Autobuska stanica

Saobraćajani fakultet Katedra za terminale u drumskom saobraćaju Predmet: Autobaze i autostanice

Prvi projektni zadatak:

IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE STANICE

profesor: Dr. Nikola Putnik, dis Dr. Nada Milosavljević, dis asistent: Darko Vujin, dis student: Žika Pavlović

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE

Beograd, januar 200?. Sadržaj

strana 2 od 30


0.

strana 3 od 30

Uvod

Na zahtev investitora se izrađuje idejno-tehnološko rešenje autobuske stanice koje je bazirano na razrađenom tehnološkom procesu prijema i otpreme svih kategorija korisnika autobuske stanice. Organozovane površine gde putovanja autobusom počinju ili se završavaju, mesta gde se obavlja kontakt između putnika, sa jedne strane, i transportnih sredstava, sa druge strane, odnosno mesta gde se zadovoljavaju različite potrebe korisnika nazivaju se autobuske stanice. Cilj izgradnje autobuske stanice je da se na jednom mestu ponudi organizovana i kvalitetna usluga korisnicima autobuske stanice, a to su: putnici u dolasku, putnici u odlasku, putnici u tranzitu, zatim pratioci i posetioci, zaposleni u autobuskoj stanici i osoblje autobusa. Na osnovu podataka o merodavnom broju putnika autobuske stanice u projektnoj godini qα = 850 [put/h], procenta svakodnevnih migranata koji putuju sa autobuske stanice i = 28,3 % kao i na osnovu lokacije potrebno je: -

Utvrditi karakteristike korisnika autobuske stanice Definisati elemente sadržaja autobuske stanice Definisati detaljnu distribuciju korisnika putničke zgrade Izvršiti proračun kapaciteta svih elemenata sadržaja autobuske stanice Izvršiti prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja autobuske stanice na kompleksu date lokacije Izvršiti prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja putničke zgrade i definisati način prijema i otpreme putnika i autobusa u zoni autobuske stanice Utvrđivanje karakteristika korisnika autobuske stanice


strana 4 od 30

1.

Utvđivanje karakteristika korisnika autobuske stanice

1.1

Merodavni broj putnika qα = 850

1.1.1

[ put/h]

Procenat svakodnevnih migranata koji putuju sa autobuske stanice i = 28,3%

1.2

Merodavni broj korisnika Qm = qo + qα [kor/h]

1.2.1

Procenat pratilaca i posetilaca qo, = 5 + 40,25 ⋅ 0,98i [ %]

obrazac [3.1]

q = 27,72% , o

1.2.2

Broj pratilaca i posetilaca qα qo qα ⋅ qo, = ⇒ q = o 100 − qo, qo, 100 − qo, qo = 326,03 [kor/h] Usvojeno: qo = 326 [kor/h]

1.2.2.1

Merodavan broj korisnika Qm = qo + qα Qm = 1176 [kor/h]

1.3

Srednje vreme boravka korisnika na autobuskoj stanici t = −0,152 ⋅ i + 22,018 [ min]

[obrazac 3.3]

t = 17,72 min

1.4

Stepen korišćenja pratećeg sadržaja l1 = 35 − 179 ⋅ 0,84t l1 = 26,85%

1.5

Broj korisnika pratećeg sadržaja Qmp = Qm ⋅

1.5.1

l1 ⋅ δ [kor/h] 100

Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa

δ = 1+

an a

δ - koeficijent jednovremenih polazaka autobusa a - broj polazaka u merodavnom satu

[obrazac 3.7]

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE a=

strana 5 od 30

qα Z ⋅γ

an = ( 0,3 − 0,6 ) ⋅ a Usvojeno: an = 0,38 ⋅ a 1.5.1.1

Srednji broj mesta Z=

Z me. ⋅ ( 100 − i ) + Z pr ⋅ i 100

Z me = [ 47 − 52]

1.5.1.2

[ mesta]

usvojeno:

Z me = 50

Z pr = [ 80 − 100]

usvojeno:

Z pr = 100

Z = 64,35 mesta

usvojeno:

Z = 65 mesta

Koeficijent iskorišćenja kapaciteta ( γ )

γ =

γ me ⋅ ( 100 − i ) + γ pr ⋅ i 100

γ me = [ 0,65 − 0,80 ] γ pr = [ 0,30 − 0,45]

usvojeno:

γ me = 0,75

usvojeno:

γ pr = 0,40

γ = 0,65 Sada se može izračunati: Broj polazaka u merodavnom satu a a = 20,09 Usvojeno: a = 21 Broj jednovremenih polazaka autobusa an = 7,98 Usvojeno: an = 8 Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa: δ = 1,38 Broj korisnika pratećeg sadržaja Qmp = 435,98 [kor/h] Usvojeno Qmp = 436 [kor/h]


strana 6 od 30

2.

Definisanje elemenata sadržaja autobuske stanice

2.1

Stanični pretprostor -

2.2

pešački prilaz parkiralište putničkih vozila taksi stajalište stajalište JGPP –a

Putnička zgrada -

osnovni sadržaj prateći sadržaj sadržaj za zaposlene

2.2.1

Elementi osnovnog sadržaja putničke zgrade - šalteri za informacije - šalteri za prodaju karata - hol - toalet - garderoba

2.2.2

Elementi pratećeg sadržaja putničke zgrade Ugostiteljstvo - kiosci za hranu i piće - bife (snack bar) - ekspres restoran - poslastičarnica Trgovina - kiosci za novine i duvan - klasična prodavnica - samoposluga Usluge - banka - pošta - turist biro - hemijsko čišćenje - foto automat - čišćenje cipela - pravljenje ključeva - cvećara - telefon Zabava

2.2.3

Elementi putničke zgrade za zaposlene - kancelarija šefa stanice - kancelarija sekretarice šefa stanice - kancelarija dispečera – nije u put zgradi - kancelarija otpravnika - soba za boravak vozača - likvidatura - depo karata - blagajna - obračun pazara - toalet

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE -

strana 7 od 30

čajna kuhinja ostava podstanica centralnog grejanja komunikacije 30% od površine

3.

Definisanje detaljne distribucije korisnika putničke zgrade

3.1

Detaljna distribucija elemenata osnovnog sadržaja putničke zgrade

Šalteri za informacije Šalteri za prodaju karata Toalet Garderoba Hol

3.2

[2 – 6]% od Qm usvojeno 100% qα [8 – 12]% od Qm usvojeno [1 – 3]% od Qm usvojeno Kasnije će biti izračunat

ω = 9% g = 1%

Detaljna distribucija elemenata pratećeg sadržaja putničke zgrade Element sadržaja

OSNOVNI SADRŽAJ Šalteri za informacije Šalteri za za prodaju karata Toalet w = [8 - 12 %] 40% sedenje Hol 60% stajanje Garderoba g = [1 - 3 %] UGOSTITELJSTVO Kiosci za prodaju hrane i pića Bife (Snack Bar) Ekspres restoran Poslastičarnica TRGOVINA Kiosk za prodaju novina i duvana Klasična prodanica Samoposluga UGOSTITELJSTVO Banka Pošta Turist biro Hemijsko čišćenje Fotoautomat Čišćenje cipela Pravljenje ključeva Cvećara Telefon ZABAVA

kih = 3%

% 3% 100% 9%

od

μ (kor/min)

od Qm od qα od Qm

Proračun Proračun Proračun

λ (kor/h)

λ (kor/min)

35,28 850,00 105,84

0,59 14,17 1,76

8,50 174 87 35 26 26 174 96 44 35 57 20 9 4 3 6 3 3 3 7 31

0,14 2,9000 1,4500 0,5833 0,4333 0,4333 2,9000 1,6000 0,7333 0,5833 0,9500 0,3333 0,1500 0,0667 0,0500 0,1000 0,0500 0,0500 0,0500 0,1167 0,5167

Proračun 1% 40% 50% 20% 15% 15% 40% 55% 25% 20% 13% 35% 15% 7% 5% 10% 5% 5% 5% 13% 7%

od qα od Qmp od QmpUG od QmpUG od QmpUG od QmpUG od Qmp od QmpTR od QmpTR od QmpTR od Qmp od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od QmpUS od Qmp

Proračun 1,00 0,10 0,07 0,10 1,40 0,33 0,53 0,53 0,53 0,53 0,53 0,30 0,20 0,20 0,53 0,33 0,06


strana 8 od 30

4.

Proračun kapaciteta svih elemenata sadržaja autobuske stanice

4.1

Metodologija proračuna

1. Usvaja se kriterijum za verovatnoću opsluge Pops: za elemente osnovnog sadržaja za elemente pratećeg sadržaja

P’ops ≥ 0,99 P’ops ≥ 0,95

2. Usvaja se kriterijum za vreme čekanja na opslugu t: za šaltere za informacije za šaltere za prodaju karata kod kojih postoji potpuna ispomoć za toalet za garderobu peroni za dolazak za sve elemente pratećeg sadržaja parking za autobuse

t = 1 min t = 1 min t = 1 min t = 1 min t = 1 min t = 5 min t = 5 min

3. Proračun parametara: λ, μ, ρ λ - intezitet ulaznog potoka korisnika [kor/h; kor/min] μ - intezitet potoka opsluženoh korisnika [kor/h; kor/min] ρ - srednji broj klijenata koji pristupaju u sistem masovnog opsluživanja za srednje vreme opsluživanja jednog korisnika µ=

1

t ops λ ρ= µ 4. Pretpostavlja se broj kanala opsluge n 5. Izračunava se srednji broj korisnika koji pristupa u SMO po jednom kanalu opsluživanja α ρ α= n 6. Izračunava se verovatnoća zauzetosti svih kanala opsluživanja Pn Pn,ρ Pn = α Rn,ρ + Pn,ρ ⋅ 1− α Rn,ρ = 1 − R n,ρ R n,ρ čita se iz tablica Puasonovih verovatnoća za odgovarajuće µ i ρ Pn,ρ = R n,ρ − R n −1,ρ 7. Izračunava se verovatnoća opsluživanja Pops.

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE Pops ( Tr ≤ t ) = 1 −

strana 9 od 30

Pn − n µ−λ ) ⋅tČ ⋅e ( 1− α

8. Poređenje izračunatog i pretprostavljenog Pops ako je Pops < P’ops usvaja se novi broj kanala opsluživanja n1 > n postupak se ponavlja od petog koraka dok se ne zadovolji kriterijum za Pops ako je Pops > P’ops postupak se ponavlja sa n1 = n - 1 brojem kanala


4.2

Elementi osnovnog sadržaja

4.2.1

Informacije

strana 10 od 30

Intezitet ulaznog potoka: δ ⋅ Qm ⋅ k i λ= ⋅ h [kor/min] 60

obrazac [3.36]

gde je: δ Qm ki h

- koeficijent jednovremenih polazaka autobusa - merodavni broj korisnika - procenat korisnika koji traže informacije - procenat korisnika koji traže šaltersku informaciju

Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa Merodavan broj korisnika Procenat korisnika koji traže informacije Intezitet ulaznog potoka

δ Qm ki · h λ

[-] [kor/h] [%] [kor/min]

Intezitet potoka opsluženih klijenata 1 µ= [kor/min] t ops

obrazac [3.35]

Vreme opsluge [10 - 20] sekundi Intezitet potoka opsluženih klijenata

tops μ

Vreme čekanja na opsluživanje Srednji broj korisnika koji pristupaju u SMO

tč ρ

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Pn,ρ

Rn,ρ

ŠALTERI ZA INFORMACIJE Rn,ρ [tab.] α

[sec] [kor/min]

1,00

Pn

[min] [kor/min]

Pops


strana 11 od 30

10 Usvojeno

4.2.2

šaltera

Šalteri za prodaju karata

Intezitet ulaznog potoka q ⋅δ λ= α [put/min] 60 ⋅ η

obrazac [3.37]

gde je: qα δ η

- merodavni broj putnika - koeficijent jednovremenih polazaka autobusa - koeficijent kupovine više karata od strane jednog korisnika

Merodavni broj putnika Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa Koeficijent kupovine više karata [1,3 – 1,5] Intezitet ulaznog potoka

qα δ η λ

[put/h] [-] [-] [put/min]


obrazac [3.35]

Vreme opsluge [28 - 56] sekundi Intezitet potoka opsluženih klijenata

tops μ


tč ρ

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

Rn,ρ

ŠALTER ZA INFORMACIJE Rn,ρ [tab.] α

šaltera

[sec] [put/min]

1,00

Pn

[min] [put/min]

Pops


4.3

strana 12 od 30

Hol

 q ⋅p  KČ = an ⋅ z ⋅ γ ⋅  1 + o o  [korisnika jednovremeno] qα  

obrazac [3.39]

gde je: an zsr γ qo po qα

- broj jednovremenih polazaka autobusa [aut/h] - prosečan broj mesta u autobusu [put/aut] - koeficijent iskorišćenja autobusa - broj pratilaca i posetilaca [kor/h] - procenat korišćenja osnovnog sadržaja - merodavni broj putnika [put/h]

Broj jednovremenih polazaka autobusa Prosečan broj mesta u autobusu Koeficijent iskorišćenja autobusa Broj pratilaca i posetilaca Procenat korišćenja aosnovnog sadržaja Merodavni broj putnika Korisnika jednovremeno

an zsr γ qo po qα KČ

[aut/h] [put/aut] [-] [kor/h] [%] [put/h] [kor. jednov.]

Usvaja se da: 40% korisnika sedi, pri čemu svaki od njih zauzima površinu od 0,63m2, dok 60% korisnika stoji zauzimajući površinu od po 0,35m2, tako da je površina hola autobuske stanice: Procenat korisnika koji sede Procenat korisnika koji stoje Korisnik koji sedi zauzima jediničnu površinu: Korisnik koji stoji zauzima jediničnu površinu:

Površina potrebna za sedenje Površina potrebna za stajanje Ukupna potrebna površina hola

40 60 0,63 0,35

[%] [%] [m2] [m2]

[m2] [m2] [m2]


4.3.1

strana 13 od 30

Garderoba

Intezitet ulaznog potoka λ = qα ⋅ δ ⋅ g ⋅ bp [kol/h]

obrazac [3.40]

gde je: qα δ g bp

- merodavni broj putnika [put/h] - koeficijent jednovremenih polazaka autobusa - procenat putnika koji koriste garderobu - broj prtljaga po putniku


obrazac [3.35]

Merodavni broj putnika Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa Procenat putnika koji koriste garderobu korisnika [1,3 1,5] po putniku [≈ 1,5] Broj –prtljaga Intezitet ulaznog potoka

qα δ g bp λ

Vreme opsluge [≈ 2h] Intezitet potoka opsluženih klijenata

tops μ

[h] [kol/h]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

GARDEROBA Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

šaltera

1,5

α

Pn

[put/h] [-] [%] [koleta] [kol/h]

Pops


4.3.2

strana 14 od 30

Toalet

Intezitet ulaznog potoka Q ⋅ δ ⋅w λ= m [kor/min] 60

obrazac [3.41]

gde je: Qm δ w

- merodavni broj korisnika [kor/h] - koeficijent jednovremenih polazaka autobusa - procenat korisnika koji koriste toalet

Merodavni broj korisnika Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa Procenat korisnika koji koriste toalet [1,3 – 1,5] Intezitet ulaznog potoka

Qm δ w λ

[kor/h] [-] [%] [kor/min]


4.3.2.1

obrazac [3.35]

Muški

Intezitet ulaznog potoka Vreme opsluge Intezitet potoka opsluženih klijenata

λ/2 tops μ

[kor/min] [min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

TOALET - MUŠKI Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

kabina

Pn

Pops

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE 4.3.2.2

strana 15 od 30

Ženski

Intezitet ulaznog potoka Vreme opsluge Intezitet potoka opsluženih klijenata

λ/2 tops μ

[kor/min] [min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

TOALET - ŽENSKI Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

kabina

Pn

Pops


4.4

Elementi autobuskog prostora

4.4.1

Peroni za dolazak

strana 16 od 30

Intezitet ulaznog potoka q ⋅ δ' λ= α [aut/min] 60 ⋅ z ⋅ γ '

obrazac [3.42]

gde je: qα δ’ zsr γ’

- merodavni broj putnika [put/h] - koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa - prosečan kapacitet autobusa (putnika po autobusu) - koeficijent iskorišćenja autobusa u dolasku

Merodavni broj putnika Koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa Prosečan kapacitet autobusa (putnika po autobusu) Koeficijent iskorišćenja autobusa u dolasku Intezitet ulaznog potoka

qα δ’ zsr γ’ λ

[put/h] [-] [put/aut] [-] [put/min]


obrazac [3.35]

Vreme opsluge [1,5 - 3,0] minuta Intezitet potoka opsluženih klijenata

tops μ

[min] [aut/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

Rn,ρ

PERONI ZA DOLAZAK AUTOBUSA Rn,ρ [tab.] α

perona

Pn

Pops

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE 4.4.2

strana 17 od 30

Peroni za odlazak

Intezitet ulaznog potoka q ⋅δ⋅ν E= α [broj perona] z ⋅ γ ⋅ ε ⋅ 60

obrazac [3.44]

gde je: qα δ ν zsr γ ε

- merodavni broj putnika [put/h] - koeficijent jednovremenih polazaka autobusa - vreme ranijeg dolazka autobusa u odnosu na vreme polaska [min] - broj mesta u autobusu [put] - koeficijent iskorišćenja autobusa - koeficijent iskorišćenja perona

Merodavni broj putnika Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa Vreme ranijeg dolazka autobusa Broj mesta u autobusu Koeficijent iskorišćenja autobusa Koeficijent iskorišćenja perona Perona za odlazak

qα δ ν zsr γ ε E

[put/h] [-] [min] [put] [-] [-] [perona]


Ugostiteljstvo

4.4.3.1

Kiosci za prodaju hrane i pića

strana 18 od 30

Intezitet ulaznog potoka Intezitet potoka opsluženih klijenata

λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Rn,ρ

Usvojeno 4.4.3.2

KIOSCI ZA PRODAJU HRANE I PIĆA Rn,ρ [tab.] α

Pn

Pops

kioska Bife


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

BIFE Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

mesta

α

Pn

Pops


strana 19 od 30

Ekspres restoran


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Rn,ρ

Usvojeno

4.4.3.4

EKSPRES RESTORAN Rn,ρ [tab.] α

Pn

Pops

mesta

Poslastičarnica


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

POSLASTIČARNICA Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

mesta

Pn

Pops


Trgovina

4.4.4.1

Kiosci za prodaju novina i duvana

strana 20 od 30


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

KIOSCI ZA PRODAJU NOVINA I DUVANA Rn,ρ Rn,ρ [tab.] α

Usvojeno 4.4.4.2

Pn

Pops

kioska Klasična prodavnica


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

Rn,ρ

KLASIČNA PRODAVNICA Rn,ρ [tab.] α

Pn

Pops


strana 21 od 30

Samoposluga


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

SAMOPOSLUGA Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

Pn

Pops

Usvojeno 4.4.5

Usluge

4.4.5.1

Banka


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Usvojeno

Pn,ρ

BANKA Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

3

šaltera

α

Pn

Pops


strana 22 od 30

Pošta


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

POŠTA Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

α

Pn

Pops

Usvojeno 4.4.5.3

Turist biro


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Rn,ρ

Usvojeno 4.4.5.4

TURIST BIRO Rn,ρ [tab.]

α

Pn

Pops

mesta Hemijsko čišćenje

Intezitet ulaznog potoka

λ

[kor/min]


strana 23 od 30

Intezitet potoka opsluženih klijenata

μ

[kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Usvojeno 4.4.5.5

HEMIJSKO ČIŠĆENJE Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

Pn

Pops

mesta Fotoautomat


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

FOTOAUTOMAT n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Usvojeno

4.4.5.6

Rn,ρ

Rn,ρ [tab.]

α

Pn

Pops

mesta

Čišćenje cipela

Intezitet ulaznog potoka

λ

[kor/min]


strana 24 od 30

Intezitet potoka opsluženih klijenata

μ

[kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Usvojeno 4.4.5.7

ČIŠĆENJE CIPELA Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

Pn

Pops

mesta Pravljenje ključeva


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Usvojeno

4.4.5.8

PRAVLJENJE KLJUČEVA Rn,ρ [tab.] α

Rn,ρ

Pn

Pops

mesta

Cvećara


λ μ

[kor/min] [kor/min]



n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

4.4.5.9

tč ρ

CVEĆARA Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

Usvojeno

strana 25 od 30

[min]

α

Pn

Pops

mesta Telefon


λ μ

[kor/min] [kor/min]


tč ρ

[min]

n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

Usvojeno

4.4.6

TELEFON Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

α

Pn

Pops

kabina

Zabava


λ μ

[kor/min] [kor/min]



n 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Pn,ρ

tč ρ

[min]

ZABAVA Rn,ρ [tab.]

Rn,ρ

Usvojeno

strana 26 od 30

α

Pn

Pops

mesta

Element sadržaja OSNOVNI SADRŽAJ Šalteri za informacije

jedinična površina

n 1

6,15

P [m2] 6,15

PRVI PROJEKTNI ZADATAK IDEJNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT AUTOBUSKE SANICE Šalteri za za prodaju karata muški Toalet ženski sedenje Hol stajanje Garderoba g = [1 - 3 %] UGOSTITELJSTVO Kiosci za prodaju hrane i pića Bife (Snack Bar) Ekspres restoran Poslastičarnica TRGOVINA Kiosk za prodaju novina i duvana Klasična prodanica Samoposluga UGOSTITELJSTVO Banka Pošta Turist biro Hemijsko čišćenje Fotoautomat Čišćenje cipela Pravljenje ključeva Cvećara Telefon ZABAVA EL. SADRŽAJA PUT. ZGRADE ZA ZAPOS. Kancelarija šefa stanice Kancelarija sekretarice šefa stanice Kancelarija dispečera – nije u put zgradi Kancelarija otpravnika Soba za boravak vozača Likvidatura Depo karata Blagajna Obračun pazara muški x2 Toalet ženski x2 Čajna kuhinja Ostava Podstanica centralnog grejanja Komunikacije 30% od površine UKUPNA POVRŠINA PUTNIČKE ZGRADE

5.

strana 27 od 30 9 5 6 40% 60% 45

6,15 2,80 2,25 0,63 0,35

55,35 14,00 13,50 109,23 91,03 15,00

2 9 10 8

8,27 1,97 1,97 1,97

16,54 20,87 45,85 19,88

2 4 2

8,27 15,00 15,00

16,54 60,00 30,00

2 1 1 1 2 2 2 1 2 13

5,00 5,00 5,00 5,00 1,50 2,00 2,00 3,00 0,00 2

10,00 5,00 5,00 5,00 3,00 4,00 4,00 3,00 0,00 26,00 16,00 9,00 12,00 12,00 20,00 12,00 12,00 12,00 16,00 8,00 7,00 6,00 6,00 20,00 50,40 797,33

Prostorni razmeštaj elemenata osnovnog i pratećeg sadržaja autobuske stanice

Prilikom izrade idejno tehnološkog rešenja autobuske stanice korišćeni su kriterijumi za razmeštaj osnovnih i pratećih sadržaja autobuske stanice, sa ciljem da budu zadovoljene potrebe i korisnika autobuske stanice i prevoznih sredstava. Lokacija L14 autobuske stanice je ukupne površine 20.000 m2.


strana 28 od 30

Na crtežu 1 data je organizacija osnovnih celina autobuske stanice koju čine stanični predprostor, putnička zgrada i autobuski prostor. Ispoštovan je kriterijum da je ulaz u putničku zgradu okrenut ka centru grada, čime je obezbeđen direktan pristup korisnicima. U neposrednoj blizini ulaza u putničku zgradu se nalazi stajalište za linije JGP, za koje je postavljena niša dovoljna za zaustavljanje jednog vozila. Parkiralište putničkih vozila kapaciteta 43 mesta (parkiranje pod uglom od 90o) objedinjeno je sa stajalištem taksi vozila postavljenim pod uglom od 0o. Komunikacija je jednosmerna, a sa aspekta pešaka je bitno da je pešačko kretanje relativno malo, kao i da se stajalište i parkiralište nalaze u blizini dolaznih perona. Putnička zgrada, površine 931,25 m2, se nalazi između staničnog predprostora i autobuskog prostora. Ulaz u putničku zgradu je orijentisan prema centru grada, a širina ulaza i izlaza iz putničke zgrade na odlazne perone iznosi 3,2m. Peroni za dolazak su postavljeni pod uglom od 0o koji je najpovoljniji kod dolaznih perona jer je lak prilazak. Za sve perone i pripremno parkiralište je obezbeđen prostor za kretanje i traka za manevrisanje dovoljne širine. Od perona za dolazak autobusi nastavljaju kretanje ka pripremnom parkiralištu, koje ima 24 mesta, a parkiranje se ostvaruje pod uglom od 45o. Proračunom je utvrđeno da je potrebno 8 perona za odlazak, gde se vozila parkiraju pod uglom od 45o hodom unapred. Ulaz, kretanje i izlaz autobusa iz zone autobuske stanice regulisani su rampama, jednosmernom šemom kretanja, kao i saobraćajnim propisima. Na ulazu i izlazu u autobuski prostor postavljeni su pešački prelazi, sa odgovarajućom vertikalnom signalizacijom. Putnički deo perona je natkriven nadstrešnicom pri čemu se vodilo računa o njenoj visini i postavljanju stubova kako ne bi dolazilo do oštećenja autobusa. Postavljena je i ograda visine 2m, da bi se sprečilo neželjeno kretanje pešaka.

6.

Prostorni razmeštaj osnovnog i pratećeg sadržaja putničke zgrade

Na crtežu broj 2: Idejno tehničko rešenje putničke zgrade, prikazan je raspored osnovnih, pratećih i elemenata sadržaja za zaposlene, čije su površine pojedinačno predstavljene u tabeli Površina putničke zgrade.


strana 29 od 30

Elementima sa najvećom posećenošću data je prednost pri razmeštaju, pa obzirom da je prioritet svakog putnika kupovina karata ili dobijanje odgovarajućih informacija šalteri za informacije i kupovinu karata su postavljeni u blizini ulaza. Proračunom je utvrđeno da su potrebni jedan šalter za informacije i devet za prodaju karata. Iza šaltera se nalazi neophodan sadržaj za zaposlene: kancelarije šefa stanice, sekretarice, dispečera, otpravnika, soba za boravak vozača, toalet itd. Centralni deo stanice pripada holu gde je smeštena organizovana površina za čekanje i zabava, a elementi pratećeg sadržaja se nalaze po njegovom obodu: prodavnica, samoposluga, bife, klasičan restoran, poslastičarnica, pošta, banka, hemijsko čišćenje, kiosk za hranu i piće, kiosk za novine i dve telefonske govornice. Garderoba je potrebna korisnicima u putničkoj zgradi pa je smeštena odmah po ulazu u zgradu kako bi se olakšalo putnicima koji imaju veći prtljag. Toalet kao bitan elemenat putničke zgrade je postavljen tako da bude lako uočljiv i dostupan.

7.

Definisanje načina prijema i otpreme putnika

Zakonski odredjenom identifikacijom autobusa u prispeću, utvrdjuje se autobuska linija sa koje on dolazi, prevoznik i vreme pristajanja autobusa u stanicu. Kontrolna služba, koja je zadužena za ovaj posao, nalazi se u kontrolnom centru. Pristigli autobus se šalje na dolazni peron ili na pripremno parkiralište.


strana 30 od 30

Ukoliko se dogodi da autobus čiji je polazak predvidjen nije na vreme postavljen na peron za odlazak, kontrolni centar obaveštava otpravnika koji ispituje i eventualno otklanja uzrok, i o tome obaveštava kontrolni centar. Uz pomoć razglasne stanice putnici se obaveštavaju o promeni reda vožnje i veličini kašnjenja. Napuštanje perona za odlazak od strane autobusa detektuje se automatski u centru putem detektora pristupa. Putnici u odlasku na autobusku stanicu stižu linijama JGPP-a, taksijem, ili privatnim automobilom. Po ulasku u putničku zgradu oni koji nemaju kartu kupuju je na šalteru za kupovinu karata. Putnici ili korisnici kojima je potrebna neka vrsta informacija vezano za delatnost autobuske stanice mogu ih dobiti na šalterima za informacije. Putnici se, ukoliko imaju dovoljno vremena do polaska mogu koristiti nekim od elemenata osnovnog ili pratećeg sadržaja u okviru putničke zgrade. Ako ipak za to nemaju vremena oni odlaze direktno na perone za odlazak, gde izvršavaju ukrcaj i odlazak sa autobuske stanice u željenom pravcu. Putnici u dolasku, sa dolaznih perona odlaze direktno na stajalište JGPP-a, do taksi stanice, parkinga za putničke automobile ili ulaze u putničku zgradu da bi ostvarili neke svoje potrebe, ili eventualno da bi sačekali neki drugi autobus ukoliko su u tranzitu. Autobusi koji pristižu na autobusku stanicu se prvo postavljaju na dolazne perone, da bi iskrcali putnike, a zatim se, u zavisnosti od blizine njihovog sledećeg polaska ili parkiraju na pripremni parking ili odmah postavljaju na perone za odlazak. Autobusi se, po ulasku na autobuski prostor , kreću : - na perone za dolazak, pa na perone za odlazak - na perone za dolazak, pa na pripremno parkiralište pa na perone za odlazak - na perone za odlazak, pa na izlaz autobuske stanice - na pripremno parkiralište, pa na perone za odlazak Autobuska stanica je opremljena savremenim kompjuterskim sistemom naplate karata pa se karte mogu rezervisati i kupiti za bilo koji dan i pravac unapred, jer postoji baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci. Baza podataka sadrži red vožnje svih prevoznika i ona je povezana sa oglasnom tablom promenjivog sadržaja koja se nalazi unutar zgrade i na peronima za odlazak.

Autobuska stanica

Recommend Documents