ASERTIVNOST

ASERTIVNOST

Komunikacija 

Uspeh komunikacije zavisi od:  sadržaja

izgovorenog  načina na koji nešto saopštavamo  da li umemo da slušamo 

Dobra komunikacija znači:  Izraziti

spontano i otvoreno svoje mišljenje, ideje, osećanja  Međusobno razumevanje i poštovanje sagovornika  Sposobnost da se slušaju i čuju ideje, stavovi, mišljenje i osećanja sagovornika

Komunikacija 

Komunikacija je veština koju je moguće naučiti



Veština adekvatne komunikacije omogućava osobi da bolje izađe na kraj sa svakodnevnim, frustrirajućim situacijama i problemima

Komunikacioni stil 

Postoje tri komunikaciona stila:  Agresivni

komunikacioni stil

 Defanzivni  Asertivni

komunikacioni stil

komunikacioni stil

Agresivni stil    

Osoba se bori za svoja prava, ali na štetu drugih Njene potrebe su uvek na prvom mestu Ne razmatraju se tuđa osećanja, potrebe, mišljenje Osoba dolazi do željenog cilja, ali ovakav stil izaziva ljutnju, bes, nezadovoljstvo drugih → problemi u interpersonalnim odnosima

Defanzivni stil 

  



Osoba svoje potrebe i prava stavlja u drugi plan; bitnije su potrebe i prava drugih ljudi Želi kompromis po svaku cenu Retko se bori za ono što želi Uglavnom se povlači Osoba je nezadovoljna, oseća se inferiorno, besna je i ljuta na samu sebe

Asertivni stil Jasno i otvoreno ponašanje  Samopouzdano ponašanje  Osoba se zalaže za svoja prava, ali nikada na račun drugih (asertivno≠agresivno)  Teži kompromisu, ali ne po svaku cenu (asertivno≠defanzivno) 

Zašto ljudi nisu asertivni? 

Tri razloga (Zdravković, 2007):  Postojanje

tzv. “socijalne debilnosti” – osoba nije nučila ili učvrstila osnovna pravila komunikacije.  Naučeni sistem pogrešnog mišljenja – Višak grešaka u mišljenju – niži stepen asertivnosti, ali i niska asertivnost – više grešaka u mišljenju.  Preplavljenost osobe iracionalnim strahovima od odbacivanja (takvi ljudi nisu u stanju da donesu odluku ili preduzme akciju, sve dok ne dobiju odobrenje od autoritativne ličnosti, osetljivi na kritiku), nekompetentnosti (ispoljavaju strah od odgovornosti, sa pratećim osećanjem strepnje da nisu u stanju da ispune obaveze bilo koje vrste) i kontrole (strah od autoriteta, od ktitikovanja, od otvaranja pred drugim osobama, vezivanje za druge osobe i ispoljavanje emocija)

Asertivno ponašanje Lična prava  

Asertivnost počinje sa svešću o svojim pravima. Neka od univerzalnih prava ljudi su: Pravo da kažete drugima kako želite da se ophode prema vama.  Pravo da samostalno odlučite koji su vaši ciljevi i kako ćete da živite.  Pravo da ne morate da se pravdate ili objašnjavate svoje postupke.  Pravo da pogrešite, ali i da snosite posledice greške ili se izvinite 

Lična prava  Pravo

da promenite sopstveno mišljenje.  Pravo da kažete "To mi nije poznato“  Pravo da kažete "Ja to ne razumem“  Pravo da kažete "To nije moj problem“  Pravo da dovoljno dugo razmišljate o onome šta ćete reći.  Pravo da tražite informaciju ili pomoć  Pravo da promenite ili prekinete relacije ako one ne zadovoljavaju Vaše potrebe

Šta dobijamo? 













Imam prava da izražavam sebe sve dotle dok time ne ugrožavam druge Kada se zalažem za svoja prava, ja poštujem sebe i dobijam poštovanje drugih Jasnim izražavanjem svojih prava i potreba osoba preuzima odgovornost za sebe i ne prebacuje je drugima Ako ne kaže drugima kako njihovo ponašanje deluje na nju, osoba gubi mogućnost da drugi nešto promene Žrtvujući svoja prava i potrebe osoba daje dozvolu drugima da ne vode računa o njoj i njenim osećanjima i potrebama. U meri u kojoj je slobodna da se zalaže za sebe i da to pravo prizna drugima, osoba više dobija od života Tako što ne dozvoljavamo drugima da saznaju kako se osećamo, može biti i način kontrolisanja drugih.

Asertivno ponašanje Situacije u kojima je asertivnost korisna nisu limitirane  Istraživanja su pokazala da je veoma važno tačno identifikovati situacije u kojima osoba ima problem da bude asertivna  Osoba je retko neasertivna u svim oblastima 

Asertivno ponašanje 

Utvrdjeno je da postoje šest oblasti u kojima su osobe najčešće neasertivne. To su sledeće situacije: ispoljavanje suprotnog mišljenja  odbijanje nerazumnih zahteva  protivljenje kada vidimo da nas koriste  ispoljavanje pozitivnih osećanja  kada želimo da se približimo ili obratmo nekome  odbijanje činjenja usluga 

Neverbalna komunikacija i asertivnost 

Neverbalna komunikacija je ponekad značajnija od verbalne 



iako je sadržaj rečenice neagresivan, ako ga izgovorimo vičući, mršteći se uz burnu gestikulaciju, može da se protumačti kao agresivnost. ako izgovorimo asertivnu rečenicu tihim glasom, sa pogledom uprtim u pod sagovornik će u nama prepoznati defanzivnost

 ASERTIVNO

PONAŠANJE NIJE SAMO ONO ŠTO KAŽETE, NEGO I NAČIN NA KOJI TO ČINITE

Neverbalna komunikacija i asertivnost       

Serber (1972) je razložio neverbalno ponašanje na sledeće komponente: jačina glasa, tečan govor, kontakt očima, izraz lica, telesna ekspresija udaljenost od osobe sa kojom se komunicira.

Neverbalna komunikacija i asertivnost  Važno

je postići takvu ekspresiju koja govori o samopouzdanosti osobe. Asertivni govor tela uključuje održavanje direktnog kontakta očima, održavanje uspravnog stava, adekvatnu mimiku i gestikulaciju, adekvatnu visinu i jačinu glasa i sl.

Asertivni trening Asertivnost je socijalna veština i može da se nauči  Cilj asertivnog treninga je da osoba nauči da u problematičnim situacijama izbegne defanzivno ili agresivno ponašanje.  Trening počinje davanjem osnovnih informacija o asertivnom i neasertivnom ponašanju 

Asertivni trening 

Učenje asertivnih rečenica (četiri tipa)  Prosta

asertivna rečenica - “Smetaju mi česte upadice dok govorim”  Empatička asertivna rečenica – empatija i asertivnost “Vidim da te ono što govorim uznemirava, ali ja imam potrebu da dovršim ono što sam počela da govorim”  Asertivnost koja traži odgovor – “Ne čujem te, a jako mi je stalo da čujem šta govoriš. Možeš li da govoriš glasnije”  Asertivnost negativnih osećanja – “Kada me naglo prekineš dok govorim, dekoncentrišeš me i gubim misaonu nit, možeš li da mi dozvoliš da završim”

Asertivni trening “Bihejvioralno doživljavanje” – “Igranje uloga”  Uobliči se konfliktna situacija ili problem i zatim se naizmenično igraju uloge učesnika u situaciji sve dok se ne pronađe najadekvatnije rešenje  učenje određenih tehnika 

Asertivni trening 

Tehnike:  Pokvarena ploča – ponavljanje zahteva, bez ispoljavanja besa i bez dodatnog objašnjenja. 

Selektivno ignorisanje – kada sagovornik neadekvatno insistira na nekim aspektima, jednostavno ignorišemo takvu komunikaciju.



Neutralisanje ljutnje – odbijanje komunikacije dok se sagovornik ne smiri (“Ne želim dalje da diskutujem o tome, obzirom da si jako uzrujan. Nastavićemo razgovor kada se smiriš”).



Sortiranje stavova – često se dešava da sagovornik zamenjuje činjenice u cilju da nas ubedi da se ponašamo na način na koji on želi. U takvim slučajevima ne treba dozvoliti da nas time zbuni, već treba konverzaciju vratiti na ključnu stavku. To se postiže time što ćemo se složiti sa delovima koji su tačni ili negirati one koji to nisu, uz, na kraju, isticanja suštine.

Asertivni trening 

Tehnika negativnog ispitivanja - koristi se u situacijama kada utvrdimo da se radi o manipulativnoj kritici. Tada postavljamo pitanja koja od sagovornika traže konkretne odgovore. Želimo da sagovornika nateramo da, odgovaranjem na konkretna pitanja, shvati da njegova tvrdnja ne stoji i da smo svesni da pokušava da manipuliše.



Tehnika otvaranja – veoma je važno da se u bliskim odnosima iznose osećanja (i pozitivna i negativna), a ne samo stavovi.



Tehnika negativne asercije – veština prihvatanja kritike koja nije manipulativna, već proizilazi iz istinitih činjenica; priznavanje greške i prihvatanje kritike.



Tehnika građenja kompromisa – poželjno je da se svaka problematična situacija završi nekom vrstom kompromisa, u najnepovoljnijem obliku podrazumeva obostrani pristanak i dogovor o nastavku razgovora.



Tehnika zamagljivanja – prihvata se deo istine u kritici, ali u pogledu procene situacije osoba ostaje svoj sudija.

Asertivni trening “Ja” govor 

   

“Ti” rečenice – često ih upotrebljavamo, optužuju, imaju agresivnu notu, dovode do otpora i agresivnosti sagovornika “Ja” govor – “Ja” rečenice Jasno i otvoreno izražavamo kako doživljavamo situaciju u kojoj smo Ne napadamo, ne okrivljujemo, ne povređujemo druge Ne treba preterivati sa “Ja” rečenicama, već samo kad su neophodne jer bi naša komunikacija izgledala veoma kruto



Asertivni trening “Ja” rečenice

Model “Ja” rečenica I

deo rečenice • neutralan opis situacije ili govorimo o postupku druge osobe bez vrednovanja i ocenjivanja • “Kada vidim (čujem) da...”

 II

deo rečenice • govori o sopstvenoj reakciji , bez samooptuživanja, pravdanja • “...ja osećam...” ili “...poželim da...”

 III

deo rečenice

• govori o ishodu koji bismo želeli, bez naredbi i zahteva • “...želela bih da...” ili “...volela bih da...”



Primeri:  Kada

se šališ na račun mog kuvanja pred drugim ljudima osećam se neprijatno, volela bih da sledeći put ne zbijaš šale na taj račun  Osećam se loše kada ti skrećem pažnju na neispunjene obaveza u kući, bilo bi mi lakše kada bi sam o tome vodio računa

Vrste asertivnosti 

Socijalna asertivnost – sposobnost da se inicira, održi i okonča socijalna interakcija



Odbrana prava – sposobnost da se osoba izbori za sopstvena prava ili da odbije nerazumne zahteve



Direktivnost – sposobnost osobe da bude lider, da utiče na druge u problematičnim situacijama, pozivajući ih na akciju, inicijativu ili prihvatanje odgovornosti



Nezavisnost – sposobnost adekvatnog suprotstavljanja individualnom ili grupnom pritisku, da se pristane na konformizam, da se podrži tuđe mišljenje koje nije u skladu sa sopstvenim

Aktivno slušanje 







Jedan od važnih aspekata komunikacije sa drugim ljudima i preduslov za međusobno razumevanje jeste način na koji slušamo druge osobe. Pokazujemo da poštujemo sagovornika, da nam je stalo i da smo zainteresovani za ono što govori. Ishod – bolja komunikacija i relacije sa drugim ljudima, odustvo povređenosti, besa, nezadovoljstva sagovornika, mogućnost bržeg i boljeg rešavanja nekog problema. Aktivno slušanje podrazumeva stavljenje u zagradu svih spoljašnjih i unutrašnjih ometajućih faktora i sadržaja i otvaranje prema drugoj osobi u cilju razumevanja šta druga osoba misli, oseća, želi.

Aktivno slušanje 

Lako se prepoznaje osoba koja ne sluša:  Nije

u mogućnosti da ponovi izloženi sadržaj  Ukoliko i ponovi, očigledno je da ne razume smisao  Druge stvari joj skreću pažnju (TV, telefon, prolaznici,...)  Priča sa drugim ljudima  Prekida sagovornika  Upada sa temama koje nisu povezane sa temom razgovora...

Aktivno slušanje 

Faktori koji utču na (ne)spremnost da se sluša sagovornik:  Priroda

odnosa sa sagovornikom (bliska osoba, prolaznik, kolega, šef, prijatelj itd.)  Okupiranost sopstvenim sadržajima  Jake emocije vezane za temu (sadržaj nas emocionalno angažuje, pa nismo u stanju da pažljivo slušamo sagovornika)  Neslaganje sa temom  Fizička neugodnost (npr. glad, pospanost itd.)  Nedostatak vremena.

Aktivno slušanje 

Šta uraditi ukoliko primetimo da nas sagovornik ne sluša?



Ne treba odmag odustati od komunikacije i biti uvređen Boje je decentrirati se, odnosno treba da pokušamo da prepoznamo da li osoba kojoj se obraćamo trenutno ima svoj razlog zbog koga nije u stanju da nas prati. Treba asertivno reagovati (Ja rečenice, bez optuživanja)







Važno je da omogućimo slušaocu da nam saopšti svoje razloge “neslušanja”, da mi kao sagovornici uzmemo to u obzir, pa će se i naš osećaj neprijatnosti i nelagodnosti što nismo slušani smanjiti ili nestati.

Aktivno slušanje 

Situacije u kojima osoba samo prividno sluša sagovornika:



1. Lažno slušanje – raskorak između verbalnih i neverbalnih poruka koje osoba šalje sagovorniku. 2. Jednostrano slušanje – slušalac ne obraća pažnju na neverbalne poruke koje šalje sagovornik, već samo na verbalne i zato gubi značajan deo informacija. 3. Selektivno slušanje – slušalac prima samo ono što je prema njegovim merilima važno. 4. Otimanje reči – slušalac vreba svaki trenutak da preuzme reč od sagovornika. 5. Deljenje saveta – slušalac ne uočava težnje i potrebe sagovornika, već uporno objašnjava šta je najbolje što treba da se uradi u takvoj situaciji. 6. Zapitkivanje – slušalac postavlja gomilu pitanja, tako da sagovornik oseća kao da je na saslušanju.











Aktivno slušanje 

Imam vremena za tebe – Slušalac i rečima i svojim držanjem pokazuje da je spreman da sluša drugu osobu  





Izbegava se sve što odvlači pažnju (telefon, TV, itd) Razgovor se obavlja na određenom mestu, koje je prijatno sagovornicima Ako je potrebno treba voditi beleške

Slušam tebe, a ne sebe   



Slušalac je otvoren za ono što govori druga osoba Stavlja u zagradu svoja očekivanja, procene Ukoliko postoji neka misaona preokupacija, slušalac je ipak voljan i pokušava da se usredsredi na razgovor (nije uvek jednostavno) Važna je i neverbalna komponenta –kontakt očima, okrenutost tela ka sagovorniku, blizina sedenja, povremeno i primereno klimanje glavom, izraz lica

Aktivno slušanje 

Da li sam dobro razume/la?  







Povremena provera da li se dobro razumemo Postavljanje pitanja – tražimo dodatne informacije, ne pretpostavljamo već pitamo, tražimo pojašnjenje. Na taj način pokazujemo zainteresovanost. Ne treba postavljati pitanja tako da to zvuči kao da je osoba na saslušanju. Parafraziranje – Vraćamo poruku sagovorniku tako da ona ostaje neizmenjena, odnosno ne menjamo joj značenje. Sumiranje – i u toku razgovora i na kraju, može se kratko rezimirati ono što je osoba rekla

Uvažavam tvoje stanovište 

Dobro je da sagovornik koristi “pozitivan jezik”, odnosno dobronamerne izraze i način gledanja na stvari – npr. “”Nisi primetio ovaj stepenik.” umesto “Stvarno si nespretnjaković.”

Kognitivne distorzije 

preterana generalizacija – Osoba zaključuje generalno na osnovu jednog događaja. Taj jedan, izolovani događaj se uzima kao dokaz za niz daljih negativnih događaja.  



“Pala sam ispit, nikada neću završiti fakultet.” Savetnik na početku svoje karijere ima teškoća u radu sa jednim adolescentom i zaključuje da neće biti uspešan u radu ni sa jednim klijentom.

selektivni izvod – Iz situacije izvlačimo neki detalj i na osnovu njega zaključujemo o celokupnoj situaciji 

“Dva studenta pričaju, znači moja predavanja su dosadna.”

Kognitivne distorzije 





katastrofiranje – Osoba veruje da ono što se već desilo ili će se tek desiti biti toliko nepodnošljivo i užasno da osoba neće biti u mogućnosti da to izdrži. Pojave se tumače na najgori mogući način.  “Lupa mi srce, umreću”.  “Sve je propalo ukoliko pogrešim.” polarizovano mišljenje (crno-belo mišljenje) – “Sagledavanje iskustava kroz jednu ili dve kategorije npr. savršen-defektan; svetacgrešnik. Sve ili ništa pogled na svet  Samo je desetka uspeh.” arbitrarni izvod – zaključuje se o događaju bez realnih dokaza  čitanje misli – Osoba smatra da zna šta drugi ljudi misle bez jasnih dokaza. • “Ona misli da nisam dorasla zadatku”  negativna predikcija – Osoba je uverena da će stvari krenuti loše i ubeđena je u tačnost tog predviđanja tj. da je predviđanje činjenica. • “Pašću vozački ispit.”

Kognitivne distorzije 

personalizacija – Osoba dodeljuje neproporcionalnu odgovornost za događaje sebi i ne uviđa da određeni događaji zavise i od drugih ljudi. Nekritično povezivanje spoljašnjih događaja sa sobom. 



“Moj brak je propao samo zbog mene.”

minimiziranje i maksimiziranje – Greške u proceni značajnosti određenog događaja. Osoba uvećava svoja ili tuđa dostignuća, a istovremeno umanjuje svoja ili tuđa. 

“Nisam ni pola čoveka u odnosu na mog brata. Sve čega se on dohvati postaje zlato”

Kognitivne distorzije 

etiketiranje – Procena ličnosti, odnosno etiketiranje sebe ili drugih na osnovu jednog događaja.  



moranje – postavljanje ciljeva bez alternative 



„Stvarno je nesposoban.” „Ja sam nepoželjna.”

“Danas moram sve da oduševim svojim izlaganjem.”

odbacivanje pozitivnog – Odbijanje osobe da pruži značaj pozitivnim iskustvima i insistiranje na tome da se ona iz nekog razloga ne računaju. 

“To sam odradio veoma lako pa se to i ne računa u uspeh.”