AzBucna Matematika Vince

ЕМАТИКА ВИНЧЕ

А Ј И ТА М А А Н Ј АТ

НУЛЕ и цифара није било до VI века, када су их наводно донели Арапи, који су освојили Блиски исток и започели освајање Европе, иако Арапи тврде да «арапске» цифре нису њихове. Да ли између ове две групе чињеница и непознаница постоји узајамна зависност? Ова «једначина са више непознатих» није могла да се реши, пре него што је, у књизи «КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права», одгонетнуто древно значење речи Словени. А то је помогло да се реши «једначина са три непознате» о настанку виолине, што је један од доказа о узајамности наведених група непознаница.

Azbucna matematika vince KORICE 02.indd 1-5

Божидар Трифунов МИТРОВИЋ доктор правних наука Мајка (мать) свих наука је математика, а не философиа, како неки погрешно уче.

АзБучна

Словени су највећи етнос у Европи, али се не зна: 1. за историју Словена до VI века, 2. шта је значила, и од чега је настала реч Словени, 3. да ли су пре VI века живели: на северу, одакле су се тада, наводно, преселили на југ, или на Подунављу, одакле су се, по истом учењу, у VI веку преселили на север.

АзБучна ЕМАТИКА ВИНЧЕ

Е Л У Н А Н Ј АТ

Е Р Ф И S А Н Ј АТ

Посмртно откривена истраживања Милошa Митровића, дипломца Факултета нумеричке математике и кибернетике Московског државног универзитета «М. В. Ломоносова» показују да је темељ математике била НУЛА (О→0) која у време Лепенског Вира и Винче није била «ништа», већ је била поимање Аз/ (првоизворника – Сунца ), као вечног васкрса Кола древних КолоВена, због чега се делила на три божанска, равнострана (крст Сунца, крст Земље и крст ноћног крста Сунца/Месеца), из чега је настао часоВеник/ часоВник, најраспрострањенији храм на свету, који због тога има:  12 цифара,  између сваке од којих је пет папиларних кругова – тачака прстију човечје руке, као израза идентичности космичког и божанско-људског, услед чега тај вечни коло-Врат/S/Зело/Zero има и  60 минута. Ово поимање је из Винче преузето и у математици Месопотамије/Међуречја.

6/15/2012 4:07:35 PM

Azbucna matematika vince KORICE 02.indd 6-10

6/15/2012 4:08:10 PM

РАзУМ (РодаПрвобитног веРа/знањеРода): Све је Коло

СЕРБСКОЕ ЗЕМЉАЧЕСТВО Удружење за очување и неговање винчанске културе ВИНЧАНСКИ НЕОЛИТ Удружење Милутин Миланковић Друштвена организација за заштиту азбуке ЋИРИЛИЦА УНИРЕКС

На предњој страни корица књиге:  Розета са храма Христовог Вазнесења у манастиру Жича (тајна сакривена свима пред очима)  ТАЈНА SИФРЕ/СИФРЕ (један од назива нуле/цифре) На преклопу прве странице корица:  Розета на зиду храма Христовог Вазнесења у манастиру Жича На задњој страници корица:  Идол из Кличевца (реплика) – дуално божанство древних СлоВена/КолоВена, на основу чије структуре сам открио тајну настанка виолине  ТАЈНА АМАТИЈА (првог виолинара из Кремоне)  ТАЈНА НУЛЕ На преклопу задње странице корица:  Слика виолине Јосипа де Ширака/Josip de Chirac, коју сам предао Московској државној конзерваторији П. И. Чајковског, како би поклонила оном ко својим талентом може промовисати открића настанка виолине и порекла руске/српскеродоВерне државности  Основа Покровског саборног храма на преКрасном тргу, као мост разумевања архитектурног облика Русије, Тајне руског храма и одгонетања порекла и првобитног смисла НУЛЕ, Форзац 1 – 2  Плакат о предавањима у Србији поводом 450 година Покровског саборног храма Мајке Божје Форзец 3 – 4  Плакат о предавању у Москви поводом 450 година Покровског саборног храма Мајке Божје

Божидар Трифунов МИТРОВИЋ доктор правних наука

Азбучна математика Винче

Све је Коло

КолоВенија Београд - Москва

УДК 001.5+001.98+003.349”-00/+06”+51(091)+780.614.332(091) ББК 60.033.145+63.3(0)-7+63.521(=41)+72.3 М 67

Божидар Трифунов МИТРОВИЋ, «АзБучна математика Винче», «КолоВенија», Београд, 2012, — 180 стр. (историја математике и музике/ хармоније као дела историје математике: непрекидност културе и математичког знања као дела културе човечанства)

Математика је природна наука али истовремено и друштвена појава чија се историја у овом раду посматра мултидисциплинарно. Аналитички су изнети докази да је математика због своје прецизности и своје полазне везе са астрономијом у великом делу историје човечанства била потискивана, игнорисана и забрањивана а њени познаваоци прогањани. Изнети су докази да је трагедија тих прогона имала размере геноцида због тога што је математика настала из најстаријег на свету мировозрења (погледа на свет, поимања света) КолоВена/СлоВена «Све је Коло» (схватање васкрсне снаге узајамног јединства кретања Мајке Земље око свога чеда Сунца) што је била вера, односно скуп знања, колективно знање – веде (од глагола ведать – знати) рода првобитног или скраћено речено РАзУм. Књига садржи и поглавље у коме се, поред реконструкције историје математике, реконструишу и знања о настанку виолине, што не излази из разматрања историје математике, јер је и код Грка и код Арапа математика обухватала и знање о музици/хармонији, а судбина Венета/СлоВена (који су од јужнословенског музичког инструмента фидељ направили виолину, очувавши у њој дуално поимање света као кола), истоветана је са судбином математике. Битно поглавље овог мултидисциплинарног рада је систематизација о Рату појмова, који се хиљадама година водио и води против РАс (РАз – рода првобитног) односно РАц-а, како су Србе звали у Вени/Бечу, Будиму и Пешти све до револуције 1848., када су преко Јосипа Рајачића, патријарха српског, «убедили» Србе да је то погрдан назив за њих, иако је то била ознака прапочетка, односно рода Кола (како је остало забележено и на Првом торањском АзБучном часоВ(е)нику у Русији, који 1404. године подиже у Москви Лазар Хиландарац) као вечног васкрса. Из тог идеографског знака Кола северног и јужног повратника – S/дЗело настала је и Sифра, а затим цифра односно нула/Sерифа али и реч SорВен од ког је изведено SорБен/даље СрБин, да би се сатро траг најстаријег схватања вечног Васкрса. Ова књига носи знаке Зоре и обнове тих древних знања о култури и математици, као делу културе човечанства и непрекидности развоја културе, како је приказано у књизи «КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права». Не морате бити математичар већ архитекта, лекар, научник, или једноставно родољуб, или човек који поштује науку – да би Вам ова књига била занимљива и корисна.

ISBN 978-86-911719-2-6

© Божидар Митровић, 2012.

Садржај

бр. стр.

Предговор проф. др Милана Божића (Када су математика и филозофија «Све је Коло» били једно) ..................... 12 Увод ............................................................................................................................. 15 О пореклу нуле и цифара ......................................................................................... 23 Тајна порука Аматија ............................................................................................... 107 Терминолошки рат против Рас-а/Рац-а/Руса (рода првобитног) ......................... 125 Табеларни преглед промена термина ........................................................ 157 Закључак ...................................................................................................... 166 О старости Калужке шуме (Москве и Београда) ....................................... 171 Два аргумента у одбрану Ватикана ............................................................ 174 Разјaшњење (реплике) Зерцала ............................................................................. 178

Не плачи уцвељена мајко! Браћо и сестре! Драга Српска браћо! Данас се опраштамо од нашег изврсног студента, од нашег друга, нашег брата. Кратак је испао његов овоземаљски живот, отишао је од нас у пределе вечне, горње. Ниједног минута не сумњам у то да Милош стоји здесна Богу, ниједног минута не сумњам да је убројан у праведнике, ни на минут не сумњам да се он већ моли за све нас, посебно за мајку, оца, брата, баку и деду. Милошеве најближе нико неће умирити, туга и жалост су заувек испунили њихова срца. И само ће их тихо, тихо, полако осветљавати и посвећивати молитва. Срца нам се цепају од бола, од саосећања и патње. Сви смо буквално занемели сазнавши за тај страшни губитак. Нисмо одмах схватили шта се то десило. И када смо појмили реалност, некакав нас је ужас обузео. Тешко је опраштати се од пријатеља, најближих, када од нас одлазе заувек, болно нам се стеже срце јер схватамо да је то последњи поглед, последњи... Не плачи уцвељена мајко! Та твога сина је примио Св. Сава, отишао је косовским јунацима, са кнезом Лазаром је. Свакако се сећаш какву је судбину одабрао Лазар. Одабрао је Царство Небеско, борио се за крст часни и слободу златну. Изгледа да су се данас на нас, Русе и Србе, окомиле све силе мрака. Морамо бити заједно, морамо бранити једни друге, не смемо се предавати, не смемо се повлачити. Не смемо одустати од своје словенске ствари, иста нам је судбина, браћо. Не можемо дозволити да неко угаси нашу словенску светлост. Једног јунака морају заменити стотине, хиљаде њих. Сада нас све чешће повезују трагични догађаји, патимо заједно, али бисмо желели да нас повеже радост, срећа. Наша судбина није једноставна, историјско битисање наших народа чешће је трагично, али у свему што је у нашем свету, било да је реч о људској или народној судбини, у свему је Промисао Божји. Често је тешко схватити Бога, нису нам знане Вишње Помисли. Овде се можемо, сетивши се уистину јуначке смерности наших предака, само помирити с Вољом Свевишњег. Поштујмо ту Вољу, браћо и сестре. Нека у свима нама пребива благодат Божја и нека нас Господ не напусти. Не плачи уцвељена мајко! Та твога сина је примио Св. Сава, отишао је косовским јунацима, са кнезом Лазаром је. Спавај мирно, друже наш и брате. Спавај, нико више неће реметити твој спокој. Сада си пред лицем Вечности. Ми знамо да те је примио Господ са Својим праведницима. Збогом, Милоше. Нећемо те заборавити...

Москва, 10. јун 2006.

Наталија Маслењикова, професор Московског државног универзитета «Михаил Васиљевич Ломоносов»

Књигу посвећујем моме сину, дипломцу Факултета нумеричке математике и кибернетике Московског државног универзитета «М. В. Ломоносов» Милошу Митровићу (11. 1. 1983, Београд – 7. 6. 2006, Москва)

Божидар Митровић

Када су математика и филозофија «Све је Коло» били једно

Пред (научном) јавношћу је интересантан поглед на настанак и историју математике. Многобројна су решења како су графички настале цифре које данас називамо арапске и римске. Овај рад је много дубљи јер даје не само могуће решење како су графички настале арапске и римске цифре већ и механизам како су људи дошли на идеју бележења цифрама, и посебно зашто је наш математички систем цикличан. У раду је указано на генијалну једноставност везе филозофског, верског и филолошког у оној фази када је настала реч култура и сама култура. У том генијално једноставном одређивању цикличности промена у природи било је места и за настанак математике. По аутору бележење цикличности у природи је филозофска основа јединства дванаестоцифреног и десетоцифреног цикличног математичког система којим се данас користимо. У науци о историји математике сматра се да су само математика Месопотамије и математика Египта утицале на грчку математику. ▼ «Праисторија математике припада антропологији. Историја математике почиње записивањем математичких знања, упоредо са настанком писма.» (Проф. Милан Божић: «Преглед историје и филозофије математике», Завод за уџбенике, Београд, стр.8)

Али многи научници су покушавали безуспешно да одговоре зашто су у математици Месопотамије «божански бројеви» били, 3, 4, 5, 12, 60. У задужбини Илије М. Коларца, која је позната као Коларчев народни универзитет (који је започео своју делатност 1932. године са задатком «да подиже ниво општих и специјализованих научних сазнања публике и задовољава њену радозналост; да подстиче одговорност друштва за систематски рад на ширењу знања и неговању обележја сопственог културног идентитета и идентитета других народа») на предавању «Математика Месопотамије» из циклуса «Историја математике» цитирао сам низ научника од Теона Александријског, познатих астронома до Moritzа Cantorа и других који су покушали да одгонетну наведену научну загонетку. Подстакнут тим предавањем Митровић у овом раду даје ново, оригинално тумачење зашто су у математици Месопотамије «божански бројеви» били, 3, 4, 5, 12, 60. Његово тумачење је засновано, пре свега, на новом схватању непрекидности развоја културе, у овом случају математике као дела људске културе. Он је за решење ове математичке загонетке искористио систематизовано, слободно се може рећи енциклопедијско знање о култури Лепенског Вира и Винче, већ објављено у његовом, и по обиму и по садржају, импресивном раду «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права».

Предност новог тумачења је у генијалној једноставности којом су овладали људи Лепенског Вира и Винче у сагледавању годишње цикличности кретања у природи. Велики научни искорак у овом раду је управо једноставно и логично повезивање знања, знатно раније, културе Винче са културом и математиком Месопотамије. Позитивно оцењујем значај који је у раду аутор посветио научном проблему «порекла божанских цифара Месопотамије» као мосту разумевања старијих извора математичког знања и филозофије, као нераскидиво везане за математику. Пажњу и похвалу заслужује и литература западних и источних научника које је аутор цитирао, пре свега преко руских превода и оригинала, што показује колико се пажње показује у Русији историји математике. Мултидисциплинарност истраживања, разматрања и метода је и на овом примеру показала своје предности. Но све те похвале овом раду не значе да ће, или не барем да ће одмах, ово тумачење постати општеприхваћено, тим пре што аутор није математичар. Али наука није догма или забран, па нико не може рећи да је ово ново тумачење мање научно од других која су до сада дата. Аутор износи низ доказа да је најстарија вера и филозофија, па и математика, културе Лепенског Вира и Винче, била заснована на идеји разума: «Све је Коло», као систематизованом знању рода (словенског) што је и створило циклични, десетоцифрени систем, врло изражен у анатомији човека, који је по Митровићу, апсолутно идентичан са дванаестоцифреним па и шездесетоцифреним математичким системом, управо због тога што су Винчанци посматрали себе као нераскидиви део цикличности природе и небеског кретања. Овом новом тумачењу предстоји трновит пут док не постане опште прихваћено, не само зато што је својеврсна парадигма која се дотиче кључних питања историје математике, већ и зато што врло критички и крајње конкретно осуђује прогоне којима је математика, па и наука уопште, била неоспорно изложена и у далекој историји и у недавној прошлости. Истраживачима који се буду позивали на ово тумачење или прихватили као основу својих истраживања желео бих да скренем пажњу да аутор није математичар, па то даје могућност за продубљивање мултидисциплинарних истраживања у изучавању историје математике. Истовремено то даје математичарима могућност не само да допуне ове закључке са позиције математичке науке већ и да оспоре неке изнете закључке, што не мора да значи оспоравање кључних ствари изнетих у раду, који су, већ се сада може рећи, значајни за историју математике и филозофије.

13

▼ «Како је од прилично примитивне практичне математике (Грка) настала грчка теоријска математика, која спада у главне темеље наше цивилизације?» (Милан Божић «Преглед историје и филозофије математике», Завод за уџбенике, Београд, 2010., стр. 59)

a2

b2

c2

Овај рад је тако пример да је Коларчев универзитет не само народни, као простор популаризације науке, већ истинска трибина за размену научних проблема и открића, и полазиште за мултидисциплинарна истраживања, која су темељ савремене науке у свету, чему наши факултети нису «превише склони», како због сопствене самодовољности сваког од њих, тако и због малих друштвених издвајања за мултидисциплинарна истраживања. Нека овај рад буде повод не само за нова мултидисциплинарна истраживања, којима ће се придружити историчари математике, него и основ за примену научних открића, могуће, пре свега, у туризму, али и у сфери презентације српске и словенске културе у свету.

Милан Божић, доктор математичких наука професор Математичког факултета Универзитета у Београду ▼ «Логика је наука чији је предмет истраживање исправности потпуних сведочанстава – доказа. Пут од полазног исказа (премисе) ка изведеном исказу (закључак), правилности које се на њему користе и њихово утврђивање јесу основни садржаји логике» (Милан Божић, Слободан Вујић: «Математичка логика са елементима опште логике», Pythagoras, Завод за уџбенике, Београд, 2011., стр. 59)

Увод

Увод у АзБучну математику Савремена научна истраживања све више намећу међудисциплинарна разматрања. Математика је природна наука али и друштвена појава, па је тако и историја математике везана за општу историју човечанства. Открића везана за историју математике дају потпуно нов поглед и на општу историју човечанства. То је због тога што је математика мајка свих наука, а настала је у најраније доба људске мисли. У доба када је човек живео у складу са природом, пратио и откривао свет око себе, почео да бележи своје опажаје и преноси их са генерације на генерацију. Открића тог доба су била постепена јер је било лако уочити цикличност дана и ноћи али је вероватно требало дуго да би се то знање преточило у линијску културу која већ носи поимање целине односно годишње цикличности, која се изражава на крчазима као КолоДар/ каленДар. Математика је настајала паралелно са погледом на свет – мировозрењем «Све је Коло» те се може говорити о паралелном развоју математике и идеје/философије али се у неразјашњеној узрочно-последичној зависности рађања предност очигледно мора дати математици када је у питању одређење: шта је мајка науке. Управо зато што је мать – прецизност проверљивог и поузданог (иако наука није догма апсолутно непроменљивих истина већ се стално откривају нови докази и дају нова тумачења и законитости). А та прецизност забележеног и проверљивост била је и зла коб математике. Наиме, математика је настајала праћењем и откривањем годишњег васкрса природе прецизним одређивањем положаја мајке Земље у односу на Јарило/Жарило/Сунце. И управо због тога је математика била прогоњена јер је нераскидиво везана за настанак културе из мировозрења «Све је Коло». Историја математике је везана за РодПрвобитни (Рас/Раз) који је систематизовао и бележио свој поглед и поимање природе и сопствени положај у њему у неколико генерација. Зато данас поуздано можемо рећи да је најстарије вера имала назив и јесте била РазУМ (Рода првобитног ум/ вера/веда/вид/знање). РазУм је био колективна свест неколико генерација, чија је апсолутна истина било схватање: «Све је Коло». Разум се стварао и развијао кроз социјализацију појединца и његову идентификацију са позитивним достигнућима предака, путем бележака и предања. Процес социјализације појединца се сводио на постепену идентификацију појединца са родом. Тај педагошки процес се називао ИСТОр(од)Ија. Али када је наука (чија је мајка била математика) ојачала, она је почела да негира божански аспект вере «Све је Коло» пружањем доказа да су Сунце

▲ Истраживање

о изгубљеној историји Словена започео сам када сам покушао да прикажем огроман значај Крмчије (Кормчје књиге – Законоправила) Св. Саве Српског, јер о томе студенти права чак ни данас не уче

17

и Земља материјалне, а не божанске ствари, те су почели прогони не само верника него и саме математике, која је чак израчунала удаљеност Земље од Сунца. Тако је и историја као наука почела да губи трагове о настанку и развоју математике.

▲ Свештенство и народ на Мајској скупштини у Сремским Карловцима проглашавају митрополита Јосипа Рајачића за патријарха, који је прихватио да нас уместо Раси зову SorVen/SoрБен

18

Овај рад ће и поред свега многи нападати због саме језичке конструкције АзБучна математика. Многима ће се чинити да је то несувисла идеја, иако у науци нема никакве дилеме да су азбучни знаци коришћени за означавање цифара врло давно. Такође нико од научника не доводи у питање да су словни знаци врло рано почели да се користе као средство означавања цифара. Научна новина изнета у овом раду јесу докази да су азбучне цифре и азбучни знаци писма настајали истовремено, као последица праћења светлости, односно Сунца на небеском своду, што је и исказано у АзБучном акростиху Аз Буки Вједи Глагољу... Тај процес бележења био је пут одређивања (годишње) цикличности васкрса природе. Одређивање, путем азбучних писмена и азбучних математичких ознака, бележака, годишњег васкрса природе довело је до схватања да се Коло узајамног кретања мајке Земље око свога чеда Сунца материјализује на пресеку дрвета у облику годова (једнина – ГОД). Када су одредили колико траје годишња обнова природе људи су прешли са номадског на седелачки облик живота, што је био почетак културе и технолошког процвата друштва тога времена, које је овладало тајним знањем КолоДара/КаленДара односно – када сејати а када очекивати летину. Темељ овога рада је разумевање непрекидности културе, иако се на примеру математике види да су прогањања, забрањивања водила губљењу знања које је ипак, на невероватан начин, обнављано и допуњавано. У првом делу рада учињена систематизација се базира на открићима Милоша Митровића, дипломца Факултета нумеричке математике и кибернетике МГУ „М. В. Ломоносова“, који је трагично погинуо 7. јуна 2006. године у Институту информатике Руске академије наука, при још нерасветљеним околностима. Добијене су три пресуде руских судова да је незаконито и неосновано одбијање Тужилаштва Гагаринског рејона града Москве да покрене више кривичних поступака. Али ако је то и могло бити у сфери спорних истрага, остало је неспорно да је двадесетак доказа о времену погибије и околностима погибије уништено. Тешко је разумети из којих разлога државни органи нису обавестили Амбасаду Србије о погибији Милошевој, иако их на то обавезује Бечка дипломатска конвенција. Тешко је разумети из којих разлога Тужилаштво, и поред обавезујућих судских пресуда, није обавештавало породицу о току поступка разматрања околности погибије Милоша Митровића. Да је Милош жив сигурно би и истраживање и резултати овог рада били потпунији и систематичнији.

Саставни део ове књиге је текст Рат појмовима јер су и у математици промењени неки основни појмови, у оквиру рата појмова, који се води против Рас (рода првобитног, који су преименовали у Рац-и/Рус-и), односно руског/српског народа.Тако је идеографски знак сличан латиничном слову S, који је означавао КолоВрат, којим настаје Коло као вечни васкрс – круг/О/0, преточен у:  Sефира, а он у Sифр, а  Sифр у цифру и нулу. Управо таквим променама у оквиру рата појмовима многа изворишта математике остала су у магли и далеко ван граница (наших) знања. За оне којима је апсолутно недопустиво говорити о Словенима пре VI века ми и овде дајемо небројено доказа да су у праву, јер су СлоВени хиљадама година пре тог VI века себе звали КолоВени или Рас-и – род првобитни, односно РасСени, како су се звали и до 1848. године, када су Беч1 и БудимПешта, преко Јосипа Рајачића, патријарха српског, «убедили» Србе, такође у оквиру рата појмовима:  да је Рас/Rac/Рац погрдан назив за Србе, иако је Рас/Rac била ознака рода светог/првобитног, односно рода Кола (како је остало забележено и на Првом торањском, АзБучном часоВ(е)нику у Русији, који 1404. године подиже у Москви Лазар Хиландарац) – рода вечног васкрса/рода огњеног змаја/Жарила/Јарила,  да је Рас некакав митски сербски (од Вука Караџића је исправљено на сРпски/срБски) град, а не ознака рода првобитног. За следбенике римске империјалне идеје – језуите и пропагаторе пустињских идеологија је апсолутно недопустиво говорити о Словенима пре VI века, па ће им бити недовољни и многобројни, ипак очувани, докази које сам навео у овом раду: да су знаци азбучног писма и азбучне математике настали прво у Лепенском Виру. Следбеници римске империјалне идеје – језуити и пропагатори пустињских идеологија, удруженим снагама, хиљадама година су уништавали многобројне доказе о томе. Али Божјом вољом у раду «Азбучна математика Винче» наводим резиме најновијих, систематизованих светских истраживања нуклеотида Y-хромозома (мушког хромозома), као апсолутно непроменљивог доказа о 1 сви народи света Беч зову Вена (по народу Вени/КолоВени, независно од тога што данас користе немачки језик) осим ВенГра (Вена и Угара/Мађара) и Срба који га називају Беч/угарски Becs: по неким научницима назив Беч потиче од речи тврђава односно стражарски торањ од аварског Bece – стражарски торањ (Проф. др. Милан Божић, који ми је ово разјаснио зашто говоримо Беч, а такође по Dr Cirbus-овом објашњењу назива Бечкерек) или осматрачнице према потиснутим етРусцима, у речнику угарског/мађарског језика постоји идентичност: becs – поштовање не треба искључити: becsavarni – винтить/завртати/стварати венце/жлебове, као и сличност vinnyogni – јецати, која је могуће искључивала употребу облика Вини, мада јер је очигледно да је назив Беч коришћен да би се појам Вена (Беч) појмовно одвојио од појма ВенГри/Мађари, јер је у последњем остало јасно да се становништво састоји од Угара и Вена/СлоВена

▲ Овај рад објављујем јер скоро нико у Русији и у свету не зна да је најлепши православни храм 2011. прославио 450 година, а камоли да има огроман значај за разумевање порекла математике и нуле

19

најстаријем роду. Ова ДНК истраживања потврђују да је најстарији људски род, односно хапло група R1a1 (СлоВени), настао пре 12200 (дванаест хиљада двеста) година, и то управо у Лепенском Виру и Винчи, што води логичном објашњењу многих тајни историје математике. Многи ће покушати да оспоре разумност и оправданост разматрања питања из историје музике у раду из историје математике. Али чак и код Грка и Арапа наука о музици је била саставни део науке о математици јер се сматрало да математика и јесте хармонија односа, па су и законитости хармоније друштвених односа покушавали да открију преко математике и њеног дела, астрономије, што је многе «коштало главе».

▲ КолоВратни

крст поред једнобродног храма у Дечанима који и одређује да је храм настао из форме стећка духовне куће/коче

20

Разнородност овог рада има исту ону лепоту и предност какву садржи разнородна цивилизација Расена и данас у Србији и Русији где се, захваљујући толерантности различитости очувало преко 180 различитих родова и народа, у односу на једнообразност грађанског друштва римског типа где се крвљу, огњем, мачем и геноцидом наметало и намеће правило «Сви грађани Рима су Римљани», «Сви грађани Француске су Французи», «Сви грађани САД су Американци». По истом моделу се на простору бивше СФРЈ стварају једнонационалне државе, те се у том циљу прогањају Срби (200.000 са Косова и Метохије; 650.000 из Хрватске) о чему цео свет, као саучесник геноцида над Србима – ћути. Тајна која спаја све ове делове сакривена је као Sифр/круг/шифра/нула, како се то обично ради, свима пред очима – на улазу у Храм Христовог Вазнесења у манастиру Жича на розети (од француског rosette, буквално ружица), која се у древна времена стављала на погребне стубове јер је и изражавала наду васкрса, односно оностраног кола и новог живота покојника. На жичкој ружици2 овај Васкрс јасно је изведен као двоструки КолоВрат, који чини Коло, како су га виолинари из Кремоне приказали на виолини. Тај венац вечног васкрса је одгонетка математичких тајни и тајне Аматија и других виолинара из Кремоне истовремено. За оне нестрпљиве – то је Sифра/шифра како су Веничани схватали и очували математичко знање. Тај исти знак Кола су нам преци оставили на крсту у порти манастира Дечани, који је под опсадом окупаторских и терористичких хорди Тај знак Кола је одгонетка и самог назива КосоВ-а. Али ми данас знамо да неки «стручњаци», не само манастир Жичу и Дечане, него и друге православне храмове, неосновано и неморално сврставају по стилу у такозвану романику. Тако Туристичка организација Србије, у оквиру програма Trans Romanica,3 представља једнобродне православне 2 четири ружице на сваком капителу представљају завршетак крста који означава Сунце, док крст који означава Земљу, на капителу прелази у волуту. 3 www.transromanica.com

цркве по Србији као романске,4 што би по канонима Кормчје књиге Светог Саве Српског (Крмчије/Законоправила) и Законика Цара Душана било оцењено, суђено и осуђено као пропагирање латинске јереси. Наиме, у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног српског краља написано нам оста: «А ово су Власи које смо дали овој цркви – ово су имена: Грд кнез с децом, Радота, Влкослав, Тихомир, Станимир, Војихна, Драгшан, Његослав, Злина, Мирош, Брајен, Његуш, Његота, Сина, Радомир, Драган, Братин, Војило, Држихна, Пачемил, Батина, Братмир, Драгуш, Тихомир, Братеш, Грдош, Гостило, Поп, Пачен, Бун, Стан, Драгоман, Стан, Десислав, Купљен, Дајша, Берило, Њег, Бунило, Драгомир, Братен, Станимир, Братоњег, Његота, с децом, Драгуш, Братило, Радослав, Тудор, Луцан, Добромир, Драгослав, Мужило, Тихоч, Драгомир, Драгуш, Куман, Милобрат, Драгуш, Драгослав, Брапа, Предило, Драга...5 » и тако даље, све древна словенска имена родаПрвобитног/Рас-чана. На основу тих и многих других доказа, па и из Винодолског законика, када сам на муралу у Цетињу видео мапу на којој је означена Влашка црква гарантовао сам да ће испред Влашке цркве бити стећци, што и би, јер су једнобродне српске/рас-ке односно руске/рашке цркве (као и та Влашка црква), па и жичка, изникле из стећка, као надгробног прехришћанског дома, оностране куће, па је на стећцима исцртавано коло као знак васкрса у најразличитијим облицима, како ће се и у овом раду видети, што је, иако необично, повезано са тајном порекла НУЛЕ. Али ето, са мало «Западних» пара и са западним лажним веровањем допуштено је и данас православно/српско представљати:  грчким (како је аустријска војска 1717. године назвала град Београд – Alba Greka и тим поводом издала златник, иако је назив Београд/ БелГрад настао од назива ВенГрад) и  романским (иако је тај стил несумњиво рашки/расСенски), како на наше очи фалсификују и нашу историју (цитат са сајта Туристичке организације Србије: «Манастир Жича налази се на Путу културе Трансроманика» – која је то култура Трансроманика и када је настала вероватно да нико у свету не зна). Тако је рашки стил – «оригиналан стил у уметности назван рашка школа» (од речи Рас/РодПрвобитни, односно руски – како сведочи Св. Николај 4 «Културно наслеђе Србије, односно манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви ступови и Сопоћани налазе се у програму „Главни културни пут Савета Европе” под именом „Трансроманика”: Туристичка рута „Трансроманика” покренута је у Немачкој 2003. године, а Србија је званично укључена новембра 2007. године» – цитирано са сајта Министарства економије и регионалног развоја http:// www.turizam.merr.gov.rs/index.php/sr/home/263-2011-06-15-17-27-07 5 Стефан Првовенчани «Сабрани списи»; [приредила Љиљана Јухас-Георгиевска; данашња језичка верзија: Љиљана Јухас-Георгиевска, Лазар Мирковић, Миливоје Башић], Просвета – Српска књижевна задруга, Београд, 1988, стр. 187, (серија «Стара српска књижевност у 24 књиге», књ. 3)

▲ Божидар

са туристима из Украјине испред Влашке цркве и два стећка у порти цркве и колоКрстом на цркви и на дверима порте

21

Велимировић/Жички) уз мало пара6 претворен у романски7 стил. Тако се и данас наставља древна пракса Римске империје и инквизиције да се слоВенска/колоВенска достигнућа представљају или као грчка, или као римска.

▲ Када

сам хтео да подсетим на фреску Српски чудотворци у Архангелском саборном храму московског Кремља открио сам да је древни назив Словена био КолоВени

22

У намери да оправдају такав приступ и докажу да СлоВена није било, на основу јединствене немачке колонијалне историографије, и данас на универзитетима и у школама: 1. уче Србе, да су се Срби/Словени доселили на Балкан (термин прихваћен у XIX веку) са Севера у VI веку и да управо због тога треба да уступе територије, наводно, древнијим Илирима, и само захваљујући том нетачном учењу, које пропагирају, оправдавају прогон 200.000 православних Срба са Косова и Метохије, о чему цео свет ћути! 2. док у Русији уче Русе, да су се Руси (наводно) доселили8 у VII веку из подручја ПоДунавља (тог истог Балкана) на садашње просторе Москве, који назив, по том лажном учењу наводно припада далеко старијем народу, који је на том месту живео до досељавања СлоВена, иако је уистину назив Москва идентичан називу СлоВени јер је скраћеница од средњевековне речи МосКо-Вија, што је такође само скраћеница или идентичност древног назива: Божанствена Коло Венија, од које је и настала реч СлоВени. Да је то очигледно нелогично и нетачно јасно је сваком. Али не и онима који држе монопол у образовању и намећу историју као једном заувек дату догму. Судбина математике и уништавање знања о нули, као светом прапочетку и вечном васкрсу, због словенског/колоВенског порекла нуле, подудара се са методима којима су уништавани трагови о достигнућима и стаништима СлоВена пре VI века. 6 Туристичка организација Србије и Министарство културе чак плаћају чланарину за овај програм у укупном износу од 10 хиљада евра на годишњем нивоу: према сајту Министарства економије и регионалног развоја http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/sr/home/263-2011-06-15-17-27-07 7 «Романички стил препознатљив је на спољашњем изгледу рашких цркава по обради фасада, и специфичних архитектонских облика, као и по скулптури која са архитектуром чини јединствену целину. Пластични украс исклесан у мермеру у високом рељефу, осим што је декоративног има и симболички карактер»: ко не верује нека провери својим очима http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/sr/home/263-2011-06-15-17-27-07 8 Л. А. Кацва, А.Л. Юрганов: «История России VIII – XV вв.», экспериментальный учебник для VII класса, Мирос, Москва, 1993, стр. 11: «Древнейшая русская летопись – «Повесть временных лет» (XII в.) сохранила рассказ о приходе славян на Днепр с Дуная через Карпаты, где в VI веке существовал сильный союз дулебов»; стр. 12: «Чем объясняется столь мирный характер славянской колонизации?/ Чиме се може објаснити тако миран карактер колонизације, коју су починили СлоВени?» (ово питање и његова нелогичност открива прави смисао немачке колонијалне историографије – показати и доказати колонијални карактер сеоба Словена, које су очигледно измишљене, управо у том циљу).

О пореклу НУЛЕ и цифара

450 ГОДИНА ПОКРОВСКОГ САБОРНОГ ХРАМА И АЗБУЧНА МАТЕМАТИКА ВИНЧЕ Предавања Божидара Митровића (Правни факултет Универзитета у Београду, Машински факултет Универзитета у Београду, Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета у Београду, Московски финансијско-правни универзитет у Москви, Московски архитектонски факултет (МАРХИ), Гимназија «Ј. Ј. Змај» у Новом Саду, ОШ «Милоје Васић» у Калуђерици, ОШ «Илија Гарашанин» у Гроцкој, ОШ «Никола Тесла» у Винчи) Научни проблеми које решава предавање: 1. историја математике: Какав поглед на свет је изражавала НУЛА у време Лепенског Вира и Винче? Зашто је прогањана НУЛА? Како је настала реч култура и како је тај настанак везан за математику? Која је област систематизованог знања била извориште науке: философија или математика? 2. филолошки проблеми: Шта је изворно значење речи Sерифа, из које су настале речи: цифра, нула и шифра? Шта је извориште речи абак, као инструмента и облика/процеса рачунања? Шта је изворно значење речи СлоВени и који су најстарији споменици на којима је тај изворни назив очуван? 3. историјска питања: Зашто се време негирања НУЛЕ поклапа са негирањем историје СлоВена до VI века? Која знања је изучавала најутицајнија Српкиња у дијаспори, Ана Јакшић, због чега су је оптужили за врачеВАНИе/ врачевањије/врачање/бављење магијом? Циљеви предавања:  Информисање научне и културне јавности о Покровском саборном храму на прекрасном тргу у Москви као мосту разумевања историје Лепернског Вира и Винче и историје СлоВена и историје математике  Подстицај мултидисциплинарних истраживања историје СлоВена кроз историју математике, архитектуре, музике, палеолингвистике,  Осуда скривања значаја СлоВена за настанак културе и непримењивање тих знања у области туризма у слоВенским земљама.

О пореклу нуле и цифара Математика је једна од најпрецизнијих наука, али још није објаснила зашто су у математици Месопотамије божанствени бројеви били 3, 4, 5, 12 и 60. Одговор се крије, на обалама Дунава – у Лепенском Виру и Винчи, а доказе тог изворишта налазимо у Русији. Поводом обележавања 450 година од када је завршен најлепши православни храм на свету – Сабор Покрова Мајке Божје (који многи погрешно називају Храм Василија Блаженог, иако је то назив само за, накнадно дограђен, звоник поред храма), на преКрасном тргу (који многи погрешно називају Црвени трг), одржао сам осам предавања: у Новом Саду, Калуђерици, Винчи, Гроцкој, Београду и Москви, у којима сам изложио нови поглед на порекло НУЛЕ и цифара, поводом чега ми је додељено једно значајно признање. Овај јубилеј, који је значајан не само за православље, него пре свега за математику, архитектуру и науку уопште, остао је и поред тога незапажен, не само у свету него и у Русији. Осетио сам се прозваним да говорим о значају овог храма јер сам 2000. године започео са писањем невелике књиге у којој сам планирао да путнике намернике у Москви подсетим да посете Архангелски саборни храм9 у московском Кремљу10 и погледају фреску «Српски чудотворци», на којој је приказан Св. Сава Сербскиј, састављач «Крмчије/Кормчје књиге/ Законоправила», (првог црквеног и грађанског законика хришћанског периода Срба, Бугара и Руса) и Преподобни Симеон, у мирском животу СтеВан Немања. Када сам хтео да напишем ко је саградио Архангелски сабор, прегледао сам многе енциклопедије и каталоге и свуда је писало да је овај храм саградио: италијански архитекта или: архитекта из Италије. Али то је нетачно јер је храм завршен 1508, а Италија је створена 1861. године, те храм није могао градити архитекта из Италије. Истражујући зашто су 9 Архангелски саборни храм је грађен од 1505. до 1508. Године, али је 2008. године јубилеј 500 година од изградње овог храма прошао такође потпуно незапажено, како у свету тако и у самој Русији, иако сам на научној конференцији «500-годишњица Архангелског саборног храма и Колокољне/звоника Ивана Великог» изнео сензационалне доказе да речи култура и Русија потичу од истог симбола Лепенског Вира, који и представља Тајну руског, па и овог храма, а звоник Ивана Великог понавља схеме са Гривне из Дрмна (Јухор гривне винчанске културе). 10 Правилније је и у српском језику писати као у руском језику: Московски Кремљ, јер је кремљ свака утврда (па московски није придев једног јединог кремља, како влада мишљење ван Русије) која у Русији на горњем завршетку својих бедема има божански знак М (који многи називају ластавичји реп или словни знак «М»), који значи Боуки, божански, те је не само војна него пре свега духовна заштита, због чега се и ова фреска оправдано налази у овом Кремљу, јер је и данас Законоправило Св. Саве Сербског званични црквени кодекс Руске, Српске и Бугарске православних цркава.

▲ Законоправило

постаде званични грађански кодекс у Србији од 1219, у Бугарској од 1221. и у Русији од 1272. године и црквени кодекс у Српској, Бугарској и Руској православној цркви (једна од 365 страница)

25

руски цареви стотинама година позивали архитекте из Венетије/Венеције, открио сам да је на Златној плочици из Пиргија11 очуван древни азбучни назив из којег су глосатори при транслитерацији на латиницу неправилно прочитали реч СлоВени.

Светислав С. Билбија је у књизи «Староевропски језик и писмо Етрураца» правилно ишчитао овај натпис као КолоВени, али није знао прави смисао и да је из те речи настала реч СлоВени. Научници претпостављају да ова златна плочица, исписана етруским текстом, потиче из VI века пре нове ере.

▲ Златна

плочица из Пиргија из VI в.п.н.е. која је нађена 1961. године на којој је очуван древни назив СлоВена (КолоВени)

Истоветан натпис нашла је Америчка археолошка експедиција 1914. године у Сарду12, некадашњој престоници Лидије, на каменом блоку, али исписану азбуком лидијског периода, на којој је Светислав С. Билбија исправно прочитао ВиниК, указавши да је знак на крају (овде означен бројевима 1 – 4 како би се натпис упоредио са називом СлоВена исписаним азбуком етруског периода), ишчитавано здесна налево, идеографски знак.

▼ Натпис

на каменом блоку из Сарда из ХI в.п.н.е. који је пронашла Америчка археолошка експедиција 1914. године на којој је очуван древни назив СлоВена (ВиниКоло)

И на овом каменом блоку, за који се претпоставља да је из XI века п.н.е., био је исписан исти назив: ВиниКоло, односно КолоВини/КолоВени. На крају 2008. године објавио сам књигу «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права», која има 756 страница у пуном колору, формата 30 х 30 см, тешка је 4,5 кг, са стотинама доказа о правом називу СлоВена и нашој историји до VI века, на простору који данас називамо Балкан, Мала Азија и Европа. 11 «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права», КолоВенија, Београд 2008., стр. 116, према: «Gli Etruschi – una nuova imagine», Giunti, Фиренца, 1984, стр. 131. 12 Сард је енглески назив: Sardis или Sardes. Турци данас називају овај град: Сарт/Sart, у области Маниса/Манисија; руск. Сарды, лидијски Сфарда, др.-перс. Спарда, старогрч. αἱ Σάρδεις, на Јонском дијалекту Σάρδιες, грч. Σάρδῑς.

Звучи невероватно! Као доказ да је ипак тачно да је древни назив СлоВена био КолоВени послужиће нам: 1. Математика, 2. најновија истраживања широм света у области анализе нуклеотида Y-хромозома (мушког) ДНК, 3. историја музике и тајне везане за настанак виолине, 4. рат појмовима који се води против Руса/РасСена. Математика је једна од најпрецизнијих природних наука, па ће и докази који овде буду изнети бити прецизни до математичке јединице 1. Да би се ови докази разумели, мора се имати у виду да је математика природна наука, али је истовремено и друштвена појава, која је пратила судбину осталих друштвених појава, те и преживела трагичну судбину човечанства. У том смислу математика ће бити доказ да је реч Словени настала од речи КолоВени. И обрнуто, открића правог значења речи СлоВени ће бити она недостајућа карика у решавању неких нејасноћа у историји математике. Тако ће управо одгонетање правог назива СлоВена помоћи да се објасне следеће загонетке односно очигледне противречности у историји математике: Европа није познавала НУЛУ до доласка арапских окупатора, такозване арапске цифре ПО ТВРЂЕЊУ самих Арапа НИСУ АРАПСКЕ,  Арапи су ЦИФРЕ преузели из Индије, али  овакве ЦИФАРЕ – НУЛЕ није било у Индији до VIII в. ЦИФРЕ из Индије «преузели» су ЗАПАДНИ АРАПИ, а не ИСТОЧНИ АРАПИ, иако би било логичније (ако су Арапи преузели цифре – нулу из Индије) да су то учинили Источни Арапи који су ближи Индији,  Цифр(а) је била ознака за НУЛУ  ЦИФР(А) је била ознака за ТАЈНИ ЗНАК. Разјашњење ових противречности из историје математике помоћи ће нам да разумемо зашто се системски не допушта да сви Срби живе у једној држави јер су управо потискивањем Срба (расСена) и настале ове «математичке» противуречности. Није тачна тврдња да је 0 (нула) била непозната у Европи и да су је Европљани примили из Индије, преко Арапа. Управо у том скривању и лежи пут разумевању, зашто је одгонетка за божанске знаке у МеђуРЕЧју/ Месопотамији управо у Лепенском Виру и Винчи. Грчка мисао је полазила од учења да је сав простор попуњен. У том периоду је чак настао појам

▲ Схема

Златне плочице из Пиргија са азбучним називом КолоВени (данас СлоВени)

▼ Грци

су тражили Златно руно јер су то били натписи Коло(Вини)/вечни васкрс

атома који, по тадашњим схватањима, као најмања честица, попуњава сваки простор. У таквом схватању није било места за нулу, пошто су Грци схватали НУЛУ као НИШТА! Одговор зашто је тако доста јасно даје Чарлс Сифе (Charles Seife): «Из НИЧЕГА не може ништа да НАСТАНЕ13: И Запад одбацује НУЛУ! Нула се сударила с једним од основних начела западне филозофије, учењем чији корени потичу од Питагорине филозофије бројева и чији је значај потекао од Зенонових парадокса. Читав грчки свет почива на овом темељу: не постоји НИШТАВИЛО. Грчки универзум, који су створили Питагора, Аристотел и Птолемеј, преживео је још много после пропасти грчке цивилизације. У том свету не постоји ПРАЗНИНА. Не постоји НУЛА. Због свега овога, Запад скоро два миленијума није могао да прихвати НУЛУ. Последице су биле страховите. Недостатак НУЛЕ је кочио напредак математике, гушио иновације у науци и узгред брљао по КАЛЕНДАРУ. Јер, пре него што су успели да прихвате НУЛУ, филозофи на Западу су морали да униште свој универзум.»14

28 ▼ Посматрач звезда (в. Хогбен стр. 71) који математички бележи «траг»: исти такав посматрач је у Лепенском Виру бележио космичка кретања облуцима

Професор Ото Нејгебауер прецизира: «Сваки покушај откривања порекла хеленске математике и астрономије мора да рачуна са чињеницом да су после Еуклидових 13 књига с насловом «Елементи» (Στοιχεῖα, Стоихеиа/Стихиа) и Птолемејевог дела «Алмагест» сви аутори који су им претходили постали «историјска прошлост», са врло малим шансама за очување. Птолемејева Астрономија (око 150. г.н.е. крајем такозване хеленске ере), је вероватно у значајном степену изграђена на резултатима добијеним 300 година пре њега од стране Хипарха, који се налазио под утицајем како грчких тако и вавилонских идеја. Зато су проблеми везани за историју астрономије далеко замршенији него што је то случај са математиком15«. Тако долазимо до неколико битних показатеља: математика је у настанку била нераскидиво повезана са астрономијом, постоји континуитет ИДЕЈА или, како би древни Словени рекли, непрекидност МИРОвозрења (погледа на свет) јер се грчка идеја 13 Лукреције, De rerum natura, према: Чарлс Сифе: «НУЛА – биографија опасних идеја» (Charles Seife: «Zero: The Biography of a Dangerous Idea»), «Стилос», Београд, 2007., стр. 29, «О природи ствари» «Тит Лукре́ций Кар (лат. Titus Lucretius Carus, око 99 – 55. г.п.н. е.) — римски песник и философ, који је изложио учење грчког философа материјалисте Епикура, и идеју да је материја вечна и неуништива, да се састоји из атома, да је васиона безгранична, и у сталном мењању, те да се човек не мора плашити смрти са којом се никад не среће, јер кад је жив смрти нема, а када наступи смрт, човека нема, чиме се негира онострани свет». 14 Чарлс Сифе: «НУЛА – биографија опасних идеја» (Charles Seife: «Zero: The Biography of a Dangerous Idea» ), «Стилос», Београд, 2007., стр. 29. 15 Нейгебауэр Отто: «Точные науки в древности», перевод с английского, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2008, стр. 147.

наслањала на вавилонску, а та нам је битна да одгонетнемо одакле потиче НУЛА, да је математика, иако природна наука, која се не меша у политику, ипак драконски страдала од ИДЕОЛОГИЈЕ не само тог него и каснијих времена, што је логично јер је НУЛА настала од најстаријег мировозрења, које се показало у том степену прецизним да је престало да буде вера јер вера не може да се доказује, противречности и проблеми астрономије на изглед су сложенији него проблеми математике, али су управо проблеми математике настали јер је у настанку математика била неодвојиво везана за астрономију и најстарије мировозрење, које је било генијално једноставно и тачно, због чега је и било прво и покренуло технолошки прогрес и настанак културе целог човечанства. Да би читаоци овог рада разумели од кога су Арапи (који су били ослобођени идеолошких предрасуда и нису били укаљани злочинима над носиоцима првобитних идеја и знања) заиста могли да преузму знање о НУЛИ, морам да подсетим на један српски мит. Мит о граду РАСу, који нико до данас није нашао, сведочи како су уништавани трагови непрекидности знања и културе. У Рату појмовима који се хиљадама година води против руског народа, односно СлоВена, истински назив Срба и Руса: РАс (што значи: РодАз/род првобитни) трансформисан је у МИТСКИ ГРАД Рас! Тако је назив рода сербског односно руског замењен фикцијом о граду! Данас је очигледно да је израз РАс назив најстарије цивилизације, у којој се припадност целини одређивала кроз припадност роду. Данас цивилизацију РазСија називамо Русија, а Руси овај назив пишу Россија док и даље читају Рассија, јер мудри руски народ у белоРуском језику и данданас пише назив Русије – Расия/Расија. Данас низом неразумевања на нивоу основних правних појмова из области уставног права, увода у право, ову цивилизацију сматрамо само државом. У западној терминологији реч држава се везује за латински израз status (одакле и израз United States of America) јер је до 509. г.п.н.е. статус/положај/припадност појединца одређиван преко рода, док се после такозване Римске револуције статус почео одређивати преко припадности територији. Када је Олга Луковић Пјановић16, која је докторирала на Универзитету Сорбона у Паризу, под утицајем галских/француских професора објавила књигу «Срби – народ најстарији», на њу се обрушила хорда «контролора – егзекутора» (из) Римске империје. Римска империја, схватајући да су војни логори врло велики издатак за државу, трансформисала се у персоналну клерикалну творевину Ватикан, која се не бори за територије, као њен претходник, већ се бори за душе послушника, који са собом доносе територије, а онда и бране, ту сада већ Римску окупациону територију, 16 филолог, говорила и одлично познавала седам језика, укључујући и старогрчки и старолатински.

29

▼ Посматрање

РАја из станишта Лепенског Вира је поза у којој је покојник и отпреман у онострани свет

▲ Инквизиција је у Европи побила неколико стотина хиљада људи штитећи грчки фалсификат о геоцентричком систему, чиме су прикривали чињеницу да су људи некада сматрали да је Сунце – рај

30

▼ Једна од најранијих представа геоцентричног системa која је дошла до нас (латински приказ Макробија: «Коментар на Сан Сципиона», рукопис из IX века)

у свим потоњим генерацијама. Управо ти римски заштитници, у научним установама Југославије и Србије и у средствима јавног (дез) информисања демонизовали су Олгу и њен рад и извргли највећој порузи и понижењу. У ту сврху језуитско-схоластичком техником пласирали су чувену ватиканско-бољшевичку крилатицу «Срби па амебе». Алузијом да су Срби наводно старији и од најпримитивнијих облика живота на планети Земљи, новоЈезуити су сва Олгина открића и доказе ставили ван разумног и искључили потребу да их демантују. На том живом примеру откривамо са којом се жестином Римска империја обрачунавала са свим погледима, открићима, знањима која су постојала пре «Клаудија Птолемеја (Κλαύδιος Πτολεμαῖος, лат. Ptolemaeus, II век) из Александрије, последњег од великих «хеленских» астронома, који је сакупио целокупно дотадашње астрономско знање и објавио га у капиталном делу «Велики зборник астрономије17«. Ово Птолемејево дело ће, под називом «Алмагест», у Европу, много векова касније, донети Арапи. У «Великом зборнику астрономије» Птолемеј је прихватио геоцентрични систем, говорио је да су звезде закачене за небеску сферу, да се Земља налази у њеном центру, а Сунце и планете (тзв. луталице) круже око Земље.18« Хришћанска црква је, развијајући антропоцентризам (да је Бог саздао цео свет ради човека), прилагодила геоцентризам хришћанству, чему је допринело буквално прочитавање Библије. То је логична последица чињенице да је хришћанство настало у научним центрима у којима је откривено да Сунце није Божански Рај, односно Бог, већ да је материјална ствар, те је у време Константина Великог учињен компромис да се рођење Христа слави не по односу звезда, како је наведено у Библији, већ у време када је рађање Божанства Сунца/Божића славила већина родоВерних (лат. pagana од pagus - род), у време краткодневице, када је Сунце на јужном Сунчевом повратнику и када се «поново рађа» како би васкрсло природу (после пролећне равнодневице). Неки познати историчари математике крајње оштрим речима наводе тешке оптужбе на рачун оних религија, односно идеологија, које су настале у пустињи и сматрају да су оне главни кривци за то што је математика толико дуго прогањана: 1) «У то време прекрила је Европу једна од највећих беда, која ју је увукла у непрозиран мрак непоштовања и застоја, под чиме подразумевам хришћанство и управо хришћанство, прихваћено од варвара, који су нагрнули у древни, класични Рим раздробивши ту прераслу громаду. 17 Алмагест (арап. ‫يطسجملا باتكلا‬, односно на латинизованом арапском, al-kitabu-l-mijisti, у преводу «Велика књига/Велики зборник астрономије») латинизовани је облик арапског назива математичко-астрономског трактата/расправе, који је око 150. године саставио Клаудије Птолемеј («I век» (?) све према www.wikipedia Клаудије Птолемеј - Кла́вдий Птолеме́й (Κλαύδιος Πτολεμαῖος, лат. Ptolemaeus), ређе Птоломеј/Птоломе́й (Πτολομαῖος, Ptolomaeus). 18 Према http://ru.wikipedia.org/wiki/ Геоцентрическая система мира/Геоцентрични систем света (од старогрчког Γῆ, Γαῖα — Земља).

Век разума сменио се са вековима непрекидног умственог сна, који је трајао скоро хиљаду и по година. У историји човечанства не може се наћи грандиознија и ужаснија по својим појавним облицима беда већа од те.»,19 2) «Нажалост, нису се очували писани документи о стању науке у Средњој Азији, у периоду до VIII века. Сви су нестали при освајањима територија Средње Азије од стране Арапа, који су наметали нову религију – ислам, као поуздано оружје своје политичке власти. Заједно са културним вредностима везаним за старе религије (зороастризам, будизам, махинејство, хришћанство несторијанског тумачења, разне родоверне/ јазическе/паганске културе) уништавани су и споменици науке. О томе је писао велики хорезмијац Бируни, сећајући се управе арапског намесника у Средњој Азији Кутејби ибн Муслима: „И уништавао је Кутејба људе који су добро знали хорезмијску писменост, владали њиховим предањима и обучавали (наукама), које су познавали хорезмијци и подвргавао их разним мучењима. Обезглављивали су хорезмијске писце, свештенике и спаљивали књиге и свитке, после чега су хорезмијци остали неписмени и ослањали се на то што им је било неопходно према усменом предању»20. Ови аутори не уочавају да је прогон математике настао знатно раније и да у том низу потискивања математике и астрономије постоји континуитет терора: 1. терор такозване Римске револуције 509. г.п.н.е. која је: а. уместо сточарства и земљорадње увела трговину као основну привредну грану, б. уместо одређења припадности целини ПО РОДу (персонална цивилизација) увела територију као једини критериј одређења припадности (status) ДРЖАВИ (одатле назив: state) в. обнародовала каленДар, који је од времена Лепенског Вира био тајно знање лекара (врачева), г. забранила употребу азБучних/Азических/языческих/паганских знакова, који су се ипак очували до наших дана у Лепенском Виру, д. доживљавала жесток отпор и на Апенинима и свуда где је била очувана вера (ВЕДАть/знање РодАз – првобитног) предака, тако да је у другом Самнитском рату (327 – 304. г.п.н.е.) сваки римски војник којег су Самнити заробили 321. г.п.н.е. у КауДинском кланцу, морао проћи испод Арила/јарма начињеног од три копља, као знак предаје21 и поштовања култа КОЛО (Аз), чији је симбол очуван у Лепенском Виру,

19 Владимир Андреевич Стеклов: «Математика и ее значение для человечества», «Либроком/URSS», Москва, стр. 5.a 20 Галина Павловна Матвиевская: «Учение о числе на средневековом Ближнем и Среднем востоке», «Либроком/URSS», Москва, 2012., стр. 74. 21 С. Ферјанчић – К. Катић: «Историја», уџбеник за I разред гимназије, Завод за уџбенике, Београд, 2007., стр. 170.

▲ Инквизиција је побила и мучила стотине хиљада људи да би заштитили фалсификате помоћу којих је у време Римске империје све што је било колоВенско (слоВенско) приписано Грчкој или Риму или као 0/О (представа колоВена о праизвору и вечном васкрсу) – прогањано и уништавано

31

▼ Из књиге Давида Ганса «Нехмад венаим», XVI век

▲ Реконструисана слика АзБучног симбола КолоВена кроз који су у КауДинском кланцу морали да прођу римски пучисти и освајачи

32

▼ Павел Серафимов и Ђанкарло Томецоли (Giancarlo Tomezzoli) су доказали да је Линеарно-А писмо (очувано на Криту) азбучно писмо Словена. Овде схема Златног прстена (из некрополе Маврио Спелио поред Кнососа) који је исписан азбуком „по Сунцу“

2. терор Римске империје која је довела до апсолутног, и до данас на Западу важећег правила, да се припадност (status) ДРЖАВИ (imperium – state) одређује на основу припадности ТЕРИТОРИЈИ, која је постала битан елеменат суверености државе. Тиме је Рим постао територијална цивилизација, јер је Сенат римски одредио «quod populi appellatione universi cives significantur (речју народ означавају се сви грађани»22) одакле и правило «Сви грађани Рима су Римљани23» (што је постало основа формирања једнонационалне државе, не само у време Римске империје већ и западних једнонационалних држава, формираних у средњем веку у Западној Европи). Али је, у том терору поробљавања и унификације свих племеника различитих родова (у којем терору су представљани као Римљани/Ромеи/Румуни), Рим је схватио да је тешко бранити тај територијални принцип, јер морају да стално држе и подижу нове све скупље логоре. Христијанизовањем Рим се определио да не припаја себи нове територије, већ да припаја себи нове христијанизоване/поробљене душе које ће чинити за њега оно што су чинили његови војници из војних логора на покореним територијама. Душе, које је Рим христијанизовањем односно покатоличавањем придобио за своју клерикално-империјалну творевину, коју данас представља Ватикан, доносиле су Риму и територију и постајале највернији следбеници у прогону математике и сваког слободоумља, не само за хиљаду и по година, него и све до оног тренутка када су неки христијанизовани следбеници из редова СлоВена, као Св. Сава и Св. Сергеј Радоњежски схватили да поред глобалних, хришћанских вредности, треба да штите и културу и традицију свога рода, па је руска војска благословљена Сергијем Радоњежским и предвођена Александром Невским до ногу потукла тевтонске крстоносце који су ширили и ватикански централизам, 3. терор којим се грчка војна олигархија у дугом периоду своје владавине обрачунавала са мировозрењем (погледом на свет) пољопривредне цивилизације Троје (израђујући «питагорејско-платоновску традицију, коју је следио и Аристотел, подржавајући теорију гомоцентричних сфера Евдокса Калипа и теорију епицикличности Аполонија из Перга, Хипарха и Птолемеја»24) 4. терор инквизиције која се, чини се безразложно и манијакално, обрачунавала са носиоцима хелиоцентричног система: 22 Гай: «Институции», Превод Ф. Дыдинского, Юристъ, Москва, 1997., Кн. 1, т. 3, кн. 1 - 4. стр. 16–17, 23 Ово правило је наметнуто огњем и мачем али и Ватиканским прозелитизмом у Италији, Француској па и у САД, где данас важи правило «Сви грађани Француске су Французи», «Сви грађани Италије су Италијани» (иако се до краја XVIII века село са селом на простору данашње Италије није могло споразумети, јер су припадали разним родовима и говорили разним језицима) «Сви грађани САД су Американци»; али ово правило не важи у Русији и Србији јер оне припадају персоналној цивилизацији толерантности различитости родова и народа. 24 Према http://ru.wikipedia.org/wiki/ Геоцентрическая система мира/Геоцентрични систем света (од ст.грчког Γῆ, Γαῖα — Земля).

а. спаљујући научнике (Ђордано Бруно је 1600. године спаљен у Риму на Тргу цвећа, Campo dei Flori због «лажног, јеретичког учења, које је супротно Светом писму», о кретању Земље и звездама као сунцима око којих се крећу планете, што је био облик подршке коперниковском учењу и својеврсна натурфилософија «philosophia naturalis», као супротност римокатоличком апстракционизму), и преко 60.000 хиљада других мушкараца и жена у Европи, б. излажући мучењима и дугогодишњој робији научнике (Галилеа Галилеја, итал. Galileo Galilei рођ. 1564. у граду Пиши/Пизи, физичара, астронома, философа, математичара, чија је књига «Дијалог о два главна система света: птолемејевског и коперниковског», објављена 1632. године, била повод за процес пред инквизицијом и осуду «да је крив за штампање и растурање књига са лажним, јеретичким учењем о кретању Земље, које је супротно Светом писму») и друге мушкарце и жене (од 1615. неколико година држали су у заточеништву мајку Јохана Кеплера, аутора књиге «Тајна света») в. забрањујући нова научна открића (књига МиКолаја Коперника, нем. Nikolaus Kopernikus, Nicolaus Copernicus, «De Revolutionibus Orbium Coelestium», у којој су изложени докази о хелиоцентричном систему као реалности, била је и формално забрањена од стране инквизиције 4 године, а 1616. је унесена у римски «Индекс забрањених књига», са ознаком «до уношења исправки».) 5. терор бољшевика, помоћу којег су «амерички» банкари побили породицу последњег руског цара и 20 милиона Руса, па је једна од квазинаучних последица тога: а. злочиначка тврдња да «је реч култура наводно ушла у руски језик прилично касно», да наводно «не постоје основи да се говори о постојању у руском језику XVIII – XIX векова термина КУЛТУРА», да наводно «у XVIII веку и у првој четвртини XIX века лексема КУЛТУРА у руском језику није била присутна»25 i. иако је реч КУЛТуРА (и сама култура) настала из српске/ древне руске речи КОЛО, која је трансформисана у КVLV затим у CVLT/KULT, па је због тога чак и у латинском очувано да је реч култура настала из речи (култ) COLLO/ Коло. Најстарији поглед на свет (мировозрење) древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, био је генијално једноставан – «Све je Коло» (јединство кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су открили да се то Коло узајамности цикличног кретања материјализује на пресеку дрвета у виду год-а (годова), што им је омогућило 25 Л. Сугай: «Термины культура, цивилизация и просвещение в России XIX- начала XX века», Труды Государственной Академии славянской культуры. Выпуск II. Мир культуры. Москва. ГАСК. 2000. стр. 39 – 53.

▲ Линеарно–А писмо са азическим идеографским знацима А/ Арила/ Јарила и КолоВрата/

33

▼ Бурма (рус. кольцо, енгл. wedding ring, шп. Anillo, servilletero) – упореди: год-ови (рус. годичние кольца; енгл. annual/growth ring; шп. anillo anual); година (рус. год; енгл. Year; шп. año astronómico, solar, древнослов. Арило/Јарило) је као и прстен настала од представе Аз/ прапочетак обВенчаног живота

▲ Знак Кола на кућама у Давосу (Расија/РацИја/Ruthenia, данас Швајцарска) у форми тзв. шестан (зелени тролист: Земља, црвени тролист: Сунце, који стварају О/вечни васкрс) истоветан је са знаком Коло из Винче, који поједностављен акцентира НУЛУ као праизвор (в. доле скице из Винче и стр. 50)

34

▼ Винчанска АзБука и Винчанска НУЛА као Вечни васкрс и праизвор енергије

да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номадског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета и саде у браздама семе житарица и на истом месту убирају летину, те је реч култура настала истовремно када и реч Раз односно Рас (род првобитни) или РасСија/Русија, б. неоснована тврдња да се «право осигурања» појавило у Русији знатно касније него у другим земљама,26 тек у првој половини XIX века,27 иако је то само облик знатно млађег грађанског облика осигурања, док је облик организовања «слоВенских» родова, породичних задруга, сеоских задруга, братстава, племена и заједница племена био најстарији облик (родоВерног, породичног) ОСИГУРАЊА и узајамне помоћи у невољи, те је РасСија/Русија и данас систем осигурања, што је потврдио и Председник Русије организујући фонд за превазилажење светске финансијске кризе 2010. године, који користе и земље које улазе у руску говорну зону, в. неоснована тврдња у књизи о историји математике у Русији («Очерки по истории математики в России», у којој се наводи да «најдревнији математички рад, који нам је до данас познат28, припада новгородском монаху Кирику и написан је око 1134. године. Пун назив овог рада гласи: «Кирика ђакона и доместика Новгородског Антонијевог манастира поук њиме састављен на знање човека о рачунању свих година29». Ипак рад професора Бориса Владимировича Гњеденка је од непроцењивог значаја јер даје прецизну оцену: i. да су у Русији одувек постојали ЧИСЛОЛЮБЦЫ (они који воле рачунање/математику) (стр. 15), ii. да је католичко свештенство одувек изражавало огромну духовну агресију за којом је увек ишла или којој је претходила територијална агресија (стр. 22), iii. да је Хришћанска црква, па и Православна на крају XIV и почетку XV века, укључила у круг «одвргнутих књига» (у које не треба да завирује послушни хришћанин) астрономију, звездане прорачуне и земљомер, чиме је 26 «Страхование», Экономистъ, Москва, 2003 г. стр. 35. 27 Ахвелдиани Ю.Т.: «Имущественное страхование», «Юнити», Москва, 2002 г., «Как показывает история, становлением страхования в России принято считать первую половину XIX века», иако има сасвим других очигледних доказа да је право осигурања постојало далеко раније у Русији. 28 Гнеденко Б. В.: «Очерки по истории математики в России» појавила се 1946. године у време када је још био присутан «идеолошки пресинг и када су махнитали (неистовствовали) надзорни органи», како се наводи у Предговору уз Друго издање, Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 1. 29 Гнеденко Б. В.: «Очерки по истории математики в России», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 13.

иступала као жестоки противник ширењу математичке културе у Русији, iv. да су прогањали све који су изучавали математику и оптуживали их за чаролије, враџбине, мађије/колдовство (стр. 23), те су 1676. оптужили и бојара/велможу Арамона Матвејева за црнокњижје јер су код њега нашли «книги черной – лечебнике, что писаны многие статьи цифрою/ књиге црне – за лечење, у којој су многи делови исписани цифрама», 6. терор нациста, који су побили 25 милиона СлоВена, па су нацисти својим злочинима демонизовали многа знања древних СлоВена, која су била сушта супротност нацистичкој једностраности, јер су се заснивала на дуалном уважавању рода оца и рода мајке. Нацисти та знања и симболе древних Словена нису разумели па су их, због свог незнања, оденули у мистику «Аненербе»30 (Нем. Ahnenerbe — «Наслеђе предака», пун назив — «Немачко друштво за изучавање древне немачке историје и наслеђа предака»). Побијени СлоВени и други страдалници од злочиначке руке нациста обавезују нас да нанесемо завршни ударац тој мистици, коју су нацисти оставили за собом као могуће легло њиховог васкрса, и да покажемо њихово неразумевање генијално једноставне давне прошлости човечанства, 7. цензуре у музејима светских метропола, који су опљачкали или чак и данас пљачкају (под плаштом борбе са Ал-Каидом и исламским терористима) највреднија археолошка налазишта у Авганистану, Ираку, Либији, Тунису, а убудуће могуће и у Ирану: а. Британски музеј у Лондону, који је у XIX веку добијао на хиљаде примерака глинених таблица Месопотамије и Вавилона, епохе Селеукида и почетка парћанске епохе, никада није штампао таблице, из којих се могао дешифровати лунарно-сунчани календар, који је био познат у тој древној епохи, и узајамнопоследичне везе које настају у природи – ти подаци су постали доступни Епингу, а после његове смрти Куглеру и Шаумбергеру и Оту Нејгебауеру само захваљујући скицама Штрасмајера31, б. археолошка мафија је одмах после октобарског пуча 2000. године затворила Народни музеј у Београду и потписала уговор са организацијом која се бави превозом ствари дипломата (па има посебно повољан режим при царинској контроли), по којем је уговору ова ТРАНСПОРТНА организација требала да чува археолошки материјал из музеја за време његовог ремонта, 30 Нем. Ahnenerbe Forschungsgemeinschaft Deutsches Ahnenerbe — «Наследие предков», рус. Аненербе, пуни назив на руском — «Немецкое общество по изучению древней германской истории и наследия предков») — организација која је постојала у Немачкој од 1935 до 1945. Организована са циљем култрно-идеолошког обезбеђења функционисања државног апарата Трећег рајха, према: http://ru.wikipedia.org 31 Нейгебауэр Отто: «Точные науки в древности», перевод с английского, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2008, стр. 147.

▲ Сви могући фалсификати Цезара и подела на ЦисАлпијску и ТрансАлпијску Галију нису успели да сакрију да је Рас и ХелВетија руска – слоВенска КолоВенија (Коло у Давосу)

35 ▼ На научној конференцији у музеју Московски Кремљ говорио сам о идентичности архитектонских симбола Русије и симбола очуваних на простору Винчанске културе (забележила «Федеральная газета»)

у привременом складишту, које је изградила на мочварном земљишту, што би у случају поплаве омогућило да се оправда нестанак већег дела оригиналних артефаката Лепенског Вира, који би били ТРАНСПОРТОВАНИ у иностранство али, иако је ова схема разобличена и спречена, нико није одговарао. Ако су све идеологије које су задесиле простор који данас називамо Европа тако жестоко прогониле цифре, поставља се питање: можемо ли данас наћи било какав траг да су Руси/СлоВени познавали НУЛУ и ЦИФРЕ у периоду пре VI века, и какве доказе о томе треба да представимо, ако чак ни докази да су Руси, односно СлоВени постојали пре тог времена нису признати нити је одређено где су се пре VI века налазили Словени?

▲ Знак друштва «Ананербе»

36

▼ Рабош као форма бележења количина на две палице (од којих се једна даје повериоцу а друга дужнику)

Пре одговора на то питање подсећам да треба имати у виду: цифра је била ознака за НУЛУ, ЦИФР је била ознака за ТАЈНИ ЗНАК, Наводно, Европа није познавала НУЛУ до доласка арапских освајача. У Европу су арапска и индијска математичка знања споро продирала: До XI века познавање Еуклидових «Елемената» у Европи је било врло оскудно због утицаја Католичке цркве. Заслуга да се о томе ипак нешто сазна припада Бoецију/срп. Бецију (Boethius 475/480?–524/52632) и Херберту (940?–1003., који се школовао у муслиманским школама у Шпанији а од 999. био папа Силвестар II)33. Леонардо Б. (Леонардо из града Пизе, чије је име и патроним гласило – Леонардо Фибоначи34 од: Филиус Боначи, син Боначијев) покушао је 1228. године да «латинској раси» саопшти податке о математици неопходне за комерцијалне рачуне, при чему је за арапски термин «сифр» користио реч zephirum (лат. zephyrus – зефир, која је реч означавала и: «западни вЕтар»), Јорданус Неморариус је први почео у средњевековној Европи да «користи слова за означавање бројева, иако ту још нема ни говора о неком алгебарском рачунању са таквим симболима«35 32 Галина Павловна Матвиевская: «Развитие учения о числе в Европе до XVII века», «Либроком/ URSS», Москва, 2012., стр.7, наводи као годину рођења Беција 480. годину, али сматра да је 525. године убијен од краља Острогота, који су заузели Рим, јер је, по њеном наводу, Беције био на служби на двору Теодориха, од 454 до 526 (тако да и за математичаре изгледа 1 година живота мање не искључује да је радио једну годину више): «оптужен је од неколико сенатора да је био у тајној вези са Византијом, па је по наређењу краља погубљен» (овде треба проверити са ким је могао сарађивати ако се зна да у то време није коришћен израз Византија). 33 Владимир Девиде: «Математика кроз културе и епохе», Школска књига, Загреб, 1979., стр. 129 34 Гнеденко Б. В.: «Очерки по истории математики в России», Академия фундаментальных исследований, «Либроком», Москва, 2009, стр. 25. 35 Владимир Девиде: «Математика кроз културе и епохе», Школска књига, Загреб, 1979., стр. 135.

на развој алгебре директно је утицао рад «Китаб ал-џабр ва-л-мукабела» Мухамеда ал Хорезмија36 састављен у почетку IX века,37 из чијег је наслова и преузет назив алГебра/алЏабр.

▲ Бециј са својим ученицима: минијатура из рада «De consolatione philosophiae / Утеха философије» као једине вредне живота, због чега је, овај врсни математичар, погубљен

▲ Анициј Манлиј Северин Бециј38 (из средњевековног рукописа)

Као што је од ал-џабр настао појам алГебра тако је преко арапског ‫رفص‬, şafira (ништа, празно, НУЛА) и преко француског chiffre [šifr] – бројка39, тајни знак настао у Европи:  појам ШИФРА (тајнопис),  појам ЦИФРА – БРОЈ.

ş

Aрапско ‫رفص‬, afira ипак је добило латинску ознаку NULLUM – ништа, nullus – никакав, ниједан, празан, nulla figura – никакав знак40. За девет цифара, које и данас називамо арапским, «заједно са знаком за нулу, муслимански писци тврде да су дошле из Индије, у шта не треба сумњати41»! 36 Мухаммед ибн Муса Хорезми (перс. ‫یمزراوخ یسوم نب دمحم‬‎, Mohammad ebne Mūsā Khwārazmī, ок. 783. – око 850.). 37 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 95. 38 Галина Павловна Матвиевская: «Развитие учения о числе в Европе до XVII века», «Либроком/ URSS», Москва, 2012., стр. 8. 39 римске цифре – chiffres romains; арапске цифре – chiffres arabes; астрономске цифре — chiffres astronomiques. 40 Иван Яковлевич Депман: «История арифметики», Либроком, Москва, 2011., стр. 89. 41 Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 151.

37

▼ Можемо ли данас замислити да је систем рачунања могао да НЕ БУДЕ ЦИКЛИЧАН и да се не подудара са овим који имамо да није било философије/вере «Све је Коло»: наши дични математичари и не користе израз ЦИКЛИЧАН

38

▼ Овако су древни Македонци/Расени исписивали здесна налево број 321 (300+20+1), због чега се у италијанском и француском 17 изговара десет-седам а у словеначком се 25 изговара пет и двадесет (читање слева надесно написаног здесна налево) (према Бошевски и Тентов)

У Индији је било неколико фаза у коришћењу цифара, које остављају такође неколико отворених тема «математичке историјске енигме: одакле потичу цифре»: I. од IV века п.н.е. и у току 6. и 7. века када су биле у употреби цифре «кхарошти» (нумерација десетична непозициона),42 које су својим изгледом, гле чуда, биле сличне цифрама које данас називамо 42 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 148.

39

▼ Један од два древноМакедонскa/ Рас-енскa/сорВенска/веничанска облика исписивања бројева: на основу Обелиска из Розете (Расид/ Рашид) и камена из Конопуса (Канопусов едикт о сунчевом календару) – према реферату: Бошевски и Тентов, конгрес «Прехришћанска култура Словена и писмо Словена до Ћирила», 15.5.2012.

▲ «Числовые/цифарски знаки» разних народа43 43 Према: Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 51.

▲ Цифре које су коришћене у Шпанији 976. (према Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 36)

«римским» цифрама, иако је на први поглед чудно да је ознака за цифру 4 у облику знака Х44, цифре кхарошти I II III X IX IIX XX ? савремене цифре 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 А. Кхарошти систем означавања цифара замениле су цифре које се у науци називају «брахми» које су имале уредно и увек девет ознака.45

▲ Бројеви «брахми»46

40 ▼ Сунчаник 1453. године (према Hogben «Све о математици», стр. 38) као један од доказа да (у овом случају су симболу цифра 4, која је, са правом, приказивана и идеографским знаком Х) мењали место и положај /Аз: упореди РасСија/Роусија

▲ Бројеви «брахми»47

Б. Претпоставља се да су из цифара које називамо «брахми» у IX веку настале санскритске цифре «девангорија»

▲ Бројеви девангорија48 44 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 49, Табела 46. 45 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 148. 46 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 148. 47 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 149. 48 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 149, скенирано према Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., омот књиге,

II.

Овде почиње арапски део «математичке историјске енигме»: А. источни Арапи, који су ближе Индији: i. не само да НИСУ европским научницима и центрима религиозне и политичке моћи ПРЕНЕЛИ знање о НУЛИ ii. него су и њихове «источноарапске цифре»49 мање сличне данашњим «арапским цифрама» него што су тим данашњим «арапским цифрама» сличне цифре «брахма» могуће из IV века,

▲ Цифре које су коришћене у Западној Европи 1360. (према L. Hogben «Све о математици», стр. 36)

▲ Источноарапске цифре50

Б. бројеви западних Арапа су сличнији цифрама «брахми» и савременим цифрама које користимо. Поставља се питање како је то могуће? 41

▲ Бројеви западних Арапа51

В. Николај Михајлович Бубнов, доктор свеопште историје, који је у периоду од 1882. до 1885. живео ван Русије, на основу свога рада «Зборник писама Херберта (983–997.) као историјски извор – критичка монографија о рукописима»52 поставио је питања која још више компликују «математичку историјску енигму»: 49 Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 36 (наведено као арапско, незнатно измењено кроз 1000 година) прецизније дато у Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 149 (Источноарапски савр. Турски итд). 50 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 149, скенирано према Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., омот књиге, 51 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 149. 52 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, белешка о писцу на корицама.

i. Ако су Европљани од XIII века до недавних времена сматрали цифре «арапским» па их и данас називамо «арапским», ii. није ли такав случај-заблуда настала и са убеђењем да су цифре «индуског порекла»53?

▲ Точак, једноставно генијалан проналазак Веничана/Винчанаца настао око 5000 г.п.н.е. (Трипоље, Кукутени: в. стр. 406 књиге «КолоВени») потиче смислом и називом од речи КОЛО и грнчарске справе коло, чак и у енглеском wheel (преко hwehwlan/kwel) и грчком: κύκλος, kýklos, јер представља богопрослављење Кола/О/вечног васкрса опонашањем његовог делања

42 ▼ Бубнов: «Порекло и историја наших цифара», неуспео покушај али вредан траг и расправа из серије «Историја математике»

Г. Николај Михајлович Бубнов у раду «Аритметичка самосталност европске културе» сугерише да је могуће да је европска математика у погледу порекла цифара аутохтона и да је абак «X – XII века класичка традиција, јер је сама реч абак – грчка, као што је и назив на нашу НУЛУ означени жетон у абакиста sipos (psephos, psiphos, sipos). Проистиче да је принцип значења по положају, девет знакова и чак десети, иако још у пластичној форми жетона, а не писменог знака, био познат Грцима и Римљанима». Али овај историчар констатује и следеће: i. несумњиво је да су цифре ипак аргумент у корист Индуса, али Индуси ни нулу ни aритметику нису користили до VIII века54, ii. до Х века није било ни у једном документу трага о абаку (древна РАЧУНАЉКА слична оној коју деца и данас у школама користе при првим корацима у освајању рачунања), те да је Боецијева геометрија са таквим абаком био несумњиви лотарингски фалсификат с краја XI века55. Д. У историји математике, као друштвене науке, постоји још један аспект европског дела «математичке историјске енигме». Наиме, претпоставља се да су се знатно касније од абакиста у математичком свету Европе појавили: i. АЛГОРИТМИЦИ, који у погледу цифара, које данас називамо арапским, у периоду XII – XVI века мењају позајмљено од ЗАПАДНИХ АРАПА (цифре гобар, које Глејзер назива Губар56) ii. који су (значи ЗАПАДНИ АРАПИ) цифре позајмили од АБАКИСТА чији су радови (АБАКИСТА) били познати АЛГОРИТМИЦИМА,

53 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 19. 54 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 89. 55 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 18. 56 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 18 Табела 140.

iii. те је очигледно да су ЗАПАДНИ АРАПИ узели цифре од АБАКИСТА пре него што су упознали писану индуску аритметику, а после тог времена када су Индуси прихватили писану аритметику, задржали су (ЗАПАДНИ АРАПИ) своје цифре, те неки аутори сматрају да арапске цифре буквално нису «ни омирисале Индију«57, У том смислу овај део рада ће бити етимолошка реконструкција израза абак, па ћемо видети да садржај тог математичког средства, по неколико параметара апсолутно одговара садржајем првобитном смислу и намени азбуке: а. У поглављу «Возстановленiе цифръ абацистов» наведено је: «Подъ абацистами въ этомъ сочиненiи мы и разумѣемъ людей, которые считали мѣеченными жетонами на десятичныхъ КОЛОННАХЪ, употребляя иногда для побочныхъ цѣелей и немѣеченный жетонъ, называвшiйся у нихъ «КОЛЕСОМЪ (rota)» кружкомъ (rotula) или сипосомъ (sipos = psiphos = psephos, по гречески жетонъ.)»58 Овде сам намерно оставио староруски цитат пре бољшевичких реформи руског језика, како би читалац видео да овај доктор опште историје користи изразе: a. колона b. коло (кољесо/колесо) што у целости и одговара изгледу рачунаљке! б. На круговима – колима/жетонима: a. абакисти су исписивали знаке грчког алфавита, а ми можемо, по називу саме направе абак, рећи да су њихови претходници исписивали азБучне знаке, b. јер су СлоВени дуго и користили азбучне ознаке да би исказали бројеве. в. Само порекло грчког израза Sипос/Сипос је био ознака НАЧИНА РАЧУНАЊА на абаку, јер се рачунање обавља колоВратом («бустрофедоном», пребацивањем кола/ куглица час десно час лево, увек вишег нивоа декадног система) који је имао ознаку – колоВрат, повраћај иако је личио на латинично слово S. Исту идеју да је сипос означавала дејство а не нулу истичу и француски аутори Жил Танри и Жил Молк који наводе: «Други су безуспешно покушавали да реч sifr изведу из грчког, посредством речи sipos. Том речју су се абакисти користили да означе, не 57 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, 2009, стр. 15. 58 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, 2009, стр. 17.

– палеографическая «Либроком», Москва, – палеографическая «Либроком», Москва,

▲ КолоВенска/Веничанска кола/точак имаo je 8 или 12 паока/палаца, што је и са шест паока на хетитским и египатским шестан точковима одговарало дуалности кола (Мајке и Сунца), док су грчки и римски точкови (ruota) били поједностављени – са четири паока

▼ Лењин је побио 20 милиона Руса/ СлоВена и других и на неколико бродова протерао руску интелектуалну елиту, да би створио нову, наднацију, па превођење иностраних аутора до сада није помагало у обнови истине о историји математике

означену рачунску марку, коју су они користили, не да замене нулу (они је нису требали), већ да означе стубац, на коме се спроводи операција/дејство.»59 ОПЕРАЦИЈЕ

ДАЈУ

▲ Камена вретена (са два S-колоВратна знака која чине Коло) са Хисарлика из тзв. Шлиманове Троје

44

▼ И савремене рачунаљке за први разред су задржале принцип цикличног померања десно – лево (бустрофедон, који се графички може приказати повратником )

Имајући у виду да су абакисти старији круг поклоника математичких знања од алгоритмика, Николај Михајлович Бубнов у раду «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка» прави неколико интересантних закључака стављајући у први план абак (рачунаљку) као извориште цифара и математичког знања: 1) «ако су цифре почеле да се расејавају на разне стране са абака, то преко абака треба тражити и древне изворе о њиховом пореклу» (стр 182), при чему заборавља да је и сам на страници 18 истог рада напоменуо да се не може говорити о томе да су абакисти примењивали цифре јер су их они користили апсолутно несистематично: a. наводећи час римске цифре, b. час цифре грчког цифарског алфаВита (А, В, Г, Θ), c. знаке сличне нашим савременим цифрама, 2) девет цифара које су користили западни абакисти немају свој корен, очевидно, ни у латинском ни у грчком, па чак ни у индуском (стр. 182), 3) идеја о таквим цифрама могла се јавити у древној Халдеји и Месопотамији, што може бити логичко објашњење, по Бубнову, пошто су се цифре одатле могле подједнако расејати и на Запад, и на Исток, у Индију, и у центар, у предњу Азију (стр. 182).

59 Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 70 – фуснота 94 (у вези основног текста на страни 16 истог рада, у којем се износи тврдња да су Арапи нулу називали Ас-сифр, те мишљења ових аутора да сифр потиче од речи сафира као арапског превода санскритске речи sonya, те је сифра послужила Леонарду Пизанском да корист израз zefirum).

▲ Графичка реконструкција азбучног сата Лазара Хиландарца, где КолоВратно , у односу на Аз има, значење (У име оца и) «сина», како је сугерисао македонски научник А. Тентов у једној дискусији у Царском селу

45 ▼ Из рада «Азбучна математика Винче», па и слике Философски бисер (где су имена и Питагоре и Бoеција приказана у КолоВратној траци) може се схватити коме је сметало азбучно слово и број Дзело (које је имало и графику З/S а означавало 6) и зашто су га избацили

▲ Слика60 с почетка XVI века, где Боеције (лево) рачуна «индијско-арапским» бројкама, док Питагора користи једну врсту абака61: Ово је као и општа историја – типична пројекција Ватикана: «све је или римско или грчко» 60 слика дата према Lancelot Hogben «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 27. 61 разјашњење слике Григорија Рејша «Философская жемчужина» (1503) Типови аритметике пренето из рада: Иван Яковлевич Депман: «История арифметики», Либроком, Москва, 2011., стр. 87;

▲ Преслице из Русије носе знак Кола/ нуле/васкрса/шестан истоветног оном који је очуван у Србији, Црној Гори, Далмацији као знак родаПрвобитног

46

▲ Абакист са једне хеленске или могуће са грчке62 вазе са азбучним или грчким словима

Овде долазимо до једне од битних «математичких историјских енигми» новијег времена у односу на право извориште НУЛЕ и ЦИФАРА, те ће нам решавање ове «математичке једначине са три непознате» бити кључни корак у одгонетању истинског извора НУЛЕ и (осталих) ЦИФАРА. Наиме, постоји математичка загонетка: зашто су «свети бројеви» у Математици Месопотамије/МеђуРечја63 били бројеви: 60 (большой шар (велика кугла/коло) – большая единица/велика јединица за разлику од обичне јединице/шара «1»64), 3, 4, 5, 12 иако је вавилонски бројчани систем првобитно био заснован на десетоцифреном принципу.65 Овај феномен и шездесетоцифрени систем као основ математике неки су објашњавали као последицу:

▼ Свако, и најпоштенији поштовалац српске традиције, рећи ће да је О на вретену случајно подударни део са НУЛОМ или кругом али није тако

62 Иван Яковлевич Депман: «История арифметики», Либроком, Москва, 2011., на стр. 80 наводи да је у питању грчки рачунџија (счетчик за абаком). 63 Иероним Георг Цейтен (1839 - 1920): «История математики в древности и в Средние века», превод с француског, Либроком, Москва, 2009, стр. 23: дељење круга на 360о. 64 Нейгебауэр Отто: «Лекции по истории античных математических наук – догреческая математика», превод са енглеског, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2010., стр. 112; Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 11: «шездесетични систем Вавилонаца се делио на прве/просте бројеве и био је погодан за израчунавање астрономских величина. Некад су бр. 60 и 3600 исказивали истим знаком – 1». 65 Нейгебауэр Отто: «Лекции по истории античных математических наук – догреческая математика», превод са енглеског, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2010, стр. 115.

1) чињенице да је 60 најмањи број дељив са 1, 2, 3, 4, 566 2) декадног система модификованог на основу броја 60, како би се олакшало дељење са 3, и који је проистекао из система мера67 3) астрономских решења68/подударности: a. рачунања броја месеци у години пута број познатих планета, b. број дана у години (Moritz Cantor, иако проф. Божић оправдано указуе да не постоји потпуна подударност), c. Сунце пређе 720 пута свој пречник на небу током дана, 4) постојања такозваних «таблица реципрочних вредности»69 или већег броја делитеља божанског броја 60: 2 3 4 5 6

х х х х х

30 20 15 12 10

= 60 = 60 = 60 = 60 = 60

5) присуства више националности на подручју Месопотамије у време Вавилона, те потребом да се различите мерне јединице различитих градова ускладе, у циљу остваривања привредних токова на том простору70 У периоду од 4000. године п.н.е. у равници између река Тигар и Еуфрат никла је цивилизација Сумера на југу и Акада на Северу. Земљорадња је била основна привредна грана. Већ из овог периода очуване су многе клинописне таблице које су наследили и завојевачи Вавилоњани.71 Највећи број очуваних математичких текстова потиче из епохе древног вавилонског царства, посебно епохе Хамурабија и Касита, приближно од 1800. до 1600. г.п.н.е., који су претежно астрономски, али и са математичким садржајем.72 66 Теон Александријски, наведено према – проф. Др Милан Божић: «Преглед историје и филозофије математике», Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2011, и на основу презентације проф. Божића на Коларчевом народном универзитету у Београду, 67 Проф. др Милан Божић: «Преглед историје и филозофије математике», Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2011, и на основу презентације проф. Божића на Коларчевом народном универзитету у Београду. 68 Проф. др Милан Божић: «Преглед историје и филозофије математике», Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2011, и на основу презентације проф. Божића на Коларчевом народном универзитету у Београду. 69 Владимир Девиде: «Математика кроз културе и епохе», Школска књига, Загреб, 1979., стр. 61. 70 Нейгебауэр Отто: «Лекции по истории античных математических наук – догреческая математика», перевод с английского, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2010., стр. 9. 71 Эрнест Кольман: «История математики в древности», Государственное издательство физикоматематической литературы, Москва, 1961., стр. 43. 72 Эрнест Кольман: «История математики в древности», Государственное издательство физикоматематической литературы, Москва, 1961., стр. 44

▲ Скица жене са преслицом и вретеном са Хисарлика (тзв. Шлиманове Троје)

47

▼ Десетине замајаца за вретено на Хисарлику (тзв. Шлиманова Троја) имали су искључиво знак КолоВрата (SВрата - СВастике) као знака О/0/вечног васкрса, који претвара руно у енергију Сунца

▲ Због идентичности Бог/бик, народи отуђени од РАзУма (тајног знања родаПрвобитног) почели су, као што чине и данас, уместо духовног аспекта да прослављају материјални аспект божанског

У првој фази цифре су представљали утискивањем округлог краја: а. када су палицу утискивали под косим углом добијали су елипсу 0, која је означавала 1, б. када су палицу стављали под правим углом у односу на глинену плочицу добијали су О, што је означавало 10: Треба обратити пажњу: да је у првом периоду математике Месопотамије знак О означавао 10 као што је у азбучним знацима брахма 10 означавано знаком у облику положеног знака Лепенског Вира – Аз, односно у хришћанском периоду или 73 док је исти знак, положени Аз у каснијој фази математике Месопотамије био сличнији садашњој графици азбучног А (Аз) , што указује на Лепенски Вир као заједнички извор свих цифара.74 Ово је изузетно важан податак за разумевање ознака јединица у математици Винче и у математици Месопотамије, јер је множина, скуп вероватно настајао као дух Божји збрајањем Сунчевих зрака:  или у форми .

48

У новијој фази крај «штапића» су почели да приказују као оштар троугао окренут надоле према штапићу (како ствара Сунчев зрак).

▼ «Даске/скрижали су биле дело Божје, и писмо, исцртано на даскама, било је дело Божје» («Иллустрированая Библия – Ветхий завет. Пятикнижие Моисея», Вторая книга: Исход, Олма Медиа Груп, Москва, 2011, 32 глава, стр128) јер су и писмо и дрво били део РазУма Божјег датог Роду Првобитном: очуване чудом Божјим КОРЕ БРЕЗЕ СА АЗБУЧНИМ ПИСМОМ ▲ Савремени «арапски» бројеви и одговарајуће ознаке бројева у математици Месопотамије новије епохе 73 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 148. 74 на којем инсистира Николај Михајлович Бубнов.

Интересантно је тумачење настанка данашњих цифара – везивањем за број углова. Према том тумачењу код круга/нуле/0 нема угла, а код броја 1 постоји један угао. Код броја 2 (исписано угласто Z) могуће је избројати два угла; код 4 – четири угла (у зависности од тога како се испише број 4), и тако даље. Овакав приступ не треба априори одбацити као недовољно прецизан, али он не открива одакле таква идеја да се бројеви вежу за број углова. Осим ако број углова није настао као последица посматрања односа и део астрономског проматрања «кретања» Сунца у односу на Земљу, јер је проф Пешић у књизи «Винчанско писмо» указао да су азбучни знаци у Лепенском Виру настали у зависности од угла осунчавања три основна азбучна знака А, Δ, Λ75.

▲ Тумачење да арапске цифре имају значење у зависности од броја «углова» који образују фигуру дотичне цифре76

«Али један француски математичар из друге половине XIX века наводи стару легенду о томе да је на драгом камену у прстену цара Соломона (у источњачким легендама познатог по својој мудрости, Х век п.н.е.) био урезан знак од којег су могле бити образоване цифре. Он наводи да је у фигури на сл. 1 садржано свих десет арапских цифара» које су приказане на слици поред урезаног знака са прстена:

▲ Соломонов прстен из којег су изведене све цифре по легенди77 о мудрости СолоМона

Не треба искључити могућност да су дела приписана цару Соломону, као што су «Премудрости СолоМона» компилација претходних знања и веровања, када је веровање било РазУм, односно руковођено односом човека у природи, посебно ако се има у виду оцена да иако «писац наведеног 75 Радивое Пешић: «Винчанско писмо», Београд, Пешић и синови, 1999, стр. 13 и 16 а (Табла I): «Ова три основна знака су била распоређена и давала су нове целине и смисао поруке и знања: ◊ у узајмним везама између самих знакова, ◊ у односу на «место њиховог посматрања», ◊ у односу на светлост која их различито обасјава и спаја у зависности од годишњег доба и доба дана у којој се посматра њихова веза». 76 «Постанак арапских цифара»: часопис «Архимедес», Клуб младих математичара «Архимедес», Београд, број 2-I, 1973 (децембар), стр. 94, и исти часопис број 4-I, 1974 (април), стр. 153-155. 77 «Арапске цифре»: «Архимедес», Клуб младих математичара «Архимедес», Београд, број 1-I, 1973 (новембар), стр. 45.

▲ Јоргован/сирень је теофанија васкрсног Кола и приказ како Аз/О/ круг ствара 4 латице и 4 двополна/ дуална тучка (прашници и стигма) пролећног Ускрса – ову отуђену тајну у Рас је вратила Јелена Анжујска (супруга СтеВана Уроша и мајка СтеВана Драгутина и СтеВана Милутина) али космогонијско/математичко значење хришћани представљају као љубав њеног мужа и однос похотног мушкарца и девојке (в. легенду о Пановој свирали) ▼ «Када се Моисеј/Мојсије приближио логору и видео бика и коло, разгневио се и бацио је из руку својих даске и разбио их под гором», чиме је ослободио веру од Разума, па су пустињске религије постале апстрактне

дела није Соломон, несумњиво је јеврејског порекла»78, чињенице да је Соломон преузео царство од оца 1037. г.п.н.е. а да је наведени рад сачињен у 2 в.п.н.е., где је Соломон представљен као астроном, а појављује се и у Курану под именом Сулејман,79 иако је Давидов и ВитсаВејин син80, који се посветио идолопоклонству.

▲ У Црној Гори постоји родоВерно/ колоВерно племе које називају Шестан (иако га ретко спомињу), што је често презиме у Хрватској, јер је општи знак КолоВена било Коло у разним формама, па и овој, што је очувано и у Давосу (Расија/ РацИја/Ruthenia, данас Швајцарска), где на кућама исцртавају и стабло са коренима и човека у неолитској одећи

Али други аутори сматрају да такозване арапске цифре имају енергоинформациони садржај. Ту није искључено да је помешан начин настанка бројева, који је био везан за праћење енергије, кретања Земље око Сунца, односно привидног кретања Сунца (због чега су хиљадама година прогањали бројеве и математику), са мистичном снагом коју, наводно, по тим мишљењима, саме цифре носе.

50

▼Приказ Кола као кретања мајке Земље (зелено – S/З) око свога чеда Сунца (црвено): мезењска и борецка уметност око реке Северне ДВине (Архангелска област)

▲ Цифре су очигледно подобне за различито графичко приказивање81

Али сви ови графички прикази цифара не показују зашто и како, и којим поводом је људима дошла идеја да цифрама искажу однос количина, узајамност величина. 78 Митрополит Амфилохије (Радовић): «Уводна ријеч о књизи „Премудрости Соломонове“», превео са јелинског изворника Митрополит Амфилохије; овде наведено према http://www.mitropolija.co.me/ dvavoda/prevodi/mit_pre-premudrosti_l.html; уводна реч је (вероватно била написана азбуком али) иштампана латиницом, па је CIP Каталогизација у публикацији, постала SIR - Katalogizacija u publikaciji 22.06+223.3 79 Према http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD 80 http://www.vopus.org/sr/gnoza/univerzalni-simboli/solomonov-pecat-davidova-zvezda.html 81 Брунов Виктор Викторович: «Дар руссов: русская азбука и цифры как образы и ощущения», Белые альвы, Москва, 2011., стр. 21: цифре као спирални торсиони вихор исписан у конусу.

Одгонетка математичко-историјске загонетке: одакле потичу цифре, и како су људи дошли на идеју да одређују цифрама односе, крије се у Лепенском Виру и Винчи, односно у руском језику: ознаке бројева носиле су првобитно значење божанства јер су и одређене посматрањем природе и божанског значења Сунца, тако и данас у руском језику ознака за број ЈЕДАН има ознаку ОДИН, иако се изговара Адин. Моћна «холивудска историографија» је Одина приписала (северним КолоВенима односно) SВедима/СВедима/ШВедима, или како ми Срби данас изговарамо Швеђанима и НорВежанима, као њихово божанство Один, иако је то било свеслоВенско Божанство СвеВид: овај математичко-божански траг очуван је и у енглеском језику, зато што су се римске окупационе легије тамо задржале краће него у другим крајевима Европе, па се и том језику један пише са оne, а очувала се илустративно и фонетска веза, па се ONE изговара [wʌn], Ван/венски/божански односно Венац – круг/Коло (на итал. један Solo/Sole – Сунце, solstizio Сунчани повраћај/стајање), Один је био ЈЕДАН али је: имао четири главе, које гледају на четири стране света, како је приказано и на Збручком идолу, који је нађен очуван у реци Збруч, био триГлав, јер се на хоризонту еклиптика кретања Сунца у време пролећне и јесење равнодневице поклапају, био дуално божанство, као однос женског прапочетка и мушког прапочетка, како и данас приказују КОЛО на поклопцима за кутијице за со у Архангелској области, у подручију реке Северне ДВине, где се тај обичај до данас очувао јер је хришћанство тамо касно прихваћено, али стара традиција никад није заборављена. На том принципу божанског поимања кретања Кола као узајамности кретања мајке Земље око свога чеда Сунца из времена Лепенског Вира, створен је систем божанских бројева 3, 4, 5, 12, 60. Начин исписивања броја 1 као ОДИН – 0 сведочи да су такву представу донели на ово подручје они који су први открили кад треба сејати, а када у том колоДару/каленДару треба очекивати летину. Мајка (мать) свих наука је математика, а не философиа, како неки погрешно уче. Недавно откривена истраживања Милошa Митровића, дипломца Факултета нумеричке математике и кибернетике Московског државног универзитета «М. В. Ломоносова» показују да је темељ математике била → 0) која у време Лепенског Вира и Винче није била «ништа», НУЛА (

▲ Коло као космогонија древних СлоВена и основа сваког часоВника, који је најраспрострањенији храм (три равнострана крста: црвено – Сунце, зелено – Земља, црно – ноћно Сунце/Месец)

51

▼Коло као кретање: црни крст са волутама (мајка Земља) црвени крст (Сунце) који стварају годишњи васкрс природе (круг – О) (Мезењ, Архангелска област, Русија)

), као вечног васкрса већ је била поимање Аз/ (првоизворника – Сунца Кола древних КолоВена, због чега се делила на три божанска, равнострана крста (крст Сунца, крст Земље и крст ноћног Сунца/Месеца), из чега је настао часоВеник/часоВник, најраспрострањенији храм на свету, који због тога има:  12 цифара,  између сваке од којих је пет папиларних кругова – тачака прстију човечје руке, као израза идентичности космичког и божанскољудског, услед чега тај вечни колоВрат/S/Зело/Zero има и  60 минута.

▲ КолоВрат који одевамо, а чији је назив, у рату појмовима, промењен у краВата, као и реч КолоВени у ХрВати, симбол је Сунца и духа Божјег ▼Положај сунчаника на Студеници (1185/1186. година) (Фото: Рајко Каришић, према: Душан Миловановић «Сачувано време МПУ», Музеј примењених уметности, Београд, 2005., стр. 45)

Ово поимање је из Винче преузето и у математици Месопотамије/ Међуречја. Али је очувано и на простору данашње Швајцарске, пошто то колоВенско/винчанско поимање Гај Јулије Цезар није успео да уништи у планинској и шумовитој «TransAlpinskoj Galiji». Управо на темељима таквог поимања простора и времена савремена престоница часоВеника је Швајцарска, која је у древна времена била део Винчанске културе, па се због тога тада називала КолоВенија (латинизовано HelVetija) или РасСија/Рација/Русија (латинизовано Ruthenia), што се може проверити на свакој средњевековној карти. Глејзер наводи да су Арапи индуски назив за нулу «суња/сунья» (пусто) превели као Ас-сифр/ас-сифр»82, што би могло да буде не превод него траг одакле су преузели нулу. Схватање да је математика мајка свих наука није ново. Тако један од водећих руских математичара, Владимир Андрејевич Стеклов (1864 – 1926.), наводи као несумњиву чињеницу да је «математика увек била и јесте извор философије, да је она изнедрила философију и може се слободно назвати „мајком философије“».83 Ново у овим открићима у погледу вечитог проблема узајамне узрочности84 или узајамне зависности је схватање да је најстарији поглед на свет (мировозрење) био РАзУМ (ум, односно накупљено знање више генерација Рода Првобитног) «Све је Коло», и да постоји идентичност између назива РАзУМ и Рас (род првобитни), што се огледа у латинском еквиваленту тог израза – Ratio, јер је: 82 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 81; Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 16: Арапи су називали НУЛУ «аṣ-ṣifr», од чега настало немачко Ziffer, која је првобитно означавала «нула». 83 Владимир Андреевич Стеклов: «Математика и ее значение для человечества», «Либроком/URSS», Москва, стр. 31. 84 Шта је старије: кокошка (која доноси јаје) или јаје (из којег се излеже пиле/кокошка) још није одгонетнуто.

средњевековни назив данашње Швајцарске био Ruthenia (исписано Вуковом графиком Русија, одноосно петровском графиком Россия/Росија и данас се чита РасСија) или на руским и словенским картама Рация/Рација, управо на простору те Рације/КолоВетије/ХелВетије на кућама и врховима храмова очувана симболика древне цивилизације Винче, чије име је било РасСија/Рас, управо на простору те разумом и Алпима од Рима изоловане целине (данашња Швајцарска), очуван је култ прављења сатова, који садрже и исказују мировозрење Винче у облику Кола као вечног васкрса. Та најстарија идеја – РАзУМ, сакупљено знање више генерација РодаПрвобитног/Рас-а, изнедрила је прецизност математике. Својим развојем математика је у научним центрима доказала тачност тог мировозрења да се мајка Земља окреће око (свога чеда) Сунца, па је вера у Коло као вечни васкрс престала да буде владајуће мировозрење/ религија. Али и у том затвореном кругу самоуништења очигледно је да је математика почетак оног што данас подразумевамо под науком – поуздано утврђеном и проверљивом, иако и дан-данас многи научници не праве разлику између:  науке (која стално утврђује нове поуздане и проверљиве чињенице) и  догме (једном заувек дате истине). У математици Месопотамије божански бројеви су били: цифра 3 (три) зато што знак Коло у целости има три божанска симбола – три равнострана крста (један знак Сунца, један знак мајке Земље и један знак ноћног Сунца – Месеца), сваки од та три крста садржи 4 (четири) крсна завршетка, крајње тачке у КолоВрату, што умножено чини 12, те се честицеВенца/ часоВеник85 односно часоВник и дели на 12 сати дана и 12 сати ноћи, између сваког крсног завршетка постоји 5 (пет) тачака као знакова идентичности божанског Кола и папиларних кругова, који на сваком од пет прстију одређују индивидуалност човека као божанског посланика, који треба да чини добра дела, те 5 (пет) умножено на 12 (дванаест) и чини 60 (шездесет минута) божанског васкрса дневне обнове Светлости. Зато је у математици Месопотамије број 10 (десет) исписиван: I. у првом периоду као О (коло) јер почиње нови циклус Прапочетка, односно Васкрса, 85 У руском језику је очувано да часть значи честица, део (у часоВнику – кружни исечак, Аз Кола).

▲ КолоВрат/краВата је задржала у потпуности форму А/Аз каква је очувана и у Лепенском Виру па је симбол родне Вере и отпора свим забранама и идеологијама, које су увођене од 509. г.п.н.е.

▼Православна Студеница је прихватила Сунчев зрак као оријентир у времену иако православни данас сматрају да духовни оријентир излази из православног храма

II. у другој фази у облику положеног А, односно Аз, јер Аз и јесте Прапочетак, односно нешто од чега почиње (можда то није била друга фаза начина писања, већ израз поимања круга као циклуса, како и данас пишемо 0: као нула пре јединице и 0 као део броја десет). Доктор свеопште историје Н. М. Бубнов покушао је да открије који је народ пре Сумера и Акада могао донети, како он каже, очигледно једнообразно знање о цифрама. Али Ернест Колман у раду «Историја математике у древности» даје далеко прецизнији одговор: «Феничански бројни систем, очигледно, има опште порекло са вавилонским! На то указује идентичност знака за 1 и знака за 10. Феничански бројни систем је сигурно старији. Знак за један (1) очигледно је представљао прст а знак за десет – две руке, знак за 20 «целог човека» (овај знак су Вавилонци одбацили)». ▲Слика брда Трескавац (статични објекат) на супротној страни Лепенског Вира над којим се Сунце рађало у време Летње дугодневице

Тако постаје јасно да су прва знања о бројевима у овој форми и значењу божанских цифара: 1) становници Месопотамије стекли од Феничана, што је само незнатно измењен назив од речи Веничани/КолоВени, јер и њихов назив, који је на каменом блоку нашла Америчка археолошка експедијица: ВиниК(оло) потврђује да је назив Феничани само погрчен назив за првобитне СлоВене, 2) Феничани/Веничани донели из Лепенског Вира и Винче, где су на основу АзБучног знака пратили кретање Сунца, открили колико траје колоДар годишње обнове природе, а тиме и тајно знање када треба сејати а када жњети.

54

Ова једноставност има своју потврду и у графичком решењу феничанске АзБуке:

▼ Битне тачке кућиште људи Лепенског Вира (скица арх. проф. Предрага Пеђе Ристића у књизи «Истина Лепенског Вира»)

јер је први знак феничанске азбуке Аз апсолутно идентичан са ознаком десетице у математици Месопотамије, као новог почетка, јер је и у феничанској нумерацији А/Аз оборено, као да из Лепенског Вира којим се прати је управо узет КолоМер кретање Сунчеве годишње цикличности, што је и смисао десетице као нуле, односно новог почетка! јер је феничанска/веничанска азбука скоро апсолутно идентична винчанској азбуци нађеној на преко 1300 артефаката на ужем подручију Винчанске културе, којој је истински назив и био Раз (Род Првобитни).

Име

Значење (буквално)

ʼāleph

Одговарајући знак у грчком

латиници

азбуци

бик

Α, α

A, a

А, а

bēth

Дом/храм

Β, β

B, b

Б, б, В, в

gīmel

kamila

Γ, γ

C, c, G, g

Г, г

dāleth

двери

Δ, δ

D, d

Д, д

hē

окно

Ε, ε

E, e

Е, е, Є, є

wāw

кука

(Ϝ, ϝ), Υ, υ

F, f, U, u, V, v, W, w, Y, y

У, у

zayin

оружје

Ζ, ζ

Z, z

З, з

ḥēth

ограда

Η, η

H, h

И, и, Й, й

ṭēth

коло

Θ, θ

yōdh

рука

Ι, ι

I, i, J, j

І, і, Ї, ї, Ј, ј

kaph

длан

Κ, κ

K, k

К, к

lāmedh

штап

Λ, λ

L, l

Л, л

mēm

вода

Μ, μ

M, m

М, м

nun

риба

Ν, ν

N, n

Н, н

sāmekh

мердевине

Ξ,ξ, Χ, χ

X, x

Х, х

ʼayin

око

Ο, ο

O, o

О, о

pē

уста

Π, π

P, p

П, п

ṣādē

папирус (биљка)

(Ϡ, ϡ)

qōph

иглене уши

(Ϙ, ϙ)

Q, q

rēš

глава

Ρ, ρ

R, r

Р, р

šin

зуб

Σ, (ϲ), σ, ς

S, s

С, с, Ш, ш

tāw

знак

‫ت‬، ‫ﺙ‬

Τ, τ

T, t

Ц, ц, Ч, ч

▲ АзБука феничанског периода (и латинични еквиваленти) у којој се види да је Аз идентично десетици (броју 10 како је исписиван у новијој фази математике Месопотамије) али пошто је то заокружени циклус васкрса, 10 је у првој фази приказиван као О, које цифарско значење Аз има и данас

Милета Микарић, акварел

Знак Веничана

▲ Ликовни приказ како су КолоВени преко КолоМера пратили и обележавали битне промене привидног кретања Сунца

55

▼ Кућиште људи Лепенског Вира као кружни исечак или КолаВенац посматрања и небеског и ГОДишњег кола (скица арх. проф. Предрага – Пеђе Ристића)

Наиме оборено А (Аз) које се налази у математици Месопотамије као ознака 10 односно О (НУЛЕ) и у Азбуци феничанског периода, било је и крајње једноставан астрономски инструмент за посматрање рађања Сунца свако јутро на другом месту у односу на статични планиснки врх на другој обали реке Дунав/Истра («иако је исправније Danuvius, него Danubius»86 јер је, могуће, и овде дошао до израза грчки бетацизам, па је очувано Δανούβιος/ Ister и Ἲστρος). Многи ће покушати да оспоре очигледну подударност прве фонеме АзБуке феничанског периода Аз (А): а. са бројем десет (10) математике Месопотамије како је број 10 исписиван у новијој фази математике Месопотамије и б. са графичким приказом броја 10 (десет) како је исписиван у првој фази математике Месопотамије у форми КРУГА – О, пошто Аз (А) има и данас смисаону идентичност јер означава прапочетак Аз – НУЛУ. Даља истраживања треба да покажу да ли је у том поимању ЦИКЛИЧНОСТИ круг, односно О, била ознака 10 или ознака (почетка) НУЛЕ јер се на кругу обе ознаке налазе у једној тачки, ако би се овај скуп посматрао као затворен круг.

56 ▼ Коло (за)штитник КолоВена, којe учени људи приписују: Илирима и Трачанима (Срејовић: «Илири и Трачани» насловна страна), Грцима (Вера Крстић) и Римљанима (Татјана Цветићанин) – обе на страни 163 «Италија и рестаурација величанственог кратера»: главни експонат књиге је рестауриран у Србији као ЋУП (КУП/јар/ water-jar, Здела јер има два колоВрата јАрила), али је, после рестаурације у Италији, постао КРАТЕР

Кољман је правилно закључио да су прва знања о математици становници Месопотамије (Сумери и Акади) стекли од Феничана (речено терминологијом римског Запада) или како је правилно рећи – Веничана. Николај Михајлович Бубнов је закључио «ако су цифре почеле да се расејавају на разне стране са абака, то преко абака треба тражити и древне изворе о њиховом пореклу».87 Али Бубнов није детаљније применио правила палеографије, чији је назив увео 1708. године француски монах Монфокон, од грчих речи παλαιóς – древни и важни, и γράφειν – писати, што је постала помоћна историјска дисциплина која изучава историју писма, развој графичких форми и посебно еволуцију графичких облика слова, материјал и средства за писање. Посебна област палеографије изучава систем тајнописа (криптографију). Да је применио правила логике и палеографије, Бубнов не би могао закључити да је абак грчка реч (старогрчки ἄβαξ ἀβάκιον, лат. abacus – даска подељена на редове са удубљењима за кликере/кругове/лоптице). Ако напишемо само абак нећемо много тога видети. Чак и ако напишемо А + Бак нећемо схватити порекло рачунаљке.

86 Ово прецизирање је цитирано према енциклопедији Брокгауза и Ефрона. 87 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009, стр. 182.

У «једначини са више непознатих» не знамо како се реч Русија писала пре Ћирила и Методиј, или пре фамозног VI века али знамо: а. да се пре примања хришћанства писала (святая) Русь, б. да се после примања хришћанства, или нешто касније, све до 1584. године, писала с диграфом «оу», или с лигатуром « » – Роусија, приказано графиком тог времена Р ссия, в. да се од династије Романових пише Россия/Россiя, док мудри руски народ и даље чита Рассия (иако римокатолички контролори у научним институцијама намећу глупост да је то последица некаквог «акања» у изговору у неким областима), г. да БелоРуси и дан-данас пишу и читају са богопоштовањем Расия!! Онда није тешко да ИЗРАЧУНАМО: i. да се реч РАс (Род Првобитни)/Русија/Россија првобитно писала преко графеме А или или = Р с ii. да је после Римског пуча 509. г.п.н.е. овај азбучни знак Аз био забрањен јер је свргнут последњи етРуски (етруРски) цар, те је све (тајно) знање проглашено као паганско/родоВерно и као забрањено прогањано, а са њиме је прогањано и рачунање васкрса природе односно МАТеМАТика, Исти принцип је и код дешифровања речи абак или, прецизније речено, реконструкције исписивања речи абак!

57

Ако ову реч само испишемо: абак – она неће почети ништа да нам прича о свом пореклу. Па чак и ако напишемо аБак – ништа нећемо зазнати о њеном пореклу. Чак и ако напишемо абАк, тешко да ће се ко сетити бакизма као једног од древних погледа на свет, у коме је поштовање Бога БАка било основа поимања света. Али ако напишемо ту исту реч како се она и писала АБ к онда ћемо схватити да се она тајнописом исписивала и I. БАк (исписано црквенословенским знаком) или БАк (Аз према Азбучном знаку Лепенског Вира) II. Б К или Б К III. или зБ К тако да би се црквенословенским изговором натпис АБАК српским језиком требао ишчитавати АзБоуК али да је очигледно старији колоВенски/винчански/старослоВенски назив АзБАК.

▼ КолоВратни идеограм S је имао космогонијско значење и био целина са кружним (за)штитником са два равнострана крста који наши учењаци погрешно називају «пекторал» (Нови Пазар, «Италија и рестаруација величанственог кратера», стр. 165/167)

Није потребно сада ишчитавати реч АБАК као АзБАК (мада би много тога било јасније). Пре свега због тога што је знак па и термин оно што време донесе јер је сваки знак процес:  између смисла који му да стваралац – емитент и  смисла како га временом схвати прималац односно корисник или велика већина корисника. Ако бисмо пошли од претпоставке да је реч абак (Аба́к, старогрчки άβαξ, ἄβαξ, ἀβάκιον, лат. abacus – доска) настала од грчког алфабета (чија су слова абакисти исписивали на колима/колутовима/жетонима), онда би то био редослед алфа, бета, гама па би назив ове справе био АБеГа или АБаГа а не АБаК88.

▼ Коло као извор цифара није проста цикличност, а годишњи циклус је васкрс на новом, вишем нивоу, па су и десетични бројеви понављање на новом вишем нивоу, што се види на лењиру, на руском абаку и на часоВнику

58

Ми морамо, како је сугерисао и Н. М. Бубнов, знати шта је било порекло истинског назива АБАКа да бисмо преко абака знали, како је Бубнов исправно навео, порекло цифара/бројева. Прецизност овог палеографског разјашњења идентичност:  назива АзБоуК (абак) са  смислом изворне азбуке и  са самим изгледом АБАКа.

садржи

још

очитију

▲ Руска рачунаљка која је широко примењивана у продавницама у Русији чак до краја ХХ века специфична је јер су кружићи нанизани на жицу 88 Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 12: «Грци су се ипак мање користили абаком, него Римљани, због тога што је њихов систем словне нумерације био лакши за рачунање».

Због тога можемо основано закључити да су древни СлоВени у епохи Винче имали веру на основу које су могли да кажу: АзБАком рачунам Коло (када ће наступити ВАСКРС природе), јер и данас православни свештеници помоћу азбуке рачунају када ће наступити дан када је, некад давно, ВАСКРСНУО Исус Христос, АзБАком бележим (пишем) промене у природи, на основу којих су моји преци открили Коло, јер и данас православна деца и одрасли пишу истим знацима које уче као АзБуку (АзБоуки). Да је заиста Ћирило (са Методијем) измислио азбуку, ово би се писмо морало звати константиновица, како је било његово име: Константин (Философ). Латинском преваром ово писмо назваше ћирилица, јер покрстише Константина у Ватикану, неколико дана пре него што (га отроваше) издахну и наденуше му име Ћирило, јер је било сазвучно са називом сакралне азбуке, која се зваше КУРУЛИЦА, коју касније преименоваше у глагољица (јер је преносила/говорила/глагољила тајно знање како се ејакулацијом врши оплодња, рађају деца и тиме васкрсавају преци). За оне «Неверне Томе» који не желе да сагледају ову идентичност и палеографско разјашњење као крајње прецизно и не верују овом алгоритму (поступности, логичности, доследности дејства за решавање задатка, у овом случају «порекла бројева») упућујем да обрате пажњу како су настали неки називи у математици и да признају сами себи да ли би то икада наслутили и допустили као вероватно (а ипак се зна да је то, невероватно, заиста тако и било, јер је промена изворног појма новијег времена): реч АЛГЕБРА је настала из арапске речи ал-џабр јер је Мухамед ибн Муса Ал-Хорезми89, Mohammad ebne Mūsā Khwārazmī, (пер. ‫یمزراوخ یسوم نب دمحم‬, око 786-850) написао књигу «Алкитаб ал-мухтасар фи хисаб ал-џабр уа-л-мукабал» (ишчитано српском фонетиком) чији назив цитирам на руском језику према извору како тамо пише «Краткая книга об исчислении восстановления и противопоставления»/«Кратка књига о “успоста-

89 Надимак Ал-Хорезм, перс. ‫یمزراوخ‬‎ ‎ [al-Khwārazmī] указује на његову постојбину – средњоазијску државу Хорезм (захватала данашњи Иран и простор источно од Каспија), док надимак Ал-Маџуси указује да је био зороастријски жрец/пагански/родоверни свештеник: према Ушаков Игорь «История науки сквозь призму озарений: От арифметики до алгебры – Таинственная страна Аль-Джебр», КомКнига, Москва, стр. 24: У персијском језику се и дан-данас зора каже зарја (реч zarja се очувала непромењена и у савременом руском језику: заря). Истоветне су у persijskom и српском језику и следеће речи: bog – бог; zemo – земља; zima – зима; žena – жена; berezo – брзо; mislj – мисао; medo – мед; nос – ноћ; paurvi – први; dva – два; tri – три; cetvere – четири итд. Према: Др Симо Јелача: «Порекло имена Србин», Српска дијаспора, Интернет новине српске, http://www.srpskadijaspora.info/vest.

59

▼ Сунчани сат етруског периода (или римска реплика) са приказом винчанског/етруског схватања цикличне «идентичности»: круга/ НУЛЕ, 24 часа/честице (дана и ноћи), 12 (годишњих весника промена, којим су се Римљани придружили јулијанском реформом календара) и десетоцифреног етруског система бројева

▲ Схема како на капителу крст Земље прелази у волуту а крст Сунца у цвет

60

▼ Kапител из данашњег Керча/ ХЕленска Пантикапеја («Северное причерноморье в эпоху античности и средневековья», Государственный исторический музей, Москва, 2006, стр. 177)

вљању”90 (ал-џебри) и упоређивању/”супротстављању” непознатих и познатих чланова91 (валмукабали)»,92 на основу чијег је наслова из речи ал-џабр настала реч алгебра, која се данас користи као универзалан термин у целом свету (енг, нем, дан, хол, итал, шп. аlgebra, фр. аlgèbre, гр. Άλγεβρα). «До и у време Мухамеда ибн Мусе Алхваризмија (М. алХорезми) негативни бројеви нису признавани (нису имали смисла). Ал-Хорезми је у 9. веку решавао једначине првог степена сводећи то на две радње (“операције”): преношење појединих чланова једначине с једне стране на другу уз промену знака (ал-џебр), ради раздвајања непознатих од познатих, и потом свођење сличних чланова (валмукабала). Тако је у почетку “ал-џебр” значило само преношење негативних бројева с леве на десну страну, где су постајали позитивни бројеви, тј. у неку руку су тако рехабилитовани, обновљени, добили право да постоје (“востановление”). Пример: 3x+5=11, 3x=11-5, 3x=6, x=2. Но, после тога, однос према негативним бројевима се променио, па се и појам “ал-џебр” проширио и почео да значи не само преношење негативног броја с једне на другу страну са супротним знаком, већ уопште и преношење било којег броја на другу страну са супротним знаком, ради одвајања познатих од непознатих чланова једначине (“противопоставление”). Пример: 6x-5=2x+10-x, 6x-2x+x=5+10, 5x=15, x=3.»,93 реч алгоритми настала је од надимка ал Хорезми величанственог Мухамеда ал Хорезми јер се један од његових радова називао «Ал-Хорезми об индусском искустве вычисления» чији је латински превод гласио «Algoritmi de numero Indorum» те је тако Ал-Хорезми постало Ал-Го-ритми94.

90 «права, мисли се на негативне бројеве: “ал-джебр” (од чега потиче и назив алгебра) значи некакво “састављање раздвојених делова”, “надопуњавање и изједначавање” или “противпостављање непознатих познатим” (преношењем непознатих на једну а познатих на другу страну једначине и сређивање (ал-џебр и валмукабала).» према: проф. Богољуб Маринковић. 91 «у смислу: једни на једну, а други на другу страну са знаком једнакости између њих»: према: проф. Богољубу Маринковићу. 92 Превод назива: проф. Богољуб Маринковић. 93 објашњење термина: проф. Богољуб Маринковић. 94 Ушаков Игорь: «История науки сквозь призму озарений: От арифметики до алгебры – Таинственная страна Аль-Джебр», КомКнига, Москва, стр. 25, исто износе Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 72 у фусноти 100 везаној за основни текст у коме говоре о АЛГОРИТИМИЦИМА, што значи да се они нису могли постојати пре Ал Хорезмија, иако је метод рачунања могао постојати.

Могуће критичаре упућујем да у даљим истраживањима обрате пажњу да је реч şafira ‫رفص‬, као и реч sipos, вероватно настала из метода – технике – како се спроводи учитавање, како на савременим дечјим рачунаљкама тако и на абаку:  збира јединица (покретање кола/кружића удесно)  збира десетица (покретање кола/кружића улево)  збира стотина (покретање кола/кружића удесно односно улево)  збира хиљада (покретање кола/кружића удесно). На обичној рачунаљки коју користе деца у првом разреду основне школе а и на абаку који су користиле све благајнице у Совјетском савезу учитавање збира се обавља применом колоВратног, рекло би се S (коло-вратног) кретања руке – од нижег јединичног нивоа ка десетичном и даље. Погрешно схватање тог коло-вратног знака, односно јесењег и S пролећног КолоВрата: а. било је основа за настанак немачког назива за КолоВене - orVen а одатле SorBen (одакле је Вук Караџић извео реч Срби, и поред тога што је Сретењски устав 1835. године био устав државе која се звала Сербија) те због тога Лужички Срби увек поред немачког назива SorVen/SorBen пишу и своју/слоВенску реч Венди! б. био је основ за настанак речи Веди односно SВеди или како их Руси данас зову ШВеди, док ми изговарамо још мање разумљиво ШВеђани, те се тек из титуле Шведског краља ЈоВана (John III of Sweden/Kralj Gota i Venda) може са сигурношћу тврдити да су становници ШВедске (у великој већини) били Венди односно СлоВен(д)и, в. до Папских ратова (од 1508. до 1510 –1516. године): када се Камријска лига («Света Римска империя» Максимилијана I, Папе Јулија II, Лудвига XII Фердинанда Католичког, аустријског) објединила против Венеције тако да када су поразили Венетију/Венецију ова више није могла да негује и чува родоВерна знања па је Венеција (морајући да сакрива то колоВенско/ слоВенско прехришћанско мировозрење – поглед на свет) преко породица Амати, Страдивари, Гварнери (које су све биле из градића Кремоне, са леве обале реке По, која се некада звала Один/Водин, што је латинизовано у реч Bodincus, односно звала се и Падуша, јер пада са Алпа, али је и та реч латинизована до непрепознатљивог назива Padusa) очувала за наше поколење тајну Кола на музичком инструменту који зовемо виолина: јер су колоВратни знаци на виолини слични азбучном знаку /Дзело јер симболишу два

▲ Двоглави орао као државни симбол настао је као анимална теофанија (богоЈављање) два укрштена КолоВрата (два пара српских – Сунчевих огњила) која означавају (годишње) Коло и неуништивост

61

▼ Абак као веза кола (колоВрата сличног азбучном слову ) капитела и венца, што је све неоснованo (преко израза ХелВени) приписано Грчкој

циклуса привидног кретања Сунца, од северног до јужног Сунчевог повратника и обратно, захваљујући кретању мајке Земље око Сунца и промени њеног нагиба ка Сунцу) омогућују да вибрације које се стварају повлачењем гудала продиру кроз меко (женско) дрво горње плоче, одбијају се о тврдо (мушко) дрво доње плоче, оду на врх, до «пужа», и врате се да затворе то КОЛО у чаробном КРУГУ, који изазива најлепше емоције, па су непријатељи Венета покушавали чак и виолину да демонизују и називали је ђаволским инструментом! Али виолина није имала судбину исто таквог КОЛА – НУЛЕ, која је била прокажена и прогнана из срца Европе, из Лепенског Вира и Винче, где је и настала! Следећи ову поступност постаје јасно да је реч şafira и значила КОЛОвина односно КРУГ (О) СлоВена, односно коло/круг Феничана! ▲ Сви људи имају (кружни – Коло) венски систем, и у свим језицима се каже вена (енг. vein; дан. vene; фр. veine; нем. Vene; мађ. vena; ит. vena; лат. vena; фин. vene) али само од рода КолоВена тај систем носи име, јер је родАз/ првобитни имао првосвештенике који су се бавили ВРАЧањем, што је најстарији облик лечења КолоДаром (најавом оздрављења са доласком Сунца), па се и данас лекар на руском каже врач

▼ Древни људи су знали «математички прецизно» како на здели да исцртају азбучни КолоВрат тако да тамо где је његов почетак буде и његов завршетак («Музеј Југославије», Београд, стр. 24)

Још један траг пореклу абака треба видети у истоветном називу: абак/abacus, који означава горњу плочу над капителом. Над дорским капителом та квадратна плоча само истиче круг капитела као сложену конструкцију кретања. У форми коју називамо коринтски капител ово дуално јединство је јасније исказано као: равнострани крст који представља кретање мајке Земље, који прелази у волуту, као Васкрс природе, равнострани крст који представаља Сунце те прелази у цвет. У све три варијанте абакус (плоча, која је целина са капителом) изражава Сунчев повратак, како се и рачуна на древном абаку као Sипосу, бакстрофедону/бустрофедону („орању“ лево, па десно, на вишем позиционом нивоу сабирања). Исти симбол КолоВрата, који је садржан у капителу, видљив је и на виолини. Многе савременике ће изненадити, па и запрепастити, ова дрскост да се музика повезује с математиком. Али у античка времена музика је изучавана у оквиру математике као хармонија. Тако су Грци у теоријске делове математике убрајали и теорију музике – хармонију и теорију астрономије.95 Средњевековна математика на Средњем и Блиском истоку је укључивала у себе и музику: у радовима Ал Фарабија математика се делила на седам делова – аритметику, геометрију, оптику, науку о звездама, науку о музици, науку о предметима који имају тежину (механика), и науку о искусним/мајсторским методама (Ingenium); Ибн Сина философске науке 95 Галина Павловна Матвиевская: «Учение о числе на средневековом Ближнем и Среднем востоке», «Либроком/URSS», Москва, 2012., стр. 13.

дели на теоретске (назари) и практичне (амали). У оквиру теоретских он издваја науке физичке (‘улум ал-таби) и математичке (‘улум ал-ријади). Математичке науке по Ибн Сину имају четири дела: наука о бројевима, геометрија, астрономија и наука о музици. Музика, као део математике, по Ибн Сину разматра својства мелодије и разлоге њихове хармоније и дисхармоније, све до распознавања инструмената, што се наводи са доказима.96 Познати математичар Бециј је објавио «Књигу о музици» у којој је изложио «древну Грчку питагорејску музикалну теорију са интересантним подацима о историји античне математике»,97 јер су и питагорејци разматрали музичку хармонију као део математике. «Историја наука је, пре свега, историја идеја. Њихов настанак, развој, и њихова наследност, сукцесивност – то је најважније за историчара».98 У овој расправи посебно је важно то уочити: јер су бројеви у Лепенском Виру настали из КолоМера за праћење «кретања Сунца», односно мајке Земље око Сунца, којим су фиксиране крајње тачке рађања Сунца на супротној страни Дунава, јер је постојала идентичност између АзБучног знака и бројева који су из њега настали, иако је основа свему, или коначан закључак, била представа о КРУГУ као вечном ВАСКРСУ природе и помоћу АзБучног КолоМера људи тог времена су покушавали да открију када ће Сунце опет ВАСКРСНУТИ природу. То је био основни смисао културе коју називамо ЛИНИЈСКА култура (па чак и те коју називамо ШНУРОВА) јер су на крчазима покушавали: узлазном и силазном линијом да прикажу дневну цикличност укупним кругом узлазних и силазних линија да израчунају/искажу годишњу цикличност. Технички то није нимало лако јер су морали да располажу значајним математичким знањем. «Познавање геометрије круга, односно Сунца било (је) очигледно јер (је) тим мајсторима био познат однос кружнице и полупречника (приближно 6,28:1, јер је однос дужине кружнице и пречника увек константан π ≈ 3,14) због чега је број спирала које су приказиване увек дељив са 6».99 Најновија истраживања у области историје архитектуре потврђују овакав мој приступ: «Из радова В.Е. Ларичева по дешифровању бројчаних 96 Галина Павловна Матвиевская: «Учение о числе на средневековом Ближнем и Среднем востоке», «Либроком/URSS», Москва, 2012., стр. 107. 97 Галина Павловна Матвиевская: «Развитие учения о числе в Европе до XVII века», «Либроком/ URSS», Москва, 2012., стр. 9. 98 Г.Н. Попов: «Очерки по истории математики», Книжный дом Либроком, Москва, 2009., стр. 4. 99 Боривој Човић «Од Бутмира до Илира», «Веселин Маслеша», Сарајево, 1976, стр. 47/48.

▲ Древни СлоВени су у папиларним круговима видели Коло и идентичност људског и космичког, па су руке сматрали божанским инструментом, којим су на колу израђивали зделе, док хришћанство схвата руке као извор греха, па су руке новорођеног Христа на фрескама у пеленама

63

▼ Грнчарско коло очувано у Србији је остатак винчанске културе јер и именом и изгледом и функцијом изражава најстарију веру Све је коло: очувани назив коло Народни музеј је заменио на – «витло», иако су написали и енглески назив wheel/точак/коло («Три лица традиционалне керамичке производње у Србији», 2011., стр. 33)

информационих текстова на предметима покретне уметности из палеолитског насеља Малта (Западни Сибир, 22 хиљ.п.н.е.) произлази, да су открили најстарији начин кодирања календарско – астрономске информације која се састоји у следећем: у камено доба трајање календарског циклуса могло се приказати у облику два или више помножитеља, од којих су један приказивали на артефакту у облику написаних знакова. Како се испоставило, такав рачунски систем алгоритмичког типа био је прихваћен међу градитељима каменог века као математичка основа изграђених организованих архитектонских пространстава календарских грађевина у облику круга.»100 ▲ Кружни исечак станишта Лепенског Вира и сам дом/храм били су инструмент за праћење и бележење «кретања» Сунца у односу на Земљу, па је «резултат» таквог посматрања АзБука, ЦИКЛИЧНИ бројеви и цифре којима се бројеви изражавају

Пре него што изнесем доказе да се континуитет цикличности очувао као тајно знање, и пре него што изнесем најлепши и најочигледнији доказ тог континуитета, желео бих да графички прикажем како су, по мом мишљењу, настајали бројеви на АзБучном знаку који је очуван у Лепенском Виру: пре свега као облик маркирања ПРОМЕНА ОДНОСА у том КолоВратном и васкрсном праћењу кретања мајке Земље око Сунца (мада је започето као праћење «кретања» Сунца):

64

▼ Реконструкција стаништa Лепенског Вира према арх. проф. П. Ристићу: шатор са сохом -Y/знаком Арила, праизвора као ослонца и носитеља кућишта/станишта

1

2

3

100 Кочергин Виталий Викторович, к.а., доцент катедре Историје архитектуре и грађевинарства МАРХИ: «Новое в методологии исследований в архитектуры доисторических сооружений», Тезисы докладов, секции 4 – История архитектуры и градостроительства Научно-практической конференции «Наука, образование и экспериментальное строительство», МАРХИ 9 – 13 апреля 2012 года: 11. априла 2012. године у оквиру ове конференције у Красној сали МАРХИ са одвојеним двосатним предавањем и излагањем на истој секцији говорио сам на тему «450летие Покровского соборного храма и определение архитектурного образа России» у оквиру чега сам изнео доказе да је смисао и основни руски архитектонски облик одређен у Лепенском Виру и Винчи, чија је космогонија Кола поновљена у основи Покровског саборног храма.

4

5

6

▲ Упорност Предрага Ристића је срећом била поткрепљена познавањем ОСНОВА ГЕОМЕТРИЈЕ која је имала значај за настанак математике

65

7

8

9

0/10 ▲ Приказ како су из култа Коло, односно КолоМера стваране цифре, где нула показује «одсуство предмета»101 (могуће Сунца) 101 Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 12: «Иако означава одсуство предмета, нула као и било који други број представља одговор на питање: «колико?»

▼ Погрешан трапезоидни приказ основе куће Лепенског Вира како је у почетку објавио проф. Срејовић

▲ Египатски бројеви које су највероватније донели плавобради (народ са мора) као и тајну колоДара (календара – када сејати а када очекивати летину)

66

▼ Изглед дела кућишта у Лепенском Виру

Цифре/сифр/колоВрат су настале, као уосталом и математика, као последица праћења «кретања» Сунца, односно планета и звезда, као Божанске целине узајамности кретања које васкрсава природу. Хришћанство је настало као (духовна) идеја када су у научним центрима открили да Сунце није божанство. Хришћанство је манијакално бежало од сваке врсте математике, јер је математика настанком нераскидиво била везана са астрономијом, па и астрологијом, што се види и са овом схемом настанка бројева. И још горе по математику: цифре/бројеви су настали из КОЛОмера, па је за хришћанство «прихватити математику» било исто што и поново се вратити на колоВенску/слоВенску идеју, философију «Све је Коло», за коју су мислили да су је темељно, и заувек, уништили. Зато се тек у XII веку у латинским преводима арапских расправа нула назива circulus – кружић, али се у истом веку користи латински израз nulla (figura)102. Само божанским чудом у Лепенском Виру је очуван култ Коло/КолоМер из којег је: а. настала реч култура: Како бива код многих злочина, траг је остао на злочинцу (који је хиљадама година уништавао ову културу Винче и Лепенског Вира) јер је у латинском језику (који је настао као облик борбе против азбучне доминације те је то увек био језик пучистичке елите, па је био и остао мртав језик) очуван «доказ» да је реч култура настала из речи Collo/Коло! б. настала Азбука као фонетско писмо древних КолоВена и савремених православних/правоверних СлоВена, в. настала и Азбучна математика, односно бројеви/цифре: етруски бројеви (које називамо римски103 бројеви) и арапски бројеви (за које се донедавно у јавности и неким научним круговима веровало да су пореклом индуски), г. настала НУЛА, као појам и поглед на свет (најстарије мировозрење, философија, идеја) да је Коло (узајамно зависно кретање мајке Земље око њеног чеда Сунца, које постаје једини Бог СвеВид/ свеВидећи) вечног васкрса и ПРАПОЧЕТКА, д. настао бројчани систем јер није искључено да су управо НУЛУ односно Аз људи тога времена почели да схватају и као 10 а два крака и као делове новог КОЛА односно 12. 102 Иван Яковлевич Депман: «История арифметики», Либроком, Москва, 2011., стр. 89. 103 Римске цифре су се појавиле око 500. г.п.н.е. код етруских (према http://ru.wikipedia.org, део Римские цифры: «Римские цифры появились около 500 до нашей эры у этрусков», пошто у српском делу Википедије Римски бројеви таквог податка нема); Исто порекло римских цифара наводе француски аутори Жюль Таннры и Жюль Мольк: «Основные принципы арифметики. С приложением работы В. Вундта «Числа и их символы»», Либроком, Москва, 2010., стр. 12: «В своей системъе нумерацiи, заимствованой въ значительной степени у этрусковъ, римляне …», позивајући се на: F. Lindemann, Sitzagsb, Akad, München, 26 (1896), стр. 625, 29 (1899), стр. 71 (с претпоставком у фусноти 60 да су могуће етруски били под неким источним утицајем јер су им цифре биле сличне египатским «иератическим» знацима).

На схеми култа КОЛО (направљеног и очуваног у облику станишта, куће Лепенског Вира, у чијој су основи камени блокови који чине знак А/Аз) приказани су елементи настанка сваке Азбучне цифре у оквиру десетице јер је и идеја азБучних фонема као писма и идеја цифара настала праћењем и обележавањем узајамног кретања мајке Земље и Сунца. Делови Кола су обојени да би се лакше уочила свака цифра одвојено, односно број, која је у узајамној целости, могуће, означавала положај Сунца у његовом годишњем привидном кретању. Камени блокови обојени розе (циклама) бојом додати су као «претпостављени» кућни праг, мада је очигледно да и без ових блокова (као додатака) Азбучне цифре Лепенског Вира имају невероватну сличност: а. са цифрама «браме»: за бројеве од I до IV (као етруске/римске блок ознаке I, II, III) за бројеве 4 и више, б. са санскритским цифрама «девангорија» јер управо култ Коло показује зашто је код броја 4 могућа графичка идентичност: између приказа четворке, у фази цифарске графике «брахме» као знака и исте цифре 4 у фази цифарске графике «девангари»104 где је приказана као исти знак Арила у обрнутом положају (овде је коришћена лигатура о/у из «Буквара Саве Дечанског», јер је на примеру начина исписивања речи Русија очигледно да је то био један исти знак Арила/Аз) што води идентичности исте цифре четири (4) и као знака «четири паралелне тачке ::» јер се на АзБучном Колу из Лепенског Вира види да су на том нивоу праћења Сунца древни људи увидели заокружење те се знак четири по истом укрштању појављује не само као четири тачке (::), него и као ознака Х,105 што је имало и Азбучну идентичност у писму јер је идеографски знак Х постао и остао и ознака за КОЛО (заокружење мале цикличности, могуће, досезања Сунца крајње тачке јужног Сунчевог повратника и започињања новог шестомесечног циклуса – повратка ка северном Сунчевом повратнику),

104 Овде се, ради даљих истраживања, наводе различити начини исписивања назива стила исписивања бројева «браме»/«брахме», «девангорија»/«девангари». 105 Х је једна од варијанти ознаке броја 4 у цифрама «брахми» – према: Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 148.

▼ Руски цареви су од архитеката из Венетије/Венеције сазнали да су Римљани бројеве преузели од ЕтРуских (Етрураца) односно од Веничана (Феничана) и то знање су нам оставили као тајну коју сви виде а само упућени разумеју

67

▲ Ко верује да је коринтски капител настао из корпе обрасле лишћем, како се Витрувиј цитира и у «The Grammar of Architecture/Основна правила архитектуре» (превод са енглеског: Арт Родник, Москва, стр. 102), лишава се правилног схватања богојављенског смисла сваког капиТела

I

II

III

▲ етруске, «римске», кхарошти и брахми цифре I, II, III

68

▼ Архитекта Витрувије пред римским Императором Октавианом Августом (63 – 14 г.п.н.е.), који је (као и потоњи императио и инквизиција) подржао његов фалсификат да је Грк Калимах направио капител на основу корпе за храну

IV број IV (Х) – кхарошти

IV број IV (Х) – брахми

IV број IV (Х) – девангорија

▲ Приказ како су у Лепенском Виру настали етруски, кхарошти односно брахми бројеви, које данас називамо римски бројеви

IV

V

VI

VII

▲ Могући пут настанка етруских односно римских бројева IV, V, VI, VII који тражи додатна истраживања и компарације како бисмо са истом сигурношћу могли да тврдимо као за остале цифре

На могући извор бројева у архитектури Лепенског Вира указао је Драгослав Срејовић, један од првих археолога који су истраживали ово налазиште: «Архитектура Лепенског Вира је прва позната архитектура у свету у којој се «осећа» присуство бројева: нико није до сада успео да савлада ову математику, она је непредвидива и заувек изгубљена за нас…»106. Могуће да проф. Срејовић није имао у виду директно порекло бројева из култа Коло 106 Драгослав Срејовић: цитирано према интервјуу његовог опонента арх. проф. Предрага Пеђе Ристића, који истиче обрнуто – да «математика Лепенског Вира није недокучива већ обична средњошколска, а основе су «зарубљени кружни исечци»», према Станко Стојиљковић: «Лепенци трче почасни круг», прилог «Наука, информатика, технологије (НИТ)», Политика, 1. Фебруар 2012, Београд, стр. 7.

▲ Сваки капител је настао из РасСенског/слоВенског поимања ГОДа/ГОДова као Кола/НУЛЕ, праизвора и вечног васкрса које доноси кретање мајке Земље (крст који прелази у волуту) око свога чеда Сунца (крст који прелази у цвет), тако да стварају дух Божји/ сунчеве зраке/ влакна на дрвету/ канелуре

▲ Илустрација како су древни СлоВени орући пратили божанско Сунце у роговима бика, да би знали да, када Сунце почне да пада, и они потраже мир у хладу

70 ▼ У граду КолоВеније/Криту који данас зовемо Кнос-ос (грч. Κνωσός, 6км од Ираклиона) постоје две столице/престола: на овом световном уписан је Аз/обвенчан, истоветан култу који је очуван у Лепенском Виру

Лепенског Вира, већ сразмерност у градњи кућа. Проф. Предраг Ристић је био далеко одређенији када је по свом наводу дао прецизно геометријско образложење кућа у Лепенском Виру, чија је основа «троугао као зарубљени кружни исечак» која «може да се простире у бесконачност». Овде је битно истаћи да је књига «Лепенски Вир – реконструкција» проф. др архитектуре Предрага Ристића избачена из свих библиотека тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, по налогу из тадашњих центара контроле или администрирања, а Предраг Ристић је докторски рад морао да брани у Грацу. Ако је очигледно, и по слици и по садржају, да су бројеви које називамо «арапски» очувани у најстаријем археолошком налазишту у Европи, које називамо Лепенски Вир, те претпостављамо да су ту и настали, зашто назив овог рада гласи «АзБУЧНА математика Винче». То чиним зато што је управо у епохи млађег неолита КРУГ односно ГОД (у множини «годови» на пресеку дрвета) издигнут на ниво материјализованог КОЛА, монотеистичког вишестраног Божанства (узајамности кретања мајке Земље око свога чеда Сунца) те су људи управо у Винчи почели да граде куће/коче од божанског материјала – дрвета/кочева! Древни СлоВени/КолоВени су сматрали дрво обликом БогоЈављења Кола у облику ГОДова и у облику духа Божјег/ влакана дрвета који доносе чудотворан раст стабла и процват, како лишћа и плодова тако и целокупне природе. Због тога је: a) у старословенском календару остало да се месец januarius/јануар зове сјечањ или колоЖег/колоЗег или богојављенски, када се, са рађањем Сунца, почињу рађати нови годови, те се Бадњак/ Храст уноси у кућу, као симбол новог живота и дуговечности, како су га поштовали древни СлоВени, b) у Библији, као новом погледу на свет: остало записано да је Исус Христос тридесет година живео, «са својом мајком и њеним мужем Јосифом, као дрводеља», пре него је дошао код Јована Претече да га крсти у реци Јордан, остао појам Богојављење (грч. Επιφανεια) – манифестација/објава Бога, односно сина Божјег, на овом свету (6. сјечња по православном/Сунчевом колоДару107 а 19. јануариуса, по нововременом/грегоријанском каленДару),108 107 Пошто су се Сунчевој години СлоВена/КолоВена приклонили и Римљани, тако што је:  Нума Помпилије наредио да се римском календару, који је до тада имао десет месеци, додају, пре мартиуса/martius (посвећен богу рата), још два месеца: Јануариус/januarius и Фебруариус/februarius, тако да је Јануариус посвећен богу Јанусу, богу свих почетака, па је, због тог додавања, осми месец/Октобер/October постао десети, а десети месец/Децембер/December постао дванаести месец,  Гај Јулије Цезар 45. године п.н.е. прихватио прорачуне Александријског астронома Сосигена да година траје 365 dana i 6 sati. 108 http://sr.wikipedia.org/wiki/ одредница Богојављење

до V века Богојављење у хришћанству поистовећивано са теофанијом (од грч. Θεοφανεια: Θεος – бог, глагола φαινω – јављати (се) – непосредним појављивањем божанства) и рођењем Христа, али се касније одвојило и везало за крштење Христа, c) католичка црква признаје да «slavlje ovog blagdana ima svoje početke u istočnim kršćanskim crkvama» па се, под тим «источним утицајем», у Хрватској вода благосиља на Богојаљење, «premda je u zapadnoj liturgiji takav obred prvotno bio vezan uz Uskrs»,109 јер вода доноси Божански раст помоћу Богојављених облика Кола/ круга/годова, које су ти, наводни Хрвати, исцртавали по својем телу, све до краја XIX века,

▲ Реконструкција винчанске куће подељене у квадрате (келије/ ћелије) са фронтоном у облику троугла, као знака БАк-а и ГОДом/ знаком Арила/Y у врху фронтона: са изложбе «Винча» у САНУ

71 ▼ Ваза културе из места Винча крај Београда са ознаком/идеограмом БАк/Боуки који је сличан знаку М ▲ ГОД/годови на пресеку неколико врста дрвета као материјализовано божанство Коло (прапочетак, вечни васкрс, нула/круг)

Дуго је у археологији превладавало мишљење да су људи прве куће и насеља изградили ради одбране, али археолози нигде нису нашли одбрамбена утврђења на тим првим насеобинама. Истина је да је дом од дрвета био храм Бога Коло. Тако је НУЛА као Аз издигнута у материјалном смислу на ниво ПРАИЗВОРА, те је и фронтон добио форму А, на који су качили Бак-а (рогове Бика – Боуки), а на крчазима које су правили од ил-а/глине исписивали његов идеографски знак М (Бак/ Боук), који ће се знак очувати и на Криту, у Венетији/Венецији и на зидинама Московског Кремља. Од тог идеографског (а не фонетског) знака ће добити име столица/престоница РасСије/Русије – Москва, као скраћеница речи МосКоВ-ија, што је такође била скраћеница од Божанствена КолоВенија! 109 http://sr.wikipedia.org/wiki/ одредница Bogojavljenje: «Ovom blagoslovljenom vodom vrši se blagoslov kuća.»; «slavlje Bogojavljenja 6. siječnja»!

▲ Знак Рјуриковича: Бак/Боуки

72

▼ Тек на Криту, када сам видео ово духовно престоно седиште, схватио сам да је ознака М идеограмски знак Боуки/божански, па МосКоВија/МосКВ-а значи Божанска КолоВенија

Винчанска култура је призната као најстарија у Европи у већини познатих енциклопедија. Припада млађем неолиту110 и раном енеолиту (бакарном добу) и била је технолошки најнапреднија култура у Европи и свету тога времена. И поред очигледне древности и везе са Лепенским Виром, чак је Милоје Васић покушао у неким радовима да објасни Винчанску културу као знатно новију, и као део грчке културе и преко њених веза са Јонијом,111 иако Винчанска културе заиста има везе са простором Јоније, која је била део Винчанске културе, али винчанска култура није била део грчке већ друге – колоВенске/хел(В)енске културе. Најстарија металургија бакра потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Најновија признања универзитетских центара Енглеске, да је бакарно доба заиста настало у Винчи, не бих оценио као њихово признање континуитета/непрекидности културе и технологије (добијања нових производа, јер ништа не настаје без претходног знања), већ као лукави покушај да се Винча у свести јавности веже за новије, бакарно доба. Неспорно је да је Винчанска култура обухватала просторе данашње Србије, Румуније, Македоније, Босне и Херцеговине, иако је, судећи по налазишту Carschenna у данашњој Швајцарској и азбучним натписима у Малој Азији, поред простора Лепенског Вира112 обухватала и Малу Азију, простор Тарквиније и Апенине, данашњу Мађарску/ВенГрију,113 Јонију, Крит и друге просторе, где је преносила колоДарно/каленДарско знање – када и како сејати и када очекивати летину. Оно што је у застарелој археологији и историографији оспоравано свакој, па и овој првобитној култури је просторна целовитост и временска непрекидност/континуитет. Такву исецканост у одређењу наводно различитих култура и археолошких налазишта као седишта различитих култура је оправдано критиковао и чак успешно исмејао амерички професор Метју Џонсон.114 Први пут се археолошко налазиште Винче помиње 1893. године, у Српском геолошком друштву, а први артефакти са овог налазишта су презентовани 1897. године. Системска археолошка ископавања су започета у Србији 1908. године, под руководством проф. Милоја Васића (1869-1956) и обављана су до 1934. Године 1976. формиран је Одбор за археолошка истраживања у Винчи при Председништву САНУ, а 1978. започета су систематска археолошка ископавања у организацији Музеја града Београда. 110 νεολιθικός, νεο – нов и λίθος – камен или млађе камено доба приближно од 5000. г.п.н.е. – 3000. г.п.н.е. 111 Сташа Бабић: «Грци и други», Клио/Clio, Београд, 2008. 112 Обухвата мезолит (грчки mesos - средње и lithos – камен) и неолит. 113 Многе праСлоВенске насеобине на подручју данашње Венгрије (ми Срби неправилно говоримо – Мађарске) и данас у називу имају префикс Рац, што говори о народу чија су то станишта била, а Србе на том простору и данас називају: Раци, од речи Рас-и (РодАз-Првобитни), РасСени. 114 Метју Џонсон «Археолошка теорија», Клио/Clio, Београд, 2008: систематизација критике од стране Метјуа Џонсона застареле археологије и историографије пренета је у раду Божидара Митровића: «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права», КолоВенија, Београд, 2008., стр. 170.

Прву финансијску помоћ археолошким ископавањима и очувању Винче пружио је директор Руског археолошког института у Цариграду – Фјодор Успенски. Од 1911. помоћ је пружао и власник бирмингемске новинске куће, Сер Чарлс Хајд, а после 1918. и британски археолог Сер Џон Линтон Мајерс.

▼ Знак на стенама московског Кремља није ни «ластавичји реп» ни слово М већ знак Боуки/Божанска (КолоВенија): МосКоВ-ија

Да би се умањио значај овог најстаријег слоВенског и српског светилишта, Јосип Броз Тито и његова римско-ватиканско-бољшевичка камарила направили су у Винчи највеће сметлиште у Европи (требало би да све институције културе Европе и света затраже уклањање овог сметлишта) и истраживачки центар атомске физике, а сада и складиште атомског отпада! Тиме се наставља системски и перманентни рад на уништавању изворишта азбучне културе, науке, па и азбучне математике, која је мајка свих наука, као што је и Винча мајка свих градова. Могуће је да су то радили због сукоба са Информационим бироом Комунистичке интернационале, са седиштем у Москви (чувени сукоб Јосипа Броза са Стаљином, познат под називом: ИнформБиро, када су десетине хиљада Срба, и мање представника неких других националности, као «ИнформБировце» прогнали у инквизиторски логор на Голом отоку) али је вероватније, да су атомски реактор поставили на слоВенском светилишту, због хиљадугодишње тенденције затирања преРимске и преГрчке културе родоВера.

▲ Српска шајкача са знаком бога Бака/Боуки

▲ Бог Бак, као знак васкрса дана над мраком: Сунчани часовник

73

▲ На древном слоВенском/колоВенском светилишту Винча направили су највеће сметлиште у Европи, што је један од облика злочиначког затрпавања (словенских станишта и понижавања СлоВена), а срамота за Београд, Србију, Европску заједницу, УНЕСКО, те се ова и друге депоније (радиоактивног отпада) морају најхитније уклонити из Винче (фото Немања Панчић за Курир)

74

▲ АзБоука (АзБАк), коју је Климент Охридски преименовао у ћирилицу, по монашком имену Ћирило, свог учитеља Константина Философа, које је добио непосредно пре него што је преминуо (отрован)

Ако цифре и нулу које данас користимо, упорно називамо арапске цифре, а сами Арапи тврде да су их преузели од Индуса/Индијаца и називају их «индијским»,115 а Индуси до VIII века нису имали представу о НУЛИ, која је битан део тог «арапског бројног система», оправдано је мишљење неких научника који се баве пореклом «арапских цифара», да арапске цифре нису «ни омирисале Индију».116 Али онда се враћамо на питање: од кога су Западни Арапи могли преузети смисао и изглед данашњих цифара? При објашњењу да су Арапи називали декадни/десетични систем «индијско рачунање» треба увек имати у виду да се централни планински ланац у Индији назива Vindhya range (Виндија рејнџ, Виндхья, санскрит विन्‍ध्‍य, координате 24° 37′ 0″ N, 82° 0′ 0″ E). Са карте Европе периода Феничана јасно се види од кога су Арапи могли преузети цифре.

▲ Грчки обалски поседи и луке су означени – тамноцрвеном бојом, а светлијом црвеном бојом су обележени приобални поседи и луке Феничана117 око 110-350. г.п.н.е. 115 Володарский Александр Ильич: «Очерки истории средневековой индийской математики», «Либроком», Москва, 2009., стр. 30. 116 Николай Михайлович Бубнов: «Происхождение и история наших цифр – палеографическая попытка», Академия фундаментальных исследований: история математики, «Либроком», Москва, 2009., стр. 15. 117 Lancelot Hogben: «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 77.

Назив Феничани у складу је са грчким (и западним) изговором, док је њихов прави назив био Веничани (КолоВени/СлоВени). Осокољени многим фалсификатима и мерама уништења културе Веничана, многи се овде неће суздржавати да излију безграничну критику на овакав приступ и очигледан приказ: од кога су Западни Арапи могли преузети такозване «арапске цифре».

▲ Најстарији назив Веничана очуван је из XI в.п.н.е. у граду Сарду/Лидија (чији су потомци основали Сардинију) у натпису ВиниК…(ВиниКол о/Кол оВени) али је божанство Јарило/јар/Жар птица/Сунце сведено на грчки мит о птици ФениКс, а Веничани преименовани у: Феничани, али ипак становници града ФиниК (сада Турска) памте да потичу од Феничана (симбол град ФиниКса у САД погодио је КолоВратни смисао Сунца)

75

▲ Карта арапских освајања некадашњих поседа и лука Веничана (Феничана) 118

Да би се схватила НУЛА као прапочетак и стваралац васкрса природе мора се познавати мировозрење Лепенског Вира и Винче, из којих је настала реч култура и сама култура. Централно место у том мировозрењу односи се на начин на који су древни КолоВени открили годишњу цикличност васкрса природе. Суштински резултат тих открићa је ГОД (одакле је настала и енглеска реч God/Бог и немачка реч Gott/Бог), јер су прецизним посматрањима увидели подударност обнове природе и појављивања новог КРУГА, кола, на пресеку дрвета, који су назвали ГОД (како Руси и данас називају годину дана), што је у множини ГОДови, односно ГОДичные КОЛЬЦА (годишњи КРУГОВИ). Древни КолоВени су сматрали природу, човека, божанско небо и Сунце, мајку Земљу и ноћно Сунце као једну јединствену целину. Зато су приметили да у природи постоје јасни весници космичких и колоДарних/каленДарских промена. Тако су регистровали да постоји 12 весника промена природе и положаја Сунца. Један од битних показатеља је био јелен, који тачно у одређено време у години мења 118 Lancelot Hogben: «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 150.

рогове и најављује промене и долазеће Сунце. Због тога је јелен имао малтене божанско значење, те се појављује и као значајан артефакт на подручју Винчанске културе већ у периоду 5000. г.п.н.е., какав је нађен на Рудној Глави, па једна врста јелена носи синонимни назив Cervus/Rusa hippelaphus.

◄ Реплика КолоДарних вотивних Колица из Дупљаје (већа), (в. «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права», КолоВенија, Београд, 2008., стр. 61, 304 и 501) ▲ КолоДар/каленДар са кругом као прапочетком, због чега је Рим тражио уништење КарФаген-а (КартаГине): прехрићанско Коло/ круг/нимб

▼ Данце Колица из Дупљаје са знаком О (годишњег КолоДара)

76

▼Колица из Дупљаје (мања): данце са нулом и четири фазе у КолоВрату

Патке и птице селице су и у та давна времена најављивале у пролеће долазак Сунца и буђење природе, те су међу најлепшим артефактима Винчанске културе на данашњем простору Србије прикази патака које доносе дуално божанство Коло, које носи смисао НУЛЕ, КРУГА, КОЛА као вечног цикличног ВАСКРСА: на Сунчевом телу које се распростире као троугласти сноп зрака и прапочетка, што је и смисао сукње као одевног предмета, на точковима кочија, јер је овај најзначајнији технолошки проналазак у историји човечанства настао управо из кружног поимања не само рајског Сунца већ његовог кружног (привидног) кретања, на дну кочија, где је КОЛО, као КолоДар, подељено на четири годишња доба, у виду два укрштена знака КолоВрата , које Сунце учини у току годишњег привидног кретања:

први колоВрат од 22. јуна до 21. децембра до јужног Сунчевог повратника а други колоВрат од 21. децембра и, поново, до северног Сунчевог повратника, 22. јуна, тако да и остали кругови нису просто исцртавање Сунца или исцртавање бесмисленог круга, него круга ВАСКРСА ПРИРОДЕ. Ово је тај болни фактор који је уништио математику за хиљаде година и који је збрисао културу КолоВена. Наиме, наука тога времена је открила да Сунце није Рај и да није Божанство. Тада је створена потреба да се уместо Сунца као Божића (младог Бога) у време зимске краткодневице створи нови млади Бог и ново Божанство, чиме су наука, а онда и нова религија, започеле процедуру уништавања тих МАТЕМАТИЧКИ ТАЧНИХ родоВерних «ЗАБЛУДА», са нове позиције науке. Истом технологијом су се користили и бољшевици, негирајући сваку религију и стварајући нове култове и божанства, какво је и овоштали «вечно живи Лењин». Тај колоВенски/слоВенски знак јесењег и пролећног КолоВрата на вотивним Колицима из Дупљаје јесте знак из којег је настала тајна, мистична реч AFIRA (şafira ‫)رفص‬, иако је то била ознака КолоФина односно КолоВена/СлоВена! Да то није просто нека конструкција, него нешто због чега су се водили хиљадугодишњи ратови, види се са једног од најлепших феничанских/ веничанских приказа КолоДара, односно каленДара који је очуван у данашњој Тунисији/Тунису, у Музеју Бардо. Откривање годишње цикличности није био једноставан процес и поред генијалне једноставности овог АзБучног КолоМера. Наиме древни становници Лепенског Вира или првосвештеници (врачеви/врачи) који су посматрали кретање Сунца и створили представу о кретању мајке Земље око свога чеда Сунца, које се рађа сваког јутра на хоризонту (и тиме овладали тајним знањем које су називали КолоДар/каленДар), пратили су и друге промене у природи. Због тога су на овом простору нађена вотивна Колица из Дупљаје (северни део Дунава, приближно насупрот Винчи) на којима патке, птице селице, најављују повратак дуалног Одина на кочији која носи Коло. Сви бројеви су настали из АзБучне представе КолоДара/календара, како је помоћу КолоМера праћено кретање мајке Земље око њеног чеда Сунца, укључујући и: бројеви које називамо римски бројеви, иако су они по пореклу етруски, бројеви «брахма» који су мешавина етруских и «арапских» бројева.

▲ Тигрис исписан расенском АзБуком

▼КолоВратна вотивна колица из Дупљаје (мања): приказ два укрштена КолоВрата са четири ГОДишња весника (већа, КолоДарна вотивна колица из Дупљаје чувају се у Народном музеју у Београду, а ова мања у Градском музеју у Вршцу: сматра се да су израђена у бронзаном добу иако су од ила/ иловаче/глине/печене земље)

SиФр (КолоВрат/НУЛА/КОЛО) била је НЕПОЗНАТА у Европи зато: 1. што је Римска револуција 509. г.п.н.е. ЗАБРАНИЛА Азическе/ Јазическе/ РодоВерне/ ПАГанске знаке у које су спадали и знаци: a) Аз (прапочетак, КОЛО/0) b) S (КолоВрат/0/Дзело) 2. што су Пунски ратови били и идеолошки, 3. што је АзБука била као и КолоДар (КаленДар) – ТАЈНО ЗНАЊЕ. Да је азбучна нумерација имала директан однос према астрономском, односно према погледу на свет КолоВена и поштовању Сунца, односно Кола, види се и на азбучним цифрама 10.000, а/аз у кругу, 20.000 в/веди у кругу, и већим бројевима! ▲ У средњем веку је демонизована математичка/магична фигура три крста добијена S/З КолоВратима (А.В. «Тарунин Сакральный символ – история свастики»)

78

▼ Азбучно слово Дзело/S је демонизовано као и број 6 јер је означавало ВАСКРС (О/Колоприроде – повратак Сунца) па је онда и искључено

▲ АзБучно означавање бројева ћирилицом119 иако је у енциклопедији неправилно написано АлфаВитно

▲ Ознаке великих бројева код Словена - Коло120

119 «Детская энциклопедия», том 3, Академия педагогических наук РСФСР, Москва, 1961., стр. 35. 120 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 34; Иван Яковлевич Депман: «История арифметики», Либроком, Москва, 2011., стр. 56.

Древни СлоВени су користили азбучне знаке као бројеве јер су и бројеви и азбука настали у Лепенском Виру на основу праћења промена у природи и из потребе да се открије прецизно цикличност тих промена. Зато су азбучни знаци означавали цифре ако је изнад азбучног знака био знак Сунчевог КолоВрата, односно јесењег и пролећног КолоВрата, који је сличан латиничном S.

▲ Скенирани текст из књиге «Историја српске ћирилице»121

Из текста књиге «Историја српске ћирилице» се види да је знак КолоВрата/ дзело (како у обредној азбуци – курулици, која је преименована у глагољицу, тако и у тзв. «ћирилици») био у равноправној употреби било да је окренут удесно или да је окренут улево. То је условљено његовим родоВерним/сакралним значењем Сунчаног повратника (северног и јужног повратника), што се најпрецизније види управо на основу упоређења куруличне/глагољске и ћириличне графике Управо због тога је овај азбучни знак имао пре свега цифарску/сифарску употребу као број 6, што се прецизно види на сваком часоВнику, а посебно на азбучном часоВнику Лазара Хилендарца. То се види и на самој виолини, о чему ће у књизи бити прецизније речи. Али у науци је наметнуто мишљење да се словна нумерација појавила први пут у грчим колонијама, у V веку,122 када су бројеве означавали помоћу алфаВита, тако што је над словом стајала цртица.123 Овакву врсту нумерације обично називају ионийская нумерация/јонска нумерација. Кад је реч о овом фалсификату (неоснованом приписивању Грчкој онога што је постојало далеко пре ње) треба имати у виду и следеће: поставља се питање, ако је ово заиста грчки проналазак и јонска нумерација припада грчком народу, а има, очигледно, огроман значај и представља парадигму у математици, зашто није настала у центру Грчке државе него у Грчкој КОЛОнији? 121 Петар Ђорђић: «Историја српске ћирилице», Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990., стр. 35. 122 «Детская энциклопедия», том 3, Академия педагогических наук РСФСР, Москва, 1961., стр. 35. 123 «Детская энциклопедия», том 3, Академия педагогических наук РСФСР, Москва, 1961., стр. 35.

▲ Данас су банкари уложили милионе долара да демонизују крст Сунца (White Power, очуван у Ирској), стварајући провокаторе тајних полиција (тзв. скин-хенде)

79

▼ Слово З се очувало у АзБуци а начином ишчтавања у изворном смислу у енглеском као Зеро/Zero/нула

/КолоВрат имао ▲ Потврду да је божанско значење нашао ми је у називу Душановог законика читалац књиге «КолоВени (СлоВени)», Мирослав Мијановић, који ми је послао и Трухелкине скице Кола која су КолоВени тетовирали у Бос-нији

80

▼ Нису били неспособни у прослављању већ талентовани у прикривању огромног значаја Покровског саборног храма за архитектуру, математику, веру, туризам

у Индији је очуван траг истинског назива тзв. Јонаца јер се наводи да је «одређени утицај на индијску астрономију дала и грчка наука. На то указује, на пример, назив неких сидхант – ‘Явана/ ЈаВана’ (‘Грка’, што потиче од назива Јонаца)»124. Али овде руски математичар, уочавајући нелогичност ова два дијаметрално супротна назива за Грке: јаВани/Вени и Јонци упућује на арапски назив, који такође не даје логично разјашњење зашто би јаВани/ Вени били Грци Јонци. У Рату појмовима су, тиме што су словенски/колоВенски знак (КолоВрат) преименовали на термин ТИТЛ125 прикрили: чињеницу да су азбучни бројеви (који се обележавају тако што се изнад азбучних слова исписује знак или ) знатно старији од грчке алфаВитне нумерације (са цртицом изнад грчких алфаВитних слова) прикрили да је знак означаво КолоВрат, из којег је настао појам SVina/SeFira/КолоВина. Али смисао се не може тако лако уништити. Алгебра је област математике где су слова (а, b, c, x, y, n) и даље остала основни инструмент обављања математичких операција. Алгебра је заиста настала из речи «ал џабр» али је у арапском остало да «ал џабр» значи «восстановить126/оживети/ васкрснути/обновити», а знак колоВрата је управо означавао васкрс, због чега се наука преко нових пустињских идеологија и религија борила против оваквог, генијално једноставног схватања годишњег циклуса круга (васкрса природе), те је азбучна математика и нумерација забрањивана, уништавана, прогањана и потискивана, што се и данас чини, као увод у потискивање православних Срба и Руса. Могуће је да су древни СлоВени/КолоВени одредили облик и појам колоВрата (који је у рату појмова преименован и у SВарог) преко исцртавања, како ми данас кажемо, еклиптике127 – привидне годишње видљиве (S/колоОбразне у односу на екватор) путање Сунца преко небеске сфере.

124 («Греческая», происходит от названия ионийцев; любопытно сравнить с арабским названием греков ал-йгнани)» – Володарский Александр Ильич: «Очерки истории средневековой индийской математики», «Либроком», Москва, 2009., стр. 172. 125 Герш Исакович Глейзер: «История математики в школе: IV – V классы», Просвещение, Москва, 1981., стр. 33; «Детская энциклопедия», том 3, Академия педагогических наук РСФСР, Москва, 1961., стр. 36. 126 Игорь Ушаков «История науки сквозь призму озарений: От арифметики до алгебры – Таинственная страна Аль-Джебр», КомКнига, Москва, стр. 25. 127 Еклиптика: од лат linea ecliptica, од старогрчког ἔκλειψις — затамњење, због тога што се помрачења догађају када је пуни или млади Месец веома близу путањи Сунца.

▲ Еклиптика128 привидног годишњег кретања Сунца у односу на Екватор129

▲ Еклиптика привидног (полу)годишњег «кретања» Сунца ( ) у односу на Екватор130

Терор инквизиције није био неразуман, већ крајње рационалан, логичан и узастопан јер су инквизитори и Ватикан знали да је већ у време Римске империје све што је било колоВенско/слоВенско и засновано на обожавању светлости/Сунца и природе било приписано: или Римској традицији, или грчкој философији и историји, кроз појам хел(В)енски, који је поистовећен са појмом грчки, иако Хел(В)ени нису имали генетске везе са Грцима, јер су Хел(В)ени (били) КолоВени, односно СлоВени. Тако и у периоду средњег века видимо да је терор инвизиције/религије био основ обрачуна с математиком и њеним извориштем – астрономијом. Арапи су прихватили нека од открића која су била неприхватљива за идеологију Грчке, Рима, и инквизиције као клерикалне персонализације Римске империје. 128 Индуси су наводно преузели израз «кендра/тачка пресецања еклиптике са небеским меридијаном» од грчког кентра: Володарский Александр Ильич: «Очерки истории средневековой индийской математики», «Либроком», Москва, 2009 г., стр. 172. 129 Lancelot Hogben: «Све о математици», Младост, Загреб, 1970., стр. 129. 130 Нейгебауэр Отто: «Точные науки в древности», перевод с английского, Академия фундаментальных исследований: история математики, Издательство ЛКИ, Москва, 2008, стр. 98.

▲ «Радни метод руских градитеља, којим су успостављали сразмерност и пропорције у XI и XII веку» био је исти као и у Лепенском Виру – шестарење (схема Дмитровског сабора у граду Владимиру и наводници према К. Н. Афанасьев: «Построение архитектурной формы древнерусскими зодчими», Академија наука СССР, 1961., стр. 161)

▼ Обвенчани престо цара Душана са колоКрстом

▲ На првом часоВенику на звонику у Москви уместо цифре «0» било је исписано азбучно слово А (Аз), што значи почетак, првобитни, а на месту цифре 1 било је азБучно слово Б («Бог – буква») и азбучно слово В (Вид, Бог) јер је Бог био један

82

▼ Неправилно реконструисани азбучни часовник у Суздаљу

Зато овде наводим нека основна правила («аксиоме») азбучне математике Лепенског Вира и Винче: 1) бројеви и њихов облик нераскидиво су везани за АзБуку, прецизније речено, за прво слово, односно реч Аз, у варијанти: a. такозваних «арапских», односно «виндијских» бројева, b. такозваних «римских» бројева, које су Римљани преузели од ЕтРуских/ЕтруРаца, c. азбучни бројеви (цифра као ознака НУЛЕ, или као ознака бројева), били су нераскидиво повезани својим настанком са колоДаром, односно знањем, које је било тајно знање све до 509. г.п.н.е. када је, после Римског пуча, на захтев «плебса», обнародован као каленДар, те је због тога Sифр (Коло) имала и значење ТАЈНА, одакле је настала и реч ШИФРА, d. НУЛА, као ПРАПОЧЕТАК и ЗНАК ВЕЧНОГ ВАСКРСА (Кола), одувек је била везана за КолоВрат Сунца , који, идући од северног Сунчевог повратника ка јужном и обрнуто, васкрсава природу, због чега је погрешно и названа Seрифа а одатле Sифр односно цифра, 2) МАТЕМАТИЧКЕ ЈЕДНАКОСТИ И НЕЈЕДНАКОСТИ ВИНЧЕ и ЛЕПЕНСКОГ ВИРА a. ако је Аз = О (Коло) онда је и О = 0 b. ако је Аз = 0 онда Аз ≠ 1 c. ако је 0 + 1 (дух Божји, односно Сунчев зрак) = 1 онда је то = = , што би у даљим истраживањима могло да покаже да је вавилонска математика у првој фази и познавала 0/О као део приказа јединице, односно краја десетице у форми: i. А/Аз ii. или графичког d. ако је 0 = О онда је e. 0 = 3 x 4 = 12 односно да је f. 0 = 12 x 5 = 60: Овде ће сваки читалац, а посебно математичар, рећи да је то нетачно и апсолутно неприхватљиво. Али и слушаоце мојих предавања «450-годишњица Покровског саборног храма и Азбучна математика Винче»131 и читаоца упућујем да погледају на часовник – колико ће требати минута да их убедим да је ово било логично размишљање и чак за данашњег човека размишљање од непроцењивог значаја. 131 Предавања сам одржао 2011. године у Гимназији «Јован Јовановић Змај (раније Гимназија «Александар Карађорђевић») у Новом Саду, у Основној школи «Милоје Васић» у Калуђерици, Основној школи «Никола Тесла» у Винчи, Основној школи «Милоје Гарашанин», у Гроцкој, на Правном факултету Универзитета у Београду, на Факултету културе и медија Мегатренд универзитета, на Машинском факултету Универзитета у Београду и на Московској финaнсијско-правној академији (МФЮА) у Москви.

Преко кругова, јесењег и пролећног КолоВрата, преко приказа колоДара, преко весника/апостола колоДарских промена у природи, покушао сам поступно да докажем да су древни СлоВени/КолоВени створили појам НУЛЕ. Али такву поступност могли би оборити не само римско-ватикански цензори и демонизатори сваког таквог покушаја из различитих византолошких, ромејских и других антисловенских и антисрпских института и центара пројектовања историјске прошлости, у складу са Берлинским конгресом, већ и добронамерни ђаци. Али могуће је да ће их од новог нагона за спаљивање вештица и прогон магова, и демонизацију свега онога што велича српску и руску културу пре VI века, одговорити очигледна грешка коју су направили совјетски рестауратори. Мајстор Лазар Српски Хиландарац саградио је и поставио «во лето 6912, индикта 12, по замисли великог кнеза на његовом двору, за црквом Светог Благовештења»132 први торањски часоВеник (од речи часть – честица/део венца/круга/кола) у Русији, на коме су уместо цифара на бројчанику била почетна слова азбуке. Неке торањске «азбучне часовнике», који у Русији нису били реткост, обновили су совјетски рестауратори у последњој декади ХХ века, на куполама или звоницима (колокољне) православних манастира у Суздаљу и на Храму Григорија Неокесаријског,133 у улици Пољанка, у центру Москве! Али не разумевајући древно мировозрење (поглед на свет) СлоВена, које је православна црква инкорпорирала у своју традицију, совјетски рестауратори су направили грубу грешку у обнови азбучних часовника, за коју можемо слободно рећи да је то ватикански фалсификат! Наиме они су азбучни знак Аз ставили на место цифре 1, како нам је Ватикан наметнуо у свим књигама које се дотичу питања цифарског значења азбучних знакова. У Рату појмовима, који се води против СлоВена хиљадама година, нико не примећује овај груби фалсификат, битан и за разјашњење «загонетке историје математике», посебно «загонетке порекла НУЛЕ». Наиме, свуда у тим књигама се наводи да азбучни знак Аз има цифарско значење броја 1 (један). Али то није тачно јер је азбучни знак Аз одувек (почев од Лепенског Вира) имао значење О – ПРАПОЧЕТКА, односно знак Кола, или вечног васкрса! На првом часоВенику који је мајстор Лазар Српски саградио и поставио, 1404. године од рођења Христа, односно «во лето 6912, индикта 12» 132 Цитирано са корица компакт диска посвећеног изложби «Сеј часник наречетсја часоМерје» у Политехничком музеју у Москви, која је трајала од 30. октобра 2004. до 30. маја 2005. године: сам текст је из рада – Арте́мий Влади́мирович Арцихо́вский (1902–1978): «Древнерусские миниатюры как исторический источник», према «Историја средњевековне архитектуре» Ђурђе Бошковић. 133 Храм је полуразрушен 1939. године, протојереј Борис (Ивановский) стрељан,

▲ Поводом 200 година од Првог српског устанка графички је започета правилна реконструкција АзБучног часоВ(е)ника Лазара Хиландарца из 1404. године па је азбучном слову «А» враћена права вредност 0 (праПочетак)

83

▼ Неправилно реконструисани азбучни часовник на Храму у Москви

уместо цифара на бројчанику била су почетна слова азбуке, тако да је: а. слово Б у виду лигатуре слова Б и слова В било на месту где данас стоји број 1 (један). То је сасвим логично и у складу са мировозрењем КолоВена (древних СлоВена). Наиме Бог (Вид) је дакле један/Один (1); б. слово А односно реч Аз била је тамо где се налази, како и сама њена намена каже: на Почетку, тамо где је 0 (нулти) час, односно, за сатни циклус, тамо где је цифра 12.

▲ Розета Кола на манастиру Жичи (два укрштена S/Дзело/колоВрата као КОЛО) ▼ Колона из престонице Лидије Сарда, са човеком у опанцима који исписује азбучне фонетске знаке и идеографски знак Коло – (чува се у Археолошком музеју у Маниси 520–500 г.п.н.е.: Hasan Dedeoglu «The Lydians and Sardis», A turizm Yayinlari, Istanbul, стр. 46)

84

Торањски Азбучни сат Лазара Хиландарца није очуван. Али је очувана и у свету позната минијатура која се чува у Државном историјском музеју у Москви (Государственный исторический музей/ГИМ), како Лазар Хиландарац предаје торањски Азбучни часоВеник руском кнезу. Управо на тој минијатури се лепо види да је азбучни знак Аз на месту О (нуле) односно броја 12 (дванаест) и да је лигатура Б и В на месту цифре 1. Овај азбучни часоВеник и очувана минијатура су значајни и због знака /Дзело, који је приказан на месту цифре 6, када фактички Сунце чини КолоВрат и враћа се ка свом прапочетку. Тако и данас два пута по 12 часова означава дневну цикличност Кола. 1 је КолоВрат а 2 х је Коло (0 = O/васкрс). Управо у том значењу овај са Азбучног часоВника Лазара Хиландарца и азбучно слово Sело/ знаk Дзело у српском односно разСенском/руском језику није нестао већ је управо очуван у математици у многим језицима у идентичној графичкој форми Z односно речи: - zero/zero – нула у енглеском, - zero – нула у италијанском, - zero – нула у португалском, - сero – нула у шпанском, - zéro – нула у француском - zero – нула у пољском језику. Иако је Леонардо Пизански 1228. године покушао да «латинској раси» саопшти смисао термина «сифр» и користио слово zephirum (латинска реч zephyrus — зефир која је означавала и «западни вЕтар»), за арапско ‫رفص‬, Şafira, што и графички подсећа на српско слово Sело/Дзело, ова цифра/НУЛА ипак је добила латинску ознаку NULLUМ/NULLUS – ништа (грч. μηδέν, μηδενικό; νούλα). Таква замена може да сведочи да је намерно избегнут «наводни изворник» Şafira, не толико због арапског, колико због колоВенског/слоВенског Sело и његовог сакрално-васкрсног значења супротног хришћанском учењу о васкрсу.

Пошто је за древне СлоВене Коло (круг, часоВник, 12, 2 х 12, 60 минута, 360 степени, могуће и 360 дана) био знак годишњег Васкрса, то је хришћанство задржало овај пролећни празник процвата природе. Први Васељенски сабор је утврдио да се ускрснуће Исуса Христа слави у «прву недељу после првог пуног месеца, који наступи непосредно после пролећне равнодневице 21. марта». Датум хришћанског Ускрса тако може заузимати 35 места означених словима словенске азбуке, од 21. марта до 25. априла: «Число Пасхи так.(имъ) образ.(омъ) можетъ занимать 35 мѣестъ, означаемыхъ буквами славянской азбуки. Буквы эти называются ключевыми, потому, что составляютъ какъ бы ключъ къ точному откритiю дня Пасхи».134 Али у том кључу (про)рачуна Ускрса, очигледно је, да је накнадно слову А/Аз одузето (прехришћанско) значење Кола као прапочетка и Васкрса (О). Због те накнадне промене слово А/Аз у цитираном Речнику има значење 1 (јединице), Б значење 2, а В значење 3, што очито не одговара ономе што нам је оставио на свом азбучном торањском часовнику у Москви Лазар из Хиландара.

▲ Азбучна математика Винче 0 = 3 x 4 x 5 = 60 могућа само у космичко -просторно-временском изворишту бројева јер сада 0 ≠ 60

ЧасоВник/сат је данас најраспрострањенији храм посвећен васкрсној моћи дневног Сунца, које обнавља енергију светлости и добар дух и победу над поривима ноћи. Божанска прецизност васкрса је тиме уловљена у математички/швајцарски прецизну направу часоВеник/часоВник/сат. И управо зато што је од времена Винчанске културе и најстаријег археолошког налазишта Каршена/Carschenna била посвећена овом знању Швајцарска је и данас престоница часовника на којима и дан-данас постоји КОЛО божански узајамно зависног кретања мајке Земље, Сунца и ноћног Сунца/Месеца . Тако видимо да ипак размишљање да: 0 = 3 х 4 х 5 = 12 = 12 х 5 = 60 није апсолутна нетачност, макар у методолошком одређивању и материјализацији времена: круг дневног циклуса, како је то приказано на делићу Венца/ часоВенику/часовнику: 12 + 12 односно 12 сати дана односно СветоВида + (10 сати ноћи + 2 сата за свитање) = 24 сата, годишња подела Кола (год-а/године дана) на 12 весника (промена у природи), што је и хришћанска црква задржала у свом учењу у поетској библијској причи о 12 (дванаест) апостола/весника учења Исуса Христа, и на два полугођа где два S (Сунчева колоВрата) образују Коло, 360 степени круга/кола/год-а, као општеприхваћене математичке аксиоме (даља истраживања ће прецизирати да ли је подела круга на 360 степени настала као недовољна прецизност одређења 134 Священникъ магистръ Григорій Дьяченко: «Полный церковно-славянскiй словарь (с внесеніемъ въ него важнѣйшихъ древне-русскихъ словъ и выраженій)», Отчий дом, Москва, 2001., стр. 253.

85 ▼ У левом углу се види куп/ћуп/waterjar, моћна ЗДЕЛА са једним од два /ДЗело – колоВратна знака јАрила која чине Коло, што је прецизирано на поду КолоВенијума у Сарду у виду SВастика: и поред тога банкари из САД су платили да се напише да је ту била синагога

годишње цикличности односно регистровања 360 дана у току године или као резултат другог приступа древних КолоВена).

▲ Кнемида из Горње Винче (јужно од Гласинца, Република Српска) нађена 1880. г. (Б. Човић: «Од Бутмира до Илира»)

86

▼ Храм/звоник Василија Блаженог дограђен 1588. године уз Покровски саборни храм, који је саграђен и освештан 1561. године

Овај пример (како у погледу израде азбучног часовника, и очувања његовог изгледа у минијатури, тако и у погледу погрешне реконструкције азбучног часоВеника/часоВника од стране совјетских рестауратора) доказ је да СлоВени нису остајали по страни од процеса очувања знања о НУЛИ као ПРАИЗВОРУ, али да су удружене римске снаге, у различитим одорама, успевале да фалсификатима системски уништавају трагове слоВенске културе и математике. Очигледне фалсификате на торањским азбучним часовницима на храмовима у Суздаљу и на храму Григорија Неокесаријског у Москви (који не одговарају минијатури оригинала Азбучног часовника Лазара Хиландарца, који се чува у Државном историјском музеју у Москви (ГИМ) морају исправити рестауратори који су спровели реконструкцију, Руска православна црква Московског Патријархата, уз помоћ Комисије, при Председнику Русије, за супротстављање покушајима фалсификовања историје на штету интереса Русије. Интересантан је феномен да је овај очигледни фалсификат (у односу на изворишни смисао математике Лепенског Вира и Винче, а тиме и у односу на Азбучни часовник Лазара Хиландарца из 1404. године), учињен у време обнове руске духовности и ослобађања од совјетске прошлости, у којој су азбучни торањски часовници масовно уништавани рушењем православних храмова. Овде бих навео још један доказ континуитета поимања Кола као вечног васкрса и праизвора, на чему је базиран и АзБучни часовник Лазара Хиландарца. Најлепши православни храм на свету је, неспорно, Покровски саборни храм (Храм Покрова Божией Матери) који се налази на ПреКрасном тргу, који у Москви и свету многи неосновано називају Црвени трг. Покровски саборни храм, који је саграђен 1561. године, многи, а посебно совјетски водичи, погрешно називају Храм Василија Блаженог (собор Василия Блаженного), иако је Храм Василија Блаженог (просвећеног богаља, који је могао критиковати царску власт) дограђен 1588. године, што значи 27 година после завршетка градње Покровског саборног храма.135 Тако је на преваран начин примењена позната технологија замене већег мањим и обрнуто. Тако је назив Венетско море, које се тако звало јер су са обе стране живели Венети (СлоВени), смањен на Венетски залив, а назив мора је промењен у Јадранско/Адриатическо море. Исти такав назив: Венетско море промењен је у Вински, односно Фински залив, односно Рижски залив, 135 По другој верзији овај назив Саборног храма Василија Блаженог настао је зато што је Иван IV Велики желео да народ по лепоти овог храма памти не само њега већ и претке његове и посебно његовог оца Василија III (Василия III: «’Меня-то народ и без церквей тысячу лет будет помнить, а я хочу, чтобы и родителя моего помнили’. Оттого будто бы храм и называется Василием Блаженным» према: Елена Лебедева - http://www.zavet.ru/kalendar/bm/pokr-002.htm).

а море прозвано Балтичко море, да би се преименовао национални састав становништва и потиснуло име СлоВени, па је и град КолоВен временом постао Талин. Покровски саборни храм подигнут је по налогу ИВана IV Великог (који је, као и његов отац и дед, био Велики кнез што би на немачком било Grosse, па је у овој речи, повратници на руски, добио назив Грозни). Храм је грађен од 1555. до 1561. и освештан је те године 12. јула 1561. Храм је градио: по једној верзији, мајстор Постник Јаковљев по надимку Барма, који је, кад је саградио храм, био ослепљен да не би више нигде могао да сагради тако леп храм, по другој верзији, мајстор Барма и мајстор Постник, по трећој верзији западноевропски мајстор (Италијан), који је сјединио руски ВИНТАВОЈ136 СТИЛ и стил ренесансе. Често се истиче да је, наводно, повод грађења храма било «сећање на освајање татарског упоришта Казањ, 1552. Године, и да осам купола са осам капела симболизују осам напада на Казањ: четири велика и четири мала.»137 Храм нема апсолутно било какве везе са некаква измишљена четири велика и четири мала напада на татарски Казањ. Ове предивне куполе немају апсолутно никакве везе са било каквим односом православних и татара, или муслимана! Куполе немају никакве везе са исламом или турским или азијатским чалмама!

▲Тлоцрт (основа) Покровског саборног храма у потпуности понавља схему Кола са Кнемиде из Горње Винче

87

▼ Покровски саборни храм Мајке Божије, што стоји на рову (рус. рву)

▲ Унутрашњи изглед једне од купола понавља исту космогонију Кола и његово кретање 136 Увојни, спирални. 137 Гордана Чановић: «Ватромет облика и боја», дневне новине «Политика», Београд, прилог «Некретнине», 6 и 7. јануар 2012.

Куполе понављају природу и форму рУске ВИНтове/увојне КОЛОне (стуба) па, као и основа храма, изражавају Коло и вечно кретање – вечни васкрс и процват природе који је и осликан у унутрашњости храма. Прича о јубилеју и нападу на Казањ имала је, и у средњем веку, као и сада, задатак да скрене пажњу са огромног значаја овог храма у поимању културе Лепенског Вира и Винче, који се огледа и у невероватној идентичности схеме Покровског саборног храма са схемом коју садржи (за)штитник за колено/кнемида, што је и у једном и у другом случају имало божанско значење! На кнемиди из Горње Винче је у централном знаку О још једанпут поновљен исти такав знак који налазимо и у натпису ВиниК(оло), који је у некадашњој престоници Лидије нашла Америчка археолошка експедиција

▲ Положај фреске Агиос/Св. Сава Сербскиј у олтарном делу Архангелског сабора

у називу древних СлоВена које је значило ВиниКоло или КолоВени, исписано азбуком лидијског периода. Управо је из овог назива и настала реч ВиниК односно ФиниК (по грчкозападном начину изговарања) древног колоВенског рода.

88

▼ Схема Архангелског саборног храма Московског Кремља и положај неких српских фресака

Исти овај знак изабрао је за свој амблем и Институт за археомитологију, из Себастопола (Калифорнија, САД), који је са Српском академијом наука и уметности организовао 25. маја 2004. године, у Новом Саду «Међународни симпозијум о неолитском систему симбола југоисточне Европе». Том приликом ни организатори ни научници који су поднели реферате, нису поменули српске ауторе који су, као Радивоје Пешић и други, већ писали о Винчанској азбуци и писму, нису користили српски језик и азбуку за тумачење знакова писма са артефаката нађених по Србији, нити су покушавали да те знаке писма упореде са натписима нађеним у Сарду и Малој Азији, нити са знацима етруског писма. У ненајављеној дискусији, на крају првог дана симпозијума, истакао сам ове пропусте као битну повреду основних научних принципа и метода разматрања проблема.138 Научници који су поднели реферате признали су ДА СУ ЗНАЦИ нађени на археолошким налазиштима Винче, ЗНАЦИ ПИСМА. Али, нарушавајући основне методолошке принципе у научном разматрању, покушали су да, без икаквог стида и уз помоћ Б. Брукнера, академика САНУ из Новог Сада, измене назив Винчанског писма/азбуке на Подунавско писмо, јер се, наводно, реч Винча и Винчанско писмо тешко изговара на западним језицима. Ово им, судећи по преименовању назива Винчани на Феничани, верујемо! Али и једна и друга промена су чиста крађа и технологија брисања 138 «Недељне илустроване новине» (НИН), Београд, у броју 2787, од 27.5.2004. године, на страницама 30, 31 и 32 у целости су пренеле ову моју, очито оправдану, дискусију.

трагова слоВенске културе и историје. Интервјуе са коментарима овог покушаја промене назива Винчанског писма пренео је часопис НИН.139 Огромну захвалност као народ дугујемо свима онима који су на овом симпозијуму прихватили да су натписи, нађени на преко 1300 артефаката, заиста писмо, иако су неки српски научници били прогањани преко двадесет година за такве тврдње.140 Али исто тако не смемо допустити да се назив Винчанско писмо/Винчанска азбука мења, јер је то стална злочиначка римска империјална технологија. Овој римској империјалној контроли и терору нису успели да се супротставе чак ни они за које званична историја говори да су у Русији располагали апсолутном влашћу. Најлепши православни храм је изграђен по налогу Ивана Великог (Грозног) IV, првог сверуског цара. Имајући у виду многе околности, и посебно структуру храма, треба имати у виду да је битно на изградњу храма утицала Ана Јакшић, унука Великог српског војводе Јакше. Ана је била мајка Јелене Глинске која се 1526. удала за Великог Кнеза Василија III и родила му синове Јурија и ИВана, у име којег је владала од 1533. до 1538. године. Ана Јакшић је била највећи српски педагог свих времена јер је васпитавала првог руског цара, и данас највеће државе на свету. Била је једна од најутицајнијих Српкиња свих времена, јер је после смрти ћерке Јелене 1538. године преузела васпитавање свог унука ИВана IV Великог/ Grosse – Грозног кнеза а потоњег првог и великог цара Русије, коју је објединио на територијалном принципу. Ана Јакшић је Ивану Великом заменила родитеље и у том смислу, могуће, и треба видети истинитост његове тврдње да хоће храмом да се памте и његови преци/родитељи и њихово знање. Ана Јакшић је утицала: на осликавање српских фресака «Агиос/Св. Сава Сербскиј», «Св. кнез Лазар Сербскиј» и «Сербские чудотворци (Св. Сава Сербскиј и Преподобни Симеон/кнез SтеВан Немања)» у Архангелском саборном храму Московског Кремља, на формирање РасСије/Русије као територијалне целине (Русија је хиљадама година пре тога била цивилизација заснована на поштовању рода и предака, што потврђује да је то најстарија цивилизација, која је постојала и пре 509. г.п.н.е.) јер руски научници наводе да су Св. 139 «Недељне информативне новине» (НИН), Београд, број 2788: интервју са иностраним учесницима и организаторима конференције о разлозима њиховог покушаја да промене назив – Винчанско писмо. 140 У енциклопедији «Еуроанали» 1985. године први пут је објављена енциклопедијска јединица Винчанско писмо, на основу радова и залагања Радивоја Пешића, аутора књиге «Винчанско писмо» у којој он употребљава као синониме називе Винчанско писмо и Винчанска азбука.

▲ Фреска Сербски чудотворци помоћу које је откривен древни назив СлоВена: КолоВени

89

▼ Положај фресака Св. кнез Лазар Сербскиј и Сербские чудотворци у Архангелском сабору

▲ Знаци Кола (вечног васкрса природе) на улазном своду Покровског сабора показују како је настао капител али и знак Александра Македонског, што је још један доказ да ХелВенско није Грчко

90 ▼ Васкрс природе Колом на колонама на улазу у Покровски сабор

Сава и Преподобни Симеон/Стефан Немања били узори за руске цареве по питању формирања руске државности («Појављивање лика Саве Српског у Архангелском сабору, и то два пута, и на североисточној колони – стубу (на фресци Српски чудотворци) и на северном, олтарском стубу (фреска Агиос (Свети) Сава Сербскиј)141 објашњава се не само династичким везама и личним поштовањем Ивана Грозног према овом свецу,142 него се јавља, пре свега, као израз признања делатности Св. Симеона и Св. Саве, као пример за руску државотворност, због чега су они и постављени под ликом великог кнеза Владимира»143), на популаризацију и умножавање српских икона у Русији, на израду «Сликовне историје света кроз историјске личности по годинама (Лицевой летописный свод)», који је у неким од 10.000 листова са 17.000 прекрасних историјских минијатура посвећен српској историји на којима је цело поглавље названо «Српска Троја» у којем учесници Тројанског рата имају српска имена, поклоне Ивана Великог српском манастиру Хиландару, и отварање Хиландарског подворја у московском храму, на изградњу Покровског саборног храма на (Пре)Красном тргу, иако је изграђен 1561. године, осам година после њене смрти 1553. Овом последњом констатацијом хтео бих да укажем: 1. на улогу педагога у великим (историјским) делима 2. на утицај «ограничавајућих» околности, у којима преноси знање сваки педагог 3. да резултати педагошког рада често постају видљиви тек после одласка педагога из живота. Иако је Ана Јакшић, могло би се рећи, у једном тренутку располагала апсолутном влашћу, а у дужем периоду утицала на њено формирање васпитавањем малолетног, па и пунолетног Ивана Великог, она није могла превладати нека ограничења и фалсификате којима је изложен слоВенски народ. Наиме, Ана Јакшић је, од римско-ватиканских контролора, нападана за наводно волховање (староруски «кудесник/чудотворац», «волшебник/ чаробњак», мудрац, маг, санскр. — mah, клинописно — magush, латинско — magis, руско — жрец). 141 Е. С. Сизов: «Руске историјске личности на фрескама Архангелског саборног храма и споменици писмености XVI века», «Руски ствараоци на фрескама Архангелског храма», ТОДРЛ т. XXII,1996, Москва – Лењинград, стр. 270-271. 142 С. Петковић «Свети Сава Српски у старом руском, румунском и бугарском сликарству», Београд, Јубиларни зборник Руског археолошког друштва у Краљевини Југославији, 1936, стр. 364. 143 Елена В. Бељакова – Јарослав Н. Шћапов, Институт историје Русије РАН «Традиција Светог Саве српског у Руси» (локатив од речи Русь – стари руски назив за Русију – објашњење Б. М.), Београд, Српска академија наука, Међународни научни скуп «Свети Сава у српској историји и традицији», 1998. стр. 365.

Судећи по ономе како је васпитала једног од највећих слоВенских родољуба, који је ОБНОВИО једно од највећих царстава, увек се ослањајући на руску традицију и посебно, судећи по структури и изгледу Покровског саборног храма, и имајући у виду историјске загонетке у развоју математике, могуће је да се «волховање Ане Јакшић» управо и састојало у изучавању математике и астрономије, које су ипак очуване у Русији.144 Мухамед Ал Хорезми, под чијим су утицајем настале речи алгебра и алгоритам и који је одлучујуће утицао на повраћај математичког знања Веничана/Феничана у Европу, био је зороастријски жрец/маг (на арапском «маџус»145) Али хришћанска структура чак и на истоку, у Русији, и поред тога што је имплементирала многа родоверна знања, није дозвољавала обнављање битних прехришћанских знања, посебно математичких. Али Ана Јакшић је издржала, као и њен унук, све притиске, створила основе за изградњу Покровског саборног храма, замонашила се и умрла под именом Анастасија у руском православном манастиру. Тако имамо данас Покровски саборни храм као једно од најлепших сведочанстава о непрекидности руске/слоВенске културе, почев од Лепенског Вира и Винче, укључујући и везу са симболима који откривају темеље азбучне математике те културе. На Западу постоји појам Тајна руског храма. Тајна петокуполног крстообразног храма је у томе што је овај руски, православни храм, представа хелиоцентричног система, у којој је централна купола Сунце, две куполе представљају две равнодневице/еквиноција у току године дана кретања мајке Земље око Сунца, а две куполе два солстиција (позицију Земље у време најдужег и најкраћег дана у години). Та космогонија вечног васкрса природе је још прецизније исказана у основи, куполној композицији, па и на осликаним унутрашњим зидовима Покровског саборног храма. Тако помоћу најлепшег храма можемо реконструисати појам вечног васкрса као саставног елемента НУЛЕ као прапочетка. У томе ипак не можемо преценити улогу Ане Јакшић у одржавању континуитета културе и знања у Русији, јер је и на КолоКољни/звонику Ивана III Великог, у Московском Кремљу, исказана симболика колоДара, исцртана на гривни из Дрмна (тзв. Јухор гривне) тиме што: звоник/колоКољна Ивана Великог у целости понавља цртеж који се налази лево на гривни из Дрмна, што и јесте знак Аз, односно круг/прапочетак и два Сунчева зрака као представа Духа Божјег који је на идолу из Кличевца приказан са сукњом у обличју Аз, као симболом рађања, 144 Упоредити Алмагест (арап. ‫يطسجملا باتكلا‬, односно на латинизованом арапском, al-kitabu-l-mijisti, у преводу «Велика књига/Велики зборник астрономије»). 145 Ушаков Игорь: «История науки сквозь призму озарений: От арифметики до алгебры – Таинственная страна Аль-Джебр», КомКнига, Москва, стр. 24.

▲ Знаци Кола (вечног васкрса) са улазног свода Покровског сабора (који објашњавају како су настала «српска оцила»), што је био и знак трипољске епохе ( «Засеянное поле»), због чега је у неким системима цифра 4 имала ознаку Х

91

▼ Коло ствара унакрсни свод који има космогонијско значење, као и четвороводни кров српске куће

спојени тлоцрти/основе првог и другог јаруса/спрата овог звоника понављају десни цртеж на Гривни из Дрмна односно дају приказ КолоДара са четири ГОДишња доба односно каленДар.

▲ Приближни изглед старог крста

▲ Здесна налево: «јаБука» на мачу, трн/рукохват, накрсница у облику КолоВрата/S-идеограма, најраспрострањенији тип мача у Србији између Маричке (1371) и Косовске битке (1389)

92 ▼Куће Радимља (Столац) – оностраног живота чије (васкрсно) Коло најављује О

▲ Наруквица из дрмна са ознаком Аз и схемом КолоДара (ГОДа)

▲ Круг и зраци КолоКољне / звоника Ивана Великог понављају леви знак са Гривне (највиши Аз у свету)

▲ Основа првог и другог појаса колоКољне приказују КолоДар

Али је битно да је Ана Јакшић својим ауторитетом и васпитањем ИВана Великог IV очувала древна знања и очувала традицију понављања прехришћанског знања на православним храмовима. Не разумевајући колоДарски смисао Покровског саборног храма и дух древне цивилизације, чија су достигнућа и вредности укључене у православље, захваљујући светоСавском приступу, који је због тога са Преподобним својим оцем Симеоном, Стефаном Немањом био узор руској државотворности, и као такав приказан у Архангелском саборном храму на фресци Српски чудотворци, совјетски водичи су насели пропаганди

да је крст на Покровском саборном храму, испод којег су видели нешто налик на полумесец, победа хришћанства над исламом. У другој фази те преваре некоме је већ у епоху свеопште демократије, пало на памет да тај наводно полумесец уклони и замени крстом, који, иако је такође православни, очигледно не одговара структури, основи и пропорцијама Покровског саборног храма.146 Наиме тај срп који је удаљен нема никакве везе ни са исламом нити са полумесецом, већ изражава кретање, као и куполе, које никакве везе немају са исламским турбанима, већ потичу од руске «ВИНтове/спиралне колоне/стуба».147

▲ Нови крстови на Покровском саборном храму

93 ▼Сада гробље Радимља називају некропола – град мртвих, иако су они за нас живи (орјентир): «Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама» што је католичко наметање кривице, иако су БогуМили рукама представљали Аз, Божанско Коло/О/0 и дух/ Сунчев зрак ▲ Слика непознатог мајстора на којој се виде крстови са знаком кретања/васкрса које су променили јавно, нама на очима

Покровски саборни храм Божје Мајке што је на рову/падини (јер је на обриву реке Москве, иако неки објавшњавају да је изграђен на рову) је под заштитом УНЕСКОа, али су, за сада, непознати «неимари», ипак променили крстове, који су тамо стајали више од 440 година, без много помпе и дискусије. И ови нови и замењени крстови су православни, али су претходни изражавали кретање, које је и у структури основе самог храма. 146 Уколико су крстови замењени да би се уједначили са свим осталим крстовима, који се виде на том ПреКрасном тргу, такође нема оправдања, јер је недалеко одатле налази храм на коме је очуван крст са знаком кретања/васкрса у облику полукруга, док је на новим крстовима овог хрма, симбол васкрса исказан у облику косе црте / у доњем делу крста, која полази, гледано са Истока, одоздо на горе. 147 У српском језику се израз очувао: ручица за винтовање – увртање, којим се закоче воловска кола.

▲ Латиница је писмо Латина због чега је окупационо средство за поробљавање и Срба и Хрвата и свих СлоВена: Ови бољунски стећци са азбучним натписима су сведоци отпора продору латинице и Римске империје

Један од непобитних доказа да су Словени имали прецизно одређен појам НУЛЕ јесу прехришћански надгробни споменици – стећци. На њима је увек у узајамној зависности и компарацији приказано коло: буквално у народној игри коло, или у облику два укрштена колоВрата, као О (круг, коло, нула) који почивши држи између палца и кажипрста са папиларним круговима или са сунчаним знаком на ноктима, што је био израз цикличности и новог кола оностраног живота; исти знак кола/нуле, васкрса живота и природе, присутан је и на древном Збручком идолу. Једна од технологија преваре су сва разматрања која српске стећке везују за хришћански период. Наиме, ови споменици су били породично добро, па су као прехришћанска традиција постављани на хумкама покојника и у периоду када је хришћанство успевало, на краћи или дужи период, да се наметне у брдовитим крајевима данашњих простора Далмације, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, док је народ остајао предан претходним обичајима и веРи.

94

▼ Скица погребног Кола са јеленом на стећку (Др Ђорђе Јанковић «Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској» Етнографски музеј, Београд 2000, стране 9-22)

▲1

= колоВрат, 2

= Коло са детаљем мача SКјаВонеска148

148 Божанић-Безић 1966а, цитирано на основу Марко Алексић: «Medieval Swords from Southeastern Europe, material from 12th to 15th Century», Београд, 2007., стр. 103. Овакви прикази колоВенских мачева који су називани SКјаВонеска/SkјaVoneska нађени су на стећцима (СТЕЋАК прехришћански надгробни дом/споменик) у селу Бобова код Ваљева, на наводном Римском гробљу; с. Доња Брела код Макарске (5 налаза); с. Тучепи код Макарске; с. Подгора код Макарске, део Гробље; с. Лиштица код Мостара, део Лединац; Попово Поље, део Прапратница; с. Жаково код Требиња; с. Кључ код Гацка, део Црквина; Гацко, део Срђевић; Калиновик, део Горње Баре; Равно код Купреса, део Равањска врата; с. Ниско код Сплита.

Ове ознаке S/КолоВрата/СунчевогПовратника односно укупности Кола (два S) очуване су и на ратничкој опреми у виду колоВенског мача, који су на западу називали, по његовој сличности са латиничним S – Skjavoneska/ Скјавонеска: Скјавонеска, или спада скјавонеска (итал. spada schiavonesca; на немачком Schiavonesca auch Spada schiavonesca; нем. slawisches Schwert) или словенски мач, што су писали и енг. Venetian [və’niːʃ(ə) n] -styled cross-hilted swords, око 1460-1500. Енглески назив упућује: да је ово био венетски а не само венецијански мач, како су у каснијим тумачењима наметнули, имајући у виду тачну чињеницу да се овај мач користио од стране дуждеве гарде у Венецији, да је овај мач имао двоструки заштитник између рукохвата/трна и оштрице, због чега се и називао накрсница, како је и приказано на стећку у овом раду, у облику два S-образна/колоВратна знака. Када је почео да се ради у облику само једног S – треба даље истражити.

▲ «Boljunski su natpisi pisani hrvatskim narodnim jezikom s elementima crkvenoslavenskog književnog jezika i jednim od triju hrvatskih pisama: hrvatskom ćirilicom» – технологија подвођења под скуте Ватикана

95

▼ Као прехришћански посмртни дом стећак увек показује Коло, почетак оностраног живота: као ланета/јелена, народне игре коло, S-колоВрата, SорВенског мача/ SКјаВонеске итд.

▲ Први пут се у овој форми мач помиње 1391. године (две године после Косовске битке) под називом скјавонеска, у Дубровачком архиву. Ово је наведено према подацима Марка Алексића који каже: Будући да је израз ‘Склавонија’ у средњовековном Дубровнику означавао Србију, овај назив је заправо значио српски мач.149

Ова идентичност назива скјавонеска/Venetian/SрБски/српски мач сасвим је логична јер како је реч Skjavone изведена из КолоВени тако је и реч Срби изведена из речи Серби, а ова из SorVen, што је германизам од КолоВен, који је преко бетацизма прешао у SорБен, тако да су Лужички Срби и дан-данас принуђени да поред свог истинског назива Венди/Венети пишу и немачки назив свог народа СорБен/SorBen (Luzatieen Sorben – Wendi). 149 Марко Алексић Medieval Swords from Southeastern Europe, material from 12th to 15th Century, Belgrade, 2007.

За питање објашњења порекла математике, нуле односно цифара, битно је схватити да је ознака S била идеографски знак КолоВрата као вечног васкрса, који формира Коло/Круг – прапочетак/О/0. Онај део српског/слоВенског народа који данас себе именује ХрВати (који је остао предан колоДарским називима каленДарских месеци), је знак ВЕЧНОГ ВАСКРСА – КРУГА/нуле исцртавао на рукама и телу техником тетовирања све до XIX века.

▲ Назив Срба и свих СлоВена је био Рас (родПрвобитни) а назив простора РасСија одакле је изведено РасСија/Русија Рашка, Раша, Ruthenia, Russia [‘Rʌʃə]

▲ Коло у различитим формама истетовирано на телима КолоВена «католика»

▼ Збручки идол, древно слоВенско божанство СветоВид, који је био моноТеистичка представа Кола, иако је имао четири главе и више нивоа

▲ Схематски приказ најстаријег очуваног колоВенског идола СветоВида са знаком прапочетка и годишњег и животног васкрса

▲ Прехришћански крст (Коло – кретање мајке Земље око Сунца) и од њега изведени облици150

▲ Како бисмо ми данас рекли православни/равнострани КРСТ, који је био у ствари Коло, истетовиран на телу и рукама људи које је Трухелка означио католицима

Тетоважа по телу, заклоњена одећом, тако да је ово тајно знање о колу/ вечном васкрсу било недоступно погледима околине. Истраживачи као што су Трухелка и посланици Ватикана измислили су да су родитељи тетовирали децу да их Турци не би отели. Али тетоважа очито није имала задатак да означи индивидуалност појединца или његово име, већ да означи припадност роду КолоВена и да искаже молбу Колу као вечном победнику Светла над тамом. Ова традиција чувања древног мировозрења је уништена када су посланици Ватикана измислили да се тетовирањем, преко пљувачке, која је коришћена, преноси сифилис. Могуће је да ће у даљим истраживањима моћи да се повуче разлика између грчког, са једне стране и хел(В)енског (слоВенског), са друге стране, и по разлици између: хелиоцентричког система, као чисто колоВенског (слоВенског), укључујући и Аристарха Самоског (ако се покаже да његово учење није само њему приписано, што је стара грчка технологија), који је тврдио да је у центру васионе Сунце, а да Земља и друге планете круже око њега, јер је очигледно да се далеко пре Аристарха Самоског, у Лепенском Виру и Винчи, формирала представа о Колу као укупности кретања мајке Земље око њеног чеда Сунца, у оквиру чега ће постати јасније да се Архимедесова/Архимедова (који је следио Аристарха у овом хелиоцентричком схватању космоса)151 молба римским војницима, који пале и убијају: «Не дирајте ми кругове», није односила на нацртано, него на молбу да не убијају његове саплеменике Коло(Вене), 150 Др Ћиро Трухелка, кустос у Босанско-херцеговачком музеју: «Тетовирање католика у Босни и Херцеговини», Гласник земаљског музеја, Сарајево, 1894. године, стр. 241. 151 «Детская энциклопедия», том 3, Академия педагогических наук РСФСР, Москва, 1961., стр. 35.

▲ Босна је измењен назив Бос-Нија, што је скраћеница од БожанскаКоловенија јер је ХерцеГоВина њен синоним, односно идентична скраћеница, у којима су идеограми Б и Х означавали Коло, што се јасно види на грбу ▼ Крст је прехришћански симбол крестјана (богумила, у Русији ознака сељака, који су последњи примили хришћанство) па иако је ово надгробни споменик новијег времена сведочи да је богопоштовање Кола КРУГА/нуле опстајало без обзира на нове вере

▼ СлоВенска/колоВенска богиња КеБела/КеВа (на којој су Грци само дописали Артемис) на чијој капи 3 крста са 12 завршетака чине капиТел, што је одгонетка зашто су у математици Месопотамије божански бројеви били 3, 4, 5, 12 и 60 као и доказ да су Грци преко Витрувија присвојили порекло архитектонских елемената

геоцентричког поимања природе што одговара грчком «Panta Rei/Све се креће» и Птолемејевом геоцентричном систему, који је говорио да су звезде закачене за небеску сферу, да се Земља налази у њеном центру, а да Сунце и планете (тзв. луталице) круже око Земље, што је прихватила и Библија и хришћанство развијајући антропоцентризам (да је Бог саздао цео свет ради човека) Све моћне империје и идеологије овог света, од Римске империје, Пунских и Галских ратова Гаја Јулија Цезара, преко грчке философије, инквизиције, нациста и бољшевика, хришћанства, ислама и јудаизма (сетити се Мојсија из Старог завета, који уништава старе плоче, са старим знањем и најстаријим мировозрењем које се називало РазУМ/РодаПрвобитног УМ и обухвало сазнање «Све је Коло»), биле су усмерене на уништење трагова о најстаријој култури Лепенског Вира и Винче као родоВерној/ПАГанској. Онда се чини да моја објашњења и докази о азбучном пореклу математике и сви докази које сам овде изнео да се математика развијала из Лепенског Вира и Винче преко Веничана/Феничана изгледају као узалудан посао.

98

Јадно Коло. Оно је и данас овим добронамерним текстом о пореклу нуле и математике изложено опасности да буде екскомуницирано/одбачено од стране неоинквизиције, владајућих пустињских идеологија и оних који не желе да схвате генијалну једноставност тог најстаријег погледа на свет. Јер како објаснити Енглеској Краљици да енглеска реч God (Бог) потиче од српске/руске речи год (као једнина од годова са пресека дрвета) и да у суштини означава древно слоВенско божанство Коло које је О/круг али и НУЛА односно вечни васкрс! Како Краљици Мајци објаснити да је на застави Уједињеног Краљевства Велике Британије приказано српско/руско Божанство Коло (црвени крст Сунце, Бели крст мајка Земља, коси црвени крст - ноћно Сунце/Месец), што и јесте God (Бог) у својој укупности, чему је накнадно дато хришћанизовано значење и значење уједињених територија Велике Британије, што је само прикривање изворног значења. Она би то без икаквог проблема схватила, али чиме онда, да јој њено окружење, оправда зашто перманентно води антируску и антисрпску пропаганду и политику. Ове истине руском морнару, на чијим се бродовима вије исти, Андрејевски флаг/застава, мора ухиљадустручити снагу јер се преко ове истине спаја са прецима, који су проливали крв штитећи његову божанску снагу, која је и данас као хелиоцентрични систем, најснажнија енергетска сила доступна човеку. Ову снагу треба да добије сваки онај ко стаје под знамење двоглавог орла, јер је двоглавио орао знак слоВенског колоВрата, односно вечног васкрса.

Иако је српским законима забрањено да министар Владе Србије обавља било коју другу делатност, актуелни министар културе Србије152 се бави и уређивачком политиком у сопственој издавачкој кући «Стубови културе», те се у књизи «Срби пре Адама и после њега», рукама неког Радића из Ливна окомио и на моје образложење да енглеска реч God (Бог) потиче од српске/руске речи год. Радић «у удружби»153 са министром културе Србије износи да је језичка бравура тврдња «доктора правних наука Божидара Митровића» да је «од речи год настала српска реч ГОДина, руска реч год и енглеска реч ГОД (god – бог Коло материјализован у годовима дрвета)»154. Радић ми се у памфлету «Срби пре Адама и после њега» у вези тог обраћа и лично: «Докторе, зар је могуће да верујете у ту несувислу игру речи? Енглеска реч god, у значењу врховно биће, божанство, бог, настала је од протогерманске речи guthan (онај који је призван) и нема никакве везе са словенским речима год и година».155 Шта је овде несувисло мислим да је довољно јасно без икаквих додатних разјашњења. Радић је очигледно призван од Министра културе Србије да у памфлету «Срби пре Адама и после њега» оцрни и «извргне руглу»156 сваког ко покуша да укаже на древност српског језика, културе и историје. Тако је очигледно да сама држава Србија плаћа и назначује људе који делују против српске историје и културе. Исти такви ватиканско-протогермански guthani (они који су призвани) су: I. у «ПРОЦЕСУ ПРОТИВ СЛАВИСТА/Дело славистов» у периоду 19331934. године «похапсили дописне чланове Академије наука СССР» јер су се ухапшени академици борили «за очување и самобитност културе, морала, облика живота, и историјску традицију руског народа»: 1. кнеза Владимира Сергејевича Трубецког,157 секретара Института словенске културе и историје/Института славяноведения (ухапшен је, са троје старије деце, 29. јула 1937., стрељан 30. октобра 1937.), 152 Није Министар културе Србије Предраг Марковић необразован зато што нема више од четири разреда гимназије, већ зато што, како каже Св. Николај (Велимировић), нема образа, па ЈАВНО крши закон те се, и поред законске забране, бави допунском делатношћу, у оквиру које напада и мене који сам дао научно објашњење како је настала реч култура, и како је то везано за српски народ, док он прима плату министра да би српску културу и историју компромитовао. 153 На корицама трећег издања «Срби пре Адама и после њега» на насловној страни по избору удружника Радића и Марковића стављена је фотомонтажа са два буздована из XV века и српским панциром из XIV – XV века. 154 Да заметне траг извора Радић се у фусноти 344, на страници 345 своје књиге (вероватно по навици, јер је ова моја тврдња тачно цитирана) позива на страницу 168 моје књиге «РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и српски чудотворци» иако та моја књига има свега 100 страница. 155 Радивоје Радић: «Срби пре Адама и после њега», «Стубови културе», Београд, 2011., стр. 345. 156 Радивоје Радић: «Срби пре Адама и после њега», «Стубови културе», Београд, 2011., стр. 312. 157 Син Сергеја Николајевича Трубецког (1862-1905.) првог изабраног ректора Московског државног универзитета МГУ «М. В. Ломоносов» и брат кнеза Николаја Сергејевича Трубецког, познатог руског лингвисте и философа, који је морао да емигрира 1920. у Бугарску.

▲ Застава Уједињене Краљевине Велике Британије је приказ Кола (црвени крст – Сунце, коси бели крст – мајка Земља, коси црвени крст – ноћно Сунце/Месец) чему је накнадно дато христијанизовано значење и значење уједињених територија

99

▼ Год и енглеска реч God (Бог) значе једно исто – Коло/обнову, прапочетак, круг/васкрс

▲Да у VII веку Арапи нису продрли на Блиски исток и Европу, не само да се не би појавила НУЛА, него је питање да ли би Ватикан и даље скривао и уништавао историју КолоВена/ СлоВена (Месечеве мене: «Хронологија, или споменици прошлих поколења» Абу Рејхан Мухамед Ибн Ахмед Ал Бируни из Хорезма/ XorАzm, сада АВганистан, где су очувани знаци Кола, које НАТО уништава)

100

▼Тајна Руског (петокуполног крстообразног) храма: Све је Коло а Господ свемогућ у очувању непрекидности слоВенске културе од Лепенског Вира и Винче

a. у логору му је умрла ћерка Александра (1919–1943), b. син В. С. Трубецког Григориј провео је по логорима 10 година; c. ћерка Варвара Владимировна Трубецка стрељана је у логору, 2. Григорија Андрејевича Иљинског (стрељан), 3. Дурнова Николаја Николајевича, a. стрпали су у логор и његовог сина А.Н. Дурнова и његову вереницу – Варвару Владимировну Трубецку, за коју сам већ рекао, да је стрељана у логору, 4. Афанасија Селишчева (Афана́сий Матве́евич Сели́щев, који је саставио прецизне карте словенских топонима у држави, коју је направила Енглеска, а коју су у складу са својим новојезиком назвали Албанија,158 иако је то само преличен слоВенски назив Бела/КолоВенија), 5. професора В. В. Виноградова, К. В. Квитку, П. А. Расторгујева, Н. Л. Туницког, И. Г. Голанова, В. Ф. Ржигу и друге.159 II. у «ПРОЦЕСУ ПРОТИВ АКАДЕМИКА/Дело академиков» (Академическое дело, Дело Академии наук): 1) крајем 1929. године почели су хапшења историчара-архивиста у Академији наука СССР, 2) у јануару 1930. године ухапсили су познатог историчара Сергеја Фјодоровича Платонова и његове најближе сараднике Е. В. Тарлеа и још 100 сарадника Академије, 3) у вансудском процесу Указом комисије Обједињене државне политичке управе при Савету народних комесара160 од 8. августа 1931. године осуђени су на дугогодишњу робију С. Ф. Платонов, Е. В. Тарле, Н. П. Лихачов, М. К. Љубавски (умро у логору 1936.), старији научни кустос Пушкинског дома Н. В. Измаилов, С. В. Рождественски (умро у логору 1934.) А. А. Петров (стрељан 1938.), Ј. В. Готје, С. В. Бахрушин, Д. Н. Јегоров (умро у логору 1931.), В. Н. Бенешевич (стрељан 1938.) и други, 4) у августу 1931., Указом ОГПУ, група бивших официра гарде, који су радили у Академији наука (А. А. Ковањко, Ј. А. Вержбицки и други) била је осуђена на стрељање, а такође је била осуђена група сарадника Академије наука која је радила у Руском музеју, у Централном архиву, и такозвана «црквена група» (свештеник А. В. Митроцки, М. В. Митроцки, бивши професор Петроградске духовне академије).161 158 http://www.kroraina.com/seli_sna/index.html 159 http://ru.wikipedia.org у одељку: Дело славистов. 160 Объединённое государственное политическое управление (ОГПУ) СССР. 161 http://ru.wikipedia.org у одељку: Академическое дело.

Ови слоВенски великомученици су похапшени а многи и стрељани или су умрли у логорима, зато што су се усудили да тврде да је руска и словенска историја старија од оне коју предају на совјетским универзитетима и школама. Сви су рехабилитовани (Владимир Сергејевич Трубецкој 1964.; Серге́ј Фјодорович Плато́нов је у потпуности рехабилитован Решењем Војног већа Врховног суда СССР 20. јула 1967. године), али и данас све институције које се баве руском историјом и историјом културе Словена раде под строгом контролом и страхом који им је утеран стрељањима и терором. Председник Русије Медведев 2012. годину прогласио «Годином руске историје». Надајмо се да ће руски историчари коначно добити право да истражују руску историју и пре VI века и ван Лењинових «унутрашњих граница» које су постале међународне границе савремене Русије. Хиљадугодишње КОНТИНУИРАНО злочиначко и геноцидно уништавање трагова Винчанске културе српског и руског народа, односно историје свих СлоВена до VI века изгледа као да је апсолутно успешно завршено, и да тај процес не могу да превладају никакви докази и логичност објашњења. Али у том безнађу створеном после хиљадугодишњих напора да се трагови Винчанске културе униште, минимизирају, сведу на ужи ареал, и уништи траг континуитета те културе (од Лепенског Вира и Винче до Тајне петокуполног православног/руског храма), поново постајемо свесни да је Господ свемогућ и да је и поред свих уништених доказа дао човечанству прецизне доказе да је Рас заиста Род првобитни. Господу помолимсја, како су се молили и наши преци и како су појали наши дедови и свештеници, иако сада у нашим црквама покушавају да уводећи савремени српски језик у литургију покидају и ту танку нит која нам је остала са азбуком етруског, лидијског, ликијског периода преко Кормче књиге/Крмчије Св. Саве. И поред тога што су хиљадама година уништавали станишта КолоВена/ СлоВена, што су бомбардовали наше библиотеке и музеје, Господ нам је поклонио наизбрисив траг нашег слоВенског/колоВенског/рАзСенског непрекинутог постојања на овом простору од Лепенског Вира и Винче до данашњег дана. Тај траг, који има прецизност која је доскора била незамислива и невероватна, јесу нуклеотиди – делови Y, мушког хромозома, који показују континуитет нашег (на)рода. Пошто предмет овог излагања нису невероватно прецизни резултати молекуларних ДНК генеалошких истраживања они ће овде бити цитирани у најкраћем само као могући докази да су Арапи заиста основна знања и изглед тзв. арапских цифара, појам нуле и индијско рачунање стекли не од Индуса већ од Веничана/Феничана односно од потомака

▲ Древни СлоВени су схватили ХелиоЦентрични систем јер су сматрали да је идентично космичко и људско где се мајка цео дан креће око колевке свог детета (Сунца)

101

▼ Петокуполни крстообразни храм је најлепши доказ да је РасСија/ Русија најстарија цивилизација јер приказује Коло као праизвор и вечни васкрс што и јесте било првобитно поимање НУЛЕ/О

КолоВена/СлоВена, од којих су се неки обрели на Средоземном мору а неки у Виндији, коју данас називамо Индија.

▲ Копча Вена/КолоВена нађена на простору Винче садржи космогонију Кола (крст мајке Земље и крст Сунца који стварају васкрс) а по ободу S-колоВратни повратник па је копча времена («Музеј града Београда») ▼ Рукави женске кошуље из Калуге са очуваним орнаментима КолоВрата у форми S, З, Х и + («Богиња неба, птица предак», према Марина Качаева «Сокровища русского орнамента», Белие альвы, Москва, 208., стр. 102)

Систематизоване резултате тих истраживања дајем у облику цитата према текстовима Анатолија Кљосова који је дванаест година био професор Харвардског универзитета: 1. Анатолиј Кљосов у раду «Одакле су се појавили СлоВени и „Индоевропљани“? Одговор даје ДНК-генеалогија»162 износи: а. «Код свих мушкараца и жена на Земљи постоји 46 хромозома односно 23 пара хромозома. б. Један хромозомни пар је пун. Он преноси пол детету. Код мушког детета пар се састоји од Y- и Х-хромозома. Код женског – само од два Х-хромозома. в. ДНК сваког мушкарца, односно његов Y-хромозом, садржи нуклеотиде, који се незнатно мењају сваких 550 година. г. Нуклеотид нема везе са генима. У Y-хромозому скоро да нема гена – свега 27 гена на 50 милиона нуклеотида, тако да је то безначајан проценат. д. Али нуклеотид Y-хромозома увек одређује наше претке и чува траг о њима и њиховом кретању, где су се појављивали. е. Y-хромозом – је једини од свих 46 хромозома (прецизније, од 23 пара, које носе сперматозоиди), који се преносе од оца ка сину, и даље ка сваком следећем сину, у ланцу времена, у трајању десетине хиљада година. Син добија Y-хромозом од оца тачно такав какав је тај добио од свог оца, плус нове мутације, ако су такве предате од оца сину. А дешава се то ретко, скоро на 22 покољења, односно сваких 550 година, ж. У Y-хромозому сваког мушкарца постоји 50 милиона нуклеотида, па хаплотип може да се одређује до 67 белега/ознака/маркера, иако се већ на нивоу 25 белега сматра да је хаплотип сувише детаљан па га научне статистике не користе, з. Традиционално, Словени се деле на три групе – Источни, Западни и Јужни Словени. Источни су Руси, Украјинци, Белоруси. Западни Словени су Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби (Сорби, Лужички Словени). Јужни Словени су Срби, Хрвати, Босанци, Македонци, Бугари и Словенци. То су, рекло би се, различите етно-културолошке и верске заједнице, али у оквиру ДНК-генеалогије то је један исти род, једна иста ознака/маркер, један исти белег – то је један исти род, једна иста миграција и један општи предак, и једна иста хапло група, 162 Анатолий Клесов: «Откуда появились славяне и «индоевропейцы»? Ответ дает ДНК-генеалогия» према www.lebed.com/2008/art5375.htm: превод Божидара Митровића; цео текст рада је објављен на српском језику у преводу Саве Росић у часопису «Узданица», Педагошког факултета у Јагодини, број VII/2 за 2010. годину, стр. 59–86, са УДК: 575.113.1:572.9(=16); 94(367) и ИД бројем: 180246028.

и. Чланови рода најстаријег хаплотипа R1a1 живели су на Балкану пре 12 хиљада година (прецизно речено 12.200 година). i. Кроз двеста и нешто покољења изашли су на источноевропску равнину, где су се пре 4500 година појавили преци савремених Руса и Украјинаца рода R1a1, ii. Кроз још петсто година односно пре 4000 година они, Прасловени, изашли су на Јужни Урал, iii. Кроз још четиристо година упутили су се у Индију, где сада живи приближно 100 милиона потомака Прасловена, чланова тог истог рода R1a1, рода Аријеваца, идентичног словенском. iv. Још једна група рода R1a1, са тим истим хаплотипом, упутила се из Средње Азије у Источни Иран, такође 3000 година пре нове ере, и постали су ирански Аријевци, v. Један талас представника рода R1a1 упутио се на југ и доспео на Арапско полуострво, Омански залив, где се сада налазе Катар, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, и тамошњи Арапи, добијају свој резултат теста ДНК, са хаплотипом и хапло групом R1a1», vi. Што се тиче Запада, сакупио сам 25-маркерне хаплотипове рода R1a1, по свим земљама Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип општег претка. Испоставило се да је по целој Европи, од Исланда до Грчке на Југу, био општи један исти предак, к. Преци су предавали, као штафету, свој хаплотип својим потомцима, полазећи од једне исте историјске колевке свих Аријеваца – која је Балкан. И не просто Балкан већ прецизно: Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријег хаплотипа рода R1a1. Време живота првоПредка, на којег указују најстарији мутирани хаплотипови – јесте тачно пре 12200 година. Археологија и лингвистика не познају такву прецизност. л. Наши балкански преци живели су тамо на Балкану, и 6.000 година се нису никуда посебно кретали, али онда су настала Велика пресељавања, за проширење територије: прво на Северне Карпате, у Буковину, тамо где је нађена Трипољска култура, за коју археолози тврде да је нестала, иако по ДНК истраживањима она није нестала, јер је припадала роду R1a1. м. Одатле је почела да се шири у таласима миграција рода R1a1 са Балкана (археолошка култура Винче и њој сродне културе) и Буковине (Трипољска култура), практично на све стране, пре 4-5 хиљада година пре нове ере.

▲ Приказ Кола (кретање Земље око Сунца – доњи ред) и Кола као целине (Све је Коло – горњи ред) и истинског назива Кијева – КолоВенија, иако у каталогу «Эпоха Меровингов» неосновано копчу одређују као поклон Византије варварима (Мала Перещепина, Украина «Эпоха Меровингов», 2007, стр. 90)

▼ Трипољска култура СлоВена/ КолоВена је чувала доказе схватања КолоВратних повратника који чине Коло и доказе да су СлоВени на том простору постојали и далеко пре појаве хришћанства

н. У Немачкој је био на нивоу 25 маркера исти хаплотип као и код Источних Словена пре 4800 година 13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16

104

▼ Минијатурна књига и сувенир «РасСия – древнейшая цивилизация и Сербские чудотворцы» је смештена у Музеју књиге Руске државне библиотеке и садржи подударност са истраживањима хаплогрупа иако је објављена 2005. године

о. Сада је у Немачкој просечно 18% овог хаплотипа, а у неким рејонима достиже трећину. п. У Норвешкој исти хаплотип R1a1 је живео пре 4300 година. У Норвешкој је удео R1a1 групе сада просечно од 18 до 25% становника. У основи је балтијска I1 (41%) и западноевропска R1b (28%) хаплогрупа. р. У Шведској овај тип је представљао основу пре – 4250 година. Сада међу Швеђанима овај хаплотип чини 17% потомака Словена, рода R1a1. У основи је балтијска група I1 (48%) и западноевропска R1b (22%) хаплогрупа. с. На Британским острвима целе групе територија су простори где хиљадама година живе потомци Аријеваца R1a1. Они не доминирају у односу на други род R1b, чији су типичан представник Келти, који су дошли ту приближно пре 3500-4000 година. т. У Чешкој и Словачкој потомака прасловена R1a1 има око 40%. Остали су у основи западноевропска група R1b (22-28%), балтијска I1 и балканска I2 (укупно18%) хаплогрупе. у. На територији савремене Венгрије/Мађарске општи предак R1a1 живео је пре 5000 година. Тамо су и сада до четвртине свих потомака Прасловени R1a1. Остали углавном имају западноевропску R1b (20%) и укупну балтијску I1 и балканску I2 (укупно 26%) хаплогрупу». 2. Анатолиј Кљосов «Хинди-Руси Бхај-Бхај са становишта ДНК генеалогије или одакле су СлоВени»163 наводи: а. «У 26 градова на територији Русије, Украјине и Белорусије распоређене су три словенске хаплогрупе: i. R1a, условно говорећи Источни Словени ii. I1b условно говорећи Јужни Словени – они су дошли са Балкана iii. N група Северни, Поморски Словени: Северни Словени са севера Русије и прелаза у Скандинавију, б. Јужни Словени су добили свој генетски белег или „снип“ М170, који је одредио њихову хаплогрупу I приближно пре 20 – 25 хиљада година. Затим је следио „снип“ S31 који је и одвојио Јужне од Прибалтијских Словена, који су добили индексе М253, М307, Р30 и Р40.» 163 Анатолий Клесов: «Хинди-Руси Бхай-Бхай с точки зрения ДНК генеалоги или Откуда есть пошли славяне» http://www.lebed.com/2007/art5034.htm и преводу Божидара Митровића; пун текст превода рада А. Кљосова је објављен на српском језику у преводу Саве Росић у часопису «Узданица», Педагошког факултета у Јагодини, број VII/2 за 2010. годину, стр. 59–86, са УДК: 575.113.1:572.9(=16); 94(367) и ИД бројем: 180246028.

3. Подударност хаплотипова Источних Словена и Индуса запањује. Када смо разматрали кратке 6-значне/маркерне хаплотипове, они су били скоро идентични за обе групе. Али се показало и да се они за 12-значне хаплотипове фактички поклапају. а. «Ево како изгледају кластери Словена и Индуса. На доњем цртежу је приближно – 113 људи, приближно половина једних и других. Црвеним су означени Словени, жутим – Индуси. Практично, потпуно подударање кластера. И то – по 12-значним хакерним хаплотиповима! Напомињем да је за 12-значни хаплотип вероватноћа случајне подударности за два човека – један из две милијарде (http://www.lebed.com/2007/art4914.htm). б. А овде постоји унакрсна идентичност за 27 од 113!

105

в. Најкраће речено, подударност хаплотипова на прилично детаљној 12-значној структури код Словена и Индуса је задивљујућа. г. Ако овај исти словенско-индуски кластер упростимо и цео сведемо на кратак 6-значни хаплотип, онда ће он изгледати као што је доле приказано. д. Овде нема потребе да се приказују Словени и Индуси одвојеним бојама јер су се хаплотипови и код једних и код других фактички подударили. Фактички су се подударила 82 хаплотипа и цео комплет хаплотипова се репродуковао до тридесет једног.»

▼ Kњига «РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и Српски чудотворци» објављена је на српском језику 2006. године

Постоји задивљујућа подударност резултата систематизованих ДНК истраживања хаплогрупа у свету, како су изложени у наведеним радовима Кљосова, са резулатима мојих истраживања, који су изложени у књигама: «РасСија (КолоВенија) и фреска Српски чудотворци», која је објављена на руском језику 2005. године и изложена у Музеју књиге Руске државне библиотеке, а на српском је објављена 2006. године и «КолоВени (Словени) и континуитет културе и права», која је објављена на српском језику 2008. године. Тиме се може закључити овај рад: очигледно је да су прва знања о НУЛИ одредили припадници РасСена односно рода Првобитног (СлоВена/ КолоВена) у Лепенском Виру и Винчи, на основу генијално простог и прецизног погледа на свет, који је као веРа рода омогућио развој културе, календара и технолошки прогрес човечанства. Излагање је посвећено 450-годишњици Покровског саборног храма на преКрасном тргу у Москви, као једном од најлепших капитела и храмова на свету и најлепшем доказу о пореклу (азбучне) математике културе Винча, којој је име било РасСија. 106

▼ Анализом настанка права и кулутуре који су изложени на 756 страница књиге «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» остварени су резултати идентични истраживањима о распрострањености хаплогрупа

Задивљује са којим су талентом водеће личности у култури и заштити музејског блага Русије успели да одрже у анонимности 450-годишњицу Покровског саборног храма, која је велики јубилеј за целокупно човечанство, а не само за Русију. Са истим талентом у руској јавности, да не говоримо о светској, прошао је непримећено и јубилеј 500 година (1508– 2008) Архангелског саборног храма и КолоКољне/звоника Ивана (Трећег) Великог, у Московском Кремљу. Иако том констатацијом почиње овај рад, сматрам да ово подсећање није сувишно, јер показује траг како смо изгубили и остала знања о историји математике.

Тајна Аматија

III Међународна научно-практична конференција «На изворишту руске државности» Русија, Калужска област: град Калуга, градић Мешћовск, Калужски државни педагошки универзитет «К. Е. Циолковски» 27 – 29. маја 2010. Научни проблеми које решава реферат: 1. правна и историјска питања: Зашто се, у време царског рода Романових, у свакој судници, сваком месту заседања царских службеника («присутственном месте») и у свакој државној установи («установлении»), као симбол државности Русије морало налазити Зерцало? 2. филолошки проблем: Зашто се од почетка династије Романових, од 1613. године, назив Русије пише Россија док се од примања хришћанства до Романових писало Р ссија, и зашто мудри руски народ и даље изговара РасСија? Зашто се држава назива Россија/Русија а народ, који је основао државу: русские? 3. правно и историјско питање: порекло државности руске – норманско или словенско? Где се налазила прародина Швеђана и Нормана: Винландија, како се до данас очувало у њиховом предању? Ко је организовао руску државу територијалног типа: Нормани или Руси или Украјинци? 4. архитектонско питање: Зашто су руски цареви стално позивали архитекте из Венеције за градњу симбола Русије? Каква је природа «Тајне руског храма»: архитектонска или мировозренческа? 5. историјски проблем: Где је нестала историја Русије и Словена до VI века?

Сакрално значење виолине и древно мировозрење КолоВена (СлоВена)

Откривена тајна порука АМАТИЈА Сви музиколози који су писали о виолини и њеном пореклу разматрали су и питање божанског/сакралног значење виолине и питањa зашто су се прве и најзначајније породице градитеља виолина, Амати, Страдивари и Гварнери, појавиле баш у ХVI веку, и управо у Кремони, градићу на левој обали реке По. Ове тајне су откривене тек недавно. «Искони бје Слово и Слово бје от Бога» (Пролог Мирослављевог Јеванђеља по Јовану). Нико вековима није схватао зашто прво бје Слово. Вук Караџић је то превео као «У почетку бјеше Ријеч» али није унео ни мало јасноће, као ни чланови савремене Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, који тај део Јеванђеља «преводе»: «У почетку бјеше Логос». Изворно значење може да се схвати само ако се зна да су многи појмови, па и мировозрење (поглед на свет) древних СлоВена, који су себе звали КолоВени, неосновано приписани или Грцима или Риму, па је тако и реч КолоВени, преко речи ХелВени, погрешно поистовећена са термином Грци, који су руску/српску реч голос (глас Божји) у облику бустрофедона приказали као лоГоС. Тачност овога потврђује «Закон Божји»: «И рече Бог: „Да буде светлост“».164 Зато је реч, па и звук – божански. Божански звук виолине (рус. скрипка, итал. violino, фр. violon, нем. Violine или Geige) има основ у овом божанском значењу звука. Али сакрално/божанско значење виолине, пре свега, има везу са сличном технологијом потискивања и скривања изворних симбола и знања древних СлоВена. Древни назив СлоВена – КолоВени очуван на Златној плочици из Пиргија VI в.п.н.е. (лево), исписан савременом графиком (у средини) и у форми

«СлоВени», како су га ишчитали глосатори при транслитерацији азбучног текста на латиницу (десно). Зато није чудо да су оба кључа за дешифровање «тајне виолине» изнела два Србина. Један је виолинар, који је у емисији «Квадратура круга» мајсторски, генијално једноставно, објашњавао да се виолина прави од женског и мушког дрвета, које спаја душица (ваљкасто дрво) тако да је 164 «Иллюстрированная БИБЛИЯ, Ветхий завет, Пятикнижие Моисея», Олма Медия Групп, Москва, 2011., стр. 5,

▲ На конференцији «Улога православних духовних вредности у развоју руске културе» у Московској конзерваторији «Чајковског» објаснио сам како је настала виолина и како је то везано за схватање руске/српске државности

109

▼ Доња плоча (дека) виолине се прави од мушког, чврстог дрвета

110

горња плоча (дека – прекривач) виолине од дрвета чији назив мора да се завршава на слово «а» (женско дрво): смрека или јела, јер је то меко дрво које упија звук, док се доња плоча прави од мушког дрвета (јавор), које је тврдо и одбија звук, да ваздух виоли/виори до пужа/волуте на врху виолине, одакле се враћа обогаћен, подмлађен и оснажен. Други Србин бејах ја – Божидар Митровић, који сам у књигама «РасСија (КолоВенија) и фреска Српски чудотворци» и «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» већ објаснио како је реч култура настала из речи култ Коло, онда када су древни Словени помоћу схватања «Све је Коло» (о јединству кретања Земље око Сунца, Сунца, природе и човека) открили да се то Коло свеВишњег кретања материјализује на пресеку дрвета у облику годова (Руси и данас кажу год – година дана), те су тако одредили колико траје година дана обнове природе, захваљујући чему су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота. Али такво знање не би било довољно да се схвати зашто су управо у Кремони стасали први мајстори виолине и зашто виолина има управо ту форму. Срби су били предодређени да разумеју поруку првог градитеља виолине – Андреја Аматија (око 1505 – око 1578), пре свега зато што су, и пријатељи и непријатељи, од 1991. године, више од десет година, спроводили против Срба незаконите санкције, које по систематичности и неморалности превазилазе чак и злочиначке мере Камријске лиге против Венеције од 1508. до 1510/1516. године у оквиру тзв. Папских ратова. Под прикривеним нацистичким кукастим крстом НАТО је бомбардовао Србе уранијумским бомбама и зрачио, за сада непознатим, сноповима за онеспособљавање навигационих система српске авијације и одбрамбених система. Уложили су милијарде долара да помоћу наркодилера, разуларених навијача, и измучених санкцијама и пропагандом заведених грађана доведу на власт неокоминтерновце (глобалисте), који не смеју ни реч да проговоре о НАТО злочинима. Нас Србе приморавају да својим парама, муком и радом обнављамо оно што су они порушили. Организују нападе на своје амбасаде што емитују у директним CNN преносима, при чему се не стиде да у тим режираним нападима убијају намамљене у замку младе «нападаче». Преминули патријарх српски Павле је изразио вољу да буде сахрањен165 поред раније преминулог патријарха (који из гроба уместо на Исток гледа на Ватикан), а да при животу није знао или није хтео да објасни зашто је његов блиски рођак и сарадник, православни свештеник, сахрањен на Новом гробљу под католичким крстом. У православним црквама литургија се обавља на савременом српском језику, којим није појао Свети Сава, што је својеврсна форма геноцида српског народа јер ће нас већ за десет година са Запада убеђивати да су очувани преписи Крмчије/Законоправила Св. Саве написани на непознатом језику, како сада тврде за текстове написане на етруском језику, због чега ћемо остати и без историје до XIV века, јер до тада ни један православни свештеник неће знати да чита старословенски. 165 Патријарх Павле је сахрањен правилно, тако да узглавље његовог гроба гледа на Исток,

Из државне управе уценама и Законом о смањењу броја запослених у органима управе удаљују правнике јер системски уништавају управни поступак, како је банда иностраних најамника још 1917. учинила у Русији, тако да управно право у Русији није ни до данас обновљено иако тај назив потиче од старословенске/руске речи упрáва/брана (од самовоље извршне власти). Помоћници министара у Влади Србије не скривају да на државне рачуне, а некад и на рачуне својих приватних фирми, примају огромне суме новца од амбасада Немачке, САД и других Западних земаља (због чега је помоћник министра културе смењен), да би обнављали и величали као највише културолошко достигнуће овог простора римске логоре, а да претходно нису конзервирали на тим местима далеко старија и далеко вреднија археолошка налазишта древних СлоВена/КолоВена, које су римске окупационе легије системски уништавале. Туристичка организација Србије презентује православне једнобродне цркве као романске (иако су оне изникле из композиције богумилског/древнослоВенског стећка) само зато што им то плаћа организација “Транс Романа” из Беча. Тиме и једни и други провинцијализују Србију (која је својим Лепенским Виром и Винчом била центар и извориште европске културе), што је облик културне ромеизације Србије и сигуран пут унијаћењу Срба. Наши вожди/дожди/дужди су великомученички приморани да погазе устав и морал и да изнад тог највишег акта права поставе Закон о колаборацији са Хашком инквизицијом. Све је Коло. Њихови родитељи су учвршћивали власт прогонећи колаборационисте из Другог светског рата а они, њихова деца, за најважнији државни принцип проглашавају – колаборацију са окупаторима. Они који су на челу световне и духовне власти морају, под претњом затворске казне, да пријаве порекло имовине али, под претњом изопштавања из политике и живота, не смеју ни речју да помену национално порекло свог оца, док се национално порекло њихових мајки крије као највећа војна тајна. Ипак нас Србе у расејању морал и национални интереси обавезују да будемо колаборационисти тих колаборациониста. Папски агенти су на савремена средства за мучење и распињање у Хагу поставили свог агитатора, који као наводни српски националиста, треба да прими на себе, све смртне грехе којим ти зликовци покушавају да наметну историји колективну одговорност српског народа. Кратко речено папски Запад само понавља оно што је Гај Јулије Цезар описао у «Записима о Галском рату»» а ми преживљавамо оно што је доживела Венеција после дугогодишњих ратова против Ватикана.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

пуж (глава) чивије (колоК) пражић врат хватник жице (струне) еф (КолоВратни) отвори кобилица кутија подбрадак кордар

111

Виолина Јоsip de Chirac

Можда ће неокоминтерновци (који себе називају: глобалисти, мислећи да то лепше звучи), да ми опросте све горе изречено. Они сматрају да ће овога пута кукуруз («који ће расти на камену») доћи, не из Москве, већ из Вашингтона, где је, по њима, сада центар глобалног мира за који нас сада убеђују да су му тежили и њихови очеви задојени идејама комунизма! Зато је пре свега за њих све што долази са Запада израз културе и отмености.

▼ Горња плоча (дека) виолине се прави од меког, женског дрвета: делови виолине видљиви са горње стране

Зато не желе да објаве да реч култура потиче од српске речи коло/култ, иако је чак у латинском језику очувано да је реч култура настала из речи collo! Зато ми ти неокоминтерновци сигурно неће опростити изношење чињенице да је виолина, као симбол отмене, сакралне духовности Запада, настала из гудачког инструмента «фидељ/фидуља/нем. Fiedel» Јужних Словена.166 Сам назив фидељ/fiddle је латинизован термин гудити/scripati. Ох како ће свим могућим технологијама ћутања, исмевања, ниподаштавања покушати да прикрију чињеницу да је виолина, па и виола, настала из српских гусала, чију су употребу НАТО емисари, омбудсмани и други окупатори већ забранили за употребу у Босни и Херцеговини јер преноси знање о етици и погледу на свет наших предака.

▲ Унутрашња страна доње плоче, која се прави од мушког, тврдог дрвета, тако да се звук одбија по врату до пужа/главе виолине

112 ▼ Гусле са српским огњилима

Управо због свих тих околности и чињеница Србима је суђено да први схвате тајну поруку Аматија и свих других градитеља виолина из Кремоне, и околности у којима су ти први виолинари били принуђени да у нови музички инструмент преточе древна знања својих колоВенских/слоВенских предака. Историја учи да је прве виолине сачинио Андреја Амати, који је живео у Кремони (градић на левој обали реке Воденко, која је у средњем веку латинизована у реку BОdincus да би касније била преименована у реку По) у XVI веку. Андрејини синови, Антонио (рођ. 1550) и Ђироламо (1551– 1635) и његов син Николо (1596–1684), подарили су виолини «пријатан, чист, нежан али не јак тон» јер су њихове виолине биле невелике, лепо обрађене али «са доње стране са већим изгибом због чега немају широк и звучан тон». Али тај нежни, скоро тихи и умилни звук био је толико снажан да је допро до наших дана. Једног, рекло би се безнадежног новембарског дана 2009. године, када у Москви није било не само снега већ ни дашка ветрића који би донео мало наде да ће тај дуго очекивани симбол Русије допловити у скорије време са Северног пола, одједном је мој московски стан преплавио не само топли звук виолине већ се, као лавина, обрушила једна дуго потискивана тајна. Општепознато је да виолина има сакрално значење. О божанском значењу звука виолине писали су сви озбиљнији музиколози и аналитичари који су изучавали њену историју. Али била је тајна одакле потиче њен божански звук. Божанску тајну није потребно знати. Божанска тајна (звука виолине) се осећа. Она 166 Раабен Л.: «Скрипка» 1963 г. Према: www.gmstrings.ru/articles.htm («Самые ранние сведения о существовании фиделя/виелы относятся к VIII—IX векам. По всем данным, он появился у южных славян, а затем получил распространение и среди других народов Европы»).

уздиже, продуховљује. Зато смртни грех носе они који хоће у појање у православним црквама да унесу савремени српски или не дај Боже, измишљени црногорски језик, тврдећи како «слушаоци» не разумеју оно што православни свештеници поју. Божанско се не разуме. Божанско се осећа! Божанско уздиже, продуховљује и вазноси дух Божји у сваки крајичак нашег тела. То је импулс векова и бесконачне воље Божје, чији део постајемо не само слушањем, него вером својом, која нас узноси не само милозвучним црквенословенским појањем, него, пре свега, природом вере о сакралном значењу службе Божје. Тако је и са посвећењем божанском звуку виолине. Не откривам вам тајну виолине да бисте правилно правили виолину. Виолина се вековима правилно прави јер је у њеној форми, конструкцији и на њој очуваним симболима, апстрактно очувана тајна о божанском поимању света наших предака, чије су руке и дух били Андреја Амати, његови синови и унук Никола. То је постало јасно тог безнадежног новембарског дана, када је виолинар у емисији «Квадратура круга» објаснио из којих се врста дрвета она прави. Своју књигу «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» замислио сам био као текст на педесетак страница на којима ћу, српским туристима који посете Москву, представити три фреске које се налазе у Архангелском саборном храму (московског Кремља), који је симбол руске државности и маузолеј руских монарха, и пре свега Ивана Трећег Великог (нем. Groβe) кнеза Руског и његовог сина ИВана IV (званог Гросе/Грозни) цара руског и објединитеља земаља руских. Али када сам хтео да напишем ко је саградио тај храм у којем се налазе фреске «Агиос/Св. Сава Сербскиј», «Св. књаз Лазар Сербскиј» и фреска «Српски чудотворци» (на којој је састављач Крмчије/Законоправила и његов отац преподобни Симеон, књаз СтеФан Немања) уочио сам нелогичност и грешку. У енциклопедијама и књигама о Москви и Русији пише да су Архангелски храм, па и Храм Успења и сам Кремљ у Москви изградили архитекти из Италије иако је, на пример, Архангелски храм обновљен 1508. године, а Италија основана 1861. године. Тако сам открио да је кључна реч у разумевању назива СлоВена не само реч вењец већ пре свега место одакле су руски цареви позивали архитекте, а то је Венеција, односно покрајина Венето. Тајна Аматија не би била откривена да нисам знао за Идол из Кличевца, који и јесте био Коло – дуално колоВенско/слоВенско божанство, које је имало елементе женског и мушког божанства, које је, у ствари, прво монотеистичко поимање Кола као једног Бога, којег чини узајамно кретање Земље око свога чеда Сунца.

▲ Спољна страна горње плоче, која се прави од меког дрвета, како би таласи продирали и кроз колоВратне/еф-отворе и кроз само дрво, које их прима/упија

113

▼ Фидељ (гудачки) инструмент очуван у Немачкој – могуће код Лужичких Срба

Један од мостова разумевања сакралног значења виолине и тајни из Кремоне било је и питање из новије историје права167. Донедавно је било непознато науци зашто су у царској Русији, као симбол државне власти, држали Зерцало168, у свакој сали заседања («присутственное место»), државним установама («установления»), а нарочито у судско-административним («судебно-административным») салама. Као адвокат у завршној речи једног инвестиционог спора у међународној арбитражи објаснио сам да су Зерцало држали у судским салама не само зато што су на његовим страницама објављивали законе, већ и зато што у руском језику (а и у енглеском) реч право: има првобитно значење «право од Бога» (dawn right/одозго надоле), одакле у пресудама у име Бога, што је накнадно промењено на «У име државе/народа», али је овај израз, пре свега, одраз кретања: направо/надесно169/од Бога, по Сунцу, како су вршене божићне литургије око храма све до Никонових реформи. ▲ Полеђина Кола/Идола открива невероватну подударност са народном српском ношњом која такође има древно сакрално значење

◄ Реплика «Зерцала» урађена у складу са димензијама оригинала из Тобољског државног археолошког музеја

▼ Зерцало руског цара Михаила Фјодоровича Романова потврђује и својим изгледом да је Зерцало Коло/О: од овог цара РАзСија/ Русија се пише Россия

114 ▼ Идол (Коло: Велике мајке и Сунца) из Кличевца код Стига, нађен 1881. године, а наводно нестао из Народног музеја приликом аустроугарског бомбардовања Београда

Ово сам прецизирао речима: «Зерцала су се налазила у судским салама као доказ да су реч право, као и реч култура, настале и очуване у Лепенском Виру право од Бога, али као коло одговорности: ја сам данас тужилац јер су мом клијенту одузели хотел као инострану инвестицију, али већ сутра овде тужена организација може постати тужилац, када јој у иностранству, под сличним околностима, отму далеко већу инвестицију, те суд својом правичном пресудом у корист мог клијента треба да одрази/ одбије/осуди почињену незаконитост и примени законске последице». 167 На ову научну загонетку скренуо ми је пажњу пре двадесетак година познати амерички и енглески професор права Вилијам Батлер (William E. Butler), који је превео многе кодексе и законе са руског на енглески језик и објавио преко 120 радова из области права. 168 Израз Зрцало очуван је и унашем народу, али у руском језику не значи «огледало» (што би био буквални превод) већ значи – одраз. 169 Енг. right значи право али значи и надесно.

Савремена археологија и историографија пате од партикуларизма и свако археолошко налазиште посматрају као одвојену културу. Амерички професор Метју Џонсон у раду «Археолошка теорија» исмејао је овакав застарео приступ. Очигледно је да савремени приступ о непрекидности културе (и права) у простору и времену још није постао доминантан. Могуће је претпоставити заједничке елементе између Идола из Кличевца и Идола Коло, који је стајао поред КолоСеума у Риму. Управо од тог Идола Коло храм поред њега је и добио назив КолоСеУм. Колосеум, за који данас тврдимо да је био позорница борби гладијатора био је првобитно храм КолоВенијум, јер је био место колективног поистовећења са цикличношћу годишњег кретања мајке Земље око Сунца. А тајну Аматија не бих открио да нисам открио то дуално божанско јединство – узајамности кретања Земље око Сунца – као изворно мировозрење древних КолоВена. Наиме, када сам чуо да се виолина прави од женског и мушког дрвета, схатио сам да је у њој заложена снага тог најстаријег мировозрења (погледа на свет) древних КолоВена/СлоВена. Венеција је вековима била стожер отпора папском догматизму и централизму. Зато и сада Лига за Север и слободну Северну Италију има као свој симбол Коло – знак кретања Земље око Сунца, као знак вечног васкрса природног и духовног. Папски ратови против Венеције, у периоду од 1508. до 1516. године, вођени су као Камбријски ратови јер су такозвана Света Римска империја Максимилијана I, Папе Јулија II, Лудвига XII, Фердинанда Католичког (аустријског) формирали у месту Камбре, 10. октобра 1508. године, Камбријску лигу (1508–1510) према којој су Савезници планирали да санкцијама, изолацијом и војно покоре (јазическу/по природи својој паганску/родоВерну) Венецију и од ње отму Фајенцу (чак и у II в.п.н.е.: ФаВенција/FaVentia), Римини, Равену (Папа), Падову, Виченцу и Верону (Максимилијан), Тревизо и Фриуљу (херцог аустријски), и Кремону (Лудвиг XII). Кремона је са леве, венетијанске/венецијанске стране реке Воденко/Bodincus/По. Како нас историјски експеримент (НАТО алијансе, уједињених зликоваца против српског народа у XX веку) учи, после скидања интердикта170 Венеција, па и Кремона,171 морале су да се, као и Срби у ХХ веку после скидања санкција, одрекну својих древних симбола и погледа на свет, због чега је рат и започет. 170 Папске санкције против Венеције, од лат. interdictum – забрана свих црквених дела од стране епископа или целог непослушног града. 171 Итал. Cremona, ломб. Cremùna, лат. Cremona, град у Ломбардији, итал. Lombardia, ломб. Lumbardía – древних ЛонгоБарда/ДугоБрадих, како наводи Јован Деретић.

▲ Виолина виолинара Јосипа де Ширака/Josip de Chirack коју сам предао Московској конзерваторији како би поклонила оном ко може талентом да прославља руску/ словенску државност и откриће тајне Аматија

115 ▼ Слободна интерпретација идола Коло, који је стајао поред КолоСеума: грешком савременици га називају Аполон (али би се тада и КолоСеум називао АполоСеум) – сада је јасно да је реално ова скулптура више личила на Идола из Кличевца него на касну Грчку скулптуру, како су га представили на овом цртежу реконструкцији

У цара Тројана козје уши! Та мудра прича/билина,172 из времена римске окупације, потврђује да ни наши преци на Балкану нису смели износити оно што су видели, или оно што су преживели, или оно што су знали али нису могли да прећуте, већ су преточили у – звук фруле. Савремене вође српског народа су приморане да величају римске окупационе логоре као највиша достигнућа на савременим српским територијама, док системски уништавају археолошка налазишта Лепенског Вира и Винче (прављењем брана, атомских центара, складишта смећа и мостова на древнословенским светилиштима), иако су то изворишта културе Европе173.

▲ Винчанска култура са орнаментом КолоВрата идентичним са оним на јелену нађеном на Рудној Глави на којем је Коло представљено у облику два укрштена «еф хола»/КолоВрата («Музеј града Београда», стр. 12)

116 ▼ Чивија – колоК за затезање жица на виолини

Зато је код «фидеља»/гудачког инструмента Јужних Словена, за разлику од старијих гусала, и горњи део, који се традиционално радио од коже, начињен од дрвета. Али мудри Кремонци – Амати, Страдивари и Гварнери, оставили су нам и ту скривену али недвосмислену поруку. Дрво јаворово за доњу плочу (деку) доносили су са Балкана, а дрво за горњу плочу, од јеле, «увозили» су из ХелВетије/КолоВеније, која се чак и у средњевековном периоду првих виолинара називала Рација/РасСија или на латинском Ruthenia/Русија (данас самостална од јединствене Европе – Швајцарска). Тиме су оставили јасан запис о целовитости простора КолоВеније/Галије, коју је Гај Јулије Цезар разделио вештачки на ЦисАлпинску и ТрансАлпинску Галију. Неокоминтерновце – историчаре који историју сматрају догмом, када буду оспоравали ову чињеницу и овакво тумачење Аматијеве поруке, молим да објасне, другачије, зашто постоји фактичка и фонетска идентичност између назива ХелВетија и Рутенија/Расија/Рација/Русија и СлоВенија и Венетија/ Венето! Свако прецизније и детаљније разјашњење од мог објашњења, изнетог на 756 страница књиге «КолоВени (СлоВени)», спреман сам да прихватим. Руси виолину називају скрипка, јер је суштина добијања њеног божанског звука у повлачењу/скрипању/шкрипању гудала174 преко четири струне175 што кроз два S-образна отвора, које представљају два колоВрата (два Сунчева повратника), која као четири годишња доба дарују колоДар/ календар – стварају божански глас васкрса/обнове. Али и реч виолина одражава принцип добијања звука виолењем/виорењем таласа добијених гуслањем – божанским спајањем мушког и женског первоначала. Када сам у раду «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» навео како су настали називи неких народа као што је назив Срби и назив ШВеђани неоспорно сам утврдио да су почетни делови тих назива настали из знака КолоВрата (северног и јужног Сунчевог повратника/СунцеСтајања) 172 Билина – прича како је некад било. 173 Детаљније: интервју «Ми смо извориште културе Еворпе» у часопису «Геополитика», Београд, број за новембар 2009. 174 Рус. смичок: деревянная трость/древок, переходящий в головку с одной стороны, с другой прикрепляется колодка. 175 Наштимоване по квинтама: g, d1,a1,e²: соль малой октавы, ре, ля первой октавы, ми второй октавы.

који је сличан обрнутом латиничном слову S у речи КолоВеди/SВеди која је погрешно ишчитана као реч СВеди и даље ШВеђани. Тако су чувени фалсификатори историје Милер и његови недоучени партнери измислили теорију да су три Варјага, наводно Швеђанина/Норвежанина основала државу Русију, што се рачуна извориштем државности Русије. Али у том тренутку ја чак нисам имао нигде доказ о постојању тог КолоВрата/S. Тек када сам посетио острво Крит, тамо где је Венеција владала од XIII до XVII века, у Археолошком музеју сам нашао преантичке артефакте са знаком S/Кола.

117

▲ S КолоВрати (ф-хол/f hole/эфы) на скрипки – виолини (цртежи елемената виолине су из књиге: Муратов Сергей Витальевич «Скрипка как конструкция»)

Када историчари математике оцењују: «У то време прекрила је Европу једна од највећих беда, која ју је увукла у непрозиран мрак непоштовања и застоја, под чиме подразумевам хришћанство. У историји човечанства не може се наћи грандиознија и ужаснија по својим појавним облицима беда већа од те»,176 то заиста изгледа као превише строга и емотивна оцена. Али Папско-Камријски рат против Венеције је само једна од монструозних форми деловања Католичке цркве против разума и слободне мисли, која потврђује основаност такве оцене. Зато је тајна Аматија величанственија. Зато није чудо што ми не знамо да читамо, немамо шта да читамо и не видимо то што је очигледно «написано» на виолини и у њеном божанском знаку. 176 Владимир Андреевич Стеклов: «Математика и ее значение для человечества», «Либроком/URSS», Москва, стр. 5.

▲ Мач КолоВена из Бородинског налаза у Бесарабији (данас МолдаВија) са знаком Коло у две истозначне форме: S и («Мастера бронзового века», Бук Хаус, Москва, 2005, стр. 61: Государственный исторический музей, Москва)

▼ Душица која као Дух Божји спаја горњу, женску, и доњу, мушку плочу, те мора идеално равно да стоји

На цртежу руског историчара музике Муратова, који тренутно живи у Аустралији, види се да је линија која спаја крајње тачке КолоВрата (ф-хол/f hole/эфы) – полупречник круга, а полупречник круга се налази приближно шест (6,28…) пута у обиму круга, што и означава азбучни знак /дзело 177 (у форми КолоВрата или З ). КолоВрати виолине су и знак 6/ васкрса и знак Кола/круга. У грчком језику знаци алфавита су коришћени као цифре: ▲ Кобилица на виолини, виолина у целини и у појединим деловима има прецизне математичке пропорције али се хармонија постиже духом годова и влакана божанског дрвета, које виолинар мора да осети својим папиларним чулима

▼ Нетачна дадаистичка импресија Ман Реја (енгл. Man Ray, право име Емануел Радзицки) о виолини као жени, јер је виолина Коло (женски и мушки прапочетак)

 А/α άλφα (алфа)178 је био ознака броја 1;  Β, β βήτα (бе́та)179 је био ознака броја 2;  Г, γ γάμμα (гама)180 је био ознака броја 3;  Δ, δ δέλτα (де́лта)181 је био ознака броја 4;  Ε, έψιλον ε (епсилон)182 је био ознака броја 5; али за број 6, из идеолошких разлога нису користили, шести по редоследу алфаВитни знак Ζ, ζ, ζῆτα (дзе́та) што би се подударало са његовим КолоВратним смислом (који се види и на виолини и на азбучном часоВнику Лазара Хиландарца), већ су у ту сврху користили за број 6 ознаку – Σ или ΣТ. Због тог васкрсног значења азбучног знака S/ дзело, хришћанска црква и данас одбацује број 6. Конструкција виолине није случајан склад лепог и звучног. Конструкција виолине има математички прецизну хармонију кола. Неки су приказали виолину као хармонију женског тела. Али то је много дубље и много више, хармонија женског и мушког прапочетка и вечног кола. Круг или нула као вечни васкрс. Нула и поимање васкрса због којег су Венети били приморани да своје знање изразе у овом величанственом инструменту. Коло на виолини је присутно не само преко ових S/КолоВратних симбола, не само у кружном току вибрација ваздуха, него и у конструкцији виолине.

177 Петар Ђорђић: «Историја српске ћирилице», Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990., стр. 35. 178 Потиче од финикијског/феничанског/веничанског азбучног знака – алеф, који је означавао Бика/ Бога, јер је у древна времена за Коловене/СлоВене Аз био прапочетак/Арило/Јарило. 179 Потиче од финикијског/феничанског/веничанског азбучног знака – бет/Кућа, што је у древна времена означавало за Коловене/СлоВене и Дом/храм, јер је дом грађен од дрвета у коме је материјализовани Бог/Вид, па је то истински извор идентичности В/Б, јер је за Веничане Бог био СветоВид. 180 У науци је општеприхваћено да потиче од финикијског/феничанског/веничанског знака – гимел, иако није ни налик на грчки знак, који је сличан знаку Y/ЈаРила/Арила, јер је обрнуо Аз/онај ко говори. Велико слово Г личи на . 181 Потиче од финикијског/феничанског/веничанског азбучног знака – далет, што значи дверь/ врата, улаз у палату, који је смисао и идеографско значење одржао до данас. 182 Потиче од финикијског/феничанског/веничанског азбучног знака – hé, који је, као и остали феничански азбучни знаци, и дан-данас, идентичан са азбучним знацима нађеним на археолошком налазишту Винча.

Божански звук виолине се добија колом мушког и женског дрвета на којем вичан виолинар мора очувати видљиве годове и влакна (јер, како рече виолинар у «Квадратури круга», ако би се дрвене плоче глачале савременим електричним апаратима, уништила би се природна структура дрвених годова и влакана, који су имали сакрално значење за древне СлоВене).

▼ Божанска дуалност (мушког и женског праПочетка) не може да се сведе на мушку главу и женско тело јер (виолина) има не само људску већ и космичку димензију (идентичност и скица: Муратов Сергей Витальевич «Скрипка как конструкция»)

▲ „Топографски“ или, правилније речено, год-овска/колоВенска структура/дијаграм доње плоче виолине

Божански звук виолине, као и Сунце, остварује своју коловенску форму преко кола – женских и мушких годова до пужа/КолоВрата/волуте, да би се преко древног слоВенског симбола КолоВрата у облику S на виолини добила божанска духовност и очарали слушаоци. На виолини, као нигде друго видимо оно што сам у књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» детаљно разјаснио – да знаk није латинично S већ знак КолоВрат. Наиме на женској плочи виолине то S се складно прелива у, рекло би се, два ћирилична С исто као што на мушкој плочи постоје иста таква два, рекло би се, ћирилична слова С. На виолини тим четирима С нико не придаје посебно значење, осим што сви наводе да је то струк/талия виолине (иако би било правилније рећи екватор) док на српском грбу, какав се користио и у том простору Европе, придају искључиво значење: четири азбучна слова С. На инструментима приказаним у католичким црквама ти отвори више подсећају на српска огњила, али им је смисао појашњен управо на виолинама Аматија, Страдиварија и Гварнерија.

▲ Традиционална уметност Борецка и Мезења очувала је тајну руског храма и порекло српских оцила: приказ хелиоцентричног система ▲ Спиралу/волуту Kорна (C односно S), такође називају Френеловим интегралима

Али на древном кипу Коло, који се чува у Музеју ЕтРуских (неправилно је писати етруРских) јасно се види облик колоВрата као покретачке снаге којом се Коло креће кроз КосмоС. 120

▼ Детаљ олтара цркве Св. Захарија, Венеција, Ђовани Белини, 1505. године, музички инструмент са волутама у облику С

А то је управо сметало Ватикану, због чега је и вођен Папски рат, јер га Папа не би водио (само) из трговачких разлога. И поред све очигледности, проћи ће доста времена пре него што кустоси прихвате прецизнији и старији назив Коло за ову скулптуру, која се чува у Музеју Етруских «Вила (папе) Ђулија», под називом Аполон из Вејиа. Исто тако ће проћи много времена пре него што Срби и познаваоци симбола и грбова прихвате да је првобитно значење тзв. Српског грба било Коло, а не некакав византијски или ромејски знак. Но, не оспоравајући савремени смисао поруке Само Слога Србина Спасава, како се та четири С тумаче у српском грбу, објаснио сам да су и у српском грбу и на виолини та четири С означавала два солстиција (најкраћи и најдужи дан у години) и две равнодневице у годишњем кретању мајке Земље око Сунца, које је најснажнија енергија коју човек познаје, што је исказано и у петокуполном крстообразном храму Св. Марка у Венецији. Данас петокуполни крстообразни храм на Западу подразумева тзв. Тајну руског храма, која је идентична тајни коју нам од XVI века божанским звуком причају виолине великих мајстора из Кремоне, који су тајно знање и мировозрење древних СлоВена пренели стотинама милиона слушалаца, на хиљадама виолинских концерата. Та тајна је једноставна – хелиоцентрични систем. Тајна васкрса природе кретањем Земље око Сунца.

▲ Геометријска реконструкција виолинског модела PG-1689 А. Страдивари. Дужина (CD) = 348 мм, ширина горњег овала (F¹F²) = 161 мм, ширина доњег овала (G¹G²) = 200 мм, струк = 103 мм. При томе G¹G²/ F¹F² = 1.24, што је близу пропорције 5/4 = 1.25.

▼ Коло из Вејиа (које данас погрешно називају Аполон из Вејиа) који се креће помоћу два пара КолоВрата које су Амати унели као извор божанског кретања звука ВИОЛИне

Научници и даље задају питање «у чему је тајна задивљујућег звука виолина кремонских мајстора XVII–XVIII века: Аматија, Гварнерија и Страдиварија. Како наводи BBC, објашњава се то најразличитијим разлозима. Два америчка научника (Лојд Беркли са Колумбијског универзитета и Хенри ГрисиноМајер са Државног универзитета Тенесија) доказују да је током 70 година, од 1645. до 1715. активност Сунца била изузетно ниска, и у Западној Европи се успоставио мали леднички период, са врло хладним и дугим зимама и хладним летима, па је дрво у то време расло полако и равномерно, о чему сведоче годови на виолинама, који су тесно припијени један уз други.»183 На добром су путу ови научници – тајна је у годовима. Али феноменалне виолине Аматија урађене пре 1645. године демантују ову теорију.

121

Тајна је у томе што су виолинари из Кремоне знали значење годова за настанак културе, од времена Лепенског Вира и Винче, знали значење КолоВрата, а на основу тога и то када треба сећи дрво за израду виолине да би годови били божански распоређени јер S-образни отвори имају и узлазни и силазни знак, што није без икаквог смисла постављено, а очувано је и на православном руском крсту, јер крст и јесте знак Сунца/колоДара. Виолинари из Кремоне су знали и када, у односу на коло годишње обнове природе, треба узимати смолу са дрвета да би се добио божански звук виолине. Познати архитекта Витрувиј оставио је упутства када треба сећи дрво за грађевинске објекте, иако није схватио да сви капители, канелуре, фронтони проистичу из истог мировозрења древних СлоВена/КолоВена а не од импресије Грка Калимаха, како је сам тврдио. 183 Виктор Костин за bbcrussian.com среда, 25.02.2004. http://news.bbc.co.uk/hi/russian/entertainment/ newsid_3487000/3487832.stm).

▲ Коло/О/0 где птица селица најављује васкрс из ничега, и долазак пролећног Сунца

Тајна Аматија и других виолинара Кремоне, својом мудрошћу, лепотом изгледа виолине и божанским звуком није привукла инквизицију184 само зато што је била дубоко зашифрована до данашњих дана, када Венети односно КолоВенети/SarBeni/SрБи поново не смеју да спомињу интердикт/ незаконите САНКЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (читај друге Камбријске лиге), не смеју да спомињу НАТО бомбардовање обогаћеним уранијумом, сами морају да подижу Авалски торањ, који су зликовци порушили, морају у судницама да се бране од оптужби да се, наводно, служе «говором мржње» када износе чињенице о зверствима које почини ова здружена армада зликоваца из Европе, која Аматија натера да направи божански инструмент са јасним хелиоцентричким колом, које као колоДар дарује не само четири годишња доба и календар, него и божански звук. Зато и овом приликом подсећам да је 1600. године у Риму спаљен Ђордано Бруно, да је 1633. у Риму Галилео Галилеј морао да се одрекне Коперниковог учења, а на виолини не само да је приказан колоВенски/хелиоЦентрични систем кретања Земље око Сунца, већ је приказана божанска снага и лепота Кола. А снага божанског звука КолоВена/СлоВена из Венетије васкрсава дух у концертним салама широм света већ стотине година.

▼ Схематски приказ колоВенске вазе тзв. трипољске културе са крстом у кругу (Коло), који настаје колоВратима (Борис Рибаков: Сунце у кретању/движущееся солнце «Язычество древних славян», 2002, стр. 186)

▲ КолоВрати који на гробу Александра Македонског чине Коло 184 Од лат. Inquīsītiō — «истрага/црквени суд», формиран 1215. године од стране папе Инокентија III за прогон јереси/пагана/родоВера, која је затим прерасла у «Конгрегацију доктрине вере» («Sacra congregatio Romanae et universalis Inquisitionis seu Sancti Officii»).

И што је не мало важно инквизиција се манијачки борила против хелиоцентричког учења јер је знала да је не само Ватикан, него и њен (војни) претходник, Римска империја, све што је било колоВенско/ слоВенско приписао или Риму или Грчкој, те би васкрс учења древних СлоВена био дискредитација многих конструкција, које су се, захваљујући томе, одржале до данас. Зато инквизиција и даље царује, посебно у умовима наших историчара – догматичара и монополиста у сфери јавног (дез)информисања, јер, захваљујући њима, још не знамо «Да ли СлоВени имају (право на) историју до VI века?», иако постоје на хиљаде доказа да СлоВени имају историју до VI века, када су се звали КолоВени, са локалним називима СорБени, РасСени/Рашани/етРуски! Откривање тајне сакралне симболике и конструкције виолине није само још један доказ постојања древне историје СлоВена и доказ како је она уништавана и потискивана. Откривање ове тајне је важно за разумевање искључиво слоВенског порекла руске државности. Наиме, простори данашње Sведске, или Шведске, од давнина су били колоВенски/ слоВенски, али су фонетским и језичким изменама постали несловенски. Тако такозвана «норманска» теорија Милера да су три Нормана основала руску државу не открива да су та три «Нормана» били КолоВени односно СлоВени. У средњевековној митологији СВеда/Швеђана и данас се чува знање да је прапостојбина њихова била нека земља Винландија, што је 45 паралела културе Винче, где се сунчева енергија претварала у вино управо онда када Сунце у време летњег СунцеСтајања почиње да пада, дан да се скраћује а Сунце одлази на југ, да би својим новим повратком обновило природу, која са одласком Сунца вене. Управо тај божански процес васкрса природе су и очували на виолини виолинари из Кремоне – Амати, Страдивари и Гварнери. Откривање сакралне симболике и конструкције виолине је значајно и за схватање колоВратне/S снаге нуле/Sерифе и математике коју вратише у Европу арапски окупатори. Не припадам ни једном тајном или јавном друштву, осим јавним друштвима за заштиту Срба, азбуке и вредности Лепенског Вира и Винче. Због тога сам слободан да покушам да оправдам оне који су, при повратку из Крсташких ратова, затекавши на острву Род/ Родос древна родоВерна знања, о којима нису смели јавно да говоре (због монструозних прогона КолоВена, нуле, математике и других знања древних СлоВена), основали затворена, тајна друштва у којима се, на непотребно мистичан начин, негује снага Кола/точка/апсолутне пропорције/НУЛЕ, која је очигледно преживела све те прогоне.

▲ Коло/О/0 где јелен најављује васкрс из ничега, али не као просто понављање већ обогаћење и долазак пролећног Сунца, па виолина као колоДар има четири струне, као што и сваки ГОД (година) има четири доба, која стварају Коло васкрса

123 ▼ Математика је мајка свих наука а НУЛА је и мајка и отац математике јер су КолоВени (СлоВени) делили /Аз/праПочетак/О/Коло/небо, па је на часоВенику 0=3x4x5=12=24=60 =12=360=ГОДина, иако је данас 0:0=0 али је и даље А(Агиос)/Holy [‘həulɪ] (Коло)/divino

Не можемо генијално једноставан поглед на свет древних СлоВена «Sве је Коло» апсолутизовати и свуда примењивати. Али не треба искључити да нам је Господ поверио да упоредимо две чињенице: да је Народни музеј у Београду затворен већ десет година а да нико није кривично одговарао за то, а посебно за то што је све било припремљено да се највреднији археолошки експонати Европе из периода Лепенског Вира предају (читај покраду и превезу у иностранство) на «чување» приватној фирми из иностранства, која се бави превозом намештаја дипломата, па не подлеже граничној контроли, да је «Идол из Кличевца» (чија нам је дуална суштина КОЛА помогла да откријемо тајну Аматија и виолине), нестао/уништен приликом аустроугарског бомбардовања Народног музеја у Првом светском рату. ▲ Уметност Мезења (окружење реке Северне ДВине, Архангелска област): приказ годишњег Кола – птице прате/носе коња који у репу има ознаке О и Х

124

▼ Струне на гудалу се праве од коњске длаке јер је коњ такође имао божанско значење, не само као симбол снаге и чистоће Сунца, већ и у погледу цикличности, што ће одгонетнути читаоци у својим радовима

Не треба искључити да се из та два хаоса, као симбола ничега/нуле, међу људе врати нестала у аустроугарском бомбардовању оригинална статуа «Идола из Кличевца», како се и нестало са небеског свода Сунце враћало и враћа са јужног повратника сваке године. Ововековним хаосом Господ као да хоће да нам каже да је у хаосу Првог светског рата статуа Кола, које називамо «Идол из Кличевца» само «депонована» у нечијој приватној колекцији или превезена у Беч или Ватикан. До тог повратка морамо се задовољити репликом «Идола из Кличевца» коју су реконструисали чудотворци ила/глине и порцелана, који су очували древна колоДарна винчанска (па међу њима и грнчарска) знања на овом венГрадском/беоГрадском простору.

Рат појмовима

IV Међународна научно-практична конференција «На изворишту руске државности» град Калуга, Калужска област, Русија Калужски државни педагошки универзитет «К. Е. Циолковски» 27 – 28. маја 2011. године Научни проблеми које решава реферат: 1. културолошко и историјско питање: Постоји ли континуитет културе, или постојe стотине разних неповезаних култура у времену и на простору данашње Европе, како су то покушавали до сада да представе археолози, историчари и геостратези? 2. филолошки проблеми: Како су и зашто мењани суштински појмови и стваране нове «нације» и њихови језици, у циљу дељења културолошког простора и прекида континуитета културе као природног развојног процеса? 3. историјско питање: Којим методима и средствима је нестала историја Русије и историја СлоВена до VI века? 4. психолошки проблем: Да ли поимање, изучавање и обележавање пораза може бити фактор кохезије (слоВенског) етноса (и оних који му данас не припадају), исто као и величање победе? Резиме Хиљадама година против СлоВена се води рат појмовима, који смо до сада губили само зато што га уопште нисмо примећивали. У том рату СлоВени су изгубили највише територија и милионе сродника, који остадоше ван простора који се данас признају као словенски, јер СлоВени у древна времена нису своју припадност везивали за територију, док Запад од 509. г.п.н.е. своје постојање везује искључиво за територију и правило «Сви грађани територије Рима су Римљани». Кључне речи Пораз, васкрс, КолоВени/СлоВени, ХелВети, КолоДар/календар, родоВерје, култ, култура, Сунце, мајка Земља/ КеБела, Бос-(Ве)нија/Босна, МоскоВија/Москва, РасСија/Русија/Рашка, Год/God/Gott, глосатори, логографи, Азија, Европа, Венеција. ХолМија/Балкан. КолоВинијум/Colchinium/UlCinium/Улцињ, ВиниК(оло)/ ФиниК/Фини-Кијци, ФениКс/Жар птица/Јара/Јарило/Сунце, немачка колонијална историографија, Јекатерина Велика Сербскаја Циљ Схватити погубност подела СлоВена какве је поделе користио и Гај Јулије Цезар да би покорио Гале, који су били колоВенског/хелВетског/слоВенског порекла што је прецизно описао у «Записима о Галском рату».

Рат појмовима против Рас-а/Рац-а/Руса (рода првобитног) Ко год да је православног рода не признаје границе Лењина и Броза Заклетва српских и руских родоЉуба

Губитак и пораз као пут ка васкрсу У животу, као и у спорту, губитак се тешко подноси и, како народ каже, «тешко пада». Али губитак и пораз управо својом тежином допиру до најтананијих делова тела и душе не само човека него и до најтананијих пора организације друштва. Зато пораз и губитак, којег су човек и заједница свесни, мобилише снаге божанског васкрса, које ни човеку ни друштву до момента губитка и пораза нити су познати нити су их свесни. Таинство преживљавања губитка и пораза само је Господу потчињено. Таинство губитка је таинство васкрса јер га носи Господ својом свевишњом Вољом којом у том тренутку прожима губитника. Али Срби, и уопште СлоВени, а пре свега Руси, изложени су једном континуираном губитку и поразу, који не доноси такво божанско, васкрсно чудо. Чудо васкрса у поразу и губитку највећи етнос у Европи не доживљава, само зато што није ни свестан тог пораза. А није свестан пораза јер и не уочава рат који се против њега води, па му ни непрекидни порази не падају тешко, нити се божанском вољом његов организам усмерава на пут Васкрса Господњег. Многе битке па и ратове смо добили, многе смо изгубили, али смо постали јачи, подмлађени божанском вољом јер васкрсли има нову снагу Духа Божјег, нову младост, а народ кроз пораз излази из спирале наводне «субпасионарности/безвољности/самоуништења» и почиње нови циклус његовог процвата и пасионираности/надахнутости идеалима. Али у Рату појмовима којима су СлоВени били изложени хиљадама година трпели смо сталне губитке, а порази нас нису потресали до последње власи, до последњег, најмлађег припадника заједнице. Те потресе и губитке нисмо ни примећивали, иако ни у једном другом рату нисмо губили толико територија, милионе родственика као у Рату појмовима.

127

Милиони потомака рода Првобитног (рАзСенског, слоВенског), који јесу наш род, данас не знају да су њихови преци били наш род, а ми још мање то знамо и схватамо. КолоДар – каленДар Рат појмовима је суптилан, неприметан, померања на карти војних дејстава су тако незнатна да их ни свест, ни око не могу регистровати, посебно због тога што се промене намећу постепено, у дужим временским интервалима. ▲ Када је Аустрија ослободила Београд од Турака (1717-1739.), исковала је златник на коме је Београд назван Аlba Graeca («Музеј града Београда», стр. 88): назив је латинско-ватиканско поимање свега колоВенског/слоВенског као грчког, на основу којег је велики део историје СлоВена и простора СлоВена на Апенинима и Балкану неосновано приписан Грчкој

128 ▼ Свако ко је Србин, ко је православан, ко је Словен треба да одбаци латинске називе месеца и да се користи искључиво древним словенским називима, осим када говори на несловенским језицима (чаша из Лепесовке: Рибаков Б. А.: «Язычество древней Руси/ Азичество/Паганство древне Раси/ Руси-је», поглавље «Календарске црте и резе», «Гелиос», Москва, 2002, стр. 309.)

Зашто је рат појмовима у највећој мери уперен против СлоВена? Словени су били и остали посебна, најстарија цивилизација, и кад год су покушавали да се приближе знатно млађој цивилизацији и да се промовишу терминима, језиком и појмовима те нове цивилизације, Словени су морали да се одрекну садржаја па и појмова с којима су живели и којима су размишљали. СлоВени су створили најстарију цивилизацију. Зато су СлоВени носили име РАз, што је означавало родПрвобитни. Они су били носиоци културе Лепенског Вира и Винче. Културе у којој су сточарство и земљорадња били основне привредне гране. Културе у којој је припадност роду Првобитном била темељ односа и одговорности. Културе у којој је основни култ био култ Коло. У време Лепенског Вира вера је била знање по којем «Све је Коло». То је био првобитни поглед на окружење, којим се формирала представа не само о цикличности него и генијално једноставна свест о узајамној зависности мајке Земље, рођеног јој детета Сунца (које временом добија божанску снагу), природе и човека. То дневно рађање Сунца на хоризонту мајке Земље, поистовећивано је са бригом и непрекидним кретањем сваке мајке око свога чеда у току дана и ноћи. Тако је однос мајке Земље и Сунца као њеног детета пренесен на однос мајке и детета, а у повратном поимању идентичности (међуљудског односа на планетарни) добијена је, како се испоставило, невероватно прецизна хелиоЦентрична представа о Сунцу као централном субјекту односа невероватне божанске снаге, која Твори живот на Земљи. У таквом једноставном размишљању првоРодних људи и настала је реч култура из речи култ, али не из било ког култа већ из култа Коло (божанска снага кретања мајке Земље око Сунца). Древни СлоВени су се називали КолоВени јер Коло узајамности кретања Земље око Сунца рађа венац живота на Земљи. Када су захваљујући таквом поимању узајамности природе и човека видели да се Коло у истој цикличности материјализује на пресеку дрвета у облику годова (у једнини је год, како Руси и данас

називају годину) наши преци су прецизирали колико траје година дана обнове природе, односно колико траје КолоДар који дарује четири годишња доба и дванаест весника (апостола) природних појава. Тиме су слоВенски/колоВенски првосвештеници (врачи) стекли тајно знање о колоДару (каленДару) што је било знање о томе када треба сејати а када убирати летину и плодове божанског дела и људског труда. Али та најстарија знања КолоВена/СлоВена постепено су у рату појмовима приписана другим народима. Тако се у свим уџбеницима права тврди да је реч календар настала из латинске речи календе, иако је реч каленДар настала из речи КолоДар, што је било тајно знање све до 509. г.п.н.е. када су Латини (по неким научницима Рамни) као војна олигархија скинули «последњег» етРу(р)ског цара, узели власт, забранили азическе/азбучне (сакралне) знаке, а тргоВина постала основна привредна грана, док је територија постала основни елеменат одређења друштвене припадности. Управо тада, према официјелној историји плебс је (тражио) изборио да се обнародује колоДар као календар. И календар је постао општедоступно знање. Већ тада је у научним центрима «постало јасно» да Сунце није Бог већ материја али је занемарена божанска моћ узајамности кретања Земље око Сунца која сТвара четири годишња доба и обнавља природу. Срби и Руси су не само прихватили превару да је реч каленДар настала од латинске речи календе, него су, још срамније: напустили своје древне азическе (родоВерне, пагАнске, од латинске речи паг/pagus – род) називе месеци (колоВоз, сјечањ, српањ, липањ) и прихватили латинске називе за својих 12 весника (12 апостола) колоДара, тако да их данас именујемо јануариј/јануар, фебруариј/фебруар и тако даље. Голос/глас Божји као логос Они који воде Рат појмовима против СлоВена (који се води сигурно не од 509. г.п.н.е. већ знатно раније – од пада Троје, као симбола земљорадничке цивилизације КолоВена) имали су у Грчкој своје следбенике логографе, који су били правници. Они су незнатним променама редоследа слова у речи добијали нове, апстрактне појмове, којима су придавали нови садржај. Тако нам је у христијанизованој варијанти древног знања «(И) Коло је било боуки/буква-слово/Бог» пренето «ИсКони бје слово» што је трансформисано у «У почетку бје слово/реч», да би гркофили у оквиру

▲ КолоДарна схема таванице конака носи исту космогонију Кола коју су КолоВени тетовирали на својим телима: цртач није разумео смисао па је нетачно приказао број сегмената, којих у средишту треба да има 12 (дванаест) весника/ месеци промена («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића» с. 79)

129

▼ Слика собе богомоље конака кнеза Милоша са таваницом божанског КолоДара/каленДара («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића», стр. 76)

Српске православне цркве, као противуслугу колегама свештеницима који су се дошколовавали у Риму (који уводе прозелитски манир богослужења на савременом српском језику, уништавајући знање о старословенском језику, које је нематеријално културно благо не само српског народа него човечанства у целости) издејствовали да се «Јеванђеље по Јовану» започне тврдњом «У почетку бјеше логос». У суштини логос је темељ грчке философије и преглед развоја логоса је преглед развоја грчке философије и важног питања: да ли је појам одређен од људи идентичан са појавом (ствари) коју изражава. Али при томе ни наша Православна црква ни други мислиоци не уочавају да је термин логос – бустрофедон (наизменично налево и надесно писање и читање/«орање» слова у речи) настао од руске речи голос/глас Божји185. Да је у почетку био глас Божји (боуки, буква, слово, Боуки) потврђују други делови Јеванђеља и Старог завета.

▲ Хришћанска црква је изобличавала човека, жену и јаБуку (јер јабука открива слоВенско порекло речи Боуки/Бог/реч и веру КолоВена да спајањем мушкарац и жена добијају божанску моћ стварања живота/ фетуса и васкрса предака), као што је протерала НУЛУ као израз позиционог увећања/цикличности/ васкрса

▼ ЈаБоук/јаБУка је за древне СлоВене била не само идентичност са Богом него она и у свом пресеку крије да је човек носилац божанске способности васкрса предака рађањем деце, због чега су је пустињске религије демонизовале као и НУЛУ

Да би ова трансформација идентичности Коло и боуки/буква/Бог (одакле и реч буквар, словоПис) у апстрактно логос остала без трага, осмишљена је и иста таква превара да, наводно, српска односно руска реч боуки/Бог потиче из «иранског језика». Ову превару је као истиниту поновио у часопису «Слово» на руском језику и Кавад Раш, «руски» (исто толико колико је Иван Клајн српски) лингвиста (Кавад Раш «Кто разгонит тучи?», часопис «Слово», Москва, број 6 за 2005. годину). У броју 6 часописа «Слово» за 2006. годину објавио сам опширан демант овакве тврдње и пружио доказе да је реч Бог српског односно руског порекла и да је настала из српског/ руског поимања идентичности боуки (буква/слово), бак (бик, одакле је настало и мировозрење – бакизам) и Бог. Од ове идентичности Бог/Бак (која је исписана и на ћупу из Винче у облику сличном савременом графичком знаку азбуке М, што није била ознака слова «М» већ идеограма Боуки/Бог) настале су речи Бос-нија/Босна/ГерцегКоВина као и реч МосКоВ-ија, где је Ко скраћеница од Коло, а В-ија скраћеница од Венија, док је М идеографски, верски знак који означава рогове Бак-а/бика. При томе ваља имати у виду да је М/Бос исто као и Мос израз Боуки, божанска, што је коришћено као префикс или као синоним за Коло. То није само етимолошко-графичка идентичност већ и једино научно објашњење феномена такозване «Босанске цркве», јер наука идеолошком догмом поимања цркве, искључиво православне или католичке, не може да разуме и објасни – ако је постојала Босанска црква и постоје историјски трагови (записи) о томе, где су онда храмови те Цркве. А храмови БосВенијске/Босанске цркве су били исти они храмови као и у време Винче, односно коче/куће или, савременим језиком речено, брвнаре 185 Овај бустрофедон је открила Љубица Наранчић, лекторишући у књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» моју расправу о првобитном смислу «речи» у наведеној реченици «Јеванђеља по Јовану».

за свакодневни живот крстјана, односно у Русији крестјана (сељака), који су постојали хиљадама година пре него што су у градовима прихватили хришћанство, јер је крст био и прехришћански симбол КолоВена. И данас сваки Србин и Рус када уђе у кућу скине капу, јер је кућа од најдревнијих времена била храм за СлоВене, јер се Коло одражава на пресеку дрвета у виду годова, док су замишљали да је дух Божји у виду влакана у дрвету. Зато су у Винчи на крчазима за чување хране исписивали божански знак М, који је означавао боуки, а на свакој кочи/кући на фронтону (троуглу живота и венца који ствара) стављали рогове Бика.

СпасиБо ▲ На данашњем српском језику правилно се изражава благодарност саговорнику речима СпасиБо јер је то скраћеница од «СпасиБо(же мог саговорника који чини добро дело)», док је реч «Хвала» настала од јеврејског/хебрејског «halleluJah»: славите Јехову/Јахвеа (у Старом завету)

Тако су енглеска реч God/Бог односно немачка реч Gott/Бог настале из српске односно руске речи Коло, односно из материјализације Кола у облику годишњег пресека год-а/годова на дрвету као материјализације годишњег божанског васкрса. Да је српска односно руска реч «Бог» српског односно руског порекла можемо се уверити и из речи ЈаБука. Ово је пример етимолошке сличности јер се реч Бог и Буква па и јаБука писала помоћу лигатуре о/у , где је лигатура оу/ била обрнути знак Арила/Јарила – Аз/ , те је – исправно настало и «грчко» Бак/Бакизам и старослоВенски изговор Croatа/ ХрВата: Бок или Бак. Али сличност речи Бок/Бог и ЈаБука, као ни једна друга етимолошка сличност, не сме бити прихваћена ако између термина не постоји садржинска идентичност или развојност. А код ова два појма постоји идентичан садржај јер, кад јабуку разрежете попречно, види се пет семеника који су не само чувари семена јабуке, него и теофанија БогоЧовека у форми «Витрувијевог човека» (глава, две растављене руке и растављене ноге) и симетрије Кола/човека у Кругу (како га је осликао Леонардо да Винчи), који васкрсава претке управо семеизлучењем преко мушког полног органа. Тај облик сексуалног васпитавања и поштовања Богом дане човеку чудотворне способности исказане у плоду јаБуке, је суштинска разлика између: родоВерног учења СлоВена о Божанском Васкрсу (предака) рађањем деце и хришћанске догме, која говори о доласку месије који ће васкрснути мртве. Због тога је хришћанска црква морала да демонизује јаБуку и да смисли мит о прогону Еве и Адама (човека) из Раја због јабуке. Данас се глобалисти боре против наталитета СлоВена и човечанства далеко суровијим али исто тако успешним методама.

▼ КолоВени су сматрали да постоји идентичност БогоЧовека и космоса, па су своје храмове правили према коло/кружној сразмери коју носи човек, што је Витрувије приписао Грцима, па се, у «Десет књига о архитектури», обраћа римском императору да подржи тај «ПРИПИС» (Леонардо да Винчи: «Витрувијански човек»)

КолоВени – СлоВени На Апенинима посао логографа, у оквиру рата појмовима, обављали су глосатори, који су азбучне етРуске текстове транслитерисали на латиницу, па су им неправилном транслитерацијом азбучних знакова давали нов графички облик, па и редослед, а често и потпуно нов апстрактни смисао, различит од првобитног. Тако је реч КолоВени, која је у потпуности изражавала мировозрење Рода Аз (првобитног), постала апстрактна реч СлаВени, а затим СлоВени (рус. слаВяне).

▲ К. Critchlow,«Pattern and Cosmology» приписује «космолошко значење таванице исламској култури наслеђеној од стране питагорејског универзума», иако аутор Катарина Митровић подсећа на Милошев конак у манастиру Враћевшници, где је «визуализована представа сунца на таваници експлицитна» («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића» слика: с. 71, цитат: с. 80)

132

▼ Диванхана у конаку Обреновића са космолошком таваницом истоветном симболима на ћилиму са леве стране где су укрштена два S (исто је на двоглавом орлу) («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића» стр. 71)

Слава Богу да сва археолошка налазишта и производи људских руку (артефакти) КолоВена (СлоВена – ЕтРуских/Етрураца) нису откривена до XIX века, тако да артефакти и археолошка налазишта која се откривају у XIX и XX веку имају све већу шансу да буду очувани. Тако је православни свештеник из Чикага Светислав С. Билбија успео да тачно прочита: 1. назив КолоВени исписан азбуком етруског периода на једној од три Златне плочице из Пиргија и 2. исти тај назив исписан икавским дијалектом, азбуком лидијског периода ВиниК(оло) на каменом блоку, који је Америчка археолошка експедиција нашла 1914. године у престоници Лидије, Сарбу (енг. Сард, тур. Сарт). Билбија једино није уочио да је управо из тих натписа погрешно ишчитана реч СлоВени. Ниже је нађени натпис ВиниК(оло) исписан сагласно редоследу фонема са Златне плочице из Пиргија (Золотой скрижали из Пиргия):

Азија и Азијати СлоВени (КолоВени) винчанског периода су своју мајку Земљу називали Азија (РАзСија) или КолоВенија, али је заменом теза и лукавом технологијом потискивања КолоВена (етРуских) са Апенина, а затим и са «Балкана», термин Европа постао доминантан а Аз-ија је постала ознака за далеке просторе иза Урала, па је за Русе, као исконске становнике Апенина и

Балкана, али и степских подручја данашње Русије, остао придев Азијати као пежоратив за одсуство културе, иако су они не само Ази-јати (становници првобитног Аз – праконтинента), већ и РодАз – род првобитни који су створили културу пратећи (преко култа Коло као КолоМер-а у форми знака А/Аз) јутарњи излазак Сунца, које се «рађа» у току године дана увек у другој тачки, али никад изван тог божанског лука А. Од примања хришћанства до 1613. године реч РАзСия/РосСия/РуСија писала се помоћу лигатуре о/у – Р сСия, која је обрнути знак, који је забрањен 509. године п.н.е., знак Арила/Јарила – Аз/ , а од 1613. године, односно почетка царовања нове династије Михаила Ф. Романова, пише се РосСия/РосСија, иако мудри руски народ и дан-данас изговара – РАсСија. Још у време царског рода Рјуриковича Велики (Grosse) кнез ИВан III и царь ИВан IV Великий (нем. Grosse одакле је изведен надимак Грозный/ Грозни, који није имао то значење које има у слоВенској лексици), руска цивилизација рода, осим персоналне везе родова, племена, савеза словенских племена, добила је и територију као елемент царске власти и елемент државности. Промена персоналног принципа на територијални као доминантан довела је не само до новог исписивања назива цивилизације – државе, него и до потискивања и заборава старине и суштине древне РасСије/РуСије. РАс значи род Аз (првобитни) и зато тамо где постоји један род (род оца), постоји и други (род мајке, и зато се РосСия/Русија као најстарија култура и цивилизација разликује од униформне једнообразне културе Запада тиме: што је Уредбом Сената у Римској империји било одређено: «Сви грађани Рима су Римљани» (Гај, «Институције» књига 1, п. 3) и не могу на територији Рима постојати никакви други народи и родови (овај римски принцип је и данас очуван на Западу, који и јесте територијална цивилизација: «Сви грђани Француске су Французи», «Сви грађани САД су Американци»), што је у Русији, као најстаријој цивилизацији Рода Првобитног, захваљујући толерантности и равноправности различитости родова, очуван огроман број народа и родова (преко 180 народа на савременој територији Русије, слична је, пропорционално територији, очуваност мањих народа и у Србији), те су Србија и Русија остаци родоВерне, персоналне цивилизације, где не важи принцип «Сви грађани Србије су Србијанци/Срби», јер свако зна из ког рода потиче и поштују се његова права. То је истинско научно објашњење зашто се држава зове Русија/РасСија, а народ Руси/русские (р сские/рУсский), што многима изгледа као придев, а није, и значи: род Аз (првобитни), РасСија.

▲ Због «незнања» колоВенске симболе су приписали исламској култури и Грцима, али иста космогонија у соби богомољи и у парадној соби конака крије два крста у истом Колу («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића» с. 79)

133

▼ Парадна соба у конаку Милоша Обреновића у Топчидеру и соба богомоља не искључују исте изворе православне културе и Азијске културе чији су симболи очувани у Авганистану и вИндији («Топчидер – двор кнеза Милоша Обреновића», стр. 72)

Русија је најстарија цивилизација, због чега руска и српска државност имају два периода: први када је персонална припадност роду била превладавајући/ приоритетни основ организације друштва, и други, млађи период, када је Запад, по свом моделу, наметнуо територију као основни/ превладавајући елемент поимања државности. Русија, поред назива КолоВенија, има још један синонимни назив – РОДина. Овај назив нема ни у једном другом осим у словенским дијалектима адекватан превод (везан за род као основ појма Русија/Родина) јер се у свим «западним» језицима у преводу појављује термин ланд/земља, територија (native land, home(land), fatherland у енглеском и Vaterland, Mutterland у немачком језику). При томе простор који је обухватала персонална, најстарија цивилизација, обухватао је и обухвата огромне просторе.

▲ КарТагињани/КарФагеняне су имали божанство (Танит – Τύνητος – Тунис/Тунисия/ТУВеНИSИЈА) које је изгледом идентично Аз/Колу у Лепенском Виру, због чега су божанство звали «pue Baal» – пројављење/проявление божанства Сунца Ваала, па је због тога у енглеском ball – лопта (круг, НУЛА)

▼ Карта Веничана, који су преименовани у Феничане, иако се и данас на њој види град (овог најстаријег рода), који се зове Рас ал Басит: оваквих назива има много на Блиском истоку

Алфред Вегенер је правилно одредио да су сви континенти (континенталне плоче) некада били једна целина. Да би придао већу научност своме открићу, које су неосновано оспоравали и чак исмевали, он је име тог праКонтинента погрчио и назвао га ПанГеа иако је очигледно да се он називао Аз-ија/првобитни, те да су се континенталне плоче одвајале од тог првобитног континента. Тако је наш праизворни континент добио значење периферни, а у културолошком смислу пежоративно значење, док је основно значење добио грчки термин ПанГеа. Јасно је да је праизворни назив најстарије признате у свим енциклопедијама културе Винче био: Аз-Венија/РАзС-ија односно Коло(Вен)ија јер је свеједно да ли сте изговорили и написали Аз (АзВен-ија, Аз-ија) или сте изговорили и написали Коло (КолоВенија), јер Коло и јесте праизвор/Аз тог не само годишњег васкрса који ствара Венац (узајамност, испреплетеност) живота на мајци Земљи него и вечни васкрс живота. Тако је јасно зашто су прва знања о праву Римљани наводно научили у грчким (како су и у средњем веку називали СлоВене, Србе/православне у Далмацији, па и Београд/ АлбаГрека) коло-нијама јер су Апенини такође били Коло(Ве)нија, а никако некаква Грчка, јер Грка у то време није било ни на Пелопонезу, који су населили знатно касније од настанка моћне културе КолоВеније, чији су остаци ишчитани као КреТ-а/КриТ. Али Римска империја није водила Пунске ратове ради територија, већ их је водила као идеолошку борбу против тог праизворног мировозрења/погледа на свет или, како бисмо данас рекли, идеолошки рат против паганског/родоВерног погледа на свет и узајману родовску везу. Зато и сада интелектуалци Рима указују Србима да треба да се повезују са својим родоверним саплеменицима са севера Италије, који су чак за свој знак Лиге за Север узели колоВенски знак КОЛО (два крста у кругу или два тролиста, од којих један, зелени значи мајку Земљу, а други, црвени, значи Сунце) какав је исцртан и на свакој другој кући у Давосу (ХелВетија/КолоВенија/Ruthenia/Рација/РасСија/ Русија, данас Швајцарска) и приказан на различите начине на кутијицама за со у области реке Северне ДВине (АРВенска/сада АРхангелска област).

СтеВан или СтеФан ИВАНовићи и ЈоВАНовићи Нацисти су финансирани од стране АнглоСаксонаца да би преко једног дегенерика, какав је и духовно и физички био Хитлер, компромитовали сва древна знања која је Хитлер пласирао на један апстрактан, па и мистичан начин. Непријатељи СлоВена чак и у Русији и данас величају тај апстрактни, искривљени смисао древног знања ширећи мит о тајном знању и моћи такозване организације АнанЕрбе, потискујући права значења и снагу толерантности коју су та знања носила, насупрот нацистичкој искључивости, какву незнање увек носи. Нацисти су за Русе користили назив ИВан, што је била у древно време, па чак и у средњевековној Србији ознака племенитог, родоВерног порекла. Али у нацистичкој пропаганди термин ИВан је добио погрдно значење ниже расе за Русе! Та божанска ознака Вена је објашњење зашто је код Срба толико ИВан-овића и ЈоВАНовића јер су то родови који су најдуже, чак и у хришћанској епохи задржали своје родоВерно венско/колоВенско именовање. У средњевековној Србији, Србији обнове и знања, и успостављања територијалне целовитости уместо персоналне припадности, сваки владар хришћанског периода носио је назив СтеВАН/СтеФан што није било ознака личног имена већ ознака колоВЕНСКОГ/слоВенског порекла те се тиме опредељивала његова родоВерна генетика, без обзира на степен блискости његове управе (СерБије, РАсЦије/Рашке) са (Малом) Азијом. А Мала Азија се називала таквом јер је основни део Винче одувек била Азија, као што се и данас Украјинци (Крајинци/Крајишници/Крањци) називају МалоРуси. Исто значење ознаке рода имало је и «име» ЈоВАН за српске владаре. ЈоВан Владимир, серБски владар, сахрањен је у данашњој АлБанији. Он је био први српски владар хришћанског периода који је проглашен за свеца, јер су му дед ХвалиМир и отац ПетриСлав очигледно прослављали друге, слоВенске, БогуМилске богове. Због примања хришћанства други српски владар, Самуил, дао му је своју шћер Косару за жену. Борећи се против нехришћанске и погрчене браће, Самуил је побио сву породицу свога брата Арона, али је син Самуилов Радомир сачувао живот брату од стрица ИВАНу Владиславу, који потом уби и Радомира, а 1016. године и ЈоВАНа Владимира. Тело ЈоВАНа Владимира би очувано и сахрањено у Храму Пречиста Краинска, да би затим било пренето у манастир Шин Ђон (ЕлБасан). Промотери диктатуре (пролетаријата), као најбољег облика управљања над СлоВенима нису поновили ову «грешку», те до данас не желе да покажу тело српског герилца Драже Михаиловића, па чак ни место где је сахрањен.

▲ Срби богумили, нису прихватали хришћанство, али су принуђени на ислам, па су оставили предање да су сачували мошти светог Саве (а Турцима подметнули туђе на спаљивање), јер је Св. Сава мирио браћу хришћане и богумиле (иако су памтили да су заједнички преци у давна времена спаљивани да би никле нове вредности)

135 ▼ Фреска «Лоза Немањића» исликана у цркви Вазнесења Господњег, у манастиру Дечани приказује Вене/КолоВене због чега је сваки СтеФан/СтеВан/КолоВен

▲ КапиТели Олвије са КолоВратом у oблику S-образне волуте нигде нису представљени јер носе опасну идеју Sипос/колоВрата: капител Пантикапеје (данас Керч, Украјина) («Северное причерноморье в эпоху античности и средневековья», Государственный исторический музей, Москва, 2006, стр. 176)

136

▼ Грци су Апенине називали АВсонија јер је А из преГрчких времена било Аз односно Коло, те је тај назив и означавао КолоВенија (карта «Греческая мифология», Edotike Athenon S. A, Атина, 2005, стр. 182): и данас око Напуља постоји покрет AVsonia за осамостаљење

Од имена КолоВенија/АзВенија/АВенија настадоше називи АВени/ АВари, који нетрагом нестадоше, ВИНАтија/Бизанија, за који назив и најсавременији западни извори тврде да је обавијен завесом митова (The origins of Byzantium are shrouded in legend). По грчким митовима овај назив је настао од имена владара градића (грчки: Βύζας, Býzas, генитив Βύζαντος, Býzantos). Тај владар је наводно био колониста из предграђа Атине (founded by Greek colonists from Megara in 667 BC), тако да је наводно градић добио име овог колонисте, а по градићу (који је преименован у град Константинопољ) названа је цела Мала Азија (грчки: Βυζάντιον, Byzántion; латински: BYZANTIVM). Иако Атина није далеко од Константинопоља и овде историчари користе «апенинско» помагало: израз «колоније/колонисти»! Зашто? Зато што је било очигледно да ће се кад тад научници досетити да је кључна реч Коло и да ће наћи изворе и доказе да је Мала Азија називана Винија/ КолоВинија. Перфидном терминолошком «игром» тек у XIX веку,186 замењен је термином Византија. Император Константин је 324. године престоницу пренео из НикоВедије/ НикоМедије на Босфор. Истим методом Винија је постала Vi(thi)nia, а затим Bi(thi)nia/Би(ти)ниа. Али поред ових етимолошких подударности које су незнатним изменама довеле до «општеприхваћеног» термина Визант/Бизант ипак су остали и поузданији писани документи/извори, који поуздано потврђују да је Мала Азија била део КолоВеније. Тако је Америчка истраживачка експедиција у престоници Лидије, СарБу (коју турски извори бележе као Сарт, а енглески као Сард), нашла очуван камени стуб на којем је био исписан следећи, како се испоставило азбучни текст:

На каменом стубу из Сарда/Сарба очуван је икавски текст исписан азбуком лидијског периода. Светислав С. Билбија је јасно прочитао натпис: ВиниК. Он је указао да је знак, овде обележен бројевима 1 – 4 идеографски знак, док су сви остали знаци у натпису (5, 6, 7, 8) – фонетски азбучни знаци. 186 Датирање промене наведено према Јован И. Деретић, Драгољуб М. Антић: «Србица», изд. кућа «Сардонија», Београд, стр. 109) термин Ромејско царство/Pωμανία, Rhōmanía (што је очигледно била окупациона конструкција).

Упоређењем са истоветним азбучним називом са Златне плочице из Пиргија постаје јасно да је и овде написан древни назив за СлоВене: ВиниКоло односно КолоВени.

То је један од многих доказа да је простор Мале Азије био насељен КолоВенима. Те колоВенске просторе су окупирали Ромеји. Они су и створили основе да се живаљ КолоВена преко термина ХелВени поистовети са Грцима (који су после Тројанског рата као војна олигархија, населили Пелопонез). Помоћу неоснованог поистовећивања термина ХелВени/ КолоВени са термином Грци целокупна култура КолоВена приписана је апсолутно неосновано Грчкој. Данас на брду ВиниК, поред Ниша, хоће да подигну највећи крст у Европи поводом прославе у 2013. годинини 1700. годишњице од проглашења Миланског едикта. Технички то претпоставља да вертикални крак буде дужи од хоризонталног, те би за десет година иницијатори највећег крста могли да прогласе да су на брду ВиниК-у одувек живели католици. Тако изведен крст не само да није доказ да су на овим просторима икад живели Латини (католици), већ је замена теза у процесу потискивања СлоВена са «Апенина» и са «Балкана». Тиме би се, лукавом «техничком» преваром, на брду, које је својим називом доказ да су ту хиљадама година пре Христа живели КолоВени/ВиниКоло-ни/СлоВени, подигао «католички» знак који је окренут не само против православља и православних верника, него пре свега, против десет хиљада година историје СлоВена на простору који од XVIII века називају БалКан. Математичка вредност промена у Рату појмова Незнатне и скоро неприметне промене којима Ватикан (као клерикални продужетак Римске Империје) потискује СлоВене, вођењем суптилног, системског рата појмовима можемо и математички тачно приказати на конкретном примеру. Древни КолоВени/Словени су од времена Лепенског Вира гајили идентичност између божанства Коло/Аз (као јединог, монотеистичког

▲ Артефакти пре грчке цивилизације на подручју Црног мора са мировозрењем: Све је Коло, чији долазак (Сунца) најављују птице, што је приписано Грчкој

137

▼ Град БорисВен/БорисФен/БереЗењ, који је био (део) КолоА(з) Вениа, (данас Украјина) Грци су прочитали као ОΛВиа (Oλβια) («Борисфен-Березань», Эрмитаж, 2005, стр. 37)

божанства, које има четири главе, које као СветоВид виде на четири стране света и дарују четири годишња доба) и божанства ВОден-ко/вОдин (један/ один). Могуће је да је томе допринела и сама природа јер су истовремено преко култа А (као углоМера/КолоМера) пратили појављивање Сунца на различитим тачкама, док су пред собом имали на води исцртан круг/вир, какав се материјализује на пресеку дрвета у облику ГОДова.

▲ МероВинги су били Померани/ (по)морски Вини, који су као војна и племићка олигархија преузели многе дворове, па су очували космогонију огњеног/змајског/колоВенског рода, али се нису очували јер су се одвојили од свог рода

138

▼ Једна од највећих латинско-римских превара је приписивање цифарске вредности 1 азбучном слову А односно речи Аз, која је од Лепенског Вира била Аз/О/0, праизвор свега, али Ватикан користи и православну цркву за ширење те лажи

Ова представа вечне обнове и јесте идентичност између Аз и круга «О». У том смислу и данас је тешко наћи графичку разлику између круга, «О», и знака нуле «0». И у новом, хришћанском времену мајстори КолоВена су знали да Аз представља прапочетак. То је древноСловенско поимање нуле «0». Рекло би се да ми немамо доказе да су древни СлоВени схватали Аз као нулу, «0», односно прапочетак. Сва наука математике тврди да је нула пренета у Западну Европу из Индије преко Арапа. То је сасвим могуће јер се огромно знање колоВенске цивилизације очувало на периферији, где је хришћанство, као апстрактно поимање света, касно допрло, а то је на северу простор реке Северне ДВине (Архангелска област Русије) а на југу некада јединственог континента ВИндија, чији се централни венац и данас назива Виндија. Траг да су СлоВени имали јасну представу о «0» (нули) могао је нестати услед лукавства по којем су нам наметнули тврдњу да азбучни знак А наводно има нумеричку вредност 1 иако не треба имати много знања па ни интелигенције да се схвати да, ако је слово (у руском језику буква) А, односно реч (у руском језику слово) Аз увек па и данас означавала ПРАПОЧЕТАК, оно не може имати нумеричку вредност 1 (Ас – прво место у спорту) већ је нумеричка вредност А/Аз – нула/прапочетак. Доказ томе је први торањски (азбучни) часоВеник/часоВник/сат, који је у Москви 1404. године направио српски мајстор Лазар КолоДарац/ ХиланДарац, који је уместо цифара имао азбучне знаке. Руски рестауратори су обновили неколико азбучних часовника у Суздаљу и један такав сат у улици Пољанка, у Москви, који су били уграђени на звоницима православних цркава (чувари знања и историје СлоВена), које су инострани пучисти (у жељи да створе анационалну творевину у којој ће руску нацију СлоВена заменити совјетским грађанима), 1917. године порушили. На тим обновљеним часоВницима руски рестауратори су (према упутству Ватикана о нумеричкој вредности азбучних знакова) азбучни знак А ставили на место где стоји знак 1, док су знак Б ставили на место где стоји цифра 2, а знак В на место цифре 3. Али на минијатури Азбучног часоВеника/часоВника српског мајстора Лазара КолоДарца/ХиланДарца се и данас у Државном историјском музеју у Москви види следећи распоред на оригиналном сату из 1404. године:

А односно Аз стоји на нули као прапочетак 0 = O односно вечни васкрс, Б и В стоје на цифри 1 јер је Бог за древне слоВене/КолоВене био СвеВид односно ЈЕДАН, иако је имао четири главе, окренуте на све четири стране света, како је очувано на Збручком идолу, чија се реплика чува у истом музеју. Тако се јасно види суптилна превара коју намеће Ватикан и сви они који тврде да Аз односно А, српске, односно руске азбуке, има нумеричку вредност 1, јер А има нумеричку вредност 0 а Б и В имају нумеричку вредност 1 јер су Боуки/Бог и СветоВид били једно исто за древне СлоВене у време Лепенског Вира када је стварана наша АзБука, што је јасно на свом сату приказао и Лазар ХиланДарац. ХрВати – Croati Као Србин, могу потврдити да су сви Срби Хрвати јер је термин Хрвати исто као и израз Croati изведен из појма КолоВени. А Срби су неоспорно КолоВени/СлоВени. Да је назив ХрвВати односно КроАти неправилно изведен из назива КолоВени, лепо се види из графике назива КолоВени исписаног азбуком етруског периода, из које је неправилно прочитана и реч ЦрВени (ХрВАТИ односно CroAti), која је постала не само предмет најгрубљих манипулација него и кама за сечу Срба. У тој сечи Срба није крвник онај залуђени усташа који одрубљује главу већ Ватикан који је измислио такав инструментариј какав су ови изрази.

▲ СветоВидна српска кућа која је преименована у кућу на четири воде, чиме јој је сужено космогонијско значење (конструкције) Кола

139

▼ Трухелка, као кустос историјског музеја у Сарајеву у време аустроугарске окупације, наводи да су ове знаке тетовирали по телу католици , јер напомиње да су то прехришћански симболи, те не помиње Хрвате, па је очито да су то КолоВени јер лепших кола нема забележених на телу

Очигледно је да термина Хрвати или Кроати никад није било, не само до VI већ чак до средњег века. Ових израза и назива народа није било ни онда када је Ватикан схватио да су се СерБи (које је Ватикан стално подсећао да су Илири/Тројанци, да би се побунили против Турске и суживота са Турском) самостално ослободили од

Турске, те да нису били принуђени да ослобађањем приме католичанство. Зато су уместо да ослобођене православне Србе називају Илири овај назив приписали већ покатоличеним Србима. Али убрзо, овај историјски исправан назив за Србе католике, Ватикан је заменио на израз Хрвати, који нико није ни знао нити га је користио, о чему има безброј трагова посебно у Дубровнику, као најпросвећенијем остатку некада јединствене КолоВеније, од које је остала само полатињена и покатоличена Венетија, која је водила стогодишње Папске ратове против Ватикана. Из израза КолоВен настало је и презиме ХорВат, од којих је један од најславнијих предводио Србе из Аустрије који су се иселили и основали Нову Сербију која је, заједно са, на исти начин створеном СлавјаноСербијом, нестала с подручја данашње Украјине под терором пучиста, који су 1917. године хтели да створе наднационалну државу на простору царске Русије.

▼ Књига «Des SerViens» (израз се користи до XVIII века а од XIX des SerBiens) – један од хиљаде доказа да је изворни назив Срба био КолоВени а да је ознака S била хиљадама година за пустињске идеологије неприхватљива идеја КолоВрата/SerVie/SeriFe/НУЛЕ/О

Сам израз Срби такође је последица Рата појмова. У том делу имамо неспорне (историјске) доказе да се Србија и после реалног ослобађања од Турске звала СерБија. Али невеликим новчаним улагањем у Вука СтеВАНовића Караџића (преко Јернеја Копитара, цензора у Царској библиотеци у граду Вена, који ми неоправдано зовемо Беч, само зато што је у древно време и Београд називан ВенГрад, али је преко конструкције БелГрад постао БеоГрад), Ватикан је успео да издејствује да се назив СерБија замени на СрБија. Данас, када је прошло тек нешто више од 200 година од Првог српског устанка, више нико и не помиње назив СерБија, иако се он очувао како у енглеском језику (SerВia/SerV-ia) тако исто и у руском језику (СерБия). Израз Serbia је бетацизам (старија форма читања грчког алфабета) и германизам, настао из SerV-ia које је преточено у SorBen, а одатле у SorБен иако је Вен означавао Вени, а не Бени. Префикс Sor није био латинска фонема S, иако је изворни идеографски знак веома сличан латиничном S. Овај идеографски знак сличан латиничном S изражавао је северни и јужни ПоВратник/КолоВрат, односно само Коло, при чему се преко овог идеограма подцртавало кретање Кола, које својим кретањем Твори живот на мајци Земљи!! Тако српски народ није само поражена страна већ инструментариј у сопственом поразу у којем се одвојиo од својих изворних синонимних назива: РАзСени/РасСени (сенке РодаПрвобитног који сија, односно Кола, који сТвори живот), док је на другим територијама и новојезицима овај назив добио значење РАзСија/Русија/РуТХенија/Рација/Россија. КолоВени (венац, род кретања Земље око свога чеда Сунца).

Француска је све до XIX века за означавање СрБа и СерБије користила израз SorVen да би тек у XIX веку прихватила бетацизам и уместо V (азбуком написано: В) почела да користи Б (латиницом: B) односно да у литератури користи израз СорБен/SorBen. Рекло би се мала промена, свега једног слова, али управо тиме је учињен огроман корак у одучавању од чињенице да су Срби одувек били КолоВени односно SВени/СВеди. Мала промена и ВЕЛИКА ПРЕВАРА захваљујући којој смо трајно одвојени од саме те Галије односно Вендеје са којом је Гај Јулије Цезар водио очајничке ратове да би тек његови следбеници из пустиње починили стравичан злочин, не само над краљевском породицом, за шта се нису до дана данашњег покајали, због чега ће и нестати са земље у генетском смислу, већ су починили стравичан геноцид у Вендеји (данашња Француска) који до данашњег дана није разјашњен и тек је недавно подигнут споменик побијеним колонима или како кажу сељацима ВенДеје. Да би се прикрио овај процес терминолошког «померања» израза КолоВени и његовог синонима РасСени на Серби/Срби измишљена је легенда о наводно митском граду Рас-у који сви траже, а нико не може да га нађе јер је Рас био ознака РодПрвобитни, те се односио на сав наРод сербски. Део те конструкције је и данашњи град Рас/Рашка, који би тако остао не само центар средњевековне српске државе, а данас већ центар супротстављања ВенГраду/БеоГраду да не беше Св. Николаја Српског (Велимировића) који саопшти да је, према византијским и (Вен)угарским изворима, Рашка значила Руска/Русија. Да питате о томе било ког руског научника они о томе или ПОЈМА немају или им је забрањено да то износе у стручној литератури, да не говоримо у средствима јавног (дез)информисања! У том контексту се издвајају милиони евра и долара да би се Срби што више дистанцирали од Руса, иако је то један народ и етнос, не само по православној вери и моралу, него пре свега по заједничкој, јединственој прехришћанској историји и истоветном називу са два синонимна израза. Рат појмовима се хиљадама година водио и води против Рас/Раз (рода првобитног) односно Рац-а, како су Србе звали све до револуције 1848., када су преко Јосипа Рајачића, православног патријарха српског «убедили» Србе да је назив Рас/Раци погрдан назив за Србе, иако је то била божанска ознака Рода Првобитног и прапочетка, односно рода Кола (како је остало забележено и на првом торањском АзБучном часоВ(е)нику у Русији, који 1404. године подиже у Москви Лазар Хиландарац) као вечног васкрса. Од слова /Дзјело, као идеографског знака северног и јужног повратника настала је и Sифра, а затим цифра односно нула/Sерифа, али и реч SорВен од које су извели SорБен, да би сатрли траг најстаријег схватања вечног Васкрса и наметнули хришћанско поимање васкрса па и безизлазности.

▼ Краљ Венгра/Мађара Матија КорВин/КолоВин (1443-1490) био је Србин – син Маргарите Свилојевић (мађ. Erzsebet Szilagyi) и Сибињанин Јанка (мађ. Hunyadi Janos; лат. Ioannes CorVinus), (Serb; Sorb; Serbe), (слоновача; Клаудия Сульяно: «Венгрия», Бертельсманн Медиа Москау, Москва, 2003, стр. 31)

142

«Il Regno della Servia detta altrimenti RasCia»/превод с италијанског: Краљевство SerVia185 или по њиховом186 РасЦија/РасСија, што је у рату појмова замењено на Рашка, а онда на СерБија па на Србија, као што је назив ВенГрија замењен на Vngaria а онда на Ungaria, као што је КолоВенија преименована на BosSina/Бос-нија/БосНа, или КолоВенија на AlbaNia: Divide et impera (Карта Србије, Ђ. Кантели, 1689. године, бакрорез, Кр II 300, «Србија на карти Европе и света», Народна библиотека Србије, Београд, Каталог изложбе 14-15.3.2012.) 185 Што је италијански назив или, прецизније речено, латинизован назив од КолоВенија. 186 Што значи: на језику народа који живи на означеном простору РасСије (касније измењено: Рашке) или данашњим термином речено: на простору (Републике) Србије.

143

«Das Koenigreich Serwien»/превод с немачког: Краљевство SerVien/СерВие/СерВеније: нигде се не помиње име Рас (род Првобитни, како су Срби још увек у то време себе звали) (Карта Србије, Ф. фон Рејли, Беч, 1791. године, ручно бојена карта, Кр I 103, «Србија на карти Европе и света», Народна библиотека Србије, Београд, Каталог изложбе 14-15.3.2012.)

Азбука и ћирилица Једна од очигледних и веома битних терминолошких превара је замена израза азбука на израз ћирилица. Промена се није остваривала у једној траки већ у неколико паралелних процеса. Азбука је акростих азбучне молитве којом се велича прехришћанско божанство Вид. У том акростиху прва слова сваког стиха чине оно што подразумевамо под изразом писмо. Азбука је најстарије писмо од периода Винчанске културе, како је генијално закључио Радивоје Пешић. И у руским и у српским школама милиони деце почињу да уче писмо помоћу АзБуке али када помоћу азбуке деца науче да пишу и читају, уместо да пишу и читају оним писмом које су изучавали, ОДЈЕДАНПУТ уместо да пишу азбуком/азбуковицом они, као и њихови учитељи, почињу да ТВРДЕ да пишу ЋИРИЛИЦОМ.

▼ Карта на којој се види црно на бело да се море које данас зовемо Јадранско звало Golfo di Venetia па би и назив Бос-ние/Bos-nie и СерВие/SerV-ie требало читати КолоВенетиа јер да није тако море/ залив не би био Венетски

Коме је и зашто потребна ова прекоНоћна трансформација? Израз ћирилица није настао од покатоличеног имена Константина Философа. Константин је на самрти или, могуће чак пошто је отрован у Ватикану, добио име Кирил/Ћирило, како би његово име што више личило на назив КУРУЛИЦА. Курулица је била обредна форма азбуке. Курулица је имала родоВерну подударност називу мушког полног органа, јер су знаци курулице преносили знање о васкрсу живота пенетрацијом и оплодњом мушким полним ћелијама. Курулица је имала сакрално и образовно значење преноса знања – како се ВАСКРСАВА живот на Земљи, односно како се људи стварају (ако их не доносе роде нити их мајке налазе у купусу, како су почели да говоре под утицајем хришћанства). Тако је Ватикан покрштавањем, преименовањем Константина у Кирила/Ћирила достигао малтене апсолутну идентичност са изразом КУРУЛИЦА/КИРИЛИЦА те је настао израз ЋИРИЛИЦА на основу које је могао да пласира мит да су наводно Ћирило и Методије донели писменост Словенима. Ову окупациону подлост Руска православна црква нема снаге да једном заувек одбаци али све чешће јавно демантује и наводи да су очигледни докази да су Константин и његов брат Методије, дошавши у Корастуњ (данашњи Херсон), тамо затекли руске букве/слова. Али хидра Ватикана делује и данас простим методама МИНИМАЛНИХ ПРОМЕНА које носе суштинску замену теза. Тако је Синод Руске православне цркве утврдио још у XVIII веку празник Св. Кирила и Св. Методија, означивши га празником «средње важности». Али у време општег хаоса и распада СССР-а, агентура Ватикана је преко «световњака» успела да подигне споменик овим свецима, у католичком стилу, са малтене католичким крстом у центру Москве, а затим да овај строго црквени празник «средње важности» прогласи за сверуски празник Словенске писмености, у којем се читава православна процесија клања споменику НАВОДНИХ доносилаца писмености, иако у одлуци Синода

Руске православне цркве о томе није било ни помена! Тако се, уз помоћ комуниста-интернационалиста црквени празник Св. Кирилу и Св. Методију «средње важности», претворио у свеопшту оргију наводне Словенске писмености!!! При томе ја стојим на позицији да Ћирило и Методије имају ОГРОМНО значење за СлоВене јер су они били КолоВени односно ХелВени/ХелЕни, чиме се дефинитивно решава енигма да ли су они били СлоВени или су били Грци. Решење енигме је просто: Константин/ Ћирило и Методије били су ХелЕни, али нису били Грци, јер су сви Хелени били КолоВени, односно по данашњем изговору СлоВени. Да су Ћирило (право црквено, православно име Константин) и Методије измислили азбуку, њих би и Ватикан и Православна црква лишили црквеног чина, а можда и спалили, јер азбука велича прехришћанско, родоВерно односно паганско, колоВенско/слоВенско божанство Светог Вида, којег нам дарује Коло/Сунце и Земља својим кретањем. Сама курулица је због сакралног прехришћанског значења преименована у глагољицу. Курулицу/глагољицу су бранили и чували чак и словенски/«хрватски» католички свештеници, којима је национално порекло и култура било значајније од идеолошких хришћанских назора, који су одрицали прехришћанско знање о васкрсу рађањем деце, које је било темељ огромног наталитета СлоВена (захваљујући знању о плодним данима и годинама, не само њиве него и о плодним данима жене). Венетско или Јадранско море На многим чак средњевековним картама види се лепо да је данашње Јадранско море називано Венетско. Зашто? Зато што су Венети (КолоВени/ СлоВени) живели и на «Апенинској» и на «Балканској» обали овог мора, па је логично да се по њима оно тако и назива. Чак је целокупно данашње Балканско полуострво називано КолоВенија односно Венетија. Али у рату појмова само је Венетија под називом Венеција остала са тим именом, пошто је побеђена у Папским ратовима, издана од остале венетске браће управо због сопственог одрођавања јер је, могуће, зарад трговине, давно пре тог војног пораза била прихватила латински језик и писмо, односно разне италске дијалекте. Свођење назива Венетско море (као ознаке за данашње Море Адриатикум/ Јадранско море) на Венетски залив/Голфо ди Венеција, или на такозваном хрватском језику на израз Бенешки залив (што је исти бетацизам преко кога је од назива Венети настао израз SorVen а онда претворен у SorBen одакле је преточен у азбучно СерБи, да би преко потплаћеног Вука СтеВановића Караџића постали СрБи) перфидна је терминолошка

▼ Тако је преварама Венетско море сведено на Венетски залив а КолоВенија раздробљена на СерБиа, Бос-нија, АлбБенија, Зета, СлоВенија и Венетија/Венеција

подвала. Да није трагично, било би просто за рубрику «Веровали или не». Али овај «хрватски» реликт Бенешки залив сведочи да је то био СерБски залив, због чега је Ватикану био потребан српски националиста који ће рекламирати Велику Србију до наводне хрватске границе Огулин, Карлобаг, Вировитица, Осијек! Сада се види да овакво померање српских граница на исток одговара једино Ватикану, који тиме покрива своју превару свођења Венетије на Венецију иако је сав «Балкан» био Венетија, али никако италијанска, или не дај Боже ватиканска, католичка! Ово ни једним својим аспектом не противречи чињеници да је исто тако Венетским морем називано и данашње Балтичко море. Ватикан је и тамо применио исти трик, па је прво то Венетско море свео на Рижски залив, да би на крају успео да га преименује у Балтичко море, а затим на Фински залив (Sinus Vendicus). То је само још једна потврда да је реч Фини/ Финци настала из речи Вини/КолоВени, који су се очували генетски али су, као и данашњи Милогорци/ЦрноГорци примањем новог матерњег, а затим финског језика, престали да буду КолоВени. Управо због тога данас тим финским језиком говори тек једна осмина становника данашње Финске/ Винске.

146

▼ Karte von Serbien/превод с немачког: Карта СерБие/Сербие, те се и део Вени «бетацизовао» и постао Бени у рату појмовима против РасСенског/сада српског народа (Народна библиотека Србије, Београд, Кр I 154)

Чињеница да је Јадранско море било Венетско море не противречи ни једним својим детаљем наводима Гаја Јулија Цезара, да су на западној обали Европе живели и успешно се против његових бродова борили Венети, који су, како он наводи, прешли код своје браће у Велику Британију, да би отуда довели братско појачање. Промене назива праћене су променама језика. Да не остане заборављено у историји народа, односно српској историји, како је један хомоСексуалац који је био политички лидер НАТО пакта дошао и рекао Србима/СлоВенима да се њихова земља неће више звати ЈугоСлавија, већ Заједница Србије и Црне Горе. И комунисти су га послушали немо, остварујући давни сан свога вође Јосипа Броза Тита, да његове унутрашње границе постану међународне, чак и за ова два нераздвојна дела српског односно колоВенског народа. Сви имају илузију да је стварање националних држава остварење идеала комуниста да се реванширају малим нацијама које су деструкцијом разрушиле велике словенске државе. У суштини тај лењинско-брозовски концепт «дробљења Русије, односно Југославије» на мање административне територије, које ће постати међународно признате, јесте остваривање римског територијалног модела, по којем једна државна територија подразумева једну нацију, једну религију, једну цркву, један (засебан) језик. То је симбиоза комунистичко-нацистичко-римских идеала, за које је било неопходно да се са територије Хрватске протера 600 хиљада Срба у операцији Олуја, којом су руководили амерички официри, који ће, као и САД, кад-тад морално и новчано одговарати за етничке

чистке, прогон и убиства Срба из Хрватске. Тај модел Римске Империје о успостављању територијалног принципа био је основ да се, такође под заштитом НАТО и америчких војника и официра, прогна 200 хиљада Срба са српске вековне колевке Косова и Метохије. Назив КосоВ-а је такође настао из назива КолоВенија, због чега Шиптари и данас правилно кажу (али не знају шта то значи) КосоВ-а, где је «л» трансформисано у «с». Шиптарска ношња је некада била српска и данас одражава богоПоштовање Кола, слоВенског бога Бела/Бала/Бака, због чега им је енглеска и приписала префикс Алба(нци)/БелоВенци. Али они су данас битно одвојени од СлоВена јер су језиком одвојени од СлоВена. Исту судбину ће доживети и савез српских племена која су се очувала на територији која се данас зове Црна Гора, те се ова српска племена називају сада ЦрноГорци и свој српски дијалект називају (измишљеним) црногорским језиком, иако се тај језик од свих наших владара и владика (на подручју Црне Горе) и свеукупног становништва одувек називао српским језиком (у српском делу Косова ове припаднике српског рода, због признавања независног Косова од стране Црне Горе, данас поспрдно називају МилоГорци, по председнику који их, због уцена Запада, гура у самоизолацију од српског народа). Ово све неће бити чудно онима који започну, на основу ових података детаљнија истраживања и утврде да је назив за цело Апенинско полуострво био Viteliu, што је такође изведено из колоВенског споја Мушког ( - знак Арила/Јарила/Сунца) и Женског первоначала ( - знак мајке Земље) који заједно дају Ж: живот/Вита на мајци Земљи!!! У том смислу V може имати графичку идентичност са ознаком Јарила/Сунца/Y! Бетацизмом језеро Венета је преименовано у Benacus/Benaco/Бенако (покрајине Венето, Ломбардија, и Трентино - Јужни Тирол), а сада у језеро Гарда са истоименим острвом. Али иако је језеро и острво Вена преименовано на Града, на тврђави острва види исти Венетски знак Боуки/М, који је очуван на огромном крчагу из Винче и на горњим деловима зида московског Кремља, захваљујући неимарима из Венетије. У свим случајевима он означава Боуки, као знак СветоВида. Венетско море се «претопило» у «Венетски залив», а затим у Јадранско море/Adriatic Sea, односно Бенетски/SorBenski залив. Доследном применом графичких и фонемских трансформација, односно транслитерација које су чинили, требало по савременим Вуковим односно Копитаровим правилима да се пише и чита као СерБски/Српски залив, што нико са Запада, где су промене реализовали, не сугерише. Треба истражити да ли се Венетски запис/летопис преко још једног, неизбежног у многим фалсификатима БЕтацизма, претворио у Барски летопис чији се оригинал нигде не може наћи, док се, гле чуда, латинска верзија очувала и има помпезни за слоВене назив «Regnum sclavorum/Краљевство Словена». У називу није проблем само израз Склаворум/Словени већ и само помињање «краљевства» јер

147

▼ Новцем којим је Ватикан, преко бечког цензора Копитара, финансирао Вука С. Караџића СерБија је постала Србија (Карта Краљевине Србије, Београд, 1890. године, Народна библиотека Србије, Београд, Кр II 387.)

СлоВени у време када су се звали КолоВени нису имали краља већ титулу цаР/Рас. Тако су 509. г.п.н.е. у Римском пучу, односно Римској револуцији Латини, односно Рамни, свргли «последњег» етРуског цара. Рукама глосатора израз РасСени трансформисан је у израз етРуски, да би му се на крају додао још један знак/фонема р те се, по узору логографа, добио израз етРуРци, који не дозвољава ни трачак слободе да се схвати да су то Венети/КолоВени/РАзСени/Рас-и, односно Руси, како би требало да данас пишемо. ▲ КолоВратни (2S) приказ теофаније двоглавог орла Сунца на српском везу са КосоВа, одакле су се (после пораза Аустрије од Турске) многи Срби одселили, а многи се представљали као АлБанци/ муслимани да их Турци не би побили, па и једни и други очували преХришћански симбол

148

Све су то, у првом реду, порази Русије, као велике цивилизације којој припада и српски род по својој родовској и племенској структури, која се одржала највише у (ХерцеГ)КоВини, како се у древна времена називала и сва данашња Црна Гора. Ако било ко сумња да је центар синхронизације (па и чувања трагова) ових терминолошких злочина био и остао Ватикан, упућујем на истраживање рада Барске бискупије (требало би да се назива Венетска бискупија, што би објаснило њен назив с обзиром на то да њено седиште није било у граду Бару, који има свог имењака – Бари на другој обали Венетског мора). Ако је очигледно и сасвим јасно зашто се Венетско море звало Венетско – зато што су и са једне и са друге обале живели Венети/СлоВени, како је могуће да нико не зна шта значи новији назив Јадранско море/Адриатик Си, или не зна шта значи место Адрија, које се чак не налази на том мору или се није налазило на мору – у време када је назив Венетско море замењен на Јадранско, већ је било 25 километара у дубини обале. Бенетска, односно Венетска, односно Барска бискупија је таквим лукавим и незнатним променама убедила «континенталне» Венете, не само да цело море назову по већ континенталном градићу Адрија на ушћу реке Воденко/Один. Назив реке Один/Бог једини, су латинизовали у Bodinkus, а затим преименовали у реку По. Ова река имала је и назив, који је добила из српског језика сагласно опису њеног тока: Падуша, јер пада са Алпа, што је претворено у непрепознатљиво латинско Padusa, што је М. Будимир покушао безуспешно да разјасни, користећи латински, грчки, «келтски», италске дијалекте, «индоевропске безвучне лабиовеларе»187. «Балкански» део Венетије/Венију простом изменом «В» у «З» претворили су у Зенију односно Зетију/Зету, а онда израз КолоВенија преко израза Брдо претворили у ХолМија, јер на италијанском и данас постоји идентичност између израза collo/коло и holm – брдо. Од тога Холм изведено је Монте/Гора (такође брдо) те је оно што је била КолоВенија/Бос(Ве)нија/ГерцегКоВина претворено у MonteNegro/Црна Гора, која, рекло би се, не чини менталну 187 М. Будимир: «Грци и Пеласти», Српска академија наука, Одељење литературе и језика, Београд, 1950., Посебна издања – књига CLXVII, књига 2, стр. 43.

целину са својим приморјем које, наводно, не чини Брда (КолоВенију) већ лукаво Венетију, али у латинизованом значењу латинске (оне која признаје Папу) Венеције! Први светски или Први братоубилачки рат Сто две године смо користили израз Први светски рат да означимо ратна дејства која је Аустро-Угарска започела зато што Србија није хтела да испуни њен ултиматум и лиши се свога суверенитета и пусти органе државне власти Аустро-Угарске на територију Србије. Цивилизација РасСија, којој је увек припадала и била извориштем Србија, и у којој никад територија и суверенитет нису представљали примарни елеменат припадности Сербскому/РасСенском роду, устала је у заштиту једног појма и института Запада, којем је вештим преварама припојена и Вена/Беч и Аустрија и ВенГрија/Угарска/Мађарска, иако су то одувек били слоВенски духовни и световни простори. Али ти простори су створени од стране Ватикана као одвојене територије, као «санитарни кордон» за једну од фаза ПОТИСКИВАЊА РАзСије/Роусије/Русије са «Апенина», «Балкана» и из «Европе» у АзИју, иако је сва Европа била АзИја (Првобитна Венија). Према општеприхваћеној теорији Алфреда Вегенера, континентална плоча, коју данас називамо «Африка» одвојила се од континенталне плоче Азије, чиме је Боуки/Бог спасао данашње «Апенине» од Првог потопа – продора воде АТЛАНТског океана у простор данашњег Средоземног мора. Грци, као придошлице на Пелопонез, не разумевајући сећање староседелаца КолоВена, створили су искривљени мит «О крађи ћерке Европе», тако да је успостављен термин Европа за један део праконтинента којем је назив био Аз-ија/РАзСија. Простор који данас називамо Европа објединио се и постоји неопходност измирења елита и народа који су на том простору у средњем веку, или чак у XIX веку раздвојени новоЈезицима. Зато политиколози намећу да се Први светски рат више не назива тим именом него да се назива Први грађански рат, односно Први братоубилачки рат, јер су, боже мој, међусобно ратовали, испоставља се, братски народи Немачке и Француске односно Енглеске, уједињени сада у Европској заједници. Да је Војна команда Српске одбрамбене армије користила израз Први грађански или још прецизније Први братоубилачки рат, тај би израз био апсолутно исправан јер су под пропагандом Беча инструмент у прогону Срба по Босни/ХерцегКоВини и посебно Мачви били исти такви Срби, без обзира да ли су себе звали Венгри/Раци/Раси, или под утицајем Ватикана, ХрВати/CroAti или Чеси или СлоВаци или СлоуВенци. Да је Сербска војна команда користила ове изразе немамо доказа да ли би остварила било какву – пропагандну или фактичку предност. Када су у рововима

149 ▼ На основу упоредних приказа Рибакова неколико ваза трипољске културе (данас Украјина), коју називају и култура Кукутени (у данашњој Румунији, где су РасСене/Rascheni преименовали у Traschani/Трачани), можемо поуздано рећи да вазе одражавају систем уочених колоДарних промена у природи, па је јасно да се прогањање СлоВена подудара са прогоном и одрицањем од О/Кола и поимања васкрса природе

Солунског фронта војници Српске армије предлагали својој српској браћи у аустроугарској армији, који су лежали у непријатељском рову, да се предају јер су и они Срби, ти Срби у аустроугарским униформама су одговарали да би се они предали, али је незамисливо да се Србин као војник преда (макар то било и Српској армији).

▲ Ово је један од многих експоната за које је речено или је келтски или хеленски (грчки) а да се није претпоставило да је колоВенски, иако се види знак Кола, а налази се на планини Рујан (в. острво Рујан, древно словенско светилиште) код Врања («Централни Балкан: Између Грчког и Келтског света – Кале Кршевица», Народни музеј у Београду, 2011.)

150

▼ Немци колоВенски род Года представљају као Кримске Готе, па су нацисти убедили прогнане Козаке да су потомци некаквих Гота, па треба да се боре против СССР, али те фалсификате понављају и савремени музеји («Эпоха Меровингов – Европа без границ: Археология и история V – VIII вв», Essen – Москва, 2007)

Тај процес однарођавања и деловања против матичне армије и изворног рАз-а (рода првобитног) је феномен који је изграђен од латинских војних врхова у првим данима територијалне цивилизације, која је успостављена 509. г.п.н.е. Процес подела и однарођавања довео је до савршенства Гај Јулије Цезар, прецизно га описавши у «Записима о Галском рату». Идеологију злочина над изворним сународницима, у савременој епохи наметнули су странци нехришћанског порекла. Идеологију злочина над братом православне вере странци су наметнули покатоличеним Србима, који су себе почели да називају Хрвати/КроАти, а затим «усташе», иако је израз «усташа» најчистији српски израз, који је означавао српске устанике против турске окупације. Идеологија злочина над изворним народом, коју је наметао и Гај Јулије Цезар, добила је неограничену примену у том Првом братоубилачком рату, тако да тачно знамо ко је био «идеолог – детонатор» тог непрекидног процеса «осветити се по сваку цену и било кад» и тај идеолог мора бити предан анатеми и осуђен не само од Срба, без обзира на њихову веру, и од «Хрвата», него и од сународника тог рода и народа којем је припадао зачетник усташке идеологије. У том процесу се морају оценити и послератна дејства Српске армије на кажњавању најокорелијих злочинаца у погромима над српским народом у Првом, несумњиво, братоубилачком рату, барем када су у питању сукоби СлоВена у том рату. Без те заједничке анатеме, у овом смислу, одлучења од јединога Бога, независно од цркве којој припадају данас «усташе» или «четници», дакле припадници једног заједничког Рода, та замена термина Први светски рат на Први братоубилачки рат постаће једна од многих превара у Рату појмова, јер у Русији, на пример чак и многи научници не знају да је Српска армија пробила Солунски фронт (и таквог термина нема у научној употреби, јер се Војни антируски пуч 1917. године још увек не тумачи као војни потез Немачке војне команде, усмерен на затварање Брест-Литовским миром Источног фронта, већ као, од неке непознате силе подарена – Револуција), а на Западу нико више подвиг Српске армије и не спомиње као одлучујући у завршетку тог «братоубилачког рата» а Србија је, и захваљујући таквој превари и приступу, лишена било каквог права да обједини све православне Србе у једну државу. Србија једина не ужива права победника већ се у односу на њена права даје АПСОЛУТНА предност комунистичком пројекту Лењина и Броза (Јосипа, познатог под надимком Тито) чије се унутрашње границе признају као апсолутно и неспорно право, те су на основу тога постале и међународне границе. Тако је Ватикан међу првима признао такозвану Хрватску, јер је сада већ јасно да су његови

врхови измислили, односно погрешно «ишчитали», и термин «ХрВати» и термин «КроАти», тако је признање државе Хрватске као територије била само трећа или четврта фаза у измишљању тога назива у Рату појмовима!! Велика географска открића И поред огромног уважавања Кристофора КоломБа, који је пренео древна КолоВенска знања о одвајању планине Мери од осталих КолоВенских земаља, неадекватно звучи израз ОТКРИВАЊЕ (А)Мерике када ступа на копно где живе милиони ЉУДИ, које придошлице из Европе почињу да називају вИндијанци. Они и јесу очекивали да виде вИнде, како се и данас назива централни планински ланац у (В)Индији. Али та европска колонијална искључивост наметнула је апсолутни израз ОТКРИЋЕ, који није значио ништа друго до и све што је везано за фалсификате слоВенске историје: израз првоОткривачи је значио апсолутно НЕГИРАЊЕ ПРАВА НА ЖИВОТ и НЕГИРАЊЕ ПРАВА ОПСТАНКА културе коју су староседеоци развијали до доласка Колумба. Ватикан је молио опрост за геноцид који су под његовим окриљем починили освајачи наводне Америке. Али још није молио опрост за стравични културни геноцид који су починили над културом КолоВена односно СлоВена. Што даље буду одлагали да изнесу молбу за опрост греха почињеног приписивањем колоВенске најстарије културе Риму и Грчкој, то ће опрост бити тежи, а Божја казна већа, и не само Ватикан, него ни један хришћанин који тај опрост не затражи неће наћи разумевање у генерацијама које долазе. Многи и даље желе да буду слепи и да не виде све очигледнија научна открића о траговима те Винчанске/КолоВенске културе и цивилизације. «Враги народа» и непријатељи руског народа Рат појмовима има многе специфичности. Даља истраживања ће показати како су управо Енглези, који су се од 1911. године придружили Руском археолошком институту у Цариграду, у финансирању истраживања културе Винче, спречили да се истина о генијалној једноставности (мировозрења) те цивилизације пробије у свет науке, те да се у ХХ веку призна све оно што је припадало колоВенској/слоВенској цивилизацији, а неосновано је приписано Грчкој, Риму и Египту. Управо су Енглези финансирали Хитлера, који је био физички и духовни дегенерик, да би својим глупостима одвео у свет апстракције све симболе који су могли да дају науци обиље података о култури Лепенског Вира и Винче, односно изворишта културе првобитног континента «АзИје», односно АзВеније.

▲ Ово што називају «заштитно закопавање» кале/утврђења Кршевица, огромног града на планини Рујан из V в.п.н.е. (стр. 56 истог рада), један је од бројних «злочиначких закопавања» (удруженим снагама Министарства културе Србије, Народног музеја, УНЕСКО-а, УН, Европске заједнице ….) древних колоВенских градова и села

151 ▼ Берлински музеј је 2007. године платио Ермитажу, Пушкинском музеју и Историјском музеју у Москви да објаве карту измишљене Готије на Криму («Эпоха Меровингов – Европа без границ: Археология и история V – VIII вв», Statliche Museen zu Berlin, Preusische Kulturbesitz, Essen – Москва, 2007, стр. 95), иако је обрнуто: ПРусија/ Preußen/ Preuße/ Пруси су део Рас-а/Год-а/СлоВена, како је др Иво Вукчевић доказао у књизи «Народ Словенски а држава Германска»

Под утицајем тог дегенерика, који је одговоран за истребљење преко 22 милиона СлоВена, апстрактни симболи су проглашени носиоцем магичне силе искључивости иако су у древна времена били знак узајамности, толеранције различитости и вечне обнове равнотеже. Та перфидна замена знања о симболима узајамности и толеранције и њихово подизање на апстрактни ниво мистике, незнања и нетолеранције део је Рата симболима као подваријанте Рата појмова, те у том смислу овде неће бити детаљније разматрана, што у даљим истраживањима не треба занемарити.

▲ Повратак Срба прогнаних (под окриљем Ватикана и НАТО) са хиљадугодишњих огњишта оствариће се по програму ЈЕДАН (НА)РОД, А ВИШЕ ИМЕНА И ЈЕЗИКА, кад они који су их прогањали прочитају «Записе о галском рату», где Цезар описује како је истребио оне који су прогањали (по његовом налогу Гале), не оставивши од прогонитеља ни трага ни гласа

152 ▼ Насловна страница књиге «Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni: Historia, di don Mavro Orbini Ravseo/Краљевство Словена данас ИСКВАРЕНО званих СкјаВони: Историја, од Мавра Орбинија РавСена/РасСена/Дубровчанина»,

Немачка војна команда је, у Првом братоубилачком/светском рату, у координацији са «америчким» банкарима (који су преносили новчана средства Лењину преко Парвуса), финансирала антируски војни пуч (који многи називају револуција), да би Лењин и његова клика куповали наркотике, како би кронштатски морнари, лишени осећаја одговорности и савести, заједно са немачким и аустроугарским заробљеницима из војних логора под Петроградом (који су, како се тек сада открива, на тајанствен начин ослобађани) чинили погроме против руског народа и армије у Петрограду и Москви 1917. односно 1918. године. Управо терором ови антируски настројени странци који су чинили апсолутну већину у такозваним «војно-револуционарним комитетима», побили су преко 20 милиона Руса за живота свог вође Лењина. Изучавање родослова Лењина у Русији је допуштено тек 2010. године. Није још утврђено да ли у његовим венама има и трунке руске крви, али је неспорно да има много руске крви на његовим рукама. Али од 1937. године врх ових (ино)страних терориста, који су од 1917. године починили највећи геноцид у историји човечанства, постепено је или побијен (као на пример Троцки Лав Бронштејн), или прогнан у РАДНЕ логоре широм Русије, коју су хтели терором и прогонима Руса да претворе у надНационалну државу, у којој ће православље, као темељна веРа рода руског, бити потпуно уништено и забрањено, а атеизам, као њихова апстрактна идеологија, постати нова вера наднационалног совјетског грађанина. Термин руски народ и 180 других народа (које је руски народ очувао својом толеранцијом), замењен је апстрактним појмом совјетских грађанин. У време владавине Стаљина, од 1937. године, под термином/ оценом ВРАГ/непријатељ НАРОДА похапшени су милиони грађана СССР. Тако је један апстрактни назив «непријатељ народа» постао стравичан симбол у рату појмовима јер су управо термином «враг народа» стварали надНарод/надНацију: совјетског грађанина. То је била само нова фаза у рату појмова, у којем се, без посебних обзира, стварају нови народи. Задатак оних који су инвестирали у Лењина био је да се руски језик замени на нови језик – есперанто. У том циљу за изучавање есперанта су организовани центри у свим градовима СССР-а. Али овај захтев оних који

су инвестирали у рушење царске породице и покољ царске породице,188 Лењин није испунио, због чега је Каплан и пуцала у њега. Он се није опоравио од тих рана јер је боловао од сифилиса. Али овај геноцид не би био могућ да својевремено није назив Ази (Азари – првобитни/РАзи/Руси – род првобитни) замењен на реч хАзари, којим је означен непостојећи народ, или народ који је наводно нетрагом нестао. У тај измишљени народ сврстани су сви КолоВени/СлоВени који су уместо православља прихватили јудаизам и они народи тјурског порекла (као данашњи Азари у Азербејџану или Азари/ХАзари у АВганистану, као остатак те древне цивилизације), који су уместо ислама прихватили јудаизам. Тако су два генетски потпуно одвојена етноса постала једна верска група која исповеда јудаизам или, како Маркс тврди за Јевреје, постали један друштвени слој, којем је било забрањено да насељава централне делове Русије, како не би позајмицама довели до кредитног ропства руски народ и како га не би уништавали продајом водке, о чему данас нико не води рачуна. Али и данас у Русији ова два генетски различита народа међу верницима јеврејске исповести могу да се препознају већ на први поглед. Они слоВенског порекла су потпуно светле косе, светлих очију и апсолутно светле пути, док су они тјурског порекла црне пути, зифт црне косе, и тамних очију. У СССР-у термин народ (као појам који одговара реалним народима који су постојали у Русији до тог пуча) није био у употреби, али је термин «непријатељ НАРОДА» примењен у милионима конкретних фиктивних «процеса», тако да је постао монструозни симбол једног времена. После Стаљинове смрти на ХХ конгресу КПСС, Никита Сергејевич Хрушчов је рехабилитовао све «враге/непријатеље народа» укључујући и терористе који су учествовали у покољу 20 милиона Руса, или који су убијали сељаке у Тобољској губернији применом бојних отрова (у шумама где су били одбегли од терора, глади и отимачине последњих залиха хране) ако су они били проглашени од Стаљинског режима «непријатељима народа». На молбу Мориса Тореса (КП Француске) и Тољатија (КП Италије), нису рехабилитовани189 од стране Хрушчова и партије само они народни непријатељи, којима је јавно суђено ако су суђењу присуствовали представници ових комунистичких партија, јер би било незгодно да се пониште пресуде које су представници ових западних партија оценили као објективне. Тако је и том приликом оно што потврди Запад остало необорива догма, иако је очевидно да је то срамна грешка и облик искривљавања очевидних истина! 188 По патриотским изворима главе чланова царске породице се и дан-данас чувају у формалину, у теглама, у једној «америчкој» банци. 189 Хрущев Н. С. «Воспоминания: Избранные фрагменты», «Вагриус», Москва, 2007, 512 стр.,

▲ Запуштене зидине култног места КолоВена у области Анхалт/Anhalt (нем. Основа/Одбрана) Серб-ст/ Цербст (Одбрана Срба)

153 ▼ Екатерина Велика – руска царица, чије је девојачко презиме било Ангаљт-Сербскаја јер је била Лужичка Српкиња

И сада постоји тенденција, у ХХI веку, да се потврде апсолутно све рехабилитације, генерално. Најодговорнији људи Русије би ипак морали имати у виду да рехабилитовање свих «непријатеља народа» значи рехабилитацију и оних иностраних терориста који су побили 20 милиона Руса у «црвеном терору», још за време Лењина, који је у многим документима јавно и писмено прокламовао терор као приоритетну меру одмазде и застрашивања. Најодговорнији људи Русије морају јавно рећи да ли је почињен геноцид над руским народом, или ћутање о 20 милиона побијених у црвеном терору значи подршку неким новим иностраним терористима да то могу поновити и у ХХI веку!?

▲ КолоВени/Хел(В)ени су се сваке године такмичили опонашајући Сунчеву снагу, брзину, лет Сунчевог диска, па су палили огањ као почетак новог (ГОДишњег) Сунчевог циклуса

154

Русија, напустивши систем самоизолације (који су наметнули Лењин, који је развио невиђен терор над руским народом, и «амерички» бизнисмен Хамер, који је тај терор рекламирао на Западу, да нико нормалан не би трговао с Русијом, због чега је он успоставио монопол на трговину са СССР) и изолације коју јој је наметнуо Запад, различитим мерама па и законима, сада води супротну безКонфликтну политику у оквиру које покушава да представи себи и другима да апсолутно нема никаквих непријатеља осим кавкаских терориста. Али се понекад у средствима јавног информисања пробије информација да се «терористи» залажу да се на Кавказу не продаје водка, да се не приказују амерички филмови насиља, филмови који се граниче са порнографијом, да се залажу за ограничење апсолутних слобода које воде разврату. Када су а приори рехабилитовали апсолутно све који су проглашени непријатељима народа, па чак и најцрње терористе, и тако демонизовали појам «непријатељи народа», Руси су тиме себе чак и у ХХI веку лишили права на самозаштиту и права на коришћење израза непријатељи народа. Енглези су у Другом светском рату преко једног дегенерика и апсолутним терором који је он наметнуо компромитовали многе симболе прехришћанске епохе, који са тим дегенериком и његовим терором никакве везе немају. Из тих разлога нико није смео да обнови прехришћански храм у светом колоВенском/слоВенском граду Сарду/Сарту (где је америчка археолошка експедиција 1914. године нашла камени блок са икавским натписом ВиниКоло/КолоВени), само зато што су тамо нађене најразличитије форме Кола, укључујући и ту која је преко терора нациста компромитована за сва времена. Али двадесет Јевреја и јеврејских организација нису жалили паре, нити су се устручавали да обнове тај храм и прикажу га као синагогу, иако би осудили за антисемитизам сваког ко би им те исте прехришћанске знаке нацртао на било којој синагоги у свету. Истим таквим методом руски народ је данас лишен могућности самоодбране од оних који су истински непријатељи/враги руског народа, јер спроводе стравичан терор тиме што напијају последње становнике

руских села, продужавајући Лењинов завет да се уништи руско село, јер је оно темељ руске цивилизације од времена Троје и ЕтРуских (које ми називамо неправилно ЕтруРци). Руси су лишени могућности самоодбране и права да прогласе непријатељима руског народа све оне који по Русији продају авганистанске и друге наркотике, што је форма подривања генетског фундамента руског народа. Тиме се потврђују речи Клаузевица да нико не може да уништи Русију нападом споља, али то може да учини уништењем изнутра, због чега је и било неопходно да се прво компромитује свако помињање термина непријатељ народа. Тиме је дат карт бланш за докрајчивање руског села алкохолом, и уништавање руске економске и политичке елите, па и широке популације – распродајом наркотика. Око свега постоји тајац да се не поремети општа политика и прихваћени неконфликтни концепт суживота – са непријатељем, који не само да је окружио Русију него и бди над заштитом оних који је темељно уништавају изнутра!

▲ Коло/круг/НУЛА/васкрс био је симбол Рас (рода првобитног) који Азическим/јазическим/ПАГанским паљењем и игром прославља повратак Сунца и васкрс природе: Де Кубертен је умножио кругове и дао им значење разних континената и уједињених у миру раса

Чудо Српских чудотвораца У том чудовишном Рату појмовима, као духовна противтежа налету америчких и других авиона Друге Камбријске лиге, која себе назива Уједињене нације, и као духовна одбрана од уранијумских бомби и операције са монструозним називом Милосрдни анђео190 , на страни Срба односно Руса, појавили су се живи и са неспорном чудотворном моћи Српски чудотворци, који су са истоимене фреске у Архангелском саборном храму у московском Кремљу учинили још једно чудо и рукама скромног истраживача (који Вам преноси и овај извештај са све интензивнијег попришта у Рату појмовима), исписали прави назив СлоВена – КолоВени, чиме су открили, основу, полазиште правилног разумевања најстарије историје човечанства од настанка људске културе, чије су темеље поставили управо КолоВени/СлоВени односно РазСени, или како бисмо данас ми, ти исти РасСени, рекли – Руси! Српски чудотворци су нам открили ову парадигму настанка културе човечанства у тренутку док је центар слоВенске цивилизације био под игом лидера и луткоВода који су организовали Други хазарски пуч, када су уз медијску подршку CNN тенковима пуцали у Бели дом, где се налазило највише законодавно тело Русије, руска Дума. Српски чудотворци су, Божјом снагом, дали темеље обнове српског и руског народа, када се чинило да је пораз и војни и духовни на многе векове. Српски чудотворци су нам чудом открили истински назив СлоВена и смисао родоВерне/персоналне цивилизације која се од времена Лепенског Вира и Винче називала РАзСија и коју је привремено сменила 509. г.п.н.е. 190 Под тим називом НАТО је бомбардовао српски народ 1999. године.

155

територијална цивилизација Рима, која се распала онога тренутка када није могла више да шири своје окупационе просторе. У тој територијалној антицивилизацији римски Сенат је био прогласио правило «Сви грађани Рима су Римљани», које у Западној Европи и САД важи и данас «Сви грађани Француске су Французи» па чак и «Сви грађани САД су Американци», иако су се тамо досељеници појавили пре нешто више од 200 година и сви знају којем роду и народу припадају. Ова нова Римска Империја на прагу је да понови судбину свог узора. Спас јој је веома прост. Треба да свим Србима и Русима, који су грађани САД, дозволи да 50% пореза инвестирају у својој постојбини у високотехнолошку производњу, и тиме да се придружи персоналној цивилизацији поштовања различитости родова, уместо тога што силом, освајањима и измишљањем непријатеља физички шири «своју» територију. Али пре него што учини тај пореско-инвестициони заокрет за превазилажење финансијске, али пре свега кризе територијалног цивилизацијског концепта, Запад мора признати постојање колоВенских/слоВенских вредности најстарије цивилизације човечанства, које су у Рату појмова приписане или Риму или Грчкој а делимично и Египту. 156

До тада ће истраживачки центри изучити многе друге терминолошке фалсификате и промене, које су лишиле СлоВене не само историје до VI века, него и значајног броја сабраће која примише туђе језике и туђе апстрактно мировозрење/поглед на свет, те се тиме лишише знања не само о својој постојбини КолоВенији (у неким митовима ВИНландија), него и разумевања непрекидности своје колоВенске/слоВенске културе од Лепенског Вира и Винче.

Прилог 1 уз реферат Божидара Митровића РАТ ПОЈМОВИМА Изворни појам

преименовање 1: - транслитерацијом - применом технике писања „бустрофедон“ (промена смера редоследа писања слова)

Преименовање 2: примена других метода или неколико фаза промена

савремено «неправилно» значење (укључујући речи ПОВРАТНИЦЕ)

КолоВени

СлАВени

СлОВени

Словени Словини славяне Словаци Славонци Словенци

SorVeni (немачки)

SorBeni (бетацизам)

рВ (КолоРодаВена) SrV / SrB користили знак /Дзело /«S»/коло/ КолоВрат (Северни и Јужни Сунчев повратник) која није била латинично S; по занимању били земљорадници и сточари (зависни/робови од земље али слободни грађани)

сербы СрБи/Срби

Des SerViens (француски назив који се користио – до XVIII века)

Des SerBiens (на француском примењен бетацизам од XIX века)

Серби/СерБија СрБи/Срби

КроВени

Cro(V)Ati

Croati (лат.; Хрвати)

ХрВени

HrVati

Hrvati

Colo(Ve)ni

Coloni / КолоНи

колони (у уџбеницима Римског права: «нису слободни али нису ни робови» !?)

КолоАз (коло/род првобитни = РАз-и/Раси/ Расени/Руси /Рутени)

Колоаз/ГолоАз (упоредити: По административној реформи Диоклецијана (284 – 305.) АкВи(та) нија (Gallia Aquitania) је била подељена на три провинције коју су чиниле ВЕНСКУ диоцезу:  AQutania prima  AQutania secunda  AQutania NovePopulana (ДЕВЕТ народа) са битним делом Баског народа — савремена Гаскоња

Гали – Gali (Gaulois/ GoloAz изговор КолоАз– коло сам и ја]: Види: 1. Катон Старији први користио овај назив 168. г.п.н.е. да означи КЕЛТЕ (КолоВени који живе у келијама: квадратне дрвене куће попут саћа) 2. Гај Јулије Цезар «Записи о Галском рату»: како је Рим поразио ХелВете, Рутене, Венете и друга колоВенска племена

Гали Галски петлови (ознака за фудбалку репрезентацију Француске, пошто је симбол Гала био петао као теофанија доласка Сунца) Упoредити: Виктор Иго «Вендеја се буни» (геноцид над колонима, крестјанима/ крстјанима/Вендима)

157

158

КолоВени/КолоВеди S (КолоВрат – Северни и Јужни повратник) Баба и Дед су дуално божанство предака, како је приказано на «Идолу из Кличевца»

SВеди/SVedi упореди Венд(ел)ски период историје ШВедске (рус. Вендельский период в истории Швеции (550–793. г.)

Svedi СВеди Сведи (рус.)

Швеђани

SВеди/SVedi

SБаби/SВаби

ШВабе

КолоВенија

Коло(Ве)нија

ColoNija

Колоније (тзв. грчке колоније на Апенинима)

SлоВенија

SloVenija

Словенија

SлоВакија

SloVacia

Словачка

МосКоВија М=Боуки/Коло Божанска КолоВенија

MosKoV-ija

Москва

Бос(Ве)нија Бос=Божански/ Коло/Х Херцего(Ве)нија

BosNija Hercego(Ve)nija

Боснија/Босна /Херцеговина

Бошнија

Бошњаци

Бошњачки (ПРЕЛАЗНА ФОРМА – придев од именице «Босанци») по «специјалисти за српски језик» Ивану Клајну, Председнику Института за стандардизацију српског језика

Бошњачки језик (нова ознака за српски језик у Босни)

ХерцегКо(ло)Вини-а

ХерцегКоВин-а

ХерцеГоВина

КолоВ(ени)а КосоВ(ени)а

Косова КосоВо

Косово и Метохија

Бошњачки језик (нова ознака за српски језик којим наводно говоре Срби муслиманске вероисповести у срцу Србије – Рашкој области)

КолоВениа/КолоВетиа Коло = Helios

од 1913. године посаксоњено (енгл.) Kоло = Бели = Алб + (Вени)

AlbVenija/AlBenija AlBanija [AlBænija] Упоредити: 1. „прелазне“ форме – плеоназам: Venetian Albania (итал: Albania Veneta: Котор, Тиват, Х. Нови)/ Albena Veneta; Act Albano Veneta) 3. www.kroraina.com/ knigi/seli_sna/selish_ map_full.html карте А. Селишћева са српским топонимима у наводној АлБенији/Албанији

АлБанија-Албанија (шпан: albanés, albano, arnaúte – АлБанац; нем: Albaner)

ХолМ-ија од идеографског знака X = Холо – Collo/брег упоредити и Haemus” (Χερσόνησος τοῦ Αἵμου, Chersónēsos tou Haímou).

Бал – Бог Бак (одакле Бакизам) БалКан (Антић – Деретић: «Термин Балканско полуострво је 1808. године измислио немачки гимназијски професор Јохан Ау-густ Цојне http:// en.wikipedia.org/wiki/Balkans» први пут назив за Балканске планине користио је 1490. Калимак Б. у писму Папи Inocentu VIII

Balkan/БалКан (упореди планине и област у Турменистану) да би личило на турцизам

HelVetia

HelVecia

Хелветија (древна Швајцарска)

Ruthenia = Racija (средњевековни простор Швајцарске, што потврђује да је КолоВенија и РасСија синоним и прави назив Винче и Лепенског Вира) Rutheni

Рација (на руским и српским картама ознака за средњевековни простор Швајцарске)

159

(Коло)Вениј а/Венеја

160

назив преАнтичких СлоВена исписан азбуком лидијског периода – икавицом у XI в.п.н.е. нађен 1914. од стране Америчке археолошке експедиције на каменом блоку у престоници Лидије Сарбу/Сарду/ Сарту КолоВини Коло: 1 – 4 1-4 идеографски знак који се означавао графички и као: 

или

 Вини – венац/род 5678

Вена

Vena

Viena

Веће/Veće (Скуп/Веће Вена)

Beč(e)

Beč/Беч

OsterRreich

Austrija

Ви Анти(ја): ВинаКоло – простор (и једноплеменика Анта) Винија према натпису XI в.п.н.е. из г. Сарда/ Sarta (турц.), престонице Лидије

Источно Ромејско царство (Лидија, Карија, Ликија) од 1547. године ВизАнтија немачки историчар Хије-ронимус Волф (Hieronimus Wolf) увео појам ВиZантија

ViZant/BiZant ВиZант/БиZант ВиЗантија ВиЗантия

ВиниГоди Год = Коло

ВиЗиГоти

Визиготи/ Остроготи (Источни Визиготи)

F(r)iГi - Frigi – Фриги (упореди: Антоније Амброзић «Гордијев чвор језика» власник © оригинала «Gordian Knot Unbound» је Мичигенски универзитет)

FiniКе/ФиниКе – град у садашњој Турској (од речи ФиниКијци тј. ФиниКија)

Венац Кола (вечни васкрс) дневни и ГОДишњи: стална обнова под утицајем Сунца чији долазак најављују 1. петао (у зору) 2. птице (у пролеће)

ФиниК – ФениХ где је X – означавало Коло (Сунце) FиниК ФиниКијци (Азбука идентична Винчанској и савременој руско/српској Видети: Вини – Puni грчки мит о птици ФениХ (PhoeniX) (изведена из руске Жар/жара/Јара птице = Сунце, које обнавља природу, свако јутро и у пролеће)

PhoeniX/ФениКс град Сунца у Аризони (САД)

ВиниК…/ Вини /ВиниS Беласти – Пеласти ПелаЗги (старогрчки Πελασγοί)

КолоВиниА = Крета = Крит (Херодот: )

Вени/Вини (СлоВени)

ВиниК/ВиниSВиниSteјци Филистејци – Phillistines Philistinoi /Philistinus Филистимляне види: Стари Завет!! «The Philistines: Their History and Civilization», by R.A.S. Macalister, Professor of Celtic Archaeology, University College, Dublin: «The Philistines may have been emmigrants from Mycenean Greece (!!!), part of the ‘Sea People’ migrations of the 12th century BCE» «David versus the Philistine Goliath» Vini

МероВини МеrоVinGi Меро – морски /поморски/ПоМеранија (видети:  родни крај Јекатерине Велике рођене СерБске), итал. и фр. назив  Гај Јулије Цезар «Записи о Галском рату» (битке са Венетима у «Ламаншу») Морлаци – Срби у ПриМорју/Далмацији који су покатоличени и постали ХрВати: Брокхауз и Јефрон – сербск. Морлаци, итальянск. Morovlacchi, немецк. Morlacken), т. е. морские или приморские влахи) Власи – дуге косе сточари

PaleStinians

Палестинци

(упореди: нем. 1. Philister – филистимлянин/ Филистејац 2. philisterhafte, philiströs, spießbürgerlich филистер, обыватель, мещанин/мештанин, ограничени (простором, роб простора/земље)

«PhiliStine Pentapolis»): Газа (арап.: ‫ةزغ‬‎ Ġazzah, арапски изговор: [ɣaz:a), АSкелон, Asхолд, Екрон, Гат – Вади Газа/Wadi Gaza

Hebrew: ‫םיִּתְׁשִלְּפ‬‎‎, Plištim), Pleshet или Peleset

Fini Фини (руски) Финска (до пуча у Петрограду 1917. год. била у саставу Русије)

Finci /Финци, од којих свега 10% «Финаца» говоре тзв. «финским» (угорским) као матерњим језиком

опредељење етноса/ рода и територијалне групе претворено у ДИНАСТИЈА МеrоVinGi/ Меровинзи иако су им сви симболи остали КОЛО (два крста – шестан или петокупље или у форми српских „оцила“)

династија Меровинга

161

ИВан (Венски/СлоВенски) IVan IV Велики Кнез (на IV Великий кнез (срп. немачком Großе/Grosse Велики) срп. Велики кнез)

Вен (КолоВен) ВенГард/ВенГрад град Вена

caR Ivan Grozni

Цар Иван Грозни (преличен придев Велики у Грозни служи демонизацији јер је и по мајчиној и по очевој линији ИВан IV Велики кнез, био Србин)

SВан (Коло=St/Свети)

SteVan/СтеВан СтеФан

Стефан

VenGrad

ВенGrad BelGrad (преименован 878. године у Були Римског папе Јована Осмог Бугарском кнезу Борису Првом)

Београд (878. године први пут се помиње назив Белград у писму папе римског Јована Осмог бугарском кнезу Борису Првом) али и даље се каже: BelGrade (енгл) Белград (рус.) VeliGrad (грч.)

Венетија

Venetia Ser(V)enisima – «република» а затим – град

Венеција (али термин «Серенисима» добио значење сребрни – лепи)

Раса

rasa/раса (ознака за различите расе)

Раса/расизам у оквиру којег слоВенима могу да управљају само «мешанци»/двоверци

Rasi

Raci

Raci/Раци (назив за Србе у Аустрији и Мађарској – често погрдни)

Р сcиа РАсСия – и данас се у Белорусији овако пише Русија (савремени рус. Россия)

Р ссия = Роуссия Од примања хришћанства до 1613. године пише се с лигатуром (оу) – (знак Арила/Јарила: Аз/ , забрањен 509. године п.н.е.)

Россия овако се од 1613. године (од нове династије Михаила Ф. Романова), на руском језику пише Русија, али мудри руски народ и дан-данас изговара – РАсСија

Rasci

Rascia

Рашка

Р с=Р с

Rut = Tyr

Tyrseny

162

РАз/(Род Првобитни) = Р с = Р с = Р си = РАси//РасСени /Роуси/Руси индивидуални појам Р с=Р с=Р с= Р с = Р с = Rut = Tyr

генерички појам (gens = род)

етРусски

etRuski etRuRia

Етрурци ЕтруРија

Етруско море РАз – Рас – Рус

Rus – Syr – Tyr Tyrensko more

Тиренско море

пРуси

PRusi

ПРуси

РоксоЛани

Svetli Alani

Алани

ВЕН(У)Грија

ВенГрија

HUNGARIJA

Mађарска

Венетско море

ВенеТски залив Venecijanski zaliv

Adriatic See

Јадранско море

Венетско море

ВенеТски залив Фински залив (1.2.) Mare SueBicum

Baltic See

Балтичко море

КолоВени

BaltoSloVeni

LitoVanija LatV(en)ija

ЛитВанија ЛатВ(ен)ија

родоВери (родоВеди: ведать – знати/тајно знање)

Трибали (латинизовано од речи triba – род)

Пагани (латинизовано од речи pag – род)

Паганин – безбожник али и многобожац

Азичники (који верују у АзБуку – преносника тајног знања вере рода/родоВеда)

Язычники (крестьяне) – на руском језику носиоци прехришћанског знања које се одржало на селу: сељаци

у српском Пагани (латинизовано од речи pag – род)

поган – (нечовек) Паганини виртуоз на виолини која садржи два S односно четири «С»

Пиша (форма сексуалног образовања о васкрсу предака рађањем деце ејакулацијом)

Пиза (Трг чудеса са родоВерним култом) са скулптуром «анђелчића»

Пиза са кривим торњем у Пизи (на руском: падајућа кула иако је то ДИЗАЈУЋА КУЛА)

Криви торањ у Пизи (туристичка бесмислена атракција којој се клањају хиљаде туриста и спасавају је Јапанци

Боуки (о/у: Бик, Бог) «Искони бје Боуки/Бог»

Слово или логос

Логос је бустрофедон од «У почетку беше логос» речи ГОЛОС/ГЛАС (Божји) (нови превод почетка «Јеванђеља по Јовану»)

Коло

Соlo/Cvllo

Kvlt/kult - KULTura

Руси

култура

год (множ. годови) God (енглески) материјализовано коло на Gott (немачки) пресеку дрвета – ГОДина дана

у повратном преводу на српски Бог

коло – народна игра

фолкЛор (народна)Игра

ХороВед/ХороВод (на руском језику)

163

КолоДар (тајно знање о годишњем циклусу васкрса природе) Коло кретања мајке Земље око Сунца Дарује четири годишња доба и 12 весника (апостола) промена у природи

каленДар

calenDe (rimske kalende)

календар

ВиКоло МиКоло – МиКола (лично име у Украјини)

НиКола – Св. Никола (заштитник морнара и деце)

Деда Мраз – Santa Klaus/ КолоОС (стара ГОДина са поклонима) и Нова ГОДина (млада лепа и весела – пуна наде)

ТаркВинија (сада Италија) (у чијим су гробницама нађене најстарије фреске «византијског»/колоВЕНСКОГ стила)

TarkVinijа

Tarkvinij

Тарквиниј (српски) Тарквиния (руски)

СерБст (КолоВен)

СерБст

CerBst AngAljt

Cerbst

Jekaterina (Angalјt Cerbskaja)

руска царица Екатерина/ Јекатерина (девојачко Ангаљт Цербскаја)

Зорбст (савр. руск.) Цербст (савр. српски)

АВина (првобитна/Аз Богиња Вена)

АFina

АФина (руски)

Атина (срп.)

АВени (првобитни/Аз Вени) ознака рода а не територије или града

Сужавањем појма и простора постао „галоримски град“ Авенио (Aven(n)io)

Avinhon ili Avignoun Avignon/Авињон Avignon/АВињон град у ПроВанси у Јужној авениЈА/авеню Француској департман Вауклуз/Vaucluse и avenue [‘ævən(j)uː] пут, алеја по чијим је крајевима венац зеленила, дрвећа

КеВена (кеваВена)

KeBela/КеБела

Arthemis (Грци дописали на скулптури)

СпасиБо СпасиБоже (мог саговорника који чини добро дело)

«Hallelu-Jah» » (на Хвалим Јахвеа/Јехову Хвала! хебрејском) Халалу Јахве (Јахве/Јехова – Господ на (х)АлелуЈа/Хвалим Јехову хебрејском/јеврејском)

Коло

/Дзело /«S»/коло/ ‫رفص‬, şafira (ништа, празно, НУЛА)

Jekaterina SerBskaja Јекатерина СерБскаја

164

француско chiffre [šifr] бројка

Артемис

ЦИФРА НУЛА ШИФРА БРОЈ

АзБАк/АзБоуки/АзБука (акростих настао бележењем узајамности кретања мајке Земље око свога чеда Сунца) зБ ки

Константин Филозоф (грч. Κωνσταντίνος)  860. г. у Корастуњу / Херсону код Азара нашао писмена написана рускими буквами на годском/колоВенском језику  867. био приморан да оде у Рим као јеретик јер је писао АзБуком

Климент Охридски је преименовао назив Азбука на Ћирилица по свом учитељу Ћирилу који ју је наводно измислио (?) (да ли за педесет дана у Риму)

Деца почињу да уче и пишу АзБуку а онда их убеде да су научили ЋИРИЛИЦУ

КУРУЛИЦА/КУРИЛИЦА (обредни АзБак/обредна АзБука /тајнописна азбука зБ ки о томе како се писом васкрсавају преци

Константин Филозоф  се замонашио крајем 868. год. у Риму када би преименован у Кирило/ Ћирило/Господњи, грч. Κύριλλος/Курило /Кирило црквенослов: Кирилъ и  на педести дан од промене имена упокоји се 14.2.869. год. у Риму

КУРУЛИЦА/КУРИЛИЦА је преименована у ГЛАГОЉИЦУ коју је наводно измислио ЋИРИЛО (?) (да ли за педесет дана у Риму)

глагољица је на жалост мртво писмо, којим нико не зна да пише

Азбуки

АБакисти абацисти

АзБАк зБ к

Аз Б Ки АзБоуки

АБак

165

Закључак: Назив КолоВени је од стране глосатора (правника који су, на маргинама етРуских, или како данас неправилно говоримо у српском језику – етруРских, књига вршили транслитерацију етруских, азбучних текстова на латиницу) измењен на СлоВени или данашњим правописом написано Словени/ славяне, па су данашњи СлоВени тако остали без историје до VI века.

166

На словенским универзитетима и школама предаје се и даље немачка колонијална историографија, захваљујући којој, колонијалне снаге Запада и у пост-колонијалној епохи добијају дивиденде/корист од тог лажног учења, по којем: уче Србе, да су се они доселили на Балкан (термин прихваћен у XIX веку) са Севера у VI веку и да управо због тога треба да уступе територије, наводно, древнијим Илирима, и само захваљујући том нетачном и глупом учењу су протерали/истиснули 200.000 православних Срба са Косова и Метохије о чему цео свет мучи/ћути! уче Русе, да су се они наводно, доселили у VII веку из подручја ПоДунавља (тог истог Балкана) на садашње просторе Москве, који назив, по том лажном учењу наводно припада далеко старијем народу, који је на том месту живео до досељавања СлоВена, иако је уистину назив Москва идентичан називу СлоВени јер је скраћеница од речи МосКо-Вија, што је такође само скраћеница или идентичност: Божанствена КолоВенија, од које је и настала реч СлоВени. На истоку су логографи (правници, који су мењали редослед слова у речи и тако добијали нови појам који су користили да би добили безнадежни спор) и њихови следбеници изменили назив ВиниК(оло) на ФиниК, тако да и данас постоји у данашњој Турској град ФиниКе, за који се наводи да потиче од речи Феничани, што потврђује да је то била персонална цивилизација (родоВерна цивилизација) и да јој је примаран елеменат било одређивање рода (Вена) односно припадности том роду а не припадност територији ВиниКији/ФениКији. Из истог појма ВиниКоло настала је и реч Фриги, чију је азбуку применом савремене азбуке па и латинице српског односно словеначког изговора лако ишчитавао Антоније Амброзић у књизи «Гордијев чвор језика», коју је у Београду издала издавачка кућа наследника Радивоја Пешића «Пешић и синови», док је власник оригинала под називом «Gordian Knot Unbound» Мичигенски универзитет. Амерички универзитети, за разлику од српских, руских и уопште словенских универзитета, помно прате најновија научна открића о најстаријој историји, бележе их, па чак и објављују те не робују догмама, иако ће (научне) догме по потребама својих геостратега умешно искористити за више циљеве моћника света, како је то одувек рађено.

Римска империја је назив «КолоВени» односно «ВиниКоло» преименовала у Pини/Puни/Puni, те су и водили Пунске ратове из мировозренческих односно идеолошких а не само територијалних разлога, са циљем да:  пре свега потисну АзБуку, а тек онда  да потисну саме КолоВене/СлоВене, јер су оне које нису протерали или побили асимиловали на основу принципа «Сви грађани Рима су Римљани» иако су многи КолоВени/ СлоВени до дана данашњег остали свесни макар свог етРуског порекла. На овој IV међународној конференцији «На изворишту руске државности» («У истоков российской государственности») у Калуги, ја сам демонстрирао: I) скулптуру КеБеле, на којој Грци нису ништа мењали осим што су на постољу написали свој назив Артемида, иако се из ВЕНЦА Кола који стоји на глави наше праМајке види јасно како настају сви АРХИТЕКТОНСКИ ЕЛЕМЕНТИ, II) праву виолину, коју је виолинар Јосип Де Ширак, чији су преци, због неговања прехришћанског знања и мировозрења, морали да побегну из Француске у XVIII веку на Балкан. Он је преко познате српске пијанисткиње Данице Павловић и светски познате виолинисткиње Татјане Олујић сазнао за моја открића о сакралном значењу виолине и поверио ми да поклоним ову виолину у Русији ономе који ће својим музицирањем, талентом у било којој области моћи да прошири ова знања. У мом реферату на истој прошлогодишњој конференцији који је објављен у Зборнику изнео сам доказе да је «Тајна Аматија» истинска научна одгонетка руске државности и такозваног спора «О норманској теорији», јер је руска државност имала: a. персонални, односно родоВерни период, који научници (који воде расправу о томе да ли су сами Руси организовали сопствену државу или су то учинила три Нормана, који су, према мојим открићима, такође били некад КолоВени, јер је из назива Веди прочитано грешком SVedi/SВеды, а одатле ŠВеди, односно ШВеђани), b. и територијални, савремени период, који одговара римском и Западном поимању државе, код којег је елемент територије битан за одређење суверености а тиме и државности. Римска империја се трансформисала у клерикално-персоналну армију Ватикана јер су проценили да је лакше ширити прозелитизам освајањем душа него формирати (окупационе) логоре, који ће бранити територију Римске империје, јер једном освојена и покатоличена душа у свим наредним генерацијама хиљаду година брани територију Римске духовне империје

167

без икаквих војних логора јер сама постаје део окупационог логора, тиме што прихвата изврнуте термине, системе појмова, систем вредности и догми. Венетија односно Венезија или Венеција супротстављала се том демонском подухвату али је после Папских ратова поражена па су Венети/КолоВени своја сакрална знања претворили: a. у петокуполни крстообразни храм Св. Марка односно у b. виолину, направљену по дуалном принципу Кола као коло узајамног кретања Женског прапочетка (горње плоче, која се прави од «женског», меког дрвета, које пропушта звук кроз симболе КолоВрата у облику S и , који укрштени дају Коло или теофанију вечног Васкрса у облику Двоглавог орла, што је и доказ како је настао појам SVedi/ SВеды, а одатле ŠВеди, односно ШВеђани, који знају да им је постојбина ВИНландија, што је била 45 паралела северне ширине Земље, чији је центар била Винча) и Мушког прапочетка (доње плоче која одбија звук и усмерава га ка врху и пужу, волути која ствара виолење, односно Коло, круг) 168

Само зато што је девојачко презиме царице руске Јекатерине Велике у руској научној и политичкој литератури било незнатно измењено са Сербскаја на Цербскаја а у савременом језику град СерБст на Зорбст руски научници и политичари: нису могли да схвате зашто је ова, наводно Немица, тако волела Русију да је обнављала руске земље неколико стотина квадратних километара дневно, нису хтели после Другог светског рата да прихвате молбу њене сабраће Лужичких Срба да их спасу тиме што би обезбедили аутономију овог српског народа, услед чега је од 500.000 Лужичких Срба (колико из је било после завршетка Другог светског рата) данас остало свега 50.000, који немају никакву подршку српске државе која се зове Република Србија, што се мора изменити и не сме бити оријентир за однос према положају «Срба у окружењу», јер Запад по правилу Римске територијалне империје шири своју територију и тражи не мешање у унутрашња питања новооснованих «суверених територијалних држава»! Тако је раздробљаван у времену и територијалном пространству КОНТИНУИТЕТ културе и права, који се ипак одржао уступајући повремено и простор и време новим пројекцијама старих назива а тиме и новим пројекцијама најстарије историје. Управо захваљујући том сталном процесу искривљавања термина, а затим и представама о њима до недавног времена није било познато шта значи реч СлоВени, те СлоВени

нису имали историју до VI века. Сада када је на 756 страница у књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» објављено на стотине доказа о томе да су СлоВени себе називали КолоВени односно РасСени, то је започет процес за окончање рата појмовима који је пре свега, али не и једино, био усмерен против СлоВена, на њихово покоравање, асимиловање и стварање нових народа и нација, без историје јер је она била од искони колоВенска односно слоВенска. У совјетско време је «теорија пасионираности/надахнућа народа у стварању», Лава Гумиљова (која је објашњавала тај максимум као пут ка слабљењу његових кохезионих сила укључујући и наводно последњу фазу – нестанак народа), била неопходна неким круговима, који су Лава Гумиљова примали на највишем дипломатском нивоу (иако су његовог оца Николаја Гумиљова, генијално талентованог песника, стрељали), да би доказали да је руски народ, као један од најстаријих, доживео свој максимум и да је природно да на његово место ступи надНација – совјетски грађанин. Али слава Господу, не би како је речено од те «шаке хипнотизера» већ како је суђено Божјом вољом и руски народ преживе још једног џелата, од којих су многи стварали целе теорије и системе да би изменили и уништили свету слоВенску реч РасСија (род Првобитни Сија). У Совјетском савезу је оправдано негован култ ПОБЕДЕ над нацистичким злочиначким системом који је у Другом светском рату страшном војном силом уништио 20.000.000 (двадесет милиона) Руса и других народа да би затро дух руске цивилизације и проширио територију Запада на простор Русије, која је као персонална цивилизација толеранције различитости, очувала на огромном простору преко 180 (сто осамдесет) народа и народности, који су је здушно бранили и одбранили. Али мора се имати у виду да код многих народа и култ ПОРАЗА има кохезиону моћ. Најбољи пример су Јевреји који негују култ ПОРАЗА када се цео један град самоспалио и жртвовао не желећи да падне у руке римских хорди, јер је тај дух самосвести очувао јединство Јевреја кроз хиљаде година страдалништва. И Срби негују култ Косовске битке када је цела армија Кнеза Лазара Српског пала штитећи светле идеале слободе и хришћанства, због чега је признат за свеца и од Српске и од Руске православних цркава, што је и данас средство очувања српског народа чак и када су га светски моћници и терористи прогнали са тих Светих српских простора. Даће Бог да се порази не понове, али исто тако да руски универзитети и школе, српски универзитети и школе и сви други словенски универзитети и школе престану скривати овај хиљадугодишњи пораз и неприметни РАТ ПОЈМОВИМА, који се води против српског и руског народа и слоВенског етноса.

169

Даће Бог да и сви други народи увиде страхоте тог Рата појмовима те да га обележе и заврше РАЗУМЕВАЊЕМ, без обзира из којих су побуда новостворени појмови настали, па и без потребе да се ти појмови мењају али са обавезом да се њихов првобитни смисао зна. Ако схватимо страхоте и димензије наших пораза у Рату појмовима, то ће водити освешћењу и Божанском спасењу и бити дух зближавања међу СлоВенима, а онда и међу другим народима који су некада били део наше целине – рода првобитног.

170

Прилог 2 уз реферат Божидара Митровића РАТ ПОЈМОВИМА

О старости Калужске шуме анегдота с поуком у вези с променама назива Београда и Москве и одређивања старости ових градова

Промене назива слоВенских/колоВенских народа, градова и појмова су огромна трагедија у оквиру Рата појмовима. Да то није трагедија, начин на који су промењени називи градова ВенГрад/БелГрад у БеоГрад и МосКоВија у МосКВ-а били би просто смешни. Али ми се против ових фалсификата слоВенске/колоВенске/руске историје морамо борити и хумором. Овде наводим анегдоту коју сам изговорио на научној конференцији «Ка изворишту Руске државности» (која је заиста одржана у Калуги и градићу Мешћерск 27. и 28. маја 2010. године) «У граду Калуги (Русија) 2010. године, на међународној научној конференцији посвећеној историји Калужске шуме, сви присустни историчари су се сложили да је у тој шуми очувано дрвеће које је старо и по 250 и 300 година. Изненада, на крају конференције, плавуша са америчког универзитета је поставила научницима питање: «Ако су калужска стабла стара 250 и 300 година, колико година је стара Калужска шума?» Историчар из Москве, представљајући се као велики руски патриот одговорио је: «Иако постоје стабла стара свега 250 година калужска шума је несумњиво стара 300 година!» Одговор је прецизирао и српски историчар, трудећи се да искаже суштинску објективност, али и поштовање према колегама: «Калужска шума је несумњиво стара 250 година, али ја допуштам да је стара и 300 година, како тврде неки руски научници.» Смисао ове шале објаснио сам даље са пуно озбиљности следећим речима: «Ако сматрате да сам сувише грубо ставио у један ниво московске и српске историчаре са америчком плавушом (која је поставила мудро питање, иако сам користио поспрдан амерички израз), морамо погледати како московски и српски историчари одређују старост Москве и Београда:

171

Московски историчари славе 1147. годину као дан (рођења) града Москве, пошто се реч Москва први пут помиње у «Ипатјевском летопису/ летоОписању»: «В лето 6655 (1147). Иде Гюрги воевать Новгорочкой волости, и пришед взя Новый Торг и Мьсту всю взя; а ко Святославу присла Юрьи, повеле ему Смоленьскую волость воевати; и шед Святослав и взя люди Голядь, верх Поротве, и так ополонишася дружина Святославля. И прислав Гюрги и рече: «Приди ко мне, брате, в Москову» («Зборник научних текстова о историји СССР», том I, Сачињен од В. Лебедева и др.) При томе неки московски историчари тврде чак да реч Москва потиче од народа који је наводно живео на том месту до доласка Словена. «Српски» историчари славе као дан (рођења) града Београда 878. годину, када се први пут помиње назив Београд у писму папе римског Јована Осмог бугарском кнезу Борису Првом. То је апсолутно идентично одговору који су у анегдоти дали московски и српски «историчари» о старости Калужске шуме. Али древност очуваног стабла у шуми није древност шуме. Древност артефакта није идентична древности људи који су тај предмет направили, а тим пре то није древност културе и цивилизације која је узгајила човека који је направио конкретан артефакт (предмет људског рада). 172

Московски «историчари» морају имати у виду, да је реч Москва: чисто руска, колоВенска/слоВенска реч, пошто су се СлоВени у древна времена називали КолоВени, јер је Коло било њихова представа о кретању мајке Земље око свог чеда Сунца (које она рађа свако јутро, односно у време зимске краткодневице) а које (Коло)дари, поклања четири годишња доба и венац од 12 апостола/месеци (каленДар) на Земљи, који се материјализује на пресеку дрвета у облику годова (у једнини се каже ГОД, како Руси и данас називају годину дана) после којег открића су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота, због чега су почели у Винчи да граде куће од дрвета а градове у облику круга/ кола, у средњем веку била скраћеница у форми МосКоВ-ия од речи Божанска КолоВенија, врх зидина Кремља у форми М не значи слово М већ означава сакрални знак слово Боуки (рогови Бика/бакизам), што се очувало на Криту одакле су архитекти из Венеције пренели од својих критских сРОДника сРОДницима (од времена најстарије цивилизације Винче, поред Београда) у МосКоВији. Српски историчари треба да имају у виду: Да реч Белград/Београд потиче од русске/слоВенске речи ВенГрад/ ВелГрад/БелГрад (град Вена), пошто су слова В и Б била лигатура

чак и на Првом торањском часовнику, који је изградио мајстор Лазар ХиланДарац у Москви 1404. године (ког називају и Лазар Српски или Лазар ХиланДарац/КолоДарац) на којем је часоВ(е)нику, на положају цифре 1, стајала лигатура В/Б, пошто је Бог за СлоВене био Один/један и (Свето)Вид са четири главе, које су гледале на све четири стране света (одакле бетацизам), Да је реч СингиДун(ум)/БелГрад латинизована варијанта имена КолоДон (КолоДар) пошто већина научника потврђује да «келтска» реч синги означава круг, што је идентично са ВенГрад (град Вена/СлоВена/ КолоВена), пошто венец и јесте (о)кругли. Од тада се каже «Москва и Београд су стари као Калужска шума», што значи за неког 250, за неког 300 година, за неког 850, за неког 1130, а за све СлоВене Москва и Београд су, као одвојена насеља једне целине, стари колико и Лепенски Вир: 8000 година п.н.е. (или по најновијим ДНК истраживањима 12200 година), када је зачета култура и настала сама реч култура из речи култ – Коло јер су управо ти градови симболи континуитета колоВенске/слоВенске културе.

173

Два аргумента у одбрану Ватикана Сви путеви највеће крађе у историји човечанства (крађе историје СлоВена до VI века) воде у Рим и Ватикан. Ради објективности износим и два аргумента у одбрану Ватикана

Први аргумент: Иако су Римска Империја и њен клерикални продужетак (Ватикан) главни учесници у крађи историје СлоВена до VI века, неспорно је да је Ватикан слао словенске емисаре, католичке вероисповести, у православне српске просторе, код виђенијих Срба, па и Његоша, како би подстакли Србе на побуну против Турака ради обнове своје древне државе. Ти емисари Ватикана су предлагали обнову – ХолМије! ХолМија је реч повратница од речи КолоВенија. Наиме и данас се на италијанском за Холм каже Collina, што је скраћена форма од КолоВенија као и БосНија и МосКоВија/ МосКВа. Тако се КолоВенија у речи повратници претворила у Холмију, која је и реализована као ЈугоСлаВија. У свом истинском маниру незнатних промена Ватикан је преко назива ХолМија/КолоВенија био близу истинског назива слоВенске цивилизације, која се очигледно звала КолоВенија. 174

Да би подстакао (како бисмо данас рекли) Србе на побуну против Турака Ватикан је помогао да се у Пезару 1601. објави «Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni: Historia, di don Mavro Orbini Ravseo/Краљевство Словена данас ИСКВАРЕНО званих СкјаВони191: Историја, од Мавра Орбинија РавСена/Дубровчанина». Опат Мавр/Мавро имао је задатак да састављањем историје Словена подстакне Србе да почну борбу против Турака али и да искриви називе и историју раздвајајући појмове Србија и Рашка. У овом раду овај (како бисмо данас рекли) Дубровчанин наводи различите називе слоВенских племена: Венди, Словени, Анти, Верли (Ерули), Алани (Масагети), Хири, Скири, Сирби, Даки, Сведи, Фини, Пруси, Вандали, Бургунди, Готи, Остроготи, Визиготи, Гети, Гепиди, Маркомани, Квади, Полони, Боеми, Слези и Бугари. Савремени „византолози» многа од ових племена не би признали у слоВенска. Али и поред свега тога рад Мавра Орбинија тражи изучавање са резервом због, и данас, непознате позадине његовог састављања и истинског садржаја свих измењених термина. Опату Орбинију није могло бити непознато коришћење назива Рас/Раси. У књизи «О српском имену по западнијем крајевима нашега народа», проф. Вас. Ђерића, која је објављена 1914. године, у Биограду/Београду у 191 Упоредити: српски мач/мач SкјаВонеска.

штампарији «Доситеја Обрадовића», на стр. 164 наводи се: «1692 Арсеније III Чарнојевић пише да калуђере и парохе српске поставља по обичају Срба грчког закона», иако, на истој страници, аутор наводи оригинал у коме пише: «callugeros et parochos Rascianos, ritus Graeci Rascianorum». Назив «Рас/Рас-и/Рас-ија» у књизи В. Ђерића је системски преведен на «Срби/Србија», али је ова књига од непроцењиве вредности управо због навођења изворног назива Срба – Рас/Ras (род првобитни). Тако се у истој књизи на стр. 57 наводи: «1694. год. (6. јула) каже кардинал Л. Колонић: Као да је цар Арсенију Црнојвевићу право ‘дао да облази (похађа) Србе грчког закона, који су на далеко расијани по Угарској и Хрватској на обје стране по различитим дијецезама’ (Rascianos Graeci Ritus in Hungaria et Croatia hinc et inde late per varias Dioeceses sparsos visitandi concessisset).»192 То што се у овом коментару кардинала Колонића 1694. помиње реч Croatia не негира мој закључак да ни речи «Хрвати» ни речи «Кроати» није било, јер је и овде то само облик поимања термина КолоВени од стране једног високо постављеног припадника Ватикана. Наиме и овде се види како се Рас, преко конструкције Rascianos Graeci Ritus, као неке легуре (Рас и Graeci Ritus), претапају у Грке, док су покатоличени Рас-и/КолоВени за њих већ Croati.193 «1696. год. (23. септембра) заштићује далматински и хрватски и славонски бан Адам Баћан ‘српска племена’ међу Уном и Купом (‘populorum Rascianorum intra fluvios Unnam et Colapium collocatorum ex Bosnia’); ‘populous eosdem Valaschicos sive Rascianos’.»194. Превод ВалаХи/Власи/КолоВани или Рас-и (Valaschicos sive Rascianos) на «српска племена» диктиран је сигурно геостратешким стањем у моменту објављивања те књиге јер је већ тада Валахија подведена под појам територије/земље (иако је чак и из превода јасно да је то одређење рода/племена српског/расенског/ руског): Wallachia or Walachia (на рум.: Țara Românească изговара се [ˈt͡sara romɨˈne̯askə] или Valahia [vaˈlahi.a]; арх: Țeara Rumânească, азбуком исписано: Цѣра Румѫнѣскъ/Цѣра Рȣмѫнѣскъ). И из латинског изворника и из руске транскрипције види се да је то један род: Рас/род првобитни, остало су или локални називи или латинске конструкције, које је правио и опат Мавро Орбини. Други аргумент – о нашем незнању њихових правила писања: Многи називи настали су јер грчки односно латински/ромејски стручњаци (правници, филолози, философи и други) нису знали азбучне знаке тројанског, лидијског, ликијског, етруског и других периода. Али исто тако је 192 У фусноти 5 проф Вас. Ђерић се позива на рад: Ј. Радонић, Летопис мат. Српске 203/4 (1904), стр. 17. 193 Тако у «Приступу I. издању» проф. Ђерић наводи «О хрватском је имену писало више људи (Срби и Хрвати. Невен 1865), В. Јагић (у Књижевнику I 1864). У нас се о српском имену скоро ништа није знало осим онога што је било у Ђ. Даничића (Рјечник из књиж. Стар. Срп. 1862-64).» 194 Проф. Ђерић се позива на: Р. Лопашић, Spom. hrv. kraj.III (1889), стр. 40.

175

могуће да су неки називи или оцене настале због тога што СлоВени нису знали правила писања и изговарања (сопствених назива) на новоЈезицима. За енглески није спорно да је то данас велик, признат језик у међународној комуникацији. Али чак ни Енглези не споре да је тај језик настао у последњих петсто година. Када сам се (налазећи се на стручном усавршавању у Москви) негде 1991. године запутио у Лондон, са врло скромним знањем енглеског језика и још скромнијим знањем његовог правоПиса, у мом купеу, у возу из Москве, случајно или не, нашла се једна девојка изузетне лепоте. Да јој се удварам није ме спречавала сумња да је можда агент специјалних служби већ бојазан да бих скромних пар хиљада фунти (које сам понео да бих провео у Енглеској два месеца ради учења енглеског језика), могао потрошити на ту авантуру већ првих недељу дана у Лондону. Тако смо постали само добри другови.

176

Када смо ступили на енглеско тло, полицајац на граници је погледао анкету коју сам лично попунио. Збунила га је моја професија. Када сам му поновио усмено на енглеском да сам правник (lawyer) полицајац је почео да се смеје. Како никако нисам успевао да зауставим његов смех, нити да му објасним шта је моја професија умешала се моја другарица из воза. Замолио сам је на руском да објасни да сам правник. Испоставило се да сам у рубрици професија грешком уместо lawyer/правник био уписао lover/љубавник. То је могао бити разлог да ме не пусте на територију Енглеске, али очигледно ни полицајцу нисам био ни налик на професионалног љубавника, па ме је слободно пустио у Уједињено Краљевство. Овом анегдотом желим да покажем како смо и сами, незнањем, могли допринети искривљавању својих имена и губитку наше историје. Али и поред ове шале у корист одбране Ватикана, даља истраживања могу показати да је злочин Ватикана у крађи историје СлоВена, у стварању нових језика и стварању нових народа, далеко већи него што ова кратка анализа показује. Али је време да се тај допринос злочину истражи јер ће свако одлагање повећавати злочин, због чега ће и казна бити већа, а свако онај ко спречава такво истраживање саучесник је у злочину, и у верском и у световном смислу. Рим и Ватикан су хиљадама година ПОТИСКИВАЛИ, на различите начине уништавали, асимиловали Рас/Ras (род првобитни) и мењали његов назив у Рац/SorVen/SorBen/Гал, да би, на крају цивилизације лажи, за Папу и префекта Конгрегације доктрине вере/Инквизиције био назначен Јосип из рода РасИнгер/Ratzinger/Racinger, те молитва да га не ликвидирају не значи да треба признати Папу (било какви да се разлози и преваре наводе)

и тиме уништити реку хришћанску спајањем католичке и православне обале, без обзира што хришћанство вештачки дели слоВенски етнос, који је увек живео у богатству различитости. Интересантно је да: Ватикан, Беч и Пешта/БудимПешта (које ја и моје колеге оптужујемо за крађу историје СлоВена), чак до 1848. године за означавање Срба користе израз: Рас, или незнатно измењено Rac, Руси давно пре 1848. године у преписци користе за Србе назив: Серби, у односу на сопствени, божански (непотпуно је рећи «митски») назив: Рас (данас знамо да тај израз значи: родПрвобитни/Аз). Због тога сви (па и српски родољуби и историчари и политичари) дају називу Серби/Срби предност. Ова нелогичност је настала због тога што су се многи руски цареви женили са принцезама из Немачке (иако су многе биле слоВенског порекла говориле су немачки) а у Руској академији наука, од њеног оснивања под Петром Првим, дуго су одлучујућу реч имали «академици» из Немачке195, па је услед тога, у новим престоницама РасСенске културе Санкт Петербургу и Москви, наметнута немачка конструкција (промене назива КолоВени/SVeni/ SorBeni): SerBi/Серби. Али Лужички Срби увек поред немачке конструкције SorBen користе древни назив Wendi, што и јесте траг изворника: КолоВени/ SВени. Текст «Рат појмовима», засебно, и као део рада «Азбучна математика Винче», у циљу бољег разумевања историје и бољег разумевања међу народима, који данас говоре различитим језицима, на основу обимне библиографије (коју су на руском, српском, енглеском и другим језицима припремили српски научници који се боре против окупаторске историографије и историје као догме, утврђене после колонијалних освајања великих сила Запада) биће проширен и темељ обимних студијских мултидисциплинарних и мултимедијалних истраживања.

195 «За првог председника Петровске/Петербурске академије наука назначен је медицинар Лаврентије Бљументрост/Лаврентий Блюментрост. Водећи рачуна о светском нивоу Академије, Петар I је позивао у њу водеће иностране научнике. Међу првима су били математичари Николај и Данил/ Бернули (Николай и Даниил Бернулли), Христијан Гољдбах/Христиан Гольдбах, физчар Георг Бјуљфингер/Георг Бюльфингер, астроном и географ Жозеф Делиљ/Жозеф Делиль, историчар Г.Ф. Миллер, а од 1727 г. члан Академије је постао и Леонард Ејлер/Леонард Эйлер.», према Ю.С. Осипов, Президент РАН: «Академия наук в истории Российского государства», «Наука», Москва, 1999 г.

177

Зерцало је било и остало симбол словенског порекла руске државности, те се налазило у свакој сали заседања («присутственное место») државних установа («установления») царске Русије, а нарочито «судебно-административных». 1. На врху Зерцала се налази «навершие» (са председничке заставе Русије) – двоглави орао који означава теофанију Кола – бесконачност односно вечни васкрс, 2. Врх, са двоглавим орловима, је визуелно и садржајем идентичан горњем орнаменту Зерцала, који се очувао у најстаријем археолошком налазишту Лепенски Вир, у облику култа Коло, који је значио А (Аз првобитни – поглед на свет из којег је настала и реч култура и реч РусСија: Р(од) Аз(првобитни) сија, Тај симбол се очувао до данас у Лепенском Виру (8000 г.п.н.е.), у форми култа Коло: - (Сунчано коло, које сија) означавајући А (Аз) као первоначало које рађа Р/од човечји или слраћено РАзСија, који се назив после 509 г.п.н.е. (када су Латини пучем тзв. Римском револуцијом свргли етРуског цара и забранили азическе/родоВерне знаке, међу којима и знак РАзСиЈА.

3. На средњем орнаменту размештен је венац, што је доказ, да је реч СлоВени имала значење КолоВени:  Коло (кретање Земље око Сунца Твори живот –  венац на Земљи: поједностављено Сунца и мајке Земље род.

178

Овде наводим ради појашњења етРуски надпис са Златне плочице из Пиргија (VI в.п.н.е.) који су глосатори при транслитерацији азбучног етруског текста на латиницу реч КолоВени погрешно прочитали као СлАВени/СлоВени:

4. доњи орнамент сведочи да реч МосКВ-а или како је овај назив гласио у средњем веку МосКоВ-ија:

 представља скраћеницу од руског/слоВенског назива Божанска КолоВенија, тако да ово Зерцало потврђује, да државност Русије има слоВенско/чисто руско порекло,  представља синоним речи РАсСија/РуСија те горњи орнамент Лепенског Вира, и доњи орнаменти који су очувани и на Криту и на зидинама Кремља изражавају континуитет културе. Реплика «Зерцала» урађена у складу са димензијама оригинала из Тобољског државног археолошког музеја на основу открића српског научника Божидара Митровића, доктора правних наука, чија је књига «РасСија (КолоВенија) – најстарија цивилизација и фреска Сербские чудотворци» изложена у Музју књиге Руске националне библиотеке. На фресци «Сербские чудотворци», која се налази у Архангелском саборном храму Московског Кремља, представљен је лик Светог Саве Сербског, састављача првог хришћанског грађанског и црквеног кодекса Србије, Бугарске и Русије од XIII века који је и данас важећи црквени кодекс Руске, Српске и Бугарске цркава. Зерцало и књиге «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» и «АзБучна математика Винче» можете наручити на [email protected] ● www.bozidar.ru

▲ Српски и руски двоглави орао је теофанија Кола, као вечни васкрс, које настаје од два годишња КолоВрата у форми S и

179 ▼ Уз Божју помоћ, стамено и постојано ћемо обнављати слоВенску историју као што смо, уз помоћ компаније ХАРВИНТЕР, обновили ово Зерцало које је означавало Коло права: право од Бога, али са пуном одговорношћу учесника јустиције (оних који усте/изговарају божанску формулу тужбе и одговор на њу), имајући у виду да онај који је данас тужилац сутра може бити тужени

Божидар Трифунов МИТРОВИЋ

АзБучна математика Винче Коректура: Љубица Наранчић Дизајн корица и прелом: Иван Анђелковић Компјутерска обрада кругова историје: Људмила Пермикина E-адреса: [email protected] УДК 001.5+001.98+003.349”-00/+06”+51(091)+780.614.332(091) ББК 60.033.145+63.3(0)-7+63.521(=41)+72.3

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

180

UDC (Universal Decimal Classification of all branches of human knowledge) УДК (Универзална десетична класификација свих грана људског знања) 051(091) 780.614.332(091) 001.5 003.349 003.349 “-00/+06“ 003.332.2.034:003.344 [811.292.4:003.34.034]:003.344 003.342.1.034:003.344 001.98

Историја математике Историја виолине Утврђивање зависности између научних факата Винчанско писмо Почеци словенске писмености од културе Винче до арапских освајања Блиског истока Транслитерација слова финикијског писма на латиницу Транслитерација слова лидијског писма на латиницу Транслитерација слова етруског писма на латиницу Фалсификација науке

МИТРОВИЋ, Божидар Трифунов, 1953 АзБучна математика Винче / Божидар Трифунов Митровић. - Београд : КолоВенија, 2012 (Нови Сад: БУДУЋНОСТ). - 180 стр. у боји илустр. ; 22 x 22 cm Тираж 2.000. - Напомене и библиографске рефернце уз текст. ISBN 978-86-911719-2-6 COBISS.SR-ID 190595084

a) Математика – Интердисциплинарни приступ b) Словени – Историја - 11впне-5в c) Етнолингвистика – Словени d) Индоевропски језици – Етимологија e) Винчанско писмо

«КолоВенија», Београд 2012