alkoholizam.docx

ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ „АПЕИРОН“ ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА –Опште право БАЊА ЛУКА

СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА (предмет) предмет)

АЛКОХОЛИЗАМ КАО СОЦИЈАЛНИ ПРОБЛЕМ (семинарски рад на тему) тему)

Студент: Бобан Чолић

Ментор: Проф. др Александар Милић

Индеx број: 2323-09/РОП

Бања Лука, мај 2010.

Бобан Чолић Алкохолизам

САДРЖАЈ

УВОД.................................................................................................................... 3 1. Еволуција схватања алкохолизма .............................................................. 4 2. Дефиниција алкохолизма ........................................................................... 5 3. Епидемиологија алкохолизма код младих................................................ 5 4. Етиолошки фактор алкохолизма у адолесцентској популацији............. 6 5. Неке особине алкохолизма младих ........................................................... 8 6. Подјела алкохолизма .................................................................................. 9 7. Ко је алкохоличар? ...................................................................................... 9 8. Последице дејства етанола ....................................................................... 10 9. Мјешање алкохола са другим психоактивним супстанцама ................ 11 10. Европска повеља о алкохолу.................................................................. 12 ЗАКЉУЧАК....................................................................................................... 13 15.11. – 15.12. Мјесец борбе против алкохолизма ..................................... 13 Литература: ........................................................................................................ 14

2


УВОД

*Алкохолизам се не догоди одједанпут, он се догађа годинама! "За алкохоличара је једно пиће превише, а хиљаду пића, недовољно." АЛКОХОЛИЗАМ ЈЕ БОЛЕСТ, КОЈА ЗБОГ ПРЕКОМЈЕРНЕ ДУГОТРАЈНЕ КОНЗУМАЦИЈЕ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА ДОВОДИ ДО ОШТЕЋЕЊА СВИХ ОРГАНА И ПОРЕМЕЋАЈА СВИХ ЧОВЕКОВИХ ФУНКЦИЈА, ПСИХИЧКИХ ПОРЕМЕЋАЈА И ОШТЕЋЕЊА МОРАЛНОГ ПОНАШАЊА. Дефиниција алкохоличара Светске здравствене организације гласи: АЛКОХОЛИЧАРЕМ СЕ СМАТРА ОСОБА КОЈА ДУЖЕ И ПРЕКОМЕРНО КОНЗУМИРА АЛКОХОЛНА ПИЋА, КОД КОЈЕ СЕ РАЗВИЛА ЗАВИСНОСТ ОД АЛКОХОЛА И КОД КОЈЕ ЈЕ ДОШЛО ДО ОШТЕЋЕЊА ДУШЕВНОГ И ТЕЛЕСНОГ ЗДРАВЉА КАО И РАЗУМНОГ СТАЊА. У ПОЈАМ АЛКОХОЛИЧАРА УКЉУЧУЈЕ СЕ И ОСОБА КОЈА ПОКАЗУЈЕ ПОЧЕТКЕ ПОРЕМЕЋАЈА У ТОМ СМИСЛУ.

3


1. Еволуција схватања алкохолизма Сљедећи историју,може се видјети да су алкохол, а са њим и алкохолизампратиоци човјека од његових најранијих времена. Ријеч алкохол је арапског порекла алкохл значи врло фин. Међутим, производња алкохола постојала је много прије настанка арабијске културе. Готово код свих народа у свијету алкохолна пића су употребљавана као опојна средства за уживање, као и у религијско магијске сврхе. Значајно мјесто алкохол заузима и у народној емпириској медицини. Прва алкохолна пића била су вина добијена ферментацијом грожђа и меда. Још у вријеме старог вјека било је познато да алкохол изазива одређене проблеме, па су тако спартанци пре 3000 година, по наредби краља, одсецали ноге онима који су се опијали. У Римском царству законом је било забрањено конзумирање алкохола млађима од 30 година. Са производњом пива, данас најраспрострањенијим пићем, започело се у сједњем вјеку. Иако жестока алкохолна пића, која се добијају процесом дестилације бивају позната пре средњег вјека, њихова значајнија употреба почиње тек неколико вјекова касније. Паралелно са развојем цивилизације расте и злоупотреба алкохола. Нарочито могућност његове индустријске производње. Још у старом вјеку постојало је мишљење да се ради о болести. Тек другом половином 14. вјека долази до значајнијег интересовања за проучавање алкохолизма и његовог тумачења као болести. Прије 2000 година, Томас Тротер износи мишљење да је алкохолизам болесна појава. Паралелно овом схватању постоји тумачење по коме алкохолизам није болест, већ појава углавном условљена социокултурним факторима. Потом се јавља мишљење да је алкохолизам у суштини секундарна појава код појединаца који болују од неког другог психијатријског поремећаја, док се у овијој литератури овом проблему прилази и са становишта да је алкохолизам, а посебно алкохолна адикција, примарно обољење. По први пут описују се поједини клинички сидроми алкохолизма. Верник описује енцефалопатски синдром, Корсаков алкохолну психозу касније познату као корсаковљева психоза. Међутим, у 20. вјеку првенствено психијатри показују интересовање за алкохолизам. Између два свјетска рата преовлађује мишљење да алкохоличаре треба стационирати у заводе. У том периоду се јављују различити облици лијечења, а посебно они који се темеље на учењу руског неурофизиолога Павлова о стварању условног рефлекса гађења обољелог према алкохолу. Године 1935. у САД се јављају прве групе анонимних алкохоличара, јер је дошло до спознаје да се у групи апстинената много лакше одрђава и подноси емоционална тензија. Посље другог свјетског рата, појавом психофармацеутске револуције која доноси битне промјене унутар психијатрије. Јабжвљају се нове наде у лијечењу алкохолизма. Године 1901. у Србији отпочињу први озбиљни покушаји борбе против алкохолизма када је основано Друштво за сузбијање алкохолних пића у Београду. Потом, 1954. године, такође у Београду примењују се одређени методски приступи у лечењу алкохолизма. Године 1958. отвара се Диспанзер за лијечење алкохоличара, 1965. године Завод за ментално здравље, сада Институт, реализовао је први програмски приступ алкохолизму. У Србији све до 1954. године алкохолизам се није третирао као медицинскосоцијални проблем, односно није постојало системастско лијечење алкохоличара што данас није случај.

4


2. Дефиниција алкохолизма С обзиром на комплексност проблема алкохолизма формулисане су бројне дефиниције, али још увијек нема опште дефиниције којом би се могли руководити сви стручњаци. Експерти Свјетске Здравствене организације (World Health Organization) 1951. године прихватају схватање да је алкохолизам болесна појава, па сходно томе формулишу дефиницију алкохоличара која гласи: алкохоличари су особе које прекомјерно конзумирају алкохолна пића, а њихова зависност од алкохола је толика да показују душевне поремећаје или такве бихевионалне манифестације које указују на оштећење физичког и психичког здравља као и поремећаје социјалног стања, посебно емоционалног и професионалног . Из ове дефиниције се може закључити да комитет експерата WHO посматра алкохолизам као медицинскопсихосоцијали проблем. Стога интегрална дефиниција алкохолизма гласи: алкохолизам је болест која због прекомјерне, дуготрајне употребе алкохолних пића доводи до оштећења свих органа и поремећаја свих човекових функција , психичких поремећаја и оштећења моралног понашања . Јеллинкеова дефиниција истиче да је алкохолизам свака употреба алкохолних пића која штети индивидуи или друштву, или обома.

3. Епидемиологија алкохолизма код младих Истраживања у области алкохолизма малдих су релативно ријетка, али због све већег значаја побуђује посебна интересовања стручњака из области алкохологије. У прошлости већина алкохоличара је била средњег старосног доба док је алкохолизам међу младима био рјетка појава. Данас се процењује да је опасно пијење међу младима у свијету двоструко веће него што је било у генерацији њихових родитеља. Наглим развојем употребе дрога 60их година дошло је до привременог смањења алкохолизма младих, да би убрзо потом дошло до пораста злоупотребе дрижога и алкохола.Уопштено разматрајући, према многим ауторима алкоолизам је на трећем мјесту по учесталости и то одмах иза кардиоваскуларних и малигних обољења. Сматра се да је 10мушке популације у категорији алкохоличара. Испитивањем се дошло до сазнања да један од осам младића испод 25. године старости и једна од 25 дјевојака истих година конзумирају алкохол у количинама које су опасне по здравље. У свјету, као и код нас нема тачних података о броју алкохоличара. Изграђени ставови различитих култура у свету битно утичу на присутност алкохолизма. Тако рецимо у Ирској социјална култура пијења је мала, а друшвена толеранција велика, док је у Јеврејској култури обрнута. Тиме се, између осталог објашњавају и висока стопа алкохолизма у Ирској а мала у Јеврејској култури, иако је пијење на релативно раном узрасту присутно у обе културе. Истраживања су показала да се старосна граница почетка конзумирања алкохола све више смањује. Болест алкохолизма у све већој мјери захвата и жене. С обзиром да је аклохолизам и социјална болест сматра се да укупно регистровани број алкохоличара треба помножити са три да би се добио приближан број особа угрожених од алкохолизма.

5


Многи аутори указују на постојање тзв. проблемског пијења (problem dri nki ng) које се може дефинисати као културно и социјслно ексцесивно конзумирање алкохола. Ово пијење је много присутније код дјеце и младих у односу на алкоолизам у правом смислу те рјечи.

4. Етиолошки фактор алкохолизма у адолесцентској популацији Може се рећи да нема области социјалне психијатрије у којој се толико лутало као у подручју етиологије алкохолизма. Ако се било шта може поуздано тврдити онда је то засигурно закључак Ламертове студије да алкохолизам етиолошки није јединствен феномен , па је стога много оправданије говорити о алкохолизмима него о алкохолизму. Етиологија алкохолизма је мултифакторна. Најчешће истицан етиолошки фактор је тројак:   

ЛИЧНОСТ СОЦИЈАЛНА СРЕДИНА АЛКОХОЛ

Неке црте личности као што су недостатак самопоуздања, емоционална лабилност и социјална незрелост представљају погодно тло за развој алкохолизма. Исто тако и одређена сложенија психичка стања попут депресије, неуротичности, психопатије могу бити пут ка алкохолизму али не морају нужно водити ка њему. Када је у питању социјална средина ту се најчешће фокусира пажња на породицу, радну средину и шири социјални миље. Породица је најмањи али и најзначајнији елемнт друштва, нпр. Пијење родитеља, супружника, лоши интерперсонални односи и томе слично, могу имати значајне последице по младог човека. С обзиром на сложеност проблема у литератури се могу уочити три теоријска приступа у тумачењу алкохолизма: 1) биолошка теорија 2) психолошке теорије 3) социо културолошке теорије

1)Теоретичари који преферирају биолошки приступ истичу да је узрок алкохолизма у неком биолошком чиниоцу. Ту су заступљене три теорије и то генетске, неуотрансмитерске , и метаболичке теорије. Вршене су бројна генетска истраживања на монозиготним и дизиготним близанцима, али упркос неким резултатима који иду у прилог генетском тумачењу настанка алкохолизма, још увек нема коначних закључака. Према Јелликеовом истраживању наводе се податци да 52 алкохоличара има бар једног родитеља алкохоличара. По овом аутору, у сличају да је један од родитеља алкохоличар, 20 до 30 деце такође показују симптоме алкохолизма. Када је у питању трансмисија алкохолизма у односу на полове, примећена је много већа учесталост код припадника мушког пола у односу на припаднице женског. По метаболичким тумачењима алкохолизам је последица грешке метаболизма.

6


Неуротрансмитерске теорије сугеришу да постоји неки дефект у неуротрансмисији супстанци битних за преношење нервног импулса. 2) Психолошке теорије имају корен у тумачењу да је алкохолизам последица поремећаја личности, односно да је узрок ове појаве у човеку, а не у пићу. Ту су заступљена психоаналиичка, бихевиорална и трансакционална тумачења. Психоаналитичари доводе у везу проблеме најранијег детињства са каснијим психичким сметњама па тако и алкохлизмом младих. Бихевиористи говоре о алкохолизму као наученој форму понашања са понављаним пијењем у циљу растерећења од напетости. Трансакционисти посматрају алкохолизам као међусобни однос алкохоличара и особа из околине као облик друштвене игре у којој свако има неку добит. 3) Социокултурне теорије истичу значај социјалног миљеа у коме појединац живи и свих утицаја који из њега произилазе, као и значај традиције, обичаја, и правила датог друштва- Ове теорије су сувише уопштене и неодређене и то им је основни недостатак. Алкохолизам се према узрочним факторима дјели на примарни и секундарни . Код примарне форме најзначајнији етиолошки чинилац је један или више социјалних узрока, док је истовремено структура личности мање важан етиолошки чинилац. Овај тип алкохоличара је у мањини у односу на секундарну форму алкохолизма. У секундарном облику алкохолизма поред пијења најзначајнији етиолошки фактор је структура личности (неуротична, психотична, психопатска), а социјални узроци су у трећем плану. Може се говорити и о комбиновној форми алкохолизма која представља комбинацију примарног и секундарног алкохолизма ге појединац под утицајем средине рано дође у контакт са алкохолом, једно вријеме пије умјерено, а онда у некој посебној психичкој ситуацији почне са редовним пијењем и ствара зависност. Поред сличности са пијењем старијих, и алкохолизам код адолесцената има своје специфичности. Derek Rutherdorf, National Council of A lcoholism,наводи 4 узрока због којих млади људи пију: 1) утицај родитеља 2) социјални утицаји

утицај групе вршњака 3) 4) пијење као помоћ младом човеку да се осећа добро

1)Сматра се да је животни стил родитеља најзначајнији појединачни фактор у одређивању да ли ће једно лице одлучити да пије као и за његов начин пијења. Наводи се да непотпуност породице услед физичког губитка једног или оба родитеља ствара као последицу емоционалну фрустрацију и такође може имати великог занчаја у настанку алкохолизма младих. Такође се наводе породице у којима доминира хладан емотивни однос оца или мајке, запостављање дјеце као и физичко малтретирање. У тим ситуацијама тацне представља привлачан модел за идентификацију и може доћи до појаве негативне којом се објашњава узрок прекомерног пијења. 2) Највећи број адолесцената почиње са злоупотребом алкохола која представља реакцију на социокултурне притиске, док интерперсонални проблеми утичу на продужење злоупотребе. Нпр. Социоекономске кризе, које се нарочито одражавају на стандард породице, политички преврати, ратови, катастрофе и томе слично. Треба имати у виду да је аклохол најшире друштвено прихваћена психоактивна супстанца. Ћак и хришћанска црква користи црно вино као симбол Исусове крви приликом вјерских обреда.

7


Иако доступност алкохолу, рекламе, легализовање пијења на скоро свим јавним мјестима могу бити иницирајући фактор пијења, данас се не може говорити о критичним професионалниом занимањима. У појединим мјестима постоји веровање да је вино одлично средство за сузбијење малокрвности или вјеровање да је чашица жестоког алкохолног пића одлично дезинфекционо средство. 3) Поједини дјелови групе вршњака могу имати негативан утицај. Адолесценти могу прихватити пијење и друга проблематична понашања зато што припадају групи што укључује усвајање или имитацију различитих карактерних навика. Утицај групе вршњака као део социокултурног миљеа слаби моралне кочнице и охрабрује појединца да прибјегне алкохолу чиме се у групи смањује осећај кривице и ствара посебна емоционална клима. 4) Пијење као помоћ малдом човеку да се осјећа добро појављује се најчешће као модел понашања при избегавању решавања различитих интерперсоналних и интрапсихичких тегоба и баријера.

5. Неке особине алкохолизма младих Адолесценција је специфичан животни период у трајању од 11.те до 27.е године, који у себе укључује неколико фаза развоја. То је период бурних интрапсихичких и физиолошких промјена у смјеру потпуног психичког и соматског сазревања. Неравномјеран развој, и промјене које се дешавају на пољу физичког, емоционалног и социјалног развоја адолесцената ремете равнотежу која је постојала у дјетињству. До изражаја долази нестабилност. Млад човек се још увек понаша као дете, а тражи од околине да га третира као одраслу особу, док се истовремено осећа неспремним за обавезе које доноси зрелост. Нормалне манифестације овог периода су тражење сопственог идентитета, честе промене расположења, отуђеност од околине, склоност ирационалном понашању. Овакво стање адолесцента чини посебно рањивог и лако подложног алкохолу. Алкохол адолесценту са једне стране даје снагу, самопоуздање, сигурност, одлучност. Са друге стране алкохол потенцира у већој мери и фиксира све те потешкоће и онемогућава адолесценту да их кроз трежњење и налажење правог пута реши и одрасте. Стручњаци сматрају да у почетку адолесценти нису ни психолошки ни физички зависни од алкохола, већ настављају да пију јер тиме прихватају понашање које је код њих прихватљиво. Специфичности алкохолизма младих су склоност ка комбиновању више врста алкохола, или пијење упоредо са конзумирањем других психоактивних супстанци, пијење у посебним емоционалним стањима попут туге, среће, беса..., брзо испијање алкохолних пића у циљу такмичења са вршњацима, или у турама, пијење на гладан стомак, пијење да се утоли жеђ, пијење у току више сати или дана без веће паузе, пијење без обзира на здравствено стање, без обзира на савете околине да треба да престане, пијење у друштву алкохоличата...

8


6. Подјела алкохолизма Најпрактичнија подела алкохолизма је у циљу што успешнијег раног откривања болести као и брже и делотворније помоћи алкохоличару, је на: 1) РАНИ

СРЕДЊИ 2) КАСНИ ( терминални 3) ) алкохолизам

У раном алкохолизму се јављају почетне промене у сфери понашања , здравља, породичном, професионалном и социјалном функционисању. У средњој фази могућа је појава пијења по систему доливања, јавља се повишена толеранција на алкохол, проблеми у породици, на посу и уопште у друштву. Здравље је оштећено и неопходно је лечење. У терминалној фази алкохолизма постоји потпуна физичка зависност, неопходно је лечење које дуже траје, и са мањим је резултатима успешности лечења.

7. Ко је алкохоличар? Алкохоличар је особа:

 

која не може без алкохола опседнута пићем, стално има разлог за пијење: нпр. Прослава рођендана, рођења, победа или пораз спортског клуба, обележавање нечије смрти, завршетак боловања или годишњег одмора, свађа са супружником, болест родитеља, лоша политичка или финансијска ситуација...



која не може нормално функционисати док не попије



која може издржати најдуже шест месеци без алкохола а онда надокнађује пропуштено



која има трајни губитак контроле пијења



која испољава различите облике склоности ка насиљу

9


8. Последице дејства етанола

Сви алкохоли (метанол, етанол, пропанол, бутанол) имају психоактивно деловање, али алкохолна пића садрже само елитни алкохол etanol (C2H 5OH). Разликују се три основне врсте алкохолих пића:  пиво (4-7 алкохола)  вино (10-14 алкохола)  жестока (дестилована) пића (40-70 алкохола) Концентрација алкохола у крви може износити до приближно 5 промила, а концентрација већа од 5 промила изазива губитак свести, кому, а могућа је и смрт. Последице алкохолизма су : 









Соматска оштећења, где алкохол делује деструктивно на све ћелије и ткива директно, а индиректно изазива поренећаје метаболизма, нивоа шећера у крви, протеина, липида, витамина из групе Б.Изазива цирозу јетре, могућност масне инфилтрације срца, оштећење бубрега, коже, подложност епилепсили. Ефекти етанола на ЦНС су успоравање функција великог мозга, одговорног за основне психичке и виталне функције, импотенцију, поремећаје у нормалном функционисању репродуктивних органа...Код трудница, може изазвати тзв. алкохолни синдром код фетуса, тј. ретардацију раста, психичких поремећаја, моторне дисфункције, ризик побачаја. Психичке сметње и поремећаји: отежана концентрација, слабљење меморије, пад интелигенције, емоционална измењеност, повећана агресивност према себи и околини под дејством алкохола посебно при испијању већих количина за кратко време. Код младих, психичке последице су бурније него код одраслих, долази до изражавања деликтног понашања, туча ,крађа , силовања, физичких и вербалних сукоба унутар породице. Најтеже психичке последице алкохола су алкохолне психозе, где се јављају акутно алкохолисано стање, делиријум тременс, алкохолна халуциноза, патолошка љубомора алкохоличара (Отело психоза),.. Поремећају породичних односа, немогућност одржавања везе, заснивања брака, подизање деце, поремећаји сексуалних односа. Губи се нормална комуникација, осиромашава друштвени живот породице, изостаје љубав и осећај сигурности, живи се у сталном страху од алкохоличара, јавља се константно психичко и физичко насиље, а код мале деце се могу јавити озбиљни поремећаји личности. Сметње на професионалном плану, запостављање обавеза, смањење продуктивности, изостајање са посла, повреде на послу, лоши међуљудски односи, конфликти у колективу, губитак посла. Социјалне потешкоће, губитак финансијских средстава услед непримерног баратања новцем и трошења истог на алкохол,чиме се угрожава сопствена егзистенција и живот блиских особа, околина почиње да одбацује алкохоличара, слабе интерперсонални односи унутар породие, пријатеља и на послу.Јављају се асоцијално и антисоцијално понашање. Алкохоличар постаје социјално изолован, и најчешће усмерен

10


само ка ужој групи, такође алкохоличара.Могући су поремећаји јавног реда, туче, саобраћајни удеси, криминал, убиства и силовања. Законом је забрањено продавање алкохолних пића малолетним лицима испод 18. година, што значи да ни у клубовима, ни у продавницама се малолетницима не сме продавати алкохол. Забрањено је возити под утицајем алкохола. Законски дозвољена количина алкохола у крви је 0 промила. Како количина алкохола у крви зависи од многих фактора, немогуће је рећи колико се пића сме попити да се остане у законским Дефинитивно ни једно! ) Већ и сасвим мале количине алкохола оквирима дозвољеног ( на празан желудац могу утицати на координацију и моћ расуђивања. Концентрација од 0.5 до 1.5 промила алкохола у крви законски се сматра припитим стањем, 1.5 до 2.8 промила пијаним стањем, а концентрације веће од 2.8 промила тешким пијаним стањем. Казна за вожњу у пијаном стању је висока, и може повлачити привремено или трајно одузимање возачке дозволе. Према истраживањима, код концентрације алкохола у крви од 0.5 промила, два пута је већа вероватноћа судара или повреде, док је код концентрације од 1.5 промила та вероватноћа већа чак 16 пута!

9. Мјешање алкохола са другим психоактивним супстанцама Алкохол+ антибиотици – Већина антибиотика комбинована са алкохолом не утиче на погоршање дејства нити лека нити алкохола. Међутим, конзумирање алкохола приликом болести, а самим тим и лекова, доводи до појачане дехидрације организма и додатног оптерећења јетре. Алкохол+ бензодиазепини – Ови љекови се најчешће користе за смирење и несаницу. Алкохол појачавањихово деловање а обоје успоравају рад срца и дисање. Честе последице ових комбинација су рупе у сећању, поспаност и поремећена координација и кретање. Врло опасна комбинација. Алкохол+ опијати – Још једна опасна комбинација, јер хероин и метадон (најчешће коришћени опијати) успоравају рад срца и дисање. Бројне смрти које се приписују опијатима су настале управо због њиховог мешшања са алкохолом. Алкохол+ марихуана – Лако доводи до мучнине, повраћања, уз смањену могућност контроле расуђивања, халуцинација, као и координације. Алкохол+ енергетска пића – Иако се често користе заједно није их препоручљиво мјешати. Заједно доприносе дехидратацији организма, јер делују диуретски. Имају супротна дјеловања па организам добија рзличите поруке и изазива неправилан рад срца, па може доћи до срчаног или можданог удара.

Иако се тврди од алкохол подиже расположење, он је заправо депресор, што значи да успорава рад читавог организма и ЦНС. Алкохол шири вене, и иако ствара осјећај гријања, заправо се на тај начин губе веће количине топлоте и може доћи до хипотермије. Процес елиминације алкохола из тјела се ничим не може убрзати. Јетра га разграђује брзином од 8.5 грама у сат времена. Непожељно је пијење кафепослије конзумирања алкохола јер повећавадехидрацију организма. Не постоји алкохолно пиће од кога се може напити више или мање, јер сваки алкохол исто делује. Сваки организам различито подноси алкохол. Некоме треба мање а никоме више да се напије, што зависи од тјелесне тежине, пола, масе организма, психичког стања, количине поједене хране, толеранције тела..Уколико се неко онесвјести од алкохола треба одмах да спава, на боку, како усљед повраћања не би дошло до гушења.Уколико ослаби пулс, одмах се треба позвати Хитна Помоћ. Особа у таквом стању се не смије оставити без надзора.

11


10. Европска повеља о алкохолу Сви људи имају право на заштиту породице, заједнице и радне снаге од инцидената, насиља и других негаативњих посљедица алкохолизма. Сви људи имају одмалена право на вјеродостојну и цјелокупну обавјештеност и образовање о посљедицама конзумирања алкохола на здравље, породицу и друштво. Сва дјеца имају право одрастати у сигурној средини,слободној однегативних последица конзумирања алкохола и бити заштићена од пијења алкохолних пића. Сви људи који ризично-прекомерно пију алкохол као и чланови њихових породица имају право на доступну помоћ и лечење. Сви људи који не желе пити алкохол или који то не могу из здравствених или других разлога имају право да их се не наговара на конзумирање алкохола и треба их подржавати у њиховом апстинентском понашању.

12


ЗАКЉУЧАК Алкохолизам је болест која се лечи. Лечење је неопходно, не представља пораз, нити срамоту већ победу. Свим алкохоличарима је потребно лечење. Што раније лечење започне, лакше ће се спровести и веће су шансе да ће бити успешно.Нее треба чекати најтеже компликације, већ се што раније одлучити за помоћ. Лечењем се постиже оздрављење, односно ослобађање зависности од алкохола. С једне стране, организам се ослобађа од физичке зависности, а ум се не налази више под негативним дејством алкоихола и особа постаје душевно здравија и срећнија. За излечење је неопходна потпуна и трајна апстиненција од алкохола. Најважније је на време увидети да постоји проблем, и одлука да се тај проблем реши заувек. Уз јаку снагу воље, одлучност и подршку породице и пријатеља, излечење је лакше, брже и веће су шансе да остане трајно.

15.11. – 15.12. Мјесец борбе против алкохолизма

13


Литература: 

Кнежевић, Горан и др.: Петофакторски модел личности. Центар за примењену психологију, Београд, 2004.



Смедеревац, Снежана: Говор и личност или говор личности. Задужбина Андрејевић, Београд 2002.



Капрара, Ðан Виторио и др.: Личност детета, Београд 2003.



Логар-Ðурић, Светлана: Савремене тенденције у психологији личности. Савез друштава психолога Србије, Београд 1989.



Поповић, Бошко: Буквар теорије личности. Друштво психолога Србије, Београд 1990.

14

alkoholizam.docx

Recommend Documents