mini suknju, koja je bila jedna od mnogo stvari koju sam našla u lokalnoj radnji polovne garderobe u koju me je Flin odveo. U parila sam je sa crnim topom i stvarno iznošenom koţnom jaknom koju sam platila samo deset dolara. Moj najbolji pogodak bio je par iznošenih vojničkih čizama koje su bile na besplatnoj gomili i koje su mi bile za broj veće, ali sam obukla duple čarape. Nakon što sam sve pokupovala zamolila sam Flina da me sačeka da se presvučem, otišla sam u svlačionicu i skinula sa sebe skupu odeću koju mi je doneo rekavši da ju je pozajmio od verenice svog rođaka, a to je koštalo verovatno mnogo više nego što sam ja za mesec dana u Zik Baru 60

zaradila. Mrzela sam što sam je nosila, jer me je ona podsetila na moj stari ţivot, ali sam pazila na odeću i sloţila je sa paţnjom da pokaţem svoju zahvalnost što mi je pozajmljeno. Kada sam izašla iz svlačionice, Flin je prelazio svojim pogledom preko mene, polako i sa interesom, ali se kunem da je proveo najviše vremena gledajući u moje noge istaknute pod mini suknjom. Provedu ći poslednjih pet godina radeći u baru, znala sam kako da se obučem da dobijem puno bakšiša i iskreno, to je bio jedini način na koji sam sad znala da se obučem. Kada smo napustili njegov stan, dala sam mu adresu od svoje prijateljice Ejmi. Ţelela sam prvo da odem tamo i uzmem svoje pare, ali Flin je insistirao da prvo idemo u kupovinu, pa da mu onda mogu vratiti pare. Nije mi se to svidelo, ali sam popustila, ne trebajući da svaku bitku sa njim dobijem, još uvek. Samo sam se nadala da Ejmi nije potrošila moje pare i da ću mu moći vratiti. Zvala sam Ejmi prijateljicom, ali je ona više bila poznanik, bivši saradnik više nego prijatelj. Ona je radila kod Zika sa mnom, ali je otišla rekavši da je našla bolji posao. Moji instinkti govorili su mi da se kurva, ali je nikada nisam otvoreno pitala. Samo sam je pitala da li mogu kod nje da sklonim nešto više keša. Nadala sam se da će mi to pomoći da nestanem ako moj raskid sa Đusom ne prođe dobro. “Stigli smo,” Flin je rekao. Pogledala sam gore u iznenađenju, prsti su mi pali sa ivice suknje sa kojom sam se igrala. Bila sam izgubljena u svojim mislima i nisam čak ni shvatila gde smo. Okrenuvši glavu, pogledala sam Flina koji je nosio opušteni, prijateljski osmeh koji sam se navikla da vidim na njegovom licu. Nisam znala mnogo ljudi koji na svom licu uvek nose prijateljski osmeh. Ĉudno je... ali lepo. Što samo još više povećava moju krivicu od mog ispada jutros. “Ţao mi je,” rekla sam. 61

Te dve reči koje nisu olako klizile sa mojih usana zaista su bile iskreno izvinjenje za moja dela. Nije da nikad nisam mislila da grešim, ali u mom svetu, moraš da reaguješ instiktivno u većini slučajeva i da budeš samouveren u to. Izvinjenje za nerazumno ponašanje moţe te samo dovesti u nevolju na ulici. “Ţao zbog čega?” pitao je dok je gasio auto. “Što sam bila kučka jutros. Znam da nisi mislio ništa sa tim “Prosjak” komentarom. Bila sam samo previše defanzivna i nisi to zasluţio. Ne nakon što si bio tako fin prema meni.” Njegov prijateljski smešak pretvorio se u ogromni osmeh, koji je bio tako zaslepljujući. “Nemojmo zaboraviti da sam ti spasao ţivot.” Kikoćem se samo malo i odmah zagrizem svoj jezik da zaustavim zvuk koji izlazi sa mojih usana. Ne mogu da izbegnem uglove usana koji su se sami odigli. “Naravno da nećemo... to ne bih mogla nikad zaboraviti.” Moj pogled okleva samo malo na očiglednom prihvatanju mog izvinjenja koji se prikazao na njegovom licu, pogledala sam dole u svoju suknju. Nikada nisam srela nekoga kao što je Flin Koldvil i njegova velikodušnost me je dirnula. Jer velikodušnost je nešto sto što ja nikada nisam srela u svom odraslom ţivotu. Ni jednom. Pre nego što sam napravila još veću budalu od sebe oko načina na koji me je gledao, ja grabim vrata otvaram ih, dajući mu brz pogled govorim. “Vraćam se za minut, okej?” On je klimnuo. “Svakako. Ne ţuri.” Bš pre nego što sam zatvorila vrata, rekla sam mu jš jednu stvar. “Da li bi ti smetalo ako bi stali još negde pre nego što odemo u stan?” On se nasmejao toplo. “Svakako... šta ti treba?”

62

“Treba mi mobilni i donji veš,” rekla sam mu. “Malo je teško nositi suknju bez njega.” Iz nekog razloga, koji ne mogu da razumem, udara me nalet zadovoljstva kad vidim da Flinove oči počinju da trepere toplotom i da njegov pogled ide dole do ivice moje suknje. Mogu bukvalno da vidim u njegovu glavu, kada shvata da idem okolo bez veša. “Ne nosiš gaćice?” Glas mu je grub i iz nekog razloga izaziva me da se stresem. Naše oči drţe jedne druge i dok sam ovo počela da mu govorim sa idejom da mu pokaţem da ne moramo da budemo ozbiljni svo vreme, to sve se pretvorilo u nešto malo više senzualno. Zatresla sam glavom. “Pretpostavljam da je bolje da pazim... ova suknja je veoma kratka.” Pogled mu je opet pao nazad na kraj suknje, koja se završava visoko na mojim butinama i opet gore. Dok mu oči postaju toplije dok me gleda, usne mu se podiţu u osmeh kada kaţe. “Samo se nemoj naginjati i bićeš u redu.” Moje lice je momentalno reagovalo i ja mu bacam ogroman osmeh dok zatvaram vrata. Krenuvši prema zgradi, znam da su njegove oči bile na mom dupetu svo vreme i nije mi ni najmanje smetalo. Ejmi otvara vrata nakon što sam pet minuta kucala na njih. Jasno je da sam je probudila, iako je skoro podne. Njene oči bile su pospane dok je pokušala da me fokusira, ali kad me je prepoznala, ona me hvata za ruku i povuče me, zatvarajući vrata za nama brzo. “Boţe Rovin... Šta radiš ovde?” “Došla sam po svoj novac koji si mi čuvala.” Izgledala je kao da je to problem, ali kaţe, “Naravno nema problema. Ali onda moraš da odeš.” Njena izjava učinila je da mi se dlake na vratu podignu. “Da li je Đus bio ovde?”

63

Ona je klimnula dok je posezala preko pulta da uzme cigaru. Izvlačeći jednu napolje, upalila ju je, udahnuvši duboko i izbacivši veliki oblak dima napolje. “Sinoć. On mi je rekao za vatru i da te traţi. Mislio je da si ovde i da te krijem.” Mogu samo da zamislim zastrašivanja koja je iskoristio i osećam se uţasno što sam je stavila u ovu situaciju, samo činjenicom da je poznajem. “Da li si dobro?” Ona se okreće od mene i ulazi u kuhinju. Poseţe u ormar i vadi staru šoljicu kafe i skida poklopac. “Dobro sam. Iako je uplašio boga u meni. Pretio mi je, pretraţio ceo stan i kad te nije našao otišao je.” Posegla je u šolju, izvadila je zeleni sveţanj novčanica i dala mi ga. “Sve je tu ako ţeliš prebroj.” Zatresla sam glavom, stavila sam zamotuljak novčanica u dţep svoje koţne jakne. “Ne... Verujem ti.” Ja joj zapravo nisam verovala, ali nisam ţelela da se zadrţavam. Pomisao da bi Đus mogao da nadgleda njen stan učinila me je uplašenom. “Hvala Ejmi. Ţao mi je što sam dolazila ovamo.” Okrenula sam se prema vratima da odem. Kad sam uhvatila kvaku Ejmi me hvata za rame i ja se okrećem ka njoj. “Đus te moţda neće mnogo traţiti za sad, pa moţda budeš ok.” “Na šta misliš?” “Zaista je bio potresen zbog vatre. Rekao je da zna ko je to uradio i da će ga naterati da plati. Bio je zaista besan i mislim da će sav svoj fokus iskoristiti da nađe tu osobu.” “Sumnjam u to. Poprilično sam sigurna da je sam podmetnuo poţar.” Ejmi me je pogledala iznenađeno. “Nema šanse!” Zgrabila sam kvaku i dala joj oštar pogled. “To govno drţalo me je vezanu za krevet tri dana. Nisam sigurna da je spreman da me pusti. On je jebeno lud Ejmi.”

64

“Ne znam Rovin,” rekla je, dok je tresla glavom. Potpuno je bila zatečena mojom izjavom da me je Đus drţao zatočenu. “Bio je baš besan zbog vatre.” Da li je moguće da Đus nije podmetnuo vatru? Ja sam samo pretpostavila da se umorio da me drţi vezanu za krevet. Pogotovo, jer sam se borila sa njim na svakom koraku tog puta. Nije bilo puta da je on ušao u sobu, a da ga ja nisam psovala i klela zbog onoga što mi je uradio. Morao je znati da sigurno dobrovoljno nikada neću ostati sa njim. “Daj mi papir i olovku.” Rekla sam Ejmi. Kada mi je dala ja sam upisala broj mobilnog i dala joj. “Učini mi uslugu... zovi me ako Đus opet dođe ili čuješ nešto, u redu? Trebala bih da nabavim telefon popodne.” “Svakako. Ĉuvaj se,” rekla mi je, ali ne verujem da bi me zapravo pozvala ako bi saznala nešto. Dovoljno je pametna da se drţi podalje od svega ovoga,i to sam i očekivala da uradi. Dajući joj pogled zahvale, ostavila sam Ejmi iza i zaputila se prema Flinovom autu. Kada sam stala na trotoar pogledala sam levo i desno, očekivajući Đusa da iskoči na mene. Skoro sam dotrčala do auta i bacila se unutra. Kada su se vrata sa treskom zalupila rekla sam mu. “Moramo da idemo...odmah.” Flin mi je samo dao letimičan pogled i odmah upalio motor i odmakao se od ivičnjaka. Okrećući se u sedištu, gledala sam da li nas neko prati. Nakon nekoliko minuta, osetila sam da smo sigurni i okrenula se napred, vezujući pojas. “Hoćeš mi reći šta je sve ovo bilo?” Flin je pitao. Zaista nisam htela, ali imala sam osećaj da mu dugujem upozorenje. Đus me traţio on je jebeno itekako snalaţljiv. “Đus me je traţio kod Ejmi sinoć. Uplašila sam se da je moţda u blizini... da nadgleda njen stan.”

65

Gledala sam kako mu se mišići vilice steţu i kako gleda u retrovizor. Polako sklanjaju ći pogled sa njega pogledao je u mene. “Ne govorim ti da to uradiš, ali zar ne bi trebala da razmisliš o tome da odeš u policiju?” Njegove reči nisu bile ni gotove kad sam ja krenula da tresem glavom u ne odgovoru. “Nema šanse. Ne verujem im.” “Rovin... pokušao je da te ubije. Zar ne bi to sve trebala da shvatiš malo ozbiljnije?” Zagrizla sam usnu, razmatrala sam o onome što je Ejmi rekla. “Nisam tako sigurna da je on podmetnuo poţar.” “Zašto to?” “Zbog nečega što je Ejmi rekla. Rekla je da je Đus zaista izbezumljen oko poţara i da zna ko ga je podmetnuo.” Flin je tih na kratko dok bledo zuri kroz prozor i vozi. Napokon rekao je. “Šta ti veruješ?” “Ne znam. Đus nije fin tip... sigurno je ubio nekog u otkucaju srca. Ali... ja ne mislim da bi ţeleo mene mrtvu. Samo me je ţeleo nazad.” “On te je oteo i vezao,” podsetio me je. “Znam... mislim... ne znam. Nemam ideju šta se dođavola dešava. Ja zaista samo trebam da nestanem i počnem sve ispočetka.” Mrzim što moje reči zvuče cmizdravo, ali počinjem da osećam pritisak zbog svoje situacije. Jutros, mislila sam da bi bilo super da visim sa Finom nekoliko dana i da ću imati vremena da na miru shvatim kako da se izvučem iz ovog haosa. Sada ne znam šta da radim. I umešala sam Flina, i iako ga znam manje od dvadeset i četri časa uradio je tako mnogo za mene i ne ţelim da bude u opasnosti. “Verovatno bi bilo najbolje da nastavim dalje Flin.” Ja sam zapanjena kad je Flin skinuo jednu ruku sa volana i uhvatio moju. Toplota njegove koţe na mojoj odmah je izazvalo da mi puls podrhtava. “Apsolutno ne. Rekao sam ti da ću ti pomoći i hoću.”

66

Uzdahnula sam, stisnula sam njegovu ruku kako bi dobila njegovu paţnju i oči na meni. “Bez policije, jedino.” On mi je stegao ruku nazad. “Bez policije. Obećavam.”

NAŠ SVET KNJIGA 67

Poglavlje osam Flin “Bolje da idem i obučem gaćice.” Te reči praktično su me navele da zastenjem dok sam gledao Rovin kako hoda niz hodnik do gostinske sobe, njena kesa iz kupovine napunjena je verovatno samo crnom čipkom. Kada smo stigli u trţni centar ona je iz jakne izvukla sveţanj novčanica. Zatim je izvadila svoje račune njene skromne kupovine da mi vrati pare, a zatim izašla iz auta govore ći da će se brzo vratiti. Dok je ona bila u kupovini, trudio sam se da ne mislim o činjenici da je ona gola ispod te male mini suknje i pokušao sam da ne mislim o tome šta je kupovala. Umesto toga pokušao sam da se fokusiram na veći problem... a to je bilo šta raditi sa Rovin? Bio sam zabrinut činjenicom da je njen poremećeni bivši dečko traţi, koji moţda jeste ili nije pokušao da je ubije, ali sigurno je to da je bio dovoljno poremećen da je veţe za krevet kako bi je zadrţao. Otprilike to je sjebano do bola. Rovinina priča o nestajanju malo me je izbezumila i nisam imao pojma zašto. To bi svakako učinilo moj ţivot lakšim ako bi otišla i ja nemam neku lojalnost prema njoj, ne dugujem joj ništa. Osim, osećam se nekako totalno primoranim da ovo sve rešim. I dok je ovo sve počelo, bez sumnje kao manifestacija mog heroj kompleksa, sad se pretvorilo u nešto drugo. Sada ne postoji samo povezanost sa Rovin kao ţrtvom koju treba spasiti, nego je počela i ta neka fizička privlačnost prema njoj takođe. I ne samo privučenost njenoj lepoti, iako ima mnogo razloga da me navede da razmišljam šta se to krije ispod te mini suknje, ja sam takođe privučen i njenim karakteru. 68

Njen tvrdoglavi ponos me je zaintrigirao, a njena hrabrost da opasnost pogleda pravo u lice navela me je da je poštujem. Ona je jaka kao ekser i lepa kao izlazak sunca na okeanu. Shvatio sam da se ta kombinacija graniči sa zavisnošću. Da... jebeno je jako kasno za mene. Ja sam potpuno navučen da prođem ovo sa njom. Moj um jedva da i ide ka Marni. Ne mislim o njoj svaki dan, ali mislim o njoj ponekad. Pitam se da li me gleda sad sa neba, trese glavom i misli. “Jadnik.” Iako me ne nasmeje mnogo misli o Marni, ova jeste. “Šta je tako smešno?” Pogledao sam gore i video da se Rovin vraća u dnevnu sobu, praćena Kaponeom. Ona se presvukla u drugu svoju polovnu kombinaciju. Istrošene farmerice i uska majica kratkih rukava na kojoj piše, “Mountain Dew” sa prednje strane. Materijal je tanak verovatno od istrošenosti, jer je majica bila jako stara, ali joj je grlila grudi kao rukavica. Ja bih bio mrtav i sahranjen da nisam primetio kako joj bradavice iskaču protiv tankog pamuka i dok je ona obukla gaćice, brus zasigurno nije. Ona je seksi kao jebeni pakao, ali ne smem da mislim o tome. Imamo mnogo ozbiljnijih stvari o kojima treba da brinemo. “Kada prestaneš da zuriš u moje sise, hoćeš mi reći šta je bilo smešno?” Moje oči polako su se podigle ka njenim. “Ne nosiš grudnjak.” Rovin se namrštila ka meni. “I misliš da je to smešno?” “Nikada nema nešto smešno u vezi prelepe devojke bez brusa. To je nešto što smatram veoma ozbiljnim.” Rekao sam joj sa laganim osmehom na usnama. “Ali očigledno da sam ometen od onoga što sam smatrao smešnim.” Ja sam se zapravo iznenadio kad mi je Rovin dala meki osmeh. Bio je bogat, topao i pun zabavljenosti. Potpuna suprotnost onoj suzdrţanoj prirodi koju sam video do sad.

69

“Pa, bolje se navikni na to cimeru. Mrzim da nosim grudnjak. Suviše me steţe.” Podignuvši svoje ruke u laţnu predaju rekao sam joj. “Hej... Ne ţalim se. U stvari, verujem da ni ne postoji muškarac na planeti koji bi se zbog toga ţalio.” Ona frkne dok prolazi pored mene i hvata kravatu patka dače dok hvata kvaku na vratima. “Vodim Kaponea u brzu šetnju.” “Pričaćemo kad se vratiš onda?” Gledala me je upitno za trenutak i mogao sam da vidim barijere kako počinju da se stvaraju. Ali onda, udahnula je duboko i rekla polako. “Uradio si dosta za mene Flin. Dugujem ti svoj ţivot. Pričaćemo kad se vratim.” Gledao sam dok je vezivala čvor oko Kaponeove ogrlice, ona me gleda kao heroja, mislim da me to raduje i plaši u isto vreme. Nadam se da je neću izneveriti. Dok je Rovin napolje i šeta psa, odlučujem da nazovem Tima. On se javlja na drugo zvono. “Ĉoveče propuštaš paklenu utakmicu.” “Dođavola,” rekao sam dok sam ulazio u kuhinju i palio Tv. Našao sam utakmicu i utišao zvuk. “Pa, šta je bilo toliko vaţno danas da si odlučio da ispališ mene i Sema?” Seo sam dole na kauč i ispustio uzdah. “Druţe... to je čudna i sjebana priča.” “Ne brini skoro je polu vreme... mogu se nositi sa tobom.” Kako da počnem svoju priču Timu? On će baciti na mene isto sranje kao i Emili i Niks, iako će on to uraditi malo suptilnije. Van moje porodice, Tim je bio jedini koji je znao šta se desilo Marni. On je jedan od retkih koji je razumeo kroz šta prolazim. “Dakle ta devojka koja je bila prikovana za krevet preko juče uveče.” “Da.” 70

“Pa ona na neki način odseda kod mene na nekoliko dana.” Tim je na neki način ispustio tiho šištanje kroz svoje zube. To je bio njegov način da kaţe, Koji ti je? Nastavljajući rekao sam mu. “Morao sam da je izvedem danas da kupi nešto odeće. Izgubila je sve u vatri. Zato sam morao da te ispalim.” “Zar nema negde drugde da ode?” Vidiš znao sam da će tim biti suptilan. Znao sam šta to pitanje znači, zašto dovodiš tu čudnu nepoznatu ţenu da boravi u tvom stanu? “Ne čoveče. Napustila je bolnicu u hirurškim navlakama za cipele. Htela je da spava na ulici sa tim svojim psom. Nisam imao izbora. To je bilo ispravno.” Tim je samo ćutao na kratko i znao sam da paţljivo bira svoje sledeće reči. “Flin... druţe... njoj se dešavaju neka ozbiljna sranja. Bila je vezana za krevet i ja zaista ni ne ţelim da znam zbog čega i kako to. Da li misliš da je ovo najpametnije da uradiš?” Da nije bio vatrogasac Tim bi bio savršen političar. Ono što je on govorio je to da ne samo da to nije jebeno najpametnija stvar nego da se graniči sa ludošću. To je bilo dobro pitanje, a odgovor je bio da verovatno nije najpametnije. Međutim nema sad povlačenja... Kao što sam rekao... ja sam potpuno navučen na to da pomognem Rovin. Pre nego što sam čak i rekao Timu to, on je nastavio. “Flin... samo me saslušaj na sekund. Ova ţena... bila je vezana za krevet. Mogu samo da pretpostavim da je to bilo protiv njene volje, a to je jedan ozbiljan zločin napravljen nad njom. Umalo je umrla u toj kući od vatre, tako da mislim da je tu moţda čak bilo i pokušaja ubistva. Ne ţelim čak ni da mislim o njenom emocionalnom stanju i o tome šta ona dovodi u tvoj ţivot. Mislim, iz onoga što znam... ona bi mogla da te prevari. Ovo je greška, ortak. Znam da ne ţeliš to da čuješ, ali moram to reči svakako.” Udahnuo sam duboko i izdahnuo polako. Postaje zamorno... dovoditi u pitanje moje motive svo vreme.

71

Ipak, sa strpljenjem sam rekao. “Tim... ti si moj najbolji prijatelj i ja te jako poštujem. Ali ovo je ispravna odluka. Njoj je potrebna pomoć i morao sam jako da se borim da bi je ona prihvatila. Ali više od toga... ona je dobra ţena Tim. Zasluţuje da ima nekoga na svojoj strani sad. Ne znam koja je njena priča ili šta je dovelo do te njene situacije i iskreno, jebe mi se tačno. Jedino znam da... u mom srcu... Ispravna je stvar da joj ja pokušam pomoći.” Ĉujem Tima kako uzdiše, ali onda dokazuje zašto mi je najbolji prijatelj. “I dalje mislim da je to sjebana situacija, ali verujem u tvoj sud. Ako ti bude trebala pomoć, samo mi javi u redu?” “Hoću, hvala.” Prekidam poziv i bacam telefon na kauč pored sebe. Naginjem glavu nazad i gledam u plafon i nadam se da je Timova procena dovoljno jaka za nas oboje. “Hej,” čuo sam iza sebe. Sedam, pogledam iza ramena i vidim Rovin kako stoji sa Kaponeom. Ona je ušla tako tiho, nisam ni čuo kad je ušla ili prišla. “To je bila brza šetnja.” “Da, pa, moje dečko poprilično brzo uradi svoje.” Ona je skinula kravatu sa njegove ogrlice i on je momentalno krenuo ka kuhinji do činije sa vodom. Kad je vratila kravatu nazad na kvaku, došla je do kauča i sela na suprotnu stranu od mene. Nakon što zuri u Tv nekoliko sekundi okreće se prema meni da me pogleda. “Uhvatila sam deo tvog razgovora... Nisam mislila da prisluškujem.” Slegnuo sam ramenima. Pitao sam se šta je tačno čula, ali ja svakako nisam rekao Timu ništa što ne bi rekao i njoj u lice. Sklapajući ruke u svom krilu, ona je gledala u njih, izgledala je izgubljeno u svojim mislima. Ona mi je obećala da će pričati sa mnom o tome šta se dešava pa sam pretpostavio da sakuplja svoje misli. Ĉekao sam strpljivo. I čekao. 72

A onda sam čekao još malo. Ja sam zapravo počeo da gledam i malo utakmice na Tv - u nekoliko sekundi, puštajući moj um da uzme pauzu od svih ludosti koje su protresle moj ţivot u poslednja dvadesetčetiri sata. Bez upozorenja, Rovin je ustala sa kauča i rekla. “Gladna sam. Kako bi bilo da nam spremim ručak?” Ona odugovlači i ja to znam. Ali i ja sam gladan pa sam ustao i rekao “Svakako. Moţemo pričati dok jedemo.” Rovin je zapravo napravila grimasu na tu moju izjavu, ali se okrenula i pošla ka kuhinji. Pratio sam je i naslonio se na kuhinjski pult dok je izvlačila stvari da nam napravi neke sendviče. Njena leđa su okrenuta ka meni i ona tiho radi na našem ručku. Ne pritiskam je za informacije, uzimam si vreme da uţivam u njenoj pozadini. Isto je toliko divna kao i od napred. “Kako znaš?” pitala je okrećući se prema meni. Stigao sam da sklonim svoj pogled sa njenog dupeta na njene oči i ne verujem da me je uhvatila kako je odmeravam. “Kako znam šta?” “Da sam dobra ţena? To si rekao onome sa kim si pričao. Mislim... znaš me jedan dan. Kako znaš da sam dobra ţena?” Na delić sekunde, imao sam utisak da sam pod reflektorom i da sam pitan pitanje za milion dolara. Moj um je prazan i van toga da znam sigurno da su njene sise izuzetne, a dupe sočno, ništa drugo mi nije bilo na pameti. Ali onda sam se fokusirao na te braon oči, koje su me gledale paţljivo i sve mi se odjednom vratilo. “Znam to iz dosta razloga. Ti si dovoljno hrabra da pokušaš da ostaviš tipa koji je bio toliko lud da te kidnapuje. Imaš ponos... malo si tvrdoglava, ali i fina u isto vreme. Ne voliš milostinju i imaš radnu etiku. Voliš da zaradiš ono što dobiješ. Nepoverljiva si, sigurno, ali ja mislim da je to samo zato da bi zaštitila svoje srce, koje je pretpostavljam u modricama. Ali to znači da imaš srce. Znam da si dobra ţena i zbog tog prokletog psa tu. On ti je spasao ţivot isto koliko i ja, a to 73

znači da si ga obasipala ljubavlju i odanošću. To znači da imaš neţan dodir i srce koje je toplo i briţno. Ne voliš da vidiš da ljudi stradaju. Bila si zabrinuta za mene danas kod Ejmi. Ţelela si da nastaviš dalje kada si saznala da te Đus traţi, a to je sve samo zato da mene ne bi uplitala u sve ovo. Ima toliko mnogo razloga, ali najbitnije od svega, Rovin... ja prosto znam. To je instinkt i ja ću mu jednostavno verovati.” Ona je samo gledala u mene, tim sivim i nepoverljivim očima. Onda sam video kako donja usna počinje da joj se trese i sitne suze pojavile su joj se u očima. Njen glas je drhtao, ali mi se nasmejala kad je rekla. “Dečko... ti svakako vidiš dosta.” “Vidim te.” Prosto sam joj rekao. Udahnuvši duboko, trepnula je očima brzo i suze su nestale. Ona mi je okrenula opet leđa i nastavila da pravi sendviče. Moţda zato što nismo imali taj kontakt očima, bila je dovoljno hrabra da podeli sa mnom. “Hvala ti, Flin. Nikad niko nije rekao tako lepe stvari za mene.” Podignuvši tanjir sa pulta, krenula je ka kuhinjskom stolu i ja sam je pratio. Dok smo sedali, zadirkivao sam je. “Malo mi je teško da poverujem da ti niko nikad nije rekao lepe reči. Ne tako zgodnoj curi poput tebe.” Puknulo me je da je Rovin malo porumenela na tu moju upadicu. Nikad je ne bi rekao da je neko ko ume da se postidi. Podigla je sendvič i zagrizla. Nakon što je progutala, rekla je. “Svakako, mislim, momci uvek govore lepe stvari... mislim, to je ono što vi radite kad hoćete u devojčine gaćice, zar ne?” Ja sam se lecnuo, to je upravo ono što mi radimo. “Ali ne, Flin... ti si mislio ono što si rekao. Osetila sam istinu u tvom glasu. I ti si to rekao ne očekivajući od mene ništa zauzvrat. Ti misliš da sam ja dobra ţena, a ja nisam baš toliko sigurna u to. Ali sam sigurna u to da si ti dobar čovek, kao i ti... ja prosto znam.” Ja sam zapanjen na trenutak, jer su me njene reči dirnule, a to se ne događa često. Ona zuri u mene i ja uzvraćam, oboje smo tihi... oboje obrađujemo stvari koje smo upravo rekli jedno drugom. 74

To je definitivno prekretnica u našem odnosu i po izgledu Rovininog lica, nisam siguran da li se ikad ikome otvorila ovoliko kao meni. Izgleda poprilično zapanjena i pomalo zastrašena onim što je rekla i što je dozvolila sebi da makar na trenutak bude ranjiva. Odlučio sam se da malo popravim raspoloţenje, tako da neće imati priliku da se opet zatvori predamnom. “Da, pa, ko kaţe da ja ne ţelim da se uvučem u tvoje gaćice?” Pokušao sam da zadrţim ozbiljan izraz lica dok je ona trepćala ka meni, pokušavajući da shvati šta sam upravo rekao. Onda sam nabacio veliki osmeh i namignuo joj. Osmeh je polako dospeo i na njeno lice, a onda se pojavio đavolski sjaj u njenim očima. “Ko kaţe da ti neću to dopustiti?”

NAŠ SVET KNJIGA 75

Poglavlje devet Rovin Moj ţivot je uvrnut. Kada mi je moja porodica okrenula leđa pre pet godina napravila sam sebi potpuno novi ţivot. Bila sam jako uplašena, ali sam ipak to uradila. Preselila sam se u novi grad i postala nova osoba. Ne volim uvek novu mene. Morala sam da ţrtvujem neke svoje kvalitete usput. Nikad od mene nećeš dobiti slatkoću. Neću mariti za tuđa osećanja. Vidim stvari onakvim kakvim jesu i ne gledam ih kroz ruţičaste naočare. Moji osmesi ne dolaze lako, ali kad se to i desi uvek postoji doza skepticizma u njemu. Uz sve to što sam rekla nešto se dogodilo u prethodna tri dana što je učinilo moj ţivot malo svetlijim. Mislim da sam upoznala nekog ko nije imao ni jedan skriveni motiv za to što je u mom ţivotu. Do sada svako je ţeleo nešto od mene, a ja nikada nisam dobijala ništa zauzvrat za sebe. Do Flina. Ţivot sa Finom kao cimerom bio je sjajan, mada sam znala da je to samo privremeno. On je učinio da se Kapone oseća kao kod kuće i što sam više vremena provodila sa njim, sve sam se više opuštala. On je zabavan, ljubazan. On nije imao ni jednu iskvarenu kost u svom telu da sam je mogla videti, nije uradio ništa osim što me je tretirao sa ljubaţnošću i poštovanjem. Ĉak sam kad sam se pre neki dan vratila iz prodavnica zatekla Kaponea sklupčanog na kauču sa Flinom. Iako se zvao Kapone pas je bio jedna velika maza. Ja sam provela pet godina bez pravog prijatelja. Za samo tri kratka dana, ja više ne mogu to svrstavati u svoju biografiju. Upoznala sam 76

čoveka tako svestranog, da me je navodio da uzvratim na sve te njegove kvalitete. Kad mi je Flin rekao da misli da sam dobra ţena, to je bilo kao da me je obgrlio nekim svetim svetlom, Ne samo da sam to videla u njegovim očima nego sam čula i u njegovom glasu. On je bio iskren samnom, a to je bilo nešto što mi je jako nedostajalo u ţivotu. Mislili bi ste da ne bi umeli da prepoznate iskrene ljude ako se ne bi susreli sa istim.Ali bilo je skroz suprotno. Po prvi put... ja sam ga videla... videla sam njegovu dušu... odmah sam to prepoznala, zato što je ostatak sveta oko mene bio dosadan i beţivotan. Pa zašto onda ja ne skačem gore dole od sreće zbog svog novostečenog prijatelja? Pa, jer dok Flin ima sve te divne osobine koje su ga postavile u kategoriju “prijatelja”, on takođe ima i mnoge druge kvalitete naţalost koje sam gledala drugačijim očima. Da, ja govorim o tome da je čovek zračio seksipilom. Nema šanse da ne vidim da je on predivan. To sam mislila svaki put kad bi se našla u istoj prostoriji sa njim. On takođe na neki način flertuje samnom, svaki put kad baci neki bezobrazni komentar u meni pokrene aluzije, moje srce počne ludo da lupa. Ako steknem uvid na njegovu golu koţu, kao juče kad je izašao iz kupatila posle tuširanja sa ničim osim peškirom oko svojih kukova, ja počnem da razmišljam sa najprljavijim mislima. Oţivi fantazija njega kako me pribija uza zid i hvata moje usne u vrelom poljubcu i zavrti mi mozak kao maloj školarki. Tuţno zaista, ali istinito, Fin Koldvil ima moć da se osećam kao napaljena tinejdţerka, Ponekad kad me pogleda te oči boje lešnika su tako tople, gricne te svoje opako seksi usne, i to me navodi da poţelim da se popnem na njega i krenem se trljati. To je uznemirujuće, moć privlačnosti koju osećam, ali nikad nismo imali ništa osim malo bezbriţnog flerta. Sinoć sam otišla na spavanje razmišljajući o Flinu i svim onim stvarima koje je učinio za mene i Kaponea. Negde u ranim jutarnjim satima, sanjala sam ga. 77

Ne sećam se svih detalja ali znam da su nam tela bila pritisnuta od dušek mog kreveta i da me je oboţavao svojim usnama. Nije bilo drugih detalja u snu. Samo Flin, dušek i ja... i brzo dušek je nestao iz mojih misli, i ostao samo Fllin i ono što je radio samnom. U mom snu nije me dirao po grudima ili među mojim nogama. Ali je posvetio izuzetnu brigu ostalim delovima mog tela. Što me je duţe dirao veći deo moje koţe su mu usne prekrivale, a ja sam osećala veći pritisak u sebi. I samo od laganih poljubaca iza kolena, imala sam orgazam tako moćan da sam se probudila iz svog sna, sela uspravno na krevetu dok su grčevi obuzimali moje telo. Kada sam se skroz probudila i shvatila šta se desilo, moje telo bilo je prekriveno znojem a grudi su mi se borile za vazduh. Kapone je leţao u podnoţju kreveta, i gledao me radoznalo. Moj pokrivač je bio bačen na pod i mogu samo da zamislim šta sam sve radila u snu. Nadala sam se da nisam pravila neke zvuke koje je Flin mogao čuti. Sedela sam tako na krevetu dok mi se otkucaji srca nisu smirili i disanje postalo stabilno. Znala sam da nema povratka na spavanje pole tog sna, odlučila sam da skočim pod tuš pre nego što Flin ustane. Ja sam izašla ispod tuša umotana u peškir oko sebe. Nakon što sam obrisala paru sa ogledala nagnula sam se bliţe i pogledala odraz svog lica. Tamni krugovi oko očiju koji su izgledali kao da su utisnuti u mojoj koţi nestali su što je bio dokaz dobre ishrane i sna u proteklih nekoliko noći koliko sam ovde. Sve to zahvaljujući mom novom prijatelju Flinu Koldvilu. Moţda mom jedinom pravom prijatelju. Znate... onaj koji mi daje orgazme u mojim snovima. Neko ko me zna, i zna zašto je ovo problem, Rovin? Gospode... prevaziđi to sranje. Rećiću ti šta je problem. Ne ţelim da izgubim Flin Koldvila kao svog prijatelja.

78

Jer bez obzira koliko je grešno Flin zgodan i seksi... bez obzira koliko mora da je dobar u krevetu... sve bi se promenilo ako bi došlo do seksa. Prosto znam. Do ovog trenutka u mom ţivotu seks je bilo moje oruţije. Bilo je sredstvo za oslobađanje od stresa, a ponekad sam ga koristila da dobijem ono što ţelim. Uvek je bilo tako lako manpulisati Đusom sa seksom. Bilo je tako lako da zaboravi sav bes na mene samo kad bi se skinula, čak me je malo i sramota jer sam pribegavala toj taktici. Ali sa Flinom? Seks sa njim bi bio nešto potpuno drugačije. To bi otvorilo novi nivo intimnosti koji mislim da moje biće nije u stanju da obradi. On je u stanju da obori ceo moj karakter koji sam gradila prethodnih pet godina, a ja mislim da nisam spremna da spustim zidove koji su me čuvali sigurnom sve ove godine. Traţila sam svoje oči u ogledalu kupatila. Gledale su me nazad i rekle mi da sam budala, jer razmišljam o takvim stvarima. One su mi se rugale, jer su znale da prijateljstvo sa Flinom nikad neće biti toliko zadovoljavajuće kao što bi bila ljubavna afera sa njim. Zatvaram oči i govorim sebi da začepim. Izgovaram malu molitvu na tome što je Flin moj prijatelj i što je ušao u moj ţivot. Moram biti zadovoljna prijateljstvom i ostati na tome. Idući prema kuhinji ja se mentalno pripremam kako da se danas nosim sa Flinom. Rekla sam sebi da neću flertovati i da ću naći način da o jačam ovo prijateljstvo koje imamo. Sad kad sam osetila kakav je to osećaj ţelim da ga razvijem dalje. Bez nerviranja i seksi misli na umu. Flin je bio naslonjen na pult i pio čašu vode. Obučen je u šorc, sivu majicu koja je bila natopljena znojem i nosio je patike. Lice mu je sijalo od znoja, a kosa mu je bila raštrkana u svim mogućim pravcima.

79

Trudila sam se da ne primećujem njegov biceps koji se zategnuo dok je podizao ruku gore da ispije čašu sa vodom. Ili način na koje su mu se usne lagano prislanjale na staklo čaše. Ili način na koji mu se grlom kretalo ono što je gutao. Morala sam da se suzdrţim od hodanja ka friţideru i lupanja glavom od njega da se misli sklone iz moje glave. Umesto toga ja sam hodala do dţezve i sipala sebi šolju kafe, “Poranila si,” konstatovao je. Ja sam uzela mleko i dodala malo u svoju šolju. “I ti si. Već si bio na trčanju?” “Da. Imao sam čudne snove sinoć i jednostavno nisam dobro spavao.” “I ja takođe.” Mumlala sam. “Moj je bio lud... Bio sam na zabavi sa Eminemom i princom Ĉarlsom i oni su raspravljali kako se priprema piletina koju smo jeli. To je bilo ono što me je probudilo.” On je treptao ka meni sa osmehom “Šta si ti sanjala?” Skoro sam se udavila sa kafom koju sam pila, ali sam uspela da se izborim sa tečnošću koju sam pila. “Ne sećam se. Sigurno nije bilo ništa vaţno.” Završivši svoju vodu, on je stavio svoju čašu u sudoperu. “Izvešću Kaponea umesto tebe pre nego što krenem na tuširanje.” Oh boţe. Pomisao na njega pod tušem izazvalo je moj um da podivlja samo na momenat, ali onda sam se vratila u stvarnost. “Nema potrebe. Izvela sam ga i nahranila pre nego što sam se ja istuširala.” Njegove obrve su se podigle. “Vou. Ustala si zaista rano. Mora da je to bio neki dobar san.” Kad bi samo znao. “Pa, koji su ti planovi za ostatak dana pre nego što kreneš na posao? Oprala sam ti veš.” “Rovin,” Flin je rekao, glasom koji se malo podsmehivao. “Ne moraš prati moj veš.”

80

Stara Rovin... ona koja, bi samo pre tri dana napala Fina zbog toga što je rekao, je izbledela, nova Rovin ona koja ţeli da izgradi ovo prijateljstvo od reagovala je malo drugačije. “Da znam.” Jednostavno sam mu rekla, glas mi je bio jednoličan. “Obećao si mi da ćeš me pustiti da zaradim svoj boravak ovde, dok ne nađem posao.” Podigao je ruke u predaji. “Dobro. Neka ti. Samo nemoj da mi obojiš gaće.” Frknula sam. To će biti dobar način da ga zezam i to me čini da se nacerim malo više, jer stara Rovin nije zbijala šale niti se šalila. “Šta je toliko smešno?” Zatresla sam glavom pokušavajući da skinem osmeh sa lica, uzela sam još jedan gutljaj kafe. “Ništa. Ali neću obojiti tvoj donji veš obećavam.” On je slegnuo ramenima, odmakao se od pulta. Hodao je do mene i stao veoma blizu... Samo je zurio u mene. Zastao mi je dah, dok sam se borila da odrţim pogled. On nije učinio ništa više nego što je podigao svoju ruku i zadenuo mi pramen kose iza uha, lagani dodir njegovih prstiju na mojoj koţi skoro je prouzrokovalo da se za tresem. Ja sam brzo koraknula unazad, dovoljno da napravim prostor između nas i naše blizine. Njegova ruka pada i on takođe zakorakne unazad, gledajući me sa neprijatnošću. Ja sam gorela u licu, jer to nije bilo neobavezno flertovanje. To je bio trenutak neţnosti koji je uplašio boga u meni i učinio da ţudim u isto vreme. Pročistivši grlo rekao je, “U stvari imao sam u planu da odem u bioskop danas. Jesi zainteresovana?” Ja sam mentalno preračunavala novac koji mi je ostao. Nakon kupovine odeće, mobilnog telefona, neke potrepštine za higijenu i nešto hrane imala sam još $283.00 kod sebe. Popunila sam nekoliko prijava za posao okolo Flinovog stana, ali niko me još nije zvao na razgovor. Moram 81

da povedem računa o tom novcu koji mi je ostao i moram da nađem način da zaradim novac da bi mogla da platim svoje troškove. “Ne bih rekla, ali hvala.” Flin me je posmatrao na sekundu. “Ako je zbog novca, ja ću platiti.” Ja sam ga puknula ogorčenim pogledom i otišla u dnevnu sobu. Kapone je bio na kauču spavajući čvrsto. “Ne idi tamo Flin. Već si dovoljno uradio za mene.” “Ma daj Rovin, to je samo film... i moţda neke kokice.” “Ne hvala,” rekla sam odlučno. “Osim toga imam posla.” Krenula sam niz hodnik i ušla u Flinovu sobu. Drugi dan ovde i već sam sredila njegovu sobu od krova do poda i on je od tada drţi iznenađujuće čistom. Otvorila sam njegov ormar i uzela njegovu odeću. Kada sam se okrenula Flin je bio tu otimajući korpu od mene. “Treba li ti prevoz do tog posla?” Krenuo je niz hodnik i zaputio se ka kuhinji, spuštajući korpu dole ispred mašine za pranje i sušenje koja je zauzimala veći deo njegove kuhinje. “Hvala,” mumlala sam, jer je preneo korpu umesto mene. Iako na neki način to poništava moj trud da zaradim svoj boravak ovde. “Ne treba mi prevoz, mogu ići vozom.” “U redu,” rekao je, ali vidim da je razočaran. “Gde ideš?” Oklevala sam, jer sam znala da se Flinu neće dopasti mesto gde idem. Stara Rovin bi slagala ne bi ni trepnula pri tom procesu, ali mi je prijateljstvo bilo bitno i nisam ţelela da ga laţem. Počela sam da petljam oko veša, bacajući belo u mašinu. “Zapravo idem da uzmem neke pare koje mi duguju... U bar u kom sam radila. Duguju mi celu platu.” Jedna stvar koja mi se jako sviđala kod Flina je ta da se on neljuti ili viče, besni... pogotovo kad ima razlog za to. On je samo podigao obrve i rekao, “Da li si sigurna da je to dobra ideja? Đus bi te tamo mogao čekati.”

82

Njegov miran glas pomaţe. To je nešto o čemu sam jako puno razmišljala i to me je drţalo dalje od Zeka pre. Ali Zek mi duguje oko tri hiljade dolara i to bi mi veoma značilo da nešto troškova platim Flinu. “Znam,” odgovorila sam. “Ali treba mi taj novac. Mislila sam ako odem ranije u toku dana, šanse da on bude tamo su minimalne. On je kao vampir... voli noć mnogo više.” “Pa idem sa tobom... za svaki slučaj.” “Apsolutno ne.” Rekla sam mu momentalno. Flin se okrenuo i zaputio se ka kupatilu, bez sumnje da se istušira. “Pokušaj me zaustaviti.” Rekao je preko svog ramena. “I ako pokušaš da odeš odavde dok sam ja pod tušem, neće ti se svideti ono što će ti uslediti kad te stignem.” Ton mu je bio čvrst ravan i taj njegova alfa deo bio je nekako seksi. Okej... mnogo seksi. Otvorila sam usta da viknem negodovanje, ali sam čula vrata kupatila kako se zatvaraju i shvatila sam da će biti besmisleno. Flin će u kupatilu biti oko deset minuta. Uvek brzo bude gotov i ne brije se na slobodnom danima. Ĉudno... stvari koje sam shvatila i znala o njemu. Pogledala sam u sat koji je visio na zidu kuhinje, računajući da li mogu da stignem do stanice voza pre nego što me Flin uhvati. Verovatno ne.

NAŠ SVET KNJIGA 83

Poglavlje deset Flin Mislim da je moja glava ozbiljno sjebana. U suprotnom... zašto bi ja sedeo u ovom vozu, ozbiljno razmatrajući da zgrabim Rovin i uvučem svoje ruke u njenu kosu? Zašto imam ovu skoro suludu potrebu da je povučem i poljubim? Zašto ova ţena gospodari svim mojim mislima? Gledajući je sad, ona je totalno nesvesna onog što ja osećam. Trudio sam se da budem veoma paţljiv sa svojim osećanjima, što je išlo od razumnog cimera, do previše zaštitnički nastrojenog prijatelja, do nekog ko sad jedino što ţeli je da se izgubi u njenom telu. Ne, to nije baš skroz tačno. Mislim - da ţelim je. Očajnički. Drkao sam jutros pod tušem misleći na nju kako se spušta dole dok voda curi okolo nas. Ali više je od toga. Tako mnogo više. Mislio sam da je Rovin poslata u moj ţivot, jer je bila slomljena i trebala joj je pomoć. Znam da sam joj baš zato ponudio pomoć, da sam joj zato otvorio vrata svog doma. Ţeleo sam da nadoknadim sve propuste koje sam imao sa Marni, što sam je izneverio. Nema šanse da ću ikada moći to da nadoknadim, ali moja savest tera me da pokušam da pomognem svim devojkama sa liste, “Flin čini neke dobre stvari” i nadam se da će mi one doneti mir. To sam u početku mislio i o Rovin. Ali u toku ova tri dana, počeo sam da shvatam nešto. Ona nije slomljena. Ni najmanje. 84

Oh, ona je malo okrnjena. I sigurno je prošla kroz stvari koje su je malo oštetile. Ali šta god da se desilo u prošlosti, stvorilo je osobu koja je jača i nezavisnija. Ona nije slomljena - ona je samo malo tvrda. I sad sam opsednut da je omekšam. U poslednja tri dana kliznuli smo u lagano prijateljstvo. Ona se zapravo razvedrila i naša veza je nekako tako prirodna. Na ţalost, ovo nije olakšalo za mene da gledam u prošlost i okolnosti pod kojima je Rovin ušla u moj ţivot i pogled u napred da procenim kako da je tu i zadrţim. Ona me je intrigirala i ţeleo sam da saznam više o njoj. Moram da saznam više o njoj. “Zašto buljiš u mene?” Prisiljavajući sebe da skinem fokus sa nje, Rovin mi se obraća oštro i njene sive oči me odmeravaju upitno. Srećom spasao sam se odgovora, jer je naš voz bio na stanici gde smo trebali da siđemo. Ustali smo i izašli iz voza na punu platformu. Pošto baš i nisam bio upoznat sa krajem gde je Rovin radila, ja sam je pratio dok je izlazila na stanici kod Flatbush Avenije. Skrenula je levo u Bergen ulicu i hodala brzo. “Zek je samo nekoliko blokova dalje,” rekla je. “Hajde da ovo uradimo brzo ok? Ne sviđa mi se pomisao da si na mestu gde bi te on mogao naći.” “Ne moraš mi govoriti to. Ţelim svoj novac i onda će Zek biti samo uspomena za mene.” “Koliko si dugo radila tu?” Rovin je slegnula ramenima. “Moţda devet meseci? To je samo jedan bar na listi mnogih u kojim sam radila. To je sve što sam zaista i radila. Pretpostavljam da sam dobra u tome.” “To je sranje.” Rekao sam joj. Pogledala me je iznenađeno i onda mi se malo nasmejala. “Ne poznaješ me dovoljno dobro da bi znao u čemu sam dobra Flin.”

85

“Šta je sa psima? Sjajna si sa Kaponeom. Pogledaj kako si ga dobro izdresirala. Ti si kao neki šaptač psima ili tako nešto.” Njena glava se okrenula nazad ka meni i zagledala se u moje oči. To je bio pogled koji sam prepoznavao kod nje. Ţelela je da vidi da li govorim istinu, a verovala je da su oči ogledalo duše ili tako nešto. Nema ni veze, jer govorim istinu. Ona je jebeno fantastična sa krznenim čudovištem. Šta god da je videla reflektovalo se tako da su joj obrazi porumeneli. Brzo je okrenula glavu od mene, ali ne pre nego što sam video zadovoljni izraz na njenom licu. Osećam se jebeno fantastično, jer sam ja doprineo da ga ona ima. Ona zalazi za ugao i zastane ispred Zek bara. Skromno mesto, smešteno između malog super maketa i brvnare. Istrošeni znak iznad vrata znao je i za bolje dane i prozori su bili prljavi. Znak “Otvoreno” bio je istaknut, Rovin nije oklevala. Ĉim smo ušli unutra, moje oči počele su da se privikavaju na sumornu atmosferu. Mesto je potpuno prazno i da vrata nisu bila otključana pomislio bi da je bar zatvoren. “Gregore?” Rovin je vikala. “Ko je Gregor?” “On je vlasnik mesta.” “Onda ko je Zek.” Rovin je slegnula ramenima. “Nikad se nisam zamarala da pitam. Nije bilo vaţno.” Ja sam se nasmejao u sebi. Tu Rovin poznajem. Ona se ne zamara malim i nebitnim stvarima i to samo daje veću sliku nje kao osobe. Zadnja vrata su se otvorila i mali čovek izašao je kroz njih. Verovatno je blizu šezdesete ako seda kosa koju nosi išta moţe da nagovesti, ali njegove podlaktice su proţete mišićima, što pokazuje da ovaj tip drţi do sebe.

86

Gleda u mene, pa onda u Rovin i osmeh se pojavljuje na njegovom licu. “Dođavola Rovin. Drago mi je da te vidim, dušo. Umro sam od brige.” Pretpostavljam da je ovo Gregor i on ide prema Rovin, grli je. Primetio sam da je kratak, jer je Rovin odstupila korak u nazad prva. Imala je topli izraz na svom licu, ali mislim da je fizičko pokazivanje naklonosti zapravo gnjavi. Verovatno je zato odstupila jutros tako brzo od mene kad sam joj stavio pramen kose iza uha. “Ćao Gregore. Nadala sam se da bi mi mogao dati moju isplatu za poslednju nedelju koju sam radila?” “Svakako, draga. Ali sedi prvo malo. Moraš mi reći šta ti se desilo. Kad se nisi pojavila na poslu, pa, jednostavno sam se plašio za najgore.” Interesantno, ovaj tip je zabrinut za Rovin i pretpostavljam da to sve ima veze sa njenim bivšim. Rovin je pogledala okolo i mogu reći da je na ivici. “Mi zaista nemamo vremena, Gregore. Ako nemaš ništa protiv, volela bih samo da uzmem svoje pare i odem.” Njegove oči pale su na mene, odmeravajući me pokušavajući da shvati ko sam ja. Onda vraća svoj pogled na Rovin. “Da li se kriješ od Đusa?” Rovin je zgrabila svoju donju usnu među zube i samo kratko klimnula. Izgledala je ranjivo, što nije bilo u običajno za jaku ţenu kao što je ona i to je činilo da poţelim da je uzmem u svoje ruke i oteram sve njene strahove i problema daleko. Gregor to takođe vidi i pogled mu je očvrsnuo. “U redu, sedi tu idem po njega.” Dok je on nestajao opet kroz ista ona vrata, ja sam posegao i neţno upleo svoje prste sa njenim. Nije se čak ni okrenula da me pogleda, nego je samo zurila dole u naše ruke. Lagano sam je stisnuo, dajući joj do znanja da sam tu. Ona je stegla nazad i onda me pustila iz stiska. Kao što je i rekao Gregor se vratio skoro momentalno sa novcem. On je izbrojao trista i pedeset dolara u Rovine ruke. 87

“Ovo je previše. Treba da mi daš samo trista.” Ona pokušava da mu vrati novac nazad, ali on skuplja njenu ruku oko novca i gura ka njenim grudima. “Uzmi” rekao je “Uzmi i samo budi sigurna u redu?” “Ali...” On je hvata za ramena i okreće je prema meni. Blago joj se osmehnuvši rekao je, “Gubi se odavde mala, ovo nije bezbedno područje.” Rovin još jednom pogleda u njega i mogao sam da vidim da je privrţenost ispisana svuda po njenom licu. Njen pogled govorio je ’ţelim da te zagrlim stari, ali prosto ne znam kako’. Umesto toga, samo mu je klimnula i krenula ka vratima. Pogledao sam u Gregoru čiji mi je pogled poručivao vodi računa o njoj. Ja sam mu takođe samo klimnuo i krenuo za njom. Kada smo izašli na trotoar, Rovin je stavila novac u svoj zadnji dţep. Pogledala je u mene. “Ne mogu da verujem da je stari jarac to uradio. Moram da nađem način nekako da mu vratim.” Momentalno sam prevrnuo očima na Rovininu potrebu da svima vrati za velikodušnost. “U redu, ali hajdemo prvo odavde, u redu?” Krenuli smo da se udaljavamo od Zeka ka ţelezničkoj stanici. Nismo prošli ni dvadeset metara pre nego što se vrata tamne limuzine otvaraju pošto se parkirala pored ivičnjaka i dva ogromna tipa su krenula u našem pravcu. Rovin se momentalno zaledila, osetio sam kako strah struji iz nje. Momci su bili obučeni u farmerica i majice, potpuno bezazleno, ali čim sam ih video shvatio sam da imamo problem. Zadnja vrata limuzine se otvaraju i izlazi momak. I on je bio obučen u farmerice, ali su bile dizajnirane i nosio je košulju. Njegova tamno plava kosa padala je po njegovom licu sa kog se isijavalo pravo koje je polagao na Rovin i moja krv je momentalno podivljala.

88

“To je moja devojka,” rekao je i nije bilo sumnje da gledam u Đusa kidnapera i potencionalnog ubicu. Rovin je momentalno uzela korak u nazad, zakoračivši pravo u moje telo. Ja sam je odmah uzeo za ruku i stavio je iza sebe, ne skidajući svoje oči sa tri muškarca koji su stojali ispred mene. Đus je suzio pogled odmeravajući moj zaštitnički potez. Usne su mu se izvile u osmeh. “Ah... moja devojka beţi od mene. Interesantno.” “Nije više tvoja devojka.” Rekao sam mu, drţeći ruke labavo pored sebe. Nije prihvatio ljubazno moju izjavu i lice mu je potamnelo od besa. Nije ni oklevao kad je rekao. “Sklonite ovo smeće sa mog puta. Rovin i ja moramo negde da idemo.” Napeo sam se, jer sam znao da sledi napad i to mnogo brţe nego što sam bio spreman. Oba tipa nasrnula su na mene, grabeći me za ramena i vukući me ka trotoaru, uspeo sam da oslobodim jednu ruku i laktom udarim jednog od njih čak sam čuo i pucanje od udara mog lakta i krv je krenula da šiklja svuda. Nisam imao ni vremena da uţivam u tom udarcu, jer mi je drugi zadao udarac u desni bubreg, dok je onaj od malo pre udario pesnicom moju slepoočnicu. Kolena me izdaju i ja padam na trotoar, ali pre nego što sam skroz pao udario me je ispod brade. Moji zubi su se sudarili, zajedno sa usnom koja je tim potezom rascepana i počela je da krvari. Jebote to boli! Rovin ispušta vrisak i reč ’stani’ odjekivala je mojim kostima. Ja sam osećao vrtoglavicu i trudio se da ostanem pri svesti dok su momci zadavali još nekoliko udaraca. Imali su me u tako nepovoljnom poloţaju da sam uspeo da blokiram većinu udaraca koji su mi bili upućeni.

89

Na moje iznenađenje, Rovin je vrisnula opet i pokušala je da skoči na leđa jednog tipa koji me je udarao. Onda vidim da Đus dolazi iza nje, grabi je za struk i povlači je nazad. Ona vrišti opet i od toga mi se stomak okrene dok gledam kako se Đus zapravo mazi od njen vrat. Taj pokret je bukvalno ugasio Rovin i video sam kako je svetlost nestala iz njenih očiju, telo joj je omlitavilo. Ja sam besan, jer taj jebač ima tu moć da to uradi mojoj devojci... da mojoj devojci... i ja sam se podigao na noge bacajući jednog momka sa sebe. Ne oklevaju ći zabio sam svoje rame u drugog i odgurao ga skroz do auta. Ali opet to je bila samo još jedna kratkotrajna pobeda u roku od nekoliko sekundi, oba momka vratila su me na zemlju opet. Dok mi je jedan drţao ramena drugi me je udarao po rebrima, od čega sam video zvezde, bolelo je uţasno. Moj um panično radi smišljajući kako da se izvučem iz ovog nereda i te njegove prljave ruke sa nje kad začujem repetiranje puške. “Reci tim svojim gorilama da skinu ruke sa tog momka ili ću ti prosuti mozak svuda po trotoaru ispred svog bara.” Oni se odmiču od mene i ja nemam vremena odmah se okrećem da vidim gde je Rovin. Ona zuri u mene sa pogledom koji je bio pun brige, mogao sam da osetim kako joj se kosti tresu. Đus, sa druge strane, škripi zubima, vena na čelu mu je iskočila od besa. “Sada pusti Rovin.” Đus ne posluša odmah, ali Gregor primiče pušku na njegovu slepoočnicu i repetira. Đus polako odmotava svoje ruke od Rovininog struka i ona beţi van njegovog domašaja, ka meni. Ove dve siledţije su od stupile, sa rukama podignutim u vis. Gledam oprezno kako Rovin čuči pored mene, lice joj je preplavljeno strahom. Lagano prelazi palcem preko moje vilice verovatno jedinog dela koji nije bio udaren. “Rovin... Ti i tvoj momak dođite ovamo iza mene.” Gregor je rekao.

90

Rovin je ustala i pokušala me povući na noge. Moja rebra vrištala su u agoniji dok sam ustajao, ali to me nije sprečilo da stavim ruku oko njenog struka i povedem je do Gregora. Još jednom cimnuvši svoju pušku, gurnuo je Đusa prema svojim gorilama. On se okrenuo i pogledao matorog sa ubistvenim pogledom u očima. “Sad si najebeao stari,” Đus je frknuo. “Niko mene nije zajebao.” Gregor se samo nasmejao Đusu. “Misliš da klipan koji šeta okolo sa dve gorile, jer nema hrabrost da se sam pobrine za problem moţe mene da zaplaši? Patetičan si i ja ti predlaţem da odeš odavde, jer prst počinje malo da me svrbi.” Đus nije napravio pokret da ode, a nisu ni njegovi momci. Pretpostavljam da su imali pištolje pa da su razmišljali kako da srede matorog. Instiktivno sam stavio Rovin iza sebe, očekivajući kišu metaka u skorije vreme. Gregor mirno drţi pušku uperenu u Đusa, a drugom rukom poseţe u dţep. Izvlačeći svoj telefon, daje ga Rovin. “Zovi policiju, srce. Reci im da imamo neko smeće koje trebaju da pokupe.” Rovin grabi telefon i vidim joj u očima da se dvoumi. Boji se ove situacije, ali se takođe boji i policije. Međutim pre nego što je Rovin morala napraviti izbor da li da pozove ili ne Đus spušta svoje ruke i kreće prema autu. Nije rekao ni reč, ali je dobacio poslednji pogled ka Rovin pre nego što je ušao u auto zajedno sa svojim prijateljima. Stojali smo u tišini, napeti i spremni da se nešto desi, sve dok se auto nije pomerio od ivičnjaka i nestao nam iz vida. Zadovoljan, jer sam bezbedan u ovom trenutku, jer je Gregor i dalje drţao pušku, seo sam dole na stepenice bara uz stenjanje. Drţeći ruku preko svojih rebara, shvativši da to pomaţe da mi se bol sa deset smanji na devet. 91

“Zovi policiju Rovin.” Matori je rekao. “Ne.” Predala mu je telefon. “Otišli su. I mi moramo da krenemo takođe.” Lice joj je prekriveno panikom i s obzirom na svoju averziju prema policiji, nisam iznenađen što neće da ih zove. Naterao sam sebe da ustanem, stenjući od napora. Podiţem svoju ruku i govorim joj. “Idemo.” “Zovi jebenu policiju, Rovin.” Gregor je viknuo. Oboje smo se ukipili i okrenuli ka njemu. On je besan i hvala bogu puška mu je bila uperena u zemlju. “Izvini” Rovin je rekla. Šokirana, jer je vikao na nju, a i ja sam. “Ĉula si me.” Njegov glas bio je čvrst i nije dozvoljavao glupiranje. Osetio sam kako se Rovin steţe pored mene. Ĉak iako je uplašena, saterana je u ćošak i ide u zaštitničko raspoloţenje. “Da, čula sam te, ali neću to uraditi, ne volim policiju i neću ih zvati.” Gregor je zurio u nju nekoliko minuta, a onda je prsnuo. “Nezahvalna mala guzice. Upravo sam ti spasao dupe...” “Stani malo,” za reţao sam, zakoračivši ka njemu, stajući u njenu odbranu. “Pazi kako pričaš sa njom.” Rovin je spustila svoju ruku na mene da me zaustavi. “Ne, ţelim da čujem šta ima da kaţe. Pa kaţi Gregore.” Moje srce je zapravo zaigralo, jer po tonu njenog glasa znao sam da se matori sprema reći nešto što će je povrediti. To je luksuz, jer Rovin ne mora da stoji tu i to sluša. I ja bi sad rado otišao bez nje. Ali iz nekog razloga, ona će primiti udarce i saslušati starog. Gregor je udahnuo duboko. Glas mu je bio ekstremno neţan kad je rekao. “Rovin... znam kako se osećaš povodom policije, ali moramo da ih u mešamo. Znam da ti se to ne sviđa, ali za promenu misli malo na druge. Braneći te verovatno sam si prepisao smrtnu presudu. Ne misliš li da će se Đus vratiti i osvetiti se za moje uplitanje? A šta je sa tim momkom tamo? Videla si kako ga je gledao. I on je takođe mrtav. Moţda tebi ne treba 92

pomoć policije, ali meni treba. I vas dvoje ste svedoci onoga što se desilo ovde.” Oh. Ĉoveče, nikad čak nisam to gledao na taj način i siguran sam da nije ni Rovin, video sam to po izrazu njenog lica. Imao sam osećaj da je on totalno u pravu oko ovoga, ali neću terati Rovin da uradi nešto što ne ţeli. Obećao sam joj da nećemo uplitati policiju ako ona ne bude htela i neću odustati od svog obećanja. “U redu je Rovin, mogu da vodim računa o sebi i siguran dam da moţe i Gregor.” Zgrabio sam je za ruku i krenuo da je vučem niz ulicu, dok je Gregor gledao za nama tuţno. Pomerila se sa mnom pasivno nekoliko koraka, ali onda je ukipila svoje pete i stala. “Ne, čekaj.” Pogledao sam dole u nju i bila je uplašena... videlo se. Posegao sam rukom gore i palcem prešao preko njenog obraza i njene oči se zatvoriše pod neţnim dodirom. “Ne moramo da radimo ovo,” uveravao sam je. Protresla je glavom i otvorila oči, gledajući me rešeno. “Da, ja moram. To je ispravno i dok Đus ne bude uhapšen, niko od nas neće biti siguran. Da sam samo ja, ne bi to uradila. Ali neću da dovodim tebe i Gregora u opasnost.” Puštajući moju ruku, otišla je opet do Gregora i izvukla svoj telefon napolje. Na moje iznenađenje, takođe je izvukla i Bazovu podsetnicu koju joj je dao pre par dana. Dajući mi mali osmeh, ona je okrenula broj.

NAŠ SVET KNJIGA 93

Poglavlje jedanaest Rovin Šetala sam gore dole po hodniku, naslanjajući se svake tri sekunde na vrata kupatila. Ĉekam da Flin izađe ispod tuša, čekam da skroz shvati ogromnu sjebanost mog ludog ţivota i izbaci me napolje iz stana. Ne bih ga krivila ako bi to uradio. Potpuno bi razumela. Kada smo stigli u stan, nije rekao ništa osim rečenice, “Idem da se istuširam” i onda je nestao u kupatilu, to je bilo pre deset minuta, trebao bi uskoro već izaći. Ne mogu da verujem da je umalo ubijen. I Gregor takođe. Ja sam kao otrov za sve oko sebe i da nije bilo Gregora da mi ukaţe na opasnost u koju ih uvaljujem, ja nikad ne bih pristala da zovem policiju. Ali sad kad jesam, drago mi je. Detektiv Mathenson je brzo stigao, sa još jednim detektivom čije ime ja nisam zapamtila. Uzeo je prvo izjavu od Gregora, onda Flina. Uzeo je Flinovu izjavu, ne samo za ono ispred Zeka, nego i oko mog izbavljanja iz vatre. Dok sam ga gledala kako priča, videla sam modrice kako se pojavljuju po njegovom licu. Jednom je podigao svoju desnu ruku da je provuče kroz kosu i videla sam da mu je lakat krvav. Moje srce se zapravo slomilo na pomisao da je Flin povređen u pokušaju da me zaštiti. Kad je bio moj red, pitao me je da li ţelim da dam izjavu nasamo. Zatresla sam glavom za ne, nisam imala baš hrabrosti da kaţem naglas da ţelim da Flin bude tu. Bila mi je uteha što je pored mene - čak ne dodirujući me - nego samo njegovo prisustvo bilo je dovoljno. 94

Detektiv Mathenson imao je pitanja koja su bila veoma precizna i direktna. Samo me je dva puta prekinuo u mojoj izjavi, ali inače pustio me je da ispričam svoju priču. Da rekla sam. Zabavljala sam se sa Tedijem “Đusom” Dţonsom oko godinu dana. Uselila sam se kod njega pre oko jedanaest meseci. Da rekla sam. Ţelela sam da izađem iz te veze i pokušala sam da napustim kuću sa Kaponeom. Ali nisam stigla ni do kapije kad me je zgrabio i uvukao me unutra. Vezao me je za krevet i pošto nisam prestajala da vrištim da me pusti, davao mi je injekcije sa nekom drogom da me ućutka. Verujem da me je drţao tako tri dana, golu i okovanu, dopuštajući mi samo da idem u kupatilo nekoliko puta dnevno. Nije me dotakao seksualno tokom tog vremena i skoro da ga nije ni bilo u blizini. Ne priznala sam nisam sigurna da je Đus podmetnuo poţar. Ne odavajući imena, rekla sam da je on nekom rekao da je bio uznemiren i besan zbog poţara i da je rekao da zna ko ga je podmetnuo i da će ga naterati da plati. Ne, rekla sam nemam više ništa da dodam. Moje reči su izgleda bile dovoljne za detektiva, jer me nije ispitivao dalje, iako je rekao da će me moţda kontaktirati ako bude imao još pitanja. Na moje olakšanje, rekao mi je da on misli da ima dovoljno da ga uhapsi ako ništa drugo bar zbog otmice. Jedina druga stvar koju je uradio bila je ta da je terao Flina da potraţi medicinsku pomoć, ali je Flin odbio. Rekao je da je dobro. Ali ja znam da nije bio. Šetali smo nazad do voza u tišini. Odmarao je sa svojom glavom oslonjenom na staklo i zatvorenih očiju tokom cele voţnje nazad do kuće. Van njegove jednostavne izjave da ide da se istušira nije bilo drugog razgovora. Bila sam uznemirena, jer sam videla moju prvu priliku za prijateljstvom, a onda je ona počela da puca. Mislim zašto bi uopšte neko poput Flina ţeleo prijatelja poput mene? Sigurna sam da niko od njihovih prijatelja nije imao psiho – kidnapera – bivšeg - narko dilera za dečka koji ih je okolo uhodio.

95

Toliko izgubljena u svojim mislima, da nisam ni primetila da su se vrata kupatila otvorila sve dok me nije zapuhnula vruća para od tople kupke. Flin je izašao i moj jezik je bukvalno pao do zemlje. On je nosio samo peškir oko svog struka, sa jednim manjim okačenim oko njegovog vrata. Ne mogu si pomoći moje oči prelaze preko njegovih grudi, upijajući kapljice vode koje su klizile niz njegovo telo, a onda sam prešla na njegove oči. “Obrijao si se.” Rekla sam iznenađeno. U protekla tri dana, Flin je puštao da njegova brada raste, tvrdeći da sam uništila njegov brijač, jer sam njime obrijala svoje noge. Tek kad sam krenula na vrata da mu kupim novi on se nasmejao i rekao mi da se šali i da je samo previše lenj da se brije na slobodnim danima. Flin je protrljao svoju bradu i obraz. “Da. Mislio sam da uradim to unapred s obzirom da sutra moram rano na posao.” “Ideš na posao?” iznenađena sam bila s obzirom da je izgledao kao da je upravo prošao kroz aparat za meljanje mesa. “Svakako, zašto ne?” Pogledala sam dole u njegova rebra. “Moţda zbog toga.” Njegov pogled pratio je moj ka tamnoj velikoj modrici, bila je veličine čizme i prekrivala mu je desno rebro. Lagana grimasa prekrila je njegovo lice, a onda je pogledao u mene slegnuvši ramenima. “Ništa strašno. Bio sam i gore.” Pomerio se u levo da prođe pored mene, očito zaputivši se ka svojoj sobi. Moja ruka je posegla i obmotala se oko njegove podlaktice. Njegova topla, vlaţna koţa je bila skoro električna uz moju, ali sam izdrţala. On je stao i pogledao me upitno. “Da li si ljut na mene?” Ne znam zašto sam to rekla, ali ako će on okončati ovo prijateljstvo radije bi da odmah poloţi karte na sto. Flin je izgledao poprilično iznenađeno. “Zašto bi pomislila tako nešto?”

96

Moja ruka se odmakla od njegove i ja sam zabila obe svoje ruke u dţepove. Pogled mi se spustio i zurila sam u svoje vojne čizme, slegnuvši ramenima kao stidljivo dete. Boţe... Otkad Rovin Pejdţ ne moţe da nađe reči? Ili od kad Rovin Pejdţ spušta svoj pogled posramljeno pred nekim? Flin je stavio svoj prst pod moju bradu i podigao je. Moja glava je pratila njegovo vodstvo i ja sam podigla svoj pogled ka njemu. Kada jesam, on me je pogledao sa razumevanjem, toplinom i zabavljenošću. Zabavljenost? Da tu je bila. Ja zabavljam čoveka i ta činjenica me je momentalno ispunila nekom vrstom besa. “Misliš da sam smešna?” “Mislim da si preslatka tako dok misliš da sam besan.” Njegove reči poslale su nalet zadovoljstva kroz mene, ne zato što je on odrţao naše prijateljstvo nego zato što je mislio da sam preslatka. Iznenada, nisam više fokusirana na svoju nesigurnost nego sam bolno svesna njegovog savršenog golog tela. Mogla sam da osetim miris njegovog sapuna i osetim toplotu koja je dolazila iz njegove koţe dok je stojao predamnom. Samo smo zurili jedno u drugo, zaključanih očiju. Kada je krenuo da se naginje napred i kad je spustio pogled na moje usne znala sam da će da me poljubiti. Ja sam se ujedno i plašila i radovala. Ţelela sam da me poljubi, ali nisam ţelela da to uništi naše prijateljstvo. Panično, uzela sam korak u nazad, “da li si denzifikovao svoje posekotine?” Toplota je ostala u njegovim očima još malo, a onda se smirila. Podigao je uglove usana u osmeh, ali je zatreso glavom za ne. Prošla sam pored njega u kupatilo i posegla ispod umivaonika, gde sam videla bocu medicinskog alkohola. Uzela sam par tufera vate, kutiju hanzaplasta i okrenula se prema njemu. “Sedi dole na šolju da te zakrpim.” 97

On mi je okrenuo leđa i otišao u svoju sobu. “Dođi ovde da me zakrpiš. U kupatilu je prokleto toplo.” Moje oči su se zatvorile na pomisao njega kako sedi na svom krevetu sa ničim sem peškirom na sebi. Pomolila sam se za snagu da se ne bacim na njega i krenula u tom pravcu. Kad sam ušla u sobu, zatekla sam ga kako sedi na samoj ivici kreveta, nogu lagano raširenih. Taj poloţaj je izazvao da peškir malo sklizne sa njegove desne butine, ističući nekoliko inča mišićave teksture. Samo još par centimetara i ja bi mogla videti šta mu je među butinama. Nadala sam se da će biti miran za dobrobit mog razuma. Prišla sam i spustila alkohol i hanzaplast pored njega. Podigla sam njegov levi lakat koji sam videla da je krvario. Prešla sam očima preko tetovaţe na unutrašnjoj strani njegovog bicepsa. Iste je veličine kao i tetovaţa “Uvek” samo što je ova glasila “Veran.” Krenula sam da ga pitam šta tetovaţa znači kad mi je pogled pao na ranu na njegovom laktu. Obilno je krvario odatle. “Imaš poprilično gadnu posekotinu ovde.” Rekla sam dok sam uzimala vatu i alkohol. On je okrenuo svoje rame, izvrćući ruku tako da moţe videti svoj lakat. “Boţe, mislim da sam se posekao na zube tog drkadţije. Nadam se da je izgubio koji.” Pokušala sam da zadrţim ozbiljan izraz, ali sam se nasmejala. Otvarajući alkohol, upozorila sam ga. “Ovo bi moglo peći.” Pogledavši u njega, videla sam da su njegove oči na meni i pitala sam se o čemu li misli u ovom trenutku. Prekinula sam kontaktni pogled i pogledala u njegov lakat. Prislonivši nekoliko tufera vate na posekotinu, uzela sam bocu i prosula alkohol po njima. Očekivala sam da se trgne ili za šišti, ili čak pokuša da povuče ruku. Provirila sam u njega i on me je i dalje samo gledao. Nije čak ni treptao. Brzo sam sklonila pogled dok se alkohol mešao sa njegovom krvlju i tekla iz njegove rane u crvenoj liniji. 98

Kupeći nered drugim tuferom vate, otvorila sam hanzaplast i stavila ga na njegovu ranu. Pročisti ći grlo, uspravila sam se. “Dobro... još neka otvorena rana?” Ozbiljne oči nastavile su samo da zure u mene, ali je rekao. “Nisam siguran. Bolje me pregledaj.” Ja znam da nije ništa mislio sa tim,prosto znam. Ali dođavola ako te reči nisu zvučale kao greh i moja koţa je bila prekrivena trncima od ideje da pregledam njegovo telo. “U redu.” Rekla sam shvatajući da mi je dah isprekidan. Flin se nije pomerao i pretpostavila sam da očekuje da ga pregledam dok tako sedi. Nagnula sam se brzo nazad da pogledam njegova leđa. Nisam očekivala da tamo vidim nešto, ali to me nije zaustavilo da uţivam u glatkoj koţi i mišićima koji su me dočekali. Dok sam se uspravljala, pogledala sam stranu njegovog lica koja mi je bila bliţa znajući da je tu zadobio nekoliko udaraca. Nisam videla ništa sem ljubičaste boje masnica po njegovoj slepoočnici i bradi i moji prsti su krenuli da ih dodirnu. Neţno milujući koţu, uverila sam se da nema posekotine i dopustila sam svojim prstima da odlutaju. Bacajući brz pogled na Flina, on je i dalje gledao u mene sa istom paţnjom kao i pre, ali su sad njegove oči bile malo više zagrejane. Ako ne grešim, moj dodir je to uradio i ta misao je izazvalo da se moj stomak stegne i da osetim leptiriće. Šetajući na njegovu drugu stranu, proverila sam i tu stranu njegovog lica i videla da je u redu. Pogledala sam njegovu drugu ruku i ona je bila netaknuta. Osim velike modrice na rebrima, nisam videla ni jednu drugu povredu za koju se treba pobrinuti i deo mene je pomalo bio razočaran. Posegla sam za bocom i rekla “Mislim da je to, to.” “Promašila si jednu.” Uspravila sam se sa bocom i dalje u rukama i pogledala u njega. “Gde?”

99

“Moja usna. Jedan od tih tipova pogodio me je ispod brade sa kolenom i moja usna je posečena kada su mi se zubi spojili.” Nisam mogla da vidim očiglednu ranu pa sam stala ispred njega i nagnula se napred, zureći u njegovu usnu. Puna je i deluje meko i u mom snu bila je poput satena. “Ne vidim ništa.” “Tu je. Moţda treba još malo da se primakneš.” Dok je to govorio njegove noge su se samo još malo razmakle, praveći mi mesta da priđem bliţe. Bez obzira da li pokret bio nevin ili ne, moja krv se uzburkala i pojurila mojim venama čim je moj mozak razmotrio činjenicu da stanem među njegove noge. Povukla sam svoje oči sa usne i onda sam pogledom srela njegov, moja pluća su bolela. Obrve su mu bile malo podignute, a oči polu zatvorene. Gledao me je lenjo, senzualno i u tom momentu, u tom momentu nije bilo sumnje da ga privlačim. To je izazvalo da mi se donji stomak stegne, a gaćice momentalno ovlaţe. Iznenadni seksualni poriv mi je bio tako intenzivan, da sam bukvalno morala da stisnem svoje noge da bi izbegla zadovoljstvo koje je tamo raslo. Pre nego što sam smislila šta da kaţem, Flinove ruke su se spustile na moje kukove i pribliţio me je bliţe. Moje ruke pale su na njegova ramena, ne zato što sam bila u opasnosti od pada, nego zato što sam ţelela da i ja dotaknem njega kao što je on dotakao mene. Mi smo tako blizu sad, naša lica samo su na centimetar udaljena. Isto toliko delilo je moje butine od misterije sakrivene ispod plavog peškira, što sam sigurna da je i raslo, iako nisam imala hrabrosti da pogledam dole. Oči su nam spojene, ni jedno od nas se ne pomera, ni jedno od nas ne govori. Podigla sam svoju desnu ruku sa njegovog ramena i prinela je lagano uz njegov obraz. Onda sam prevukla svoje prste preko njegovog lica, preko njegove brade. Lagano sam prešla preko njegove donje usne i usne su mu se otvorile za mene. 100

Baš sa unutrašnje strane njegove usne, videla sam posekotinu, verovatno nastalu od njegovih prednjih zuba. Nije krvarila, ali bila je crvena i gadna za gledanje. “Oh moj boţe... ti zaista imaš posekotinu ovde.” Povukla sam mu usnu dole da bi bolje pogledala. Flin se počeo smejati. “Rekao sam ti. Šta misliš zašto sam ti rekao da priđeš bliţe?” Njegove reči udarile su me kao hladan glečer i ja sam se pokušala povući nazad, ali njegove ruke drţale su me čvrsto. Počela sam da vrdam u potraţi za rečima. “Mislila sam... mislim, rekao si da imaš posekotinu, ali onda je nisam mogla videti... a onda si me povukao bliţe... pa sam ja pomislila.” Osetila sam kako se Flinovi prsti zabadaju u moje meso i privukao me je još bliţe. Moje ruke otišle su opet na njegova ramena i njegovi mišići su se zategnuli čim je naša koţa ostvarila kontakt. “Kako bi bilo da samo poljubiš i vidiš da li će biti bolje?” Moj zbunjeni mozak pokušao je da se pokupi. Mislila sam da ga privlačim, a onda da ga ne privlačim... a sad izgleda da ga ipak privlačim. Nisam čak ni sigurna da znam na koju stranu je desno upravo sad. “Ţeliš da te poljubim?” “Pa... kako drugačije ću znati koliko je loša posekotina dok ne pokušam da koristim svoje usne?” Njegov glas je toliko ozbiljan, njegove oči su reflektovale isto, ali lagano krivljenje njegovih usana govorilo mi je da uţiva u ovome. Sa Flinom koji je sedeo na krevetu, moje lice je bilo u istom nivou kao njegovo. Naša tela bila su savršeno nameštena da ga ja poljubim. Mogla sam se samo nagnuti napred, tako lagano i moje usne bi dotakle njegove. Znam da je to upravo ono što on očekuje da uradim. Uzela sam još jedan korak bliţe i sada su se moje butine dodirivale sa njegovim. Blizina je zahtevala da ja obmotam cele ruke oko njegovog vrata pa i jesam. Glave su nam se dodirivale tako da su ostale samo još usne. 101

Tiho smo zurili jedno u drugo. Naša lica bila su tako blizu, moje oči gledale su njegove. “Poljubiću te sad,” šapnula sam. Njegove ruke stisnule su me jače. “Okej,” šapnuo je nazad. Nisam gubila više vremena prislonila sam svoje usne na njegove. Uzajamno smo otvorili usne jedno drugom i ja sam nagnula glavu u stranu. Naše usne su se dodirivale, zadirkivale... pomerale granice... Jedna Flinova ruka pomerila se sa mojih leđa na zadnji deo mog vrata, privlačeći me bliţe njemu. Njegov jezik sklizo je unutra u istom momentu i napravio prvi kontakt sa mojim, oboje smo zastenjali glasno. Poljubac je postao jači i ja sam imala iznenadnu ţelju da ga dotaknem više. Kao da je osetio tu moju potrebu, Flin je spustio svoje ruke ispod mog dupeta i u jednom laganom pokretu pomerio se unazad na krevetu i namestio me u svoje krilo. Dok su ga moje noge širile da ga opkorače, pogled mi je pao dole i videla sam da se peškir skroz otvorio. Stenjanje je pobeglo sa mojih usana kad sam videla koliko je tvrd. “Jebiga,” siktao je. “Ako nastaviš da me gledaš tako, neću biti odgovoran za način na koji ćeš sutra šetati.” Njegove reči ispunile su me poţudom dok sam zamišljala da me jebe tako jako da ne mogu da šetam i moje oči vratile su se brzo na njegove. Pogled se zadrţao samo na sekundu pre nego što je vratio svoje usne opet na moje i dok nije upleo svoje ruke u moju kosu. Bila sam potpuno preplavljena osećajima koji su nas okruţili. Flinove usne skoro su me bacile u trans dok su njegove ruke pravile mini - vulkane gde god me je dodirnuo. Padam, padam, padam.... brzo. Borila sam se da raščistim glavu i zapamtim da smo prijatelji. Samo prijatelji. Trebala bih da se povučem i prekinem ovo pre nego što oboje uradimo nešto glupo i uništimo drugarstvo. 102

Da... povlačenje. To trebam da uradim. I hoću... Samo za sekundu... Nakon još malo ljubljenja.

NAŠ SVET KNJIGA 103

Poglavlje dvanaest Flin Ja sam na drugom danu svoje trodnevne smene i ja zurim u zvučnik na zidu, ţudeći za nekim pozivom. Prizivam poziv... čak iako je to poziv da skinemo jebenu mačku sa drveta. Nešto... Bilo šta da mi skrene misli sa Rovin. Po hvatali smo se kao dva na paljena tinejdţera pre neki dan, oboje smo previše oklevali da krenemo dalje. Nisam siguran zašto nismo išli, jer nije bilo ništa više što sam ţeleo nego da skinem Rovin golu, polegnem na krevet i navedem je da svrši jako. Ţeleo sam da posegne dole među moje noge, uzme moj tvrdi osetljivi kurac u svoje ruke i da mi da isto zadovoljstvo. Ali ništa od toga se nije desilo. Ljubili smo se... duboko, dugo... jebeno seksi. Bilo je dosta stenjanja, dodira jezika, ali su naše ruke ostale u dobrom ponašanju i nisu zalazile daleko. Ja sam svoje uglavnom drţao na njenoj glavi, ponekad mazeći njena leđa, da, jednom... uhvatio sam je za dupe i uţivao u stenjanju sa kojim me je nagradila. Rovin je svoje ruke drţala na mojim ramenima, niz moje ruke... zabadajući svoje prste u moje bicepse. Dotakla je moje grudi, svoje tople ruke poloţila je ravno na moje grudi lagano milujući moju koţu. To me je ludo palilo i tiho sam se molio da dodirne moje bradavice. Ne znam koliko smo se dugo ljubili. Moglo je proći i pet sati i ja bi bio neizmerno sretan, ako zanemarimo činjenicu da bih verovatno posedovao najplavlja jaja na svetu. Ali u nekom trenutku, Rovin se odmakla, njene 104

ruke bile su na mojim obrazima. Pogledala me je... dubok neţan pogled koji mi je ikad dala... i rekla. “Trebali bi usporiti.” Ja sam zastenjao. Nisam si mogao pomoći. Momci prosto uvek nevoljno uzdahnu kada ţena odluči da prekine seksi poljupce. Savijao sam i skupljao prste u frustraciji, ţeleći da je samo povučem nazad i jebeno je izludim poljupcima. Ali onda, shvatio sam da Rovin sedi u mom krilu... devojka koju sam očigledno bio voljan da polegnem na svoj krevet u dve prilike do sad i znao sam da je bila u pravu. Trebali bi usporiti. Početi intenzivnu vezu pod već bizarnim okolnostima u kojima smo se našli, verovatno nije bila dobra ideja. Pa sam je poljubio lagano još jedan put i neţno je skinuo sa svog krila. Lice joj je bilo crveno, usne natečene, a grudi su se podizale u teškom disanju. I dalje sam osećao nalet zadovoljstva na tu sliku. Ona mi je jedva dala malo klimanje glavom - nakon što je bacila krišom pogled na moju erekciju - izašla je iz sobe. Ustao sam, krenuo pod tuš opet tako da bih mogao da ga iz drkam... opet... sa mislima o Rovin. Nakon toga, ostatak naše noći bio je u redu. Večerali smo i igrali karte. Ţeleo sam da je poljubim opet, ali ona je podigla zid i odrţavala blagi nivo suzdrţanosti koji mi je govorio da nema ništa od toga. Ona je otišla u krevet ranije i još uvek je spavala kad sam otišao na posao sledećeg jutra. Telefon mi je za vibrirao u dţepu, trgajući me iz misli. Izvadio sam ga napolje i srce mi je poskočilo kad sam video da je Rovin. Met Food su zvali. Nisam dobila posao. Opet sam na početku. Srce me je bolelo za Rovin. Bila je tako uzbuđena juče zbog tog razgovora za posao u prodavnici nekoliko blokova od mog stana. Poslala mi je odmah poruku nakon intervjua da misli da je dobro prošla i da se nada da će ga dobiti. Ova devojka je neverovatna. Da, to je samo posao u radnji, ali njen entuzijazam i ponos zbog posla ponizio me je malo. Nikad nisam sreo

105

osobu koja je toliko odlučna da stvari radi na teţi način, samo da bi pokazala da ona to moţe. Bez brige, biće nešto uskoro, verujem u tebe. I jesam... Verovao u nju. Ne postoji osoba koju poznajem na ovom svetu da bi stala na noge sa onoliko hrabrosti i volje kao što znam da će Rovin. Hvala, bar se tvoj stan cakli, dosadno mi je pa čistim. To je moja devojka. Uvek uposlena... zasluţuje svoj boravak. Nasmejao sam se na pomisao nje nadvijenom nad mojom kadom i odmah počeo da dobijam erekciju. Morao sam malo da ga pomerim. Krenuo sam da joj kucam poruku nazad kad mi je telefon zazvonio. Baz je. Javio sam se na poziv. “Šta ima Baz?” “Imam dobre vesti, pokušao sam da nazovem Rovin, ali javila se govorna pošta.” “Da, ona je više tip za kuckanje nego priču. Reci mi da ste uhvatili skota.” Baz se zakikotao. “Da, imamo ga. Pokupili smo ga jutros. Zavukao se sa nekom ribom na Long Island.” Pa nije mu trebalo dugo da krene da jebava neku drugu. Za ceo ţivot neću shvatiti zašto je toliko očajnički ţeleo Rovin kad je tako lako otišao drugoj ribi. “Kako ste ga našli?” “Dobili smo anonimnu dojavu koja nam je zapravo dala malo više od toga gde je. Juče je izvučeno telo iz Hudson reke... očigledno Đusov diler rival. Priča se da ga je Đus ubio.” Ja sam ćutao jedan trenutak, vario vest. Ĉinilo je da mi se kosa na glavi digne, znajući da je lik verovatno ubica. “Da li misliš da je to lik koji je podmetnuo poţar?” “Ko zna? Moguće. Nije mi toliko bitno s obzirom da imam dovoljno dokaza za otmicu da ga zadrţim i da ne dobije kauciju. Nadam se da ću uspeti da mu prikačim i ubistvo.” 106

“Nadam se, čoveče.” “Da, pa slušaj... zahvali se Rovin još jednom što je pričala sa mnom i pripremi je... ako ovo ode na sud... moraće da svedoči.” Da, puno sreće sa tim, pomislio sam. “Šta misliš kolike su šanse za to?” “Nadamo se da će prihvatiti pogodbu u zamenu da nam oda imena svojih dobavljača. Bilo bi to najbolje za njega. Obaveštavaću te, okej?” “Svakako, hvala Baz.” Nakon što sam prekinuo okrenuo sam Rovin. Verovatno se neće javiti kao što nije ni Bazu, ali pokušaću. Podigla je na drugo zvono. “Hej,” rekla je i samo zvuk njenog glasa bio je za mene poput droge. “Baz je upravo zvao.” “Da, zvao je i mene, ali nisam se javila. Šta je hteo?” “Uhvatili su Đusa i priveli ga.” Ĉekao sam njen odgovor, ali samo je ćutala. Onda sam napokon čuo... slab izdah olakšanja. “Jesi dobro?” pitao sam neţno. Glas joj je malo drhtao kad je odgovorila. “Da samo sam jako srećna to je sve.” “I ja takođe, sad si bezbedna.” Iste sekunde kad sam rekao te reči, pomislio sam u sebi, ona će otići sada kad je Đus sklonjen sa ulica. “Nemoj otići,” izbacio sam. “Šta?” glas joj je bio iznenađen, što mi je dalo malu utehu, jer nije bar za sad mislila o tome da ode. “Samo zato što je Đus u pritvoru... Ne ţelim da odeš. U stvari ţelim da ti ponudim da mi trajno budeš cimer. Traţio sam jednog svakako pre nego što sam te upoznao. I kad dobiješ posao moţemo deliti troškove pola pola. Pa nemoj otići, u redu? Bar dok se ne vratim kući.” Ĉoveče, to je bilo nešto što je ugrejalo moje lice kao da sam bio ogoljena duša pred njom. Mora da zna da ne ţelim da ostane, jer mi treba da plaća kiriju, nego zato što ţelim da ostane zar ne? 107

Zatekao sam mek smeh zabavljenosti. “Ostaću Flin. Ne brini. Vidimo se prekosutra.” Moj dah izašao je u olakšanju. “Super, vidimo se prekosutra.” Taman sam hteo da prekinem kad sam je čuo kako kaţe “Budi bezbedno Flin.” Ona brine... znam da brine. Zvučnik se oglasio i sirena je krenula u krug i ja sam skočio i krenuo na poziv. Nakon što smo se vratili u stanicu, istuširao sam se na brzinu i bio na svom krevetu neko vreme. “Hej Koldvile.” Pogledao sam gore u jednu od svojih kolega, Gigi Skaleti, kako stoji na vratima. “Imaš posetioca napolju.” “Jel?” “Da, visok, duţa kosa, mrk pogled” nasmejala mi se. “Mora da je moj rođak Niks.” “Da li je slobodan? Jer ako jeste spremna sam da budem svuda preko njega ako znaš na šta mislim.” Da, znao sam na šta je mislila i samo sam zatresao svoju glavu uz osmeh. Gigi se jako trudi da bude jednaka sa momcima, iako zaista ne mora. Ona je pokazala svoju vrednost kao kolega milion puta, pa sam joj rekao neţno. “Naţalost, veoma je zauzet. Veren zapravo.” “Dođavola,” rekla je, ali zaista nije izgledala slomljena tom spoznajom, “Pretpostavljam da ću nastaviti da traţim.” Kad sam došao do prednje kapije, svakako, Niks je bio naslonjen na kamionet i pričao sa Timom. Dok sam prilazio, čuo sam Tima kako kaţe, “vidimo se Niks.” Lupili su se pesnicama i on se zaputio ka kuhinji. “Hej, čoveče. Šta te dovodi u ovaj ugao sveta?” On je bacio pogled preko svog ramena. “Samo sam dostavio neki komad u firmu ovde u Bruklinu i pomislio da svratim. Da vidim kako se stvari odvijaju.” 108

“Misliš, da vidiš kako mi ide sa ţrtvom koju sam uselio u svoj stan u nameri da je popravim?” Niks je bar imao donekle postiđen pogled. “Da nešto tako.” Naslanjaju ći se na kamionet prekrstio sam ruke na svojim grudima i gledao napolje u saobraćaj koji je prolazio. Ţelim da budem ljut na Niksa što me je osudio pre neki dan, ali ne mogu, On je moj rođak - jedan od mojih najboljih prijatelja na svetu - i sve njegove reči dolaze iz ljubavi. Shvatam to. “Sve je dobro. Zapravo izgleda da su njeni problemi završeni. Baz je uhapsio bivšeg - dečka, sad je bezbedna.” “Znači, ona će krenuti dalje?” oči su mu bile tako ozbiljne i znao sam... opet... da je ovo došlo iz ljubavi. “Zapravo, išao sam unapred i pitao je da mi bude cimerka. Pokušava da nađe posao sad.” Nik je gledao u beton i svoje izgrebane čizme, pretpostavljam smišljajući svoje sledeće reči. “Flin, da li si siguran da ne pokušava da te prevari... ili zloupotrebi tvoje gostoprimstvo?” Sa osmehom lupio sam Niksa po ramenu. “Ĉoveče... veruj mi, ova devojka ne zna kako da iskoristi nekog. Kad bi je upoznao, znao bi to za pet minuta. Garantujem ti čim nađe posao, verovatno će insistirati da mi plati za kiriju do sada. Prosto je takva.” Niks je pogledao u mene i zadrţao moj pogled. Pobrinuo sam se da moj bude nepokolebljiv da bi on razumeo da ja verujem u istinitost onoga što govorim i da ne romanizujem njenu umešanost u svoj ţivot. “Stvarno? Veruješ u njene motive?” “Verujem.” Rekao sam nedvosmisleno. “Ne brinem zbog toga. Ona je dobra osoba. Još vaţnije... ne treba je popravljati. Ona će biti dobro sa ili bez moje pomoći.” Niks se odmakao od kamioneta i stao ispred mene. “Pa, kakav tip posla traţi?” 109

Slegnuo sam ramenima. “Nije probirljiva. Samo nešto gde bi mogla da zaradi pristojnu platu. Radila je u barovima ranije, ali se prijavljivala u nekim lokalnim radnjama u blizini stana.” Niks se počešao po bradi, razmišljajući. “Zna da radi na kompjuteru?” “Ne znam, valjda. Verujem da svi danas znaju da rade na kompjuteru zar ne?” “Misliš, zar ne? Sačekaj samo sekund... odmah se vraćam.” Gledao sam kako Niks izlazi na kapiju i dok je stojao na trotoaru izvukao je svoj telefon i pozvao. Okrenuo se nazad ka meni pričajući sa nekim na drugoj strani i pretpostavljam da je to u vezi mogućeg posla za Rovin. Pomisao da bi uradio to me je dirnula i podsetila kako sam sretan što imam takvu familiju. Niks nije bio dugo na telefonu pre nego što je prekinuo i vratio se ka meni. “To je Emili... Ona se slaţe sa mnom... Ako je tvoja cimerka upoznata sa kompjuterima i moţe da radi na osnovnom programu koji ja imam… ponudio bih joj posao svoje sekretarice. Primiću je na mesec dana i dati joj platu trinaest dolara na sat. Ako se za trideset dana pokaţe dobro primiću je za stalno.” “Šta?”Pitao sam iznenađeno. “Emili mora da se pobrine za svoju poslednju godinu i jednostavno nije bila u stanju da mi pomaţe oko onoga što mi je do sad pomagala. Pričali smo o tome da ja u najmim nekog da preuzme to od nje. Pa mi se čini da je ovo prilika. Pretpostavljam.” Podigao sam obrve na njega. “Ĉekaj minut... samo pre pet minuta preispitivao si se o Rovino poštenje. Nisi je upoznao, čak ne znaš ni da li moţe da radi taj posao. Zašto nudiš ovo?” Niks mi se nasmejao i zatresao zabavljeno glavu. “Zato što te znam druţe. I ako mi ti kaţeš da je ona dobra, onda je dobra.”

110

Ja sam se odmakao od kamioneta i zakoračio ka Niksu, pruţajući mu ruku. On ju je zgrabio u čvrst stisak i povukao me u polu zagrljaj tapkajući me po leđima. “Hvala Niks. To mi zaista mnogo znači. Zvaću Rovin večeras i reći joj. Iako će moţda biti besna, jer smo pomogli. Ova devojka je malo previše ponosna.” “To znači da će naporno raditi. Sviđa mi se to.” “To hoće. Kada ţeliš da počne?” “Kad ti se završava smena?” “Sutra mi je zadnji dan.” “Verovatno dan nakon toga. Nazovi me kad dođeš kući kad utanačite detalje.” Nakon što je Niks otišao, krenuo sam u kuhinju da uzmem nešto za jelo. Mislim da znam kako ću sa ovim prići Rovin, jer znam da joj se neće svideti što sam joj ja našao posao. Samo se nadam da nije jako tvrdoglava i ponosna da prihvati pomoć.

NAŠ SVET KNJIGA 111

Poglavlje trinaest Rovin Zurila sam kroz svoj prozor u ulicu. Bilo je čudno... jer nisam zakoračila van grada skoro pet godina. Navikla sam na dţunglu, a ne ovu oazu lepote gde je lišće na drveću krenulo da poprima razne boje i vazduh bio sveţ i ispunjen jutarnjom rosom. Flin me vozi kod svog rođaka u Englewood, Nju Dţerzi. Očigledno danas počinjem sa novim poslom, dobijen velikodušnošću Nksa i Flina Koldvila. Rastrzana sam, zato što sa jedne strane ţelim da budem sposobna da zaradim novac. Ali sa druge strane, osećam se kao neuspeh, jer mi je ovaj posao na neki način bačen pred noge. Flinova rečenica - prosjaci ne mogu birati - prošla je mojim umom i ja sam udahnula teško. Pretpostavljam da bi malo trebala da usporim moj ponos i idem unapred i pogledam vedriju stranu stvari. Tako da govorim novoj Rovin da udahne duboko i bude ništa drugo do optimistična u vezi novog posla. Stara Rovin i dalje postoji, jer smo se Flin i ja sukobili, posvađali sinoć oko toga da me on dovede ovamo. Umesto da uzmem javni prevoz. Ĉak sam mu i pokazala na kompjuteru lep mali put, između busa i podzemne, mogla bi stići za malo više od sat i po. Flin je onda mudro izvukao put kojim bi kolima morali preći na Google mapi i pokazao mi kako on moţe da me odveze tamo za četrdeset i pet minuta svojim kolima. Onda smo upali u raspravu, ali sam na kraju popustila, jer mi je rekao da ţeli da poseti svoje roditelje dok mi Niks pokazuje zaduţenja. “Da li si i dalje ljuta na mene?” Flin je pitao sa dobrim raspoloţenjem. 112

“Da, ostavi me na miru.” Pokušala sam da budem gruba, ali iskreno, nisam uopšte bila ljuta na njega više. Bilo mi je veoma teško da zadrţim svoju ljutnju pored svog tog njegovog šarma. Flin je posegao i uhvatio kraj moje kose. “Slatka si kad si besna.” Nagnula sam glavu na desnu stranu, da skinem njegovu ruku sa svoje kose. Ne zato što sam ljuta, nego zato što njegov dodir jako utiče na mene. “Nisam ljuta.” “Jesi. Priznaj. Ne sviđa ti se činjenica što sam pobedio u našoj raspravi.” Okrenula sam glavu prema njemu i na kratko on je skinuo pogled sa puta da mi uzvrati pogled. Bacila sam mu svoj najbolji odjebi pogled, ali on mi se samo nasmejao. Iskreno i duboko, njegove oči caklile su se u uglovima i ja sam pomislila kako je on moţda jedan od najdivnijih muškaraca na zemlji. Ozbiljno. Okrenula sam svoju glavu i nastavila da gledam kroz prozor, ne zato što sam ljuta, nego zato što osmeh napada i moje lice. Proklet da je Flin Koldvil i njegov neodoljiv šarm. Niksova verenica dočekala nas je na vratima, govoreći nam da Niks radi nešto u radionici i da će mi ona pokazati kako sve funkcioniše. Emili Burham bila je poprilično kul riba. Očito je dolazila iz imućne porodice, ja sam taj utisak dobila na osnovu njene skupe markirane garderobe i podšišane i uredne frizure. I ja sam imala sve to nekada davno i iskreno mogu reći da mi ne fali sve to. Cena koja je dolazila sa svim tim luksuzom jednostavno mi nije imala vrednost. Ipak, jedina stvar koja Emili Burham nije, je snob. Ona me je odmah zagrlila kad nas je Flin upoznao, a onda me je ispitala, kao majka o svemu, to je nešto što nisam doţivela skoro. Kad je završila, povela me je iza da mi pokaţe Niksovu radionicu i bacila opušteni pogled Flinu dok se on vraćao u svoj auto da ode u posetu svojim roditeljima.

113

Pratila sam Emili u radionicu u zadnjem delu dvorišta. Ušli smo i ja sam odmah počela da osmatram okolinu. Bilo je osvetljeno jakim svetlom i sve je bilo uredno organizovano. Zidovi su bili prekrivani alatom koji nisam imala pojma za šta se koristi. U uglu bila je fotelja i mini friţider. U drugom uglu bio je sto sa laptopom, što je pretpostavljam bio Emilin radni prostor, jer je na stolu bila uramljena slika nje i Niksa, kao i vaza sa cvećem. Ona je prešla pogledom preko prostora. “Pa ovde ćeš raditi.” Rekla je dok smo prilazili stolu. “Fin je rekao da se poprilično dobro snalaziš na kompjuteru.” Klimnula sam. “Da, ne posedujem jedan, ali koristila sam mnogo onaj u gradskoj biblioteci.” “Pa, uglavnom se ovde sve vrti oko knjigovodstva i nabavke robe. Poprilično je jednostavan softver kao što je Excel i Quick Books. Uspeću sve da te naučim danas, pa smatraj ovo samo kao neku orijentaciju.” Emili je upalila laptop i privukla malu stolicu do stola koji je zauzimao većinu prostorije. “Sedi ovde i samo gledaj. Ja ću proći kroz sve, a onda pustiti tebe da probaš da uradiš neke račune. Pasvord za logovanje je loše stvari.” “Loše stvari?” pitala sam. Emili se stidljivo nasmejala. “Da pevala sam pesmu Loše Stvari od Jace Everett kada smo se Niks i ja prvi put poljubili. Ĉinilo mi se prikladnim.” Sela sam na stolicu i gledala preko njenog ramena dok je ona objašnjavala kako drţati Niksa organizovanog i da mu posao teče glatko. Trebao joj je samo sat da mi pokaţe osnove, iskreno nije delovalo tako teško. Poprilično sam dobra sa brojevima i očekujem da nakon što uradim sama nekoliko računa neču imati problema sa tim. Vrata koja su bila u najdaljem delu sobe su se otvorila i ja sam pogledala po prvi put u pretpostavljam Niksa Koldvila. Pogledao me je brzo i skinuo svoje radne rukavice, bacajući ih na policu. Bez reči pozdrava otišao je do lavaboa i oprao ruke. Emili je zadubljena u kompjuter i izgleda kao da nije ni primetila da je on ušao. 114

Da nisam znala da su Niks i Flin rođaci. Sparila bi ih kao braću. Obojica su imali istu braon kosu i iste oči, iako su njegove bile malo zelenije, ali su takođe imali ista usta i nos. Niksov stav je bio preozbiljan i krut, pa sam morala da se zapitam ima li rupice kad se nasmeje. Ako se smeje. “Hej dušo... podseti me koji akaunt sam stavila za ove Shogran Motore.” Očigledno, Emili ga jeste primetila kad je ušao u sobu, jer nije podigla svoj nos od kompjutera kad je postavila to pitanje. Niks se okrenuo od lavaboa i imao je osmeh na svom licu koji je bio tako topao i neţan, da sam zapravo progutala malu knedlu koja mi je bila u grlu. Iako osmeh nije bio za mene... bio je za Emili i on joj je prilazio ne skidajući oči sa nje. Gledala sam kako Niks staje iza Emili, naginje se i obmotava svoje ruke oko njenih ramena, ukrštajući ih na njenim grudima. Naslonio je svoju bradu na vrh njene glave i pogledao u ekran kompjutera. “Stavila si ih pod akaunt ’Kit Vendor’.” Emili je ukucala nešto po tastaturi i ja sam pratila njen napredak na ekranu, pamteći šta treba da uradim kad sledeći put budem radila isto. “Hvala,” Emili je zabacila svoju glavu unazad tako da bi mogla videti Niksa. “Ti si neverovatan muškarac.” Niks se nagnuo napred i dao joj površan poljubac na usne. “Znam sretna si što me imaš.” Skoro sam se postidela, jer sam prisustvovala njihovom intimnom činu. Nikad nisam bila osoba koja javno pokazuje emocije i ovo sve mi je malo bilo neprijatno i pomalo sam im pozavidela. Pokušala sam da zamislim Flina kako tako obavija ruke oko mene... naslanja svoje telo na moje... daje mi neţan poljubac. Sama pomisao na to najeţila mi je koţu, ali sam brzo odgurnula te misli. Borila sam se protiv svojih osećaja prema Flinu i pomoglo je što nije bio u blizini prethodna tri dana. Vreme koje sam

115

provela sama pomoglo mi je da utemeljim svoju mantru, “Flinu i meni je bolje dok smo prijatelji.” Nadala sam se da ako budem to ponavljala naći će mesto u meni i da ću ja to prihvatiti. Emili je ustala sa stolice, odvajajući se od Niksovog zagrljaja. “Niks... upoznaj Rovin. Rovin upoznaj Niksa.” Niks se ispravio i naslonio kuk na ivicu stola. Nije pruţio ruku da se rukujemo i sigurno mi nije ponudio zagrljaj kao što je Emili, što je po meni u redu. Njen zagrljaj malo me je iznenadio. Niks je svoje ruke prekrstio preko grudi i odmerio me na brzinu. Videla sam nepoverenje u njegovim očima i morala sam se zapitati čime sam zasluţila takav pogled. “Pa koja je tvoja priča Rovin?” Njegove reči bile su prijatne, ali je njegov telo odavalo drugačiji utisak. Slegnula sam ramenima i rekla mu. “Nema neke priče. Samo devojka bez posla koja traţi posao.” Moj odgovor je površan i Niks to zna. Pogled nepoverenja u njegovim očima narastao je još više. “Odakle si?” “Bruklin.” Rekla sam mu. “A pre toga?” “Teksas... Lewisvile da budem precizna.” “Zašto si došla u Njujork?” “Samo sam ţelela da vidim svet... pratila sam trag ugriza na velikoj jabuci.” “Familija ti je i dalje tamo?” “ Koliko ja znam.” Odgovorila sam, direktno da bi prekinula njegova pitanja. “Koliko ti znaš? Znači ne znaš?” Okej... dosta mi je ovih gluposti. “Da li je ovo intervju za posao, jer sam nekako bila pod utiskom da sam već dobila posao?” 116

Pogledala sam u Emili i videla da je pomalo zabrinuta kako sam se istresla na Niksa. Po svemu sudeći on je vodio opušten razgovor, ali ja znam da me je ispitivao, jer je bio skeptičan u vezi mene. Niks je samo slegnuo ramenima, kao da je ravnodušan na moj kučkasti stav. “Imaš posao. Samo sam bio radoznao, to je sve. Počećeš sutra... od osam do pet sa satom pauze za ručak, dobrodošla si da jedeš sa mnom u kući ako sam ovde. Ako me nema, snađi se sama, ima sokova u friţideru i nemoj kasniti na posao.” Nisam sigurna da mi se Niks baš sviđa... ili da li mi se sviđa uopšte, Ali sada je on moj šef i on je moj novi ortak i rođak mog cimera, pa sam pokušala da budem fina. “Shvatila. Još nešto što treba da mi pokaţeš, Emili? Jer ako nemaš, mislim da sam ovo sve shvatila.” Emili je sklonila svoj pogled sa Niksa i pogledala u mene. “To je sve. Odvešću te da vidiš magacin i onda moţemo otići u kuću da popijemo piće dok čekamo da se Flin vrati.” Niks nije rekao ni reč, samo se okrenuo i pošao prema vratima na koja je ušao nekoliko minuta pre. “Ţao mi je,” Emili je rekla. “Niks nije onaj što zabada nos, samo je ţeleo da te upozna.” Da, pa to je jedno te isto, pomislila sam u sebi. “Nema problema,” uverila sam je. I nije bio problem. Poprilično sam sigurna da sam postavila Niksa na mesto i da će izbegavati lične teme samnom nadalje. *** Flin me je izveo napolje na večeru da proslavimo kako je on rekao moj novi posao. Dobrog je raspoloţenja i na kraju je to prešlo i na mene. Veoma je teško da odrţim svoju distancu kad se on konstantno smeje i šali oko mene. On je kao droga koja me čini sretnom i opet, zahvalila sam se bogu što mi ga je doveo u moj ţivot. 117

Nakon što je uzeo gutljaj pića Flin me je pogledao. “Pa, ţeleo sam da pitam... koja je priča sa tobom i Đusem? Kako si završila sa tipom kao što je on?” Ja sam slegnula ramenima. “Ne znam. Znala sam da je on loša stvar, ali bila sam privučena njemu. Bio je to deo bunta koji je i dalje u meni, pretpostavljam. I znanje da nikada neću biti dovoljno dobra za nekog tipa boljeg od njega, nekako se sve poklopilo. “Sad, to nije istina. Moţeš imati kojeg god hoćeš.” Flin je rekao ozbiljno. “Ali on definitivno nije bio dovoljno dobar za tebe.” “Trebalo mi je neko vreme da to shvatim. Plus, samo je postao posesivan. Kad sam pokušala da odem, nisam čak imala ni neki veliki plan. Samo sam spakovala torbu, stavila povodac Kaponeu i pokušala da se išunjam iz kuće. Nije bio u dubokom snu kao što sam mislila.” “I tad te je vezao?” “Da... ali tek nakon što sam mu rekla da ću otići prvom sledećom prilikom. Glup potez sa moje strane, ali valjda nisam verovala da bi me mogao vezati.” “Da li se on drogira?” “Zapravo ne,” rekla sam mu. “Pokušala sam da se klonim njegovih poslova sa drogom, ali iz onog što sam videla... na tom nivou, ne koristiš zapravo robu koju prodaješ. On je to tretirao kao posao i pretpostavljam da ti treba bistar um da bi bio uspešan u tom poslu.” “I biti korak ispred policije.” “To je svakako razlog zbog kog ne smeš dopustiti da ti se um sjebe tim sranjem.” Flin mi je uputio pogled razumevanja. “Ti si veoma pametna devojka Rovin. Ponosan sam na tebe.” Celo telo mi se ugrejalo na te reči... prvi put mi je iko to rekao. Rečene su sa takvom iskrenošću da nisam imala sumnju da ih zaista misli.

118

Kad smo se vratili u stan Flin je ponudio da izvede Kaponea u noćnu šetnju i ja sam prihvatila, ne ţeleći ništa više od toplog dugog tuša i da se spremim za krevet da bi bila odmorna za svoj prvi radni dan sutra. Pustila sam da mi topla voda opusti telo dok sam ja razmišljala o danu. Niks je svakako malo teţak, ali Emili mi se zaista sviđa. Mislim da bi u mom starom svetu, ona i ja bile zaista najbolje drugarice. U mom novom svetu, ja sam samo zaista prihvatila Flina kao prijatelja i to mi je za sad dosta. Kad sam završila tuširanje, obukla sam majicu na kratke rukave i šorc koji mi je Flin dao moje prve noći ovde. Ja sam to smatrala svojom pidţamom, ali nije ni traţio to nazad tako da ne brinem oko toga. Uostalom... volim da nosim Flinovu odeću u krevetu. To je način da mu budem blizu, a da mu fizički zaista i ne budem blizu. Kao da ga dodirujem bez da uništim naše prijateljstvo. Izašla sam iz kupatila, prošla prstima kroz mokru kosu. U kuhinji zgrabila sam bocu vode i odvrnula čep, polako ispijajući. Pogledavši preko flaše videla sam Fina kako stavlja sudove od doručka u sudoperu pa sam spustila flašu dole i krenula da operem. “Ne moraš da radiš to.” Flinov glas me je prekorio, ugrejao, čak i uzbudio. Mrzim što moje telo reaguje tako na njega. Okrenula sam se i opušteno mu se nasmejala. Stojao je na dovratku sa Kaponeom pored sebe. “Ništa strašno. Ali sutra, kad počnem da radim, delićemo pranje prljavog posuđa, pola - pola, zar ne?” “Tako je,” uverio me je. “Ali oćeš li i dalje čistiti kupatilo? Ono me malo izbezumljuje.” Ostavljajući zadnji tanjir, okrenula sam se prema njemu. “Ozbiljno? Izbezumljuješ se od kupatila? Ti si jebeni vatrogasac. Zar ne bi trebao da si sav mačo ili tako nešto?”

119

Flin je nabacio svoj najpovređeniji pogled i primakao skupljenu pesnicu svojim grudima. “Povredila si me, Rovin. Ozbiljno si me povredila.” Naslonila sam svoj kuk na sudoperu, prevrćući očima na njega. “Ja čisto sumnjam da sam te povredila.” “Jesi,” izjavio je i krenuo ka sudoperi. Uzimajući čašu iz kredenca, napunio ju je vodom i uzeo gutljaj. “A kad me ljudi ismevaju, svetim se, tako da bih bio oprezan da sam na tvom mestu.” Njegov ton je veseo zadirkivao me je i ja sam mu se nasmejala. Jebeno si nisam mogla pomoći. Sa osmehom, bolno sam ga udarila u ruku. “Ohhhh... što sam se uplašila. Šta bi to mogao da mi kaţeš da bi me to povredilo?” Progutaju ći poslednji gutljaj svoje vode, spustio je čašu u sudoperu i uključio vodu. Uzeo je sunđer i krenuo da pere čašu. “Pa, jednom prilikom... pa, zaista samo jednom pre, kada se neko usudio da pro ispita moju muţevnost... ja sam uradio nešto ovako...” Bez upozorenja Flin je okrenuo česmu prema meni i poprskao me pravo u lice. Bila sam zapanjena, nisam čak mogla ni od reagovati, a on je iskoristio priliku da maše crevom česme gore dole, kvaseći moju majicu u tom procesu. Kapone je video da voda leti i povukao se iz ratne zone sa repom podvijenim među nogama. Napokon sam se trgnula i moja prva pomisao bila je osveta. Posegla sam za njim i omotala svoje ruke oko njegovih, pokušavajući da okrenem crevo u njegovom pravcu. Počeo je da se smeje i podigao ruku visoko kako bi voda padala po mojoj glavi. “Ja sam vatrogasac, pogledaj me!” rekao je u smehu dok je voda padala svuda oko mene. Ja sam stojala u bari i shvatila da nikad neću biti dovoljno jaka da mu otmem crevo od slavine, pa sam krenula na drugačiji napad. Spustila sam svoje ruke na njegov struk i uz veliko kockanje, počela da ga golicam.

120

Nisam imala predstavu da li je golicljiv ili ne, ali bio je, crevo... i pobeda, biće moji. Ĉim su se moji prsti zaboli u njegovu koţu poskočio je momentalno, crevo je palo, ali ne mogu da ga dohvatim, jer su Flinove ruke sada na mojim i pokušava da me odgurne. Smeje se histerično dok ga ja golicam sad vodimo bitku oko toga da li će on uspeti da odvoji moje prste od njegovog stomaka. Dok smo gurali i vukli jedno drugo, oboje smo bili bez daha od smeha, naša stopala krenula su da pljuskaju po mokrom podu. Moje oči zaključale su se sa njegovim, samo na kratko i videla sam čistu sreću i radost svuda po njegovom licu. Onda su nas naša stopala izdala i mi smo kliznuli padajući ka kuhinjskom podu. Ne znam da li su to veštine vatrogasca ili je samo prokleto dobar spasilac, ali Flinove ruke obmotale su se oko mog struka i uspeo je oboje da nas okrene tako da je on bio ispod mene i taj koji je pao na pločice, a moje telo palo je na njegovo. On je zastenjao i pao poprilično glasno. “Oh, sranje.” Rekla sam. “Tvoja rebra.” Sela sam momentalno i oslobodila njegova rebra. Moja kolena bila su na mokro podu sa obe njegove strane. Paţljivo sam podigla njegovu majicu otkrivajući njegov torzo. Ljubičaste modrice na njegovim rebrima su sada bile ţuto zelene. Lagano sam prešla prstima preko njih. “Da li boli?” Njegov glas došao je uz stenjanje. “Ne ni malo.” Podigla sam pogled ka njegovim očima i one su bile ispunjene takvim intenzitetom i čeţnjom, da je moje srce zastalo u mojim grudima. Kada se ponovo pokrenulo, počelo je da udara tako jako da sam pomislila da ga moţe čuti. “Flin.” Rekla sam, ali sam onda zastala, nisam nalazila reči. “Poljubi me Rovin.” Njegove ruke podigle su se gore i odmarale na mojim butinama. Pogled mu je lutao do mojih grudi i ja sam pogledala dole za njegovim očima da vidim šta mu je privuklo paţnju. Moja majica je bila natopljena i moje bradavice iskočile su ispod materijala. Kad sam pogledala nazad u Flina, prešao je jezikom preko donje usne dok je zurio u moje 121

grudi. Kad je podigao pogled ponovo ka mojim očima i samo rekao “molim te.” I sve je bilo gotovo za mene. Nagnula sam se napred, spuštajući svoje ruke na njegovo lice. Kad su moje usne srele njegove, usne su mu već bile otvorene čekajući moj jezik da uđe. Poljubac je odmah postao intenzivan i poslao raketu ţelje mojim telom. Dokaz da Flin veţba pokazali su jaki mišići, on se uspravio podiţući moju teţinu sa svojom, ne prekidajući poljubac obmotao je moje noge oko njegovog struka i postavio me u svoje krilo. Ja sam se susrela sa debelom izbočinom koja se pritiskala uz njegove pantalone i nisam si mogla pomoći kad sam se pomerila tako da se protrljam uz njegovu čvrstinu. Flin je na moj pokret odgovorio tako što me je uhvatio za kukove i nabio me dole još jače i svo vreme pustošio je moja usta. Moja glava se okrenula, izgubljena sam bila u osećajima poljubaca, način na koji su se naši kukovi pomerali zajedno izazvalo je opasnu poplavu tamo dole kod mene. Odvajajući svoje usne od mojih, Flin je zabio nosu u moj vrat i lagano šapnuo, dok me je dodirivao usnama. “Jebiga, Rovin... Ţelim te tako jako. Reci mi da i ti mene ţeliš.” Negde - duboko u mom mozgu - nešto mi je vikalo da stanem, ali odgurnula sam se od toga, odbijajući da slušam. Moje telo je preuzelo i moj mozak tu nije imao šta da radi. “Ţelim.” Rekla sam i onda me je on poljubio opet. Flinove ruke zgrabile su donji deo moje majice i prevukle je preko. Naša lica su se razdvojila tako da bi mogao prevući natopljeni materijal preko moje glave. Bacio ju je nemarno pred nas, ali umesto da me poljubi opet on se odmakao i pogledao u moje grudi. Podiţući svoje ruke gore, lagano je prešao svojim prstima preko njih. “Hriste... savršena si. Apsolutno savršena...” Njegov glas je bio tako pun poštovanja. Morala sam da zatvorim oči da bih uţivala u tome na trenutak. Ni jedan me čovek nikada nije pogledao sa takvim oboţavanjem. 122

Moje oči momentalno su se otvorile kad sam osetila da se Flinov jezik spustio na moje bradavice. Zastenjala sam u iznenađenju i zadovoljstvu. Pogledao me je sa nestašnim pogledom, njegove oči boje lešnika jedva su se videle od njegovih trepavica. A onda je ponovo spustio usne na moje grudi. “Tako si osetljiva,” rekao je, dok su mu usne milovale moju koţu. Izazivajući talase zadovoljstva u meni. Nikad nisam ovoliko reagovala na muškarca pre, ali sa dodirom i nekoliko senzualnih reči, moje telo je umalo eksplodiralo od zadovoljstva. Setila sam se sna koji sam imala o Flinu - orgazam koji sam imala samo od toga što je ljubio moje koleno i shvatila sam da tako reagujem na Flina, jer postoji dublja veza nego što sam ikad pre osetila. Rođena je povezanost koja je rasla pod veoma neobičnim okolnostima i upotpunila se činjenicom da je Flin u stvari jako dobra duša. On je bio skoro najsavršeniji prijatelj kojeg sam ikad mogla poţeleti. A ta me je pomisao polila kao hladnom vodom. Jer mi se sve vratilo. Flin je moj prijatelj i to je sve što ja ţelim da on bude. Zar ne? Da, tako je. To je sve što moţe da bude. Ako budemo imali seks, prijateljstvu je kraj. Mislim da tako stvari funkcionišu, barem za mene. Iako me Flinove usne obrađuju i ja ne ţelim ništa više nego da me on jebe do zaborava, glas u mojoj glavi vrisnuo je jako, nisam ga mogla ignorisati. Grabeći Flinovu glavu, neţno sam ga odgurnula. “Ţao mi je,” rekla sam, dok sam ustajala sa njegovog krila. Zgrabila svoju majicu, i stavila je ispred sebe. Pogledala sam dole u Flina sa zbunjenim izrazom lica. “Ne mogu ovo.” Onda sam se okrenula i pobegla u sobu.

NAŠ SVET KNJIGA 123

Poglavlje četrnaest Flin Stojim na prilazu kuće mojih roditelja. Imamo neku vaţnu porodičnu večeru na koju sam pozvao Rovin, ali je ona odbila. Bilo je pomalo neobično između nas u poslednjih nekoliko nedelja i ja sam već kipeo od frustracije. Zatvorivši oči, naslonio sam se na rukohvat i mislio o poljupcu koji smo podelili u kuhinji. Bio je ispunjen sa toliko strasti kao i prvi poljubac samo što je bila dodata i seksualna napetost. Nije bilo sumnje u mojoj glavi da smo krenuli u smeru seksa kad je Rovin otišla od mene. Kad pomislim na izraz lica koji je imala, stomak mi se stegne u bolnom čvoru. Bio je ispunjen čeţnjom i tugom, ali najgore od svega je što je bio ispunjen strahom. Pratio sam je do njene sobe i zatekao je kako sedi na krevetu, ruku pored sebe, glave pognute dole. Obukla je mokru majicu nazad i nije podigla pogled kad sam ušao. “Rovin... šta nije u redu?” pitao sam je. Ona je zatresla glavom, odbijajući da me pogleda u oči. Nisam se dao zaustaviti, zakoračio sam napred do nje i kleko pred njenim nogama. Stavljajući svoje ruke na njena kolena, pitao sam opet. “Molim te reci mi šta nije u redu. Da li sam uradio nešto što te je uznemirilo?” Zadrţavao sam dah dok sam čekao njen odgovor, jer iskreno, jedina stvar na koju sam mogao da mislim je - najuţasnija misao koja je mogla da se nađe u mojoj glavi - da je Rovin patila od neke vrste seksualne traume. Njene oči srele su moje i dalje su bile tuţne, ali nije više bilo tog straha. Pretpostavljam zato što nije bilo seksualne tenzije među nama tada. 124

“Ne, nisi ništa loše uradio?” “Da li sam pomešao tvoje signale?” pitao sam, ţeleći da znam zašto se tačno povukla. Opet ona je zatresla glavom. “Ţelela sam te isto jako koliko i ti mene.” “Onda, šta nije u redu.” Rovin je podigla svoje ruke i stavila ih preko mojih. Pogledala me je sa tolikom iskrenošću da sam znao šta god da mi kaţe neće biti laţ i da joj treba sva snaga da mi to kaţe, i da neće pobeći od toga. “Flin,” rekla je rešenim glasom. “Ne mogu da rizikujem svoje prijateljstvo sa tobom. Pretvarajući ovo u nešto seksualno čime ćemo ga uništiti. To bi uništilo naše prijateljstvo i iskreno, ti si mi prvi pravi prijatelj kojeg sam ikad imala. Ne ţelim to da izgubim.” “Ali ne bi...” pokušao sam da insistiram, ali me je prekinula. “Bi. Stvari se uvek promene kad se seks umeša.” Postanu bolje, ţeleo sam da joj kaţem. Bilo bi jebeno fantastično ako bi mogli da izgradimo vezu iz ovog. Ali Rovin ne bi to prihvatila. Ona se samo nagnula napred i spustila lagani poljubac na moj obraz i promrmljala, “Ţao mi je. Ali ne mogu.” Rovin se probudila sledećeg jutra i dočekala me sa uzbuđenjem. Ćaskala je o tome kako je uzbuđena što će početi raditi kod Niksa i da nam je nestalo praška za veš, ali da će ona kupiti na putu kući i tada mi je zahvalila što ću paziti na Kaponea tokom dana dok nje ne bude bilo. Kao da se ništa nije desilo među nama i kao da je poljubac bio zaboravljen. Jedini mali dodir zadovoljstva koji sam dobio bila je ta kartica prijateljstva koju mi je bacila u facu. Imali smo malu raspravu sledećeg jutra kad je trebala da krene. Zgrabio sam ključeve od auta i bacio ih ka njoj, “uzmi moj auto,” rekao sam joj. Uhvatila ih je, a onda mi ih bacila nazad. “Nema šanse. Ići ću javnim prevozom.”

125

“Rovin,” upozorio sam je bacajući joj ključeve opet. “Kao tvoj prijatelj, ja ti nudim svoj auto i štedim ti četrdeset i pet minuta na tvom prevozu. Ne budi guzica - budi prijatelj. Samo uzmi moj prokleti auto.” Uhvatila je ključ i krenula da se raspravlja, ali je onda zastala i ućutala. “U redu. Ali puni ću tvoj auto gorivom svake nedelje.” “U redu.” Rekao sam i okrenuo se da odem na tuširanje. Otvorivši oči, pogledao sam u vrata roditeljske kuće. Radujem se tome što ću videti sve i zato moram da se otresem svojih loših misli. Moram da prihvatim stvari takvim kakvim jesu između mene i Rovin. Ona je apsolutno u pravu. Imamo sjajno drugarstvo i dok ja znam radost dobrih prijateljstva u ţivotu, malo sam zabrinut što sam ja njen jedini pravi prijatelj. Jedini problem je, što ja ţelim da budem više od prijatelja i znam da i ona ţeli takođe... Samo je previše uplašena da rizikuje. “Kako ide sa tvojim novim cimerom Flin?” Progutao sam zalogaj pite od jabuka pre nego što sam odgovorio mami. “Ide sjajno. Dobro se slaţemo.” I ţelim je golu da oboţavam njeno telo sve do kraja sveta, te misli nisam rekao naglas. “Sledeći put dođite zajedno, moraš je povesti .” Nasmejao sam se dok je moja mama ispoljavala svoj Irski šarm, iako ţivi u Americi poslednjih dvadeset sedam godina. Nora Koldvil, sa svojom crvenom kosom i prodorno zelenim očima, je i dalje bila graciozna divna i uvek je otvarala vrata svim mojim prijateljima. “Hoću mama,” uverio sam je, nadajući se da će preći na drugu temu. “Niks nam je rekao kako si je upoznao.” Ovo je došlo od mog tate Nika Koldvila. Pogledao sam ka Niksu, koji je zurio u prazan tanjir. Emili je sedela odmah do njega i pokušavala da sakrije osmeh. “Jeste, zar ne?” “Nekako je romantično, zar ne misliš?” moja mama je pitala. 126

I dalje zureći u Niksa, odgovorio sam. “Mi smo samo prijatelji mama, ništa više.” “Oh,” moja mama je rekla, očito razočarana što nisam našao ljubav svog ţivota još uvek. Iako ko zna da li je moţda to Rovin. Ne daje mi priliku da vidim da li moţemo biti više od drugova. Niks je podigao glavu i uhvatio moj pogled i dalje postiđen. Nije mi dao ništa do cerenja pre nego što je rekao, “Pa... Emili i ja imamo neke novosti.” Svi su se utišali i okrenuli se ka njima. Verili su se pre nekoliko meseci dok su bili u poseti kod Linka i Ever u Feniksu. Očekujem da ćemo čuti o njihovim planovima za svadbu i nisam razočaran. “Odlučili smo se protiv velike, formalne svadbe. Zapravo, ţelimo malu intimnu ceremoniju koja će biti 25 decembra, jer Linka tada ima malu pauzu u svojoj sezoni pa bi tada mogao doći.” Svi su krenuli da pričaju za stolom, uzbuđeni što je datum određen i što je to za malo manje od tri meseca. Niks je podigao ruke u vazduh da privuče paţnju svih. “Ima još jedan mali detalj da se pomene. Odrţaće se u U.S. Virgin Islands... St. Johan da budem precizniji.” “Oh, destinacija venčanja,” moja mama je rekla dok je lupila rukama na svoje grudi, oči su joj ovlaţile. “Ne plači, tetka Nora.” Niks je rekao i ustao od stola da je zagrli. Nasmejao sam se Niksovom izletu naklonosti. Dolazilo mu je tako lako u ovim novim okolnostima i tako je mnogo bolje od onog mrzovoljnog seronje koji je bio nakon rata. Ĉim je Niks ustao sa stolice, bilo je kao otvorena sezona. Svi smo ustali, odmičući naše stolice i ljubili se i grlili sa njima da im čestitamo. Prišao sam Niksu i lupili smo se rukama, povlačeći jedno drugo u muški brzi zagrljaj sa lupanjem po leđima. “Sretan sam zbog tebe čoveče.” 127

Niks je pogledao ka Emili, koja je stajala tu sa rukama obmotanim oko struka ujaka Henka. “Ja sam sretan momak.” Neţnost u njegovim očima cepala mi je srce i osetio sam zavist. I ja sam ţeleo nekog da gledam tako. Emili je bacila pogled ka Niksu i nasmejala mu se. Bio je pun ljubavi i odanosti. “Emili je sretna devojka,” rekao sam mu. “Ona je moje sve,” odgovorio je i moje zelene oči su se prevrnule. Bio sam u stanju da dam sretni osmeh Niksu dok sam kretao ka Niksovom tati i Emili da im čestitam. Emili je zakoračila u zagrljaj. Nakon što sam je stegao, okrenuo sam je ka ujaku Henku, i lupio ga po leđima. “Gubiš svoje bebe,” rekao sam mu. Ujak Hank se zakikotao, ali se onda okrenuo ka Emili. “Nop. Dobijam ćerku i prokleto sam u redu sa tim.” Za golicalo me je što je Emili pocrvenela na kompliment. Još jednom ga je zagrlila. “A ja dobijam još jednog tatu.” “U redu, vas dvoje,” rekao sam. “Malo mi je muka, prestanite više.” Ujak se nasmejao. “Razumećeš jednog dana, Flin. Kad nađeš tu neku. Sve se promeni.” Boţe, nadam se. Zaista je tako. “Pa Emili... da li si već pričala sa Link i Ever?” “Da, morali smo da saznamo kad Link moţe pre nego što smo odredili datum. Ima utakmicu 23, a onda će doleteti u ST. John tu noć. Onda mora da se vrati u Feniks 28og.” Klimnuo sam sa razumevanjem. Linkov raspored je lud tokom NHL sezone. “A šta je sa Rener? Da li si pričala sa njom?” Emili je zatresla glavom. “Zvaćemo je ujutru tamo je sad prošla ponoć.” 128

Moja sestra Rener, ţivi u Dablinu sa njenim rokerom, Kilijanom. “Nisi se trebala puno cimati oko moje sestre,” rekao sam Emili, “ona ţivi ţivotom rok zvezde, sigurno je budna.” Izvukao sam telefon iz dţepa, podigao sam ga pred Emili i pitao “Imaš li nešto protiv?” Ona se nasmejala i zatresla glavom. “Samo napred. Nek viče na tebe ako je probudiš.” Stisnuo sam njeno ime sa svoje liste omiljenih kontakta gde je bila na prvom mestu zato što je moja sestra moja omiljena osoba na celom svetu. Pričao sam sa njom nekoliko puta nedeljno i pisao poruke skoro svakodnevno, jer, hej, ja sam njen brat i brinem za nju. Nisam znao tog Kilijana baš najbolje iako mi se činilo da je usrećuje, moja je duţnost kao starijeg brata da budem malo zaštitnički nastrojen i da se pobrinem da ostane sretna. Telefon je zvonio nekoliko puta pre nego što se javila. Glas joj je bio uspavan. “Ovo bolje da je bitno, Flin ili ću doći u Dţerzi da te ubijem.” “Šta dođavola radiš spavajući? Zar ne bi trebala da si na nekoj ţurci sa Kilijanom i njegovim bendom ili tako nešto?” Rener je za zevala. “Suprotno od tvojih uverenja, naš ţivot nije sve u vezi seksa, droge i rokenrola. Samo je u vezi seksa i ja sam iscrpljena posle zabave koju sam imala sa njim večeras.” “Ewwww... Rener. Ne moram da znam takva sranja.” “Pa, onda me zovi u primereno vreme. Mrzovoljna sam.” Rekla je. Ćutali smo na kratko onda smo oboje počeli da se smejemo. Njeno kikotanje bilo je poput najlepše melodije. “Pa, zašto si zvao, o moj brate?” “Mi smo baš sad na porodičnoj večeri i Niks i Emili su objavili svoje planove za svadbu. Ţeleo sam da se pobrinem da ti i Kilijan moţete da dođete. Biće 25 decembra na St. John.” Renerje ispustila zadovoljni vrisak, a onda sam čuo kao Kilijan viče. “Šta jebeno nije u redu?” 129

Imao sam sliku njega kako se uspravio u krevetu, gledajući okolo u panici. Rener je šapnula, “Ţao mi je dušo. Vrati se na spavanje. Reći ću ti sve ujutru.” Nakon momenta, šapnula je u telefon, “Da doći ćemo sigurno. Preko Ivice ima pauzu od turneje tokom praznika.” “Savršeno! Jedva čekam da te vidim Rener.” “Takođe. Pa kako se stvari odvijaju sa cimerom?” Pogledao sam okolo po sobi. Svi su bili zadubljeni u razgovor, ali nisam ţeleo da niko čuje ono šta imam da kaţem. “Sačekaj,” rekao sam joj dok sam izlazio iz dnevne sobe i izašao na prednji trem. Bio je početak oktobra i bilo je malo prohladno drago mi je što sam obukao duge rukave večeras. Rekao sam Rener za Rovin. O tome kako sam je spasao, kako je došla da ţivi kod mene i rekao sam joj sve u vezi Đusa. Ona je znala da Rovin ţivi kod mene kao stalni cimer sada, ali ne zna mnogo više od toga. Mislim da bi mi koristio ţenski savet sada. “Koristio bi mi neki savet... u vezi Rovin.” “Pucaj,” rekla je momentalno. “Pa... postali smo zaista dobri prijatelji tokom proteklih nekoliko nedelja. Ne znam mnogo o njenoj pozadini, ali ona kaţe da sam joj prvi pravi iskren prijatelj kojeg je imala.” “Aww to je tako slatko.” “Da... zubi me bole koliko je slatko. Prestani prekidati.” “U redu... mrzovoljni.” “Kako bilo... poljubili smo se dvaput i to je bilo... pa, bilo je eksplozivno. Mislim... oboje imamo očitu privlačnost jedno drugom.” “Ali?” prekinula je. “Ali, poslednji put postalo je poprilično usijano i ona se povukla. Zaustavila se i rekla da ne moţe da ide tamo sa mnom, jer ne ţeli da 130

rizikuje naše prijateljstvo. Rekla je da će seks promeniti sve i da ne ţeli da me izgubi kao druga. I to me dovodi do jebene ludosti, jer znam da me ţeli kao i ja nju. I u neredu sam, jer ne znam šta da uradim.” Rener je bila tiha i ja sam čekao neku mudrost ili otkrovenje da dođe sa druge strane i spasi me od ludila. Ali ona je samo rekla, “Ţao mi je Flin to je sranje.” “To je to? To je sve što imaš za mene? Ţao mi je to je sranje?” “Pa, razumem šta misli. Seks menja sve. Otvara potpuno novi nivo intimnosti što bi značilo da joj se ti pribliţiš.” “Ali to je dobro, zar ne?” “Da, ali razmisli ako ne uspe to će biti katastrofa. Ne moţete se vratiti na prijateljstvo. Ako pređete na sledeći nivo i to ne uspe... onda je gotovo. Ako ceni to prijateljstvo na način na koji kaţe da ceni, onda je to veoma u redu sa njene strane.” “Gluposti,” rekao sam joj. “Mogli bi i dalje biti prijatelji. Uostalom... zašto ne bi uspelo? Imamo mnogo toga zajedničkog i zaista mi se sviđa Ren, mnogo.” “Ĉujem te, Fin. Ja samo kaţem da shvatam i nju. Mislim kao ţena, mi marimo o tim stvarima više nego muškarci. Mislim, budimo realni, verovatno samo ţeliš da joj se uvučeš u gaće.” To je istina, ţelim da joj se uvučem u gaće. Ali jebiga, ţelim i mnogo više. Ţelim da neko bude moje sve. Ţelim to toliko očajnički od kad je Marni umrla da mogu osetiti to na svojim usnama... i ima ukus ambrozije. “Pa šta da radim?” “Budi joj prijatelj Flin. To je sve što moţeš da uradiš i nadaj se da će jednog dana, ona ţeleti tebe dovoljno da pređe preko ivice sa tobom.” To je baš truba. Nadao sam se da moja sestra ima neku magičnu kuglu da mi pokaţe put do Rovininog srca. A sve što sam dobio od nje je savet da joj budem prijatelj.

131

Pa popišam se na to, pomislio sam u sebi. Neću sedeti i gledati kako mi ova ţena klizi kroz prste i beţi od mene, prijateljstvo mi nije dovoljno i planiram da je povedem na sledeći nivo. Samo se nadam da sam sposoban za to.

NAŠ SVET KNJIGA 132

Poglavlje petnaest Rovin “Dođavola Rovin šta si uradila sa mojim magacinom?” Podigla sam oči sa kompjutera i protrljala ih. Ja sam bila u paklu faktura, a sada sam bila u Niks paklu. Posegla sam dole i po mazila Harvesovu glavu koji je sedeo na mojim nogama. Prošlo me je neko zadovoljstvo, jer Niksov pas voli da bude pored mene. Mislim da izluđuje Niksa, jer se ovaj pas vezao za mene tako brzo. Pogledavši preko ramena pokušala sam da odgovorim što mirnije. “Na šta misliš?” “Organizovala si celu jebenu sobu i ne mogu ništa da nađem. Zašto si to uradila?” “Poslagala sam sve tvoje stvari po abecednom redu. Nije bilo nikakvog reda i to me je izluđivalo.” “Bilo je reda,” eksplodirao je. “Znao sam tačno gde je šta.” “Ali ja nisam,” dobacila sam mu. “A pošto očekuješ da drţim tvoj magacin dobro snabdeven, mora biti dobro organizovan da mogu videti kad ti nečega ponestaje.” “Ali ne mogu da nađem ništa,” rekao je kao cmizdravi mali dečak. “To nije raketna nauka, Niks. Nego abeceda. Vidiš... imaš koncept od A do Z,” rekla sam polako. “Ako traţiš matice kreneš od A ka niţe sve dok ne stigneš do M i gle naći ćeš matice. Isuse.” Niks je zurio u mene na kratko, a onda mi okrenuo leđa, udišući nezadovoljno. U mojoj glavi bio je sretni ples. 133

Oh, mislili bi ste da se Niks i ja mrzimo na osnovu ovoga, ali baš je suprotno. Slaţemo se fantastično. Samo se svađamo kao pravi brat i sestra. Mislim lično, da to omogućava Niksu da bude mrzovoljan i zvocalo, stav koji pokazuje poprilično često. Emili mi je ispričala o vremenu kada je Niks bio u ratu i vremenu posle njega. Nisam znala mnogo o postraumatskom stresu, ali Emili mi je sve objasnila i od tada gledam u Niksa drugačijim očima. To je razlog zašto sam tako jako strpljiva sa njim i dopuštam mu da bude mrzovoljan većinu dana. To je najmanje što mogu da uradim za njega kad se toliko ţrtvovao za našu zemlju. “Hej Niks,” rekla sam, odlučujući se da promenim temu. “Šta tvoja majica znači?” Primetila sam ranije i počela se pitati. Pisalo je zlatnim pisanim slovima ’Semper Fi’. Pomislila sam kako je to isto kao što je pisalo i na Flinovim tetovaţama. “To je skraćenica od Semper Fidelis, što je na latinskom. To je Marinski slogan, znači Uvek Verni.” “Zašto Flin ima to istetovirano na bicepsima? On nije bio u marinskim snagama, zar ne?” Niks je zatresao glavom i prišao friţideru. Izvukao je pivo i pokazao mi ga, tiho me pitajući da li ţelim jedno. Zatresla sam glavom dok je on otvarao svoje i seo u staru fotelju. Nakon što je uzeo gutljaj, odgovorio mi je. “Uradio ju je ubrzo nakon što sam ja došao iz Bethesda, gde sam se oporavljao od svojih povreda. Uradio je to u čast meni.” Zanemarila sam tu informaciju i obratila paţnju na to koliko mi se srce topilo na ono što je Flin uradio. Odao počast rođaku za njegovu ţrtvu. Rečima koje su imale značenje. Flin je bio od onih momaka koji je uvek veran. Zato je ostao uz mene i zato je bio toliko voljen od strane svoje porodice i prijatelja. Misao mi je došla nepozvana da će biti savršen muţ jednog dana i momentalno sam osetila nalet ljubomore što neće biti meni. Ljubomorna sam, jer ja nemam šansu sa njim, jer sam previše uplašena da rizikujem naše drugarstvo. I takođe sam ljubomorna na ţenu koja će 134

jednog dana nositi njegovu burmu, jer sam uplašena da me tada više neće gledati na isti način i neće hteti da bude moj prijatelj više. Zapravo ubedila sam sebe da ta kučka koju oţeni neće dozvoliti da ima ţenske prijatelje i dođe mi da ubijem tu nepoznatu ţenu koju će oţeniti jednog dana. “Isuse, Pejdţ... šta ti dođavola prolazi kroz glavu? Izgledaš kao da bi mogla ubiti nekog upravo sada.” Otresla sam misli. “Ništa. Nisam mislila o ničemu.” “Da, kako da ne. Ma daj Pejdţ. Reci mi. Uradio sam svoj posao za danas i malo mi se ogovara.” “Prestani me zvati Pejdţ,” rekla sam. “I ja ne radim ogovaranja. To je za tebe i tvoje druge kretenske prijatelje koji vole da seru okolo jedni po drugima.” Niks je prsnuo u smeh i podigao pivo da mi nazdravi. “Ta ti je dobra.” Okrenula sam se ka kompjuteru i krenula opet da radim fakture. Ali Niks nije završio sa mnom. “Pa kako idu stvari sa tobom i Flinom?” Ramena su mi se ukrutila i ja sam udahnula duboko “Sve je super. Prosto savršeno.” “Znaš da je zaljubljen u tebe, zar ne?” Ja sam se tako brzo okrenula u mojoj stolici ka njemu da sam skoro pala. “Šta? Kako to misliš?” “Zar si toliko slepa? Kad ste bili na večeri kod nas prošle nedelje, on nije mogao da skine oči sa tebe. Ali ide okolo kao pokislo kuče pa pretpostavljam da mu ne uzvraćaš osećanja.” Svetog mu sranja. Niks je video to sve na večeri? Mislim i ja vidim... vidim svaki dan i svako veče kad sam sa njim. Znam šta mi njegove oči govore. Govore, ţelim da budem sa tobom, ali poštujem tvoje granice. Odlučila sam da se pravim glupa. “Ne znam na šta misliš.” Niks je podigao obrve na mene. “Pejdţ, ozbiljno nisi toliko glupa. Odustani. Odmah. Pričaj sa mnom curo.”

135

Zatresla sam glavom. Ovaj slatki Niks me plaši. On nikad nije sa mnom pričao o nečemu ličnom, ali moram da priznam u proteklih nekoliko nedelja, postalo mi je veoma udobno oko njega. Nemam pojma kako da odgovorim, ali sam rekla. “On nije zaljubljen. On čezne.” “Semantika. Ljubav i čeţnja su tako bliski jedno drugom, to je bukvalno isto kao namera i svrha... bar sa ţenske tačke gledišta.” Niks je rekao i slegnuo ramenima. “Moţda nije zaljubljen još, ali da je skroz privučen tebi to je poenta. Zar ne osećaš ništa prema njemu?” Niksovo pitanje bilo je iskreno i pošteno, ali ja nikada ni na momenat ne zaboravljam da je u rodu sa Flinom i da ga takođe štiti. Jako se dobro sećam kako je sumnjičav bio kad sam u početku počela da radim za njega. Ĉak mi je priznao da je mislio da sam moţda prevarant i da hoću da zeznem Flina i da je zato bio nepristojan prema meni prvi put kad smo se videli. Udahnula sam duboko i odlučila da idem na sve, jer sam čuvala sva ta osećanja u sebi i moţda će na kraju eksplodirati. “Naravno da imam osećanja za njega. Osećam mnogo toga prema njemu.” “Onda deluj povodom toga.” “Ne mogu.” Rekla sam tiho. A onda malo podigla glas samouverenje. “Ne ţelim.” Uzeo je još jedan gutljaj piva, “Zašto ne?” “Zbog.... Ja volim svoje prijateljstvo sa Flinom. To je najbolja stvar koja mi se desila - u celom ţivotu. Nikad nisam upoznala nikog poput njega i nikad više neću. Ne ţelim to da izgubim.” “Zašto misliš da ćeš izgubiti?” “Zato,” rekla sam mu dajući mu moj najozbiljniji pogled. “Sve se sjebe kad se umeša seks. Prijateljstvo će umreti. Biće mu bitan samo seks. Imala sam to.... i nikad mi nije uspelo. Prijateljstvo mi je mnogo bitnije od toga da se ispraznim.”

136

Oh boţe... kako znam da bi sa Fliom bilo tako. Kladim se da bi me lansirao tako visoko da bih uhvatila mesec. To je osećaj za kojim toliko čeznem, ali odbijam da mu se prepustim. “Rovin.” Niks me je dozvao i ja sam se trgnula, jer je koristio moje ime. “Nije baš tako. Nisu svi muškarci isti.” “Kako ti to znaš?” ispljunula sam, jer ne ţelim da se nada za nešto što se nikad neće desiti. “Zato što sam ja bio tamo... uradio to. Ja sam bio tip koji je samo ţeleo da se uvuče u ţenske gaće, a onda je izbacim napolje što sam brţe mogao. To sam ţeleo i prvi put kad se Emili pojavila.” “Stvarno?” pitala sam, iznenađena što mi je tako nešto priznao. “Kunem se. Moţeš je pitati. Zapravo, mi smo se dogovorili samo za seks, bez emocija i veze. Ali nije baš tako ispalo. Biti sa Emili... intiman... otvorilo je moje srce za potpuno novi nivo veze. To je učvrstilo moje prijateljstvo sa njom. Učinilo je da ţelim da joj pomognem i volim je još više. Seks ne ubije uvek sve. To se moţe samo pojačati... sa pravom osobom.” “Ali kako da znam da je Flin prava osoba? Mislim moţda je to predodređeno da mi bude samo prijatelj.” “Moţda je predodređeno da ti bude mnogo više,” Niks je dodao. Da moţda. Pogledala sam Niksa dvosmisleno. “Ali to nije rizik koji sam spremna da preuzmem. Moţda mi to nije dovoljno.” Kada sam se vratila u stan, izvela sam Kaponea u dugu šetnju. Flin je morao da ode na posao danas na drugu trodnevnu smenu i ostavio mi je poruku da je oprao sav veš za nas oboje. Moje srce je poskočilo na tu ljubaznost. Za nekog ko nije bio u stanju da se osloni na nekog u poslednjih pet godina, taj jednostavan postupak vidim kao nešto veoma drago. Volela bih da je ovde tako da ga mogu zagrliti i ja sam se nasmejala novoj Rovin. Stara Rovin definitivno nije volela da se grli.

137

Nahranila sam Kaponea i presvukla se u Flinovu majicu. Imam stan samo za sebe pa se ne zamaram da obučem šorc. Nemirna sam, ne osećam se kao da mi se gleda televizija, a nisam baš i neki ljubitelj knjiga. Pa sam uzela Flinov laptop. Rekao mi je da ga mogu koristiti kad god ţelim i teško da sam koristila to osim kad sam čitala novinske naslove. Upalila sam google i u deo za pretragu ukucala ’Dţon Kliden’. Previše rezultata je iskočilo, ja sam ukucala malo tačnije. ’Dţon Kliden Leswisville Texas.’ I Odmah mi je izašlo ono što sam traţila. I ja sam krenula u samo mučenje. Prvi članak glasio je ’ Poštovani sudija presudio u sporu trgovinske razmene.’ Nisam se zamarala da čitam detalje, jer sam pročitala to pre i nije mi se čitalo opet. Trgovinski sporovi nisu za mene. Sledeći natpis glasio je ’Dobrotvorna akcija završena je sa najvećom uplatom sudijske donacije.’ Ovo je stariji članak, ali sam kliknula i zurila u sliku pred sobom. Preko cele je strane odvratni čovek koji znam da trenutno ima sedamdeset i jednu godinu. Kosa mu je tamna prošarana sedim, ali to je otprilike jedina stvar koja oslikava njegovu starost. On je bio u formi i odlično se drţao. Njegova ruka je oko jedne zgodne ţene, takođe tamne kose, znam da ona ima pedeset pet. Zdravo mama i tata. Dalje u članku veličaju vrline uvaţenog okruţnog sudije i kako je njegova donacija od 50000 dolara udarila kamen temeljac na dobrotvornu akciju. Tata mi je izgledao ozbiljno na slici i to je zato što mislim da on zaista ne ume da se smeje. Moja mama, međutim pokazivala je svoje prelepe bele zube, ţeljna da se pokaţe pred kamerama. Sigurna sam. Pregledavala sam njihova lica, pokušavajući da nađem na njima makar malu naznaku kako se osećaju u vezi mene. Ne izgledaju kao dvoje ljudi

138

koji imaju nestalu ćerku. Dok moj tata ne izgleda baš oduševljeno zbog slike, oni zasigurno ne izgledaju kao da su nečim razočarani. Baš kao što sam i mislila. Oni ne misle o meni uopšte i iako sam se mučila sa ovom igrom s vremena na vreme, nikad nije nestao bol koji bi osetila. Vraćam se nazad na google, i kucam Ana Marija Kliden. Izbacio mi je 128,000,000 tragova. Smanjila sam pretragu Ana Marija Kliden, Teksas. Bilo je 348 tragova. Pregledala sam prvu stranu, traţeći reči koje ţelim da čitam. Roditelji tragaju za nestalom ćerkom. Nadaju se da je i dalje ţiva par iz Teksasa traţi svoju ćerku. Uvaţeni sudija se nada da mu je ćerka ţiva. Strana za stranom i nije mi izbacilo ništa. Moji roditelji me nisu traţili. Ne mare da li sam ţiva ili mrtva. Tko sam i očekivala. Kad sam rekla da idem od kuće čim sam napunila osamnaest, ţeleći da moji roditelji pokaţu neko interesovanje za mene, moj otac mi je rekao. Upozorio me je. Rekao je ako odem, da se nikad više ne vratim. Rekao je da ću biti mrtva za njih i očigledno sam bila.

NAŠ SVET KNJIGA 139

Poglavlje Šesnaest Flin “Okej... sad podigni i stisni petlju.” Rovin me je pogledala sa stepenom gađenja na licu. “Miriše uţasno.” “Prestani kukati kao beba i kreni masakrirati. Pretvaraj se da je to Đus.” Rekao sam joj sa osmehom zbog moje brilijantne ideje. Izgledala je prelepo večeras sa kosom podignutom gore u rep, a njeno lice bilo je čisto i bez šminke. Nosila je majicu i izbledele farmerica sa rupama na kolenima. Opušteno i seksi u isto vreme. Rovin pogleda u mene i uranja sa obe ruke u bundevu. Vadi iznutrice bundeve i stavlja ih sa strane na novine. “Eto ti skote.” Nasmejao sam se glasno. “Reci mu.” Ona je posegla i opet napunila ruke, jako je pljusnula to na sto i trgla me malo. “To ti je zato što si me oteo.” Rovin je treći put uvukla ruke unutra. “Ovo ti je zato što si me vezao za krevet,” rekla je vičući sa osmehom na licu. Pljusnula je! Bundevine semenke su udarile od sto i malo pale i na pod. Kapone je prišao i onjušio. “Navali, devojko.” Ohrabrio sam je. Ona uranja nazad i vadi još jednu gomilu i pljuska je na novine. “A ovo ti je zato što su tvoje siledţije napale mog najboljeg druga Flina.” Ja sam se smejao na njenu zabavljenost, srećan, jer vidim da i ona ume da se smeje i zabavlja. “To je verovatno najbolja terapija koji si ikad mogla dobiti oko Đusa.” Oboje smo prsnuli u smeh oko toga i nastavili da radimo na našim bundevama. Zatim je naš smeh stao i radili smo u tišini neko vreme. 140

Rovin je donela ove glupe bundeve kući i rekla da ţeli da ih iseče za noć veštica što je za manje od nedelju dana. Nije mi bilo naročito stalo da to radim, jer sam smatrao da je taj praznik beskoristan, ali njen entuzijazam bio je zarazan i evo nas sad, rame uz rame, sakatimo te jadne bundeve. Pomeraju ći se od naših sad praznih bundeva, pitao sam, “Šta da radimo sa svom ovom unutrašnjosti?” “Pa pročitala sam na internetu da se moţe peći.” Pogledali smo na ogromnu gomilu semenki i mesa bundeve na stolu, a onda jedno u drugo. Istovremeno smo za tresli glavama i rekli. “Ne” “Previše sam lenja da bih to uradila” rekla je Rovin. “I ja isto.” Presavijam uglove novina kupeći sve što je bilo od bundeve i bacam to u đubre. Rovin postavlja novi list novina ispod nas i oboje peremo naše ruke u sudoperi. “I šta sad?” Ona mi u ruke daje noţ, okretajući mi ručku. “Sad ćemo je seći.” Nisam bio baš neki umetnik i vešt da napravim oči na bundevi, pa sam se odlučio za klasične trouglove za oči i nos. Pogledavši ka Rovin primetio sam da se ona malo više potrudila praveći oblik kao mačijih očiju sa delikatnim obrvama na svojoj bundevi. Impresioniran sam. “Niks mi je rekao šta tvoja tetovaţa znači.” Na tu opasku okrenuo sam se ka njoj i na trenutak nisam imao pojma o čemu priča. Onda mi je sinulo. “Uvek veran,” objavio sam. “Rekao mi je da si to uradio njemu u čast.” Ja sam klimnuo, praveći levo oko na mojoj bundevi. “U suštini nekako je smešno. Mislim, kako ikad moţeš zaista da odaš počast nekom poput Niksa, zar ne?”

141

“Oh, ja ne mislim da je smešno uopšte. Mislim da je to što imaš te reči na sebi prelepo. Mislim da ti te reči takođe jako pristaju.” Iznenađen, moje oči su poletele da sretnu njene. Bile su sive i ispunjene toplinom, neţnošću i naklonošću i od tog pogleda mi se ukrutio. Provodio sam nedelje sa Rovin, lebdeći između ţelje da je jebem i ţelje da učvrstim naše prijateljstvo koje toliko nameće. Ali ovaj pogled koji mi daje sad? Ĉini me da ţelim sve... očajnički. Puni me ţeljom da je samo drţim, ne u prijateljskom smislu, ali ne ni u seksualnom. Ţelim da je drţim intimno i da joj otklonim sav bol. Ţelim da se brinem o njoj, pomaţem joj i da sve u njenom ţivotu učinim boljim. Ne zato što je pokvarena, nego zato što me čini boljom osobom i ţelim to da joj uzvratim. “Pa šta ti je još Niks rekao?” pitao sam, sklanjajući svoje oči i nadajući se da će ova uţasna potreba za njom nestati. Bila je tiha na kratko, “Rekao je da si zaljubljen u mene.” Moje oči su se opet okrenule ka njoj i tu je bila tuga i strah kojeg nije bilo pre. “I šta si ti mislila o tome?” “Rekla sam mu da je to samo poţuda.” Rekla je sa blagim osmehom na licu “Hmm...” izdahnuo sam. “Nije li to isto?” Rovin je slegnula ramenima. “Niks ne misli tako. On kaţe da je to neka muška stvar.” Gledao sam u Rovin kako i dalje sa noţem kasapi bundevu i vadi male delove napolje. Izgledala je snaţno i ranjivo u isto vreme i nisam imao nikakvu kontrolu nad onim što sam uradio sledeće. Posegao sam rukom i po mazio je po licu do zadnje strane njenog vrata. Bila je iznenađena dodirom, osetljivo se okrenula da me pogleda, dozvolivši mi da drţim njen vrat. “Ţelim da te poljubim Rovin.” Privukao sam je bliţe nije mi se opirala... na početku. Ĉim su se naša usta pribliţila, njena ruka podigla se na moje grudi. “Stani Flin.” 142

Moje grudi izdahnule su bolno na njeno odbijanje, ali nisam se odmakao. Ona me nije odgurnula takođe. Pogledao sam je... duboko... napeto. “Zašto...Rovin? Ima iskre ovde. Osetiš je zar ne?” Ona je brzo klimnula i uverila me. “Da... osetim je jasno kao sunce... Topla je i utešna. Ali se jako bojim. Prosto ne mogu.” Odmakao sam se od nje i pustio je iznenada trebala mi je fizička udaljenost. Uzeo sam nekoliko koraka unazad, naslonio sam se na pult, stavljajući svoje ruke na kukove. “Onda mi objasni... opet. Hajde da pričamo o tome. Hajde da vidimo moţemo li nešto smisliti.” Mislio sam da će da odbije, jer Rovin nije osoba koja deli svoja mišljenja. Ipak, izvukla je kuhinjsku stolicu i sela dole spuštajući noţ ispred nje. “Moj tata je sudija - veoma poznat, veoma cenjen. Moja mama je socijalista takođe veoma poznata verovatno ne toliko cenjena od kad je postala njegova mnogo mlađa ţena.” Nisam rekao ništa nego sam prišao i izvukao drugu stolicu sedajući nasuprot nje. Ona je nastavila. “Moj tata je mislim imao negde oko četrdeset i osam kad me je dobio i iskreno, mislim da nije ţeleo da ima dece. Bilo mu je dobro i bez toga imao je uspešnu karijeru, a ona mu je bila sve. Ali moja mama je bila mlada i ţelela je jedno, pa joj je on to dao.” “Znači očito si rasla u prilično skupom ţivotnom stilu zar ne?” “Da, iako sudije ne zarađuju baš mnogo, moja mama je bila ta koja je imala porodičan novac. Njena porodica bila je bogata... bavili su se stokom. Ali bili su veoma uspešni u tome. U svakom slučaju, odrastanje je bilo u redu. Moj tata nije obraćao paţnju na mene, dok moja mama jeste u početku, tokom godina to je prestalo. Nikad nije bila u stanju da ponovo zatrudni, pa je svoje vreme provodila igrajući tenis i na ručkovima sa

143

svojim prijateljicama.” Rovin je zastala i dala mi osmeh. “Da li znaš šta se dešava sa tinejdţer devojkom koja nema roditeljsku paţnju?” “Bila si buntovnik?” odgovorio sam, jer je to bio logičan odgovor. “Tako je. I dečak, ali više buntovnik. Pila sam i drogirala se sa petnaest. Izgubila sam nevinost u istom tom uzrastu. Došla sam kući urokana tu noć i pohvalila se svojim roditeljima. Rekla sam im kako sam izgubila nevinost na zadnjem sedištu tatinog Leksusa. Baš tako sam mu rekla.” “I šta su oni uradili?” pitao sam pomalo uţasnut. Nisam mogao da zamislim da je uradila nešto tako, a onda se još i hvalila roditeljima. Ali onda opet, moji roditelji nikad nisu zanemarivali Rener i mene. Mi smo uvek imali njihovu paţnju. “Moj tata me je pogledao... ali je to bilo kao da gleda kroz mene razumeš? I rekao je ’ jako sam razočaran mlada damo’. Onda se okrenuo ka mojoj mami i rekao, ’Moraš da središ ove ispade Suzan. Ne ţelim da ova sranja unište moju sliku u javnosti.’” A onda je otišao ne pomenuvši ni jednom više taj incident. “Šta je tvoja mama uradila?” Rovin se blago nasmejala, sa gorkim humorom. “Ona mi je posvetila bar malo vremena. Zamolila me je da se lepo ponašam i da ne sramotim oca, a onda mi je rekla kako da imam siguran seks.” “I to je bilo to? Nisi bila kaţnjena?” Bio sam zapanjen da su njeni roditelji to ignorisali. Da je bila moja ćerka, bila bi kaţnjena najmanje do dvadeset i pete. “To je bilo sve.” “Pretpostavljam da nisi bila zadovoljna, jer tvoji roditelji ne obraćaju paţnju na tebe.” Moje reči su bile malo grublje, jer sam bio jako ljut što su se tako ophodili prema svojoj ćerci i što nisu imali dovoljno interesovanja da se pobrinu za ono za šta su bili odgovorni. “Ne, nisam bila zadovoljna. Postalo je čak i gore, pokušavajući da me primete. Počela sam da se oblačim u gotsko ofarbala sam kosu u crno, 144

nosila crni karmin, probušila jednu obrvu. Ništa. Nisu rekli ni reč, ali mi moj tata nije dozvoljavao da budem ni blizu njega kad bi bile upaljene kamere. Pa sam se još više udaljila od njih. I onda sam počela baš da se opijam. Dolazila bi kući pijana kao letva. Radila sam sve moguće da privučem njihovu paţnju.” “Na primer?” bio sam zaista zainteresovan koliko daleko je išla da bi dobila njihovu paţnju i ljubav. Rovin se zapravo nasmejala i bilo mi je drago što njena prošlost nije ostavila traume. “Jednom dok smo doručkovali, bila sam besna, jer je moj otac samo sedeo sa novinama ispred lica. Pa sam rekla mami kako sam probušila svoj klitoris.” “Nisi valjda?” “Jesam.” Rekla je sa velikim osmehom. “Jebote,”rekao sam u čudu. “I šta je tvoj tata uradio?” Nije čak ni sklonio novine. Samo je rekao. “Suzan molim te dovedi svoju ćerku pod kontrolu, nije zvučao ni ljuto ni iznervirano.” “Njegov izbor reči je malo čudan za svoju ćerku.” Rovin je klimnula. “To mi nije promaklo. Zapravo, nekako sam se zapitala da li je moja mama moţda zatrudnela sa nekim drugim, ali to nije nešto što sam do kraja saznala.” “Pa šta je bio razlog da odeš? Rekla si da si otišla pre pet godina zar ne?” “Konačno sam dobila paţnju svojih roditelja.” Njene reči bile su šapat dok je spustila pogled na pod. Kosa joj je pala na pozadinu vrata. Nisam mogao odoleti. Ja sam posegao napred i uhvatio njenu ruku. Drţao sam je neţno među svojim, osetivši da joj je koţa kao led. Svojim dlanovima pokušavao sam da ugrejem njenu ruku, palcem je lagano milujući, pokušavajući da joj dam neku utehu. Ona je pogledala u mene i nije bilo suza u očima. Samo bol. Ĉist ne ukaljan bol i ja sam imao osećaj kao da ću povratiti. “Moţeš mi sve reći Rovin. Baš sve.” 145

Ona je klimnula glavom. “Nekoliko dana nakon što sam završila srednju, bila sam sa prijateljima. Jako smo se napili, bili smo totalno van sebe. I smešno je to što stvarno nisam ni pomislila da privučem njihovu paţnju jednostavno sam se zabavljala. Kako god, odlučili smo da provalimo u kuću iz susedstva. Znala sam da ljudi nisu tu, jer su bili prijatelji sa mojim roditeljima. Uništili smo kuću poprilično. Ja sam ofarbala sprejom zidove, isekla dušeke, iskasapila sav nameštaj...” Ona je odahnula i tu je bio osmeh dok se pri sećala. Nije to bio osmeh koji je govorio da je to sretna uspomena. Nego je bio skor postiđeni smeh, jedan od onih koji je bila primorana da stavi. “I uhvatili su vas?” pitao sam. “O da,” rekla je, “Nadrljali smo opasno taj put. Susedi su čuli buku i pozvali policiju. Uhapšeni smo. Napokon sam dobila tatinu paţnju. Mislim... sudijino dete je uhapšeno i radilo je takva sranja.” “Šta je uradio?” “Nakon što mi je platio kauciju? Pa, odveo me je kući poseo dole u njegovom kabinetu, I po prvi put od kad mogu da se setim, drţao mi je predavanje. Pričao je oko otprilike sat kako sam ja pokvareno dete bila. Kako sam sramota - poniţenje. Da je poţalio dan kad je moja mama zatrudnela sa mnom, jer nisam ništa drugo od nevolje i muke. Rekao mi je da moje ponašanje prestaje sad ili će me izbaciti, odseći me, ukinuti dţeparac. Napokon me je izgrdio. I po prvi put, ja sam bila sretna, zaista sretna, jer je obratio paţnju. Ali onda sam počela da slušam njegove reči i to me je razljutilo.” “Jer to nisu bile reči koje si trebala,” zaključio sam. Ona je trebala da joj roditelji kaţu da je vole i da su zabrinuti za nju. “Ne... To nisu bile reči koje sam trebala. Bila sam tako besna. Rekla sam mu da mi ne treba njegov usrani novac ni on, kao ni mama. Otišla sam pravo u sobu spakovala svoju garderobu. Imala sam nešto novca ušteđeno dovoljno da platim kartu do Njujorka. I otišla sam ne okrenuvši se.” “Zar nije pokušao da te zaustavi? Zar nije ni tvoja mama?” 146

Rovin je zatresla glavom. “Ne. Ĉak mi je i otvorio ulazna vrata. Moja mama stojala je pored njega i uvrtala svoju ogrlicu. Mislila sam da ţeli nešto da mi kaţe, ali nikad nije. Baš kad sam izlazila na vrata rekao mi je da nikad neću uspeti sama i da nisam dobrodošla nazad. Ĉula sam zaključavanje brave nakon što je zatvorio vrata za mnom.” Napravila je pauzu nekoliko sekundi, a onda se nasmejala. “Smešno... kako je glasno bilo to zaključavanje brave... i dalje mogu da čujem taj zvuk u svojoj glavi tako jasno.” Samo sam zurio u Rovin, potpuno skrhan zbog nje, ţeleo sam da je povučem u svoje krilo i zagrljajem uklonim tu tugu iz nje. Ali ona to ne bi prihvatila. Znam. Umesto toga povukao sam njenu ruku do svojih usana i spustio lagani poljubac na njen dlan pre nego što sam ga pustio. “Ali pogledaj se sad,” rekao sam joj. “Vidi kako si preţivela... vidi kako si snaţna.” Ona je zurila u mene, skore ne treptajući “Misliš?” “Ne mislim... znam. Ti si neverovatna Rovin. Dokazala si da je tvoj tata pogrešio i postala si jedna neverovatna ţena. I to si uradila uprkos svemu što su ti uradili.” Rovin je zatresala glavom, njena prelepa kosa se klatila na taj pokret. “Ne, Flin zar ne vidiš? Ja nisam dostojna ljubavi. Istorija mi je to dokazala. Zato mogu samo imati prijateljstvo sa tobom. Sve ostalo će se pretvoriti u sranje... prosto znam. “To su gluposti Rovin. Ti si pametnija od toga i snaţnija, ne mogu da verujem da se bojiš rizika.” Nagnula se u stranu i pogledala me radoznalo. “Zašto imaš takvu veru u mene?” “Zato što znam ponešto o slomljenim srcima i razočaranjima i kako to sve moţe uticati na nas i definisati osobu. Znam kako je biti malo sjeban prošlošću, ali isto tako znam i šta je potrebno da se to prevaziđe.” “Reci mi,”rekla je šapatom i nisam imao izbora nego da ogolim dušu za nju, kao što je ona upravo uradila. Udahnuo sam duboko i počeo. 147

Rekao sam joj sve u vezi Marni. Nisam izostavio ni jedan detalj, uključujući i činjenicu da sam zbog toga postao vatrogasac. Bio sam iskren, čak sam joj rekao i za svoj Heroj kompleks koji me je ponekad obuzimao, da me je privlačio ka pokvarenim stvarima. Ĉak sam joj priznao da me je on ispočetka i privukao njoj i da sam zato ţeleo da joj pomognem. Kad sam završio gledala me je očima punim tuge. “Zar ne vidiš Flin? Upravo si mi dokazao poentu. Misliš da sam pokvarena... to je jedini razlog zašto ţeliš da mi se pribliţiš. Ţeliš me popraviti, a ja ti govorim... ne mogu biti popravljena.” “Ne,” porekao sam. “Moţda u početku, ali ne sad. Ti si najsposobnija ţena koju znam. Kod tebe ne postoji ništa što treba popraviti... osim moţda straha od rizika. Nadam se da je to nešto na čemu moţemo poraditi... zajedno.” Rovin je ustala od stola. “Ţao mi je Flin. Ne mogu to da uradim. Znam da imaš bol od odbijanja i da ţeliš da te neko voli jako. Toliko očajnički da si spreman da budeš povređen u tom procesu. Nemam u sebi to da dopustim da tako budem povređena, a jednu stvar znam... je da si to ti Flin... ti imaš moć da me uništiš ako dobijem tvoju ljubav i onda je izgubim. Ja prosto nisam dovoljno hrabra da ţelim da rizikujem tako jako kao ti.” Gledao sam kako Rovin odlazi iz kuhinje, ali nisam uradio ništa da je zaustavim. Tko je najbolje, jer nakon svega što je rečeno, dalje reči bile su nepotrebne.

NAŠ SVET KNJIGA 148

Poglavlje sedamnaest Rovin Prva je nedelja novembra i imamo neverovatno hladno vreme za ovo doba godine. Ĉekam Flina da se obuče, jer vodimo Kaponea napolje u park. Ja imam debeli vuneni kaput koji sam kupila prošle nedelje na rasprodaji, zajedno sa lepim crvenim šalom, koji sam obmotala oko vrata. To je bilo malo neobično za mene ali ţelela sam da si nešto kupim sa mojom platom, a kaput mi se činio praktičnim. Naročito pošto je dolazila zima, a ja nisam imala ništa osim stare izlizane koţne jakne. “Spreman sam,”Flin je rekao i ja sam se okrenula gledajući ga kako prolazi pored mene. Nikad me nije prestajalo iznenađivati kako mi srce lupa kao bubanj svaki put kad ga vidim. Izgledao je kao da je sad iskočio iz modnog magazina sa svojim braon kaputom, krem braon dţemperom koji se nazirao ispod nekoliko otkopčanih dugmadi kaputa nije imao ništa na vratu da ga štiti od hladnoće. Kosa mu je izgledala kao da je sad ustao iz kreveta, ali naravno njemu je to pristajalo. Dok je prilazio ja sam uhvatila Kaponeov povodac i iako je bio lagan osećala sam miris sandalovine i citrusa koji je Flinu stajao savršeno. “Zar nemaš neki šal?”pitala sam. Dao mi je uţasnuti pogled. “Pravi muškarci ne nose šal.” “Dobro,” rekla sam mu. “Ali nemoj da mi se ţališ kad ti se vrat smrzne.” “Pravi muškarci se nikad ne ţale.”Rekao je dok mi je namigivao. Ja sam frknula dok sam se naginjala da zakačim povodac za Njujork Jets ogrlicu koju je Flin kupio za Kaponea prošli mesec. 149

Mi smo krenuli ka malom parku sedam blokova dalje i nismo bili ni trideset metara od stana kad sam shvatila da sam zaboravila rukavice. Dala sam povodac Flinu. “Evo ti... ti ćeš šetati Kaponea. Ruke su mi se smrzle.” Uzeo je povodac od mene, a ja sam uvukla ruke u dţepove. “Hoćeš li moje rukavice?”pitao je. “Ne, prava ţena ne nosi rukavice.” Flin je udario od moje rame njegovim i nasmejao se. “U to ne sumnjam - ti si prava ţena gospođice Pejdţ.” Ja sam ga lupila nazad i nasmejala mu se ljubazno. “Pa hvala vam ljubazni gospodine.” Shvatila sam da volim ovaj novi nivo druţenja sa Flinom i ja sam se nekako umirila od onog ozbiljnog razgovora koji smo imali prošli mesec. Oboje smo se otvorili i pustili da sve izađe. I dok je bilo verovatno gomila stvari koje smo ostavili nerečenim, bitna stvar koja je trebala biti rečena je rečena. Flin sad razume povod mog straha i sad razume zašto ne mogu da imam ništa više od drugarstva sa njim. Nije gurao ili me pritiskao od kad smo imali taj razgovor, ali je uspeo da mi bude ništa više do pravog prijatelja. Prijateljstvo je bilo neverovatno i zapravo smo visili zajedno non stop. Od kad sam rekla Flinu za svoje roditelje, tajnu koju nisam podelila ni sa kim, uvidela sam da mogu da mu kaţem skoro sve. Mogla sam to da uradim bez straha od osude, ono što je najbitnije je da gradimo međusobno poverenje. Na primer, baš pre neki dan, dobila sam menstruaciju i zamolila Flina da mi trkne do radnje i kupi tampone. Morala sam se ugristi za jezik da se ne za smejem na izraz koji mu se pojavio na licu. Ali onda je ustao i rekao da će rado otići. Kad se vratio iz marketa na uglu, predao mi ih je i rekao. “Sledeći put kad mi ponestane kondoma, ti ćeš biti ta koja će otići da mi ih kupi.”

150

Ja sam se nasmejala i rekla. “Svakako.” Ali nema šanse da ću mu ja kupovati kondome. Ja mora da sam najgora osoba na svetu, jer ja ne dozvoljavam Flinu da se uvuče u moje gaće, ali ne ţelim ni da uđe u gaće neke druge ţene takođe. Ja sam uvrnuta, sigurno. “Hoćeš kafu ili nešto?” Flin je pitao dok smo prolazili pored uličnog prodavca. “Topla čokolada bila bi super. Ja častim.” “Kul, neka bude dve.” Vidite, to je dokaz upravo tu prijateljstvo funkcioniše. Pre našeg razgovora, Flin bi insistirao da plati, što bi ličilo više kao izlazak za mene, a to prevazilazi prijateljski scenario. Ali time što je Flin dozvolio da ja platim, dokazuje da prijateljstvo savršeno funkcioniše. Uzeli smo naša pića i krenuli ka parku. Odlučila sam da sačekam da se malo ohladi nakon što sam videla Flina kako se opekao svojom toplom čokoladom. “Pa moja mama je zvala danas i poţelela da te zvanično pozovem na Ekstravagantnu Koldvil večeru za dan zahvalnosti.” “Ohhh...” ja sam uzviknula. “Zvuči veličanstveno. Šta je sve umešano u Koldvil Ekstravagantnost.” “Pa, da vidimo. Ima hrane... onda fudbal... onda dremanje. Mislim da je to sve.” Ja sam se nasmejala mogla sam da zamislim Flina, Niksa i njihove očeve kako dremaju u dnevnoj sobi uz fudbal. “Ne ţelim da se namećem.” “Rovin.” Flin je rekao sa upozorenjem. “Prijatelji ne puštaju prijatelje da jedu večeru iz mikrotalasne za dan zahvalnosti. Uostalom. Tim će isto biti tamo. Znaš da moji roditelji otvaraju vrata za sve moje prijatelje.” To je istina. Bila sam u njihovoj kući dva puta sa Flinom, Nik i Nora Koldvil su dvoje najdivnijih i najgostoljubivijih ljudi koje sam ikad srela. 151

Oni su takvi da očekuju da uđeš u njihovu kuću i podigneš noge na sto za kafu, očekuju da se osećaš dovoljno udobno i opušteno da uzmeš iz friţidera šta god poţeliš ako si gladan ili ţedan. Nemaju zidove izgrađene oko sebe i njihova srca ispunjena su samo sa velikodušnošću. Mogu samo da zamislim kako će izgledati dan zahvalnosti sa svim Koldvilima. Biće dosta dobre hrane, puno smeha, verovatno i malo dremanja kad sve bude rečeno i učinjeno. “I Kapone ide takođe.” Flin mi je rekao da bi me namamio, ali već sam odlučila da prihvatim. “Okej, mi smo za. Moţeš li pitati mamu šta da donesem?” “Pitaću, ali znam da će reći da ne donesemo ništa osim sebe.” Nasmejala sam se na Flinovo imitiranje Irskog akcenta njegove mame. “U tom slučaju nemoj se zamarati pitanjima, jednostavno ću odneti nešto, moţda pitu.” “Znaš da kuhaš?” Flin je pitao sa čuđenjem. “Naravno da znam da kuvam.”Rekla sam mu ponosno. “Kako to da onda sve što jedemo je pica ili sendviči ako znaš da kuhaš?” “Samo zato što znam da kuvam, ne znači da ţelim. Ovo je dvadeset prvi vek drugar... Vremenom, ţene su pokidale lance ropstva i mi više ne sluţimo muškarce.” Flin zabacuje glavu u nazad i počinje glasno da se smeje, a onda se naginje napred drţeći ruku sa Kaponeovim povodcem na stomaku dok se smeje u drugoj ruci drţi svoju toplu čokoladu. Njegov smeh je zarazan i ja počinjem da se smejem sa njim. On pogleda u mene i naše oči se sretnu. Onda se desi... bilo je to pucketanje u vazduhu, kao elektricitet koji je plutao među nama. Flinov osmeh je odmah utihnuo, a zatim i na mom. Isto nam se dešava i nema ničeg osim intenziteta i fokusiranosti u našim pogledima. Kao da

152

mogu da osetim toplotu koja je isijavala iz nas, a sve oko nas je prestalo da postoji. Bili smo samo Flin i ja. Ja to zovem ’događajem’ kada se sve naše odluke da budemo samo prijatelji tope i nestaju u zaborav. Javlja se nešto nad čim nemam kontrolu. Kad sam u tom trenutku sa Flinom, ne ţelim ništa drugo osim da me zgrabi i poljubi, tada moja pluća ţude za kiseonikom. Tada imam potrebu da budemo goli i da naše ruke ispitaju svaki milimetar koţe onog drugog. Ţelim da se izgubim, duboko izgubim u Flinu. ’Događaj’ udara i Flina jako isto kao i mene. Vidim ţelju kako isijava i preti da ga zapali. Osećam seksualnu tenziju i kunem se da mogu da čujem kako mu srce lupa zbog mene. Kad se ’događaj’ desi ja ne mogu da se borim. U stvari ako bi Flin u toku događaja posegao prema meni da me dodirne ili poljubi prepustila bi se i dušom i telom. Ali na sreću Flin je bio jača osoba od mene, on je očigledno onaj odgovorniji. On se obično trgne prvi i vrati nas u stvarnost. Baš kao i sad. Posegnuvši rukom, čvrknuo je moj nos. “Preslatka si kad počneš da iskazuješ svoje feminističke stavove.” Trepćem očima teško, još uvek sam pod njegovim činima, a onda se osmehnem. On me je potapšao po leđima što je jadno i razumljivo u isto vreme. Da razvedri raspoloţenje, on uzima moju ruku među svoju ogromnu i nastavi hodati. Moje noge nemaju izbora osim da se pokrenu i prate ga. Krenuo je da ćaska o svojim fantastičnim fudbalerima... nečem bezazlenom što će moje srce, moj um.. moje telo naterati da zaboravi ’događaj’. On uvek pazi na mene. Moje srce kipi, veliko je i pulsira, od ljubavi prema Flinu. Da... Volim Flina. On je moj najdraţi prijatelj na celom svetu. I biću sretna sa tim.

153

*** “Šta radiš?” Flin je pitao dok se bacao na kauč pored mene. Imam njegov laptop otvoren i on se nagnuo da pogleda u ekran. Nije mi ni palo na pamet da sakrijem ono što sam radila pa sam malo nakrivila ekran da bi mogao videti bolje. “Uzimam turu mučenja.” On me samo pogleda sa jednom podignutom obrvom. Ispravljam laptop nazad i krećem da kucam, nalazim nove termine za pretragu, a kad su izašli rezultati, okrenem ekran prema njemu. Gledam kako prelazi očima nadole prema ekranu i primećujem iz ovog ugla koliko su mu trepavice guste. A zašto to ranije nisam primetila ne znam. “Ko je Dţon Kliden?” Kliknula sam na članak o donaciji i kad je slika iskočila, pokazala sam na nju. “Upoznaj moju mamu i tatu.” Njegova glava cimnula se ka meni i zadrţao je moj pogled. Nasmejala sam mu se brzo i pokazala opet ka ekranu. On je pročitao ceo članak i pogledao opet u mene. “Dţon i Suzan Kliden? Odakle onda Pejdţ?” “Pejdţ Rovin nije moje pravo ime. Nego Ana Marija Kliden.” “Zezaš me.” “Ne.” Gledao me je paţljivo čak je i odmerio moje telo. Ne mogu da si pomognem peckanje je svuda po meni od njegovog pogleda, iako on uopšte nije seksualan. “Ne izgledaš kao Ana Marija,” rekao je. “I nisam. Moje ime je Rovin Pejdţ sad.” “Kad si ga promenila?” “Onog momenta kad sam sela u autobus koji me je vozio u Njujork.” “Ali kad si ga promenila legalno.” 154

“Nisam... nisam morala.” “Ozbiljno?” “Aha...” “Kako bilo šta središ? Nemaš matični broj. Kako plaćaš porez? Ili stan? Kako imaš račun u banci? Kako si dobila vozačku dozvolu?” Tako uţivam u ovome. Pogled na Flinovom licu je mešavina komedije i uţasa i poštovanja. “Pa... Nikad ne plaćam porez, plaćena sam uvek kešom, kao što me i tvoj dragi rođak Niks plaća. Nikad nisam morala da platim kiriju, jer zakup nikad nije bio na moje ime i nikad mi nije trebao račun u banci, jer sam svojim cimerima svoje troškove uvek plaćala kešom. Oh i nemam vozačku dozvolu.” “Nemaš vozačku dozvolu?”pitao je u neverici. “Nemam vozačku dozvolu... barem ne na ime Rovin Pejdţ” potvrdila sam. “Ali... ti si vozila moj auto.” Malo me je udarilo, jer je zvučao zaista iznevereno. “Opusti se, ozbiljno blesavi. Nisam bila uhvaćena, zar ne? Uostalom... tehnički imam vaţeću dozvolu za Teksas. Samo mislim da je moţda potrebno da dobijem novu za Njujork.” Slegnula sam ramenima, pa dobro. “Kriminalac.” On me je optuţio sa podignutim prstom. “Ja ţivim sa kriminalacem.” Počela sam da se smejem i potvrdila mu. “Znam... stvarno moram jednom to sve legalno završiti. Ĉak sam prošle godine nabavila svoj rodni list zbog toga. Samo nikad nisam imala prilike da to završim.” Flin vrti svojom glavom u neverici i čudu. “Neverovatna si znaš li to?” Zatvorila sam laptop i stavila ga na sto. Podvijajući svoje noge pod sebe okrenula sam se prema njemu. “Da li je dobro neverovatna ili loše neverovatna?”

155

“Dobro neverovatna. Ludo, preslatko neverovatna. Nisi baš građanin koji baš nešto poštuje zakon, ali si neverovatno neverovatna i volim to kod tebe.” Krv u mojim venama podivljala je od sreće na Flinov kompliment. Moje srce je podivljalo na to što je koristio reč na ’v ’. Mir se smestio u moje srce, jer ne moram da se borim za njegovu paţnju. Jer je zaista zainteresovan za mene i voli ono što vidi. Znam da nisam savršena i znam da sam uradila svari koje nisu za divljenje u prošlosti, ali trudim se da budem dobra. Trudim se da ţivim svoj ţivot bez da povređujem druge. Prirodno je da očekujem da neki ljudi gledaju u mene sa gađenjem, jer nisam plaćala porez ili što vozim bez dozvole. Ali ne i Flin. On se ne divi ponašanju, ali se divi i voli način na koji sam ja uspela da preţivim. Napokon imam priznanje od nekog da sam ja više od onoga što je moj otac smatrao i verovao da sam. Flin zuri u mene sa istinskom ljubavlju koja treperi u njegovim očima. Ţelim da podignem svoju ruku i u mrsim je u njegovu kosu, spustim ih dole uz njegovu bradu koja će bockati moje prste. U opasnosti sam da postanem plen ’događaja’, a ako postanem, onda sam u opasnosti da se jako zaljubim u Flina. Ţelim to... očajnički. Ali se zapravo jako bojim toga. Cima me levo desno, povlači me gore pa dole i vezuje moj stomak u čvorove. Moje srce mi govori da se pustim i uţivam u slobodnom padu. Ali onda me moj mozak povuče i izbaci mi slike mog oca na vratima pre pet godina. Mogu da čujem škljocaj vrata jasno kao dan i ja se odmah povlačim u pećinu. Treba mi prostora i ja počinjem da ustajem. Flinova ruka poseţe i grabi moje prste. “Hej, ima nešto o čemu ţelim da pričam sa tobom.” Lice mu je tako ozbiljno da mi se stomak okrenuo. Oh boţe... izbacuje me? Da li sam uradila nešto pogrešno? Ja sam se lagano spustila na kauč, uplašena reči koje će izaći iz njegovih usana čim sam se smestila. To me je podsetilo na vreme kada sam 156

učila Kaponea kako da sedne. Bio je toliko tvrdoglav da u početku nije hteo. Spuštao bi dupe ka podu jako polako buljeći u mene napeto. Bilo je to kao da je gledao hoću li promeniti svoju komandu pre nego što mu dupe dotakne pod. Osećala sam se tako sada. Moţda će Flin objaviti kako se predomislio pre nego što sednem. Ali nisam bila te sreće. Ja sam potonula u jastuk i Flin je stisnuo moju ruku pre nego što ju je pustio. Opustio je svoje telo nazad i prebacio ruku preko naslona. “Pa...” rekao je polako razvlačeći, što mi je govorilo da je nervozan. “Znaš da se Niks i Em venčavaju tokom Boţića u St. Johan, zar ne?” “Da... to je sve o čemu priča kad sam sa njom. Što me je podsetilo. Bolje da počnem da traţim poklon za njih.” “Pa... znaš da je samo za porodicu, ali pošto sam ja jedini samac tu, Niks i Em su rekli da mogu da povedem nekog. Pa sam se ja nadao da bi moţda ti pošla sa mnom.” Znam da sam čula Flina pogrešno, jer sam ja samo buljila u njega otvorenih usana. Ovo je pogrešno na tako mnogo načina, ali naročito zato što onog trenutka kad me je pozvao, ja sam imala jebenu fantaziju kako me on ljubi na peščanoj plaţi. Pre nego što sam mogla odgovoriti Flin je rekao. “I zovem te samo kao prijatelja. Ĉak sam razmišljao da pozovem Tima da li hoće da ide... znaš da pobegne na brzi odmor, ali onda sam se setio da on nikad ne odlazi od sina na Boţić. Pa sam pomislio na tebe... jer pored Tima... ti si mi najbliţi prijatelj.” Flinove reči pogodile su metu i izazvale mi bol u isto vreme. Drago mi je da me pita kao prijatelja, ali ne mogu da izbegnem povređenost što je prvo razmišljao o Timu. I kao jedina ţena koja je podigla barijeru o Flinovim osećanjima za mene, ja sam jedna veoma uvrnuta riba, jer sam se uvredila.

157

Ipak, nije moguće da idem. “Zvuči sjajno, Flin, iskreno. Ali nemam para toliko za trošenje i pre nego što pokušaš da kaţeš kako ćeš ti platiti moje troškove, samo ţelim da znaš da ću te udariti u lice ako to uradiš.” Flinova usta su bila poluotvorena da se raspravlja sa mnom, ali moja pretnja ga je zaustavila. Ustala sam sa kauča, imajući opet onaj nagon od malo pre... da stavim svoje prste u Flinovu kosu. Ja sam odolela da uradim to, njegove oči gledale su me sa ljubavlju. “Idem sad na spavanje. Vidimo se ujutru.” Okrenula sam se pre nego što kratak dodir njegove kose ne pokrene ’situaciju’ i ja dozvolim sebi da se utopim u svojim ţeljama za onim što zaista ţelim.

NAŠ SVET KNJIGA 158

Poglavlje osamnaest Flin Večeras će biti zanimljivo. Emili je nagovorila grupu nas da idemo u neki novi noćni klub, Grind. Isplanirala je to sa svojom cimerkom Fil , jer obe vole da igraju. Ţelela je da i Niks ide, koji bi radije to izbegao pa sam morao i ja da idem da bi on imao sa kim da priča dok Emili i Fil rasturaju podijum za igru. Naravno ja nisam nameravao da ostavim Rovin samu kući. Kad sam joj predloţio da ide sa mnom mislio sam da će odbiti rekavši da ne voli da igra, ali je ona uzbuđeno skočila na to govoreći kako oboţava da igra. To je očito poslalo mom mozgu raznorazne slike nje kako se uvija. Zamislio sam da će biti provokativno i seksi i da, moj kurac je poskočio u interesu na samu pomisao o tome. Proteklih nekoliko nedelja bile su neverovatne na neki sladak način, ali ne baš onako kako bih ja voleo. Izgradio sam snaţnu vezu sa Rovin. Ona je prvi najbliţi prijatelj kojeg sam imao, a da je ţena, Rener se ne računa, jer mi je ona sestra i bol u dupetu više od pedeset posto vremena. Rovin nikad nije bol u dupetu. Uvek je tu da me sasluša, iako ima samo dvadeset tri godine, njeno ţivotno iskustvo učinilo ju je veoma ozbiljnom, zrelom i odgovornom. Ona mi daje savete i to pametne veoma često. Ona je strpljiva i briţna i moj dan je ispunjen i veseo kad je ona u blizini. Najbolje od svega, gledao sam Rovin kako prerasta u veoma samopouzdanu i samosvesnu ţenu. 159

Nije da joj je nestajalo samopouzdanja pre, pošto ga je imala. Ali je to bilo samopouzdanje sa oštrim uglovima i mrtvim ćoškovima. Građeno je u teškom ţivotu i tome što je bila odbačena od roditelja. Umesto da je slomi, njen tata je napokon reagovao na njen nestašluk i naveo je da postane suprotno od svega što je on rekao da ona jeste. I ona je preţivela. Ali Rovinino novo samopouzdanje je nešto što je stalno. Neţnije je, vedrije. Potiče iz dubine ţene koja je odlučila da ostavi za sobom svoju bedu i izgradi novi put. Ja iskreno mislim da je to došlo nakon što je ona rešila da se otvori i kaţe mi o svojim roditeljima i njihovom manjku paţnje za nju. Sada, dok je proteklih nekoliko nedelja bilo spektakularno i dok sam ja gradio solidno prijateljstvo sa njom, osećao sam se jako često prazno, jer sam ţeleo mnogo više. Ţeleo sam da na ovom prijateljstvu koje imamo gradimo nešto novo. Ţeleo sam da je odvedem na novi nivo i da, to znači, da sam ţeleo da vodim ljubav sa njom. Verujem da i ona ţeli isto i iskreno se nadam da će se predomisliti. Samo moram da čekam taj dan kad će shvatiti da je ok rizikovati. Pa sam strpljiv. Sad, kad Rovin izlazi iz kupatila i oblači se za klub, ja zaista ne znam zašto sam toliko strpljiv. U stvari, sva rešenja koja sam manifestovao bila su ta da sam poštovao njenu prijateljsku barijeru koja čini mi se nestaje baš u ovom trenutku. Obukla je crno belu haljinu koja pristaje njenom telu kao rukavica i to je zapravo prvi put da tako dobro vidim krivine njenog tela. Gornji deo haljine imao je guste pruge preko njenih grudi, koje su sluţile da samo skrenu paţnju na duboki dekolte što je pokazivala. Tanke crne trake drţale su haljinu na ramenima i ona je to sve upotpunila sa nekim crnim visokim štiklama koje su bile pričvršćene malim kaišićima za njene zglobove. Pokušao sam da se zaustavim, ali nisam mogao da sprečim svoje oči da klize dole po njenom telu, a onda isto tako i ka gore. Da je moj tata sad 160

ovde opalio bi me po potiljku zbog načina na koji moj pogled nepristojno klizi po njenom telu. Kad sam stigao do njenih očiju video sam da me ona gleda zabavljeno i to me je samo malo protreslo iz moje poţude. “Sviđa ti se ono što vidiš?” Zadirkivala me je. “Bio bi lud da ne vidim,”rekao sam. “Izgledaš neverovatno.” Rovin je bila toliko samouverena da me ne bi iznenadilo da se okrenula u krug da mi pokaţe i zadnju stranu. Ali moj ju je kompliment zapravo naveo da spusti glavu pogleda u pod i pocrveni. To zapravo navodi moju krv da proključa, jer znam da je ona pod uticajem mog odmeravanja. Ponekad... mislim da postoje trenuci kada Rovin ţeli da se izgubi u svojim osećanjima. Ne mogu da opišem taj pogled koji delimo. Osećam da smo na ivici, ali onda se njene reči vrate u moj um da me progone. Nisam dovoljno hrabra da ţelim to na način na koji ti ţeliš Kada uspomena na te reči zaposednu moj mozak, ja se odmaknem i pokušam da smirim svoje srce. Ĉinim sve da budem hrabar za Rovin, jer je ona ta koja je patila u prošlosti i kao što sam rekao, voljan sam da čekam dok se ona ne predomisli. Ovaj klub je krcat i čini se kao da kipi, gomila ljudi bila je na plesnom podijumu, srećom Emili, Fil i Rovin igrale su na samom kraju tako da ih Niks i ja moţemo videti. U stvari Niks je zahtevao da mu Emili ne izlazi iz vida i bude u blizini, na šta je ona samo frknula i otišla od njega ne okrenuvši se. Kako bilo, primetio sam da je uradila onako kako je traţio i siguran sam da je to zato što je Emili umalo bila silovana u jednom noćnom klub, ali je Niks stigao na vreme da je spasi. Srećom, poštovala je njegov strah i zabrinutost i dala mu je ono što ţeli. Pretpostavljam da veze i trebaju da budu takve zar ne? Radi se o tome da pokušaš da udovoljiš onoj drugoj osobi koliko god moţeš. Za uzvrat druga osoba radi isto to za tebe. Mislim da u današnje vreme mi to zovemo kompromis.

161

Grupa ljudi zapravo se njiše i pomera kao celina, izgledaju kao masivno, kucaju će srce ispod disko svetla. Ali onda sam se fokusirao na Rovin i sve drugo je nestalo. Moja devojka voli da igra i da, svestan sam da sam je upravo oslovio sa svojom devojkom opet. I to joj jebeno pristaje. Njeno telo se pomera u ritmu muzike i kukovi joj se pomeraju kao da doţivljava orgazam. Jedini problem je što ta predstava nije samo za mene i svaki na paljeni muškarac u klubu vidi isto i gleda ka njoj. Skupio sam prste u pesnicu i zabo ih u meso, pokušavajući da skrenem svoju paţnju sa nje i jednog ljigavca koji gleda pravo u njeno dupe i pumpa kukovima napred nazad iza nje. Kunem se... ako je dodirne, ja ću podivljati i zabiti mu sve zube u grlo. Baš kad se kreten spremio da je dodirne, ja ustajem od stola. Ali onda gledam zabavljeno kako Fil zaustavlja tipa i pogleda ga pravo u lice. Ne mogu da čujem šta mu govori, dok se naginje ka njemu. Izgleda ljuto na prvi pogled, ali ona viče još jače na njega i njegova ramena se opuštaju i kunem se da izgleda kao da će zaplakati. Napokon se okreće i odlazi. Fil se nemarno okreće i počinje opet da igra, kao da se ništa nije desilo. Nagnuvši se napred viknuo sam Niksu. “Izgleda kao da nisi potreban večeras drugar. Fil očigledno ume da čuva Em i Rovin bezbednim.” Niks mi se nacerio. “Da, slagao bih kad bih rekao da se i sam malo ne bojim nje.” Oboje smo se okrenuli nazad ka plesnom podijumu i gledali ţene kako igraju. Bilo mi je teško da skinem oči sa Rovin. Nakon nekoliko pesama vratile su se za sto - što je očito muški posao da čuva sto - i naručili smo još pića. Ovde smo već nekoliko sati i svi smo pomalo pripiti. Uskoro ćemo i krenuti. Muzika je ovde preglasna i nema šanse razgovarati pošto bi morao da vičeš osobi koja stoji pored tebe da bi te čula. Rovin je sa moje desne strane, ali mi je okrenula leđa i priča sa Fil.

162

To je po meni u redu, jer imam prelepi pogled na njena lađa, pošto njena kosa doseţe samo do ramena. Njena koţa je glatka i kremasta, a sa svetlošću koja se odbija od njih gotovo da hipnotiše. Niks se naginje ka meni i viče srećom dovoljno glasno samo da ga ja čujem. “Rovin i Fil se izgleda super slaţu.” Klimnuo sam. Ovo je prvi put da su se sreli i upoznali, ali izgleda kao da su najbolje drugarice. To me navodi da se zapitam da li bi Rovin bila toliko otvorena prema njoj pre par meseci i znam da je odgovor ne. Ali to bi mogao biti i glas mog ega, jer mislim da deo njene sposobnosti da se otvori ljudima zavisi od njene sposobnosti da veruje istim. “Moţda su zainteresovane jedna za drugu.”Niks je viknuo na moje uvo, naginjući se samo malo bliţe da bude siguran da ću ga samo ja čuti. Ja sam iznenađen njegovim komentarom i okrenuo sam glavu da pogledam Rovin i Fil. Nema šanse! Mislim, Fil je sto posto jedna od onih gej osoba koje se ne kriju, ali nema šanse da je i Rovin. Ja sam rekao Niksu sa sigurnošću. “Grešiš čoveče.” Niks samo sleţe ramenima, a onda kaţe. “Ja se kladim u deset dolara da će je Fil zamoliti za ples kad pesma postane spora.” “Ti si slep Niks, tako si pogrešno sve protumačio.” Niks je samo frknuo ka meni i naginjući se nazad u svojoj stolici, gledajući dve ţene kako pričaju. Vidim šta on vidi sad... intimni osmesi, Fil poleţe svoju ruku na Rovininu kada kaţe nešto smešno. Šta koji kurac? Fil se nabacuje Rovin? Ne mogu da verujem da sam ljubomoran nad situacijom. Pogledao sam nazad u Niksa. On mi se smeje i ne mogu da provalim da li me navlači ili ne. Ja sam nejasno svesan da se muzika menja u sporu i vidim kako Fil ustaje sa stolice usporeno. Ona će zapravo da pita Rovin za ples.

163

Pre nego što i mogu da shvatim šta radim ja ustajem brzo, odmičući svoju stolicu i hvatam Rovin za ruku. Vučem je da ustane. “Hajde da igramo.” Fil se smeši i viče nam preko muzike. “Vi ste deco tako slatki. Idem u kupatilo pošto ću pući hoćete da donesem nešto kad sam već kod šanka?” Oboje smo za tresli glavama i gledali je kako odlazi. Onda je Rovin preuzela vodstvo i povela ka podijumu. Bacio sam brzi pogled ka Niksu, a on je imao ruku preko usana, skrivajući činjenicu da crkava od smeha. Jebač! Pa dobro... bar ću igrati sa Rovin. Kad smo stigli do podijuma, nisam trošio vreme da nas ona vodi duboko unutar mase. Povukao sam je za ruku i ona se okrenula, prilazeći mi. Poloţila je svoje ruke lagano na moje grudi, a onda ih povukla do ramena dve dok ih nije namestila oko mog vrata. Moje su bile oko njenog struka i ja sam je povukao što sam bliţe mogao sebi. Imam tonu alkohola u sebi, lagana muzika svira i prelepa devojka za kojom moje srce udara je u mojim rukama. Ovo je recept za katastrofu... ili trijumf, u zavisnosti od toga kako gledate na to. “O čemu misliš?” Rovin je pitala. “Ne ţeliš da znaš.” Rekao sam joj uz nestašan osmeh. Rovin je naslonila svoje čelo na moje grudi i njena ramena počela su da se tresu od smeha. Kada je pogledala nazad u mene, oči su joj svetlele. Jezik joj je lagano prešao preko donje usne, a vlaţan trag koji je na njima ostavljala presijavao se na svetlu. Trebala mi je ogromna snaga da se ne nagnem napred i ne uzmem tu usnu među svoje zube. “Ţeliš li da znaš o čemu ja mislim?” pitala je sa kikotom. Rekla je to pitanje sa dozom humora pa je opet počela da se smeje. “Da li si ti to pijana, mlada damo?” pitao sam je, pretvarajući se da sam ljut.

164

Njene oči sijaju od nestašluka, a ona se smeši. “Moţda malo. Dakle ţeliš li da znaš o čemu mislim?” Ţelim... boţe ţelim, pa sam joj samo klimnuo glavom - pogotovo ako su misli prljave i ako mi ona dozvoli makar jedan poljubac pre nego što moramo opet biti odgovorni u vezi našeg prijateljstva. Rovin se naginje ka mom vratu i moja glava se spušta. Ona se penje na svoje prste i stavlja svoje usne blizu mog uha, što nas dovodi blizu da nam se grudi dodiruju. “Mislim da ţelim da me poljubiš Flin. I ţelim da bude jako, seksi i mokro. To je ono o čemu ja mislim.” Rekla je i završila tako sto je svojim jezikom dotakla moje uho. Taj mali, ali jednostavan dodir izazvalo je moja kolena da za klecaju i povukao sam se da je pogledam. Ona mi se smejala bezbriţno, ali bilo je toplote u njenim očima. Znam da je podstaknuta alkoholom i znam da će verovatno zaţaliti zbog ovog ujutru i ja sam najveća budala, jer radim ovo, ali poljubiću je. I biće jako, seksi i vlaţno. Otključao sam vrata našeg stana i moje ruke bukvalno su se tresle od onoga što će se desiti. Pogledao sam i video Kapona kako je podigao svoju usnulu glavu sa kauča, a onda je vratio dole, potpuno ne zainteresovan našim dolaskom. On će uskoro morati u šetnju, ali to moţe da sačeka. Imam vaţnijih stvari na umu sad. Kad me je Rovin u klubu pitala da je poljubim, ja sam poslušao. I mislio sam da će to biti sve što ţeli, ali zapravo je ţelela mnogo više. Nisam išao grubo kao što je traţila, nego sam lagano prelazio usnama preko njenih. Pustio sam svoje ruke da klize preko njenih leđa preko mekog materijala njene haljine. Ja sam lagano kliznuo jezikom unutar njenih usta i ona ga je dočekala. Ceo poljubac bio je tako neverovatno delikatan u odnosu na ostale poljupce koje smo podelili i on mi je samo potvrdio da ni po koju cenu neću pokušati da se drţim podalje od nje.

165

Kada smo se razdvojili, pogledao sam prema Niksu i on je pokazivao na svoj sat, u kazivajući da je vreme da krenemo. Pozdravili smo se, Fil i Rovin su se zagrlile i obećale da će se čuti. Ispostavilo se da ima novog najboljeg prijatelja. Cela voţnja vozom nazad bila je nerealna. Sedeli smo rame uz rame dok sam ja prebacio svoju ruku preko njenog ramena. Bio sam itekako svestan da je njena noga pritisnuta uz moju i kako njena kosa pada po mojoj ruci dok sam joj milovao rame sa palcem. Nismo rekli ni reč, ali sam mogao osetiti seksualnu tenziju kako vibrira među nama. Naţalost kratka, ali hladna šetnja od stanice do stana nije uradila ništa da ohladi moju ţelju, ona je učinila samo da se malo otreznim tako da mogu malo jasnije misliti. Otvorio sam vrata i stao u stranu tako da Rovin uđe prva, moja ruka bila je na njenim leđima i pratila je. Nisam imao predstavu koji bi mi sledeći potez trebao biti ili da li bi uopšte trebalo biti sledećeg poteza. Sve što sam znao je da je ţelim u svojim rukama i da ţelim da isprobam tu njenu ideju o jakom, seksi vlaţnom poljupcu. Ĉim smo zakoračili u stan, a vrata se zatvorila Rovin se okrenula i lansirale sebe na mene. Ruke su joj bile oko mog vrata i sa brzim skokom, njene noge bile su oko mog struka, izazivajući moje ruke da se refleksno nameste na njeno dupe i pridrţe je. To moţda i nije bila tako dobra ideja, jer se njena haljina digla do bokova i ona je ispod nosila samo tange, a ja sam je drţao za grešno golu guzicu. Njene usne dotakle su moje i mi smo otpočeli taj jaki, seksi i mokar poljubac. Ja sam nas okrenuo i prislonio je uz vrata i dok sam nabijao svoj kurac uz nju, mogao sam samo misliti za sebe, da ovo je ono što sam čekao. Rovin je zastenjala u moja usta. “Nisam smela to uraditi, trebali bi prestati.” 166

Odgovorio sam tako što sam gurno svoj jezik jače uz njen i onda se odmakao, grickajući njenu donju usnu. “Staću ako ţeliš.” “Da,”rekla je i moje srce je potonulo. Onda je rekla. “Ne, nemoj stati.” I poljubila me je jače, lupajući naše zube jedne od druge. U sekundi kad mi je dala pristanak, podigao sam jednu ruku. Drugom sam je i dalje drţao za dupe i prstom pomerao njenu tangu. Osetila je promenu mog drţanja i usana. Opet sam se pomerio i zavukao prst u njen veš pomerajući ga u stranu. Na sekundu, Rovin je bila mirna i ja sam pomislio da ju je obuzela poţuda, ali je zastenjala iz dubine svog grla. “Ovo nije dobro, nije dobro Flin.” Onda je pomerila svoje kukove i zaljuljala ih u stranu, dovodeći svoje vlaţno jezgro u dodir sa mojim prstom. Toplota ju je udarila, a ja sam osetio njeno toplo vlaţno jezgro i uvukao prst duboko u nju. Kukovi su joj se pomakli, uzimajući me još dublje i zastenjala dok su joj se nokti zabadali u moje meso. Ja sam je ućutkao sa poljupcem i gurnuo je jače uza zid. Moj svet se lomi i svaki vid normalnog leti kroz prozor. Imao sam zadnju pomisao o tome da zaustavim ovo... jer Rovina ţelja je podstaknuta alkoholom i ja ne bi trebao to da iskoristim. Kladim se da po danu i trezna ona ne bi htela ovo. Razmišljam samo na kratko, ali onda kaţem sebi da sve ide dođavola. Ţelim je previše, a o posledicama ću misliti posle. Zaslepljen sam strašću i ljubavlju i to je sve zamršeno u jedan bolni čvor, ali sve će se večeras rešiti. Povlačim svoj prst i zastajem na sekundu pre nego što ga vratim unutra. Ona stenje uz moje usne i to mi je tako slatko. Odmičem svoje lice i vidim da su joj oči zatvorene. Kada je shvatila da moje usne nisu uz njene više, ona otvara oči. Moj prst pumpa unutra napolje u njoj polako i njeni kukovi nabijaju se na moju ruku sa svakim prodorom. Ostali smo tako samo na trenutak, samo gledajući jedno drugo dok je ona jahala moju ruku.

167

“Rovin,” šapnuo sam i njene oči su se fokusirale na moje, dok su mali jecaji klizili niz njene usne. “Ţelim da te navedem da svršiš, a onda ţelim da te učinim svojom. Reci da ţeliš to. Reci mi da ţeliš ovo.” Molio sam da kaţe reči koje će umanjiti moju krivicu, jer ako mi crno na belo kaţe da me ţeli, neću toliko brinuti da sam je moţda iskoristio. “Ja...” počela je, ali ulazak mojih prstiju duboko prekinulo ju je. Ona je zastenjala i uhvatila donju usnu među zube, a oči joj se zatvoriše dok se pomerala na mojoj ruci. “Reci,” poţurivao sam je, očajan za tim rečima. “Reci da ţeliš više od prijateljstva sa mnom.” Kad sam je pogledao i shvatio koliko se sranja nanela ta reč prijateljstvo ja sam odabrao upravo nju da u tom momentu zastanem sa radom svoje ruke baš pred njen orgazam. U sekundi kad su reči izašle sa mojih usana, Rovin je totalno umirila kukove i toplota je umrla u njenim očima. Obrve joj se izbrazdaju i ona spušta svoje čelo na moje rame. “Moramo da se zaustavimo Flin.” Rekla je tiho. Nisam bio spreman da se predam pa sam malo pomerio prste unutar nje, savijajući ih tako da udare u ono mesto kod ţene njihovu G tačku. Ona stenje u moje rame, nabijajući se dole na mene. “Stani.” Rekla je jače i odmah sam se zaustavio, izvukao prste iz nje i drţao prste još malo tu na njenom ulazu, a onda je spustio dole. Tek tada sam primetio da mi se grudi brzo podiţu i spuštaju, a da Rovin ima graške znoja po svom telu. Shvatio sam koliko smo bili zapaljeni tek tad... koliko daleko su stvari otišle van kontrole tako brzo. Moja ruka moţda više nije bila u njoj i moja glava je moţda malo čistija, ali nisam bio spreman da odustanem. “Rovin... ne povlači se. Pusti da se desi. Bila si tu sa mnom, osetila si to. Znam da jesi.” Pogledala me je i bilo je suza u njenim očima. Moje srce se slomilo za njom. “Jesam... baš tu sa tobom. Ali, ne mogu. Znam da si umoran od

168

slušanja toga i ţao mi je što sam započela ovo večeras. Previše sam popila i to je bilo veoma loše. Ali ja ne mogu da rizikujem naše prijateljstvo.” “Moţeš, Rovin. Ti si hrabrija od toga. Ako nam samo daš šansu, znam da ćemo uspeti, osećam to. Ţelim da znaš...” “NE!” Rovin je viknula i povukla se unazad od otrova koji je bio u njenom glasu. Njene oči bile su ljute na trenutak, ali onda se brzo umirila. Njen glas je bio mekši kad je rekla. “Ne. Ne pitaj me opet Flin.” Moje srce se otvorilo na te reči i ja sam krvario svuda, bolelo je. Znam Rovin dovoljno dobro da kad ona iscrta liniju u pesku drţi se nje. Ipak pokušaću još jednom. “Rovin... čekaj...” ona me je prekinula podignuvši ruku ka meni. “Flin... slušaj me. Neće se desiti. Neću to dopustiti i moraš da se okaneš toga. U stvari moraš da nastaviš dalje od mene. Nađi sebi nekog ko te zasluţuje i počni ispočetka. Ja sam ovde... kao tvoj prijatelj. Ali samo kao prijatelj. Pogledala me je zadnji put i krenula ka sobi, Kapone ju je pratio.

NAŠ SVET KNJIGA 169

Poglavlje devetnaest Rovin Umačem kašiku u lonac i vadim malo sosa da probam. Stomak mi se uvrće, jer sam uţasno gladna, ali sačeka ću Flina i skuvati pastu kad on dođe sa posla. Nisam ga baš puno viđala pošto radi prekovremeno nekoliko zadnjih nedelja, pa sam uzbuđena što ću ga videti. Nedostaje mi mnogo. Ulazim u dnevnu sobu, bacam pogled na sat. Trebao bi stići svaki minut. Upalila sam televizori i nakon manje od trideset sekundi menjanja kanala, znam da mi to neće skrenuti misli. Podigla sam magazine sa stočića, ali čim sam ga otvorila vratila sam ga nazad iz frustrirano. Moj um ludi od uzbuđenja što ću videti Flina, ali sam takođe pod stresom, jer nemam predstavu gde stojim sa njim. Svaki dan me izjeda krivica što sam ga odgurnula… skoro nemilosrdno, kad je moj um preuzeo i uskratio nam ono što sam sigurna da bi bila noć puna strasti. Ţalim nad tim, jer znam da sam navela Flina, moje lice pocrveni kad pomislim o tome kako se moje telo nabijalo na njegove prste. Navlačila sam ga svakim delom tog puta, a onda sam ga odbila, kao najveći mogući svetski kreten. Kad sam se zatvorila u sobu te noći, plakala sam, jer sam znala da sam ga povredila. Ali sam nastavila da govorim sebi iznova i iznova, da će biti ok. Da ćemo se probuditi sledećeg jutra i da će sve biti onako kako je bilo. Mogli smo izvesti Kaponea u šetnju i uzeti neko pecivo za doručak. Mogli smo se smejati smešnim stvarima i upoređivati naše fraze iz filma. Mogli smo biti stari Rovin i Flin… drugari. 170

Osim, što se to nije desilo. Dok Flin nije bio ništa do u običajno fin i šarmantan kad je oko mene, nije mi ponudio ništa više od toga. Kao da se distancirao od mene, jer… da to je ono što sam mu rekla da uradi. I da… boli, nemam pravo biti povređena, ali ipak jesam. Moja glava je tako sjebana zbog svega ovoga, ali kad se sve smiri, znam da sam napravila pravu odluku. Šta ako propuštam ţivotnu priliku? Svakako to je moguće zar ne? Jer u suprotnom, zašto bi konstantno kukala za svim stvarima sa Flin Koldvilom? Na primer, pre dve nedelje, bila sam zadovoljna našim prijateljstvom, svaka i najmanja stvar koju smo učili jedno o drugom bila je neverovatno otkriće. Svaki put kad sam se malo više otvorila Flinu, otkrila bih novi deo svog srca koji nije nepovratno oštećen. Sve to bilo je dovoljno za mene. Dok ga nisam odgurnula i zatvorila mu vrata zauvek. A sad, sam jadna nad činjenicom da bi ovo mogla da bude veoma loša odluka. Naše prijateljstvo je zategnuto, sigurna sam. Nemamo onu lakoću u svemu u čemu smo imali pre. Bila sam toliko zabrinuta da će se naše prijateljstvo prekinuti da nisam shvatala da bi mogla biti povređena time što ne idemo napred. U ovom momentu naše prijateljstvo stagnira. Valjda sam zato zabrinuta i uzbuđena što Flin dolazi kući. Ţelim da pogledam u njegove oči i vidim da li je tamo ta iskra privlačnosti ili sam sve uspela ubiti. To objašnjava zašto sam se istuširala kasno popodne, sušila sam svoju kosu dok nije bila glatka i svilenkasta i posvetila dosta vremena šminkanju. Obukla sam svoje najbolje farmerice i bluzu. Ja sam pala toliko nisko da sam čak stavila i sjaj za usne, jer sam čula da ţenske usne mogu da privuče muškarčevu paţnju više nego išta. Ovo je bolesna igra što je igram sa Flinom. Konstantno sam ga drţala na odstojanju, a sad ţelim da ga privučem. Apsolutno mrzim sebe, jer bi mogla još više da ga povredim, ipak ne mogu da stanem u odluci da doprem do njega. 171

Nedostaje mi ono što smo imali i ja stvarno ţelim više. Mislim… I dalje nisam baš sto posto sigurna oko bilo čega. Mrzim sebe. Kad sam čula ključ u bravi, moje srce je poskočilo i ja sam skočila sa kauča i otrčala u kupatilo. Upalila sam svetlo i bacila još jedan brzi pogled na sebe u ogledalu. Kad sam se vratila u dnevnu sobu, Fllin je bacao svoju torbu na pod i pozdravio Kaponea. Stavio je svoje ruke na obe strane njegove glave, snaţno ga trljajući iza ušiju. Kapone zapravo cvili od zadovoljstva i Flin se nasmeje. Rupica mu se pojavljuje i moje srce počinje jače da lupa na to. “Hej,” kaţem da privučem njegovu paţnju. On podiţe osmeh. Prijateljski, šarmantan i neţan. “Hej, ti.” Zatim me pogleda malo bolje i zadrţi dah. “Izgledaš lepo, šta je povod?” On je primetio i ţelim da skačem od sreće. Umesto toga samo sam se nasmejala. “Nema povod samo sam obukla drugačiju odeću, to je sve.” “Veoma lepo,” rekao je. “Idem pod tuš, u redu?” “Naravno,” govorim mu. “Ja ću uzeti tvoju odeću da je razdvojim za pranje.” “Super,” rekao je i dobacio mi osmeh. “Bićeš odlična domaćica.” “Zabavan si Koldvile. Ali smrdiš… idi pod tuš.” Baca mi laţni pozdrav i odlazi niz hodnik. Sagnula sam se i podigla Flinovu torbu da napunim mašinu. Onda sam stavila lonac na šporet i pogledala ga zabrinuto. Trebaće mu dosta vremena da provri, ali bar mi to daje vremena da otvorim bocu crvenog vina što sam kupila danas. Otkrila sam tek prošle nedelje da Flin voli ovu vrstu vina i pomislila sam da bi bilo lepo da je kupim za njega. Ĉujem da se vrata kupatila otvaraju, a zatim i vrata njegove spavaće sobe. On se oblači tako da imam vremena da napravim hleb sa belim lukom i ubacim testeninu u vodu. Baš sam postavila sto kad je Flin ušao u kuhinju, oh moj boţe izgledao je boţanstveno. 172

I on se potrudio na svom izgledu takođe. Sveţe je obrijan mada ja preferiram kad ima malo brade nosi tamne farmerice koje mu savršeno stoje na guzi i tamno sivu majicu koja se pripija uz njegove grudi kao da je rukavica. Kosa mu je u neredu i pada lagano na njegovo čelo. “Vau,” rekla sam, a glas mi je bilo malo grub. “Lepo si se sredio.” Dao mi je neugodan osmeh i pokazao ka šporetu. “Šta je sve ovo?” Slegnula sam ramenima, kao da nije ništa strašno što sam nam napravila večeru, ali to je bila tako velika stvar. Ja ne kuvam, to je bila činjenica koju sam rekla Flinu više nego jednom, a ja sam krizirala ove protekle dve nedelje za malo kvalitetnog vremena sa njim. Nadam se da ćemo lagano u klizati u razgovor o našim osećanjima, jer moram da im se suprotstavim pre nego što me izlude. “Oh nije to ništa,” rekla sam, gledajući u lonac sa balončićima. “Samo sam spremila nešto, mislila sam da ćeš biti gladan kad dođeš kući.” Flin baca pogled po sređenoj kuhinji, pasti, boci vina i tanjirima koje sam postavila. Ĉak sam stavila i malu vazu sa cvećem na sto. On gleda gore dole i nekako se uzvrpoljio kao da je nervozan. Mislim da je sladak, čak je malo i porumeneo. “Šta je bilo?” Zadirkivala sam, “Da li ti se ne sviđa?” On me je pogledao, a oči su mu ispunjene izvinjavanjem. “Ne nikako. Izgleda sjajno .Ja samo… imam planove za večeru večeras i ne mogu da ostanem.” Osećam se kao da me je neko udario pesnicom u grudi i na trenutak mislim da mi je sav vazduh isteran iz grudi, onda sam se povratila. U glavi mi zuji, ali sam uspela da pitam. “Oh… izlaziš sa drugovima večeras?” Flin je pogledao opet dole u zemlju i gurnuo ruke u dţepove. Kad je pogledao opet u mene, izvinjenje je nestalo iz njegovog pogleda i zamenilo se suzdrţanim pogledom. “Imam sastanak.”

173

“Sastanak?” pitala sam potpuno svesna neverice u svom glasu. Zvonila je glasno i jasno i vidim kako Flinove oči postaju hladne nad mojom nevericom da ima sastanak. “Da sastanak. Sećaš se… rekla si mi… pre dve nedelje, da krenem dalje. To si mi rekla, pa sam krenuo.” Ja sam oštro udahnula na njegove reči koje su bile kao noţ koji se zabadao u moje srce. On je stvarno nastavio… od mene. A ja ovde spremam neverovatno glupu romantičnu večeru, a on se svo vreme sprema da ide na sastanak. Karma je takva kučka! I on ima pravo da to uradi, jer ja nisam radila ništa sem što sam ga odbijala. Samo nisam zamišljala da će biti… tako bolno i hladno. Uvukla sam dubok uzdah i zgrabila svoje srce. Okrenula sam Flinu leđa, jer nemam pojma kakav mi je izraz lica trenutno. Nadam se da nije video bol i poniţenje. Nemam pojma gde sam našla snagu, ali sam uspela da kaţem polu stabilnim glasom. “To je super. Bez brige ostaće ti sutra za ručak.” Ĉak sam bila i impresionirana kako je moj glas zvučao, jer sam uspela do kraja da zvučim kao da mi je drago zbog njega. Pa sam se okrenula ka njemu i igrala igru, bacajući mu osmeh. “Sretna sam zbog tebe Flin .Nadam se da ćeš imati lepu noć.” On je pogledao u mene oči su mu i dalje bile ozbiljne. Ali onda se nasmeši i nagrađuje me jednim velikim osmehom. “Hvala! Cenim to.” Flin je posegao i zgrabio ključeve sa pulta, gurajući ih u svoj dţep. “Verovatno ću se vratiti kasno. Onda vidimo se ujutru?” “Svakako,” rekla sam, sa tim laţnim osmehom na licu, koji je pretio da preraste u histeriju. Na ivici sam da se izgubim i samo ţelim da pobegnem pre nego što se raspadnem pred njim. On me pogleda još jednom i čini mi se kao da traţi nešto. Osećam obraze kako mi drhte od osmeha. On konačno kreće i moja glava ga prati prema vratima. 174

“Vidimo se kasnije.” Kad su se vrata zatvorila, hodam ka njima da zaključam. Okrećem se i naslanjam na njih, klizim dole i sedam na pod i prva suza pada iz mojih očiju. Gledam pravo napred, ukočena od šoka da Flin zaista nastavlja dalje. Sada mi ništa više nije ostalo od glupog prijateljstva kojeg sam toliko ţelela da se drţim. Kapone dolazi do mene i ja spuštam svoju ruku oko njegovog vrata, prislanjajući svoje lice u njegovo krzno. Biće od pomoći da upije kofu suza koje teku niz moje lice. Plačem zbog napuštanja, znajući da jedino ko moţe da deli moj bol sa mnom u ovom trenutku je moj pas.

NAŠ SVET KNJIGA 175

Poglavlje Dvadeset Flin Upravo sam završio dvodnevnu smenu u stanici i ovako rano ujutru sam ţurio da uradim sve ono što sam trebao pre nego što se srušim u krevet i dobro se naspavam. Bili smo konstantno zauzeti i sretan sam što sam uspeo čak i osam sati da odspavam u poslednja dva dana. Otvaram vrata stana i ulazim tiho da ne probudim Rovin. Sve je bilo tiho pre pola sata kad sam ušao samo da ostavim torbu i okrenuo se da odem po obavljati šta sam imao. Neţno sam zatvorio vrata i zaključao ih. “Jesi li to ti Flin?” čuo sam Rovin kako dobacuje iz kuhinje. Ušavši video sam je kako sedi za kuhinjskim stolom i pije kafu. Ona se nasmeši i pozdravi me, ali taj osmeh nije se ocrtavao u njenim očima. “Izgleda da nisam bio tih kao što sam mislio da jesam.” Osmeh joj je spao i kaţe. “Ĉula sam bravu kako se zaključava.” Ja se stresem na tu izjavu, to je bio brutalni podsetnik da Rovin i dalje ima problem sa kojim se nosi i to me odrţava u mojoj odluci da krenem dalje. Ali me jebeno ubija. Ĉim sam ušao u kuhinju i video je, sa jutarnjim suncem koje se sliva na nju od visokog, ali malog prozora u kuhinji iznad friţidera, pomislio sam kako izgleda kao anđeo. Tuţni anđeo. Nešto je drugačije u vezi Rovin i očito se to promenilo kada sam otišao na svoj prvi sastanak sa Dţenifer. Ona se malo povukla od mene i ne mogu da zaključim da li to zato što je ljuta ili tuţna. Dođavola, moţda je naše 176

prijateljstvo prošlo onu fazu uzbudljivog i novog i postao stari šešir za oboje. Bio sam besan što ova hrabra, jaka, nezavisna ţena nije imala hrabrosti da se upusti dublje. Crvena je bila boja koju sam video kad god bi pogledao u nju, jer sam bio tako jako povređen. Ali onda sam odlučio da krenem dalje. I jesam, baš kao što mi je rekla. I dok zaista nisam traţio vezu pre nego što sam upoznao Rovin, pomislio sam da je moţda vreme da potraţim jednu. Ţenu koja će ţeleti nešto više sa mnom, a ne neku koja će bojaţljivo stojati u senci. Ţeleo sam ţenu koju sam mogao gledati na način na koji Niks gleda Emili, da bude moje sve. To je ono što sam ţeleo, a ako ne mogu to da imam sa Rovin, pobrinuću se da imam sa nekim drugim. Pustio sam jednog od svojih kolega da me spoji sa svojom rođakom, Dţenifer. Ona je dve godine starija od mene i radi u banci. Ona je uglađena, obrazovana, kulturna i čak sam pozvao i mamu odmah sledećeg jutra da joj kaţem sve o tome, jer sam znao da će biti oduševljena sa time. Dakle to je to. Zvanično se zabavljam. Dţenifer je imala zadovoljavajuće telo bar po onome što sam videlo ispod njene uglađene odeće i visokim štiklama. Takođe ovo znam, jer mi je pričala o svojim redovnim treninzima. Izgleda da je Dţenifer bila pomalo opsednuta ’zdravljem’ ona je bila ona koja je vodila brigu o svom telu i ona koja ne pije ništa osim šejka od brokelja i spanaća. A ja nikad nisam bio taj tip osobe kao Dţenifer. Na prvom sastanku, skoro sam se nasmejao, jer je naručila samo salatu za večeru i traţila je da ne bude ni preliva. Tako je... bez jebenog preliva. Nije čak traţila ni da joj ga stave sa strane... imala je hladnu, običnu salatu za večeru. Bio bi to najjeftiniji sastanak ikada da nije naručila skupu flašu vode uz nju, što je bilo ok po meni. Nisam ţeleo da čujem njen stomak kako grebe dok gledamo film.

177

Ipak... proveo sam se super tih nekoliko puta kad smo izašli. Nikad nam nije falilo stvari o kojima bi mogli pričati i dok je ona pokušavala svu paţnju da usmeri samo na sebe i ništa drugo, nije baš bio toliko loš način da provedeš slobodno vreme. Najbolje od svega, išli smo polako i nije bilo očekivanja da ovo krene dublje osim nekih usputnih izlazaka u ovom trenutku. I to je u redu po meni, jer dok radim upravo ono što mi je Rovin rekla, ja nisam u to bacio sto posto svog truda. To je jako teško uraditi kad je vaše misli zaposeo neko drugi. Hodam do friţidera, otvaram ga i uzimam vodu odvrćem poklopac i pijem. Gledam Rovin dok poteţem, a ona malo prazno bulji u svoju šolju. Izgleda tuţno i usamljeno... što me rastuţuje i moram da se zapitam da li je to zato što nisam bio baš mnogo tu u poslednje vreme? Radio sam prekovremeno i imao nekoliko sastanaka sa Dţenifer, tako da se definitivno nismo druţili onoliko koliko smo nekad. Tu je takođe bilo i malo emotivne distance među nama, od ’te noći,’ ali to je sve bilo zato jer je ona zaista verovala da je prijateljstvo najvaţnije što smo imali, ja sam bio za to da nastavimo kako je i bilo. Samo što nisam baš imao vremena u poslednje vreme. “Pa nešto novo u tvom ţivotu?”pitao sam je. Ona je odmahnula glavom i uzela još jedan gutljaj kafe. “Ne, ne osim ako ne računaš činjenicu da je tvoj rođak bio i više od seronje ove nedelje, a Kapone je povratio na moj krevet pre neku noć, ali osim toga, sve je isto.” Ona mi dobacuje đavolski osmeh i to me pogađa kao strela. Eto malo Rovin koju sam traţio. “Da Niks ima promene raspoloţenja. Samo ga ignoriši.” “Dođavola ne, ne ignorišem ga. Vraćam mu desetostruko.” Ona mi sad daje osmeh koji obasjava prostoriju i moje srce se topi. To je normalna reakcija koju uvek imam kad sam sa njom. Ja se za kikoćem na pomisao i znam da Rovin ume da se odbrani. “Kako je Kapone? Je li bolestan?”

178

Ustajući od stola, došla je do sudopere i ostavlja ostatak svoje kafe. Dok pere šolju govori. “Ne. Mislim da je samo jeo brzo ili tako nešto.” Kratki trenutak humora koji mi je Rovin pokazala pre samo nekoliko sekundi je nestao i lice joj je ponovo izgledalo prazno. Okreće se da ode iz kuhinje bez ijedne reći i nešto mi prosto nije kako treba. Iscrpljen sam i znam da bih trebao da odem na spavanje, jer imam još jedan sastanak sa Dţenifer večeras, ali ne mogu da dozvolim da Rovin ode od mene znajući da je veoma tuţna zbog nečega. “Hej, Rovin,” pozvao sam je, ona je stala i okrenula se prema meni. “Hoćeš da radimo nešto danas? Moţda da odemo u muzej ili radimo neke turističke stvari?” “Stvarno?”pitala je, a oči su joj se za caklile. “Zar nisi premoren?” “Nema šanse,” uverio sam je, iako sam osećao kao da bih mogao da padnem u dubok san tu na podu kuhinje. “Osim toga prošlo je puno od kad se nismo druţili.” I prošlo je veoma puno. Zakoračio sam ka njoj i stavio joj ruku oko ramena., brzo je stegnu ći. Zapravo se naslonila na mene i kad sam je pustio nije se pomerila od mene ni centimetra. “Okej,” rekla je i napokon zakoračila u nazad i bio sam presretan, jer sam video da joj oči sada svetlucaju. Tek tako... Rovin se vratila i znao sam zasigurno da sam joj nedostajao. Borio sam se da zadrţim svoja osećanja ushićenosti koja su me preplavila, jer to sigurno nije značilo da me ţeli za više od prijatelja zar ne? Naravno, to moţe značiti samo da smo oboje bili veoma zauzeti i da nismo provodili toliko vremena zajedno. Nedostajalo nam je naše prijateljstvo. To je ono što je ovo moralo značiti. Ipak... pitao sam se. Nakon rasprava šta bi mogli raditi danas, odlučili smo da odemo u muzej. Rovin nikad nije bila tamo i pomislio sam o tome da je tamo u ovo

179

doba godine toplo i poprilično mirno pa ćemo moći jednostavno da se druţimo. Nismo ţurili dok smo obilazili galeriju po galeriju. Nijedno od nas nije bio tip da ozbiljno proučava sliku, ali smo prošli pored svake i posvetili joj malo vremena. Mogli smo provesti mesece u muzeju i proučavati i ja sam ţeleo da joj dam ukus svega toga. Imali smo neobavezna ćaskanja kad god smo mogli, ali uglavnom smo tiho zurili u slike i uţivali u umetnosti. Dok smo hodali među nekim španskim renesansnim komadima, Rovin se zaustavila pred jednom slikom i proučavala je malo duţe. Zastao sam i sačekao je, ali ona se nije pomerala, pa sam prišao i stao pored nje. Gledala je u El Grekov Pogled Toleda. Nikad je pre nisam video ili ako jesam, zaboravio sam, ali je poprilično lepa sa svojim tamnim olujnim oblacima i osenčenim zelenim brdima, iznad grada Toledo u Španiji. Što sam je više gledao, više sam mogao da vidim zašto je Rovin tako obuzeta njom. Bila je mirna i nervozna što je bio sjajan način i da se opiše Rovin. “Stara je,” rekla je tiho. Virio sam na plakat pored slike i video da je naslikana pre oko četiristo godina. Ali i većina slika je stara koje smo videli do sad, pa nisam baš razumeo značenje njene izjave. “Ne mogu da zamislim šta je potrebno da se sačuva nešto ovako... specijalno.” Bilo je nečeg u tonu njenog glasa sto me je navelo da se okrenem prema njoj i pogledam je. Njen profil bio je tako jebeno lep. Njene trepavice su duge i padale su na obraze, a nos joj je imao samo blagi nagib nagore što joj je davao taj slatki izraz. “Verujem da su naučili mnogo tehnika tokom godina.” Rekao sam, okrećući se nazad ka slici. “Mislim da treba mnogo napornog posla. Kladim se da je posvećena velika paţnja svim tim detaljima.” Klimnuo sam. “Da nije teško onda ne bi bila tako divna.” 180

Ona je okrenula svoju glavu i naši pogledi su se sreli. Pogledala me je zamišljeno na trenutak, a onda rekla. “Tačno tako.” Rovin se okrenula i otišla do sledeće slike i nisam baš bio siguran da li smo pričali o umetnosti ili nečemu drugom. Odlučili smo da jedemo u kafeteriji kod Meta, što je bio iznenađujući niz hrane. Ja sam izabrao sendvič sa pastrmkom, a Rovin je odabrala da proba suši, što ja nisam baš podrţavao s obzirom da je ovo kafeterija. Klela se da je dobro nakon prvog zalogaja i ponudila mi malo, ali sam odbio. Ne ţelim da se otrujem hranom. Njeno raspoloţenje bilo je malo svetlije i nakon što mi je ponudila suši zahtevala je da joj dam griz svog sendviča. Ja sam se nasmejao i voljno joj ga pruţio i tada je ona uzela ogroman zalogaj. Ţvakala je samo dva puta i onda je zatvorila svoje oči i ispustila jecaj. Jasno je da je mislila da je sendvič neverovatan, ali taj prokleti zvuk izazvao je nalet poţude u meni. Mislio sam da sam prevazišao ove osećaje, ali nisam. Gledam kako završava zalogaj, prelazeći jezikom preko svojih usana i shvatio sam da nisam ni malo prevazišao svoja osećanja prema Rovin, da su ona ista kao i ono veče kad sam potonuo u nju sa svojim prstima naslanjajući je na vrata. Slika te noći bljeska mi pred očima i zagreva mi mozak i ja udahnem duboko da bih to odgurnuo. “Nešto nije u redu?” Rovin je pitala. Spojio sam pogled sa njenim i zatresao glavom. “Ne sve je u redu.” A bilo je sve samo ne u redu. I dalje jebeno ţelim ţenu koja ne ţeli mene na isti način. Odlučio sam da pod hitno načnem neku temu. “Pa kakvi su ti planovi za ostatak vikenda?”pitao sam je. Imao sam četri slavna slobodna dana i nisam znao šta ću da radim sa njima. Rovin je slegnula ramenima. “Nemam neke planove, ali sam za druţenje ako si ti za.”

181

“Naravno,” rekao sam joj, iako sam trpeo ogromnu frustraciju. “I dok ne zaboravim treba da odemo kod moje mame oko podneva u četvrtak. Mislim da hoće ručak oko dva, jel to u redu sa tobom.” Nisam pre spominjao dan zahvalnosti, jer sam pretpostavljao da i dalje ide, ali pošto je naše prijateljstvo postalo malo klimavo proteklih nekoliko nedelja, laknulo mi je, jer sam video da se smeje. “Zvuči sjajno. Imaću i previše vremena da napravim pitu to jutro.” “Nećemo ostati do kasno, jer moram da se vratim i naspavam pošto radim sledeće jutro.” “Ja ne, Niks mi je dao slobodan taj petak. “Mislio sam da je seronja,” zadirkivao sam. Ona se nacerila. “Jeste, ali ima nekih finih momenata.” Rovin je posegla preko stola i ukrala jedan moj pomfrit. “Pa hoćeš da uzmemo neki film večeras? Naručimo picu?” Progutavši svoj sendvič, uzeo sam brzo gutljaj vode da se ne bi zadavio. “Zapravo imam sastanak večeras.” Ovo je bilo malo neprijatno, ali nema smisla da krijem. Rovin pogleda dole u svoj tanjir za trenutak, a onda pogleda u mene, ima toplog osmeha na licu. “Pa kad si mislio da mi kaţeš sve o svojim ludim sastancima? Mislim... zar prijatelji ne bi trebali da dele te stvari?” Osmeh joj je izgledao iskreno, ali mislim da je moţda glumila, jer joj je glas zvučao nesigurno. Moţe li biti da se Rovin premišlja? Jer ako se premišlja... mora mi jebeno reći da bi mogli poraditi na tome. “Hmmm... da vidimo. Ime joj je Dţenifer ţivi u Brukljinu. Ona je par godina starija od mene i radi u banci. Ona je onaj teški zagovornik zdrave ishrane i fitnesa ne malo nego baš jako.” Rovin je frknula. “Nemoj mi reći da jedino pije frape od spanaća?” Umalo sam ispljunuo vodu koju sam uzeo u usta, jer je provalila Dţenifer. “Na neki način. Pomalo je malo naporno kada izađemo napolje da jedemo, a ona uzme samo povrće.” 182

“Oh, boţe... Samo sam se šalila. Ona stvarno to radi?” Ja sam se nasmejao i klimnuo. “Ali zaista je fina i divna i ...” traţio sam drugačije reči da opišem Dţenifer, ali mi ništa nije padalo na pamet. “I uspešna je... Bankar je.” Nabacio sam taj zadnji deo, jer nisam znao šta drugo da kaţem i osećao sam se malo krivim što uopšte govorim Rener o Dţenifer i to me je nerviralo. Rovinin osmeh sklizne sa lica i ja nemam pojma šta sam upravo rekao da se to dogodi, ali ona mi dobacuje. “Vau, bankar. Baš si se dobro uvalio.” Ţelela je to da kaţe da bude kao da mi je dala kompliment na novu devojku, ali je to rekla pomalo ogorčeno, jer ona nije investicioni bankar, što je ne čini da se oseća dovoljno dobrom. Posegao sam preko stola i zgrabio joj ruku koju je ona htela da povuče, drţao sam je čvrsto. Kad me je pogledala, bilo je suza u njenim očima i moje srce je puklo. “Nisam mislio ništa sa tim Rovin. Samo sam se borio oko toga šta da kaţem o njoj tebi i to je jedino čega sam se setio.” Trepnula je svojim očima brzo i gledam kako joj suze nestaju i vraća se osmeh. “U redu je. Znam da nikada neću biti tako uspešna. Imala sam svoju šansu sa tim tipom ţivota i uprskala je.” “Ne,” rekao sam joj grubo. “Nemoj tako pričati. Nisi ti uprskala priliku.” Upitno me je gledala pa sam nastavio. “I ko kaţe šta je uspeh u svakom slučaju? Ja te gledam i tvoja sposobnost da vodiš računa o sebi u veoma velikom gradu i to sve uradila si sama. Koliko mnogo ljudi moţe da uradi to, a da ne završi kao kriminalac ili beskućnik.” Rovin je trepnula, a zatim klimnula glavom lagano “ U pravu si. U redu je.” “Ozbiljan sam u vezi ovoga Rovin,” rekao sam joj. “Ti si neverovatna.”

183

Ona mi se nasmejala, ovog puta vedrije. “Hvala. Ti uvek znaš šta treba da mi kaţeš da se osećam bolje sama sa sobom.” Pomisao da moje reči umeju da razvedre i nasmeju Rovin čine da u mom stomaku prorade mehurići. Učinilo je da shvatim da se stalno tako osećam samo oko nje i da se ovako nisam osećao dugo. Stisnuo sam joj ruku i udahnuo duboko. “Mislim da je naše prijateljstvo malo zamrlo u poslednje vreme.” Ona me je stisnula nazad. Onda me pogledala na njenom licu bila je duboka naklonost i njen osmeh bio je topao kao pustinjski povetarac. “Da... i ja to osećam.” “Hajde da poradimo na tome, u redu?” “Apsolutno,” rekla je i nasmejala se radosno.

NAŠ SVET KNJIGA 184

Poglavlje dvadeset jedan Rovin Ispunili smo jedan deo slagalice jednog od Koldvil Ekstravagantnog Dana Zahvalnosti. Hrana je bila pojedena i gornje dugme naših pantalona otkopčano. Flin i Nora su u kuhinji, čiste ili jedu drugi deo pite, ali svi drugi su bili smešteni u dnevnoj sobi. Niks i Emili su na jednom kraju i ona mu sedi u krilu, oboje zvuče pospano. Niksov tata Hank je na drugoj strani sa glavom zabačenom unazad. Toj grupi trebalo je čitave tri sekunde da zaspu. Nik je opruţen u svojoj fotelji i svaki put kad ga pogledam bori se da zadrţi oči otvorenim. Tim je takođe sa nama pošto je njegova bivša odlučila da zadrţi Sema za praznike i on je onesvešćen na podu sa Kaponeom pored sebe. Ostajemo samo Fil i ja. Mi sedimo na kauču i ona se trudi da me nauči o fudbalu. Ja apsolutno oboţavam Fil. Od kako smo se upoznali ovog meseca u klubu, nas dve imamo lepo prijateljstvo. Izašli smo zajedno nekoliko puta, što je ironično, jer se potrefilo baš sa svakim Flinovim sastankom i pisale smo jedna drugoj stalno. Ona je veoma zabavna i oboţava da mi šalje slike obično golih muškaraca. Ona kaţe da sam zaglavila i da treba da izađem i uvedem nekog u svoju postelju i pomislila je da će me fotografije oraspoloţiti. Pre neki dan telefon mi je za vibrirao i ja sam videla da je poruka od Fil. I videla sam da je atečmentovana sa slikom i pisalo je Šta kaţeš na muškarca u kiltu sa velikom motkom.

185

Ja sam momentalno krenula da otvorim sliku, jer mi je slala neke veoma seksi tipove pre. Kad se slika otvorila na mom ekranu, počela sam da se smejem. Bio je muškarac... u kiltu i da, bio je seksi. Ali motka? Da... pa nije bila ono što sam očekivala. Bukvalno je nosio veliku drvenu telefonsku motku u svojim snaţnim rukama. Izgledao je kao da je lik iz neke igre ili tako nešto. “Okej, sad obrati paţnju Rovin, jer ću ti sada objasniti sva pravila danas dok gledamo utakmicu.” Fil se nagnula napred u kauču i pogledala ozbiljno u televizor. Rajdersi i Kaubojsi igraju i dok sam čula za Kaubojse za Rajderse nikad nisam ni čula. Ţao mi je, ali hokej nije moja igra. Fil mi je dala niz pravila o hokeju dok sam ja gledala u usnulog Nika Koldvila. “Sada ovo je vaţno,” Fil je rekla ţurno. “Naš tim... Giants... su u NFC, kao i Dalas. Što znači da mi mrzimo Dalas tako da navijamo danas za Raiderse.” “Ĉekaj... zašto sam ja Giantsov fani?” “Zato što si Njujorčanka, odatle su ti koreni.” “Ali moţda sam ja Jetsijef fan. Odatle su Flinovi koreni i u ostalom kupio je Kaponeu Jetsijevu ogrlicu.” Kapone je podigao glavu nakon što je čuo svoje ime i pogledao u nas pospanim očima. Kada mu niko od nas nije ništa rekao, on se vratio svom snu leţeći pored Tima. “U redu...kako god.... budi slepi Jetsijev fan, ali nemoj mi plakati na kraju bolne sezone.” Sigurna sam da neću to raditi, jer nakon današnje utakmice nemam nameru da pratim fudbal. Nakon nekoliko tihi minuta pitala sam. “Ok, evo pitanja za tebe. Šta je to ţuto na liniji terena.?” “Laţov,” čula sam iz hodnika i okrenula se da vidim Flina tamo sa tanjirom pite u rukama. 186

Fil se okrenula i izgledala krivo na sekundu, onda joj se na licu pojavio cerek. “Provaljen.” “Ĉekaj... ta linija ne deli teren na pola?” pitala sam, jer mi je to bilo logično. Smešući se, Flin je došao do kauča. “Scoot Down,” rekao je. Pokušala sam da se pomerim ulevo, ali Fil me je ignorisala zbog utakmice. Gurnula sam je u rebra i ona se pomerila samo centimetar i ja sam se pomerila zajedno sa njom. To je napravilo dovoljno mesta Flinu da baci svoje telo dole na kauč pored mene i toplota njegove noge uz moju izazvalo je da mi puls ubrza. Uzeo je zadnji zalogaj pite i ostavio tanjir dole na stočić za kafu. Nakon što je progutao rekao je, “Okej... Ţuta linija prestavlja prvi daun marker, razumeš koncept dauna zar ne?” “Nekako,” rekla sam mu. “Ne zaista. A šta je plava linija?” “To je linija sakupljanja,” Flin je rekao i onda pre nego što je objasnio dalje, Fil je pro siktala. “Ne mogu da verujem da se opustili. Odbrambena linija je sranje.” “Šta je dzak?” pitala sam. Flin se nasmejao. “Uspori malo brzi. Jedno po jedno pitanje.” On je uzeo moju ruku i okrenuo dlan nagore. “Evo lakšeg načina da razumeš. Vidiš ove dve linije koje su paralelne na tvom dlanu?” Ja sam pogledala dole njegov prst me je golicao po dvema mojim ţivotnim linijama, koje su pre lazile preko mog dlana. Osećaj njegove koţe od moju izazvao je da lagano zadrhtim i bila sam ponesena tim osećajima. “Da,” rekla sam i činilo mi se kao da kreštim. “Pa, ova linija ovde je linija sakupljanja. Tu obično igra počinje i kvoterbek je zaglavljen na sredini linije.” Flin je crtao linije na mom dlanu i onda tapnuo mesto gde kvoterbek stoji. “A ovo ovde,” rekao je, dok je prelazio prstom po drugoj liniji. “Ovo je prva linija odbrane. Ovo je razdaljina, što je deset jardi, tuda odbrana mora 187

da prenese loptu što dalje. Imaju četri pokušaja da stignu tamo.... I to se zove daun.” Ţelela sam da znam više, ne zato što me zanima fudbal nego da bi Flin nastavio da crta po mojoj koţi. Što sam ja odlučila da ne prelazi liniju prijateljstva. “A dzak?” podsetila sam ga. Gurnuo je svoj prst u moj dlan i zadrţao ga tamo. “Kada kvoterbek krene igru na liniji sakupljanja, on će se obično malo odmaći od odbrambenih igrača koji idu ka njima. Ako ga ikad sateraju iza ove linije.” A onda je napravio pauzu u prelasku prsta preko mog dlana, “to se zove dţak. Shvatila?” “Da,” rekla sam, ali zapravo nisam. Ne sećam se ni jedne stvari koju mi je upravo rekao i nisam ni marila. Ja sam pokušavala međutim da smislim pitanja da me uči još malo o fudbalu na mom dlanu. Naţalost Flin je pustio moju ruku i podigao noge na stočić. Naslonio se nazad i zabacio glavu. Ja sam sedela skoro pravo kao strela, pokušavajući da pratim igru. Dok je Fil pored mene, bila između veselog i toga da psuje, zanimljivo je da nije probudila nikog ko je dremao. Nakon nekoliko minuta, Flin je dodirnuo moje rame. “Ne mogu da vidim Tv Rovin, kad ti sediš tako uspravljeno.” Pre nego što sam stigla da odgovorim, zgrabio je moje rame i povukao me na sebe. I ja sam utonula u kauč, podigao je ruku i prebacio je preko mog ramena. Ja sam bila usplahirena i nesigurna, ali onda se Flin primakao i šapnuo mi na uho. “Opusti se,” i ja sam se utopila u njemu. Pritisnuta uz njega, njegov me je miris preplavio, umirivao me je, nesvesno sam naslonila glavu na njegove grudi. On mi je odgovorio tako što me je lagano stisnuo, a onda počeo da mi mazi rame. Ja sam u raju i zatvorila sam oči da bi mogla da uţivam u osećaju. Kad sam se probudila, bila sam dezorijentisana. Prvo sam shvatila da utakmica još traje tako da sigurno nisam dugo spavala. A onda sam

188

shvatila da ja leţim sa glavom u Flinovom krilu i da me njegova ruka drţi okolo struka. Paţljivo, pogledala sam preko ramena. Glava mu je zabačena na kauč i on takođe spava. Podigla sam paţljivo njegovu ruku i skinula je sa svog struka, polako ustajući sa kauča, svi su spavali. Ja sam ustala sa Flinovih nogu i krenula ka kuhinji da nađem Noru ona je sedela za pultom, pila kafu i čitala magazin. “Hej,” rekla je kad me je videla. “Baš sam provirila pre nekoliko sekundi i vi ste svi spavali.” Moji obrazi su porumeneli, jer me je videla kako spavam na njenom sinu. “Da... od jednom sam samo zaspala.” “Ćurka ti to uradi,” rekla je sa osmehom. Hodajući do friţidera, otvorila sam ga i uzela bocu vode. “Onda kako to da ti ne spavaš?” pitala sam. Slegnula je ramenima. “Pretpostavljam da ja jednostavno volim da iskoristim prednost tišine kada mogu. Imam dovoljno vremena da se naspavam jednom kad odem sa ovog sveta.” Moj otac je znao to da govori mojoj majci kada je ona pokušavala da ga natera da poţuri u krevet dok je radio. Ta uspomena zapravo me je navela da se nasmejem i onda sam shvatila da je to prva uspomena o mojim roditeljima koja mi nije zadala bol. “Zašto taj divan osmeh na tvom licu?” Nora je rekla, njen Irski naglasak bio je kao muzika. “Samo sam se setila jedne lepe uspomene to je sve. Moj tata je uglavnom govorio to veoma često... da će imati dovoljno vremena da se naspava kad umre.” Nora se nasmejala i naslonila obraz na dlan. “Nedostaju ti roditelji?” Srela sam Norin pogled i zadrţala isti osmeh na svom licu, bila sam iskrena sa njom. “Zapravo ne...” “Ţao mi je srce,” rekla je. “Nisam ţelela da otvaram tu ranu.” 189

“Ne u redu je. Nekako je zabavno... ali navikla sam da mi nedostaju. Baš je toksično, upravo kao što je i naš odnos bio, nedostajali bi mi puno tokom praznika, ali iz nekog razloga upravo sada mi ne nedostaju.” Nora je nakrivila svoju glavu u stranu, znatiţeljna, ali nije pitala. Ja sam krenula napred dobrovoljno. “Hvala što ste me pozvali u vaš dom, Nora i za tako divno vreme danas. Vi ste mi stvorili nove uspomene koje ću zauvek čuvati.” Osmeh razumevanja prešao je njenim licem i ona je posegla preko pulta i uhvatila moju ruku a onda rekla. “Dobrodošla si ovde uvek. Praktično si za nas porodica.” “Tretirate me kao porodicu. To je...utešno.” Rekla sam u svom retkom momentu ranjivosti. Ovo je moj treći put u kući, ali su me ona i Nik dočekali lepo u svom domu. “Flin mi je rekao da ne dolaziš na Sv. Johan sa nama na venčanje. Volela bih da se predomisliš.” “Volela bih Nora, ali to nije nešto što trenutno mogu da priuštim, uostalom trebala bi da bude samo porodica.” “Znaš da Niks i Em nisu uradili ovo da bi izbegli druge. Jednostavno sve ovo se desilo veoma brzo i oni su znali da većina ljudi ne bi mogla da dođe i prisustvuje venčanju zbog destinacije. Imaće ogromnu svadbenu zabavu negde na proleće.” “Znam,” uverila sam je. “Nije to... Zaista je sve zbog novca. Jednostavno se ne uklapa u moj budţet.” “Ali Flin je rekao...” Podigla sam ruku da je prekinem i rekla. “Ne Nora. Neću da prihvatim novac od Flina. Sada pojela bih još jedno parče pite, hoćeš i ti jedno?” Nora je zatresla glavom i uzela gutljaj kafe, ostavljajući tu temu sa strane. Zgrabila sam pitu i isekla parče pite od bundeve, prelivenu sa topingom.

190

Dok sam uzimala prvi zalogaj, Nora me je iznenadila. “Znaš... Flin nikad ne dovodi tu devojku sa kojom se zabavlja ovde. Nagovarala sam ga da je dovede, ali uvek je imao neke izgovore jedan za drugim.” Zalogaj mi je bio teţak u ustima, koji sam jedva progutala. Ne mogu da smislim šta da kaţem. “Da li moţda znaš zašto ne ţeli da je ja upoznam?” Nora je šapnula bacajući pogled ka hodniku da nas neko ne prisluškuje. “Da li je ruţna ili nešto?” Spustila sam svoju viljušku, totalno nisam više bila ţeljna pite. “Ne znam... mislim ni ja je nisam upoznala još.” Flin je uvek govorio kako njegova mama umire da on upozna nekog specijalnog, pa sam nekako očekivala da će je dovesti i pruţiti svojoj mami tu radost. Ona mi se samo nasmejala. “Kladim se da znam zašto je ni jedna od nas nije upoznala. Kladim se da mu se sviđa neka druga i da on samo čeka da ga ta ţena primeti.” Hvala bogu da nisam uzela drugi zalogaj pite, jer bi se upravo udavila sa njim. Nora pravi pretpostavke ili zna nešto što ja ne znam. Da li joj je Flin rekao nešto? Ili ona vidi nešto što ja ne vidim? Te misli plutale su po mom umu i ja sam mentalno pokušala da se setim razgovora koji smo Flin i ja imali prošle nedelje. Da li i dalje oseća nešto za mene? Da li i dalje imam šansu? Bila sam paţljiva kad sam rekla, “Ne znam. Izgleda poprilično fokusiran na zabavljanje sa Dţenifer.” Nora me je samo pogledala i čekala sam da mi kaţe kako grešim. Molim te nek mi kaţe kako grešim. “Šta vas dve radite?” Okrenula sam se sa krivicom na licu kad je Flin ušao i naslonio se na štok, ruke su mu bile prekrštene preko grudi. Koliko je našeg razgovora čuo? “Ništa,” rekla sam brzo, zvučeći kao najveći krivac. 191

“Zapravo, baš sam pitala Rovin zašto još nisam upoznala tvoju devojku. Pretpostavila sam da imaš potajna osećanja za neku drugu, ali izgleda da je Rovin poprilično sigurna da si zagrejan za tu devojku.” O moj boţe. Zar Nora nema filter u svojim ustima? Ne mogu da verujem da je upravo rekla ono što sam ja mislila da sam joj rekla u tajnosti, pogotovo jer smo spekulisali u vezi Flina. Podigla sam oči ka Flinu i on me je gledao pravo u oči. “Tako znači?” “Da,” Nora je dodala, iako je Flin zurio u mene. “Pa u čemu je stvar Flin? Zašto je ne dovodiš ovde da je upoznam?” Nakon dugog bolnog trenutka, Flin se okrenuo ka svojoj majci. “Ajde ovako... kako bi bilo da dovedem Dţenifer sledeće nedelje na večeru kad završim smenu?” Samo čuvši te reči izazvalo je da mi se grlo zatvori i stomak da mi se okrene. Pomislila sam na momenat da će Flin priznati mami da su njene sumnje istinite i da će mi to potvrditi da i dalje oseća nešto za mene. Ali očigledno da oseća nešto za Dţenifer i mora da postaje ozbiljno čim će je dovesti da upozna Noru. “Šališ se?” Nora je pitala i primetila sam da je suzila oči na Flina. “Zašto bi se šalio?” Flin je pitao sa smeškom, iako nije gledao u mamu nego opet u mene. “Upravo si me pitala da je dovedem i ja sam rekao da hoću. To ţeliš zar ne?” Nora se uspravila. “Pa... da, ali... mislim... ja sam samo mislila...” Flin se okrenuo od mene i opet pogledao Noru. “Vidi mama... Rovin i ja moramo da krenemo. Ustajem rano ujutru sutra.” Zakoračio je i poljubio je u vrh glave. Nora je izgledala zbunjeno baš kao što sam i ja bila.

NAŠ SVET KNJIGA 192

Poglavlje dvadeset dva Flin Kakav jebeni dan! Sedim na urgentnom čekajući doktora i jako sam iznerviran što sam uopšte ovde, ali šef je insistirao, nije hteo da trpi moje gluposti tako da evo me. Bar nisam jedini koji je bio pod medicinskim mikroskopom. Bilo nas je troje koji smo upali u stan preplavljen vatrom i nas troje smo poleteli u nazad da bi izbegli temperaturu od 1100 stepeni. Rezultat su bile opekotine po mojim grudima, što i nije tako loše po mom mišljenju, takođe sam i povredio levo rame od vrata dok smo se izvlačili napolje. Jebeno sranje! Ali neću to reći doktoru. Povreda ramena poslaće me kući na medicinsko odsustvo na sigurno mesec i nema šanse da to dozvolim. Umro bi od dosade. Moram priznati, opekotine počinju uţasno da bole i kad je sestra ponudila lek protiv bolova, ja sam ga rado prihvatio. Moţda jesam ţilav i izdrţljiv u većini slučajeva na neki drugi vid bola, ali opekotine su sasvim drugačiji nivo bola. Patio sam se od bola još neko vreme i onda je sve bilo ok. Doktor je ušao da me pregleda, govoreći mi ono što već znam. Imam opekotine drugog stepena – svaka od prilike veličine četvrt - od proboja. One zahtevaju redovno menjanje zavoja i antibiotike. Biću na poslu za nedelju dana rekavši da sam zacelio, mada će im trebati bar tri nedelje da se potpuno izleče. 193

Pa sranje! Verovatno sam onda trebao da mu kaţem za moje rame, ali lek je uklonio moje bolove tako da kako god. Njegove poslednje reči su bile da trebam nekog odgovornog odraslog da me odvede kući zbog narkotika koje su mi dali. Baš super. Nekako mi se ne čini da ţelim da moji roditelji ili Niks dođe po mene, a Tim se vratio u stanicu, pa mi ostaje jedina osoba koju bi zaista voleo da dođe i pokupi me i koja bi bila moj prvi izbor svakako, ali sam je stavljao na dno zbog... pa, zato što dođavola, pokušavam da odrţim distancu i to mi je jako teško. Rovin se javila na drugo zvono. “Hej, Flinster. Šta ima?” Njen glas bio je tako sretan i od to je i mene razveselilo. Zamislio sam kako bi izgledalo to njeno prelepo lice u tom trenutku. Bilo je lako, jer su mi oči bile tako prokleto teške. “Flin, jesi li tu?” Šta, o da, treba mi prevoz. “Hej, lepotice. Treba da me pokupiš.” Dođavola jezik mi se zaplitao i nisam baš ni siguran da li me je razumela šta sam rekao. “Oh, moj boţe,” Rovin je rekla sa cerekom. “Pijan si ko čep.” “Šta?” pitao sam zbunjeno. “Ne nisam pijan, nadrogiran verovatno, ali ne pijan.” “Flin, šta se dođavola dešava, ludim ovde?” Ja sam se nasmejao, jer mi je sve bilo jako smešno. “Ja sam u bolnici. Dali su mi neku injekciju nečega i ne mogu da odem osim ako neko ne dođe po mene.” “U bolnici?” ona je bukvalno vrisnula toliko da sam morao da odmaknem telefon od uveta. Kad sam ga vratio nazad, bila je usred rečenice i ja sam se borio da je pohvatam. “..ali moraću da uzmem tvoj auto, tako da nemoj da šiziš. Gde si sada?” Sad sam zbunjen. “Šta u vezi mojih kola? Šta nije u redu sa njima?” “Sve je u redu sa njima. Moraću da vozim do tamo. Samo mi reci gde si?” “Ja sam u Brookdale.” 194

Mislim. “Jesi li okej? Šta se desilo?” “Dobro sam,” uverio sam je i to je istina. Nisam osećao bolove trenutno. “Samo dođi da me pokupiš i ispričaću ti sve kad stigneš.” “Okej, krećem odmah.” “Hvala... i Rovin?” “Da?” “Znaš da i dalje mislim da si ti ona prava za mene, zar ne?” Nije bilo glasa od nje i ja sam pomislio da je moţda prekinula, pa sam pustio svoje oči da se zatvaraju. Baš kad sam pomislio da sam gotov, mislim da sam čuo kako kaţe, “Nadam se.” Uţasan bol me je probudio, oči su mi bile kao slepljene. Sa naporom, otvorio sam ih i zurio okolo, zbunjen. Očekivao sam da vidim spavaonicu, ali ja sam u svom krevetu... u svom stanu... i nemam predstavu kako sam stigao ovde. Slike su počele da naviru i sećam se vatre i mog puta do bolnice. Imao sam nejasne uspomene oko toga da je Rovin trebala da dođe po mene ili sam moţda to zamišljao, ali mislim da je plakala kad je došla. Ostatak noći rasuo se u komadiće. Ona me unosi u kola, pomaţe mi da skinem majicu, sedi pored mog kreveta i drţi me za ruku. Prevrnuvši se sa kreveta, ustao sam pogledao dole i video da sam go. Neka udaljena slika koja nije moţda sto posto pouzdana pojavila se kako me Rovin skida golog i pomaţe mi sa mojom odećom. Oh, boţe. Šta su mi dođavola dali u toj bolnici? Obukao sam donji deo trenerke i krenuo ka kupatilu na pišanje. Bešika samo što mi nije eksplodirala. Ĉim sam zakoračio u hodnik, vrata od Rovinine sobe bila su otvorena. “Šta nije u redu? Jesi li ok?”

195

Nasmejao sam se zato, jer je stajala ispred mene samo u mojoj majici koju sam joj dao pre nekoliko meseci kad je tek stigla. Inače nosila bi i šorc uz nju, ali jutros pozdravile su me miljama duge prelepe noge i gaćice. “Dobro sam. Samo idem u kupatilo.” “Da li te boli?” “Zapravo da. Molio bi jedan ipobrufen ako ti nije teško.” Rovin se okrenula i pošla ka kuhinji. “Dali su ti nešto malo jače od toga.” “Ne,” doviknuo sam joj. “Ne ţelim to sranje. Samo ipobrufen.” Okrenula se preko ramena. “Jesi li siguran?” Pogledao sam je. “Da. Ĉini se da me to tera da činim čudne stvari... Kao što je da zahtevam da me skidaš golog.” Rovin je zapravo pocrvenela. “Sećaš se toga, zar ne?” “Samo delića.” Ona mi se nasmejala. “Pa, dođi u kuhinju kada završiš da ti proverim opekotine. Doktor je rekao šta da radim i šta da gledam kad menjam zavoje.” Nakon što sam završio u kupatilu, krenuo sam ka kuhinji, češući stomak i zevajući, treba mi kofein i to odmah. Našao sam Rovinj savijenu iznad Kaponeove činije za vodu koju je podizala i imao sam savršen pogled na njenu zadnjicu jedva sakrivenu u male bele gaćice. Jebiga, svršiću upravo tu u kuhinji pa sam skrenuo pogled i krenuo ka aparatu za kafu. Skoncentrisao sam se na opekotine na mojim grudima da izbegnem svoje misli i to mi pomaţe da izbegnem da se iz blamiram. Rovin ustaje i dolazi do sudopere da natoči vodu Kaponeu. “Zašto ne sedneš za sto da mogu da vidim te opekotine?” Video sam da je šolja kafe već spremna sa dve tablete ipobrufena pored nje. Podigao sam ih i popio ih sa kafom koja je pekla kao pakao dok je klizila niz grlo.

196

Sedajući za sto pijuckao sam kafu malo paţljivije dok je Rovin hranila psa. Kad je završila oprala je ruke u sudoperi i osušila ih papirnim ubrusom. Došla je do mene i stala između mojih nogu bez oklevanja. Uspomene na naš prvi poljubac, sa njom među mojim nogama su me ispunile. Trudio sam se opasno da kontrolišem svoje oči tako da ne bi zurio u njene grudi koje su bile meke pod pamukom dok se pomerala. Fokusiraj se na bol,Flin. Izbegni da ti se digne. “Nagni se nazad,” rekla je neţno. “Skinuću zavoje i staviti malo masti.” “Moţda bih prvo trebao da se istuširam?” Rovin je zatresla glavom. “Ne, budimo paţljivi danas. Kupanje u kadi je sve što ćeš dobiti da bi zavoji ostali suvi.” Namrštio sam se, jer sam mrzeo da se kupam u kadi. Naša kada je velika, ali za neko dete, a ne dovoljna za moje veliko telo. Ali sam klimnuo na njen zahtev i naslonio se na stolici, zabacujući glavu unazad da bi mogla dobro da vidi. Paţljivo je skinula zavoje, tiho sam se molio da ipobrufen počne brţe delovati i da otupi bol moje napaćene koţe. Kad je prvi zavoj skinut hladan vazduh bio je dobar, onda je počeo bol. Stisnuo sam zube i zurio u plafon, nadajući se da ne plačem kako mala beba ispred nje. Drugi zavoj je skinut i Rovin se nagnula iznad rane. “One zapravo izgledaju dobro.” Njen prst je lagano dodirnuo dobru koţu oko opekotine, ali čak i to je bolelo i ja sam uvukao vazduh među svoje zube. “Prekini biti beba,” rekla je. Nisam rekao ništa nego sam pustio sestru Rovin da nastavi svoj pregled. “Jedna od njih je baš ţestoko gadna, ali sada nema otvorenih rana,” prokomentarisala je. “Doktor mi je rekao na šta da pazim tako da mislim da si u redu za sada.” 197

“Koliko su velike?” pitao sam, zato što ih nisam dobro pogledao pošto su odmah ispod moje ključne kosti na sredini grudi. Ona je podigla ruku i prstom ocrtala krug oko njih. “Ne prevelike, evo ovolike.” Klimnuo sam joj, sa i pogledao dok je ona uzimala tubu masti. “Šta je to?” “Antibiotik mast koju moram da ti stavi, a onda preko čiste zavoje.” Rovin je stisnula mast na svoj prst i nagla se napred. Dotakla je neţno opekotinu i krenula da pomera prst u krug. Bol je bio jači sa svakim njenim dodirom i ja sam se trgnuo sa psovanjem “Jebiga to boli.” Ona je ustala i pogledala me sa zabavljenošću i naklonošću. “Boţe ne mogu da verujem kakva si pičkica.” “Pa, dođavola Rovin... imaš dodir koji je neţan otprilike kao betonska cigla.” Rovin se nagnula opet dole sa novim slojem kreme i mučila moju drugu ranu. “Prestani se ţaliti ili moţeš pozvati Dţenifer da vodi računa o tvojoj jadnoj guzici.” Zadirkivala je, naravno, jer sam mogao da joj to čujem u glasu. Ali sam takođe čuo i malo ljubomore i to je radilo brţe nego ipobrufen da mi olakša bol. Mora da me je preplavilo zadovoljstvo. “Da, pa... to će biti pomalo teško s obzirom da smo raskinuli pre dva dana.” Rovin se cimnula i ustala brzo, umalo me udarivši u bradu. Njene oči spojile su se mojim, uhvatio sam je nespremnu. Izgledala je iznervirano isprve, ali onda sam video da se samo šokirala i da nema pojma kakve joj emocije to budi. A moje reči su definitivno izazvale emocije. Mogao sam da vidim kako sevaju iz njenih očiju. Zurila je u mene samo na još kratko, a onda se vratila svom zadatku, nastavila je nanositi mast. “Znači raskinuli ste, huh.” “Da... nije nam bilo suđeno valjda.” 198

“Jeli dobro podnela?” “Ne baš,” rekao sam joj i to je bila istina... nije. Ona me je zapravo ošamarila kada smo se krenuli razdvajati ispred restorana gde smo se našli da joj saopštim loše vesti. Rovin je otvorila zavoj sa još više brige, neţno ga je poloţila na opekotinom zahvaćeno područje. “Pa... ţao mi je. Bez obzira, uvek je truba raskinuti.” “Jeli je?” pitao sam je gledajući u nju paţljivo. Ona me je pogledala, sa drugim zavojem u rukama. “Šta?” “Ţao što smo raskinuli?” Nije odgovorila odmah, nagnula se napred i stavila zavoj, ali onda je neţno rekla. “Ne... nije mi ţao, ne zaista.” Nisam mogao da si pomognem pa sam stavio ruku pod njen obraz i naterao je da me pogleda. “Moja mama je mudra ţena, zar ne misliš tako?” Njene oči sijale su od iznenađenja, jer sam poprilično siguran da nije očekivala da ubacim svoju mamu u razgovor. Ona mi je klimnula. “Veoma mudra.” “Pa, načuo sam nešto vašeg razgovora na dan zahvalnosti. Ja samo... mislim da je veoma mudra.” Video sam kako se slike kovitlaju u njenoj glavi dok premotava razgovor i pokušava da se seti svega što joj je Nora Koldvil rekla. Nasmejao sam se neţno i odlučio da je poštedim mučenja. “Rekla je da ona sumnja da sam zaljubljen u neku drugu... i da zato ne dovodim Dţenifer da je upozna.” Rovin se uspravila, ali nije se odmakla od mene. Voleo sam njenu blizinu dok sam udisao njen slatki miris. “Jeli to tačno?” “Poprilično.” “Rekao si nešto preko telefona sinoć... kada si me zvao.”

199

“Hej,” rekao sam i podigao svoje ruke u odbranu. “Odbijam da priznam nešto što sam rekao pod uticajem droge.” Njeno lice se smrklo i spustila je glavu da gleda u pod. Rekla je, “oh” i pokušala da pobegne od mene, ali uhvatio sam je za struk. Kada se okrenula opet prema meni, njene oči bile su tamno sive i ispunjene zbunjenošću. “Ali,” rekao sam joj. “Reći ću ti istu stvar i sada ovde u sred bela dana.” Njene oči su se razvedrile u roku od nekoliko sekundi pogledala me i ja sam uzvratio pogled. Onda je polako podigla ruku i na moj obraz, a onda je povukla dok je nije uvukla u kosu. Ponovila je maţenje nekoliko puta, polako i lenjo je prolazila kroz moju kosu. Sa osmehom rekla je. “I dalje se bojim Flin.” Posegao sam i zgrabio njenu ruku, privlačeći ih usnama. Drţao sam njene prste na mojim usnama nekoliko trenutaka, polako ih puštajući. Ustao sam sa stolice i Rovin se odmakla da mi napravi mesta. Gledajući u nju, nasmejao sam joj se. “Znam da se bojiš. Ali neću te poţurivati sa nečim što sama ne odlučiš da mi daš.” Nagnuo sam se napred i spustio lagani poljubac na vrh njene glave dok sam lagano pridrţavao njen vrat da je zadrţim na mestu. Pustio sam usne da se na sekundu zadrţe na njoj, a onda sam je pustio. Ona mi se nasmejala i okrenula se... sa namerom da bubne moje telo u kadu tako da se mogu očistiti.

NAŠ SVET KNJIGA 200

Poglavlje dvadeset tri Rovin Flin i ja prošli smo kroz vrata stana natovareni kesama stvari. Kapone je ustao i prišao nam, gurajući svoju veliku glavu u kese koje su leţale na podu. “Ako izvedeš Kaponea napolje,” rekla sam mu. “Ja ću početi da raspakujem sve.” “To je fer nagodba. Odmah se vraćamo.” Nasmejala sam se dok sam gledala Kapone kako skače u mestu kad je video da Flin uzima povodac. Neverovatno je kako su se brzo njih dvoje povezali, pogotovo što sam ja mislila da Kapone nikad ne bi prihvatio muškarca zbog toga kako ga je Đus tretirao. Flin ide sutra na svadbu Niksa i Emili i zaista bih volela da idem, ali jednostavno nije izvodljivo. Pa smo odlučili da ćemo proslaviti Boţić ranije, samo nas dvoje. Proveli smo većinu dana u kupovini poklona, iako sam ja svoj za Flina kupila pre nekoliko nedelja, ali trebao je malo posla pa sam ga završila sinoć. Uzeli smo i nešto dekoracije takođe, iako smo odlučili da ne kitimo drvo. Nijedno od nas nije se htelo zamarati kuhanjem pa smo se odlučili za kineze. Podigla sam telefon da naručim.... Škampi punjeni sosom za mene i u običajni Tso’s za Flina, zajedno sa dve rolnice od jaja. Ponela sam naše poklone za Boţić u sobu. Ja ih i nemam puno kupila sam samo nekoliko stvari. Kupila sam prelepi srebreni ram za Niksa i Emili, da mogu da stave u njega sliku sa venčanja i kristalnu bocu za vino za Nika i Noru. Napokon kupila sam kutiju cigara za Gregora i parfem za Fil. Koldvil pokloni moraće da sačekaju nekoliko dana da se vrate. 201

Otvorivši svoj ormar izvukla sam Flinov poklon. Umotala sam ga pre neki dan i bila sam nervozna da mu ga dam. Ţelela sam nešto da zna koliko mi znači, ali da ne bude previše intiman. Jer u ovom trenutku i dalje sam ţelela Flina, ali bila bi kukavica da na tome poradim. Dok je izlazio sa Dţenifer, nekako sam shvatila. Da će jednom svakako postojati ţena u Flinovom ţivotu. On je previše dobar muškarac da ne bude. Sada, moj veliki strah da se veţem za Flina je da ću se zaljubiti i da neću znati da se nosim sa tim i da ću verovatno onda izgubiti prijateljstvo sa njim. Kako god,videla sam dok se zabavljao, da koja god ţena bude u njegovom ţivotu, izgubiću ga svakako. Neće biti slobodan da provodi toliko vremena sa mnom kao što je mogao inače i čak je i veći rizik da će njegova nova devojka zahtevati da nema ţenskog prijatelja. Tako da sam na gubitku svakako. Sada se zatičem kako se dvoumim oko najboljeg načina da imam Flina Koldvila u svom ţivotu, sa najmanje rizika po mene. Ali najvaţnije, moram da shvatim kako išta od ovoga utiče na Flina. Jer iako se bojim da povredim sebe, više se bojim da ću povrediti njega. “Vratili smo se” Flin je viknuo i doneo svoje poklone kod mene. “Naručila sam kineze. Trebalo bi da stigne za pola sata.” Flin znatiţeljno pogledao u poklon koji je bio u mojim rukama. “Šta je to?” “To je tvoj poklon,” rekla sam mu, stavljajući ga na stočić za kafu. Kapone je počeo da njuška. “Da se nisi usudio Kapone,” upozorila sam ga. Nije se ni cimnuo nego je pro njuškao još jednom, a onda izgubio interes. “Mogu li da ga otvorim sad?” Flin je pitao, oči su mu se caklile kao da ima pet godina. “Ne. Moramo prvo da dekorišemo, onda jedemo, a onda pokloni.” “Zašto mora da bude tim redom?” on se durio. 202

“Zato... jer sam upravo odlučila o tom pravilu. Uostalom... učestvovanje je ono što sve ovo čini ispravnim zar ne?” Flin se nacerio i namrštio potom. “Učestvovanje moţe takođe i da te ubije.” Ja sam frknula na komentar, jer sam znala upravo o čemu priča. Dekorisali smo stan taman do vremena kad je stigla hrana. Nije kao da je to bio neki veliki poduhvat. Kupili smo nekoliko šarenih dekorativnih lampica i stavili ih oko prozora u dnevnoj sobi. Okitio je kamin, koji je pokvaren od kad Flin ţivi ovde. I postavili smo na njega neke jabukove sveće, ugasili smo svetla i soba je sijala samo od lampica i plamenova sveća. Flin i ja smo jeli naše kineze na podu, oboje koristeći štapiće. “Ovo me podseća na boţićnu priču,” rekao je. Ja sam se nasmejala i pokazala svojim štapićem ka njemu. “Podseća. Na kraju oni jedu boţićnu večeru u kineskom restoranu.” “Da. To je sjajan film. Trebao bi da bude uskoro na Tv - u večeras.” “To će biti zabavno,” sloţila sam se uzimajući svoj punjeni škamp. Najela sam se i ne mogu više iako sam pojela samo pola. Spustila sam svoju kutiju i gledala kako Flin jede svoju hranu do kraja, čak je uzeo i pojeo nešto moje porcije. Kad je završio, legao je na pod i zastenjao. “Umirem. To je bilo previše hrane.” “Znam, znam zanela sam se.” Dok je Flin leţao na leđima, dţemper mu se malo podigao i ja sam videla deo njegove koţe iznad farmerica. Sijala je pod svetlima svetiljki i ja nisam uspela da se nateram da sklonim pogled sa tamnih malja koje su nestajale pod pojasom farmerica. Moje oči su se napokon pomerile i krenule ka gore nosio je crni dţemper sa V izrezom i dalje su mogle da se vide dve opekotine bar delić njih, koje su lepo zarastale, ostalo je tek malo crvenilo na njegovoj koţi i on se kleo da više ne peku. Flin je bio odsutan sa posla samo nedelju dana, iako je sledeću nedelju proveo na polu duţnosti. Baš kad je počeo sa celim smenama, počeo mu je odmor, pa sam pomislila 203

da je bio pomalo nemaran. Flin definitivno nije bio osoba koja će sedeti i ne raditi ništa. “Hoćeš li da otvoriš poklon?” pitala sam. Flin je podigao glavu sa poda i otvorio jedno oko ka meni. “Da li ti kineska hrana čini da poţeliš da predeš ako pojedeš previše?” “Ne znam, da li?” Seo je sa cerekom i rekao. “Dođavola da, ali preţive ću. Pa hajde da započnemo zabavu.” Ustajući, otišla sam do kuhinje. “Imam iznenađenje, ostani tu.” Kada sam se vratila, nosila sam bocu šampanjca i dve čaše. Fin me je pogledao znatiţeljno. “Šta imaš tu?” Podiţući bocu rekla sam. “Pomislila sam da bi mogli proslaviti Boţić i nazdraviti za Niksa i Emili.” Flin je ustao sa zemlje i uzeo bocu od mene. Otvorio ju je drţeći ćep podalje od mene, lako ju je otvorio. Drţala sam čaše i on je napunio obe pre nego što je spustio čašu na stolić. Podignuvši svoju čašu rekla sam, “Srećan Boţić, Flin. Nikad ti ne mogu dovoljno zahvaliti za sve što si uradio za mene. A Emili i Niksu ţelim prelepo boţićno venčanje.” Flin je podigao svoju čašu uz moju, a zatim smo oboje ispraznili čaše, zureći jedno u drugo. Ĉak i nakon što su se naše čaše spustile i dalje nisam mogla da skinem oči sa njegovih i sviđala mi se njihova boja pod svetlima lampica. Ĉinile su da se cakle. Flin je prekinuo kontakt i spustio čašu dole. Protrljao je dlanove. “Ţelim poklon. Sad. Sad. Sad.” Smejući se spustila sam čašu i podigla svoj poklon sa stočića. Oboje smo seli na kauč, jedno do drugog, sa samo mili metrom razmaka. Predala sam mu poklon. “Nije puno. Nadam se da nećeš pomisliti da je previše jadan.” 204

Flin je protresao malu kutiju pored uva, pokušavajući da zaključi šta je unutra. Onda ga je namestio u svoje krilo i počeo da odmotava papir, otkrivajući braon kutiju ispod papira. Stigao je do kraja i pocepao papir. Bacajući ga u stranu, prisegao je i uzeo svoj poklon. Umotala sam poklon u lagani papir koji se lako skida, onda ga je on podigao ispred sebe. Bio je to braon dnevnik sa ugraviranim slovima na njemu. “Priča o meni.” Flin je posegao i upalio lampu da bi mogao bolje da vidi. Bacio mi je ozbiljan pogled i nije rekao ni reč. Gledala sam kako otvara i čita reči koje sam napisala tek jutros. Flin Spasao si mi ţivot i ti si moj heroj. Ponudio si mi prijateljstvo bez predrasuda, i ljubaznost koja mi je trebala najviše. Pokazao si mi da je u redu verovati i ţelim da uvek razvijamo našu vezu. Do nedavno delila sam svoj ţivot na pre i posle Flina, jer se moj ţivot činio mnogo boljim nakon što sam te upoznala. Ali onda sam shvatila, moj ceo ţivot je ono što me čini onim što jesam... pa to sam ja i to je ono što treba da slavim. Ţelim da podelim sve sa tobom. Pa sam vredno pisala poslednje dve nedelje i dajem ti priču o meni, tako da me moţeš bolje upoznati tačnije od bilo koga na ovoj planeti. S ljubavlju Rovin. Sa osmehom na licu, Flin je lagano prešao prstom preko mog imena. Pribliţila sam mu se bliţe i okrenula prvu stranu knjige. Pisalo je, koja je tvoja najlepša uspomena iz detinstva?” “Vidiš... dnevnik postavlja pitanja oko ţivota. Samo ga ispuniš odgovorom. Trudila sam se da odgovorim što sam iskrenije mogla, iako su neka od njih bila jadna.” Flin je bio tih dok je čitao moj odgovor. Nije bila neka uspomena, ali je zapravo bila kad mi je mama dozvolila da se igram oblačenja sa njom. Imala sam oko pet godina ili tu negde i dozvolila mi je da nosim njene štikle, uredila je moju kosu i našminkala me. Bila je to sjajna uspomena, jer nije prošlo mnogo pre nego što je počela da gubi interesovanje za mene. 205

Kad je Flin završio čitanje, nije rekao ni reč nego je okrenuo nekoliko stranica, dok nije našao neko pitanje koje mu je zapalo za oko. Primakla sam se i pisalo je Opiši svoje srednjoškolske godine. Flin je počeo da čita, izgubljen u mojim rečima. Ja sam ga samo gledala... tiho, dok je čitao o svim nevoljama koje sam pravila svojim roditeljima da bi privukla njihovu paţnju. Rekla sam mu deo toga i pre, ali sad se nisam suzdrţavala kao onda sa svime što sam radila u mladosti. Kad je završio čitanje, okrenuo je lice knjige ka svom krilu da ne bi izgubio stranu gde je stao i pogledao me. “Ovo je bez sumnje, najbolji poklon koji mi je iko dao.” Podigao je moju ruku do svojih usana, spuštajući neţan poljubac na moje zglobove. Moje srce se istopilo u baricu i zapravo sam uzdahnula. Flin je počeo da podiţe knjigu opet, ali sam je zgrabila od njega, “Uh, uh drugar. I ja treba da dobijem poklon takođe.” Pogledao me je i podigao obrve, dajući mi divlji cerek. “Trebaš?” “Nego šta. Da trebam. Sad ga daj, brzo.” Ustala sam sa kauča i zgrabila ga za ruku, povlačeći i njega. “Idi, donesi moj poklon.” Smejući se Flin je otišao hodnikom do sobe. Za samo minut, se vratio, noseći veliku kutiju. Mora da je ovo krio u svom ormaru. Spustio ju je na pod u dnevnoj sobi sa treskom. Velika je toliko da je visina kutije dosezala do mojih butina. Zurila sam u njega, pitajući se šta mi je dođavola uzeo. Pokazao je rukama ka kutiji i rekao, “Uroni.” Pogledala sam ga na delić sekunde i onda se bacila na kutiju. Pocepala sam papir malo se pomučivši sa trakom koja ga je drţala. Kad sam je otvorila, srela sam se sa gomilom stiropora koja je ispunjavala kutiju. Ja sam uvukla ruke unutra i krenula da ga vadim napolje. Stiropor je leteo svuda i Kapone je momentalno počeo da ga lovi i jede. “Flin... skloni ga od toga.” Nastavila sam da kopam po kutiji dok je Flin govorio. “Ne, Kapone, ne.”

206

Kada sam stigla do dna, moj ceo gornji deo tela bukvalno je bio u kutiji. Moji prsti zapeli su za nešto čvrsto i ja sam ga uhvatila i izvukla napolje. Zurila sam sa čuđenjem u ciglu koju sam drţala u rukama. Moj se pogled pomerio na Flina i mora da sam imala najzbunjeniji pogled na licu, jer je on počeo da se smeje. “To je samo zbog teţine, nastavi da kopaš.” Dajući mu iz frustriran pogled, ja sam uronila nazad i nastavila da vadim. “Ti čistiš nered Flin... Samo da znaš.” On se nasmejao i čula sam ga kako kaţe. “Rado. Vredelo je pogleda na tvoju guzicu dok si nagnuta nad kutijom.” “Perveznjaku.” Odgovorila sam uz osmeh. Nakon nekoliko minuta, moji prsti naleteli su na nešto i ja sam izvadila. Zureći u koverat. Samo prazni, beli koverat bez ičega na njemu. Bacila sam pogled na Flina i on me je gledao napeto. Podvukla sam svoj prst pod ivicu i otvorila je. Izvukla sam parče papira i otvorila ga paţljivo. Bilo je nekoliko rukopisa na papiru koji su bili po lepljeni na onom glavnom. Pogledala sam u Flina još jednom. Zapravo je seo na kauč i prebacio članak preko kolena, prebacujući ruke iza glave. Gledao me je zainteresovano i mislim da je ţeleo da proceni moju reakciju. Počela sam da čitam. Prva poruka je glasila. Rovin Čekaću te sutra na aerodromu sa povratnom kartom na ime Ana Marija Kliden za Sv. Johan. Treba ti samo tvoja vozačka dozvola i tvoja krštenica da letiš sa nama na Devičanska Ostrva, a to imaš. Cena karte je već plaćena i ona ne moţe biti vraćena. Ako ne ţeliš da je iskoristiš da ideš sa mnom na venčanje, moţeš da je iskoristiš u bilo koje doba do kraja godine, da odeš gde god ţeliš. Imaš takođe i rezervisanu sobu na St, Johanu koja je plaćena za nas takođe. I pre nego što se 207

naljutiš na mene, molim te znaj da nisam kupio ovo za tebe sam. Imao sam malu pomoć. Čitaj. S ljubavlju Flin. Moje srce krenulo je da lupa kao blesavo i bila sam ljuta, ali takođe sam bila i dirnuta gestom. Pročitala sam poruke od svih i one su bile od onih koji su dali novac da se plati karta i moja soba. Niks je napisao da ako ne dođem, biće prisiljen da me otpusti tako da nemam izbora nego da se pojavim. To me je zapravo nateralo da se glasno nasmejem. Emili je napisala da bi bila skrhana da me nema tamo, što mislim da je malo preterano, ali onda sam shvatila njenu poentu, jer će na svadbenoj slici biti previše muškaraca. Nisam mogla da ne frknem na tu činjenicu. Nora je napisala najviše, govoreći mi kako jako ţeli da ja budem tamo, ne samo zbog Niksa i Em, nego i zbog Flina, tako da ne bi bio tamo sam. Rekla mi je koliko me oboţava i da zna da je neću izneveriti. I to je dalo neki novi pritisak na mene. Nik je samo kratko napisao, molim te dođi. Voleli bi da budeš tu. I na kraju, primetila sam poruku od Rener pisalo je, “Nismo se upoznali, ali umirem za tim, a koji je bolji način od tropske destinacije. Molim te dođi i reći ću ti mnogo prljavih tajni od Flina.” To me je takođe nasmejalo. Preklopila sam pismo i vratila ga u koverat. Šetajući do Flina, pogledala sam dole ka njemu. “Ljuta sam na tebe.” “Zašto na mene? Nisam uradio sve sam.” “Da, ali ti si predvodio sve.” On mi se nacerio. “Uhvatila si me, molim te reci da ćeš doći.” Pruţajući mu ruku, on ju je uhvatio i ustao. Ja sam se popela na prste i obmotala ruke oko njegovog vrata. Zabadajući svoj nos u njegove grudi, udišući ga, a onda sam ga stegla u snaţan zagrljaj. Flim me je stegao nazad i odmarao svoj obraz na mojoj glavi. “Da, poći ću sa tobom... ti veliki blesane.” 208

Odmičući me, Flin je stavio svoju ruku na moj obraz. “Hvala ti.” Pre nego što sam išta rekla, Flin se nagnuo i spustio lagani poljubac na moje usne. Moje su se dobrovoljno otvorile i uzvratila sam mu, uvlačeći svoj jezik unutra lagano. Mogla sam da osetim da se cimnuo iznenađeno, a onda se odmakao, njegove oči pretraţivale su moje. “Spremna sam Flin. Ţelim više.” Njegove oči su se zapalile i njegove usne su se stsnule. Udahnuo je duboko i rekao. “Ne mogu da verujem da se spremam da kaţem ovo, ali moţda ne bi trebali. Moţda ne bi trebala da ţuriš.” Da, to neće raditi na meni. Izbegavala sam problem predugo i izazvala Flinu veliku bol svojim postupcima. Neće čekati ni minut više, a neću ni ja. Podiţući ruku, pritisla sam dlan na prednji deo njegovih farmerica, osećajući kako raste i tvrdne brzo pod mojom rukom. Stisnula sam ga neţno i on je uvukao dah, stenjajući i rastući jače pod mojom rukom. “Nećemo čekati.” Rekla sam mu.

NAŠ SVET KNJIGA 209

Poglavlje dvadeset četri Flin Nije ţelela da čeka i ja sam ispustio dah brzo. Njen dodir je sve što sam i mislio da će biti i mnogo više. Neţan ne i samouveren i kladim se da bi mogao da svršim od samo milovanja njene ruke preke mojih farmerica, ali neću dozvoliti to da se desi. Posegao sam dole i zgrabio njenu ruku, stavljajući joj je iza leđa i zadrţavajući je tamo. Uz cimanje privukao sam njeno telo blizu mog. Obe naše slobodne ruke izgubile su se pored nas i samo smo zurili jedno u drugo. Ja sam upijao njene sive oči, koje su prekrivene neţnim sjajem od svetla i gleda me pogledom koji sam počeo da cenim kod Rovin. Pustio sam oči da mi putuju, gledajući u njene jagodice, nos... kako joj je donja usna malo punija od gornje. Prelazio sam očima svuda po njenom licu, memorišući njeno lice da ga mogu videti kad zatvorim oči da spavam, cenio sam detalje. Naginjući se napred, obrušio sam usne lagano na njene. Ona je uzdahnula... to je zvučalo tako napaljujuće... tako po vezno, da sam od jednom bio uplašen moći koju moţda imam. Drţao sam njeno telo u svojim rukama, ali još vaţnije. Drţao sam njeno srce. Ĉuvala ga je paţljivo, a sada je otvorila svoja vrata i pozvala me unutra. Odgovornost je ogromna i nisam imao pojma šta nam budućnost sprema, znam samo da je nikada namerno neću povrediti. Ne na način na koji su je povredili njeni roditelji. Odbacio sam te misli, jer nisam ţeleo da odgovorim sebe od toga da utonem u Rovin večeras. 210

Znam da je to moţda sebično od mene, ali dala mi je zeleno svetlo i neću stati osim ako mi ne kaţe. Pomerajući usne, ljubio sam je po obrazu, pa lagano za sisao njeno uvo, a onda krenuo dole niz njen vrat. Neţno lagano i sa toplim poljupcima. Uglavnom samo svojim usnama, samo malo koristeći jezik. Koţa joj je meka, mogao sam prelaziti usnama preko nje satima i ne bi se umorio. Sa svakim dodirom se tresla, uzdisala ili opuštala svoje usne na mojima. Stenjala je od mog lenjog dodira i podigla ruku oko mog vrata. Pokušala je da me ubrza, ali nisam bio za to. Naterala me je da čekam, skoro mi se činilo kao večnost i koliko sam znao mogla je da se pokaje i pobegne sutra. Ali večeras... ona je moja i uradiću to kako treba, bez ţurbe. Kada sam vratio svoje usne nazad na njene, lagano sam prešao jezikom preko njene donje usne, pre nego što sam se premestio na njenu jagodicu. Rovin je zgrabila moju kosu i zahtevala. “Ljubi me, Flin.” “Ljubim,” rekao sam joj i mazio se uz njenu koţu. “Ne,” rekla je uz frustraciju. “Ne tako.” “Oh, misliš ovako?” vratio sam se na njen vrat i samo prevukao usne preko njega. Ona je zadrhtala i zatresla glavom. “Kako onda?” pitao sam. “Usnama... jače... molim te.” Pomičući sa ruke sa njenog struka podigao sam ih do njenog lica. Oči su joj bile divlje... oslobođene. Molile su me da je učinim svojom, svakim svojim delom koji sam poznavao. Testirao sam sebe da idem sa ovim polako, jer na način na koji me je gledala sada, svršio bi za minut. Umesto toga, nagradio sam je sa onim što je traţila. Nagnuo sam se napred i stisnuo njene usne, uzimajući ih sa brutalnom poţudom. Moj jezik je harao... zahtevao i osećao sam se kao pećinski čovek koji je doneo kući 211

najveći komad dinosaurusa kad sam osetio kako Rovin bukvalno drhti uz mene. Obmotavši ruku oko njenog struka, privukao sam je bliţe sebi, nabijajući svoju tvrdoću u njen stomak. Moja druga ruka pošla je ispod njene majice pa preko rebara do donjeg dela njene sise. Zahvalan sam što moja devojka ne nosi grudnjak i njena koţa je kao vatra od dodira mog dlana, stenjala je i gurala se bliţe mom dodiru. Nastavio sam da maltretiram njena usta dok sam lagano stiskao njene grudi, zadirkivajući je tako često sa štipanjem palca i kaţiprsta po bradavici. Svaki put kad sam to uradio, njene grudi su po skočile, a kukovi pomerili, to mi je dalo osećaj moći, jer sam mogao tako da kontrolišem njeno telo. To me je navelo da se zapitam šta još mogu. Nakon laganog štipanja njene bradavice, izvukao sam ruku iz njene majice. Za cvilila je u moje usne zbog gubitka, a ja sam se malo odmakao i samo zašištao, “Šššš...” Moja ruka momentalno je išla u njene pantalone. Lagano sam otkopčao dugme i svukao zip. Uspešno sam zavukao ruku u njene gaćice i samo tako setio sam se događaja od pre nekoliko nedelja, ona je bila topla. Pomerao sam prst napred i nazad po njenoj vlaţnosti, onda sam krenuo da pravim krugove. Ţeleo sam da svrši za mene, upravo tu i upravo sad. Povukao sam usne od njenih i rekao joj. “Pogledaj me Rovin.” Njene oči su se otvorile i pogledale, iako su joj se kukovi cimali svaki put kad sam pogodio njenu tačku. “Gledaj me dušo, ţelim da vidim te prelepe oči.” Obrađivao sam je prstom, svako malo uvlačeći ga u nju. Pritisak koji sam koristio izazivao je da se trese i znao sam da neće još dugo trebati. Njene oči su se zatvorile kako joj se orgazam pribliţavao. “Uh - Uh,” podstaknuo sam je. “Oči na mene.” 212

Ona je poslušala i ja sam joj se nasmejao. “To je moja devojka. Dobar je osećaj, zar ne?” Ona je klimnula kako sam je ja trljao prstom brţe. Naše oči su se zaključale, dah nam je postao brz i isprekidan. “Nemaš pojma koliko sam sanjao o ovome, Rovin. Da radim ovo sa tobom.” Produbio sam nasrtaj prstima i stisnuo malo jače i mogao sam da osetim kako joj se telo stiska. “Ţelim da radim toliko stvari sa tobom... zaista, zaista prljavih stvari... Hoćeš li uraditi šta god ti traţim?” “Da,” stenjala je. “Bilo šta.” “Hoćeš li svršiti za mene? Sada?” stisnuo sam se uz nju dok sam izgovarao te reči i svetog mu sranja, ona se bukvalno raspala predamnom. Vrisak je došao sa njenih usana, a ja sam se nagnuo da sa svojim usnama to sve u pijem, svo vreme nastavljao sam da radim prstom među njenim nogama dok ju je orgazam tresao. Kada sam osetio da ju je prošao, izvukao sam ruku iz njenih gaćica i podigao je u svoje naručje. Bila je opuštena kao lutka dok sam je nosio i hodao ka sobi. Kapone nas je pratio, ali sam mu zalupio vrata pred nosim. “Ţao mi je drugar. Ne radim ovo uz publiku.” Rovin se zakikotala i ja sam pogledao dole u nju. Njena glava odmarala je na mojim grudima i gledala me je zaigrano. “Šta je smešno?” pitao sam je. Ona mi je dala zamišljen pogled. “To je samo pas, Flin. Nije kao da nas čovek gleda.” Zarobio sam njene usne u brzom poljupcu, povlačeći njenu donju usnu. “Dušo ono što planiram za tebe, navešće i tog psa da pocrveni, veruj mi.” Njeno celo telo se za treslo od zadovoljstva i onaj pećinski čovek se opet pojavio. Spustio sam je dole na pod i ona je odmah počela da radi na mojim pantalonama. “Moram da te dodirnem,” rekla je. Povukao sam njene ruke i odgurnuo je lagano. “I hoćeš... vremenom. Ali imam prvo nešto drugo u planu.” 213

Rovinine oči su se za caklile, a jezik je lagano prelazio preko njenih usana. “A to je?” “Da te navedem da opet svršiš. Sa mojim usnama.” Njene usne su se razdvojile i pokušala je da udahne vazduh. “ Ţelim da ti radim isto.” “I moći ćeš... kasnije. Ţelim prvo da se igram.” Očekivao sam da se Rovin pobuni umesto toga usne su joj se podigle u smešak, a oči su pucale od toplote. Njen glas je bio mek kad je rekla, “U redu, reci mi šta da radim.” Zaobišao sam je i seo na krevet, odmarajući ruke pored kukova. “Skini svoju odeću za mene.” Ona se nacerila. “Ţeliš da ti igram striptiz?” Ja sam se nasmejao i zatresao glavom. “Video sam kako igraš. Ako budeš to radila i skidala odeću ubićeš me. Na mrtvo skroz.” Smešući se povukla je majicu preko glave i bacila je na stranu, moje oči išle su na njene savršene grudi. Bile su meke, zaobljene i veličina je bila prava, a bradavice tvrde. Spustila je farmerice, niz noge i bacila ih u stranu. Ostala je samo u svetlo rozim gaćicama. Mogu da vidim kako se crne dlake naziru kroz njih. Zabola je palčeve u njih da ih povuče dole. “Ĉekaj.” Rekao sam i ona je stala, gledajući me znatiţeljno. “Dođi ovamo.” Došla je do mene, stajući između mojih nogu. Nisam nameravao da je dodirnem opet ovako brzo, ali nisam si mogao pomoći kad sam se nagnuo i za sisao jednu njenu bradavicu. Ruke su joj se obmotale oko moje glave i drţale me čvrsto. Pustio sam njenu dojku na samo sekund, a onda se povukao nazad. “Popini se na krevet i lezi na leđa.” Momentalno je poslušala, verovajući mi potpuno sa mojim zahtevom. Ja sam ustao i odmakao se nekoliko koraka od nje. “Dodiruj se za mene Rovin. Pokaţi mi kako ţeliš da te dodirujem.” 214

Očekivao sam da pocrveni ili okleva, ali nije bilo ni jedno od toga, samo mi je bacila znani pogled i onda se njena ruka uvukla u njene gaćice. I svetog mu pakla nisam očekivao da krene na glavnu nagradu tako brzo. Nekako sam očekivao da će prelaziti rukom preko tela, maziti koţu, moţda povući bradavice. Ali ona nije trošila vreme i mislim da je ovo njen savršeni plan da me izludi i ubrza. Krenuo sam napred i skinuo svoju odeću dok sam je gledao. Nisam zapravo mogao da vidim šta radi zbog prokletih gaćica koje su mi blokirale vidik, ali mogao sam da vidim kako pomera ruku među svojim nogama dok joj zubi grizu donju usnu. Zadrţala je oči na meni i gledala me kako se skidam. Bio sam tvrd kao stena i čim sam skinuo pantalone, zgrabio sam kurac i nategao ga nekoliko puta, trudeći se jako da ne stenjem pri tom dodiru. Pustivši se, stao sam kod ivice kreveta i zgrabio njene članke. Povukao sam je do ivice kreveta i ona je ciknula, ali joj ruka nije napuštala mesto među nogama. Poloţio sam ruku na njenu i umirio je na momenat. “Da li si blizu?” Ona je zatresla glavom i pokušala da pomeri ruku pod mojom, ali nisam joj dopustio. “Hoćeš da se ja pobrinem za ostatak puta?” pitao sam. “Boţe da,” rekla je i neţno izvukla ruku iz gaćica. Pocepao sam njene gaćice i bacio ih preko ramena. Kleću ći kod ivice kreveta, povukao sam je bliţe i prebacio noge preko ramena. Stavio sam ruke na njen stomak i pogledao je. “Rovin podigni se na laktove i gledaj me.” Ona me je momentalno poslušala, što je bacilo te njene grudi u prvi plan. Moje ruke su klizile po njenom stomaku do savršenih zaobljenih sisa i svaka je stisnula po jednu, pre nego što sam zgrabio bradavicu. Nagradila me je stenjanjem i kukovi su joj se podigli, udarajući me u obraz, što me je podsetilo šta mi je bila namera. Oslobodio sam joj grudi i krenuo juţnije da

215

je drţim mirnom, predamnom, skoro ne verujući da je moja da radim sa njom šta ţelim. I znao sam šta ţelim da radim. Pogledao sam gore i video da me gleda paţljivo. “Tako si prelepa, Rovin. Ti činiš da sve oko mene postaje nevaţno.” Nije rekla ništa, ali je uzela spori udah koji je potom izdahnula i mogao sam u njenim očima da vidim mnogo više emocija nego ikad pre. Oseća sada... sa srcem. Ona je cela u ovome, kompletno sa mnom. Spustio sam svoje usne i povukao svoj jezik preko nje, a ona je poskočila po krevetu i za cvilila. Ruke su joj posegle i zgrabile moju glavu, gurajući me ka sebi... što je bilo u redu za mene. Ţeleo sam da oseća svaki i najmanji osećaj dok je liţem i sisam. Ţeleo sam da vidim koliko brzo moţe da svrši i očigledno je mogla veoma brzo. Kada sam osetio da joj se telo koči, a prsti zabadaju jače u moju kosu, znao sam da mi neće trebati mnogo da je gurnem preko ivice. Obrađivao sam je usnama, pomerao sam jezik brzo, a onda za sisao jako. Rovin je vrisnula tako glasno da sam se nadao da prokleti susedi ne zovu policiju i njeno celo telo se za treslo dok je nabijala moje lice dublje u nju. Nisam se pomerio i nastavio sam da je liţem njene noge su me stiskale. “Jebiga Flin,” rekla je napokon odmičući moju glavu. Usto sam i prešao rukom preko usana. “Ako insistiraš,” rekao sam joj, poseţući u svoju fioku da uzmem kondome. Bacio sam ih sve na krevet pored nje i nasmejao joj se, dok je ona posegla i uzela jedan. Sela je i namestila se na kolena predamnom. Njenu prsti su samouvereni dok je oblačila mog momka, nagnula se i prešla jezikom preko jedne moje bradavice. I dok sam se osećao tako jebeno dobro, trebao sam nešto drugačije. Stavio sam ruku na njene grudi i lagano je gurnuo nazad. Penjući se preko nje, do puzao sam se između njenih raširenih nogu. Gledajući je kako leţi tu, gola i rumena od orgazma, njena donja usna bila je natečena od 216

sopstvenih ugriza koje je radila dok sam je ja proţdirao, ne sećam se da sam ikada bio toliko na paljen u svom ţivotu. Ţelim da nađem put kući i jednom kad stignem tamo, ţelim da se zabijem u nju brzo. Skoro kao da ţelim da u graviram svoje ime u njoj. Ali biće vremena za to kasnije. Ţelim da idem polako večeras i da uţivam u ovome. Ţelim da prvi put bude za pamćenje, koji će biti među nama do kraja naših ţivota ako pokuša da pobegne. Stavio sam ruke iza njenih kolena i podigao njene noge, šireći ih dok se nije skroz otvorila. Moj kurac je stajao pod savršenim uglom i sa samo cimanjem kukova mogao sam da uvedem glavu u njen ulaz. Drţao sam njene noge svo vreme, ne trebajući mi ni moje ni njene ruke da me uvedu unutra. Lagano sam gurnuo i osetio da je mokra za mene, znam da je tako, jer sam proveo dosta vremena sa svojim prstima u njoj... spremajući je za mene. Pa sam išao polako, gurajući sa brigom, osećajući njeno telo kako me pozdravlja širenjem. Kada sam bio u njoj, obmotao sam njene noge oko svog struka, onda sam se nagnuo nad nju još paţljivije, drţeći teţinu na rukama. Moje lice bilo je iznad njenog i ona me je gledala upitno. Samo smo leţali zajedno, sa mojim kurcem duboko u njoj i nismo radili ništa sem što smo zurili. Ruke su joj posegle gore i dotakle me neţno po licu, njeni prsti su me mazili. Moje oči su se zatvorile na momenat, a onda sam ih opet otvorio. Povukao sam se polako iz nje, a onda lagano vratio unutra. “To je dobar osećaj,” mumlala je. “Osećaj je savršen.” Sloţio sam se sa njom. Onda opet i opet. Ja sam ponavljao spore pokrete, trudeći se da oseti svaki milimetar mene dok sam se izvlačio i vraćao u nju. Stisla je butine i pojačala stisak i kunem se... to je bio najbolji jebeni osećaj ikada.

217

Sve je bilo usporeno. Moji pokreti, naši udisaji, čak je i moj orgazam počeo da se kovitla kroz moju kičmu, ţeleći da gurnem oboje preko ivice zadovoljstva. Ali nisam spreman... ne još. Ţelim da još malo gledam Rovin. Jer volim način na koji pokušava da zadrţi oči na meni, ali ne moţe da si pomogne kad je zadovoljstvo natera da ih zatvori. Počela je opet da grize usnu i ja sam posegao rukom da je izvučem između njenih zuba, nagnuvši se da ih poliţem. Nastavljajući put po njenom vratu, kušajući njenu bledu koţu koja je sad crvenela od kuljanja krvi po njenim venama. Njene pete zabole su se u moje butini, poţuravajući me. “Flin... ţelim da svršim opet.” “Hoćeš,” obećao sam joj opet se lenjo gurajući u nju. Kapljica znoja curila je niz moje čelo i dole na njen obraz. Ja sam se nagnuo i razmazao je. “Ne... ţelim da svršim sada. Blizu sam.” Njene reči su me spotakle i ja sam ubrzao ritam. Nagradila me je stenjanjem sa jedva razgovetnim da dok sam ja ubrzavao još malo. Podigao sam se sa laktova na ruke da bi imao bolji ugao i uvid na moj put kući. Kada sam udario duboko u njoj, ona je zastenjala i rekla, “Uradi to opet.” Ponovio sam, brţe i brţe, zabio sam jedan lakat pod njenom nogom i pod ovim novim uglom ulazio sam još dublje. Moj svet je počeo da se okreće zadovoljstvo je raslo sa svakim prodorom i sve je bledelo. Sve sem Rovin. Brţe i brţe, jače i dublje... meso je udaralo jedno od drugo. Rovinine oči su se zaklopile i izvila je leđa na krevetu. “Svršavam,” stenjala je. Nije morala da mi kaţe, jer sam mogao da osetim kontrakciju njenih mišica oko svog kurca, to znanje mi je dalo podsticaj. Imao sam njeno poverenje, obmotao sam ruke ispod nje i povukao je ka meni jače... puštajući da moji kukovi odrade posao. Mogao sam da osetim kako mi 218

kičmom prolaze trnci koji su spremni da lansiraju raketu, sakupljajući sve što je bilo u mom telu. “Jebiga!” izbacio sam i krenuo da svršavam... i svršavam... i svršavam. Ĉinilo se kao da traje zauvek i nisam ţeleo da stane, jer je to bilo jebeno najbolje svršavanje u mom ţivotu. Rovinne ruke obmotale su se jako oko mene i pritisnula nas je jače. Moj nos bio je zabijen u njen vrat, a moji kukovi su nastavili lagano pokretanje u njoj. Sve dok i poslednju kap nisam izbacio iz sebe. Moj dah bio je isprekidan i teţak, mogao sam da osetim koliko sam bio oduvan, a onda sam je pogledao i spojio svoje usne sa njenim. Moje kosti osetile su olakšanje i mislio sam da nikada više neću biti u stanju da hodam. Ja sam smrvljen... uništen... verovatno nepopravljiv. I ţivo mi se jebalo, jer je ovo verovatno najbolja stvar koja mi se desila u ţivotu.

NAŠ SVET KNJIGA 219

Poglavlje dvadeset pet Rovin Stigli smo na St John sredinom popodneva, nakon četrdeset i pet minuta voţnje brodom sa Sv. Tomasa. Melemskih je trideset - dva stepena i ja imam strahopoštovanje nad bujnim, tropskim pejzaţu. Nikad pre nisam videla nešto ovakvo i nisam sigurna da ću ikada više. Bili smo na istom letu sa Emili, Niksom, Henkom i Norom. Svi ostali stići će kasnije i svi smo se dogovorili da se nađemo u jednom od barova da popijemo piće pre večere. Flin ide ka pultu da nas registruje i Emili me udara po ramenu. Naginje se i šapuće, “Pa jesti li se ti i Flin konačno smuvali?” Trudim se ne nacerim, jer je zvučala tako tuţno, a ono što smo Flin i ja radili sinoć je sve sem toga. Bilo je izvan eksplozivnog i ne postoji deo mog tela koji Flin ne poznaje intimno sada, ali definitivno nije tuţno. To je sve što sam rekla da se neću upuštati, ali stvari su se poprilično izmešale u mojoj glavi da mi je teško da skontam gde je stalo moje prijateljstvo sa Flinom, a počela seksualna intimnost. Mislim pre nego što smo imali seks, postigla sam nivo intimnosti sa Flinom kao ni u jednoj vezi pre. Mislila sam da intimnost i prijateljstvo ne idu zajedno, ali istina je, da su tako usko povezani, zakoračila sam u vezu koja je bila miks. Dok me je ljubio sinoć... uvek tako neţno polako, osetila sam da mi se celo telo pretvara u ţelju i odlučila sam da prekinem da brinem o tome šta bi moglo, a šta ne bi moglo da se desi. Nije da i dalje ne brinem o tome, jer kad sam se probudila jutros pre nego što je alarm zazvonio i osetila kako sam umotana u Flinovo naručje, moja prva pomisao je bila da sam moţda pogrešila. Znam da ako Flin i ja ne uspemo, povređenost će biti nezamisliva. 220

Emili me opet gurne po ramenu i ja shvatam da sam ignorisala njeno pitanje u vezi Flina. “Pretpostavljam,” rekla sam neuverljivo. “Mislim... da prešli smo na sledeći nivo.” Ona je bacila svoje ruke oko mene i zagrlila me. “To je divno. Poslednji od Koldvil momaka je pao. Ali opet, znala sam da će se to desiti.” “Jesi?” jer, ja sigurno nisam. Iako sam bolno ţudela za Flinom u seksualnom smislu i dalje sam bila poprilično nesigurna od onoga što će desiti nakon malo više od dvadeset četri sata. “Jap,” rekla je zadovoljno. “Vas dvoje ste savršeni jedno za drugo.” Pogledavši okolo, videla sam da je on i dalje za pultom i ostatak grupe stoji blizu njega. Zgrabila sam Emili za ruku i odvukla je od svih da ne bi mogli da čuju. “Kako si znala Emili? Mislim... šta ako je ovo samo seks, a onda dosadimo jedno drugom i naše se prijateljstvo nakon toga izgubi?” Eto... uspela sam saţeto da joj kaţem svoj najveći strah. Emili je postavila ruku na moje rame. “Evo ovako, Rovin... zaista ne znam zasigurno. Niko ne moţe. Sve što moţeš je da u ovo uđeš širom otvorenih očiju i potrudiš se da izgradiš vezu. Uspeće. Veruj mi.” Nisam prvo ništa rekla, mentalno sam varila njene reči. Naravno bilo je malo prekasno da brinem o tome sad. Šteta je bila načinjena i nije bilo nazad od onoga što smo radili sinoć. Imam te uspomene da me drţe uzbuđenom do kraja mog ţivota. I znam da svaki minut koji provedem sa njim... svaki dodir koji mi da, činiće da se zaljubim dublje. Flin i ja smo išli ka našim sobama. Odmaralište je ogromno, obuhvatalo je skoro dve hiljade hektara brda i delova prekrivenim tropskim rastinjem i biljkama. Uzak cementni put prekrštao se na brdima. Svaki put kad vidim kristalno plavu vodu i beli pesak ja se malo zamislim, jer je to iznad onoga što sam ikada zamišljala. Stigli smo do naše zgrade, svaka zgrada imala je osam soba, koje su se nalazile blizu plaţe i zaliva. Rečeno nam je da ovaj zaliv poseduje populaciju morskih kornjača i prelepe podvodne korale i ţelela sam da ih 221

vidim dok smo ovde, ali prvo moram da se raspitam o verovatnoći ajkula. Prestravljena sam od njih. Flin me vodi uz stepenice na drugom spratu. Nema lifta, jer se ovo mesto bori protiv modernih tehnologija. Sobe imaju struju, ali ništa više od toga. Ne postoji klima uređaj osim biljki sa kojima se moţeš sam hladiti, nije bilo Tv - a, nije bilo Wi - fi i nije bilo telefona. Ovde si zaista mogao da pobegneš od svega. Kad smo stigli do sobe 210, Flin je stavio metalni ključ u bravu i otvorio vrata. Ušao je unutra i ja sam ga pratila. “Doneće naše torbe za oko pola sata,” rekao je i stao iza mene, stavljajući ruke na moja ramena. Okrenula sam se prema njemu. “Da li je moja soba odmah pored?” “Ne. Otkazao sam tvoju sobu. Bićemo zajedno cimeru.” Izjavio je i poloţio vreo poljubac na zadnju stranu mog vrata, tu gde mi spajaju ramena. Ispustila sam neţno stenjanje na njegov dodir i podigla ruke gore da uhvatim njegovu glavu. “Tako znači?” “Da... i shvatio sam da imamo pola sata da popunimo dok nam torbe ne stignu.” Njegove ruke klizile su po haljini koju sam odlučila da obučem na putovanje i povukao ju je gore. Prsti su mu prelazili preko mojih butina dok ju je podizao više. Nagnula sam se jače na njega i nisam bila iznenađena koliko je već bio tvrd. Pomisao da ga samo pomisao da ima seks sa mnom toliko pali, pali i mene. A to je sve ostale sumnje bacilo u vazduh i sve mi je zapravo imalo smisla. “Reci mi da imaš kondom negde kod sebe,” rekla sam, dok sam posezala za njegovom čvrstinom ispod pantalona. Mazeći ga, Flin se nagnuo napred i gurnuo ga jače u moju ruku. “Sve je sređeno.” Nasmejala sam se. “Nisi imao skrivene namere, jel tako?” 222

Flin je zavukao svoju ruku u prednji deo mojih gaćica, lagano uvlačeći prst između mojih nogu. Moji kukovi nisu imali slobodnu volju i gurnuli su se ka njemu. “Hajde da ovo obavimo brzo,” rekao je. “Kladim se da moţemo dva puta pre nego što stignu torbe.” Pomisao mi je izazvala trnce i znam da sam u stanju da doţivim dva uzastopna orgazma, jer mi je on to dokazao sinoć. Pitam se da li i on moţe isto. “Hajde,” rekla sam, dok mi je disanje postajalo usporeno što je više pomerao svoje prste u meni. Moje telo postajalo je teško od pomeranja njegovih prstiju u meni. Flin je izašao iz mojih gaćica i gurnuo me ka krevetu. Njegove reči bile su hitne. “Skini gaćice i namesti se na sve četri dok ja sve pripremim, oh i nastavi se dodirivati. Neću trajati dugo, a ţelim te sa sobom, okej?” Njegove reči, jednostavna naredba, ali dođavola ako me nisu palile da budem sva mokra i natopljena. Nisam trošila vreme i skinula sam svoje gaćice zadigla sam haljinu oko struka i skočila na krevet, podiţući guzicu ka njemu. Kao što je naredio, moja ruka krenula je među moje noge i počela sam da radim na sebi. Kad sam pogledala preko ramena, Flin je skinuo svoj šorc i navukao kondom preko svoje velike duţine. Moja usta su se osušila od pomisli njega kako se gura u mene i moja se ruka počela pomerati brţe. Pogledao je u mene, očima je prelazio preko mog dupeta, moji sokovi klizili su mi preko prstiju. Ĉak sam i zastenjala da zna koliko sam napaljena. Flin je drţao sebe u rukama samo na momenat, a onda udahnuo duboko. Kao da pokušava da se dovede pod kontrolu, ali to je poslednje što ţelim. “Flin,” rekla sam neţno. Njegove su se oči otvorile i pogledao me je. “Ĉekam,” rekla sam. Stenjajući popeo se na krevet i stao iza mene. Ruke su mu se spustile na moje kukove i drţao me je neţno, gurajući svoju duţinu napred i 223

trljajući svoj kurac među mojim nogama, od moju vlaţnost. Flin je prešao rukom preko mog dupeta i prevukao prst između mojih polovica. Dodir je bio previše erotičan i ja sam zastenjala kad je njegov prst prešao preko mog anusa. “Osetljiva si,” zadirkivao je. “Sviđa mi se to.” Njegov prst nastavio je dalje i uvukao se u mene. “Boţe Rovin... spremna si za mene.” “Uvek.” Izdahnula sam dok je on uvlačio još jedan prst, šireći me za njega. Iako je rekao da oće da idemo brzo, činilo mi se kao da se on konstantno igra mojim telom, pumpao je unutra i napolje... trljao i gurao... izazivajući da stenjem od kontakta. Napokon morala sam da ga podsetim, “Mislila sam da ćemo ovo uraditi brzo.” Izvukao je svoju ruku od između mojih nogu, gurajući se u moj otvor. On je pogodio metu i njegov ulazak je izazvao da zastenjemo oboje. “Jebiga Rovin,” rekao je između stisnutih zuba. “ Jebiga, jebiga, jebiga osećaj je predobar.” Odgovorila sam time što sam se pomerila napred sa njega i nabila nazad i njegovo stenjanje kao odgovor me je nasmejalo. Onda je počelo. Skupio je pesnice na mojim kukovima dok se zabijao u mene. Znoj je padao sa njegovog čela na moja leđa, probijajući se kroz moju haljinu, a butine su mu se udarale od moje. Nabijao se duboko... tako duboko i mogla sam da osetim kako mi nadolazi orgazam. Pokušala sam da ga zadrţim, da bi ga mogla sačekati, ali nisam znala da li ću moći to da izvedem. Ţelela sam jako da svršim. “Rovin,” Flin je rekao skoro bolnog glasa. “Neću dugo izdrţati... ne mogu se suzdrţati. Ako nisi sa mnom dušo, kunem se da ću se pobrinuti za tebe posle.”

224

Potisnula sam svoj kikot, jer je Flin toliko na paljen, nije imao kontrolu i moje se srce topilo zbog toga, jer i dalje misli na mene... uvek misli na mene. Te reči izazvale su da počnem da se trese. “Prekasno Flin... svršavam.” Flin mi je dao još jedan jak udar, praktično me zakucavajući na stomak, a onda je zastenjao, “i ja svršavam.” Prst mu se uvukao u moje dupe i kunem se da sam videla deset malih zvezdica kako se kreću oko moje glave. Pa dobro, vredelo je. Flin se zabio još nekoliko puta u mene i sručio se na moja leđa, stiskajući me od dušek. Okrenula sam glavu na stranu u poslednjoj sekundi da sprečim da se udavim od jastuk, ali se onda on skinuo sa mene. Oboje smo dolazili do daha. Okrenula sam glavu da ga pogledam. Leţao je na leđima, zureći u plafon sa osmehom na licu. Posegao je i po mazio me po goloj guzici. Okrenuo je glavu prema meni i rekao, “Razaraš me.” “I ti mene razaraš.” Šapnula sam,. Koldvil i Burham klan napravili su pravi ulaz u bar na plaţi koji je bio blizu glavne zgrade. Basovi muzike bili su slabi, a sunce blizu vode, bacajući narandţaste snopove svuda. Flin je drţao moju ruku celo vreme i upoznao me sa svima. Ponekad je pomerio svoju ruku na moja leđa lagamo prelazeći preko pamučnog materijala moje haljine. Moje misli su se vraćale na ono što smo upravo uradili u našoj sobi i nisam ţelela ništa više od toga da ostavimo ove ljude i da saznam kakve još prljave stvari Flin ima za mene. Ali prvo moramo da se socijalizujemo. Prvi se pojavio Emilin brat, Rajan i njegova ţena Dani, zajedno sa njihovom šest meseci starom ćerkom Amelijom. Obe su prelepe, kaţu da su čuli sve o meni od Emili. Nisam znala šta su pod tim mislili, ali sam pretpostavila da su bile samo dobre stvari.

225

Dani je interesantna. Ona je jedna od onih ljudi koja se jednostavno moţe povezati sa svima. Oboje i Rajan i Dani dali su mi topao zagrljaj prilikom upoznavanja, dok je Dani obmotala ruke oko mene, osetila sam da joj mogu verovati. To je bilo jezivo čudno, ali sam se zaista radovala da je upoznam bolje i saznam zašto imam takav osećaj. Jedin put kada sam se tako osetila sa drugom osobom bilo je sa Flinom i čak i tada bila sam nepoverljiva. Pretpostavila sam da ako se moţda otvorim Flinu onda moţda uočim da ne ţele svi da me povrede i to me je otvorilo i za druge ljude. Bila sam kompletno prestravljena od upoznavanja Emilinih i Rajanovih roditelja, Flin me je uputio i bila sam nekako prestravljena od upoznavanja Američkog Kongresmena i njegove ţene. Da stvar bude i gora kongresmen koji je insistirao da ga zovem Aleks - da kako da ne - planira da se kandiduje za predsednika i ta pomisao samo me je još više uplašila. Ali kad je pruţio ruku da se rukujemo ipak su delovali tako fino, a onda sam gledala Keliju Burham kako bukvalno otima svoju unuku od Dani, koja se smejala dok ju je predavala i momentalno upala u muţev zagrljaj i naslonila glavu na njegove grudi. Jap... Rajan Burham je seksi. Sledeći se pojavio Flinov rođak Link i njegova devojka Ever. Opet nije bilo sumnje da su on i Flin u rodu, mogli bi lagano proći kao braća... što ga svrstava u veoma seksi kategoriju. Ever je izuzetno lepa sa najlepšim plavim prodornim očima koje sam ikad videla kod čoveka. Kao da zna sve o tebi. Link i Flin su najbliţi u Koldvil porodici njih dvojica se čuju i pišu jedno drugom skoro svakodnevno kao i sa Rener, takođe je i fan NHL pa nekako veoma često gledamo Linkove utakmice. Takođe gleda i Rendţerse, ali se prebacio na Kojote sad kad je Link počeo da igra za njih. Ja sam i dalje zakleti Rendţera fan i to se neće promeniti. Dok smo pričali sa Linkom i Ever čuli smo vrisak iza nas i Flin se okrenuo, celo lice mu je bilo obasjano osmehom. Crveno kosa ţena stajala 226

je preko puta bara i oči su joj bile spojene sa Flinovim, a onda je potrčala ka njemu. Skočila je i on ju je uhvatio, a ona je obmotala svoje ruke i noge oko njega. On ju je drţao i po kosi znala sam da je to Rener. Iza nje išao je svetog mu sranja veoma zgodan tip koji sam pretpostavila da je Kilijan. On je jedini imao naočare i nosio je crne farmerice i crnu majicu sa logom svog benda, lanac je visio iz njegovog zadnjeg dţepa sve do prednjeg. Imao je dve male alke na donjoj usni i da...on je bio roker. Znači ovo je pevač benda Preko Ivice? Flin me je upoznao sa njihovom muzikom ubrzo nakon što sam se uselila i igrali smo dosta uz nju po stanu, iako sumnjam da bi Flin to priznao Kilijanu. Ĉinilo mi se da nisu imali baš dobar početak. Flin je pustio Rener i gledala sam kako mu Kilijan pruţa ruku, koji nije oklevao i oni su se rukovali. Ali su isto tako i brzo prestali, a onda je on povukao Rener u novi zagrljaj. Dok je to radio Kilijan se okrenuo ka meni. “Ti mora da si Rovin, ja sam Kilijan.” Ispruţio je svoju ruku da se rukujemo. “Drago mi je,” rekla sam tiho, opet malo preplavljena od upoznavanja poznate ličnosti, koju sam upoznala danas. Hmmm... da vidim... upoznala sam Kongresmena, dva igrača NHL-a i Irsku rok zvezdu. Da, ništa neobično za jedan dan. Flin je pustio Rener opet i povukao mene u zagrljaj. “Ren... ovo je Rovin.” Rener e je zgrabila i povukla me u jak zagrljaj, skoro da sam ostala bez daha. Ona je prošaptala na moje uvo. “Tako mi je drago da te upoznam. Flin mi priča o tebi non stop. Skoro da sam naterala Kilijana da me dovede prošli mesec da bi mogla da zagrlim devojku koja je oborila mog velikog brata.” Pocrvenela sam na te reči, ali sam to dobro sakrila. Jedno je znati šta Flin oseća za mene, jer vidim to u njegovim očima... način na koji priča sa mnom, iz načina na koji me intimno dodiruje. Ali je kompletno druga stvar 227

za mene da znam da Flin deli svoja osećanja sa drugima. To me je postidelo, da... uplašilo me je samo malo, jer sam počela da razumem da je Flin već zaglavio duboko tamo gde sam se ja bojala da zađem. Ja? Osećala sam se kao da stojim na ivici i drţim se za veliku stenu sa samo prstima u vodi... uplašena da se pustim i zaplivam. Pitala sam se da li ću ikad ikome verovati dovoljno da se pustim? Odmičući se, nasmejala sam se Rener. Pre nego što sam mogla i da odgovorim, ona me je povukla ka šanku. “Hajde drugarice. Hajde da popijemo nešto i zbliţimo se.” Pogledala sam ka Flinu i on mi se samo nasmejao, oči su mu bile tople i pune nečega tako moćnog, to me je navelo da jako progutam. To me je ispunjavalo i plašilo i morala sam da se zapitam koju emociju da pustim da me preplavi.

NAŠ SVET KNJIGA 228

Poglavlje dvadeset šest Flin “Hoćeš da idemo opet na plivanje?” pitao sam Rovin, pogledavši na nju pored mene na toploj plaţi. Leţala je na stomaku, a obraz odmarala na ruci, sa zatvorenim očima. Izgledala je mirno i jako mi je drago što je sad taj izgled za nju potpuno prirodan. Ovde smo celo jutro, upijamo sunce i samo se druţimo jedno sa drugima. Niks i Emili morali su otići u Sv. Tomas da dobiju svoju licencu za venčanje, Rener i Kilijan odlučili su da idu sa njima. I nemam predstavu gde su nam roditelji, ali za sada, uţivam u malo vremena nasamo sa Rovin. Nakon što smo iznajmili maske otplivali smo da nađemo male morske kornjače. Nismo imali sreće, ali smo preplivali poprilično, uţivajući u šarenim ribama. Pokušao sam nagovoriti Rovin da idemo na pravo ronjenje, ali nije htela ni da čuje spominjala je neki “ujed ajkule” i “ni za kakve pare na svetu.” Nisam imao srca da joj kaţem da ajkule mogu da plivaju i po površini i u tu lagunu, ali je onda nikada ne bi naterao da uđe opet u vodu. Rovin je sela i ja nisam mogao da ne primetim kako joj se grudi njišu u malenom bikiniju. Nije imala kupaći pa je juče poslepodne kupila u prodavnici sa suvenirima. Pokušao sam da je nagovorim da kupi jednodelni, jer iskreno nije mi se sviđala ideja da njene atribute vide svi. To je samo za moje oči. Samo me je pogledala i zgrabila maleni kupaći koji upravo nosi. Mada moram da priznam, tirkizni plavi materijal stoji prelepo na njenoj koţi i navodi me da poţelim da joj ga skinem. 229

Zapravo, mislim da bi moţda trebali da napravimo pauzu od plaţe i skočimo do sobe na kratko. Sada sam opsednut time da joj skinem taj bikini. Nagnuo sam se napred i protrljao nos duţ njenog vrata. Uzdahnula je i podigla ruku da uplete prste u moju kosu. Pritisnuo sam usne i jezik od vrat u poljupcu. “Hej vas dvoje uzmite sobu.” Psovajući, odmakao sam se od Rovin, koja je stavila vrhove prstiju na usne i nasmejala se. Gledajući preko mog ramena, video sam Linka kako ide u našem pravcu. Nosi šorc i majicu Njujorških Rendţera. “Zar nije zabranjeno da ti nosiš tu majicu ili tako nešto?” Link je pogledao dole u svoje grudi, verovatno i ne shvatajući koju je majicu obukao. Slegnuvši ramenima rekao je, “Nadam se da neću biti udaren prosvetljenjem.” Uzeo je peškir iz ruke i namestio ga na pesak odmah pored mene. Spustio je dupe dole sa udarom. Pogledavši preko ramena ka zgradama gde su nam bile sobe, a onda opet u mene. “Okej, treba mi tvoj savet pre nego što Ever dođe ovamo.” Link je pogledao u Rovin. “Ti si ţena! I tvoj bi mi savet dobro došao takođe!” “Hvala na primećivanju.” Rovin je rekla šaljivo. Link je podigao svoju obrvu i napravio blagi osmeh gledajući je, “Oh, primetio sam u redu.” Ispustio sam smeh iz grla. “Hej... oči nazad na mene drugar ili ću upoznati tvoje lice sa mojom pesnicom.” Link se nasmejao i ja sam se nasmejao nazad, ali sam bio mrtav ozbiljan. Ako bude gledao Rovino savršeno telo još minut, videće svog boga. “Pa šta ima?” Pogledao je još jednom preko ramena, a onda se nagnuo napred ka nama. “Okej... dakle hoću da zaprosim Ever noć nakon venčanja. Pričao 230

sam sa menadţerom i on će nam srediti da imamo privatnu večeru na plaţi. Postaviće mali sto, sveće... čak imaju i one bambusove baklje što se zabadaju u pesak i gore one su od nekog prirodnog materijala ili tako neko sranje. Pa Rovin... misliš li da je to dovoljno romantično?” Pogledao sam ka Rovin, jer sam bio radoznao oko toga šta ona smatra romantičnim. Ona mu je dala mali osmeh i podigla ruku na svoje grudi. “Moje srce je postalo sve mekše i mekše kada si rekao, ’Tako neko sranje.’ Link, veoma romantično.” Glasan smeh oteo se sa mojih usana i Link me je udario u rame. “Druţe nije smešno. Ozbiljno, šta vas dvoje mislite? Jer zaista ţelim da to bude nešto veliko i za pamćenje. Da joj pokaţem koliko je jako volim... znate, nešto kao što je Rajan uradio za Dani.” Rovin je izgledala malo pogubljeno pa sam ja uzeo minut da joj objasnim kako je Rajan zaprosio Dani. Preko video bima u Medison Skveru na svojoj utakmici. Bila je impresionirana i misao mi je prošla glavom... pitao sam se kakva li bi prosidba trebala biti da bi ona pristala na brak. Nisam imao pojma kakvi su njeni pogledi, ali znam da joj je ideja o roditeljstvu iskrivljena zbog njenih roditelja. Okrenuvši se ka Linku, rekao sam mu. “Vidi čoveče... ne poznajem Ever baš toliko dobro, pa ne mogu zasigurno da kaţem šta bi joj se svidelo. Ali znam tebe. A ti si malo drvenast, ne baš romantičan tip. Nisi za velike i pokazati celom svetu svoja osećanja tip muškarca tako da smatram da je to sa plaţom sasvim u redu. Jedino što znam o Ever je da te voli... Baš kao i ti nju. Tako da verujem da će joj se svideti bilo šta što reflektuje tebe.” “Ali šta ako nije dosta? Nervozan sam, bukvalno mi je muka u stomaku. Šta ako kaţe ne? Mislim da neću biti u stanju to da podnesem.” “Reći će da čoveče veruj mi,” uveravao sam ga. “Stvarno?” Link je pitao i zvučao je poprilično jadno, brinući se oko svega i nekako sam počeo da ga saţaljevam. “Apsolutno,” Rovin se ubacila. “Ni jedna ţena ne bi mogla tome da odoli.” 231

Usisao sam tu malenu informaciju za budućnost. I dodao. “Prekini se nervirati Link, kunem ti se da će reći da.” Link je iz pusto ogroman izdah i bacio se nazad na peškir, očiju uperenih u nebo. “Boţe nadam se. Biću očajan i jadan ako kaţe ne. Nikada pre nisam bio pod ovolikim stresom u svom ţivotu.” “Stresom od čega.” Ever je pitala dok je koračala ka nama. Nosila je crveni bikini koji je stojao savršeno uz njenu bledu koţu i tamnu kosu, sa malim belim šorcem. Da... ona je prelepa, ali nije ni upola kao Rovin. Link je momentalno ustao i seo pravo i usta su mu se otvorila kao kod mrtve ribe. Mogao sam da vidim paniku na njegovom licu, nemajući pojma šta da kaţe. Ĉak pre nego što sam i uspeo da uskočim da ga spasim, Rovin je rekla. “Link je bio zabrinut u vezi svoje zdravice za venčanje. Kaţe da se uspaniči kad su u pitanju javni govori.” Posmatrao sam kako Link okreće svoje zapanjeno lice ka Rovin. Ever se spustila u Linkovo krilo i njegove su se ruke obmotale oko njenog struka dok je odmarao svoj obraz na njenom ramenu. Pogledao je u Rovin i usnama pokazao reči Hvala ti i olakšanje je plivalo po njegovim očima. “Istina je. Link mrzi da bude u takvom centru paţnje. Ali bićeš super dušo.” Ever je nagnula glavu da pogleda u njega i poljubi mu teme. Kad se ispravila pogledala je u nas. “Imate li vas dvoje nekih planova danas?” “Samo se opuštamo... ali zapravo sada idemo da se okupamo. Hoćete da nam se pridruţite?” “Ne,” Ever je rekla. “Mislim da ću malo prvo da leţim ovde.” Link se ubacio. “Kako ona kaţe.” Ustajući sa peškira, pruţio sam Rovin ruku. Prihvatila je i ja sam je povukao gore sa peškira. Kad je ustala, ja sam se nagnuo i prebacio je preko ramena dok sam ustajao. Ona je vrisnula i ja sam krenuo ka vodi. “Ovako se mi pobrinemo za ljude kao vatrogasci.” Rekao sam joj

232

Ona je vrištala i smejala se, a ja sam je lupio po dupetu. “Ne radi to mogu te ispustiti.” “Kad bi smeo.” Smejala se. Ušao sam pravo u toplu vodu i kada sam ušao do struka, spustio sam je da sklizne niz moje telo. Kontakt njenih nogu od mene izazvalo je da mi se kurac trzne. Rovin je obmotala ruke oko mog vrata i obmotala noge oko mog struka, ja sam hodao sve dok voda nije bila do mojih ramena. Sada je morala da se drţi za mene, jer nije mogla da dotakne dno. Nagnuo sam se napred i neţno je poljubio. “Da li se dobro provodiš?” “Najbolje,” rekla je i poljubila me. Kad se odmakla, zabacila je glavu unazad da pokvasi kosu. Pokret je istakao njene grudi i ja sam zurio dole u njih koje su bile na milimetar od mojih usana. Kurac mi se podigao veoma zainteresovano. Kada se povukla nazad, voda je curila niz njeno lice, čineći da joj lice sija od kapljica vode na suncu. Sunce se odbijalo od vodu i činilo da njene oči svetle prelepom srebrnom bojom i ja sam bio zapanjen koliko je prelepa. “Imaš li ideju koliko si prelepa?” Njeni obrazi su porumeneli dok mi se osmehivala stidljivo. “Ne znam. Mislim da mi to niko pre nije rekao.” “Oduzimaš mi dah ponekad.” Rekao sam joj. Naginjući glavu na moje rame, rekla je neţno. “Previše si dobar za mene Flin, ne zasluţujem te.” Podigao sam ruku i uzeo njenu kosu, povlačeći je tako da me pogleda. “Zasluţuješ svet Rovin. Ceo jebeni svet bi trebao da pripada tebi.” Njene usne su se otvorile kao da ţeli nešto da kaţe, ali ih je zatvorila. Šta god je trebalo da izađe iz njih ostalo je zaključano unutra, ali rekla mi je na drugi način. Naslonila je svoje usne na moje, otvorila usta i gurnula jezik u moja. Naši jezici su se dotakli neţno, bio sam impresioniran od osećaja ţelje i emocija koje osećam za nju. 233

Povukla je svoj jezik, dovoljno da priča, ali ne sklanjajući usne sa mojih. “Dodirni me Fline.” Moje lice cimnulo se od iznenađenja i pomisao od svih stvari koje bih mogao da joj radim u vodi dala mi je punu erekciju. “Sada?” pitao sam je u neverici. Zurila je u mene klimajući. “Upravo ovde,” šapnula je. Bacio sam pogled ka plaţi i ka Linku i Ever oboje su bili na leđima, pogledima uperenim u nebo. Ne gledaju nas. Pogledao sam po plaţi u mladi par koji su tu celo jutro, oni se zaista ljube veoma seksi i teško. Pretpostavljam da su na medenom mesecu. Skenirajući oblast, primetio sam da je porodica od četvoro koja je ranije bila tu sada otišla, moţda na ručak. Koga briga? Odgovara mi to, mogao bih biti sa Rovin i niko ne bi primetio. Vratio sam oči na nju, sklonio sam svoje ruke koje su bile oko njenog struka, niz kuk i među noge. Lagano sam prešao prstima preko materijala pomerajući ga sa mog cilja i kontakt je izazvao da Rovin jako zastenje dok je zabacivala glavu unazad. Povukao sam svoj prst i nacerio joj se. “Uh. Ne moţe tako. Moraš da budeš mirna, okej? Ne smeš da otkriješ našu tajnu nikome na plaţi.” Donja usna stisnula se među njene zube, dva njena prednja zuba su jedino bila napolje dok mi je klimala. “Okej.” Rekao sam joj. “Hajde da probamo opet. I moraš se ponašati. Samo nastavi da pričaš sa mnom kao da samo opuštano visimo ovde u vodi.” “Okej,” rekla je “Ali nadam se da neću vrištati.” Svidela mi se pomisao i ja sam zavukao svoju ruku opet nazad dole . Testirao sam je, prevlačeći svoj prst lagano preko nje i na moje oduševljenje ostala je mirna, iako su joj se oči zatvorile.

234

“Dobra devojka.” Rekao sam pre nego što sam povukao njen donji deo kupaćeg u stranu. Zadirkivao sam je nekoliko minuta, uzimajući vremena da se uverim da će moći da podnese ono što joj radim. Ostala je mirna, iako joj se dah ubrzao. Kada sam uvukao jedan prst u nju, dah joj je izašao isprekidano i tiho je zastenjala. “Oh, Flin tako je dobar osećaj.” “Biće još bolji,” obećao sam joj. Nagnuo sam se zgrabio njenu usnu u poljubac, dok sam uvlačio još jedan prst u nju. Ispustila je malo jače stenjanje u moja usta i ja sam počeo da ih pomeram unutra napolje ujednačenim ritmom. “Ne mogu podneti.” Cvilila je. “Da moţeš. Moţeš podneti šta god ti dam... moţeš podneti i više.” Dodao sam treći prst i bila je tako jebeno uska da sam se nadao da je neću povrediti. Išao sam malo sporije za svaki slučaj. Kada joj se glava zabacila unazad, morao sam da je podsetim da ostane sa mnom. “Oči na mene dušo. Ponašaj se normalno.” Ruke su joj se zabadale u moje meso, oči zaključale sa mojim. Kunem se da sam u njenim mogao videti plamenove i crvenilo se pojavilo na njenom vratu. “Dovrši me, molim te.” “Sve za tebe,”rekao sam dok sam pomerao svoje prste u promenio ritam svojih pokreta. Pomerala se na mojim prstima sa stenjanjem nagnula je lice napred. Njeni zubi su se zaboli u moje rame, da nas iko gleda sada, mislim da bi znali šta radimo. Brzi pogled na plaţu rekao mi je da niko ne obraća paţnju na nas. Uvukao sam srednji prst nazad u nju i iskoristio palac da dovršim svoj rad. Momentalno njeno telo počelo je da se steţe i trese i ugrizla me je jako. To će definitivno ostaviti trag. Ali nije mi bilo bitno.

235

Sa samo još nekoliko dodira, Rovin je zastenjala i telo joj se izvilo. Zaplakala je na mom ramenu od naleta emocija, a kada je svršila, podigla je lice ka mom. Pomerio sam ruku i vratio njen donji deo na mesto. “Ovo je bilo zagrevanje.” Nacerio sam joj se. Ona mi se nasmejala nazad i poljubila me. “Da jeste. Sada hoću da me odvedeš u sobu i vodiš ljubav samnom.” Poljubio sam je, “Nema ničega što ţelim više, ali moraš mi dati par minuta. Ne mogu izaći iz vode dok mi se erekcija ne spusti. Ne ţelim nikoga da uplašim.” Rovin me je pogledala sa mešavinom pakosti i ţelje. “Imam bolju ideju.” Rekla je. “Koju to?” Pomerajući jednu ruku sa mog ramena, spustila ju je pod vodu. I sa samo par spretnih pokreta, izvukla ga je iz mog šorca i on je bio slobodan. Uvukao sam dah kada me je njena sitna ruka obgrlila. Namestila je usne blizu mog uveta i rekla. “Kako bi bilo da se ja pobrinem za tebe sad... onda nećeš morati da brineš o tome?” “Oh boţe... molim te reci mi da se ne šališ?” Njen smeh je bio zaigran i jak dok je pomerala ruku uz njega. Moji prsti zabadali su se u pesak i nadao sam se da me kolena neće izdati, potapajući nas oboje. Moja glava se zabacila unazad osećaj je bio jebeno dobar, ali je rekla. “Uh - Uh gospodine Koldvil. Oči na mene.” Podigao sam glavu i zadrţao pogled na njenom. Ruka joj se pomerala po mojoj alatki u toploj vodi, njen palac obilazio bi okolo glave sa svakim natezanjem. Ona je poput sirene iz mora, zavela me je protiv moje volje i ja sam joj se predao. “Savršena si,” šapnuo sam joj. Ona me je pogledala ţeljno i moje telo nije moglo više da izdrţi. Kukovi su mi se počeli pomerati i nadao sam se da nas niko ne gleda. Ali istina je bila da mi se ţivo fućkalo. Upravo sad, ja sam rob njene ruke i eksplozivnog orgazma koji sam vijao. 236

Pokušao sam da mu se oduprem, jer sam ţeleo da ostanemo ovako zauvek, ali bilo je preplavljujuće. Zvezde su se pojavile u mojoj glavi dok sam se prolivao u toplo more Kariba i nisam imao izbora nego da poljubim Rovin da ne bi vrisnuo od intenziteta zadovoljstva.

NAŠ SVET KNJIGA 237

Poglavlje dvadeset sedam Rovin Sunce je bilo nisko nad vodom dok smo čekali Emili da stigne. Ceremonija je smeštena na travi, sa očaravajućim pogledom na plave lagune. Bila sam zadivljena jednostavnošću cele ceremonije, s obzirom da je ćerka Američkog senatora očekivala sam više. Više gostiju, više cveća, više svega. Umesto toga Koldvil i Burham porodice stajale su u malom krugu oko Niksa sa matičarem pored njega. Na Emilino insistiranje, svi su morali da budu opušteno obučeni u odeću sa tropskim motivima. Niks ima havajke i belu lanenu košulju. Ne nosi nikakvu obuću. Ja sam odabrala da nosim ţutu haljinu sa belim cvetovima i zlatne sandale. Flin je stojao pored mene sa svojom rukom na mojim leđima. Nosio je beli šorc i belu košulju sa tropskim printom i japanke. Koţa mu je bila bronzana od samo jednog dana na suncu, a oči su mu bile skoro zelene na odsjaju sunca. Emili je šetala ka nama sa svojim ocem pod rukom. Moram reći videti Kongresmena Burhama u šorcu i lanenoj košulji nekako me je zadivilo. Nije bilo muzike prilikom njenog ulaska, osim ako ne računate udare talasa koji su se čuli u daljini koji su udarali od stene pod nama. Emili je obučena jednostavno, ali prelepo, uz telo lagana haljina padala je malo šire od struka, a dve trake pridrţavale su haljinu na njena ramena. Priznala je da ju je kupila preko interneta, jer nije imala strpljenja da ide u kupovinu. Nije se čak zamarala ni da izabere buket ljiljana koje je imala u ruci ili svadbenu tortu koja će se posluţiti večeras. Rekla je planeru venčanja da uzme nešto odgovarajuće, rekavši da ima pametnije stvari o 238

kojima treba da misli... normalno, njenoj prvoj bračnoj noći. To me je malo izbezumilo. Emili je zurila u Niksa dok je prilazila, oči su joj sjajile od ljubavi prema njemu. Okrenula sam se da pogledam u Niksa i njegove su oči bile intenzivno uperene u njegovu mladu. Konekcija među njima je skoro opipljiva i ja sam osetila knedlu u mom grlu. Kongresmen Burham... Aleks... pruţio je svoju ruku ka Niksu da se rukuju. Nakon nekoliko cimanja uzeo je Niksovu ruku i spojio je sa ćerkinom. Očekivala sam da će ona zahvalno stati pored njega, ali Niks je očigledno imao drugačije planove. Trgnuo ju je i ona je poletela u njegovo naručje. Njegove ruke podigle su se na njeno lice i strastveno ju je poljubio, naginjući je napred. Njene ruke nisu imale izbora osim da se obmotaju oko njegovog vrata, uzvratila mu je poljubac dok je cveće padalo iz njene ruke. Svi su krenuli da se kikoću i matičar je nekoliko puta pročistio grlo pre nego što se Niks napokon podigao, dajući joj još jedan poljubac u nos. Oh, toliko ću ga zezati za ovo na poslu. Flin se nagnuo i stavio svoje usne blizu mog uha. “Misliš li da bi nekom smetalo kada bi ja to uradio tebi isto to upravo sada?” Nasmejala sam i okrenula glavu prema njemu da mu šapnem. “Sigurna sam da nekima bi. A sad išš...” Nakon što je matičar pročitao neki tekst i mali deo iz biblije, Niks i Emili izgovorili su svoje zavete. Odlučili su da napišu sami, pa je matičar zakoračio unazad dok su se oni okretali licem u lice jedno prema drugom. Emili je bila prva i bila je nervozna. Okrenula se ka Dani, koja joj je predala parče papira, otvorila ga je drhtavim rukama. Smešući se ka Niksu rekla je. “Morala sam svoj da zapišem, jer sam se bojala da ću samo brbljati.” Niks je rekao. “Tvoje brbljanje bilo bi prelepo dušo.” Smešući se stidljivo, pognula je glavu dole i počela da čita. “Niks... Moţda sam te pregazila kolima, ali ti si taj koji je mene potpuno oborio na 239

zemlju. Od momenta kada sam te ugledala... znala sam da si poseban... u mom umu. Od momenta kada si prvi put drţao moju ruku, znala sam da si poseban u mom srcu... Kada si mi se otvorio, dokazao si univerzumu da si stvoren od Boga da bi ja imala nekog da pazi na mene.” Podigla je papir više i pogledala u Niksa. “Verovatno ne znaš ovo, ali svaku noć pre nego što odem da spavam, ja se molim. Molim se za sve normalne stvari kao što ljudi obično i čine... Za zdravlje i bezbednost moje porodice, za sebe da dobijem desetku na testu, za mir u svetu.” Svi su se nasmejali i ona je napravila pauzu, a onda nastavila. “Ali, završavam svaku molitvu sa specijalnom zahvalom tebi... Ţelim da budem sigurna da Bog zna da sam mu večno zahvalna što mi te je doveo u ţivot i molim se da mi te nikad ne oduzme. Volim te Niks i uvek hoću.” Pogledala sam u Niksa i bilo je suza u njegovim očima i oh sranje moje su potekle. Nekako Flin je znao bez i da pogleda dole u mene. Ruka mu je obgrlila moje rame i povukla me njemu dok sam ja pokušavala da obrišem suze sa obraza. Niks je podigao Emilinu ruku i poljubio je. Posegao je u dţep i takođe izvukao parče papira. Ovo me nije iznenadilo, jer Niks definitivno nije bio tip koji bi zapamtio toliko reči. On je toliko mrzovoljan polovinu vremena da sam očekivala da njegov zavet bude kratak i grub. Otvorio je papir i skenirao ga, oči su mu letele gore dole preko reči. A onda je pogledao gore i prema nama koji smo gledali u njega. On je zguţvao papir i baca ga na zemlju pored Emilinog zaboravljenog cveća. Moje srce počinje da lupa kao blesavo i na jedan maleni trenutak pala mi je glupa misao da je moţda odustao od venčanja, ali onda je počeo da govori. “I ja sam napisao svoje zavete takođe, ali sad kad sam ih pogledao to nije ono što sam zaista ţeleo da kaţem.”

240

Udahnuo je duboko i okrenuo se da pogleda ka okeanu. Osmeh koji je bio na njegovom licu bio je vedar i pun mira. Onda se okrenuo opet prema Emili. “Sve ovo,” počeo je, gestikulirajući rukom ka vodi. “Sve ovo bi izgledalo kao pepeo pre nego što sam te upoznao. Video sam svet koji nije imao boju. Bio je dosadan i beţivotan... kao prljavi sudovi. Ţiveo sam na mračnom mestu, negde između pakla i zemlje. Ali ne ţivim više tamo... ne od kada sam upoznao tebe.” Niksove ruke se podiţu i hvataju Emilino lice. To me je navelo da se fokusiram na nju i videla sam suze, što je izazvalo i moje ponovo da po teku. “Sve što sada vidim je boja.” Pogledao je gore u nebo. “Vidim plavo nebo i bele oblake.” Pogledao je dole u travu. “Vidim zeleno... milion nijansi zelene.” Niks je pogledao opet u Emili. “I vidim svoju omiljenu boju od svih... ćilibar u tvojim očima. Voleo bih da svi mogu da vide boje kao i ja. I to je sve zbog tebe.” Emili je ispustila tihi jecaj i bacila ruke oko Niksovih ramena. On je zabio svoje lice u njen vrat i samo su stajali tako zauvek. Zaista se i ne sećam ostatka ceremonije. Umesto toga fokusirala sam se na nove emocije koje su se pojavile u meni dok sam gledala tako neverovatnu izjavu časti i posvećenosti. Pomislila sam kakvi će oni roditelji biti i zapitala se da li će ta ljubav jednog dana biti dovoljna i za njihovo dete. Volela bih da mislim tako, ali, na osnovu svog iskustva, jednostavno nisam sigurna. Imala sam osećaj kao da sam zakoračila u svet bajki. Večera je bila organizovana u starom mlinu za šećer dole u podnoţju brda, odmah pored glavnog restorana od odmarališta. Bila je to ruševna zgrada od kamena i maltera. Krova nije bilo i naš plafon bio je noćno nebo, koje je bilo obasjano treperavim zvezdama. Prozori nisu imali stakla, umesto toga na prozorima su bile postavljene sveće koje su bacale treperavu svetlost svuda. Zidovi

241

skoro što nisu pali, ali drveni novi pod je stavljen i moje shvatanje je da se ovo mesto koristilo za male prijeme i zabave. U sredini postavljen je veliki sto, osvetljen sa još sveća i ljiljanima koji su davali miris vazduhu, još jedan manji nalazi se po strani sa dve male svadbene torte i bocom šampanjca u ledu. “Imaš peska svuda po nogama,” Flin je rekao dok je gledao dole u moje sandale. Ovo sam već znala, jer me je grebao i ţuljao u sandalama. Otišli smo dole na plaţu nakon ceremonije dok fotograf slika sretni par, kao i celu porodicu. Kilijan, Ever i ja trudili smo se da se sklonimo, ali nije vredelo. Bili smo uvučeni u svaku porodičnu sliku i to mi je bilo neprijatno... Imala sam osećaj kao da se namećem. Nisam pripadala tu sa tim ljudima, a ipak oni su se pobrinuli da se i mi osećamo bitno u svakoj njihovoj porodičnoj stavki. Flin se sagnuo i otkopčao mi sandale. Podigao je moje stopalo, a ja sam stavila ruku na njegovo rame radi podrške, uradio je to i sa drugom nogom. Gledala sam ga kako mojim stopalima posvećuje paţnju sa miksom afektivnosti i morbidnih pitanja. Tako je paţljiv prema meni... uvek je bio i pitala sam da li je to zato što je naša veza nova ili je to način kako će uvek biti. Pitala sam se da li sam samo privremena ili stalna u njegovom ţivotu Istina je... ljubavnici smo tek nekoliko dana, ali dali smo jedno drugom srce mnogo pre toga. Flin mi priča stvari koje niko nikad pre nije. Ţelim da se utisnem u njega, ali ponekad i samo ţelim da se vratimo na ono što smo bili. Bilo je sigurno i imala sam očekivanja koja mi on tada nije ispunio. Ali sada... ova nova veza je čudna i imam poteškoća da verujem osećanjima koja idu sa tim. Intimnost koju delimo... spoznaja da imamo jedno drugo... me preplavljuje i zbunjuje. Izloţio me je osećanjima koja nisam ni znala da postoje među dvema osobama.. On čini da moje telo ţeli stvari koje nikada pre nisam ni pomislila.

242

Tera me da ţelim više, a ipak, ja se bojim da to okusim, bojim se gladi koja će doći. Bojim se da ću postati zavisna o njemu, kao što je moje telo zavisno o vodi da bi preţivelo. I najstrašnija stvar od svih - stvari koje se bojim previše - je da ako to ne uspe i izgubim ga, ja neću moći da preţivim. Niks i Emili su ušli, prekidajući moje misli i svi su ustali i počeli tapšati. Nekoliko konobara se pokrenulo, otvarajući šampanjac i noseći ga okolo. Kada su svi imali čašu, gospodin Burham je ustao i podigao čašu paru. “Niks... Nisam mogao izabrati boljeg čoveka za svoju malenu devojčicu. Ona je sada tvoj problem.” Svi su se nasmejali i Niks je poljubio Emili u slepoočnicu. “Emili... učinila si svog starog ponosnim. Ispunila si sva moja očekivanja i bićeš divna supruga i briţna majka. Za Emili i Niksa.” Svi su nazdravili i uzeli gutljaj pića. Emilina mama pokazala nam je svima na sto i mi smo svi seli za počevši slavlje. Rege muzika je svirala od negde na našem putu do napijanja. Niks i Emili su otišli pre sat vremena i njihovi su roditelji upravo otišli, uključujući i Dani i Rajana da bi uspavali Ameliu. Jedino smo ostali mi slobodni parovi. Flin sedi pored mene, sa rukom oko mog ramena dok mi palcem miluje koţu. Ĉak i sa ovom pripitošću, njegov dodir čini magiju nadamnom. Kilijan je posegao i otvorio još jednu bocu šampanjca. Kad je svima napunio čaše, seo je nazad i poljubio Rener u vrat. “Nadam se da nećemo biti jako pijani da ne znamo šta radimo večeras.” Rener je uštinula njegov obraz. “Ti uvek znaš šta radiš dušo.” “TMI,” Flin je šapnuo ispod daha, ali sam ga čula i zakikotala se. Kilijan je ustao i malo se za gegao pre nego što se uspravio. “Još jedna zdravica za Niksa i Emili. Ovo je bilo savršeno venčanje.”

243

Mi smo svi otpozdravili i kucnuli se čašama, što zapravo i nije običaj da se radi sa šampanjcem. Ja sam tiho štucnula i Flin je pogledao u mene. “Nisam očekivao ništa manje.” Link je dodao. “Bio je to savršen predlog.” “Oh, svakako jeste,” Ever je rekla. “Tako romantično... da sam skoro umrla.” Pogled na Linkovom licu bio je presladak dok je gledao u Ever sa strahom od onoga što se spremao da uradi sutra uveče. “Da ne znam hoću li ikad uspeti da budem tako elokventan,” promumlao je dok je zurio u svoju čašu. “Pa, ako pomaţe,” Ever kaţe, a onda uzima mali gutljaj šampanjca. “Ja ću reći da bez obzira na sve.” Linkove oči su se cimnule ka Everinim. “Reći ćeš da?” “Pa, daa... zašto ne bih rekla da? Volim te ti blesane.” “Samo sam mislio...” Link je rekao, ali je zastao, očiju i dalje proširenih. Mogu da vidim misli koje se šire po njegovoj glavi,pitajući se da li se nečim odao. Ever je je gurnula svoju stolicu unazad. “Evo... hajde da skinemo taj pritisak sa tebe.” Podigla je svoju haljinu koja je bila dugačka i prekrivala sve, sagnula se dole pred Linkom. Uzela je njegovu ruku u svoju. Link je pogledao okolo u sve nas i panika ga je obuzela. Ja sam stavila ruku da svoja usta da pokrijem smeh i pogledala u Flina on mi se nacerio nazad. “Link,” Ever je počela. “Izgubila sam te jednom, ali onda sam te dobila nazad. Nikada te više neću pustiti. Nema mesta gde bi se mogao sakriti od mene, pa se ni ne zamaraj pokušajima. Prilepljena sam uz tebe tako da se bolje navikni na mene. Dakle u suštini... ono što govorim je... hajde da se veţemo. Šta misliš?”

244

Sa polu otvorenim usnama u zabavljenosti Link je samo zurio u Ever. Ona ga je gledala dok on nije govorio ništa, puknula je prstima pred njegovim očima nekoliko puta. “Jo... Link... Hoćeš li da se venčamo?” To je bila najoriginalnija prosidba kojoj sam prisustvovala, pogotovo zbog izraza na Linkovom licu. Napokon on se nasmejao, široko i mislim da je u tome imao udeo i šampanjac, pomerio se veoma brzo. Smejući se ustao je uhvatio je Ever za struk i krenuo da je okreće. Njene ruke obmotale su se oko njegovog vrata da se pridrţi. Zabacila je glavu unazad i nasmejala se. “Da li je to da?” “Jebeno da,” vikao je gledajući u noćno nebo. Mi smo svi ustali sa naših stolica i čestitali verenom paru. Link mi je dao poljubac na usne, zbog čega ga je Flin udario po potiljku. Svi smo uzeli po još jednu čašu šampanjca dok smo nastavili sa razgovorom, Flin se nagnuo i protrljao svoj nos od moje uvo. “Sva ova romantična sranja su me učinila jako na paljenim. Da li si spremna da odemo odavde?” Stisnula sam njegovu vilicu i odmakla ga nekoliko milimetara da bih ga mogla poljubiti. Kada sam se odmakla rekla sam. “Oh da... spremna sam.”

NAŠ SVET KNJIGA 245

Poglavlje dvadeset osam Flin Dan nakon svadbe bio je jebeno savršen i ne ţelim da se vratim sutra. Ţelim da ostanem u ovom tropskom raju sa Rovin zauvek. Proveli smo dan na plaţi sa pauzama u sobi, gde sam vodio ljubav sa njim iznova i iznova. Nije bilo pozicije koju nismo probali, ali moj mozak je uvek radio pokušavajući da smisli nešto novo. Pretpostavljam da ćemo morati da ponovimo sve te pozicije i lokacije. Rovin je skočila preko ivice i iako sam i dalje video malo nesigurnosti u njenim očima, ja ću ipak nastaviti da je guram napred sa mnom. Ona je ona prava za mene. Znam to kao što znam da je vatra topla, a led hladan. Dok nisam bio baš fan njene ţelje da samo budemo prijatelji, ispostavilo se da je građenje prijateljstva bilo upravo ono zbog čega je ovo činilo onim pravim. “Pa, gde idemo?” Rovin je pitala dok sam je vodio dole putem ka glavnoj zgradi. “Strpljenja malena,” odgovorio sam i stisnuo joj ruku. Poveo sam Rovin sa puta, kroz malu baštu, a onda smo stigli na plaţu. Mesec je bio nisko i bacao je bele svetlucave odsjaje na vodu. Mali sto za večeru bio je postavljen sa svećama i kao što je Link rekao, bile su tu neke usrane bambusove baklje koje su bacale belu svetlost. Nisam mogao da dovoljno zahvalim bogu i traţim bolju postavku. Rovin je zastala i okrenula se ka meni. “Šta je ovo?” “Pa, ispostavilo se da su Link i Ever odlučili da naruče večeru u sobu i rasprave o svojim ’svadbenim’ planovima. Plus Link je ţeleo da pita 246

zvanično ono pitanje pa je shvatio da je krevet bolja opcija. Ponudili su nam ovo i ja nisam ţeleo da propadne.” Pustila je moju ruku i krenula napred. “Prelepo je.” Idući za njom, obmotao sam ruke oko njenog struka i naslonio svoj obraz na njenu glavu. Samo smo zurili u postavku nekoliko minuta, upijajući magiju večere na peščanoj plaţi. Pustio sam je i izvukao joj stolicu. Ona je sela i ja sam joj pomogao da primakne stolicu napred, što nije bilo lako na dubokom belom pesku. Seo sam nasuprot nje i sipao nam po čašu belog vina i podigao čašu da nam nazdravim. Podiţući čašu rekao sam, “Za našu poslednju noć u raju.” Ona je kucnula čašom od moju i gucnuli smo, smešući se jedno drugom. Pogledala je ka vodi, a onda nazad ka meni. “Ovo je tako prelepo.” “Znam, Link je pravi romantik.” Ona se nasmejala... i to je bio zvuk koji sam ţeleo sa slušam do kraja svog ţivota. “Mislim na ovu postavku... ne na Linkove romantične dokaze to što je sanjao o ovome. Mislim... pogledaj mesec i kako je voda mirna. Imamo svetlost sveća, vino, ko ţivi ovako?” “Mi. Večeras... mi ţivimo.” Konobar je prišao i ponudio nam meni. Ćaskali smo o venčanju i sinoćnoj Everinoj prosidbi. Dobili smo naše porudţbine... grilovano povrće i riţoto za Rovin i morske plodove u maslinovom ulju i prelivom od paradajza za mene. Hrana je prelepa i uz drugu čašu vina osećao sam se malo samouverenije oko onoga što ţelim večeras da kaţem Rovin. Nakon što je uzela poslednji zalogaj hrane, obrisala je svoje usne i pogledala u mene. “Hvala ti, Flin. Što si insistirao da pođem. Nemam mnogo toga u ţivotu i zaista nikada ne bih mogla da priuštim nešto ovako ikada. Uspomene na ovo putovanje biće samnom ceo ţivot.” 247

“Bilo mi je zadovoljstvo. Drago mi je što si odlučila da popustiš.” Moje reči imale su više od jednog značenja. Zahvalan sam što je odustala od svog ponosa i nije bila u stanju da odbije put. Zahvalan sam što je odlučila da našu vezu podigne na viši nivo, jer budimo realni... Rovin je ostvarenje svake moje jebene fantazije. Nikada neću zaboraviti suze koje su joj padale tokom venčanja, jer to je značilo da njeno srce ima snage da razume saţaljenje i odbijanje nema mesto u ljubavnoj vezi. Nadam se da je razumela put koji je odabrala i da je imala dovoljno goriva u svom rezervoaru da ide napred. Zasigurno ću znati nakon večeras. Naručili smo desert i podelili ga. Ĉokoladni mus bio je boţanstven i bio je i senzualan u isto vreme, dok sam gledao Rovin kako liţe kašiku. To me je podsetilo kako je otišla dole ove večeri pod tušem dok smo se spremali za večeru. Kako me je privukla bliţe sa rukama na mom dupetu i uzela svaki deo mene u svoje boţanstveno grlo. Nakon deserta i flaše vina rekao sam, “Hajde da prošetamo.” Ustao sam od stola i pomogao joj da i ona ustane. Izgledala je zapanjujuće, više nego inače i nisam bio siguran da li je to zbog sjaja njene koţe, vina u mom stomaku ili zbog činjenice da se spremam da joj kaţem da je volim kao što nikad nisam voleo pre. Spustili smo se do ivice vode, skidajući cipele i ubacujući stopala u vodu. Povukao sam je u zagrljaj i ona nije oklevala, naslonila je svoju glavu na moje grudi. Znao sam da je mogla da oseti kako mi srce lupa kao ludo, jer se spremam da ogolim svoju dušu pred njom. “Rovin,” rekao sam i ona se malo odmakla da me pogleda. Posegao sam i obuhvatio njeno lice sa rukama. Ĉak i u mraku, sjaj u njenim sivim očima bio je prekriven vatrom i to me je opilo. Bilo je tako puno stvari koje sam ţeleo da joj kaţem. “Marni je bila prva i jedina devojka koju sam ikada voleo. I znam da kad imaš osamnaest sigurno ne znaš šta je prava ljubav... ali proveo sam poslednjih osam godina traţeći nešto što će ličiti tome. Proveo sam svoju 248

celu karijeru pokušavajući da ispunim taj zavet... da nadoknadim njen gubitak.” Njene oči su me gledale, ali nisam mogao da pročitam o čemu misli pa sam nastavio. “Onda sam upoznao tebe i moji pogledi su se promenili. Shvatio sam da su sve stvari koje sam smatrao istinom, nisu bile ništa više do neistine od onoga što sam traţio. Ti si bila neko ko je pomogao da pobegnem od svoje prošlosti. Imam osećaj kao da sada jasno vidim, kada su se moje oči potpuno otvorile video sam samo tebe. Sve što sam ţeleo da gledam si ti.” Ona nije rekla ništa i njen se izraz nije promenio, ali je prekinula kontakt očima. “Pretpostavljam da ono što pokušavam da kaţem... ono što osećam da ti treba da znaš pre nego što udahnem novi dah... je da te volim. Volim te više od bilo čega što sam voleo u svom ţivotu.” Završio sam sa dubokim izdahom koji sam pustio napolje, sretan što sam to otkrio i nadao se da će to osigurati njenu sigurnost u vezi naše veze. Ĉekao sam... nadajući se da čujem te iste reči nazad. Skoro ih očekujući. Ali nisu došle. Umesto toga, oči su joj se spustile i pogledala je dole prekidajući kontakt. Ĉekao sam, jer moţda... samo moţda, pokušava da nađe prave reči da mi kaţe da i ona voli mene. Kada je opet pogledala dole, oči su joj se ispunile tugom, a usne su joj se povukle nadole. “Flin,” rekla je i zvuk mog imena izgledalo je kao izvinjenje. “Ja... ja nisam sigurna šta da kaţem.” Moje srce je poskočilo pokušao sam da se uhvatim za to da njene prve reči ipak nisu bile da ona mene ne voli, drţao sam se neke nade... da će mi ona dati nadu. “Reci mi kako se ti osećaš.” Podstakao sam je.

249

Ona se odmakla od mene i moje ruke su pale dole. Okrenuvši mi leđa otišla je par koraka od ivice vode. Kada se okrenula, mesečina je obasjala njen izraz. “Stalo mi je do tebe, znaš da jeste.” Rekla je gledajući dole u pesak. “Tu ima ’ali ’ jel tako?” “Ali nisam sigurna da znam šta je ljubav. Jer... u suprotnom, moja prva pomisao bila bi da i ja tebi kaţem ’ volim te ’ zar ne? Mislim, zar to ne bi trebala da mi je bila prva misao?” Da, to je upravo ono što je trebala prvo da poţeli da kaţe da je bila istina. Shvatio sam to sa malom dozom očaja. Ona je došla nazad do mene i obmotala svoje ruke oko mog struka... stavljajući svoju glavu nazad na moje grudi. Moje ruke obmotale su se oko nje i stisnuo sam je čvrsto. Njene reči bile su meke kad je rekla, “Moj prvi instinkt bio je... prva misao koja mi je pala na pamet... zaista reči koje su glasno odzvanjale u mojoj glavi bile su ’ali šta je ljubav? ’ preispitivala sam svoje razumevanje ljubavi i preispitivala tvoje. Šta to govori o meni?” Bio sam tih, jer nisam znao šta da joj kaţem. Nije verovala svojim osećanjima. A sada ja ne verujem mojim. Šta ako ni ja zaista ne razumem takođe? Šta ako sam i ja toliko umotan u fantastičan seks koji smo imali, da sam pomešao to sa onim što se zaista dešava? Ali onda sam shvatio... ne! Ima nešto mnogo više od seksa što se dešava ovde. Rovin mi se otvorila na način na koji nikad pre nije. Ja sam poneo knjigu koju mi je dala za Boţić... njenu priču... i čitao je malo po malo svake noći. Nije se suzdrţavala i pokazala mi je najgore od onoga što je uradila. Što me je još više nateralo da cenim ono što je postigla. Empatiju koju je nosila... strast ka preţivljavanju. Da, voleo sam je. To je bila ljubav bez sumnje. Zapravo, jedina sumnja koja je ostala bila je njena i jedine dve opcije koje sam imao bile su ili da se povučem ili posilim napred.

250

Povlačenje bi bilo suprotno od onoga što je moja ljubav zahtevala, što ne bi bilo dobro po nju, nadao sam se da će na kraju shvatiti da ono što mi imamo jeste ljubav. Povukao sam je nazad sa svojih grudi, stavljajući ruke na njene obraze nagnuo sam se napred i poljubio je u čelo. “U redu je,” rekao sam joj. “Hajde da idemo polako da bi mogla da shvatiš sve ovo, bez pritiska.” Ona je zurila u mene, sa očima mirnim i bezizraţajnim. Ali je klimnula. To je bilo sve što mi je dala sada i ja sam to morao prihvatiti. Kada smo se vratili u sobu, uzeo sam je u ruke čim sam zatvorio vrata za nama. Potraţio sam njene usne i na moje olakšanje, ona mi je uzvratila, obmotavajući svoje ruke oko mene čvrsto. Moj plan je bio da je polako skinem i vodim ljubav sa njom sa svom neţnošću koja postoji u meni. Naš poljubac se produbio, njene usne pomerale su se brţe na mojim. Rovin je posegla dole i uhvatila me preko pantalona, zastenjao sam od njenog dodira. Njena ruka počela je da radi na mom kaišu skoro očajnički. “Ţelim te Flin,” rekla je između poljubaca, a taj očajnički zvuk me je trgnuo. Znao sam šta radi. Ona svaku i najmanju nit ljubavi pokušava da prebaci u seks, jer je to u ovom momentu jedini način da mi pokaţe da ima osećanja. Radi ti da bi mi pokazala kako se oseća. To nije bilo ono što sam traţio, ali za sada morao sam to prihvatiti. Pokušao sam da je usporim pokušavajući da odmaknem njene ruke, ali ona ih je vratila otkopčavajući moj patent i grubo me uzimajući u ruku. Njen dodir bio je malo grub, ali to me nije zaustavilo da ne zastenjem u njene usne. Sa jednom rukom, Rovin je gurnula moje gaće i farmerice dole, a druga je jako stiskala moj kurac. Dala mi je samo tri pumpanja pre nego što je pala na kolena i uzela me u usta, nabijajući me sve do grla u sebe. Jebiga, ali ako ne uspori sa ovim sranjem, svršiću za pet sekundi.

251

Ja sam zgrabio njenu glavu, pokušavajući da usporim njene napore i ona je za reţala u odgovoru. Nije da mi se ne sviđa malo grubog i brzog jebanja, ali boţe, ţeleo sam da ovo traje malo duţe. “Rovin... dušo... uspori.” Ona se povukla i oblizala usne. “Kako bi bilo da ti dozvolim da mi uzvratiš?” Njene oči su me vatreno izazivale. Posegnuvši dole, stavio sam ruke pod njene pazuhe i podigao je gore. Okrenuvši je ka krevetu, bacio sam je na njega i ona je pala uz osmeh. “Tako je,” rekla je, glasa na paljenog i grubog. “Pokaţi mi šta umeš sa tim ustima.” Ja sam se nagnuo nad njom, povlačeći joj haljinu do kukova, nisam se čak ni zamarao da skinem njene gaćice nego sam ih samo sklonio u stranu. Spuštajući usne na nju, vodio sam ljubav sa njom svojim usnama i jezikom, izazivajući da cvili i stenje iz dubine grla. To je podstaklo moju ţelju i ja sam gurnuo svoj jezik u nju izazivajući je da zacvili opet. “Tako je,” rekao sam sa dok sam samo malo pomerao usne sa nje. “Da te čujem.” Njen dah bio je isprekidan i ruke su joj stisnule moju glavu jače. Uvlačeći dva prsta u nju, ja sam momentalno osetio kako se steţe oko mene i kako joj se butine stiskaju uz moje lice dok sam ja nastavio da je obrađujem. “Flin,” plakala je od orgazma koji joj je izmamio suze. Vozio sam je do poslednjeg trzaja sa licem među njenim nogama. Kad je završila, ja sam ustao, skinuo njene gaće. Zurila je u mene, očiju malo zamućenih, osetio sam kako rakete lete kroz mene. “Vodiću ljubav sa tobom polako sad slatka devojko. Skini haljinu za mene.” Gledao sam kako vazduh silazi sa njenih usana dok je sedala da bi se skinula. Ja sam skinuo svoje pantalone i majicu preko glave. Grabeći kondom, otvorio sam paketić i stavio ga. 252

Tako sam tvrd, imao sam osećaj da ću svršiti čim uđem u nju i moţda ću samo nastaviti i raditi još toga. Puzio sam na krevet, smestio se iznad nje i pribliţio je sebi. Obmotao sam ruku skroz ispod nje, spajajući njene grudi sa mojim. Odmarajući svoje lice na njenom vratu, cimnuo sam kukovima tako da je glava mog kurca našla svoj put ka kući. Dao sam lagano guranje i skliznuo pravo unutra uvlačeći vazduh kroz zube zbog osećaja koji me je obuzeo. Pomerao sam se polako... ljubeći njen vrat. Povukao sam svoje lice i pogledao je oči su joj bile zatvorene, usne uvučene medu njene zube i izgledala je boţanstveno. Sa iznenadnim pokretom ja sam se prevrnuo i gledao kako joj se oči otvaraju iznenađeno kada se našla na meni. “Znam da ne moţeš da izgovoriš te reči Rovin... pa mi pokaţi kako se osećaš.” Zurila je u mene, ruke su joj odmarale na mom stomaku. Gledao sam je... skoro izazivajući je da porekne ono što je bilo među nama. Nije rekla ni reč, ali je počela da pomera svojim kukovima, pomaţući se butinama da se pomera gore dole na mom kurcu. Moje ruke su je zgrabile za kukove da joj pomognu, ali ih je ona odgurnula. Zato što je ţelela da uradi ovo... za mene. Ţelela je da mi da nešto, pošto nije mogla da mi da baš ono što sam ţeleo. Prihvatio sam, jer to je bilo jedino što sam mogao. Gledao sam je celo vreme, čak i dok su joj oči bile zatvorene dok je jurila za svojim orgazmom. Ona je stizala tamo čak i pre mene i zaplakala je opet dok je svršavala. Pogled na njenom licu bio je pun zadovoljstva i to je bilo sve što mi je trebalo da i ja svršim za njom. Jer budimo iskreni. Ja bih je pratio bilo gde.

NAŠ SVET KNJIGA 253

Poglavlje dvadeset devet Rovin Put kući činio se kao da traje zauvek. Bila sam izgubljena u vlastitim mislima, odsutno gledajući kroz prozor. Flin je razumeo da mi moţda treba malo vremena da počnem da prihvatam njegova osećanja, moţda i svoja. I dok ja prihvatam kako se Flin oseća za mene... mislim, zaista razumem da me voli, samo ja nemam jebenog zaključka kako se ja osećam za njega. Ovo se dešava tako brzo sada i ja imam sve te osećaje nesigurnosti i manjak samopouzdanja me vređa. Uspomene na moje roditelje opsedaju me kao nikad pre. Shvatila sam sad kako sam ih potisnula i kako su me duboko povredili, sada to ţubori kao ugrejana lava. Vrela je i peče, preti da me zapali svojim plamenovima. Znam u svom srcu, da mi je stalo do Flina. Dođavola, kao prijatelja volim ga. Ali to je zato, jer znam da je naše prijateljstvo funkcionisalo. Nije bilo savršeno, ali bilo je prokleto blizu tome. Bilo je sigurno i bilo je granica, i na kraju dana, znala sam da će biti tu za mene. Ali sada... ne znam. Ima nešto što me navodi da sumnjam u sve. Ne treba mi psihić da mi kaţe da je roditeljski manjak ljubavi i paţnje uništio moje gledanje na ono što je zdrava, ljubavna veza trebala biti. Dodajte u to da smo Flin i ja nadogradili nivo intimnosti među nama i izloţili centar našeg srca. Otvoreno je širom i ja se bojim odbijanja, gubitka i bola. U samo nekoliko kratkih dana, dok je naša veza napredovala napred, takođe je postala i nestabilna u mom umu, sada imam toliko toga da izgubim. 254

Prestravljena sam od toga da opet budem povređena. Jedva sam uspela da se izvučem iz sopstvene bede nakon što sam napustila Teksas. Uradila sam to jednom i to je bila najteţa stvar koju sam uradila u svom ţivotu. Ne znam da li bi mogla to uraditi opet. Ne znam da li bih preţivela da me Flin povredi. Otvorili smo vrata stana i Kapone je izašao laju ći iz moje sobe i dole niz hodnik da nas dočeka. On me je skoro oborio na zemlju kada se lansirao na moje grudi. Fil je ostala u našem stanu dok nas nije bilo da pazi na njega i dok sam ja bila uplašena što ostavljam svoju bebu delovao je da je skroz u redu. Nakon što je oblizao moje lice, okrenuo se od mene ka Flinu, koji ga je dočekao u veliki zagrljaj i zabio svoje lice u njegovo krzno. Moje srce je poskočilo malo na to kako su postali povezani jedno sa drugim. Flin je podigao glavu i pogledao me preko Kaponeovog ramena i pogled je bio ispunjen ljubavlju, to me je nateralo da se osećam kao da imam ciglu u svojim grudima. Ustaju ći, otišla sam u kuhinju, momentalno sam videla poruku od Fil. Rovin/ Flin Kapone je bio dobar dečko dok vas nije bilo. Kako god, nisam shvatala koliko je veliko njegovo sranje moţe biti. Dugujete mi što sam kupila to. Kasnije. F. Tipična Fil. Direktna i bez uvijanja. Moram da se pobrinem da se nađem sa njom što pre i da joj dam poklon koji smo joj kupili na Sv. Tomasa pre nego što smo otišli. Osetila sam Filove ruke oko sebe dok je gledao preko mog ramena u poruku. “Šta je to?” Podigla sam mu je da je pročita, a onda brzo izašla iz njegovih ruku. Izgledao je zbunjeno i to mi je razaralo srce, jer mu ja to radim. Okrenuvši se, otvorila sam friţider i izvukla bocu vode. 255

“Mislim da ću početi sa vešom, pošto moraš da se vratiš na posao sutra,” rekla sam čisto da bih ispunila tišinu. Zakoračivši opet ka meni i obgrlio me od pozadi i okrenuo me. Oči su mu tople, a glas ispunjen sa senzualnošću. “Ili moţemo da se zezamo malo. Poklon dobrodošlice našoj kući.” Boţe, mrzim sebe, ali moje telo je počelo da pulsira od njegovog dodira i ja sam mu okrenula leđa. “Zaista bih trebala početi sa ovim, ima puno posla.” Posegnuvši Flin je uhvatio moj struk, obrve su mu se podigle. “Šta se dešava Rovin?” “Ništa,” rekla sam kao da je on lud što to uopšte i pita. “Samo ţelim da završim sve to da bi mogli da se opustimo.” “Onda zašto ne ţeliš da me pogledaš? Zašto mi ne daš da te dodirnem?” reči su mu bile tihe, ne preteće. Kao da se borio sa divljom ţivotinjom. “Ne znam na šta misliš,” insistirala sam. Flin neće popustiti. Povukao me je ka sebi i obmotao svoje ruke oko mene naginjući se da me poljubi. On me izaziva da se povučem i to je bilo upravo ono što sam uradila. On je podigao svoje obrve na mene kao da je rekao, vidiš... znam da nešto nije u redu. “Šta?” pitala sam, pokušavajući da zvučim mirno. “Sve je u redu. Iskreno... samo ţelim da...” “Rovin!” prekinuo mu je, a oči su mu se ispunile paţnjom. Nikada pre nisam čula Flina da viče. “Šta... nije... u redu?” pitao je. Moje oči išle su levo desno, traţeći način da pobegnem... ovoj sobi, ovom čoveku, ovom neredu. Kada sam pogledala u njega, oči su mu bile strpljive, iako je malo pre bukvalno viknuo da bi dobio moju paţnju. Udahnuvši duboko, izbacila sam svoj strah. “Ne znam. Bojim se.” Krenuo je da hoda ka meni, lica punog simpatije. Podigao je svoje ruke. 256

“Ne treba da se bojiš. Bez pritiska zar ne?” Zakoračila sam nazad, ne dozvoljavajući mu da pokuša da me uteši. To će samo sve ovo učiniti još više konfuznim za mene, jer iako se bojim od onoga što se dešava, još više se bojim da ću prihvatiti ono što nudi. Otresala sam glavom u poricanju i rekla, “Mislim da ne mogu ovo.” Flin je zastao u svom napredovanju ka meni i spustio ruke. “Šta to?” pitao je iskreno. “Vezu sa tobom. Pomeramo se previše brzo i bojim se.” Provlačeći ruke kroz kosu u frustraciji, rekao je. “Ne razumem. Rekao sam da neću vršiti pritisak na tebe. Volim te, ali ne traţim ništa zauzvrat.” “Ali to je upravo to,” izbacila sam. “Ti očekuješ. Vidim to u tvojim očima. Vidim kako te razaram svaki put kada ne uzvratim. Previše je... tvoja očekivanja.” “Pa šta ţeliš da uradim, Rovin?” glas mu je bio ljut i umoran u isto vreme. “Da li ţeliš da se pretvaram da te ne volim? Da li ţeliš da te samo jebem i zadrţim sva osećanja podalje?” Ne, naravno da ne ţelim to, ali on iskazuje poentu koju znam da je tačna. Ne postoji način da se seksualna veza nastavi, jer će me povući duboko. Toga se i bojim. Bojim se da ću se izgubiti i utopiti u ljubavi... i skinuti oči sa opasnosti koja nas okruţuje. Bojim se da ću postati nesmotrena i da ću onda kad se najmanje budem nadala udariti o tvrdo tlo. Paničim, kontam... ali ne mogu da prestanem biti preplavljena osećanjima. “Mislim da bi trebali da se vratimo na to da budemo prijatelji. Flin nije oklevao... nije čak ni razmotrio moj predlog. “Nema jebene šanse.” “Šta? Tek tako? Nema jebene šanse? Ne moţeš me naterati da idem napred,” rekla sam besno, potpuno oduvana njegovim odbijanjem. “A ti mene ne moţeš naterati da idem unazad,” rekao je sa autoritetom u glasu.

257

Osećam kao da klizim van kontrole zato što ništa od ovog nije kako treba. “Nije fer,” rekla sam. “Šta nije fer?” “Znaš,” pokazala sam ka njemu u afektu. “Znao si da ne ţelim da uništim prijateljstvo, znao si i nastavio si da me guraš u ovo.” Flinovo lice se izobličilo i zakoračio je ka meni, stajući tačno ispred mene. “To je sranje, Rovin i ti to znaš. Nisam ja bio taj koji je proveo tvoj jezik u moje grlo ili tvoju ruku na moj kurac. Ti si samovoljno došla u moj krevet i jebeno uţivala u svakom orgazmu koji sam ti pruţio. Moţeš da laţeš oko svojih osećanja koliko hoćeš, ali ne moţeš reći da sam te naterao na bilo šta.” Grudi su mu bile teške od besa dok je zakoračio unazad i odmerio me. Spustila sam svoje oči na pod, nesigurna oko toga šta da uradim. “Pa, odakle idemo odavde?” Molila sam se da ima odgovor, jer je meni nestalo rešenja. “Ima jedna stvar oko koje si bila u pravu Rovin.” Glas mu je bio mek, ali dovoljan da ga čujem. “Jednom kad zakoračiš napred u intimnost koju smo imali... jednom kad to ode dođavola... nema povratka nazad. Prijateljstvo ne moţe da preţivi taj vid povređenosti i bola.” Oh, boţe, te reči bole. Ne znam da li su one istina ili je Flin samo besan. On se okrenuo od mene i krenuo niz hodnik i čula sam kako se vrata njegove sobe neţno zatvaraju. Stajala sam tu na momenat, utapajući se u tuzi. Kapone je došao do mene i njuškao moju ruku. Odsutno sam češkala njegovu glavu, pokušavala sam da smislim način da rešim ovo. Ne mogu izgubiti svoje prijateljstvo sa Flinom. On mi je previše vaţan. Ako bi zakoračili korak unazad, usporili... mogla bih skontati sve ovo. Trebajući da budem zauzeta, stavila sam kofer u kuhinju i razvrstavala odeću. 258

Nakon što sam napunila mašinu, otvorila sam friţider i pogledala šta bih mogla napraviti za večeru. Moţda nakon što jedemo, moţemo popričati još malo. Svakako, mogu navesti Flina da vidi da smo moţda malo poţurili stvari. Da bi moţda mogli da se fokusiramo na prijateljstvo. Ĉak i dok sam mislila o tome, govorila sam sebi da sam smešna. Nema šanse da se Flin vrati nazad, ali ja sam prestravljena da se pomerim napred. Ĉula sam Flinova vrata da se otvaraju i moje srce počelo je da udara. Ušao je u kuhinju i imao je tašnu preko svog ramena. “Gde ideš?” pitala sam, prestravljena od onoga što će reči. “Ostaću kod Tima večeras. Treba mi malo prostora.” “Ali sutra se vraćaš na posao. Neću te videti tri dana.” To je zvučalo tako jadno, jer je bilo puno puta da nisam videla Flina tri dana. Sada, večeras.... delovalo je kao večnost. “Da... slušaj... Ostaću sa Timom neko vreme. Pričao sam sa njim i on je okej sa tim da ostanem tamo.” Panika je krenula da me stiska dok sam gledala kako mi Flin nestaje pred očima. “Ne,” molila sam. “Ne moraš da ideš, moţemo rešiti. Videćeš... rešićemo ovo.” “Misliš moţemo samo biti prijatelji i sve rešiti zar ne?” “Pa da... ako bi samo dao šansu, sigurna sam da bi mogli uspeti.” “Da... to mi neće odgovarati, Rovin. Ja sam tip muškarca za sve ili ništa. Ne mogu samo da se zaljubim, a onda od ljubim. Tvoje srce je moţda tvrdo, ali moje nije.” Oh sranje to boli i bol u njegovim očima je nepodnošljiv. Pomisao da sam ga oterala iz njegove kuće izazvalo mi je nemir i lansirao se. “Ne, ne idi. Ja ću da odem. Ovo je tvoj dom.” Flin je uzdahnuo. “I tvoj je dom takođe Rovin. Uostalom... ja sam spakovan.” Pogledala sam ga, ne znajući šta da kaţem. Moje prijateljstvo sa Flinom je bilo u plamenu i ja sam bila bespomoćna da to zaustavim.

259

On se okrenuo i krenuo ka vratima. Kapone je stajao tamo i on ga je počeškao iza uha. “Vidimo se drugar,” rekao je neţno, a onda je otišao. Zurila sam u vrata, čekajući da se vrati. Molila se da se vrati i gurne me kroz moje glupe granice. Nemam hrabrosti da to uradim sama, molila sam se anđelima da mi ga vrate. Ali vrata su ostala zatvorena. Otišla sam do svoje sobe i legla na krevet. Zureći u plafon. Kapone se upuzao pored mene i stavio svoju glavu na moje grudi, gledajući me sa saosećajnim očima. Mogao je da oseti moju bol. Mrzim vas, mama i tata! Vidite u šta ste me pretvorili! Suze su počele da liju niz moje lice i ja nisam mogla da ih zaustavim. Baš kao što nisam mogla da zaustavim ovaj voz osećanja u svom ţivotu. Uzela sam jedino dobro u svom ţivotu i uništila to. I dok bih volela da krivim Flina što me je stavio u ovaj poloţaj, moj je strah i nesigurnost uradio ovo. Ja sam bila jedina koja je imala kontrolu nad tim i očigledno sam ja jedina koja je nedovoljno jaka da to prihvati. Okrenuvši se na stranu, obmotala sam ruke oko Kaponea. Znam da moram da skontam moj sledeći potez. Imam nekoliko dana i malo novca sačuvanog. Znam da mogu da počnem ispočetka opet... negde iznova... Moţda druga drţava. Da, sve je izgledalo moguće pre kad sam počela svoj ţivot iznova zašto ne bih opet? Osim... pomisao da odem... ili nemam Flina? Pa, to me jebeno uništava.

NAŠ SVET KNJIGA 260

Poglavlje trideset Flin “Ful Haus dušo! Gledaj i plači.” Gledao sam sa gađenjem dok je Tim bacao karte na sto i podigao svoje ruke u vis. Gledajući u moj patetični par sedmica, bacio sam karte dole i rekao, “gotov sam.” “Ma daj, čoveče. Ne budi patetičan luzer,” Tim je zadirkivao i ostatak momaka se počeo smejati. Pa ja sam patetičan luzer. Ja sam jebeno patetičan kao vrag što sam izgubio Rovin i to me je stavilo u patetično raspoloţenje. Pustio sam svoj bes da me vozi jako nekoliko prvih dana na poslu toliko da sam skoro dopustio naletu vatre da me proguta. Zbog toga sam dobio dobro ribanje od šefa, što je samo dokazivalo da on brine. Zar ne? Drkadţija! Da stvari budu gore Rovin mi uporno piše. Nisam siguran šta hoće, jer nikad nije rekla jasno, ali me moli da se vratim u stan nakon što završim smenu. Bio sam neumoljiv i samo sam je pitao da mi da prostora. Nisam je čuo preko dvadeset i četri sata i koliko ja znam ona se iselila iz mog stana. Moj bes malo je splasnuo, ali i dalje je bio prisutan. Besan sam na Rovin što nije imala petlju da bude jača, ali još više sam bio ljut na njene roditelje zbog kojih je takva. Kad bi njen tata stojao predamnom, mučio bi ga. Mislio sam o tome nekoliko dana u nazad. Što mi je dalo najbolje jebene ideje koje sam ikada mogao smisliti. 261

Kao da su me zvezde čule moj telefon je zazvonio i video sam da je Baz. Javio sam se i nisam oklevao kad sam rekao. “Da li si našao ono što trebam?” “Zdravo i tebi, drugar. Ali da dobio sam informacije.” “Reci mi ih.” “Okej, izgleda da je drţavni sudija Kliden u medicinskoj penziji. Očito je imao poprilično gadan šlog i on se odmara kući. Priča se da je bio teţak matori jarac... zaista teţak za zločine, ali onda verovatno je većina sudija u Teksasu ţelela da te obesi zbog krađe tašnice neke babe.” On se smejao svojoj šali neko vreme. “Šta još?” “Pa, izgleda da ga je njegova ţena Suzan Kliden ostavila i razvela se od njega pre dve godine. Ona je zapravo preudata za Petera Granthama i poseduje građevinsku kompaniju u Dalasu.” “Adresa?” rekao sam. “Boţe... nisi baš raspoloţen.” “Da nisam i ne ţeliš da me vidiš kako postajem još tamniji. Samo mi daj adresu.” Nakon što sam dobio informaciju od Baza ustao sam i krenuo ka šefove kancelarije. Imam četri dana slobodno od sutra, ali treba mi još dodatnih dan ili dva. Izgleda da putujem u Teksas. Pa, put ka Johanu Klidenu je bio propast. Imao sam ţelju da ga posetim, ali sam otišao razočaran. Moji snovi da ga udarim posred face su se raspršili nakon što sam video da je on starac koji leţi u bolničkom krevetu. Sestra me je uverila da je njegov mozak i dalje dobar, ali da on jednostavno ne moţe dobro da komunicira. Ĉim sam shvatio da neću dobiti fizičko zadovoljstvo, dao sam sebi to zadovoljstvo da sednem u stolicu pored njegovog kreveta i kaţem mu sve o njegovoj ćerci, znajući da me neće moći zaustaviti.

262

Rekao sam mu sve u čemu je on pogrešio i koliko je snaţna i boţanstvena ispala, uprkos njegovim naporima da je sjebe. Nije bilo šanse da mu kaţem da joj je ostavio ogromnu nesigurnost, jer sam se nadao da će to prevazići jednog dana. Pre nego što sam otišao, pitao sam da li još nešto ţeli da zna. Nije uradio ništa osim što je zurio u mene, njegovo telo se treslo i rekao je, “Jebi se,” kad sam pomerio dihalicu sa njegovih usta. Posegao sam, uzeo peškir sa njegovih grudi i paţljivo obrisao njegovo lice. Znam da mrzi da se tako brinu o njemu, to ga je podsećalo koliko je slab i bespomoćan sad, ja sam mu se smejao celo vreme. Okrenuo sam se bez reči i otišao. Sada idem prema Suzani i Peterovoj kući. To je moderan ranč van Dalasa. Bile su dve stolice na tremu i kamionet od njegove građevinske firme. Pozvonio sam i čuo lupanje blizu vrata. Otvorile su se i muškarac blizu pedeset je stojao na njima. Bio je visok, sed i koţe potamnele od sunca, Gledao me je sa dobrodošlicom dok je drţao psa za ogrlicu koji je došao da vidi ko im je došao u posetu. Pogledao sam u psa i skoro se spotakao unazad kad sam video bernardinca. Bio sam zapanjen tom činjenicom da nisam znao šta da kaţem. “Mogu li vam pomoći?” čovek je pitao. Podigao sam oči ka njemu. “Da... traţim Suzan. Da li je ovde?” Pogled na njegovom licu ostao je prijatan, ali nije bio bas toliko gostoljubljiv da me pusti u dom. “Jeste, mogu li da pitam o čemu se radi?” “Moje ime je Flin Koldvil. Ja sam iz Njujorka. I došao sam da popričam sa njom o njenoj ćerci.” Alarm je prekrio čovekovo lice i on je odgurnuo psa unazad, izašao na trem. Zatvorio je vrata za sobom i okrenuo se ka meni. “Da li je mrtva?” pitao me je, glasom ispunjenim strahom.

263

“Boţe ne. Ţiva je i dobro i pa.... ţeleo sam da pričam sa vašom ţenom o njoj.” Zurio je na mene za trenutak, očiju punim straha. Klimnuo je i rekao. “Uđite.” Pratio sam ga u kuhinju, sa bernardincem iza sebe. Nisam mogao da verujem da imaju istu rasu psa kao i Rovin. Neverovatno. Bacio sam prvi pogled na Rovininu mamu. Ona je starija verzija Rovin, osim što je ona svoju tamnu kosu nosila kraće podšišanu. Obučena je u majicu i farmerice i izvlači neke mafine iz rerne. “Srce,” Peter je rekao bez oklevanja. “Imamo gosta.” Suzan se okrenula ka meni sa osmehom na licu. Spustila je mafine na pult i skinula rukavice za rernu, onda mi pruţila ruku. Ja sam se rukovao i rekao, “Gospođo Grantham ja sam Flin Koldvil.” Ona mi je dala topli osmeh “Molim te... zovi me Suzan.” Pogledala je ka svom muţu i njen pogled je poručivao Ko je ovaj čudni muškarac. Nisam se suzdrţavao. “Došao sam ovde da popričam sa vama o vašoj ćerci.” Suzanino lice je pobelelo dok se rukom pridrţavala za pult. “Ana Marija? Jeli ţiva?” Ja sam klimnuo. “Sada se odaziva na Rovin.... Rovin Pejdţ.” Nisam siguran kakvu sam reakciju očekivao, ali sigurno nije bilo ovakvu. Suze su počele da padaju niz njeno lice i ona je pala na pod plačući. Peter je došao do nje i pao na kolena drţeći je u rukama. Pogledala je u mene sa nevericom u očima. “Mislila sam da je mrtva. Traţila sam je tako dugo, ali nismo mogli ništa naći.” “Traţili ste je?” pitao sam sa nepoverenjem u njene reči. To je ţena koja je stajala mirno dok je Rovim praktično bila izbačena iz kuće i dok su joj govorili da se nikad ne vraća. “Da,” rekao je Peter dok je pomagao ţeni da ustane sa poda. “Do skoro pre godinu dana... Kad petnaest privatnih istraţitelja koje smo unajmili nisu našli ništa.” 264

Nakon svog sastanka sa polumrtvim Johanom Klidenom nekako zaista nisam očekivao mnogo od ovog sastanka. Očekivao sam da nađem ţenu koja ţivi u svojoj luksuznoj vili sa svojim novim muţem, koja je kompletno zaboravila na ćerku koju ima. Ali eto ipak očigledno stojim pred ţenom koja tuguje nad navodno mrtvom ćerkom. “Napustili ste je pre toliko godina,” izjavio sam. “Ne čekaj minut,” Piter je rekao, zakoračivši ka meni. “Ne Piter,” Suzan je rekla, stavljajući ruku na njegovo rame. “U pravu je. Izneverila sam svoju ćerku na mnogo, mnogo načina i odgovaraću za to. Nadam se da ću moći da odgovaram Ana Mariji. Nadam se da će me pustiti da molim za oproštaj.” “Ona je Rovin,” prsnuo sam. Suzan je klimnula glavom ka meni. “Naravno... Rovin.” “Da li imate ideju na štetu koju ste ostavili na njoj?” Suzan je povila glavu. “Znam da sam je uništila.” “Grešite, oštetili ste je, ali nikada niste mogli da uništite nekog toliko snaţnog kao što je ona.” Ona je pogledala opet u mene, zakoračivši i grabeći moju ruku. “Molim te...” molila je. “Reci mi sve o njoj. Daj mi nešto.” Nisam trebao. Trebao sam otići na ta vrata i ostaviti ţenu da pati nad svojom krivicom. Ali nešto u njenim očima me je zaustavilo. Izgledala je kao da zaista pati i dođavola ako to nije otopilo moje srce samo malo. Ĉinjenica da ima Rovinine sive oči navele su me da oklevam. “Ona je boţanstvena,” rekao sam joj. “Ona je lepa, pametna i ljubazna. Ona je preţivela i volim je veoma jako.” Suzan se nasmejala i krenula ka kuhinjskom stoli, pokazujući mi da sednem. “Reci mi još,” molila je. Seo sam i ispričao joj sve. *** Otključao sam vrata svog stana i ušao unutra, tiho ih zatvarajući. Momentalno sam video Rovin na kauču i ona je skočila brzo, gledajući me 265

sa olakšanjem. Kapone je skočio sa kauča i krenuo ka meni. Uzeo sam momenat i nagnuo se napred da ga zagrlim. Pogledavši gore video sam da njene oči prelaze svuda po meni, mom telu i sranje... čak i ljut ovako na nju, njen pogled izazvao je ţelju da kulja mojim sistemom. Odgurnuo sam to, jer je nešto drugo trebalo da uradim. “Vratio si se,” zaključila je sa olakšanjem. Klimnuo sam. Uzeo sam momenat da je pogledam. Ţeleo sam da je uzmem u ruke i drţim je, ali nisam znao da li će prihvatiti. Ne znam ništa više. “Gde si bio? Zvala sam Tima i on je rekao da si otišao iz grada.” Trljajući potiljak i zadnji deo vrata, klimnuo sam. “Da... imao sam vaţan put.” Ona je nakrivila glavu ka meni upitno. “Bio sam u Teksasu,” rekao sam joj i gledao kako joj lice bledi. “Da vidim tvoje roditelje.” Rovinina ruka otišla je na njeno grlo i zadrţala se tamo. Uzela je korak unazad i sela teško na kauč. “Da li su okej?” “Tvoj tata nije. Imao je šlog i on je u bolnici.” “Video si ga?” “Da. Um mu je tu... razume sve. Ali ne moţe da priča dobro.” “Da li je pitao za mene?” glas joj je bio tih i ispunjen dečijom nadom da ju je zapravo voleo. “Ţao mi je,” rekao sam sa razumevanjem na njenu bol. Ona je izdahnula drhtavog glasa. “Pretpostavljam da nisam ništa trebala očekivati. Pretpostavljam... pretpostavljam da sam mislila da je tugovao... Moţda da se makar malo pokajao.” “Mislim da tvoj tata nije u stanju za to Rovin. Ţao mi je. Ali sam se pobrinuo da zna koliko je pogrešio u vezi tebe. On će u grob odneti znanje da te nije slomio.”

266

Ona mi se nasmejala, a onda je pogledala u svoje ruke u krilu. “Pretpostavljam da je i to nešto.” “Video sam i tvoju mamu takođe.” Njeno lice se cimnulo ka meni u strah. Bila je izneverena jednom i vidim da je očekivala da bude opet. “Napustila je tvog tatu pre nekoliko godina. Preudala se.” Rovin nije rekla ništa i ja sam primetio da zadrţava dah, njena donja usna se tresla. Njen bol je bio očit i kugla se stvorila u mom grlu. “Traţila te je. Počevši od noći kada si otišla. Policija nije ţelela da radi posao pre istekao četrdeset i osam sati, ali ona je naterala tvog tatu da povuče neke veze. U najmila je nekoliko privatnih istraţitelja ali oni su svi završili u slepoj ulici. Ĉak je gledala i u svim drţavama da li si promenila ime. Ali naravno, ti nisi to uradila legalno.” “Traţila me je?” “Da... izgleda da tvoj tata nije ţeleo udela u tome... i na kraju to je dovelo do njihovog razilaţenja. Ona je napokon odustala pre godinu dana, kada je poslednji istraţitelj rekao da si verovatno mrtva.” Rovim je ispustila kratak jecaj i ja sam krenuo ka njoj, ali je ona podigla ruke da me zaustavi. Okrenula se od mene i pogledala ka prozoru, ramena su joj se tresla. “Ne mogu.” Moje srce je palo i pitao sam se da li je sve ovo bilo uzalud. Moţda Rovin ne ţeli da bude drugačija nego što je sada, moţda njoj ne treba ljubav u njenom ţivotu. Naţalost to nije menjalo činjenicu da sam doveo njenu prošlost na vrata. Okrenuo sam se i otišao do vrata. Otvorio ih i par je ušao unutra. Suzan i Peter su zakoračili unutra, ruku tako čvrsto stisnutih jednu u drugoj da su im zglobovi bili beli. “Ana Marija?” Suzan je rekla nesigurnog glasa.

267

Rovin se okrenula brzo i probola majku sa svojim prodornim sivim očima. “Ja sam Rovin.” Suzan je pustila Peterovu ruku i zakoračila nesigurno ka ćerci. “Ne mogu da verujem da si ţiva. Nadala sam se toliko dugo... ali onda su mi rekla da si verovatno... verovatno mrtva.” Suze su padale niz njeno lice i Peter je zakoračio i predao joj maramicu. “Zašto si me traţila?” Suzan se cimnula od otrova u Rovininom glasu. “Zašto te ne bi traţila? Moja si ćerka.” “Ali nisi uradila ništa.” Rovin je rekla mrtva hladna. “Stajala si dok mi je otac govorio da odem i nikad se ne vraćam. Ignorisala si me godinama. Pa te pitam opet... zašto si me traţila? Ozbiljno zar ti nije bilo bolje bez mene.” “Nikad.” Suzan je rekla momentalno. “Ti si bila jedina dobra stvar u mom ţivotu. Samo sam bila preslaba da to vidim. Bila sam preslaba da se za uzmem za svoju ćerku. I za to sam sve ja kriva. Nije on i nisi ti. Moja je krivnja. Izneverila sam te, jer majka uvek treba da brani svoje dete.” Moje srce se slomilo zbog obe. Rovin je stojala tamo, očito ţeleći da veruje u ono što je mama govorila. Suzan je tonula očito, to je bilo ono što sam video. “Ţao mi je Rovin. Za sav bol koji sam ti izazvala. Znam da nemam prava da pitam, ali ţelim da mi oprostiš. Flin mi je rekao koliko si snaţna... uprkos onome što smo ti uradili. Trebaš mi snaţna sad. Trebaš da budeš dovoljno snaţna da mi oprostiš.” Rovin je bacila pogled na mene, suze su se skupljale u njenim očima. Nisam joj dao nagoveštaj oko toga šta mislim da je ispravno da uradi, jer je ovo samo njena odluka. Nadao sam se i molio bogu da će oprostiti svojoj majci, jer će onda moţda moći da pusti svoju prošlost. Ali onda se okrenula od svih nas, prekrštajući ruke na svojim grudima. Video sam da joj se ramena tresu i da umire unutar sebe. 268

Suzan je stavila ruku preko usana i pruţila ruku ka Peteru. “Hajde,” rekla je tiho. “Idemo.” Oni su oboje krenuli ka vratima, ali kad su se otvorila, Rovin je rekla, “Nemoj ići.” Suzan se okrenula nada je ispunila njene oči. “Molim te ostani,” Rovin je rekla dok je uvlačila dubok udah. “Hajdemo u kuhinju da popričamo. Skuvaću nam kafu.” Rovin je prošla pored mene ka kuhinji, dajući mi pogled koji nisam mogao da pročitam. Suzan i Peter su je pratili. Ĉuo sam Suzan kako kaţe. “Znaš... i mi imamo bernardinca takođe.” Laknulo mi je što joj je Rovin dala šansu da porazgovaraju. Nadao sam se da će nešto dobro izaći iz ovoga. Okrenuvši se, izašao sam iz stana. Morao sam biti u smeni za par sati.

NAŠ SVET KNJIGA 269

Poglavlje trideset jedan Rovin Probudila sam se iznenađujuće sveţa s obzirom na emocionalno preplavljivanje od sinoć. Kad je Flin otvorio vrata, morala sam da naredim sebi da ne skočim na njega. Gledao me je sa vrelom ţeljom koja ga je razdirala. Mnogo sam razmišljala od kako je otišao. Mnogo mi je nedostajao takođe, moţda je zato i otišao. Da mi pokaţe šta propuštam. Nedostajalo mi je da leţim noću u krevetu sa njim dok su mu ruke obmotane oko mene. Nedostajali su mi meki poljupci i način na koji njegove oči budu vrele kad me gleda. Volim kako me lupi po zadnjici kada prođe pored mene i kaţe ’izgledaš super dušo ’. Nedostaju mi sve te stvari, a ni jedna prokleta stvar koju smo imali kao prijatelji. Sve su bile povezane sa intimnošću i mora da sam bila idiot kada nisam uvidela da je to mnogo vaţnije od prijateljstva. Bila sam spremna da kaţem sve te stvari Flinu i mnogo više, ali me je izbacio iz koloseka kad se vratio u moj ţivot i krenuo da priča o mojim roditeljima. Bio je momenat - samo delić sekunde - kad je rekao da je bio u Teksasu da sam ga prezirala. Bes je pro tutnjio kroz mene, sa toplinom, jer se usudio da mi donese te bolne uspomene nazad. Ali je nestalo brzo kao što je i došlo čim sam shvatila da je Flin to uradio iz ljubavi prema meni. Uradio je to da bi me naterao da se suočim sa svojom prošlošću.

270

Volela bih da mogu da kaţem da sam bila uništena zbog očeve reakcije, ali zaista sam bila toliko iscrpljena da me nije bilo briga za njega. Pitam se da li me to čini lošom osobom, zlom ili realističnom osobom. Kad je moja majka ušla na vrata, mislila sam da je duh. Nisam ni pogledala njenog novog muţa, nego sam zurila u ţenu koja me je rodila i odbacila. Bes me je opet preplavio i ţelela sam da joj iskopam oči. Ali onda, to je brzo nestalo i povređenost i zbunjenost je nastupila. Nisam mogla da poverujem u stvari koje je izgovorila. Da me je izneverila... da preuzima kompletnu odgovornost za sve što mi je učinjeno. Nije čak dopustila ni da moj otac preuzme deo krivice, jer kao majka... rekla je da je njena duţnost bila da me štiti. Tek kad je krenula ka vratima da izađe ja sam dopustila svom srcu da donese odluku u delići sekunde da je pustim nazad u moj ţivot. Nisam znala kako će to sve ispasti, ali sam znala da zbog ličnog mira i psihičkog stanja moram da joj dam šansu i saslušam je moţda se i pomirim sa svim. Ona i Peter su me pratili do kuhinje ja sam čekala da i Flin dođe. Kad nije, ja sam se vratila nazad u dnevnu sobu i njega nije bilo. To me je rastuţilo, jer sam ga zaista ţelela pored sebe, ali pored svega što sam mu uradila... načina na koji sam ga izneverila, zasluţila sam mnogo više osim da samo ode. Moja mama, Peter i ja pričali smo do ranih jutarnjih sati. Saznala sam da je moja mama imala vrelu ljubav sa mojim ocem. Volela ga je zbog sigurnosti i društva koje joj je pravio, ali je mrzela kontrolu koja je išla sa tim. Poverovala sam joj da je nekako bila kao pijana za sve što joj je nudio i da je odustala od svojih sopstvenih instinkta samo da bi on bio sretan. Takođe sam joj verovala kad je rekla da se probudila nakon nekoliko sati od mog odlaska. Molila je mog oca da zove policiju i da krene za mnom, ali je on odbio. Sela je u auto i vozila se putevima satima. Traţeći me. Ĉak je otišla na autobusku stanicu, ali nisam bila tamo. Znam da nisam bila, jer sam sedela u restoranu preko puta sve dok mi autobus nije trebao krenuti. 271

Moja mama ostala je sa tatom, ali njihova veza je propadala. Konstantno su se svađali i samo nakon mesec dana od mog odlaska, premestila se u drugu sobu. Rastali su se nedugo nakon toga, iako nije odmah počela sve oko razvoda. Rekla je da je to za nju bilo previše posla suprotstaviti mu se. Tek nakon što je upoznala Petera skupila je hrabrosti da povuče poslednji potez i počne ţivot ispočetka. Srećom po nju, Pete je bio bogom dan. On je ustrajao u njenom zahtevu da me nađe, trošeći zalihe sopstvenog novca na privatne istraţitelje. Drţao ju je noću dok je plakala dok se ne uspava i čak joj je pomogao oko pomena kada je napokon prihvatila činjenicu da sam verovatno mrtva. Radovala sam se tome da malo bolje upoznam ovog čoveka koji se činio kao da je zaista bogom dan... kao Flin. Moja mama i ja imale smo dug put pred nama za popravak našeg odnosa. Poslednjih pet godina moje patnje bile su previše, ali saznanje da me je ţelela i da je znala da je pogrešila, malo mi je olakšalo da sve prihvatim. Pre nego što su otišli, rekla sam joj reči koje je trebala da čuje. Rekla sam joj da joj opraštam. Moja mama i Peter će ostati u Njujorku nekoliko dana i ići ćemo zajedno na večeru. Pozvala sam Niksa i pitala ga da mi da slobodan dan da bi mogla provesti vreme sa njima i on je odmah dao, verovatno je bio još u fazi medenog meseca ili nešto tako. Prevrnuvši se u krevetu obukla sam nešto na sebe da izvedem Kaponea u šetnju. Onda se moram istuširati i otići do stanice. Ima jedan vatrogasac sa kojim se moram videti oko građenja naše veze. Kad sam stigla u vatrogasnu stanicu, ja sam instiktivno prošla na velika bočna vrata koja su bila otvorena. Srećom videla sam Tima da stoji tamo i priča sa drugim vatrogascem, podigao je pogled i video me, nasmejao mi se toplo. Prišao je i rekao, “Hej Ro - Ro.” 272

Podigla sam obrvu.”Ro - Ro? Od kad sam ja Ro - Ro?” On je slegnuo ramenima. “Ne znam. Nekako si mi odjednom za ličila kao Ro -Ro. Traţiš Flina?” Klimnula sam. “Ako je slobodan.” Kikoći se okrenuo i krenuo. “Imam osećaj da je uvek slobodan za tebe.” Nisam se pomerila i on je pogledao preko ramena. “Pa, hajde... ne ujedamo.” Nasmejala sam mu se i rekla. “Znam... ali ipak ću sačekati ovde. Ţelim nasamo da popričam sa njim.” “Ah,” rekao je sa razumevanjem. “Malo prljave priče, huh?” Šmrcajući rekla sam. “Da... nisi ni blizu.” “Okej, stoj mirno idem po njega.” Prišla sam poţarnom kamionu najbliţem meni, diveći se svetlucavoj srebrnoj i crvenoj boji. U proteklih nekoliko meseci, Flin je trošio mnogo vremena da zadovolji moju radoznalost u vezi njegove karijere. Uvek sam bila fascinirana kad je došao kući iz svoje smene, ţeljna da čujem o svim uzbudljivim stvarima koje je radio. Neke od njih su me plašile... zbog opasnosti u kojoj je bio, ali sam takođe bila jako ponosna oko toga šta radi da zaradi za ţivot. I budimo iskreni... Vatrogasci su seksi! Počela sam da se smešim sama sebi kad sam počela da zamišljam Flina u svojim pantalonama na tregere bez ičega ispod. Lice mi je pocrvenelo i zapitala sam se... kad bi se vratili na staro... da li bi ga mogla nagovoriti da uradi to. Oh, da, znajući Fina... on voli igre. “Hej,” rekao je neţno iza mene. Nosio je svoju u običajnu uniformu plave pantalone uvučene u čizme. Majicu stisnutu na njegovim grudima i mogla sam videti tetovaţe na

273

njegovim bicesipsima kako vire. Njegove oči su me gledale paţljivo i ruke su mu bile prekrštene na grudima, moţda da zaštiti svoje srce. Ne izgleda sretno, ali nisam ni očekivala da će biti iskreno. “Kako ide posao?” Pitala sam. Jadna guzica... “Dobro. Hvala.” “Pa... ţelela sam da svratim i zahvalim ti... što si otišao u Teksas... što si doveo moju mamu nazad sa sobom.” Smešući se slegnuo je ramenima. “Nije to ništa. I ti bi učinila isto, siguran sam.” “Da,” rekla sam mu prosto. “Bih.” Flin je pogledao dole u svoje čizme i kad je podigao pogled gore, zakoračio je par koraka napred. Lagano poloţivši ruku na kamion pitao je, “Pa kako je prošlo sinoć?” Udahnuvši duboko, rekla sam. “Bilo je zapravo dobro. Pričali smo zajedno. Bilo je... umirujuće da čujem stvari koje mi je rekla.” “Ţao mi je što ti i tata nije to mogao dati.” “Meni nije. Znam da nikad nije imao to u sebi da daje.” Flin je klimnuo sa razumevanjem. “Mislim da si u pravu. Ali zapamti ovo - on je sam i nema nikog. To se dešava kad nemaš ljubav.” Trznula sam se refleksno, jer sam nekako imala osećaj kao da je govorio za mene, iako sigurno on to nije mislio tako. “Idem na večeru sa mamom i Peterom večeras. “To je super. Sretan sam da se trudiš da uspe to među vama. Peter je fin čovek, zar ne?” “Da, čudno je. Na neki način imam očuha sada. I moţeš li da veruješ da imaju Bernandinca? Mislim, koje su šanse za to?” Smejući se Flin je rekao, “Znam. Ja sam skoro umro kad sam video psa. Ludnica.”

274

Oboje smo se smejali malo, a onda upali u neprijatnu tišinu. Ovo me ubija... ova prijateljska prepreka. Što je potpuno ironično, jer je ovo bilo u običajno kada smo bili prijatelji. Ali sad je delovalo prazno i hladno. Nije me ispunjavalo na način na koji sam mislila da hoće. To me je navelo da shvatim da je ono što sam imala sa Flinom mnogo bolje. Flin je samo zurio u mene, čekajući da kaţem nešto. “Hoćeš se vratiti kući nakon smene?” Izbacila sam sa dozom molbe u glasu, što je... okej... gutala sam svoj ponos. Flin je sklonio pogled sa krivicom u očima, a onda je pogledao nazad u mene. Oči su mu bile tuţne. “Mislim da ću ostati kod Tima još malo. Znaš... dati ti malo prostora, da shvatiš stvari.” “Oh,” rekla sam, glas mi je bio tih i jednoličan. “Okej.” Ĉekala sam, ali nije rekao ništa više. Moje srce je bilo teško, ali sam stavila osmeh na lice. “Pa, pretpostavljam da ću te pustiti da se vratiš poslu. Samo sam svratila da ti zahvalim na onome što si uradio sa mojim roditeljima. Ti si dobar čovek Flin.” Njegov osmeh je bio topao, ali nije dopro do mene. Prijatan je sa malo satisfakcije što je dobio kompliment za dobro obavljen posao. “Svakako, vidimo se okolo.” On se okrenuo od mene i u sekundi kad više nisam videla njegovo lice, palo je, osmeh je nestao u svet povređenosti koji se odvijao u mom srcu sad. Okrenula sam se, odlazeći poraţeno iz stanice. Ĉovek kojeg sam volela mi je izmicao, klizio mi iz ruku i ja sam se trudila da moja glupost ne dozvoli tome da se desi. Osim... Što nisam poloţila sve karte na sto. Okrenuvši se, videla sam da je Flin na korak od vrata. “Flin!” viknula sam mu.

275

On se okrenuo, ali nije načinio korak ka meni. Vrata koja je trebao da prođe su se otvorila i par vatrogasaca je prošlo kroz njih, krenuvši do kamiona koji je bio tu pored. Gledala sam na momenat dok su oni otvarali nekoliko pregrada da stave stvari unutra. Pogledao me je upitno. Nije prišao bliţe i znam da mi neće ovo olakšati. Udahnula sam duboko i odlučila da skočim sa obe noge. “Da li me i dalje voliš?” Dva vatrogasca koja su stojala tu pogledala su me iznenađeno. Onda su bacili pogled ka Flinu i ja sam pratila njihove poglede. Krenuo je da korača ka meni i ja sam hipnotizirana lenjim osmehom koji je imao. “Znaš da volim,” rekao je, govoreći glasno da bih ga čula. Dva vatrogasca su se sada potpuno okrenuli od kamiona i leđima se naslonili na njega, apsolutno obuzeti i radoznali u vezi predstave koja se odvijala pred njima. Progutavši jako i odbacivši nervozu, krenula sam da hodam da ga susretnem. Kad sam stala pred njim, on je pogledao u mene sa svojim prelepim očima i ja sam rekla. “Dobro je, jer mislim da sam bila uplašena da i tebi kaţem isto.” Flinove oči su buknule i videla sam da ih sreća ispunjava. Njegova rupica na obrazu pojavila se čak i pre nego što je osmeh u lepšao njegovo lice. “Voliš me?” pitao je u čudu. “Volim. Ti si moj heroj Flin Koldvile. Ne zato što si me izvukao iz vatre, nego zato što si me gurnuo u ljubav. Iz tog razloga te volim.” Njegova ruka je posegla i smestila se na moj vrat odmah iza uha. Onda je obuhvatio zadnji deo moje glave, samo zureći u mene. “I kada si došla do tog zaključka?” “Oh, samo nakon dva sata kad si otišao iz mog ţivota. Bol je bio neizdrţiv. Ţao mi je što sam te povredila. Ţao mi je što sam te izneverila.”

276

“Nisi me izneverila Rovin. Samo ti je trebalo vremena da naučiš da se ne bojiš ljubavi.” “Ne bojim je se sad.” Rekla sam mu iskreno. Zurio je u mene... dug, dubok pogled odanosti. “Volim te Rovin, zauvek” “Poljubi je,” jedan od vatrogasaca je dobacio ka nama. Oboje smo pogledali ka njima i počeli se smejati. Kada smo opet pogledali jedno drugo, smeh je nestao i nešto drugo ga je zamenilo. Flin me je povukao ka sebi, obuhvatajući moje lice sa obe ruke. Volim kako me drţi ovako zatvorila sam oči kad su njegove usne dodirnule moje. Bilo je neţno na početku, neţan dodir da me podseti koliko brige i neţnosti gaji za mene. Ali onda se to promenilo ja sam obmotala ruke oko njegovog vrata i moje telo topilo se uz njegovo. Mogla sam da čujem njegove kolege kako navijaju, ali onda je sve preraslo u tišinu i samo sam čula lupanje naših srca. Ljubili smo se i ljubili, ne ţeleći da pustimo jedno drugo. Ĉak i kad se sirena oglasila za uzbunu u veoma glasnim tonovima, mi smo nastavili da se ljubimo. Ignorisali smo pejdţer koji je visio na njegovom kuku, ljubio me je dublje. Bila sam polusvesna da su se zadnja vrata otvorila i da je još vatrogasaca prošlo. Mogla sam da čujem kako pričaju, oblače opremu, ali sam to ignorisala. Samo sam mislila na poljubac sa čovekom kojeg volim sa celim svojim bićem. “Prokletstvo Koldvile, dovlači svoju guzicu ovamo!” Poskočila sam od Flina i pogledala ka veoma ljutom čoveku sa belom kosom koji je zurio u njega. “Svakako šefe,” rekao je sa osmehom, ali nije skidao oči sa mene. Naginjući se napred Flin mi je dao još jedan poljubac, a onda je krenuo da ide u nazad od mene sve do kamiona.

277

“Samo sačekaj dok ne završim smenu. Ima da razvalim tvoj svet dušo.” Poslala sam mu poljubac kroz vazduh. “Kladim se u tvoje slatko dupe da hoćeš.” Okrenuvši se, bukvalno sam pobegla iz vatrogasne stanice i krenula ka našem stanu. Ni trideset sekundi kasnije, dva vatrogasna kamiona pro tutnjila su pored mene, sirene su svirale. Vozač je zatrubio i ja sam mahnula ka svom čoveku dok je on odlazio na svoj posao.

NAŠ SVET KNJIGA 278

Epilog Rovin Četri godine kasnije “Velika sam kao jebena kuća,” ţalila sam se. “Ne nisi,” Flin me je uveravao. “Pa... Velika sam kao Kapone,” rekla sam, gledajući u krznenu zver dok je hodao pored mene. “Ni blizu.” “Izgledam kao kit,” insistirala sam. “Ti si mnogo lepša od kita,” rekao mi je, a ja sam prevrnula očima na njega “ I mnogo lepše mirišeš takođe.” “Hvala!” rekla sam, gurkajući ga po ramenu i on mi se nacerio. Išli smo preko zelene trave prema grupi ljudi koja je sedela u daljini. Odlučili smo sa se nađemo u Central Parku i imamo piknik zajedno. “Poţuri trudnice.” Flin me je poţurivao. “Umirem od gladi.” “Idem brzo koliko god debela ţena moţe da se gega.” Flin se okrenuo ka meni i podigao me u svoje ruke. “Nisi debela. Ti si trudna sa mojim detetom. I iskreno... sviđaš mi se ovakva. Mislim da bih mogao da te drţim trudnom s vremena na vreme.” “Nema jebene šanse,” uverila sam ga. “Ovo je jedini put da prolazim kroz ovo.” Ja sam u sedmom mesecu trudnoće i ne mogu da verujem da nisam spremna već da rodim. Osećam se kao da ću pući. Bole me leđa, stopala su mi natečena, jedina dobra stvar koja je došla sa trudnoćom je da je Flin izgleda na paljen nego obično pa imamo puno seksa.

279

On mi kaţe da činjenica da nosim njegovo dete u mom stomaku čini da ţeli da me jebe svo vreme. Što... sad kad mislim čini mene na paljenom, moji hormoni lude kroz mene koje ne mogu da kontrolišem. “Hajdemo kući da vodimo ljubav,” rekla sam to dok me je nosio preko trave. Flinove oči postale su vrele i čak je i pogledao preko ramena da vidi koliko bi nam trebalo da se vratimo do kola. Onda je zatresao glavom. “Nop. Ţao mi je... Ĉekaju nas ljudi. Moraćemo to da ostavimo za kasnije.” “Ali dušo,” kukala sam. “Ja sam na paljena sad.” “Ti si uvek na paljena.” Prokomentarisao je. “Pa... i ti si,” ţalila sam se, ali iskreno, bila sam uzbuđena zbog ovog malog okupljanja. Leto je, vazduh je topao i moj klan se okupio. Da moj klan. Kada sam se udala za Flina Koldvila pre tri godine, dobila sam novu porodicu i ona je sve više rasla decom. Kad smo stigli do grupe, Flin me je spustio i ja sam poţurila - dogegala se - do Dani, koja se borila sa svojim stopalima. Ona je sedmi mesec trudnoće takođe. U isto vreme su počeli stomaci da nam se duvaju. Rekli smo našim muţevima da ţelimo da delimo sobu kada odemo u bolnicu da se porodimo, ali mislim da nisu naseli na to. Grleći me rekla je, “Izgledaš prelepo.” “Izgledam kao kit,” kukala sam, da bi mi neko potvrdio. “Ne ne izgledaš.” Flin je dobacio na auto pilotu, jer toliko je puta čuo ovu rečenicu da je već počeo mahinalno da odgovara. “Da li je neko da igramo fudbal? Molim vas... Bilo ko... da se odmaknem od ove lude hormonske ţene.” Momci u se svi nasmejali i ustali. Mnogi od njih su ustali, jer su se saţalili na Flina.

280

Gledala sam kako prelepa grupa muškaraca ustaje i odlaze da igraju mušku igru. Rajan, Niks, Link, Kilijan i Flin. I prokletstvo to je bilo dobro meso tu. Oh boţe. Na paljena sam non stop! Amelija je trčala ka muškarcima, vikajući. “Tata... i ja ţelim da igram takođe.” Rajan se okrenuo i podigao je, bacio u vazduh. Pogledala je u Dani i vrisnula. On se vratio i dao ju je Dani. Poljube ći je u glavu rekao je “Kasnije, bundevice. Sada tate igraju.” Ona se nadurila, ali je videla Kaponea kako stoji malo dalje i izmigoljila se iz Daninih ruku i bacila svoje ruke oko njega. On je pao na zemlju i okrenuo se na leđa, uţivajući u tome kad mu je počela češkati stomak. “Moţemo li uzeti psa mama?” “Pitaj tatu,” Deni je odgovorila. “Tata,” Amelija je viknula, Rajan se okrenuo. “Moţemo li uzeti psa?” “Pitaj mamu.” Viknuo je nazad. Ja sam prsnula u smeh kada je Amelija prevrnula očima na njene roditelje i nastavila da mazi Kaponea. “Hajde sedite vas dve,” Rener je rekla. Ona je sedela na ćebetu i dojila Bena, koji je imao šest meseci. Ćebe joj je paţljivo namešteno preko grudi i izgledala je boţanstveno i mirno. Ona i Kilijan su kod njenih roditelja na nekoliko meseci ovog leta dok njegov bend ima pauzu. Ja sam došetala - dogegala se - do ćebeta i spustila se dole pored Emili, koja je leţala na leđima sa rukama ispod glave. Našla sam neku udobnu pozu, jer znam da neću ustati sve dok mi Flin ne bude dao ruku da mi pomogne. “Kako je mališa?” pitala sam je dok sam mazila njen stomak. Emili i Niks su skoro sedam nedelja trudni i oni su odmah svima rekli. Nazvala je sve nas dok je drţala test u ruci, jer je bila jako uzbuđena. Flin i ja smo čekali tri meseca pre nego što smo otkrili našu tajnu. 281

Bilo je lepo... deliti najlepšu tajnu sa čovekom kojeg voliš najviše na svetu. “On je dobro... ili bar tako doktor kaţe kada smo bili na ultrazvuku. Za mene je izgledao kao grašak.” “I dalje si ubeđena da je dečak?” pitala sam. “Da. Apsolutno sam ubeđena, ali mislim da je to zato što Niks toliko očajno ţeli dečaka skoro je spreman da mu popiški pantalone.” Smejući se posegla sam u korpu za piknik i počela da prevrćem sadrţaj. “Hej,” Ever je rekla. “Nismo još spremni da jedemo.” Pogledala sam je i za reţala, “Nemoj se zezati sa trudnom ţenom.” Ever se nasmejala, ali videla sam ţudnju dok je gledala u moj stomak. Ona i Link pokušavaju da dobiju bebu u protekle dve godine, ali imaju poteškoća. Pokušali su sa veštačkom i ostala je trudna iz prvog pokušaja, ali je izgubila bebu u šestoj nedelji. Moje srce se slomilo zbog nje tada i ponekad, osećam se krivom što se meni i Flinu do desilo tako lako. Ostala sam trudna dva meseca nakon što sam se skinula sa pilule. “Kako kod vas teku stvari?” Pitala sam polako. Ever je stavila hrabri osmeh i rekla . “Ide. Pokušaćemo još jednom veštačku ako ne uspe, usvojićemo.” Posegnuvši, uhvatila sam je za ruku, a Dani je svoju poloţila na njeno rame. “Desiće se, Ever. Sve jedno da li ostaneš trudna ili usvojiš, ali desiće se.” Ever se nasmejala i oči su joj se razvedrile, “Znam da hoće. Samo sam nestrpljiva da mogu da sedim sa vama devojkama i pričam o bebećim pričama. Mogu da pričam o hokeju dok ne poplavim, ali ţelim da pričam i o bebećim usranim pelenama.” Rener je nabrala nos. “Ja sam puna bebećih pelena. Spremna sam da ovo dete dobije adekvatnu obuku za odvikavanje od pelena.” 282

Deni se nasmejala. “Imaš ti još dosta da prođeš Rener. Mrzim što moram da ti kaţem da će pelene biti tu još neko vreme.” “Pa ne radujem se tome da se ugojim kao Deni ili Rovin.” Emili je rekla. “Izgledate jadno.” “Hej,” rekla sam “ Nisam debela... ja sam prijatno napumpana.” Dok sam dokazivala svoju poentu, našla sam piletinu u korpi i izvukla je napolje. Pre nego što sam i stigla da zagrizem, Deni je zgrabila to iz moje ruke. Pogledala sam je iznenađeno. “Hej, kao što si rekla... ne zezaj se sa trudnom ţenom.” Rekla je, a onda zagrizla. Slegnuvši ramenima, posegla sam nazad u korpu i uzela novi komad. Sama uzimajući zalogaj, zastenjala sam od uţivanja. “Boţe ovo je dobro. Skoro bolje od trudničkog seksa.” Devojke su me pogledale sa otvorenim ustima. “Šta?” pitala sam punih usta. “Zar vi ljudi nemate seks ono kao non stop kad ste trudne?” “Ne,” Deni je rekla. “Nema šanse,” Rener se ubacila. “Dođavola da.” Emili je rekla. Pogledala sam Emili sa pogledom odobravanja, a onda u Rener i Dani. “Zaista? Mislila sam da je to trudnička stvar. Fllin i ja se seksamo kao zečevi.” Deni se zagrcnula sa piletinom i ja sam je lupila po leđima. Dok je dolazila do vazduha, rekla je, “Ne Rajan, on se boji da će onesvestiti bebu.” Ever je počela da se smeje prevrnuvši se, drţeći se za stomak. “Šališ se zar ne? Ne moţe stvarno verovati u to.” Deni se zakikotala. “Znam. Doktor mu je rekao da je bezbedno, ali kad imamo seks, on radi posao brzinom kornjače. Pre neţan je i dok ja volim neţnost, ima dana kad ţelim jako i brzo...” Deni je stala i pogledala u

283

Ameliju, koja srećom nije obraćala paţnju na nas dok je mazila Kaponea. Ona je šapnula, “Pa... znate.” “Pa, kad sam ja bila u sedmom mesecu trudnoće, jedino što sam ţelela od Kilijana je da me snabdeva sladoledom i da masira moja stopala. Bio je dobra podrška.” Ever, koja se i dalje smejala je rekla. “Ja nisam sigurna da ţelim više da budem trudna. Ako bi ostala bez seksa sa Linkom umrla bih.” “Pa, ako si poput Flina i mene, nećete morati.” Uverila sam je. “Pa hoće li tvoja mama doći na porođaj?” Ever je pitala. “Da, ona i Peter će doći i provesti nekoliko nedelja ovde. Hvala bogu pa smo se preselili u veći stan pa imamo sobu za sestru i za njih takođe. Biće lepo imati pomoć.” Tako se radujem maminom dolasku. Tokom godina, naša veza je rasla i postajala jača. Pored Flina, ona mi je postala najbolji prijatelj i pričamo nekoliko puta nedeljno. U početku, znam da je pokušavala da nadoknadi izgubljeno vreme, ali sam je uverila da imamo svo vreme sveta da upoznamo jedna drugu. Moje srce je bilo ispunjeno zbog toga. Moj tata... pa nema tu puno toga da se kaţe. Umro je pre oko šest meseci. Mama me je nazvala da mi javi i na momenta me je obuzela tuga, jer je umro sam. Ali onda sam to sklonila sa uma. On mi je bio stranac i nije bilo povezanosti koja mi je nedostajala. Jesam, međutim, pronašla novog tatu u Peteru. On je bio sjajan i ja sam naučila da ga volim veoma. On me je otpratio do oltara kada sam se udavala za Flina. Gledajući ka muškarcima dok igraju fudbal, pomislila sam kakav će tip oca biti Flin. To je verovatno stvar kojoj se najviše radujem... gledanju njega kako drţi dete u rukama. Nemamo pojma da li je dečak ili devojčica, oboje smo ţeleli da to bude iznenađenje.

284

Ako bude dečak, nazvaćemo ga Natanijel Nikson, a ako bude devojčica Elizabet Ana. Potajno se nadam da je dečak, ali više od toga molim se da bude zdravo. Mi devojke smo ćaskale, pričale o seksu i bebama, ali smo pazile kako pričamo dok je Amelija bila u blizini. Pojela sam još jedno parče piletine dok je Deni bila odsutna i pitala sam se zašto sam velika kao kit. Muškarci su se napokon izmorili ili im je dosadilo, nakon što su odigrali petnaest minuta i vratili se do nas. Flin je seo pored mene i povikao me u svoje naručje, tako da se mogu nasloniti na njega i odmoriti. Njegove ruke bile su oko mog struka i na mom stomaku. Beba je malo šutnula da odgovori na njegovo maţenje. “Ja mislim da je dečak... to je fudbalski šut koji sam osetio.” “Da i mislim da je šutnuo moju bešiku. Moram da piškim.” “Hajde, seksi mama. Daj da ti pomognem ustati.” Sa Flinovom pomoći, nije bilo teško biti debeo on je krenuo sa mnom do kupatila. “Nisi morao da ideš sa mnom do kupatila,” rekla sam mu. On mi je zgrabio ruku i stegao je. “Nikad te neću ispustiti iz vida.” “ Ne moţeš ići sa mnom,” rekla sam mu “Ĉekaću ispred. Ĉuvati ti leđa... i nadam se tvoju guzicu takođe.” “Imaš najdivnije tepanje dušo.” Bili smo tihi dok smo hodali, klateći naše ruke napred nazad. Pogledala sam u svoj stomak, zapaţajući da mogu da vidim samo vrh svojih noţnih prstiju. Prosto je prelepo biti u ovom stanju. “Flin?” “Šta je bilo?” “Ţao mi je Ever što ne moţe da ostane trudna. Mislim... koliko god se nadam da će moći. Znanje da ona moţda neće moći da iskusi ovo nekako me rastuţuje.” “Znam. Link ima teţak period.” 285

Bila sam paţljiva sa svojim sledećim rečima, jer moguće da će izazvati svađu. “Šta misliš o tome da im ponudim da nosim njihovu bebu za njih? Ako ne uspeju da zatrudne.?” Flin je bacio glavu ka meni i pogledao me iznenađeno. “Šališ se zar ne?” “Mislim da ne. Mislim da je to nešto što zaista ţelim da uradim. Mislim, mogli bi reći ne, ali mislim da bih volela da im ponudim.” “Mislio sam da si rekla da više nikada nećeš prolaziti kroz ovo.” “Pff,” oduvala sam. “ Definitivno ćemo imati najmanje dvoje dece... moţda troje. Pogotovo, jer je jako zabavno pokušavati ostati u drugom stanju.” Flin je prsnuo u smeh. “Zaista jeste.” “Nikad im to ne bi ponudila, osim ako se ti ne sloţiš. Mog seksi tela se ti odričeš.” Flin je stao i prišao mi. Uzimajući obe moje ruke u njegove, pogledao me je sa takvim divljenjem da mi je srce zastalo. “Rovin... ti si najljubaznija i najdivnija ţena na celom svetu. Tako sam ponosan što sam tvoj muţ. Ako ţeliš da uradiš to za njih, imaš moju podršku.” Suze su se sakupile u mojim očima - dođavola i hormoni popela sam se na prste da ga poljubim. “Uvek mi daješ podršku i ljubav... od dana kad sam te upoznala. Koliko mnogo ţena moţe to da kaţe?” “Nijedna.” Rekao je u smehu. “One su sve izgubile svoje šanse kod mene.” “Da jesu.” sloţila sam se. Flin me je zagrlio i poljubio... duboko. To je poslalo uzbuđenje kroz moje telo i osetila sam kako me beba šuta u brzom ritmu. Poljubila sam ga nazad, ubacujući svu moju ljubav i ţelju u poljubac. Odmaknuvši se, Flin je rekao. “Dođavola ţeno. Kako bi bilo da uđem sa tobom u kupatilo i da tamo odradimo jedan majmunski seks u kabini?”

286

Stavila sam svoju ruku na njegove grudi i odgurnula ga. “Evvv to je odvratno.” Okrenuvši se ka kupatilu, pogledala sam preko ramena. “Idem da piškim... sama.” “Ĉekaću te... upravo ovde,” rekao je, očima me je pratio. “Uvek si tu za mene,” rekla sam mu. “Uvek.”

NAŠ SVET KNJIGA

287