Bankomati
Kragović Petar
PS090257
Sadržaj: : U radu ''Bankomati'' ću pokušati da objasnim nastanak, razvoj i funkcionisanje funkcionisanje bankomata. Pre svega ću se vratiti u prošlost i opisati kako je došlo do potrebe za pojavom pojavom bankomata. bankomata. Takođe ću se potruditi potruditi da vam što više približim približim rad bankomata, njihovu strukturu,softverska rešenja.
Ključne reči: bankomat, kartica, klijent, račun, novac
Uvod Automatski brojač novca (ATM) ili automatsko bankarske mašine (ABM) su kompijuteski telekomunikacioni uređaji koji omogućavaju klijentima finansijske institucije sa pristupom finansijske transakcije u javnom prostoru bez prisustva blagajnika banke. Na najsavremenijim bankomatima kupac je identifikovan po umetanju plastične bankomat kartice sa magnetnom trakom ili plastične SMART kartice sa čipom, koji sadrži jedinstveni broj kartice i neke informacije o bezbednosti, kao što je npr. datum isteka. Identitet se obezbeđuje od strane korisnika unosom ličnog identifikacionog broja (PIN). Korišćenjem bankomata, korisnici mogu pristupiti svojim računima u bankama kako bi podigli gotovinu i proverili njihove račune kao i kupovinu kredita za mobilne telefone. Ako je valuta koju povlačite iz bankomata različita od valute iskazane na bankovnom računu (npr.povlačenje japanskog jena sa bankovnog računa koji sadrži američki dolar), novac će biti konvertovan po najvišem kursu. Dakle, bankomati često pružaju najbolji mogući kurs za strane putnike i veoma dobro se koriste u ovu svrhu. Bankomati su poznati pod raznim drugim imenima uključujući i automatizovana mašina za transakcije, automatske bankarske mašine, novac mašina, mašina banka, cash machine, hole–in-the-wall (rupa u zidu), bankomat (u raznim zemljama Evrope i Rusije). Ukidanjem kreditne funkcije čeka, povećava se mogućnost korišenja kreditnih kartica koje nisu do sada na pravi način promovisane od strane naših banaka, koje će u buduće morati na sebe da preuzmu kreditiranje građana direktno kroz kreditne kartice i potrošačke kredite. Sa druge strane, građani su prema tvrdnjama nadležnih, prihvatili karticu kao alternativni način plaćanja, ali mnogima još u potpunosti nisu jasne razlike između čeka i kartice, ali i prednosti kartica i mogućnosti korišćenja različitih vrsta platnih kartica. U tom pravcu neophodna je i edukacija stanovništva, ali i banaka i njihovih službenika. Istovremeno, sa uvođenjem novih kartičnih proizvoda – kreditnih kartica, otvaraju se i mogućnosti za preduzeća koja pružaju usluge za izdavanje platnih kartica, autorizaciju i obradu podataka. Sa povećanjem broja kartica, povećavaće se broj transakcija, a to će uticati i na povećanje prihoda banaka, ali i preduzeća koja ih obrađuju. „Chip card” centar jedno je od preduzeća koje obavlja tu delatnost. Slika 1: Logoi najpotnatijih svetskih kartica
2
Istorija
Ideja samousluživanja stanovništva razvijena kroz nezavisnost i napore Japana, Švedske, SAD – a i Velike Britanije. U SAD, Luther George Simjian je pogrešno dodeljen razvoj, izgradnja prve bankomat mašine. Nema dokaza da je Simjian radio na ovom uređaju pre 1959 godine, dok nije 132 patent prvi put podneo 30. juna 1960 godine i dobio 26. februara 1963. Napraviti ovaj aparat koji se zove bankograf, odloženo je na nekoliko godina. Ovo je delom i zbog Simjian's Reflectone Electronic Inc koji postaje univerzalni korporacijski pobednik. Eksperimentalni bankograf instaliran je u Njujorku 1961. godine od strane City Bank iz Njujorka, ali je uklonjen nakon 6 meseci zbog loše prihvaćenosti od strane kupaca. Bankograf je automatska mašina za depozit (prihvata metalni novac, papirni novac i čekove) ali nije imao funkciju za izdavanje novca. Bankograf, međutim ustanovljena preokupacija od strane američkih banaka za pronalaženje alternativnih sredstava za korišćenje depozita dok je zabrinutost evropskih i azijskih banaka bila distribucija gotovine. Prvi uređaj koji je izdavao keš korišćen je u Tokiju 1966. godine. I ako je malo poznato o ovom uređaju čini se da je aktiviran sa kreditnom karticom umesto a ne tekućim računom. Ova tehnologija nije imala neposredne posledice na međunarodnom tržištu. Gledajući iz prve ruke na iskustva u Evropi 1968. godine umreženi bankomat je postao pionir u Dalasu, Teksasu, po Donald Wetzelu koji je prvi radio u odeljenju kompanije koja se zove Docutel za automatizovano rukovanje. Druga generacija bankomata - preteča sadašnjih - potječe iz 1972. godine. Radi se o IBM-ovim bankomatima povezanim središnjim računalom, koji su koristili karticu s magnetskim zapisom kakva je u uporabi još i danas. Bankomati se od tada u tehničko-tehnološkom pogledu i nisu previše mijenjali, a njihova osnovna uloga, to jest isplata gotovine (potroši-potroši!!), i danas je ostala njihova glavna funkcija. Od 1995. godine u Smithsonian's nacionalnom muzeju Američke istorije Docutel i Wetzel postali su poznati kao pronalazači mreže bankomata. Finansijska mreža
Većina bankomata je povezana na međubankarskim mrežama koje omogućuju ljudima da povuku i depozitni novac iz mašine iako bankomat ne pripada banci u kojoj oni imaju račun ili zemlji gde su njihovi računi, što omogućava podizanje novca u lokalnoj valuti. Neki primeri međubankarskih mreža su Puls, Cirrus, Interac, Interswitch, Star i Link. Bankomati se oslanjaju na odobrenje finansijskih transakcija od strane izdavaoca kartice ili druge ovlašćujuće institucije preko mreže komunikacije. Ovo se često obavlja preko ISO 8583 sistema poruka. Mnoge banke naplaćuju korišćenje usluge bankomata. U nekim slučajevima ove takse se naplaćuju samo za korisnike koji nisu klijenti banke gde je instaliran bankomat, u drugim slučajevima oni važe za sve korisnike. Mnogi ljudi zbog toga neće da ih koriste. Kako bi se omogućio veći spektar uređaja za povezivanje sa njihovim mrežama, neke međubankarske mreže su položile pravila proširenja definicije 3
bankomata, da se terminal koji ili ima trezor u okviru svojih otisaka ili trezor za novac u roku uspostavljenja, omogući korišćenje dozer torbe gotovine. Pored metode zaposlen za sigurnost transakcija i tajne, sva komunikacija saobraćaja između bankomata i transakcija procesor može biti šifrovam preko metode kao što je SSl.
Slika 2: Moderan bankomat
Globalna upotreba
Ne postoje čvrsti međunarodni ili vladini izveštaji o ukupnom broju bankomata u upotrebi širom sveta. Procene je razvio ATMIA koji procenjuje da je broj bankomata u upotrebi trenutno preko 1.8 miliona. U cilju analilze korišćenja bankomata širom sveta, finansijske institucije generalno dele svet na 7 regiona zbog statistike korišćenja i mogućnosti raspoređenja. Četiri regiona (SAD, Kanada, Evropa i Japan) imaju veliki broj bankomata na milion ljudi i generalno uspostavljenje stope raste. Uprkos velikom broju bankomata postoji dodatni zahtev za mašine u aziji kao i u Latinskoj Americi i bliskom istoku gde bankomati tek treba da dostignu visok stepen korišćenja.
Hardver Bankomat se obično sastoji od sledećih uređaja:
4
CPU (za kontrolu korisničkog interfejsa i transakcionih uređaja Magnet ili čitač čip kartica (za identifikaciju korisnika) PIN Pad (sličan raspored na ton dodira ili kalkulator tastaturu, koji se proizvode kao deo sigurnog kućišta) Sigurnosni kripto-procesor (obično u sigurnom kućištu) Ekran (koristi kupac prilikom obavljanja transakcije) Funkcionalna taster dugmad (obično blizu ekrana) ili ekran osetljiv na dodir (koristi da izaberete različite aspekte transakcije) Ploča za štampanje (da se obezbedi kupcu evidencija njihove transakcije) Trezor (za skladištenje delova mašina koje zahtevaju ograničen pristup) Kućište (za estetiku i prilog signala) Bankomat proizvođači preporučuju da trezor bude priklučen na podu kako bi se sprečila krađa. Softver
Tipična platforma prethodno korišćenih operativnih sistema u bankomat razvoju uključuje RMX ili OS/2. Danas se na velikoj većini bankomata širom sveta koristi Microsoft OS, pre svega Windows XP Profesional ili Windows XP Embedded. Mali broj okruženja i dalje može pokrenuti starije verzije, kao što su Windows NT, Windows CE ili Windows 2000. Naime, Vista nije bio širok prihvaćen u bankomatima. Linux je takođe pronalažen u upotrebi na tržištu bankomata. Primer za to je Banrisul, najveća banka na jugu Brazila, koji je zamenio MS-DOS operativni sistem u bankomatima sa LINUX-om. Sigurnost Bezbednosti što se odnose na bankomate imaju nekoliko dimenzija. Bankomati pružaju praktičnu demonstraciju broja bezbednosnih sistema i koncepte operativnih zajedno i tako su različiti bezbednosni problemi rešeni. Dok je broj kartice vidljiv, PIN je nevidljiv, jer je u memoriji vlasnika kartice. Problemi nastaju kada poneki korisnici kartice teško pamte svoj PIN i znaju ga imati napisanog pored kartice, a što je još neverovatnije – čak i na samoj kartici. Iako se nudi mogućnost promene dobijenog PIN-a s nekim drugim brojem koji će se lakše pamtiti ipak treba izbjegavati kombinacije brojki koje mogu asocirati na vlasnika (telefonski broj, datum rođenja ili slično). Ali u pojedinim slučajevima ni sva upozorenja nisu dovoljna. Nije nesvakidašnja pojava naići na PIN sastavljen od npr. datuma rođenja vlasnika kartice koji je, naravno, napisan na samoj kartici. Bankomat je poprilično sigurna sprava i ne greši kod isplate gotovine. Ima ugrađene višestruke nadzorne sastave i ukoliko nešto nije u redu, on se blokira. Ljudskoj domišljatosti nikada kraja te stoga nije nemoguće probiti sigurnosni sastav same sprave, ako ništa drugo, onda montirati vlastite kamere na pojedine bankomate i snimati PIN – ove korisnika. Kako tehnologija napreduje galopirajućim korakom, tako se na (crnom) tržištu nalazi sve više novina kojima se olakšava pristup tuđim karticama i olakšava zloupotreba, u vidu elektronskog čitača kartice kojem je dovoljno samo da je u 5
određenom bližem radijusu iste, te vam bez ikakvih problema skine sve potrebne podatke bez nasilnih upad u vaš bankovni račun.
Slika 3: Kartica u bankomatu
6
Zaključak U cilju unapređenja kvaliteta novčanih usluga, povećanja dostupnosti i približavanja svojim korisnicima Pošta Srbije je pustila u rad mrežu sa 50 najsavremenijih bankomata. Bankomati su dostupni korisnicima 24 sata, 7 dana u nedelji. Prihvataju se Dina, VISA, Maestrocard i Maestro magnetne i CHIP kartice. Pored standardnih usluga, upita stanja na računu i isplata gotovine za sve korisnike navedenih kartica, Pošta Srbije je prva omogućila usluge plaćanja na bankomatima za korisnike Dina i Post card kartica izdanјa Banke Poštanska štedionica. Na bankomatima Pošte Srbije omogućene su sledeće usluge:
Upit u stanje na računu – raspoloživo stanje Isplata gotovine Usluge plaćanja: Plaćanje Telekom računa Plaćanje Infostan računa Dopuna prepaid kartica mobilne telefonije svih provajdera Uplata internet sati za korisnike internet Slika 5: Uputstvo za provajdera PTT Net. upotrebu
Korišćenje bankomata
Da biste koristili usluge na bankomatu ubacite karticu i izaberite jezik (srpski ili engleski). Zatim unesite PIN. Na ekranu će Vam biti ponuđene usluge koje su omogućeme za vašu vrstu kartice. Za usluge plaćanja računa izaberite transakciju i prinesite BAR kôd sa računa laserskom čitaču. Bankomat će očitati sve potrebne podatke i ispisati ih na ekranu. Potvrdite ispravnost podataka pritiskom na taster "Potvrdite" i uzmite štampanu potvrdu. Potvrdu sačuvajte kao dokaz o izvršenom plaćanju. Za usluge prepaid dopune mobilnih telefona prvo unesite iznos dopune, a potom broj telefona u formatu 06x xxxxxxx. Potvrdite unete podatke i uzmite štampanu potvrdu kao dokaz o izvršenoj dopuni. Od svog provajdera dobićete odgovarajuću SMS poruku. Za uplatu internet sati unesite user_name i broj sati. Potvrdite unos i uzmite štampanu potvrdu kao dokaz o izvršenoj uplati. Vaš internet nalog će automatski biti dopunjen. Usluge na bankomatima pružaju se pod istim uslovima kao na šalterima pošta. Pošta Srbije ne naplaćuje dodatnu proviziju za korišćenje usluga na bankomatima. Međutim, imajte u vidu da poslovne banke primenjuju tarife za korišćenje bankomata koji nisu u njihovoj mreži. O ovim troškovima informišite se kod banke koja Vam je izdala karticu.
7
Literatura 1. Inić, B. Managemant, Beograd, treće izdanje 2.Internet izvori 1.www.wikipedia.org 2. www.banke.online.rs 3. www.posta.rs 4. www.investopedia.com 5. www.thocp.net 6. www.atmserve.com
Abstract: In this paper '' ATMs'' I will try to explain the formation, development and operation of ATMs. First of all I will be back in time and describe what led to the need for the emergence of the ATM. I will also try to give you as close to ATMs work , their structure, software solutions Keywords: ATM, card, the customer, account, money
8
