Z VON VON EĆI KEDRI
RUSIJE
Po
tvrdnji
Anastasijinoj,
u
tekst
su
uteme utemelje ljena na povezi povezivan vanja ja slova slova i kombina ombinacij cije e reči koje
BLAGOTVORNO UTIČU NA ČOVEKA Oseti setiti ti taj taj utic uticaj aj je mogu moguće će pri pri čita čitanj nju, u, kada
na
sluh
ne
utiču
zvuci
stvoreni
veštačkim predmetima i mehanizmima. Prirodni zvuci – pevanje ptica, šum kiše, šuštanje lišća na drveću – pomau pozitivnom uticaju.
U kolikoj meri data izjava odgovara stvarnosti, mogu da procene samo vaši osećaji, uvaženi čitaoci.
*****************************************************
Zahvalnost!
Zahvaljujem svim svojim prijateljima iz Ekološko !e"tra #$"astasija% Sr&ije "a "ese&i'"oj po(rš!i) pomo*i i orom"oj pokreta'koj e"eriji koju su mi pru+ili, pru+ili, -ez "jih siur"o "e &ih uspela uspela (a ostvarim svoj sa" i ovaj veliki projekat,,,
-ESKR$JNO .V$/$ .V$/$ SVI0$, Zoja Begolli **********************************************************
Vladimir Megre
Z VONEĆI KEDRI RUSIJE 2. knjiga
Prevod sa ruskog
Zoja -eolli
Beograd, 2007. Naslov originala:
В. Мегре %Звенящие Кедры России# !"#$%-&'%'()*(+, -/ &")-0-#+, 1999.
0o+(a je ova k"jia o tome) kakvi smo &ili mi1 Ili je o"a o tome) kakvi tre&a (a &u(emo1
Sva prava su zaštićena. ikakav deo knjige ne može !iti reprodukovan u !ilo kojoj "ormi, !ez pismenog odo!renja vlasnika autorski# prava. $!javljivanje dela !ez dozvole %utora &. 'egrea smatra se protivzakonitim i sudski je kažnjivo.
PREDGOVOR
Negde početkom devedeseti godina, nekako paralelno sa raspadom !emlje u kojoj sam ro"en i raspadom temeljni vrednosti u koje sam do tada verovao, paralelno sa ru#enjem jednog po!natog sveta oko mene i jednog sveta u meni, isprva neosetno, a !atim sve glasnije, jedno pitanje je počelo da ula!i u moj $ivot: Zašto je (ju!av )toliko važna+ Nisam se, kao do tada, !adovoljavao posrednim, knji#kim i
uo%ičajenim odgovorima: nemir i $elja !a du%okim, istinskim odgovorom, %ili su prejaki. &eleo sam da odgovor do"e meni lično, da ga osetim i do$ivim u potpunosti. 'spostavilo se, kada je odgovor konačno i nedvosmisleno stigao jedne no(i, u %ljesku uvida koji je potresao )elo moje %i(e, da je to !apravo %ilo pitanje o smislu $ivota. *dgovor je glasio: a !i život imao ikakvog smisla' danas, petnaest godina kasnije, dok čitam knjige +ladimira egrea i! serije vone(i kedri /usije, čudesne knjige nadanute susretom sa nastasijom, plemenitom usamljeni)om i! sr)a i%ira, susretom koji je do sada promenio ne samo $ivot autorov, ve( i $ivote miliona čitala)a #irom sveta, do%ijam jasnu potvrdu da je taj odgovor %io tačan i jedino mogu(: (ju!av je važna, jer !ez (ju!avi, život ne !i imao nikakvog smisla. *va knjiga, kao i prva, i sve ostale i! serije od osam do sada
napisani, svaka na svoj način, i i! svog, oso%enog ugla, govori upravo o tome: o va$nosti i is)eljuju(oj sna!i 3ju%avi, o vi!iji jednog mogu(eg, drugačijeg sveta, u kome se 4ovek i 4ovek, 4ovek i emlja, 4ovek i Priroda - me"uso%no uva$avaju, poma$u, sara"uju i podr$avaju u rastu ka vetlosti, %ivaju(i !ajedno i rastu(i u Prostranstvu 3ju%avi. Na pitanje: o je %nastasija+ / naj%olji odgovor daju knjige +. egrea, a kratak, nepotpun, en)iklopedijski odgovor !a nestrpljive, mogao %i da glasi: pre svega 4ovek, a !atim - mlada $ena neo%ični mo(i koja je, ro"ena i odrasla u si%irskoj tajgi, $ive(i u okrilju netaknute Prirode kao i genera)ije njeni predaka, upravo kro! odnos s Prirodom !adr$ala iskonsku, neraskidivu ve!u 4oveka, 5vor)a i stvorenog 6niver!uma, kao i snagu +i!ije koja je sposo%na da i!leči u#u veta, vra(aju(i 4oveka njegovom stvarnom predodre"enju, njegovoj sopstvenoj %o$anskoj, stvaralačkoj prirodi. ko vam se u rukama prvo na#la %a# ova, druga knjiga i! serije, vatite se korak unapred: prona"ite prvu knjigu jednostavnog na!iva 8 %nastasija / pročitajte je, i !atim odlučite o(ete li nastaviti ovo čudesno i radosno putovanje kro! prostor i vreme 6niver!uma i!van i unutar nas, putovanje kro! Prostranstvo 3ju%avi, !ajedno sa nastasijom, autorom +.egreom i milionima ljudi #irom Planete 8 sve do na#eg !ajedničkog iskonskog odredi#ta, do 4ovekovog predodre"enja kao ospodara, ali ne vi#e prostora i vremena, ve( +ečnosti. Neka nam je sre(an Put 0etar 1umski
V $NZE0$/J$2 I/I 3OVEK4
Pre nego #to ispričam o daljim !%ivanjima ve!anim !a nastasiju, $elim da se !avalim svim rukovodio)ima duovni kon;esija, naučni)ima i novinarima, o%ičnim čitao)ima koji su mi slali pisma, duovnu literaturu, komentare, koji se odnose na i!lo$ene u prvoj knji!i doga"aje. *predeljenja u pogledu nastasije su ra!ličita. 6 #tampi je na!ivaju <ospodari)om tajge=, <i%irskom ve#ti)om=,
= - odgovorio: ?er, do dana dana#njeg nema jedinstvenog stava po pitanju ko je nastasija. Poku#ao sam, oslanjaju(i se na njene tvrdnje: lada $ena, koja je ro"ena i $ivi kao pustinjak u !a%itoj si%irskoj tajgi. +aspitavana posle smrti svoji roditelja dedom i pradedom, koji tako"e $ive samotničkim $ivotom. o$e li se smatrati čudnovatim privr$eni odnos divlji !veri prema njoj> Ni u tome nema ničeg neo%ičnog. 6 seoskom doma(instvu se ra!ne $ivotinje mirno privikavaju jedna na drugu i sa po#tovanjem se odnose prema svome ga!di. lo$enije je %ilo ustanoviti meani!am pomo(u koga ona mo$e da vidi na rastojanju, da !na do najmanji pojedinosti o ra!nim doga"ajima čak i od pre iljadu godina, sa lako(om ra!umevaju(i na# sada#nji $ivot. @ako dela njen rak i! daljine leče(i ljude, prodiru(i u du%oku pro#lost i !aviruju(i u %udu(nost> Pro;esor ;ilo!o;ije, dopisni član ', @.'. Ailin, napisao je u svojim radovima posve(enim anali!i i!java i delovanja nastasije: <tvaralački poten)ijal nastasijin
9 je 8 sveop#ti, a ne isključivo individualni dar Bo$iji, dar Prirode. vi mi i svako od nas ponaoso%, pove!ani smo sa vemirom. '!la! i! %udu(e katastro;e se na!ire u armoničnoj sinte!i prosve(eni pola!ni osnova. /a!voj tog predstavnika o%ra!ovanog, armonično čistog etinjstva, daje <$enski= tip prosve(enosti. Najpotpunije i naj%listavije, taj model prosve(enosti je i!ra$en u %udi!mu, ali i u na#oj nastasiji tako"e. ato je dole i dat slede(i lana) i!jednačavanja: nastasija C 5ara C Buda C aitreja. nastasija predstavlja savr#enog čoveka, nalik Bogu.= a li je tako ili ne, nije na meni da pro)enjujem. amo mi nije jasno, !a#to onda učenje nikakvo ne pi#e, kao svi pro!orljivi ljudi koji nalikuju Bogu, ve( se umesto toga, svoji dvadeset svesni godina %avi vikenda#ima. 'pak, čitaju(i i!jave naučnika, i!veo sam !aključak da ona nije nikakva sumanuta oso%a. ato #to u nau)i postoje, u najmanju ruku, ipote!e, koje se odnose na ono o čemu je ona govorila, a u pojedinim prav)ima se vr#e opiti. 5ako je, na primer, na pitanje: <nastasija, na koji način se u$ivljava# i opisuje# ra!ne okolnosti od pre vi#e iljada godina, te čak i misli genijalni ljudi pro#losti mo$e# da !amisli#>=- ona odgovorila: - Prva misao, prva reč, %ila je 5vorčeva. Njegove misli $ive do dana#njeg dana, nevidljivo nas okru$uju(i i ispunjavaju(i prostranstvo vaseljensko, ispoljavaju(i se u materijalnim $ivim %i(ima, stvorenim !a najva$nije, !a čoveka 4ovek je 8 dete 5vor)a. ', kao %ilo koji roditelj, *n nije mogao da po$eli !a svoje dete ni#ta manje od onoga #to je imao sam. *n mu je dao sve. ' vi#e - lo%odu i!%ora. 4ovek mo$e da stvara i usavr#ava svet snagom misli svoji. Bilo koja, sa!dana čovekom misao, ne i#če!ava u ni#tavilo. ko je svetla 8 ona ispunjava svetlo prostranstvo i staje na stranu vetli sila, a ako je tamna 8 na suprotnu stranu. ' danas se svaki čovek mo$e slu$iti %ilo kojom mi#lju, stvorenom ma kada ljudima ili 5vor)em. - a#to i onda ne koriste svi> - lu$e se njima svi ljudi, ali ne u istoj meri. a %i se koristile, tre%a misliti, #to ne pola!i %a# svima !a rukom !%og svakodnevne u$ur%anosti. - nači, !amisliti je neopodno 8 i sve (e se ostvariti> 4ak je i misli 5vorčeve mogu(e spo!nati> - a %i se misao 5vorčeva spo!nala, mora se dosti(i Njemu svojstvena čistota pomisli i Njegova %r!ina kretanja misli. a %i se misao prosvetljeni osetila, tre%a njiovu čistotu pomisli posedovati i njiovom %r!inom umeti misliti. 6koliko nema u
10 nekom čoveku dovoljne čistote pomisli da %i op#tio sa dimen!ijom vetli sila, dimen!ijom u kojoj $ive svetle misli, tada (e i čovek )rpsti i! tamne suprotnosti, sve u svemu muče(i i se%e i druge. Ne !nam da li je posredno ili neposredno tumačenje ovi njeni iska!a dao direktor e"unarodnog instituta teorijske i primenjene ;i!ike, kademije prirodni nauka /usije, akademik . D. kimov, u časopisu <4uda i pustolovine=, u tekstu @ako> ' samo kro!
11 napor, i samo kro! eksplo!ije, i samo kro! tenogenu aktivnost 8 tako pravolinijski se to o%jasniti ne mo$e. 4injeni)e uka!uju na to da čovek 8 operator, mo$e da menja na rastojanju mnoge poka!atelje elektronski aparata. *n kao da pri tom, !%unjuje skalu aparata, i! daleka. @od nas se sad provode radovi u Novosi%irsku na produ%ljivanju ve!a sa Noriljskom, iksonom, im;eropoljem, i!vode se radovi sa 5jumenskim trouglom, sa američkim )entrom na Eloridi. +e!a čoveka sa aparatima i operatorom na daljinu uspostavlja se sigurno i tačno. usre(emo se sa nepo!natom pojavom 8 u!ajamnim delovanjem $ivi materija na ogromnim rastojanjima.= Na $alost, u član)ima je mnogo nera!umljivi termina, po!ivanje na radove drugi naučnika. 5e#ko %i %ilo sve i pročitati, a kamoli ra!umeti. 'pak sam uspeo da svatim da je nau)i po!nata mogu(nost čovekova da stupi u ve!u na ra!daljini, po!nata je nau)i i vaseljenska %anka podataka, kojom se koristi nastasija. *na je na!iva dimen!ijom vetli sila, ili dimen!ijom u kojoj $ive misli, %ilo kada proi!vedene ljudima. * tome i savremena nauka govori, na!ivaju(i to super kompjuterom. alje je tre%alo rastumačiti kojim načinom sam ja, koji se nikada nisam %avio literarnim !anatom, nemaju(i !a to o%ra!ovanje, uspeo da napi#em knjigu, i da ta knjiga u!%udi ljude. ok sam %oravio u tajgi, nastasija je rekla: 6čini(u te pis)em. Napisa(e# knjigu, i nju (e čitati mnogi ljudi. *na (e %lagotvorno uti)ati na čitao)e. ad je eto, knjiga napisana. ' mo$e se pretpostaviti da je u tome samo njena !asluga. li, sada %i tre%alo ispitati na koji način ona utiče na stvaralačke mo(i drugi ljudi. 5o, !asad, niko nije uspeo da ustanovi. a %i se olak#ao !adatak, mo$e se, svakako, pretpostaviti da sam i ja pomalo talentovan, i da sam do%iv#i od nje !animljivu in;orma)iju, to i opisao. 5ada, čini se, sve dola!i na svoje mesto. ve je o%ja#njeno. Ne tre%a dalje gu%iti vreme na čitanje naučne i duovne literature, postavljaju(i pitanja stručnja)ima. ' ovde je nastasija uka!ala na novu pojavu !a koju o%ja#njenje, !asad, ni ja, ni %ilo ko od oni koji su mi pomagali, nismo uspeli da na"emo.
12 ko se se(ate, pisao sam u prvoj knji!i da je ona rekla jo# pre dve godine: <likari (e slikati, pesni)i pisati stiove, %i(e snimljen ;ilm o meni. Posmatra(e# sve to i se(a(e# me se...= eka nastasijin je na moje pitanje: ar mo$e da predska!uje %udu(nost> odgovorio: +ladimire, nastasija %udu(nost ne predska!uje, ona je kadra da je o%likuje i ovaplo(uje u stvarnost. /eči, to su samo reči. va#ta govorimo. Ni tim rečima nisam pridao neki pose%an !načaj, pro)eniv#i i kao slikovitost. ato #to je %ilo nemogu(e čak i !amisliti do koje (e se mere tačno ovaplotiti, sve i!rečeno nastasijom, u $ivot. li, neverovatno se doga"a /ečeno nastasijom, počinje sigurno da se ovaplo(uje u stvarnost. 6 početku su se kao %uji)a ra!livali stiovi. eo nji sam o%javio na kraju prve knjige. atim su u ra!nim gradovima ljudi počeli da otvaraju <omove nastasijine=. 6 prvom od nji, u gradu elen$iku, %ile su i!lo$ene slike moskovske umetni)e leksandre +asiljevne ajenko, posve(ene nastasiji i prirodi. 6#ao sam u tu ku(i)u, pogledao !id na kome su %ile okačene velike slikeK *kru$enje kao da je počelo da se menja. a mnogi slika, svojim do%rim očima, posmatrala me je nastasija. Njiovi sadr$ajiK vatate li, na nekoliko slika su %ili sadr$aji i! jo# nei!date, druge knjige Postojala je i svetle(a kugla, koja se ponekad pojavljivala pored nastasije. atim sam do!nao da ta umetni)a slika ne četki)om, ve( vrovima prstiju. +e(ina ti slika je ve( rasprodata, ali su !asad ostavljene na i!lo$%i, po#to ljudi jo# uvek dola!e da i vide. ?ednu sliku je umetni)a poklonila meni. Na njoj su %ili naslikani roditelji nastasijini. a li)a njene majke je %ilo nemogu(e skinuti pogled. Počele su da pristi$u i! ra!ni studija ponude !a snimanje ;ilma o nastasiji. 5o sam ve( privatao kao da se samo po se%i podra!umeva. otiču(i rukama slike i listove sa stiovima, slu#aju(i pesme i gledaju(i kadrove snimljenog ;ilma, poku#avao sam nekako da svatim to #to se doga"a. Pri tom, oskovski istra$ivački )entar, %ave(i se ispitivanjem pojava ve!ani !a nastasiju, donosi slede(i !aključak:
1I nastasija !a svega nekoliko dana ili mese)i, nekim nesvatljivim načinom, !ao%i#av#i naravoučenija i ra!ne duovne rasprave, deluje neposredno na ose(anja i i!a!iva emo)ionalne pljuskove i stvaralački !anos, ostvaren kro! opipljive tvorevine mnogi ljudi, koji su misaono do#li u dodir sa njom. i i mo$emo opa!iti u o%liku slikarski dela, nadanuti poriva ka svetlom, do%rom=. Na koji način ta usamljena isposni)a, %orave(i sama u !a%itoj si%irskoj tajgi, u isto vreme, čini se, le%di u va!duu nad stvarnim prostranstvom na#eg $ivota> Na koji način kro! ruke drugi ljudi materijali!uje dela> va su ona o svetlom, do%rom, o /usiji, prirodi, lju%avi. <*na (e !asuti svet u!vi#enom poe!ijom lju%avi. Prole(nom ki#om (e stiovi i pesme spirati sa )ele na#e emlje nakupljenu na njoj prljav#tinu= - rekao je deka nastasijin. - a kako, na koji način (e ona to učiniti>- pitao sam. ' odgovor: - Dnergijom poleta sopstveni stremljenja, ona #iri nadanu(e i prosvetljenje, snagom svoje vi!ije. - @akva je to snaga skrivena u njenoj vi!iji> - naga 4oveka 8 5vor)a. - li, !a svoja dela čovek tre%a da do%ija nagrade, počasti, nova), !vanja. ona i predaje %esplatno drugima. a#to> - *na je samodovoljna. opstveno !adovoljstvo i iskrena lju%av, %arem jedne oso%e 8 najve(a je nagrada !a nju - odgovorio je deka nastasijin. asad ti odgovori nisu jasni u potpunosti. Poku#avaju(i da pojmim ko je !apravo nastasija, i da ra!jasnim svoj odnos prema njoj, nastavio sam da slu#am ra!na mi#ljenja o njoj, da čitam o duovnom. a godinu i po dana sam progutao vi#e literature, nego !a sve godine dotada#njeg $ivota. Ata sam time do%io> amo sam jedan nesporan !aključak i!veo !a se%e: <6 ni!u umni knjiga koje pola$u pravo na istorijsku verodostojnost, duovnost i iskrenost, sadr$ana je drska la$=. Na ovakav !aključak me je navela okolnost ve!ana !a rigorija /asputina. 6 prvoj knji!i o nastasiji, naveo sam )itat i! istorijskog romana - ronike +. Pikulja: <@od poslednje linije=. 6 romanu se govorilo kako je polupismeni seljak rigorije /asputin i! !a%itog si%irskog sela, gde raste si%irski kedar, 1907.g. do#ao u prestoni)u /uske 'mperije. aprepastio je svojim predska!anjima imperatorsku porodi)u kod koje je imao
1M slo%odan pristup, i grad, u kom je spavao sa velikim %rojem vi"eni $ena. @ada su ga u%ijali, %ili su !apanjeni time da je, popiv#i podmetnutu ča#u otrova, ipak uspeo da ustane od stola i i!a"e u dvori#te sam. atim je kne! ?usupov pu)ao u ve( palog /asputina i! neposredne %li!ine. li, iako i!re#etan me)ima, /asputin je jo# uvek %io $iv. '!re#etano telo su %a)ili sa mosta u vodu. atim su ga i!vadili i spalili. 5ajanstveni i !agonetni rigorij /asputin koji je !apanjio sve svojom i!dr$ljivo#(u, odrastao je u kedrovom kraju. Dvo kako su novinari toga vremena i!veli !aključak o njegovoj i!dr$ljivosti: <a pedeset godina, on je mogao da počne orgiju u podne, nastavljaju(i pijanku do četiri sata i!jutraL posle %luda i pijančenja odla!io je pravo u )rkvu na jutrenje, gde je ostajao u molitvi do osamL potom %i, kod ku(e popiv#i čaj, ri#ka, kao da se ni#ta nije desilo, primao goste do dva, a onda %i, pokupiv#i dame, odla!io sa njima u parno kupatilo, odatle u restoran van grada, gde je ponavljao pretodnu no( - nijedan normalan čovek to ne %i mogao da i!dr$i.= @ao i kod mnogi, i kod mene se stvorio, odgovaraju(i, tim iska!ima ra!vratan lik rigorija /asputina. sud%ina je, čini se, !a ra!mi#ljanje, poturila drugo o%ave#tenje. Dvo #ta je o rigoriju pisao ota) ?ovan: <anas i! reke nepovre"eno i!la!i neopa$eno telo vetoga monaa. ' njegovi prikriveni sinovi (e sa molitvom u kovčeg u(i.= Ata proi!la!i> jedne strane o njemu pi#u: ra!vratnik, sa druge - veti mona. de je istina> de la$> Nadalje, slučajno dola!im do teksta !a%ele#ki rigorija /asputina, napisani !a vreme njegovog pre%ivanja na vetoj emlji Fnji je preneo u Pari! emigrant i! /-a, 3o%ačevskiH. Dvo tog teksta:
1G @o mo$e da pro)eni %listavost !raka> *ni greju i miluju u#u, lekovito je %odre(i. un)e i! minuta u minut !ala!i i!a gora, u#a čovekova (e pomalo $aliti !a njegovim divnim %listavim !ra)imaK mrkava se. *, kakva nastaje ti#inaK Nema čak ni !vuka pti)a. 6 premi#ljanju, čovek počinje da oda po palu%i, nevoljno se se(aju(i detinjstva i sve u$ur%anosti, porede(i tu svoju ti#inu sa u$ur%anim svetom, i tio ra!govara sa so%om, $ele(i da u! nekoga otera čamotinju, i!a!vanu u njemu njegovim neprijateljimaK= @o si ti %io, i%irče> /us rigorij /asputin> de je istina napisana o te%i, a gde la$> Na #ta se osloniti u spo!naji su#tine postojanja, svog predodre"enja> 6! pomo( čega, u! pomo( kakvi veliki napora je mogu(e ra!jasniti gde je 'stina, gde la$> de je duovnost i iskrenost, gde je polaganje prava na sve!nanje> o$da sopstvenim sr)em poku#ati> Nisam pisao stiove, ali te%i, rigorije /asputine, $elim da posvetim svoje prve. <nastasiju= čitaju, i stiovi kod ljudi i!la!e iskreni. ' ja sam poku#ao. *d mene je !a te%e, ovako ispalo. '!vini ako mi je rima negde podvalila.
2342$345U 3%S0U64U posvećeno 0olupismeni+ 0olupismeni. 4z kedrovi# šuma, pa šta+ %li, !os. $d Si!ira/3uskog 7izme ne jedne ćeš satreti. 5a ću k caru. 0omoći ću !aćuški a izdrži još malčice. 5a ka 3usiji, ka 3usiji/matuški, joj !i četinarski makar gutljajčić1ta+ 2usari+ 3azuzdani, odvažni, Srčani i #ra!ri+ 0a gledajte, gledajte, kako se tre!a
1J 3azuzdati- 8#, vi, mudraci2rad 0etra u pariskoj odeždi, %li, korsetima se ne stežu srcaSvetskim damama su treptali pogledi, 4znenada ugledavši Si!irca. % on, odlazeći na jutrenje 'oleći za oprost ne svoji# gre#a, 7uo je kako $na šapuće, 5edina moleći da ode9 / $dlazi. $šamućeno i režeće &reme zversko guta telo. 0lamtećom ušom da izdržiš &iše nećeš moći. $dlazi.
ećeš zadugo zverstvo zadržati, Samo mig jedan i iz!avićeš se. 5a sam : 3usija Biće mi žao+ 6i više nikad nećeš pevati. 6i se u kedrovu šumu vrati, ja ću te o!odriti 4 tada sve, što #oćeš, traži; /8#- U kupatilo !i# sadSa to!om 5a !i# !rezovom, ili četinarskom 1i!ao te!e, raskalašnu, $stajem, 3usijo, sa to!om&reme je penom !ezumlja !rundalo, % 2riški su meci u grudima.
17 ivota dani za te!e nepovratni. % potomci gledaju u ikone. $!javi- &last dajem-
1 jima račune podnesi nenaplative, 4li, možda, želiš da zaplačeš+ 0ljunuo je 2riška olovnim metkom9 /8#, !udala, satana, / čas račun, čas plakanje. 0a, kako je, seljaci, tamo u kupatilu, ije li vreme za još !rčkanja+-
rigorije /asputin je i! kedrovi #uma u#ao u $ivot predrevolu)ionarne /usije, nastoje(i da spreči %uru revolu)ije, i poginuo. nastasija tako"e $ivi u kedrovoj #umi, i isto tako poku#ava da učini !a ljude do%ro, trude(i se da ne#to spreči. li, kakvu joj je sud%inu namenilo na#e dru#tvo>
19
0 $5IN$ Z$ 6R$V/JENJE NOV2$
6 prvim danima dru$enja sa nastasijom, poneo sam se prema njoj kao prema usamljeni)i sa oso%enim pogledom na svet. ada, posle svega #to sam čuo o njoj i pročitao, posle njenog postupnog proni)anja u na# $ivot, ona je postala nekako neo%ična. 6 glavi je nastala !%rka. Napregnuv#i sve snage, od%a)iv#i pokuljalu %uji)u o%ave#tenja i !aključaka, ja poku#avam da vratim jednostavnost prvi utisaka i da odgovorim na često mi postavljano pitanje: <a#to nisi i!veo nastasiju i! tajge>= +eoma sam $eleo da i!vedem nastasiju i! tajge. li sam svatao, nasilno se to učiniti ne mo$e. 5re%a poku#ati da joj se doka$e svrsisodnost, isplativost njenog %oravka u na#em dru#tvu. /a!mi#ljao sam, koje od njeni mo(i, unosne !a nju, ljude i moju ;irmu, mogu %iti iskori#(ene. *djednom sam svatio: stoje(a preda mnom nastasija je 8 prava prav)ata ma#ina !a pravljenje nov)a Njene mo(i omogu(avaju jednostavno i!lečenje ljudi od svi mogu(i %olesti. Pri čemu ona ne postavlja nikakve dijagno!e, ve( naprosto isteruje i! organi!ma odma sve %olesti koje su u njemu. 4ak i ne dotiču(i telo. Na se%i sam to iskusio. *na se usredsredi u potpunosti. leda svojim do%rim sivo-plavim očima ne trep(u(i. ' telo kao da se greje od njenog pogleda, potom noge počinju da se !noje. @ro! !noj i i!la!e toksini svakakvi. 3judi daju ogromne sume nov)a !a lekove i opera)ije. Ne pomogne li jedan lekar, idu kod drugog, idu kod ekstrasensa, %ioenergetičara, da %i se i!lečili samo od jedne %olesti, tra(e(i ponekad nedelje, mese)e, godine, a ovamo 8 samo minuti. '!računao sam, ukoliko %ude tro#ila na jednog pa)ijenta čak i petnaest minuta, a to naplati svega deset dolara Fmada mnogi is)elitelji napla(uju i vi#eH, to je !a sat 8 čertdeset dolara. li i to je daleko od maksimuma, postoje skupe opera)ije koje ko#taju i po deset iljada dolara, pa i vi#e. 6 glavi se, reklo %i se, stvarao do%ar komer)ijalni plan. *dlučio sam da utanačim neke pojedinosti, pa sam upitao nastasiju: - nači, mo$e# da istera# %ilo koje %olesti i! čoveka>
20 - a - odgovorila je nastasija. - islim, svaku. - @oliko ti je potre%no vremena !a jednog čoveka> - @atkad jako mnogo vremena. - nogo 8 koliko je to> - ?ednom sam %ila prinu"ena da utro#im vi#e od deset minuta. - eset minuta 8 to je koje#ta, ljudi tro#e godine da %i se i!lečili. - eset minuta je jako mnogo, ako se u!me u o%!ir da mi je u to vreme neopodna potpuna kon)entra)ija i da se !austavlja )eo pro)es svesnostiK - Ni#ta stra#no, sačeka(e svest. 5i i tako !na# mnogo. 6pravo sam ne#to smislio, nastasija. - Ata si smislio> - Pove#(u te sa so%om. 6 velikom gradu (u !akupiti !a te%e do%ru ordina)iju, napravi(u reklamu, a ti (e# lečiti ljude. one(e# ljudima veliku korist, a mi (emo imati do%re priode. - Pa, ja i ovako ponekad lečim ljude. @ada o%likujem ra!ne okolnosti sa vikenda#ima, da %i im pomogla u svatanju okolnog %iljnog sveta, tad moj rak i %olesti i! nji isteruje, samo se trudim, da ne sveK - li, oni čak i ne !naju da %a# ti to radi#, pa ne samo da ti niko ni#ta ne pla(a, ve( ti čak ni vala ne ka$u Ni#ta ne do%ija# !a takav rad. - o%ijam. - Ata> - Postajem radosna. - o%ro. Neka ti %ude i radosno i prijatno, a ;irma u! to ima i !aradu. - ako neki čovek ne %ude imao nov)a da plati lečenje> - Ato odma !adire# u ra!ne tančine sitničave. Nije tvoje da misli# o tome. 'ma(e# sekretare, upravu. 5re%a da misli# o lečenju, da se usavr#ava#, da odla!i# na seminare radi ra!mene iskustava. a li ti sama uop#te ra!ume# kako radi taj tvoj metod, tvoj rak, i koji su meani!mi najdelotvorniji> - /a!umem. ' u va#em svetu je taj metod po!nat. 3ekari, pro;esionalni naučni)i !naju o njemu. 'li ose(aju njegov %lagotvorni uti)aj. 6 %olni)ama se trude da ra!govaraju sa %olesni)ima %odro, da %i raspolo$enje njiovo popravili. 3ekari su odavno primetili da je, ukoliko se čovek nala!i u stanju depresije, %olest te#ko i!lečiva, da lekovi ne poma$u, a ukoliko se prema čoveku odnose sa lju%avlju, %olest (e %r$e %iti savladana.
21 - a#to onda niko ne nastoji da prouči i ra!vije taj način lečenja do te mere, kao #to je kod te%e> - nogi od naučnika se trude da ra!umeju. ' mnogi ljudi, koje vi na!ivate narodnim is)eliteljima, tako"e taj metod koriste, ali uspevaju tek donekle. 5im načinom su lečili ljude 'sus rist, sveti pravedni)i. 6 Bi%liji se mnogo govori o lju%avi. ato #to je to %lagotvorno deluju(e na čoveka ose(anje. *no je najsna$nije od svi. - a#to se kod is)elitelja i lekara posti$e tako malo, a ti tako lako posti$e# mnogo> - ato #to oni $ive u va#em svetu i njima se doga"alo, kao i svima i! va#eg sveta, da do!vole se%i da i oprvaju pogu%ni ose(aji. - @akvi su to ko%ni ose(aji, kakve ve!e imaju sa ovim> - @o%ni ose(aji su +ladimire, pakost, mr$nja, ra!dra$enost, lju%omora, !avistK i drugi. *ni i njima slični, čine čoveka sla%ijim. - ti se, nastasija, retko ljuti#> - ?a se nikada ne ljutim. - o%ro, nastasija. Nije va$no kao posledi)a čega se posti$e takav učinak, va$an je krajnji re!ultat i kakva se korist mo$e i! njega i!vu(i. /e)i, jesi li saglasna da po"e# sa mnom i da se %avi# lečenjem ljudi> - +ladimire, pa moj dom i moja domovina su ovde. amo nala!e(i se ovde, ja mogu da ispunim svoje predodre"enje. Ni#ta čoveku ne(e dati ve(u snagu od domovine njegove, roditeljima stvorenog Prostranstva 3ju%avi. 3ečiti ljude, oslo%a"ati i od ;i!ički %olesti, ja mogu i sa rastojanja, u! pomo( svog rakaK - o%ro. @ad ne(e# da putuje#, ajde leči i! daljine. o$emo se dogovoriti gde da dola!e oni koji $ele da se leče. *ni (e platiti, a ti (e# i u odre"eno vreme lečiti. Napravi(emo raspored. a li se s tim sla$e#> - +ladimire, svatam da $eli# da ima# mnogo nov)a. 'ma(e# ga, pomo(i (u ti. amo ga ne tre%a pri%avljati na taj način. 6 va#em svetu u!imaju nova) !a lečenje, drugačije nije mogu(e kod vas. li (u ja to radije činiti %e! para. ' jo# ne#to, ne mogu da lečim sve odreda, !ato #to ne ra!umem u kojim slučajevima is)eljenje donosi korist, a u kojim #tetu. li, potrudi(u se da uvidim i ra!umem. ' čim uspem da ra!jasnimK
22 - @akva je to %esmisli)a> Na koji način is)eljenje, lečenje, čoveku mo$e naneti #tetu> 'li ti ima# u vidu #tetu te%i> - 's)eljenje ;i!ički sla%osti često nanosi #tetu i!lečenom. - nastasija, kod te%e su od tvoji mudrovanja, i!vrnute sve predstave o do%ru i !lu. 3ekari su u svim vremenima %ili )enjeni u dru#tvu, iako nisu nikada %esplatno svoj posao o%avljali. @ad se ve( stalno na Bi%liju po!iva#, to se ni tamo ne poriče. ato, i!%a)i i! glave svoje sumnje. 6vek je i!lečiti čoveka 8 do%ro - /a!ume# li +ladimire, ja sam videlaK eka mi je poka!ao na primeru, kakvu #tetu mo$e naneti is)eljenje, kada nije promi#ljeno, kada ne učestvuje u i!lečenju sam %olesnikK - Neka je ;ilo!o;ija ovde, kod vas, oso%ena. ?a ti !ajednički posao predla$em, čemu sad primeri>
2I
I S2E/JENJE Z$ 6$K$O
- ?ednom sam opa!ila svojim rakom, rade(u na par)eli usamljenu stari)u. Pokretna, mr#ava, uvek vesela. *dma me je !ainteresovala. Par)ela joj je sasvim malena, a raste na njoj mnogo ra!ličitog, i do%ro raste, !ato #to sve radi sa lju%avlju. @asnije sam do!nala da sve #to odgaji, stari)a nosi u korpi u naseljena mesta i prodaje. ama, prve plodove, kada su kod vas najskuplji, nastoji da ne jede, ve( i prodaje. Nova) joj je %io potre%an da %i sinu svome pomagala. /odila ga je u ve( !relim godinama, ostala %e! mu$a. /o"a)i se nisu dru$ili sa njom. inči( je njen )rtao u detinjstvu i ona je ma#tala da (e postati slikar. *n je nekoliko puta poku#avao negde da se upi#e da uči. 6speo je na kraju krajeva. va puta godi#nje je dola!io kod svoje stari)e-majke. a nju su ti dolas)i predstavljali najve(u radost, i svaki put je sakupljala nova) i pravila !alie rane. Na par)eli odgajano povr(e !atvarala je u staklene tegle pred dola!ak sina, i sve mu predavala. nogo ga je volela i snevala da (e sin njen postati do%ar slikar. &ivela je od tog ma#tanja. tari)a je do%ra i vesela %ila. atim je neko vreme nisam posmatrala. @ada sam je ponovo ugledala, stari)a je ve( %ila veoma %olesna. Bilo joj je te#ko da se savija da %i radila na par)eli oko svog %ilja, o#tar %ol je pro%adao njeno telo pri svakom saginjanju. li se veoma snala$ljivom poka!ala. 3eje je napravila uske i duge. *d stare okli)e %i sedi#te %e! nogi)a u!imala, polo$ila ga me"u leje, sela na njega, i sede(i plevila leje od korova, te se tako na sedi#tu i pomerala po )eloj par)eli. @orpu je !a so%om na u!i)i vukla. /adovala se da (e imati do%ar prinos. Prinos je !aista predstojao do%ar, %iljke su je ose(ale i odgovarale povoljno. tari)a je svatala da (e uskoro umreti, i da %i svojom smr(u manje %riga sinu !adala, sama je sanduk se%i kupila, vena), i uop#te sve pripreme !a saranu o%avila. li, $elela je da jo# i letinu sakupi, da sve pripremi sinu !a !imu pre smrti. Nisam tada tome pridala !načaj - !a#to u! tako %lisku pove!anost sa %iljkama na svojoj par)eli, ona ipak %oluje> islila sam, mo$da je to !%og toga, #to sama plodove sa svoje
2M par)ele skoro uop#te ne jede. Prodaje i, a !a do%ijeni nova) se trudi da kupi #to je;tinije. *dlučila sam da joj pomognem, i jednom, kada je legla da spava, počela sam da je ogrevam svojim rakom, da isterujem i! tela njenog %olesti. *se(am, ne#to se raku suprotstavlja, ali se ja %e! o%!ira na to trudim. 5ako sam verovatno, vi#e od deset minuta radila, dok nisam postigla to #to sam $elela, dok nisam i!lečila njeno telo. atim, kada je deka do#ao, ispričala sam mu o stari)i. Pitala sam ga !a#to se raku ne#to suprotstavljalo> amislio se i odgovorio da nisam do%ro postupila. Nasekirala sam se tada. Počela sam da molim deku da mi pojasni, !a#to> *n je (utao. atim je rekao: <5i si i!lečila telo.= - Pa #ta si tako lo#e mogla učiniti u#i stari)e> nastasija je u!danula i nastavila: - tari)a je prestala da %oluje i nije umrla. in njen je doputovao kod nje ranije nego o%ično. Na dva dana je samo doputovao i saop#tio joj da je #kolovanje napustio i da slikar ne $eli da %ude, latio se nekog drugog posla koji donosi !aradu. *$enio se. ada (e imati para. Neka mu tegle ra!nora!ne vi#e ne priprema, !ato #to je njiov transport sada veoma skup. <ama se %olje rani, majko= - rekao joj je. *tputovao je, ne u!ev#i ni#ta. tari)a je ujutro na stepenik sela, par)elu svoju posmatra, a u očima takva opusto#enost, tuga, %e! ikakve $elje !a $ivotom. amisli, telo !dravo, a $ivota u njemu kao da i nema. 6videla sam, %olje re(i osetila, kakva je stra#na pusto# u njenoj u#i i %e!na"e. a nisam i!lečila njeno telo, stari)a %i umrla na vreme, umrla spokojno, sa divnim uo%ra$enjem, nadom. *vako se na#la opusto#ena jo# !a $ivota, a to je %ilo mnogo stra#nije od ;i!ičke smrti. Posle dve nedelje je umrla.
2G
6 OVER/JIVI R$Z7OVOR
- vatila sam da je %olest ;i!ička 8 ni#ta, u pore"enju sa du#evnim mukama, ali lečiti u#u tada jo# nisam mogla. Po$elela sam da do!nam kako je to mogu(e učiniti i da li je uop#te mogu(e> ada !nam 8 mogu(e je 5ako"e sam svatila, ;i!ičke %olesti se u čoveku javljaju, ne samo kao posledi)a njegovog odvajanja od okolne Prirode i ne samo kao posledi)a tamni ose(anja kojima on do!voljava da ga oprvaju. *ne 8 %olesti 8 mogu %iti i meani!am upo!orenja ili čak spasenja od !natno ve(i muka. Bolesti su - jedan od meani!ama, način op#tenja +elikog 'ntelekta 8 Boga 8 sa čovekom. Bol čovekov 8 to je i Njegov %ol. rugačije nije mogu(e. @ako na drugi način re(i, na primer, te%i: Ne trpaj u svoj $eluda) toliko nepotre%nog> ?er ti, reči koje poku#avaju da te ura!ume, ne privata#. 5ada ti se %olom ka!uje da se ura!umi#. li, ti ta%lete !a umirenje %olova pije# i ponovo po svome uporno čini#. - Pa #ta onda po te%i proi!la!i, ljude lečiti ne tre%a> Ne tre%a im pomagati kad o%ole> - Pomo( mora postojati, ali pre svega sa tačnim sa!nanjem o osnovnom u!roku o%oljenja. Neopodno je pomo(i čoveku da svati, #ta $eli da mu ka$e +eliki 'ntelekt 8 Bog. li učiniti to, veoma je te#ko. o$e se pogre#iti. ato #to je %ol 8 poverljivi ra!govor dvoje, koji se do%ro po!naju. 6plitanje tre(eg, često #teti čoveku, a ne poma$e. - a#to si onda %olesti i! mene isterala> Na#kodila si mi, proi!la!i> - ve tvoje %olesti (e ti se vratiti ako ne i!meni# svoj način $ivota, odnos prema okolini i se%i samom. 6koliko ne promeni# neke svoje navike. 6pravo su one u!rok tvoji %olesti. u#i tvojoj ja #tetu nisam nanela. Postalo mi je jasno. 6%editi nastasiju da se i!vlači !arada od iskori#(avanja njeni mo(i da leči je nemogu(e, dokle god sama ne#to do kraja ne svati. /u#io se moj komer)ijalni plan. nastasija, verovatno primetiv#i moju !lovolju, reče:
2J - Ne sekiraj se, +ladimire, potrudi(u se da %r!o sve svatim. ada, ako !aista $eli# ljudima da pomogne#, kao i se%i, a ne samo da pravi# nova), ispriča(u ti o načinima pomo(u koji se mo$e i!lečiti čovek od mnogi %olesti sam, u! koje ne mo$e %iti nikakvi ne$eljeni posledi)a, kao kada se me#aju tu"in)i u njegovu sud%inu. 6koliko o(e# to da saslu#a#... - #ta mi ostaje da uradim> 5e%e i ovako ne mogu da u%edim u ne#to drugo. Pričaj. - Postoji nekoliko osnovni u!roka %olesti ljudskog tela: to su u%itačna ose(anja, emo)ije, ve#tački re$im uno#enja rane i njen sastav, odsustvo %li$eg i daljeg )ilja, la$na predstava o su#tini svojoj i predodre"enju. uprotstaviti se %olestima tela uspe#no mogu po!itivne emo)ije, mnoge %iljke, i!menjeno svatanje su#tine svoje i predodre"enja. 5ada se vrlo mnogo mo$e promeniti kako u ;i!ičkom stanju, tako i u du#evnom... @ako je mogu(e, u uslovima va#ega sveta, povratiti i!gu%ljenu ve!u čoveka sa rastinjem 8 ve( sam ti govorila. ' spo!naju svega ostalog mnogo je lak#e dosti(i kro! lični i neposredni dodir sa tim %iljem. 5ako"e se rakom 3ju%avi mogu i!lečiti mnoge %olesti %li$njeg svog, pa čak i $ivot produ$iti, sa!dav#i oko njega Prostranstvo 3ju%avi. Pa i sam čovek, koji ume da i!a!ove u se%i po!itivne emo)ije, mo$e u! njiovu pomo( da u%la$i %ol, da i!leči telo od %olesti, čak i otrovima da se suprotstavi. - Ata !nači i!a!vati, kako se mo$e o do%rom misliti, ukoliko %oli !u% ili $eluda)> - 4isti, %listavi trenu)i $ivota i po!itivne emo)ije (e kao an"eli-čuvari po%editi %ol i %olest. - ukoliko kod nekog čoveka nije %ilo dovoljno čisti i %listavi trenutaka koji i!a!ivaju is)eljuju(e po!itivne emo)ije, #ta on da radi> - mesta tre%a stvoriti ne#to tako, da %i se pojavile one. *ne se pojavljuju onda, kada se ljudi koji te okru$uju odnose prema te%i sa iskrenom 3ju%avlju. Dto, stvori takvu okolnost, stvori postup)ima svojim prema %liskim ljudima, inače ne(e mo(i da ti pomogne tvoj an"eo-čuvar... - animljivo %i %ilo sa!nati, da li su u meni postojale takve snage i koje jačine> @ako i po%uditi u se%i>
27 - 5o je mogu(e učiniti u! pomo( uspomena. Na primer, se(anjem na ne#to lepo, prijatno i! svoje pro#losti. 6! pomo( ti uspomena, oseti to %la$eno stanje koje je postojalo u te%i. o(e# li da poku#a# upravo sad> Pomo(i (u ti. Poku#aj. - Pa ajde, poku#ajmo. - 3e!i molim te, na travu i opusti se. Prise(ati se mo$e# počev#i od dana#njeg trenutka $ivota, pa odla!e(i u pro#lost. o$e# se setiti detinjstva i i(i mislima ka dana#njem danu. o$e# se odma prisetiti najprijatniji trenutaka i !a nji ve!ani ose(aja. 3egao sam na travu. nastasija je tako"e legla pored mene i polo$ila prste svoje ruke na moje. Pomislio sam da (e mi njeno prisustvo smetati da se usredsredim na uspomene, pa sam rekao: - Bilo %i mi %olje da sam sam. - Bi(u tia. 5i, kada %ude# počeo da se prise(a#, !a%oravi(e# na mene. Ni dodir ruke ne(e# vi#e ose(ati. ja (u ti pomo(i da se %r$e i %listavije svega seti#.
2
7 DE SI 8I) $N9E/E : 3UV$RU4
ronika doga"aja pro$ivljenog $ivota, vodila je u detinjstvo. e(anja su do#la do trenutka kada sam se sa seoskim mali#anima igrao u pesku, a !atim su se !austavila. 6 u#i je %ila nesvatljiva u!nemirenost. Ni jedan doga"aj )elog pro$ivljenog $ivota nije i!a!ivao u meni po!itivne emo)ije, niti ose(anja poput oni, koja su me pro$imala to jutro, posle provedene sa nastasijom no(i. Niti oni koje je ona ispoljavala, podesiv#i ritmu otku)aja moga sr)a, ritmove okolne prirode Fopisao sam to stanje u poglavlju oti)anje rajaH. matrao sam da su ta prekrasna ose(anja %ila stvorena u meni samo nastasijom, da nisu moja. *na su name#tena, podarena nastasijom. pontano sam i upore"ivao sa onim i! mog $ivota i nisam naila!io na slične. '!nova i i!nova sam premotavao uspomene i! svog $ivota, kao ;ilmsku traku, napred i na!ad. vi doga"aji su %ili ve!ani !a nastojanja da se ne#to dostigne, do%ije. o%ijao sam redovno ono $eljeno, ali !adovoljstvo ne. 6mesto toga, nova $elja... ' poslednje godine $ivota, kada je okolina smatrala da mi sve i!vanredno uspeva, i!a!ivale su jo# ve(u !%unjenost. @upovine automo%ila, $ene i %anketi, pokloni i čestitke 8 činili su se pra!nim i nepotre%nim. Naglo sam ustao, i da li se%i ili nastasiji, ra!dra$eno prigovorio: - Nema u $ivotu čovekovom ti lekoviti ose(aja 6 krajnjem slučaju, u mom i nema. Pa i kod mnogi drugi se mo$e desiti da i ne prona"u. nastasija je isto tako ustala i spokojno primetila: - *nda i #to pre tre%a stvoriti. - a #ta tre%a da stvorim> Ata> - Pre svega je nu$no da spo!na# u čemu je velika va$nost, smisao . &ivot si svoj sada pregledao. Pa, iako si imao mogu(nost da ga potanko ispita#, posmatra# nekako sa strane, ipak nisi uspeo da opa!i# ni#ta !načajno. talno si se !a uo%ičajene, po tvom svatanju, vrednosti kačio. /e)i, da li si %arem u nekoj prili)i uspeo da se pri%li$i# ose(aju sre(e> - Bila su dva slučaja, ali je ne#to !asmetalo da osetim potpunu sre(u. - @akvi su to %ili slučajevi>
29 - ?o# na početku perestrojke sam uspeo da do%ijem u dugoročni !akup %rod. 5o je %io naj%olji putnički %rod u !apadno-si%irskom rečnom %rodarstvu. iail @alinjin - mu je ime. Papiri !a dugoročni !akup %roda su sre"eni. ola!im do pristani#ta, ukotvljen on 8 lepotan, i ja prvi put stupam na palu%u svoga %roda. - a li se ose(aj radosti mnogo pojačao kada si stupio na palu%u> - /a!ume# li nastasija, u na#em $ivotu je mnogo ra!ličiti pro%lema. @ada sam se popeo na %rod, sačekao me je kapetan. 6putili smo se u njegovu ka%inu. 'spili po ča#u #ampanj)a. /a!govarali. @apetan je rekao da tre%a itno )evi oprati vodovodne, inače sanitarna inspek)ija ne(e dati do!volu !a putovanje. ?o# je rekao kapetan... - ' utonuo si, +ladimire, u %rige i pro%leme, ve!ane !a rad %roda. - a, udu%io sam se u pro%leme. nogo i je %ilo. - +e#tački stvorena materija, meani!mi ra!ni se time i odlikuju, +ladimire, da vi#e pro%lema donose, no radosti. +arljiva je i pomo( njiova čoveku. - Ne sla$em se sa to%om. ami po se%i, mo$da i stvaraju meani!mi pro%leme 8 popravka je potre%na, servisiranje. li se !ato u! njiovu pomo( mo$e i do%iti mnogo toga. - Na primer, #ta> - 4ak i 3ju%av. - 'stinskoj 3ju%avi, +ladimire, nisu !apovedni)i ve#tački stvoreni predmeti. 4ak i kada %i svi na svetu pripadali te%i, samo u! njiovu pomo(, ne %i mogao da do%ije# istinsku 3ju%av, čak ni jedne jedine $ene. - 5i jednostavno na#e $ene ne po!naje#. pro)enjuje#. ?a sam eto, do%ijao. - Ata si do%ijao> - o 3ju%avi sam %e! ikakvog napora dola!io. &enu sam jednu voleo strasno. Nisam je samo jednu godinu voleo. ona, nije %a# %ila voljna da po"emo nekuda, da se osamimo. @ada se %rod kod mene pojavio, po!vao sam je na njega i ona je pristala. 'ma# li predstavu kako je to sjajno> edimo sami !a stolom u %aru %roda. Aampanja), vino i!vanredno, sve(e gore, mu!ika 8 i nema nikoga. ami smo u pra!nom %aru moga %roda. amo je ona preda mnom. aplovio je %rod, nikoga nisam primio na njega da %i sa njom %io nasamo. Brod plovi po re)i. 6 %aru se čuje mu!ika. Po!vao sam je da igramo. tas i grudi su joj prekrasni. Prigrlio sam je, !aku)alo je radosno sr)e, te polju%i njene usne
I0 Nije se povukla, ve( me je tako"e !agrlila. /a!ume#> Bila je pored mene, mogao sam da je dotičem, lju%im. ve to %lagodare(i %rodu, a ti ka$e# 8 sami pro%lemi. - dalje, +ladimire, #ta se sa to%om desilo> - Nije va$no. - 'pak, svega se seti, molim te. - @a$em ti da to nije va$no. Nema !načaja. - ogu li ja da ispričam #ta se dogodilo tamo, na %rodu, sa tom mladom $enom i to%om> - Poku#aj. - nogo si popio. Naročito si se trudio da popije# #to vi#e. Potom si pred nju polo$io ključeve od svoje ka%ine, rasko#ni svoji apartmana, a sam si si#ao u potpalu%lje. pavao si skoro dan i no( u malenoj mornarskoj ka%ini. na# li !a#to> - a#to> - Nastupio je trenutak, kada si ugledao na li)u voljene mlade $ene, čudan i!ra! i odsutan osme. 'ntuitivno, jo# nesvesno si spo!nao 8 ona, tvoja lju%ljena ma#ta: @ako %i sre(na %ila, kada %i !a stolom u %aru ovoga %roda, preko puta sedeo ne egre, ve( moj voljeni. +oljena to%om $ena, snevala je o drugom, o onom, koga voli ona. anjarila je, da ne ti, ve( on poseduje taj %rod. Bili ste u vlasti mrtve materije, te ve!av#i !a nju svoja $iva ose(anja i stremljenja, u%ijali i. - Ne nastavljaj, nastasija. Neprijatne su mi te uspomene. Pa ipak, %rod je odigrao svoju ulogu. 5i i ja smo se susreli !avaljuju(i %rodu. - oga"aje sada#nji)e grade pretodna ose(anja i !anos u#e, samo oni utiču na %udu(nost. ' samo se njiov u!let, njiov !ama krilima, odra$ava u ne%eskim ogledalima. ' ostavi(e trag u doga"ajima !emaljskog postojanja samo njiovi porivi i $udnje. - @ako to ra!umeti> - Na#em susretu su mogle da pretode mnoge te$nje tvoje i moje u#e, mo$da čak i na#i daleki i %liski roditelja. o$da je to učinio samo jedan !ama vi#nje, rastu(e u %a#ti tvoje ku(e van grada. li ne %rod. - @akve ve!e sad ima vi#nja u mojoj %a#ti> - nogo puta pregledaju(i svoj $ivot, nisi pridao nikakav !načaj toj vi#nji)i i ose(anjima svojim !a nju ve!anim, a upravo to predstavlja glavni doga"aj poslednji godina tvog $ivota. Na tvoj %rod +aseljena nije odgovarala. /a!misli, #ta mo$e da
I1 !nači +aseljeni primitivni, kloparaju(i, ne umeju(i da misli, niti samoo%navljaju(i meani!am> vi#nja... ala si%irska vi#nji)a, !a koju ti čak ni mesto nisi ostavio u svojim uspomenama, u!nemirila je prostore vaseljenske, i!menila ra!voj doga"aja koji su ve!ani ne samo !a te%e, ve( i !a mene. ato #to je $iva, i kao sve $ivo, neraskidivo je pove!ana sa )elom vasionom.
I2
V I5NJ$ - Priseti se, +ladimire, svega #to te pove!uje sa tim malenim drv)etom. eti se počev#i od trenutka dodira sa njim. - Poku#a(u, ako to smatra# va$nim. - a, to je va$no. - +o!io sam se kolima. Ne se(am se kuda. austavio sam se oko Oentralne pija)e. amolio sam #o;era da ode i kupi vo(e. edeo sam sam i posmatrao kako i!la!e(i sa pija)e, ljudi vuku ra!ne rasade. - Posmatrao si i i čudio se. 4emu> - amisli, li)a su njiova vesela, !adovoljna. Na uli)i ki#a i ladno(a, oni vuku nekakve rasade, korenje krpama umotano, te#ko im je, a li)a !adovoljnaL a ja sedim u toplim kolima i setan sam. @ada se #o;er vratio, po"o na pija)u. odao sam, odao mimo prodava)a i kupio tri mala rasada vi#nje. @ada i je u gepek kola stavljao, #o;er mi reče da jedna vi#nja ne(e pre$iveti po#to joj je korenje vrlo kratko isečeno, i da je %olje odma je %a)iti, ali sam je ostavio. *na je %ila najvitkija. atim sam i u %a#ti svoje ku(e van grada posadio sam. a vi#nju sa kratko o%re!anim korenjem, umusa sam u jamu vi#e %a)io, tresetni mrvi)a, i jo# pone#to od "u%riva. - vojim poku#ajima da joj pomogne#, spalio si "u%rivom jo# dva mala korenči(a vi#nje. - a, pre$ivela je 6 prole(e, kada su počeli da pupe pupolj)i na drve(u, i njene su grane o$ivele. 3isti(i su se pojavili maleni. atim sam otputovao na svoju trgovačku ekspedi)iju. - li si pre toga svakodnevno, vi#e od dva mese)a dola!io u svoju vikendi)u i uvek si pre svega prila!io malenoj vi#nji. Ponekad si milovao njene granči)e. /adovao se listi(ima, !alivao je. a%io si koči( u !emlju i prive!ao njeno sta%al)e, da ga vetar ne %i polomio. /e)i, +ladimire, #ta misli#, da li odgovaraju %iljke na odnos čovekov prema njima> *se(aju li do%ar odnos ili !ao> - lu#ao sam ili čitao negde da, navodno, so%ne %iljke i )ve(e odgovaraju. 4ak i uvenuti mogu, ukoliko onaj ko se %rine o njima otputuje. * ogledima naučnika sam
II slu#ao: merne aparate su na ra!ličite %iljke priključivali, i igle su na aparatima skretale, kada im je čovek sa agresijom prila!io, na jednu stranu, a kada %i dola!io sa do%rotom - na drugu. - nači, +ladimire, po!nato ti je da se %iljke oda!ivaju na ispoljena ose(anja ljudska. @ako je osmi#ljeno +elikim 5vor)em, nastoje da učine sve !a o%e!%e"enje $ivota čovekovog: jedne (e donositi plodove, druge (e svojim prelepim )vetovima te$iti da i!a!ovu u čoveku po!itivne emo)ije, tre(e (e va!du !a disanje uravnote$iti. li ima jo# jedno, ne manje va$no njiovo predodre"enje. *no rastinje sa kojim odre"eni čovek dola!i u neposredan dodir, uo%ličava !a njega Prostranstvo 'stinske 3ju%avi. *ne 3ju%avi, %e! koje je $ivot na emlji nemogu(. nogi vikenda#i itaju ka svojim par)elama, !ato #to je tamo !a nji stvoreno to Prostranstvo. ' malena si%irska vi#nja, koju si ti sam posadio, koju si sam negovao, tako"e je če!nula da učini ono #to čine, ispunjavaju(i svoje predodre"enje, sve %iljke. Biljke mogu da o%likuju !a čoveka !načajno Prostranstvo 3ju%avi, ukoliko i je mnogo, ako su ra!ličite i čovek op#ti sa njima, dotiču(i i sa 3ju%avlju. ve !ajedno, one mogu da sa!daju !a čoveka !načajno Prostranstvo 3ju%avi, %lagodatno utiču(e na u#u i is)eljuju(e !a telo. vata# li, +ladimire - sve !ajedno, kada i je mnogo. li, ti si negovao samo jednu %iljku. ' tada je malena si%irska vi#nji)a nastojala sama da učini ono, #to mogu da učine samo nekoliko ra!ličiti %iljaka !ajedno. Njena nastojanja su %ila i!a!vana tvojim i!u!etnim odnosom prema njoj. 'ntuitivno si ra!umeo 8 sred tvog okru$enja, isključivo i jedino to maleno drv)e ni#ta ne tra$i od te%e, nije li)emerno i $udi samo da dajeL !ato si i dola!io ti, umoran posle %urnog dana do vi#nje, stajao i posmatrao je, a ona se trudila i! sve snage. o pojave prvog osvitnog !račka sun)a, njeni listovi su nastojali da uvate njegov odra! na prosvetljavaju(em ne%u. kada je !ala!ilo suna#)e, ona je poku#avala da iskoristi svetlost %listave !ve!de. ' ona je, malo-pomalo, uspela. Njeni korenči(i, !ao%i#av#i "u%rivo koje pali, !nali su da u!mu najpotre%nije i! emlje. ' strujao je po $ili)ama vi#nje sok emlje malo %r$e nego #to je uo%ičajeno. ?edanput, do#av#i, video si na tankim granči)ama malene )vetove. Na drugim sadni)ama nije %ilo )vetova, a ona se ras)vetala. *%radovao si se. Popravilo ti se raspolo$enje, i tada... eti se, #ta si uradio, +ladimire, videv#i njene )vetove.
IM - aista sam se o%radovao. '! nekog ra!loga mi se raspolo$enje popravilo. Pomilovao sam rukama njene grane. - Ne$no si milovao njene granči)e. ' rekao: ivno, lepoti)a moja se ras)vetala rve(e, +ladimire, donosi plodove. li pored toga, ono o%likuje Prostranstvo 3ju%avi. +i#nja je veoma $elela da ga i ti ima#. li, gde vi#e vi#nja da na"e snage, da vrati čoveku do%ijeno od njega. *na je ve( dala sve #to je %ilo u njenoj mo(i, ali je do%ila jo# i i!u!etan, ne$an prema se%i odnos... 5ada je po$elela da učini jo# vi#e ama *tputovao si na svoju dugu ekspedi)iju. @ada si se vratio, krenuo si kro! %a#tu prema vi#nji. odao si i jeo, kupljene na pija)i vi#nje. @ada si do#ao do nje, ugledao si 8 na tvojoj vi#nji tako"e vise tri )rvena ploda. tajao si pred njom umoran, jeo kupljene na pija)i vi#nje i plju)kao ko#ti)e. atim si otkinuo jedno !rno sa svoje vi#nje i pro%ao. *no je %ilo malo kiselije od pijačni, te dva preostala nisi ni pipnuo. - Najeo sam se drugi vi#anja. njeno !rno je !aista %ilo kiselije. - *, kada %i !nao, +ladimire, koliko je u tim malenim !rnima %ilo korisnog !a te%e. @oliko energije i 3ju%avi. '! utro%e emlje i vaseljenski prostora, sa%rala je ona !a te%e sve korisno i ulo$ila u ta tri !rna. *na je čak jednu svoju granu sasu#ila, da %i mogla da sa!ru ta tri !rna. ?edno si pro%ao, dva koja su ostala, nisi ni dotakao. - a, nisam !nao. li sve jedno, meni je %ilo drago #to je u!mogla da donese plodove. - a, te%i je %ilo drago. tada... a li se se(a# #ta si uradio onda> - ?a> Pa, ponovo sam pomilovao granči)e vi#nje. - Nisi i samo pomilovao. Nagnuo si se i polju%io listi(e, le$e(e na tvom dlanu granči)e. - a, polju%io sam i. ato #to mi je raspolo$enje %ilo savr#eno. - sa vi#njom se dogodilo ne#to neverovatno. Ata je ona jo# mogla da učini !a te%e, ako ti nisi u!eo sa tolikom 3ju%avlju odnegovane plodove> Ata> 6streptala je ona od poljup)a čovekovog, i u!letela su u svetlo prostranstvo +aseljene, svojstvena samo čoveku, ali i!nedrena malom si%irskom vi#njom, misao i ose(anja 8 vratiti čoveku primljeno od njega. Podariti čoveku svoj polju%a) 3ju%avi, ogrejati ga svetlim ose(anjima 3ju%avi. imo !akona svi, misao se kopr)ala po +aseljeni i nije nala!ila ovaplo(enje.
IG po!nati nemogu(nost ovaplo(enja 8 to je smrt. vetle sile su vra(ale vi#nji stvorenu njom misao, da %i mogla da je uni#ti u se%i i da ne umre. li, ona je nije u!ela trasna $elja malene si%irske vi#nje je ostajala nepromenjena, neo%ično čista i u!drtala. vetle sile nisu !nale #ta da čine. +eliki 5vora) nije menjao ustanovljene !akone armonije. li, vi#nja nije umrla. Nije umrla !ato #to su njena misao, stremljenja i ose(anja %ili neo%ično čisti, a po !akonima +asione, čistu 3ju%av ni#ta uni#titi ne mo$e. ' le%dela je ona nad to%om, kopr)ala se, nastoje(i da prona"e ovaplo(enje. ama u +aseljeni, trudila se da sa!da !a te%e Prostranstvo 3ju%avi. o#la sam na va# %rod, da nekako poku#am da pomognem i ostvarim $eljeno vi#njom. ?o# ne !naju(i kome je upu(eno. - nači, tvoj odnos prema meni je i! $elje da pomogne# vi#nji> - oj odnos prema te%i, +ladimire - to je samo moj odnos. 5e#ko je re(i, ko kome poma$e, vi#nja meni ili ja vi#nji)i> ve je u +aseljeni u!ajamno pove!ano. a privati stvarnost mora svako sam. li sada, do!voli, ovaploti(u u stvarnost $eljeno vi#njom. ogu li da te polju%im !a nju> - vakako da mo$e#. @ad ve( tako tre%a. ' plodove njene (u, kada se vratim, sve pojesti. nastasija je !atvorila oči. /uke je svoje pritisla na grudi i tio pro#aptala: - +i#nji)e, oseti. ?a !nam, ti mo$e# da oseti#. ada (u učiniti ono, #to si $elela ti. 5o (e %iti tvoj polju%a), vi#nji)e. 8 Potom je nastasija lako polo$ila ruke na moja ramena ne otvaraju(i oči, pri%li$ila se, dotakla usnama o%ra! i !amrla. +ol#e%an polju%a), tek dodir usana. li se ra!likovao od svi, meni po!nati od pre. '!a!vao je meni nepo!nat dotad, neo%ično prijatan ose(aj. vakako, nije tenika pokretanja usana, je!ika ili tela va$na u tome. Po svemu sude(i, najva$nije je ono #to je u samom čoveku skriveno, a ispoljava se sa poljup)em. li, #ta se krije u du#i te usamljeni)e i! tajge> *tkuda u njoj toliko !nanja, neo%ični mo(i i ose(anja> 'li je mo$da, sve #to govori, samo plod njene uo%ra!ilje> *dakle onda potiču čudesno %lagorodni, očaravaju(i i sve u meni greju(i ose(aji> o$da (emo !ajedničkim nastojanjima uspeti da otkrijemo tajnu u! pomo( slede(e okolnosti, kojoj sam %io svedok.
IJ
K O JE KRIV4 ?ednom, kada je nastasija poku#avala da mi ne#to o%jasni o načinu $ivota i veri, ali nije nala!ila odgovaraju(e, ra!umljive reči, a verovatno je veoma $elela da i na"e, desilo se slede(e. nastasija se naglo okrenula li)em ka vone(em kedru, polo$ila dlanove na njegovo sta%lo, i potom je sa njom počelo da se de#ava ne#to nepojmljivo. *na je, podigav#i glavu uvis, o%ra(aju(i se, da li kedru ili nekome visoko gore, počela odjednom strasno i !aneseno da govori čas rečima, čas !vu)ima. Ne#to je nastojala da o%jasni, doka$e, molila !a ne#to. vremena na vreme su se u njen monolog uplitali uporno-!atevni tonovi. Pojačalo se pu)ketanje 8 !von kedra. Blistaviji je i puniji postao njegov rak. 5ada nastasija strogo i!govori: - *dgovori mi. *dgovori Pojasni aj mi ga, daj 8 Pri tom je !atresla glavom i čak lupila %osom nogom. Bledo svetlu)anje kro#nje vone(eg kedra usmerilo se ka raku, i rak je, odjednom se otkinuv#i od kedra, odleteo u vis ili se rastvorio. 'stog trena je i!%io drugi rak, dola!e(i odo!go prema kedru. *n, kao da se sastojao od plavičaste magle ili o%laka. 6smereni na dole, krajevi igli)a kedra su !asvetleli istim takvim maglovitim, jedva primetnim !ra)ima. 5i !ra)i su itali ka nastasiji ali je nisu doti)ali, oni, kao da su i#če!avali, rastvaraju(i se u va!duu. @ada je ona nanovo !atevno trupnula nogom, pa čak i pljesnula dlanovima po ogromnom de%lu vone(eg kedra, pokrenule su se svetle(e igli)e, slili su se njiovi !ra)i u jedinstveni nejasan rak, ali je ni on, kre(u(i se na dole ka nastasiji, nije doti)ao. rak se rastvarao u va!duu, kao da isparava, u početku na metar udaljenosti od nastasije, potom na pola metra... a u$asom sam se prisetio da su, verovatno, upravo od takvog raka, poginuli njeni roditelji. nastasija je nastavljala da tvrdoglavo o nečemu pita, !ateva. 5ako ra!ma$eno dete uporno moli roditelje !a ne#to #to $eli. '!nenada je rak poleteo ka njoj i osvetlio je )elu, kao %li).
I7 *ko nastasije se stvarao i nestajao o%lak. rak, koji je proisti)ao i! @edra se rastvorio, ugasnuli su !ra)i potekli od igli)a. u%io se o%lak oko nastasije. 4as je ula!io u nju, čas nestajao u prostranstvu. *na se %listava i sre(nog osmea okrenula, koraknula ka meni i !austavila, usmeriv#i pogled mimo mene. *krenuo sam se. Na poljanu su dola!ili deka i pradeka nastasijini. Polako koračaju(i, oslanjaju(i se na motku nalik na #tap, visoki sedi pradeda idu(i malči)e ispred deke, do"e do mene i stade. Pogledao je kro! mene kao da sam va!du. 4ak nisam ni poimao, vidi li me ili ne. Pradeda je stajao (utke, !atim se ovla# naklonio %e! po!drava, ne rekav#i ni reči, i uputio ka nastasiji. edi)a je nemiran, ali veoma jednostavan. Oeo njegov i!gled je govorio da je veseo i do%ar čovek. tigav#i do mene, dedi)a se istog trenutka !austavio i uo%ičajeno po!dravio pru$iv#i ruku. Počeo je ne#to da govori. li ni#ta od onoga #to je on tada rekao, nisam !apamtio. '! nekog ra!loga smo i on i ja u!nemireno posmatrali de#avanje pored kedra. Pradeda se !austavio na otprilike metar od nastasije. Neko vreme su se (utke posmatrali. nastasija je stajala pred sedim star)em u stavu mirno, kao "ak ili maturant pred strogim ispitivačem. Bila je nalik na dete koje je !gre#ilo, i ose(ala se njena u!rujanost. @ro! nastalu napregnutu ti#inu ra!le$e se du%oki, %ar#unast i jasan glas sedoga pradede. Nije se po!dravio sa nastasijom, ve( je odma, polako i jasno i!govarao reči, postaviv#i strogo pitanje: - @o se mo$e, mimoi#av#i darovanu vetlost i /itam, o%ra(ati neposredno Njemu> - Bilo koji čovek mo$e da se o%ra(a Njemu *d vajkada *n sa velikom rado#(u i am ra!govara sa čovekom. ' sada *n to o(e - %r!o odgovori nastasija. - vi putevi su Njim predodre"eni> a li su mnogi na emlji $ivu(i, u stanju da i osete> a li si ti kadra da vidi# te puteve> - a. ami#ljam predodre"enje dato ljudima. +idela sam !avisnost %udu(i de#avanja od svesnosti danas $ive(i. - a li su Njegovi inovi, njiovi prosvetljeni sled%eni)i, spo!nav#i u Njegov, dovoljno učinili da ura!ume ljude> - *ni su sve činili i čine, ne #tede(i $ivot svoj. Nosili su i nose 'stinu. - *naj koji vidi, mo$e li posumnjati u ra!um, do%rotu i u!vi#enost ua Njegovog>
I - Njemu nema ravna *n je jedan ?edini li, *n $eli da op#ti. &eli da a ra!umeju, vole, kao #to voli *n. - a li je do!voljeno drsko ra!govarati i !atevati u op#tenju sa Njim> - *n je dao deli( voga ua i ra!uma svakome ko $ivi na emlji. ' ukoliko mali deli( u čoveku, Njegov deli(, ne pristaje na uo%ičajeno, !nači da *n, upravo *n, ne privata sve #to je unapred odre"eno. *n ra!mi#lja. ogu li se Njegova ra!mi#ljanja na!vati drsko#(u> - @ome je do!voljeno da u%r!ava tok ra!mi#ljanja Njegovi> - opustiti to se%i mo$e samo *naj ko do!voljava. - Ata moli# ti> - @ako ura!umiti nera!umne, pokrenuti %e!ose(ajne da osete. - a li je odre"ena sud%ina onima koji ne svataju 'stinu> - ud%ina oni koji ne poimaju 'stinu je odre"ena. li, na kome je odgovornost !a neopa$anje 'stine 8 na onima koji je ne uočavaju, ili na onima koji je donose> - Ata> nači, ti si>... 8 u!nemireno je i!govorio pradeda i !a(utao. Neko vreme je (utke posmatrao nastasiju. atim se, oslanjaju(i se na motku#tap, praded polako spustio na jedno koleno, u!eo ruku nastasijinu i nakloniv#i sedu glavu, polju%io je i i!govorio: - dravo, nastasija. nastasija se itro spusti pred pradedom na kolena, !aču"eno i u!nemireno progovoriv#i: - Ata ti je dedi)e, #to ti, kao da sam mala> ?a sam ve( velika. atim mu je o%grlila ramena, prilju%ila glavu na njegove grudi pokrivene sedom %radom i pritajila se. nao sam, ona slu#a kako ku)a njegovo sr)e. *d detinjstva je volela da slu#a otku)aje sr)a. edi stara), kleče(i, jednom rukom se oslanjao na motku-#tap, drugom je milovao !la(anu kosu nastasijinu. eka se u!%udio, u!muvao, dotrčao do kleče(i na kolenima, svoga o)a i unuči)e. itnim je korači(ima i#ao oko nji, ra#irio ruke, potom se i!nenada i sam spustio na kolena, !agrlio i... Prvi se podigao deka. Pomogao je svome o)u da ustane. Pradeda je jo# jednom pa$ljivo pogledao nastasiju, polako se okrenuo i počeo da se udaljava.
I9 eka je %r!o progovorio, nejasno kome se o%ra(aju(i: - ' svejedno, svi je ma!e. ' *n je ma!i. +idi kuda se u!verala. Nos svoj tura gde god joj padne na pamet. Nema ko da je vaspitava. @o (e vikenda#ima pomagati sada> @o> Pradeda se !austavio. Polako se okrenuo, i ponovo je njegov du%oki %ar#unasti glas jasno i!govorio: - 4ini unuči)e kako ti sr)e veli i u#a. *ko vikenda#a tvoji i sam (u pomo(i. 8 *krenuv#i se, veličanstveni sedi stara) polako po"e sa poljane. - @a$em ja, svi je ma!e - i!nova progovori deka. Podi$e pruti(, te u! reči: ad (u ja malo da je vaspitavam - usitni korači(ima ka nastasiji, !amauju(i pruti(em. - ?ao, jao 8 pljesnula je rukama nastasija podra$avaju(i stra, potom se !asmeja i po%e$e na suprotnu stranu od pri%li$avaju(eg dede. - *na je jo# i da po%egne smislila. @ad je ja ne %i sustigao *n neo%ično %r!o i lako potrča ka nastasiji. *na je kro! sme %e$ala, #evrdaju(i po poljani. eka nije !aostajao, ali ni da je sustigne nije mogao. '!nenada, deka jauknu i sede uvativ#i se !a nogu. nastasija se %r!o okrete, na li)u joj je %ila !a%rinutost. Pritrčala je deki, pru$iv#i ka njemu ruke. 5ako se i ukočila. Njen %učni, !ara!ni sme je ispunio poljanu. Pa$ljivo sam osmotrio po!u dedinu i svatio ra!log njenog veselja. eka, prisev#i na jednu nogu, drugu je ispru$io ispred se%e i dr$ao je podignutu, ne dotiču(i !emlju. milovao je kao povre"enu, %a# onu nogu na kojoj je sedeo. Nadmudrio je nastasiju, ali je nije prevario. @ako se !atim ispostavilo, ona je tre%ala na vreme da primeti nesklad, komičnost njegove po!e. ok se nastasija smejala, deka je uspeo da je uvati !a ruku i podigav#i svoj pruti(, ovla# je udarao nastasiju, kao dete. nastasija je kro! sme poku#avala da prika$e kako je %oli. Be! o%!ira na neprekidan su!dr$ani sme, deka je o%grlio njena ramena i rekao: - o%ro, do%ro. Ne plači. o%ila si> Po !aslu!i. ada (e# slu#ati. ja sam orla starog počeo da treniram. 'ako je star, snage jo# ima i pamti mnogo. ona se pentra svuda, nera!umni)a. nastasija je prestala da se smeje, pa$ljivo pogledala deku i uskliknula: - edi)e... ili moj dedi)e *rla... nači, ti ve( !na# !a deten)e> - Pa, ta !ve!da...
M0 nastasija nije do!volila dedi da !avr#i. 6vatila ga je oko struka, podigla sa !emlje i !avrtela. @ada ga je ponovo spustila na !emlju, deka je posrnuo i rekao, poku#avaju(i da %ude strog: - @ako se sa starijima pona#a#> @a$em ja - lo#e vaspitanje. 8 ' on, ma#u(i pruti(em, %r!o po"e da sustigne svoga o)a. @ada je deda stigao do drve(a na kraju poljane, nastasija viknu !a njim: - vala ti, dedi)e, !a orla, vala eka se okrenuo, pogledao je: - amo ti, unuki)e, %udi, molim te... 8 5on njegovog glasa je %io isuvi#e ne$an, i on, prekinuv#i rečeni)u, malo stro$e dodade: - Posmatraj me. 8 ' sakri se me"u drve(em.
M1
O D7OVOR @ada smo ostali sami, upitao sam nastasiju: - Ato si se toliko orlu nekakvom o%radovala> - *rao (e %iti veoma potre%an !a maloga - odgovorila je. 8 a na#e dete, +ladimire. - a se igra> - a. amo #to igra ima veliki smisao !a kasnija sa!navanja, ose(aje. - ?asno. 8 ada mi nije %ila %a# jasna nekakva igra sa pti)om, makar to %io i orao. 8 Ata si kod kedra radila> olila se ili ra!govarala sa nekim> Ata se de#avalo sa to%om i kedrom, !a#to je praded tako strogo sa to%om ra!govarao> - /e)i, +ladimire, postoji li po tvome ne#to ra!umno, ili uop#te u!ev#i, postoji li /a!um u nevidljivom svetu, u @osmosu, u +aseljeni> Ata o tome misli#> - islim da postoji. @ad čak i naučni)i o tome govore, kao i oni koji komuni)iraju sa drugim dimen!ijama i )ivili!a)ijama, Bi%lija. - to ne#to, na!ovi rečju nekakvom, te%i naj%li$om. 5o nam je potre%no radi podjednakog !ajedničkog opredeljivanja. Pa, na primer, /a!um, 'ntelekt, Postojanje, nage vetlosti, +akuum, psolut, /itam, u, Bog. - ajde, Bog. - o%ro. - ada re)i, nastoji li Bog da govori sa čovekom, #ta misli#> Ne glasom sa ne%esa, ve( kro! ljude, kro! Bi%liju, da re)imo do#apne, kako %iti sretniji> - li, Bi%liju nije %e!uslovno Bog diktirao. - +e( ko, po te%i> - ogli su i ljudi, koji su teli religiju da osmisle. eli su i !ajednički napisali. - nači tako jednostavno> eli ljudi, napisali knjigu, osmislili sadr$aje, !akone> ' ta knjiga $ivi, evo ve( ne samo iljadu godina i predstavlja najmasovniju i najčitaniju knjigu do dana#nji dana 6 pro#lim vekovima napisano je mno#tvo drugi knjiga, ali sa tom se malo koja mo$e uporediti. Ata po tvome, to !nači> - Ne !nam. revne knjige, svakako, mnogo godina postoje, ali ve(ina ljudi ipak čita uglavnom savremenu literaturu 8 romane, krimi(e ra!ne. a#to>
M2 - ato #to čitaju(i i, misliti skoro da i nije potre%no. 4itaju(i Bi%liju, mora se %r!o misliti i na mnoga pitanja samom se%i odgovarati. 5ad ra!umljivom ona postaje. *tvara se. 6koliko se %e!uslovno odnose ka njoj samo kao prema dogmi, onda je dovoljno nekoliko !apovesti pročitati i !apamtiti. li, ma koja dogma, donesena spolja, a nesva(ena u se%i samom, %lokira mogu(nosti 4oveka-5vor)a. - Na kakva pitanja odgovarati tre%a, čitaju(i Bi%liju> - a početak poku#aj da ra!jasni#, !a#to ;araon nije pu#tao narod '!raela i! Dgipta> - Ata tu tre%a da se ra!mi#lja> '!railj(ani su u ropstvu %ili u Dgiptu. @o %i teo ro%ove svoje da oslo%odi> *ni su radili, priod donosili. - 6 Bi%liji je rečeno, da nisu samo jednom '!railj(ani #tetu nanosili )eloj !emlji Dgipatskoj. 4ak su i prven)e ljudi i $ivotinja uni#tavali. @asnije su takve vračeve na lomačama spaljivali, a ;araon i prosto nije oslo%a"ao. 5ako"e odgovori na pitanje, gde su u!eli ro%ovi-'!railj(ani toliko poku(stva i stoke, te su mogli četrdeset godina da putuju> *dakle se kod nji pojavilo oru$je, da %i gradove na svom putu osvajali i ru#ili> - @ako 8 odakle> Njima je sve Bog i davao. - isli#, samo Bog> - Nego ko> - 4ovek, +ladimire, ima potpunu slo%odu. 'ma mogu(nost da sam u$iva u svemu, #to je dao od vajkada Bog svetlog, ali i ostalim mo$e da se slu$i. 4ovek je jedinstvo suprotnosti. +idi#, suna#)e sija. 5o je tvorevina Bo$ija. a sve je ono. a te%e i mene, !a !miju, travku i )vet. li, pčela u%ira i! )veta med, a pauk otrov. vako od nji ima svoje predodre"enje i drugačije ne(e raditi ni jedna pčela, niti %ilo koji pauk. 'sključivo čovek amo čovek mo$e da se raduje prvim !ra)ima sun)a, a drugi da se ljuti. 4ovek mo$e %iti i pčela, i pauk. - nači, '!railj(anima nije sve samo Bog činio> @ako onda ustanoviti, #ta Bog čini, a #ta mu pripisuju> - @ada se !načajno kro! čoveka stvara, uvek učestvuju dve suprotnosti. Pravo i!%ora ostvaruje sam čovek. *d njegove čistote i spo!naje !avisi, čega (e u!eti vi#e. - o%ro, neka je i tako. ti, da li si s Njim, dok si pored kedra stajala, da ra!govara# poku#avala> - a, $elela sam da *n odgovori. - Pradedi se to nije dopalo>
MI - Pradeka je smatrao da sam donekle neuljudno govorila, !atevala. - a, !aista si !atevala, video sam. ' nogom si pri tom udarala i umoljavala. Ata si tela> - *dgovor sam tela da čujem. - @akav odgovor> - /a!ume# li, +ladimire, su#tina Boga nije u telesnosti. *n ne mo$e gromoglasno da viče svima sa ne%esa, kako da $ive. li, *n $eli da svima %ude do%ro, !ato i #alje voje inove. 3jude, u čiji je ra!um i u#u uspeo da pronikne u ve(oj ili manjoj meri. Njegovi inovi potom odla!e i ra!govaraju sa drugim ljudima, ra!nim je!i)ima pričaju. Nekad rečima, nekad u! pomo( mu!ike i slika, ili na neki drugi način. @atkad i slu#aju. @atkad i gone i u%ijaju. @ao 'susa rista, na primer. ' Bog i!nova #alje voje inove. li uvek samo deo ljudi o%ra(a pa$nju na nji, a drugi i ne svataju. ' naru#avaju akone sre(nog postojanja. - ?asno. %og toga Bog i ka$njava čovečanstvo planetarnim katastro;ama, stra#nim sudom> - Bog nikoga ne ka$njava, a katastro;a Njemu nije potre%na. Bog 8 to je 3ju%av. ' tako je sve od vajkada smi#ljeno. 6temeljeno. @ada se ljudski rod pri%li$ava odre"enoj tački svog neopa$anja su#tine 'stine, kada se tamni !ače)i ispolje u čoveku, dosti$e se kritična tačka. a ne %i do#lo do potpunog samouni#tenja, dola!i do planetarne katastro;e, odnose(i mnogo ljudski $ivota, uni#tavaju(i ko%ni, ve#tački stvoren sistem $ivotnog o%e!%e"enja. @atastro;a predstavlja lek)iju pre$ivelima. Neko vreme posle katastro;e čovečanstvo $ivi kao u stra#nom paklu. on je njima samima i stvoren. 6pravo oni koji su pre$iveli u pakao dospevaju. *nda njiova de)a neko vreme $ive kao u prai!vorima i dola!e do tačke, !a koju se mo$e re(i 8 /aj. Potom opet odstupanje, i sve i! početka. 5ako je milijardama godina po !emaljskom računanju vremena. - ko se sve tako nei!%e$no ponavlja milijardama godina, #ta si ti $elela> - &elela sam da sa!nam na koji način i u! pomo( čega je mogu(e ura!umiti ljude, osim u! pomo( katastro;e> /a!ume# li, pro)enila sam da katastro;e nastaju ne samo !%og krivi)e oni koji ne svataju 'stinu, ve( i !%og nedovoljno uspe#nog načina da se predstavi *na. ato sam a i molila da na"e taj način. a ga otkrije meni ili jo# nekome. Nije va$no kome. +a$no je da postoji on i da dejstvuje.
MM - Ata ti je *n rekao> @akav je Njegov glas> - Niko ne mo$e da ka$e kakav je Njegov glas. Njegov odgovor kao da se ra"a, ali u o%liku otkri(a sopstvene, i!nenada nastale misli. ?er, *n mo$e da govori samo kro! voj deli( koji se nala!i u svakom čoveku, a ta česti)a (e ve( predati in;orma)iju u! pomo( ritma vi%ra)ija svemu ostalom u čoveku. ato se i stiče utisak da čovek sve potpuno sam radi. Premda sam čovek, !aista mo$e mnogo. ?er, čovek je nalik Bogu. 6 svakom čoveku postoji malena česti)a usa"ena u njega od Boga jo# pri ro"enju. *n je ra!delio polovinu e%e čovečanstvu. li tamne sile svim mogu(im načinima nastoje da !a%lokiraju delovanje te česti)e, da odvuku čoveka od op#tenja sa njom i kro! nju 8 sa Bogom. a malenom česti)om je lak#e %oriti se kada je sama, pa jo# i nepove!ana sa *snovnom ilom. 6koliko %i se te česti)e ujedinile i!me"u se%e u svetlim stremljenjima, tamnim silama %i da i po%ede i !a%lokiraju %ilo mnogo te$e. li, ukoliko makar i jedna česti)a, $ive(i samo u jednom čoveku, ima potpunu ve!u sa Bogom, onda takvog čoveka, njegov u i /a!um, tamne sile ne mogu po%editi. - nači, ti si do!ivala Njega, da %i u te%i sinuo odgovor, kako i #ta re(i ljudima da %i sprečila planetarnu katastro;u> - *tprilike tako. - @akav je odgovor i!nikao u te%i> @oje reči tre%a i!govarati> - /eči... amo tek reči, o%ično i!govorene, nedovoljne su. Nji je i tako previ#e ve( i!rečeno. 'pak, u )elini, ljudski rod nastavlja da se kre(e ka propasti. ar nisi slu#ao o tome, da je pu#iti 8 lo#e, piti alkool 8 lo#e. Priča se o tome u ra!nim i!vorima, uključuju(i i va#e lekare, je!ikom koji je te%i privatljiviji, ali ti nastavlja# to da čini#. Nastavlja#, %e! o%!ira #to se sve lo#ije ose(a#, pa te čak ni %olovi ne mogu prisiliti da se u!dr$i# od ti #tetni navika, kao i mnogi drugi. Bog ti ka$e: Ne sme se tako raditi. Bolom govori. ' nije to samo tvoj %ol, ve( i Njegov, a ti lekove protiv %olova u!ima# i nastavlja# po svome da radi#. Ne(e# da se !amisli#, odakle %ol... ' sve druge 'stine su ljudskom rodu !nane, ali se ne ispunjavaju. Nekom trenutnom, varljivom !adovoljstvu se svi predaju. nači, tre%a na(i jo# neki način, koji omogu(ava ne samo da se !na, ve( i da se osete !adovoljstva drugačija. 4ovek, osetiv#i i, mo(i (e da i upore"uje i sam (e sve ra!umeti, od%lokira(e svoj deli(, dat od Boga. Ne sme se čovek samo stra#iti katastro;om, ne tre%a kriviti one koji ne
MG svataju 'stinuL tre%a da pojme svi koji 'stinu saop#tavaju, neopodnost tra$enja savr#enijeg načina tumačenja. Pradeka se slo$io sa mnom. - li, on to nije rekao. - nogo toga nisi čuo od onoga #to je govorio pradeka. - ko ste vi ra!umeli jedno drugo %e! reči, !a#to su se onda i!govarale te reči koje sam čuo> - ar ne %i %ilo uvredljivo da slu#a# kako u tvom prisustvu pričaju na stranom, nera!umljivom te%i je!iku, !naju(i pri tom i tvoj> /a!mi#ljao sam: a li da verujem u sve #to govori ili da ne verujem> ama ona, ra!ume se, veruje. Ne samo da veruje, ve( i utiče. o$da %i tre%alo poku#ati nekako oladiti tu njenu vatrenost, jer inače, evo kako se uni#tava. ato sam poku#ao da je oladim, rekav#i joj: - na# li, nastasija, #ta ja mislim, mo$da ne vredi tako i!garati, ma, !atevati tako u!rujano, kao #to si ti kod kedra činila> '! kedra se čak i plavičasta svetlost ili isparenje na te%e o%ru#ilo. ede tvoje se nisu u!alud u!rujavale. *pasno je to, %e! sumnje. @ad Bog nikome od voji inova nije dao odgovor kako najdelotvornije o%jasniti sve ljudima, !nači, odgovor i ne postoji. Planetarna katastro;a, proi!la!i, i jeste najuspe#nije sredstvo o%ja#njavanja. 'nače, *n (e se naljutiti na te%e, pa (e te jo# i ka!niti, da se ne trpa# gde ti nije mesto, kako deka tvoj ka$e. - *n je do%ar. *n ne ka$njava. - li ti i ne govori ni#ta. o$da te ni slu#ati ne $eli, a ti toliko energije tra(i#. - *n slu#a i odgovara. - Ata odgovara> a li ne#to !na# sada> - o#apnuo mi je gde se nala!i odgovor, gde da ga tra$im. - o#apnuo>... 5e%i> de je on> - 6 sjedinjavanju suprotnosti. - @ako to> - Dvo na primer, kada su se dva oprečna ljudska mi#ljenja u tumačenju vatamsaka slila u novo dinamičko jedinstvo. @ao re!ultat, stvorena je ;ilo!o;ija uajanj i @egom, oličavaju(i u se%i ve(e savr#enstvo elemenata pogleda na svet, u odnosu na modele i teorije u va#oj savremenoj ;i!i)i. - Ata> - *, i!vini, molim te. Ata mi je. asvim sam is)rpljena. - a#to se i!vinjava#>
MJ - *prosti mi #to sam i!govorila reči, kojima se ne slu$i# u svom govoru. - 6pravo tako. Ne slu$im se. Nera!umljive su mi. - Potrudi(u se da vi#e to ne činim. Ne ljuti se na mene, molim te. - a, ne ljutim se. amo mi o%jasni normalnim rečima, gde (e# i kako tra$iti taj odgovor> - ama ga uop#te prona(i ne mogu. Njega je mogu(e otkriti isključivo u! pomo( !ajednički napora česti)a, koje se nala!e u ra!nim, $ivu(im na emlji, ljudima suprotnog mi#ljenja. amo u! !ajedničke napore, on (e iskrsnuti u nevidljivoj dimen!iji gde $ive misli. 5u je dimen!iju jo# mogu(e na!vati imen!ijom vetli ila. *na se nala!i i!me"u materijalnog sveta u kome $ivi čovek, i Boga. *tkri(u odgovor, i mnogi drugi (e svatiti. Potom (e %iti lak#e dosti(i sveop#tu spo!naju. Preneti ljudski rod kro! ra!do%lje tamni sila. ' katastro;e se vi#e ne(e ponavljati. - a, jasnije, #ta tre%a da učine ljudi danas, da %i se on pojavio> - o%ro %i %ilo kada %i se pro%udilo mnogo ljudi u ugovorenom trenutku. Na primer, u #est sati ujutro se ljudi pro%ude. Pomisle o do%rom, nije va$no o čemu stvarno. +a$no je da misli svetle %udu. o$e se misliti na de)u, na one koje voli#, i jo# promisliti o tome, #ta učiniti da svima %ude do%ro. Bar petnaest minuta tako misliti. ' #to vi#e ljudi %ude tako postupalo, tim pre (e odgovor iskrsnuti. onsko vreme je na emlji ra!ličito, ona se okre(e, ali vi!ije, stvorene svetlim mislima ti ljudi, sli(e se u jedinstveni %listavi sadr$ajni o%lik poimanja. 'stovremenost ra!mi#ljanja o svetlom, pojačava sposo%nost svakoga, i to mnogo puta. - D, nastasija. @ako si naivna. a, ko %i pristao da se pro%udi u #est sati ujutro da %i petnaest minuta ra!mi#ljao> 3judi tako rano mogu da se pro%ude ukoliko tre%a da idu na posao, na primer, ili tre%a da putuju avionom na slu$%eni put. vako (e odlučiti: neka drugi ra!mi#ljaju, a ja (u odspavati. 5e#ko da (e# na(i pomo(nike. - ti, +ladimire, !ar ne %i mogao da mi pomogne#> - ?a> Ne %udim se tako rano %e! preke potre%e. 4ak i da se pro%udim nekako, o čemu do%rom da mislim> - Pa, na primer, o sinu malenom koga (u roditi. * svom sinu. @ako mu je do%ro kada ga miluju sunčevi !ra)i, savr#eni, prekrasni )vetovi su pored, a paperjasta veveri)a se igra sa njim na poljani. * tome pomisli, kako %i %ilo do%ro, kada %i i svu drugu de)u uvek milovalo suna#)e, kada i ni#ta ne %i $alostilo. atim pomisli, kome
M7 (e# u predstoje(em danu re(i ne#to prijatno, kome se nasme#iti. ' kako %i %ilo do%ro kada %i svet ovaj prekrasni postojao večno, i #ta si !a to, ti, upravo ti, du$an da učini#. - * sinu (u misliti. o drugom nečem lepom, poku#a(u da mislim. amo, kakva korist> 5i (e# ovde, u #umi misliti, a ja u gradskom stanu. Nas je samo dvoje. ama ka$e#, mnogo je ljudi potre%no. dok i mnogo ne %ude, !a#to %ismo se %esmisleno trudili> - 4ak je i jedan 8 vi#e nego ni#ta. voje !ajedno 8 vi#e je od dva. @asnije, kada knjigu napi#e#, jo# (e se ljudi pojaviti, ja (u to ose(ati i radova(u se svakom. Nauči(emo da ose(amo jedno drugo, da ra!umemo, da poma$emo jedno drugom kro! imen!iju vetli ila. - 6 sve #to govori#, jo# samo poverovati tre%a. ?a eto, u potpunosti ne mogu da verujem u tu dimen!iju svetlu, gde misli $ive. Nju je nemogu(e doka!ati !ato #to se ne mo$e dodirnuti. - li, do#li su va#i naučni)i do !aključka, da je misao materijalna. - o#li, ali svejedno, dok se to ne uklopi u glavi, dok se ne mo$e dota(i. - @ada knjigu napi#e#, ona (e mo(i da se dodiruje, dr$i u rukama. @ao materijali!ovana misao. - *pet ti o knji!i. +e( sam ti rekao da ni u nju ne verujem. 5im pre ni u to, da u! pomo( neki, samo te%i !nani pove!ivanja slova, mo$e# i!a!vati kod čitala)a ose(anja, u! to svetla, koja poma$u da se ne#to spo!na. - Pričala sam ti kako (u to učiniti. - a, pričala si. Pa ipak ne verujem. ko čak i poku#am da pi#em, ne(u sve odma ispričati. 'smeja(e me. ' !na# nastasija, re(i (u ti po#teno... - /e)i po#teno. - amo se nemoj uvrediti, do%ro> - Ne(u se uvrediti. - ve #to si napričala, moram da proverim kod na#i naučnika, da proverim #ta se o tome govori u ra!nim religijama i savremenim učenjima. ada kod nas ima mnogo prava)a, #irenja ideja. - Proveri. vakako proveri. - ' jo# ne#to, ja ose(am, ti si 8 veoma do%ar čovek. Eilo!o;ija tvoja je !animljiva, neo%ična. li, ukoliko se uporede tvoja delovanja sa delovanjima drugi ljudi, oni koji se %rinu o u#i, o ekologiji, onda si ti, proi!la!i, me"u njima nekako naj!aostalija.
M - a#to tako proi!la!i> - ama o)eni. vi su se prosvetljeni, kako i ti na!iva#, povlačili od sveta. Buda je na sedam godina u #umu oti#ao, osamio se i )elo učenje stvorio, sled%enika njegovi je po svetu mnogo. 'sus rist se na samo četrdeset dana osamio, i sada se njegovim učenjem usi(uju. - 'sus rist se nekoliko puta usamljivao. ' mnogo je ra!mi#ljao dok je odao. - Neka %ude vi#e od četrdeset dana, pa čak i godina. tar)i, koji se sad smatraju svetim, %ili su o%ični ljudi, kasnije su u #umu usamljenički odla!ili na neko vreme, a na tim mestima su manastiri ni)ali. led%eni)i su se njiovi pojavili, !ar ne> - a, tačno. - ti dvadeset #est godina ve( u #umi $ivi# i nema# ni jednog sled%enika. Nikakvo učenje nisi osmislila. @njigu eto, umoljava# da napi#em. vata# se !a nju, kao !a slamku. nake - pove!ivanja svoja, ma#ta# da utemelji# u nju. Pa, ako te%i ne pola!i !a rukom kao drugima, mo$da ne tre%a ni da se trudi#> rugi, sposo%niji, i %e! te%e (e, mo$da, ne#to smisliti. ajde da jednostavnije, realnije $ivi#. Pomo(i (u ti da se na na# $ivot prilagodi#. Nisi uvre"ena> - Nisam uvre"ena. - 5ada (u ti svu istinu re(i, do kraja. a %i mogla da ra!ume# se%e. - /e)i. - o(i neo%ične ti poseduje#, to je nesumnjivo, in;orma)iju mo$e# da do%ije# svaku, kao dva puta dva. sad mi re)i, kada se taj rak tvoj kod te%e pojavio> - @ao i ljudima svim, odma mi je %io dat. amo da svatim da on postoji i da se koristim njime, pradeda me je oko #este godine naučio. - 5ako. nači, ve( od #este godine si %ila u stanju da vidi# #ta se doga"a u na#em $ivotu> a ispituje# potanko, poma$e#> 4ak i da leči# na rastojanju> - a, mogla sam. - ada re)i, čime si se %avila dvadeset naredni godina> - Pričala sam ti i poka!ivala. Bavila sam se vikenda#ima, ljudima koje vi tako na!ivate. 5rudila sam se da im pomognem. - vi dvadeset godina, i! dana u dan> - a, ponekad i no(u, ako nisam %ila jako umorna. - nači, ti si se kao ;anatik !adrti, sve to vreme istrajno %avila vikenda#ima> 5e%e je neko terao da to radi#>
M9 - Niko me nije mogao naterati. amo ja sama. Posle toga #to mi je pradeda predlo$io i ja sam ja sam sama sama svatila da je to do%ro i va$no veoma. - ja mislim da ti je pradeda tvoj !ato i predlo$io da se vikenda#ima %avi#, #to mu je %ilo $ao te%e. ?er si %e! roditelja rasla. ao ti je najlak#i i najjednostavniji posao. @ada je osetio da si počela ne#to %olje da ra!umeva#, do!volio ti je da se i drugim %avi#. nji da od%a)i#. - li je i drugo ve!ano !a vikenda#e. Nastavi(u da poma$em tim ljudima koje vi na!ivate vikenda#ima. ?a i veoma volim i nikada i ne(u napustiti. - 5o se i !ove - ;anati!am. Ne#to u te%i ipak nedostaje !a normalnog čoveka. 5re%a da svati#. +ikenda#i 8 uop#te nisu najva$niji u na#em $ivotu. *ni nikako ne utiču na na#e dru#tvene pro)ese. +ikendi)e i %a#te 8 to su samo mala pomo(na doma(instva. 3judi se u njima odmaraju posle osnovnog posla ili kada u pen!iju odu. amo to. /a!ume#> amo to ako se ti, poseduju(i takva kolosalna !nanja i ;eno ;enome mena naln lnee mo(i mo(i,, %avi %avi## vike vikend nda# a#im ima, a, !nač !načii da u te%i te%i post postoj ojee neka neka psi psiič ička ka odstupanja. islim da te tre%a odvesti kod psioterapeuta. 6koliko uspe da to skretanje i!leči, tada (e#, mo$da, !aista mo(i da donese# korist dru#tvu. - +eoma $elim da donesem korist dru#tvu. - *nda ajde da otputujemo, odve#(u te kod lekara-psioterapeuta, u do%ru privatnu kliniku. ama ka$e#, ka$e#, planetarna katastro;a se mo$e mo$e dogoditi. Dto, pomo(i (e# ekolo#kim dru#tvima, nau)i. - @ada sam ovde, od mene (e %iti ve(a korist. - o%ro, posle (e# se vratiti i poče(e# da se %avi# o!%iljnijim poslom. - @akvim 8 o!%iljnijim> - ama (e# odlučiti. islim, ve!anim na primer, !a sprečavanje ekolo#ke katastro;e ili neke druge, planetarne. 6!gred, kada (e se ona po te%i, dogoditi> - 3oka 3okaln lnaa $ari $ari#t #taa se ve( ve( dana danass de#a de#ava vaju ju na ra!n ra!nim im tačk tačkam amaa eml emlje je.. 4ovečanstvo je ve( poodavno sve pripremilo, i to sa vi#kom, !a svoje uni#tenje. - kada (e do(i do glo%alnog, kada (e %iti apoteo!a> - *tprilike se to mo$e dogoditi dve iljade druge godine. li se mo$e na vreme otkloniti ili odlo$iti, kao devedeset druge godine. - @ako, !ar se mogla dogoditi devedeset druge godine> - a, ali su je oni odlo$ili. - @o 8 oni> @o je otklonio> *dlo$io>
G0 - @atastro;e planetarni ra!mera devedeset druge godine nije %ilo !avaljuju(i vikenda#ima. - Ata> - 6 )elom svetu se mnogo ra!ličiti ljudi suprotstavlja katastro;i emlje. @ata @a tast stro ro;a ;a deve devede dese sett drug drugee godi godine ne se nije nije dogo dogodi dila la,, u osno osnovi vi,, %lag %lagod odare are(i (i vikenda#ima /usije. - ' ti... nači ti... ?o# sa #est godina si svatala njiov !načaj> Predvidela> elala neumorno. Pomagala im. - ?a sam !nala !načaj vikenda#a, +ladimire.
G1
D $N VIKEND$5$ I 6R$ZNIK 2E/E ZE0/JE, ZE0/JE,
- li !a#to !a#to !ava !avalju ljuju( ju(ii vikend vikenda#i a#ima, ma, i upravo upravo /usije /usije>> a#to> a#to> @a @akva kva je me"uso%na ve!a ovde> - /a!ume# li, +ladimire, emlja iako velika, veoma je, veoma osetljiva. Dto, i ti si tako"e veliki u pore"enju sa komar)em, a sedne li komara) na te%e, ose(a# njegov dodir. ' emlja sve ose(a. @ada u %eton i as;alt Nju umotavaju, kada seku i pale rastu(e na Njoj #ume, kada čeprkaju po nedrima Njenim i sipaju u Nju pra#ak, na!van na!van "u%rivo. Njoj je tada %olno. li, *na ipak voli ljude, ljude, kao #to mati voli de)u de)u svoju. ' nastoji emlja da u!me u nedra svoja !lo%u ljudsku, i samo kad ponestaje snage u Njoj da !adr$ava, pro%ija se !lo%a vulkanima i !emljotresima. emlji pomo(i tre%a. nagu Njoj daje milovanje i %lago o%ra(anje. emlja je velika, ali najosetljivija. *se(a *na kada Nju sa ne$no#(u dotiče makar jedna ljudska ruka. *, kako ose(a i čeka *na taj dodir 6 /usiji su neko vreme emlju smatrali svojinom svi i ničijom istinski. 3judi je nisu privatali kao svoju. atim je do#lo do promena u /usiji. Počeli su ljudima da dodeljuju malene par)ele emlje !a vikendi)e. Nije se slučajno desilo da su te par)ele vrlo, vrlo male, pa je nemogu(e na njima meani!a)iju ra!nu koristiti. '!mučeni če$njom !a emljom, /usi su i sa rado#(u u!imali. ' siroma#ni su u!imali, kao i %ogati. ato #to ni#ta ne mo$e da raskine ve!u čovekovu sa emljom o%iv#i svoje male par)eli)e, ljudi su osetili intuitivno... ' milioni pari ruku ljudski su sa 3ju%avlju dotakli emlju. 6pravo rukama svojim, a ne meani!a)ijom, ljudi su dodirivali ne$no emlju na svojim malim par)elama. *na je ose(ala. *se(ala dodir svake ruke ponaoso%. ' na#la je u se%i snage emlja da jo# i!dr$i. - Pa #ta proi!la!i> a svakom vikenda#u spomenik tre%a podi(i, kao spasio)u planete> - a, +ladimire, oni su spasio)i.
G2 - li je spomenike tolike nemogu(e podi(i. Bolje %i %ilo da se !a nji ustanovi pra!nik sveop#ti, sa jednim ili dva slo%odna dana: an vikenda#a ili an emlje - i da se o!nači u kalendaru. - * Pra!nik 8 pljesnula je rukama nastasija. - ivno si to smislio. Pra!nik Be!uslovno je potre%an veseo i radostan pra!nik - Dto, ti i posvetli svojim rakom po dr$avi na#oj, po poslani)ima u r$avnoj umi, neka !akon takav donesu. - Ne mogu da se pro%ijem do nji. *ni su u !auktalosti svakodnevnoj. *dluke mnoge moraju da donose, da misle uop#te nemaju kad. Pa i smisla pose%nog %a# nema svesnost njiovu podi!ati. 5e#ko (e im %iti da svate, da !amisle čitavu stvarnost. 'spravnije odluke nego #to sada donose, ne(e im do!voliti da usvoje. - @o vladi, predsedniku, mo$e da ne do!voli> - +i. ase. +e(ina. Nepopularnim merama (ete na!vati ispravne odluke. - a, tačno govori#. @od nas je demokratija. Najva$nije odluke se privataju ve(inom. +e(ina je uvek u pravu. - Najve(u svesnost su uvek dosti!ali u početku pojedin)i, +ladimire, a ve(ina ju je tek posle nekog vremena poimala. - ko je tako, čemu onda demokratija, re;erendumi> - Potre%ni su kao amorti!eri, da $estoki potresa ne %i %ilo. @ada amorti!eri nisu uskla"eni, nastaje revolu)ija. Period revolu)ije je uvek te$ak !a ve(inu. - a, pra!nik vikenda#a - nije revolu)ija, #ta je u tome lo#e> - Pra!nik takav je do%ar. *n je potre%an. Nei!ostavno potre%an. 5re%a ga napraviti #to pre. Promisli(u, #to %r$e mogu. - Pomo(i (u ti. ?a %olje !nam koje se poluge u na#em $ivotu uspe#no uskla"uju. 6 novinama (u... 'li ne, u knji!i tvojoj (u o vikenda#ima napisati i !amoli(u ljude da telegrame vladi i r$avnoj umi upute: olimo da ustanovite Pra!nik vikenda#a i Pra!nik emlje. amo, kog datuma> - vadeset tre(eg jula. - a#to - dvadeset tre(eg> - an je odgovaraju(i. %og toga #to je to tvoj ro"endan. ?er je ideja ta prekrasna 8 tvoja. - o%ro. nači, neka u telegramima ljudi napi#u: vadeset tre(eg jula ustanovite Pra!nik vikenda#a i pra!nik )ele emlje.
GI 4im u vladi i umi počnu da čitaju, !amisli(e se: a#to ljudi telegrame takve #alju> - ti odma svojim rakom malo pro#araj... - Pro#ara(u vom snagom (u skakutati Pra!nik (e %iti svetao i divan. vi vi ljudi (e se radovati i emlji )eloj (e veselo %iti - a#to svi tre%a da se raduju> 5o je samo vikenda#ima pra!nik. - 5re%a tako učiniti da se svi raduju. a svima %ude do%ro. 5aj pra!nik (e !apočeti u /usiji. posta(e najdivniji pra!nik na )eloj emlji. Pra!nik u#e. - @ako (e se on odvijati prvi put u /usiji> Niko ne !na kako ga pra!novati. - r)e (e svakome do#apnuti toga dana #ta mu valja činiti. u op#tim )rtama, uo%liči(u ga sad. Nadalje je nastasija vrlo jasno i!govarala svako slovo. ovorila je %r!o i nadanuto Neo%ičan je %io i ritam njeni reči, sklop rečeni)a, i!govor: - Neka se tog dana /usija pro%udi u osvit !ore. vi ljudi sa porodi)ama, drugovima, i sami, do emlje (e oti(i i stati na Nju %osim nogama. *ni, koji imaju svoje male par)ele, gde sami svojim rukama odgajaju plodove, neka dočekaju prvi unčev !rak me"u svojim %iljkama. odirnu rukama svaku vrstu. @ada una#)e i!a"e, neka od ra!ni jagodasti plodova po jedan otkinu i pojedu. ?esti vi#e ni#ta ne tre%a do ručka. Neka do ručka urede par)ele. Neka promisli svako o $ivotu, radost u čemu je, i u čemu je njegovo predodre"enje. Bliski neka se seti svako sa 3ju%avlju, prijatelja. ' domisli !a#to rastu njegove %iljke, i svakoj neka ustanovi njenu namenu. vako do ručka tre%a da uvati makar jedan čas samo(e. Neva$no gde i kako, ali se nei!ostavno tre%a osamiti. akar tren jedan u se%e poku#ati pogledati. a ručak neka se okupi )ela porodi)a. *ni koji $ive !ajedno, kao i i! daleka do#av#i toga dana. /učak neka pripreme od onoga #to je rodila emlja do trenutka !a ručak. Neka svako na sto stavi to, #to po$ele sr)e i u#a. ' neka ne$no u oči pogledaju jedni druge članovi )ele porodi)e. to (e %lagosloviti najstariji, !ajedno sa najmla"im. a stolom spokojan ra!govor neka od!vanja. * do%rom ra!govor tre%a da se vodi. * svakome, ko je pokraj nji. Neo%ične, %listavo su se o)rtavale slike, opisane nastasijom. ' sam sam ose(ao kako sedim !a stolom, a pored su ljudi. *čaran pra!nikom, poverovav#i u njega, tačnije rečeno, on kao da se ve( odvijao, dodado:
GM - 5re%a prvu !dravi)u i!govoriti pre ručka. 4a#e da svi podignu. a emlju ispiti, !a 3ju%av. 8 4inilo mi se da ve( dr$im ča#u u ru)i. *djednom, ona: - +ladimire, neka ne %ude na stolu meljnog otrova. '! ruku moji nestade ča#a. Oela slika pra!nika i#če!e. - nastasija prekini Ne kvari pra!nik - Ata (u, kad %a# o(e#, neka na stolu %ude vino od jagodasti plodova, koje malim gutljajima tre%a piti. - o%ro, neka %ude vino. a se odma ne menjaju navike. #ta (emo posle ručka raditi> - Neka se vrate ljudi u gradove. akupiv#i plodove sa svoje par)ele, pone(e i u korpama i ugostiti one, koji je nemaju. *, koliko po!itivni emo)ija u tom danu *ne (e %olesti mnoge po%editi. ' one, koje su smrt %ole#(u predvi"ale, i one, koje godine nisu isterale, nesta(e. Neka onaj ko je %olestan nei!lečivo ili samo malo, tog dana po"e da sačeka %uji)u ljudi, koja se sa par)ela svoji vra(a. ra)i 3ju%avi, o%rote i doneseni plodovi, i!leči(e, po%edi(e %olesti. ledaj ledaj tani)a. /eka ljudi sa korpama ra!no%ojnim. +idi kako %listaju spokojstvom i do%rotom oči ljudske. nastasija je sijala, sve se vi#e odu#evljavaju(i idejom o pra!niku. *či njene vi#e nisu prosto radosno sjale, ve( kao da su iskrile plavičastom svetlo#(u. '!ra! njenog li)a se menjao ra!ličitim, ali uvek radosnim nijansama, kao da u mo!gu njenom silovitom %uji)om prole(u slike +elikog Pra!nika. *djednom je !a(utala, potom, saviv#i jednu nogu u kolenu i podigav#i desnu ruku u vis, jednom se nogom od%i od !emlje i u!lete kao strela, podigav#i se nad emljom. koro je do prvi čvori(a kedra doskočila. @ada se spustila, !amanula je rukom, pljesnula dlanovima 8 po poljani se plavičasto svetlo ra!lilo nad svim. Nadalje, i!govarano nastasijom kao da je ponavljala svaka malena travka i %u%i)a i svaki veličanstveni kedar. /ečeni)e nastasijine kao da je pojačavala nevidljiva ogromna snaga. *ne nisu %ile glasne, ali se sti)ao utisak da i čuje svaka $ili)a %eskrajne +aseljene. ' ja sam u%a)ivao svoje rečeni)e, !ato #to je %ilo nemogu(e u!dr$ati se, kad je !apočela ona:
GG - 6 /usiju (e toga dana doputovati gosti vi oni koje je kao tlante 8 ljude visoko ra!vijene svesti, ra"ala emlja @ao !a%ludeli, vrati(e se sinovi Neka se po )eloj /usiji tog dana pro%ude u prasko!orje ljudi. ' neka )elog tog dana strune +aseljenske ar;e melodijom sre(nom odjekuju. vi %ardovi neka na uli)ama i u dvori#tima sviraju na gitarama. ' onaj, ko je isuvi#e star, neka tog dana %ude veoma mlad, kao mnogo, mnogo godina ranije. - a li (u i ja, nastasija, %iti mlad> - ' ti i ja, +ladimire, %i(emo mladi, kao #to su ljudi mladi prvi put. tar)i (e napisati de)i pisma. de)a sva roditeljima svojim. ' mali#ani, svoj prvi u $ivotu načiniv#i korak, u svet radosni, sre(ni neka stupe. 5oga dana de)u ni#ta ne(e ra$alostiti. Neka odrasli %udu jednaki sa njima. Bogovi svi spusti(e se na emlju. ana tog, Bogovi svi neka se ovaplote u likove o%ične. ' Bog, jedini, +aseljenski, %i(e sre(an. Budi tog dana veoma, veoma sre(an 3ju%avlju o%asjana emlja nastasija se !anela slikama pra!nika. +rtela se po poljani kao u igri, sve vi#e se odu#evljavaju(i. - toj tani 8 viknuo sam nastasiji, odjednom svativ#i da sve privata vrlo o!%iljno. *na ne i!govara reči tek tako. vatio sam, ona o%likuje svakom svojom rečju i čudnim sklopovima rečeni)a 6o%ličava slike pra!nika ' sa njoj svojstvenom uporno#(u, ona (e o%likovati, ma#tati o njemu, dok se ne ovaplote njena snovi"enja u stvarnost. @ao ;anatik (e ma#tati a svoje vikenda#e (e se !alagati, kao #to se pretodni dvadeset godina starala. +iknuo sam da %i je !austavio: - Ata ti je, !ar nisi svatila> a to je #ala, sa pra!nikom Na#alio sam se nastasija se odjednom ukopala. 4im sam je pogledao, tako mi se u u#i trenutno steglo ne#to od i!ra!a njenog li)a. 3i)e joj je %ilo i!gu%ljeno, kao kod deteta. a %olom i $aljenjem su me posmatrale njene oči. @ao da sam ru#itelj nekakav. koro #apatom je progovorila: - ?a sam privatila o!%iljno, +ladimire. +e( sam o%likovala sve. 3ana) doga"aja koji slede, telegrami ljudski su pove!ali karikama. Be! nji (e se naru#iti doga"aja sled. Privatila sam tvoju ideju, poverovala u nju i i!vela je. *se(ala sam da iskreno govori# o pra!niku, o telegramima. Ne povlači natrag i!govorenu reč. amo mi pomo!i telegramima, da %i ja, kako si rekao, mogla svojim pomo(i rakom.
GJ - o%ro, poku#a(u, samo se smiri, mo$da te telegrame niko ne(e teti da po#alje... - Na(i (e se ljudi, oni, koji (e svatiti. *seti(e u vladi i umi va#oj tako"e. ' %i(e pra!nik Bi(e Pogledaj... '!nova su pra!nika slike poletele. Dto i napisao sam o tome, a dalje činite kako vam sr)e veli i u#a.
G7
Z VONEĆI 0$3 -$RD$
- Ata je to, nastasija, rečeni)e si nekako čudno gradila, kada si o pra!niku govorila> ' reči si i!govarala tako, da je !aista slovo svako pose%no !vučalo... - 5rudila sam se da opis pra!nika u detaljima, slikama podro%nim prika$em. - reči #ta čine> @akvo je u njima !načenje> - '!a svake reči je mno#tvo doga"aja, radosne slike sam ponovo o$ivela. ve (e se one sada u stvarnost ovaplotiti. ?er, misao i reč 8 glavni su instrument +elikog 5vor)a. taj instrument je, me"u svima koji su telesni, samo čoveku dat. - Pa !a#to se onda sve #to ljudi govore ne ispunjava> - @ada su i!me"u u#e i reči pokidane niti, kada je pusta u#a a slika troma, tada su reči pra!ne, kao aotični !vuk. ' ni#ta so%om ne predska!uju. - Eantastika nekakva. Nije nego, u sve, kao deten)e naivno, veruje#. - @akva ;antastika +ladimire, pa mno#tvo primera se mo$e navesti i! $ivota va#eg i tvog konkretno, kakvu snagu poseduje reč, ako se preko nje uo%liči vlastita slika> - *nda navedi meni ra!umljiv primer. - Primer> '!voli. Na s)eni čovek stoji pred gledali#tem i i!govara reči. luma) (e, na primer, iste govoriti reči, nji su ljudi slu#ali ne jednom, ali (e samo jednoga %e! daa slu#ati ljudi. rugoga 8 ne(e privatiti. /eči su iste, ali je ra!lika ogromna. Ata misli#> a#to se tako de#ava> - Pa to su glum)i. Nji uče dugo na ;akultetu. ?edni su odlični, drugi osrednji. atim, oni na pro%ama uče tekstove da %i i i!ra$ajno govorili. - Nji uče na akademijama kako da se u lik u$ive, #ta stoji i!a reči. *nda na pro%ama nastoje da taj lik ponovo prika$u. 6koliko glum)u po"e !a rukom da uo%liči u desetak pro)enata i!govoreni reči nevidljive slike, tad (e ga gledali#te sa pa$njom slu#ati. ukoliko u polovinu i!govoreni reči neko uspe lik da ugradi, vi (ete genijalnim tog glum)a na!vati. ato #to njegova u#a, sa u#ama sede(i u gledali#tu otvoreno govori. ' plaka(e ili se smejati ljudi, osetiv#i u#om sve to, #to je teo da im prenese gluma). Dto #ta je instrument +elikog 5vor)a
G - ti, kada ne#to govori#, u koliko si reči kadra slike da unese#> 6 deset pro)enata ili pedeset> - 6 sve. Pradeka me je tako naučio. - 6 sve> Nije nego 6 sve reči> - Pradeka je rekao, da je mogu(e sliku uneti i u svako slovo. ' ja sam naučila da i!a svakog slova utemeljujem predstave. - a#to i!a slova> lovo smisla nema. - 'ma slovo smisla '!a svakog slova su, na sanskritu - rečeni)e, reči. 6 njima su tako"e slova, potom mnogo reči - tako je %eskonačnost skrivena u svakom slovu. - Nije nego. mi tek tako, prosto %r%ljamo sve reči. - a, često se !aista tako i!govaraju i one reči, koje su pro#le iljade godina. Pro#le, pro$imaju(i vreme i prostor. ' slike !a%oravljene, koje stoje i!a nji, i do dana#njeg dana $ude da u#e na#e do!ovu. ' čuvaju u#e na#e, i %ore se !a nji. - @akve su to reči> a li mi je %arem jedna od nji po!nata> - ?este po!nata. islim, kao !vuk. li, #ta se krije i!a nje 8 !a%oravili su ljudi. nastasija je opustila trepavi)e i neko vreme (utala. atim je sasvim tio, skoro #apatom, !amolila: - '!govori +ladimire, reč Bard. - Bard - reko ja. *na je !adrtala, kao od %ola, i rekla: - *, sa kakvom si %e!lično#(u i suvoparno#(u i!govorio tu u!vi#enu reč a%oravom i pra!ninom si dunuo u treptavi plamen sve(e. Plamen, prenet kro! vekove, i mogu(e, upu(en te%i ili nekome od danas $ive(i daleki roditelja. a%orav '!vora je - opusto#enje dana#njeg dana. - '! kog ra!loga ti se nije dopao moj i!govor> Ata sam du$an da pamtim, ve!ano !a tu reč> nastasija je (utala. Potom je tiim glasom počela da i!govara misli, koje kao da dola!e i! +ečnosti. - nogo pre /o"enja ristovog, na emlji su $iveli ljudi, na#i praroditelji, koji su se !vali @elti. voje mudre učitelje su na!ivali druidima. Pred !nanjima materijalnog i duovnog sveta druida, ose(ali su du%oko po#tovanje mnogi narodi koji su tada naseljavali emlju. 6 prisustvu druida, vojni)i @elta nikada nisu vadili oru$je. a %i se do%ilo !vanje početnog stepena druida, potre%no je %ilo dvadeset godina individualne o%uke kod velikog duovnog učitelja 8 $re)a-druida. *naj koji je primio
G9 posve(enje 8 na!ivao se Bard. *n je imao moralno pravo da ide me"u narod i peva. a usa"uje u ljude vetlost i 'stinu svojom pesmom, o%likuju(i rečima vi!ije koje is)eljuju u#u. @elte su napale rimske legije. Poslednja %itka se doga"ala pored reke. /imljani su opa!ili da me"u vojni)ima-@eltima koračaju $ene raspu#teni kosa. /imski komandanti su !nali - kada idu te $ene, onda !a po%edu nad @eltima tre%a %iti %rojčano nadmo(an %arem #est puta Ni iskusni rimski komandanti, ni dana#nji istra$ivači-istoričari ne mogu da svate 8 !a#to> )ela je stvar u tim nenaoru$anim $enama raspu#teni kosa. /imljani su i!veli vojsku koja je devet puta preva!ila!ila keltsku po %rojnosti. Priterana do reke, stradala je poslednja pora$ena porodi)a @elta. *ni su stajali u polukrugu, a i!a njiovi le"a je mlada $ena dojila maju#nu devojči)u i pevala. Pevala je mlada mati vedru, ne tu$nu pesmu, da se ne usele u u#u devojči)e stra i tuga, da %i u! nju %ile vi!ije svetle. @ada se devojči)a odvajala od majčini dojki, njiovi pogledi %i se susretali, $ena je prekidala pesmu i svaki put ne$no na!ivala devojči)u Barda. +i#e nije %ilo od%ram%enog polukruga. Pred rimskim legionarima, na sta!i koja je vodila ka $eni koja doji, stajao je sa mačem u rukama, okrvavljeni mladi Bard. *krenuo se ka $eni i susrev#i se pogledima, oni se osmenu#e jedno drugom. '!ranjavljeni Bard je uspeo da !adr$ava /imljane, dok $ena, spustiv#i se do reke, nije polo$ila si(u#nu devojči)u u čama) i odgurnula ga od o%ale. +e( potpuno %e! snage, Bard je krajnjim naporom volje %a)io pred noge mlade $ene svoj mač. Podigla je mač. *na se u toku četiri sata neprekidno %orila na uskoj sta!i sa legionarima, ne do!voljavaju(i im da pri"u re)i. 3egionari su se !amarali i smenjivali jedan drugog na sta!i. /imski komandanti su u nedoumi)i (utke nad!irali, ali nisu mogli da svate, !a#to iskusni i sna$ni vojni)i ne mogu da nanesu čak ni ogre%otinu telu $ene> Borila se četiri sata. atim je sagorela. Njena plu(a su usala li#ena vlage, ne do%iv#i ni gutljaja vode, i! popu)ali lepi usana se pu#ila krv. Polako se spu#taju(i na kolena i padaju(i, ona je smogla snage da jo# jednom uputi sla% osme !a čam)em koji je odnosila struja reke, sa malenom %udu(om pevači)om 8 Bardom. ' prenetoj, kro! iljade godina !a one koji danas $ive, njom spa#enoj reči i vi!iji njenoj.
J0 Nije samo u telesnosti su#tina čovekova. Nei!merno vi#a i !načajnija su 8 nevidljiva ose(anja, stremljenja, ose(aji koji se samo delimično odra$avaju u materijalnom, kao u ogledalu. evojči)a Barda je postala devojka, potom $ena i majka. &ivela je na emlji i pevala. Njene pesme su darovale samo svetle emo)ije ljudima, kao rak sveis)eljuju(i, pomagale su one da se rastera sumornost u#e. noge $ivotne neda(e i li#avanja poku#avali su da ugase vrelo tog raka. Nevidljive tamne sile su nastojale da prodru do njega, ali nisu mogle da savladaju jedinstvenu prepreku 8 one koji stoje na sta!i. u#tina čovekova nije u telu od krvi i mesa, +ladimire. *%eskrvljeno telo Barda poslalo je u večnost osme svetlosti njegove u#e, odra$avaju(i vetlost nevidljive su#tine čovekove. agorevala su plu(a mlade majke, dok je mač dr$ala, kapala je krv i! naprslina njeni usana, uvativ#i svetao osme Bardov... ' sada, poveruj mi, +ladimire. Pojmi. 4uj !von nevidljivog mača Bardovog, #to od%ija navalu !lo%nog i tamnog na sta!i, ka u#ama njegovi potomaka. olim te, i!govori jo# jednom reč 8 Bard, +ladimire. - Ne(u %iti u stanju... asad jo# nisam u stanju da je i!govorim sa du$nim !načajem. o)nije (u je sigurno i!govoriti. - vala ti !a nei!govoreno, +ladimire. - /e)i, nastasija, jer ti to mo$e# da ka$e#: @o od oni #to danas $ive jeste istinski potomak te ranitelji)e-$ene i devojke 8 pevači)e Barde> Bore(eg na sta!i, vojnika Barda - ko je mogao da !a%oravi !apravo, čiji je to rod> - /a!misli, +ladimire, !a#to je i!niklo u te%i takvo pitanje> - &elim da pogledam njega ili nji, koji ne pamte ne#to tako. *ne, koji ne pamte svoje krvno srodstvo. Be!ose(ajne. - o$da $eli# da se uveri#, da to nisi ti 8 taj koji ne pamti> - a#to ovde... /a!umeo sam, nastasija, ne odgovaraj. Neka svako promisli. - o%ro - odgovorila je ona i u(utala posmatraju(i me. utao sam neko vreme pod utiskom slikovito opisane nastasijom slike, potom sam je !apitao: - a#to si upravo tu reč kao primer navela> - a %i ti poka!ala, kako (e se slike koje stoje i!a nje u stvarnom svetu, uskoro ovaplotiti. iljade struna gitara titraju sada pod prstima dana#nji %ardova
J1 /usije. ?o# dok sam snevala o svemu, tamo, u tajgi, oni su prvi osetili. Njiove u#e... 6 početku se samo u jednoj !apalio titravi plamen i !adrtala je tanana struna gitare, !atim su je privatile, oda!vale se u#e drugi. 6skoro (e njiove pesme čuti mnogi ljudi. *ni 8 Bardovi 8 pomo(i (e da se ugleda nova !ora. *svit prosvetljenja u#a ljudski. 4u(e# njiove pesme. Nove pesme svanu(a.
J2
N $7/I Z$OKRE8
Posle trodnevnog %oravka kod nastasije, vrativ#i se na %rod, nekoliko dana uop#te nisam %io u stanju da se udu%im u poslove ;irme. Nisam mogao da donesem ni odluku o mar#ruti dalje plovid%e %roda, niti da odgovaram na radiograme koji su sti!ali i! Novosi%irska. Najmljeni radni)i i deo posade, primetiv#i moje !anemarivanje poslova, počeli su da me potkradaju. ili)ija urguta, gde je %io ukotvljen %rod i čuvari, apsili su lopove, sastavljali !apisnike, ali ja ni u te okolnosti nisam do kraja $eleo da se udu%im. 5e#ko je sada re(i, !a#to je dodir sa nastasijom tako sna$no uti)ao na mene. /anije su kod mene u ;irmu dola!ili mnogi predstavni)i najra!ličitiji duovni kon;esija. Pričali su, kako %i navodno $eleli da učine !a dru#tvo ne#to do%ro, i uvek tra$ili nova). Ponekad sam davao da %i i otkačio, ne udu%ljuju(i se pose%no u njiove poslove. !a#to %i se i udu%ljivao, kada se uvek ra!govor !avr#avao tra$enjem para. nastasija, !a ra!liku od svi duovni, nova) nije tra$ila. ' uop#te, nemogu(e je %ilo !amisliti, #ta se njoj mo$e dati. polja gledano, ona kao da nema ni#ta, a sti)ao se utisak, da ona poseduje sve. '!dao sam nared%u da %rod plovi direktno do Novosi%irska. aključavaju(i se u ka%inu, ra!mi#ljao sam. +i#e od deset godina %i!nisa, rukovo"enja kolektivima, naučili su me mnogo čemu. 6!leti i neda(e, i!gradili su ume#nost tra$enja i nala$enja i!la!a i! ra!ličiti situa)ija. e"utim, ovoga puta, stanje je %ilo da gore ne mo$e %iti. 'stovremeno su me pritisle sve mogu(e nevolje. @ra ;irme se činio neminovnim. Neko od %lagonakloni je ve( ra#irio kro! ;irmu glas: a njim se ne#to desilo. '!gu%io je sposo%nost da primenjuje uspe#na trgovačka re#enja. +ele, spasavaj se ko mo$e. ' spasavali su se. Po povratku sam svatio kako su se spasavali. 4ak su i ro"a)i ume#ali svoje prste u ra!vlačenje ;irme: vejedno (e i tako sve do vraga oti(i - smatrali su oni.
JI amo je malena grupi)a stari radnika u!alud poku#avala da se suprotstavi kra"i. li su se i oni po dolasku #tapskog %roda, svativ#i kakvu sam počeo da čitam literaturu, upla#ili !a moje psiičko stanje. psolutno tre!veno sam o)enjivao novonastale okolnosti. avr#eno sam svatao da sa ovim kolektivom popraviti stanje vi#e ne(u mo(i. 4ak (e i oni koji su me ranije %espogovorno i poni!no slu#ali, sumnjati u %ilo koje, mnome doneto re#enje. a ispričam %ilo kome o nastasiji stra#no sam $eleo, ali prilika da me ra!umeju nije se uka!ivala. o$da i u ludni)u dospem. ' onako su u porodi)i o lečenju počeli da govore. *kru$enje je opre!no !atevalo od mene komer)ijalne projekte, i nei!ostavno delotvorne. oj novi !anos se o)enjivao kao ludilo ili psiički slom. aista sam mnogo počeo da ra!mi#ljam o ra!nim de#avanjima u na#em $ivotu: Ata se doga"a sa $ivotom> 8 ra!mi#ljao sam. *%avi# jedan mudro !ami#ljen trgovački posao, !aradi#, a !adovoljstva nema. *dma se o(e vi#e. ' tako ve( vi#e od deset godina de je garan)ija da se ova trka ne(e nastaviti do poslednjeg dana, a !adovoljenje ne(e ni nastupiti> ?ednome, !a ;la#u pi(a ru%lja nedostaje i on se sekira. ilijarderu milijarda !a neku novu kupovinu nedostaje 8 tako"e se sekira. o$da nije stvar u količini para> ?edno jutro su mi u ;irmu do#la dvoji)a stari po!nanika, kolega-predu!etnika, koji su %ili rukovodio)i ugledni trgovinski ;irmi. Počeo sam da ra!govaram sa njima o udru$enju predu!etnika sa čistim pomislima, o )ilju na#e delatnosti. &eleo sam da ipak sve podelim sa nekim. *ni su ra!govor podr$ali, sa ponečim se i slo$iv#i. ugo smo pričali, pa sam čak i pomislio: je li mogu(e da su odma sve ra!umeli, a toliko su vremena na ra!govor protra(ili. @asnije mi #o;er moj reče: - *ni su, +ladimire Nikolajevi(u, kod vas po mol%i do#li. Po!vali su i oni, koji se %rinu !a va#e !dravlje. a sa!naju su $eleli, o čemu ra!mi#ljate sve vreme> Ata vas %rine> Pa, jednom rečju, da li ste normalni ili ne. a !ovu doktore ili da sačekaju, dok ne pro"e. - ti, kakvim me smatra#> *n po(uta neko vreme, !atim i!govori tio: - eset godina ste normalno radili. * vama su u gradu mnogi govorili 8 sre(nik. sada se svi u ;irmi %oje da (e potpuno %e! plate ostati. 5ad sam svatio kako daleko ide %riga o meni, pa sam rekao #o;eru:
JM - ajde, okreni kola. +ratio sam se u ;irmu. a!vao sam itan sastanak. Postavio sam rukovodio)e !a ra!ne smerove. ao sam im potpunu slo%odu delovanja u mom odsustvu. /ekao sam #o;eru da do"e po mene rano ujutro, da %i me pre%a)io na aerodrom. Na aerodromu, on mi uruči jo# topao !amotuljak. 6pitao sam: - Ata je to> - Piro#ke. - nači, i! sa$aljenja, ti meni nenormalnom, piro#ke daje#> - 5o je $ena moja, +ladimire Nikolajevi(u, nije ni legla no(as. vu no( je gotovila. /anije i nije pekla, mlada je jo#, a sad se poduvatila. 'nsistirala je da vam to predam. 6 salvetu i je !amotala, tople su jo#. @a$e, ne(ete se skoro vratiti. 6koliko se uop#te vratite... %ogom. - o%ro, vala ti. Posle nekoliko dana, on je napustio posao u ;irmi...
JG
K O ODRE9UJE 6R$V$24
ede(i u ;otelji aviona, !atvorio sam oči. Prava) aviona odre"en je pre)i!no. 3eteo je !a oskvu. Prava) svog daljeg $ivota mi je tek predstojalo da odredim. ra!mi#ljao sam najvi#e o predu!etni)ima. anas mnogi jo# uvek smatraju predu!etnike ljudima koji o%ave!no trguju, koji su sakupili prvo%itni kapital nekim nečasnim putem i umno$ili ga na račun okoline. Naravno, kao i me"u ra!ličitim slojevima na#ega dru#tva, tako postoje ra!ni ljudi i me"u predu!etni)ima. 'pak, nala!e(i se u sredi#tu de#avanja predu!etničkog $ivota od samog početka perestrojke, smem da tvrdim da su predu!etni)i prvog talasa, u ve(ini, stvorili prvo%itni kapital i!nala$enjem originalni re#enja, i!%a)uju(i na tr$i#te novu ili de;i)itarnu ro%u, kao i usluge, i ra)ionalnije organi!uju(i proi!vodne pro)ese. '!u!etne sposo%nosti ve(ine sovjetski i ruski predu!etnika su 8 praviti pare od nule, čak i %e! kredita. %ilja, privatni ;a%rika, kao u narednom talasu, prvi predu!etni)i nisu imali. ato su %ili prinu"eni prvi predu!etni)i da glavom misle, u! nadu, da (e i poslu$iti sre(a. ' pravile su se pare od nule. @ao doka!e, nave#(u primere i! sopstvene prakse.
JJ
N OV$2 OD NU/E ?o# pre perestrojke rukovodio sam malom ekipom majstora ;otogra;ije. Nju su sačinjavali la%oranti u ;oto-ateljeu i putuju(i ;otogra;i. Platu i dopunsku !aradu su imali svi i one su im omogu(avale srednje, !a to vreme, imovinsko stanje. vi su do%ijali pro)enat od do%iti. teo sam vi#e. li je !a to %ilo potre%no $estoko podi(i priod, pove(ati %roj klijenata. 6speo sam da na"em re#enje. Njim i sad oni koji $ele, mogu da se koriste. ?ednom mi je na putu van grada, pukla guma mog gr%avog aporo$)a. ok mi se guma popravljala, posmatrao sam automo%ile koji su prola!ili jedan !a drugim i ra!mi#ljao: @akav %i ogroman priod %io, kada %i vlasni)i ti automo%ila po$eleli da se slikaju 6 nekoliko minuta mi je u glavi sa!reo plan koji je potom ostvaren i uve(ao do%it kolektiva !a četiri puta. Bivalo je ovako 8 pored puta %i stao ;otogra; sa ;oto aparatom. 'mao je dva pomo(nika sa !elenim trakama oko ruke, na kojima je %io am%lem 8 lu$%a svakodnevi)e. 6 rukama su imali pali)e r$avne auto inspek)ije. +o!ači su se !austavljali, misle(i da su to !eleni ili neka slična patrola. a!nav#i, da im se samo predla$e usluga i da niko nema nameru da !akera, ka$njava i proverava, svi %i sa !adovoljstvom stali pored prednji ta%li)a svoji automo%ila da se ;otogra;i#u. avali su adrese na koje je tre%alo poslati ;otogra;ije i pla(ali pou!e(em. Neopodno je %ilo da stanu pored ta%li)a, da se adrese ne %i kasnije pome#ale. *vakvom uslugom su %ili o%uva(eni svi va$niji putevi koji vode ka Novosi%irsku, u toku pola godine. *nda su sve če#(e počeli da se susre(u isti automo%ili, koji su ve( do%ili takvu uslugu. li !a ti pola godine, ekipa je uspela da !aradi poprilično veliku svotu nov)a. atim sam i!mislio ;oto snimanje privatni ku(a, sa tekstom kao na ra!gledni)ama: oja vlastita ku(a, *činska ku(a, itd. Dkipa je ;otogra;isala ogroman %roj ku(a. Potra$nja je %ila i!u!etno velika. ato ;otogra; nije ni pitao !a $elje: do#av#i u neko naselje, prosto je i#ao uli)om i ;otogra;isao sve ku(e. atim su kuriri ra!nosili ;otogra;ije i sakupljali nova). 3judi su slali ove ;otogra;ije svojoj de)i. nogi su pričali da ove ;otogra;ije po%u"uju $elju kod de)e da im do"u u goste.
J7 6 udru$enju Novosi%irski ;otogra;a su iskrsavali pro%lemi sa isplatom !arade ekipi, !ato #to je ona, po mi#ljenju administra)ije toga vremena, prevr#ila sve ra!umne grani)e, ali ni#ta nisu mogli da učine po#to je pro)enat od !arade %io podjednak !a sve. Prvi dana perestrojke, na#a ekipa se odvojila od udru$enja. '! nje je nastala samostalna !adruga. ene su i!a%rali !a predsednika. ada je %ilo mogu(e raditi slo%odnije, stvoriti početni kapital i latiti se u ve(oj meri posla. Počeo sam da ra!mi#ljam #ta %i se jo# moglo predu!eti radi uve(anja prioda ;irme. ?ednom sam ra!govarao sa svojim po!nanikom i! 'nstituta !a teorijsku i primenjenu meaniku. Po$alio se: - Platu !adr$avaju, la%oratoriju o(e da ras;ormiraju. @uda i(i, #ta raditi> Nikome vi#e nismo potre%ni. - #ta je tvoja la%oratorija radila ranije> 8 upitao sam. - Eilm termoindikatorni, a sada ni on nikome nije potre%an. - 4emu slu$i taj ;ilm> - a ra!ne svre - odgovori i i!vuče i! d$epa komadi( )rnog ;ilma. 8 Dvo ti 8 reče. 6!eo sam komadi( tog ;ilma, a on je, taj komadi(, odjednom sav po!eleneo pod mojim prstima. Ba)io sam ga. - @akva je to gadost> eleni. oram ruke da operem - ka$em mu ja. on mi odgovara: - Ne %rini, on je jednostavno pod dejstvom temperature tvoje ruke %oju promenio. 5ako reaguje na promenu temperature. 6koliko %i temperatura %ila vi#a od uo%ičajene, ;ilm %i po)rveneo. Pri normalnoj temperaturi tela, ;ilm ima upravo takvu !elenkastu %oju. 'deja je sa!rela %r!o. Eirma je počela da proi!vodi pljosnate termometre i stres- indikatore. Na lepo islikanom kartonu, sa kvadrati(ima ra!ni %oja, pored koji su stajale )i;re )el!ijusovi stepeni odgovaraju(e %oje, lepili smo komadi( ;ilma, i do%ijao se proi!vod. Prodavali smo svoje proi!vode kro! sistem dr$avni prodavni)a u mnogim regionima, tada jo# nerasturenog ovjetskog ave!a.
J @olektiv !adruge se pove(ao. Plata je svima %ila veoma do%ra. Počeo je da se nagomilava onaj prvo%itni kapital !adruge. 3a%oratorija instituta tako"e nije %ila na gu%itku, po#to je počela da donosi nova) institutu. va automo%ila smo !a !adrugu na%avili, aparaturu. *nda je slučaj pomogao da napravimo neverovatan pomak. ?ednom do"o u toku dana u kan)elariju !adruge i ugleda: na jednom tele;onu sekretari)a moja slu#a i ne#to !apisuje, na drugom - čistači)a. 6 kan)elariji je samo dva tele;ona i %ilo. amo #to spuste slu#ali)u, kad ponovo !voni. @asnije mi je sekretari)a ispričala: - +e( tre(i sat !vonjava ne prestaje ?edna !a drugom, %e! prestanka. vi tra$e na#e toplomere i stres-indikatore. jedan se sva"ao, govore(i da smo ma;ija#i od pre perestrojke. ko o(emo )enu da povisimo, on je spreman da po uve(anoj )eni )elu partiju otkupi. vi tra$e velike količine. premni su čak i pretplatu da ponude na#oj !adru!i. Na početku perestojke, u na#oj !emlji je, kao #to pamtite, )vetala kič produk)ija. %og potra$nje su kori#(eni ra!ni plastični %ed$evi, plakati, kalendarči(i sa poluo%na$enim devojkama. vi su to gra%ili kao sumanuti. Na#a proi!vodnja je u takvoj sredini, naravno, delovala kao potpuna novost. 'ako je ve( pola godine %ila u opti)aju, sada se odjednom tako naglo pove(ao %roj !ateva, kao da je smak sveta. Ata se dogodilo, #ta> Poka!alo se da je u predvečerje toga dana, na Oentralnoj televi!iji komentator spoljno-političke ru%rike Ovetov, govore(i o ?apanu, rekao: ?apan)i su - narod dovitljiv, a potom je kao primer, poka!ao japanski stres-indikator. 3ičio je na na#. 5ako sam prvi put u praksi sa!nao #ta !nači reklama, i svatio #ta je to 8 sre(a Pogon na#e !adruge je radio u tri smene. Pakovanje, sečenje, doradu proi!voda, radili su po ku(ama najmljeni radni)i. Priod je postojano rastao. @upili smo i!letnički %rodi(. /e#io sam da počnem proi!vodnju i sejali)e !a seoska doma(instva. '!najmili smo veliki putnički %rod !a organi!ovanje poslovni tura i trgovački ekspedi)ija do o%lasti @rajnjeg evera.
J9
RU5I/$3K$ SN$7$
/ukovode(i svojom prvom !adrugom, %io sam u prili)i da se uverim u praksi, kakvu ra!ornu snagu, uni#tavaju(i %ilo koje materijalno %lagostanje, mogu da predstavljaju naru#eni me"uljudski odnosi i me"uso%na netrpeljivost. atim sam sa!nao, da se upravo i! ovog ra!loga raspadaju mnogi kolektivi. sve mo$e da počne !%og gluposti i sitni)a. 5o se dogodilo i u mojoj prvoj !adru!i. /aspala se, usput uni#tiv#i i nekoliko porodi)a. o dana#njeg dana ne mogu da svatim kako se suprotstaviti toj sna!i, koja se pojavljuje spontano i koja ne podle$e !dravom ra!umu Počelo je sve od toga #to sam odlučio da kupim ku(u van grada sa sala#em. Poverio sam ovaj !adatak ekonomu i na%avljaču !adruge lekseju i#unjinu. *n je o%avio ;ormalnosti i legali!ovao sva neopodna kupoprodajna dokumenta. *ti#ao sam i pogledao. +elika ku(a, dvadeset ari !emlje, kupatilo, gara$a, staklena %a#ta. uvi#ne su, istina, %ile ov)e i krava, ali je i#unjin rekao da su vlasni)i morali da otputuju i da su teli da prodaju sve odma. rane !a kravu ima, a sa $enom i! naselja koja (e dola!iti da mu!e, ve( se dogovorio. utradan sam !aka!ao sastanak članova !adruge. *%avestio sam i o kupovini. *%jasnio )ilj kupovine. 5a ku(a je %ila predvi"ena !a prijem gostiju, odmor članova !adruge i kori#(enje u vreme pra!nika. Neopodno je da svi !ajedno urede doma(instvo, i!vr#e popravke u ku(i, moderni!uju kuinju. u#ka polovina !adruge je podr$ala ideju sa velikim odu#evljenjem. li su $ene počele o nečemu da se do#aptavaju me"u so%om. Ne !na se koja je me"u njima i!a!vala po%unu. Njiovo #u#kanje je sumirala, u!ev#i reč u ime svi $ena, moja $ena, rekav#i da smo ja i svi mu#kar)i i! !adruge, pre#li sve grani)e pristojnog pona#anja prema $enama. - i podjednako sa vama u !adru!i radimo - istupila je ona - !atim: kod ku(e spremanje, u kuinji pored #poreta svaki dan, sa de)om. a li vam je to malo> sada o(ete da jo# i u ovom seoskom doma(instvu rintamo, popravljamo, a onda da na prijemima va#im, pijankama jo# i slu$imo>
70 ' krenulo je... &ene su i!lile na mu#kar)e !adruge svoja lična porodična i druga ne!adovoljstva. 5o sam svatio kada je jedna od nji u!viknula: - +i %i samo domine da igrate i u televi!or da %uljite. u !adru!i na#oj, niko od mu#kara)a uop#te domine nije igrao. 5o je njen mu$, vatrogasa), igrao. @od nas on nije radio. li, naročito je ponelo $ene radnika na#e !adruge. ?edna je potpuno i! gluposti, direktno pred svima sasula svome suprugu: - '! te%e posle po je;tinim )igaretama uvek !audara Fon je Primu voleo da pu#iH, a sad (e# jo# i po "u%rivu smrdeti Nastao je muk. u$ prignječen, sa mukom va!du guta, )rveni i i!usti: - ?a (u se spe)ijalno "u%rivom usmrdeti. pe)ijalno, da mi se ti, pootna, ne !avlači#. *na u su!ama. &ene 8 te#e odma, uvre"enu. ' jo# i je vi#e ponelo. /a!ne uvredljive reči su počele da dovikuju. &enja @olpakov je kod nas radio. '!umeo je ra!ne ure"aje koji su pove(avali produktivnost, popravljao sve #to je potre%no. one njemu: - Pronala!ače ovde imamo, ali posle takvi pronala!ača 8 či#(enja ima !a godinu dana *ne su i do politike dospele: - or%ačov istupa, a /aisa aksimovna !a njega sve odlučuje. *%javio sam pau!u. islio sam, ipak (e se ura!umiti. Posle pau!e su svi posedali, spolja u!dr$ani, ali se unutarnja ose(ala napregnutost. oja je $ena u ime svi $ena, sa name#tenim spokojstvom, pakosno i!nela i!javu-ultimatum. - Naravno, ako o(ete re!iden)iju van grada, i!volite, ali ni jedna $ena nogom ne(e tamo kročiti. nači, ona (e %iti samo va#a. po#to su pare !ajedničke i %e! nas nemate prava da i pro(erdate, kao kompen!a)iju nam dajte jedan automo%il sa #o;erom, spe)ijalno !a ku(ne potre%e. i (emo ga po redu koristiti. - *dlično - ra!leglo se sa mu#ke strane - podavite se ve #to o(ete da(emo vam, samo da se tamo ne pojavljujete - *ni (e prostaku#e kolo!ne na(i u selu. - Neka tra$e. eljančure (e %r!o po%e(i. @ome su oni potre%ni Niko od mu#kara)a, čije su $ene radile u !adru!i, ku(i tada nije oti#ao. Bio je petak i mi odosmo na na#u a)ijendu.
71 ve smo tamo osmotrili, napravili planove !a ure"enje. 6 su%otu smo parno kupatilo nalo$ili. e#tanka je na mol%u i#unjina do#la kravu da pomu!e. ledali smo kako ona to radi. Prijatno je %ilo. @rava mirna, nije u!nemirena. Na#a je sad. &ena nas je upo!orila da ne(e mo(i da je mu!e uvek. 5re%a jo# nekoga potra$iti. 6veče smo se u parnom kupatilu okupali, sami se%i večeru pripremili. 'spala je odlično i#unjin je ispekao ri%u. '!neli smo pivo, votku. eli smo da večeramo. *djednom, čujemo: u-u-u. @rava. 6stali smo i po#li u #talu. +reme mu$e, a $enemu!ilje nema. tojimo nas osam mu#kara)a pred kravom, i ne !namo #ta da radimo. 6op#te, ko %i mogao da o%jasni, #ta se ponekad sa ljudima doga"a kada vide $ivotinje. &ivi# - $ivi# normalno, ni na kakve pri tom !verke pa$nju ne o%ra(aju(i. *djednom se na"e# u situa)iji kada se pojavi u ku(i $ivotinja, mačka, pas, ili neka druga, da se %ude prema njoj ose(aji u čoveku, kao prema detetu. ekira# se, pre$ivljava#. *dakle to> o$da i je !aista prvi čovek, dam, kada mu je Bog nalo$io da ustanovi predodre"enje svi stvorenja, posmatrao pri odre"enju sa lju%avlju, i ostala je ta lju%av u nasle"e, čuči negde du%oko i ispoljava se s vremena na vreme. a li je tako ili ne, nei!vesno je. li kod svi nas se pojavilo prema toj kravi neko ose(anje, a i ona je prema nama ne#to osetila. od toga, evo #ta je ispalo. erjo$a odokov reče: - Njoj verovatno mleko vime kida. 5re%a ne#to učiniti. Na i#unjina smo skočili. a#to je, velimo, kravu kupio> 6 isto vreme nam je $ao da je prodamo: !a jedan dan smo navikli na nju, kao da je najro"enija. @rava nas gleda tu$nim očima, (uti. atim je glavu na moju stranu protegla i !amukala: u-u-u. Nekako je mole(ivo mukala, pa sam rekao i#unjinu: - '! ovi stopa počni da mu!e#, kad si je ve( kupio i#unjin je $urno doneo mu!li)u, maramu ve!ao koju je $ena ostavila, i otpu!ao kro! ogradu do krave. Nas je !amolio da ne odla!imo. @o !na #ta mo$e da se desi. *na mu je do!volila da joj pri"e, do!volila da je pomu!e. oneli smo kravi da pije, seno joj poturali, le%a davali. i#unjin mu!e. 6 početku mu je lo#e i#lo, mla!evi su %ili sla%i i pored vedra ponekad padali, a !atim mu je krenulo %olje. Petnaest minuta je pro#lo a mla!evi ne prestaju. i#unjin i! nekog ra!loga #apu(e: - noj. noj mi smeta. akupili smo marami)e od oni koji su i imali, pa se erjo$a odokov provukao kro! ogradu i !noj sa i#unjinovog čela počeo da %ri#e. 4uči pored njega,
72 posmatra kako ide mu$a, i %ri#e s vremena na vreme !noj sa čela leksejevog. *djednom !ačusmo u!nemireni #apat ergejev: - Ata to radi#> @ravu @ravu upropa#(ava# upropa#(ava# esnom rukom rukom je do%ar mla!, mla!, a levom tri puta sla%iji. 5i 5i joj tako vime mo$e# mo$e# uni#titi. - Prsti - #apu(e i#unin i#unin - prsti na levoj ru)i mi se koče. Bolje Bolje mi pomo!i. erjo$a odokov se primače kravi sa druge strane, pa poče#e da mu!u kravu !ajedno. *tprilike posle pola sata ili ne#to vi#e, namu!li su )elu mu!li)u. Pili smo u! večeru tek pomu$eno mleko, i ono nam se činilo kao naj%olje mleko koje smo okusili ikad u $ivotu. /ano ujutro nas je pro%udila $ena-mu!ilja $ena-mu!ilja i !aču"eno !aču"eno saop#tila da je poku#ala da pomu!e kravu, ali joj ona, nesvatljivo !a#to, ne do!voljava da joj pri"e. *pet smo svi oti#li u staju. 6radili smo sve kao i pretodne večeri, i krava poče da daje mleko. mleko. - 5ako tre%a - ka$e $ena - kad ste joj se ve( dopali, onda je sami i mu!ite. oga"a se. ?ednima krave do!voljavaju da im pri"u, drugima 8 ne. Na#a se krava poka!ala veoma pro%irljivom. Ne samo da nije do!voljavala da joj pri"e ni jedna od mu!ilja koje smo teli da unajmimo, ve( je u! to, !a sve vreme mu$e tra$ila da neko od nas pored njene nju#ke stoji, da je doranjuje i ra!govara sa njom, a da mu!u su morala dvoji)a odjednom. 5o je !načilo da je na svaku mu$u po troje moralo da dola!i. 5ako smo se i podelili 8 po troje. islili smo, dok je ne prodamo. li se po naselju %r!o proneo glas da je na#a krava jako pro%irljiva. @up)i do"u, poku#aju da je pomu!u 8 ne uspevaju. ' od%ijali su da je u!mu, čak i u %es)enje. 'stina, ja sam jo# i uslov postavio, da je ne smeju !aklati !%og mesa. Po!vali smo veterinara, a on reče: - 5ako ne#to se doga"a. &ivotinja se na nekoga navikne, drugome dugo ne do!voljava da joj pri"e. @oji vas je "avo naterao da je naučite na tako ne#to> Ni#ta nam pametno nije posavetovao, posavetovao, ve( je jo# i saop#tio da je na#a krava steona, trudna !nači. 5re%a, kada do"e vreme, pripremiti sve !a poro"aj. 5ermin je veterinar naveo pri%li$no. Pred!nak njegovog primi)anja (e %iti nedostatak mleka. Po#to su mu#kar)i %ili prinu"eni da de$uraju po troji)a, mnogo smo vremena provodili na a)ijendi. a)ijendi. ' da no(imo tamo tamo smo %ili prinu"eni. a se uvere u postojanje postojanje pro%lema sa kravom na#e $ene $ene nisu mogle, po#to po#to su dale reč da na a)ijendu ne(e ni nogom kročiti, pa su smatrale da su priče o kravi
7I samo i!govor. Na#e $ene i $ene koje su radile u !adru!i, potpuno su i!gu%ile nad so%om kontrolu. Počele su da !%ijaju neslane #ale. *na, koja je govorila o neprijatnom mirisu svoga mu$a, reče: - amo je takvim pokvarenja)ima mogla dopasti takva i!opačena krava. mu$ joj je odgovorio: - Bolje da )eo $ivot mu!em takvu (udljivu kravu, nego da slu#am tvoje ru$ne reči. Potom se potpuno preselio na a)ijendu, a onda i ra!veo. *$enio se mladom $enom sa detetom i! sela i postao do%ar seljak. @rava je prestala da daje mleko. i smo, po savetu veterinara, sve pripremili !a poro"aj. li se krava otelila samostalno i %e! pro%lema. *telila je jun)a. 3epog veoma. @ada smo po!vali veterinara, on je pogleda i reče: - *dlično. /aditi ni#ta ne tre%a. ama je sve učinila. ada samo čisto(u odr$avajte. ranite je do%ro. @asnije smo uspeli da damo u do%re ruke kravu i june. *dla!ili smo da pogledamo kakav je lepotan postao, na# juna). a kravom se sve ra!re#ilo. ' sad je se se(amo. animljivo %i %ilo !nati, pamti li ona nas. a kravom se, eto, sve ra!re#ilo, ali se u!ajamno ra!umevanje u !adru!i nije moglo o%noviti. 5ada sam ra!dvojio !adrugu, organi!ovav#i jo# jednu ;irmu. Na i!najmljenom %rodu sam počeo da odla!im na duga trgovačka putovanja po re)i *%, na sever. sever. 6 pau!ama i!me"u ovi putovanja, organi!ovao sam poslovne ture !a ruske i inostrane predu!etnike. e%i samom sam podvukao, da o%ave!an !alog uspea predstavlja, i!me"u ostalog, u!ajamno ra!umevanje u kolektivu, vera u sposo%nosti i to ne samo svoje, ve( svakog pojedin)a. +era u one koji te okru$uju, uve(ava %ilo koje sposo%nosti.
7M
6 REDUZE8NI2I : .ER-$/$J;OV2I
5ek po dolasku na moskovski aerodrom +nukovo sam svatio, da u mom novčaniku ima vrlo malo nov)a i da nemam opipljivi plan delovanja. /adni)i moje ;irme i porodi)a te#ko da (e se i!%oriti sa nagomilanim dugovima, pa (e %iti prinu"eni da rasprodaju imovinu, #to !nači da nikakvu pomo( od ku(e ne tre%a da očekujem. Naravno, da popravim polo$aj mogao %i ja sam, da sam ostao u Novosi%irsku. Novosi%irsku. li %i !a to %ilo potre%no da se usredsredim na svakodnevne poslove ;irme, #to se poka!alo nemogu(im posle doga"aja u tajgi i date, da li nastasiji ili samome se%i, reči. 5e#ko je sad ustanoviti 8 da li je to uti)aj nastasije, ili su sopstvena spo!naja i $elje rukovodile mojim postup)ima. vatio sam da sam propao. '! mnogo%rojni primera moji kolega, %ilo mi je po!nato da u takvoj situa)iji ni#ta ne mogu mogu očekivati od ro"aka, ni od drugova, drugova, niti od %iv#i radnika. *d te%e (e svi %e$ati %e$ati kao od kuge. ogu(e je po%e"ivati po%e"ivati deset godina, godina, a samo li se jednom učini gre#ka, usledi(e pre!ir i !a%orav okoline. 5ako je %ilo sa mnogim po!natim predu!etni)ima. 6 takvim okolnostima se tre%a u!dati isključivo u se%e i umeti, u reklo %i se, %e!i!la!noj situa)iji, na(i i!la!. *sta *stavi viv# v#ii u ote otelu lu tor% tor%uu sa d$em d$empe pero rom, m, neko nekoli liko ko ko#u ko#ulj ljaa i jo# jo# neki nekim m sitni)ama, krenuo sam da tumaram po oskvi. Poku#avao sam da pojmim !načaj i!rečenog nastasijom, nastasijom, u pogledu predu!etnika /usije. Prvo #to mi je palo u oči u oskvi ovoga puta 8 %ila je aktivnost prodava)a er%alaj;a. 6redno 6redno o%u o%uče čeni ni ljudi ljudi na stani) stani)ama ama metroa metroa u )entru )entru presto prestoni) ni)e, e, upo uporno rno predla$u posao. @ako oni govore, u jednoj inostranoj ;irmi. Prola!nike mame o%e(anjima veliki !arada, mogu(no#(u napredovanja u slu$%i. * tome, da je reč o er%alaj;u, ne pričaju. +erovatno !ato #to se u novinama '! ruku u ruke, u ru%ri)i 5ra$im posao, posao, skoro svaki oglas !avr#ava rečima: er%alaj; ne nuditi. li oni, sa ta%li)ama Posao !a vas, dele(i male letke neke strane ;irme, uporno po!ivaju na javno predavanje. @asnije sam ra!jasnio da se oni koji do"u na
7G sastanak, podvrgavaju veoma o!%iljnom psiolo#kom o%ra"ivanju. k)enti se stavljaju na dve najva$nije, !a prosečnog /usa, činjeni)e. @ao prvo, govorni)i sa s)ene o%ja#njavaju i doka!uju na sopstvenom primeru i primeru svoji ro"aka, da su oni, navodno, u! pomo( stranog er%alaj;a do$iveli čudotvorno is)eljenje. amim tim, sugeri#u %udu(im propagatorima da (e se i oni tako"e %aviti plemenitim poslom 8 lečenjem ljudi. istem je toliko čudotvoran, tvrde oni, da uop#te nije potre%no %iti medi)inski radnik, ve( prosto sa dva ili tri predavanja, %io ti i moler-;asader, i!voli, deli savete %olesnim potro#ačima. rugo nagla#avanje se svodi na priče sa primerima, kako je mogu(e o%ogatiti se, %ave(i se #irenjem er%alaj;a. a to tre%a kupiti prvo !a svoj nova) makar jedan komplet, na(i čoveka i u usmenoj, poverljivoj ;ormi mu doka!ati čudesnu %lagotvornost u!imanja er%alaj;a. ', prodati mu komplet skuplje. 'sto tako tre%a privlačiti paralelno nove propagatore. *d svakog privučenog, ima(e# svoj pro)enat. Ato vi#e ljudi namami#, tim (e %iti vi#i tvoj stepen u ijerariji i vi#e para (e na te%e plju#tati. 5ad je ve( mogu(e da se sam prodajom vi#e i ne %avi#. eni je kao predu!etniku odma postalo jasno: nova) !aista plju#ti !latnom ki#om, ali samo na onoga ko sedi na samom vru tog piramidalnog sistema, i na njegove naj%li$e saradnike. Oeo dugi lana) distri%utera, podeljeni na tako!vane nivoe, $ivi na račun toga, #to svaki nivo nadodaje svoj deo na )enu, a !a sve pla(a onaj poslednji 8 poverovav#i u čudotvorno dejstvo datog proi!voda - potro#ač. 6 pojedinim slučajevima )ena se pove(ava i dvanaest puta istem #irenja u! pomo( ogromnog %roja agenata, koji u usmenoj i poverljivoj ;ormi u%e"uju /use u čudotvornost er%alaj;a na primeru sopstvenog i!lečenja, deluje %esprekorno. 6! njegovu pomo( je mogu(e prodati i pepeo i! pe(i, a onoga ko se javi da ne poma$e, o%avestiti da je nekako naru#io sistem u!imanja i da se nije tačno pridr$avao spe)ijalnog re$ima. *vaj se sistem najuspe#nije sprovodi upravo u na#oj !emlji, jer smo %a# mi navikli da najpou!danije in;orma)ije do%ijamo jedan od drugoga, a ne i! !vanični i!vora. psolutno je %esmisleno osvrtati se na korisnost ili #tetnost koje ljudima donosi er%alaj;. 5o je duga priča. /e(i (u samo jedno sa potpunom uvereno#(u 8 sav !anos pripovedača-distri%utera o njiovom sopstvenom is)eljenju, i#če!ava onog trenutka, kad nestane mogu(nost da do%ije od vas nova). 5ada (ete čuti od nji mno#tvo primera, upravo suprotni: @akva je to !ara!a istem distri%u)je je
7J ra!ra"en na apadu. Njime rukovode sa apada uvlače(i ne!aposlene /use, ali to nisu na#i predu!etni)i. evo jo# jedne du%okoumne mudrosti !apadni %i!nismena.
77
- ES6/$8$N OD0OR N$ . $V$JI0$
ko vas u nekoj gu$vi u oskvi !austave elegantni mladi ljudi, ponekad sa ak)entom, i veoma uljudno ponude da posetite pre!enta)iju jedne strane ;irme !a koju (e vam %iti re!ervisan sto, i gde (e se i!vlačiti %esplatna lutrija u kojoj (ete mo(i da i!vučete !latni sat ili čak %esplatan put na avaje, mo$ete %iti sigurni: %esplatan put vam je o%e!%e"en. li, ipak ne tre%a !a%oravljati poslovi)u: Besplatan sir postoji samo u mi#olov)i. Nije te#ko ra!a%rati kako radi mi#olovka u datom slučaju. 5ako, vi %esplatno do%ijate mogu(nost %oravka u rasko#nim apartmanima. Po dolasku (ete se uveriti da odgovaraju ;otogra;ijama sa reklama. @arta !a avion, rana i ostale usluge idu na va# račun. Borave(i tamo samo nekoliko dana, svati(ete, da vas dan %esplatnog %oravka ko#ta !natno skuplje, nego da ste uplatili aran$man u punom i!nosu u drugom letovali#tu istog kvaliteta. ve je veoma prosto: va# %esplatni %oravak se kompen!uje mno#tvom doplata u %loku usluga i israne. Pored toga, u te doplate ula!i i plata agentima koji stoje na uli)ama, kao i tako!vana %esplatna pre!enta)ija, propagandni materijal koji vam je dostavljen, i do%it kompanije. Naravno, !a one koji imaju dovoljno nov)a, to ni#ta ne !nači. ar se samo neprijatan ose(aj namagarčenosti mo$e pojaviti> 6$asno je ne#to drugo. Ato na# srednje stoje(i /us, prosečnog imovinskog stanja, skupiv#i sve #to je #tedeo !a odmor )ele godine klju)ne na taj %le;, i umesto da otputuje kod svoje majke ili u neko od letovali#ta /usije, ustupi prekomorskim pametnjakovi(ima svu u#te"evinu, pa provodi u svojstvu %udale dve nedelje u apartmanima !a glupake. *dakle vam takvo neuva$avanje nas, gospodo prekomorska> /a!gledao sam trgovačke radnje prepune uvo!ne ro%e, gde se čak i voda prodaje uvo!na. Prise(ao sam se da je i na mojim %rodovima %ilo isto tako, ali i! nekog ra!loga nisam ra!mi#ljao #ta i!a toga stoji. lu#ao sam na radiju o sumnjivom kvalitetu koko#iji prera"evina koje su osvojile )elu dr$avu, o ;la#ama sa vodom, gde i!a lepi etiketa o lekovitosti i mineralnosti, !a na#e radnje pripremaju o%ičnu vodu i! česme sa sumnjivim doda)ima. Posmatrao sam
7 ogromnu količinu natpisa koji predla$u da se potkrepite ot-dogom, kao da su )ela oskva i /usija načinile od ti gumeni vir#li svoje na)ionalno jelo, i ra!mi#ljao: !a#to mi sve to ranije nije %olo oči> Prise(ao sam se sa kakvim smo uva$avanjem i poni!no#(u dočekivali u početku perestrojke strane predu!etnike. @ako sam prire"ivao !a nji na svom %rodu %i!nis ture po *%u, kako su se si%irski predu!etni)i trudili da pomognu u o%e!%e"ivanju poslu$enja !a nji. Naravno, me"u njima je %ilo ra!ni ljudi, ali kakav je re!ultat ispao od svega toga> a gde ste vi, predu!etni)i /usije> +i, koji ste du$ni da učinite da na#a !emlja pro)veta>
79
6 O3E8$K 6ERES8ROJKE
Na samom početku perestrojke, kada je i!a#ao prvi !akon * !adrugama u /-u, mnogim ljudima je on poslu$io kao po!iv !a delovanje. nogo ljudi, ne %a# mladi, ali nesporno energični i $eljni da !aista ne#to učine !a se%e i !emlju, kao da je jurnulo u %oj. *dma su se na#li u okru$enju nedo%ronamerne gomile. Dvo i, vikali su 8 %ur$uji, dr!ni)i a #ta smo se %orili> ' %e! o%!ira na to #to je rad ve(ine prvi predu!etnika i!iskivao danono(ne napore, silnu količinu energije, dovitljivosti i promu(urnosti, kako god da si radio, #ta god da si činio, vala ni od koga nisi čuo. Bila je potre%na makar minimalna podr#ka, a ona je %ila mogu(a samo u kontaktima i u!ajamnoj pove!anosti jedni sa drugima. 5ada je i nastala, kao i! va!dua, ideja o stvaranju ave!a kooperatora /-a. *rgani!a)ijom tog save!a prvi predu!etnika, %avili smo se u svojstvu ini)ijativne grupe rtjom 5arasov Fpo!nati u /usiji predu!etnikH i ja. +e(ina nas smo tada %ili komunisti. Na prvom kongresu, predu!etni)i su me i!a%rali !a sekretara partijskog ogranka kongresa. Poku#avao sam tada da o%jasnim, !adu$enom !a nas instruktoru O@ @P @olosovskom, da je predu!etni)ima u! ovakvu ajku neverovatno te#ko. Neopodna je, pre svega, moralna podr#ka. li sam uskoro svatio da (emo jo# dugo %iti sami pred !lonamerno#(u i progonima, kako od strane jednog dela o%ični ljudi, tako i od veliki i mali činovnika. +i#e rukovodstvo O@ nije telo da se !ala$e !a nas otvoreno, %oje(i se da (e i!gu%iti popularnost, a i snage njiove nisu vi#e %ile takve kao pre. Počela je, po svemu sude(i, unutarnja %or%a. predu!etnike je sve vi#e i vi#e počela da )edi jo# i poreska presija. anas ni jedno predu!e(e Fsem mo$da u retkim sličajevimaH, ne mo$e da se odr$i na povr#ini, ukoliko ispravno pla(a sve pore!e. vataju(i to, mnogi u! pomo( svakojaki dovijanja i!miču poreskom pritisku. li tada dola!e u jo# stra#niju situa)iju 8 na"u se van !akona. nogo%rojni poku#aji da se o%jasni na ra!nim nivoima apsurdnost postoje(eg poreskog sistema, nisu urodili plodom. Nisu mogli %iti krunisani uspeom, !ato #to su oni koji su uvodili te pore!e Fneka to %ude samo moja pretpostavkaH, %olje
0 od drugi svatali nemogu(nost da se oni otplate, ali je to, upravo to, njima %ilo potre%no. a#to> /adi vlasti %og reketa Bilo koga, ko se usudi da promoli nos, mogu u jednom trenu satrti u pra, i u! pomo( poreske inspek)ije ili poli)ije staviti van !akona. ene je to vre"alo, kako !%og prvi predu!etnika perestrojke, tako i !%og dana#nji %i!nismena /usije. *dlučio sam da ne#to učinim !a nji, koliko %udem imao snage. tigao sam u 3igu kooperatora i predu!etnika /usije koju je vodio, i!a%ran od nas jo# na početku perestrojke, akademik +.. 5ionov. ačuvala se !grada gde je %ilo sme#teno predsedni#tvo 3ige, ali su mnogi ka%ineti %ili pra!ni. +ladimir leksandrovi( je umro pre godinu i po dana. 5amo su mi ispričali da je pre pola godine %io otrovan predsedavaju(i okruglog stola %i!nisa /usije, 'van @ivilidi, a otrovana je i njegova sekretari)a. rtjom 5arasov je napustio 3igu. 4lanstvo u 3igi se $estoko smanjilo. Po!navao me je jedan od troji)e rukovodila)a 3ige koji su ostali, !ato mi je i %io dodeljen, na moju mol%u, jedan od slo%odni ka%ineta, dva tele;ona, kompjuter i ;aks. Nikakvi sredstava u 3igi !a organi!a)ione poslove nije %ilo, i dejstvovati se moralo samostalno. 6 tom ka%inetu sam i no(io, da %i u#tedeo i vreme i nova) koje %i utro#io !a otel. ola!ak čistači)e me je podi!ao u #est sati ujutru. Nedostatak televi!ora mi je do!voljavao da radim do pono(i. Nagli prela!ak i! uslova udo%ne ka%ine na %rodu Fu koju su na !vono mogli da mi donesu sve #to po$elim, od jela do alkoolaH, u nepodesan !a $ivot ka%inet, uop#te me nije u!nemiravao, ve( mi je čak pru$ao velike mogu(nosti !a rad. mi#ljao sam i pisao te!e o !ajedni)i predu!etnika, sastavljao pisma-apele, slao ;aksove ujutro, kada ve!e u predu!e(ima nisu preoptere(ene. /a!nim putevima, koriste(i oglase u novinama i slučajne susrete, okupio sam sekretarijat od oskovljana ra!ličiti pro;esija, koji su uvi"ali !načaj %udu(e !ajedni)e predu!etnika /usije. 6 sekretarijat su u#la i tri moskovska studenta. Prvo je do#ao nton Nikolajkin da popravi pokvareni računar. *n je !atim, sa!nav#i o radu na organi!a)iji !ajedni)e, doveo svoje drugove 8 rtjoma emjonova i lekseja Novičkova. *ni su počeli da rade elektronsku ver!iju latnog kataloga /usije i uspeli da naprave program na visoko pro;esionalnom nivou.
1
Z $JEDNI2$ 6REDUZE8NIK$ RUSIJE
'deja o !ajedni)i predu!etnika se sastojala u tome, da su u nju svakako tre%ali da u"u predu!etni)i ;irmi, koji su radili na ruskom tr$i#tu najmanje godinu dana, iskreno te$e(i ka po#tenom partnerstvu, kako u u!ajamnim odnosima, tako i sa onima !a koje rade, a tako"e i sa svojim kolektivima. Predstavni)i ra!ni dru#tveni ;irmi su poku#avali da me u%ede da su danas predu!etni)i postali pasivni prema %ilo kom vidu o%jedinjavanja, da je eu;orija verovanja pro#la, i da ra!ne vrste udru$enja u koja svako mo$e da u"e plativ#i mali i!nos, ipak katastro;alno gu%e članstvo. amim tim su doka!ivali da je ideja o organi!ovanju !ajedni)e, u kojoj se sa pristupanjem pove(avaju i !atevi, kako ka ličnosti predu!etnika, tako i ka samoj !ajedni)i, potpuno apsurdna. a!nav#i o mom dolasku u oskvu i o mojoj !amisli, do#ao je na jedan od okrugli stolova moj stari po!nanik 8 rtjom 5arasov. Priključio se radu na dokumentima, sam je napisao po!iv predu!etni)ima /usije. 6lo$io je nekoliko iljada dolara da %i čestito uo%ličio dokumenta koja (e %iti podeljena na, pripremljenom od strane aso)ija)ije, kongresu mali predu!e(a. e"utim, organi!atori kongresa su odlučili da ne do!vole deljenje takvi materijala o !ajedni#tvu, %oje(i se, verovatno, konkuren)ije s na#e strane. 5ada su se sekretarijat i studenti ra!mestili oko ula!a u otel /usija, nastoje(i da uruče delegatima ;as)ikle sa dokumentima. *ni su uporno stajali na ladno(i, terani mili)ijom koja je !aključila da se tu doga"a nekakva trgovina. rtjom 5arasov je ipak uneo u @remljovski vora) ;as)iklu sa dokumentima, ali na $alost, samo mali deo. *pera)ija u koju su polagane nade je propala. *rgani!a)ija !ajedni)e je postala nemogu(a. tvar je u ovome: da %i o%ave#tenje o organi!ovanju dru#tva, njegovim prin)ipima i strukturi, stiglo do predu!etnika ruski regiona, %ila je nu$na suma nov)a !a #tamparske i po#tanske rasode od otprilike pola milijarde, !ato #to je po!itivne reak)ije na predlog, %ilo kod svega deset pro)enata oni koji su do%ili materijale. 5akve sume nije %ilo. *d prikupljeni sredstava, rukovodstvo 3ige je u!elo deo nov)a !a !akup prostorija, jer drugi i!vora ;inansiranja nije imalo.
2 Primetiv#i da je do#lo do nekog !astoja, 3iga je sasvim prekinula isplatu nov)a !a organi!a)ione rasode, %e! o%!ira na to #to je preneti nova) od predu!etnika %io namenjen upravo !a ;inansiranje tro#kova organi!a)ije. Priliv sredstava od predu!etnika, rukovodstvo 3ige je %ilo prinu"eno da koristi !a svoje potre%e. Počele su da se o%ustavljaju plate sekretarjata !ajedni)e. orao sam da napustim 3igu, ostaviv#i tamo i drugi računar, na%avljen sredstvima predu!etnika koji su u#li u !ajedni)u. @ako to> 8 %ili su u nedoumi)i studenti, koji su ;aktički od svog nov)a pripremili čitav ni! kompjuterski programa. 8 i radimo posao koji tre%a da o%avlja, saglasno svome statutu, ova dru#tvena organi!a)ija, a nas kvali;ikuju kao !akup)e, i %a# i %riga !a predu!etnike. parat 3ige je imao svoje argumente: a !akup prostora se mora platiti. Poku#ao sam da sa ostatkom sekretarijata nastavim rad sindikata predu!etnika, ali se situa)ija ponovila. 5ada sam, o%avestiv#i se o ni!u dru#tveni udru$enja, odjednom svatio da sva imaju na!ive ali nemaju članstvo, da su nalik na salonske partije i da se %ave isključivo potre%ama samog dr$avnog aparata. *vo se ne odnosi na so)ija)iju poljoprivredni i seoski doma(instava, kojom je rukovodio +. Ba#ma(nikov. o$da i na jo# poneke, ali je uglavnom %ilo tako. 6 /usiji nema do dana#njeg dana dru#tvene organi!a)ije koja %i o%jedinila o!%iljniji %roj predu!etnika, a sve postoje(e liče na salonske partije. /a!lo!i> '!me"u ostalog, mislim da je to !%og skoro sim%olični članarina i odsustva lične odgovornosti. '! nekog ra!loga, svaki put se osniva nekakav rukovode(i organ, koji posle počinje da istupa u ime predu!etnika, a da se pri tom uop#e ne savetuje sa ve(inom. Napustio sam strukovni sindikat, ostao %e! poslovni ve!a i %ilo kakvi sredstava !a $ivot. 6 to vreme je rtjom 5arasov otputovao u 3ondon. *n je poku#avao da istakne svoju kandidaturu !a predsednika /usije. ?o# je !a prikupljanje potpisa potro#io nekoliko milijardi ru%alja, ali kada je Oentralna i!%orna komisija od%a)ila ve(i deo potpisa, rtjom je %io prisiljen da se po!a%avi oporavkom sopstveni poslova. oskovljani, !aposleni u sekretarijatu, ne primaju(i nikakvu platu, %ili su prinu"eni da ga napuste.
I *stao sam sam. Bolje re(i, pomislio sam da sam ostao sam. li, !apočeti posao nisu nameravali da napuste troji)a moskovski studenata: nton, rtjom i 3jo#a. nton je od svog nov)a koji je skupljao !a odmor u vreme raspusta, platio mesečnu !akupninu !a stan koji su mi oni u!eli. 4ekali su i $eleli, da ja potra$im i na"em i!la! i! nastale situa)ije, pa da nastavim rad na stvaranju udru$enja. Nji je ponela sama ideja. +erovali su u nju. ja sam video samo (orsokak. 6 takvo vreme stigla je vest i! Novosi%irska.
M
K $ S$0OU-IS8VU tigav#i svojim poslom u oskvu, čovek i! Novosi%irska je do#ao kod mene uveče. oneo je %o)u votke i me!e. edeli smo u kuinji !akupljenog jednoso%nog stana, a on mi je pričao kako stoje stvari u mojoj porodi)i i ;irmi. Bile su $alosne. Eirma je morala da otka$e, !%og nedostatka sredstava !a !akupninu, jednu od kan)elarija u )entru grada. Prestala je da radi prodavni)a re!ervni delova !a automo%ile, !aposleni u ;irmi su poku#ali da se %ave trgovinom o%u(e, ali je re!ultat njiovi aktivnosti %io 8 pove(avanje dugova. *dgovornost je sva padala na mene. - ti se ovde %avi#, ne !na se čime. nogi smatraju da si si#ao s uma. Prvo je tre%alo na neki način popraviti stanje u ;irmi, pa se tek onda %aviti tim nesvatljivim poslom. 6 te%e, tamo vi#e niko ne veruje. @ada smo ispili %o)u do kraja, on me upita: - o(e# da ti ka$em po#teno, #ta, po mom mi#ljenju, oni očekuju od te%e> - /e)i - odgovorio sam. - a okonča# sa so%om ili nestane# !auvek. am prosudi, %e! početnog kapitala je sada apsolutno nemogu(e %ilo kakav posao !apočeti, a ti, ne da nema# početni kapital, ve( ni da jede# nema# od čega. i dugovi su se nagomilali. 6 svetu nema sličnog primera da se i! takvog polo$aja ma ko isko%eljao. Ne %ude li te vi#e, sve (e se otpisati sa smr(u, a ostatke tvog imetka (e oni podeliti. &ena tvoja ka$e da si u oroskopu 3av, da si sve vreme rasipnički $ivot vodio, i da tre%a da umre# u %edi, kako ti je u oroskopu !apisano. a, !a#to si po#ao na drugu ekspedi)iju> Niko ne mo$e da ra!ume. Be! o%!ira na to #to smo %ili prilično pripiti, pro%udiv#i se ujutro, ipak sam se do detalja setio ra!govora. Njegova o%ra!lo$enja su imala te$inu i uverljivost. orsokak u Novosi%irsku, %e!i!la!na situa)ija ovde, u oskvi. vuda se muče rade(i sa mnom ljudi, pati porodi)a. a na"em i!la! i popravim sve ne mogu, !ato #to i!la! ne postoji. a prekrati te muke mo$e samo moja smrt. /a!ume se, samou%istvo je 8 r"avo. li, logika doga"aja govori: moje samou%istvo (e olak#ati $ivot drugima, pa ako je tako, onda je on u pravu - da $ivim nemam prava. *dlučio sam da i!vr#im
G samou%istvo. 5o me je čak i umirilo. *tpala je neopodnost mučnog tra$enja i!la!a i! nastale situa)ije, po#to sam se saglasio sa tim da smrt jeste pravi i!la!. *vla# sam pospremio stan i napisao ga!dari)i poruku da se ne(u vra(ati. *dlučio sam da odem do sindikata i sredim papire udru$enja. Neko (e, ne odma, ve( kasnije, mo$da, nastaviti ovaj posao. amo, kako da prekratim se%i $ivot, kada nemam nov)a čak ni !a otrov> atim sam smislio: da ne %i ličilo na samou%istvo, po(i (u kao na kupanje, kro! otvor u ledu (u, kao da sam mor$, !aroniti i utopiti se. @renuo sam. Na stani)i metroa Pu#kinskaja, u pod!emnom prola!u, odjednom !aču po!natu melodiju. virale su je na violinama dve mlade devojke. Pred njima je le$ala otvorena ;utrola !a violinu u koju su ljudi %a)ali nova). 5ako dopunski !ara"uju mu!ičari u mnogim prola!ima metroa. li te dve devojke, njiove violine, plove(a u tutnjavi vo!ova i %u)i tunela melodija, primoravala je mnoge ljude da uspore korak. ene je prisilila da stanem kao ukopan. liveno su violine vodile melodiju, koju je... pevala u tajgi nastasija. @ada sam je, tamo u tajgi, !amolio da otpeva ne#to svoje, a ne meni po!nate pesme, tada sam i čuo tu neo%ičnu, očaravaju(u melodiju %e! reči. nastasija je prvo kriknula, kao #to krikne novoro"enče. atim je njen glas !a!vučao tio8tio i veoma ne$no. tajala je pod drvetom stegnuv#i ruke na grudima, i činilo se da glasom uspavljuje i miluje sasvim malu %e%u, da joj ne#to priča. asvim ti, glas njen je primorao sve uokolo da !amre i slu#a. Potom, kao da se o%radovala tek pro%u"enom detetu, glas njen je likovao. Neverovatno visoki po tonalitetu, !vu)i su lako sa ritmičkim prela!ima čas le%deli, čas u!letali u visine, ispunjavaju(i prostranstvo i radovali )elu okolinu... 6pitao sam devojke: - Ata ste svirale> gledale su se, a jedna od devojaka odgovori: - 'mprovi!ovala sam. ruga dodade: - ja sam je pratila. *vde, u oskvi, o%u!et idejom o stvaranju !ajedni)e predu!etnika, #to kao da je postao moj najva$niji $ivotni korak, skoro da se nisam ni se(ao nastasije. ' evo, poslednjeg dana moga $ivota, kao da se opra#ta, ona me je podsetila na se%e. - *dsvirajte molim vas, to #to ste svirale, - !amolio sam devojke. - Poku#a(emo - odgovorila mi je starija.
J tajao sam u prola!u metroa, slu#ao !anosnu melodiju violina, se(ao se poljane u tajgi i pomislio: nastasija nastasija 'suvi#e je slo$eno u istinskom $ivotu ostvariti ono #to si !amislila. ?edna je stvar 8 snevati, a sasvim druga 8 ovaplotiti ma#tanje u stvarnost. Pogre#ila si stvaraju(i svoj plan. *rgani!ovati udru$enje predu!etnika, knjigu napisati... ene kao da je struja udarila. Ponavljaju(i i ponavljaju(i u se%i te reči, ose(ao sam da u njima postoji neka netačnost, da je ne#to naru#eno. 5amo, u tajgi... u tajgi... nekako se drugačije govorilo, ali kako... kako drugačije> Nastavljaju(i da ponavljam, promeni mesta rečima i ispade: @njigu napisati, organi!ovati !ajedni)u predu!etnika. Pa, naravno 5re%alo je knjigu pisati isprva. @njiga tre%a da ra!re#i sve pro%leme, a najva$nije, da rasprostrani in;orma)iju o !ajedni)i 6, koliko je vremena u!alud i!gu%ljeno, ra!mi#ljao sam ja, a i situa)ija u privatnom $ivotu se !amrsila. o%ro, dela(u. ada je %arem jasno #ta tre%a da činim. /a!ume se, neverovatno je da napi#e knjigu neko ko ne ume da pi#e, pa da je jo# i čitaju. li, nastasija je verovala da (u uspeti. Neprestano me je u%e"ivala u to. o%ro. 5re%a, tre%a poku#ati, mora se delati do kraja
7
Z VONEĆI KEDRI RUSIJE
+ra(ao sam se u stan. oskvu je ve( milovalo prole(e. 6 kuinji je ostalo pola ;la#e sun)okretovog ulja i #e(er. 5re%alo je dopuniti !alie namirni)a, pa sam odlučio da prodam svoju #u%aru od vi!ona. Au%ara je prava, nije kon;ek)ijska, ko#ta preko miliona. vakako, sada nije se!ona, ali dvesta pedeset iljada !a nju mogu do%iti, ra!mi#ljao sam, uputiv#i se ka jednoj od mnogo%rojni moskovski pija)a. Prila!io sam čas prodav)ima vo(a, čas trgov)ima stvarima. *ni su ra!gledali #u%aru, ali da je kupe nisu $urili. +e( sam odlučio da spustim )enu do sto pedeset iljada, kad mi pri"o#e dva mu#kar)a. Prevrtali su #u%aru po rukama, dodirivali kr!no. - 5re%alo %i je pro%ati. *gledal)e potra$i od nekoga 8 rekao je jedan od nji svome drugu i predlo$io mi da se odmaknemo u stranu. o#li smo do usamljenog mesta na kraju reda te!gi, očekuju(i njegovog druga sa ogledalom. Nismo dugo čekali. *n se nečujno prikrao s le"a, od udar)a u potiljak su mi prvo pred očima sevnule varni)e, a potom se sve !amutilo. 6prev#i se o ogradu, ipak nisam pao, ali kad sam se povratio, moji kupa)a vi#e nije %ilo, a i #u%ara je nestala. amo su dve $ene saose(ajno u!disale: - a li ste do%ro> adovi. edite malo, evo sanduka. alo sam postojao pored plota i polako krenuo sa pija)e. /ominjala je prole(na ki#i)a. Poku#avaju(i da pre"em put, !austavio sam se u! ivi)u trotoara da %i pogledao oko se%e. lava mi je %olno #umela. a%lenuo sam se, a proletev#i pored mene auto je prljavom vodom i! %are o%ilno poprskao moje pantalone i krajeve jakne. ok sam pro)enjivao, ne miču(i se s mesta, #ta da radim dalje, točkovi kamiona su me i! iste %are dodatno !apljusnuli %latom, koje je doletelo do moga li)a. *dmakao sam se od ivičnjaka i sklonio od ki#e pod
nastre#i)u kioska,
poku#avaju(i da odlučim o svojim daljim pote!ima. 6 metro me, naravno, u takvom stanju ne(e pustiti. 5ri stani)e do stana u kome $ivim mogu se pro(i pe#ke, ali me i na uli)i u takvom stanju mo$e pokupiti mili)ija, smatraju(i me pijani)om, skitni)om ili jednostavno sumnjivom oso%om.
'spa#taj !atim, opravdavaj se dok %udu ra!ja#njavali. #ta i da im ka$em> @o sam ja sad> 5ad ugleda tog čoveka. Polako koračaju(i, nosio je istovremeno dve kutije sa pra!nim %o)ama i nalikovao na skitni)u ili alkooličara koji se često muvaju oko te!gi sa alkoolom na točenje. Na#i pogledi se susreto#e, on se !austavi, spusti svoje kutije na as;alt, pa mi se o%rati. - Ata stoji#, osmatra#> *vo je moja teritorija. ar# odavde - mirno, ali !apovednički reče. Ne $ele(i, a i nemaju(i snage da se s njim prepirem ili sva"am, odgovorio sam: - Nije mi potre%na tvoja teritorija, sad (u se povratiti i oti(i. 8 li on nastavi ra!govor: - @uda (e# da ode#> - Nije tvoja stvar, kuda. *ti(i (u i gotovo. - da li (e# sti(i> - ti(i (u, ako me ne spreče. *stavi me na miru. - 6 takvom stanju, ni da stoji#, ni da oda# ne(e# mo(i dugo. - #ta se to te%e tiče> - kitara#> - Ata> - Početnik, !nači. o%ro, odmori se !asad ovde. Podi$e svoje kutije i ode. +ratio se sa !ave$ljajem i ponovo mi si o%ratio: - @reni !a mnom. - @uda to> - Bi(e# mi u gostima dva-tri sata ili do jutra. *su#i(e# se. Potom svoj put sledi. 'du(i !a njim, upitao sam: - a li je daleko tvoj stan> *dgovorio je ne okre(u(i se: - o mog stana, vi#e ni do kraja $ivota ne(u sti(i. Nemam ovde stan. Postoji mesto mog trenutnog %oravka. - o#li smo do vrata koja su vodila u podrum visoke !grade. apovedio mi je da stanem malo u stranu, o%a!reo se, i kako nikoga od stanara nije %ilo u %li!ini, nečim, nalik na ključ, otključa katana).
9 6 podrumu je %ilo toplije nego na uli)i. agrevale su ga, verovatno od strane skitni)a namerno ogoljene od termoi!ola)ije )evi, kro! koje je strujala vrela voda. 6 jednom uglu su %ile ra!%a)ane nekakve krpe. Na nji je padala mutna svetlost, prodiru(i kro! pra#njavo staklo podrumskog pro!ora. Pro"osmo do udaljenijeg pra!nog ugla. *n dovati i! svog !ave$ljaja ;la#u sa vodom, odvrnu !apu#ač, i napuniv#i usta vodom, raspr#i je uokolo, kao i! prskali)e. *%jasnio je: - a se pra#ina ne di$e. atim je malo odmakao u stranu dasku koja se nala!ila u uglu. '! nastale pukotine i!me"u !ida ku(e i pregrade, i!vukao je dve #perploče pokrivene velikim komadom najlona, potom jo# nekoliko kartona, tako"e prekriveni najlonom. Napravio je od nji na podu dva improvi!ovana le$aja. 6!eo je i! ugla kutiju od kon!erve i !apalio ve( postavljenu u njoj sve(u. Ne do kraja isečen, poklopa) kon!erve je %io čist, malo nagnut, i slu$io je da od%ija svetlost. 5aj jednostavni ure"aj je osvetlio ivi)e #perploča i polumetarski prostor i!me"u nji, na koji je on, ra#iriv#i novine, počeo da sla$e i! paketa komad sira, le% i dva ke;ira u tetrapaku. Bri$ljivo re$u(i sir, reče: - Ato stoji#> edi. ?aknu skini i na )ev okači, kada se osu#i, očisti(e#. 'mam četku. Pantalone neka se na te%i su#e. 5rudi se da i #to manje i!gu$va#. ?o# je dovatio dve !atvorene ča#e sa po sto grama votke, te sedosmo da večeramo. 6okolo prljav#tina podrumska, a ugao njim sre"en, delovao je nekako čisto i prijatno. @ada smo se ku)ali, on se predstavio: - ovi me 'van. *vde smo %e! očestvaQ svi. 5o #to je učinio sa improvi!ovanim le$ajevima, uredno poslaganom na novinama ranom, %e! o%!ira na prljavi pod podruma, davalo je atmos;eru čisto(e i udo%nosti u njegovom podrumskom kutku. - ne#to mek#e da se podastre nema#> 8 pitao sam posle večere. - Ne smeju se krpe ovde svakakve dr$ati, prljav#tina (e se od nji nakupiti, smrde(e. Dno u onom uglu susedi... voje i je, ponekad dola!e. /a!mno$ili su svojim krpama gamad. Pričaju(i sa njim i odgovaraju(i na njegova pitanja, ni sam ne primetiv#i, QQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQQ Q6 /usiji se na +i uvek o%ra(aju imenom i očestvom 8 i!a imena ide očevo ime 8 odre"enje čiji je neko sin ili k(i, pa tako n.p.r.: 'van iailovi(... 5repljov
90 ispričao sam mu o susretu sa nastasijom, nastasijom, o njenom načinu $ivota i mo(ima. * raku njenom, ma#tanjima i stremljenjima. *n je %io prvi čovek kome sam ispričao o nastasiji Ni sam ne svatam !a#to sam mu pričao o čudnovatosti nastasijinoj, o njenoj vi!iji i tome, kako sam joj dao reč da (u joj pomo(i. a sam !ajedni)u predu!etnika sa čistim pomislima poku#ao da organi!ujem, ali da sam pogre#io. 5re%alo je najpre knjigu napisati. - ada (u pisati, poku#a(u da je i!dam. nastasija nastasija je govorila da je prvo nu$na knjiga. - a li si siguran da (e# %iti u stanju da je napi#e#, a !atim jo# i i!da#, nemaju(i sredstava> - a li sam siguran ili ne, ne !nam. li, radi(u u tom prav)u. - nači, )ilj postoji, i ti (e# i(i ka njemu> - '(i (u. - ' uveren si da (e# sti(i> - ?a (u i(i. - a... @njiga... 5re%a slikara do%rog na(i, da napravi kori)e. '! u#e da i uo%liči. mislu da odgovara, )ilju. gde (e# slikara na(i, %e! nov)a> - ora(u %e! slikara. Be! opreme knjige. - 5re%a raditi kako valja, kako na opremi knjige, tako i na smislu koji joj pripada. a imam papir, papir, četki)e četki)e i %oje do%re. Pomogao Pomogao %i ti. amo, amo, skupo je to sad. sad. - Ata si ti, slikar> Pro;esionala)> - *;i)ir sam ja. da )rtam sam jo# od detinjstva voleo. 6 sek)ijama sam %ivao ra!n ra!nim im.. @a @asn snij ije, e, kada kada sam sam vrem vremee moga mogaoo da uskl usklad adim im,, slik slikao ao sam, sam, daro darova vaoo drugovima. - a#to si o;i)ir onda postao, ako si da slika# sve vreme $eleo> - Pradeda je %io o;i)ir, deda tako"e, i ota). *)a sam voleo i uva$avao. nao sam, ose(ao, kakvim $eli da me vidi. 5akav sam se i potrudio da postanem. avr#io sam kao pukovnik. - @oji rod vojske> - 6glavnom sam u @B-u slu$io. *datle sam i napustio slu$%u. - %og skra(enja ili su te isterali> - am sam se demo%ilisao, nisam i!dr$ao. - a#to>
91 - Pesma, !na#, postoji takva. /eči su u njoj: *;i)iri, o;i)iri, va#e sr)e je na ni#anu. - /adili su ti o glavi> Posegnuli na tvoj $ivot> Pu)ali u te%e, svetili se !a ne#to> - 6 o;i)ire često pu)aju. 6 svim vremenima su o;i)iri i#li u susret me)ima. a !a#tite one, koji su i!a nji. '#li su, ne naslu(uju(i da su njiova sr)a na ni#anu, i da (e odstrel smrtonosni %iti i!vr#en i! po!adine. Pre)i!an. /a!oran. ' pravo u sr)e. - @ako je to mogu(e> - Pamti# li vremena do perestrojke... Pra!ni)i 8 Prvi maj, edmi novem%arL ogromne kolone ljudi u!vikuju ura, slava, da $ivi... ?a i drugi o;i)iri, ne samo i! @B-a, %ili smo ponosni na to #to predstavljamo #tit !a te ljude. 4uvamo i. 6 tome je %io smisao $ivota ve(ine o;i)ira. atim perestrojka, javnost. rugi pokli)i su se ra!legali. ' ispade, gadovi smo mi, o;i)iri @B-a, krvni)i. Nismo ni one, ni ono #to tre%a #titili. *ni, koji su u kolonama pod )rvenim %arja)ima ranije koračali, u druge su se kolone prestrojili, pod drugim !namenjima počeli da koračaju, a kriv)ima nas proglasili. &enu imam, devet godina mla"a, lepoti)a... +oleo sam je... i sad je volim. Ponosila se mnome. in nam se rodio, jedini. @ako se ka$e 8 !akasnelo dete. edamnaest mu je sada. *n se tako"e u početku ponosio mnome, uva$avao me. Potom, kada je počelo sve to, $ena je (utljiva postala. 6 oči me ne gleda. Počela je da me se stidi, $ena moja. emo%ilisao sam se i u o%e!%e"enje komer)ijalne %anke pre#ao. 6ni;ormu sam podalje sakrio. li su nema pitanja visila sve vreme u va!duu, i kod $ene i kod sina. na nema pitanja, odgovoriti odgovoriti je nemogu(e. *dgovore su oni videli na strani)ama novina, sa televi!ijskog ekrana. 'spada, da se osim !idanjem vila i represijom, mi 8 o;i)iri, ničim i nismo %avili. - li, elegantne, rasko#ne vile vojni komandanata su !aista na televi!iji poka!ivali, istinske, istinske, a ne na)rtane. na)rtane. - a a,, poka poka!i !iva vali li su prav prave, e, ne nasl naslik ikan anee vile vile.. amo amo #to #to (e se te vile vile koko#inj)em $alosnim činiti u pore"enju sa onim #to sada imaju mnogi koji i! sveg glasa galame i #alju optu$%e na adrese posednika ti vila. 5i si eto, %rod posedovao. nogo ve(i od ku(e generalske. taj general je u početku %io pitoma) akademije, kopao rovove. atim se kao poručnik, i! kasarne u kasarnu selio. vikendi)u, ku(u je, kao i svi ostali !a svoju de)u $eleo da ima. ' ko %i ga !nao, koliko puta je %io
92 prisiljen da skače no(u i! tople postelje te iste vikendi)e, da %i se o%reo u ratnim uslovima. /anije su u /usiji )enili o;i)ira. Posede darivali. ada su !aključili da su i vikendi)e sa petnaestak ari !emlje !a generale previ#e - /anije su drugačije svi $iveli. - rugačije... vi... li su optu$ivali, i!me"u svi ostali, prvenstveno i nei!ostavno, o;i)ire. Na enatski trg su o;i)iri i!a#li. * narodu su mislili. *;i)ire su te na ve#ala, u rudnike, u i%ir slali. Niko se nije u od%ranu njiovu digao. a )ara, !a *tad$%inu su se u rovovima protiv Nema)a %orili. u po!adini su im ve( pripremale doček revolu)ionarne patriote, !a%ijaju(i u !atvarače metke !a njiova sr)a, stra#nije od olovni. Belogardej)i, i!rodi - tako su na!ivali povratnike i! rata, o;i)ire, koji su poku#ali da !avedu red. 6okolo aos, sve se uru#ava. ve pre"a#nje vrednosti 8 materijalne i duovne - spaljuju, ga!e. 5e#ko je tim o;i)irima %ilo. ato su i i#li oni, odevaju(i uni;ormu o;i)irsku preko čistog ve#a, u psiolo#ki napad su i#li. na# li #ta je to psiolo#ki napad> - 5o je kada poku#avaju da upla#e protivnika. 5o sam u %ioskopu video. 6 ;ilmu 4apajev, %elogardejski o;i)iri u stroju mar#iraju, a po njima mitralje!i #tek(u. *ni padaju, ali redove ponovo spajaju i idu u napad. - a. Padaju i koračaju. li je stvar u tome, da oni nisu napadali. - @ako to, !a#to su onda mar#irali> - 6 vojnoj praksi je sveukupni )ilj ma kog napada, osvajanje, ili ;i!ičko uni#tenje protivnika, a po$eljno je, u! najmanje gu%itke napadača. '(i na mitralje!e u#ančene u rovovima, mo$e se samo u onom slučaju, kada se svesno ili podsvesno postavi neki )ilj. - @akav> - ogu(e je dejstvovati protivno logi)i vojne ve#tine, po )enu svog $ivota, poka!ati, pri!vati pameti one koji pu)aju, da u%ijaju(i nji koji mar#iraju, svate i ne pu)aju vi#e u druge. druge. - *nda je njiova smrt, nalik na smrt raspetog na krstu 'susa rista> - lična je. rista, mi jo# kako-tako i pamtimo. &utokljun)e - !astavnike i generale, koji su mar#irali u tom stroju, mi smo !a%oravili. o$da i dan danas, njiove u#e, odevene u čisto ru%lje i uni;orme o;i)irske, stoje pred nama ispaljenim kur#umima i mole, po!ivaju da se do!ovemo pameti.
9I - a#to nas do!ivaju> Nas, koji, kada su na nji pu)ali, jo# nije ni %ilo. - 5ada nas nije %ilo. li kur#umi i danas lete. Novi kur#umi. @o i, ako ne mi, ispaljuje. - oista. 3ete me)i i danas. a#to oni tolike godine stalno prole(u> od ku(e, !a#to si oti#ao> - Nisam i!dr$ao pogled. - @akav> - 5elevi!iju smo gledali uveče. &ena je %ila u kuinji. in i ja smo !ajedno gledali. *nda je jedna od oni politički emisija počela, o @B-u su govorili. /a!ume se, pljuvali su nas %e! ustručavanja. Novine sam namerno u!eo. Napravio sam se da čitam, kao da me to ne !anima. &eleo sam da moj sin promeni program. Politika ga nikad nije odu#evljavala. u!iku voli. on, ne menja kanal. a#u#tao sam novinama kri#om ga posmatraju(i. ' vidim 8 sin moj u ;otelji sedi, ruke grčevito stegle naslone toliko, da su po%elele. Ne miče se. vatio sam 8 ne(e promeniti kanal. @oliko sam jo# %io u stanju, dr$ao sam se sakriv#i se i!a novina. atim, vi#e nisam i!dr$ao, !gu$vao sam novine, %a)io i u stranu, naglo se digao i rekao, kriknuo: o(e# li napokon isključiti> 'sključiti> in moj se tako"e podi$e. li prema televi!oru ne krete. toji moj sin preda mnom, gleda me sin u oči i (uti. Na televi!iji nastavljaju... moj sin me gleda netremi)e. No(u sam im poruku napisao: *dla!im na neko vreme, tako vele tre%a. ' oti#ao sam !auvek. - a#to !auvek> - ato... ugo smo (utali. Poku#ao sam da se udo%nije smestim na #per-ploči i odremam. li je on i!nova progovorio: - nači, nastasija ka$e: Prene(u ljude kro! ra!do%lje tamni sila> Prene(u, i tačka - a, tako govori. ' veruje ona, da (e u tome uspeti. - Puk %i joj tre%ao oda%rani. ?a %i, kao o%ičan vojnik, po#ao da slu$im u tom puku. - @akav puk> Nisi ra!umeo. Nasilju se potpuno protivi. a u%edi nekako ljude $eli. rakom svojim poku#ava ne#to da učini.
9M - islim, ose(am, ona (e uspeti. nogi (e !a$eleti da njenim rakom %udu ogrejani. No ne(e %a# mnogi dokučiti da i sami isto tako moraju, %ar malo mo!gove da pokrenu. Pomagati nastasiji je nu$no. *na je sama. 4ak ni vod nema. 5e%e je, eto, pri!vala, !amolila, a ti se po podrumu, kao skitni)a valja#. Ba# si mi neki predu!etnik - ' ti se eto, kage%eova), valja# ovde. - o%ro, spavaj vojniče. - ladnjikavo je u kasarni tvojoj. - Ata (e#, doga"a se i to. klupčaj se, toplotu čuvaj. *nda je ustao, dovatio i! rupe paket )elo;anski, pokrio me nečim i!va"enim i! paketa. Pri mutnoj svetlosti sve(e, %ljesnule su %li!u mog li)a tri !ve!de na epoletama koporana. Postalo je toplije pod koporanom, i ja !aspa. @ro! san sam čuo da su stigle skitni)e u svoj ugao sa krpama, i !atevale od pukovnika %o)u pi(a !a moje no(enje. *%e(ao im je da (e i po danu isplatiti, ali su oni insistirali na trenutnoj isplati, pretili. Pukovnik je preneo svoju #perploču-le$aljku, polo$iv#i je i!me"u mene i prispeli skitni)a, i!javiv#i: irnu(ete ga samo preko mog le#a. 3egao je na svoju #perploču, #tite(i me od skitni)a. Potom je sve utinulo. Postalo mi je toplo i spokojno. Pro%udio sam se kada je pukovnik počeo da me drmusa !a rame. - 6staj. i!anje. '!vu(i se moramo. '!a mutnog podrumskog pro!ora je tek počelo da svi(e. eo sam na #perploču. ?ako me je %olela glava i te#ko sam disao. - /ano je jo#. Nije se ni ra!danilo. - ?o# malo, pa (e %iti kasno. *ni su vatu potpalili sa pra#kom. tari trik. ?o# malo, pa (emo otupeti od gu#enja. Pri#ao je pro!oru i nekom #ipkom počeo da i!valjuje ram. +rata su skitni)e !aključale spolja. '#čupav#i ram, on ra!%i staklo i poče da se pentra kro! pro!orsku rupu. Podrumski pro!or je i!la!io na %etonsko udu%ljenje, !atvoreno re#etkom. Počeo je da se petlja oko re#etke, poku#avaju(i da je i#čupa i! podupirača, ali nikako nije uspevao. tajao sam osloniv#i se na !id. 6 glavi mi se vrtelo. Pukovnik, promoliv#i glavu kro! pro!orsku rupu, komandova: 4učni. ole je manje dima. Nastoj da se #to manje pokre(e#. anje va!dua udi#i. *n odvali re#etku, uprev#i se u nju ramenima. Pomače je i pomo$e mi da se isko%eljam.
9G edeli smo na %etonskoj ploči pored podrumskog pro!ora, (utke udi#u(i prasko!orni va!du oskve koja se %udila. +rtoglavi)a je polako prola!ila, postalo je ladno, a svako je (utke ra!mi#ljao o svome. atim sam primetio: - usedi tvoji nisu %a# jako dru$elju%ivi, jesu li oni ovde glavni> - *vde je svako sam se%i glavni. 5akav im je !anat. Novoga dovedu, pa mu !a sme#taj napla(uju. ko od%ije da plati, sipaju mu ne#to u ča#u ili ga napune dimom u snu, kao #to su nas poku#ali, !atim !a se%e u!mu sve #to $ele, ukoliko ima #ta da se u!me. - ti !nači, kage%eova), posmatra# sve to ravnodu#no. 6mesto da i do%ro i!udara# !%og takve ra%ote. 'li si samo u kan)elarijama, kao činovnik, s papirima sedeo sve vreme, metode ne !na#> - 6 ka%inetima sam sedeti morao, a ponekad i nisam. etode !nati 8 to je jedno, a primenjivati i 8 ne#to sasvim drugo. ?edna je stvar 8 protivnik, neprijatelj. ruga 8 čovek. ne pro)enim li do%ro, nepotre%no (e se dogoditi. - ar su oni 8 ljudi> ok ti tako pro)enjuje#, oni ljude uni#tavaju. Na u%istvo su spremni. - premni su i na u%istvo. li se ;i!ičkim metodama to ne mo$e !austaviti. - Eilo!o;ira#, a mi umalo nismo nastradali. ?edva smo se i!vukli, a drugi mo$da ne(e ni uspeti da se i!vuku. - rugi mogu i da se ne i!vuku... - Dto, vidi#. Ato onda ;ilo!o;ira#, umesto da dejstvuje#> - Ne mogu ja ljude da %ijem. @a$em ti, ne mogu da ne pro)enjujem. ajde, kre(i ka svom pre%ivali#tu. /a!danilo se ve(. 6stao sam, stegao mu ruku i po#ao. Posle nekoliko koraka, on mi doviknu: - ačekaj +rati se na trenutak. Pri#ao sam, sede(em na %etonskoj ploči, pukovniku-skitni)i. edeo je spu#tene glave i (utao. - a#to si me !vao> 8 upitao sam. Posle kratke pau!e, on progovori: - nači, misli#, da (e# uspeti da stigne#> - islim da (u uspeti. Nije daleko. 5ri stani)e svega. ti(i (u.
9J - 'mam u vidu 8 do )ilja, o(e# li uspeti da stigne#> 6veren si> @njigu (e# napisati, i!dati> - /adi(u. Prvo (u poku#ati da pi#em. - nastasija ti je !nači rekla, da (e# sigurno uspetiti> - a, ona je tako ka!ala. - a#to onda nisi odma time počeo da se %avi#> - rugo sam smatrao va$nijim. - nači, nare"enja pre)i!no da i!vr#ava# ne mo$e#> - nastasija nije nare"ivala. *na je molila. - olila... *na je, !nači, i taktiku i strategiju sama ra!radila. ti si po svome, !nači, odlučio i samo !apetljao sve. - 5ako je ispalo. - 'spalo... ora se pa$ljivije prema nared%ama odnositi. Dvo ti, u!mi. Pru$io mi je ne#to !amotano u mali )elo;anski paketi(. *tvorio sam ga i ugledao kro! )elo;an !latnu %urmu i sre%rni krsti( na lanči(u. - Prekup)i (e to u pola )ene otkupiti od te%e. 5i im i daj u pola )ene. o$da (e ti pomo(i da i!dr$i#. ko ne %ude# imao gde da $ivi#, do"i ovamo. redi(u ja sa njima... - Ata ti pada na pamet> Ne(u da u!mem to - Ne premi#ljaj se. +reme ti je. 'di. ajde Napred - @a$em ti, ne(u da u!mem 8 Poku#ao sam da mu vratim %urmu i krsti(, ali sam naleteo na !apovednički, a u isto vreme i umoljavaju(i pogled. - Na levo krug Napred Napred mar# 8 '!govorio je prigu#enim #apatom koji nije trpeo pogovora, i posle kra(e pau!e, ve( !a mnom, mole(ivo: - amo stigni. o#av#i u stan, teo sam da legnem da spavam, čak sam i prilegao. li mi skitni)a-pukovnik nikako i! glave nije i!la!io. *%ukao sam čistu ode(u i po#ao k njemu. islio sam usput: o$da (e pristati da sa mnom $ivi. Prilagodljiv je i navikao na sve. Praktičan je i uredan. Pritom je 8 slikar. o$da (e sliku !a kori)e knjige naslikati. Pa i !a !akup stana (e se !ajedno s njim lak#e !araditi. a slede(i mese) ve( nemam čime da platim. Na prila!u podrumskom pro!oru i! kog smo se i!vlačili u osvit, video sam grupu ljudi 8 stanara !grade, poli)ijski auto i itnu pomo(.
97 Pukovnik-skitni)a je le$ao na !emlji, !atvoreni očiju i sa osmeom na li)u. Bio je uma!an mokrom !emljom. rtva ruka je ste!ala parče )rvene )igle. Pored !ida je stajao polomljen drveni sanduk. udski lekar je !apisivao ne#to u notes, stoje(i pored le#a drugog čoveka, u i!gu$vanoj, otr)anoj ode(i i i!o%ličenog li)a. 6 maloj grupi ljudi, verovatno stanara !grade, neprestano je %r%ljala u!%u"ena $ena: - @uče sam #etala, a on, taj #to se osmeuje, na sanduku je stajao okrenut li)em !idu, a oni, troje nji, skitni)e očigledno, dvoji)a mu#kara)a i $ena sa njima, s le"a su mu pri#li. @ad je mu#kara) )imnuo sanduk, sru#io se sa sanduka na !emlju. Nogama su počeli da ga udaraju u! psovke. ?a sam vrisnula. Prestali su da ga %iju. 5aj #to se osmeuje je ustao. 5e#ko se di!ao. ovorio im je da odu i da je %olje da mu se vi#e nikad na oči ne pojave. Ponovo su počeli da psuju i krenuli na njega. @ad su mu pri#li, on je o#tro, nekako i ne !amanuv#i, dlanom, %ridom dlana po grlu, tog #to mu je sanduk i!%io, udario. @ao da se nije ni ra!maao, a kako je udario, taj se !grčio, i!gu%iv#i da. +risnula sam ponovo. *no dvoje su odma po%egli. Prvo $ena, !atim mu#kara) !a njom. *smenuti onaj, !a sr)e se dr$i. 5re%alo je da sedne ili legne odma kad ga je sr)e steglo, kad on ponovo ka sanduku krete. Polako mu se primakao, ka !idu ga pomerio. am se !a !id dr$i, a vere se na sanduk. tao je na njega. Bilo mu je jako lo#e, videlo se. Počeo je da tone. 5one, a sve vreme )rta )iglom )rvenom po !idu, tako je do !emlje do)rtao, legav#i li)em na gore, u!a !id. otrčala sam, gledam, a on ne di#e. Ne di#e, a osmeuje se. - Pa !a#to se na sanduk pentrao> 8 pitao sam $enu. - a, !a#to se pentrao kad ga je sr)e steglo> 8 upita#e i! gomile. - *n je sve vreme $eleo da )rta. @ada mu se ono troje skitni)a prikralo s le"a, )rtao je on. ato i, verovatno, nije ni primetio. a svojim psi(em sam dugo #etala, a on je sve vreme na svom sanduku stajao i )rtao. Ni jednom nije skrenuo pogled sa svog )rte$a. Dno ga )rte$, gore, - poka!ala je $ena rukom na !id ku(e. Na sivom !idu ku(e, )rvenom )iglom je %io na)rtam krug sunčev, u sredini njegovoj kedrova granči)a, a po ivi)ama kruga-suna#)a, po krugu, slova neka neravnomerna. Pri#ao sam %li$e !idu i pročitao: vone(i @edri /usije. ra)i su se #irili od sun)a. Bilo i je samo tri. +i#e skitni)a-pukovnik nije uspeo da na)rta. va kratka
9 !raka, tre(i se prote!ao, savijao i gasnuo, do same osnove !ida pri !emlji, gde je le$ao, osmeuju(i se, mrtvi skitni)a-pukovnik. Posmatrao sam njegovo uma!ano !emljom, osmenuto li)e, i ra!mi#ljao: o$da je uspela nastasija u poslednjem trenu njegovog $ivota da ga dotakne svojim rakom, da ga ogreje. Bar malo da ogreje u#u tog čoveka i da je odnese u svetlu %eskonačnost. ledao sam kako tovare u kola tela poginuli. og pukovnika su %a)ili sa omalova$avanjem. Njegova glava je udarila o dno karoserije. Nisam i!dr$ao. trgnuo sam sa se%e jaknu, dotrčao do kola i !atevao da mu podmetnu pod glavu jaknu. ?edan se %olničar i!drao na mene, ali je drugi %e! reči u!eo jaknu i polo$io je pod prosedu glavu pukovnikovu. @ola su oti#la. *pustelo je, kao da se ni#ta i nije dogodilo. tajao sam i posmatrao o%asjan jutarnjim sun)em )rte$ i natpis. isli su mi %ile !%rkane. Ne#to, makar ne#to moram da učinim !a njega, !a tog kage%eov)a, poginulog ovde, o;i)ira /usije li, #ta> Ata> *nda sam odlučio: mesti(u tvoj )rte$, o;i)iru, na kori)e svoje knjige. *%ave!no (u je napisati. ada !asad, jo# uvek ne umem da pi#em, ipak (u je napisati, i to ne samo jednu. Na svim knjigama (e %iti tvoj )rte$, kao sim%ol. ' o%rati(u se u knji!i svim /usima: /usi, ne pu)ajte u sr)a svoji o;i)ira nevidljivim, ra!ornim kur#umima, kur#umima okrutnosti i %e!du#nosti. Ne pu)ajte i! po!adine, ni u %ele, ni u )rvene, ni u plave ili !elene svoje vojnike, !astavnike i generale. @ur#umi, koji se na nji upu(uju i! po!adine, stra#niji su od olovni. Ne pu)ajte u svoje o;i)ire, /usi
99
QQQQQQQQQQQQQQ Pisao sam %r!o. vremena na vreme, dola!ili su nton, rtjom i 3jo#a, studenti-programeri, pone#to donose(i !a jelo. *ni jo# nisu !nali !a nastasiju. li sam im o%jasnio, da je re#enje pitanja organi!a)ije !ajedni)e mogu(e u! pomo( knjige, koju moram da napi#em. *ni su se latili posla pre%a)ivanja teksta knjige u kompjutere. 6glavnom je taj posao radio 3jo#a Novi(kov. *n je dola!io jednom u tri dana, donosio od#tampan tekst, a odnosio rukopis novog poglavlja. 5ako je to trajalo dva mese)a. ?ednom je 3jo#a doneo poslednju od#tampanu glavu prve knjige, disketu sa potpunim, !avr#enim slogom teksta, dve ;la#e piva, de%re)ine, jo# pone#to od rane i dvadeset iljada ru%alja je doneo i na kuinjski sto sve to spustio. '!nena"eno sam ga upitao: - *dakle ti, po%ogu 3jo#a, %ogatstvo toliko> &iveo je sa mamom, materijalno veoma ograničen, !a metro i sendviče nije %a# uvek imao. - 'spitni rok je, +ladimire Nikolajevi(u - odgovorio je leksej - nekim studentima )rte$e pravim, programe ra!ne, onima, koji su sami lenji ili ne umeju. Dto, isplatili su mi. - ti sam, ispite daje#> - ajem. ?o# jedan ispit mi je ostao, a kro! dva dana me na vojnu ve$%u od mese) dana vode u @inje#mu. o%ro je #to ste vi nastasiju uspeli da napi#ete. ada, ako %udete ne#to ispravljali, rtjom (e do#tampati jer je nton ve( na vojnoj ve$%i. - a kako si ti, 3jo#a, uspeo da pola$e# ispite, )rte$e drugima da radi#, programe pravi# i povr svega da nastasiju svaki dan sla$e# i pre#tampava#> 3jo#a je (utao. *krenuo sam se ka kuinjskom stolu da %i stavio na njega skuvane de%re)ine. 3jo#a je, polo$iv#i ruke i glavu na #tamparske ta%ake sa rukopisom o nastasiji, čvrsto spavao...
O D7ONE8NU8I
100
8$JNU
toje(i u kuinji malog moskovskog stana pored stola sa de%re)inama koje su se ladile i usnulim, na ta%a)ima teksta o nastasiji, 3jo#om Novičkovim, dao sam se%i reč 8 na(i (u način da ponovo skupim kapital, vratim svoj %rod, da %i ga poslao na istu mar#rutu na kojoj se dogodio susret sa nastasijom. li ne da %i trgovao kao pre. *tpravi(u %rod u periodu %eli no(i, da %i se na njemu u naj%oljoj ka%ini, mogli normalno odmoriti 3jo#a Novi(kov, nton i rtjom i svi oni koji su nastojali, ne o%a!iru(i se na !%rku, često !anemaruju(i sopstvena materijalna do%ra, da organi!uju !ajedni)u predu!etnika sa čistim pomislima. Ata je to u toj ideji, #to tako o%u!ima ljude> a#to je postala tako %liska i meni> @akva se tajna krije u njoj> Neopodno je ra!umeti je i konkreti!ovati, poku#ati odgonetnuti tajnu njenu i predodre"enje. a#to su se tako !apalili ljudi vi!ijom isposni)e i! tajge> Ata je u njoj skriveno> @ako odgonetnuti tajnu> Novinar oskovske pravde, @atja olovina, poku#ala je da to učini, pitaju(i studente: Ata vas pokre(e, u čemu je va#e lično interesovanje> li, nisu uspeli da odgovore jasno, samo su rekli: 5a stvar !aslu$uje pa$nju. nači, i oni delaju intuitivno. li, #ta stoji i!a te intui)ije>
QQQQQQQQQQQQQQ
101
6 moskovskoj #tampariji %roj jedanaest, na račun #tamparije je %ila od#tampana, u tira$u od dve iljade primeraka, tanka knji$i)a o nastasiji. a#to je generalni direktor te #tamparije, ru)ja enadij +ladimirovi(, odlučio da #tampa knjigu nepo!natog autora> a#to je to učinio, i ne o%a!iru(i se na ;inansijske pote#ko(e, koristio ne novinski, ve( po%olj#ani o;setni papir> Prve knjige sam prodavao sam, na i!la!u i! metroa 5aganskaja. atim su počeli da mi poma$u prvi čitao)i. tarija $ena ju je svakodnevno prodavala na stani)i o%rinjinskaja. *na je svakome ko joj je pri#ao, podro%no o%ja#njavala da je knjiga do%ra. a#to> Potom su čitao)i počeli da je prodaju i u podmoskovskim odmarali#tima, sami su pisali oglase i organi!ovali susrete sa čitao)ima 8 gostima odmarali#ta. atim je komer)ijalni direktor moskovskog i!davačko-prodajnog kon)erna Nikitin ?urij natoljevi(, i!nenada odlučio da uplati #tampariji predujam !a jo# dve iljade primeraka. Njegovi postup)i su %ili čudni. o#ao je kod mene autom, i rekao: anas putujem sa sinom u inostranstvo na tenisko takmičenje. vion nam pole(e uveče. oram uspeti da uplatim predujam. *n je platio novi tira$. @ada je do#lo vreme da se preu!mu knjige, Nikitin mi je javio: - 3eti, mi uop#te knjige ne prodajemo. 6!e(u se%i nekoliko paketa, ostalima raspola$i sam. ko se nova) pojavi, da(e#. nogo je pitanja !a#to, od trenutka početka rada na rukopisu, pa do dana dana#njeg, ve!ano !a tu knjigu. *na, kao da je $iva, sama je privlačila k se%i ljude i u! njiovu pomo( se pro%ijala kro! $ivot. ?a sam se odnosio prema doga"ajima, ve!anim !a nju, kao prema slučajnim de#avanjima. li se toliko slučajnosti počelo uklapati u karike savr#eno nani!anog lan)a. +i#e i ne !nam gde je slučajnost, a gde !akonomernost onoga #to se doga"alo> Postalo je te#ko ra!lučiti.
O8$2
102
; EODORI8 o#ao je trenutak kada sam pro)enio da je ostvarivo susresti se sa o)em Eeodoritom. 5amo, u tajgi, na moje pitanje: Postoje li u na#em svetu ljudi sa istim mo(ima, !nanjima, koje ti poseduje#, ali da ne $ive tako daleko kao ti> nastasija je odgovorila: - Na ra!ličitim krajevima emlje postoje ljudi, čiji se način $ivota ra!likuje od tenokratskog. /a!ličite su kod svakoga od nji mo(i. Pa i u na#oj !emlji postoji čovek, do koga ti ne(e %iti te#ko da stigne# ni !imi, ni leti. naga ua njegovog je ogromna. - na# li gde $ivi on, da li ga je mogu(e videti, ra!govarati sa njim> - a. - @o je on> - 5o je tvoj ota), +ladimire. - Ata> D, nastasija, nastasija... 5ako sam $eleo da čujem tvoje doka!e da si u pravu, a ispalo je potpuno o%rnuto. oj ota) je umro pre osamnaest godina i saranjen je u malom gradi(u Brjanske o%lasti. nastasija je sedela na travi naslonjena le"ima o drvo, skupljeni kolena, i (utke me je gledala u oči. Pogled njen je %io pomalo setan, sa$aljiv. atim je u muku spustila glavu na kolena. Pomislio sam da je nastasiju oneraspolo$ila gre#ka u odnosu na moga o)a, pa sam poku#ao da je ute#im: - Nemoj se, nastasija, toliko sekirati. +erovatno si pogre#ila !ato #to ti je, kako si sama rekla, malo snage ostalo. F*vaj ra!govor se vodio posle onoga kada je ona gu%ila svest, spa#avaju(i mu#kar)a i $enu od okrutnog o%računa. *pisao sam taj doga"aj u prvoj knji!iH. nastasija po(uta jo# neko vreme, potom podi$e glavu, i i!nova me pogledav#i u oči, reče: - nage ima manje u meni, ali ne toliko manje, da %i mogla da pogre#im. atim je počela da i!nosi de#avanja od pre dvadeset #est godina. '!lagala je tačno do najsitniji pojedinosti pro#lost, i čak prenosila pri tom nijanse unutarnji ose(aja.
10I ?o# je nekako mogu(e ra!umeti, da se po spoljnjem, jedva primetnom i!ra!u li)a, po!i, očima, mogu ustanoviti misli sa%esednikove. li, na koji način ona promatra, kao dokumentarnu ;ilmsku traku, pro#lost, to je i ostala !agonetka. ama nastasija, normalnim, ra!umljivim je!ikom ipak nije uspela da o%jasni. i!nela je, evo, #ta. Nedaleko od grada oskve postoji 5roji)e-ergijeva 3avra. me#tena je u gradu koji se !ove ergijev Posad. '!a de%eli drevni !idova 5roji)e-ergijeve 3avre, postoji duovna %ogoslovija, akademija, ramovi i manastir. ramovi su dostupni ljudima i svako ko $eli mo$e da do"e da %i se pomolio na ovom svetom mestu /usije. 4ak ni u vreme progona vernika nisu %ili ra!ru#eni, radili su i!a ti !idova %ogoslovija, akademija, manastir u kome su slu$ili Bogu, ugodni)i-monasi. Pre dvadeset #est godina, tačno na dan moje pojave na svetu, na vrata 5roji)eergijeve 3avre u#ao je mladi(. *n je posetio mu!ej, a !atim produ$io u veliki ram. 6 ramu je dr$ao propoved visoki sedi mona. ' stas i polo$aj njegov su %ili veliki. 5o je %io *ta) Eeodorit 8 velikodostojnik, duovnik manastira 5roji)e-ergijeve 3avre. ladi( je saslu#ao propoved, i kada se *ta) Eeodorit povukao, krenuo je !a njim u ri!ni)u. ladi(a nisu !austavili slu$itelji rama. Pri#av#i *)u Eeodoritu, !apočeo je sa njim ra!govor o propovedi. *ta) Eeodorit je dugo %esedio sa njim. ladi( je %io kr#ten, ali dovoljno vere u njemu nije %ilo, nije po#tovao post, nije i#ao na pričest, nije odla!io redovno u )rkvu, ali je tog dana otpočelo prijateljstvo *)a Eeodorita i mladi(a. ladi( je dola!io u manastir i sa njim je ra!govarao *ta) Eeodorit, poka!uju(i mu one svetinje koje nisu %ile dostupne o%ičnim paroijanima. ona je darovao mladi(u knjige, a on i je gu%io. ona je okačio na vrat mladi(ev krsti(, ali je i on %io i!gu%ljen. ona je dao mladi(u drugi krst, neo%ičan 8 krst se otvarao kao #katula, - ali je i on %io i!gu%ljen. ona ga je dovodio čak i u trpe!ariju i sme#tao !a isti sto sa kalu"erima manastira, svaki put mu daju(i pone#to nov)a, nikad ga ni!a#ta ne prekorevaju(i i uvek i#čekuju(i njegov dola!ak. 5ako je trajalo godinu dana. ladi( je %ivao u manastiru svake nedelje, ali je jednom oti#ao i nije se vratio slede(e nedelje. ona je čekao. li mladi( nije do#ao ni posle mese), ni posle godinu dana. ona je čekao. o dana#njeg dana je pro#lo ve( dvadeset pet godina. ona čeka. vadeset pet godina, +ladimire, čeka te%e tvoj duovni *ta) 8 veliki mona /usije 8 *ta) Eeodorit.
10M - *tputovao sam daleko od manastira. 6 i%ir. Ponekad sam se prise(ao *)a Eeodorita - odgovorio sam ja, kao da se opravdavam pred so%om ili jo# nekim. - li mu nisi napisao ni jedno pismo - primetila je nastasija. - &elim da ga vidim. - ' #ta (e# mu ispričati> o$da o tome, kako si pare pravio, %io sre(an u lju%avi i naprosto %ludeo> @ako si mnogo puta %io pred propa#(u, ali %i u poslednjem trenutku odla!ila %eda od te%e> *n (e i sam sve to uvideti, pogledav#i te. *n, do%ijaju(i oprost !a gree tvoje i toliko te puta spasavaju(i molitvama svojim, jo# uvek veruje, kao i pre dvadeset pet godina. *n %i $eleo ne#to drugo od te%e. - Ata, nastasija> Ata !na *ta) Eeodorit> Ata $eli> - Ne mogu !asad da se sna"em u tome, on je ose(ao intuitivno. /e)i, +ladimire, pamti# li ra!govore sa njim, pamti# li, #ta si video u manastirskim ri!ni)ama> - ve veoma maglovito pamtim, jer je to tako davno %ilo, mogu se setiti samo pojedini doga"aja. - Poku#aj da i se seti#, pomo(i (u ti. - *ta) Eeodorit je svaki put ra!govarao sa mnom na ra!ličitim mestima manastira. e(am se neki pod!emni ili polupod!emni prostorija. Pamtim trpe!ariju, dugačak sto !a kojim monasi večeraju, i ja !ajedno sa njima. 5o je %ilo u vreme nekog posta. rana je sva %ila posna, ali mi se dopala. - a li si imao pose%ne ose(aje, ose(anja pri poseti manastiru> - ?ednom sam posle večere i!a#ao kro! manastirski prola! unutra#njeg dvori#ta 3avre i uputio se ka i!la!u. +rata su ve( %ila !atvorena !a paroijane. vori#te je %ilo pusto. e%eli, visoki !idovi nisu propu#tali spoljne #umove grada. 6okolo su se u!di!ali samo ramovi, %ila je potpuna ti#ina. austavio sam se. 4inilo se, odjeknula je veličanstvena mu!ika. 5re%alo je da odem. @od kapije je stajao de$urni mona da %i me pustio i namakao re!u na vratima. li se ja nisam mi)ao slu#aju(i tu mu!iku, a potom polako krenu ka kapiji. - 5i vi#e nikad nisi čuo tu mu!iku> Niti iskusio taj ose(aj> - Ne. - a li si poku#ao nekad da ponovo čuje# tu mu!iku, da po%udi# u se%i taj ose(aj> - a, ali nisam uspevao. 4ak sam se !austavio na tom istom mestu kad sam do#ao slede(i put, ali, avaj...
10G - eti se makar jo# nečega, +ladimire. - 5i me ispituje#. ve si tako tačno ispričala #ta se sa mnom doga"alo pre dvadeset #est godina, sama i ispričaj #ta sam ose(ao tada. - 5o je nemogu(e. *ta) Eeodorit nije stvarao odre"ene planove, on se nečemu nadao intuitivno. učinio je !a te%e ne#to veliko i !načajno. nano samo njemu. ja samo ose(am intuitivno: on je mislio o !načajnom, i činio !a to mnogo. ?ako mnogo. li, !a#to je $eljeno pove!ao sa to%om, koji ne poseduje# ni osnovne mogu(nosti !a lako privatanju vere, ostaje !agonetka. ' !a#to dvadeset pet godina tvog raskala#nog $ivota nisu slomile tu veru 8 tako"e je !agonetka. !a#to si ti, koji si do%io tako mnogo, jo# uvek tako neaktivan> a#to> Ne mogu da ra!umem to. ?er, ni#ta u +aseljeni ne i#če!ava %e! traga. Priseti se, molim te, makar jo# nekog pose%nog doga"aja i! susreta i ra!govora sa tvojim *)em. - e(am se dvorane ili nekakve ri!ni)e u duovnoj akademiji ili %ogosloviji, a mo$da je to %ilo u jednoj od pod!emni prostorija manastira. Neki mona je otvorio pred *)em Eeodoritom vrata, ali on nije sam u#ao tamo. 6#li smo !ajedno, *ta) Eeodorit i ja. Na !idovima neke slike, na poli)ama stvari... - 5amo si se dva puta !adivio, čemu> - adivio> a, naravno da me je to !adivilo. apanjilo... - Ata> - ?edna slika. Bila je )rno-%ela, kao da je olovkom na)rtana. 5o je %io veoma pre)i!no ura"en portret nekog čoveka. - Ata te je tako !adivilo> - Ne pamtim. - Priseti se, +ladimire. Poku#aj, molim te, da se seti#, pomo(i (u ti. Nevelika sala, vas dvoji)a, ti i *ta) Eeodorit stojite pred tom slikom, ti malo ispred, *ta) ti ka$e: Pri"i sli)i %li$e, +ladimire. Načinio si korak napred, !atim jo# jedan korak... - etio sam se, nastasija - 4ega> - 5a slika, koja je prika!ivala nekog čoveka, %ila je na)rtana samo jednom linijom. Pulsiraju(om linijom-spiralom. *naj ko ju je slikao, kao da je postavio na sredini %elog lista olovku ili jo# ne#to, čime se slikaju slike, i %e! prekida poveo svoj instrument po spirali, čas pritiskaju(i njime i samim tim pode%ljavaju(i liniju, čas jedva dotiču(i list, od čega je linija postajala sasvim tanka, ali se nije prekidala.
10J 3inija-spirala se !avr#avala na kraju lista, a kao re!ultat se desila !adivljuju(a slika, portret nekog čoveka. - 5u sliku tre%a i!lo$iti, da %i mogli da je vide svi koji $ele. Neko (e uspeti da odgonetne utemeljenu u njoj in;orma)iju. @ro! pulsiraju(u liniju, koja predstavlja čoveka, ljudi tre%a ne#to da spo!naju. - Na koji način> - ?o# uvek ne !nam. Na primer, tačke i )rti)e mogu %iti nalik na neku a!%uku ili notne !nake, ja samo pretpostavljam, mogu(e je i to i ne#to drugo, ili ko !na #ta jo#. 5i, kada se %ude# vratio, !amoli da je i!lo$e da %i svi mogli da je ra!gledaju, ili da je o%naroduju negde. Na(i (e se onaj, ko (e odgonetnuti tu liniju-spiralu. - a, ko (e mene poslu#ati> - 5e%e (e poslu#ati. li, tada si iskusio jo# jedan veoma neo%ičan uti)aj. o$e# li se setiti - kakav> - 6 toj dvorani, ili u susednoj prostoriji... a, u sasvim maloj prostoriji je stajala na u!vi#enju prelepa, drvena i!re!%arena stoli)a, ili je to %ila naslonjača, nalik na tron. tajali smo *ta) Eeodorit i ja ra!gledaju(i je. *ta) Eeodorit je rekao da je niko ne dotiče. - li, ti si je dotakao. 4ak si i seo na nju. - eni je to predlo$io da učinim sam *ta) Eeodorit. - ' ne#to se dogodilo sa to%om u tom trenutku. - Ni#ta. edeo sam i posmatrao *)a Eeodorita, a on je stajao i nemo me gledao u oči. Naprosto gledao. - eti se, molim te, +ladimire, poku#aj da se priseti# svoji unutarnji ose(aja. *ni uka!uju na najva$nije. - a, ni#ta tako pose%no... na#, samo su misli nekakve kro! glavu prola!ile, %r!o-%r!o, kao da je traka magneto;onska na u%r!ano premotavanje uključena, te se reči slivaju u čudnovate !vuke. - ar ti nikada nisi poku#ao>... 5i, +ladimire, !ar kasnije nikad nisi po$eleo da !austavi# tu traku, da %i je preslu#ao na normalnoj %r!ini, da svati# to #to od!vanja> - @ako to> - amisliv#i se nad su#tinom postojanja... - Ne, nisam poku#ao. ovori# nera!umljivo. - i! onoga, #to ti je govorio tvoj *ta) Eeodorit, sve si ra!umevao> o$e# li se prisetiti tačno makar jedne rečeni)e, neka čak nema nikakve ve!e sa svim ostalim>
107 - a, ja !aista ne mogu da se setim sa čim je ona %ila u ve!i. - '!govori je. -... 5i (e# poka!ati njima... o tog trenutka sede(a pod drvetom, nastasija se naglo podi$e, li)e njeno je %listalo. Polo$ila je dlanove na sta%lo kedra, prilju%iv#i u! njega o%ra!. - a Naravno 8 uskliknula je nastasija. Pljesnula je rukama i ra!dragano progovorila: - oista si velik onau /usije na#, +ladimire, jedno ti sad mogu re(i sa sigurno#(u, a odnosi se na *)a Eeodorita. *n je učinio sme#nim mnoga učenja sveta, uka!av#i na najva$nije. - *n i ja nismo ni o kakvim učenjima uop#te pričali. /a!govarali smo o o%ičnim, svakida#njim temama. - a /a!ume se * o%ičnim *ta) Eeodorit je ra!govarao sa to%om o onome #to je te%e u!nemiravalo. Poka!ivao ti je svete tvorevine, sa po#tovanjem se odnose(i prema njima, ali %e! poni!nog divljenja. *%daren visokim rangom, on je %io jednostavan, a najva$nije, ra!mi#ljao je, mo$da, namerno pred to%om. Nije ti i!rekao ni jednu dogmu. Pa, !ar ne(e %iti sme#ni pred njim pokuljali u /usiju propovedni)i, i!govaraju(i dogme i odvlače(i od najva$nijeg. *n te je tako čvrsto !a#titio od dogmi, da i mene privata# kao naivnu isposni)u. nije ni va$no ko sam ja. +a$no je da se ne udalji# od najva$nijeg. - *d čega najva$nijeg> - *d onog, #to postoji u svakom čoveku. - a, kako mo$e da !na svaki čovek učenja mudra)a apada ili 'stoka, 'ndije i 5i%eta, ukoliko nikad o njima nije čak ni slu#ao> - 6 čoveku, +ladimire, u svakom čoveku je od vajkada utemeljena apsolutno sva neopodna in;orma)ija. Njemu je data ona odma na ro"enju njegovom. @ao ruka, noga, sr)e, kosa. va učenja sveta, sva otkri(a, preu!eta su samo sa tog +rela. @ao #to roditelji svakom svom detetu nastoje da daju sve, tako i +eliki 5vora) svakome daje sve, odma. Ni#ta ve#tačko: ni mno#tvo knjiga, ni najsavremeniji sada#nji i %udu(i računari, svi !ajedno u!eti, nikada ne(e mo(i da prime čak ni deo in;orma)ija koje se nala!e u jednom čoveku. 5re%a samo umeti njima se koristiti. - a#to onda svi ne dola!e do otkri(a> ' ne mo$e svako učenja da pi#e> - Poneko i! )elog o%ima dosegne mrvi)u 'stine. 6si(eno ponavlja o Njoj, smatraju(i da je *na darovana samo njemu. ' da *na sadr$i u se%i glavno. *n
10 ponavlja o Njoj ostalima, poku#avaju(i da i natera da misle samo o Njoj, kao o osnovnoj i jedinoj, čime !atvara u se%i )eo %itni kompleks in;orma)ija. Po!navanje 'stine nije u i!govaranju njenom, ve( u načinu $ivota. - @akav je način $ivota karakterističan !a one koji naj%olje po!naju 'stinu> - re(an - da %i do!nali 'stinu, neopodna je svesnost i čistota pomisli. - istika Eantastika 8 kikotala se nastasija i dodala kro! sme: - 4ita# moje misli> - Nema ovde nikakve mistike, to je naprosto pa$ljivo opo"enje prema čoveku. 5i uvek sve svodi# na čistotu pomisli i spo!naju. - istika istika 8 meju(i se, ponavljala je nastasija. 8 5i čita# misli moje. *, kako je to ;antastično Nisam i!dr$ao njen sre(an sme, pa sam se tako"e !asmejao. atim sam upitao: - Ata misli# nastasija, da li (e me primiti moj duovni *ta) Eeodorit, ako odem kod njega> a li (e ra!govarati sa mnom> Ne(e li se oneraspolo$iti> - /a!ume se da (e te primiti i o%radovati se dolasku tvom *n (e te privatiti ma kakvog. amo (e velike radosti %iti u njemu, ukoliko si učinio %arem ne#to, koriste(i poseduju(u u se%i in;orma)iju, svativ#i je. austavi u%r!anu traku, +ladimire, i mnogo toga (e# spo!nati. - oj duovni *ta), da li $ivi i dalje u onom istom manastiru> 6 5roji)iergijevoj 3avri> - 5voj *ta), taj veliki stara) /usije, sada $ivi u malenom manastirskom skitu u #umi, nedaleko od 5roji)e-ergijeve 3avre. 6stav skita je stro$i od manastirskog, i tvoj je *ta) 8 stare#ina tog skita. kit je sme#ten u #umi, na neo%ično lepom mestu. 5amo je samo nekoliko ku(i)a sa kelijama. 6 tom #umskom skitu postoji mala drvena )rkva. *na nije %ojena i kupole njene nisu po!la(ene, ali je veoma, veoma lepa, udo%na i čista, u njoj su dve pe(i !a grejanje. 6 njoj se ne prodaju i ne kupuju, kao o%ično, )rkvene sve(e. ' ni#ta se u njoj niti prodaje, niti kupuje, kao u mnogim drugim )rkvama. Ničim i nikim nije oskrnavljena, pristupa nema paroijanima u skit. 6 toj )rkvi se i sad moli tvoj duovni *ta) Eeodorit. oli se !a spasenje u#a svi ljudi i te%e. oli se !a čeda, !a%oravljena od roditelja, moli se !a roditelje, !a%oravljene od de)e. 'di do njega i pokloni se. amoli oprost greova. olema je snaga ua njegovog. ' u ime moje se pokloni *)u Eeodoritu.
109 - o%ro, nastasija... Pokloni(u se... ' !na#, ja, svakako (u prvo poku#ati da uradim to, #to si me !amolila.
***** tigav#i u ergijev Posad, podmoskovski gradi( koji se ranije !vao agorsk, ja sam, kao i pre dvadeset sedam godina, u#ao na kapiju 5roji)e-ergijeve 3avre. *dma sam se uputio prema prijemnoj so%i manastira. /anije, predstaviv#i se, mogao sam lako do!vati *)a Eeodorita. li mi je sada de$urni mona odgovorio, da u !vanju o)a %lagočine(eg nije *ta) Eeodorit. *ta) Eeodorit jeste u manastiru, ali $ivi u #umi, i!a teritorije manastira. Paroijani tamo ne idu. /ekao sam monau da sam se po!navao sa *)em Eeodoritom i naveo, radi uverljivosti, manastirske svetinje, koje mi je poka!ivao *ta) Eeodorit. *%avestili su me gde se nala!i #umski skit. a neverovatnim u!%u"enjem sam prila!io malenoj drvenoj #umskoj )rkvi)i. Neo%ično lepa, armonično se uklapala u okolnu prirodu. *d nekoliko drveni ku(i)a-kelija, sme#teni u neposrednoj %li!ini )rkvi)e, vodile su prema )rkvi sta!e. a *)em Eeodoritom sam se susreo na drvenom stepeni#tu #umske )rkve. '!gu%io sam glavu... amo se nemoj u!%u"ivati i nastoj da se ne i!nena"uje# pri susretu sa svojim *)em, - seti se reči nastasijini. 'pak, nesvatljiv ose(aj smetenosti nije prola!io. *ta) Eeodorit je %io sed i star, ali ne stariji nego pre dvadeset sedam godina. edeli smo na drvenim trup)ima, na stepeni#tu #umske )rkvi)e i (utali. Poku#avao sam ne#to da ka$em, ali nisam nekako uspevao da i!govorim ono #to %i tre%alo. 4inilo se, on i tako sve !na i reči je %esmisleno i!govarati. @ao da i nije pro#lo dvadeset sedam godina od trenutka na#eg poslednjeg susreta, činilo se, rastali smo se tek juče. oneo sam *)u Eeodoritu knjigu o nastasiji. Nisam je i!vukao da mu je predam. Poka!ivao sam knjigu ra!nim sve#tenim li)ima, jedni su je ra!gledali i govorili da oni takve knjige ne čitaju. rugi su pitali o čemu je ona, i posle kratkog prepričavanja i!javljivali, da je nastasija 8 mnogo%o$a). Nisam $eleo da $alostim *)a Eeodorita, i nisam $eleo da je i on od%a)i. vaki put, kada %i neko poku#ao da govori o nastasiji lo#e, u meni se %udio ose(aj protivljenja. 4ak sam se i posva"ao sa
110 jeromonaom novospaskog manastira. *n mi poka!a dve $ene !a%ra"ene )rnim maramama i u tamnoj ode(i, te reče: - Dvo kako tre%a da i!gledaju Bogu pokorne $ene. *dgovorio sam: - ko je nastasija vesela i puna $ivota, onda je, mo$da, Bogu tako po volji. nogo je prijatnije gledati vesele i pune $ivota, nego takve skru#ene. 6!%u"eno sam dovatio svoju knjigu i pru$io je *)u Eeodoritu. *n ju je spokojno u!eo i polo$io na dlan. Blago ju je pomilovao dlanom druge ruke, kao da je ose(ao ne#to svojim rukama, pa rekao: - &eli# da je pročitam> 8 ' ne sačekav#i odgovor, dodade: - o%ro, ostavi mi je. Posle dva dana, i!jutra, ponovo sam do#ao kod *)a Eeodorita. edeli smo u #umi na sasvim maloj klupi)i %li!u kelije *)a Eeodorita. Pričali smo o svemu. Njegov način ra!govora je %io potpuno isti kao i pre dvadeset sedam godina, ali mi samo jedna, veoma čudna okolnost nije davala mira: !a#to *ta) Eeodorit deluje čak ne#to mla"e, nego pre dvadeset sedam godina> '!nenada on, prekinuv#i svoja ra!mi#ljanja, i!govori: - +ladimire, tvoj *ta) Eeodorit je umro. Prvo sam se !%unio, a !atim upitao: - vi onda, ko ste> - ?a sam *ta) Eeodorit - u! skoro neprimetan osme me je posmatrao. Ponovo pitam: - /e)ite, gde je njegov gro%> - Na gro%lju starom. - o(u da ga vidim. @ako da ga na"em> Nije odgovorio !a gro%, ve( reče samo: - o"i kod mene, kad %ude# imao vremena. atim je počelo da se de#ava ne#to sasvim nesvatljivo. - /učku je vreme - rekao je *ta) Eeodorit. 8 ajdemo, narani(u te. 6 maloj ku(i)i 8 trpe!ariji, seo sam !a sto. Na stolu je %io %or#č u lon)u, pire od krompira sa ri%om, kompot. ipao mi je %or#č i ja sam počeo da jedem. am *ta) Eeodorit nije jeo. amo je sedeo !a stolom.
111 @ada sam počeo da jedem krompir, jako mi se dopao. ' podsetio me... 6kus krompira je %io potpuno isti, kao u manastirskoj trpe!ariji pre dvadeset sedam godina. apamtio sam ga !a )eo $ivot. 6 glavi mi se vrtelo. jedne strane, pored mene je drugi *ta) Eeodorit, a sa druge 8 on govori i pona#a se apsolutno isto kao pre. etio sam se da je jednom, pre mnogo godina, dok smo %ili u jednoj od manastirski prostorija, *ta) Eeodorit predlo$io da se slikamo !ajedno. Pristao sam. Po!vao je nekog monaa sa ;oto aparatom i mi smo se slikali. ada sam odlučio da ra!jasnim situa)iju, evo u! pomo( čega. Bilo mi je po!nato da monasi ne vole da po!iraju. Pomislio sam, predlo$i(u da ;otogra;i#em *)a Eeodorita i )rkvi)u #umsku da snimim u %oji. ko od%ije, !nači da to nije onaj *ta) Eeodorit, nije moj. ' predlo$io sam: - ajde da se slikamo !ajedno. *ta) Eeodorit nije od%io, te se slikasmo. Orkvi)u sam snimio prelepu. 3epo je ispala, iako mi je aparat %io prost. @ada sam odla!io, *ta) Eeodorit mi je dao malu putnu Bi%liju. Nije %ila napisana u stiovima kao sve Bi%lije, ve( jednostavno tekstom, kao u knjigama, pa je pojasnio: - @ada se u svojoj knji!i na Bi%liju po!iva#, tre%a na!načiti tačno poglavlje na koje se po!iva#. Na moju mol%u da primi i popriča sa ljudima koji $ele da se susretnu sa nastasijom, da ne %i putovali tako daleko u si%irsku tajgu, *ta) Eeodorit je odgovorio: - na#, jo# ni samom se%i do kraja nisam sve ra!jasnio. ola!i !asad sam, kada vremena %ude# imao. /a!očaralo me je od%ijanje *)a Eeodorita, ali nisam navaljivao. /a!govaraju(i sa njim o ra!nim stvarima, i!veo sam u se%i slede(i !aključak: u manastirima /usije postoje star)i, čija mudrost i jednostavnost i!ra$avanja u mnogome nadma#uju mnogo%rojne propovednike duovni kon;esija, na#i i strani. amo, !a#to +i (utite, iskusni star)i /usije> Po sopstvenom uverenju (utite, ili postoje neke sile tamne, koje vam ne do!voljavaju da govorite. 6 )rkvu na slu$%u do"e# 8 ona je na je!iku koji niko ne ra!ume. ato odla!e ljudi masovno, nova) daju(i, da čuju na ra!umljivom je!iku govore propovednika. o$da !ato putuju /usi u gomilama ka stranim svetinjama, !a%oravljaju(i svoje. 6vek mi je %ilo toplo na u#i posle op#tenja sa *)em Eeodoritom. ?ednostavnije, jasnije i ra!umljivije govori on od mno#tva propovednika koje sam slu#ao posle susretanja sa nastasijom, da %i
112 svatio i!rečeno njom. o(u, $elim da i drugima %ude do%ro. li, kada (ete progovoriti +i, mudri star)i /usije>
11I
6 ROS8R$NS8VO / JU-$VI Posle prodaje prvog tira$a knjige o nastasiji, isplatili su mi autorski onorar. *ti#ao sam do ave!nog i!lo$%enog )entra. '! nekog ra!loga sam voleo da %oravim tamo. *vog puta sam #etao du$ mno#tva restoranči(a i otvoreni (eva%d$ini)a koje su mamile divnim mirisima, pa sam se %orio sa $eljom da nakupujem sve te divote. 'ako sam u d$epu imao nekoliko stotina iljada ru%alja, odlučio sam da i tro#im #tedljivije. '!nenada se dogodilo ne#to neverovatno. 5i, ali apsolutno jasan, !ačuo sam glas nastasijin: - @upi se%i da pojede#, +ladimire. Ato god po$eli# kupi. ada vi#e ne mora# toliko da se ograničava# u israni. Pro#ao sam jo# nekoliko koraka pored otvoreni restorana, kad ponovo glas: - Ato prola!i#> Pojedi, molim te, +ladimire. - Bo$e, kakvo %unilo - pomislio sam. Po#ao sam prema klupi pored drvoreda, podalje od ljudi. eo sam, i tio pro#aptao sagnuv#i glavu, da neko ne pomisli da sam sa so%om ra!govaram. - nastasija, nije valjda da čujem tvoj glas> 8 u odgovor istog trena ču ra!govetno i jasno: - 4uje# moj glas, +ladimire. - dravo, nastasija. a#to ranije nisi ra!govarala sa mnom> 5oliko se pitanja nakupilo. 4itao)i na susretima postavljaju pitanja, a ja na mnoga ne mogu da odgovorim. - Pričala sam. ve vreme sam nastojala da ra!govaram sa to%om. li me ti ne čuje#. ?ednom, kada si odlučio da okonča# sa so%om, čak sam i vrisnula od u!%u"enja. Nije pomoglo. Nisi me čuo. Potom sam se dosetila, !apevala. 5u pesmu su i !asvirale na violinama dve devojke u metrou. *ne su je !ačule i odsvirale. @ako si melodiju čuo, one pesme koju sam ti u tajgi pevala, setio si me se. 5ako sam se u!rujala tada, da sam !amalo %e! mleka ostala. - @akvog mleka, nastasija> - leka u dojkama. leka !a na#ega sina. /odila sam ga, +ladimire.
11M - /odila... nastasija... a li ti je te#ko> @ako ti je tamo samoj sa %e%om u tajgi> @ako je on...> 5i si govorila, se(am se, govorila si: amo (e do(i ne %a# u pravi čas... - ve je u redu. Priroda se pro%udila ranije, sada mi poma$e. ' sinu na#em je do%ro. na$an je. *smeuje se ve(. amo mu je ko$a pomalo suva, kao kod te%e. li to nije ni#ta, pro(i (e. ve (e %iti u redu. +ide(e#. 5e%i je te$e nego nama sad. li, učini jo# korak. ovr#i pisanje. nam koliko ti je te#ko %ilo, a i u%udu(e ti ne(e %iti %a# lako. li, %ori se. ledi put svoj. - a, nastasija... 8 teo sam da joj ispričam, da je pisati knjigu te$e od %avljenja %i!nisom. * stanju u mojoj porodi)i i ;irmi sam $eleo da joj ispričam. 6op#te, o svim peripetijama poslednje godine. a ku(u vi#e nemam, porodi)u... @ako u ludni)i umalo nisam !avr#io. * ma#tanju njenom sam $eleo da i!nesem svoje mi#ljenje, da se vi#e ne ra!mauje svojim ma#tarijama i !anosi njima ljude. li sam pomislio: !a#to da sekiram majku dojilju, mleko mo$e da joj se pokvari. 5e joj reko: - amo se nemoj sekirati !%og gluposti, nastasija. Nikakvi pote#ko(a pose%ni nemam. amisli, knjigu sam napisao. Pa, to je lak#e nego poslovni plan sastaviti. @ada poslovni plan pravi#, mora se do tančina sve unapred predvideti. tu, sedi i opisuj to, #to se ve( dogodilo. @ao u anegdoti o %udali: Ata vidim, to i pevam. ' jo# ne#to... na#, nastasija ... eluju(i samo kao ma#tarije, tvoja snovi"enja se ispunjavaju. Neverovatno je to, ali, ostvaruju se. Dvo, i knjiga je napisana. nevala si o njoj i sada ona postoji. aista je čitaju ljudi sa interesovanjem. * njoj sad i u novinama prestoničkim pi#u. tiove o te%i, prirodi, o /usiji pi#u čitao)i. liku sam na#ao u skladi#tu 5roji)e-ergijeve 3avre o kojoj smo ra!govarali. lika je sačuvana, !ove se ?edini jedinoj. '!lo$i(e je. !amisli, %ardi... e(a# li se, o %ardima si mi govorila> - a, se(am se, +ladimire. - amisli, i to tako"e počinje da se doga"a. Na jednom čitalačkom susretu, pri#ao mi je svetlo sme"i mu#kara), pru$io audio kasetu i kratko, vojnički rekao: Pesme !a nastasiju. olim vas, primite i. 5u kasetu su saslu#ali u ti#ini do#av#i na kon;eren)iju novinari, čitao)i, saradni)i moskovskog istra$ivačkog )entra 8 leksandar oln)ev i leksandar ako)ki. @asnije su počeli da je umno$avaju ra!ni ljudi. 6mno$avali i tra$ili sme"eg mu#kar)a niskog rasta, spolja neprimetnog, koji se nekako i!nenada pojavio, i isto
11G tako neočekivano nestao. Poka!alo se da je to o;i)ir sa podmorni)e i! anktPeter%urga, naučnik leksandar @orotinski. *n mi je ispričao kasnije, kako se podigla njiova o#te(ena podmorni)a. @ako ga je sigurno vodio ni! slučajnosti, !ajedno sa tom, uručenom meni, kasetom. +odio, da %i mi je uručio. leksandar @orotinski je, poka!alo se, jo# i %ard. u njegovoj pesmi ram od!vanjaju )ele rečeni)e i!govorene to%om. Dvo ove, pamti# li> e veruj tu?im rečima, ok izgovore, sve već pro?e. 4 ne u?e svak, od oni# koji vide #ram... 0remda je naš život trci nalik 0o spratovima raznim, Svaki je čovek Svoj iz!or načinio sam.
' jo# ne#to, @orotinski nema glas pevača. koro rečitativom peva. li je upravo to i potvrdilo tvoje reči, o sna!i reči pove!ani nevidljivim nitima sa u#om. Bard @orotinski je istinski doka!ao to. - a svetlu radost koju donosi# ljudima, !a proči#(enje u#a, vala te%i, Bard, vala - rekla je nastasija. - amisli, ponovo o;i)ir ' ru)ja je o;i)ir, on je knjigu prvi #tampao. ' skitni)a-pukovnik, sliku je !a nju naslikao. ' pilot, komandir puka, u prodaji je pomagao. ad je, evo, pesme, prvi tako"e o;i)ir doneo. @ako to tvoj rak tako u#e o;i)ira rasplamsava> a li i o%asjava# jače negoli druge> - noge je doti)ao rak, ali se ra!%uktavaju samo tamo stremljenja, gde ima #ta da gori. - 5voja se vi!ija, nastasija, ipak ovaplo(uje u stvarnost. 3judi je privataju, ra!umeju. ' skitni)a-pukovnik je svatio. 6po!nao sam se sa njim slučajno, $ao mi ga je, stradao je. +ideo sam kako mrtav le$i. 3i)e mu je )elo !emljom %ilo uma!ano, ali se osmeivao. rtav, a osmenut. 5o si ti ne#to učinila svojim rakom> Ata !nači kada sa osmeom umire čovek>
11J - 5aj čovek #to je %io sa to%om... *n je sada sa %ardom, na sta!i nevidljivoj. *d kur#uma, #to stra#niji su od olovni, njegov osme (e mnoga spasti sr)a. - 5voja vi!ija nastasija, ula!i u na# vet i on, kao da počinje da se menja. 3judi neki te ose(aju, ra!umeju, snaga odnekud u njima iskrsava, te oni i menjaju. vet malo %olji postaje. ti... 5i si kao i pre, tamo u tajgi, na svojoj poljani. Nisam u stanju da $ivim u takvim uslovima, u kojima ti $ivi#. ti ne mo$e# da $ivi# u na#em svetu. a#to je onda potre%na tvoja 3ju%av> Besmislena je tvoja 3ju%av, i ja do ovoga trenutka ne mogu da ra!umem svoj odnos sa to%om. 4emu ra!umevanje, kada je i tako jasno: nikada ne(emo %iti !ajedno. ?edno u! drugo. - i jesmo !ajedno, +ladimire. ?edno pokraj drugog. - ajedno> a, gde si ti> @ada vole, ljudi nastoje da uvek %udu jedno pored drugog. a !agrle, pomiluju. 5i si previ#e neo%ična. 5e%i to nije potre%no. - eni je to potre%no. @ao i svima. ' ja to činim. - a, kako> - Dvo sada. ar ne ose(a# miluju(i dodir povetar)a, njegov ne$ni !agrljaj> ' sunčevog !raka dodir topli. @ako pevaju !a te%e ra!dragano pti)e, i #u#ti li#(e na drve(u pod kojim sedi# *slu#ni, jer to je oso%iti #um - li to 8 sve #to si na%rojala, - to je !a sve. ' !ar si to sve 8 ti> - 3ju%av, raskriljena nad prostranstvom !a jednoga, mo$e dota(i u#e mnogi. - a#to 3ju%av ra!vejati po prostranstvu> - a %i u! voljenog večito %ilo Prostranstvo 3ju%avi. 6 tome je su#tina 3ju%avi, njeno predodre"enje. - Nejasno je nekako sve to. ' glas tvoj... /anije ga nisam čuo na rastojanju, a sada ga čujem. a#to> - Na rastojanju, glas ne odjekuje. Ne u#ima, ve( sr)em slu#ati tre%a, nauči se da sr)em... - a#to da učim, govori uvek, kao sada, glasom. - 6vek ne(u mo(i. - li, sada govori#. 4ujem te. - eka nam sada poma$e. a njim popričaj, moram da krenem da podojim na#eg sina, a i drugi poslova je mnogo. 5ako $elim da uspem sve. - eki, !nači, pola!i !a rukom, a te%i ne. a#to> - ato #to je deka tu negde %li!u sad. asvim %li!u te%e. - de>
117
D EK$ $ N$S8$SIJIN *svrnuo sam se oko se%e... eka nastasijin je stajao maltene u! klupu, #tapom guraju(i prema korpi !a otpatke, nekim %ačenu na travnjak, artiju. kočio sam. /ukovali smo se. *či su njegove vesele, do%re, a u o%ra(anju je jednostavan. Ne kao pradeda. Pradeda, kada sam ga u tajgi sretao, (utao je sve vreme, a oči su njegove u prostranstvo uprte, kao kro! čoveka. eka i ja smo seli na klupu, pa ga upita: - @ako ste dovde stigli i mene na#li> - Nije neki pro%lem sti(i i te%e na(i, u! pomo( nastasijinu. - 5ako, rodila je ona... /ekla je da (e roditi 8 i rodila je... ama, u tajgi, ne u %olni)i. Bolno joj je verovatno %ilo> a li je kukala> - a#to %i %olno tre%alo da joj %ude> - Pa, $ene kada ra"aju 8 nji %oli. Neke čak i umiru na poro"aju. - Bolno %iva samo onda, kada je !ačet čovek u greu. @ao posledi)a !adovoljstava telesni. ato $ena i pla(a %olom pri poro"aju i patnjama $ivotnim kasnije. 6koliko se !ače(e sa drugim namerama dogodilo, %ol samo pojačava ose(aj u!vi#ene radosti stvaranja. - @uda onda %ol i#če!ava> @ako on mo$e radost da pojača> - &enu kada siluju, #ta do$ivljava> /a!ume se, %ol, odvratnost. kada se sama podaje, onda taj %ol u druge ose(aje prela!i. 5akva ra!lika i pri poro"aju %iva. - nači, nastasija je %e! %ola rodila> - Naravno %e! %ola. ' dan je oda%rala odgovaraju(i, topao, sunčan. - @ako oda%rala> ?er, ra"aju neočekivano... - Neočekivano, kada !ačnu neoti)e. Na nekoliko dana, majka uvek mo$e !adr$ati ili u%r!ati ra"anje %e%e. - ar niste !nali kada tre%a da rodi> Niste poitali da joj pomognete> - 5og dana smo osetili. an je savr#en %io. @renuli smo na njenu poljanu. Na ivi)i poljane smo medvedi)u ugledali. /ikala je od uvre"enosti. /ikala i #apom po
11 !emlji i! sve snage udarala. nastasija je le$ala na onom mestu, na kom je nju majka rodila, a klupko maleno, $ivo na njenim je %ilo grudima. +uči)a ga je o%li!ivala. - medvedi)a, !a#to je rikala> a#to je %ila uvre"ena> - +uči)u je nastasija po!vala, a ne nju. - ogla je sama da pri"e. - Be! po!iva $ivotinje nikada ne prila!e. amisli kakva %i gu$va nastala, ako %i one %e! po!iva prila!ile, kad im se prote. - anima me kako ona sad i!la!i na kraj sa detetom> - *tputuj i pogledaj, ako te !anima. - a, rekla mi je da ne smem da ga pose(ujem dok se ne očistim od koječega. 5re%a po svetim mestima da proputujem isprva. ni dovoljno nov)a nemam. - alo li je ona, nera!umna, rekla, ti si ota). 4ini sam onako kako misli# da tre%a. Nakupovao %i potrep#tine ra!ne, pelene, %enki)e, !večke, !atra$io da o%uče# dete kao normalno, da ga ne muči. on je eto, goli#av sasvim u #umi. - @od mene se takva $elja i pojavila čim sam čuo !a sina. 5ako (u i učiniti. !a nera!umnost njenu, vi ste tačno primetili. +erovatno su !ato kod mene prema njoj i ose(anja nekako nejasna. 6 početku je %ilo divljenje, sada se uva$avanje ipak pojavilo, i jo# ne#to neo%ja#njivo. li ne onakvo, kao #to je 3ju%av prema $eni. Pamtim kakvo je ose(anje %ilo kada sam se !alju%ljivao ranije u $enu. ada je nekako drugačije. +aljda je nju i nemogu(e voleti o%ičnom lju%avlju. Ne#to smeta. o$da upravo njena nelogičnost i smeta. - Nelogičnost nastasijina, +ladimire - nije glupost. Prividna njena nelogičnost, !a%oravljene duovne !akone i! du%ina +aseljene i!vlači, a mo$da i nove sa!daje. vetle sile i tamne, !amru ponekad od njene prividne nelogičnosti, a onda, odjednom, jo# %listavije %ljesne ve( po!nata svima, jednostavna 'stina postojanja. Ne mo$emo uvek ni mi na#u nastasiju da ra!umemo. 'ako je unuka na#a, na na#e oči rasla. nači, kad ne mo$emo uvek da je ra!umemo, onda ni pomo(i su#tinski ne mo$emo. ato često sama ostaje sa svojim stremljenjima. avim sama. a to%om se eto srela, otvorila u potpunosti i te%i i ostalima kro! knjigu. a je sprečimo $eleli smo. 3ju%av njenu da sprečimo. Nesvatljivim i %esmislenim se i!%or njen činio. - eni je i sada njen i!%or nepojmljiv. 4itao)i tako"e pitanja postavljaju. @o ste vi> 8 pitaju. 8 a#to je vas oda%rala nastasija> a odgovorim, ne mogu. vatam da %i, po %ilo kojoj logi)i, pored nje tre%ao da %ude neki naučnik ili duovni
119 čovek. *n %i u!mogao i da je ra!ume i da je !avoli. @orist %i !ajedno ve(u doneli. voj $ivot sam prisiljen da menjam i! osnova, da ra#čistim mnoge stvari koje su !a druge, prosve(enije, ve( odavno jasne i ra!umljive. - &ali# sada, #to se $ivot promenio tvoj> - Ne !nam. a pojmim sve, !asad, poku#avam. na pitanje, !a#to je mene i!a%rala, ljudima i tako ne umem da odgovorim. 5ra$im i ne nala!im odgovor. - ' kako !a odgovorom traga#> - e%e da ra!umem poku#avam 8 ko sam ja uop#te. - o$da si u nečemu istaknut> Ata misli#> - o$da, mislim, imam ne#to. @a$u, sličnosti se privlače. - +ladimire, da li ti je nastasija o oolosti, samolju%lju govorila> Pričala o posledi)ama tog grea> - a, govorila je da je to smrtni gre, koji odvlači čoveka od 'stine. - Nije oda%rala ona te%e, +ladimire. Nije te %irala, ve( te je pokupila. @ao nekog, nikom potre%nog a vremenom prega$enog te je oda%rala. Ni to mi nismo odma ustanovili. a li si uvre"en> - Ne sla$em se u potpunosti sa vama. 'mao sam porodi)u 8 $enu, (erku, poslovi nisu i#li lo#e. 'ako nisam vode(i, sigurno nisam ni poslednji, da %i me pokupila kao skitni)u ili ne#to nepotre%no, %ačeno. - a $enom nisi u poslednje vreme u 3ju%avi %io. 'ma# svoj $ivot i interesovanja, ona svoje. amo vas je svakodnevni $ivot ujedinio, %olje re(i, iner)ija pre"a#nji ose(anja, koja su vremenom sve vi#e gasnula. erka sa to%om isto nije imala o čemu da ra!govara. Bi!nis tvoj je nije !animao. amo se te%i činio va$nim. Priod materijalni je donosio. anas priod 8 sutra ni#ta, ili gu%itak, propadanje. i %olestan si %io. koro si sasvim i!gu%io $eluda). a tvojim načinom $ivota raskala#nim, ne %i se i#čupao i! %olesti svoje. ve je %ilo !avr#eno. ' nije %ilo ničega. - #ta se to vas tiče> Ata (u joj ja> a eksperiment> /ačuni)u je nekakvu napravila> - ?ednostavno te je !avolela, +ladimire. 'skreno, kakva je u svemu. ' sre(na, #to nije u!ela i! va#eg $ivota nikog kadrog da donese radost drugoj $eni. Nije postavila se%e u povla#(en polo$aj. Pre!adovoljna je #to je kao i sve druge $ene. - nači, to su njene %u%i)e> o(e da %ude kao kod svi drugi $ena: pu#io je, varao je... Nije nego @akvo samopo$rtvovanje !arad irovitosti
120 - Njena 3ju%av je iskrena. Be! (udljivosti i proračuna. eluju(i u početku nelogično i svetlom i tamnom, nama i svima ostalima, ona je %listavo u stvarnosti o%asjala poimanje i smisao 3ju%avi. Ne rečima, poukama i naravoučenijima, ve( istinskim ostvarenjima u va#em, tvom $ivotu. ile svetlosti, 5vor)a, govore kro! njenu 3ju%av. ' to, ne da samo govore, ve( poka!uju na javi, kako dosad nikad nisu poka!ivale: pogledajte, kakva je snaga $ene, snaga čiste 3ju%avi. Na tren pre smrti, ona mo$e dati novi $ivot. Podi(i voljenog čoveka, otrgnuti ga i! stegnuti kand$i tame i odneti u svetlu %eskonačnost. *kru$iti ga Prostranstvom 3ju%avi i dati drugi $ivot, $ivot večni. Njena (e ti 3ju%av, +ladimire, vratiti 3ju%av tvoje $ene, po#tovanje (erke. iljade $ena (e plamte(im pogledima 3ju%avi gledati u te%e. 'ma(e# potpunu slo%odu i!%ora. 6koliko i! mno#tva povr#ni ispoljavanja 3ju%avi, uspe# da otkrije# i spo!na# tu jednu, ona (e %iti sre(na. No, u svakom slučaju (e# %iti po!nat i %ogat, %i(e te nemogu(e uni#titi. Napisana to%om knjiga, ra!lete(e se po svetu i donosi(e ti priod, ali ne samo materijalniL ona (e te%i i drugima darivati snagu, mnogo ve(u od ;i!ičke ili materijalne. - @njiga !aista počinje do%ro da se prodaje. li sam je ja sam napisao, iako neki ljudi ka$u da je nastasija tako"e, na neki način, pomagala. Ata vi mislite, da li je to samo moja knjiga ili je u! njeno uče#(e napisana> - *%avio si sav posao, svojstven pis)u. 6!imao papir, vodio pero, opisuju(i doga"aje. Neke svoje !aključke si i!lo$io svojim, isključivo te%i svojstvenim je!ikom. *rgani!ovao si i!davanje knjige. 5voji postup)i se ni u čemu nisu ra!likovali od uo%ičajenog delanja pisa)a. - nači, knjiga je samo moja> nastasija ni#ta od toga nije radila> - a, nije radila. Pero po papiru nije vodila. - +i tako govorite, kao da je ona ipak nekako potpomagala. ko je tako, re)ite jasnije. Ata je učinila> - nastasija je, +ladimire, da %i ti mogao da napi#e# tu knjigu, dala svoj $ivot. - Dto ti ga sad Potpuno je nejasno sve postalo. a#to> @ako ona mo$e, $ive(i u #umi, $ivot dati !a neku tamo knjigu> @o je ona> ama ka$e: čovek. rugi je van!emalj)em na!ivaju, Boginjom. ogu(e je konačno se !apetljati. Barem koliko toliko %i da ra!jasnim, !%og se%e to $elim. - ve je veoma jednostavno, +ladimire. 4ovek je 8 jedinstveno %i(e u +aseljeni, koje $ivi istovremeno na svim planovima postojanja. 6 !emaljskoj svojoj
121 su#tini, ve(ina vidi samo !emaljsko, materijali!ovano ispoljavanje. Postoje oni, koji ose(aju i su#tine druge, nevidljive. 3judi, koji na!ivaju nastasiju Boginjom, ne gre#e pred 'stinom. *snovna ra!lika i!me"u čoveka i svega postoje(eg je u tome, #to je čovek o%daren sposo%no#(u da stvara sada#njost i %udu(nost svojim mislima, stvaraju(i o%like i slike koje se materijali!uju kasnije. *d %listavosti, armoničnosti, %r!ine misli, čistote pomisli 4oveka-5vor)a, !avisi %udu(nost. 6 tom smislu nastasija jeste 8 Boginja. ?er, %r!ina misli njeni, %listavost i čistota vi!ija koje o%likuje su takve, da je sama kadra da se suprotstavi )eloj tamnoj gromadi suprotnosti. ama. amo je nei!vesno koliko (e vremena ona uspeti da i!dr$i. talno čeka, veruje, da (e se osvestiti ljudi i pomo(i joj. a (e prestati da prou!rokuju tamu i pakao. - @o u!rokuje tamu i pakao> - Proro)i, veruju(i i govore(i o katastro;i, smaku sveta, sami i i!a!ivaju misli i o%like smaka sveta. nogo%rojna učenja koja predska!uju sveop#tu smrt čovečanstva, svojim mislima i o%ras)ima je pri%li$avaju. Nji je mnogo, jako mnogo. ' ne naslu(uju ti ljudi, tra$e(i spasenje !a se%e, tra$e(i !emlju o%e(anu, da se upravo njima sprema pakao. - a, ti ljudi koji govore o stra#nom sudu, o katastro;i, veruju u nji, oni se !aista iskreno mole !a spasenje svoji u#a. - Nije vera u vetlost, u 3ju%av - #to Bog jeste, ono #to nji pokre(e, ve( stra. to stra#no, oni se%i pripremaju sami. /a!misli, +ladimire. amisliti poku#aj. Dto, mi sad sedimo na ovoj klupi. +idi# pred so%om mno#tvo ljudi. Najednom, deo nji počinje da se grči od stra#nog %ola, gre#ni)i su to%o$e oni. *ko nas na !emlji mnogo je raspadaju(i le#eva, a ti i ja sedimo netaknuti i posmatramo. Na#a klupa se nala!i, reklo %i se, u /aju. li, !ar ne(e eksplodirati tvoja u#a od u$asavaju(e slike doga"anja> Nije li %olje umreti, !aspati tren pre takve slike> - ukoliko svi spaseni pravedni)i %udu u !emlji o%e(anoj, gde le#eva raspadnuti uokolo ne(e %iti, ni slika stra#ni> - @ada ti sa drugog kraja sveta stigne vest o smrti nekog %liskog ili ro"aka, !ar ne ose(a# tugu, $alost u u#i svojoj> - vako se u takvom slučaju, %e! svake sumnje, rastu$i. - kako se onda mo$e !amisliti !a se%e /aj, uvi"aju(i da je ve(ina tvoji sunarodnika, drugova i ro"aka ve( stradala i da drugi umiru u stra#nim mukama> o koje mere mora da postane %e!ose(ajna u#a, u kakvu pučinu mraka da !aroni, da %i,
122 svataju(i #ta se doga"a, mogla da se raduje> 6 Oarstvu svetlosti takve u#e nisu potre%ne. ?er, upravo one i jesu proi!vod tame. - veliki učitelji čovečanstva, napisav#i i pi#u(i ra!na učenja, !a#to onda o kraju sveta, o stra#nom sudu govore> @o su onda oni> @uda ljude vode> a#to tako govore> - 5e#ko je ustanoviti krajnosti njiovi pomisli. ogu(e, da (e sakupiv#i oko se%e mase ljudske na račun privlačnosti predstave, ostvariti preokret spo!naje. - Preokret mogu da ostvare samo oni koji danas $ive. oni, koji su postojali ranije, koji su učenja svoja ostavili u nasle"e> - ' oni su mogli da pripremaju preokret, u nadi da (e ga sled%eni)i ostvariti, otkriti 'stinu. o$da i#čekuju oni, da !%ivanja stvarna poka$u ve(ini %e!i!la!nost tog puta, i da (e im pomo(i doga"aji da se okrenu ka svetlosti oni koji idu !a njima i veruju u nji. - ko ste sve to !nali, !a#to ste sedeli u #umi i (utali tolike godine> a#to niste poku#ali ranije da to pojasnite %ar nekome> nastasija je pričala da va# rod i! pokoljenja u pokoljenje, iljadama godina vodi takav oso%en način $ivota, čuvaju(i 'stinu Prai!vora. - Na ra!nim stranama sveta postoje ljudi koji su !adr$ali način $ivota ra!ličit od tenokratskog, očuvav#i samo čoveku svojstvene mo(i. 6 ra!nim vremenima oni su činili poku#aje da saop#te svoje spo!naje. ' uvek su oni koji su to poku#avali ginuli, ne uspev#i da saop#te ono su#tinsko. Njiovim mislima stvarani o%li)i i slike, %ili su sna$ni, ali je protivnika %ilo isuvi#e. - nači, i nastasiju (e oni osumnjičiti, !ga!iti, smrviti> - nastasija je na nepojmljiv način uspela da im se suprotstavi. Barem se !asad opire. o$da na račun svoje alogičnosti ili... tara) je !a(utao, !ami#ljeno vode(i #tap po !emlji, )rtaju(i nera!umljive !nake. /a!mi#ljao sam. Potom ga upita: - a#to mi je onda tvrdila sve vreme: ?a sam 8 čovek, $ena, ukoliko je 8 Boginja, kako vi ka$ete> - 6 !emaljskom, materijalnom $ivotu svom, ona je naprosto čovek, prosto $ena. Pa, iako je njen način $ivota unekoliko neo%ičan, ona isto, kao i svi ljudi, mo$e da se raduje i tuguje, da voli i $eli da %ude voljena. ve #to ona poseduje, svojstveno je svakom čoveku. 4oveku u svom vajkada#njem vidu. 4inile su se čudnovate njene mo(i, a sada ti vi#e ne(e delovati ;antastično kada si sa!nao #ta ka$e o njima va#a
12I nauka. ' jo# mnogim, spolja gledano nera!umljivim njenim sposo%nostima, %i(e na"ena o%ja#njenja. ' sva (e doka!ivati da je ona prosto čovek, prosto $ena. amo kada se %ude# sudario sa jednom pojavom 8 a to ti predstoji - ne(e# mo(i da je svati#. Ne(e uspeti ni nauka da je o%jasni. Ne !na ni moj ota) #ta je to. lično kod vas na!ivaju anomalnom pojavom. li te molim, +ladimire, ne poistove(uj tu pojavu sa nastasijom. *na %iva pokraj nje, ali nikad nije u njoj. Poku#aj da na"e# u se%i snage da otkrije#, oseti# u njoj jednostavno čoveka. *na nastoji da %ude kao svi. '! nekog ra!loga joj je to potre%no i veoma va$no da doka$e, da je ona čovek. 5e#ko joj uspeva, !ato #to prin)ipe svoje ne mo$e da naru#i pri tom. li, svoje prin)ipe ima svako, !ar ne> - @akva je to pojava, koju vi ne mo$ete da de;ini#ete i koju nauka nikako ne mo$e da ra!jasni>
12M
$ NO0$/N$ 6OJ$V$
@ada smo saranjivali nastasijine roditelje, ona je %ila sasvim mala. ?o# čestito nije umela da oda i govori. *ta) i ja smo u! pomo( $ivotinja iskopali !emlju. tavili smo na dno jame grane, polo$ili na nji tela roditelja nastasijini, pokrili i travom i !emljom posuli. tajali smo (utke nad umkom. alena nastasija je sedela nedaleko od nas na poljani, ra!gledaju(i %u%i)u koja joj je pu!ala po ru)i. o%ro je da jo# nije kadra da svati kakva ju je nesre(a !adesila - ra!mi#ljali smo. Potom smo tio oti#li. - @ako oti#li> +i ste #ta, ostavili jo# nera!umnu devojči)u samu> - Nismo je napustili, ve( smo je ostavili na onom mestu gde ju je rodila njena majka. Postoji pojam kod vas 8 Aam%ala, omovina. ve apstraktnije poimanje ovi pojmova postaje. omovina 8 to je *-*+?-NQ. ati. /oditelji su do ro"enja detetovog du$ni da mu stvore Prostranstvo. vet Blagonaklonosti i 3ju%avi. a mu daju komadi( omovine, koja kao majčinska utro%a telo čuva i u#u ispunjava pa$njom. 5o (e mu dati mudrost +asione i 'stinu pomo(i da na"e. #ta daje svome detetu, ro"enom me"u kamenim !idovima, $ena> @akav mu je svet ona pripremila> a li je ra!mi#ljala uop#te o svetu, u kome predstoji $ivot njenom detetu> ' svet postupa s njim kako mu se prote. Nastoji da potčini se%i maleno ljudsko %i(e, da napravi od njega #ra;či(, ro%a. majka postaje samo puki posmatrač, !ato #to nije pripremila !a svoje dete Prostranstvo 3ju%avi. /a!ume# li, +ladimire, prema maj)i nastasijinoj, kao i prema ma kom čoveku koji $ivi na način kako je ona $ivela, okolna priroda, velike i male $ivotinje, odnosile su se kao prema drugu, mudrom i do%rom Bo$anstvu, sa!dav#em oko se%e svet 3ju%avi. /oditelji nastasijini su %ili veseli i do%ri ljudi, veoma su voleli jedno drugo, voleli !emlju, pa im je okolno Prostranstvo odgovaralo 3ju%avlju. ------------------------------------------------------------------------------------------------------Q omovina / na ruskom jeziku / 3odina. 3$ @ $', % @ UZ'4 : A$' )3$ $&%5 UZ'4
12G 6 Prostranstvu te 3ju%avi, rodila se i postala )entrom njegovim, malena nastasija. noge $ivotinje ne u!nemiravaju novoro"enčad. ačka mo$e da otrani #tene i o%rnuto. noge divlje $ivotinje su sposo%ne da otrane i podignu čovekovo mladunče. li, te $ivotinje su postale divlje !a vas. a nastasijine majku i o)a, one su se pojavljivale u drugačijem svom predodre"enju. &ivotinje su se odnosile drugačije prema njima. ati je ra"ala nastasiju na poljani, a mnoge $ivotinje su nad!irale poro"aj. *ne su videle kako njiov po#tovani čovek-$ena postaje majka, ra"aju(i jo# jednog čoveka. ok su posmatrale poro"aj, njiova ose(anja prema čoveku-drugu, njiova 3ju%av prema njemu se preplitala sa sopstvenim materinskim instinktom, ra"aju(i novo, u!vi#eno i svetlo. va, apsolutno sva okolina Prostranstva, od malene %u%i)e i travke do, spolja gledano, gro!ne !veri, %ili su spremni da daju %e! kole%anja $ivot !a to maleno %i(e. ' ni#ta ga ne mo$e ugro$avati u tom okru$uju(em Prostranstvu avičaja, sa!danom i podarenom majkom njegovom. vi (e negovati i gajiti to ljudsko %i(e. alena poljana je !a nastasiju 8 kao majčinska utro%a. alena poljana je 8 njena $iva omovina. o(na i do%ra. Neraskidivo je pove!ana $ivom istinskom niti sa +aseljenom. a svim tvorevinama +elikog 5vor)a. Poljana malena 8 stvarna je omovina njena. *d majke je ona i o)a. ' od ?edinog, od Prvog *)a. i ne %ismo mogli da je nadomestimo. %og toga smo, saraniv#i roditelje nastasijine, oti#li. Posle tri dana, na prila!u poljani smo osetili napetost u va!duu, čuli !avijanje vukova. atim smo ugledali... alena nastasija je mirno sedela na gro%noj u!vi#i)i. ?edan o%ra! njen je %io uma!an !emljom. vatili smo: ona je i spavala na gro%u. '! njeni očiju su se slivale su!e i padale na umku. Plakala je %e! glasa, samo je)aju(i pokatkad. ' sve vreme je milovala i milovala svojim ruki)ama gro%no %rda#)e. Ne umeju(i do tad da govori, ona je i!govorila svoje prve reči kod te umke. 4uli smo i. 6 početku je i!govarala u slogovima: a-ma, potom: 5a-ta. Ponovila i je nekoliko puta. atim je slo$enije reči i!govorila: a-mi-)a, ta-ti-)a, ma-mi-)a, ta-ti-)a. ?a nastasija. ad (u %e! vas %iti. 5ako> amo sa dedama (u %iti> 5ako> *ta) je prvi svatio: malena nastasija je jo# dok smo !akopavali njene roditelje, sede(i na poljani i ra!gledaju(i %u%i)u, pojmila svu te$inu nesre(e koja ju je !adesila. *na snagom volje nije poka!ivala svoja ose(anja, da nas time ne %i sekirala. a mlekom majčinim, u#li su u nju mudrost i snaga Prai!vora. Postoji takva
12J mogu(nost kod majki dojilja, +ladimire - prenositi odojčetu pri dojenju, !ajedno sa mlekom materinskim, i svesnost, i mudrost vekova, sve do Prai!vora. ajka nastasijina je !nala kako se to radi, i koristila taj postupak u punoj meri. 6 najve(oj mogu(oj meri ga je iskoristila. @ako nastasija nije $elela da je mi vidimo uplakanu, nismo ni i!la!ili na poljanu, niti prila!ili gro%u, ali ni s mesta nismo mogli da se pomaknemo. 5ako smo i stajali, posmatraju(i #ta se de#ava. alena nastasija je, oslanjaju(i se o umku ruči)ama, poku#avala da stane na noge. Nije joj i! prvog puta po#lo !a rukom, ali je ipak uspela da ustane. tajala je klate(i se, ra#iriv#i ruke malo u stranu, i napokon napravila svoj prvi, %oja$ljivi korači( od gro%a svoji roditelja, potom jo# jedan. alene no$i)e su se !apetljale u travi, i tela#)e je, i!gu%iv#i ravnote$u, počelo da pada. li padanje... ono je %ilo čudnovato. 6 trenutku pada, odjednom se jedva primetno plavičasto svetlo ra!lilo po poljani, lokalno i!meniv#i gravita)iju emlje. Nekom %lagodatnom malaksalo#(u kosnulo je i nas. 5ela#)e nastasijino nije padalo, ve( se polako i ravnomerno spu#talo na !emlju. @ada se ponovo podigla na nogi)e, plavkasto svetlo je i#če!lo, a gravita)ija je postala pre"a#nja. nastasija je, pa$ljivo koračaju(i i !austavljaju(i se, pri#la le$e(oj na poljani granči)i i uspela da je podigne. vatili smo: ona je odlučila da pospremi poljanu, kako je to činila njena mama. ?o# sasvim maju#na devojči)a, nosila je suvu granči)u ka ru%u poljane. li, nanovo i!gu%iv#i ravnote$u, počela je da pada i ispustila granči)u. a vreme njenog padanja, i!nova je !asvetlela plavičasta svetlost i!meniv#i gravita)iju emlje, a granči)a je odletela ka rpi)i, na kraju poljane le$e(i suvi grana. nastasija je, ustav#i, tra$ila pogledom granči)u i nije mogla da je na"e. atim je, ra#iriv#i ruke i klate(i se, polako pri#la drugoj grani. ?o# nije ni uspela da se nad njom nagne, grana je počela da se di$e, kao da ju je vetri( od%a)io. *d%a)io je suvu granči)u ka ivi)i poljane. li vetra, dovoljnog !a takvo delovanje, uokolo nije %ilo. Neko nevidljiv ispunio je $eljeno malenom nastasijom. li, ona je $elela da radi sve sama, kao #to je radila njena mama. ', očigledno i!ra!iv#i negodovanje protiv pomo(i nevidljivog save!nika, podigla je u vis svoju malenu ruči)u, ovla# manuv#i njom.
127 Pogledali smo uvis i ugledali je. Nad poljanom je visila, pulsiraju(i i svetle(i plavičastom svetlo#(u, nevelika loptasta grudvi)a. no#tvo vatreni pra$njenja, kao munje ra!no%ojne, preplelo se unutar njene pro!račne opne. 3ičila je na veliku loptastu munju. li je %ila ra!umna Nesvatljivo je %ilo i! čega se sastojao njen ra!um i #ta je predstavljala. 6 njoj se ose(ala neka tajanstvena i nevi"ena mo(. traa pred tom mo(i nije %ilo. Naprotiv, i! nje je proisti)alo prijatno malaksavo %la$enstvo, %e! $elje !a mi)anjem. &elelo se samo postojati. - @ako ste !aključili da poseduje nevi"enu mo(> - oj ota) je primetio. Be! o%!ira #to je dan %io jasan i #to je sijalo sun)e, li#(e na drve(u i lati)e )vetova okretali su se prema njoj. 6 njenoj plavičastoj svetlosti je %ilo vi#e snage negoli u !ra)ima sun)a. 4ak je i gravita)iju emlje menjala u trenutku padanja tela#)a nastasijinog, lokalno i tačno. 5oliko tačno, da se padaju(e tela#)e lagano spu#talo, ne gu%e(i ve!u sa emljom. nastasija je dugo sakupljala granči)e, čas pu!e(i, čas polako koračaju(i, kretala se po poljani dok sama nije pokupila sve. ognjena kugla se, pulsiraju(i, muvala nad maju#nim detetom. li vi#e nije pomagala da se pokupe granči)e. o(na ognjena lopta kao da je ra!umela pokret malene dečije ruki)e i pokorila se. Aire(i se i rastvaraju(i u Prostranstvu, sa$imaju(i se i i!a!ivaju(i unutar se%e pra$njenja nalik na sevanje neke ne!nano i! čega stvorene energije, i ne!nano čime se gase(i, ona je u magnovenju nestajala i i!nova se pojavljivala, kao da je u!nemirena, pa se od u!nemirenosti muva +aseljenskim Prostranstvom nepojamnom %r!inom. o#lo je vreme kada %i o%ično !aspala nastasija. i nikada ne teramo de)u na spavanje, ljuljaju(i i do vrtoglavi)e. 6 to %i vreme mama nastasijina jednostavno legala na kraju poljane na uvek isto mesto, i kao da je !aspala, davala primer. alena nastasija %i dopu!ala do nje i prilju%iv#i se u! njeno toplo telo, mirno tonula u san. ' tada je nastasija do#la do tog mesta na kom je o%ično spavala danju sa majkom. tajala je i posmatrala to mesto gde je uvek u to vreme spavala sa mamom, ali sada njene mame nije %ilo. Nei!vesno je o čemu je mislila u tom trenutku, samo je ponovo na o%ra!u malene nastasije %ljesnula na svetlosti sun)a su!i)a. *dma je !apulsirala po poljani, neravnomerno trepere(i, plavičasta svetlost.
12 nastasija je podigla glavi)u uvis, ugledala pulsiraju(i svetlosni grumen, i sela na travu netremi)e posmatraju(i. 3opta je !amrla pred njenim pogledom. Neko vreme ju je ne skidaju(i pogled posmatrala. atim je ispru$ila ka njoj o%e ruči)e, kao #to je činila kada %i po!ivala neku od $ivotinja. 5ad je ognjena kugla %uknula mno#tvom mo(ni munja koje su se otrgle i!van grani)a plave opne i... vatrenom kometom poletela ka malenim ruki)ama. 4inilo se da je u stanju da sve ra!nese na svom putu. 6 jednom trenu se stvorila kod li)a nastasijinog, !avrtela, i otrgla svojom munjom %listavu na dečijem o%ra!u su!u. 5og je trenutka pogasila sva pra$njenja, postav#i plava, ovla# svetlu)aju(a lopta, u rukama malenog, sede(eg na travi, deteta. nastasija ju je neko vreme dr$ala, ra!gledala i milovala. Potom je ustala, podigla plavu kuglu, i opre!no koračaju(i ponela je i polo$ila na ono mesto, na kom je spavala sa mamom. '!nova ju je pomilovala. @ugla je le$ala kao da se uspavljuje, kao #to je činila mama nastasijina. nastasija le$e pored nje. 6snula je. pavala je na travi sklupčana, a lopta ja čas u!letala i#če!avaju(i u ne%eskim visinama, čas se rastvarala nisko nad poljanom, kao da je pokriva so%om. atim se, nanovo se sa$imaju(i u malenu pulsiraju(u loptu, stvorila pored usnule na travi nastasije i milovala njenu kosu. 4udno, neo%ično je %ilo to ma$enje. 5anu#nim, svetlu)avim i treptavim !ra)ima-munjama, ona je u!imala svaku vlas ponaoso%, podi!ala i milovala. @asnije, dola!e(i kod nastasije na njenu poljanu, mi smo jo# nekoliko puta videli kuglu. vatili smo, !a nastasiju je ona %ila ne#to sasvim prirodno 8 kao un)e, ese), drve(e i $ivotinje, njena okolina. @ao i sa svima koji su je okru$avali, ona je i sa njom ra!govarala. li ju je i i!dvajala od )ele okoline. polja gledano, malo se čime ta ra!lika ispoljavala. ti)ao se utisak da se ona odnosi prema njoj sa malo ve(im uva$avanjem negoli prema ostalima, a ponekad je %ivala pomalo irovita. Ni pred kim se nikad nije jogunila, a sa njom je, i! nekog ra!loga, to do!voljavala se%i. @ugla je odgovarala na njeno raspolo$enje i ispunjavala irove. @ada je nastasija napunila četiri godine, na njen ro"endan, u svanu(e, stajali smo na ivi)i poljane i čekali kada (e se pro%uditi. &eleli smo da polagano i kradomi)e osmotrimo kako (e se o%radovati ra"anju prole(nog dana. @ugla se pojavila na tren do njenog %u"enja. *vla# je %ljesnula svojom plavičastom svetlo#(u, čas se rasipaju(i, čas rastvaraju(i po )elom prostoru poljane. ' mi ugledasmo, ne rukom stvorenu, $ivu sliku, čaro%nu i prekrasnu.
129 Preo%ra!ila se sva poljana, okolno drve(e, trava, %u%i)e. /a!nim mekim %ojama !asvetlele su igli)e kedrova. kaku(u(i po granama, veveri)e su ostavljale !a so%om svetle(e trake-duge, koje su potom i#če!avale. Ne$nom !elenom %ojom %listala je trava. ?o# %listavije, ra!no%ojno svetlo je poti)alo od mno#tva usnuli u travi %u%i)a, i sve one !ajedno su stvarale neo%ične lepote, $ivi prelivaju(i tepi, koji je neprestano menjao !amr#ene, prekrasne #are. Bude(i se, nastasija je otvorila oči i ugledav#i čudesnu $ivu sliku, punu čari, skoči osvr(u(i se oko se%e. *smenula se, kao #to se osmeuje uvek i!jutra, a na njen osme je odgovorila okolina %listavijom svetlo#(u i u%r!anjem kretanja. atim se nastasija o%a!rivo spusti na kolena i poče pa$ljivo da ra!gleda travu i svetle(e u ra!nim %ojama usnule %u%i)e. @ada je podigla glavu, i!ra! njenog li)a je %io usredsre"en i pomalo !a%rinut. Pogledala je uvis, i %e! o%!ira #to ničega gore nije %ilo, pru$ila je ka ne%u svoje ruči)e. 5renutno se pokrenuo !amrli va!du i na njenim se rukama pojavila plavičasta kugla. r$ala ju je u! svoje li)e, polo$ila na travu i ne$no pomilovala. 4uli smo njiov ra!govor. ovorila je samo nastasija, ali je %io potpuni utisak da lopta ra!ume njene reči i poku#ava %e!glasno da odgovara. nastasija je ra!govarala sa njom umiljato i pomalo setno: - 5i si do%ra. +eoma do%ra. &elela si da me o%raduje# lepotom. vala ti. li, vrati, molim te, vrati sve, kako je pre %ilo. ' ne menjaj vi#e nikad. Plava lopta je !apulsirala, malko se odigla od !emlje, i sevnule su unutar nje munje. li svetle(a slika nije i#če!la. nastasija ju je pa$ljivo posmatrala i i!nova progovorila: - vaka %u%i)a, $i$ak, mrav, ima mamu. vi imaju mame. ame vole svoju de)u, onakvu kakva su se rodila, nije va$no koliko imaju nogi)a i koje su %oje njiova tela. ve si i!menila. @ako (e sad mame prepo!nati svoju de)u> +rati sve kako je %ilo, molim te. @ugla je !atreperila malo i na poljani je sve %ilo kao pre. *pet se spustila kod nogu nastasijini. *na ju je pomilovala i !avalila: vala ti utke je pa$ljivo posmatrala kuglu, a kada je progovorila, reči njene su nas !apanjile. /ekla joj je: - Ne dola!i vi#e kod mene. a to%om mi je lepo. 6vek se trudi# da svima učini# samo do%ro, da pomogne# nastoji#. li, kod mene ne dola!i. vatila sam, ti ima# svoju, jako veliku poljanu. li ti veoma %r!o misli#, tako %r!o, da ne mogu da te ra!umem istog trena. 5ek kasnije, malo-pomalo svatam. 5i se %r$e od svi kre(e#. nogo %r$e negoli pti)e i vetar. +rlo %r!o i do%ro sve čini#, svatila sam, tako mora#
1I0 kako %i sve postigla naj%olje da uradi# na svojoj golemoj poljani. li kada si sa mnom, !nači, te%e nema tamo. akle, kada si sa mnom, nema ko da čini do%ro na drugoj poljani. *dla!i. ora# da vodi# računa o velikoj poljani. Plava lopta se !gusnula u maleni grumen i u!letela uvis. 6stumarala se po prostranstvu, %ljesnula jače negoli o%ično, i ponovo jurnula vatrenom kometom ka sede(oj nastasiji. amrla je pored njene glave, a mno#tvo treptavi !raka se proteglo ka dugoj kosi nastasijinoj i pomilovalo svaku vlas odvojeno, do sami vrova. - a, #ta okleva#> itaj onima koji te i#čekuju, - tio reče nastasija 8 a ja (u ovde uraditi sama sve do%ro. Bi(e mi drago da !nam da je i na velikoj poljani tako"e sve u redu. *se(a(u te. ti me se seti, samo pokatkad me se seti. Plava lopta se nije uo%ičajenom lako(om vinula uvis, ve( se podi!ala od nastasije neravnomernim tr!ajima, i#če!avaju(i u prostranstvu. li je ostavila ne#to nevidljivo oko nje. vaki put kada se de#ava ne#to nepovoljno, ne$eljeno nastasijom, okolni prostor !amire, kao da je parali!ovan. Dto, i ti si se onesvestio, kada si poku#avao da je dodirne# mimo njene volje. *na podi!anjem uvis ruke sprečava ovu pojavu, ako stigne na vreme. Po starom, sve o(e da radi isključivo sama. Postavili smo pitanje malenoj nastasiji: Ata se spu#talo na poljanu svetle(i, kako ti to na!iva#> alo je ra!mislila i kratko odgovorila: - 5o se mo$e na!vati o%rim, dedi)e. tara) je !a(utao. ja sam $eleo da jo# mnogo toga čujem kako je $ivela malena nastasija u #umi, te sam ga upitao: - Ata je kasnije radila, kako je $ivela> - 5ako je i $ivela - odgovorio je stara). 8 /asla, kao svi ljudi. i smo joj predlo$ili da vikenda#ima poma$e. a #est godina je ve( mogla da vidi na rastojanju ljude, da i ose(a i poma$e im. 6si(ivala se vikenda#ima. matra sada, da je pojava vikenda#a 8 lagani prela! ka poimanju su#tine !emaljskog postojanja. ato i je neumorno o%asjavala dvadeset godina svojim !rakom. Biljke je na malenim par)elama grejala. 3jude lečila. a pojasni ljudima nenametljivo, kako tre%a sa rastinjem op#titi, i uspevala je i!vanredno. @asnije je i druge vidove $ivota ljudskog počela da istra$uje. a to%om ju je, eto, sud%ina spojila. ?o# je i ovu misao uo%ličila: Preneti ljude kro! ra!do%lje tamni sila. - ', #ta (e %iti, mo$e li uspeti ona> 8 upitao sam.
1I1 - nastasija, +ladimire, !na snagu misli 4oveka-5vor)a i olako ne %i do!volila se%i da daje i!jave. nači, ima u njoj snage takve. +i#e ne(e skrenuti sa tog puta, ne(e odstupiti. 6porna je ona. *d o)a to nosi. - nači, ona dela. Način mi#ljenja svoj nastoji da uskladi, a mi svi samo umujemo i raspravljamo o duovnom. @ao %alav)i, kao de)a, ra!vlačimo. Neki stalno pitaju: Postoji li nastasija, ili sam ja sve i!mislio> - 3judi tako ne#to pitati ne mogu. 3judi je odma osete, čim do"u u dodir sa knjigom. *na je i u njoj. 5akva pitanja mogu da postavljaju samo prividni ljudi, ne istinski.
1I2
6 RIVIDNI /JUDI
a, ja govorim o istinskim, onakvim, kao #to su one dve devojke. +idite i poka!ao sam na dve devojke, udaljene pet-#est metara od klupe. tara) i je pa$ljivo osmotrio i rekao: - islim da jedna od nji, ona #to pu#i, nije prava. - @ako to - nije prava> ad (u joj pri(i, lupi(u je po !adnji)i 8 vrisak ili dreku i! sveg glasa, najistinskije (ete čuti. - /a!ume# li, +ladimire, ti vidi# sada pred so%om samo sliku. liku stvorenu načelima tenokratskog sveta. Pogledaj pa$ljivo. evojka nosi neudo%ne )ipele sa visokim potpeti)ama. Pri tom je one pomalo i $uljaju. Nosi upravo takve )ipele, !ato #to neko drugi diktira kakvu o%u(u sada tre%a nositi. Na njoj je kratka suknja od materijala nalik na ko$u, ali nije ko$a. uknja je #tetna !a telo, ali je ona ipak nosi, pokoravaju(i se diktatu, uo%ličavaju(i nekim $eljenu sliku. Pogledaj, jako je na#minkana i nadmena. polja ne!avisna. li, samo spolja. Oela njena spolja#nost ne odgovara njoj, istinskoj. iktiran tu"im mislima i kalupima, taj lik je !a%oravio nju, istinsku, on je ilu!oran i nemaju(i u#e, !aklonio je so%om $ivu u#u. Njena u#a je !aro%ljenik tog i!gleda. - ve #to vam padne na pamet mo$e se re(i o u#i, !aro%ljeni#tvu i diktatu i!gleda nekakvog. a li je to tako ili ne, te#ko je ra!jasniti. - tar sam ve(, ne mogu da se uskladim sa tvojom %r!inom misli. Ne uspevam uverljivo da govorim, kao nastasija. 8 tara) je u!danuo i dodao 8 ogu li da poku#am da poka$em> - Ata da poka$ete> - ad (u poku#ati, makar na neko vreme, da uni#tim ilu!orni, ne$ivi lik. u#u devojke da oslo%odim. Posmatraj pa$ljivo. - Poku#ajte. evojka koja je pu#ila, ne#to je o#tro i nadmeno prigovarala svojoj drugari)i. tara) i je pa$ljivo i napregnuto posmatrao. @ada je devojka odvajala pogled od drugari)e, !adr$avaju(i ga na nekom od prola!nika, oči star)a su sledile njen pogled.
1II atim je ustao, pokretom me po!vao da ga sledim i krenuo ka devojkama. Po#ao sam !a njim. tara) se !austavio na pola metra od nji i počeo usredsre"eno da posmatra onu koja pu#i. *krenula je glavu ka njemu, dunula mu u li)e dim i! )igarete i rekla ra!dra$eno: - Ata o(e#, deda> Prosi#, #ta li> tara) je napravio pau!u, verovatno dola!e(i k se%i od dima koji ga je o%avio, i i!govorio ne$nim, spokojnim tonom: - 6!mi k(eri )igaretu u desnu ruku. 5re%a desnom rukom da se trudi# da je dr$i#. evojka poslu#no u!e )igaretu u desnu ruku. li to nije %ilo naj%itnije. Njeno li)e je odjednom postalo potpuno drugačije. '#če!la je nadmenost. ' uop#te, sve se i!menilo na devoj)i: i li)e, i dr$anje. +e( je apsolutno drugačijim tonom rekla: - Nastoja(u, dedi)e. - 5re%a da rodi#, k(eri. - Bi(e mi te#ko samoj. - *n (e do(i kod te%e. 'di i misli na svoju ruki)u, o deten)etu misli svom, i on (e do(i. 'di, k(eri, mora# da po$uri#. - 'dem. 8 evojka učini nekoliko koraka, !atim se !austavi i o%rati svojoj drugari)i mirnim, a ne kao malopre, ra!dra$enim glasom. ovnula ju je, !a%e!eknutu: - ajdemo 5anji)e !ajedno. *ti#le su. - Dto ti ga sad ar ovako %ilo koju $enu mo$ete da ukrotite> - reko kada smo ponovo na klupu seli. 8 jajno. @ao super-ipno!a nekakva. istika - 5o nije ipno!a, +ladimire. Ni mistike tu nema nikakve. 5o je jednostavno pa$ljivo opo"enje prema čoveku. 6pravo prema čoveku, a ne liku 8 umi#ljenom, koji !aklanja istinskog čoveka. čovek se odma oda!iva, snagu stiče, kada se %a# njemu o%ra(aju, ignori#u(i lik ilu!orni. - a, kako ste uspeli da opa!ite neprimetnog čoveka, i!a vidljivog lika> - 5o je sve vrlo prosto. 6veravam te. Posmatrao sam malko. evojka je )igaretu dr$ala u levoj ru)i. 6 tor%i)i je svojoj ne#to tra$ila, tako"e levom rukom. nači, levoruka je. ako malo dete levom rukom ka#iku dr$i, ili jo# ne#to radi, roditelji nastoje da mu o%jasne da desnom to čini. a roditeljima joj je %ilo do%ro. 5o sam svatio čim sam video kako je pogled svoj !adr$ala na mimo nje prola!e(e mu#kar)a i $enu, koji su devojči)u malenu !a ruke dr$ali. ato sam joj i i!govorio
1IM rečeni)u koju su joj roditelji u detinjstvu mogli govoriti. Postarao sam se da to ka$em istim tonom i glasom, kakvim su roditelji mogli da joj se o%ra(aju. @ad je %ila mala, neposredna, jo# uvek neprikrivena i!a tu"eg lika. *na, ta devojči)a je istinski čovek, i oda!vala se odma. - o ra"anju ste govorili, !a#to> - Pa, trudna je. +e( vi#e od mese) dana je trudna. 5u"em liku to dete nije potre%no. devojči)a-čovek veoma ga $eli. 5ako se i %ore oni. ada (e devojči)a čovek po%editi
1IG
Z $58O NIKO NE VIDI -O7$
- nastasija mi je pričala dok sam se u tajgi sa njom dru$io, da Boga niko ne vidi !ato #to Njegove misli velikom %r!inom i snagom rade. ja evo mislim: !a#to *n ne(e da i uspori, da %i ljudi mogli da a vide> tara) je podigao #tap i poka!ao na prola!e(eg %i)iklistu: - Pogledaj, +ladimire. *kre(e se točak %i)ikla. 6 točku su $%i)e, ali i ti ne vidi#. *ne postoje, to !na#, ali ti %r!ina okreta ne do!voljava da i vidi#. 'li, drugačije rečeno: Br!ina tvoje misli, tvoje per)ep)ije, ne do!voljavaju da i vidi#. ko %i)iklista vo!i sporije, vide(e# da su $%i)e točkova podma!ane. 6koliko se !austavi, jasno (e# i videti, ali (e %i)iklista pasti. *n ne(e sti(i do )ilja jer je prekinuo kretanje, a sve to, !arad čega> a %i ti mogao da vidi# da one postoje> Ata (e ti to doneti> Ata (e se promeniti u te%i> *ko te%e> asigurno (e# !nati da postoje. ' samo to. Bi)iklista mo$e da stane, te da nastavi svoju vo$nju, ali (e i drugi tako"e po$eleti da pogledaju, i !%og toga (e on ponovo i ponovo padati. radi čega> - a, da %ismo %ar jednom %a)ili pogled na njega. - ' #ta (e# videti> ?er, le$e(i na !emlji %i)iklista, vi#e ne(e %iti %i)iklista. ora(e# da !amisli#, #ta je on %io. Bog, i!meniv#i %r!inu svoje misli, vi#e nije Bog. Nije li %olje da ti nauči# da u%r!ava# svoju misao> @ada sa čovekom ra!govara#, a sa%esednik tvoj veoma sporo svata, !ar te to ne ra!dra$uje> ar nije mučno usporavati %r!inu svoji misli, uskla"uju(i se sa nečijim ritmom> - a, tačno, ako se %udali povinuje#, sam (e# %udala postati. - 5ako i Bog, da %ismo ga mi videli, morao %i da uspori svoju misao do na#eg nivoa, da postane onakav, kakvi smo mi. li, i kad to čini, *n #alje sinove svoje. omila, gledaju(i i, rekla %i: 5i nisi Bog, nisi sin Bo$ji, ti si samo!vana). 'li čudo tvori, ili (e# na krstu ra!apet %iti. - !a#to sin Bo$ji ne %i stvarao čuda...> akar !%og toga da se otkače od njega neveruju(i, da ga na krst ne %i ra!apeli.
1IJ - 4udesa nevernike ne uveravaju, ve( sa%la$njuju. Pa one, koji čudesa tvore, na lomačama spaljuju, urlaju(i pri tom: paljujemo ispoljavanje tamni sila Bogom je, o%a!ri se oko se%e, čudesa stvoreno ne%rojeno. '!la!i sun)e, a no(u mese), %u%i)a na travki je tako"e čudesna, i drvo... Dto, ti i ja pod drvetom sedimo... @o meani!am mo$e i!misliti savr#eniji od drveta ovog> 5o su mrvi)e Njegovi misli. aterijali!ovane, $ive, snevaju(e pod na#im nogama, lete(e nad nama u plavetnilu, pevaju(e !a nas, !rakom toplote miluju(i telo na#e. *ne su Njegove, one su uokolo, !a nas su one. No, da li su mnogi u stanju ne samo da vide, ve( i da osete, svate> Neka se čak i ne usavr#avaju, ve( samo koriste, samo neka se ne lome i ne uni#tavaju čudesne tvorevine $ive #to se inova Njegovi tiče, njiova je sud%ina ista 8 rečima podi!ati nivo spo!naje ljudske svoju usporavaju(i misao, i!la$u(i se opasnosti da %udu nesva(eni. - eto, nastasija je tvrdila: i!govarati prosto reči je nedovoljno, da %i se sa!nanje podiglo ljudsko na !načajan nivo. ?a isto tako mislim: reči je mno#tvo i svakojake je čovečanstvo i!govoralo, a korist koja je> Nesre(ni sud%ina je uokolo isuvi#e, i katastro;a se mo$e na emlji dogoditi. - 5ačno. @ada reči nisu i! u#e, kada su pokidane sa u#om njiove pove!uju(e niti, reči su pra!ne, nakaradne, %e!lične. 6nuki)a Nastenjka mo( poseduje da, ne samo u reči svakoj, ve( i u !vuku slova svakog - vi!ije stvara. ada (e učitelji !emaljski, sinovi Njegovi koji su telesni danas, takvu snagu ste(i, da (e u ljudski nad tamom !a%listati. - inovi, učitelji> @akve oni imaju ve!e> o(i poseduje samo ona. - *na (e i ra!deliti sve i deli i ve(. +idi, čak si i ti knjigu uspeo da napi#e#, čitao)i su !asuli svet stiovima, i pesme odjekuju nove. a li si čuo pesme nove> - a, čuo sam. - 5ako (e u učiteljima duovnim sve to %iti umno$eno mnogo puta, čim sa knjigom do"u u dodir. ' tamo, gde su !a te%e tek o%ične reči, oni (e osetiti vi!ije $ive, i snaga (e se uve(ati njiova. - *ni (e osetiti, a ja> Ata sam ja, potpuno %e!ose(ajan> a#to je, ako je tako, ona sa mnom, a ne sa njima ra!govarala> - 5i, da i!vr(e# ono #to čuje# - nisi kadar, i nema u te%i ničeg #to %i mogao sam od se%e da unese#. Na čisti list, pismo jasnije prianja. li (e se i kod te%e misao tako"e u%r!avati.
1I7 - o%ro, neka se u%r!a i kod mene isto tako, da !a drugima ne !aostajem. 6op#te, i!gleda da vi sve tačno velite. Dto, kod nas u /usiji postoji lider jedne duovne op#tine, $itelji op#tine ga svojim učiteljem na!ivaju. /ekao je svojim sled%eni)ima: 4itajte knjigu o nastasiji, ona (e vas !apaliti. ' mnogi od njegovi sled%enika su kupovali knjigu. - 5ako !nači, ra!umeo je, osetio, !ato je pomogao nastasiji i te%i. ti, da li si mu %arem !avalio !a pomo(> - Nisam se s njim susretao. - vala se mo$e re(i u#om. - Be!glasno, #ta li> @o (e to čuti> - u#om (e, onaj koji slu#a, čuti. - amo, ovde jo# jedna nijansa postoji. * knji!i je do%ro govorio, o nastasiji tako"e do%ro, a !a mene je rekao da nisam pravi mu#kara)... Nije se jo# na#ao !a nastasiju pravi mu#kara), ka!ao je on. Na televi!iji sam to čuo, a !atim i u novinama čitao. - sam se%i, kako se čini#> avr#enstvom> - Pa, savr#enstvom, mo$da, ne... - *nda se ne vredi vre"ati. a to postane# tre%a da se stara#. 6nuki)a (e ti pomo(i. 6 visine (e u!mo(i da se u!dignu oni, koje je 3ju%av kadra da pokrene. Nije svima čak ni da pomisle ne#to tako su"eno. tvaralačka %r!ina misli neuo%ičajena je !a to nu$na. - va#a misao, kojom %r!inom dela> +ama nije mučno da sa mnom ra!govarate> - @od svi ljudi koji vode takav način $ivota kao mi, %r!ina mi#ljenja !načajno preva!ila!i ljude tenokratskog sveta. Na#u misao ne koče neprekidne %rige o ode(i, israni i mnogo čemu drugom. li, meni sa to%om nije mučno da ra!govaram, %lagodare(i 3ju%avi moje unuke. *na je tako !a$elela. ' ja sam sre(an, da makar ne#to !a nju učinim. - kod nastasije, kakva je %r!ina mi#ljenja> 'sta kao kod vas i o)a va#eg> - @od nastasije je ve(a. - @oliko> 6 kakvom odnosu> Dto na primer, !a to #to ona promisli !a, re)imo, deset minuta, koliko je vama vremena potre%no> - a ra!umevanje onoga #to ona o%avi !a sekundu, nama je potre%no nekoliko mese)i. %og toga nam se i čini ponekad nera!umna. toga je sama sasvim. ato i ne
1I mo$emo da joj pomognemo su#tinski, jer ne uspevamo istog trenutka da pojmimo smisao njenog delovanja. *ta) moj je potpuno prestao da ra!govara, sve poku#avaju(i njenu %r!inu da dostigne, ne %i li joj pomogao. ' mene prisiljava. ja ni ne poku#avam. *ta) smatra da je to i! lenjosti. ja veoma volim unuči)u, te sam naprosto poverovao da sve pravilno čini, i ispunjavam sa !adovoljstvom ako me ne#to !amoli. Dto, kod te%e sam doputovao. - a, kako je onda nastasija sa mnom tri dana ra!govarala> - ' mi smo isto tako dugo ra!mi#ljali, kako. ?er, s uma se moglo si(i. 5ek smo nedavno svatili. /a!govaraju(i sa to%om, ona nije !austavljala svoju misao, ve( ju je naprotiv, jo# i u%r!avala. 6%r!ala i preo%ra$avala u slike. 5ako (e se one, kao programi va#i računarski, otvarati pred to%om i pred onima koji knjigu %udu čitali. *tvara(e se i u%r!avati neravnomernim kretanjem misli ljudske, pri%li$avaju(i se Bogu. @ada smo to spo!nali, !aključili smo da je, osmisliv#i ne#to tako, ona sa!dala novi akon u +aseljeni. ada je jasno, prosto je iskoristila nepo!natu dotad mogu(nost, čiste i iskrene 3ju%avi. 3ju%av je i tako ostala !agonetka 5vor)a. Dto, otkrila je ona jo# jednu svoju veličanstvenu mogu(nost i snagu. - da li njena %r!ina mi#ljenja do!voljava da vidi Boga> - 5e#ko, ipak i ona telesnim $ivotom $ivi. Bog je tako"e telesan, ali samo napola. 5elo njegovo 8 to su svi ljudi na emlji. nastasija, kao maleno !rn)e tog tela, ponekad uvati pone#to. ogu(e da a ponekad, dosti$u(i nepojmljivu %r!inu mi#ljenja, ose(a mnogo vi#e od drugi, ali se to !%iva s njom u kratkim ra!do%ljima vremenskim. - Ata joj to daje> - 'stinu, su#tinu postojanja, spo!naju - koje poimaju mudra)i tokom )elog svog $ivota, prenose(i jedan drugom učenja i usavr#avaju(i i, a ona i dosti$e u jednom jedinom trenu. - ' #ta to !nači, da !nanje lama 'stoka, mudrost Bude i rista, jogu ona !na> - na. na vi#e nego #to je rečeno u dospev#im do vas traktatima. li i smatra nedovoljnim, čim nema armonije !a sve koji danas na emlji $ive i nastavlja se kretanje ka katastro;i. ato i i!gra"uje ona svoje nepojmljive planove. @a$e: Prekarda#ilo se dr$e(i ljudima pridike, dosta je isku#avati i ja%ukom dama i Dve. 5re%a im omogu(iti da osete, upravo da osete ono #to je ose(ao 4ovek ranije, #to je mogao *n i ko je *n .
1I9 - nači, o(ete da ka$ete, ona !aista mo$e uspeti ne#to do%ro da učini !a sve ljude> ko je to tako, kada (e, onda, početi 8 to do%ro> - *no je ve( počelo. asad su tek ne!natni !ače)i, ali je to samo !asad. - de su oni> @ako i videti> *setiti> - Pitaj one koji knjigu čitaju, oni su u njima, jer ona kod mnogi svetla ose(anja po%u"uje. 5o se vi#e ne mo$e pori)ati, mnogi (e ti potvrditi. 6spelo joj je sa !na)ima. Neverovatno, ali je uspelo. sam ti, +ladimire, promisli, ko si %io a ko postao> 5o se, +ladimire, otvara slikoviti program u te%i, a ljudima se otkriva njena u#a. vet počinje da se menja kod vas, preinačavaju(i slike okru$enja. Ne mo$emo da pojmimo u potpunosti kako joj to pola!i !a rukom. *no #to le$i na povr#ini i očigledno je, to se jo# mo$e ra!umeti. 5o #to njoj poma$e da ostvari tu javu, ostaje !agonetka. ogu(e je, svakako, usiljeno poku#ati da se odgonetne, ali ne $elimo da odvra(amo pogled sa prekrasne, ra"aju(e jave. 6 predivnom prasko!orju tre%a u$ivati. @ad počne# da ra!la$e# !a#to do njega dola!i, umesto čarolije - do%ija# kopanje koje ničemu ne vodi, niti i#ta menja. - 4udo kako je sve neo%ično i slo$eno. Nadao sam se, ipak, da je nastasija o%ična usamljeni)a, samo i!u!etno do%ra, lepa, i naivna pomalo. - a, ka$em ti, ne tre%a čeprkati, ne lomi se%i glavu. ko ti je isuvi#e !apetljano, neka i ostane ona !a te%e lepa, do%ra samotni)a, kad se ve( takva pojavila pred to%om. rugi (e ne#to drugo videti. 5e%i je dato to #to je dato. rugo tvoja svest i ne mo$e da privati !asad, i to je do%ro. Postaraj se da se naprosto divi# svitanju, ukoliko mo$e#. 5o je najva$nije od svega.
1M0
6 R$SKOZORJE U RUSIJI
vima u /usiji prasko!orje (e otpočeti kada materijalno svako %ude $iveo %olje. Dkonomija (e se u )elosti popraviti, i svako (e ponaoso% %iti imu(niji. - ve materijalno oko nas !avisi od ua i svesti 4ovekove. - Neka je i tako. amo, koristi od ;ilo!o;ije mudri, kada si gladan ili ti tre%a ode(a, nema. - Protumačiti tre%a, !a#to se sve to de#ava. vako mora da prona"e smisao. am. ' da ne tra$i kriv)e i!van se%e. amo promene u se%i samom mogu i!meniti sve uokolo, pa tako i i!o%ilje doneti. la$em se sa to%om, ne(e odma svi ljudi mo(i da poveruju u to. ?er, nastasija je rekla: Be! pridika tre%a. ora se ljudima jednostavno poka!ati. ' poka!ala je. 5i sada tre%a da ostvari# ono #to ti je predodredila ona. *nda (e posle tri godine, velika, mala, !a%oravljena, !a%ačena naselja i%ira, gde su star)i sami i kojima ne dola!e de)a u goste, postati %ogatija, i to mnogo. @od nji (e $ivot proključati i mnoga (e se vratiti de)a. ' posle toga (e ona mnogo toga jo# darivati. *tkri(e tajne mnoge, vrati(e Prai!vora !nanja i mo(i ljudske. /usija (e %iti naj%ogatija !emlja. 6čini(e to !ato da %i doka!ala: duovnost i !nanja Prai!vora su !načajniji od tenokratski neuspeli poku#aja. '! /usije (e nova !arudeti !ora nad )elom emljom. - Ata ja tre%a da uradim, da %i %ilo tako> - 5ajnu prvu otkrij, koju ti je poverila unuki)a. 6 knji!i ispričaj kako se do%ija ulje lekovito i! oraa kedrovog. Ni#ta nemoj !atajiti. 6 meni se najednom sve tako u!%unilo, da mi se čak i disanje !austavilo. a sedim nisam mogao. kočio sam. - Ata vam pada na pamet> a#to %i tako i!ne%ua ja to morao da uradim> a sve. Besplatno. Bilo koji normalan čovek (e me idiotom smatrati Dkspedi)iju sam organi!ovao, ulo$io u nju poslednje #to sam imao. ada je ;irma uni#tena. olila je nastasija knjigu da napi#em, napisao sam. ad smo kvit. Nastojanja va#a, ;ilo!o;ija, nisu mi %a# sasvim ra!umljivi. ?ednostavno i i!nosim, jer sam tako o%e(ao nastasiji. o ulju mi je sve jasno. a njega 8 sada !nam 8 koliko
1M1 mogu da do%ijem. 5enologiju i!rade ulja nikome ne(u odati. Ne#to nov)a (u skupiti od knjiga, pa (u sam početi da ga proi!vodim. oram sve da vratim u prvo%itno stanje. Brod da povratim i ;irmu. /ačunar da kupim, da %i slede(u knjigu sročio. Ni dom vi#e nemam. a $ivim, nemam gde. o(u da kupim pokretnu prikoli)u !a stanovanje. kad se o%ogatim, spomenik (u podi(i o;i)irima ruskim, $ivim jo#, ali smrtno ranjeni u#a. u#u njiovu smo im %e!du#no#(u svojom iskidali u ra!nim vremenima, nad ča#(u i save#(u njiovom su se i!rugivali ljudi. *ni ljudi, !%og koji su u %or%u odla!ili o;i)iri svi vremena. ok vi tamo u #umi spokojno sedite, ovde ljudi stradaju. 6naokolo je prepuno duovnika ra!ni. vi samo o duovnom pričaju, a da rade %ilo #ta, ne %i %a# teli. Dvo, ja (u učiniti %ar ne#to. vi meni, daj, prosto tako vima Ne, #ipak vam - a, odredila je nastasija i te%i priod. nam 8 tri pro)enta od prodaje ulja. - Ata (e mi ta tri nesretna pro)enta, kada se !a ulje mo$e trista do%ijati ada !nam )ene svetske. prodaju ga mnogo sla%ijeg kvaliteta po lekovitosti. Proveravao sam. *ni ne !naju kako tačno da ga do%iju. ada !nam samo ja, jedini. ve se potvrdilo #to je ona rekla. Nema u svetu po lekovitosti sličnog njemu, ali samo ako se sve tačno uradi. 4ak i nauka to potvr"uje. Palas je rekao da je ono mladost u stanju da povrati. sada sve da predam, tek tako. Ba# ste %udalu na#li 5oliko sam literature prekopao, u arive slao ljude da potvrde to #to je ona ispričala. ' potvrdili su. Na to je, tako"e, masa sredstava oti#la. - ve si proveravao, a nisi odma nastasiji mogao da poveruje#. Protra(io si nova), vreme i!gu%io !%og nepoverenja. - a, proveravao sam. 5ako je, !nači, tre%alo. li me sada ne(ete namagarčiti. ora !a sve, nije nego 8 !ora, a ja u toj !ori neka i ostanem %udala. @njigu sam napisao. ve, kako je molila. Pamtim kako je neprestano ponavljala: Ni#ta ne skrivaj 8 ni lo#e, ni do%ro. 6miri oolost svoju. Ne %oj se da (e# ispasti sme#an, nera!umljiv. Nisam skrivao. ispalo je, #ta> elujem u knji!i kao potpuni idiot. * tome mi i u li)e govore. a sam %e!duovan, da mnogo toga ne ra!umem. Nekulturan i gru%. 4ak mi je i devojči)a od trinaest godina i! @olomne napisala u pismu: ne mo$e se 8 veli- tako. $ena jedna je i! Perma doputovala, pravo na prag do#la i rekla: o(u da pogledam, #ta je u njemu na#la nastasija. Ni#ta ne skrivaj 8 ni do%ro, ni lo#e. 6miri oolost svoju. Ne %oj se da (e# %iti sme#an, nera!umljiv. ve je eto, !nala ona ama je ispala do%ra u knji!i 8 tako ljudi ka$u - a ja, kakav sam> ' sve !%og nje. a, da nije deteta, !a %rigu takvu,
1M2 mogla je da do%ije... amisli samo ?a sve iskreno, kako je molila, sve sam napisao, a meni ka$u: Be!ose(ajan i kukavi)a. /a!ume se, ja sam potpuni idiot, sam sam to se%i priredio. Poslu#ao je. am sam o se%i tako napisao, da se sad od sramote ne(u oprati do kraja $ivota. ' posle, kada %udem umro, svi (e se nada mnom smejati. &ivom se ova knjiga poka!ala. ene (e nad$iveti 4ak iako prestanem da je #tampam, kakva korist> 'legalne ve( #tampaju tira$e. Na ;otokopir aparatima poku#avaju da je umno$e. *djednom se preseko pogledav#i na star)a. '! oka njegovog se, lagano slivala su!a. edo pored njega. utke je u !emlju gledao, a !atim progovorio: - /a!umi +ladimire, unuki)a Nastenjka predosetiti mnogo toga mo$e. ni#ta se%i nije po$elela. Ni slavu, ni !aradu. eo slave je na se%e privatila, opasnosti se i!lo$ila, ali je te%e spasla. to #to i!gleda# u knji!i takav kakav si, njena je !asluga. 5o je tačno. li ne da %i te poni!ila time, ve( je uspela da te spase, privativ#i pri tom gomilu tamni sila na se%e. ama. ti u odgovor njoj 8 %ol nera!umevanja, ra!dra$enosti. Promisli, da li je lako $eni da i!dr$i, koja samo i! 3ju%avi čini> - @akva je to 3ju%av, kada je voljeni me"u %udalama> - Nije onaj %udala koga tako na!ivaju, ve( onaj, ko je, udvoričke primaju(i reči kao 'stinu, kadar na sve. /a!misli sam, kakvim %i $eleo da se prika$e# pred ljudima> 6!vi#enim, i!nad svi> Pametnim veoma> ve je to %ilo mogu(e učiniti u prvoj knji!i. li tada %i... *olost i samolju%lje %i te uni#tili. alo kome od prosvetljeni je ipak uspevalo da se odupru takvim gresima. Nadmenost, lik čovekov stvara neprirodni, i $ivu u#u !amračuje. Dto, !ato ;ilo!o;i i! pro#losti i geniji dana#nji)e malo toga mogu da stvore. ?er, dok samo prvi pote! učine, gu%e odma, samolju%ljem o%u!eti, to #to im je %ilo dato u početku. li je unuka Nastenjka pred laskanjem, divljenjem koje ra"a oolost, #tit !a te%e smislila. 5e%e vi#e ne mogu dosegnuti. ?o# te od mnogi drugi nevolja spa#ava. ' u, i telo tvoje čuva. Napisa(e# ti iskreni devet knjiga. emlja 3ju%avi prostranstvom (e !a%listati 5ada, staviv#i tačku na devetu knjigu, spo!na(e#, ko ti jesi !apravo. - a#to> ar se ne mo$e sada re(i o tome> - @o si ti sada, re(i nije te#ko. 5i si onaj, koji jesi sada. 5i si onaj, kako se%e i ose(a#. @o (e# postati, !na, mo$da, nastasija. ' čeka(e, $ive(i 3ju%avlju svaki tren. to da si kukavi)a, kako oni #to sede po stanovima pričaju o te%i, to je koje#ta. a umorom se prema tome odnosi. ' posavetuj im da odu %e! opreme, na tri dana u
1MI tajgu. a medvedom neka se naspavaju u ja!%ini. /adi ose(aja potpunosti, neka sa so%om povedu ludu, jer ti se upravo takvom nastasija u početku učinila. - a, otprilike. - Pa, neka oni #to te osu"uju, poku#aju da prespavaju sa saputni)om svojom ludom. 6 neproodnoj #umi, u! vučije !avijanje. a li (e %iti u stanju> Ata misli#> 8 a nekakvom prepredeno#(u reče stara). ja najednom, kako sam sliku njim oslikanu !amislio, tako prsnu u sme. mejali smo se !ajedno. @asnije ga upita: - a li nastasija mo$e da čuje to #to smo pričali> - a!na(e o svim tvojim postup)ima. - *nda joj re)ite da ne %rine. 'spriča(u svima kako se ulje lekovito i! kedra do%ija. - o%ro, prene(u joj - o%e(ao je stara). 8 a li o ulju pamti# sve #to si čuo od nastasije> - a, mislim da !nam sve. - *nda, ponovi.
1MM
K $KO DO-I8I /EKOVI8O U/JE IZ KEDR$
6op#te u!ev#i, nije ga te#ko do%iti. ' tenologija je savremena po!nata. Nju ne(u i!nositi. li, postoje nijanse, ne %a# uo%ičajene, o njima (u ispričati. Ne sme se pri sakupljanju #i#arki udarati po @edru maljevima i motkama, kako rade dana#nji sakupljači. 3ekovitost ulja se jako sni$ava od toga. Ai#arke nei!ostavno tre%a iskoristiti samo one, koje sam kedar da. *ne na vetru padaju, a i glasom i je mogu(e o%oriti, kao #to radi nastasija. a !emlje tre%a da i sakupljaju ljudi do%rodu#ni. ' do%ro je da #i#arku podi$e dečija ruka. ve #to sledi uvek tre%a raditi sa do%rotom i pomislima svetlim. 5akvi ljudi se u selima si%irskim i sada mogu na(i - tvrdila je nastasija. @akav to ima !načaj, te#ko je re(i. li se i u Bi%liji tako"e ka$e, da je )ar olomon tra$io ljude koji su umeli da seku drve(e. Nije rečeno samo čime su se ti ljudi ra!likovali od o%ični. 3ju#tenjem #i#arki do%ijeni ora, o%ave!no tre%a iskoristiti !a )e"enje ulja najkasnije u roku od tri mese)a, jer posle tog vremena kvalitet naglo opada. Pri )e"enju se ni u kom slučaju ne smeju je!gra metalom dodirivati. 6op#te, s metalom ulje ne sme do(i u dodir. Bolesti ono leči svakojake, dijagno!u nije neopodno postaviti. 6potre%ljavati se mo$e kao jestivi proi!vod, u salate dodaju(i. mo$e se u!imati i ka#iči)a na dan. Naj%olje, pri i!lasku sun)a. o$e i danju. Pri svetlosti dana, nikako no(u. 5o je osnovno. - a, same ;alsi;ikate ljudima mogu nuditi - rekao sam star)u. on, pomalo lukavo, ili sa duovito#(u veselom, odgovori: - ad (emo nas dvoji)a !a#titu pripremiti !a ;alsi;ikate. ' odredi(emo tvoje pro)ente. - @ako (emo !a#tititi> - isliti se mora, ti si predu!etnik. - Bio sam, a sad nije jasno #ta sam. - ajde da skupa ra!mislimo, ti me ispravi, ako ne#to ne valja.
1MG - ajde. - Proi!vod krajnji neka proveravaju na instrumentima oni koji su u stanju da to provere. oktori, naučni)i, spe)ijalisti uglavnom. - 'spravno, oni (e serti;ikat dati. - amo, instrumenti ne mogu sve da otkriju. ?o# je i degusta)ija potre%na. - o$e. @valitet vina, degustatori ustanovljuju. Ni#ta i ne mo$e !ameniti. egustatori ukus vina odlično po!naju. 'maju nju i !a miris i !a ukus veoma istančani. ulje, ko (e proveravati degusta)ijom> - 5i (e# proveriti. - a kako (u to učiniti> ?eo sam samo o%ično ulje. @ada smo ga pravili, nismo tu tenologiju po#tovali, kako je nastasija govorila. Pri tom, ja pu#im. - 5ri dana ne sme# ni pu#iti, ni alkool piti, pre nego #to (e# ulje ispro%avati. Ne sme# jesti meso, niti masno. Ni ra!govarati ne sme# ni sa kim tri dana. atim (e# pro%ati, i mo(i (e# po ukusu da ustanovi# da li je normalno ili ;alsi;ikat. - a čim da uporedim> - Dvo sa ovim. 8 tara) je i!vukao i! platnene tor%e drveni #tapi(, de%ljine otprilike dva prsta. Na njemu je sa jedne strane #trčalo ne#to kao čep, od drugog #tapi(a. 8 *vde je ulje pravo. Pro%aj, ni sa čim ne(e# njegov ukus po%rkati. li mi prvo do!voli da poku#am da i!%a)im i! te%e to #to se u te%i nakupilo od pu#enja i ra!ni va#i %esmisli)a. - @ako da i!%a)ite> @ao #to je nastasija činila> - a, otprilike tako. - li, ona je govorila da je samo onaj koji voli, kadar rakom 3ju%avi %olesti da uklanja i! voljenog. ' telo da !agreje njegovo, da se čak i noge o!noje. - rakom 3ju%avi. asvim tačno. - a, vi me ne mo$ete voleti, onako, kao ona. - li unuki)u svoju ja volim. ajde da poku#amo. - ajde. tara) je !a#kiljio i počeo da me posmatra usredsre"eno, ne trep(u(i. 5oplota se po telu ra!lila. amo mnogo sla%ija nego od nastasijinog pogleda. li mu je ipak pola!ilo !a rukom. 5rudio se jako. 5oliko, da su mu čak i ruke drtale. ?o# se malo !agrejalo telo, ali ni#ta vi#e. tara) se ipak nije predavao, a ja sam čekao. *djednom su mi se o!nojile noge, !atim je nastupila sve$ina u glavi, i mirisi... irise sam osetio u va!duu.
1MJ - *, uspelo je - reče umorno stara), nasloniv#i le"a na naslon klupe. 8 ad daj ruku. *tvorio je čep-#tapi(, i i! #tapa mi je do%ro nalio kedrovog ulja na dlan. ?e!ikom sam ga poli!ao sa ruke 8 po nep)ima i grlu je prijatna toplota krenula. ' miris sam odjednom osetio kedrov. 5e#ko ga je %ilo po%rkati sa nekim drugim. - ada (e# !apamtiti> 8 upitao je stara). - apamti(u. Ata je tu tako te#ko> @rompir sam jeo jednom u manastiru. Pamtio sam ga dugo. Posle dvadeset sedam godina sam se ukusa setio. amo, kako (e ljudi !nati da je provereno ono> a je originalno ulje> ?er, stra#no ga skupo prodaju. a gram jedan o%ičnog ulja, ra!%la$enog nečim, u!imaju po trideset iljada. +ideo sam svojim očima. 6 pakovanju uvo!nom. a tolike pare, sigurno (e se mnogi ;alsi;ikati na(i u opti)aju. - a, nova) sad pravi čuda. 5re%a ra!misliti. - Dto vidite> orsokak - nastasija je govorila da se te pare na korisno mogu o%rnuti. ajde da ra!mislimo u tom prav)u. - *davno ve( ra!mi#ljaju, na primer, kako da votku od ;alsi;ikata !a#tite. li... enjaju etikete, !atvarače, ak)i!ne marki)e su smislili, a korist nikakva. urogat kako su prodavali, tako i prodaju. anas se na ;otokopir aparatu %ilo koja marka mo$e na#tampati. - a li se i nova) mo$e na#tampati> - Nova) te$e. - *nda ajde ovako: kao etikete (emo sa !adnje strane ;la#e nova) lepiti, da rade korisno, slinavi papiri(i. - @ako 8 nova) da lepimo> @akva je to glupost> - aj mi, molim te, papiri(. Nov)a %ilo kakvog. ao sam mu novčani)u. - Dvo, sve je jasno. 6!me# novčani)u, po)epa# na pola, jednu polovinu neka lepe na kutiju, ili tako nekako. rugu sakrij. *smisli sam gde. 'li u %anku va#u odnesi na čuvanje. Na dve polovine su, vidi#, isti %rojevi, i svako ko o(e da se uveri u verodostojnost ulja, svoj %roj mo$e da sravni. u, deda, - pomislio sam 8 to je glava naglas sam mu rekao: - a#tite %olje od ;alsi;ikata, nema. Bravo *n se nasmejao, i kro! sme rekao:
1M7 - *nda daj i meni pro)enat. *tvori novčanik, ajde - Pro)enat> @oji> @oliko tra$ite> - o(u, $elim, da do%ro sve %ude - odgovorio je odjednom se uo!%iljiv#i stara). atim je dodao: - Pored tri pro)enta, u!mi se%i od prodaje jo# jedan. Pripremi(emo pakovanje !a ulje. Podeli ga %esplatno onima, kojima ti o)eni# da je neopodno dati. Neka to %ude, od mene i te%e, poklon ljudima. - o%ro, u!e(u. *dlično ste sve smislili. jajni ste - *dlično> nači, radova(e se Nastenjka !%og nas. 'nače me len#tinom ota) stalno smatra. ti misli# da sam sjajan ja> - a, sila ste 8 Ponovo smo se smejali. odao sam: - nastasiji prenesite da %iste mogli %iti odličan predu!etnik. - aista> - aista Novi ruski %iste mogli postati, i te kakav - 5ako (u i preneti nastasiji. ' to da si o ulju svim ljudima ispričao, re(i (u joj. Ne $ali# #to si svima ispričao> - Pa, #to da $alim> Petljavine je oko njega mnogo. Br!o (u, evo, tre(u knjigu napisati, kao #to sam o%e(ao, pa (u se ponovo %i!nisom po!a%aviti, trgovinom, ili jo# koje čime, normalnim.
1M
N $S/OV, ( Ne z"am) kako ovo (a "azovem)
smislite) ko mo+e) "aslov sami< *dlučio sam da ispričam dedi nastasijinom o svojim novim pomo(ni)ima, pa mu reko: - ad o nastasiji mnogo članaka pi#u. ' naučna, i duovna udru$enja o njoj govore. Prilično je ra!ličito prika!uju. ?edan stvaralački kolektiv, veoma du#evni i taktični ljudi, predlo$ili su mi da !aključim sa njima pogod%u. a im predam u! nagradu eksklu!ivno pravo na rasvetljavanje i tumačenje iska!a nastasijini u sredstvima masovni komunika)ija. Pristao sam. - a koju si se sumu spora!umeo, +ladimire, da im proda# nastasiju> am ton pitanja i smisao njegov, nekako su neprijatno delovali na mene. *dgovorio sam star)u: - Ata !nači 8 prodati> ?a sam im ispričao o nastasiji vi#e nego #to je napisano u knji!i. 'spričao sam moralnim ljudima, da %i mogli pojedinačno da tumače, pojasne njene iska!e. *ni sa njom $ele da se susretnu. Dkspedi)iju su čak spremni sami da ;inansiraju. aglasio sam se. Ata je u tome lo#e> tara) je (utao. Ne dočekav#i njegove reči, dodao sam: - to #to su mi nova) !a eksklu!ivno pravo ponudili, to je kod nas uo%ičajeno 8 usluge !a nova) pru$ati. *ni (e vi#e do%iti od svoji i!danja. tara) je jo# neko vreme (utao opustiv#i glavu, a potom je, kao da naglas ra!mi#lja, progovorio: - nači, ti si, predu!imljivi, prodao nastasiju, a oni su, !aključiv#i da su %a# oni najduovniji i najmerodavniji na svetu, kupili nju. - @ako čudno govorite. Ata sam na kraju krajeva, tako lo#e učinio> - /e)i, +ladimire, te%i ili njima, duovnim, nije pala na pamet misao, da pitate, do!nate, svatite, s kim, kada i kako %i tela da ra!govara sama nastasija> ola!e li kod vas u goste, ne do%iv#i odo%renje doma(ina> ?er, ona nikoga od nji nije po!vala u goste.
1M9 - ko ne $eli sa njima da ra!govara, neka ne ra!govara. *na ugovor nije potpisivala. - li si ga potpisao ti *na je spremna da svima ispriča ono #to !na, ali sa pravom da sama oda%ere način op#tenja. ' ako je knjigu i!a%rala i tvoj je!ik, ko ima pravo da joj diktira ili !ateva drugačije> *na je svoj i!%or napravila, ali neko o(e da ga preinači, a )ilj je jasan kod takvi namera. *na ne(e da ra!govara sa ljudima koji su se%e postavili i!nad svi. a ra!govara, !naju(i da i njiov samolju%ivi ego i!opačuje, preokre(u(i i ude#avaju(i po svojoj meri 'stine koje su !a nju svetinja. - a#to unapred sve u tako )rnom svetlu prika!ujete> 5i ljudi se !a mnoga učenja interesuju. +rlo su du#evni. - *ni su odlučili, da su od svi, %a# oni najmoralniji. uovno samolju%lje i jeste vruna) najve(eg smrtnog grea 8 oolosti. Nekakav nepojmljiv ose(aj gneva prema samome se%i, iskrsao je u meni. Nova) po ugovoru jo# nisam do%io, pa mi je !ato po#lo !a rukom da ga raskinem. Posle nekog vremena sam ponovo, ne vide(i u tome ni#ta i!dajničko, potpisao ugovor sa jednim od duovni )entara, o predaji eksklu!ivnog prava na sopstveni intervju. Nanovo su me prido%ili ;ino(om i duovnim !nanjima. 5im pre, #to se ugovor ti)ao samo mene, a sa so%om imam prava da raspola$em. li smo i!nova, i oni i ja u !amku upali, i opet je ispalo da nekako posredno prodajem nastasiju, a da su je oni kupili. ad je ve( ne deda, nego moskovska #tampa, pročitav#i o tom spora!umu, sa ogorčenjem saop#tila: Euj, kako nera!umno. 5i je;tino prodaje# nastasiju. 6du%i se u čitanje i !amisli nad stavkama ugovora. Predaje# pravo drugima 8 lično - da na najjačem in;ormativnom kanalu pretresaju i koriste sve #to je ve!ano !a nastasiju, i to kako im padne na pamet, pri tom li#iv#i se%e mogu(nosti da čak i $al%u ulo$i# na njiove pro)ene, ma kakve one %ile. @oliko je to tačno, te#ko je re(i, !ato je %olje da navedem ovde neke tačke tog ugovora: C.0redmet ugovora9 C.C. %U6$3 predaje ekskluzivna prava na video snimke se!e samog, a tako?e i na korišćenje drugi# video materijala, vezani# direktno ili indirektno, sa produkcijom televizijskog programa A%nastasija )dalje u tekstu : program. avedenu emisiju je 4Z&314$
1G0 C.D. 4Z&314(%< se o!avezuje da, koristeći sopstvena novčana sredstva, napravi tri emisije od po EF/GF minuta svaka, na pro"esionalnim kasetama u količini od C )jednog komada za svaku emisiju. C.E. Uz saglasnost i razumevanje situacije %U6$3% i 4Z&314$<%, !ilo koju saradnju sa video i "ilmskim studijima, televizijom, i tkz. ka!lovskom, a tako?e i korišćenje video materijala o ovoj tematici, ostvaruje isključivo 4Z&314(%<. %U6$3 nema pravo u vreme važenja Ugovora da daje video/intervjue, niti da priprema !ilo kakve video/materijale u kojima se direktno ili indirektno, koriste isti pojmovi i termini, kao u programima.
6op#te u!ev#i, anali!iraju(i doga"aje ve!ane !a pisanje, i!davanje i distri%u)iju knjige nastasija, i!vukao sam !aključak: ljudi koji se%e na!ivaju veoma duovnim, imaju drugu stranu koje se i sami %oje, te !ato govore neprestano, nagove#tavaju(i i ostalima, o svojoj duovnosti. +erovatno i! %oja!ni da (e se se otkriti i njiova druga strana. a predu!etni)ima je sve jednostavnije. Njiova delovanja i nastojanja su otvorenija, manje prikrivena i !apetljana, pa su stoga po#teniji, kako pred so%om, tako i u odnosu na okolinu, dru#tvo. o$da je moje mi#ljenje pogre#no. li, samo se od činjeni)a nikuda ne mo$e po%e(i. lagala su tekst knjige nastasija tri moskovska studenta. Na %r!o pla(anje svoga rada nisu ni računali. * duovnom uop#te nikada nisu ra!govarali. '!dao je knjigu o svom tro#ku direktor moskovske #tamparije %r. 11, o;i)ir u ostav)i, .+.ru)ja. 5ira$ je %io mali i o%e(avao samo gu%itke. ru)ja 8 predu!etnik, o duovnom, tako"e nikada nije govorio. lede(i tira$ je platio direktor moskovske komer)ijalne ;irme Nikitin, a potom se ispostavilo da on knjigama ne trguje. 6stupio mi je ve(i deo tira$a !a prodaju. /okove !a vra(anje potro#eni sredstava nije ograničio. * duovnom, ni on nije ra!govarao. onda su počeli da se kače duovni. '!a#ao je ilegalni tira$ od četrdeset pet iljada primeraka. @ada su tu duovnu ;irmu prona#li, ovi su počeli da govore o svojoj duovnosti i $elji da stvaraju svetlo, o%e(av#i da (e platiti autorski onorar. 5ako i do dana#njeg dana o%e(avaju. 5o nije jedini slučaj. 6op#te u!ev#i, kod duovni je kod o%računa velika nemarnost, naročito kada su du$ni. #to se tiče predaje eksklu!ivni prava, odlučio sam da o%javim na strani)ama ove knjige: nikome i nikada ne(u predati eksklu!ivna prava na pretresanje
1G1 i!nesenog nastasijom. Pa, ako neko i!javi da ima prednost, neka !naju ljudi: nisam je dao do%rovoljno a#to ka$em do%rovoljno> Na adresu moskovske novinarke koja mi je pomagala da raskinem ugovor, u%r!o su počele da sti$u pretnje od nepo!nati li)a. @o su oni> Ata o(e> Dto, tako, duovni voju duovnost reketom čuvaju. Pa #ta (u, sa reketom sam po!nanik, tamo tako"e ljudi postoje. Njima $elim da ka$em: sa duovnima %udite o%a!riviji, i pre nego #ta %ilo #ta odlučite, ra!mislite, mirno ra!motrite, kuda vas guraju duovni... ?o# ne#to. 6 prvoj knji!i sam pisao da sam predlagao nastasiji da doputuje i nastupi na televi!iji sama, #to je ona od%ila. 5ada mi nije %ilo jasno !a#to je od%ila. ada mi je postalo jasno #ta je ona predvidela. 4ak se i posle i!laska knjige pojavilo mnogo tumačenja njeni i!java. /a!ličita su ona. 'ma !animljivi, ima sporni, ali je, i!me"u ostalog, postalo očigledno da se naila!i na $elje pojedini oso%a da je pretresaju radi !adovoljenja sopstveni interesa. Bilo je i otvoreni i!java: Nije valjda da ti jedini ima# pravo sa njom da ra!govara#>, 5i ne ra!ume# sve, daj drugima da pora!govaraju sa njom, korist (e %iti ve(a. a, ona nije stvar, da %i je ma kome predao. *na je 4ovek 'ma pravo da sama odluči kako (e da postupa, s kim (e i #ta da govori. ada postaje sve očiglednije da se na nastasiju !aista o%ru#ava vidljiva i nevidljiva gromada tamni sila, u o%liku ;anatika i koristolju%lja. nam kakva (e se grdosija tamni sila o%ru#iti na mene. li, ja i se ne %ojim, uspe(u sina da rodim i da ga podignem. 6gleda(u to, o čemu sam ma#tala. ' %i(e ljudi preneti kro! ra!do%lje tamni sila - rekla je nastasija jo# u prvoj knji!i. +aspitavaju oni de)u do jedanaeste godine. nači, u krajnjem slučaju, jo# deset godina ona mora da i!dr$i. - posle, #ta> 8 pitao sam dedu. 8 a li (e neminovno stradati> - 5e#ko je to re(i - odgovorio je. 8 vi su ginuli !natno ranije, a ona je ne jednom, stupala na put koji je nagove#tavao propast ;i!ičku, ali %i se svaki put, u poslednjem trenutku sjajno ra!%uktavao !a%oravljeni, i jo# sna$niji u svom prvenstvenom pravu, akon. *svetljavao je su#tinu 'stine postojanja !emaljskog. *stavljaju(i $ivot u njenom telu ovo!emaljskom. tara) je u(utao, te je i!nova, !ami#ljeno neke !nake #tapom svojim )rtao. ?a sam tako"e ra!mi#ljao: Ba# mi je tre%alo da se u ovakvu priču upletem ' #to je najva$nije, od%a)iti sve sada je nemogu(e. /anije %i mo$da i od%a)io, a sada je nedopustivo !ato #to postoji dete. ina je rodila nastasija. 5re%alo %i detetom da se
1G2 %avi, da ga podi$e, a ona ipak svoj san ne napu#ta 8 preneti ljude kro! ra!do%lje tamni sila. Niti (e ga napustiti. 6porna je ona, veoma. 5akvi ne napu#taju. ko (e njoj, naivnoj, pomagati> ko prestanem da radim ono #to sam joj o%e(ao, uop#te niko ne(e ostati. *neraspolo$i(e se ona tada. majke koje doje ne smeju da se $aloste. Neka isprva %arem dete doji dok je potre%no. Pitao sam star)a: - ogu li %arem ne#to da učinim !a nastasiju> - Poku#aj da svati# #ta govori i #ta $eli ona. 5ada (e umesto kopr)anja 8 nastati u!ajamno ra!umevanje, ogreja(e sr)e topao talas, !arude(e nad svetom nova !ora. - a li mi odre"enije mo$ete re(i> - 5e#ko mi je da ka$em odre"enije. 'skrenost je neo%ično va$na. ato čini onako, kako ti sr)e veli i u#a. - *na je o gradi(u jednom ruskom govorila. 5o%o$e, on mo$e da postane %ogatiji od ?erusalima i /ima. ato #to je svetinja predaka na#i u njegovoj okolini mnogo. načajnije su one od ramova ?erusalima. amo #to nesvatanje lokalnog stanovni#tva ne omogu(ava da se one vide. o(u da otputujem tamo, da i!menim poimanje. - 5o je nemogu(e %r!o učiniti, +ladimire. - a, nisam !nao da je nemogu(e, pa sam o%e(ao nastasiji. ato moram na neki način to da i!menim. - @ad ne !na# !a nemogu(nost, onda (e# i i!meniti. retno meni je vreme da krenem. - 'sprati(u vas. - Ne gu%i vreme. Ne vredi truda mene pratiti, %rini o svome. tara) ustade i pru$i ruku. ledao sam !a udaljavaju(im du$ aleje dedom nastasijinim, ra!mi#ljaju(i o predstoje(em putu u grad elen$ik, prise(aju(i se #ta je o njemu govorila nastasija. !apočeo je o njemu ra!govor, evo !%og čega.
1GI
8 VOJE SVE8INJE) RUSIJO, Pitao sam nastasiju: - a li se često naila!i na vone(e kedre> - +eoma, veoma retko - odgovorila je ona - mo$da na dva-tri !a iljadu godina. ada, pored onog spa#enog, postoji jo# jedan, i on se mo$e otpiliti, iskoristiti po odre"enju. - Ata !nači 8 iskoristiti po odre"enju, u čemu je ono> - +elikim 'ntelektom +aseljene 8 Bogom, sa!dav#em čoveka i sve #to ga okru$uje, %e! sumnje je %ilo predvi"eno da se pru$i ljudima mogu(nost vra(anja i!gu%ljeni mo(i, kori#(enja mudrosti nakupljene u nematerijalnom svetu. *na je postojala od praiskona, ali je samo !%og gre#nosti i!gu%ljena mo( čovekova da je prima. oji deka i pradeka su ti ispričali o vone(em kedru, o njegovim čudesnim lekovitim svojstvima. li ti nisu pojasnili da su njegovi ritmovi, pulsa)ije, %liski +elikom 'ntelektu. 6koliko %i se spojili, pojačavali, re)imo po ritmu, #to mnogi ljudi mogu, čovek %i, polo$iv#i dlan na toplo sta%lo vone(eg kedra, prela!e(i po njemu dlanom kao da ga miluje, do%ijao mogu(nost primanja %eskonačnog opsega mudrosti. 5akav %i čovek %io u stanju mnogo toga da spo!na u onom prav)u u kom je mislio u trenutku dodira, a nastavi(e da misli i kasnije. a svakim (e se u ra!ličitom stepenu doga"ati. ?a ti govorim o +i#em ispoljavanju. - !a#to on ra!ličito deluje> Bira, #ta li> - *n dejstvuje podjednako. Njegov ritam, vi%ra)ija uvek su nepromenljivi. li se neki ljudi mogu sa njima uskladiti i osetiti sve u potpunosti, a drugi tek ovla# ose(aju. nogo ljudi uop#te ni#ta odma ne(e osetiti. No i onima koji ne ose(aju, postepeno (e spo!naja dola!iti. 6 krajnjem slučaju, mogu(nost se uve(ava. - Nekako je nejasno, #ta on %ira> - +ladimire, govorim ti - nije u njemu stvar, ve( u čoveku... Dvo, na#la sam. Primer: mu!ika /a!ume# li, mu!ika, kada od!vanja... u!ika 8 to je tako"e vi%ra)ija, ritam. li, jedni ljudi je pa$ljivo slu#aju, ose(anja se kod nji pokre(u,
1GM ponekad se čak pojave i su!e radosti, ganu(a. rugi, tu mu!iku slu#aju %e! ličnog uče#(a, ili je uop#te ni slu#ati ne $ele. 5ako i kedar. amo onaj ko je kadar da ose(a i ra!ume, ču(e mnogo toga. 5o mnogo, u njemu (e se postepeno otkrivati. 6 trenu)ima kada po$eli čovek da se udu%i u misli. &ene mogu na(i snagu i mudrost Prai!vora, ispuniti svoje predodre"enje, učiniti sre(nim i svog i!a%ranika-mu#kar)a, se%e, ro"eno u 3ju%avi dete. *vde nije u kedru čudo, ve( u stremljenjima ljudskim, a kedar im samo potpoma$e, jer on nije najva$niji u !%ivanjima do%rim. - Neverovatno 5o liči na nekakvu lepu, očaravaju(u legendu. - Ne veruje#> matra# da je to #to ti ispriča, legenda> 4emu onda nastojanje da ode# na ona mesta i tolika $elja da ti vone(i kedar poka$em> - a ne, ne smatram sve legendom. Pričama tvoji dede i pradede o kedru, isto tako nisam odma poverovao. atim, kad sam se ku(i i! ekspedi)ije vratio, čitaju(i naučno-popularnu literaturu, upo!nao sam se sa i!javama naučnika o njegovim lekovitim svojstvima i %io prenera$en time da naučni)i i Bi%lija imaju jedinstveno mi#ljenje. li nigde, ni u na!nakama nije rečeno, o mogu(nosti da se kro! kedar oseti pove!anost sa 'ntelektom ili Bogom, kao #to ti o tome govori#. - Nisi pa$ljivo čitao ni i!jave naučnika, ni Bi%liju, ili nisi pridao !načaj najva$nijem, inače ne %i posumnjao u moje reči. - Ata sam mogao da propustim> 6 Bi%liji se, na primer, samo na dva mesta o kedru govori: kada Bog poučava kako ljude lečiti u! njegovu pomo(, a potom, kako stan de!in;ikovati. - li se u Bi%liji pripoveda jo# i o )aru olomonu, kao jednom od najmudriji vladara, uva$avanom od svoga naroda. Oar olomon je ličnost istorijska. Nije legenda. - Pa #ta> - +eli se u Bi%liji, da je taj )ar sagradio Bogu ram od kedra i pored njega, dom !a se%e, od kedra tako"e. a %i kedar do%io, najmio je vi#e od trideset iljada radnika, koji su ga isporučivali i! druge !emlje. da %i se poseklo kedrovo drve(e, olomon se o%ratio drugome )aru 8 eronu, sa mol%om da mu da ljude, koji %i umeli da seku drve(e. a taj kedar je )ar olomon dao dvadeset gradova svoga )arstva. /a!misli, radi čega %i najmudrijem vladaru ustre%alo da u"e u takve tro#kove i da gradi ram i ku(u od materijala manje trajni no #to je imao pod rukom>
1GG - /adi čega> - *dgovor %i tako"e u Bi%ilji mogao da na"e#: @ada su sve#teni)i i!a#li i! svetili#ta, o%lak je ispunio dom ospodnjiL i nisu u!mogli sve#teni)i da stoje na slu$%i !%og o%laka, jer je reč ospodnja ispunila ram ospodnji FI. ). H. Posredne doka!e mo$e# na(i i u i!javama velikana va#e nauke. - jajno. '!gleda da se mo$e verovati. 5ajne (e se !nači mnoge otkriti ljudima. Poka$i mi vone(i kedar koji %i mogao %iti posečen. *dne(u ga do nekog grada, do kog (e %iti !godno da do"u svi koji $ele, i! )elog sveta, da ga dodirnu. - de (e# na(i danas na emlji takav grad, u kom se stanovni)i njegovi ne(e rugati nad takvom svetinjom, gde (e o%e!%editi čuvanje i stvoriti uslove !a one koji $ele da do"u> - Poku#a(u da ga na"em. a#to misli# da (e to %iti te#ko uraditi> - 'suvi#e je sputana programima tenokratskog sveta svest dana#nji ljudi. *ni na ro%ote počinju da liče. - @akve ro%ote> - 5enokratski svet je tako ure"en, da čovek pronala!i svakakve meani!me i dru#tvene norme radi navodnog olak#avanja svog $ivota. 6 stvari, olak#i)e su ilu!orne. 4ovek sam postaje ro%ot tenokratskog sveta. Neprekidno mu nedostaje vremena da se !amisli nad su#tinom postojanja, da saslu#a drugoga, a ni nad sopstvenom sud%inom nema vremena da se !amisli. *n, kao da je isprogramirani ro%ot. Dto, sad vidi# sve svojim očima, slu#a# svojim u#ima, a da poveruje# ti je te#ko. - nastasija, sa mnom je druga situa)ija. Ne mogu se%e na!vati velikim vernikom. +erujem, uop#teno govore(i. li verovatno ne onako, kao drugi. @od nas sada ima mnogo istinski veruju(i ljudi. Bi%liju čitaju mnogi. *ni (e se odma uvatiti, čim uvide koliko je u Bi%liji o kedru rečeno, poverova(e, i %ri$ljivo (e se odnositi prema tvom komadi(u kedra. - +era, +ladimire, ra!ličita %iva. 4esto čovek dr$i u rukama @uran, Bi%liju, poneku knjigu mudrosti 'stoka, ka$e da veruje, pa čak i druge učiti poku#ava, ali u stvari, on prosto kao da trguje sa Bogom: +idi#, ja u 5e%e verujem. 5i pro)eni, kojim povodom. - a, #ta je onda vera> 6 čemu tre%a da se odra$ava> - 6 načinu $ivota, odnosu prema svetu, ra!umevanju su#tine svoje i predodre"enja, odgovaraju(em delovanju i odnosu prema okolini, u pomislima.
1GJ - nači, naprosto verovati nije dovoljno> - Prosto verovati je nedovoljno. amisli armiju. vi vojni)i, do poslednjeg, veruju svome komandantu. u %or%u ne kre(u. *ni mu toliko veruju, da smatraju 8 on (e i sam po%editi. 5ako i sede vojni)i, posmatraju(i kako njiov komandant ide sam u susret gomili protivnika. +iču mu pomamno: ajde ajde i u te%e jako verujemo - Nije nego, %a# si dala pore"enje. 5akav apsurd ne %iva. - 5aj apsurd se i doga"a u stvarnom $ivotu. - *nda navedi primer i! opipljivog, stvarnog na#eg $ivota, a ne i!mi#ljeni. - o%ro. Postoji grad u /usiji. ove se elen$ik. Predodre"enje njegovo je da ljudi mogu da se odmore od svakodnevne u$ur%anosti, da se !amisle, svetinje dotaknu. 6 okolini toga grada i u njemu samom, mnogo je ra!ličiti svetinja. načaj ti svetinja je neuporedivo ve(i od oni koje postoje u ?erusalimu, ve(i, no #to su piramide Dgipta. 5aj grad %i mogao %iti jedan od naj%ogatiji gradova na svetu. Bogatiji od ?erusalima i /ima. li, grad umire. 5o je primorski grad. Njegove ku(e, oteli ra!ni, pusti su i raspadaju se. aterijalistička svest mesni rukovodila)a ne do!voljava im da vide vrednosti koje su kadre da učine da grad pro)veta. Pričaju(i o svome gradu, oni govore o moru, o ve#tačkom načinu lečenja, o tome da u so%ama njiovi otela postoje no(ni ormari(i i ;ri$ideri. * svetinjama ni#ta čak ni ne napominju. *ni i sami o njima malo !naju i ne(e da !naju. Prvenstvo daju drugim stvarima. 6 tom gradu je mnogo ljudi koji se%e na!ivaju verni)ima. nogo je ra!ličiti kon;esija. Neke od nji vredno uče druge veri. @akvoj veri> vojim odnosom prema okolini, oni su poga!ili i ga!e čak i one apovesti koje i u kjigama koje oni uva$avaju postoje. 6 Bi%liji, na primer, pi#e - 3ju%i %li$njeg svog. li, pre nego #to !avoli#, mora se !nati o %li$njem svom. Nemogu(e je voleti nekoga, koga ne po!naje#. oni, smatraju(i se%e verni)ima, ne !naju o svojim %li$njima, o roditeljima svojim, koji su $iveli na svetoj !emlji i ostavili im u nasle"e %lago neis)rpno 8 svetinje. Proneli su kro! milenijume silinu mudrosti i svetlost sopstvene u#e. nogi na!ivaju se%e verni)ima, a svetinje oko se%e i ne prime(uju. vetinje, ostavljene njima od roditelja kao pomo(. - @akve su to svetinje u gradu tom>
1G7 - vata# li, +ladimire, pored grada elen$ika i raste taj kedar livanski, koji se tako mnogo spominje u Bi%liji. ' to $ivo, istinsko delo Bo$je, o kome se toliko mnogo govorilo jo# pre pojave 'susa rista na emlji, nala!i se pored tog grada. Njemu je svega sto godina. *n, iako jo# mlad, ve( je lep veoma i mo(an. '!rastao je tamo !ato #to je %io posa"en čovekom časnim. Postojao je pisa) 8 @oroljenko. avaljuju(i tome #to su ga i!vesno vreme uva$avali, oko kedra su ogradu napravili. li se sada i ku(a u kojoj je $iveo taj čovek uru#ava, a na drvo pa$nju i ne o%ra(aju. - Ni verni)i> - nogi ljudi toga grada, smatraju(i se%e verni)ima, ni na taj kedar, ni na druge veličanstvene svetinje svoji predaka pa$nju ne o%ra(aju, ru#e i... ' grad umire. - nači, njima se Bog sveti, ka$njava i> - Bog je do%ar. *n se nikada ne sveti. li, #ta mo$e da učini *n, kada Njegove tvorevine ni ne prime(uju> - Neverovatno Nije valjda da !aista postoji takvo drvo> 5o tre%a proveriti. - Postoji. ' mnogo drugi svetinja postoji u okolini toga grada. li se i prema njima odnose sa stanovi#ta tenokratskog pogleda na svet, kao, na primer, prema piramidama mudri ;araona. - Ata> *dakle ti je po!nato o postojanju piramida Dgipta> - Blagodare(i pokoljenjima moji predaka, u meni je očuvana mogu(nost da op#tim sa dimen!ijom u kojoj $ive misli, mudrost. *p#te(i sa njima, mo$e se sve sa!nati o čemu god pomisli# i !a#ta si !ainteresovan. - ačekaj, sačekaj. ad (u proveriti. *dgovori: o(e# da ka$e# da su ti po!nate tajne egipatski piramida> - Po!nate su mi. @ao #to mi je po!nato i to, da su istra$ivači ti piramida sve vreme pola!ili od materijalnog. Nji je, uglavnom, interesovalo kako su gra"ene, kakvi su ra!mera, odnos strana, #ta je sakriveno unutra, kakve se stvari tamo nala!e. 3jude $ivu(e u do%a i!gradnje piramida, oni su smatrali pra!novernima. Pro)enjivali su piramide samo kao način očuvanja drago)enosti, stvari ;araona, njegovog tela, slave. ato su se i udaljavali od osnovnog, promi#ljenog. - Ne ra!umem te, nastasija. *d čega su se promi#ljenog udaljavali> nastasija je po(utala neko vreme, kao da se !agledala u %eskonačnost, i !apočela svoje čudnovato pripovedanje:
1G - vata# li, +ladimire, u drevno do%a, ljudi koji su $iveli na emlji, posedovali su mo(i koje su im dopu#tale da %udu neprola!no umniji od dana#njeg čoveka. 3judi Prai!vora su imali mogu(nost da se neusiljeno slu$e )elom in;orma)ionom %a!om podataka koja je ispunjavala +aseljenu. 5a in;orma)ija +aseljene sa!dana je +elikim 'ntelektom 8 Bogom. opunjavana Njime i samim ljudima, njiovim mislima, ona je toliko grandio!na, da je kadra da odgovori na ma koje pitanje. *na je nenametljiva. *dgovor je ni)ao trenutno u podsvesti na ono pitanje na koje je čovek tra$io odgovor. - Ata im je to dopu#talo> - 5im ljudima nije %io potre%an kosmički %rod da %i poleteli na druge planete, jer, po$elev#i to, oni su i tako mogli da vide #ta se doga"a na njima. 5im ljudima nije %io potre%an televi!or, tele;on koji o%avija emlju tele;onskim ve!ama, pismenost, po#to su in;orma)iju koju vi do%ijate i! knjiga, oni mogli trenutno da do%iju, koriste(i mogu(nosti druge. 5im ljudima nije %ila potre%na industrija !a proi!vodnju lekova, oni su mogli, ako je %ilo potre%e, da do%iju sve naj%olje lekove, učiniv#i samo laki pokret rukom, !ato #to oni postoje u prirodi. 5im ljudima nisu %ila potre%na sada#nja sredstva prevo!a. Nisu im %ile potre%ne ma#ine i kompleksna meani!a)ija !a proi!vodnju rane, !ato #to im je sve i tako %ilo na raspolaganju. *ni su svatali da su promene klimatski uslova na jednom parčetu emlje predstavljale signal !a preseljenje na drugi, da %i pretodna emlja mogla da odane. *ni su ra!umeli @osmos i svoju planetu. Bili su mislio)i i poimali svoje predodre"enje. 6savr#avali su svoju planetu emlju. Nije im %ilo ravni u +aseljeni. Po intelektu, i!nad nji je %io samo sam +eliki 'ntelekt +aseljene 8 Bog. *tprilike pre deset iljada godina, me"u ljudskom )ivili!a)ijom koja je tada naseljavala sada#nju Dvropu, !iju, severni deo ;rike i @avka!, počele su da se pojavljuju oso%e, čija je pove!anost sa 'ntelektom +aseljene, %ila delimično ili potpuno otupela. Dto, od tog trenutka i potiče početak kretanja čovečanstva ka katastro;i planetarne ra!mere, %e! o%!ira kakvoj: ekolo#koj, nuklearnoj, %akteriolo#koj - kako progno!iraju naučni)i, kako govore drevne religije, opisuju(i je slikovito. - ačekaj, nastasija... Potpuno je nejasno kako se mogu pove!ati ti invalidi sa planetarnom katastro;om.
1G9 - asvim si tačno oda%rao !a nji savremenu reč invalidi. a, oni su %ili invalidi, in;eriorni ljudi. Ata je potre%no čoveku koji ne vidi> - a ga neko vodi. - @o ne čuje> - parat spe)ijalni. - ko nema ruke ili noge> - Prote!e. - Pa, ni kod nji nije %ilo mnogo %olje. Nisu imali ve!u sa 'ntelektom +aseljene. *datle potiče gu%ljenje !nanja, u! čiju se pomo( mo$e usavr#avati emlja, upravljati Njom. amisli posadu najsavremenijeg kosmičkog %roda, koja odjednom i!gu%i devedeset pro)enata svog ra!uma. 5i ljudi, ni#ta ne svataju(i, počinju da odvaljuju oplatu i raspaljuju u ka%ini vatru, da otkidaju sa pulta instrumente i prave od nji se%i ukrase i igračke. 6pravo sa takvom, du#evno %olesnom posadom, mogu se uporediti ti ljudi. ' upravo su oni ti, !a koje ka$e# in;eriorni invalidi, i!nova i!umeli kamenu sekiru, koplje, !atim... Njiova misao je, ra!vijaju(i se, do#la do nuklearne %ojeve glave. o dana#njeg dana, njiova misao nastavlja neverovatnom uporno#(u da lomi savr#ene tvorevine, !amenjuju(i i svojim primitivnim proi!vodima. Njiovi potom)i su počeli da i!nala!e sve vi#e i vi#e, čerupaju(i pri tom najsavremeniji prirodni meani!am emlje, stvaraju(i svakojaka neprirodna so)ijalna ure"enja. @asnije su ljudi počeli da ratuju me"uso%no. 5i meani!mi, ma#ine, nisu mogli da opstanu sami od se%e, kao prirodni. *ni nisu mogli ne samo da se reprodukuju, ve( ni da se samoo%navljaju pri o#te(enju, kao drvo na primer. *nda im je 8 tenokratama, ustre%alo mnogo ljudi da opslu$i te meani!me, a uistinu da preo%rate deo ti ljudi u potpune ro%ote. 5im ro%otima je, %udu(i da su li#eni pojedinačne mogu(nosti spo!naje 'stine, veoma lako upravljati. Dto, na primer, mo$e se u! pomo( ve#tački sredstava in;ormisanja utemeljiti u nji program: tre%a i!graditi komuni!am, stvoriti njegove sim%ole, !načke, !astave odre"ene %oje, !atim, u! pomo( ti isti sredstava, utemeljiti u deo ostali ljudi drugačiji program: komuni!am je 8 lo#, prika!uju(i i drugim sim%olima, %ojama. *nda (e se dve grupe sa ra!ličitim programima mr!eti i!me"u se%e, sve do ;i!ičkog uni#tenja. !apočelo je sve pre deset iljada godina, kada je ljudi, li#eni ve!e sa 'ntelektom, %ivalo sve vi#e i vi#e. Eaktički, nji jo# mo$emo na!vati du#evnim %olesni)ima, !ato #to ni jedno $ivo %i(e ne oskrnavljuje emlju tako, kao oni.
1J0 6 ta daleka vremena, ostajalo je sve manje oni koji su jo# mogli lako da se slu$e +aseljenskom mudro#(u. *ni su očekivali da (e se ljudski rod - kada do"e do toga da se !aga"eni va!du sve te$e di#e, da !ara$enu vodu postaje opasno piti, i kada se njima stvoreni neprirodni sistemi !a odr$anje $ivota, tenički i dru#tveni, poka$u isuvi#e slo$enim, !%og čega (e sve če#(e dola!iti do nesre(a 8 !amisliti... amisli(e se, stoje(i na ivi)i propasti ljudi, nad su#tinom postojanja, smislom $ivota svog i predodre"enja. 5ada (e mnogi od nji po$eleti da spo!naju 'stinu Prai!vora, a to je mogu(e samo u! nei!ostavan uslov: povratkak mo(ima Prai!vora. &ive(i pre deset iljada godina, malo je jo# ljudi posedovalo te mo(i. 6glavnom su to %ili oni, koji su stajali na čelu !ajedni)a 8 vo$di plemena. *ni su, tačnije, po njiovim uputstvima su počele da se grade pose%ne gra"evine od te#ki kameni ploča. 6nutra se do%ijala prostorija - so%a pri%li$ne ra!mere metar i po sa dva, visine oko dva metra, ponekad malo ve(a, katkad malo manja. Ploče su postavljane pod malim unutra#njim uglom. Ponekad su takve odaje klesali i! monolitnog kamena, a katkad su i skrivali pod !emljom, nasipaju(i gro%ni)e. Na jednom od !idova prostorije, u ploči, pravio se kupast otvor, otprilike trideset santimetara u prečniku. *n se !atvarao savr#eno pode#enim kamenim !atvaračem. 6 nji su, u te prostorije-gro%ni)e, odla!ili ljudi koji nisu i!gu%ili mo( kori#(enja mudrosti +aseljene. *ni koji su ostali me"u $ivima, ili ro"eni čak posle iljadu godina, mogli su im pri(i i do%iti odgovor na ono pitanje koje je interesovalo čoveka. /adi toga je %ilo potre%no sesti pored prostorije i predati se mislima. Ponekad je odgovor dola!io odma, ponekad kasnije, ali je nei!ostavno sti!ao, !ato #to su te gra"evine i oti#av#i !anavek u nji ljudi, slu$ili kao in;ormativni prijemnik. @ro! nji je %ilo lak#e pove!ati se sa 'ntelektom +aseljene. 5e kamene gra"evine predstavljaju prasliku egipatski piramida. amo #to su piramide mnogo sla%iji prijemni)i. 'ako im je ra!mera mnogo ve(a, su#tina i predodre"enje su 8 isti. aranjeni u piramidama Dgipta ;araoni, tako"e su %ili mislio)i, i kod nji je delimično %ilo sačuvana mo( Prai!vora. li, da %i se do%io odgovor u! pomo( piramida na %ilo koje pitanje, $ivi su morali da dola!e do piramida ne jedan po jedan, ve( odjednom, u ve(em %roju. a stanu du$ svake od četiri strane, očima i misaonim pogledom usmerenim, kao da kli!e du$ isko#enog ru%a piramide, ka njenom vru.
1J1 5amo, na vru, pogledi i misli ljudi spajali %i se u jednoj tački, o%ra!uju(i pri tom kanal, kro! koji se ostvarivala ve!a sa /a!umom +aseljene. ' sada se mo$e učiniti to isto i do%iti $eljeno. 6 $i$i spajanja misleni pogleda, o%ra!uje se energija, nalik na radija)iju. 6koliko %i se instrumenti smestili na vru piramide, u $i$i spajanja, oni %i utvrdili postojanje te energije. Neo%ični ose(aji se pojavljuju kod stoje(i dole ljudi. *, kad ne %i %ilo gre#ne oolosti savremeni ljudi koja odr$ava postoje(e sveop#te mi#ljenje i la$nu predstavu o tome, da su )ivili!a)ije pro#losti %ile gluplje... avremeni ljudi %i mogli odgonetnuti istinsko predodre"enje piramida. avremeni istra$ivači su veliku pa$nju posvetili načinu njiove gradnje, pa tako i nisu uspeli da ga odgonetnu. sve je veoma prosto: pri gradnji, uporedo sa primenom ;i!ičke sile i ra!ni sprava, uvek se iskori#(avala misaona energija, umanjuju(i gravita)iju. 4itave grupe ljudi, koje su posedovale takve sposo%nosti, pomagale su graditeljima piramida. Postoje ljudi i me"u danas $ive(im, koji mogu pokretati mislima male predmete. Nei!merno !načajnije od piramida, po delotvornosti i pove!anosti sa /a!umom +aseljene, manje po ra!merama, kamene gra"evine su pretodile piramidama. - %og čega, nastasija> %og svoje konstruk)ije, o%lika> - %og toga +ladimire, #to su u nji odla!ili da umiru $ivi ljudi. Pose%na je njiova smrt %ila. *ni su odla!ili u večnu medita)iju. - @ako to: $ivi ljudi> a#to> - ato, da %i stvorili potom)ima priliku da vrate snagu Prai!vora. tariji čovek, po pravilu jedan od najmudriji vo"a ili rodonačelnik, osetiv#i skori kraj, !amolio %i svoje ro"ake, %liske, da ga smeste u tu kamenu odaju. 6koliko %i ga smatrali dostojnim, sme#tali su ga. *dmi)ala se te#ka, masivna ploča-poklopa). *n je ula!io u kamenu odaju, te su poklopa) !atvarali. 4ovek %i se o%reo potpuno i!dvojen od spoljnjeg, materijalnog sveta. Njegove oči vi#e ni#ta nisu videle, njegove u#i ni#ta nisu čule. 5akva potpuna i!ola)ija, nemogu(nost da se dopusti čak i misao o povratku, ali i ne pre#av#i jo# u drugi svet, isključenje o%ični čula, vida i slua, otvarali su mogu(nost potpune pove!anosti sa /a!umom @osmosa, poimanja smisla mnogi pojava i postupaka !emaljski ljudi. najva$nije: prenosili su kasnije smisao i !načenje onima, koji su ostali $ivi i njiovim %udu(im pokoljenjima. ada, pri%li$no takvo stanje, vi na!ivate medita)ijom. li je ona samo dečija #ala u pore"enju sa medita)ijom !a večnost.
1J2 @asnije su ljudi dola!ili do te kamene prostorije, skidali poklopa) koji !atvara otvor i ra!mi#ljali, savetovali se sa mislima, le%de(im u odaji. u udrosti je uvek %io tamo. - nastasija, ma kako, kako mo$e# doka!ati dana#njim ljudima postojanje takvi gra"evina i to, da su u nji odla!ili ljudi u večnu medita)iju> - ogu ato i pripovedam. - @ako> - +eoma jednostavno. ?er, te odaje kamene... jo# uvek postoje. +i i danas na!ivate doljmenima. ogu(e i je videti, dota(i. ' sve #to govorim, proveriti. - Ata>>> de> o$e# li mesto uka!ati> - a. Na primer, u /usiji, u planinama @avak!a, nedaleko od gradova koji se sada !ovu elen$ik, 5uapse, Novorosijsk, oči. - Proveri(u. *tputova(u pose%no !%og nji. a, kako je mogu(e, tako ne#to %iti ne mo$e> Proveri(u. - vakako, proveri. * njima i lokalni $itelji !naju, samo im !načaj ne pridaju. nogi doljmeni su ve( opljačkani. 3judi ne svataju njiovo istinsko predodre"enje. Ne !naju o mogu(nosti pove!ivanja u! njiovu pomo(, sa mudro#(u +aseljene. *ti#av#i u večnu medita)iju, ne mogu se vi#e nikada ovaplotiti ni u čemu materijalnom. &rtvovali su večnost radi potomaka svoji, a njiova !nanja i mogu(nosti, poka!ali su se netra$enim. 6 tome je najve(a tuga njiova i jad. doka!om toga, da su onamo u pro#losti odla!ili da umiru $ivi ljudi, slu$i raspored kostiju skeleta prona"eni u doljmenima. Neki su umirali le$e(i, neki sede(i u uglu ili polule$e(i, naslonjeni na kamenu ploču. ada#nji ljudi su utvrdili tu činjeni)u. *na je opisana od strane va#i naučnika, ali joj !načaj opet nisu pridavali. *!%iljnim ispitivanjima doljmena, niko se ne %avi. oljmene uni#tavaju lokalni stanovni)i. Njiove kamene ploče koriste !a gradnju. nastasija je tu$no spustila glavu i !a(utala. *%e(ao sam joj: - *%jasni(u. *%jasni(u im sve. Ne(e i vi#e krasti, uni#tavati. /ugati se nad njima vi#e ne(e. *ni prosto nisu !nali... - isli# da (e# uspeti da o%jasni#> - Poku#a(u. *tputova(u do ti mesta i poku#a(u da o%jasnim. asad jo# ne !nam kako. Na(i (u te doljmene, pokloni(u im se, o%jasniti sve ljudima. - Bilo %i do%ro. *nda, ako krene# do ti mesta, pokloni se, molim te, i doljmenu, u kome je umrla moja pramajki)a.
1JI - Neverovatno @ako mo$e# !nati da je tvoja praroditeljka $ivela tamo i kako je umirala> nastasija je odgovorila: - @ako je mogu(e, +ladimire, ne !nati, kako su $iveli, #ta su radili tvoji pre)i> Ata su teli, $eleli, čemu su stremili> majki)a daleka moja, dostojna je pam(enja. ve majči)e moje, njenu su do!nale mudrost. ' meni danas poma$e. Pramajki)a moja je %ila ona $ena koja je do savr#enstva !nala kako da se pri dojenju novoro"enče o%dari mogu(no#(u da se slu$i /a!umom +aseljene. +e( su tada ljudi te )ivili!a)ije, u kojoj je $ivela ona, prestali da pridaju tome !načaj, kao i sada#nji. Pri dojenju se ne sme odvra(ati misao na ne#to sporedno, nu$no je misilti samo o detetu. *na je !nala, o čemu i kako tre%a misliti, !%og toga je i $elela da preda svoja !nanja svim ljudima. Pramajki)a nije %ila previ#e stara, ali je počela da moli vo$da da je smeste u doljmen. %og toga #to je %io star, a novi nikada ne %i ispunio njenu mol%u. &ene su u doljmen veoma retko pu#tali. tari vo$d je i!u!etno uva$avao moju pramajki)u, )enio njena !nanja, i odo%rio joj je. amo, mu#kar)e nikako nije mogao da natera da pomere te#ku ploču doljmena i da je posle !atvore nad pramajki)om. 5ada su $ene, one same, i!a#le na kraj sa tim poslom. li, do doljmena moje pramajči)e niko odavno ne dola!i. Ne interesuju se !a njena !nanja. tako je $elela da i preda svima &elela je da de)a %udu sre(na i da raduju svoje roditelje. - nastasija, ako $eli#, ja (u pri(i tom doljmenu, pita(u je kako tre%a dojiti %e%e, o čemu i kako misliti pri tom. 'spričaj mi, gde se on nala!i> - o%ro, ispriča(u ti. amo, ne(e# mo(i da je ra!ume#. 5i nisi dojilja. 5e%i nisu po!nati ose(aji majke koja doji odojče. Nju mogu da ra!umeju samo $ene, dojilje. 5i prosto pri"i tom doljmenu, dodirni ga. Pomisli o mojoj pramajči)i ne#to do%ro, njoj (e to %iti veoma drago... Neko vreme smo (utali. aprepa#(en tačnim uputstvima polo$aja gde se nala!e doljmeni, #to sam mogao kasnije da proverim, nisam počeo da iska!ujem neveri)u u odnosu na njiovo postojanje. 'pak sam !amolio da i!nese doka!e o mogu(nostima pove!ivanja sa nevidljivom i nepojmljivom meni mudro#(u +aseljene. Na to je nastasija odgovorila:
1JM - +ladimire, ako uporno stavlja# pod sumnju sve i!rečeno mnome, onda (e i doka!i moji !a te%e %iti nesvatljivi i neu%edljivi. na nji %i se i!gu%ilo mnogo vremena. - Nemoj se vre"ati nastasija, ali tvoj čudni usamljenički način $ivota... - @ako je usamljenički, ako imam mogu(nost da op#tim, ne samo sa svim #to je na emlji, ve( i sa !natno ve(im> Na emlji je toliko mnogo ljudi u dru#tvu sa se%i sličnima, a potpuno usamljeni, učaureni pustinjaka. Nije stra#no kada je čovek sam, kudikamo je stra#nije, kada je usamljen me"u ljudima. - 'pak, ukoliko %i o toj dimen!iji, ma, gde $ive, kako ti ka$e#, misli stvorene ljudskim )ivili!a)ijama, rekao jo# neko od čuveni na#i naučnika, onda %i ljudi, mnogo vi#e negoli te%i, poverovali. 5ako je o%likovan čovek savremeni, !a njega je !vanična nauka 8 autoritet. - 5akvi ljudi postoje, videla sam njiove misli. Ne mogu da navedem njiova pre!imena. li su to verovatno veliki, po va#im merilima, naučni)i. *ni imaju mogu(nost da mnogo ra!mi#ljaju. am potra$i doka!e kada se vrati#, i uporedi sa svim mnome rečenim.
***** tigav#i na @avka!, na#ao sam u planinama, nedaleko od elen$ika, doljmene. Eotogra;isao sam i u %oji. nali su o doljmenima i u etnogra;skom mu!eju, samo !načaj neki pose%ni tome nisu pridavali. 5ako"e sam na#ao doljmen u kom je %ila saranjena pramajka nastasijina, poklonio sam mu se i polo$io, na o%rasli maovinom kameni portal, )ve(e. Posmatrao sam doljmene 8 očigledne i opipljive potvrde reči nastasijini. o tog trenutka sam ponovo pročitao u Bi%liji, u tre(oj knji!i, o )aru olomonu, o njegovom odnosu prema kedru. Budu(i da sam čovek koji je veoma daleko od nauke, nisam nameravao da prekopavam gomile naučni radova u potra!i !a potvrdama nastasiji reči. li je neverovatnim načinom, ta mlada isposni)a i! !a%ite si%irske tajge, sa udaljenosti nekako potvr"ivala, ali ve( je!ikom savremene nauke, svoju ispravnost. 3judi su sami donosili i slali naučne radove, koji su govorili o postojanju /a!uma +aseljene.
1JG Na početku sam ve( naveo mi#ljenja akademika, člana /uske kademije medi)inski nauka, direktora 'nstituta kliničke i eksperimentalne medi)ine, +. @a!na(ejeva, i akademika e"unarodnog instituta teorijske i primenjene ;i!ike, kademije prirodni nauka /usije, . kimova, #tampane u časopisu 4uda i do$ivljaji, u maju 199J. godine.
***** *vo poglavlje o svetinjama elen$ika sam pisao, dok sam %oravio u tom gradu. 5aj tekst je na kompjuter pre%a)ila radni)a sanatorijuma Prijateljstvo, arina avidovna la%kina. ?o# pre njegovog o%javljivanja u knji!i, njega su pročitali radni)i sanatorijuma. ' !nate li, #ta se dogodilo... 2J. novem%ra 199J. godine, u 10 sati i I0 minuta po moskovskom vremenu, !%io se doga"aj, prividno ne te$e(i ka sen!a)ionali!mu ili neo%ičnosti. Pa ipak... 6%e"en sam da je to %io doga"aj planetarni ra!mera. @a doljmenu, sme#tenom u planinama, nedaleko od seo)eta P#ad, elen$idskog okruga, kretala se grupa $ena. 5o su %ile radni)e lečili#ta Prijateljstvo: +.5. 3arionova, N.. ri%anova, 3.. veginj)eva, 5.N. aj)eva, 5.N. @urovskaja, .. 5arasova, 3.N. /omanova i .. la%kina. a ra!liku od turista koji ponekad pose(uju ta mesta da %i se divili lepotama prirode, dokono posmatraju(i, vredne pa$nje, u planini usamljene doljmene, te $ene su, mo$da prvi put !a iljadu godina, krenule ka doljmenu da odaju po#tu svome dalekom pretku. a iska$u po#tovanje uspomeni na čoveka, koji je $iveo pre vi#e od deset iljada godina. udrom vo$du svoga roda. Po sopstvenoj volji, %io je $iv !a!idan u kamenoj gro%ni)i. &iv, da %i i posle mnogo iljada godina preneo svojim potom)ima mudrost +aseljene. 5e#ko je re(i, koliko je milenijuma njegov trud %io ne!atra$en. 5ragovi gru%og vre"anja, ve( ovog na#eg veka, ure!ani su na drevnim pločama u vidu savremeni natpisa na ra!valjenom otvoru portala doljmena. o doljmena dola!e(i ljudi, u svakom slučaju, %arem u poslednjem stole(u, o njemu, saranjenom ovde čoveku, o njegovoj mudrosti, tenjima i stremljenjima da se%e $rtvuje !arad $ivi, nisu ni ra!mi#ljali. * tome, na$alost, krasnorečivo svedoče predrevolu)ionarne i savremenije monogra;ije, sa kojima sam se upo!nao.
1JJ Naučni)i, istra$ivači, areolo!i, vi#e su se interesovali !a ra!mere samog doljmena, čudili se, poku#avaju(i da ustanove kako su %ile o%ra"ene i podignute, vi#e tona te#ke ploče. ' evo... Posmatrao sam stoje(e pored doljmena $ene, doneseno i polo$eno na portal njiovo )ve(e, i ra!mi#ljao: Posle koliko si stotina ili iljada godina, do%io prvo )ve(e, na# premudri pretku> Ata ose(a sad tvoja u#a> Ata se mo$e de#avati ovoga trena u astralnom svetu> a li ste pro)enili, na#i daleki, a tako %liski praroditelji, te )vetove kao prvi !nak da va#i napori nisu %ili u!aludni> ' me"u savremenim ljudima, va#im potom)ima, postoji te$nja ka svesnijoj spo!naji postojanja. 5o su tek prvi )vetovi. Bi(e i, verovatno, jo# vi#e. li su ovi prvi naj$eljeniji, i vi (ete pomo(i onima koji danas $ive, u poimanju mudrosti +aseljene, u svatanju postojanja. +i, na#i daleki praroditelji. 6 ovo putovanje je %io uključen i sanitetski lekar elen$idske o%lasti, D.'. Pokrovski. Po!vala ga je vo"a puta - etnogra; +.5. 3arionova sa )iljem da i!meri radija)iju u osnovi doljmena. *na mi je ispričala, da se jednom na ekskur!iji do doljmena, kod jednog od turista na#ao ajgerov %rojač i da je instrument poka!ao visok nivo radija)ije. 5aj je turista !atim po!vao +.5. 3arionovu na stranu da ne %i pla#io ostale, te joj poka!ao instrument i saop#tio o prisutnosti radija)ije pored doljmena. 6 spe)ijalnom ko;erčetu lokalne D, %io je veoma pre)i!an ure"aj !a merenje. *n je počeo da poka!uje umerenu radija)iju na okolnoj !emlji jo# pre prila!a doljmenu i nastavio da je poka!uje sa pri%li$avanjem, i naj!ad kod samog doljmena, pa čak i unutar njega. ok je grupa $ena slu#ala +.5. 3arionovu, mene je !avatalo sve ve(e u!nemirenje od pomisli, da (e evo sad, taj sanitetski lekar, vr#e(i merenje, o%javiti da svi čuju, a to ne(e %iti primed%a turiste, ve( !vaničan !aključak. *nda (e ljudi potpuno prestati da dola!e do doljmena, sa!nav#i o njegovoj pove(anoj radija)iji. nastasija mi je pričala, da ta energija koja je slična radija)iji, mo$e da se pojavljuje i i#če!ava. *na je dirigovana i %lagotvorno utiče na čoveka. li, #ta !nače !a nas, savremene ljude, i!jave makar i ne sasvim o%ične $ene, u pore"enju sa tvrdnjama savremene nauke, činjeni)ama utvr"enim savremenim ure"ajima, a da se pri tom, to odnosi na radija)iju, koje se toliko %oji savremeni čovek. *, Bo$e, - mislio sam 8 jadna nastasija 5oliko je $elela da se ljudi drugačije, %ri$ljivije odnose prema tim drevnim, i!u!etnim gro%ni)ama na#i predaka.
1J7 sad (e %iti o%javljen !vaničan !aključak, i njima, u naj%oljem slučaju, vi#e niko ne(e prila!ititi, a u gorem 8 potpuno (e i uni#titi. 4ak i ni !a gradnju, kao pre, ne(e vi#e upotre%ljavati. li, ako istinski postoji taj /a!um +aseljene, ako se odista nastasija njime neusiljeno slu$i, neka *ni i osmisle makar ne#to. D.'. Pokrovski je pri#ao grupi radnika lečili#ta Prijateljstvo koja je stajala pored doljmena, i pročitao naglas re!ultate sa instrumenata. Bili su neverovatni. aprepa#(enje, a !atim me radost o%u!e. Prema poka!ateljima instrumenata, radija)ija okolne sredine se sa pri%li$avanjem doljmenu... smanjivala. 5o je %ilo neverovatno jo# i stoga, #to je grupa ljudi prila!e(i doljmenu, prela!ila preko delova !emlje sa pove(anom radija)ijom. *ni sami, stoje(i pored doljmena, morali su doneti do njega radija)iju na svojoj ode(i, o%u(i. li su ure"aji %e! o%!ira na to, poka!ivali smanjivanje radija)ije. @ao da je neko nevidljiv govorio ovako: Ne %ojte se nas, ljudi. i smo va#i daleki roditelji. i vam $elimo do%ro. 6!mite na#a !nanja, de)o Najednom svati 8 nastasija Pa tako je, upravo se !avaljuju(i njoj i !%io ovaj doga"aj. 6pravo je ona, nala!e(i se iljadama kilometara udaljena od doljmena, povukla nevidljivu nit kro! iljade godina, sjediniv#i danas $ive(e sa najdrevnijom )ivili!a)ijom, učiniv#i prodor u spo!naji stremljenja ka do%rom. Neka !asad kod malog %roja ljudi, ali je to samo početak. *no je apsolutno stvarno, kao #to je preda mnom %io istinski doljmen, prave i opipljive $ene, kao i doneto njima )ve(e. 6 naučnoj literaturi se ka$e, da se na doljmene naila!i nedaleko od 5uapse, očija, Novorosijska, u Dngleskoj, 5urskoj, evernoj ;ri)i i 'ndiji. 5o potvr"uje postojanje drevne )ivili!a)ije sa jedinstvenom kulturom, mogu(no#(u me"uso%nog op#tenja, %e! o%!ira na udaljenost. Nesumnjivo, po meri #irenja o%ja#njenja nastasijini, i prema drugim doljmenima (e se, ukoliko su jo# uvek sačuvani, i!meniti odnos. /eak)ija gra"ana elen$ika slu$i kao doka! tome. 'pak je, prva u svetu, ekskur!ija sa novom, i!nena"uju(om in;orma)ijom o doljmenima, %ila sprovedena u elen$iku. Ba# mi je po#lo !a rukom, presre(na sam, rekla je !a se%e vo"a ekskur!ije - etnolog sa tridesetogodi#njim sta$om, deputat mesnog saveta, +alentina 5erentjevna 3arionova. li, to jo# nije sve. rupa gelen$idski etnologa na čelu sa 3arionovom, uporediv#i ve( po!nate činjeni)e, dru$e(i se sa starosedeo)ima, i!učavaju(i $ivot sveti, potvrdila je postojanje u okolini elen$ika svetinja, o kojima je govorila
1J nastasija. ?edinstveni svetinja /usije, ve(ina koji se ne spominje ni u jednom in;orma)ionom %edekeru. 5o su 3ivanski kedar, gora vete Nine, skit, lekoviti i!vor veta ruči)a. 5amo, oni ljudi koji su se i!lečili, na drvo krpi)e ve!uju. Na području elen$ika sada o%navljaju )rkvu. radi se konak pri 5roji)i-ergijevoj lavri. Posmatrao sam sve to i ra!mi#ljao: amo u jednom mesta#)u /usije toliko svetinja. 3ekoviti i!vor. /usi putuju i!a devet gora da se tu"im Bogovima klanjaju. @oliko li je jo# !a%oravljeni svetinja u drugim tvojim mestima, /usijo> ' ko (e i otkriti> ?a sam učinio, koliko sam mogao. 5o je vrlo malo, ra!ume se, ali se pojavila %arem nekakva nada da (e mi nastasija poka!ati sina. Nakupovav#i odel)a, igračke i dečiju ranu, otputovao sam u si%irsku tajgu, da %i ponovo video nastasiju i svoga sina. astavak sledi...
1J9
S $ D R = $ J 7 18 18 23 26 30 34 39 49 55 60 63 64 67 72 75 77 79 82 85 98 100 111 116 123 131 134 139 143 147 152
170
P/D*+*/-----------------------------------------------------------------------
G
+ND3?O '3' 4*+D@>----------------------------4*+D@>----------------------------------------------------------------------
7
A'N P/+3?DN?D P/+3?DN?D N*+O-----------------------N*+O-------------------------------------------------------------
1
'OD3?DN?D P@*--------------------------------------------@*------------------------ --------------------------------------------
22
P*+D/3?'+' /*+*/----------------------------/*+*/-------------------------------------------------------------------------------
2M
D ' 5', NRD3D 8 46+/6>------------------------46+/6>------------------------------------------------------------------
27
+'AN?---------------------------------------------------------------------------------
I1
@* ?D @/'+>--------------------------------------------@/'+>------------------------ ---------------------------------------------------------------------------
IG
**+*/----------------------------------------------------------------------------
M0
N +'@DNA ' P/N'@ OD3D D3?D----------------------------
G0
+*ND' 4 B/--------------------------B/---------------------------------------------------------------------------------------
GJ
N3' *@/D5------------------*@/D5--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
J1
@* */DR6?D P/+ P/+O>-------------------------------------------O>----------------------- ------------------------------------------
JM
N*+O N*+O * N63D---------------------------------------------------N63D-------------------------------- -----------------------------------------------
JG
/6A'34@ N------------------------N-------------------------------------------------------------------------------------------------
J
P/D6D5N'O' 8 D/B3?E*+O'------------------------------------D/B3?E*+O'----------------------------------------
7I
BDP35 BDP35N **/ N + +?'------?'-- ------------------------------------------------------------
7J
P*4D5@ P*4D5@ PD/D5/*?@D------------------------------------PD/D5/*?@D--------------------------------------------------------------------
7
?DN'O P/D6D5N'@ /6'?D---------------------------/6'?D---------------------------------------------
0
@ *6B'5+6--------------------------------*6B'5+6-------------------------------------------------------------------------------------------
I
+*ND' @D/' /6'?D----------------------------/6'?D-------------------------------------------------------------------------------
J
**ND5N65' 5?N6---------------------------------------------?N6------------------------- ------------------------------------------
99
*5O *5O ED**/'5----------------ED**/'5--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
101
P/*5/N5+* 3?6B+'------------------3?6B+'-----------------------------------------------------------------------------------
112
D@ N5'?'N--------------------N5'?'N---------------------------------------------------------------------------------------------------
11J
N*3N P*?+ P*?+------------------------------------------------------------ --------------------------------------------------------
12I
P/'+'N' 3?6'------------------------3?6'---------------------------------------------------------------------------------------------------------
1I1
A5* N'@* ND +'' B*-------------------------------------------B*------------------------ -----------------------------
1IM
P/@**/?D 6 /6'?'-----------------------/6'?'----------------------------------------------------------------------------------
1I9
@@* *B'5' 3D@*+'5* 63?D ' @D/-----------------------@D/---------------------------------
1MI
N3*+--------------------------------------------- N3*+---------------------------------------------------------------------------------------------------------
1M7
5+*?D +D5'N?D, /6'?*----------------------------/6'?*-------------------------------------------------------------------------
1G2
171
Za stihove) poruke) +elje111
Za stihove) poruke) +elje111
172
Za stihove) poruke) +elje111
17I
adnja strana kori)a Ueraam a!" #a$e%i &i'a)i" i!#+#,i %eera'%e dga-a+e" !am !am i&a% &e/. i!' /a i i" /#aam da i ra#mem. e/ da%a! mi +e !'ala li!/a i +a!%a re&e%i)a %a!'a!i+i%a
Do isti"e "e mo+emo sti*i puze*i1
D RU7$ KNJI7$ iz serije
Z VONEĆI KEDRI
